Dr Arkadij Petrov - Drvo Zivota, 2008

Arkadij Petrov Knjiga novog pogleda na svet i bioinformacionih tehnologija

Drvo života Deo prvi

Ko si ti, čoveče ? Izdanje Kultura, Moskva 2008. UDK 111, bbk18, 2,PZO Petrov Arkadij P 30 Drvo života. Deo prvi. Ko si ti, čoveče? Moskva, Kultura 2008, 348 str.

Ova knjiga je udžbenik novog pogleda na svet i zbirne tehnologije prema učenju ’’Drvo života’’. Ona pomaže čoveku da odredi svoje mesto u svetu i svoje lične zadatke u stvaranju nove duhovne realnosti, u koju je već ušla planeta Zemlja i zahvaljujući njoj – sveopšte stvaranje sveta.

1

Predgovor ’’To što pokazuju snovi samo je senka one mudrosti koja postoji u čoveku, pa ćak i kad je budan on može da o njoj ništa ne zna’’.(Paracelius) Kao što sam i obećao, knjige trilogije koje prethode ovom radu, konkretno trilogija ’’Stvaranje sveta’’među prvima su u trećem milenijumu otkrile put ka novom znanju. Ali sam put je – beskonačan. i oni koji su činili prva tri koraka ne oslobađaju se potrebe da učine i četvrti korak i one potonje, tim pre što ih ovi koraci vode u svoj sopstveni dom, ka svome Ocu – Tvorcu stvaranja sveta, i svojoj sopstvenoj besmrtnostu (ovo nije pravopisna greška – upravo tako – u život bez smrti). Ko od vas kao dete nije maštao da bude princeza ili princ? I odjednom otkrovenje da nas sudbina izdiže na viši nivo – mi smo deca samog Tvorca Sveta. Uostalom, kao i svi ostali ljudi, zato što je On nas sazdao još pre rođenja u utrobi matere. Ovo je rešenje mnogih starih problema, ali to je i novi problem –jer Onaj Ko je stvarno naš Otac Nebeski jeste IDEALAN čovek. On je ideal u svakom smisli u i svakom pogledu, što, prirodno, uslovljava izvesna samoograničenja za sve koji smatraju da su sa Njim u srodstvu. Izgleda da su ljudi u drevnim vremenima znali o tome mnogo više nego mi. 2

Evo odlomka saveta vladaru kineskog filozofa Han Feja (treći vek pre n.e.): ``Preterana želja da da priuštiš korist za sebe dovodi do briga. Ako postoje brige onda se javlja nemoć i aktivnost mudrosti slabi. Ako aktivnost mudrosti slabi onda se gubi osećanje mere. Ako se gubi osećanje mere onda delovanje postaje haotično. Ako je delovanje haotično onda se javljaju nesreće i stradanja. A kad dođe do nesreće i patnje nemoć zahvata svu unutrašnjost čoveka. Ako je nemoć zahvatila svu unutrašnjost čoveka, onda to dovodi do nesreće.Nesreća izvan čoveka izaziva tugu. Ako su patnja i bol prodrli u creva i želudac onda one žestoko napadaju čoveka, izazivajući mučnu bol. Ako je čovek surovo ranjen, onda on povlaćeči se pred bolešću, sam sebe prekoreva. Na taj način odstupanje i samoprekorevanje je nastalo zbog želje da se priušti korist za sebe. Zato se kaže: Nema veće opasnosti od želje za sopstvenom korišću’’. Navodim ove reči radi drugih, ali pomišljam, naravno, i o sebi. A sećanje uslužno izvlači iz svojih nedara nešto što se čulo davno i na vreme izvučeno,da bi se bar doneklo oslabilo osećanje stida. ‘’Svi filozofi ne pišu knjige o svom životu, nego o tome kako treba živeti.’’ . Ali nije uspela svest da se zagnjuri u nirvanu spasilačke antiteze, jer je duša hitno reagovala i uputila prema svesti impuls otrežnjenja koji je bio primljen i smestio se u prostranstvo forme, gde je strela smisla rodila misao. I pojaviše se u svesti reči, drevne reči: ‘’Prokrčite put iz pustinje naših srca’’ (Mojsije) 3

Mi stalno idemo kroz duhovnu pustinju naših srca, prema istinskoj realnosti, koja ne odbacuje i racionalni put razvoja i idealno načelo stvaranja sveta, to jest Oca Nebeskog, Tvorca Sveta i Svetova. To nisu dve različite realnosti: teza-antiteza, virtualna i odistinska, to j konstatacija da prvo i drugo nisu potpuni jedan bez drugoga, da su oni deo opšte jedinstvene realnosti, gde jedno uopšte ne može da bude i da postoji bez drugoga. To nije ateizam, koji čoveka potiskuje u spoljašnju tamu, to nije dogmatska religija koja je čoveka sputala u slepu veru – već je to duhovni preporod ličnosti, koji ga uzdiže ka Bogu, to je povratak Ocu. Na tom putu pomoći će nam Drvo Života, o kome svedoče velike drevne religije kao putokazi kroz svest, duh i dušu šovekovu. Želeo bih da se unapred izvinim onima koji proučavaju nauku Kabale zbog eventualnih odstupanja od kanona i metoda izlaganja koji su nastajali hiljadama godina. Ja nisam profesionalni ezoterik u smislu koji ovaj pojam tumače stručnjaci iz ove oblasti. Ja iznosim svoje lično iskustvo spoznaje i shvatanja znanja Oca, ja istražujem ono što se dogodilo upravo meni. Izvinjavam se i onima koji profesionalno proučavaju život takozvanim naučnim metodom, zato što mnoge definicije, kategorije i zaključci, dobijeni putem intuicije, mogu da 4

imaju drukčiju bitnu sadržinu od one koje su na osnovu međusobne saglasnosti utvrdili naučni radnici i na šta su privikli. Glas intuicije je još uvek slabašan u našoj svesti i sa mnogo predrasuda se podvrgava cenzuri naše iskustvo da bi se izbegla kolebanja i sumnje. ‘’Misao izrečena je laž’’, tvrdio j veliki predvidilac Tjutčev. Ali da bismo se približili istini – nema drugog puta nego da se prevladaju sumnje uma. Zašto Hristos nije pozvao da ga slede fariseji i književnici – tadašnji naučnici, nego je pozvao proste ljude, koji se nisu oprobali u znanju.? Zato što je znao: fariseji i književnici izopačiće dosetkama uma istinu srca. Ali dve hiljade godina Hrišćanstva nisu mogle da prođu bez traga. Verujem da se danas pojavila nova situacija, kada nauka i religija imaju mogućnost da okončaju međusobnu suprotstavljenost i da se sjedine u istini Božanske nauke. Na pitanje: šta je čovek? – poznata proročica Vanga je odgovorila: ‘’Tašto biće, koje stalno prati, istražuje, traži i nalazi uopšte ne ono što traži’’. I zatim je dodala:’’Često čovek prerasta samog sebe’’. I još je rekla: ‘’Treba biti dobar i voleti jedan drugog da bismo se spasli! Budućnost pripada dobrim ljudima, oni će živeti u jednom prekrasnom svetu, koji danas jedva možemo i da zamislimo’’. Mislim da ovo istraživanje ima ne samo lićni sakralni smisao,već pomaže mnogim drugim ljudima da shvate kako drevne istine, u dodiru sa unutrašnjim svetom čoveka, stvaraju i njegovu budućnost i njegovu sadašnjost zbog toga što stvorena budućnost neizbežno postaje sadašnjost ako je prihvata Božansko Proviđenje. 5

U knjizi ima mnogo crteža i šema, tj.postvarenih likova. S jedne strane. postvareni likovi pomažu da se savlada građa, ali, s druge strane, oni kao da zahvataju u sebe svest čineći je zarobljenicom statičnosti. A život – to nije statika, to je dinamika. U njemu ništa ne ostaje na mestu, stalno transformišući tokom događaja raniju realnost i realnost novu. I još nešto - neophodna građa za ovu knjigu dobijena je kada smo Igor Vitaljevič i ja zajednički obrađivali strukturu Drva sefirot. Meni su pomagali mnogi ljudi da bi ova knjiga opstala kao novi pravac znanja. Ti ljudi su davali nešto svoje, a nisu uzimali za sebe. I u tome se sastojala njihova pomoć, u tome je bio primer na čemu sam im veoma zahvalan. Pogled svakog od njih predstavljao je dragocenost koju je trebalo osmisliti, prihvatiti ili odložiti za budućnost. Takva knjiga nije mogla izgledati drukčije, jer su u njoj morale biti sadržane ne samo one mogućnosti koje su čoveku date odozgo, već i ona maštanja i nade koje su ljudi propatili za vreme njihove zemaljske službe. To što je ostalo uključeno je u knjigu i u svakom slučaju ulazi u Svet pod mojom odgovornošću – jer ja sam nešto prihvatio ili odbacio, dao umetničku nijansu ili filozofsko osmišljavanje, izgradio strukturu i uzajamne veze i u ono što je stvoreno udahnuo energiju saučestvovanja mnogih sa jednim, sa Bogom. Pet prvih knjiga uvešće vas u strukturu Drveta Života. Deo prvi: Ko si ti, čoveče? Deo drugi: Stvaranje realnosti Deo treći: Postizanje harmonije 6

Deo četvrti: Uzdizanje ka ljubavi Deo peti: Preobraženje Zatim dolaze drugi delovi. Zadatak i cilj ove knjige je u tome da se pomogne ljudima da se opredele i usmere svoj duhovni razvoj, da im se pruži podrška i pomoć u težnji ka najvišem idealu samostvaranja sebe – prema Ocu našem Nebeskom. I naravno, ova knjiga nije direktiva. Svaki čovek ima slobodu volje. Knjiga podstiče , a ne zabranjuje. Jer ona sadrži lično iskustvo, koje može da bude i iskustvo za druge ako se odluče da pođu putem uzdizanja – kao putem vaskrsavanja sebe u Novom Svetu. Arkadij Petrov

Ja sam Onaj Koji je posadio ovo drvo da bi se ceo svet oduševljavao njime. I u njemu ja sam rasprostro sve. Rekao sam Sve zato što od toga sve zavisi, od toga sve potiče i svi imaju potrebu za tim.Na to oni gledaju, od toga očekuju, i zahvaljući tome duše lete u radosti. Samo Ja jedan sam bio onda kada se to stvaralo. Neka se nijedan anđeo ne izdigne nad tim i ne kaže:’’Ja sam bio pre Tebe’’. Ja sam bio sasvim sam kada sam rasprostro Moju zemlju u koju sam Ja zasadio i ukorenio ovo dvo. Ja sam ih naterao da se raduju zajedno sa Mnom, i Ja sam se radovao u njima. Ko je bio sa Mnom? Kome sam Ja otkrio ovu tajnu? 7

Isaije ZAKONI SVETA OVOGA I SVIH SVETOVA DRUGIH NAPISANI NA SVETIM TABLAMA SRCA Volite sebe Volite Svet u kome živite, i sve što stvorite u Svetu i u miru Volite Boga koji je stvorio Svet, vas i sve što je u Svetu bilo, što jeste i biće. Večni mir Svetu i svima koji su u miru! Drvo nove snage izrasta umesto izgubljene (Mišel Nostradamus)

Bejah ja u Carstvu Nebeskom i videh Oca i Majku. I išla je od Majke ka meni svetlost nežno-plava, a od Oca zlatasta. Majka je ispružila napred ruku, i na ruci se stvarala prozračna sfera, a u sferi kao da je bila vaza za domaće cveće. I u toj vazi raslo je maleno pahuljavo drvo sa mekim iglicama. I pružila je Majka šaku sa sferom prema meni. I ja sam je uzeo u svoje ruke i zahvalio se na poklonu. Otac je pažljivo posmatrao kako ja uzimam sferu u ruke. Majka reče: kedar je za Rusiju – veliki život. I Otac je to potvrdio. 8

I još je rekla: ne zaboravljajte dugu. I duga se pojavila i zasjala nad mojom glavom. Majka Nebeska je nežno podigla ruke i iz njenih šaka su se razastrle raznobojne blistave iskre i padale na mene i na Zemlju. Neki ljudi su dole videli ove raznobojne iskre i hvatali ih svojin spojenim šakama. Neki su ih hvatali jezikom i gutali ih. Oni koji su gutali raznobojne iskre duge – momentalno su bili izlečeni od svojih bolesti i počinjali da razmišljaju zašto se to i kako dogodilo. I što su više o tome razmišljali tim je svetlija i čišća postajala njihova svest, svetliji i čišći je postajao Svet oko njih. I zahvalih ja Ocu Nebeskom i Majci Nebeskoj za veliki dar – za Drvo Života i za Dugu koja se nadnela nad Svetom.

Arkadij Petrov OTKROVENJE I pozva Otac decu svoju i reče im: prvi put vam govorim – ono što sam vam poverio vi ste uspešno obavili. I prvi put za sve ovo vreme ja vam kažem: idite i recite ljudima da dolazi Carstvo moje, recite im o Večnom Životu, recite o besmrtnosti i uskrsnuću. Deco moja, lečite i pomažite, spasavajte i stvarajte na Zemlji ljudskoj. I recite ljudima da ja idem zajedno s vama na zemlju ljudsku. 9

I zbližavajte Carstvo Nebesko i Carstvo Zemaljsko pred moj dolazak. I bićete vi istiniti, i bićete u pravu. Jer ja sam vam pokazao put, a put vaš je istinit. I reče Otac: oni koji nemaju duše i oni koji su je prodali đavolu – odlazite iz roda čovečijeg. I tako je i bilo. I bio je Otac strog, kao onda kad su mu dolazili Onaj i Smrt, i bilo im je otkazano. I došli su mu drugi put – i bilo im je otkazano. I došli su i treći put – i bilo im je otkazano.Ali Otac Nebeski je milostiv i pravičan. I bilo je omogućeno ispravljanje. I ispravili su se svi koji su zabludeli, i bili u neznanju, i bili u zabludi. I videla su deca mudrost Očevu. I bilo im je rečeno: vi, deco moja, koji ste došli od doma moga na Zemlju ljudi, da bi se zbližila dva carstva i da bi se spoznala istina prema kojoj ste tako dugo išli, koja vam je ranije darovana, - recite ljudima istinu, recite im da je Carstvo moje u njihovim srcima, recite im o istinoitosti i celovitosti. Recite im kako da mi se obrate. I da ja sa svakim govorim, i svakom pomažem, i svakoga od njih ću spasiti. Recite im kako ja to činim, i neka ponove. I tako će biti spaseni i ući će u Carstvo istinsko. I pogledao je Otac na svet koji je stvorio. I rekao je deci: prenesite sve što ste videli, i sve to što sam vam ja dao, obratite se ljudima i pomozite im da se spasu. Spasite zabludele i u neznanju, spasite one koji vam se obraćaju. Pomozite onima koji se spremaju da dođu na Zemlju i vaskrsavajte ih. Izbavite rod čoveiji od jada i bolesti, izbavite rod ćovečiji od uništenja. 10

I recite ljudima koji su zabludeli da je snaga moja velika, i niko ne može ničim i nikako da je uništi. I pokažite silu istinsku. I predupredite bolesti, stihiju, smrt, i jad – i bićete istiniti. I biće time spasen rod ćovečiji. I deca su to razumela. I bili su ona tri u jednom i jedan u trima. I od tada su bii zajedno, kao što im je rekao Otac Nebeski. I bili su oni istiniti i dali su ljudima istinu – sve ono što je rekao i dao Otac Nebeski. I beše zadovoljan Otac Nebeski svojom decom. I rekao im je: deco moja, dugo vremena je pripremano to zbiženje i razumevanje. I mnogo se svetih hijerarha trudilo nad tim da do roda čovečijeg dopre istinitost i spasenje. I došlo je to vreme kada ja mogu zajedno s vama da siđem na Zemlju i da pomognem rodu čovečijem da se spase i da stekne celovitost. I bilo je sprotstavljanja tamnih sila svetlim, ali one su pale zahvaljujući borbi za svetlo – za svetlost, svetlost duše. Razotkrijte ljudima istinitost, dajte prevod Knjige vremena i Biblije, pričajte im o večnosti, recite ko je služio tami i želi da se približi svetlosti duše. A oni koji ne poslušaju sagoreće u bujici nebeskoj. Recite to onima koji su me zaboravili, koji su zaboravili veru, koji idu sa smrću, koji obmanjuju rod čovečiji i koji su želeli da se približe vlasti, vlasti lažnoj i poročnoj. Recite im. I tako će biti. I bilo je preneseno. I bilo je zapisano. I bilo je precizno izgovoreno sa onom intonacijom kako je govorio Otac Nebeski svojoj deci. I reče Otac Nebeski deci svojoj: deco moja, jedan od vas je došao na Zemlju pre svih, da bi spasao, gradio i stvarao i 11

izvršavao volju moju, volju istinsku, volju spasenja. I zaćuta Otac. I reče Otac drugi put: deco moja, vi ste došli na Zemlju utroje po volji mojoj radi spasenja roda čovečijeg, radi približavanja Carstva Istinskog za ljude. I zaćuta Otac. I reče Otac treći put: deco moja, pogledajte Carstvo moje kao na Carstvo vaše – čovečije. I zaustavi se Otac Nebeski na trenutak, i pokazao je sve što se nalazilo unaokolo i što je bilo viđeno. I beše Čovek, i bio je On ogroman, i stvarao se po volji Očevoj. Ljudi su gledali prema nebu i govorili: Vasiona, nepoznato. I bili su organi, i bile su ćelije, i bio je Svet: svet unutrašnji, svet spoljašnji, koji je obavijao sve i svja. I zaćutao je Otac, i posmatrao sve unaokolo, stvarajući. I stvarajući prenosio je ljudima stvaralaštvo i spasenje. I obradovao se svako ko je našao napisano, ko ga je video, ko je mogao da se obrati Ocu Nebeskom, ko je pokušao da vidi istinito, ko je mislio i osmišljavao. I reče Otac Nebeski ljudima koji su ga slušali, kako bi bili spremni za trenutak kada će oživeti Čovek-Vasiona, i što će uskoro biti dat impuls za obnavljanje, i videće ga kao beli odsjaj, i što će svako od ljudi učestvovati u tome kao upravljač realnosti. Što će se ljudi probuditi iz sna, od sna svesti. I doći će do realne svesti, do svesti istinske. I tako je i bilo. I bilo je zapisano. I bilo je istinito. Prenete su reči Oca Nebeskog rukom Arkadija Petrova 12

Kako je gibak čovek! Ima on obeležja – nisu ih primetili.Otišao je – i zaboravili su ih. Njegovo prisustvo – jedva je primetno. Njegovo odsustvo – prostranstvo stvaranja sveta. F.I. Tjutčev 1 Principi uređenja sveta Bog postoji u svakom čoveku, kao što svaki čovek postoji u Bogu. Drvo raste u relaciji sa čovekom.Kad čovek počinje da vidi u Bogu sebe i druge- razumevanje se odvija na nivou duše. Kada dođe do shvatanja – čovek postaje sposoban da vidi Svet svuda i svagde, jer Svet je telo Očevo. I u fizici, i u filozofiji postoji predstava o odrazu.koji postoji u prirodi.Večnost se odaražava i u svetu elementarnih čestica, i u mineralima, i u živim organizmima.Postoji Božji plan, sedam’’dana’’ stvaranja, i postoji evolucija kao dinamički proces odraza na nivou razvoja. Zahvaljujući kome mi na određenoj etapi stičemo mogućnost da kontrolišemo one procese odraza koji se odigravaju unutar nas ili oko nas, zahvaljujući čemu doazi do prelaska od jednog nivoa na drugi. To što je rečeno – tačno je. Međutim, nemamo se čega uhvatiti da bismo shvatili, na primer, po čemu se čovek razlkuje od kamena, čak ako je čovek ovaploćen u skulpturi.Zato kategoriju odraza treba razmatrati jedinstveno sa drugom kategorijom –uzajamnim 13

delovanjem. Odraz kao prvobitni element svesti javlja se kao rezultat uzajamnog delovanja bilo kojih struktura – kako materijalnih , tako i idealnih. U tom smislu odraz u čovekovoj svesti i njegov analog – odraz u kamenu, naravno da nisu uporedivi prema nivou i ciljevima. Odraz informacije u svesti čoveka i njegova percepcija vrši se na neuporedivo višim brzinama nego u kristalnim strukturama kamena. Problem uzajamnog delovanja je veoma zanimljivo prokomentarisao engleski filozof Frensis Bredli:’’Taj protok vremena, ta doslednost događaja, koje posmatramo u našem eksperimentu, uopšte se ne javljaju kao jedinstveni.Apsolutno se može dopustiti postojanje drugih ’’vemenskih serija’’, gde vreme protiče na drugi način. Pritom te vremenske serije ne moraju biti međusobno povezane. Kao ilustracija može da posluži ovaj primer: događaji Sindbaba Moreplovca dešavaju se u određenom vremenu gde postoji određena postupnost događanja. Ali uzmimo drugu bajku, na primer o Crvenkapi i Sivom Vuku. Tamo se takođe događaji odvijaju u vremenu. Ali može li se postaviti pitanje kako su međusobno povezane dve vremenske verzije, ona o događanjima Sindbada Moreplovca i ona u kojoj se događa istorija sa Crvenkapom.Očigledno, ovako pitanje lišeno je svakog smisla. Dve navedene vremenske serije smeštene su u različite planove i nikakav međusobni odnos ne postoji’’. (citirano prem kjnizi Oštra filozofija.Renom, 1998, str.192).

14

Na prvi pogled sve je tačno.Ali ako se na problem uzajamnog delovanja pogleda sa druge pozicije onda će postati sumnjiva tvrdnja filozofa da navedene vremenske serije nisu niukakvom međusobnom odnosu. Šta je sa samim filozofom koji je svoju pažnju koncentrisao najpre na jedno, a potom na dugo. Nisu li upravo on i njegova svest onaj objedinjavajući faktor neke tačke akceptorne percepcije koja realno sjedinjuje vremenske serije, koje se nalaze na različitim planovima životne i mentalne egzistencije? Jer ako se na nešto pomisli onda se to i dotakne, oživi se povezanost vremenskih verzija. Ako posmatrač svojom svešću dotakne ono što posmatra, onda ono što je posmatrano već ne može da ostane onakvim kakvim je bilo do tada, ne može da ostane stvar po sebi, samospoznajući sebe. A ako se zamisli situacija kada bajka kao da urasta u stvarnost i pojavi se, recimo, nova realnost. U bajci o Pinokiju kornjača Tortila mu je dala čarobni ključ. Slučajno (da li slučajno?) on nalazi tajna vrata sobička oca Karla, otvara ih i vidi drugi svet, druge ljude – dobre, vesele. I sjedinilo se. Sede deca u sali i pevaju: Pi-no-ki-o!I Pinokio ide i čuje ih. I oni vide i čuju njega. I dve realnosti su se spojile i postale jedna realnost. Svima – i deci i Pinokiju – bilo je dobro i prijatno. Zato što su oni stremili jedan prema drugome, međusobno saosećali, želeli da pomognu jedan drugome. 15

A šta se dogodilo? Ono dobro, o čemu su maštala i deca i njihov junak iz bajke – spojili su se. I to sjedinjavanje i spajanje dalo je novi vektor razvoja – kroz impuls istovetnosti, zajedništva i ciljnog usmerenja. Navikli smo da živimo u svetu koji je definisan samo fizičkim parametrima trodimenzionalnosti. Ali postoji još i svet unutrašnji. On je višeslojni, mnogogran. I u njemu ima mnogo prostora i i mnogo dimenzija. Postoje prostori harmonije, postoje prostori stvaranja, postoje prostori ljubavi. To su duhovna prostranstva. Ona se ne mogu premeriti običnim merama, opipati, izmeriti, ali zbog toga ona nisu ništa manje realna. I ona, naravno, utiču na naš život.Šta više, ona ga i definišu zato što je Bog upravo duhovno, bez lenjira i vage sve izmerio, premerio, prebrojao. Sada već i materijalistički orijentisani naučnici počinju da revidiraju svoje ranije neprikosnovene stavove i u svetlu sve novih i novih otkrića izjavljuju: ’’U stabilnim, konvertibilnim procesima vreme može da se pretvori u masu i energiju, a zatim da se preobrati u obrnuti proces’’, navodi list ’’Život’’ (br.211, 24.09.2003) tvrdnju profesora Baškirskog državnog univerziteta Nažipa Valitova u članku ’’On je dokazao da se mrtvi mogu vaskrsnuti’’.

16

Znači,vaskrsavanje mrtvih, što se pominje u svim svetim knjigama – mogućno je! Pri čemu se u svetim knjigama svedoči da je Bog vaskrsavao mrtve, ne samo sam, nego i putem ljudi. Znači, nekim ljudima se daje moć i znanje pomoću kojih oni mogu da upravljaju procesima materijalizacije i dematerijalizacije. Mnogi naučnici su počeli i javno, i anonimno da ustaju protiv konzervativno-dogmatske pozicije ruske naučne administracije. Evo nekoliko interesantnih izjava, gde autori prikazuju svoje mišljenje putem Interneta, ne navodeći svoje ime: ’’Akumulacija činjenica u svakoj sferi čovekovog delovanja neizbežno zahteva njihovu interpretaciju, koja se vrši u okviru korporativne društvene svesti (naučna paradigma) i društvene svesti u celini. Međutim, nepostojanje teorija koje objašnjavaju logiku određenih unutarsistemskih i međusistemskih događaja jeste povod neprihvatanja naučnog razmatranja i izučavanja čak očevidnih činjenica. Paradoks ljudske folozofije je u tome što mi znamo mnoge poznate istine, ali ih u realnosti ne primenjujemo. To jest prihvatamo ih kao čiste apstrakcije. Primer se može naći na svakom koraku –na primer u praksi zdravstvenih ustanova. Čovek dođe lekaru i žali se da ga 17

brine bol u krstima, povraćanje, aritmičan rad srca, ili vrtoglavica itd. Kako lekar, koji pred sobom ima tako višesloženi objekt, kakav je ustvari čovek, određuje uzrok oboljenja? On može da zahteva da se urade analize. I dobiće informaciju o stanju mikroflore bolesnika, hemijskom sastavu neke fiziološke sredine. Da, to neće biti samo jednostrani pogled, tri –četiri oblasti biće uzete u razmatranje. Kompjuterska tomografija, rentgen, UZI postaće još dodatne grane, ali to je sve! Koliko je oblasti u objektu koji se zove ’’čovek’’? Koliko je slojeva, nivoa samo u njegovom fizičkom telu? A ako se uzmu u obzir i znanja iz drevnih izvora, to jest i druga, finija tela , neraskidivo povezana sa fizičkim? Mogu li se ona sagledati? I uopšte uzev, koliki obim znanja o čoveku može da da temeljna predstava o tome šta se odigrava u čovekovom organizmu, na primer, kod oboljenja od raka ili kod AIDS inficiranja``? Mislim da je sada pravo vreme da profesionalni medicinski radnici obrate pažnju na činjenicu da je prema statistici prosečni životni vek, na primer, američkih lekara svega 55 godina. To jest, 17,5 godina manje od proseka u zemlji. To i jeste njihova nagrada zbog prenebregavanja energoinformacionog plana organizacije čoveka, zbog negiranja duhovnog nivoa kao temeljnog u fiziologiji čoveka. Još jedna izjava: ‘’U polemici nauke i kvazinauke arbitar može da bude samo građansko društvo sa institutima zaštite prava čoveka 18

i slobodne štampe od zvaničnika, koji su sposobni da odbrane čoveka od represije zbog ubeđenja, od diktata nauke i kvazinauke, od opasnih ili beskorisnih lekova, metodike, od starih narodnih lekova, sačuvavši sve što je vredno za društvo. U zapadnim zemljama isključene su represije protiv pristalica onoga što je još uvek nedovoljno dokazivo, ali se stručnjaci više oslanjaju na informaciju, publikovanu u izdanjima koja su podvrgnuta kvalifikovanoj naučnoj recenziji. To omogućuje da se, dozvolivši sloboda raznim mišljenjima, stimuliše naučni razvoj. U KURSEVE EDUKACIJE STRUČNJAKA KOJI PREPORAĐAJU RUSKU DRŽAVU POTREBNO JE UVESTI IZUČAVANJE ISTORIJE SUKOBA NAUKE I KVAZINAUKE. Nove nauke – kibernetikA, informatika, jesu odraz procesa širenja svesti, odrazile su mentalne parametre u svojim metodlogijama. Opisujući, na primer, pojam Drveta u kompjuterskim programima, ove nauke definišu ga kao neorijentisano vezno obeležje bez ciklusa, gde između bilo koja dva vrha postoji jedinstvena maršruta. Drveta se koriste u različitim matematičkim modelima kod opisivanja i projektovanja hijerarhijskih struktura planiranja: drvo cilja, drvo izbora varijante, drvo izvoda, itd.

19

Sve to odražava, makar i formalizovano, složeno hijerarhijsko uređenje živih organizama. Prelaz u druge prostorne sisteme - to je uvek usložnjavanja sveta. Samostvaranje sebe u ovom ili drugom svetu – znači samoopredeljenje po kriteriju moralnog plana. Prema predsstavama drevnih tajni, sva Vasiona, ceo svet, i naravno, čovek .- dele se na deset oblasti, sfera (sefirota) koje korespondiraju sa deset prvih brojeva prirodnog reda. Ovi brojevi su prvobitno označavali vizuelizaciju bića, međutim spuštajući se u homogenije oblasti (u odnosu jedne prema drugima) one se zaodevaju materijom. Evo koji su nazivi deset sefirota koji su tradicionalno prihvaćeni: 1 Keter 2.Hokma 3.Bina 4. He-Sed 5. Gebura 6 Tiferet 7 Neticah 8 Hod 9 Je sod 10 Malkut. Opštu sliku o sefirotima može da pruži ovaj prikaz , zsnovan na drevnim izvorima ’’Sefir Jecira’’, ’’Zohar’’ i dr. Crtež 1.Drvo Života saDaatom – tajnom sefirom Drvo Života prvi put je opisano u knjizi ’’Se-fer Jecira’’ (Knjiga stvaranja). Ovaj jedinstveni sačvani traktat koji sadrži detaljnu kartu svesri i kod sistema duhovne mudrosti i geometrijske forme. Sistem sefirota opisuje karakter Vasione, svesti i stvaranja.

20

Putevi razdvajaju Vasionu na oblasti svesti – trouglove sa različitim odnosom između strana, koji organizuju nivoe i prostranstva. Drvo Života se ne može videti u spoljnoj sredini – to je unutrašnji svet. Lik toga drveta poseduje svaki čovek, u njegovoj rodnoj ćeliji. Zahvaljujući tom drvetu čovek osmišljava svet i stvara svet, u kome i sam izrasta, da bi jednom shvatio: besmrtnost se sastoji upravo u tome što ti činiš u sebi i što je – van sebe. Evo kako su u drevnim knjigama prikazivali Drvo Života – sistem sefirota koji su izrastali svetlošću svesti u nepoznato, zahvaljujući čemu su koreni Drveta (odraz njegove krune) dobijali nove impulse Božjih znanja, koji su mu omogućili da se razvija. Zahvaljujući Drvetu mi možemo da dobijemo neophodnu informaciju u prostranstvu gde se mi nalazimo. Radi ovoga je potrebno da sagledamo sve etape procesa. Treba unapred računati da je u našem razmatranju nešto kao plan stvaranja sveta. Da li vredi razbacivati se na sve strane? Na primer, zar nije bolje najpre izabrati cilj, izračunati koordinate i ostvariti stoprocentrni rezultat? Šira percepcija prostranstva vrši se za račun naše svesti. Sve što se događa na makroplanu duhovnog Kosmosa odmah se odražava i na makroplanu ćelijskog kontinijuma. To treba umati u vidu, o tome treba voditi računa.

21

Ajnštajn je tvrdio da se materija sastoji od sektora prostranstva u kojima je polje dostiglo poseban intenzitet. To jest, uslov za nastanak materije jesu upravo dinamićki proces informaciono-razmenskih operacija, tj. porast veza i aktivnih supstrata polja. A zbog čega komponente polja postaju aktivne ili , naprotiv, miruju, narušavajući polazne parametre sistemske ravnoteže? Naravno, da bi se ovo dogodilo neophodna je integracija nečeg sa nečim, ili dezintegracija,što će dovesti do vibracionih impulsa različitih od polaznih unutarstrukturnih rezonansi. Pošto nas interesuje upravo stvaranje materije od matričnih formi polja, onda pre svega treba obratiti pažnju na obrazovanje sferoidnih atomarnih struktura, koje imaju svoj fiksirani centar svoje organizacije i fiksirani radijus. Jer upravo su sferoidi bazni modul materijalne kompozicije, koja u sebi već sadrži programski algoritam organizovane fizičke materije, a prema tome i objekta. Polja – to i jesu biblijska nebesa. Ona se nalaze jedna iznad drugih, kao pokrovi, i svako je polje – svet. Postoji svet crveni, postoji, narandžasti, postoji žuti, zeleni, plavi, sivi, ljubičasti: duga. To što je dostupno čovku i može da bude spoznat. Ali to su samo početna nebesa, koja su adekvatna sefirima. A ko zna koliko ih ima gore? Jer da bi se dospelo na najviša nebesa treba ovladati tajnom jedanaestog sefira Daata, onog samog gde su se susretali Mojsije, onog samog gde je princip adekvatnosti izražen kroz Deset zapovesti. Zapovesti – to nisu zakoni kako se obično tumsči. To su ``Az-poved’’- prvobitno zrno znanja, tj. istine, gde je 22

rezultat komuikacije jednak dinamici sagledavanja, umnožen za dubinu percepcije. U suštini to je naučna formula , gde su smislovi, za razliku od zahteva jednodimenzionalne naučne percepcije – polifonični. Upravo u takvim objektima makrostrukture nalazi se zona uzajamnog delovanja metagalaktike. Kod Daata najuočljivije je izražen princip fraktolizacije: tri najviša direktno formirana primarna sloja – Bina, Hokma i Keter – odjednom modeliraju proizvodne forme, smeštene dole po Drvetu sefira. Dalje sinteza kroz donji trougao snaga u Malkut, gde se javlja novi lik i vizija prototipa i ideala, Majke i Oca, Prirode i Kosmosa – Sin, koji zatim počinje svoje uzdizanje ka idealu – liku Oca i Majke, u harmoniji i ljubavi Ga očekuju u Kateru, da bi mu na glavu stavili Krunu Slave. Sve se ovo može razmatrati kao alegorija koja uspostavlaja duhovne kvalitete čoveka po kriterijumima svetovnog i religioznog morala, koji određuju prelaz na viši nivo bitisanja kroz obavezu čoveka da se samousavršava.Takva percepcija je pravilna, ali nije jedino pravilna. Jer smislovi sefira su, kao što je već bilo reči, polifonični.Na primer, četiri proizvodne sfere u sredini Drveta sefira taćno odgovaraju četirima stranama sveta, četirima baznim interakcijama organizacije Kosmosa, četirima stihijima u kojima su šifrovani četiri atributa istine: duša, duh, svest i telo, koji su adekvatni nukleotidnim osnovama DNK čiji redosled organizuje matričnu strukturu. To je dvadeset 23

baznih proizvoda prvog nivoa – dvadeset aminokiselina, osnovnih biohemijskih komponenata, koji iz ponovljenih monomera stvaraju polimere belančevina. Takvi su uslovi našeg fizičkog sveta. Ako se uzme koeficijent fraktalizacije , viši u odnosu na dihotomičan, naprimer jednak tri, onda korak zaokreta baznog sistema biće drukčiji i svaka subforma kloniraće sebe odmah, minimum na tri dela , tj. brzina realizacije procesa i događaja brzo raste. ’’Carstvo Božje osvaja se silom’’.Koga u toj borbi treba da pobedimo, ako ne sebe? Pobedivši sebe mi se pokoravamo Gospodu i pokoravamo njega svojom smirenošću. I ne možemo mi u toj borbi odmah pretrpeti poraz, zato što se Bog bori zajedno sa nama, on je na našoj strani. Pobedivši mi postajemo bogovi, a Bog nas štiti. Tada briga o sopstvenom duhovnom preobražaju predstavlja inicijalni motiv za pomoć drugima. Na jednom kraju spirale DNK – lik Oca Nebeskog, ideal. Na drugom kraju spirale – prototip, prirodne forme organizacije. Između idela i prototipa je svest čoveka koji spoznaje svet – arhetip. Zadatak se i sastoji u tome da se pravilno sagleda svet i da se duhovno preobrazi ono što smeta njegovom razvoju, a prema tome i vašem razvoju takođe. I ponašati se u skladu sa svetom, i razvijati se adekvatno Ocu. Ali na 24

početku puta čovek je zagnjuren upravo u prirodnu sredinu. Prema tome, potrebno je kretanje čovekove svesti ususret idealu. I ako vi napravite korak u pravilnom smeru , oonda će i Otac Nebeski učiniti korak vama ususret. I vi ćete se susresti u centru sefirota. To i jeste prelaz u carstvo Istinsko. Prelaz od prototipa na ideal ostvaruje se putem arhetipa, strukture Drveta sefirota, gde je harmonizovna svest – peščano zrno koje stvara svet. Otac kaže: ’’Ako shvatite zrno peska shvatili ste ceo svet i bićete impresionirani’’. I vidimo Oca u ćeliji svog sopstvenog tela. I vidimo spoljašnji svet. Znači, mi vidimo početak i kraj, Alfu i Omegu. Znači svaki čovek – to je početak ogromnog sveta koji on razvija iz samog sebe. Zašto tako varvarski poseći šumu, zatrovati površinu zemlje, potresati je nuklearnim eksplozijama, menjati tokove reka? Pa to je eksponiranje vas samih, ali na makronivou. Zašto uništavati svoju sopstvenu budućnost? Treba naučiti da čovek sebe drži u granicama razuma. Ne grizite jabuku čvrstog tla pod sobom – jer to ste vi sami, jer to je vaša Zemlja.Kako ćete živeti na ogrisku koji će ostati posle vašeg bezumnog vladanja darom Tvorca? Ne posedujući znanje da se sve može stvoriti tehnologijom Tvorca, pomoću misli – ljudi su počeli da stiču za sebe dobra varvarskim metodama proizvodnje i mašinskom tehnologijom. Mi smo stvorili aždaju tehničkog napretka koja je već nameračila da podjarmi i proguta one koji su je stvorili. I našao je svoje pomoćnike među nama samima. 25

Mi smo uzdigli te pomoćnike na pijedestal uvažavanja, mi slušamo njihove priče o novim moćnim mašinama i izvanrednim kompjuterima, koji će malte ne sutra rešiti sve naše probleme, nagradili smo ih odlikovanjima, akademskim zvanjima, vlašću, punomoćjima, institutima. Mi smo mnogo nepravilnog učinili i nastavljamo da nepravilno činimo. Mi smo pogrešili u svome slepilu i dalje ostajemo slepi. Ponašali smo se kao osvajači prirode, kao osvajači u tuđoj kući. A osvajači dolaze i odlaze. Mislim da je smisao jasan? Treba se ponašati kao što dolikuje vlasniku sopstvene kuće. I to će biti naš dom iz koga nije potrebno nikuda otići. Ako vi čak na rastojanju ispruženom rukom počnete da postupate pravilno svet će se promeniti nabolje – i za vas, i za druge ljude. Treba upravljati, a ne rušiti. Graditelji – to su budući Stvaraoci.Ispred vas je put svesnog stvaranja, put duhovnog razvoja, duhovne evolucije. Posvećeni ljudi znali su odavno za ovaj put. I koristili su ga. Ali čak i poznavajući put i prošavši njime ne može se uvek tesno približiti Ocu Nebeskom. Zato što prošavši put nebeski treba dostojno proći i put zemaljski. Otac deli svoje planove sa svojim sinovima: deli s njima hleb i vino. Hleb – znanje, vino – energija.

26

Zemaljski se ovaplotivši mi preuzimamo obavezu da ovladamo materijom. Ali na Zemlji postoji dobro i zlo. Znači, svaki čovek ima mogućnost da padne u domen delovanja mračnih sila, tj. da se priključi rušilačkim snagama, ili da padne u domen svetlih snaga – da se prisajedini onima koji stvaraju. Pri čemu centrifugalnu snagu predstavlja brojčani kod dana rođenja, a ne snaga predestinacije. Čovek, budući da je slobodan u da ima voljne kvalitete, može, kako se kaže, da se ne pripoji ni tamnim ni svetlim snagama. Sačuvati neutralnost: ni dobro, ni zlo, ni hladno, ni vrelo. Jednom rečju ELEKTORAT. Ali mi govorimo o nečem drugom. O tome da čovek, svesno izabravši usmerenje ka stvaralaštvu, spokojno i realno ocenjuje da u svetu stvarno postoje snage destrukcije, ali ne opredeljuje se decidirano: ili dalje od njih, ili udri po njima, nego stvara plan rada na promeni ciljnih postulata kod ljudi destruktivnog usmerenja u pravcu stvaranja i saučestvovanja u harmonizaciji sveta. Malo njih zna da je organela mitohondrije u ćeliji našeg organizma nekada bila bakterija, ali je svesno odlučila da učestvuje u opštoj delatnosti organizma. To je ćelijski nivo, a na višem nivou - na istorijskom planu socijuma mnogo objašnjava primer apostola Pavla: bio je onaj koji kažnjava, a postao je spasilac. Australija je bila robijašnica, a sada je sjajna civilizovana zemlja. Nemačka je bolovala od nacističke ideologije a sada je demokratska država. 27

Znači, javlja se situacija kada treba upravljati slepima dok ne progledaju. Tu postaje jasno zašto je Mojsije 40 godina vodao Jevreje po pustinji da im prenese iskustvo duhovne samosvesti i da spase i onoga koji je najviše zaostao – to je bio cilj Mojsija. Svi su došli u zemlju obećanu, a on nije došao. Dao je ljudima zvezdane kodove : Toru-Or (duša nešama) i ostao da bi sva čeda Gospoda doveo do Oca. A to je već ToraAlef, koju je Mojsije primio u dušu. Zadaci Sina su da ostvaruje Očeve zamisli. Zadaci duha su – da lebdi nad vodama svesti, puneći svaku kapljicu mrtvog mora životnom energijom duhovnog života. ’’Neće čovek živeti samo od hleba, već svakom rečju Božjom’’. Molekul DNK je dvojak. Ali on je dvojak kada spava. A kada ne spava i obavlja rad - on je i redak kristal, hologram, i otvorena knjiga sa određenom ciljnom funkcijom. Pritom sve to deluje kao jedinstvena struktura. To jest ako smo ga probudili – onda dvostrukosti, neodređenosti ne sme biti: treba preoblikovati tamu u svetlost. I nijedna reč čovečija ne bi smela da razjedini one koje je ujedinila reč Božja. Zato što se vera ni u kojoj meri ne oslanja na čudo, ona se oslanja na komunikaciju sa Bogom. 28

Evo kako su prikaztivali u tajnim knjigama znanja (Vid. sliku) Iz Ejn Sof u sefirote Drveta Života, po kome se treba popeti do ideala i vratiti se ljudima sa novim znanjima. I na tom putu ima 50 razreda gde treba steći znanje kada se uzdižeš gore, 49 razreda gde se obučavaš 50 razreda gde polažeš ispite. Čovek koji je ušao u sefirote i počeo da upravlja događajima - odsada nije glina u rukama sudbine,već tvorac samog sebe i sveta u okruženju. ’’ 1 Otvori Otac Nebeski knjigu drugi put. I začuo se grom Nebeski, i zadrhta zemljina kora. I slušala su Ga tri sina . 2.I otvori Otac drugi list knjige svoje s pečatima. I pojavi se vatra naspram Oca. Ali Otac učini znak rukom – i vatra nestade.I pojaviše se konji raznih pasmina.Ali Otac učini znak rukom i konji odoše. I pojavi se sila ogromna, sila zemaljska. Ali Otac je dao znak rukom i sila otide. 3 I reče Otac deci svojoj: VASKRSNITE I BESKONAČNI ĆETE BITI.POMAŽITE I BLAGOSLOVENI BIĆETE, STVARAJTE I PRIZNAĆU VAS NE SAMO JA NEGO I LJUDI NA ZEMLJI. 4.Posle ovih rečiOtac prevrnu list i poče dalje da čita. I pojavi se vatra u rečima Svete knjige. Otac je utiša i reče deci: šta je svet u kome vi živite ? 29

I pokaza svet koji mi izučavamo i koji shvatamo. A šta je život? I pokaza šta je život, i pokaza dušu čovečiju. I udahnu život u nju. I videše deca, i naučili su ono što im je pokazivo Otac. 5.I reče Otac srašnim glasom: a ko je neprijatelj čovečiji? I promeni se njegov glas posle ovih reči.I videše deca Njegovu ogradu visoku sa kapijom. I stajaše kraj kapije tiđina i smrt. 6..I pogledaše deca iza ograde i videše tamo provaliju. I uzdrhta smrt, očekujući odgovor Oca Nebeskog. Ali i ne sačekavši odgovora ona se raspade, jer je duša čovekova težila ka Ocu nebeskom. 7.- A onaj ko nema duše – i glas njegov zagrme kao grom – taj je otišao od mene i od roda čovečijeg. 8. I udari grom, i vesnici stadoše kraj Oca s njegove desne strane i iza njega, i rekoše: tako i neka bude. Tako je naredio Otac Nebeski, Vladika i Tvorac svega što je živo i što pomaže živima. 9. I reče Otac sinovima svojim: objedinite domove svoje, stvarajte utroje. I budite jedinstveni. Objedinivši se nosite veliko što sam vam dao i šta su dugo lovile protivničke snage, suprotstavljajući se svetlosti i znanju. 30

10. I Otac promeni intonaciju, i reče učinivši pauzu: oni koji su razumeli moje reči, - a vi ste ih, deco moja, razumeli - zna šta sam ja govorio. A onaj koji ne razume tražiće moju reč da bi se spasao i da bi bio spasen. 11. I odlučili su sinovi da neko od njih troje treba da zapiše ove reči, i izabraše jednog da zapiše to što je rekao Otac i da prenese njegovu intonaciju. 12. I posle toga obdari ih Otac snagom svojom istinskom, koju oni i imaju. I zatvori Otac knjigu. I bila je ta knjiga usmerena prema budućnosti, i približi se ta knjiga sadašnosti. 13. Tu knjigu lako je prepoznati po njenom slogu. A slog je bio stvoren odmah – stranice sa slovima su se momentalno ređale. I čitala su deca stranice njegove knjige, i govorili su ljudima o putu koji je pokazao Otac Nebeski. 14. I posle Očevih reči knjiga je počela da odozgo luči belu svetlost, a odozdo tamnu. I desi se u centru knjige nešto neshvatljivo za razum čovečiji, ali deca shvatiše smisao i suštinu stvaranja. I bilo je sve zapisano tačno i sa intonacijom kako je govorio Otac Nebeski deci svojoj.’’ (Zavet predstojećeg – biblija budućnosti, knj. I, str. 20 – 22). U strukturi sefirota postoje određne precizne koordinate. Kao što i u strukturi fizičke realnosti pri stvaranju fizičke ćelije postoje određene precizne kooordinate. 31

Glavno što treba shvatiti – svi naši putevi vode kroz srce čovekovo. Srce je u širem shvatanju svesti i u pogledu obima kockasto. Srce – to je izvor, početak života, kao početak velike reke, koja objedinjuje tri životna toka: arterijski,venski i limfatični. Oni su kao delovi jedne celine, iako imaju i samostalni značaj. I oni osim fizičke pojave imaju još i informaciono-energetsku pojavu. Slično ovome, strukture ličnosti, objedinjene hologramom formiraju se na isti način. Ova složena mogućnost organizma stvara se ne samo putem sredine, nego i samom ličnošću. I nastaje kvalitativno nova ličnostna struktura, koja se može identifikovati kao celovita hiperličnost, nalik na Avrama, Mojsija, Hrista. Tri sveta: Prirode, Duhovne, tj. stvaralaštva ljudi zamišljenih likova Boga – to što je dostupno svakom čoveku. Ali na zemlji – sve je stvoreno iz vode i vodom. Donje vode – to je mladalačka svest čoveka gde je u centru duša – otelotvorenje Tvorca u dubini naše ličnosti, tačka sjedinjavanja. ‘’I stvori Bog zemlju, i odvoji vodu od zemlje’’. (Sveto pismo)

32

Bog, zemlja, voda – sve su to koordinate shvatanja sveta. A šta je Bog? Zar mi znamo? Šumeri su znali – njihova je reč, a mi ne znamo. I šta je to zemlja? I šta je to voda? Eto, u tim pitanjima je sva suština našeg poznavanja istine. Gde se pojavljuje realnost? Gde nema fiktivnih koordinata. A kod nas su sve koordinate fiktivne. Ali u odnosu na šta? U odnosu na na naš materijalni svet, na naše mišljenje – sve je obrnuto. Kod nas je sve realno, a svet duhovni –to je nerealno. To se kaže: zalutati među tri drveta – Drvo Poznanja, Drvo Znanja I Drvo života. Adam i Eva su se skrivali od Oca među drvećem. Koliko im je drveća bilo potrebno da tako temeljno zalutaju, da dovedu sebe u zabludu? Jedno je bilo dovoljno – poznanje dobra i zla. A u raju ima pet drveta, čije lišće ne vene. Adam i Eva su takođe drvo. Ali se nije dogodilo sopstveno upoznavanje, iako je na svim drevnim hramovima bilo napisano ‘’Upoznaj samog sebe’’. Jedno drvo, razdvojeno na pozitivno i negativno, privuklo je pažnju čovečanstva hiljadama godina. Dobro, zlo – zar mi znamo šta je to? Može se meriti, vagati – sve uzalud. Samo Bog zna – on je sve izmerio I izvagao duhom svojim. A mi gatamo na gustišu u kafenoj šoljici – šta je dobro i šta je zlo. Crno, belo, šahovska tabla gde postoji dva na šezdesetčetvrtom stepenu mogućnosti delovanja. Dvostrana nit DNK na 64 stepenu tripletnih kombinacija nukleotidnih, osnova – adenina, huanina, timina i citozina. 33

Dvostrana nit DNK – to je ono što čoveka vuče čas na pozitivnu, čas na negativnu stranu, čas plus, čas minus. Apostol Jakov, brat Isusov, govorio je: svi ste vi sa dvostrukim mislima. Čovek sa udvojenim mislima – nije stabilan na svim svojim putevima. Znači, da bi se postigla duhovna čvrstina, nama je neophodna ona čvrstina o kojoj se u Bibliji kaže: nepokolebljiv oslonac duše – Sveti Duh, Zemlja Obećana, Hristos. On je . ona grana, ona istina koja se ne može mimoići na putu ka Ocu. Na poslednjoj crti zaustavlja svoga učenika apostola Petra: odlazi od mene, satano, jer misli su tvoje tašte. I poslednjem čoveku obećava: ruke moje će te iz pakla dohvatiti. Nadalje ćemo opet pogledati u Bibliju: ‘’I reče Bog: neka se sakupi voda, koja je pod nebom, na jedno mesto, i neka se pojavi kopno. I bi tako, I nazva Bog kopno zemljom, a sakupljenu vodu morem’’ To se dogodilo trećeg dana. Gore, u Carstvu Nebeskom jedan dan, a kod nas hiljadu godina. Znači, došlo je vreme da se ispod voda donjih misli i pomisli izdignemo na Hristovo čvrsto tle i stanemo na kopno, da budemo u 34

zemlji, u državi gde Car careva i Gospod gospodara slavom Duha svoga bude vladao. I mora, onog ranijeg, ubrzo neće biti. Jovan Bogoslov je rekao: ovo mrtvo more – to su ljudske pomisli. Sveta Zemlja - Novi Jerusalim. Ona je realna, a sve drugo je nerealno. U njoj se treba ukoreniti, zagnjuriti u Hristovo učenje, Ukorenivši se u Hristu, mi stičemo istinsku slobodu – služenja Gospodu. U pomoć Trojici trojica idu: majstori se spuštaju sa desne Očeve ruke, da bi bili sa ljudima i da bi im pomagali. Kada mrtvih misli ne bude u glavama - tada i Mrtvog mora na Zemlji neće biti. Smrti neće biti, lešinara i strvinara, Smrt će se preobraziti u Slavu Hrista, I videćemo – u svetu nema nikoga osim Boga jedinog. Videčemo šta je ISTINA I zbrisaćemo slučajne đavole kada sebe overimo u Isusu. A čovek zasad živi na tri nivoa: crveni, oranž i žuti. Tri neba koja su dostupna. I ide po krugu: posao, kuća, porodica. To nije život nego tavorenje. Zato je Hristos i govorio: vi grobovi ukrašeni. Čovek oživi kada dostigne šesto nebo- srčanu čakru Tiferet.Njena boja je zelena koja objedinjuje prostranstva.

35

Sada mnogo ljudi razvija srčanu čakru. Zahvaljujući tome menja se i priroda, i čovečiji socijum u boljem smeru. Mi smo na Drvetu Života, na Drvetu Hrista. Ljudi su prah, njima tek predstoji da postanu čovek, bogočovek, Bog. Fraktal – to je samopodobno organizovana hijerarhijska struktura. Na primer, sva sakralna religiozna zdanja bilo kojih duhovnih pravaca imaju u svojoj arhitektonici jedan isti fraktalni modul – trodomenzionalni krst. Krst je informaciona praosnova naše Vasione. Iz njega, putem transformacije projektuju se kockaste, piramidalne i sferične topoforme prostranstva. A te topoforme određuju parametri našeg postojanja. Nije svaki fraktal hologram, ali je svaki hologram fraktal. Deo poznaje (ili zna) celo upravo za račun holografičnosti. A mozak operiše operacijom- prihvata, neprekidno učvršćuje, zbija u simbole, likove, kodove. Tako se javljaju one stranice lične knjige života koje potom umnogome određuje tok događaja. Čovek se obreo u tački ukrštanja vertikalnih informacionih tokova i horizontalnih linijskih eksponiranja ličnih percepcija. Svest čovekova predstavlja svojevrsni mehanizam skupa p-dimenzioalnih struktura percepcije (jedno-, dvo-, trodimenzionalnih itd.) u holografske objekte realnosti. Rezultat toga je celovita percepcija Sveta. 36

Dakle, mi imamo definisan put. I na tom putu sleva i zdesna postoje faktori koji uslovljavaju nestabilnost ove ili one situacije. I mnogi ljudi kao da unapred računaju da je proći pravo nemoguće, da će put biti vijugav, jer će na njega neminovno uticati ili jedno, ili drugo. Ali ako želite da idete pravo nemojte obraćati pažnju ni na kakve faktore uticaja. Unapred stavite sebe u situaciju da ste vi globalni faktor, na koji treba svi da računaju. To jest, nemojte staviti sebe u položaj zavisnosti od onih okolnosti koje zdrav smisao smatra glavnim, odlučujućim. Zdrav smisao je govorio ljudima da je Zemlja ravna. Trebalo je da prođe mnogo vremena da bi se prihvatilo prvobitno shvatanje o sferičnosti Zemlje i nebeskih tela, uprkos autoritetima srednjovekovne nauke (tadašnjih akademika). Ne treba unapred staviti sebi u program kretanja predstavu o tome da će vaš lični put prema istini biti vijugav. Jer u svakom kretanju postoji polazna tačka i ciljna tačka do koje mi treba da dopremo. A na putu postoje reke, jaruge, uzbrdice. Znači, iskustvo stečeno u prošlosti govori nam da se treba nekako prilagoditi oko brda, savladavati mostovima jaruge i reke. A tamo se još i šuma obavezno pojavljuje. A šuma je tako čarobna: čas vas je napao šumski duh, čas vas je medved uplašio, i vi odoste ustranu. I kada vas je 37

zaplašio vi ste iza drveta gledali i niste znali kuda da pođete. Da li iči napred ili se nazad vratiti? Pođete na jednu stranu - kad tamo reka put pregradila. Rešili ste opet negde da skrenete - odjednom eto zle Baba Jage koja je na vas naletela. Rešili ste: ja ovuda neću ići. Pošli ste nazad – i pokazalo se da ste čak dalje od one tačke od koje ste započeli put. Kako učiniti da vas Zmaj Gorinič ne proguta, da vas Baba Jaga ne mazne, da vam reka ne zasmeta? Izlaz je jedan: unapred izgraditi put. Izgraditi ga putem određenih događaja. Ako je reč o konkretnoj životnoj situaciji to znači: treba s nekim stvoriti odnose i ići putem postupaka, događaja, susreta, akcija. Eto tako ići, a ne petljati, več odmah, od polazne tačke, stvoriti pozitivan odnos događaja - postizanje cilja da će sve biti dobro, da će sve biti divno. Naučiti da se unapred preoblikuju svi nepovoljni faktori na svom putu. A zbog toga; prvo, treba sagledati mogućne prepreke, drugo, umeti da se ona preoblikuju ili da se preduprede po brzini reakcije. Ako si na jednom mestu jako odstupio, pa na drugom trećem – šta se događa? Trag zmije. I što je više čovek od svetlosti istine odstupio, tim veča se tama u njegovoj svesti stvara. A kad nema svetlosti u svesti pojavljuju se likovne anomalije, lik neki zastrašujući, ili sablazni, ili iluzije. I ta iluzija stalno u svesti luta, a njenim tragom čovek; čas udari u jednu krajnost, čas u drugu. Tako se može daleko u tamu noćnu zalutati. 38

Svetlost Tvorca vodi ljude prema novim svetovima stvaralaštva, Eto zbog čega ne treba lenčariti, zaostajati, Treba sve vreme ići napred. I treba dijagnostikovati budućnost, i treba upravljati događajima. Može se unapred stvoriti sfera budućih događanja i u njoj preobraziti sve u smeru pozitivnog ishoda. Pri čemu tako da to ne stvara probleme za druge ljude. Inače će doći do otpora. Tada ćete vi doći do svog cilja kraćim, to jest pravim putem. I neće biti potrebno nigde da se skreće, i ni od koga spasavati neće biti potrebe. Iz tog razloga što će duhovni impuls odjednom zahvatiti sve, uključujući i svest, i unosiće harmniju u delovanje određenih ljudi, i rešavaće situaciju na odgovarajući način. Tada će se iza jedne realnosti pojaviti druga, zatim treća, dok se ne složi sve u jedinstvu – u shvatanju sveta. Hajde da se i dalje upoznajemo sa Drvetom sefirota na primeru onoga kako smo ja i Igor Vitaljevič Arepjev videli. situiaciju Crna boja . Pravosuđe Ispod Zemlje osnov. Sunce 6x9 – treća sila. Sam stub – dvokolica Tvorca. Sleva i zdesna – kolosek. Od Zemlje se spirala uzdiže gore, iz Kosmosa – dole. Uzdisaj - Kosmos, izdisaj – Zemlja. Uzdisaj je proizveo treću akciju. To je rođenje. U sintezi triju svetova je tajna Kosmosa. Ravnoteža Zemlje I Neba podržani su razumom I mudrošću čoveka. 39

Tri sveta – prirodni, ljudski I Božji. Ali čovek je sin Prirode I Neba, njihovo zajedničko dete, sposbno da harmonizuje odnose roditelja. Kada se to događa onda u svetlosti gruboj, muškoj, koja simbolizuje intelekt i stvaralački duh, narasta meka, ženska svetlost, koja reaguje na srdačno osmišljavanje životnih događaja. A između njih međusobne događaje formira neutralna plastična supstanca Svetog Duha. Tu je mudri razum. ‘’I reče Bog: neka bude svetlost. I bi svetlost’’ (Sveto Pismo). To se dogodilo pre stvaranja Sunca i zvezda. Znači to je nekakva druga svetlost. Zar ne? U trouglu najviših sila počinje put dolaska svetlosti istine putem sveta stvaralaštva, sveta odlučujućeg, u naš zemaljski svet, svet stvaranja. Keter. Početak puta za one koji idu iz Carstva Nebeskog u Carstvo Zemaljsko. Ovde čovek dobija prsten služenja, snagu četiri stihije i amin: neka bude tako! Arhanđel Metatron, taj najviši sefirot rukovodi Drvetom. Meta . krči put. Tron – svetlost stvaranja. I sve to zajedno – svetlost svesti, koja krči put. Ovde prolaznik dobija nimb. Simbol sfere: tačka i krug. Hokma – drugi sefirot silaznog puta. To je Najviši Otac pozitivna snaga koja obrazuje krug. Mudrost koja 40

prosvetljuje razum. Ovde se pojavljuje isto lice kao i Keter – bradati muškarac. Simbol ovog sefirota: tačka, krug i dvanaest znakova Zodijaka oko tačke i kruga. Ovde se uz četiri stiha (tetra) dodaje mera težine i mera zvuka: gram i ton i obrazuje se ime: TETRA-GRAMATON. Dvanaest znakova Zodijaka oko Sunca čovekove duše – dvanaest kvaliteta koje treba proživeti u sebi i istupiti dostojno licem u lice sa Očevim likom. Mi smo zajedno sa Igorom Arapjevim prošli Sunce duše. Mi smo ga prošli i ono je bilo iza leđa kada smo gledali Oca.Ušli smo u Sunce, prošli smo i stali ispred Oca. i videli smo da Sunce tamo ne peče nego greje. Ovde tačka počinje da se kreće i prelazi u liniju. Linija se izvija oko ose u silazni spiralu. I ovde postoje tri cifre: prva cifra je unutrašnja, druga je spoljašnja, a treća cifra čini osnov svega. Ovde čovek dobija žezlo i postaje gospodar vlasti, ljubavi i obnavljanja sveta ako ide gore. A ako ide dole, onda naprotiv, odbacuje sve regalije vlasti iI slave da bi bio čovek među ljudima, sin čovečiji. Jer Bog je slavan po imenu svome, a čovek po svojim delima. Sledeča sefira prema kojoj vodi silazni put je Bina. Bina je Najviša Majka. To je deo pozitivnog i negativnog, crnog i belog, sistema zaštite. One koji prelaze granicu razumnog, dopuštenog, Bina stavlja na mesto. Na njenom raspolaganju je vreme, koje ona odmerava za telo, a ne za dušu. 41

Bina je suprotnost sili i rušilac sile, dolazak čoveka k njoj stvara terazije pravosuđa, Femide. Ovde Sunce greje i daje, a Mesec je hladan i uzima. Ovde su plime i oseke, muško i žensko, načelo podele koja se u Daatu sintetizuje u potencijal Novog Čoveka. Ovde je dom Hronosa, i da prođe kroz sefir može samo onaj ko je došao od Početka Početaka, gde nema vremena.; ko je započeo put od neba, spustio se na Zemlju i podigao se gore, izašavši iz ćelije. Iz koje ćelije? Ćelije tela, ili ćelije naših pomisli materijalnih? Dvostruki smisao. Onaj ko širi svoju svest do granice saznatog sveta i stremi dalje – taj će i shvatiti kako je uređen, videće da se svaka ćelija otvara kao cvet i među mnoštvom cvetova nači će dve istinske sfere, gde sada postoji, gde je postojala i gde će biti sva informacija o celoj Vasioni. I on će videti: da bi primarna ćelija počela da se deli – za to je potrebna snaga Hokme i pritisak Keter. Ali u sferi je mogučno padanje dole, u tamu spoljašnju. Ko stiče znanje samo za sebe i ne želi da ga deli sa drugima taj ponavlja put satane koja je nekad odlučila: neka bude jedan prema jednome, I nikakve množine, tj, počela je da umnožava sebe, kao rak, po svojoj slici i prilici. U Bini – senka eksponiranja. Crna boja – žena. Bela – muškarac. A u celini uzev – osnova, kvadrat, na koji j postavljen kamen. 42

Sfera Daat. To je znanje. Pod osnovom Bezdne I mogučnost da padne dole. Svest i saznanje. Saznanje – prelaz na znanje i razumevanje. Ovde je sfera unutrašnja i spoljašnja, prostranstva zemaljska i nebeska. Saznanje – to je put. Put kuda? U znanje. I ogranak Svetog Duha na kome ne može da opstane onaj ćije su pomisli nečisti i stremljenja lažna. Sfera liči na dva točka dvokolice. Spoljašnji točak je veliki, a unutrašnji je dalek. A ako se pogleda sa strane oni su jednaki. Prema tome, sve zavisi sa koje tačke se posmatra. S jedne strane pogledaš – točak. A s druge strane nevidljiva glava. I još to je ključ: mesto gde se pršljen spaja sa lobanjom. Ako si shvatio – idi. Nema kraja. Dva najniža nivoa Drveta – sedam cvetova i ono što smo mi napisali u tri značenja. Smisao –mi stojimo na stepeništu kod Boga nešeg. Svaki cvet – to je mogućnost upravljanja. Naprimer 10 – žuti cvet: regeneracija, telo, skelet: 1 prema 10, tj. Mi sami, snaga i suština. Redosled je sledeći: 1.Akt stubovi 2. Plus i minus (harmonija) 3. Spirala donja, 4. Spirala gornja, 5. Opis sefirota (po smislu), 6. Uticaj sefirota na spirale evolucije, 7 Donja osnova, 8. Gornja osnova, 43

9. sefiroti 3, 2, 1 (kete, ravnoteža i kruna) 11. Delovanje: istina, opis, . Uzajamni odnos čoveka i Tvorca, gde treba uskladiti pomisli i Promisao. I direktno obraćanje Tvorcu. U datom modelu srednja kolona , koja odgovara sadašnjem vremenu, predstavlja takođe sjedinjavanje kroz duh – duše i svest čoveka. I dok se on ne iskaže u vektoru pozitivnih ili destruktivnih događaja - dati cilindar odražavaće statičnost dva stanja vasionske energije.Ako svest ili duša stvaraju negativni niz budućih događaja, sfera budućnosti biće u kolapsu. Ako se svest ili duša iskažu u pozitivnom razvoju, sfera budućnosti, sfera života će rasti. Njen rast ostvarivaće se za račun rasformiranja, dekompenzacije negativnih događaja na životnoj trasi. Rasformirajući ekran po ekran mi rasformiramo bilo koji negativni događaj, čak smrt. Crtež 5. Ova sfera zdesna – to je nova živa ćelija. U njoj nastaje istinski lik čoveka. Prema ličnom liku uspostavljamo čovekovu ličnost. Zaključak. Prilikom prelaženja sefirota osnovni zadatake je – sticanje fizičkog tela na nivou duha. A za ovo je potrebno stvarati 44

globalne pozitivne događaje budućnosti već u sadašnjosti. Zato što je lik čoveka – kanonski oblik za stvaranje i obrazovaje sveta, a svaka ideja zaodenuta u misao – to je već struktura . Struktura pak, usmerena duhom putem impulsa i kroz akciju – i eto rezltata. Principi uređenja sveta Materijalizacija – to je proces homogenizacije informacije sveta putem svesti za račun eksponiranja projekcije duše u realnost fizičkog plana. Duhovno znanje – nadsvetlosni nivo svesti. Drvo života - to je operacioni sistem. Zavisno od zadatka Drvo se može videti različito, na primer, kao globalna struktura organizacije Drvo života izrasta iz triju knjiga Oca: Stari Zavet, Novi zavet (Jevanđelje) i Zavet predstojećeg. Ovo se može prikazati alegorično. I ova knjiga i sledeće - to je objašnjenje dolenavedenog snimka. Pristupimo objašnjenju. Koreni Drveta i kruna – dve su sfere razlićitog značenja. I ako ste ušli u jednu od tih sfera - vi ćete videti tri dveri, kao tri puta. 45

Dveri su obične, drvene. Dveri Zaveta Predstojećeg – već i više – Starog zaveta – kvadratne. Dveri Novog Zaveta liče na Dveri Starog Zaveta Koji je put za vas istinski? Onaj kuda vas pozove duša. Sva tri puta vode prema Bogu, ali ste vi mogli proći ranije nekim od njih: put duha ili put svesti. Zato će vas one dveri, kroz koje treba da prođete, same pozvati - pojaviće se svetlost i svetleće. I misao će se odjednom pojaviti: mogu li se sve dveri spojiti? Jer one su kao knjige, koje pričaju o jednom istom, i kao putevi koji vode prema jednom istom – prema Ocu. To su jedinstvene knjige: nema budućnosti bez prošlosti, nema prošlosti bez sadašnjosti i nema sadašnjosti bez prvog i drugog. A dalje vi razmišljajte sami. Najpre koren, koji raste i u dubinu i u visinu. Jedinstveno se deli- teza i antiteza, pozitivno i negativno. Do sledeće sinteze. Koren – to je sistem znanja, koje mi upijamo u sebe i zahvaljujući kome duhovno rastemo. Stablo – osnovna poluga, osovina,- oslonac znanja usmerenog prema gore. Što više znanja koje mi dobijamo 46

-tim snažniji i sigurniji treba da bude oslonac. To je surova struktura, koja štiti od kraha našu svest koja se izražava kroz celokupnu periferiju drveta. Lišće – s jedne strane to su antene, koje omogućuju vezu sa spoljnim hijerarhima sveta, a s druge strane slojevi informacije beskrajne Knjige Znanja čiji listovi, na primer u čovečijem telu, predstavljaju gene hromozoma. Verovatno su ljudi najpre imali to Znanje ali su ga potom izgubili. Kabala je jedna od najstarijih knjiga na svetu, ona opisuje sve sistemne procese stvaranja sveta putem alegorije Drveta, ali sa aspekta svesti, tj. Kroz Drvo Poznanja dobra i zla. Spolja su drveta u Raju slična. Šta više ako se nešto jedinstveno vrti ovako i onako, ako se razmatra i s jedne i s druge strane, razmatrajući viđeno ali ne ulazeći u suštinu – dobiće se upravo alegorija Drveta Poznanja. Ali postoji i Drvo Života, koje je raslo i koje raste u centru RAJA. A Raj je takođe centar, apsolutni izvor celokupne pozitivne energije stvaranja sveta. To ne znači da u Kabali nema istine, ali ona istražuje istinu parcijalno, putem svesti, a ne u jedinstvu, tj. ne putem suštine. Zato Kabala tvrdi:’’Svet je stvoren pomoću tri stvari: knjigom, izračunavanjem i povešću brojeva.’’. Pritom Kabala pripoveda o brojevima kojima su numerisani slojevi svesti. Savremena fizika teorijski radi sa prostranstvom, u kome ima devet koordinata i dva susretna toka vremena. To je prostranstvo, u kome se razmatraju elelementarne čestice 47

visokih energija. Treće dimenzije već nema. Ali uz svu svoju teorijsku prefinjenost nauka do sada ne može jasno da odgovori na primarna pitanja porekla materije, fizičkih pojava, sila, zakona, fundamentalnih fizičkih konstanti. Niko do sada nije objasnio poreklo elektrona, protona i druguh elementarnih čestica. Naučni autoriteti tvrde da je ceo svet proizašao od nekadašnjeg ’’velikog praska’’Pritom: otkuda to, šta je eksplodiralo – ne objašnjava se. Religija pak kaže da je svet nastao od impulsa, čiji je uzročnik bio Bog. I čoveka je stvorio takođe On. I uneo je svet u srca dece svoje. ’’ Sve je on napravio prekrasnim u svoje vreme i uneo je svet u srca njihova, makar da čovek ne može da učini ono što Bog čini, od početka do kraja’’. (Bblija) Uneo svet – upravo je to stvaranje sveta, ali i miroljubivost takođe. Nauka istražuje uzročno-posledične odnose materijalnog sveta. Religija (istinska) – duhovne, mentalne, bazne strukture. Radi razumevanja zakona fizike važan je, na primer, treći Njutnov zakon koji glasi da je svaka akcija ravna protivakciji. A radi shvatanja duhovnog sveta važno je pravilo koje nam je dao Isus: ’’Dakle, u svemu što želite kako da s vama postupaju ljudi tako i vi postupajte sa njima’’.Isus je govorio o duhvnim postupcima. 48

Da bi se video Bog – treba postati Bog, Duhom istine. Bog nam šalje okolnosti da bismo mi prvilno reagvali, da zlo pretvorimo u dobro. U našoj je volji da se jagmimo za vlašću, za novcem, za pijedestalom – ali sve je to trulež. Isusu su ljudi dolazili da čuju reč Istine, i slušali su ga. A ljudi žude za vlašću radi sablazni. Menjaju svoju slobodu za milostinju. Trečeg dana pojavi se Isus otuda gde je bio sahranjen. I na tri dana se spuštao u pakao da bi izvukao sve one koji su spavali. Bio je među nama, kao čovek među ljudima, a mi ga ne primetismo. Isus je stena, oslonac. Iz stene će poteći med. Sve reči su njegove med –knjiga za knjigom. A ljudi iz rude i stena dobijaju sebi metal. Od metala štitove i mačeve kuju. I ne čuju podsmeh mudrosti: ’’Ko ima gvozdeni štit taj ima gvozdenu glavu’’. Tako je pevao Nasredin Hodža. Ko je čuo – budio bi se, prekovao bi mačeve u plugove. Prekujte zao duh u plugove – i sve zlo, koje ste iskopali, poći će na svetilište. Tlo je potrebno da bi se stvorio čovek. Cilj Boga je stvaranje čoveka. A svete knjige su instrukcija: kako stvarati, iz čega stvarati, šta napraviti prvo, šta drugo, i gde, kada i na kom mestu. Vratiti živu dušu – to je najvažnije. A sve ostalo uraditi tačku po tačku. Raspored. 49

Kad mi govorimo, na primer, o dugi, onda se ova prirodna pojava može prikazati ne samo kao pojava u boji materijalne osnove Sveta, već i kao struktura sedam vibracionih osnova naše fizičke realnosti – sedam nebesa. Sedam nebeskih opni matričnog sistema aure harmonizuju boje i zvuke programa samorazvoja sa idejom Oca, gde boja reguliše transformacionu aktivnost svetlosti. Sedam svetionika – oči su Gospodnje. I one sa razmih strana obuhvataju Zemlju svojom svetlošću. Retranslatori. Sedam Elohima, sedam planeta upravljača. Postoji čak i takav pravac u nauci – hromatika, koja izučava sinhronizaciju zvučnih faktora i faktora boje. Troslovna kombinacija od 22 ognjena znaka. 22 na 3 = 10648 seme-formi. Njih seju u svest čovekovu. Seju noću, tj. u snu svesti. I kada poseju, onda se semeforme pojavljuju najpre kao mlaz duginih boja. Najpre je taj mlaz vidljiv u centru. Zatim se on pomera levo i desno po horizontu. I svetlost i boje od tog mlaza poprimaju formu i forme. I nastaje cvet: Cvet.samocvet, sedam sedmica. I kada vi vidite cvet onda na drugi način prihvatate i izvor koji je sve stvorio . vi vidite da je to misao Oca Nebeskoga.

50

Otac stvara duhovne cvetove, a čovek stvara na zemlji – bilo dobre, bilo loše. Dubina dibinâ – unutrašnji svet. Visina visinâ – spoljašnji svet. Sjedinjujući dobijamo celinu i četiri parametra: prošlost, budućnost, večno i beskonačno. Kad sjedinjujemo počinjemo da shvatamo – to je peto. Shvatanje podrazumeva delovanmje – to je šesto. Delovanjem počinjeno da vidimo sve unaokolo. Evo i sedmog – dobijaju se dugine boje. Zatim se boje odražavaju u unutrašnjem i spoljašnjem svetu. Na ćelijskom nivou dolazi do podele i ispunjavanje ćelija informacijom o svojim zadacijama i delovanju. One upijaju u sebe ono što je prihvaćeno i saznato i počlinju da deluju – pojavljuje se osmo prostranstvo. Znači, šta se događa? Ćelija se usložnjava, prostranstvo se usložnjava, informacija i znanje se usložnjavaju, i usložnjava se i usavršava svet. Dalje: ’’Treba desno prepraviti u levo’’. Ako učiniš mentalni korak u pravcu sveta – ćelija se otvara. Tada ćete videti da je u materijalnom svetu prvobitna reč na nivou vibracije. To je kao Sunce. I ono se stalno kreće. Ali Sunce u svetu nije jedino. Postji sunce fizičko, postoji duhovno sunce, koje je u rukama arhanđela Mihajla. I ono 51

nije ništa manje ni po energiji, ni po svetlosti od običnog Sunca. I postoji svetlost koja ide od Oca – prvobitna. Sunce u rukama arhanđela Mihajla – to je duhovno jezgro običnog Sunca. A Otac stvara i jedno i drugo. Putem ovoga može se izaći na sledeći nivo razumevanja. Čovečija duša sadrži u sebi i prirodno životno načelo, i individualnost koja je stečena u procesu evolucije, i Duh Božji, ispoljen u svesti – ličnost. Duh – svesna volja. Duša – snzibilna energija, Svest – percipirano znanje. Ako počinjem da shvatamo povezanost duhovng i serijskog, njihovo neraskidivo jedinstvo, onda tu počinjemo i da primećujemo da sva negativna osečanja misli, emocije, ili, naprotiv, pozitivna očekivanja na neki neobjašnjiv način počinju da nadrastaju } realnost, i realnošću postaju. Da bi se nešto razumelo što se nalazi van granica normalne percepcije treba imati sistem orijentira koji će vas dovesti do novih saznanja o Prirodi, Kosmosu, Čoveku, Bogu. Svaki ’’probuđeni’’ čovek na nivou duše traga sebe istinskog, a ne iskvarenog. On hoće da zna odakle je prvobitno nastao, kuda ide, šta treba da postigne. On razmišlja o tome, pita druge. Ako su pitanja i pogled čoveka na svet orijentisani pravilno, ako on zna šta je želeo da učini u životu – a upravo sam život i izvršenje svog 52

zadatka u životu – on dolazi Tvorcu. Zato što je svet jedan i realan u točki dodira unutrašnjeg i spoljašnjeg, u tački dodira jedinstvenog – duše i duha, kao i svesti. To su naslućivali i sagledavali mnogi veliki ljudi. Pjer Tejar de Šarden u svojoj čuvenoj knjizi ’’Fenomen ćoveka’’ pisao je: ’’Mi smo, nesumnjivo, svesni da se unutar nas dešava nešto veće i potrebnje nego što smo mi sami: nešto što je postojalo i pre nas i što bi, možda, postojalo i bez nas: nešto tako u čemu živimo i što mi ne možemo iscrpsti: nešto što nam služi iako mu mi nismo gospodari: nešto što nas objedinjuje u jedno onda kad posle smrti mi isklizavamo iz samih sebe i sve naše biće kao da iščezava’’. Na drevnom hramu Apolona u Delfima bilo je napisano ’’Upoznaj sebe’’. Prema predanju ovaj hram su osnovali hiperborejci koje je u Grčku poslao sam Apolon. Njihova imena su Jelen Pegaz i sveti Agij. Mi ćemo se kasnije vratiti čuvenom hramu i onim tajnim znanjima koja su bila šifrovana u njegvim građevinama, kolonama i čak stepeništu. Ali sada je važno drugo: izučavajući sebe, a prema tome i zakone i principe, koji upravljaju ne samo telom nego i životnim događajima, čovek izučava i spoznaje svet kao mikroodraz sebe . To su dobro znali drevni ljudi, taj aspekt uzajamne zavisnosti: čovek je spremište sveta, njegov odraz na mikronivou, a svet je odraz čoveka u spoljnom prostranstvu. Da, čovek je izraz svojih pomisli u fizičkom telu. Ali on i proizvodi informaciju. 53

Informaciju koja ispunjava prostranstvo stvaranja sveta stvara upravo ćovek. A svetlost Sveta – znanja su Tvorca. Znanje i informacija nije jedno isto. Informacija je hrana intelektualnog nivoa. Znanja su duhovna hrana. Transformacija informacije i znanja -. to je put spoznaje. Normiranje svojih želja i postupaka duhvnom mišlju -. to je put razumevanja. Biblija sadrži znanje, Slovo Božje, a knjiga ljudske, najčešće čovečije informacije. ‘’1. I pozva Otac Nebeski svoju decu, i behu ona sa Njim. 2 reče Otac: pogledajte na Svet kao na česticu sebe, i na sebe kao na česticu Sveta. 3. I videše deca. I beše Svet, i bio je on bezgraničan, i postojali su elementi, i bili su ono raznovrsni. 4. I reče Otac Nebeski deci svojoj: prenesite ljudima ono što ste videli. A videli ste raznolikost Sveta, a u raznolikosti je elelement, i element je podudaran sa ćelijom duše. I razumeše deca, i napisala, i ispričala sve tačno i sa onom intonacijom kako je pokazao i ispričao Otac Nebeski. I razumeše ljudi, i bili su spaseni, i bili slobodni u Svetu tome. 54

5. I reče Otac Nebeski deci svojoj da je Svet Beskrajan i da Svet nije jedini. I razumeše deca i baciše pogled na svetove koje im je pokazivao Otac. I beše od jedinog – celo, iz celoga – mnoštvo. I razumeše deca . I prenesoše ljudima celo, a u celom – mnoštvo. 6. I reče Otac Nebeski: ja sam – Jedan, a u Meni je – mnoštvo. I gledala su deca, i shvatiše ono što je rečeno. I osmehnu se Otac Nebeski. I reče im da pogledaju sebe I vide u celom – raznolikost. I pođoše deca i obradovaše se onome što su videla i što su shvatila. I bio je zadovoljan Otac Nebeski dečjom poukom i reče im da prenesu ljudima sve celo i u mnoštvu. I bi tako učinjeno 7. I radovali su se ljudi svom prozrenju.I zahavljivali Ocu Jedinom što im je omogućio da upoznaju sebe u celovitosti i u mnoštvu. 8. I okupiše se deca i izabraše jednoga od troje koji je sve mtačno zapisao i sa intonacijom kako se javno čulo i javno viđeno. 9. I reče Otac Nebeski svojoj deci, uzevši u ruke knjigu: knjiga moja – to je reč moja. A šta je reč moja? To je ustrojstvo ovog Sveta. I zaćuta Otac. I videše deca Svetove i Vaseljenu. I bejahu oni beskrajni. 55

10 I reče Otac Nebeski deci svojoj, pokazivajući knjigu: knjiga je, kao i Svet, beskrajna. I zatvorivši je reče: svuda postoji odluka i vreme, postoji svest i poimanje, Jeste li to shvatili? I otvori knjigu na istom mestu, I opet se vratiše Svetovi i Vaseljena. I bio je život i bio je dašak. I beše Otac ozbiljan. I reče deci svojoj: vama je prvima dato da vidite ono što je beskrajno, što nije saznato, što nije osmišljeno, ali je viđeno. 11. I ponovo je ćutao Otac. I gledala su deca u svetove svoje, u svetove Oca. I bilo je shvaćeno, i bilo je jedino. I dao je Otac harmoniju, i dao ju je u svest. I bila su zahvalna deca, i to je preneto na ljude. 12. I radovali su se ljudi, i dugo su razmišljali o onome što im je Otac pokazao. I bio je Svet, i bio je on slobodan. . I bili su slobodni ljudi u njemu. I bili su toga svesni. 13. I obradova se Otac Nebeski. I pojavi se svetlost, nestade tama. Niko i nikad ne reče reč smrt, i ode ona kao nepodobna. Iako je još bila među ljudima, ali su ljudi shvatili njenu suštinu. 14. I razumela je i ona. I bilo je isključenje. I beše svetlost, i 56

svetlost bela od knjige odozgo, a isto tako i odozdo. I bilo je shvaćeno, i bilo je to rečeno, i bilo je poslednje podvučeno i – izdvojeno, i bilo je provereno. i radovaše se ljudi. I bilo je prihvaćeno. 15. I reče Otac deci svojoj: malo je bilo čitanja knjige, ali je mnogo saznato. I treba iz svaćenog izdvojiti ono što je saznato,i saznato treba da prenesete ljudimada oni shvate i razumeju. 16. I rekoše deca Ocu: mnogo smo saznali od onoga što je rečeno i tačno smo preneli ljudima i svakom čoveku znanja i svetlost tvoju. I nije bilo gordosti u rečima dece i bilo je razumevanja. I prihvati to Otac Nebeski. I to potvrdi Otac. I radovahu se svi – i Otac Nebeski i deca.Njegova, i ljudi onome što je shvaćeno i saznato. Što je jedan od troje i zapisao, tačno i sa onom intonacijom kao što je rekao Otac Nebeski i Jedini za nas. I bejahu reči njegove razumljivi nama u raznolikosti, jer je i ljudi bilo mnogo, i bilo je u njima raznolikosti. 17. I reče Otac Nebeski deci svojoj, uzevši u ruke knjigu: mnogi su želeli da je vide, mnogi da je pročitaju, mnogi da je opišu. I nikome do sada nije bilo dato sa vide Beskonačno u beskonačnom, Saznato u nesaznatom, Večno u večnom, Konačno u beskonačnom, Jedino u jedinom. I dade Otac nebeski knjigu deci svojoj. I reče: deco moja, opišite je. 57

I bi učinjeno ono što je bilo rečeno. I to što je bilo viđeno. 18. I bilo je događaja, i bilo je vreme. I bila je prošlost, i bila je sadašnjost. I bila je budućnost. I postoji sve odjednom. I bio je Svet, i beše ga stvorio Otac Nebeski. I bili su i drugi svetovi. I bila je besmrtnost. I bilo je uskrsnuće. I sada, i biće od sada. 19. I na knjizi Oca bili su pečati i bili su oni jedini, i bili su ono od Jedinoga. Ali nije ih bilo moguće razaznati jer ih je bilo mnoštvo. 20. I bile su boje, i bilo ih je mnogo. I bila je svetlost, i bila je jedna. I ne može se ona nazvati već će se samo može reći: pogledaj knjigu – tamo je istina. I gledaj istinu i videćeš budućnost. I sve to u središtu knjige. I beše svetlost. I bila je ona – jarka. I nema na Zemlji svetlosti takve. I beše svetlost u knjizi – i odozgo i odozdo. Ali ne kao ranije gde je postojala raznolikost. I bio je početak. I bio je kraj. Ali Otac reče da je to Beskraj. I nije se mogao videti kraj, jer je to bio Beskraj. I reče otac deci svojoj: i u Beskraju postoji kraj, recite to radi saznanja, i bićete u istini, i bićete istiniti. 21. I pođoše deca. 58

I bilo je viđeno u knjizi mnoštvo u celom. I tražili su ljudi celo u mnoštvu. I biće im dato celo, ako shvate ono što je rečeno. A u rečenom je, kao i knjizi Sina Oca – trojaki smisao. - Shvatite smisao dveju prvih knjiga, i vi ćete shvatiti smisao trečih Svetih knjiga – reče Otac Nebeski. - I bićete slobodni od tada. I bićete u Beskraju. I biće vam oprošteno. - I stvaraćete, kao što niste stvarali do tada. 22. I beše zadovoljan Otac Nebeski i zahvali deci, i potvrdi njihovu snagu na Zemlji, snagu ljudsku, i snagu istinsku. I nisu imali veću snagu drugi, koji su se skrivali od ljudi, skrivali od ljudi istinu nebesku. I bilo je sedam pečata. I bilo je sedam boja. I bilo je sedam objašnjenja knjige Oca nebeskog. I bilo je sedam vatri. I bilo je sedam konja. I slušalo je Oca sedam religija. I deca Očeva su shvatila treći smisao treće knjige 23. I beše Tekst Svetih Knjiga, i beše list Oca, koji ležaše na Tekstu, koji je stvoren kao jedini, i čitali su ga kao celog. I pisali su, i čitali ga od početka do kraja. I bio je on beskrajan. I bio je beskrajan da bi bio shvaćen. A je li bio shvaćen? I kako je počinjao? 24. I behu Svete Knjige. I pričali su deca, čitajući knjigu Njegovu – Jedinog i Celog 59

o Svetim Knjigama u ime Oca. I bilo je zapisano sve tačno i sa onom intonaciojom kako je rekao i pokazao Otac Nebeski deci svojoj. (Zavet Predstojećeg – Biblija Budućnosti, Knj.1, str. 28’31). Spasti mir u sebi – očigledno je upućivnje na to da je Svet (Vasiona) ne samo van čoveka, već i unutar njega, kao odraz mikro i makro kosmosa. Šta mi, ljudi, da spasavamo u sebi? Harmoniju toga odraza. Odraz Sveta (tela Stvoritelja, Tvorca) u svakom čoveku utemeljio je sam Gospod prilikom stvaranja našeg tela. Gospod upoređuje sebe sa tkačem: ’’Ja sam te satkao u utrobi matere. U utrobi matere ti si znao da sam ja tvoj Bog.’’ Eto to je znamenje On uneo u naše duše još pri začetku, jer On je istnski Otac svakoga od nas. I saznanje da je svako od nas sin (kći) Nebeskog Oca propusnica je u taj dom (Carstvo Nebesko) gde boravi naš Istinski Otac i gde nas On čeka, bludne sinove. Propusnica je propusnica, ali samo ako naše duše nisu iskvarene, ako odgovaraju parametrima propusnice; ’’Čime ćeš to dokazati?’’

60

Znanje je ekvivalent senzibilnosti svesti. To nije pitanje, to je dgovor. Ali da bi se shvatio njegov dublji smisao treba obaviti analizu. Tri reči: znanje, senzibilitet, svest. Znanje u toj lingvističkoj formuli ekvivalentno je slovnoj kovanici ’’senzibilitet svesti’’. To jest znanje nije istovetno sa svešću, već je istovetno senzibilitetu svesti. Mi smo se već potpuno približili shvatanju, ali treba razumeti kakvu preciznu funkciju izražava reč senzibilitet , sa čim je ona povezana. Ta reč je ponajpre povezana s dušom. Ne kažu ljudi badava : srcem oseća, tj. dušom.Znači svest.koja je prijemčiva za osećanja duše, jeste ona koja ZNA, koja vlada ZNANJEM. Ispada da Bog proživljava sebe u nama. Šta će mu to? Radi nas. On – to smo mi. A mi smo – On. ’’Duh diše gde želi’’ali ni izdaleka tamo gde mu mi predlažemo. Ne želi da diše u onima ko za njega nije transparentan. Mi treba da priđemo Bogu Ocu. Ali kko da priđemo? Mi ne umemo da hodamo u istini. Zato nas i podučavaju. Pilat je upitao Hrista : ’’Šta je’’, okrenuo se i otišao. Njega nije interesovala istina jadnog Jevrejina. Istina nije samo u reči ’’ŠTA’’. Pre svega istina je :KO, a tek zatim ŠTA. ’’Ja sam Put, Istina i Život’’ (Hristos)

61

Idite u duhu i istini. Svi ostali duhovi zlobe pod nebom vode u propast. Pomoću misli stvorili smo put ka mašti – ali valja još proći po ovoj misli. Ceo život čovekov jeste nastavak promenljive misli – forme. Mojsije je 40 gdina vodao Jevreje po pustinji. Sve širi i širi bili su krugovi onih koji su upoznali sami sebe. Malo je njih izdržalo put, ali oni koji su ostali – njihov horizont se proširio. I ušli su oni u zemlju Obećanu bez tereta predrasude. Razmislite o vašem životu . zar se i vama to ne događa? ’’Kupi kod mene zlato, vatrom ispitano.’’ Mojsije je iskušavao svoj narod vatrom pustinje, da bi u otopini odvojio primese duhovnog ropstva. Bog kaže: vaša bol je mja bol. On sve naše boli preuzima na sebe. Ali zar mi to primećujemo? U životu biva tako: čovek čini nepravilne postupke jedne za drugim. Za takve kažu; duša mu spava, on je bezosećajan. Znači, treba se probuditi. Ali ovde vas čeka prvi paradoks – da bi se postiglo jasno viđenje neophdno je ograničiti polje vida, u nešto sasvim malo treba uneti najveće. Prema tome, u centru svake ćelije treba da se izrazi večnost, treba da se odrazi lik Oca Nebeskog. Šta može da bude manje od početka i šta može da bude veće od Oca? 62

Svet je beskonačan. Može se izuzeti samo jedno slovo kojim se gradi realnost, povući za krajičak. Od krajička će početi da se proteže nit, kao hromozom, zasejana sferama sveta: beskrajna traka života, beskrajna realnost. Nije li takva slova predao Gospod Mojsiju na Sinajskoj gori? Mi smo pročitali samo nekoliko stranica u Knjizi Oca i mogli da napišemo mnogo knjiga. A koliko još treba sagledati, koliko saznati. Potreban je beskrajan život, da bi se svojom svešću obuhvatila večnost. Ali ako je tvoj Učitelj sam Tvorac onda se može, poput maršala Žukova, ponosno reći: ’’Akademiju nisam završio i nisam osećao potrebu za njom’’. Istina, posle ove izjave ipak su ga naterali da završi Generalštabnu akademiju. Mišljenje Boga . to je večiti proces nikada ne okončane misli, koja nema ni početak, ni kraj. Mi, ljudi, nikada se ne suočavamo svojom svešću sa mišlju Boga, ali zbog diskretne, tj. fragmentarne percepcije Sveta kvantujemo prihvačeno i prenosimo u konačnost naših misli-formi. U suštini to je razbijanje Večnosti na elemente percepcije , vrlo nalik na ono šta će se desiti kada proces života snime na filmsku traku i prikazuju snimljeno na ekranu. Što je veća brzina percepcije tim više je celovita realnost. A jedino, kako je sasvim tačno upozoravao Platon, najadekvatniji je termin za definisanje Apsolutnog. Jedino postoji pre bića. A biće je poznavanje svojstava Jedinog, koji ima beskrajno visoku brzinu informacionoenergetskog kretanja, zahvaljujući čemu može da dozvoli 63

sebi da stalno ostaje na mestu, dostižući preduprvlajnje svime, ma koliko se od centra mirovanja ono nalazilo. Jedino se nalazi u svakom čoveku, u njegovoj duši. Duša – to je apsolutno prostranstvo, u kome se nalazi aktivna frakcija svesti Boga. Duša - prvobitno je čoveku data Večnost, realizacija istine. Duša – istinski je izvor razotkrivanja realnosti, dajući kroz njene elemente svetlost spoznaje. Ona kontroliše procese stvaranja, tim samim zahvatajući sferu dinamike događanja. Duša putem svesti upoznaje svet i samog sebe. Spoznaja – to je rezultat prerade sredstvima mišljenja senzibilnog iskustva duše. Ako se apstrhuje rečeno na skali linijskih događaja, onda ćemo videti sledeće: Svet spoljašnji Svet realni (fizički) (objedinjavajući)

Svet unutrašnji (duhovni)

Slika 7

Površinska sika višedimenzionalnih struktura – uslovna je, i, razume se, ne odražava pravu topologiju njihove prostorne pojave, ali na određenoj etapi pojednostavljuje psihofizičke procese mentalnog upravljanja.

64

Još je Robert Bartini uveo predstavu o tome da vreme nije jednodimenzionalno, već trodimnenzionalno. Da mi živimo u šestodimenzionalnom materijalnom svetu, gde prve tri koordinate: X, Y, Z opisuju prostranstvo, a druge P, N, B (prošlost, sadašnjost, budućnost) raspoređene su ne linjski, ne na jednoj osi, već trodimenzionalno, tj. obrazuju kocku vremena. Zato Učenje Grigorija Grabovoja podseća ’’zaboravne’’ da je vreme kockasto. Slika 8 Znači, u kocki vremena imamo šestokraki krst sa koordinatama: X, Y 2 i P, N, B. Struktura. I mi sve vreme pozivamo da osmislite Jedino. Razdvajati zašto? Jer eto koliko godina mi živimo, sve vreme nešto delimo na nešto, drobimo, Ali mi nismo to otpočeli. Još je pre nas Gospod rekao: odvojiti svetlost od tame. A u svetu nema tame. I uopšte, u svetu nema nikoga osim Boga jedinoga. Zato što su deca njegova sazdana po Njegovoj slici i prilici. Potencijalno i nalik. Ali od sličnosti do istovetnosti i jednakosti – oho, još koliko se treba protegnuti. Kod Boga nema ničeg lošeg . kod njega je sve dobro. I nikoga On ne osuđuje , već prosto podseća putem poznavanja Sveta , da postoje mnogo bolji putevi. I šalje sprovodnika – Danka, s vatrenim srcem u rukama, koji osvetlajava istinski put u tami ljudskoj, tj. sina svoga Hrista. Ono što ne razumemo nama se rasvetljava svetlošću istine.

65

Ispada da sve tako treba graditi da ne bi deca Boga, sa potencijalom Boga u sebi, svet kao dečju igračku slomili. To se događalo u prošlosti. Zar treba ponavljati tužna iskustva? Setimo se kako se odigravalo stvaranje. Najpre je Bog stvorio nebo i zemlju. Zatim svetlost. ’’I vide bog svetlost, da je ona dobra, i odvoji Bog svetlost od tame’’. Još ostade tame nad Bezdanom. I duh Božji lebdeo je nad vodom. Ali nije rečeno da je Bezdan loša, da je tama takođe loša. Nije tako rečeno. A kako bi po nama trebalo? Pa Bog o njima ništa loše nije rekao – svet je dobar. On ga nije podvajao. A zbog čega? Da bi nam pokazao svetionik prema kome treba ići, da nam pokaže gde je njegov sin sa vatrenim srcem . A taj sin je takođe čovek, ali koji zna put, tj.koga je Otac već spasao. Tj. najviši Ja. To i jeste tehnologija spajanja dobrog u čoveku, bez raščlanjivanja samog čoveka. Hajde da opet nacrtamo šestokraki krst (dijagram čoveka) označivši u njemu polarne strukture. Slika 9 Putem druge dimenzije pokušačemo da označimo vektor putanje. Hajde da ga nacrtamo na površini naše percepcije , s tim da imamo početnu koordinatu. Slika 10 I ne zaboravimo da kod nas (tačnije u nama) takva osmica nije jedinstvena. 66

Iako je Bartini uveo šest dimenzija Sveta, on nije time iscrpio broj pojavnih dimenzija, a njih je sedam a ne šest. Jer bilo je rečeno o sedam ’’dana’’ stvaranja sveta. Svaki dan je donosio novu koordinatu bitisanja, sedma koordinata – dan mirovanja, ali ne besposlice. Mir duši ne rastrzanoj sumnjama, razdorima, razočarenjima, zabludama. Na toj osnovi može se izgraditi sledeće: Strukturni blok interkomunikacije. Slika 11 Strukturno pomeranje svesti u tom sistemu obrazuje deltu, gde razlika između onoga što je bilo i onoga što je sada, označava element progresa, koji omogućuje da se stvori sfera budućeg postojanja. Sistemsko ostvarivanje kretanja omogućuje dobijanje izometrije mnoštva različitih stanja na projekciju našeg života na planu njegovog beskonačnog razvoja. Prostranstvo realizacije sjedinjuje se sa svešću putem dugotrajnog parametra percepcije, gde vreme nije samo uslov, već i način događanja. U datoj strukturi percepcije mi imamo trdimenzionalni modul vremena: 67

Vreme opšte Vreme lično Vreme kosmično Ako je lično vreme događajno spojeno sa optim i kosmičkim vremenom (vremenom Zazerkala) onda se javlja mogućnost da se energija Večnosti prenese na horizont linijskih događanja svog ličnog života. Prenošenje se vrši putem mozga čovekovog, gde je desna polovina – sistemsko, a leva – logičko. A zajedno uzev: oni su balans toka vremena. Kada mi raspletemo dve niti DNK stvara se romb. I DNK postaje transparentna, ona je kao ekran. Prema tome, prostorno-vremenske likove treba prihavtiti kao projekciju mentalnog impulsa stvaranja, uz aktiviranje impulsa upravljanja. Premeštanje objekata u prostoru otkriva relaciju sa objektom događaja. Informacija se ispoljava onda kada počinje kretanje. Otkrivanje informacije vrši se kada se javi impuls promene. Prilikom promene pojavljuje se informacija i energija. Većina ljudi zna da naporom misli ni jedan objekt ne može da se pokrene s mesta, i čak ne pokušavaju da to isprobaju. Ali ako se nađe čovek, koji upire pgled u tačku i zahvaljujuđi tom nematerijalnom događaju odjednom prostor počinje da se menja, da se raslojava i razdvaja, onda taj čovek počinje da bude svestan povezanosti između mentalnog fizičkog i da prati paralelne nivoe. 68

Realnost se javlja iz jedne početne tačke koncentracije gde su do impulsa svesti bile u integralnom jedinstvu. U dvodimenzionalnoj topologiji kub će biti kvadrat vremena. Evo gde bi dobrodošo zlatan ključić Pinokijev, koji otkriva prostranstva postojanja. Kocka po kocka – matrica. Ovi kvadratići nisu jednostavni. U njima su zapečaćeni likovi , simboli, kodovi identifikacije, koji omogućuiju da se obave mentalne operacije uprav ljnja. Na primer, sa aminokiselinama ili periodičnim tablicama Mendeljejeva. Dvadeset vatrenih slova. I nad njima: jedno slovo Oca + jedno slovo Majke i Svetog Duha. Svaka ćelija – kristal dislokacije. Mojsijev brat, prvosveštenik Aaron,, sličnu matricu dvanaestohiljaditu ( po broju kolena Izrailja) nosio je na grudima. U svakoj ćeliji bio je dragoceni kamen u klizajućoj zlatnoj napravi. Ta naprava je kod određene energije otkrivala kamen, I on je lučio modulaciju svetlosti, kao svelosni semafor, prenoseći određenu značenjsku informaciju. Vreme opšte, vreme lično, vreme kosmičko. Baš tu sliku ja sam realno video u duhovnom prostranstvu. Pokazano je kako se vreme fraktalizuje. Slika 9 Tri nivoa vremena. I još su oni događajno spojeni. 69

Sistem balansa toka vremena. To se modelira, kao što je već bilo reči o tome, desnom i levom polovinom mozga. I postoji struktura drveta, koja sintetizuje naše vreme uopšte i vreme Zazerkala u lično vreme čoveka, ako čovek shvata zakon celovitosti toka vremena, zakon harmonizacije i počinje da upravlja vremenom. Tako počinje da raste Drvo Života . U tom sistemu najvažniji je lik, koji aktivira rastući organizam. Zašto je vreme kockasto? Osam dimenzija - osam uglova, gde svaki ugao predstavlja početak koordinata. Osmodimenzionalnost vremena plus koordinata ose samog čoveka stvara situaciju homogenizacije informacije koja dovodi do faznih rešetaka prostornog postojanja. A fazne rešetke stvaraju holografske strukture lika, koje definišu pravce razvoja. Ogranak . to je deo kristala, površina forme, na kojoj se mogu odigravati određeni događaji, ograničeni u prostranstvu i vremenu. Na ravni postojanja odvija se potraga za istinom, koja ustvari znači saoopredeljenje sebe u odnosu na Svet. Neko u vreme ovog traganja umanjuje sebe, neko sebe veliča, a neko identifikuje. Tri su puta, tri mogučnosti. Eto zašto se često u bajkama javlja siže viteza na raskršću. Bajke – one se ne pišu tek tako. Osam dimenzija vremena – osam sfinga koje štite fazne rešetke postojanja zatvorenih sistema. Ali u zatvorenim 70

sistemima svejedno postoje realne i potencijalne tačke ulaza i izlaza. I u svakoj od njih čovek kao da je centar svega. Osmodimenzionalno vreme – to je osam tačaka unutar kojih se obrazuju biosistemi. To jest unutar kockaste strukture osmodimenzionalnih koordinata obrazuje se biosistem, koji u svom razvoju obavezno sam postaje novi portal ulaza i izlaza iz zatvorenog sistema postojanja -. deveti faktor. Osam uglova, šest ogranaka i tri ose – to i jeste onaj prelaz redosleda koji se označava topološki pod uslovom duhovnog samorazvoja sistema. Znači, razvoj bioobjekta dovodi do tog da se tačke ulaza I izlaza zatvaraju kako na vertikalnoj osi tako i na horizontalnoj, što je adekvatno faktorima Večnosti i Beskonačnosti. Zato kretanje po kockastom prostoru može da se ostvaruje za biosisteme, koji nisu dostigli punoću postojanja, samo u pravcu ose. To jest treba stati na ovu ili onu osu i kretati se po njoj, da bi se preskočilo ili u susedni, paralelni, ili u viši sistem postojanja. Drugih puteva nema za one koji još nisu prošli put: u budućnoti, sadašnjosti ili prošlosti. Ali i po linijama prostranstva može se kretati, ali treba ovladati višedimenzionalnom logikom. Tada naša svest staje na liniju ose vremena . horizont događaja – prolazi u susednu kocku, a tamo je takođe čovek, koji je ovladao znanjima, koji je spreman ili nije spreman da ta znanja 71

prenese i drugima. U svakom slučaju prostranstvo postojanja se širi, mogućnosti rastu. Ako ste postigli jedinstvo fizičkog i duhovnog tela, onda se položaj sfera na sklali linijskih događaja može promeniti. Tada će sleva biti unutrašnje, u centru realno, a zdesna spoljašnje. U tom slučaju sadašnje se podudara u dva pravca: korak u budućnost odmah menja i prošlost. I gore se duhovni koraci odražavaju na one dole, kao fizilki koraci. I pojavljuje se mogućnost da se svoji koraci sinhronizuju; kako bi se ono što si zamislio podudarilo sa onim čto si uradio, učinio. Podudaranje koraka dovodi do toga da se javlja jedinstvena realnost, gde nema nesklada sa smim sobom, gde se događaji budućnosti uklapaju, a događaji prošlosti preoblikuju. Slika 13 Nivo preseka Promisla sa realnim, fizičkim - tamo je maksimalna koncentracija svetlosti. Optička faza na mestu preseka duhovnog i materijalnog – obrnuti tok događaja: prošlost iz budućnosti, budućnost iz prošlosti. U datom slučaju: 72

Svest – to je sve. Duh . to je u svemu. A duša – odakle pogledaš – peoblikuješ. I ko kroz sve to gleda na svet, taj se u tome svetu i javlja. Zrak Sunca pada na kristale svesti. Kristal je zasijao i odrazio u spoljašnjem samoga sebe. Odraz je ostao i živi svoj život. Vidimo kroz duh, a stvarati treba kroz dušu. A pomoću svesti upravljati onim što je stvoreno. Hajde da probamo da vidimo na našem životnom planu budućnost iz prošlosti. U tome će nam pomoći biblijska istorija. Kad je Hristos pomazao slepca da bi ovaj progledao, On ga upita; šta vidiš? Ovaj odgovori Hristu: drveće, vidim kako ljudi prolaze. U to vreme videti tako kako je video slepac bilo je još rano, I Hristos opet položi ruke na njegove oči, da bi vratio percepciju koja bi bila adekvatna duhovnom razvoju ličnosti.

73

Onako kako je slepac za trenutak video mogli su da vide samo posvećeni, samo oni koji su se rodili gore. Mi smo svi – kao drveće što raste u Carstvu Nebeskom. Svi su ljudi drveće. Svi ljudi su delići Boga, plodovi njegovog Drveta Života u onome je seme njihvog budućeg razvoja. Kada smo u Carstvu Nebeskom . mi smo energija beskrajne Božje misli. Kada smo u Carstvu Zemaljskom – drveta smo prolazna, etape razvoja, sa težnjom da ličimo na Oca. A kuda oni prolaze I zašto? Kada je slepac progledao Isus je strogo rekao: nikome o ovome ne pričaj. Zašto je to rekao? Zato što je video budućnost. Video je kako u strasnu nedelju kraj ulaza u Jerusalim, kuda će on proći na mgaretu, među narodom stoji onaj koji je progledao, sa palmovom grančicom u ruci i kliče slaveći ga. Video je i to kako posle izvesnog vremena, posle suda Sinedriona, kad je Isus stajao pored tužioca Pilata, onaj što je progledao, zahvaćen psihozom gomile, viče: smrt njemu, raspnite ga! Mi svi idemo Ocu našem, da bismo zauzeli mesto.kraj Hrista. Ali svi ne uspevamo da dođemo. Proći se može samo preko Sina. Otac svima govori: vi ste deca moja. I još: Carstvo Božje je u vama. Ali na šta on aludira, na šta upozorava? 74

Sa sinom Otac lomi hleb. Hleb se lomi hrskavo, kao nova knjiga, knjiga lomljiva. I opet Otac podseća: zar niste primetili da ste počeli da govorite Mojim rečima? U svakom čoveku postoji lik Sina Tvorca -. Hrista. Hristos – to je Mesija, funkcija: onaj koji je pomazan Duhom Svetim, koji je prošao sve puteve Drveta Života. I postao čovek, i dobio slobodu stvaralaštva, i preuzeo na sebe obavezu da vlada i da brine, I odgovornost za za stvoreno – za Drvo Života. Jer ako odgajiš nešto, kao Drvo Života, tvoj horizont percepcije biće drukčiji. Proširio se horizont . I ti si video budućnost. A kad si video budućnost . možeš da se izbaviš od negativnosti u prošlosti. A naša nauka ide drugim putem: premeriti, izmeriti, anatomizirati, raskopati, a zatim su sa čovekom to isto počeli da rade, pa su globalno preuzeli Zemlju i nuklearnim eksplozijama umalo je nisu uništili. I sve to, tobože, u ime života, I za sve to naučnicima dele medalje i nagrade, umesto ljudske osude. Ali da bi se shvatila suština sveta treba na njega gledati onako kako ga vidi Otac. Duh Boga je rastvoren u fizičkom telu čovečijem. . Tako treba da deluje čovek upravljajući događajima.

75

Stvarati duhvnim delovanjem buduću realnost, koja izrasta, kao posejano seme, u sadašnjost. Duh čoeka se oslanja na duh Boga , na delovanje Boga dušom. Rađajući se čovek prihvata kao udisaj svetlost spoljašnjeg sveta I nešto kasnije on luči svetlost unutrašnju – kao izdisaj opet svetu spoljašnjem. Ta svetlost je već obogaćena ličnim znanjem. Jer vreme između udisaja I izdisaja bilo je nečim ispunjeno: utiscima, događajima, saznanjima, delovanjem. I to što je čovek proživeo postaje deo sveopšteg iskustva, sveopšteg znanja, I vraća se onome koji je dao život – Tvorcu. I dolazi do razmene: udisaj, izdisaj, udisaj, izdisaj. Pojavljuje se ritam života. .Dolazi do progresa razvoja i evoluciong pokreta. Svaki čovek ima fiksirani nivo događanja (kao program obuke) I pre nego što su se oni odigrali. Ti događaji su urezani u vidu likova, slovnih znakova, simbola i kodova na spirali DNK sa kasnijim prostorom slobodnog ličnog reagovanja na ono što se dogodilo. Obuka traje sve dotle dok čovek kroz mehanizam spoznaje gde je logična faza najmanje predvidljiva – biva svestan snage harmonije, bezalternativnosti stvaranja. I prima na svoju odgovornost ličnu kontrolu nad svetom koju mu je darovao Bog. U takvom svetu čovek je neposredno kroz dušu objedinjen s Bogom i sam postaje nalik na Boga po svojim mogućnostima razvoja i po kvalitetu ličnog eksponiranja. Poznata proročica Vanga je govorila da je čovečiji život predistiniran, potrvrđujući izvesnu samostalnost i 76

nezavsnost procesa dinamičnog odvijanja života od samog čoveka i njegove sčobodne volje. Isto je potvrđeno i u istraživanju životnog puta jednojajčanih blizanaca.

To je zaista tako za većinu ljudi. Ali ne za sve. I pritom treba osmisliti šta je više perspektivno: ostati u plenu sveukupnih mišljenja koja određuju šta je dozvoljeno i šta nedozvoljeno u granicama određenog istorijskog iskustvaili da se prekorači ova granica pa sam stvarati novu realnost, ispunjavajući je novim životnim kategorijama i smislom. Jer od čega je počeo Gospod da obučava Adama; dovodio mu je životinje da bi upoznao njihove osobine i da bi im dao ime. Dati ime – znači ispuniti lik sadržajem, predodređenošću. Nalaženje smisla u životu drugih bića i celokupnog stvaranja sveta daje beskrajan život onome koji je sposoban da prevaziđe sopstvene granice, da bi se vratio sebi sa novim znanjem i doživljenim iskustvom, tj. senzibilno prihvaćenim. Gnetička informacija se realizuje stepenasto – teškoća uzdizanja, sa sledećim platoom mirnog normiranog razvoja na putu ka savršenijim formama života. Ličnost –ukupnost moralnih kvaliteta; Karakter – ukupnost psihičkih i psihofizičkih svojstava. Lični tokovi života ulivaju se u opštu kolotečinu sveljudskog razvitka, u reku Života, koja sa svoje strane 77

inicira uzajamne uticaje koji određuju tokove tekućih događaja. Nije slučajno što se pojavio novi pravac u nauci sociobiologija – gde se u jedinstvu razmatraju socijalni život i razvoj civilizacije. Ali sociologija je samo pokušaj da se sjedine tako vidljive protivrečnosti materijalističkg pogleda na svet sa novim činjenicama same nauke. Da bi se napravio odista značajan korak u teorijskoj biologiji potrebna je smeslost, nalik na onu koju je pokazao svetski poznat fizičar E. Šredinger u knjizi ‘’Šta je to život?’’ : ‘’Analiza problema života metodama fizike dovodi do jednoznačnog zaključka o postojanju Tvorca’’. Bog kao ideal uvek je u centru. Težnja svih stvari prema centru svoga nastanka , tj. prema Bogu, stvara u svetu privlačnu snagu. I svi ljudi koji idu prema Bogu idu jedni drugima ususret I počinju da shvataju opšti zadatak spasenja i razvoja od Boga darovanog im sveta. Zašto kažu da Bog nije NIŠTA koje je SVE ? Zato što sve što može da bude označeno kao ideja ili otelovljen objekt - to je Bog koji je podario sve Sobom od Sebe radi svog stvaralaštva i svemu je dao slobodu , tj. predao je onome što je stvorio punoću Sebe, postavši u tome stvorenom NIŠTA, što može da se označi kao ekvivalent konačne, tj. idealne misli. Ali svejedno sve se 78

sastoji od Njega, od Boga. Prema tome, On je na određenoj etapi u svakom objektu NIŠTA koje se u perspektivi razvoja pretvara u SVE. Otac deli Beskonačnost sebe na deliće deci svojoj . A delići njegovi su: savest, razum, duh, ljubav, talent itd. Neko je razvio ono što mu je darovano, neko je u zemlju zakopao (Priča o talentima) . svako ima svoju volju, svoju slobodu. Jedni bezimeni graditelji gradili su hram ponosa – kulu Vavilonsku, drugi su počeli da trguju talentima i da ih smeštaju u svoja skladišta. Stvoreni smo po liku Boga. Kopija u procesu stvaranja nije uvek nalik na kvalitete originala, ali je dužna da ka njima teži. Svaki objekt. težeči ka idealu, koji predstavlja njegovu suštinu, prolazi put poznanja i usavršavanja, I stigavši do cilja vraća Bogu koji ga je stvorio punoću njegovog Jedinstva – svoje večno spajanje sa njim, sa svoje strane postajući čovekom i Bogom istovremeno, nalik na Oca. Ljudi koji su dospeli do ovakvog stanja jednaki su među sobom. A Bog prestaje da bude usamljen, tj. ‘’bespodobnim’’, jer se tu pojavljuju oni koji su stvoreni po liku i koji teže ka istini. Pojam ‘’usamljenost Boga’’ovde se razmatra samo sa aspekta istovetnosti samolikih struktura, koje prema svom postojanju teže Idealu. Ali princip jednakosti ne znači da sve postaje jednako. Ljudi se približavaju Stvoritelju na osnovu razvoja 79

individualne ličnosti, poznajući sebe i Svet, i, prema tome, imajući u sebi kvalitete kao osnovu raznolikosti. ‘’Jednakost’’ treba razmatrati kao vrednosti dece u očima Oca. ‘’On sve voli podjednako’’. Tada mi saznajemo da u milijardama ćelija našeg organizma postoje milijarde svetova, nalik na spoljašnju Vasionu. Ali s druge strane, ako je svet unutrašnji odraz , i svet spoljašnji – takođe je odraz, gde je onda svet realni? Nije li to sam čovek? A naše fizičko telo – to je struktura samopoznanja i samostvaranja. Ako vi znate kako da ostvarite samostvaranje – vi vaskrsavate, pri čemu ne umirući u svom fizičkom telu. Ako je pogled vaše mašte pozitivan i usmeren u budućnost – budućnost će se svakako pojaviti i ponudiće vam put – put spasenja, izvešče vas iz sveta maštanja u svet svetleći, gde nema smrti ni bolesti, gde je svaki čovek Stvaralac I Tvorac. Da bi se bolje shvatilo ono o čemu danas razgovaramo hajde da zamislimo alegoriju - alegoriju triju sfera. Čovek stoji nogama na sferi Zemlje, okružene sferom svoje pojave u svetu – aurom (fina materijalna opna formiranja i odraza fizičkog tela) i drži u ruci još jednu sferu – svet budućnosti, u kome već postoji sve predstjeće koje čovek sam stvara svojim pomislima i svojim proviđenjem. Hajde da to prikažemo grafički. Slika 14. Između prošlosti (materijalizovane ideje) i budućnosti (svet mašte) nalazi se čovek. I to što je u njemu, i to što je oko 80

njega takođe se može razmatrati kao tri sfere. Postoji unutrašnje prvobitno znanje duše – iskra Božja. Postoji spoljašnja duhovna struktura kao odraz duhovnosti ličnosti, a takođe i materijalno telo – nosilac čelijske i čovekove svesti. Čovek u procesu obučvanja i samorealizacije razotkriva sebe, kao seme, u spoljašni svet, i otkriva biser istinskih znanja Tvorca skrivenih u njemu. Svetlost tih znanja, aktivirana duhom širi se unaokolo i ispunjava sobom i naše telo, i našu auru. Aura u tom slučaju postaje sve homogenija, sve osetljivija. Njeno harmonizirajuće značenje i informacionu sadržinu počinju da primećuju drugi ljudi. Oni kažu: pogledajte kako je lepa aura kod tog čoveka. Oni mogu i da je ne vide običnim, fizičkim vidom, ali je ništa manje zapažaju i prihvataju na nivou duhovnog vida. Jer kada se jedan čovek dotakne drugog čoveka svetlošću istine – to ne može da ostane neprimećeno. Tako su Jevreji videli kako svetli lice Mojsijevo. Duhovna svetlost, koja dolazi od određenih ljudi, širi se sve više i više unaokolo, dotičući se drugih ljudi, prenosi im impuls pozitivnog preobražaja, otkriva put lične transformacije i samoobnove sebe kao besmrtnog, stvaralačkog bića, koje teži, idući putem duha, ka svome Tvorcu – Ocu Nebeskom. Čovek je struktura forme, one svesti kada se dostiže određeni nivo razvoja, kada počinje sve da se stvara po istim demiurškim zakonima, koji postoje u Carstvu Nebeskom. To jest on prenosi demijurgiju onog prostranstva u 81

to materijalno prostranstvo.I tim samim materijalno prstranstvo koje je bilo najnepovoljnije sada postaje najperspektivnije. Ako dođe do spajanja onda će eksponirana materija kao dopuna demijurškim sposobnostima čoveka pružati neverovatne mogućnosti. Ali takvo stanje tek treba postići. I to nije mali posao. A dok je čovek raskoračen na pragovima dvaju svetova jedna noga želi da ide tamo, gde su anđeli, a druga naginje đavolima. A kako je tamo smešno i radosno: pevaj, lumpuj, koga hoćeš ubi. A šta je Gospod o takvoj situaciji i stanju stvari unapred rekao, ko je od njih čitao? Zatim kukaju,, stenju, život proklinju. A da bi se čulo i pročulo: ’’Ja optužujem svet za zlo, i nečasne – za njihovo bezakonje, i okončaću visokoparnost uobraženih i uništiću nadmenost ugnjetača’’.(Biblija) Posramiću ih, a ne kazniti. Čovek sam sebe kažnjava svojom neposlušnošću. Ako čovek izjavi želju da odbaci mudrost svoju , tj. mudrovanje, i usmeri svoje misli prema Bogu, ka staranju i ljubavi, ponovo će se čuti obećanje Gospoda:’’Učliniću da ljudi budu skuplji od suvoga zlata, a muževi skuplji od zlata sefirskog’’. (Biblija) .Zar ne govori o tome Solomon: ’’Bolje je primiriti se duhom sa krotkima, nego li podeliti plen s gordima’’. Ali ’’mi ne živimo po Jevanđelju, već po nevolji’’, kako je govorio Klim Samgin. Mi smo navikli da sve premeravamo materijalnim aršinima, mera za dužinu –metar, za težinu – 82

kilogram. Postoje etaloni mase, elektriciteta, jonizacije. Sve su to materijalni privesci naših naučnika-akademika, boraca protiv ’’lažne nauke’’. To su zastori koji im onemogućuju da vide da su dimenzije istinskog kosmosa – duhovne. Svoje tro- (nekad i četvoro) dimenzionalno viđenje naučnici (ogrezli u materijalizmu) nameću i nama - u školama, na univerzitetu, u akademijama. Harmonija ugnjetene duše – prpusnica je u Carstvo Nebesko. Ali mi ne žurimo u to Carstvo, smatrajući ga dalekim od nas. A carstvo postji u nama samima, pre ili kasnije ljudi će doći do drveta svoje duhovne pojave. I mnogi vide da je drvo zeleno, ali bez plodova. I počinju da idu unaokolo, gledaju, često ništa ne rade, misle o sebi, o svojoj prošlosti, o svojoj budućnosti. Oni se osvrću okolo ne shvatajući da je to ispoljavaje ličnosti unutrašnjeg sveta. Jer to drvo u spoljašnjoj sredini ne možeš videti. Ono se može videti samo u svetu unutrašnjem. Ali kako dokučiti da je to drugi svet, da je to druga realnost i druga, duhovna fizika stvaranja sveta? I još je teže shvatiti da uprkos svim razlikama i sponi svet i unutrašnji svet jesu jedinstveni, iako ne jednaki. I da se to mi sami eksponiramo u finom svetu, makar i ne materijalno, ali potpuno realno. I rešavajući svoje dhovne probleme projektujemo nađena rešenja na svet spoljašnji, na svet događaja, prenoseći duhovnu komponentu informacije na ćelijske asocijacije organizma, koje upravljaju DNK.

83

Uopštavajući, može se reći da su nematerijalna prostranstva-naučne laboratorije stvaranja sveta. Tamo se stvaraju ideje, projekti. A ovde je proizvodnja, radionica, fabrika, gde se ostvaruju velike ideje Tvorca. Očigledna realnost u vidu odraza povezana je sa celokupnom realnošču stvaranja sveta. Veze –to su konstrukcije koje je stvorio Tvorac, gde je svuda njegov lik, njegova misao. I svaka konstrukcija, i svaka veza, bilo koje da se dotaknemo, ima milione sopstvenih veza, milione varijanata sopstvenog razvoja. Ako se Svet posmatra u celini – on je vidljiv i nevidljiv. I ispada da ono što je nevidljivo tek treba da se iskaže. Isto se to događa i na Zemlji, i u čoveku. Organizam u celini i svaki organ stvoreni su radi života. Svako narušavanje veza, koje vi obnavljate, odmah se uključuje u svet. I čovek ,može da vaskrsne, da obnavlja bilo koji organ momentalno – potrebno je samo sagledati sve veze, kako čoveka, tako i sveta. To su nerazdvojni delovi. Kao što čoveka vi ne razmatrate odvojeno, več ga razmatrate u celosti, tako i svet treba razmatrati u celini. Ako postignete takav pogled na svet onda i vi postajete celoviti. Dva Adama treba da se objedine: Adam Kadmon, - čovek duhovni, po liku i slici nalik na Boga, sazdan od kraja neba do kraja neba, i Adem Afar, čovek praškast, tj.sazdan prstima od Adamovog praha – prirodnog tla ljudske pomisli 84

(Priča o sejaču) . U njemu je dah života i prah prizemljenih, donjih pomisli, tj. postvarenost, materijalnost. Eto to su one, dve duše: nešama, - razumni duh čovekov, i nefeš – životna duša, koja oživljava telo putem krvi, stvorena Zemljom. Nešama: to je Svetionik Gospodnji, duh čoveka koji ispituje sve dubine srca, koji omogučava da se razmišlja, deo Njegovog daha. Nefeš – to je dišajuće načelo koje snabdeva telo niskom energijom. Mi, ljudi, delići smo beskonačnog Boga i zato smo mi ličnosti, dok smo svesni sebe kao čestice Njega, koje imaju funkcionalnu namenu. Spoznaja svoje fukcionalne odgovornosti znači za nas da adekvatno reagujemo na delovanje Ličnosti Boga koji sadrži svakog od nas u konutri svoje Ličnosti. Uticaj Boga na svakog od nas : duhovni – Rečju, Zapovestima. Duhovni parametri ličnosti energetski su predodređeni, iako nedostižni za percepciju uobičajene svesti. Zašto je Bog, kao Duh, predvideo za nas duhovno-fizičku strukturu ličnosti? Fizička struktura, fizički parametri (soma) ličnosti opipljivi su samo pomoću pet organa čula ćovekvih. Samo šesti parametar (intuicija) prihvata stvarnost izvan granica (transcedentno), modelirajući 85

duhovnost ličnosti kroz parcijalne, fizičke delove ličnosti, sledeći put od posebnog ka opštem, tj. induktivno, od fizičnosti – ka nefizičnosti (tj. ka intelektu i zatim -. ka duhovnosti). Utičući na somu (telo) Bog je računao da će se ti uticaji odraziti načinom koji je adekvatan Zamislima na duhovnom i intelektualnom profilu čoveka. I u Zamislima je predviđeno prenošenje energopotencijala (kredita) , datog odozgo čoveku, iz fizičke sredine u duhovnu. I tada će se mlađi sin (priča o bludnom sinu) osvestiti i kleknuti kraj svinjca i početi da traga za Ocem koga je napustio i skoro ga zaboravio. Pritom se prvi (induktivni) put dopunjava drugim (deduktivnim) -. opšti uticaj na dušu ćovekovu. Opšti uticj – Blagom vešću, Božjom Reči, Pozivom na spasenje Sveta, tj. Sebe, na harmničan razvoj svakoga. Oba ova metoda (opšti i poseban) uticaja na ličnost grafički se odražavaju u duši (sfera duše) Davidovom zvezdom. Eto tako, po Božjoj Zamisli obnavlja se celovitost čovekove ličnosti, koju je narušio Adam u RAJU i svako od ljudi slično kao Adam. ’’Uvuči se u dušu’’ čoveka prerogativa je najviših sfera, zato je duhovno ozdravljenje Adamovo stvar gospoda Boga. On nam i daje zapovesti blaženstva i Vasionska pravila koje aktuelizuje uporedo sa našom spremnošću ; bile su zapovesti Starog Zaveta, zatim Novog Zaveta, i sada Zaveta Predstojećeg.

86

Gradacija duha ličnosti, tj. iskustvo preživljavanja bilo kojih mentalnih likova odražavaju se na nivoima (slojevima) ličnosti. To je duhovno bogatstvo. Odsustvo gradacije duha jeste statika duha, on degradira, i kao posledica degradira ličnost čoveka. Da li postoji izlaz iz ove, reklo bi se, bezizlazne degradacione situacije ? Postoji: ispuniti spoljašnjm svetlošću unutrašnji svet. Tada će se opet pojaviti progres ličnosti, čovek se ispunjava znanjima i energijama, pojavljuje se kretanje, pojavljuje se ritam života. A u ritmu postoje ciklusi: sekunda, minuta, čas, zima, proleće, leto, jesen, godina, decenija, stoleće (vek). Udisaj i izdisaj . to je takođe poseban ciklus postojanja i to ne jednostavno – udahnuo, izdahnuo. Jer veze treba stvoriti. Treba da budu stvorene veze prema svim ljudima, prema svim makroobjektima, zvezdama, planetama, prema svim strukturama, jer mi smo – deo Vasione. Eto o čemu govori Otac. Svako zrno peska vezano je za celokupnu Vasionu. To jest mi treba da budemo svesni njene veze sa celom Vasionom, Eto u tom izdisaju koji svako čini, treba da budu sadržana znanja o tome da smo mi neodvojivi deo ogromnog sveta. Mi smo u svetu, i svet je u nama. To jest zrno peska je u Vasioni, a Vasiona je u zrnu peska. Eto o čemu je govoio Otac. Na ovoj etapi razvoja, kada čovek postiže da se sjedine duhovno i nebesko telo on postaje kao drvo, čiji su koreni 87

u Zemlji a pomisli na nebu. On postaje veliki i vidljiv. Hajde da nacrtamo to Drvo Života koje čini svetlost vodom života i zahvaljujući kome misao nije ograničena u širenju, čiji su plodovi – nove sfere- jednaki po znanjima celom drvetu, kao njegova sopstvena budućnost, materijalizovana u sadašnjost. Drvo Žiota može se videti i ovako: Lavirint –korenasti sistem Drveta. Stablo – put. Kruna večito zelena – spaseni svet. Nebeski Jerusalim. Kakav je peti element posle četiri stihije; vatra, voda, vazduh, zemlja. Peti element . čovek u prolazu normiran prema Drvetu Života; drvo individualno – fraktal sveopšteg Drveta Života. Iza ovih, reklo bi se običnih reči, skriva se jedna od najfundamentalnijih tehnologija samorealizacije čoveka stvaranje duhovnog tela ličnosti, koje okružuje fizičko telo kao realnost budućeg razvoja, kao faktor rasta u Svetu, u kome se mi svi nalazimo kao deca. I onda će duhovni impuls, impuls svetlosti eksponirati, ali već na duhovnom planu, sve vaše atome, molekule, ćelije i omogućiće da se sjedine telo duhovno i telo fizičko. Duša je živa struktura sveta i čoveka. Nju obavija boja i ona luči jarku svetlost. 88

Duh – to je delovanje duše; onaj ko je pitao, ko je spoznao, ko je video i ko je stvarao. Svaki čovek je stranica iz Knjige Sveta, listić na Drvetu Života, gde je tekst Tvorca lični duhovni zadatak. Tekst se ne nalazi na listovima, nego nad njima. I kada se duhovni tekst pojavi u letopisima naših sudbina – događa se to što je želeo Otac. Mi primećujemo šta je napisano. On za nas. I od tog trenutka mi počinjemo da vidimo svetlost – svetlost istine. Ako pak mi sami vodimo ruku s perom po stanicama naših sudbina, ne obraćajući pažnju na nebeske reči, onda se s nama dešava čas jedno, čas drugo –i ne uvek dobro. Ali koga okriviti za to? Jer ono što se događa sami smo sebi priredili na putu svog života i potvrdili svojom mišlju i promišlju. U centru duše je večiti lik – koji se sublimira iz celog sveta, od svake čestice i atoma - lik Oca Nebeskog. I kada se čovek svom svojom dušom, duhom i svešću usmerava na centar, gde je jarka svelost i Otac – on raste u svetu, ispoljava se u njemu i postaje vidljiv i za druge ljude. Za svakog čoveka. I tada on počinj da vidi budućnost koju ranije nije video zato što ona nije bila prožeta duhom. Slika 16 Iz tačke ulaska izrasta srce, a iz srca izrasta duhovno telo.

89

Tačka ulaska – ćelija Jedinog Boga. Iz nje se formira Večno telo. Pronašavši Večno telo dospećemo u prostranstvo života Boga, gde nema smrti. Čovekova svest preobražava informaciono-energetsku suštinu prirodnih sistema na fizičkom planu putem kojim živi i razvija se kako spoljno kosmičko prostranstvo stvaranja sveta, tako i unutrašnje fiziološko prostranstvo samog čoveka. Pri harmonizaciji spoljašnje, tj. kosmičke sredine, i unutrašnje, tj.lične i mentalne, pojavljuje se uopštena struktura duhovno-fiziološke celovitosti , nalik na talasni fenomen kvantove fizike , gde informaciona struktura igra ulogu spoljnog posmatrača u odnosu na čoveka, a informaciono-energetska – unutrašnjeg posmatrača. Radi duhovnog sagledavanja neophodna je određena količina visokofrekventne energije. Ona, naravno, postoji i oko nas, i u samom organizmu. Na žalost, mi još ne umemo da pokrenemo tu snagu i da njome upravljamo. Ali učimo. I, natravno, vremenom ćemo imati ineophdna znanja i za to potrebne navike. Ko uči taj će i naučiti. I mi već znamo da svetlost, koja polazi od početne životne tačke , koja postoji i u duši čoveka, tj. prvobitno znanje Tvorca, daje impuls razvoja svakome ko je dodirnuo svetlost istine i svesno sjedinio sebe sa njom. Sjedinivši sebe sa svetlošću istine ljudi su dobili mogućnost sticanja i 90

Carstva Zemaljskog, i Carstva Nebeskog , i, izašavši iz unutrašnjeg u spoljašnji svet, pzitivno ga menjajući. Duša otvorena prema svetu je kao cvet. Cvet života. A cvet se odjednom našao na Drvetu, zato što on nije sam po sebi, već se sjedinio sa svetom. I ljudi, videvši na Drvetu ovaj cvet, težiće da se rascvetaju i da budu prekrasni kao Bog. Ali i to nije kraj procesa, već njegov početak. Zemlja je početna tačka Sveta i srca Vasione. . Ona daje ritam životupuls. Njena aktivnost je da dâ ritam razvoja celog sveta. On treba da bude jasan, pravilan, ujednačen. Svet počinje da se razvija. Ne prosto da pulsira – skupljanje, opuštanje - već upravo da se razvija. I svaki će čovek to prihvatiti i u skladu sa tim delovati i razumeti. Ali da bi se delovalo i razumelo treba prevladati inerciju mišljenja. Svaki čovek zna da se on rađa, živi i umire. Samo malo njih zna da oni dolaze u svet, rade i odlaze da bi se ponovo vratili kada to bude potrebno. Reči: roditi se, dolazitri, umirati i vraćati se slične su, ali nisu identične. Mi se rađamo i umiremo dotle dok ne shvatimo da umirati uopšte nije obavezno. Zašto se ne mora umirati? Zato kada se koncenrrišem na misao – misao postaje realnost. Naš mozak ima sposobnost da uspori ili ubrza procese koji se odigravaju u svetu, šta više da ih menja. Upravljanje razumom – moćni je instrument uticaja na bilo koje događaje. 91

I upravo su sada nesvesni prelasci iz jednog prostranstva u u drugo postali neobavezni. To znači da je čovek naučio da upoznaje svet sa takvom brzinom i tako efikasno da se razvoj može ostvariti ne rastajući se sa svjim telom, ne umirući, šta više upravljajući svim procesima svog organizma, uključujući i procese podmlađivanja. Kod nas u Fond dolaze starice od 75 godina kod kojih su obnavljani menstrualni ciklusi posle regeneracije organa. Kako se ovo desilo? Zato što se u organizmu pojavila nova idealna ćelija, kao u bebe, kod nje su svoje vibracije veoma tačne i čiste kojim ona počinje da razlaže organizam. Podmlađivanje se vrši u stomatskom režimu. Treba samo putem psihofizičkog delovanja ili duhovnog rada obnoviti čoveku organ ili tkivo i onda počinje podmlađivanje organizma, i nestaju mnogi problemi. Zato svaki od vas može da izabere - kavo shvatanje mu je prihvatljivije. Ali ideologija, po pravilu, treba da bude ispred tehnologije. Pre nego objasnimo kako se to radi teba znati zašto se to radi. Shvatanje sveta – to je struktura znanja koja definiše intelektualnu i duhovnu delatnosdt čoveka. Treba se stabilizovati u svojoj duši videvši i čuvši ceo svet. Tako se javlja istina i realna slika sveta za sve ljude. 92

I sami naučnici sa gorčinom ironišu nad beskrajnim nizom vladajućih pogleda na svet, podsećajući na poznatu anegdotu: - Da li je bilo skretanja od linije partije? - Ne, kolebao sam se zajedno sa linijom. Mnogi ljudi, uočivši protivrečnosti tradicionalne metodologije postizanja sveta počinju da tragaju za istinom na spoju ezoteričnih znanja i savremenih naučnih predstava i zadaju veoma neugodna špitanja, na primer, ovakva: ’’ Na drvetu nauke u dugim godinama njene istorije pojavljivale su se, zazelenele i umirale mnoge grane različitih teorija i disciplina. Samo kao jedan primer pomenućemo fiziku poslednjeg doba sa njenim teorijama o flogistonu ili efiru. Kao još jedan primer može da posluži alhemija, koja je u Srednjem veku bila carica primenjenih nauka. Istorija astrologije ima otprilike toliko godina koliko i istorija Civilizacije. Šta objašnjava toliku vitalnost te očigledne na prvi pogled savremene naučne zablude. Nije li u pitanju večita i naivna želja ljudi da predvide svoju budućnost? Ne skriva li se iza te zablude akumulirano intuitivno iskustvo generacija?’’. Ovo je odlomak iz članka ’’Uzročno-posledični svetovi’’, magistra fizičko-matematičkih nauka K.G Korotkova i magistra tehničkih nauka A.L. Kuznjecova, objavljenog u 93

časopisu ’’ Svest i fizička realnost’’ (br.5, 1998). Evo još jednog citata iz tog članka: ’’Čovečanstvo je slično nekom štafetnom timu, koji učestvuje u beskrajnoj trci po složenoj i zatvorenoj maršruti. Zavisno od tog konkretnog vremena, kada novi učesnik stupa u to ’’takmičenje’’ njemu pripada ova ili ona ’’etapa’’sa već predodređenom prostornovremenskom , i tim samim uzročno-posledičnom strukturom. Kao što trkači u svakom krugu ne nastupaju tačno na tragove svojih prethodnika, tako i ljudi imaju neki stepen slobode u izboru konkretnog puta po toj ’’putanji’’. Ali ništa manje ova sloboda u mnogome podseća na slobodu kretanja mrava koga su stavili na grančicu drveta. Za prostorne orijentire izračunavanja vremena čovečanstvo tradicionalno bira položaj Sunca u krugu Zodijaka. Zato se i zadata predodređenost u strukturi koju smo opisali ispoljava kao rezultat rođenja u određenom znaku Zodijaka, kao prostorno-vremenska komponenta sudbine konkretnog ćoveka prema određenom fragmentu uzročno-posledične strukture’’. Evo dokle su doterali najhrabriji naučnici – u krugove Zodijaka. Ispada: ono štoje bilo to će i biti. I Mojsije, koji je u prošlosti bio izbavitelj, biće pnovo izbavitelj u budućnsti. I Isus, koji je spasao svet pre dve hiljade godina, ponovo će se pojaviti pred ljudima sa ciljem iskupljenja radi nas 94

samih. Dvojno rođenje sledečeg sveta sadrži u svom početku ono što se već dogodilo, kao uslov pojave trećeg – sveta Sadašnjice. I Mojsije i Isus – imena Boga, kao etape stvaranja. I imena ta kod Boga nisu jedinstvena. Novo ime znači novu funkciju za one ko je spasen u Nojevom kovčegu Preobraženja za račun spajanja suprotnosti. Jer ’’nema budućnosti za onog ko svakog dana ne pretvara tamu u svetlost, ne oseća gorčinu kao slatku’’. (Zogar) Dve podjednake svetosti uključene su jedna u drugu: kraja i početka, dana i noći, nebića i bića. Mojsije je, kao zmija iz priče, mučio svoj narod radi rođenja Izraela. Isus je kao jagnje nevino preuzeo na sebe svu surovost i nezahvalnost ljudsku. U dinamici čovekove svesti izražen je matrični sistem realnosti, u kome se Bog javlja kao mera stanja kako samog čoveka, tako i Sveta. A čovek – to je analogni sistem, sposoban da izgradi lični put beskonačnog razvoja kroz doslednost obaveznih akcija oboženja koščate materije samog sebe’’ (kost, u duhovnom shvatanju – to je ćovekov pogld na svet) Bilo je predočeno Adamu, tj. čovečanstvu:’’Prokleta je zemlja radi tebe: sa žalošću ćeš se od nje hraniti svih dana tvoga života, trnje i vuci će ti na njoj izrasti’’. (Biblija) 95

ć Šta je to trnje i vukovi? Kako oni izgledaju - trnovit žbun, šta li, sa bodljama? Čičak? Ali Biblija nije priručnik iz naturologije. To je svedočanstvo o Bogu i nama. Mi smo trnje i vukovi – za koga? Za Spasioca. Za onog ko dolaz da nas spase - na njega i kidišu kao zveri. A onda se pozivaju na neznanje. A ko je zatvorio dušu i skoro se zagnjurio u neznanje – ako mismo mi sami’ Iako, s druge strane, nismo imali kriterijume istine, zato što nismo jeli ništa od Drveta Života. Eto tako se izvlačimo: činimo nepravedno i sami sebi tražimo opravdanje. Hajde da pogledamo: zar se u naše dane ne događa nešto slično? Na TV šou Andreja Malahova ’’Neka govore’’ pred celom zemljom su raskrinkavali zbog obećanja da če vaskrsnuti decu Beslana, koja su izginula od ruku terorista, čoveka koji se proglasio da je drugi Hristov dolazak .Grigorija Grabovoja. Do tada je Grabovoj bio poznat ka snažni ekstrasens, vidovnjak čija se predviđanja ostvaruju, i kao iscelitelj, zahvaljujući kome je spaseno na hiljade beznadežno obolelih. I nikog to nije uzbuđivalo. Ali kada se javno proglasio Hristom, i kao kadidat za predsednika Rusije – počela je histerija u novinama i na TV : Sokolov-Mitrič, 96

Vorsobin, Pimanov, Malahov. Ovaj poslednji je naročito interesantan, ali o njemu nešto kasnije. Glumac Porohovščikov, koji je ranije dolazio na knsultacije kod Grabovoja i koji je pokušao da balansira na TV šou između histerija u Sali i saosećanja prema Učitelju, ipak se nije samo na tome zadržao nego je izjavio: ja sam u svom životu video dva Hrista, ovo je treći. To jest slepac koji je progledao ponovo je oslepeo. Mi smo takođe videli – i Devu Mariju, Hristosa, i Visariona. Ali oni više liče na maske – ne samo po odeći koliko po svojim delima. Jer po delima i treba suditi. Čija su dela slična Hristovim? Evo kriterija. I ovde je Grigorij Grabovoj u posebnoj situaciji. Tim pre u svetlosti poslednjih događaja, gde sve optužbe protiv njega počinju da se ruše kao kula od karata, a oni koji ga optužujui i koji stoje iza leđa onih koji igraju ulogu tužilaca izmišljaju sve nove i nove klevete. Takvo je osećanje da su događaji od pre dve hiljade godina ponovo pokrenuti. I lica su ista, samo su odeću promenili. Episkop insistira, kao iskušitelj u pustinji, da se mrvac vaskrsne, direktno u studiju. Zaboravio je, očigledno, da treba tragati ne za čudesima, već za verom, kako to zahteva Biblija. I đavoli, koji se muvaju unaokolo, užasnuti su: a šta ako ga vaskrsnu? I lažni svedok svedoči: nije akademik Ruske akademije nauka, ja sam to objasnio. Iako Grabovoj 97

nikad nije ni tvrdio da je član te Akademije, zato što je on član sasvim druge akademije -. Ruske akademije prirodnih nauka –RAPN. I Malahov spočitava, stiskajući pesnice: ’’Ja bih ga udario...’’ Udario bi! Pre dve hiljade godina pokušao je to da učini rob – Sirijac Malahij (Malh) ali mu je Petar mačem odsekao uho. Očigledno uspomena o ovom davnom događaju sačuvala se na genetskom nivou. Zato se voditelj nije sam bacio nego je druge podstrekivao. Malahov - Malh – kakvo sazvučje. Jer ’’ov’’ u ruskom jeziku, kao završetak ulazi u osnovno zvučanje. Eto te misterije, eto te istorije. Ime daje Gspod. I kada se otkrije značenje imena, mnogi pobegnu od stida pred licem gospoda. Čovek je po zamisli Božjoj – so zemlje, nagoveštaj svih vasionskih preobražaja. Zemlja je i bez ovoga mogla da stvara – i stvarala je. U duši (embrionu) to stvaralaštvo je izraženo: crvić, vodenjak, majmunčić – a posle se odjednom pojavio čovek – so zemlje. So nije katalizator, to je etalon, koncentrator duhovnih znanja koja preoblikuju Svet. Zemlja bez soli, tj. bez čoveka, nije mogla de se preobrazi. I danas bi po njoj trčali dinosaurusi i pitekantropi da se nije na Zemlji pojavio satkan od svetlosti etalon istinskog čoveka. 98

Potrebno je brižljivije se odnositi prema ovome. Da ne ispadne kao pre dve hiljade godina: raspeli su na Golgoti ’’štetnog’’ čudaka, Cara Judejskog. A potom su se sami dve hiljade godina na krstu mučenja opirali jer je bilo javljeno: nisu u sebi izživeli životnu kmponentu stvaranja, nisu je obožili do ćovečijeg stanja.Tako da sudovi čovečiji takođe bivaju razni -. jedni sa svetlošću, a drugi sa prljavštinom. Čime si ih napunio takvi će i biti. Hristos je posuda svetlosti: potpuno upravljanje uutrašnjim i spoljnim događajima. Ide po vodi svesti i ne tone. A unaokolo đavoli luduju. Ali ni sa đavolima nije sve tako jednostavno. Kao prvo, kako ih videti ako se oni ne pojavljuju? Drugo . oni svoju negativnost skidaju sa sebe i bacaju na nas. Ako mi njega budemo svesni, ako ga preradimo – mi postajemo pametniji. Jer to je znanje. Alii oni dobijaju suprotni, veoma bolan ali koristan impuls. Preobržaji su kao rezultat svetliji. Ko od njih iskoristi svetlost preorijentisaće se, ko ne primi u sebe svetlost rušiće se sam od sebe. Ako se javi razumevanje sasvim je mogućno da će doći do harmonije. To što je osmišljeno prelazi u novu sferu, u njoj počinje novi razvoj. Potencijal koji nam se nudi – to je avans. Nezamislivo visok avans, u koji treba založiti svoj sopstveni život.. I oni koji su postigli razumevanje treba da se objedine. Kooperacija je objedinjavanje snažnih ljudi. Ali ako ti možeš sve – šta će ti drugi? Takvo pitanje je legitimno. 99

Da bi se ponosio i ushitio sobom – to je jedna situacija. Da bi voleo, shvatio i stvarao Svet – savim je druga. Šta izabereš to ćeš i dobiti. A možda da skineš krunu slave i da se malo spustiš, da bi drugima mogao pomoći? Meni se čini da ova varijanta ima prednost. Ona rešava problem usamljenosti. ’’Kupite od mene zlato, vatrom ispitano.’’ Kakvom vatrom? Vatrom duše, vatrom života. Ovoj ranijoj biblijskoj priči dodajte novu iz Zaveta predstojećeg. ’’Sjedinjujući svetlost i cvet dobićete osnovu sveta, koja pokazuje put, sadrži materijalno, oslobađa od materijalnog. Cilj se postiže razumevanjem’’. Svest – prihvata i reaguje na tokove informacije, prenosi ih na ekrane percepcije i prodire u smisao viđenog. Ako brzina obrade informacinih protoka raste, onda raste i mogućnost prihavtanja nadsvetlosnog nivoa duhovnog znanja, uključuje se proces saznavanja i razumevanja. Čovek progleda, njegov razum se budi. I tada on vidi sebe, vidi svet u sebi i vidi svet u okruženju. I vidi da je Svet veliki. Zato što je veliki naš Otac. I kada čovek shvati i uvidi – on postaje slobodan uvek i svugde, i može da stvara i za sebe i za druge onu realnost o kojoj je maštao. I ovde nema nikakvog nasilja i nikoga ne primoravamo da bi nas sledio. Mi vam dajemo znanja i 100

ništa više, ničim vas ne obavezujemo, ničim vas ne vezujemo, ničemu vas ne primoravamo. Mi kažemo: postoje znanja i uz određeni napor vi možete njima ovladati, i vi ih možete koristiti, i vi ste slobodni od svega. Samo ne zaboravite divne poetske stihove Bulata Šalvoviča Okudžave:’’O kad bi pomisli bile čiste’’. To je veoma važno. Zato što je tehnologija, o kojoj je ovde reč, u suštini demijurška. Ovom tehnologijom mogu se dobiti oni rezultati o kojima sam već govorio. I ovde treba shvatiti svoju odgovornost za ono što ćete raditi , i što je najvažnije morate znati da se od vas očekuje pozitivan, stvaralački razvoj kako samih sebe, tako i sveta, u kome živite. Eto zašto su potrebna ova znanja. Kod određenog nivoa razvoja, pri prolaženju nivoa svesti, mnogi od vas će početi da se susreću sa samim Svoriteljem, sa Tvorcom sveta i dobijaće znanja neposredno od njega. Do tog trenutka neće vam biti potrebni nikakvi posrednici. I ako drugi ljudi, koji će se predstaviti kao posrednici ili kakvim još, budu nsistirali na nekakvom svom položaju – verovatno će biti pošteno da im se postavi pitanje: a ko ih je imenovao na taj poseban položaj? Besmrtnost je povezana sa poznavanjem svesnog prelaska iz jedne forme postojanja u drugu. Za ovo je potrebno da se reši zadatak: šta učiniti da osećanja postignu dubinu logike, a logika visinu i širinu osećanja.Tada se u preseku ovih koordinata pojavljuje čovek kao ličnost Boga u akciji, 101

tada će vam biti zanimljiv život , zato što će se misli i delovanje podudariti sa onim što duša od vas očekuje. Poslednje tvrdnje zahtevaju objašnjenje. Na primer, vi imate ideju o sveopštem spasenju i harmoničnom, stvaralačkom razvoju. Duša –to je predupravljačka oblast. To je budućnost čoveka, spaseni svet. Ona odmah počinje da inicira neophodne likove prvobitnih znanja po vektoru beskonačnog razvoja. To jest, osim ideja o spasenju u svesti čovekovoj počinju da se pojavljuju određene misli o onim akcijama koje treba učiniti da bi se postigao željeni cilj. I te misli su različite. Mnogi se boje da bilo šta rade, oslanjaju se na prethodno iskustvo.Oni smatraju da najpre treba poznati, izučiti pojavu, a potom, upoznavši je, upravljati , da se ne bi narušila harmonija stvorenog. Generalno uzev stvarno je tako. Možemo se setiti mita o Faetonu. Sin Sunca uzleteo je na nebo na sunčanoj dvokolici i uneo haos među zvezdama.U tom haosu i sam je nastradao. Has – to je gusta tama prema Bibliji. Tužan rezultat. Ali još je gore apsolutno ništa ne raditi. Jednostavno, treba biti pažljiv, ograđujući se putem svesti, tj. putem kanala uzajamnog delovanja sa dušom, da će svaka vaša akcija biti evidentirana u skladu sa planom Stvoritelja. 102

To će biti nešto kao predosiguranje, koje štiti od lomljenja realnosti kako mikronivoa, tak i makronivoa. ’’Onaj koji čuva zapoved čuva i dušu svoju, a onaj koji ne brine o svojim putevima poginuće’’.- evo još jednom mudrosti Solomona prigodne na ovom mestu. Kad razmišljate šta na ovom svetu treba popraviti, da bi se realizovala nastala ideje, vi stvarno formirate u noosfernom informacinom prostranstvu misli-forme budućih pozitivnih preobražaja. U tom slučaju se funkcije Boga i čoveka podudaraju, izazivajući događaj realizacije. Ako čovek postavi sebi cilj i zadatak spasenja – ono što je željeno biće i ostvareno. Ali ako čovekova misao zbog nekakvih ličnih deformacija, sadržanih u njoj u kontaktu sa svetlošću stvaranja sveta. ne ostvari čvrst kontakt - zadatak se ne realizuje. Čak se i biblijski tekst o stvaranju sveta tiče ne samo struktura makronivoa, več i ćelijskog sistema organizma. Unesite se u drevne tekstove Biblije, uporedite ih sa savremenim znanjima po genomu čoveka i vi ćete videti da su ljudi več davno ovladali znanjima mudrosti, ali, na žalost, nisu mogli da ih pravilno protumače. Gustav Gijom je nekada pokušavao da odgovori na ovo pitanje i, izgleda, dotakao je samu suštinu.’’Posle razmišljanja postaje shvatljivo da su veliki zakoni, koji su nam dali takve nauke kao geomeriju, mehaniku i matematiku, delovali pre svega u jeziku, i da oni nisu 103

počeli da deluju pre svega u jeziku, gde se nalaze pojmovi pomoću kojih mi razmišljamo, oni ne bi počeli da deluju nigde’’. (Gijom G. Principi teorijske lingvistike. M.Progres 1992, s. 224) Plod kolektivne svesti nije uvek istina, šta više često je lažan. Eto do čega su došli Otac, Stvoritelj, sve je stvorio i u idealnoj lepoti i to predao ljudima, a oni nisu mogli ni da uvećaju tu lepotu, niti čak da je očuvaju. Otpočeli su ratovi, bolesti, sumanute ideje. Koreni duhvnog drveta počeli su da rastu u tami i da daju plodove ubitačne. Počeli su da se raduju raketama - kako su najbrže, nepobedive, i kako odjednom mogu da ubiju milione ljudi. A onda se čudimo – zasšto nas spopadaju razne boleščine. ? Zar nije razlog poznat – misli zmijske? U uslovima zemaljske evolucije neizbežna borba treba da ima u vidu ne samo lični prosperitet individue, nego i njegovu duhovnu orijentaciju prema stvaralčkim idejama . ili što je još važnije – prema najvišem idealu oličenom u liku Tvorca. Kad posmtraš skalu duhovnog vremena kroz duhovni vid . tamo postoji jedan omanji sektor gde se može ostvariti percepcija realnosti po kadrovima. Na tom sektoru sve je drukčije – drukčija je svetlost, drukčija dinamika i jasno se vide sve nijanse, svaki detalj. To je nešto kao ogledno prostranstvo, gde imate mogućnost da vidite uzročno104

posledične veze i odnose i da shvatite šta će u toku svog razvoja biti pozitivno, a šta destruktivno. I tada ćeš videti da se sistemi tehnike, automatike veoma ubrzano kreću u pravcu stvaranja veštačkog intelekta. I vidi se ko od ljudi podržava takav put razvja i zašto. Vidi se ko, zašto i zbog čega to radi. I vidi se da oni koji to rade nisu baš pri svesti. Zahvaljujući njima pojavljuje se mnoštvo tehničkih uređaja suprotstavljenih čoveku i njegovom duhovnom razvoju. Nije nas stvorio kompjuter, već smo mi njega stvorili, nije nas stvorio Internet, već smo mi stvorili Internet. Ako sve to promeni svoje mesto, kao što neki sada pokušavaju da učine, onda će mašina, koja treba da obslužuje razumne čovekove funkcije, pokušati da se izdigne iznad njega kao sistem upravljanja i kontrole. Čoveka sve vreme nečim sablažnjavaju. Ali ako bismo, na primer, svakome dali džinovsku količinu dobara: veliku kuću, ispunjenu pametnom tehnikom, meke ležajeve iz kojih ne želite da ustanete, ogromne televizore, razonodu, poslugu robota - da li će to učiniti srećnim čoveka? Drevni ljudi, koji su bili mudriji od nas, govorili su ovako: ako hoćete da čoveka učinite definitivno nesrećnim – zadovoljite sve njegove potrebe. Zašto se događaju nesreće? Zato što čovek odjednom gubi sve orijentire u životu i sva stremljenja. Mi to vidimo u 105

realnom životu: ljudi koji imaju sve, po pravilu, iznutra su opustošeni. Mnogi naučnici počinju da razmatraju čoveka kao nekakvu mašinu u kojoj nešto treba popraviti , nešto usavršiti, nešto zameniti, i ona će početi da radi kao sat: sve bolesti će nestati, život će se produžiti, sve teškoće će same iščeznuti. Sada popularna nanotehnologija – solo arija nekog razvojnog puta. Oni su tu taj vergl već pokrenuli, mnogo je drugova koji su vlast podržali i kao omađijani slušaju novu pesmu sreće. Mleko i med već teku u skladišta sočinitelja koji ne vide šta ih čeka u novoj globalnoj iluziji čovečanstva. Ja nisam protiv nanotehnologije, naprotiv. Kao sistem spoznaje. Ja sam protiv toga d novi naučni pravac postaje obrazac spasenja. Zato što se, uopšte uzev, spasenje tamo ne nalazi. Ono je na sasvim drugom mestu – u duši svakog čoveka. Šta će nanotehmologija promeniti u pozitivnom smislu, u duhovnom svetu čoveka? Šta? Bog nas je pustio u sebe, i On je sada u nama. Iz ovoga sledi: nisu potrebni ni biokompjuteri, ni kiborzi, ni piramide, ni Vavilonske kule ponosa. Piramida može da bude veoma velika, ali je nebo veće. Eto o čemu valja razmisliti.

106

Osnovu tehnološkog razvoja čini logika. Sve se gradi prema proračunu – isplativo, neisplativo. I na prvi pogled ovo se čini celishodnim. Ljudi teže efikasnosti civilizacije koju su stvorili. I ne obraćaju uvek pažnju na upozorenja koje svetu upućuju neki ljudi čije je miščlenje sposbno da percepcira varijante budućnosti nalik na zvezdane ratove, terminatore, matrice. Ako u svetu jača duhovna komponenta razvoja onda negativna informacija u početku počinje da se raslojava. Potom se ti slojeve izdvajaju iz realnosti i odlaze od nje. Negativna informacija gubi svoju dinamiku razvoja, prestaje da se pojavljuje u našem životu. Tako se može ova velika pretnja otkloniti. Opasnost j nastala od zabranjenog ploda – poznavati svet bez Učitelja, bez onoga koji je taj svet stvorio, bez Tvorca. Eto u čemu je još jedan smisao istorije o biblijskoj jabuci. Zašto obavljati eksperimente nad sobom i razjašnjavati, na primer, putem proba i grešaka: hoće li priroda izdržati tehnogenu komponentu ljudskog postojanja – žestoku i tešku – ili neće izdržati? Mnoge vođe su se probijale do vrhova vlasti, pokušavajući da hipnotišu ljude fatamorganama nada. Oni im obećavaju slatku materijalnu budućnost kao zamenu za ropsku potčinjenost u sadašnjosti, oni im nude sablazni i iskušenja. Ali onaj ko kao Hristos vodi ljude prema istini nikada ne nudi nikakve sablazni. I njegova je reč jasna: želiš li da imaš nešto dobro za sebe i za druge – treba učiti, treba 107

stvarati, treba spasavati. I to treba da bude odluka samog čoveka. Tada će se naš duhovni sadržaj poklopiti sa onim što ste sebi odredili kao ciljni zadatak. I uvašoj duši će biti mir. I neće biti pitanja – kako shvatiti ovo, kako shvatiti ono ? Otac kaže: ’’Spasite druge – spasavate sebe’’. I meni je dobro od tih reči. Zato što u njima ima ono najvažnije, kao i u sledećim:’’I svako ko primi znanja moja, svet moj, saglasan je da voli i gradi, saglasan da ide putem pomažući drugome’’. Poznati engleski naučnik R. Penrouz u knjizi ’’Novo mišljenje Svevišnjeg’’ primećuje da se ono što je novo u nauci ne izvodi logičkim putem iz starog, već se u glavi naučnika pojavljuje odmah u gotovom obliku. To se može objasniti time što rešavanje zadatka, fizičkog zakna ili postavlljanje i dokazivanje teoreme postoji i pre nego što čovek počne o njima da razmišlja. Zato Penrouz dolazi do zaključka da u prirodi postoji nekakva banka podataka u kojoj se čuvaju informacije o svim pojavama i zakonima koje te pojave opisuju. Čovek izdvaja iz svoje svesti ideju televizora – i pojavljuje se televizor. Pokreće ideju teleprenosa . i pojavljuje se teleprenos. Pokreće ideju besmrtnosti – i pojavljuje se besmrtnost. Na ovoj etapi, ako počinjete o nečemu da mislite, ili o nekome da mislite - vi već demijurški delujete. Razmišljate svaralački. Princip utemeljen u ovoj tehnologiji - to je princip života, princip Večnosti. Da bi se opisao sam princip može se izdvojiti: ŽIVOT SE STVARA NA VEČNOSTI, A SAMA 108

VEČNOST SE STVARA NA ŽIVOTU. I prvo što će biti – život razvija Večnost iznutra, a Večnost daje spoljašnju formu. Ovaj princip se gradi na vezama i na zakonima. Zakon glasi: AKO POSTOJI MALO – ONO STVARA VELIKO. I VELIKO SE ODRAŽAVA VEKOVIMA. Drugi zakon govori o sledećem: AKO POSTOJI MALO – NJEGA JE UVEK VELIKO STVORILO. Tri sfere o kojima smo započeli razgovor u ovoj glavi mogu da se razmatraju i sa drugog stanovišta. Prvi svet se dodiruje sa svetom Boga. Bog – to je ono najbliže što postoji u odnosu na čoveka. Ovde je svet mišljenja, prostranstvo odnosa Boga i čoveka. On je stvoren za čoveka .kao beskonačan za beskonačnog, jer je čovek beskonačan. Treći svet, svet oko nas – to je spoljašnja informacija koja se može tretirati kao normirana i obnavljajuća. Prvi nivo – uspostvaljanje norme zdravlja i događaja putem razumevanja. Treći nivo – uspostaljanje norme putem znanja. Spajanje levog (shvatanje) i desnog (to što vi znate prvobitno) – vi time na pograničnoj crti formirate sopstveno ciljno telo, tj. telo koje je postiglo celovitost. 109

Čovek je ono što je od njega napravila njegova sopstvena misao. On je stvoren po liku (upravljanje u svakoj sredini) i slici Božjoj (tj. putem harmonije, kao harmonična stvaralačka struktura). Sam čovek, poznajući svetlost, pokazuje sebi put, prenoseći znanje. Eto, to je element razumevanja. Prema tome, sfera br.1 – informacija našeg vremena, sfera br. 2 – informacija naše ličnosti, sfera br. 3 – događaji ili realnost koja treba da bude postignuta , približivši je sebi, u sadašnjosti. Tri sfere koje stvaramo mogu se predstaviti i na drugi način. Razmestimo ih na horizontu događaja. Slika 18 U tom slučaju nama se pojavljuje faktor vremena. Sfera sleva – to je prošlost (minus beskonačnost), sfera zdesna – to je budućnost (plus beskonačnost) i u centru, gde ste uvek vi, u točki podudaranja dva susretna toka vremena pojavljuje se realnost – sadašnjost. Sadašnjost to je mesto gde se plus i minus beskonačnost podudaraju, stvarajući nepokretan talas Večnosti, koji ima veliku unutrašnju dinamiku. I to je mesto gde se nalazi sam čovek. Ako se dva susretna toka energije i informacije , tj. evolucije subjekta i plan te evolucije, podudare, onda će se pojaviti objektibna realnost – rađa se normalan zdrav 110

čovek. Ako se ne podudari, onda počinju odstupanja – bolesti,.životni neuspesi, neželjeni događaji. Eto zašto treba biti pošten pred samim sobom. Zato što je laž naslaga deformacija na etalon naše budučnosti. A naslage čestih deformacija dovode do toga da se budućnost za subjekta rasplinjava,.Treba dati istinsku ocenu svojih postupaka bez obzira da li je to za vas korisno ili nekorisno. Pravilno svesni svoje prošlosti, pozitivno gradeći svoju budućnost vi postižete da budućnost, kao plan, postaje realnost. ’’Prošlost je uračunata, budućnost stvorena, i počinje da radi tehnologija, tj. životna praksa’’ (G. Grabovoj) . Beskonačnost se širi u realnost, zagnjurenu u vreme. U novoj realnosti pojavljuje se vremenska dinamika, koja omogućuju da se ostvari projekcija plana duše na temporalnom nivou i plan svesti. Tako otpočinje individualni razvoj čoveka i društva u procesu evolucije. Vreme materijalnog sveta počinje od broja. Prostranstva – od tačke. Prostranstvo – to je sekundarna struktura svesti. Pomoću impulsa svesti ona se može skupiti, može se proširiti. Impuls – to je volja svesti, volja Duše, volja duha. Ako je vaš impuls u stanju da prevlada brzinu svetlosti, vi ste u stanju da činite sve. Možete regenerisati, meterijalizovati, vaskrsavati. Putem impulsa pojavljuje se veza lične svesti sa Svetskim Razumom. I samo onaj ko može da formira takav impuls dobija pristup energjama Tvorca. Svima se može ispričati kako se to radi, ali da učine to praktično može samo nekoliko ljudi na Zemlji. 111

Realnost i postoji, i jeste – kako u nama , tako i među nama – zbog toga da bi bio ulaz i izlaz i postojala sama realnost. Zato što u samoj realnosti obavezno treba da postoje ulaz i izlaz. Ona u nešto ulazi, iz nečeg izlazi - i dolazi do interakcije, tj. realnost se javlja za račun uzajamnog uticaja između nekoga i nečega. U prvoj knjizi trilogije ’’Stvaranje sveta’’ ja sam opisivao sedmu figuru ’’Knjige znanja’’: ’’sa širokog spektra vidimo usko, sa uskoga – široko’’. I tačku koja upija u sebe sužavajuću liniju konusa. Veoma važna tačka. Nije slučajno i Grigrije Petrovič Grabovoj akcentovao pažnju svojih učenika na taj geometrijski oblik, koji ima nultu dimenziju. Hajde da ovu temu razmotrimo detaljnije, uključujući i građu istraživanja G.P. Grabovoja. Na nivou srca postoji tačka granične, tj. prelazne percepcije. Uporedo sa širenjem vaše uobičajene svesti, ona se sužava. Tačka sužavanja i brzine menjanja svesti – karakteristika je samoorganizacije. Upravo se u toj tački odigrava proces, kada svest počinje da diferencira informaciju i osećanja, da struktuira i povećava brzinu misaonih operacija, da stvara proces upravljanja realnošćui u pravcu stvaralačkog razvoja. Sam razvoj vrši se u prostranstvu – od suženja do proširenja. Prema tome, razvoj mišljenja na planu percepcije i oformljenje na logičkom aspektu predmeta percepcije infrmacije vrši se u strukturi vaše svesti – od ideje do konkretnih misli-formi, koje prethode stadijumu materijalizacije.

112

U idealnom smislu takva tačka je oblast pojave svih saznanja o životu i stvaranju sveta. Da bi se ona dobila, trebalo bi da nekako smestite sve ono što ste percepcirali i osmislili u maksimalno sažetu oblast najužeg obima. Tada se i javlaj sfera, koja u sebi sdrži potpunu informaciju kako određenih tako i neodređenih objekata. Upravo iz ove tačke se može videti i izučiti kako se razvija svest, sa stanovišta stvaralačkog napretka. Upravo iz ove se tačke može preći na sledeću radnju - nalaženje linjskih struktura, koje imaju sopstvene zakone rasta. Slika 20 Slika 21 Jer vaša se svest nalazi u bilo kojoj tački prostranstva vremena i ona ima bezbroj pojavnih stepena slobode. Pogledajte gde život raste. Život raste kao konus, šireći se od početne tačke po sistemu kristalne orijentacije. ’’Proučavanje kristalne strukture nežive materije ima vibracionu formu informacije koju luče živa bića, gde je svest – spoljni svet sa stanovišta života, a duh i duša – to ste vi sami u projekciji beskrajne faze razvoja.’’ (G. Grabovoj) Usklađujete svet spoljašnji i unutrašnji i na preseku ste vi sami. Zato što čovek predstavlja sadržaj sveta. Centralna tačka je svet u kome živimo Ta tačka je stvarno svet, podeljen na percepcirani deo (spoljašnja mikropojava) i unutrašnji duhovni deo (početak početaka). 113

Od tačke pravimo informacinu projekciju na ekran svesti i možemo da vidimo, na primer, ćeliju svog sopstvenog organizma. U četiri dimenzije unutar ćelije postoji skriveni deo unutrašnjeg i spoljašnjeg. U ćeliji je večiti lik i stvaralački lik. Spoljašnji svet se odražava unutar ćelije i na njenoj membrani. Svet, ceo svet, smešta se u jednu jedinstvenu ćeliju, ma koliko mala ona bila. Šta ometa beskonačnost da stvori strukturu vaše svesti? Sa stanovišta Tvorca ’’mp je sistem jednakih objekata’’. Po njegovom poimanju i zrnce i svet su podjednako važni objekti. Jer zrno peska – to je takođe svet, ali u drugoj fraktalnoj realnosti, Duša materijalizuje putem duha svest i obavija ih. I ono što se gore pojavljuje ponavlja se u fizičkom svetu. Slika 22 Da bi se ovo videlo treba naučiti da se gleda vidom sfere. Kako duša prihvata realnost? Ona u svakom trenutku ponovo stvara ono što već ima. To ulazi u vašu svest iz unutrašnjg, iz večnog, iz onoga što vas je stvorilo i što vas priprema za samostalni život. Ali postoji još i spoljni tok percepcije, koji dolazi od beskonačnosti. Unutar toga je duhovni obim od koga počinje poseban nivo recepcije događajnog plana. I to što se događa na spoljašnjoj strani sfere. 114

Slika 23 U strukturi svesti gore su tačke stvaranja koje, odražavajući se u strukturma fizičkog sveta , stvaraju objekte i ispunjavaju ih sadržinom. Prema tome, zadatak se i sastoji u tome da se u svojoj percepciji urvnoteže dva susretna vektora razvoja: onoga što dolazi od unutrašnjeg, gde je posejano zrno Večnosti – kretanje iz nas, sa onim čije je kretanje u odnosu na vas kao dinamika društvenog razvoja. 3 Principi uređenja sveta Život – to je proces dostizanja svesti o svom prisustvu u Biću večnog sveta, . Realnost – to j sobima svesti da da preoblikuje obim informacije i likove percepcije. Putem očiju, kroz očne analizatore u mozak dospeva uopštena informacija. A kroz desnu stranu mozga u mozak dospeva informacija povezana sa takozanom iracionalnom percepcijom sveta. Iracionalna nformacija dospeva u vidu likova. Jer to nije logična funkcija, koja razmatra i izučava objekt po delovima, posmatrajaći ga sa jedne strane, potom sa druge., potom odozgo, potom dozdo, prelazeći zatim od vizuelne analize na hemijsku, fizičku, estetičku i tako dalje analizu. 115

Ovde se lik prihvata odmah i u celini i u takvom obliku se prenosi posle integracionog rada, u hipofizu. Obrada informacije u mozgu veoma je složen proces, povezan sa potrebom da treba naučiti da se izdvoji istinski signal iz fona koji može da dovede do pogrešne percepcije. Slika 25 Pogledajte ovu sliku. Ona može da se shvati dvojako: ili kao vaza, ili kao dve silutete ljudi. Crtež je jedan, a primljeni sadržaj – različit. Sve zavisi od toga koje ste elemente lika vi prihvatili kao najznačajnije za sebe. Hipofiza – to je organ prefinjene analize, sinhronizacije, sjedijavanja i upravljanja. U prvoj etapi vi možete naučiti da da pravilno vidite svet, tj. da vidite spoljašnje – oblikl, i da vidite unutrašnje – sadržinu, kao jednomomentnu Celovitost, gde se momentalno integrišu svi parametri percepcije. U drugoj etapi – vi možete naučiti da upravljate tom realnošću. Jer čovek ima mogućnost da stalno napreduje iz unutrašnjosti sebe u spoljašnu sredinu. On kao da širi u spoljašnje polje sveopšteg saznanja svoju ličnu svest. Sva takva lična polja međusobno se dotiču, stvarajući veze uzajamanih odnosa – rođačkih, profesionalnih, socijalnih 116

itd. Stvara se svojevrsni kosmički Internet, gde se male sile objedinjuju u jedinstvenu moćnu mrežu. Zbog toga svako malo zrnce, koje ume da stvara pravilan i tačan impuls ustvari je veoma veliko i značajan je objekt Vasione. Zato što u velikoj Vasioni čini izvanredan put svako malo zrno, koje pravilno vidi svet i ume da svoje pravilno viđenje prenese drugim zrncima. Mnogi duhovni praktičari, po pravilu, na planu tehnologije počinju od ovoga: objašnjavaju vam da je potrebno kada rešavate neki problem da se skoncentrišete na njega. Obično na prvim časovima uče vas da vizualizirate likove prema programu koji je učitelj zadao. Kako i šta se javlja na ekranu vaše svesti zavisi od mnogih faktora, koji utiču na proces ulaženja u nivo informacije, koja se javlja pri širenju percepcije realnosti. Ali koncentracija se javlja samo kao prelazni stadijum obučavanja. Ona je prilično korisna i sa stanovišta materijlističkog: treninga moždanih sudova. Stvar je u tome da kada čovek primorava moždane sudove da se naprežu i da se opuštaju . on, u suštini, radi na profilaktici oboljenja sudova, pre svega insulita. Kao rezultat takođe se aktiviziraju stvaralačke mogućnosti. Opštu informaciju o celom organizmu čuvajte! U DNK, u hromozomu, a ona se arhivira i auri čoveka. Ona se uvek može iskoristiti za lečenje regeneracije. Šta više, ona 117

faktički vodi logički legitimnom zaključku o tome da se po našem scenariju možemo vraćati životu umrlih. Da bismo ostvarili slične mere potrebno je da se neuroni po našoj želji formiaju u određene ansamble, i da u dubokim strukturama mozga stvaraju bioritme sa određenim prostorno-vremenskim lokalizacijama. Spolja, na nivou registracije, to se izražava u lokalizaciji izvora akivnosti u zonama medijalnog talamusa, epifize, retikularne formacije stabla. ’’Lokalizacija dobija oblik jasno izraženog zraka (neuronski lanac aktiviziranih neurona) usmerenog u oblast ’’trečeg oka’’, tj. u čeoni deo moždane kore’’. (istraživanja O.I. Kočkine). Sada treba da učinimo sledeće: zadatak se sastoji u tome da za račun koncentraciuje na tački ući u oblast međusobnog delovanja materijalnih struktura i informacije. Konkretno, to se može ispoljiti tako što ćete u vreme koncentracije videti najpre pulsiranje svetlosti za račun zgušnjavanja (učvršćivanja) koje i stvaraju ovi ili oni objekti, zatim će prostranstvo u tački koncentracije postati elastično, slojevito, počeće kao da se razdvaja na strane i ponovo da se skuplja. U nekom trenutku prostranstvo će se otvoriti i vi ćete moći da uđete u njega. Tačka ulaska biće tamna. Ona se može posmatrati kao posledica reakcija vremena na forme prostranstva. U tom trenutku vaša hipofiza kao da usisava svetlost i ono što se otkriva iza nje u sebe. Zatim ona određuje, diferencira , označava. Pojavljuje se slika svesti. Zatim se dešava osvešćivanje – šta vidiš? 118

Čovekova svest upravlja svim procesima sveta. Ali kakvog čoveka? Evo pitanja nad kojim se treba zamisliti. U drevnim mitovima bogovi se često prikazuju na dvokolicama. Osnovu dvokolice čine dva točka i osovina, koja ih spaja. Jedan točak je duša, drugi svest, a to što ih spaja je duh. Nažalost, u današnje vreme točak duše je veliki, a točak svesti mali. Kako mogu da idu takva kola, kuda? Prema tome, treba rešiti zadatak proširenja svesti, da bi se napravio balans na našem zemaljskom, fizičkom planu ’’točka’’ duše i svesti. Znači do izvesnog vremena kola nikuda neće ići, i ležaće nasatice, više nalik na drvo. Dole je seme duše, iz koje izrasta stablo duha. Gore je kruna svesti, gde se lisšće povremeno rađa, otpada i ponovo rađa dok ne postane neumiruće, večno zeleno. Mojsije je vodao svoj narod po pustinji. Tako je napisano u Bibliji. A Biblija – t je duhovna istorija, tj. opis onih radnji koje treba učiniti samom sebi. Pustinjski pesak – to je kristalizovano znanje prošlosti, čiji uticaj na sebe treba prevladati. Zašto je tako dugo vodao? Zato što se njegov narod nikako nije mogao odrediti u najvažnijem. Bog je prvobitno dao ljudima znanje o svetu, ali nigde nije govorio o izabranom narodu judejskom. Svetlost njegovih znanja proširi se na sve. Ali ako čovek dobija znanja od Boga on sam odlučuje: kuda treba da krene. Počeli su da idu u krug, i četrdeset godina su hodali. 119

Znači, nepravilno su se odredili – i oslobodivši se od fizičkog ropstva ostali su u duhovnom ropstvu. Subotu su nad sobom uzdigli, a sebe spustili. Obrede su kao zidove podigli, ali to nisu bili zidovi odbrane nego zatvora. Počeli su da obrezuju svakog pojedinačno. Ali obred obrezivanja podrazumeva ne fizičko obrezivanje polnog organa (nije li to Bog zaista nešto vršljao u čoveku?) več srca. U tom smislu što u životu treba misliti ne instinktima donje glavice, tj. upravljati svojim strastima. Zatim su se Jevreji rasuli po svetu i ponovo se okupili, kao što je pre trista tri stoleća predvideo Mojsije. Jer postojao je neki viši smisao i u tom rasejanju naroda i u njegovom potonjem ujedinjenju. Kako sagledati ovaj smisao u tekućim svakodnevnim zbivanjima? 33 stoleća – to su 33 godine u sefirotima Drveta Života, ili 3,3 dana u Carstvu Božjem. 33 godina je veoma značajna cifra. Ta cifra završava zemaljsku službu i početak nebeske, kod Očevog prestola. Bilo o čemu govorimo, bilo šta raspravljamo – sve je to informacija. Informacija (od lat.: objašnjenje, izlaganje) jeste jedan od osnova stvaranja sveta, i uz njenu pomoć mogućno je peoblikovati bilo koji događaj, ako umete da formu informacije i njenu sadržinu prevedete u realnost. Pokušavaš da se svojom mišlju zagnjuriš u fine planove, a zapadaš u arhiv informacije. Proučavaš je, osmišljavaš, pritom stalno odbacujući sumnju: a da li ću ja svojstvima objektivnosti nametnuti ličnu percepciju? Ali ja tamo nisam 120

živeo sam, nego sa Igorom Arepjevom. Zato jedva da je umesno govoriti o opsenama svesti, posebno imajući u vidu činjenicu da primena ovde tamo viđenog problema – ne ostavlja sumnju u efikasnost tih znanja. Ta prostranstva nemoguće je izraziti i opisati, ali pokušaću. Počnimo od informacionog nivoa. Informacioni nivo – ovde se javlja realnost, vreme, prostranstvo, forma, sadržina, oživljavanje, ostvaruje se čuvanje informacije. On nije istorodan, beskonačan, i obuhvata svojom percepcijom i svešću (oni kod njega stvarno postoje) sve što već postoji. On se nalazi između formiranog fizičkog sveta i nivoa subatomskih čestica, gde takođe postoji informacija i njena arhivacija, ali u stanju statike koja se može prevladati samo impulsom spoljašnjeg u odnosu na ovu sredinu svesti. Ako informaciju spojimo sa vremenom onda se pojavljuje tekuća realnost. Po tom principu deluje i Tvorac. On prenosi impuls na svest čoveka, i unaokolo se stvara novi svet. Misli Tvorčeve su živa suština. U našem prostranstvu misli se realizuju u realnost. Sve na šta gleda Bog oživljava. Na stolu Tvorca leži knjiga. Kada je ona otvorena onda onaj koji gleda na list svojom mišlju stvara sve što se zatim odigrava u svetu. I to što je on promislio podiže se sa lista, širi se i ispunjava sobom prostranstvo postojanja. Svi se informacioni planovi mogu preneti u realnost putem nepromenjene statičnosti prvoosnova sveta. 121

Te prvoosnove veoma su se brižljivo proučavale u drevna vremena, a proučavali su ih ljudi – žreci specijalno pripremljeni za mistiku života. Odjeke tajnih znanja čuvaju različite religije, iako su izgubile prvobitni izvor istine, ali još uuvek vladajući nekim ključevima njenog razumevanja u svojim citatno-dogmatskim osnovama. Evo oznaka sakralnih formi kod formiranja duhovnog tela čoveka na pravoslavnoj ikoni: Slika 24 Ovaj osmougao osnova je hrama, tj. tela. Osnov taj je informacioni, a u njemu je zamisao Boga, Logos. I taj osnov zvuči – jer on je Reč. Tamo zvuči trigrama, već pomenuta u ’’Drvetu života’’- Trigrama – to je tropozicioni kod, tropozicioni broj, tj. na osmici zasnovan sistem računanja. Takvih trigrama na osmougaonom krstu ima osam. Spajanje osam trigrama po osmom računanju dobija se 64 (=8x8). Ali to je na površini ravnog krsta. Na kamenu temeljcu nije površina, nego obim. Zato je tamo kub brojke ’’osam’’: (8x(8)x(x8)=512. U DNK ima 512 svemogućih kodova. To je u korelaciji sa dva bajta informacije: u bajtu osam je pozicija dvojakog izračunavanja = 256. 122

Sve o čemu ovde govorimo bilo j poznato još drevnim ljudima, i čak više nego što je poznato savremenoj ćovekovoj nauci. Može se primetiti, na primer, kod Kineza; in-jan, noć-dan, jedinica-nula, tj. dvojni sistem. Osam trigrama - kod DNK je osmoričan ( jedinicama i nulama) Eto zašto Kinezi tu dualističku simboliku uramljuju u ’Knjizi promena’’, tj. delovanja, konvoj od dvadeset i jednog kružića (sfere). 21 znak je savršenstva, i tu cifru su smatrali pitagorejci i kabalisti najsvetijom od svih neparnih cifara, jer predstavlja zbir brojčanih znakova Božjeg imena. Slika 25 Knjiga koja je data Mojsiju na Gori Sinajskoj nazva se TORA. Bog se predstavio Mojsiju kao Jehova. (TORA + JEHOVA) obrazuju osam svetih slova koja označavaju osmokrakost krsta; to je osmoručno kormilo , simbol upravljanja, put neizvesnog, neispoljenog. Otvoren svet je nastao u sedam dana stvaranja. Ali postoje nagoveštaji i o neispoljenom svetu, o duhovnosti. Naš je zadatak da nađemo Oca u sebi i u svakom čoveku. Kamen temeljac – (Isus) – to je kristal. ’’Put duše vodi ka kristalu ili logosu, gde duša ide prema vezama Sveta. Veze Sveta su beskonačne, kao srebrnaste ili zlataste niti oko kristala. Duša ide po ovim nitima (razotkrivajući 123

beskonačnost unutrašnjeg sveta) (Trilogija ’’Stvaranje sveta’’, tom II, str, 404). ‘’.

Treba probuditi i aktivizirati u sebi unutrašnji svet, koji u nama postoji ne od ovog sveta, i kroz nas postoji i može da raste u svetu tom. Svetlost Očeva određena je rečju DOBRO. Impuls volje pretvara želju u akciju – i mi dobijamo rezultat. Šta sledi iz svega ovoga? Čovek je bio stvoren. I on ima Stvaraoca – njegovog Oca. O tome se govori u Starom Zavetu, o tome svedoči Novi Zavet, i kako je bilo predskazano, objašnjava Zavet Predstojećeg. I stvoreno treba da se nauči poistovećenosti sa Tvorcem. Duša je osnov svega. – osnov sveta. Početak Početaka, konačno u beskonačnom, i beskonačno u konačnom. Od nje polazi duh, kao delovanje duše. To je princip koji sebe realizuje kroz strukturu materije. Vreme i prostranstvo potiču iz duše, zato što je ona Večnost i Beskonačnost kroz koje Otac –uzročnik svega – ’’stvara sam sebe’’. Ljudi su pak stvoreni iz oblasti koje se odnose na strukturu samospoznaje samog čoveka. Prema tome, proces saznanja pojavljuje se kao nekakav globalni sistem obuke, u kome su znanja proporcionalna masi saznanja. Sefiroti Drveta Života - rezervoari su znanja i superenergije kojima čovek treba da ovlada. Upravo ove plodove trebalo je čovek da oproba u raju. 124

Naša budućnost – to su znanja od Drveta Života, naše poznavanje Božjih osobina. Jer čovek je ono što jeste. Lav Tolstoj je u svojim dnevnicima napisao veoma značajnu belešku: ’’ Vreme je odnos kretanja svoga života prema kretanju drugih bića. Mera vremena je u meni’’, Veliki pomak ka razumevanju. Bog je bezgraničan. Granice našeg sveta to su granice spoznaje, gde je pogled na svet matrica mogućnih agregatnih stanja stvaranja sveta. Znači, reč je o kvalitetu ostvarivanja sveta koje vodi modifikaciji i samog Sveta, i spoznaje njegove svesti. Iz ovoga sledi: ono što objektivno postoji objektivno je i saznato. I, prema tome, može da bude reprodukovano. Poznanje je proces širenja lične mere percepcije Sveta putem preživljavanja uređenih vasionskih stereotipova u unutrašnjem duhovnom prostranstvu čoveka. U svesti čoveka može da bude lik okeana, planina i zvezda, ali ne i sami okean, planine ili zvezde. Prema tome, svest je ekran ispoljavanja u unutrašnjem svetu ukupnpsti osobina materijalnh objekata, informacije o njima. Infomacija – to su kodirani impulsi objekata i subjekata o funkcijama, osobinama i kvalitetu samih objekata i subjekata u odnosu na onu sredinu u kjoj su se ispoljili. Zato postoji realnost ispoljavanja i realnost neispoljavanja, 125

koja postaje ispoljena ako vi umete da je prevedete u upravljanu dinamičku fazu delovanja vašeg duha. Upravo kada prihvatate objekt spoznaje pojavljuje se dinamička faza realnosti, u kojoj se aktivira ranije pasivna informacija. Upštavajući, može se reći da je duša ideja života, duh kretanje života, tj. njena energija , a svest – realizacija života. Ako hoćete da pravilno vidite svet, učinite sledeće: Budite u svesti – i pogledajte svet Budite u duhu – i shvatite svet Budite u duši –i stvarajte svet U tom slučaju tri sfere mogu se videti i ovako; 1 -------------------> 2