Download Zivotna Sredina Studije Asfaltna Baza (1)

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! Broj: Datum:

239/10 239/10 22.0 22.06 .06.2010.god. .2010.god

I

STUDIJA O PROCENI Pr o j e k a t :

A sfa lt n a b a z a “T e lt om a t 1 6 0 ”, k a p a cit e t a 1 6 0 t / h Me st o :

N ov i P a z a r , KP 2 5 3 3 KO P ost e n je No si l a c p r o j e k t a :

Pr e d m e t :

S t u d ija o p r oce n i u t ica ja p r oje k t a z a t e če n og st a n ja n a ž iv ot n u sr e d in u

Od g o vo rni p ro j e k ta nt:

Š e r ov ić J a sm in k a , d ip l. in ž . t e h .

Dir e k t o r “ T e hnik um ” d o o :

Š e r ov ić J a sm in k a , d ip l. in ž . t e h .

1

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! Projekat:

A sfa lt n a b a z a “T e lt om a t 1 6 0 ”, k a p a cit e t a 1 6 t / h Mesto:

N ov i P a z a r , KP 2 5 3 5 / 1 KO P ost e n je Nosilac projekta:

“N ov i P a z a r - p u t ” a d N ov i P a z a r Predmet:

S tu d i ja o p r o c e n i u ti c aja z ate č e n o g s tan ja as f al tn e b az e “ T e l to m at 1 6 0 ” , kap ac i te ta 1 6 0 t/ h , n a ž i v o tn u s r e d i n u Broj:

312/10 Od g o vo rni p ro j e k ta nt:

Š e r ov ić J a sm in k a , d ip l. in ž . t e h . S a r a d n i ci :

P e t r ov ić Z or a n d ip l. m a š. in ž . Š e r ov ić L ju b iša d ip l. in ž . t e h . Š e r ov ić O b r a d ov ić M ir ja n a d ip l. in ž . šu m . S a r ić T ija n a Dir e k t o r “ T e hnik um ” d o o :

Š e r ov ić J a sm in k a , d ip l. in ž . t e h . U Vrnjač Vrnjačkoj Banji, juna 2010.god.

2

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

!

N A P OM E N A

Ovaj dokument je autorska svojina autora. Isti se ne sme umnožavati u celosti ili u delovima, stavljati na uvid trećim licima ili koristiti u bilo koje druge svrhe, sem u svrhe za koje se dostavlja, bez prethodne pismene saglasnosti autora.

Nepridržavanje navedene zabrane povlači zakonsku odgovornost.

3

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

!

Sadržaj POGLAVLJE I: ................................................................ ........................................................................................ ........................................................ 10 OPŠTA DOKUMENTACIJA ................................................................ ....................................................................... ....................................... 10 POGLAVLJE II: ................................................................ ....................................................................................... ....................................................... 20 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA ............................................................. ............................................................. 20 PODACI O NOSIOCU PROJEKTA .................................................................. 21 IZJAVA NOSIOCA PROJEKTA ....................................................................... 26

POGLAVLJE III:................................................................ ....................................................................................... ....................................................... 27 STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEČENOG STANJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ................................................................ ................................................................................. ................................................. 27 1. UVOD ................................................................ ....................................................................................... ....................................................... 28 1.1. METODOLOGIJA ...................................................................................................... 28 1.2. ZAKONSKA REGULATIVA ......................................................................................... 29 1.3. DEFINICIJE............................................................................................................... 32

2. OPIS LOKACIJE NA KOJOJ JE POSTAVLJEN POSTAVLJEN PROJEKAT ............. 33 2.1. DISPOZICIJA LOKACIJE PROJEKTA .......................................................................... 33 2.1.1. MAKROLOKACIJA ..................................................................................... 33 2.1.2. MIKROLOKACIJA ....................................................................................... 33 2.2. PODACI O POTREBNOJ POVRŠINI ZEMLJIŠTA U M2 ZA VREME IZVODJENJA RADOVA SA OPISOM FIZIČKIH KARAKTERISTIKA I KARTOGRAFSKIM PRIKAZOM ODGOVARAJUĆE RAZMERE, KAO I POVRŠINE KOJA ĆE BITI OBUHVAĆENA KADA PROJEKAT BUDE IZVEDEN ....................................................................................... 38 2.3. PODACI O IZVORIŠTU VODOSNABDEVANJA (UDALJENOST, KAPACITET, UGROŽENOST, ZONE SANITARNE ZAŠTITE) I O OSNOVNIM HIDROLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA................................................................................................ 38 2.4. PRIKAZ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLOŠKIH, GEOLOŠKIH I HIDROGEOLOŠKIH I SEIZMOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA .............................................................. 39 2.5. PRIKAZ KLIMATSKIH KARAKTERISTIKA SA ODGOVARAJUĆIM METEOROLOŠKIM POKAZATELJIMA...................................................................................................... 39 2.5.1. TEMPERATURA VAZDUHA......................................................................... 40 4

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! 2.6.

2.7. 2.8. 2.9.

2.5.2. PADAVINE I OBLAČNOST .......................................................................... 40 2.5.3. VETROVI I TIŠINE ...................................................................................... 40 OPIS FLORE I FAUNE, PRIRODNIH DOBARA POSEBNE VREDNOSTI (ZAŠTIĆENIH) RETKIH I UGROŽENIH BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA I NJIHOVIH STANIŠTA I VEGETACIJE............................................................................................................. 41 PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA ....................................................... 41 PODACI O NASELJENOSTI, KONCENTRACIJI STANOVNIŠTVA I DEMOGRAFSKIM KARAKTERISTIKAMA U ODNOSU NA OBJEKTE I AKTIVNOSTI .................................. 42 PODACI O POSTOJEĆIM PRIVREDNIM I STAMBENIM OBJEKTIMA I OBJEKTIMA INFRASTRUKTURE I SUPRASTRUKTURE .................................................................. 42 2.9.1. INFRASTRUKTURA .................................................................................... 42

3. OPIS PROJEKTA ................................................................ ........................................................................ ........................................ 44 3.1. OPIS PRETHODNIH RADOVA NA IZVODJENJU PROJEKTA ........................................ 44 3.2. OPIS POSTROJENJA ................................................................................................ 44 3.2.1. ELEMENTI OSNOVNOG POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ASFALTA ......... 45 3.2.2. KAPACITETI–ZAPREMINE ELEMENATA POSTROJENJA ............................. 46 3.2.3. SISTEM PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE ........................................................... 46 3.2.3.1. 3.2.3.2.

SISTEM PROTIVPOŽARNE ZAŠTITE POSTAVLJEN KONSTRUKTIVNIM REŠENJIMA POSTROJENJA ...................................................................................................... 46 SISTEM MOBILNIH APARATA ZA GAŠENJE POŽARA ............................................ 47

3.3. GLAVNE KARAKTERISTIKE TEHNOLOŠKOG PROCESA ............................................. 47 3.3.1. GLAVNI TEHNOLOŠKI POSTUPAK IZRADE ASFALTA U MAŠINSKOM POSTROJENJU ......................................................................................... 47 3.3.1.1. 3.3.1.2. 3.3.1.3.

3.3.2. 3.3.3.

KONTROLA PROIZVODA ............................................................................ 51 SKLADIŠTENJE ......................................................................................... 51 3.3.3.1. 3.3.3.2. 3.3.3.3. 3.3.3.4. 3.3.3.5. 3.3.3.6. 3.3.3.7. 3.3.3.8.

3.3.4.

SKLADIŠTENJE MINERALNIH SIROVINA ............................................................... 51 SKLADIŠTENJE BITUMENA ................................................................................... 52 SKLADIŠTENJE KAMENOG BRAŠNA (FILERA) ...................................................... 52 SKLADIŠTENJE GORIVA ........................................................................................ 53 SKLADIŠTENJE MATERIJALA KOJI SLUŽE ZA PRENOS TOPLOTE ......................... 53 SKLADIŠTENJE REZERVNIH DELOVA .................................................................... 54 SKLADIŠTENJE SPECIFIČNOG OTPADA................................................................ 54 SKLADIŠTENJE OSTALOG OTPADNOG MATERIJALA ............................................ 54

TRANSPORT .............................................................................................. 54 3.3.4.1. 3.3.4.2.

3.3.5.

PRATEĆI TEHNOLOŠKI POSTUPCI KOJI SE ODNOSE NA TRANSPORTNO MANIPULATIVNE RADNJE SA POLAZNIM SIROVINAMA ....................................... 50 ISTOVAR I SKLADIŠENJE TEČNIH MATERIJALA I ENERGENATA ........................... 50 ISTOVAR I SKLADIŠTENJE FILERA ........................................................................ 51

INTERNI TRANSPORT ............................................................................................ 54 EKSTERNI TRANSPORT......................................................................................... 55

VEZA POSTROJENJA SA SPOLJNIM I INUTRAŠNJIM SISTEMIMA, INSTALACIJAMA I OBJEKTIMA ................................................................. 55 3.3.5.1. 3.3.5.2.

VEZA POSTROJENJA ZA IZRADU ASFALTA SA POSLOVNO-PROIZVODNIM SISTEMOM U ČIJEM JE SASTAVU ........................................................................ 55 VEZA POSTROJENJA ZA IZRADU ASFALTA SA EKSTERNIM POSLOVNIM SISTEMIMA........................................................................................................... 56

5

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! 3.4. OPREMA .................................................................................................................. 56 3.4.1. PRATEĆI PROSTORI I SADRŽAJI................................................................ 58 3.5. SIROVINE I GOTOVI PROIZVODI U PROIZVODNOM PROCESU .................................. 59 3.5.1. SIROVINE .................................................................................................. 59 3.5.1.1. 3.5.1.2. 3.5.1.3. 3.5.1.4.

AGREGAT .............................................................................................................. 59 FILER .................................................................................................................... 60 BITUMEN (VEZIVO) ............................................................................................... 60 GORIVA PRISUTNA U POSTROJENJU.................................................................... 62

3.5.1.4.1 ........................................................................................ DIZEL GORIVO . 62

3.5.1.5.

OSTALI MATERIJALI.............................................................................................. 66

3.5.2. GOTOV PROIZVOD..................................................................................... 66 3.6. KAPACITET .............................................................................................................. 67 3.6.1. KAPACITET PROIZVODNJE ........................................................................ 67 3.6.2. DNEVNI I GODIŠNJI FOND RADNOG VREMENA ......................................... 67 3.6.3. VRSTE I KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE I ENERGETSKIH FLUIDA ........... 67 3.6.3.1. 3.6.3.2. 3.6.3.3. 3.6.3.4.

ELEKTROENERGIJA............................................................................................... 67 TOPLOTNA ENERGIJA U OKVIRU POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU ASFALTA ..... 68 VRSTE I KOLIČINE POTREBNE VODE .................................................................... 68 KOMPRIMOVANI VAZDUH..................................................................................... 68

3.7. PRIKAZ VRSTE I KOLIČINE ISPUŠTENIH GASOVA, VODE I DRUGIH TEČNIH I GASOVITIH OTPADNIH MATERIJA, POSMATRANO PO TEHNOLOŠKIM CELINAMA UKLJUČUJUĆI EMISIJE U VAZDUH, ISPUŠTANJE U POVRŠINSKE I PODZEMNE VODNE RECIPIJENTE, ODLAGANJE NA ZEMLJIŠTE, BUKU, VIBRACIJE, TOPLOTU, ZRAČENJA (JONIZUJUĆA I NEJONIZUJUĆA) IDR. .................................................... 69 3.7.1. EMISIJA U VAZDUH .................................................................................. 69 3.7.2. ISPUŠTANJE U VODU................................................................................ 69 3.7.2.1. 3.7.2.2. 3.7.2.3.

TEHNOLOŠKE OTPADNE VODE ............................................................................. 69 ATMOSFERSKE OTPADNE VODE .......................................................................... 69 SANITARNO-FEKALNE OTPADNE VODE................................................................ 70

3.7.3. ODLAGANJE NA ZEMLJIŠTE ...................................................................... 70 3.7.4. BUKA ........................................................................................................ 70 3.7.5. VIBRACIJE................................................................................................. 71 3.7.6. JONIZUJUĆE I NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE ................................................ 71 3.7.7. TOPLOTA .................................................................................................. 71 3.8. PRIKAZ TEHNOLOGIJE TRETIRANJA SVIH OTPADNIH MATERIJA ............................. 71 3.8.1. TRETMAN OTPADNOG VAZDUHA .............................................................. 71 3.8.1.1.

3.8.1.2.

3.8.2. 3.8.3.

TRETMAN OTPADNIH VODA ...................................................................... 75 TRETMAN ČVRSTOG OTPADA ................................................................... 77 3.8.3.1.

3.8.4.

POSTUPCI ZA SMANJENJE EMISIJE PRAŠINE MINERALNIH SIROVINA U OPERACIJAMA PRIJEMA, SKLADIŠTENJA I IZUZIMANJA MATERIJALA SA SKLADIŠTA ........................................................................................................... 71 PREČIŠĆAVANJE VAZDUHA OD POLUTANATA EMITOVANIH U POSTUPCIMA I OPERACIJAMA U POJEDINIM UREDJAJIMA MAŠINSKOG POSTROJENJA ............ 72

ZAŠTITA ZEMLJIŠTA OD PROCURIVANJA GORIVA ................................................ 77

TRETMAN OSTALIH ŠTETNIH UTICAJA ..................................................... 77 3.8.4.1. 3.8.4.2. 3.8.4.3. 3.8.4.4.

BUKA .................................................................................................................... 77 VIBRACIJE ............................................................................................................ 77 TOPLOTA .............................................................................................................. 78 JONIZUJUĆE I NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE ............................................................ 78 6

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

!

4. PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO ................................................................ ............................................................................. ............................................. 79 5. PRIKAZ TRENUTNOGTRENUTNOG-SADAŠNJEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE (MIKRO I MAKRO LOKACIJA), SA OBJAŠNJENJEM NA OSNOVU KOJIH I KAKO DOBIJENIH PODATAKA JE PRIKAZANO STANJE ŽIVOTNE SREDINE................................................................ ..................................................................... ..................................... 80 6. OPIS MOGUĆIH ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU ................................................................ .................................................................................. .................................................. 82 6.1. 6.2. 6.3. 6.4. 6.5.

UTICAJ NA STANOVNIŠTVO ..................................................................................... 82 UTICAJ NA FLORU I FAUNU ..................................................................................... 82 UTICAJ NA ZEMLJIŠTE, VODU I VAZDUH ................................................................. 82 UTICAJ NA KLIMATSKE ČINIOCE ............................................................................. 82 UTICAJ NA GRADJEVINE, NEPOKRETNA KULTURNA DOBRA, ARHEOLOŠKA NALAZIŠTA I AMBIJENTALNE CELINE ..................................................................... 82 6.6. UTICAJ NA PEJZAŽ .................................................................................................. 83 6.7. MEDJUSOBNI UTICAJ NAVEDENIH ČINILACA .......................................................... 83

7. MOGUĆE UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE ............................. 84 7.1. UTICAJ U TOKU IZGRADNJE OBJEKTA ..................................................................... 84 7.2. UTICAJ U TOKU EKSPLOATACIJE PROJEKTA ........................................................... 84 7.2.1. UTICAJ NA ZAGADJENJE VAZDUHA .......................................................... 84 7.2.2. UTICAJ NA ZAGADJENJE VODE................................................................. 84 7.2.2.1. 7.2.2.2.

UTICAJ NA ZAGADJENJE POVRŠINSKIH VODA ..................................................... 84 UTICAJ NA ZAGADJENJE PODZEMNIH VODA ....................................................... 85

7.2.3. UTICAJ NA ZAGADJENJE ZEMLJIŠTA ........................................................ 85 7.2.4. UTICAJ BUKE ............................................................................................ 85 7.2.5. UTICAJ VIBRACIJA .................................................................................... 85 7.2.6. UTICAJ JONIZUJUĆEG I NEJONIZUJUĆEG ZRAČENJA ............................... 85 7.2.7. UTICAJ NA ZDRAVLJE STANOVNIŠTVA I KLIMATSKE USLOVE .................. 86 7.2.8. UTICAJ NA NASELJENOST I MIGRACIJU STANOVNIŠTVA ......................... 86 7.2.9. UTICAJ NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU ............................................ 86 7.2.10. UTICAJ NA ZAŠTIĆENA KULTURNA I PRIRODNA DOBRA ........................... 86 7.3. UTICAJ U SLUČAJU UDESA (HAVARIJE) .................................................................. 87 7.3.1. DEFINISANJE I ANALIZA MOGUĆIH UDESNIH SITUACIJA ......................... 87 7.3.1.1. 7.3.1.2.

7.3.2.

ANALIZA I IDENTIFIKACIJA SIGUNOSNIH FUNKCIJA ................................. 90 7.3.2.1. 7.3.2.2.

7.3.3.

POŽAR NAFTNIH DERIVATA .................................................................................. 88 ISTICANJE NAFTNIH DERIVATA ............................................................................ 89 ZONA EFEKATA ..................................................................................................... 90 ANALIZA ZAŠTITNIH SLOJEVA .............................................................................. 90

POSLEDICE UDESNIH SITUACIJA.............................................................. 92 7

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! 7.3.4. 7.3.5.

7.3.3.1.

7.3.5.1.

7.3.6.

POSLEDICE POŽARA NAFTNIH DERIVATA ............................................................ 92

OCENA RIZIKA........................................................................................... 93 PROCENA VEROVATNOĆE NASTANKA UDESA .......................................... 93 PROCENA MOGUĆIH POSLEDICA ......................................................................... 93

ZAKLJUČAK O UTICAJU PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU U TOKU RADA 94

8. OPIS MERA PREDVIDJ PREDVIDJENIH DJENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I, GDE JE TO MOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ................................ 95 8.1. MERE KOJE SU PREDVIDJENE ZAKONSKIM I DRUGIM PROPISIMA ......................... 95 8.2. MERE KOJE SU PREDUZETE ILI ĆE SE PREDUZETI ZA SPREČAVANJE UDESNIH SITUACIJA ............................................................................................................... 96 8.2.1. MERE SA STANOVIŠTA KARAKTERISTIKA OBJEKTA I MOGUĆNOSTI VATROGASNE INTERVENCIJE ................................................................... 96 8.2.2. PREVENTIVNO-TEHNIČKE MERE ............................................................... 96 8.2.3. MERE ZAŠTITE OD POŽARA NA UREDJAJIMA I OPREMI ........................... 97 8.2.4. PREVENTIVNE MERE SA ASPEKTA OBAVLJANJA ODREDJENIH RADNJI I OPERACIJA U POSTROJENJU ................................................................... 97 8.2.5. MOBILNA PROTIVPOŽARNA OPREMA ....................................................... 98 8.3. MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČAJU UDESA ................................................. 98 8.4. PLANOVI I TEHNIČKA REŠENJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE .............................. 99 8.4.1. TEHNIČKA REŠENJA ZA ZAŠTITU VODA .................................................... 99 8.4.2. TEHNIČKA REŠENJA ZA ZAŠTITU VAZDUHA ............................................. 99 8.4.3. TEHNIČKA REŠENJA ZA ZAŠTITU ZEMLJIŠTA ........................................... 99 8.5. DODATNE MERE .................................................................................................... 100 8.6. MERE PO PRESTANKU RADA PROJEKTA ............................................................... 100

9. PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ........... 101 9.1. PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE PUŠTANJA OBJEKTA U RAD.................... 101 9.2. PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOGU UTVRDITI ŠTETNI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU................................................................................................................ 101 9.3. MESTA, NAČIN I UČESTALOST MERENJA UTVRDJENIH PARAMETARA ................. 102 9.3.1. MERENJE EMISIJE U VAZDUH ................................................................ 102 9.3.1.1. 9.3.1.2. 9.3.1.3. 9.3.1.4.

9.3.2.

MERENJE KVALITETA VAZDUHA ............................................................. 105 9.3.2.1. 9.3.2.2. 9.3.2.3. 9.3.2.4.

9.3.3.

MESTA MERENJA EMISIJE ................................................................................. 102 NAČIN MERENJA EMISIJE .................................................................................. 105 UČESTALOST MERENJA EMISIJE ....................................................................... 105 KVALITET EMITOVANOG VAZDUHA..................................................................... 105 MESTA MERENJA ............................................................................................... 105 NAČIN MERENJA ................................................................................................ 105 UČESTALOST MERENJA ..................................................................................... 106 KVALITET VAZDUHA ........................................................................................... 106

MERENJE NIVOA BUKE ........................................................................... 107 9.3.3.1. 9.3.3.2.

MESTA MERENJA ............................................................................................... 107 NAČIN MERENJA ................................................................................................ 107 8

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! 9.3.4.

9.3.3.3.

9.3.4.1.

9.3.5. 9.3.6.

UČESTALOST MERENJA ..................................................................................... 107

DOKUMENTACIJA O POSTUPANJU SA OTPADNIM MATERIJALIMA GENERISANIM U TOKU PROCESA .......................................................... 107 VRSTE DOKUMENATA ........................................................................................ 107

KONTROLA PROSTORNO-FUNKCIONALNIH POVRŠINA I PROSTORA LOKACIJE SA STANOVIŠTA SADRŽAJA U OKVIRU ISTIH ......................... 108 KONTROLA UPRAVLJANJA OTPADOM STVORENIM NA LOKACIJI ........... 108

10. KRATAK NETEHNIČKI PRIKAZ PROCENE ................................. ................................. 109 11. PODACI O TEHNIČKIM NEDOSTACIMA ILI NEPOSTOJANJU ODGOVARAJUĆIH STRUČNIH ZNANJA I VEŠTINA ILI NEMOGUĆNOST DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUĆI PODACI ..... 115 POGLAVLJE IV: ................................................................ .................................................................................... .................................................... 116 USLOVI I SAGLASNOSTI DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA ........................ 116 POGLAVLJE V ................................................................ ...................................................................................... ...................................................... 130 GRAFIČKA GRAFIČKA DOKUMENTACIJA ............................................................... ............................................................... 130

9

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

!

POGLAVLJE I: OPŠTA DOKUMENTACIJA 10

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

!

11

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

!

12

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! Broj: Datum:

238/10 238/10 22.0 22.06 .06.2010.god. .2010.god

Na osnovu člana 19 Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Služ ("Službeni glasnik RS" broj 135/04, 36/09), donosim sledeće

R E Š E NJ E Za izradu

S T U D I J E O P R OCEN I U T I CAJ A Z AT EČEN OG S T AN J A AS F AL T N E B AZ E “T E L T O M A T 1 6 0 ”, K A P A C I T E T A 1 6 0 T / H, N A Ž I V O T N U S R E D I N U za potrebe:

“N O V I P A Z A R - P U T ” A D N O V I P A Z A R odreñujem sledeća lica:

1.

O d g ov or n i p r oje k t a n t Šerović D. Jasminka dipl.inž.teh

2.

S a r a d n ici Petrović Lj. Zoran dipl.maš.inž. Šerović M. Ljubiša dipl.inž.teh. Šerović Obradović Lj. Mirjana dipl.inž.šum.

3.

T e h n ičk a ob r a d a Sarić P. Tijana

DIREKTOR: Šerović erović

Jasminka

dipl.inž dipl.inž.teh.

13

!

14

!

15

!

16

!

17

!

18

IZRADA STUDIJA O PROCENI UTICAJA PROJEKATA NA ŽIVOTNU SREDINU, EKOLOŠKIH I TEHNOLOŠKIH PROJEKATA

! Na izradi

S T U D I J E O P R OCEN I U T I CAJ A Z AT EČEN OG S T AN J A AS F AL T N E B AZ E “T E L T O M A T 1 6 0 ”, K A P A C I T E T A 1 6 0 T / H, N A Ž I V O T N U S R E D I N U za potrebe:

“N O V I P A Z A R - P U T ” A D N O V I P A Z A R

UČESTVOVALI SU: Odgovorni Odgovorni projektant:

Šerović D. Jasminka dipl.inž.teh.

Saradnici:

Petrović Lj. Zoran dipl.maš.inž. Šerović M.Ljubiša dipl.inž.teh. Šerović Obradović Lj. Mirjana, dipl.inž.šum.

Tehnič Tehnička obrada: obrada

Sarić P. Tijana

DIREKTOR: Šerović erović Jasminka dipl.inž dipl.inž.teh.

U Vrnjač Vrnjačkoj Banji, juna juna 2010 2010.god. 10.god. 19

!

POGLAVLJE II: PODACI O NOSIOCU PROJEKTA 20

!

PODACI O NOSIOCU PROJEKTA Studija o proceni uticaja projekta na životnu sredinu izrañena je za potrebe:

Naziv:

“Novi Pazar-put” ad Novi Pazar

Adresa firme:

Šabana Koče 67, 36300 Novi Pazar

Brojevi tekućih računa:

205-2961-32 Komercijalna banka 160-7262-18 Banka Intesa 265-3110310003309-54 Raiffeisen banka

Matični broj:

07195303

Registarski broj:

616-4000-226

PIB:

100744723

Šifra delatnosti:

45230

Telefon:

+381 20 314 911 +381 20 313 081 +381 20 313 792

Fax:

+381 20 313 794

Internet sajt:

www.np-put.rs

e-mail:

novipazarputŽptt.rs

koji je

A S F A L T N U B A Z U “T E L T O M A T 1 6 0 ”, KAP ACI T ET A 160 T / H investiciono realizovao u okviru katastarske parcele

KP 2533 KO P OS T EN J E, N OV I P AZ AR 21

!

22

!

23

!

24

!

25

!

IZJAVA NOSIOCA PROJEKTA PROJEKTA Ovim izjavljujem da sam upoznat sa sadržajem ovog elaborata, da sam učestvovao u njegovom koncipiranju pružajući bazne informacije o opremi i tehnologijama koje su predmet obrade u ovom elaboratu, te na osnovu uvida u isti

IZJAVLJUJEM da su ovde koncipirana tehnička i tehnološka rešenja razrañena u skladu sa mojim postavkama i namerama u vezi predmetne investicije i da sam saglasan sa istim.

U Novom Pazaru, juna 2010.god.

NOSILAC NOSILAC PROJEKTA

"NOVI PAZARPAZAR-PUT" PUT" AD Novi Pazar

26

!

POGLAVLJE III: STUDIJA O PROCENI UTICAJA ZATEČENOG STANJA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU 27

!

1.

UVOD

Predmet ove studije bio je: • detaljno analizirati širu i užu lokaciju projekta • analizirati i stručno proceniti mogući uticaj postojanja i rada asfaltne baze na životnu sredinu • oceniti prihvatljivost postojanja predmetne baze na životnu sredinu • predložiti mere zaštite životne sredine u cilju smanjenja i/ili uklanjanja negativnih uticaja na istu Predmet ove studije je procena mogućeg uticaja asfaltne baze “Teltomat 160”, kapaciteta 160 t na čas, na životnu sredinu i predlaganje mera za svoñenje mogućih negativnih uticaja u granice prihvatljivosti. Nosilac projekta, "Novi Pazar-put" ad Novi Pazar (u daljem tekstu: "Novi PazarPazar-put" put" ad) ad asfaltnu bazu “Teltomat 160”, kapaciteta 160 t na čas, je postavio u okviru katastarske parcele KP 2533 KO Postenje, grad Novi Pazar. Postrojenje koje je postavljeno koncipirano je kao sadržajno i prostorno zaokružena funkcionalna celina u okviru koje se proizvode bitumenske mešavine toplim postupkom. Izrada Studije o proceni uticaja predmetnog projekta na životnu sredinu naložena je Rešenjem Gradske uprave Novi Pazar, Odeljenje za stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine, Odsek za zaštitu životne sredine, pod brojem 07 br. 501-135/09, od 18.02.2010.god. Istim rešenjem odreñen je i Obim i sadržaj studije. Organizacija i sprovoñenje mera za dovoñenje lokacije u prvobitno stanje, kao i drugih mera sa stanovišta zaštite životne sredine, koje će biti potrebno sprovesti u postupku prestanka rada projekta, nisu predmet ove studije. Te mere moraju biti predviñene i sprovedene od strane odgovarajućih preduzeća, investitora i/ili nosioca projekta. Oni će u tom cilju morati da urade odgovarajuća projektna rešenja koja će biti u skladu sa važećim zakonima, u trenutku donošenja odluke o prestanku rada Projekta.

1.1.

METODOLOGIJA Ocena o uticaju rada pojedinih sadržaja na kompleksu na životnu sredinu izvršena

je na osnovu: istraživanja dokumentacije i literature naučne i tehnološke procene projekta iskustva ranije realizovanih sličnih projekata uvida na licu mesta Pri izradi Procene uticaja korišćen je metod predviñanja ekoloških problema koji se nakon što budu detektovani mogu razrešiti pažljivim planiranjem i izgradnjom (strategija "predvideti i sprečiti"). U okviru ove Procene uticaja prvo je izvršena identifikacija i ocena rizika odreñene ekološke opasnosti koja ugrožava kvalitet životne sredine i kvalitet života uopšte.

28

! Identifikacija opasnosti je naučna analiza raspoloživih podataka kojim se utvrñuje da li postoji uzročni odnos izmeñu odreñenih zagañujućih materija i negativnih efekata na životnu sredinu i zdravlje ljudi. Vrednovanje parametara izvršeno je na sledeći način: najpre su odabrani parametri koji se nisu kvalifikovali za dalja razmatranja, a zatim je izvršena konačna procena. Kriterijumi za isključivanje parametara bili su sledeći:
rezultati su neutralni, nema značajnih prednosti i nedostataka
dati parametri nemaju značajnu ekološku relativnost. Konačna procena zasnovana je i na tzv. “specifičnom doprinosu” i “ekološkoj relativnosti” različitih kategorija ekoloških faktora. Izbor mera kojima se upravlja ekološkim stanjem kompleksa izvršen je u skladu sa sagledanim stanjem na lokaciji sa stanovišta zaštite životne sredine. Cilj tih mera je bio da se poboljšanje životne sredine izvrši uz što manje troškove, a da se pri tome ne naruši željena funkcija kompleksa. Na toj osnovi izvršen je izbor pravca akcija – mera za smanjenje uticaja objekata i aktivnosti na kompleksu na životnu sredinu. Težište sagledavanja u ovoj Proceni stavljeno je na procenu uticaja objekata i procesa koji se nalaze ili koji se odvijaju u okviru lokacije.

1.2.

ZAKONSKA REGULATIVA

Procena uticaja je urañena na osnovu Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" 135/04, 36/09), a njen metodološki okvir je definisan odredbama Pravilnika o sadrž sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Službeni glasnik RS" broj 69/05). Pored toga, tumačenje rezultata i predlaganje mera zaštite se radi u skladu sa sledećim pravnim aktima: • zaštiti životne sredine ("Sl. glasnik RS" broj 135/04, 36/09) Zakon o zaš • Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. glasnik RS" broj 135/04, 36/09) • Zakon o integrisanom spreč sprečavanju i kontroli zagañ zagañenja životne sredine ("Službeni glasnik RS" broj 135/04)) • Zakon o eksplozivnim materijama, zapaljivim teč tečnostima i gasovima ("Službeni glasnik SRS" broj 44/77, 45/85, 18/89, “Službeni glasnik RS” broj 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS" broj 47/03 i 34/06) • Zakon o upravljanju otpadom ("Službeni glasnik RS" broj 36/09) • Zakon o ambalaž ambalaži i ambalaž ambalažnom otpadu ("Službeni glasnik RS" broj 36/09) • Zakon o zaš zaštiti od pož požara ("Sl.glasnik SRS" br 37/88 i "Sl.glasnik RS" br 53/93, 67/93, 48/94) • Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.glasnik RS" broj 101/05) • Zakon o zaš zaštiti od buke u životnoj sredini ("Sl.glasnik RS" broj 36/09) • Zakon o vodama ("Službeni glasnik RS", br. 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 54/96 i 101/05) • Zakon o standardizaciji ("Sl.list SRJ", br. 30/96) • Zakon o zaš zaštiti kulturnih dobara ("Sl.glasnik RS" broj 71/94)

29

! •

Pravilnik o sadrž sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl.glasnik

RS" broj 69/05) ♦ Pravilnik o uslovima i nač načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina ("Službeni glasnik RS” broj 55/01) ♦ Pravilnik o nač načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija ("Službeni glasnik RS" broj 12/95) Uredba o prevozu opasnih materija ♦ materija u drumskom i železnič elezničkom saobrać saobraćaju ("Službeni glasnik RS" broj 53/02) • Pravilnik o jugoslovenskim standardima za protivpož protivpožarnu zaš zaštitu ("Sl.list SRJ" broj 18/81) Pravilnik o sredstvima lič • lične zaš zaštite na radu i lič ličnoj zaš zaštitnoj opremi ("Sl.list SFRJ" broj 35/69) • Pravilnik o tehnič tehničkim normativima za zaš zaštitu od statič statičkog elektriciteta ("Sl.list SFRJ" broj 62/73) • Pravilnik o tehnič tehničkim normativima za temeljenje grañ grañevinskih objekata ("Sl.list SFRJ" broj 15/90) Pravilnik o tehnič • tehničkim normativima za zaš zaštitu titu objekata od atmosferskog praž pražnjenja ("Sl.list SRJ" broj 11/96) • Pravilnik o granič graničnim vrednostima emisije, nač načinu i rokovima merenja i evidencije podataka ("Sl.glasnik RS" broj 30/97, 35/97) • Pravilnik o granič graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Sl.glasnik RS" broj 54/92, 30/99, 19/06) • Pravilnik o maksimalno dozvoljenim količ količinama štetnih materija u vazduhu okoline ("Sl.glasnik SRS" broj 31/78) ♦ opasnosti od hemijskog udesa i od Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti zagañ zagañivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (“Sl.gl. RS” broj 60/94) ♦ tehničkim normativima za pristupne puteve, okretnice i ureñ ureñene Pravilnik o tehnič platoe za vatrogasna vozila u blizini objekta objekta poveć povećanog rizika od pož požara “("Službeni glasnik list SFRJ" broj 08/95) ♦ Pravilnik o tehnič tehničkim normama za skladiš skladištenje zapaljivih i opasnih materija ("Službeni list SFRJ", broj 14/80) ♦ Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS” broj 11/10) ♦ Council Directive 91/689/EEC of 12 December 1991 on hazardous waste (official Journal L377, 31.12.1991, p. 20-27) ♦ Commission Decision of 16.January 2001. amending Decision 2000/532/EC as regards the list of wastes

30

! Pojedina poglavlja poglavlja ove studije urañ urañena su na osnovu podataka preuzetih sa: • www.hidmet.sr.gov.rs • sr.wikipedia.org • www.earth.google.com • www.novipazar.org.rs • www.novipazar.org • www.novi-pazar.net • www.novipazar.com • “Seizmološka karta za povratni period od 100 godina", razmere 1:1000 000, Zajednica za seizmologiju i geomehanički ispitivanja, Beograd, decembar 1987.god. Pored navedenog, korišć korišćeno šćeno je i:i  Kopija plana za katastarsku parcelu KP 2533 KO Postenje, SO Novi Pazar, izdata od Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti, od 01.07.2002.god.  Prepis-Izvod iz posedovnog lista, izdat od Republičkog geodetskog zavoda, Služba za katastar nepokretnosti Novi Pazar, pod brojem 952-01-716/02 od 03.07.2002.god.  Izvod o registraciji privrednog subjekta, izdat od Agencije za privredne registre 17.02.2010.god.  Rešenje o potrebi izrade Studije o proceni uticaja projekta na životnu sredinu i o njenom Obimu i sadržaju, izdato od Gradske uprave Novi Pazar, Odeljenje za stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine, Odsek za zaštitu životne sredine, pod brojem 07 br. 501-135/09, od 18.02.2010.god.  Rešenje o izdavanju vodoprivredne saglasnosti, izdato od strane Republičkog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Uprava za vodoprivredu, pod brojem 325-762/90-07, od 31.10.1990.god.  Rešenje o odobrenju za izgradnju, izdato od strane Opštinskog sekretarijata za urbanizam i komunalno stambene delatnosti SO-e Novi Pazar, pod brojem 03 br. 351-266, od 13.08.1992.god.  Protivpožarna saglasnost na investiciono-tehničku dokumentaciju, izdata od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za zaštitu i spasavanje, Odsek za zaštitu i spasavanje u Novom Pazaru, pod brojem 217-239/07 od 03.09.2007.god.  Protivpožarna saglasnost na lokaciju, izdata od strane Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, Sektor za zaštitu i spasavanje, Odsek za zaštitu i spasavanje u Novom Pazaru, pod brojem 217-238/07 od 24.08.2007.god.  Stručni nalaz–Izveštaj sa rezultatima izvršenih merenja emisije zagañujućih materija na emiteru asfaltne baze POSTENJE, izrañen od strane Instituta za kvalitet radne i životne sredine “1. Maj” ad Niš, pod brojem 30-2269/6 od 28.09.2007.god.  Elaborat za odreñivanje i odobrenje lokacije rezervoara za mazut sa cevovodima i odgovarajućom opremom, urañen od strane GP “YU KEOPS” Kraljevo, od avgusta 2007.god.  Glavni mašinski projekat izvedenog stanja, urañen od strane “SAL-COM” doo Novi Pazar, pod brojem p13/2007, od avgusta 2007.god. (odgovorni projektant Salihović Salih, dipl.maš.ing., licenca broj 330 7577 04)

31

!

1.3.

DEFINICIJE Asfalt:

mešavina bitumena i mineralnih materija

Granulat asfalta:

usitnjeni asfaltni zastor nastao glodanjem ili nalomljavanjem sa kasnijim seckanjem u komadiće ranije ugrañenog asfaltnog zastora. Skraćenica: AG

Lomljeni asfalt:

asfalt u grudvama nastao lomljenjem jednog paketa naslaga granulat asfalta

Glodani asfalt:

asfalt u malim komadima dobiven glodanjem naslaga ili po slojevima ranije ugrañenog asfaltnog zastora

Mešavina:

gotovo izmešani asfalt

32

!

2.

OPIS

LOKACIJE

NA

KOJOJ KOJOJ

JE

POSTAVLJEN

PROJEKAT

2.1.

DISPOZICIJA LOKACIJE PROJEKTA

Projekat, čiji se uticaj na životnu sredinu razmatra u ovoj studiji, postavljen je na katastarskoj parceli KP 2533 KO Postenje, grad Novi Pazar.

2.1.1.

MAKROLOKACIJA

Novi Pazar je ekonomski i kulturni centar Sandžaka. Nalazi se na 270 km južno od Beograda, na deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi prema Podgorici i Jadranskom moru. Lociran je u zvezdastoj dolini reka Jošanice, Raške, Deževske i Ljudske, na nadmorskoj visini od 496m. Okružen je visokim planinama Golijom i Rogoznom i Pešterskom visoravni. Ukupna površina opštine sa 100 naseljenih mesta iznosi 742 km2. Njegov osnivač Isa-beg Ishaković podigao je grad u neposrednoj blizini srednjovjekovnog utvrñenja Trgovište, poznatog pod imenom Ras. Prvi pisani dokument koji pominje ime Novi Pazar datira iz XV vijeka, kada je Malo vijeće Dubrovačke republike odlučilo da u njemu postavi svog konzula. To potvrñuje da je grad u to vreme već bio razvijen, zahvaljući svom izuzetnom geografskom položaju, jer se nalazio na raskršću važnih puteva koji su vodili od Dubrovnika prema Nišu, Sofiji, Istanbulu, Solunu, Beogradu, Pešti i Sarajevu. O Novom Pazaru su pisali brojni putopisci, a čuveni Evlija Čelebija je u XVII vijeku zabeležio da je bio jedan od najvećih gradova na Balkanu. Ime Novi Pazar ušlo je u svetske leksikone kao sinonim za Sandžak od 1878. godine, kada je na Berlinskom kongresu kao corpus separatum čitava regija nazvana Novopazarski Sandžak. Od Prvog svetskog rata, njegova sudbina postaje neizvesna, grad intenzivno slabi i gubi na svom značaju. Kasnije, izgradnjom novih puteva preko moravsko-vardarske doline, on postaje marginalizovan, daleko od važnih saobraćajnica i komunikacija. Geografska dispozicija grada Novog Pazara u odnosu na prostornu celinu Republike Srbije data je na crtežu broj 1, koji se dostavlja u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.

2.1.2.

MIKROLOKACIJA

Asfaltna baza “Teltomat 160”, kapaciteta 160 t na čas, postavljena je u okviru katastarske parcele KP 2533 KO Postenje, Novi Pazar.

33

!

Regionalni put Kraljevo-Raška

Poljoprivredne površine

Reka Raška

Kompleks „NOVI PAZAR PUT“ ad

Slika broj 1: Makrolokacija kompleksa „NOVI PAZAR PUT“ ad Novi Pazar

Kompleks „NOVI PAZAR PUT“ AD

Slika broj 2: Makrolokacija kompleksa „NOVI PAZAR PUT“ ad Novi Pazar

34

! Lokacije se nalazi nizvodno od grada Novog Pazara, na desnoj obali reke Raške, u selu Postenje, Kompleks privrednog subjekta „NOVI PAZAR PUT“ ad predstavlja jedinstvenu prostornu celinu u obliku izduženog nepravilnog pravougaonika čije su duže strane usmerene u pravcu severoistok-jugozapad. Severozapadne stranice parcele ograničene su rekom Raškom. Jugoistočna strana je ograničena magistralnim putem M22 Novi Pazar-Raška. Prostornim rešenjima na kompleksu formirane su tri zone. U jugozapadnom delu kompleksa formiran je prostor u kome se vrši parkiranje i servisiranje mehanizacije i sredstava kamionskog prevoza preduzeća „NOVI PAZAR PUT“ ad. U centralnom delu kompleksa koga čini parcela 2533 uspostavljeno je postrojenje za proizvodnju asfalta koje je predmet ove studije. U severoistočnom delu kompleksa nalazi se stara asfaltna baza GRADIS, zatim betonska baza za proizvodnju betona, objekat u kome su smeštene laboratorije i prilazne saobraćajnice Kompleks je postavljen na platou koji je formiran povlačenjem reke Raške. Kompleks se sa jugozapadne strane graniči sa zemljištem poljoprivrednog tipa koje se koristi delom za uzgoj ratarskih kultura, a delom su postavljeni voćnjaci. Sa severozapadne strane protiče reka Raška sa čije druge strane se nalazi zemljište poljoprivrednog tipa koje se koristi za uzgoj ratarskih kultura ili voćnjaka. Sa severoistočne strane kompleks se graniči zemljištem na kome su livade i samonikla šuma. Sa jugoistočne strane kompleks se graniči magistralnim putem sa čije druge strane počinje planina koja obrasla samoniklom šumom, žbunjem i drugim samoniklim rastinjem. Obala reke Raške obrasla je samoniklim drvećem tipa ive, vrba, topola i dr. Asfaltna baza „GRADIS“

Betonska baza

Asfaltna baza „TELTOMAT“

Parkiranje i servisiranje mehanizacije

Slika broj 3: Aero foto snimak koji pokazuje podelu kompleksa „NOVI PAZAR PUT“ ad na prostorno funkcionalne celine 35

! Asfaltna baza koja je predmet ove studije uspostavljena je u središnjem delu kompleksa. Mašinska oprema baze i rezervoarski prostori postavljeni su uz jugoistočnu granicu parcele koja se graniči sa putnim pravcem Raška-Novi Pazar. Prostor za prijem i skladištenje agregata uspostavljen je prema severozapadnoj granici kompleksa (prema reci Raška). Sam prostor na kome je uspostavljena baza okružen je sa severozapada prostornom celinom na kojoj su objekti servisa za održavanje mehanizacije. Sa severoistoka baza je okružena prostorom na kome je uspostavljena betonska baza i postrojenje stare asfaltne baze koja nije u funkciji. Najbliži stambeni objekti u odnosu na mašinsko postrojenje baze nalaze se u pravcu severoistoka i severozapada na rastojanju od oko 200m.

180m

140m

180m

Slika broj 4: Udaljenost najbližih stambenih objekata od glavnog dimnjaka asfaltne baze Geografske koordinate lokacije su: S 43°10'14.64", I 20°32'31.17". Geografska dispozicija lokacije u odnosu na prostornu celinu grada Novog Pazara prikazana je na crtežu broj 1.1. U nastavku teksta date su fotografije okruženja sačinjene maja 2010 kada su obradjivači studije izvršili obilazak terena, objekata i opreme.

36

!

Slike Slike broj 5 i 6: Okruženje lokacije sa severositoka i izgled reke Raške (slika desno)

Slike Slike broj 7 i 8: Okruženje lokacije sa južne strane

Slike Slike broj 9 i 10: 10: Okruženje lokacije sa istočne i zapadne strane

37

!

2.2.

PODACI O POTREBNOJ POVR POVRŠ OVRŠINI ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTA U M2 ZA VREME IZVODJ IZVODJENJA DJENJA RADOVA SA OPISOM OPISOM FIZIČ FIZIČKIH KARAKTERISTIKA I KARTOGRAFSKIM PRIKAZOM KARTOGRAFSKIM ODGOVARAJUĆ ODGOVARAJUĆE RAZMERE, KAO I POVR POVRŠINE KOJA ĆE BITI OBUHVAĆ OBUHVAĆENA KADA PROJEKAT BUDE BUDE IZVEDEN

Predmetna katastarska parcela je, prema Izvodu iz posedovnog lista broj 588, okarakterisana na sledeći način: Tabela broj 1: Izvod iz katastra Broj Potes ili ulica zgrade 1 2 Ukupno

Način korišćenja i katastarska klasa Poslovna zgrada i pet objekata Neplodno zemljište

ha 3 4

Površina a 46 60 06

m2 06 61 67

Prema istom dokumentu, korisnik prava za zemljištu je Nosilac projekta- AD “Novi Pazar-put“ Novi Pazar. Ukupna površina predmetne katastarske parcele KP 2533 KO Postenje, iznosi 4ha 2 06a 67m . U toku izgradnje objekta neće biti angažovana veća površina zemljišta nego što je potrebno u fazi korišćenja, jer je predmetni projekat već postavljen. Kopija plana predmetne parcele data je na crtežu broj 2 u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.

2.3.

PODACI O IZVORIŠ IZVORIŠTU VODOSNABDEVANJA (UDALJENOST, (UDALJENOST, KAPACITET, UGROŽ UGROŽENOST, ENOST, ZONE SANITARNE ZAŠ ZAŠTITE) I O OSNOVNIM HIDROLOŠ HIDROLOŠKIM KARAKTERISTIKAMA

Posebnu prirodnu lepotu Novog Pazara čine brojne reke, a najlepše su Raška i Ljudska, koje imaju sva obeležja tipičnih planinskih, brzih i bistrih tokova. Ove reke su bogate pastrmkom, a ostale krkušom i klenom. Reka Raška graniči predmetnu katastarsku parcelu sa zapadne strane. Prema hidrološko-hidrauličkoj analizi velikih voda reke Raške na potesu lokacije ove asfaltne baze zaključuje se da su objekti baze, locirani na koti 470mnv, obezbeñeni od stogodišnjih velikih voda reke Raške, koje prema proračunu, iznose 333m3/s. Uz to, pri stogodišnjim velikim vodama dolazi do plavljenja leve inundacije, dok se plato desne inundacije na koti 470 mnv ne plavi1.

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ! 1

Rešenje o izdavanju vodoprivredne saglasnosti, izdato od strane Republičkog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Uprava za vodoprivredu, pod brojem 325-762/9007, od 31.10.1990.god. 38

! Reka Raška je prema bonitetu svrstana u IIb klasu. Izlivanje neobradjenih sanitarno fekalnih voda, voda iz tekstilne i drugih industrija uzrokuje promenu klase boniteta. Na lokaciji koja je predmet ove procene nema izvoriš izvorišta vodosnabdevanja.

2.4.

PRIKAZ PEDOLOŠ GEOMORFOLOŠ ŠKIH, GEOLOŠ PEDOLOŠKIH, GEOMORFOLO GEOLOŠKIH I HIDROGEOLO HIDROGEOLOŠ DROGEOLOŠKIH I SEIZMOLOŠ SEIZMOLOŠKIH KARAKTERISTIKA TERENA

Prema ispitivanjima Jovana Cvijića i Milisava Lutovca, kao i prema kasnijim ispitivanjima, geološku podlogu novopazarske opštine, osobito Štavičkog basena, čine jezerski sedimenti, jer je u pliocenu Štavička kotlina bila ispunjena vodom Štavičkog jezera. Ostaci laporca očuvani su u vidu bele mase sedimenata kod Pečonice. Ispod laporca se nalaze velike količine lignita. Meñutim, u celini posmatrano, teren novopazarske opštine geološki je nedovoljno ispitan. Za sada se pouzdano zna da pored uglja u Župi i azbesta pod Trojanom na Pešteri ima još i grañevinskog ukrasnog kamena, cementnog laporca, dolomita, keramičke i bele gline i gvožña. Geološku grañu terena šire zone čine: ♦ Metamorfisani produkti dijabaz-rožnačke formacije sa škriljcima, peščarima i mikašistima na OGK J2,3 ♦ Mlañe tvorevine neogena na OGK PL predstavljene konglomeratima, peščarima, brečama, peskovima i glinama Povoljnost ovog terena uslovljena je prirodnim osobinama terena: geološkim, hidrogeografskim, seizmičkim i klimatskim. Smenjivanje glina, peskova i šljunkova u okviru jezerskog sedimenta je nepravilne učestalosti i postepeno. Procentualna zastupljenost peskova i šljunkova generalno opada sa dubinom, tako da u dubljim delovima terena preovlañuju prašinasti zbijeni peskovi i gline. Za terene ovakvog sastava tipična je povećana erodibilnost, naročito onih pretežno peskovitog sastava. Seizmičnost područja Novog Pazara okarakterisana je stepenom intenziteta potresa 0 8 MKS, sa učestalošću potresa ovakvog intenziteta svakih 200 godina.

2.5.

PRIKAZ KLIMATSKIH KARAKTERISTIKA KARAKTERISTIKA ODGOVARAJU ODGOVARAJUĆ JUĆIM METEOROLOŠ METEOROLOŠKIM POKAZATELJIMA

SA

Klima opštine Novi Pazar je umereno-kontinentalna. Meñutim, obzirom na visinske razlike, postoje i odreñene temperaturne razlike. U predelima sa nadmorskom visinom većom od 1000m zime su duge, oštre, sa obilnim snežnim padavinama, leta su kratka i često prohladna, a proleća i jeseni hladni, sa čestim padavinama. U nižim predelima klima je blaža. Ispitivanja su pokazala da se prvi mrazevi javljaju na mestima čija je nadmorska visina veća od 1000 m u prvoj polovini oktobra i da traju do početka maja. Broj mraznih dana u

!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! ! !

39

! toku godine iznosi 244, a u nižim predelima 212. Snežni pokrivač traje u proseku tri meseca. Vetrovi su česti i preovlañuje kontinentalni (severac). Najblaža klima je u delu Ibarske doline koji pripada ovoj opštini.

2.5.1.

TEMPERATURA VAZDUHA

Na osnovu srednjih dnevnih temperatura u pojedinim mesecima, sezonama i u toku godine izlazi da je srednja temperatura vazduha u području Novog Pazara 10,20C, i da je najhladniji mesec januar sa srednjom temperaturom od -0,80C, a najtopliji juli sa 21,90C. Godišnja amlituda temperature vazduha iznosi 22,70C, što zajedno sa pomenuta dva ekstremiteta daje klimi ovog područja kontinentalna obeležja.

2.5.2.

PADAVINE I OBLAČ OBLAČNOST

Na padavinski režim Novog Pazara i okoline preovlañujući uticaj imaju ciklonske aktivnosti različitog porekla, koje se manifestuju u prodorima vlažnih i hladnih vazdušnih masa sa Atlanskog okeana sa zapada i severo-zapada, toplih sa juga i jugo-zapada iz oblasti Sredozemlja, kao i zimskih prodora hladnih vazdušnih masa sa severa i severo-istoka. Srednja godišnja visina padavina iznosi 815 mm. Oblačnost je klimatski element čiji se godišnji tok poklapa sa relativnom vlažnošću vazduha i količinom padavina. Za razliku od toga oblačnost je obrnuto srazmerna insolaciji, radijaciji i temperaturi vazduha. Izražava se u desetinama neba pokrivenog oblacima i jasno utiče na estetski izgled pejzaža, ali i na raspoloženje ljudi, odnosno bezbedno odvijanje saobraćaja. Godišnja oblačnost u Novom Pazaru iznosi 5,6. Najveća je u decembru (7,2), a najmanja u avgustu (3,6). Proleće je oblačnije i samim tim hladnije i kišovitije od jeseni. U vezi sa oblačnošću je broj vedrih dana (oblačnost manja od 2/10) i tmurnih dana (oblačnost veća od 8/10). Vedrih dana u Novom Pazaru je najviše u septembru (12), a najmanje u februaru (2). Broj tmurnih dana u Novom Pazaru je najveći u decembru (17), a najmanji u avgustu (4). Prosečan broj vedrih dana u Novom Pazaru je 78, a broj tmurnih dana je 118. Prvi su karakteristični za letnje i jesenje, a drugi za zimske i prolećne mesece. U vezi sa oblačnošću je i pojava magle. Ona se na području Novog Pazara javlja u zimskoj polovini godine. Karakteristične su prizemne magle koje se obrazuju usled inverzije temperature vazduha, kao posledica noćnog izračivanja toplote na podlogu. Magle nestaju posle izlaska Sunca. Ako nema vetra prizemna magla se pretvara u rosu koja je od posebnog značaja za vegetaciju. Posle jutra sa prizemnom maglom obično sledi vedar dan.

2.5.3.

VETROVI I TIŠ TIŠINE

Prema vrednostima godišnjih čestina pravca vetrova i tišina može se zaključiti da najveću učestanost javljanja u posmatranom području imaju tišine, koje su zastupljene sa 182%. Od pojedinih vetrova najčešći je severni vetar sa 157%, dok najmanju učestalost javljanja ima jugo-zapadni vetar sa svega 35%. Iz svega navedenog može se zaključiti da ruža vetrova za Novi Pazar ima najveći uticaj iz severnog pravca.

40

! Najveću učestalost tišina ima decembar, zbog čega je oblačnost u decembru najveća. Vlaž Vlažnost vazduha je u vegetacionom periodu najveća i iznosi 88,4% godišnje vrednosti, dok je u letnjim mesecima, od juna do avgusta 53,6% godišnjeg isparavanja, što je mnogo više nego u zimskim mesecima. Godišnji tok relativne vlažnosti ukazuje na umerenu vlažnost vazduha na ovom području. Srednja vrednost za godinu je 80,7%, a u svim mesecima je prosečno veća od 70,5%. Analiza fiziološke vlažnosti i fiziološkog deficita vlažnosti ukazuje na mogućnost najvećeg oduzimanja vlage ljudskom organizmu od strane vazduha u julu, a najmanjeg u januaru, odnosno nešto više u jesen nego u proleće. Primenjene mere u sistemu zaštite životne sredine obezbeñuju da Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog niti trajnog uticaja na klimatske uslove.

2.6.

OPIS FLORE I FAUNE, PRIRODNIH DOBARA POSEBNE POSEBNE VREDNOSTI (ZAŠ (ZAŠTIĆ TIĆENIH) RETKIH I UGROŽ UGROŽENIH BILJNIH I ŽIVOTINJSKIH VRSTA I NJIHOVIH STANIŠ STANIŠTA I VEGETACIJE

Na području grada Novog Pazara floru čine zelene površine i to: ♦ drveć Zelene površ površine I (koje podrazumevaju površine parkova i skverova):drve drveće: Betula verrucasa, Sorbus aria, Robinia pseudoacacia, Tilla arggnetea, Salih alba, acer pltonoides i sl. četinari: Larih sp, Pinus sp, Picea sp. ♦ Zelene površ površine IIII predstavljaju zaštitno zelenilo, prvenstveno izmeñu industrije i grada, kao i tampon zone izmeñu komunalnih, saobraćajnih i stambenih zona. Na hektar površine, ako se uzmu u obzir drvenaste biljke, računa se 500-600 stabala, a ukoliko je kombinovano sa žbunjem 250-300 stabala i 1000-2000 žbunastih biljaka. U okviru zaštitnog zelenila korišćene su brzorastuće i otpornije biljne vrste. Vizuelnim sagledavanjem na samoj lokaciji, kao i u neposrednoj blizini lokacije, nije uoč uočeno prisustvo zaš zaštić tićenih vrsta biljnog i životinjskog sveta, njihovih staniš staništa i vegetacije.

2.7.

PREGLED NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Vizuelnim sagledavanjem na lokaciji, kao i u neposrednoj blizini lokacije nisu uočena kulturna dobra. Ukoliko se prilikom izvoñenja zemljanih radova naiñe na arheološke ostatke, Investitor i Izvoñač radova su dužni da sve radove obustave i o tome obaveste Zavod za zaštitu spomenika kulture, kako bi se preduzele sve neophodne mere za njihovu zaštitu. Plan i program eventualnih iskopavanja bio bi urañen u Zavodu u saradnji sa investitorom gradnje objekta, koji je po čl.110 Zakona o zaštiti kulturnih dobara ("Službeni glasnik RS", broj 71/94), dužan da obezbedi finansijska sredstva za arheološka istraživanja.

41

!

2.8.

PODACI O NASELJENOSTI, NASELJENOSTI, KONCENTRACIJI STANOVNI STANOVNIŠ NOVNIŠTVA I DEMOGRAFSKIM KARAKTERISTIKAMA KARAKTERISTIKAMA U ODNOSU NA OBJEKTE I AKTIVNOSTI

U naselju Postenje živi 2.505 punoletnih stanovnika. Prosečna starost stanovništva iznosi 31,9 godina (31,7 kod muškaraca i 32,0 kod žena). U naselju ima 880 domaćinstava, a prosečan broj članova po domaćinstvu je 3,94. Ovo naselje je u uglavnom naseljeno Srbima (prema popisu iz 2002. godine), a u poslednja tri popisa, primećen je porast u broju stanovnika.

2.9.

PODACI O POSTOJEĆ POSTOJEĆIM PRIVREDNIM I STAMBENIM STAMBENIM OBJEKTIMA I OBJEKTIMA INFRASTRUKTURE I OBJEKTIMA SUPRASTRUKTURE

Na lokaciji kompleksa nema stambenih objekata. Na kompleksu „NOVI PAZAR PUT“ ad nalaze se: • Funkcionalna celina asfaltne baze • Funkcionalna celina betonske baze • Funkcionalna celina stare asfaltne baze koja nije u funkciji • Magacin sa laboratorijom • Funkcionalna celina servisa • Platoi i transportno manipulativne površine za skladištenje materijala na otvorenom Predmet ove studije o proceni uticaja je funkcionalna celina asfaltne baze sa platoima za skladištenje materijala na otvorenom. Ostali sadržaji nisu predmet procene uticaja. Dispozicija prostorno funkcionalnih celina data je na crtežu broj 3 koji se dostavlja u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije.

2.9.1.

INFRASTRUKTURA

Pristupne saobrać saobraćajniceajnice- Do predmetnog kompleksa moguć je pešački pristup i pristup motornim vozilima, direktno sa magistralne saobraćajnice Raška-Novi Pazar. Pristup je izveden u obliku lepeze, a u cilju neometanja saobraćaja na putu izvedene su odgovarajuće ulivnoizlivne trake. Unutar kompleksa su izvedene interne saobraćajnice koje omogućavaju pristup pojedinim funkcionalnim celinama na kompleksu. Pristup asfaltnoj bazi je sa tih unutrašnjih internih saobraćajnica. Saobraćajnica je sa zastorom osposobljenim za težak kamionski saobraćaj. Prilaz postrojenju ostvaruje se sa postojećih manipulativnih površina, asfaltiranih i betoniranih, sa dovoljnom širinom i nosivošću. Voda za pić piće i sanitarne potrebe je obezbeñena putem postojeće vodovodne instalacije, priključene na vodovod grada Novog Pazara. Instalacije za razvod elektroenergije elektroenergijelektroenergije-Električna energija za potrebe odvijanja rada baze, obezbeñena je iz interne trafo stanice, preko koje je baza priključena na elektro distributivnu

42

! mrežu. Predmetno postrojenje ima glavni razvodni ormar iz koga se napajaju pojedini ureñaji postrojenja koji za svoj pogon koriste električnu energiju. Kao sastavni deo postrojenja za proizvodnju bitumenom vezanih materijala predviñena je ugradnja elektro agregata, instalirane snage 46 kW, koji se pogoni stabilnim dizel motorom. Isti je sastavni deo pratećih objekata na kompleksu. Telekomunikacione instalacijeinstalacije-Upravne kancelarije, u okviru asfaltne baze, telefonskom linijom su priključene na postojeću PTT vezu Novog Pazara, a u okviru baze funkcioniše i radio sistem za vezu sa mobilnim ekipama na terenu. Postojeć Postojeći sistemi protivpož protivpožarne zaš zaštite u okruž okruženju kompleksakompleksa-Za intervenciju gašenja požara, kao i spasavanje ljudi i imovine ugrožene požarom, moguća je intervencija gradske vatrogasne jedinice grada Novog Pazara. Pristup kompleksu za intervenciju vatrogasnim vozilima omogućen je magistralnom putnom saobraćajnicom Novi Pazar-Raška.

43

!

3.

OPIS PROJEKTA

Projekat koji je predmet ove studije obuhvata procenu uticaja asfaltne baze “Teltomat 160”, kapaciteta 160 t/čas, na životnu sredinu.

3.1.

OPIS PRETHODNIH RADOVA NA IZVODJ IZVODJENJU DJENJU PROJEKTA

Asfaltna baza koja je predmet ove studije o proceni uticaja na životnu sredinu je već uspostavljena i radi, tako da ovo poglavlje nije relevantno za predmetni projekat.

3.2.

OPIS POSTROJENJA

Opis postrojenja i tehnologije, koji je dat u ovoj Studiji o proceni uticaja projekta na životnu sredinu, preuzet je iz Glavnog mašinskog projekta izvedenog stanja. Postrojenje, odnosno funkcionalnu celinu za proizvodnju asfalta, u fizičkom smislu, čine mašinsko postrojenje, sastavljeno od ureñaja i instalacija u kojima se vrši izrada bitumenom vezanih materijala (asfalta) željenog kvaliteta, kao i prateći sadržaji (pomoćni objekti i prostor), koji omogućavaju nesmetano funkcionisanje tehnološkog sistema. Oprema i instalacije funkcionalne celine postavljaju se na otvorenom prostoru. Osnovno postrojenje za proizvodnju asfalta ima sledeće karakteristike:  Proizvoñač: TELTOMAT NEMAČKA  Tip: TELTOMAT 160  Godina proizvodnje: 2004  Serijski broj: 834002  Kapacitet: 160 t/h Mašinsko postrojenje za proizvodnju asfalta je izvedeno kao modularno, sačinjavaju ga posebne meñusobno povezane sekcije i funkcionalne jedinice, koje se montiraju u jedinstvenu celinu. Oblik i konstruktivna rešenja pojedinih celina prilagoñena su za relativno laku demontažu i transport pri preseljenju na novu lokaciju. Proizvodna oprema koja čini sastav postrojenja za proizvodnju asfalta je prilagoñena za rad na otvorenom i uglavnom je, po svom karakteru, specifična i prilagoñena operacijama koje se na njoj izvode. Ceo sistem je projektovan za automatski rad. Sistem vodi računarski sistem TELTRONIK CS21. Postrojenje je u cilju napajanja električnom energijom priključeno na postojeću trafo stanicu u okviru kompleksa. Elektro razvodni ormari i elektro instalacija su izrañeni za spoljne uslove rada. Temeljenje opreme izvršeno je preko sistema oslanjanja na montažne temelje postavljene na prethodno isplanirano tlo. 44

! Tehničko-tehnološka rešenja predmetnog postrojenja postavljaju se isto kao fleksibilni proizvodni sistem koga karakteriše:  Univerzalnost-sposobnost izrade različitih vrsta asfalta  Prilagodljivost odreñenih parametara opreme različitim zahtevima tehnološkog procesa,  Ponovljivost-sposobnost višekratnog efikasnog ponavljanja izrade ranije proizvoñeni proizvoda,  Sposobnost količinskim i kvalitativnim prilagoñavanjima-postavljanjima procesa

3.2.1.

ELEMENTI OSNOVNOG POSTROJENJA POSTROJENJA ZA PROIZVODNJU PROIZVODNJU ASFALTA

Mašinsko postrojenje za proizvodnju bitumenom vezanih materijala-asfalta sastoji se iz sledećih sekcija: 1. sistem za skladištenje mineralnih komponenti 2. rešetka bunkera za prijem mineralnih komponenti 3. bunker za prijem mineralnih komponenti 4. ureñaj za doziranje 5. sabirni transporter 6. kosi transporter 7. ureñaj za punjenje bubnja za sušenje 8. bubanj za sušenje 9. gorionik sa plamenikom 10. sistem za otprašivanje 11. ventilator sistema za otprašivanje 12. dimnjak 13. sprovodnik grube prašine 14. elevator za vruće agregate 15. toranj za mešanje 16. sita 17. koševi za skladištenje frakcija 18. vaga 19. mehanizam za izbacivanje viška materijala 20. elevator za filer 21. silos za filer izdvojen u postrojenju 22. silos za filer koji se doprema sa strane 23. vaga za doziranje filera 24. rezervoari za bitumen 25. vaga-ureñaj za doziranje bitumena 26. mešalica 27. koš za transport 28. utovarni silos za utovar asfalta u sredstva transporta 29. sistem za grejanje termalnog ulja 30. rezervoara za mazut 31. upravljačka kabina 45

! 32.

rezervoar za mazut

Dispozicija opreme u objektu za proizvodnju bitumenom vezanih materijala data je na crtežu u prilogu.

3.2.2.

KAPACITETI– KAPACITETI–ZAPREMINE ELEMENATA POSTROJENJA POSTROJENJA Pojedini delovi postrojenja su sledećeg kapaciteta-zapremine: 1. Rezervoar nafte 1x400+1x2000=2400l=2,4m3 2. bubanj za sušenje 160 t rezervoari bitumena 1x35+4x25m3=135m3 3. 4. rezervoari mazuta 2x30m3=60m3 5. silosi za utovar asfalta u kamione 2x100=200t 6. tankvana za mazut 10,22x15,00x0,5=76,65m3 7. tankvana za bitumen 16,18x18,74x0,5=303,21m3 8. bazen za prihvat atmosferskih voda iz tankvana 100m3 9. gorionik za sušaru 12,4MW 10. gorionik za naftu 340kW U projektnoj dokumentaciji nisu navedeni ostali kapaciteti.

3.2.3.

SISTEM PROTIVPOŽ PROTIVPOŽARNE ZAŠ ZAŠTITE

3.2.3.1.

SISTEM PROTIVPOŽ PROTIVPOŽARNE ZAŠ ZAŠTITE POSTAVLJEN KONSTRUKTIVNIM KONSTRUKTIVNIM REŠ REŠENJIMA POSTROJENJA

Mašinsko postrojenje ima ugrañene protivpožarne prepreke, kojima se sprečava širenje požara iz pojedinih delova postrojenja u drugi. Postrojenje je podeljeno u požarne sektore. Konstruktivni deo postrojenja izrañen je od vatro otpornog materijala: - čelična nosiva konstrukcija (profili i cevi), zidovi izmeñu čeličnih stubova i greda, krovovi urañeni od čeličnog materijala, vatro otpornosti 1,5 h - rezervoar bitumena i rezervoar mazuta izvedeni su, kao rezervoari sa plaštom vatro otpornosti 2 h. Horizontalno i vertikalno širenje požara onemogućeno je nosivom konstrukcijom i ugrañenim protivpožarnim preprekama, odnosno automatskim isključivanjem pojedinih delova postrojenja, kao i celog postrojenja u slučaju požarnog incidenta. Postrojenje je opremljeno gromobranskom instalacijom za odvoñenje atmosferskog pražnjenja. Radni i pomoćni prostori nalaze se u odvojenim objektima, dislociranim od postrojenja, te nije moguće prenošenje požara s jednog na drugi. Sistem saobraćajnica unutar postrojenja omogućuje nesmetan prilaz vatrogasnim vozilima sa više strana.

46

! 3.2.3.2.

SISTEM MOBILNIH APARATA APARATA ZA GAŠ GAŠENJE POŽ POŽARA

Za početno gašenje požara predviñeno je da će se koristiti aparati za gašenje prahom S-9, koji su razmešteni na mestima najugroženijim požarom.

3.3.

GLAVNE KARAKTERISTIKE KARAKTERISTIKE TEHNOLOŠ TEHNOLOŠKOG PROCESA

Tehnološki postupak procesa proizvodnje u ovom objektu sačinjavaju:  Tehnološki proces izrade asfalta u mašinskom postrojenju  Prateći tehnološki postupci koji se odnose na transportno manipulativne radnje sa polaznim sirovinama U postrojenju koje je predmet ove studije proizvodiće se bitumenom vezani materijali toplim postupkom.

3.3.1.

GLAVNI TEHNOLOŠ TEHNOLOŠKI POSTUPAK IZRADE ASFALTA ASFALTA U MAŠ MAŠINSKOM POSTROJENJU

Zbog lošeg prevoda iz američke literature reči "asphalt", pod kojom se podrazumeva ugljovodonično spojno sredstvo bitumen, u našoj stručnoj literaturi je odomaćen naziv za vezivo bitumen, a za agregat vezan bitumenom termin asfalt. Da bi se izbegao ovaj očigledno terminološki i stručni nedostatak primenjena je terminologija, kako je prikazano na slici:

Katran se terminološki svrstava u grupu "bitumenskih veziva" iako hemijski sa njim ima malo zajedničkog. Postoje dva osnovna tipa savremenih kolovoznih konstrukcija: fleksibilne i krute. Kod fleksibilnih se najčešće primenjuju bitumenom vezani materijali, a kod krutih portland cementom vezani materijali. U praksi je za fleksibilne kolovozne konstrukcije odomaćen naziv "asfaltne kolovozne konstrukcije". Od evropskih zemalja jedino se kod nas upotrebljava naziv "asfalt" da označi mešavinu agregata i veziva.

47

! Prema načinu spravljanja bitumenom vezani materijali se dele u dve osnovne grupe: i.

ii.

Bitumenske mešavine koje se proizvode u postrojenjima, i to:  Bitumenske mešavine po toplom postupku Bitumenske mešavine po hladnom postupku  Bitumenske mešavine koje se dobijaju na licu mesta prskanjem ili penetracijom veziva

Kako je već naglašeno, u predmetnom postrojenju proizvodiće se bitumenom vezani materijali toplim postupkom. Tehnološki postupak pravljenja bitumenske mešavine toplim postupkom je prikazan na tehnološkoj šemi u prilogu ove studije. Mineralni agregat se sa prostora na kome je skladišten (1) izuzima utovarnom lopatom, kojom se prenosi do odreñenog usipnog bunkera (3). Na rešetki bunkera (2) se odvajaju komadi materijala, većih dimenzija od propisanih. Oni se skupljaju u posebnom metalnom košu iz koga se usipaju u vozilo, te se na taj način vraćaju u kamenolom. Ureñajima za izuzimanje (4), materijal se iz usipnih bunkera doprema u sabirni transporter (5). Sabirni transporter doprema agregat do kosog transportera (6), kojim se materijal dalje transportuje do ureñaja za punjenje bubnja za sušenje (7). Ovim ureñajem se vrši doziranje materijala u bubanj za sušenje. Bubanj za sušenje (8) je rotaciona sušnica, zavareno čelične konstrukcije u obliku horizontalnog cilindra, koji se preko dva oslonca okreće oko ose. Na jednom kraju cilindra postavljen je ulazni otvor za prijem materijala iz ureñaja za punjenje, a na drugom kraju se nalazi gorionik (9). U unutrašnjosti tela sušnice postavljene su odgovarajuće lopatice koje usmeravaju materijal ka izlazu iz sušnice. Rotacina sušnica je sa spoljne strane toplotno izolovana. Rotaciono kretanje sušnice ostvaruje se posebnim pogonskim mehanizmom. Rotaciono kretanje sušnice i nagib omogućavaju da se materijal kreće kroz cilindrično telo sušnice, pri čemu se vrši mešanje materijala i toplih gasova, nastalih sagorevanjem goriva (mazuta) u gorioniku. Rotaciono kretanje tela sušnice omogućava intenzivno mešanje i homogenizaciju materijala, kao i bolji prenos toplote sa gasova na materijal. Gorionik (9) je izveden u monoblok konstrukciji sa specijalnim usmerivačem vazduha, koji stvara turbulentnu smešu goriva i vazduha, i sa maksimalnim iskorišćenjem goriva i minimumom emisije štetnih gasova koji su rezultat sagorevanja goriva. Mazut pre ulaska u gorionik mora biti predgrejan da bi mogao da se dopremi i pravilno sagori. Potpaljivanje gorionika vrši se uz pomoć prethodno upaljene gasne smeše propanbutana, dok je njegov rad kontrolisan preko kompjuterskog sistema kojim se održava potreban odnos vazduha i goriva za optimalno sagorevanje. U rotacionoj sušnici vrši se sušenje materijala do potpunog uklanjanja vlage, odnosno zagrevanje materijala na temperaturu koja je potrebna za mešanje sa bitumenom. Osušeni i zagrejani materijal izlazi iz sušnice na strani na kojoj je i gorionik i gravitaciono dospeva u elevator za vruće agregate (14).

48

! Evakuacija produkata sagorevanja, prašine i isparenja iz bubnja za sušenje, vrši se na strani na kojoj ulazi polazni materijal, cevnom instalacijom prema sistemu za tretman polutanata koji se emituju u vazduh u ureñajima postrojenja (10). Sistem za tretman polutanata koji se emituju u vazduh u procesima u ureñajima postrojenja za proizvodnju asfalta sastoji se iz ureñaja za grubo (10a) i ureñaja (filtera) za fino (10b) prečišćavanje. Potpritisak u sistemu za evakuaciju ostvaruje se ventilatorom (11). Prečišćeni vazduh izlazi iz sistema za otprašivanje, preko dimnjaka (12) u okolni prostor. Izdvojene grube čestice sakupljene u ureñaju za grubo prečišćavanje (10a) se sprovodnikom grube prašine (13) dopremaju u elevator za vruće agregate (14). Izdvojena fina kamena prašina (filer) sakupljena u kućištu filtera (10b) se pužnim transporterom (transporter je u sastavu filtera) doprema do elevatora za filer (20) koji ga transportuje u silos za filer (21). Elevatorom za vruće agregate se osušeni i zagrejani agregat prenosi do sistema sita (16) koja su u okviru tornja za mešanje (15). Na sitima se vrši razdvajanje materijala na frakcije po veličini čestica. Pojedine frakcije se gravitaciono usmeravaju u posebne koševe za skladištenje frakcija (17) toplog materijala. Svi koševi imaju mehanizam za odbacivanje suvišnog materijala, tako da izbacuju suvišni materijal. Odbačeni materijal će biti ponovo, preko posebnog ureñaja, doveden do ureñaja za doziranje. Komadi, čije su dimenzije veće od propisanih, usmeravaju se prema posebnom metalnom košu, iz koga se, kada se skupi dovoljna količina, gravitaciono ispuštaju u transportno vozilo koje ih vraća u kamenolom. Materijal se ispušta iz koševa za skladištenje toplog materijala, u koš koji je u sastavu vage (18), radi merenja agregata. Višak materijala se odstranjuje posebnim mehanizmom za izbacivanje viška materijala (19). Odmereni materijal se iz koševa vage gravitaciono otprema u mešalicu (26). Filer se iz silosa za filer, izdvojen u postrojenju (21) ili iz silosa za filer, koji je u postrojenje dopremljen kao ulazna sirovina (22), pužnim transporterima doprema do koša vage za filer (23) u kome se vrši odmeravanje na unapred zadatu količinu. Filer iz ovog koša se gravitaciono ispušta u mešalicu (26), gde se vrši mešanje sa ostalim polaznim materijalom, odnosno vezivom (bitumenom). Bitumen se iz horizontalnih rezervoara za bitumen (24), gde je zagrejan na temeperaturu veću od 1000C, preko pumpe i cevovoda otprema u specijalnu vagu za bitumen (25), gde se vrši merenje bitumena. Po izvršenom merenju preko specijalne pumpe rastopljeni bitumen se raspršuje u unutrašnjost mešalice (26). Mešalica (26) mora biti uključena u pogon pre doziranja materijala. Umešana smeša agregata i bitumena-asfalt se može ispustiti iz miksera u kamion ili u koš za transport (27) kojim se otprema u koševe silosa za utovar (28), a odatle gravitaciono u kamione za odvoz na gradilište.

49

! Asfaltne mešavine koje nisu zadovoljile kvalitet i mešavine za čišćenje, mogu se preko posebnog dizaličnog ureñaja i posebne posude ponovo vratiti u proces. Evakuacija prašine i isparenja iz sistema sita vrši se cevnom instalacijom prema sistemu za tretman polutanata, koji se emituju u vazduh u ureñajima postrojenja (10). Ovde se vrši izdvajanje fine prašine na način koji je prethodno opisan. Grejanje bitumena u rezervoarima i cevovodu, kojim se doprema do vage za bitumen radi dovoñenja u stanje koje omogućava transport istog, vrši se izmenjivačem toplote u rezervoaru, odnosno pratećim cevovodom uz cevovod mazuta. Nosilac toplote u izmenjivaču, odnosno pratećem cevovodu, jeste termalno ulje prethodno zagrejano u agregatu za grejanje termalnog ulja (29). Zagrevanje termalnog ulja u agregatu za grejanje termalnog ulja (29) vrši se pomoću gorionika, u kome sagoreva mazut. Zagrejano termalno ulje se posebnom pumpom potiskuje da cirkuliše u kružnom toku grejanja. Taj kružni tok grejanja se prebacuje kod noćnog isključivanja ili vikendom na rad s održavanjem temperature (koja je niža od radne). Mazut koji sagoreva u gorioniku bubnja za sušenje, skladišti se u posebnom rezervoaru za mazut (33), odakle se posebnom pumpom i cevovodom doprema do gorionika. Grejanje mazuta u rezervoaru i cevovodu, radi dovoñenja u stanje koje omogućava transport istog, vrši se posebnim elektrogrejačem u rezervoaru, odnosno pratećim elektrogrejačem uz cevovod mazuta. Nosilac toplote u izmenjivaču, odnosno pratećem cevovodu, jeste termalno ulje prethodno zagrejano u sistemu za grejanje termalnog ulja (29).

3.3.1.1.

PRATEĆ PRATEĆI TEHNOLOŠ TEHNOLOŠKI POSTUPCI KOJI SE ODNOSE NA TRANSPORTNO MANIPULATIVNE MANIPULATIVNE RADNJE SA POLAZNIM POLAZNIM SIROVINAMA

To su postupci kojima se materijal prihvata iz transportnih sredstava, doprema u odgovarajuće sekcije postrojenja i skladišti do upotrebe. U ove postupke spadaju: istovar i skladištenje tečnih materijala i energenata (mazuta, bitumena) istovar i skladištenje filera

3.3.1.2.

ISTOVAR I SKLADIŠ SKLADIŠENJE TEČ TEČNIH MATERIJALA I ENERGENATA ENERGENATA

Pri dolasku, autocisterna se parkira na manipulativnu površinu, odakle se može napuniti rezervoar. Potom se vrši povezivanje priključnog creva autocisterne na priključak odgovarajuće pumpe za punjenje skladišnog rezervoara (mazut, nafta i bitumen). Nakon završenog punjenja rezervoara vrši se pažljivo razdvajanje priključnog creva od autocisterni i priključnog mesta, da ne bi došlo do izlivanja zaostalog materijala, odnosno goriva u priključnom crevu. Nakon pražnjenja, autocisterna napušta manipulativnu površinu.

50

! Pri ovim operacijama moraju biti ispoštovani normativi za istovar predmetnih materijala, propisani zakonima i propisima sa stanovišta zaštite od požara i eksplozije, zaštite životne sredine i zaštite na radu.

3.3.1.3.

ISTOVAR I SKLADIŠ SKLADIŠTENJE FILERA

Filer se doprema u postrojenje specijalnim kamionima za transport praškastih materijala, opremljenim, pored rezervoara sa praškastim materijalom, i odgovarajućim kompresorima za pneumatski transport praškastih materijala, putem kojih se praškasti materijal prazni iz transportnog sredstva. Po dolasku u postrojenje, cisterna sa praškastim materijalom se preko fleksibilne veze povezuje sa cevovodom na rezervoaru za praškasti materijal, koji je sastavni deo postrojenja. Uključivanjem u pogon kompresora koji je na vozilu, vrši se pneumatski transport tog materijala iz vozila u rezervoare postrojenja. Na lokaciji se stvara i sopstveni filer iz ureñaja za otprašivanje koji se skladišti u posebnom silosu.

3.3.2.

KONTROLA PROIZVODA

Kontrolu ulaznog materijala, kao i kontrolu proizvedenog asfalta, vršiće postojeća pogonska laboratorija u okviru predmetnog kompleksa. Kontrolu proizvedenog asfalta, po potrebi, vršiće i spoljne ovlašćene laboratorije.

3.3.3.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE

3.3.3.1.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE MINERALNIH SIROV SIROVINA OVINA

Skladištenje mineralnih sirovina vrši se u okviru posebnog skladišta sirovina na otvorenom. Svaka frakcija materijala, koja se koristi za proizvodnju asfalta, ima posebnu ćeliju za skladištenje. Ove ćelije se formiraju odgovarajućim betonskim pregradama. Materijal se skladišti u stanju u kom je dopremljen u skladište. Rezerve u skladištu moraju da budu na nivou potrebnim da se obezbedi nesmetana kontinualna proizvodnja u postrojenju. Na slici koja sledi prikazana su skladišta polaznih materijala.

Slika broj broj 11: 11: Skladište agregata na otvorenom

Slika broj 12 : Skladište u dozirnim posudama

51

! 3.3.3.2.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE BITUMENA

Bitumen se skladišti u horizontalnim čeličnim rezervoarima, opremljenim grejačima i termički izolovanim. Postavljeno je pet rezervoara četri su zapremine po 25 m3, peti je 35m3, što daje ukupnu zapreminu bitumena od 135 m3, koliko iznosi i količina bitumena koja se jednovremeno može naći u postrojenju.

Ekspanziona posuda

Dimnjak

Rezervoar za mazut

Slika broj 13 : Skladište rezervoara za bitumen

3.3.3.3.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE KAMENOG BRAŠ BRAŠNA (FILERA) Kameno brašno koje se proizvede u postrojenju, kao rezultat operacija prečišćavanja vazduha od prašine, prihvata se i skladišti u silosu za sopstveni filer. Kameno brašno koje se nabavlja sa strane, kao polazni materijal se, po dopremanju u postrojenje, prihvata i skladišti u silosu za filer.

Slika broj 14 : Silosi za filer

52

! 3.3.3.4.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE GORIVA

Mazut se skladišti u posebnim horizontalnim čeličnim rezervoarima opremljenom grejačima i termički izolovanom. Ukupna zapremina rezervoara je 60m3. Nafta se skladišti u dva rezervoara. Jedan rezervoar zapremine 400l nalazi se u tankvani za mazut, a drugi zapremine 2000l u tankvani za bitumen. Rezervoar sa naftom Rezervoar sa naftom

Slika Slika broj 15: 15: Rezervoar za naftu u tankvani za bitumen i rezervoar za naftu u tankvani za mazut

3.3.3.5.

SKLADIŠTENJE MATERIJALA MATERIJALA KOJI SLUŽE ZA PRENOS PRENOS TOPLOTE

Kao prenosilac toplote u postrojenju primenjuje se termičko ili termalno ulje. Isto je skladišteno u rezervoaru termičkog ulja. Jedan rezervoar je smešten na otvorenom u tankvani mazuta, a drugi u okviru kućice za termalno ulje u tankvani bitumena. Za zagrevanje termalnog ulja koristi se nafta čijim sagorevanjem se oslobadja toplota koja zagreva termalno ulje koje cirkuliše kroz plaš rezervoara sa bitumenom i mazutom. Ekspanziona posuda

Rezervoar sa naftom

Rezervoar sa termičkim uljem

Dimnjak

Slika broj 16: 16 Rezervoar sa termalnim uljem u tankvani za mazut 53

!

Slika broj 17 : Kučica u kojoj je smešten rezervoar za termičko ulje i gorionik

3.3.3.6.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE REZERVNIH DELOVA DELOVA

Skladištenje rezervnih delova, ureñaja i opreme vrši se u okviru centralnog magacina rezervnih delova, koji postoji na kompleksu.

3.3.3.7.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE SPECIFIČ SPECIFIČNOG OTPADA

Skladištenje specifičnog otpada će se privremeno, do sticanja uslova za njegovu konačnu dispoziciju, vršiti u skladištu specifičnog otpada. Specifični otpad će biti upakovan u odgovarajuće sudove i kontejnere.

3.3.3.8.

SKLADIŠ SKLADIŠTENJE OSTALOG OTPADNOG OTPADNOG MATERIJALA

Skladištenje otpadnog materijala će se privremeno, do sticanja uslova za njegovu konačnu dispoziciju, vršiti u odgovarajućim kontejnerima i sudovima:  Metalni otpad će se skladištiti u kontejnerima u okviru za to predviñenog prostora funkcionalne celine, u kojoj se, na nivou preduzeća, vrši upravljanje otpadnim materijalima  Otpadni materijal u obliku čvrstog komunalnog otpada odlagaće se u posebne kontejnere ČKO, koje će JKP odvoziti na deponiju

3.3.4.

TRANSPORT

3.3.4.1.

INTERNI TRANSPORT

Transportno manipulativne operacije sa polaznim materijalima na otvorenom skladišnom prostoru, obavljaju se uz pomoć utovarne lopate i ostale mehanizacije koja postoji na kompleksu.

54

!

Slika broj 18: 18: Transportno vozilo za filer i utovarna lopata (levo)

3.3.4.2.

EKSTERNI TRANSPORT

Doprema polaznih materijala u postrojenje i otprema asfalta iz preduzeća vršiće se sredstvima drumskog transporta. Nosilac projekta je u tu svrhu obezbedio sopstvena vozila.

Slika broj 19: 19: Transportno vozilo za asfalt sa prekrivkom

3.3.5.

VEZA POSTROJENJA SA SPOLJNIM I INUTRAŠ INUTRAŠNJIM SISTEMIMA, INSTALACIJAMA I OBJEKTIMA OBJEKTIMA

3.3.5.1.

VEZA POSTROJENJA ZA IZRADU ASFALTA SA POSLOVNO POSLOVNOSLOVNOPROIZVODNIM SISTEMOM U ČIJEM JE SASTAVU Generalni logistički sistem Preduzeća za puteve obezbeñuje odgovarajući sistem

za:  Upravljanje zalihama sirovina, pomoćnih i pogonskih materijala,  Obezbeñenje tehnologije spoljnog transporta i upravljanje procesima koji se javljaju pri realizaciji spoljnog transporta,

55

! 

Marketing logistiku, koja obuhvata područje na kom se realizuje roba

korisniku. Održavanje ureñaja i opreme postrojenja obavljaće specijalizovana radna jedinica za poslove održavanja. Laboratorijska ispitivanja proizvoda vrši postojeća laboratorija, u okviru kompleksa.

3.3.5.2.

VEZA POSTROJENJA ZA IZRADU ASFALTA SA EKSTERNIM EKSTERNIM POSLOVNIM SISTEMIMA

Spoljni transport (sirovina, gorivo i gotovi proizvodi sa predmetnog postrojenja) obavlja se vlastitim. Obezbeñenje hrane za potrebe radnika, vrši spoljni isporučilac hrane, u postojećem restoranu društvene ishrane. Održavanje ličnih zaštitnih sredstava i održavanje higijene ličnih zaštitnih sredstava, vrše specijalizovana preduzeća, sa kojima je Nosilac projekta sklopio poseban ugovor. Periodičnu kontrolu proizvoda i tipsku kontrolu proizvoda, u cilju izdavanja atesta, vrši verifikovana laboratorija za ovu vrstu ispitivanja.

3.4.

OPREMA

Kako u projektnoj dokumentaciji koja je stavljena na raspolaganje obradjivačima studije nema opisa opreme u okviru ovog poglavlja prikazaćemo slike delova opreme koje su obradjivači studije sačinili prilikom obilaska postrojenja. Izgledi asfaltne baze sa pojedinačnim delovima postrojenja prikazani su na slikama koje slede

56

!

Koš za neusaglašen materijal

Toranj

Gorionik

Kofičasti elevator

Sušnica Silos za filer

Elevator

Pneumatski transport

Dimnjak

Usisni ventilacioni vod

Filter za otprašivanje Transporter

57

!

Istovarna rampa

Koš za asfalt Koš za asfalt

3.4.1.

PRATEĆ PRATEĆI PROSTORI I SADR SADRŽ DRŽAJI

Prateći prostori i sadržaji su tako koncipirani da se obezbedi nesmetano obavljanje osnovnog tehnološkog procesa-proizvodnja bitumenom vezanih materijala-asfalta. Ovu prostornu celinu sačinjavaju: prostor na kom se lageruje agregat saobraćajnice za pristup transportnih vozila koja dovoze agregat saobraćajnice za pristup vozila koja transportuju asfalt do mesta potrošnje pomoćni objekti Prostor na kojem se lageruje polazni mineralni materijal-agregat je podeljen na više celina koje služe za lagerovanje agregata tačno odreñene vrste i granulacije. Agregat se na tom prostoru skladišti na otvorenom, direktno na postojeću podlogu. Saobraćajnice za prilaz vozila kojima se doprema agregat, odnosno otprema gotov proizvod, posebno su obeležene i odvojene da se izbegne ukrštanje transportnih puteva vozila koja dovoze agregat i vozila koja odvoze gotov proizvod. Saobraćajnice su izrañene od nasutog i nabijenog agregata dovezenog iz kamenoloma.

58

!

3.5.

SIROVINE I GOTOVI PROIZVODI PROIZVODI U PROIZVODNOM PROIZVODNOM PROCESU

3.5.1.

SIROVINE

Za proizvodnju mešavine od bituminiziranih materijala (asfalta) potrebne su sledeće sirovine: 1. Agregat Filer 2. 3. Vezivo (bitumen)

3.5.1.1.

AGREGAT

Bilo koji tvrdi materijal, prirodnog ili veštačkog porekla smatra se agregatom. Prirodni agregati mogu biti "prirodni-neprerañeni" (pesak i šljunak) i "drobljeniprerañeni" (filer, drobljeni pesak, kamena sitnež, obična i plemenita i tucanik). Prirodni i drobljeni pesak imaju frakcije zrna od 0.09 do 2mm. Šljunak ima frakcije zrna od 2 do 40mm (od 8 do 50mm ako su u pitanju betonski radovi). Kamena sitnež dobijena jednostrukim drobljenjem naziva se običnom kamenom sitneži, a višestrukim drobljenjem i osloboñena prašine, plemenitom kamenom sitneži. Frakcije zrna su od 2 do 25mm. Tucanik ima frakcije zrna od 5 do 50 mm. Najrasprostranjeniji i najčešće korišćeni agregati potiču od sedimentnih stena (krečnjaci, dolomit, pesak i šljunak). U principu omogućavaju dobru prionljivost bitumena, ali neki od njih zbog male otpornosti na habanje nisu baš najpreporučljiviji za zastore (šljunak je zabranjen za upotrebu u zastorima). Da bi se postigao odreñeni kvalitet bitumenom vezanih agregata-mešavina, potrebno je imati na raspolaganju više veličina zrna agegata, tj. frakcija. Uobičajene frakcije agregata za: 1. Jednostruki drobljeni materijal su: Pesak 0/2  Pesak 0/8  Kamena sitnež 2/6  Kamena sitnež 6/12  Kamena sitnež 12/25  2. Višestruko drobljeni materijal:  Pesak 0/2  Plemenita kamena sitnež 2/5  Plemenita kamena sitnež 5/8  Plemenita kamena sitnež 8/12  Plemenita kamena sitnež 12/18  Plemenita kamena sitnež 18/25

59

!

3.5.1.2.

FILER

Filer-kameno brašno ima frakcije zrna od 0 do 0.09 mm. Deo filera u ovom objektu nastaje kao rezultat prečišćavanja gasova generisanih i procesu proizvodnje asfalta, a drugi deo kupuje se od drugih dobavljača. Filer se lageruje u silosima koji su potpuno zatvoreni, a doziranje se obavlja preko pužno oklopljenog transportera. Granulometrijski sastav kamenog brašna treba da odgovara uslovima prikazanim u sledećoj tabeli: Otvori sita posle prosejavanja mm 0,063 0,09 0,20 0,63

Ostatak na sitima sito % tež. max 40 max 20 max 5 0

Prolazi kroz % tež. min 60 min 80 min 95 100

Pored granulometrijskog sastava, kameno brašno treba da zadovolji i sledeće uslove:  Sadržaj gline max 1,5%  Zapreminska težina 0,5 - 0,8 kg/m3. Deo filera u ovom objektu nastaje kao rezultat prečišćavanja gasova generisanih i procesu proizvodnje asfalta, a drugi deo se kupuje od drugih dobavljača.

3.5.1.3.

BITUMEN (VEZIVO)

Vezivo ima zadatak da mineralnu mešavinu poveže u kompaktnu celinu. Kao vezivo na ovoj lokaciji primenjuje se bitumen. Bitumen, čvrsta, crna lepljiva masa, koja se sastoji od ugljovodonika i njihovih derivata (ne sadrži metalne derivate ugljovodonika), rastvara se u ugljen-disulfidu. Bitumeni se obično klasifikuju po poreklu i fizičkim osobinama: prirodni (Trinidad, Venecuela i Kuba); veštački (ostaci pri destilaciji nafte) i pirobitumeni. U našoj zemlji bitumen se dobija pri destilaciji nafte ili iz bituminoznih škriljaca-vrsta stena iz kojih se bitumen dobija zagrevanjem. Bituminoznih škriljaca u našoj zemlji ima kod Aleksinca i Vranja. Najveće količine bitumena dobijaju se frakcionom destilacijom sirove nafte (izdvajanje različitih sastojaka koji ključaju na različitim temperaturama), kao krajnji proizvod destilacije. Na osnovu penetracije (dubine prodiranja) bitumen se deli na 7 vrsta: BIT200, BIT130, BIT90, BIT60, BIT45, BIT25 i BIT15. U grupu bitumena za kolovozne zastore ulaze samo mekše vrste bitumena tj.one vrste bitumena kojima je tačka razmekšavanja po P.K. manja od 700C, ali ne i manja od 300C. Pregled standardnih vrsta bitumena za kolovozne zastore i njihovih osobina, prema DIN normama, data je u tabeli koja sledi:

60

!

Tabela broj 2: 2: Pregled standardnih vrsta bitumena Normalni RB

Karakteristike

1

Penetracija na 250C

2

Temperatura omekšavanja, 0C

2a

B 300 280300

B 200 180-200

B 80 70-80

-prsten i kugla

27-37

37-44

44-49

2b

-Kramer-Sarnow

16-24

24-30

3

Temperatura loma po Frassu, max.oC

B 45 40-50

B 25 20-30

B 15 10-20

49-54

54-59

59-67

67-72

30-35

35-40

40-45

45-53

53-58

-15

-10

-8

-6

-2

+3

4

Temperatura kapanja po Ubbelodeu, oC

39-47

47-59

59-61

61-64

64-72

72-80

80-86

5 6

Pepeo, max.% Duktilnost na 250C,cm

0,5

0,5 100

0,5 100

0,5 100

0,5 50

0,5 25

0,5 6

7

Rastvorljivost u CS2, min.%

99

99

99

99

99

99

99

8

Sadržaj parafina, max.%

2

2

2

2

2

2

2

9

Temperatura paljenja (otvoreni sud), min.0C

210

220

240

250

260

280

300

10

Gustina na 250C

1,004 1,010

1,01-

1,01-

1,02-

1,02-

1,03-

1,03-

2,5

2,0

10a 11

Gubitak isparavanjem, max. %

-20

1,04

1,04 1,5

B 65 60-70

1,05 1,0

1,06 1,0

1,06 1,06 0,5

0,5

61

!

3.5.1.4.

GORIVA PRISUTNA U POSTROJENJU POSTROJENJU

Toplotna energija za grejanje odreñenih ureñaja i instalacija, odnosno pogon motora elektro agregata nastaje korišćenjem, tj. sagorevanjem mazuta i nafte. Nafta se koristi za zagrevanje termičkog ulja, a mazut za sušenje materijala u sušnici. 3.5.1.4.1

DIZEL GORIVO Gorivo koje se koristi za grejanje sušare je dizel gorivo lako, koje se označava

oznakom D2. Gorivo za dizel motore mora da ispunjava zahteve propisane srpskim standardima SRPS B.H2.410 i SRPS B.H2.410/1. Karakteristike goriva za dizel motore KARAKTERISTIKA

DIZEL GORIVO

Naziv Oznaka JUS Viskozitet na 20OC ( cSt/OE )max

Vrlo lako D1 B.H2.410

Temperatura paljenja ( zatvoren sud ) OC min Temperatura zamućenja OC, ispod Temperatura stinjavanja OC, ispod Koks (%)max Sadržaj sumpora ( % )max Sadržaj pepela ( % )max Sadržaj vode i mehaničkih primesa (%)max

40

Lako D2 B.H2.411 (2,5 – 9) / (1,17 – 1,74) 50

ispod -8

ispod -5

ispod -20

ispod -15

0,15 0,05 0,01 0,05

0,1 1,0 0,02 0,1

Osnovne Osnovne osobine goriva za dizel motore KARAKTERISTIKA

JEDINICE

DIZEL GORIVO

UGLJENIK

%

86,3

VODONIK KISEONIK SUMPOR MINIMALNA KOLIČINA VAZDUHA ZA SAGOREVANJE

% % %

13,7 0 0,03

m3/kg

11,2

62

! MINIMALNA KOLIČINA GASA ZA SAGOREVANJE BRZINA ZVUKA NA 40OC KINEMATSKA VISKOZNOST NA +20OC TAČKA ZAMUĆENJA TEMPERATURA FILTRABILNOSTI KOLIČINA ISPARENOG PRI 200OC TOPLOTNA MOĆ CETANSKI BROJ TEMPERATURA PALJENJA

m3/kg m/s

O

11 1400 – 1500

C C

+6 do –12 +6 do –12

%

20 – 30

O

MJ/kg O

C

42,8 sa 50 > 55

Karakteristike Karakteristike dizel goriva Dizel gorivo Smeša naftnih derivata Temperatura paljenja u zatvorenom sudu: 38-430C Temperatura samopaljenja: 230-2600C Eksplozivna grupa: A Donja granica eksplozivnosti: 0,8%vol (DGE-GGE)/100%:5,9% Temperatura paljenja (plamište): 40-450C

Temperatura ključanja: 165-1800C Relativna gustina para: teže od vazduha Temperaturna klasa: T3 Gornja granica eksplozivnosti: 6,5%vol Grupa zapaljivosti: II

Gustina dizel goriva TEČNO GORIVO Dizel motorsko gorivo

ρ 420 0,850 – 0,890

Dizel gorivo je prema standardu JUS Z.CO.005 klasifikovan u klasu opasnosti Fx III B Fu. 3.5.1.4.2

TNG

TNG (tečni naftni gas) se u postrojenju koristi za potpaljivanje tečnog goriva u gorionicima. U postrojenje se doprema u čeličnim bocama, zapremine 35 l-u postrojenju se koristi i drži samo jedna boca TNG-a .

63

! 3.5.1.4.3

MAZUT

Mazut se koristi za sušenje kamenog agregata u rotacionoj sušnici. Mazut je gorivo dobijeno destilacijom sirove nafte i predstavlja smešu ugljovodonika sa opštom formulom CmHn. Karakteristike mazuta zavise od porekla sirove nafte iz koje se dobijaju. Opšte karakteristike mazuta date su u tabeli koja sledi. Karakteristike mazuta OSOBINA Gustina Maks. sadr.vode Donja toplotna moć Hd Teor.kol.vazd. za sagorevanje Temp.zapaljivosti para Viskoznost

JM (kg/m3) % kJ/kg Kg/kg 0 C cSt

VREDNOST 980 8.0 40614 11 120 600

Sastav mazuta se kreće u granicama C=80-86%, H=10-13%, O+N =0.8%, S=1.0%. Sastav mazuta koga isporučuje NIS dat je u nastavku teksta.

64

!

65

! 3.5.1.5.

OSTALI MATERIJALI

Termičko ulje se u navedenom postrojenju koristi kao fluid nosilac toplote za zagrevanje instalacija i rezervoara za bitumen i mazut. Naziv termičkog ulja: Termol 32 Izgled: providna-žuta tečnost Gustina na 150C: 0.850-0.890 g/cm3 Tačka paljenja: 2200C 1950C 32 (mm2/s) Viskozitet na 400C: 0 Viskozitet na 100 C: 5.3 (mm2/s) Viskozitet index: min. 95 Napomena: Podaci o termalnom ulju koji su ovde izneti preuzeti su iz bezbedonosne liste proizvodjača ulja.

3.5.2.

GOTOV PROIZVOD

Gotov proizvod iz ovog postrojenja je bitumenom vezana mešavina –- asfalt. Asfalt se koristi za izradu puteva-kolovoznih konstrukcija. Osnovni elementi kolovoznih konstrukcija su: zastor i podloga. Kod fleksibilnih kolovoznih konstrukcija zastor se sastoji od habajućeg i veznog sloja, a podloga od gornje i donje podloge (tampona), što je prikazano na slici koja sledi:

Slojevi imaju zadatak da stvore dobru podlogu za odvijanje saobraćaja, da budu otporni na habanje, da obezbede dobro kočenje i glatku površinu. Najvažniji sloj pri izgradnji puteva i saobraćajnica su bitumenom vezani materijali (asfalt) koji putu daju fleksibilnost i otpornost. Prvi sloj je osnova puta-posteljica (roadbed). Uglavnom ga čini glina. Drugi sloj se sastoji od donje i gornje podloge (base course) izrañene od kamenog agregata. Treći sloj je završni (shoulder) i sastoji od habajućeg i veznog sloja.

66

! Da bi se postigao odreñeni kvalitet bitumenom vezanih agregata-mešavina, potrebno je imati na raspolaganju više veličina zrna agregata tj. frakcija. Za svaki tip mešavine standardima su propisane granične linije unutar kojih bi trebalo da se nalazi projektovana ili ugrañena mineralna mešavina. Ove granične linije-pojasevi dobijeni su na osnovu statističke obrade pozitivnih rezultata. Od granulometrijskog sastava mineralne mešavine zavisi sposobnost dotičnog materijala da nakon sabijanja poseduje odgovarajuću stabilnosi i zbijenost. Odreñeno procentualnu učešće pojedinih frakcija je samo orijentaciono i ono se laboratorijski kasnije, više puta proverava, a po potrebi i koriguje. Projektovanje gustih mešavina koje se najčešće koriste za zastore kod savremenih kolovoza zasniva se na izboru agregata, projektovanju mineralne mešavine, izboru veziva i odreñivanju optimalne količine veziva. Uzimajući sve ovo u obzir potrebno je isporučivati bitumenski vezanu mešavinu različitog kvaliteta sa stanovišta sastava mineralnog agregata, granulometrije agregata i količine veziva. Gotov proizvod iz ovog postrojenja, dakle, ima različit sastav u pogledu sadržaja pojedinih agregata, granulacije agregata i količine veziva u zavisnosti od potreba ugradnje.

3.6.

KAPACITET

3.6.1.

KAPACITET PROIZVODNJE PROIZVODNJE

Nominalni proizvodni kapacitet postrojenja je 160 t/h asfalta. Postavljeni tehničko-tehnološki sistem proizvodnje asfalta treba da omogući proizvodnju asfalta, saglasno mogućnostima Nosioca projekta da iste plasira na tržištu.

3.6.2.

DNEVNI I GODIŠ GODIŠNJI FOND RADNOG VREMENA VREMENA

Potreba za asfaltom, kao proizvodom predmetnog postrojenja, uglavnom je u letnjem periodu, kada traje grañevinska sezona, odnosno u periodu kada se radi na izgradnji puteva. U ovom periodu postrojenje će raditi uglavnom danju. Zimski period, kada nema potrebe za asfaltom, biće iskorišćen za popravke i održavanje postrojenja.

3.6.3.

VRSTE I KOLIČ KOLIČINE POTREBNE ENERGIJE ENERGIJE I ENERGETSKIH FLUIDA FLUIDA

3.6.3.1.

ELEKTROENERGIJA

Napajanje električnom energijom je iz glavnog razvodnog ormara, koji se nalazi u radnom prostoru pogona. Napajanje linija od GRO do svake linije je kablovima ili energetskim žilama preko visećih regala. Svaka mašina u liniji je spojena sa glavnim elektroormarom linije u kojoj se mašina nalazi, a instalacioni kablovi su postavljeni kroz zatvorene metalne kanalne kutije. 67

!      

vrsta struje: napon: učestalost: broj faza: instalisana snaga: stepen jednovremenosti

naizmenična 380 /220 V 50+2%-5% Hz 3+N 400 kW 0,75

Kada postrojenje radi u “stand by" režimu potrebna snaga iznosi 46 kW.

3.6.3.2.

TOPLOTNA ENERGIJA U OKVIRU POSTROJENJA ZA ZA PROIZVODNJU ASFALTA

Toplotna energija za grejanje ureñaja postrojenja dobija se sagorevanjem uz pomoć gorionika, u odgovarajućim ureñajima, mazuta i D2. Grejanje upravljačke kabine vrši se električnom energijom-električnim kaloriferima.

3.6.3.3.

VRSTE I KOLIČ KOLIČINE POTREBNE VODE U okviru predviñenih sadržaja na kompleksu voda se koristi kao:  voda za piće  voda za higijensko-sanitarne potrebe  voda za kvašenje polaznog materijala (mineralnih sirovina) Snabdevanje objekta vodom za ove potrebe je iz gradskog vodovoda. Količina vode za piće i sanitarne potrebe je 300 l/dan. Količina vode za kvašenje materijala procenjuje se na 3m3 na dan.

3.6.3.4.

KOMPRIMOVANI VAZDUH

Snabdevanje komprimovanim vazduhom se vrši iz postojeće kompresorske stanice, koja je u sastavu postojećeg kompleksa.

68

!

3.7.

PRIKAZ VRSTE I KOLIČ KOLIČINE ISPUŠ ISPUŠTENIH GASOVA, VODE I DRUGIH TEČ TEČNIH I GASOVITIH OTPADNIH OTPADNIH MATERIJA, POSMATRANO PO TEHNOLO TEHNOLOŠKIM CELINAMA UKLJUČ UKLJUČUJUĆ UJUĆI EMISIJE U VAZDUH, ISPU ISPUŠ PUŠTANJE U POVRŠ POVRŠINSKE I PODZEMNE VODNE RECIPIJENTE, RECIPIJENTE, ODLAGANJE NA ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTE, BUKU, VIBRACIJE, TOPLOTU, ZRAČ ZRAČENJA (JONIZUJUĆ (JONIZUJUĆA I NEJONIZUJUĆ NEJONIZUJUĆA) IDR.

3.7.1.

EMISIJA U VAZDUH Pri radu postrojenja za proizvodnju asfalta u vazduh se emituju ili mogu biti

emitovani:  prašina mineralnih sirovina, koja je neizbežan pratilac svih operacija prijema, skladištenja i izuzimanje sa skladišta pri kojima se materijal pomera  prašina koja je zahvaćena i poneta vazdušnim strujanjem sa gomila uskladištenog polaznog materijala na otvorenom  prašina nastala u ureñajima u okviru postrojenja u kojima se tretiraju mineralne sirovina operacijama transporta i pomeranja tih materijala  produkti sagorevanja goriva u cilju stvaranja toplote kojom se vrši zagrevanje materijala u bubnju za sušenje  produkti sagorevanja goriva u cilju stvaranja toplote, kojom se vrši grejanje termalnog ulja u agregatu za grejanje ulja,  emisija isparljivih ugljovodonika u operacijama grejanja bitumena kao osnovnog veznog materijala u procesu izrade asfalta  emisija isparivih gasova pri sagorevanju mazuta

3.7.2.

ISPUŠ ISPUŠTANJE U VODU

Prikaz ispuštanja u vodu razmatra se preko tehnološke, atmosferske i sanitarnofekalne otpadne vode.

3.7.2.1.

TEHNOLOŠ TEHNOLOŠKE OTPADNE VODE U ovom pogonu ne nastaju tehnološke otpadne vode.

3.7.2.2.

ATMOSFERSKE OTPADNE VODE

Atmosferske vode u sebi sadrže: pesak, prašinu, ulje, prosute sirovine i sl. I ne mogu se bez prerade upuštati u okolni prostor.

69

! 3.7.2.3.

SANITARNOSANITARNO-FEKALNE OTPADNE VODE

Sanitarno fekalne otpadne vode iz sanitarnih čvorova se kanališu postojećim kanalizacionim sistemom do vodonepropusne septičke jame, koja postoji na kompleksu.

3.7.3.

ODLAGANJE NA ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTE Ovaj objekat stvara sledeće vrste čvrstog otpada:  Industrijski otpad amortizacionog tipa,  Otpad koji nastaje u procesu proizvodnje,  Otpad tipa čvrstog komunalnog otpada  Specifičan otpad

U industrijski otpad amortizacionog tipa spada oprema koja je odbačena, istrošena, pohabana, pokvarena, neispravna, i kao takva neupotrebljiva u postrojenju. U procesu proizvodnje nastaje kao otpad termalno ulje koje je tokom upotrebe promenilo karakteristike, te više nije za upotrebu. Količina ovog ulja koja se nalazi u postrojenju je 1400 l. Procenjuje se da će vek trajanje jednog punjenja biti 5 godina pre zamene. Čvrst komunalni otpad nastaje kao posledica boravka ljudi u objektu. Procenjuje se da će količina ovog otpada biti oko 5 kg na dan. U postrojenju nastaje sledeći otpad, koji je, zbog fizičko hemijskih karakteristika koje poseduje, specifičan: talog iz rezervoara za gorivo, koji se iz rezervoara periodično čistiodstranjuje talog iz separatora ulja iscepane i oštećene filter vreće Procenjuje se da će biti potrebno da se rezervoari čiste svake treće godine i da će količina taloga po jednom čišćenju iznositi 400 l. Procenjuje se da će godišnje nastajati 10 kg izdvojenog taloga i plivajućeg materijala iz separatora ulja. Procenjuje se da će godišnje nastajati oko 20 kg filter vreća.

3.7.4.

BUKA

Buka predstavlja svaku nepoželjnu ili neprijatnu zvučnu pojavu, koja preko izvesnih nivoa utiče na psihičko i fizičko stanje čoveka, smanjuje produktivnost rada, stvara nemir i ometa odmor, a može da ošteti funkcije pojedinih organa, pa i zdravlje u celini. Buka spada u najrasprostranjenije štetne faktore životne i radne sredine čoveka. U ovom objektu buku stvaraju: 1. Kompresor 2. Kamioni koji dovoze sirovinu 3. Kamioni koji odvoze gotov proizvod 4. Rotaciona su suššara Trakasti i puž 5. pužasti transporteri, kao i kofič kofičasti elevator

70

! 3.7.5.

VIBRACIJE U ovom objektu nema opreme koja izaziva vibracije.

3.7.6.

JONIZUJU JONIZUJUĆ NEJONIZUJUĆE ZRAČ ZRAČENJE ZUJUĆE I NEJONIZUJUĆ

U objektu koji je predmet ove procene u toku rada nije predviñeno korišćenje nikakvih ureñaja koji proizvode ili ispuštaju jonizujuće ili nejonizujuće zračenje.

3.7.7.

TOPLOTA Projekat koji je predmet ove Procene u toku rada neće proizvoditi toplotu.

3.8.

PRIKAZ TEHNOLOGIJE TRETIRANJA TRETIRANJA SVIH OTPADNIH OTPADNIH MATERIJA

3.8.1.

TRETMAN OTPADNOG VAZDUHA VAZDUHA

U cilju eliminacije emisije, odnosno svoñenja prisustva prašine mineralnih sirovina u vazduhu okoline u granice dozvoljene zakonskim propisima, predviñeni su u okviru postrojenja:  Postupci koji imaju za cilj smanjenje emisije prašine mineralnih sirovina u operacijama prijema, skladištenja i izuzimanja mineralnih sirovina sa skladišta  Ureñaji koji imaju za cilj prečišćavanje vazduha od polutanata, emitovanih u postupcima i operacijama u pojedinim ureñajima mašinskog postrojenja

3.8.1.1.

POSTUPCI ZA SMANJENJE SMANJENJE EMISIJE PRAŠ PRAŠINE MINERALNIH SIROVINA U OPERACIJAMA OPERACIJAMA PRIJEMA, SKLADIŠ SKLADIŠTENJA I IZUZIMANJA MATERIJALA SA SKLADIŠ SKLADIŠTA

U cilju svoñenja na najmanju moguću meru, odnosno eliminacije emisije prašine koja se javlja kao neizbežan pratilac operacija premeštanja mineralnih sirovina, u okviru postrojenja se pri operacijama prijema, skladištenja i izuzimanja materijala sa skladišta, primenjuju:  Kvašenje polaznog materijala (mineralnih sirovina) prskanjem vodom, prilikom operacija istovara iz prevoznih sredstava, kojima se doprema na skladišni depo  Kvašenje polaznog materijala (mineralnih sirovina) prskanjem vodom prilikom operacija njegovog premeštanja u skladištu, odnosno prilikom operacija izuzimanja materijala sa skladišnog platoa u cilju punjenja usipnog bunkera  Kvašenja gomila materijala prskanjem vodom u letnjim mesecima radi smanjenja mogućnosti da sitnije čestice materijala budu zahvaćene vazdušnim strujama sa gomile materijala i raznete u širu okolinu postrojenja  Skladištenje kamenog brašna i transportno manipulativne operacije sa istim se obavljaju u zatvorenim posudama (rezervoarima) i zatvorenim cevovodima

71

! 3.8.1.2.

PREČ PREČIŠĆAVANJE ŠĆAVANJE VAZDUHA OD POLUTANATA POLUTANATA EMITOVANIH U POSTUPCIMA I OPERACIJ OPERACIJAMA IJAMA U POJEDINIM UREDJ UREDJAJIMA DJAJIMA MAŠ MAŠINSKOG POSTROJENJA

Prečišćavanje vazduha od prašine mineralnih sirovina, koja se emituje u postupcima i operacijama sa suvim materijalom u pojedinim ureñajima mašinskog postrojenja, vrši se pomoću ureñaja za prečišćavanje vazduha. Ureñaj za prečišćavanje vazduha je sastavni deo postrojenja i na njega je priključena oprema u kojoj se pri radu generiše prašina polaznih materijala koja se emituje u vazduh (bubanj za sušenje, sistem sita, elevator za vruće materijale). Ureñaj se sastoji iz ciklonskog prečistača (odvajanje grube prašine) i filterskog prečista (odvajanje fine prašine). U ciklonskom prečistaču se, promenom brzine vazdušne struje, vrši odvajanje grubih (težih) čestica iz vazduha, koje se talože u delu ciklona, predviñenom za sakupljanje izdvojenog materijala, odakle se, sistemom pužnih transportera i cevovoda, sprovodi u elevator za vrući materijal radi korišćenja u izradi asfalta. U filterskom prečistaču vrši se izdvajanje finije prašine i ostalih čestica, koje su produkt sagorevanja mazuta, i koji se po otresanju sa filter vreća, sakupljaju u delu ureñaja za sakupljanje materijala, odakle se pužnim transporterom i cevovodom transportuju u silos za “sopstveni” filer. Iz silosa se dalje, po potrebi, izuzima i koristi pri izradi asfalta. Tehnički podaci ureñaja: kapacitet 42 000 Nm3/h radna temperatura max. 1300 C filter sintetičko platno površina filtera (instalirana) 640/592 m2 sadržaj prašine na izlazu manje od 20 mg/m3 Ureñaj za prečišćavanje vazduha radi potpuno automatski. Sistemom blokada onemogućeno je puštanje u rad mašinskog postrojenja, ako ureñaj za prečišćavanje vazduha nije u funkciji. Izgled filtera prikazan je na slici koja sledi:

72

!

Slika broj 20: 20: Izgled filtera sa vrećama za tretman vazduha Nosilac projekta svake godine pri punom kapacitetu rada asfaltne baze vrši merenje emisije i imisije. Ni jedne godine sadržaj opasnih i štetnih materija nije bio iznad vrednosti koje propisuje Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidencije podataka ("Službeni glasnik RS" broj 30/97, 35/97) i Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Službeni glasnik RS" broj 54/92; 30/99; 19/06). Rezultati zadnjeg merenja emisije obavljenih u junu 2009.g. dostavljaju se u daljem tekstu ove studije.

73

!

74

!

3.8.2.

TRETMAN OTPADNIH VODA VODA

U ovom postrojenju ne vrši se poseban tretman tehnoloških otpadnih voda, jer tehnoloških otpadnih voda nema. Tretman sanitarno fekalnih voda se takodje ne vrši, već se iste prazne od strane ovlašćenog preduzeća. Tretman atmosferskih voda će se vršiti prolaskom kroz taložnik i separator ulja i masti. Rezervoari bitumena i mazuta smešteni su u tankvanama koje imaju pod uradjen u nagibu ka šahti za sakupljanje atomosferskih voda i slučajno iscurelih sadržaja. Tankvane su na otvorenom. Izgled tankvana prikazan je na slici koja sledi:

Slika broj 21: 21: Tankvana rezervoara za mazut

Voda koja se sliva sa skladišta gradbenih materijala koja se neprekidno prskaju.

Slika broj 22: 22: Tankvana rezervoara bitumena Zapremina tankvane je dovoljna za prihvat celokupne količine slučajno iscurele tečnosti, što je sasvim dovoljno imajući u vidu da su i bitumen i mazut pod normalnim atmosferskim uslovima (temperatura manja od 400C) čvrste materije koje odmah po iscurenju formiraju čvrstu lepljivu masu koja nije tečljiva.

75

! Tankvana služi za prihvat atmosferskih voda koje padnu na rezervoare bitumena i mazuta. Ova voda se sliva do slivnika koji je podzemnim cevovodom povezan sa otvorenim bazenom koji se nalazi u neposrednoj blizini postrojenja. Izgled otvorenog bazena dat je na slici koja sledi:

Slika broj 23: 23: Izgled bazena za sakupljanje atmosferskih voda iz tankvana Voda iz ovog bazena koristi se za prskanje skladišta mineralnih sirovina. Atmosferske vode sa transportno manipulativnih površina se slivaju pogodnim kanalima ili prema gomilama gradbenih materijala, ili prema zelenim površinama. Atmosferske vode koje se pogodnim nagibima usmeravaju ka separatoru ulja i taložniku odakle se voda uliva u isti bazen gde se ulivaju i vode iz tankvana rezervoara mazuta u bitumena. Taložnik peska (peskolov) je bazen izrañen od vodonepropusnog betona u kome se ostvaruje laminarni tok vode i taloženje peska i zemlje. Voda osloboñena peska i zemlje dalje produžava u separator, a na dnu peskolova ostaje mulj sastavljen od peska i zemlje. Separator ulja je gravitacioni taložnik odakle se izdvojeno ulje prikuplja u burad, dok se vodena faza ispušta u skladu sa vodoprivrednim uslovima. Gravitacioni separator ulja je izrañen od vodonepropusnog betona čije su bočne strane malterisane do "crnog sjaja". U separator se ugrañuju penjalice radi silaska i čišćenja. Separator se sastoji od dve komore. U prvoj komori se ostvaruje laminarni tok vode-talože se nečistoće, a u drugoj komori se vrši izdvajanje ulja. Izdvajanje ulja je proces koji se vizuelno posmatra i kada se uoči da se ulje izdvojilo, separator se čisti. Čišćenje separatora obavlja organizacija koja ima dozvolu nadležnog ministarstva za ovu delatnost i koja će sakupljeni sadržaj trajno zbrinuti.

76

! 3.8.3.

TRETMAN ČVRSTOG OTPADA

Čvrsti otpad nastao radom ovog objekta tretira se na sledeći način: Industrijski otpad amortizacionog tipa - Istrošena oprema je inertna i spada u zelenu listu otpada. Ona se skuplja, na odgovarajući način pakuje, i otprema na tretman privrednim subjektima koja imaju dozvolu za sakupljanje, tretman i privremeno odlaganje otpada u skladu sa Zakonom o otpadu. Otpad koji nastaje u procesu procesu proizvodnjeproizvodnje-Termalno ulje, koje je tokom upotrebe promenilo karakteristike, te više nije za upotrebu, pri pražnjenju sistema propisno će se upakovati i otpremiti isporučiocu novog ulja na regeneraciju i popravku kvaliteta ulja, kako bi isto moglo biti ponovo korišćeno. Ustupanje termalnog ulja mora biti uz popunjavanje Dokumenta o kretanju opasnog otpada. Talog iz rezervoara za gorivo, koji će biti evakuisan iz rezervoara u postupcima periodičnog čišćenja rezervoara, po vañenju, će se predati privrednom subjektu koje je izvršilo čišćenje. Otpad tipa čvrstog komunalnog otpadaotpada-Komunalni otpad se odlaže u kontejnere, koje redovno prazni JKP po Ugovoru i odvozi na komunalnu deponiju. Talog i ulje iz separtora ulja se ustupaju privrednom subjektu koje je izvršilo čišćenje separatora na krajnje zbrinjavanje..

3.8.3.1.

ZAŠ ZAŠTITA ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTA OD PROCURIVANJA GORIVA GORIVA

Rezervoari za gorivo i mazut su dvoplaštni i biće postavljeni na posebnim nepropusnim betonskim platoima, koji sa strane imaju betonske zidove, čime se formiraju tankvane. Zadatak tankvana je da prihvate iscurele količine goriva i spreče njihovo razlivanje u okolinu.

3.8.4.

TRETMAN OSTALIH ŠTETNIH UTICAJA

3.8.4.1.

BUKA

Buka koja nastaje u okviru rada postrojenja se kreće u granicama 86-100 dBA, mereno na rastojanju od 1m od izvora koji stvara buku, što ukazuje da buka koja se stvara u postrojenju na navedenoj lokaciji neće biti dominantna. Može se zaključiti da se, uzimajući u obzir čitav kompleks, njegovo okruženje i blizinu magistralnog puta, nivo buke neće ugroziti, zdravlje ljudi i životnu sredinu, tako da nisu predviñene posebne mere za svoñenje buke u zakonski nivo.

3.8.4.2.

VIBRACIJE

Normalnim radom objekat ne prouzrokuje vibracije koje bi se prenosile u okolinu, pa nije potreban poseban tretman za otklanjanje štetnih uticaja vibracija.

77

! 3.8.4.3.

TOPLOTA

Normalnim radom objekat ne proizvodi toplotu, koja bi se prenosila u okolinu, pa nije potreban poseban tretman za otklanjanje štetnih uticaja povećanja temperature.

3.8.4.4.

JONIZUJUĆ JONIZUJUĆE I NEJONIZUJUĆ NEJONIZUJUĆE ZRAČ ZRAČENJE

Normalnim radom objekat ne prouzrokuje jonizujuće i nejonizujuće zračenje, pa nije potreban poseban tretman za otklanjanje štetnih uticaja ovog zračenja.

78

!

4.

PRIKAZ GLAVNIH ALTERNATIVA ALTERNATIVA KOJE JE NOSILAC NOSILAC PROJEKTA RAZMATRAO

Nosilac projekta je izvršio izbor predmetne lokacije saglasno svojoj nameri da se bavi proizvodnjom asfalta. Izbor lokacije izvršio iz razloga: 1. Prostorne mogućnosti lokacije Mogućnost prilaska transportnih sredstava mestu skladištenja 2. 3. Mogućnost fizičko-tehničkog obezbeñenja 4. Nivo potrebnih intervencija u prostoru 5. Okruženje lokacije 6. Postojanje asfaltne baze koja na ovom kompleksu radi zadnjih 50 godina Navedeni redosled kriterijuma nije bio i redosled važnosti istih.

79

!

5.

PRIKAZ TRENUTNOGTRENUTNOG-SADAŠ SADAŠNJEG STANJA ŽIVOTNE SREDINE

(MIKRO

I

MAKRO MAKRO

LOKACIJA),

SA

OBJAŠ OBJAŠNJENJEM NA OSNOVU KOJIH KOJIH I KAKO DOBIJENIH DOBIJENIH PODATAKA JE PRIKAZANO STANJE ŽIVOTNE SREDINE Podaci o ekološkim karakteristikama grada Novog Pazara ne postoje. Za posmatrano područje ne postoje podaci o stanju životne sredine. Na predmetnoj lokaciji nije odreñivano stanje osnovnih substrata sredine kao što su vazduh, voda, zemlja, buka idr. Novi Pazar nema niti jedan dokument koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Merenje kvaliteta vazduha u gradu nikada nije obavljeno. Imajući u vidu razvijenost opštine, broj preduzeća, proizvodnu strukturu i drugo, može se zaključiti da je grad opterećen aerozagañenjima koja potiču od saobraćaja, individualnih ložišta porodičnih kuća, emisija iz fabrika i druga. Toksične materije u rekama, iako se ne vrše redovna merenja su prisutne, budući da su sve pritoke reke Jošanice zagañene. Ispuštanje otpadnih industrijskih voda u reke nije rešeno, tako da su i rečni tokovi dosta zagañeni. U reku Rašku se uglavnom ispuštaju vode iz procesa beljenja i kamenovanja teksasa, tako da je reka vrlo često plava ili crna od indigo plave boje iz džinsa ili crne iz kepera. U reku Jošanicu ispuštaju se vode iz procesa obrade mermera tako da je voda bela sa puno peska, taloga i sedimentnih materija. Ove komponente za preradu teksasa predstavljaju posebnu opasnost po ekologiju, jer su izuzetno toksične, a izlučuju se direktno u sliv Raške bez filtriranja. Na ušću u Jošanicu se često može primetiti da je reka Trnavica crvena kao krv, a u delu Raške kroz Selakovac u rečnom koritu mogu se videti i školjke automobila. Pored Raške i Trnavice, u teškom stanju je reka Jošanica, jer se vode sa deponije Golo Brdo ulivaju u nju. Na lokaciji Golo Brdo ima 14 planinskih izvora, a tu je smeštena deponija i svi ti izvori ispiraju deponiju i voda ulazi u pritoku Jošanice. Voda je na izlazu iz deponije promenila boju, tako da sada ima boju crne kafe. Proteklih godina otpad u rekama je izazivao i poplave. Kada bi krenulo naglo otapanje snega, rečni tokovi su jednostavno bili zapušeni otpadom i voda se izlivala u kuće. Što se tiče čvrstog otpada zastupljeni su svi vidovi čvrstog otpada. Postojeće količine otpada u Republici Srbiji (kao i u mnogim zemljama u tranziciji) pa i u Novom Pazaru, je veoma teško proceniti. Osnovni razlog je nedostatak podataka o kvalitativnoj i kvantitativnoj analizi otpada, tačnije, voñenja evidencije o količinama, utvrñivanja karakteristika, naročito sastava, kao i sprovoñenja kategorizacije otpada. Sakupljanje komunalnog otpada u Novom Pazaru obavlja Javno komunalno preduzeće čiji je osnivač opština. Sakupljeni otpad se direktno transportuje na neadekvatnu gradsku deponiju (smetlište), jer sanitarna deponija ne postoji. Deponija je smeštena na lokaciji Golo Brdo, na 1.100 metra nadmorske visine, 23 km od grada. Otpad se na deponiju jednostavno baca na

80

! nekontrolisan način, bez prekrivanja ili sabijanja, odnosno, bez poštovanja minimalnih mera zaštite zdravlja stanovništva i životne sredine. U okolini Novog Pazara takoñe ima i dosta divljih deponija. Nije kontrolisana neplanska seča šumskog bogatstva kao prirodnog dobra značajnog za očuvanje životne sredine kroz sprečavanje erozija i promena klime te održivosti vodenih staništa na šumskim terenima. Jedan od posebnih segmenata ekologije je neophodna mera zaštite prirodnih dobara, zaštita prirodnih retkosti, biodiverziteta, povećanje površina po posebnim zaštitom: Kompleksa Pazarište-Sopoćani, odnosno kanjona reke Raške sa bogatom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta. Ovaj prirodni kompleks je suočen sa uzurpacijom izgradnje nekontrolisanih objekata i objektivnom opasnošću zagañenja vodotoka Raške iz kojih se povremeno napaja zahvat gradskog vodotoka. Saobraćaj u Novom Pazaru nije organizovan na odgovarajući način. Broj automobila ne odgovara kapacitetima gradskih ulica, trotoari su uski, parkirana vozila primoravaju grañane da hodaju ulicama kojima se kreću i automobili, zbog čega postoji opasnost da vozila udare pešake. U proteklom periodu, a najmanje jednom godišnje nosilac projekta je vršio merenje kvaliteta vazduha od strane ovlašćene organizacije. Poslednje merenje izvršeno je 19.06.2009.g. pri čemu su dobijeni rezultati koji su pokazali da ni jedan od parametara koji se meri u skladu sa Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Službeni glasnik RS" broj 54/92; 30/99; 19/06) nije prekoračio GVI.

81

!

6.

OPIS MOGUĆ MOGUĆIH ZNAČ ZNAČAJNIH UTICAJA PROJEKTA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU

6.1.

UTICAJ NA STANOVNIŠ STANOVNIŠTVO

Primenjene mere u sistemu zaštite životne sredine obezbeñuju da Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog niti trajnog uticaja na zdravlje stanovništva.

6.2.

UTICAJ NA FLORU I FAUNU FAUNU

Primenjene mere u sistemu zaštite životne sredine obezbeñuju da Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog niti trajnog uticaja na floru i faunu.

6.3.

UTICAJ NA ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTE, VODU I VAZDUH

Primenjene mere u sistemu zaštite životne sredine obezbeñuju da Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog niti trajnog uticaja na zemljište, vodu i vazduh.

6.4.

UTICAJ NA KLIMATSKE KLIMATSKE ČINIOCE

Primenjene mere u sistemu zaštite životne sredine obezbeñuju da Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog niti trajnog uticaja na klimatske uslove.

6.5.

UTICAJ NA GRADJ GRADJEVINE, DJEVINE, NEPOKRETNA KULTURNA KULTURNA DOBRA, ARHEOLOŠ ARHEOLOŠKA NALAZIŠ NALAZIŠTA I AMBIJENTALNE CELINE CELINE

Primenjene mere u sistemu zaštite životne sredine obezbeñuju da Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog niti trajnog uticaja na grañevine, nepokretna kulturna dobra i arheološka nalazišta. Uticaj na ambijentalne celine je prisutan, ali planiranim ureñenjem prostora (zoniranjem) i održavanje kućnog reda u kompleksu ovaj nepovoljan uticaj će biti umanjen.

82

!

6.6.

UTICAJ NA PEJZAŽ PEJZAŽ

Uticaj na pejzaž je prisutan, ali planiranim ureñenjem prostora (zoniranjem) i održavanje kućnog reda u centru ovaj nepovoljan uticaj će biti umanjen.

6.7.

MEDJ MEDJUSOBNI DJUSOBNI UTICAJ NAVEDENIH NAVEDENIH ČINILACA

Izvršena sagledavanja ukazuju da neće biti meñusobnih uticaja navedenih činilaca životne sredine u smislu povećanja intenziteta dejstva na životnu sredinu, kada je u pitanju novo postrojenje. Ne možemo, a da ne naglasimo da na stanje životne sredine utiču i druge aktivnosti i postrojenja unutar ovog kompleksa o čemu je već bilo reči, i da se zaključak dat u alineji 1 ovog pasusa odnosi samo na postrojenje nove baze.

83

!

7.

MOGUĆ MOGUĆE UGROŽ UGROŽAVANJE ŽIVOTNE SREDINE Uticaji usled aktivnosti projekta na životnu sredinu se javljaju: 1. u toku izgradnje 2. u toku eksploatacije 3. u toku udesa

7.1.

UTICAJ U TOKU IZGRADNJE IZGRADNJE OBJEKTA S obzirom da je predmetni projekat izgradjen ovo poglavlje se ne razmatra.

7.2.

UTICAJ U TOKU EKSPLOATACIJE EKSPLOATACIJE PROJEKTA

7.2.1.

UTICAJ NA ZAGADJ ZAGADJENJE DJENJE VAZDUHA

Ovaj objekat svojim radom utiče na zagañenje vazduha, ali se taj uticaj smanjuje ugradnjom ciklona i vrećastih filtera tako da ispušteni vazduh zadovoljava uslove iz člana 23 Pravilnika o graničnim vrednostima, metodama merenja emisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Sl. glasnik RS" broj 30/97).

7.2.2.

UTICAJ NA ZAGADJ ZAGADJENJE DJENJE VODE Zagañenje vode se posmatra kao zagañenje površinskih i zagañenje podzemnih

voda.

7.2.2.1.

UTICAJ NA ZAGADJ ZAGADJENJE DJENJE POVRŠ POVRŠINSKIH VODA Do zagañenja površinskih voda radom ovog objekta ne može doći, iz sledećih

razloga: 1. 2. 3.

4. 5.

rezervoar za mazut je smešten u zaštitnom bazenu zapremina zaštitnog bazena je dovoljna da odredjenu količinu slučajno iscurelog mazuta mazut se na temperaturi ispod 400C ponaša kao čvrsta materija koja nema spososbnost tečenja, te i u slučaju iscurivanja nema opasnosti da će doći do prodora mazuta u zemljište, a time i u podzemne vode rezervoari bitumena su u zaštitnim bazenima bitumen u dodiru sa vazduhom, a na temperaturi koja je ispod temperature tečenja (>100 0C) se odmah pretvara u čvrstu masu koja ne može da 84

!

6. 7.

7.2.2.2.

prodre u podzemne vode, tako da ukoliko doñe do curenja bitumena nema opasnosti za površinske vode rezervoari za naftu su u zaštitnim bazenima čija je zapremina dovoljna za prihvat slučajno iscurelog sadržaja atmosferske vode sa transportno manipulativnih površina se tretiraju pre ulivanja u reku Rašku preko separatora ulja i masti i taložnika

UTICAJ NA ZAGADJ ZAGADJENJE DJENJE PODZEMNIH VODA

U normalnim uslovima rada u ovom objektu, uz poštovanje mera opisanih u delu 4.2.2.1, nije moguće da doñe do zagañenja podzemnih voda, jer se voda ne koristi u procesu proizvodnje, a sva oprema je nad zemljom, nema ukopanih bazena niti drugih delova opreme.

7.2.3.

UTICAJ NA ZAGADJ ZAGADJENJE DJENJE ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTA Normalnim radom ovog objekta ne zagañuje se tlo iz sledećih razloga: ♠ Sirovine i gotovi proizvodi se pravilno lageruju ♠ Prosuti i neklasifikovani agregat se vraća na separaciju na ponovnu klasifikaciju ♠ Prosuti bitumen se vraća ponovo u proces ♠ Prašina iz vrećastog filtera se vraća u silos za filing i ponovo koristi ♠ Komunalni otpad se odlaže u kante u krugu radionice, a kante se redovneo prazne od strane JKP ♠ Rezervoari za mazut i bitumen nalaze se u tankvanama, koje će slučajo iscurelu naftu i mazut zadržati u tankavani i neće dozvoliti zagañenje tla ♠ Ukoliko doće do iscurivanja bitumena zagañenje tla biće trenutno u površinskoj zoni, jer se takoreći trenutno bitumen pretvara u čvrstu masu

7.2.4.

UTICAJ BUKE

S obzirom na udaljenost lokacije i okruženje samog objekta, buka nastala radom ovog objekta neće imati negativnog uticaja na naseljeno mesto.

7.2.5.

UTICAJ VIBRACIJA Uticaj vibracija nije prisutan tokom izgradnje i eksploatacije projekta i instalacija.

7.2.6.

UTICAJ JONIZUJUĆ JONIZUJUĆEG I NEJONIZUJUĆ NEJONIZUJUĆEG ZRAČ ZRAČENJA

Uticaj jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja nije prisutan tokom izgradnje i eksploatacije projekta i instalacija.

85

! 7.2.7.

UTICAJ NA ZDRAVLJE STANOVNI STANOVNIŠ TANOVNIŠTVA I KLIMATSKE USLOVE USLOVE

Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog ili trajnog uticaja na zdravlje stanovništva niti na klimatske uslove.

7.2.8.

UTICAJ NA NASELJENOST NASELJENOST I MIGRACIJU STANOVNI STANOVNIŠ NIŠTVA

Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog ili trajnog uticaja na naseljenost i migraciju stanovništva.

7.2.9.

UTICAJ NA KOMUNALNU INFRASTRUKTURU

Projekat se u svemu uklapa u postojeću komunalnu infrastrukturu i neće uticati na promenu dosadašnje infrastrukture.

7.2.10.

UTICAJ NA ZAŠ ZAŠTIĆ TIĆENA KULTURNA I PRIRODNA PRIRODNA DOBRA

Projekat svojom izgradnjom i za vreme svog rada neće imati privremenog ili trajnog uticaja na zaštićena prirodna i kulturna dobra.

86

!

7.3.

UTICAJ U SLUČ SLUČAJU UDESA (HAVARIJE)

7.3.1.

DEFINISANJE I ANALIZA ANALIZA MOGUĆ MOGUĆIH UDESNIH SITUACIJA

U našoj zemlji se procena opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa i potencijalnog zagañivanja životne sredine vrši u skladu sa odredbama Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagañ zagañivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl. glasnik PC, br. 60/94). Opasne materije, u smislu ovog Pravilnika, su materije koje imaju vrlo toksična, oksidirajuća, eksplozivna, ekotoksična, zapaljiva, samozapaljiva i druga svojstva opasna po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu. Opasne materije prisutne u skladišnim prostorima i tehnološkim postupcima predmetne stanice su: − Naftni derivati a njihova maksimalna količina (kada su svi rezervoari puni) iznosi 138m3. U skladu sa navedenim Pravilnikom za analizirani projekat nije obavezna izrada Procene opasnosti od hemijskog udesa, ali će se za analizu opasnosti od udesa u ovoj Studiji iskoristiti elementi metodologije upravljanja rizikom od udesa. Udesni ili akcidentni dogañaj predstavlja naglo nastajanje opasnog neregularnog stanja u sistemu koje odstupa od redovnog odvijanja procesa ili pojava, a može da ima negativno delovanje na čoveka, funkcionisanje poslovnog sistema, socijalnu sferu i životnu sredinu. Pod udesom se podrazumeva oslobañanje energetskog i transformacija materijalnog potencijala pri kome materijali prisutni u postrojenju, kao i instalisani tehnički ureñaji, zahvaćeni tim stanjem mogu da izazovu ugrožavanje ljudi, naselja i životne sredine u celini -udesom se realizuje potencijalna opasnost preko energije i materije. Udesni dogañaji i udesni uslovi, koji nastaju u odgovarajućoj zoni delovanja, formiraju udesno stanje sistema. Udesno stanje predstavlja sveukupnost negativnih uslova i faktora u odgovarajućoj zoni, nastalih kao rezultat delovanja udesnog dogañaja. Mogući nastanak akcedentnih dogañaja u predmetnom postrojenju je uslovljen karakteristikama projektovanog sistema ureñaja, procesa i materijala prisutnih u postrojenju saglasno kojima se u predmetnom postrojenju mogu, teoretski, dogoditi sledeći akcidenti: Požžar 1. Po 2. Eksplozija 3. Nekontrolisano ispuš ispuštanje ili izlivanje prisutn prisutnih goriva 4. Otkaz ssistema istema za filtriranje vazduha Svaki od ovih akcedenata mogu, teoretski, na više načina ugroziti postrojenje, objekte i životnu sredinu u okruženju, tako da se u zavisnosti od nastalog akcedenta može pojaviti toksično, toplotno, mehaničko ili dejstvo udarnim talasom u prva tri dogadjaja, odnosno zagadjenje vazduha u poslednjem mogućem dogadjaju.. Mogući nastanak akcedentnih dogañaja požara i/ili eksplozije je uslovljen karakteristikama projektovanog sistema ureñaja, procesa i materijala i zasnovan je na činjenici da su u predmetnom postrojenju istovremeno prisutni zapaljivi materijali i vazduh kao oksidant što u slučaju postojanja eventualnih izvora paljenja može dovesti do pojava požara i/ili eksplozija u prostoru ili delu prostora predmetnog postrojenja. 87

! Mogući nastanak akcidentnog dogañaja, koji se manifestuje nekonstrolisanim ispuštanjem ili izlivanjem prisutnih goriva je posledica mehaničkih oštećenja. • Havarije usled pojave pukotina na cevovodima i rezervoarima • Havarije na vozilima Izvor udesa, pored mehaničkih oštećenja može biti i ljudski faktor i to od strane zaposlenih (gruba greška rukovaoca. Mogući nastanak akcidentnog dogañaja koji se manifestuje nekontrolisanim izlivanjem tečnih naftnih derivata zasnovan je na činjenici da njihovo nekontrolisano izlivanje u prostoru može dovesti do stabla dogañaja datog na slici u nastavku:

7.3.1.1.

POŽAR NAFTNIH DERIVATA DERIVATA

Što se tiče klasičnog požara treba konstatovati da odgovarajući projekat protivpožarne zaštite postoji, da postoji protivpožarna saglasnost na tehničku dokumentaciju, pa se u ovoj studiji neće analizirati osim što će se istaći nekoliko momenata bitnih za sagledavanje ugroženosti životne sredine i zdravlja ljudi u okolini asfaltne baze od produkata sagorevanja derivata nafte. Požar predstavlja svako nekontrolisano sagorevanje usled koga dolazi ili može doći do ozlede ljudi i štete na materijalnim dobrima. Pod pojmom sagorevanja podrazumeva se složen fizičko-hemijski proces zasnovan na brzim reakcijama oksidacije koje su praćene obrazovanjem odgovarajućih produkata, oslobañanjem toplote i emitovanjem svetlosti (proces spajanja zapaljive materije sa kiseonikom iz vazduha ili nekim drugim oksidatorom pri čemu se iz zapaljive materije oslobaña hemijski vezana toplota).

88

! Da bi došlo do ovakvih procesa, neophodno je da budu ispunjena tri osnovna uslova:  Prisustvo materija koje su pogodne za sagorevanje (goriva);  Prisustvo kiseonika kao oksidacionog agensa, koji se najčešće pojavljuje u vidu gasne smeše kao što je vazduh;  Prisustvo toplotnog izvora koji omogućuje da se smeša goriva i oksidacionog agensa dovede do temperature koja je neophodna za dalje razvijanje procesa. Postojanje navedenih uslova ne dovodi uvek do nastanka procesa sagorevanja: najčešće je neophodno obezbediti dodatne uslove kao što su odgovarajući odnos zapaljive materije i oksidatora, njihov neposredni meñusobni kontakt kao i kontakt sa izvorom paljenja odgovarajućeg intenziteta. Vatra je proces sagorevanja koji karakteriše oslobañanje toplote, praćeno dimom ili plamenom ili jedno i drugo. Pojava požara kao opasnog dogañaja može biti prouzrokovana brojnim odreñenim odnosno poznatim faktorima, ali i nizom unapred nepredvidivih ili slučajnih faktora. Opasnost od nastajanja požara u predmetnom postrojenju uslovljena je:  fizičko hemijskim osobinama materijala koji su prisutni u okviru elemenata ili prostora postrojenja  prirodom i rešenjima tehnoloških i radnih postupaka,  postojanjem izvora paljenja Tečnost nikada ne gori-gore samo isparenja koja su na površini tečnosti u smeši sa kiseonikom iz vazduha i uz prisustvo izvora paljenja. Paljenje i gorenje smeše pare sa vazduhom prouzrokuje pojavu svetlosti i plamena praćenu povišenom temperaturom koja se pak prenosi na tečnost, koja tada intenzivnije isparava do potpunog sagorevanja.

7.3.1.2.

ISTICANJE NAFTNIH DERIV DERIVATA RIVATA

Potencijalni rizik sa stanovišta zaštite životne sredine može biti rezultat neželjenog i nekontrolisanog izlivanja i rasturanja opasnih materija u okviru postrojenja čiji je uzrok:  mehanički otkaz rezervoara, sudova ili cevovodnog razvoda zbog korozije ili spoljneg udara  otkaz komponentni (pumpe idr.)  otkaz kontrolnog sistema  otkaz sigurnosnog sistema  otkaz varova, prirubnica idr.  devijacije od normalnih radnih uslova  ljudske i organizacione greške  spoljašnji akcidenti  prirodne katastrofe  sabotaža Izlivanje ovih materijala može biti nadzemno. Slučajna (akcidentna) zagañenja koja nastaju kao posledica destrukcije rezervoara predstavljaju potencijalnu opasnost za zagañenje površinskih ii podzemnih voda kao i za zagañivanje tla. Verovatnoća ovakvog akcidenta zavisi od više faktora od kojih su najznačajniji:  Kvalitet materijala 89

!  Kvalitet konstrukcije i izrade  Vrsta i način hidroizolacije  Hemijske karakteristike tla Obim posledica u ovakvim slučajevima bitno zavisi od konketnih lokacijskih karakateristika ali pre svega su uslovljene blizinom recipijenta, asorpcionih karakteristika tla, koeficijenta filtarcije idr.

7.3.2.

ANALIZA I IDENTIFIKACIJA IDENTIFIKACIJA SIGUNOSNIH FUNKCIJA FUNKCIJA

7.3.2.1.

ZONA EFEKATA

Opšte posmatrano posledice nekog incidenta zavise od veličine zone efekata tog incidenta i broja lica koja su se zatekla u toj zoni. Projektovana rešenja baze su otpoštovala tehničke zahteve, koji se shodno važećim propisima, odnose na propisana rastojanja izmeñu pojedinih sadržaja na lokaciji odnosno ograničenju zona opasnosti na prostor koji je unutar lokacije bez prelaženja zona opasnosti u susedne prostore, ukazuju da je ispunjen uslov koji obezbeñuje ograničenje zone efekata eventualnog akcidenta na prostore koji su unutar lokacije.

7.3.2.2.

ANALIZA ZAŠ ZAŠTITNIH SLOJEVA

Analiza slojeva zaštite je specijalni oblik analize stabla dogañaja koja je ograničena i optimizirana za specifične situacije. Pod specifičnošću situacija podrazumeva se da inicijalni dogañaj može dovesti do neželjenog incidenta, ali da jedan ili više zaštitnih slojeva mogu sprečiti da se incident desi. Zaštitni slojevi koji ukazuju da se u okviru predmetnog postrojenje mogu obezbediti (kao i kod ostalih mnogobrojnih izvedenih sličnih postrojenja u okruženju) potrebni uslovi za postizanje maksimalne bezbednosti kako sa stanovišta opreme, objekata i ljudi tako i sa stanovišta okoline su: permanentno prisustvo obučenog rukovaoca koji obavlja odreñene radnje u okviru baze mehanički integritet opreme i instalacija i rasteretni ureñaji za depresurizaciju eksterne instalacije za redukciju rizika verovatnoća zapaljenja i verovatnoća eksplozije broj ljudi u zoni efekata. Intervencija rukovaoca postrojenja Rukovaoci na bazi su dužni da prate stanje procesa i da vrše podešavanje svojih postupaka na takav način da proces koji se vrši u okviru baze bude bezbedan. Da bi dobro obavio svoju sigurnosnu ulogu rukovalac mora proći kvalitetnu obuku. On mora znati u kojim granicama se moraju nalaziti parametri procesa u normalnom radu. Rukovaoci pomažu da proces ostane u sigurnom stanju na dva načina: kad proces počne da se kreće u pravcu situacije koja je van kontrole on mora odmah da preduzme unapred propisane radnje za njegov povratak u normalno stanje

90

! -

preduzmanjem urgentnih akcije kako bi zaustavio proces ili ga preveo u

sigurno stanje Pretpostavke da će biti ostvarena dobra efikasnost rukovaoca kao prve linije odbrane od incidenata na predmetnom postrojenju su: rukovaoc ima dovoljno indicija da nastaje situacija pri kojoj je potrebno zaustaviti proces prethodna obuka rukovaoca koja treba da mu omogući da pravilno reaguje na specifičan scenario rukovaoc ima dovoljno vremena da proceni situaciju i izvrši zaustavljanje procesa rukovaoc permanentno prati proces i neposredni je učesnik u njemu. Mehanič Mehanički integritet rezervoara i instalacija i ureñ ureñaji za fizič fizičko rastereć rasterećivanje Mehanički integritet rezervoara i instalacije je vrlo efikasan zaštitni sloj, sposoban da zaštiti od mnogih dogañaja pri kojima dolazi do prekoračenja pritiska i temperature. U konkretnom slučaju strogim poštovanjem zahteva za konstruktivnim čvrstoćom rezervoara i pripadajuće instalacije (propisanih normativnim aktima) kao i poštovanjem uputstva za punjenje može se u potpunosti obezbediti postrojenje od iznenadnog mehaničkog pucanja. Mehanički integritet rezervoara i instalacija je predviñeno da će biti štićen i ureñajima za fizičko rasterećivanje (u konkretnom slučaju sigurnosni ventili) . Eksterne instalacije za redukciju rizika Eksterne instalacije za redukciju rizika su zaštitni slojevi koji se aktiviraju da bi se predupredilo nastajanje dogañaja koji bi kao posledicu imao udesni dogañaj. U konkretnom postrojenju ulogu eksterne instalacije za redukciju rizika ima hidrantska instalacij, kao i mobilna protivpožarna oprema kojima je postrojenje opremljeno. Verovatnoć Verovatnoća paljenja i eksplozije U mnogim slučajevima kada se zapaljiva materija oslobodi u atmosferu nikad ne doñe do štetnog ishoda usled eksplozije jer se materija uopšte ne zapali. Verovatnoća da će se osloboñena zapaljiva materija zaista zapaliti zavisi od brojnih faktora kao što su hemijska reaktivnost, temperatura samozapaljenja, isparljivosti, fizičkog stanja kao i od prisutnosti potencijalnih izvora zapaljenja. Paljenje nastaje kad sa lokalna energija smeše i goriva i oksidanta sagorevanjem preraste nivo energije koju ta smeša rasipa, pa reakcija sagorevanja postaje samoodržavajuća. Lokalna energija je u obliku temperature čiju kritičnu vrednost nazivamo temperatura samopaljenja. I drugi oblici energije kao što su mehanički udar ili električni luk takoñe mogu izazvati zapaljenje. Pod verovatnoćom eksplozije podrazumeva se verovatnoća da već zapaljena materija eksplodira. Neće svi oblici zapaljive materije eksplodirati nakon zapaljenja. Da bi se sagorevanje oblaka zapaljive pare pretvorilo u udarno eksplozivno sagorevanje potrebno je da na putu kretanja odnosno širenja oblaka postoji dovoljan broj obstrukcija odnosno zapreka koje bi prouzrokovale turbolentno kretanje gasa pri sagorevanju usled čega front plamena dostiže brzinu zvuka. U opštem slučaju je potrebno da se steknu četiri uslova da bi došlo do eksplozije oblaka para-ako se spreči sticanje ovih uslova najčešće znači da je sprečena i eksplozija.

91

! Prvi uslov: uslov materija se mora osloboditi pri odgovarajućim granicama pritiska i temperature Drugi uslov: uslov zapaljenje mora da kasni dovoljno dugo da bi se omogućilo intenzivno mešanje zapaljivih para i vazduha. Treć Treći uslov: uslov dovoljno veliki deo oblaka mora biti unutar granica zapaljivosti. Četvrti uslov: uslov mora postojati mehanizam za stvaranje turbolencije koji može biti rezultat samog oslobañanja zapaljivih para ili rezultat prisustva objekata u zoni oslobañnja. U mnogim slučajevima, oblak zapaljivih para sagoreva pri laminarnom strujanju pa se ne stvara nikakav nadpritisak koji bi doveo do udarnog eksplozivnog talasa. Broj ljudi ljudi u zoni efekata akcidentne situacije U zoni efekata mogu se nalaziti dve kategorije lica: osobe koje se normalno nalaze u prostoru baze na svojim radnim mestima i osobe koje su se slučajno zatekle na prostoru radi korišćenja usluge na bazi. Uzimajući u obzir: da je broj ljudi koji mogu biti prisutni na bazi relativno mali i ograničen da će ljudi biti uglavnom na otvorenim prostorima da je prostor tako postavljen da nema prepreka brzoj evakuaciji ljudi da su tehnička rešenja opreme i kompletnog sadržaja baze postavljena prema zahtevima važećih propisa, i koji kao takvi treba da onemoguće nastajanje iznenadne udesne situacije trenutnog dejstva sa dovoljnom sigurnošću se može zaključiti i uskustveni podaci na to ukazuju, da je vremenski period od nastajanja udesnog dogañaja do nastanka opasanog efekta tog dogañaja dovoljno dugačak da omogući evakuaciju iz opasanog prostora svih prisutnih čime se opasnost po ljude svodi na razumnu i prihvatljivu meru.

7.3.3.

POSLEDICE UDESNIH SITUACIJA SITUACIJA

7.3.3.1.

POSLEDICE POŽ POŽARA NAFTNIH DERIVATA

Za procenu rizika po zdravlje stanovnika u neposrednoj blizini asfaltne baze (pored već analiziranih udesnih situacija), neophodna je i procena sastava gasova koji bi nastali potpunim ili nepotpunim sagorevanjem zapaljivih naftnih derivata, njihova masa odnosno zapremina, toksikološki parametri produkata sagorevanja kao i njihova koncentracija na različitim rastojanjima i u različitim vremenskim presecima od mesta akcidenta i od trenutka nastanka gorenja. Ovo je teoretski moguće na osnovu jednog veoma složenog dinamičnog modela koji ni u literaturi nije dovoljno razrañen. Za potrebe ove studije definisaće se najverovatniji produkti sagorevanja, njihove mase, odnosno zapremine kao i toksikološki parametri na osnovu kojih će se proceniti rizik od gorenja po životnu sredinu i zdravlje stanovnika u neposrednoj blizini asfaltne baze. Uzimajući u obzir konstrukciju rezervoara i činjenicu da u alifatskim nizovima C6 i C7 nema molekula kiseonika pretpostavlja se da bi sagorevanje bilo nepotpuno i da je najveća verovatnoća oslobañanja sledećih produkata-sagorevanja:

92

! Vrsta gasovitih produkata ugljen-monoksid ugljen-dioksid vodena para kiseonik vodonik ROx - specifična organska jedinjenja ROx - čvrste čestice pare nesagorelih C6 i C7 frakcija

Zapreminski procenti 48-60 20-24 4-6 bez 1-3 4-6 2-3 1-2

Da bi se analizirala toksikologija specifičnih organskih jedinjenja oni se moraju preciznije definisati. Kod nepotpunog gorenja hipotetički kompozit ROx može da obuhvata preko 20 različitih jedinjenja čija bi se srednja molekulska masa, kada su naftni derivati u pitanju, kretala izmeñu 40-45 g/molu i u najvećem procentu bi sadržavao formaldehid i metan. Uzimajući u obzir toksikologiju produkata sagorevanja, masu gasovitih proizvoda, toplotu i brzinu sagorevanja kao i najčešće vremenske prilike na lokaciji može se proceniti da u slučaju požara može doći do lokalnog i ne dugotrajnog zagañenja vazduha bez trajnih posledica kao i da nema rizika po zdravlje okolnog sganovništva.

7.3.4.

OCENA RIZIKA

Rizik od udesa procenjuje se na osnovu verovatnoće nastanka udesa i obima mogućih posledica.

7.3.5.

PROCENA VEROVATNOĆE NASTANKA UDESA

Verovatnoća nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o dogañajima i udesima na istim ili sličnim instalacijama kod nas i u svetu i podataka dobijenih identifikacijama opasnosti. Prema podacima objavljenim na simpozijumu ICHEME u Budimpešti, 1991. god.: Dogañaj

Verovatnoća

Mala curenja Pucanje cevi, spojnica Pucanje rezervoara i vatrena lopta

Velika Mala Veoma mala

Udaljenost (m) (zona delovanja) 10 10-100 Nekoliko stotina metara

Pucanje rezervoara, VCE Pucanje rezervoara, formulacija oblaka

Izuzetno mala Izuzetno mala

Nekoliko 100 Nekoliko 100

7.3.5.1.

PROCENA MOGUĆ MOGUĆIH POSLEDICA

Moguće posledice po živote i zdravlje ljudi i životnu sredinu predstavljaju se na osnovu podataka dobijenih analizom povredivosti. Analizom povredivosti sagledavaju se svi vulnerabilni objekti u okolini potencijalnog izvora udesa: 93

! zaposleni na kompleksu (10 u jednoj smeni). učesnici u saobraćaju na putu, zaposleni u drugim delovima kompleksa Na osnovu analize povredivosti može se proceniti da bi, u najnepovoljnijoj situaciji moguće posledice udesa mogle bi biti izuzetno male.

7.3.6.

ZAKLJUČ ZAKLJUČAK O UTICAJU PROJEKTA PROJEKTA NA ŽIVOTNU SREDINU U TOKU TOKU RADA

Analizirajuć Analizirajući sve parametre koji utič utiču na kvalitet životne sredine, a imajuć imajući u vidu kapacitet i lokaciju, kao i predviñ predviñene mere zaš zaštite, mož može se zaključ zaključiti da će postojeć postojeće stanje životne sredine biti poboljš poboljšano u onoj meri u kojoj je bilo naruš narušeno radom starog postrojenja za proizvodnju bitumena. bitumena.

94

!

8.

OPIS MERA PREDVIDJ PREDVIDJENIH DJENIH U CILJU SPREČ SPREČAVANJA, SMANJENJA I, GDE JE TO MOGUĆ MOGUĆE, OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČ ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU

8.1.

MERE KOJE SU PREDVIDJ PREDVIDJENE DJENE ZAKONSKIM I DRUGIM DRUGIM PROPISIMA

Merama predviñenim zakonskim i drugim propisima podrazumeva se primena normativa i standarda pri izgradnji objekta, izboru i nabavci opreme i ureñaja za ovaj objekat. Mere iz ove tačke obuhvataju i uslove koje utvrñuju i nadležni organi i organizacije kod izdavanja odobrenja i saglasnosti za izradu objekta, izvoñenje radova i upotrebu objekta. 1. Obezbediti vodnu dozvolu za postrojenje u skladu sa Zakonom o vodama („Službeni glasnik RS“ broj 30/10) 2. Projektom saobraćajnica definisati pristupne puteve za dopremu goriva, položaj cisterne pri istakanju 3. Mesta za istovar mazuta i bitumena betonirati/asfaltirati radi sprečavanja odnošenja eventualno prosutog sadržaja atmosferskim vodama 4. Izraditi uputstvo za postupanje kod akcidentnog prosipanja bitumena ili mazuta, koji naročito treba da sadrži: izbor apsorbenta primena apsorbenta postupak sakupljanja apsorbenta nakon primene regeneracija apsorbenta (ako je moguća) konačno odlaganje zagañenog apsorbenta 5. Postrojenje mora imati sistem za odvoñenje statičkog elektriciteta, kao i mere zaštite od sekundarnih pojava atmosferskih pražnjenja, što proverava diplomirani elektroinžinjer prilikom tehničkog prijema objekta 6. Rezervoari za smeštaj mazuta i bitumena moraju biti odobreni za rad 7. Izvršiti merenje emisije i imisije u skladu sa važećom zakonskom procedurom. Ukoliko neki od parametara ne zadovoljavaju vrednosti GVE i GVI, obustaviti rad u postrojenju, sanirati kvar, ponovo izmeriti vrednosti i ako su u zakonskim granicama postrojenje pustiti u rad 8. Po završetku tehničke dokumentacije i izvršene tehničke kontrole iste, obezbediti upotrebnu dozvolu za objekat

95

!

8.2.

MERE KOJE SU PREDUZETE PREDUZETE ILI ĆE SE PREDUZETI ZA SPREČ SPREČAVANJE UDESNIH SITUACIJA SITUACIJA

8.2.1.

MERE SA STANOVIŠ STANOVIŠTA KARAKTERISTIKA OBJEKTA OBJEKTA I MOGUĆ MOGUĆNOSTI VATROGASNE INTERVENCIJE INTERVENCIJE Postrojenje se nalazi u prizemnom objektu koji spada u kategoriju niskih objekata. 9. Za evakuaciju u slučaju potrebe, zaposleno osoblje i posetioci koji bi se eventualno zatekli u okolini ili u postrojenju mogu da koriste horizontalne izlaze i prolaze do izlaza. 10. Obeležavanje evakuacionih puteva i smerova napuštanja objekta mora se izvršiti u skladu sa propisima. 11. Svi izlazi iz objekta, kao i prilazni putevi izlaska, moraju biti označeni uočljivim znakovima. 12. Pristup kompleksu, u okviru koga je objekat, za intervenciju vatrogasnim vozilima, omogućen je sa magistralnog puta 13. Saobraćajnice unutar kompleksa kojima se kreću vatrogasna vozila imaju minimalnu nosivost od 100KN, minimalnu širinu od 3,5m, visinsku prohodnost od minimalno 4,5 m. 14. Objektu u kome je predmetno postrojenje i skladište na otvorenom moguć je prilaz vatrogasnih vozila sa svih strana. 15. Za sprečavanje širenja požara predviñena je spoljna hidrantska instalacija (kao i eventualno angažovanje vatrogasnih jedinica) 16. Uraditi uputstvo za rad objekta za proizvodnju bitumenom vezanih materijala 17. Napisati operativna uputstva za prijem mazuta, nafte, bitumena i praškastih materijala 18. Uraditi uputstvo za održavanje i nadzor sistema za otprašivanja 19. Napraviti plan i program periodičnog održavanja i provere funkcionalnosti opreme i instalacija 20. Obezbediti dovoljan broj kontejnera za odlaganje komunalnog otpada 21. Sklopiti ugovor sa JKP o odvozu komunalnog otpada na deponiju 22. Izvršiti obuku za rukovaoca postrojenja 23. Izvršiti obuku radnika iz protivpožarne zaštite 24. Napisati operativno uputstvo za postupke radnika pri radu na postrojenju za vreme atmosferskih nepogoda

8.2.2.

PREVENTIVNOPREVENTIVNO-TEHNIČ TEHNIČKE MERE 25.

Deo uspostavljenog sistema preventivne zaštite koji se odnosi na arhitektonsko-grañevinske karakteristike objekta i sredstva za gašenje požara (spoljna hidrantska instalacija, snabdevanje vodom) čine zatečena rešenja koja su u te svrhe predviñena pri izgradnji prethodnih objekata, koji su u ranijem periodu izvedeni na lokaciji.

96

! 26.

8.2.3.

MERE ZAŠ ZAŠTITE OD POŽ POŽARA NA UREDJ UREDJAJIMA DJAJIMA I OPREMI 27. 28.

8.2.4.

U ranijem periodu, za potrebe drugih objekata, postavljena je spoljna hidrantska mreža kompleksa, koja je kao takva zadržana i nakon izgradnje predmetnog postrojenja

Oruña za rad i sredstva koja služe pri radu, upotrebljavaju se samo za odreñenu svrhu, kojoj su namenjena. Mašine, alati, ureñaji, pomoćna sredstva moraju se ispitati u pogledu njihove sigurnosti

PREVENTIVNE MERE SA ASPEKTA OBAVLJANJA ODREDJENIH ODREDJENIH RADNJI I OPERACIJA U POSTROJENJU 29.

30.

31.

32. 33. 34.

35. 36.

37.

Radovi zavarivanja, rezanja i lemljenja mogu se obavljati samo na mestima pripremljenim u skladu sa propisanim normativima tehničke i protivpožarne zaštite. Oprema, aparati, ureñaji i prateća instalacija za zavarivanje može se upotrebljavati samo ako su u ispravnom stanju i prilagoñena važećim tehničkim propisima. Zavarivanje na privremenim mestima se može obavljati samo po prethodno pribavljenom odobrenju, izdatom od strane ovlašćenog radnika organizacije kod koje se obavlja zavarivanje. Odobrenje se izdaje na osnovu pismenog zahteva izvoñača radova zavarivanja. Sadržaj odobrenja i način njegovog izdavanja mora biti u skladu sa odredbama važećih propisa. Zavarivanje mogu da obavljaju samo radnici koji su stručno osposobljeni za rukovanje i upotrebu opreme za zavarivanje i upoznati sa propisanim merama zaštite od požara koje treba preduzeti prilikom zavarivanja. Zavarivanje se mora obaviti pod nadzorom rukovodioca radova na mestu i na način i u vreme koje je u odobrenju za zavarivanje odreñeno. Posebne mere zaštite od požara i eksplozije koje se MORAJU preduzeti pri izvoñenju radova zavarivanja, rezanja i lemljenja u postrojenju MORAJU da budu najmanje na nivou zahteva definisanih u UREDBI O MERAMA ZAŠ ZAŠTITE OD POŽ POŽARA PRI IZVODJENJU RADOVA ZAVARIVANJA, REZANJA I LEMLJENJA, LEMLJENJA objavljenoj u “Službenom glasniku SR Srbije”,br.50/1979 odnosno u skladu sa odgovarajućim pravilnikom koji reguliše način izvoñenja radova, preventivne mere, ovlašćenja i odgovornosti radnika pri izvoñenju radova (ovaj pravilnik dužna je da donese radna organizacija u kojoj je instalirano predmetno postrojenje). Osim navedenih mera, a u zavisnosti od vrste tehnološkog procesa, treba preduzeti i dodatne mere.

97

! 38.

39. 40.

8.2.5.

MOBILNA PROTIVPOŽ PROTIVPOŽARNA OPREMA 41.

42.

43. 44. 45. 46.

8.3.

Pušenje je u proizvodnim prostorijama, i prostoru predmetnog pogona mora biti, kao i upotreba otvorene vatre i alata koji varniči, NAJSTROŽE ZABRANJENO. Pušenje može biti dozvoljeno samo u za to odreñenim prostorima u unutrašnjosti poslovnog objekta. U predmetnom pogonu, moraju se na vidno mesto postaviti table na kojima su ispisana sledeća upozorenja i zabrane: “ZABRANJENO PUŠENJE I PRISTUP SA OTVORENIM PLAMENOM” “ZABRANJENA UPOTREBA ALATA KOJI VARNIČI”

Na osnovu procene o mogućim klasama požara i izbora odgovarajućih sredstava za gašenje tih klasa požara, na kompleksu su postavljeni ručni aparati za gašenje požara i to aparati za gašenje suvim prahom. Iz grupe ručnih aparata za gašenje suvim prahom, postavljeni su ručni aparati kapaciteta S-9, koji su usaglašeni sa standardom JUS Z.C2.035 (Sl. list SFRJ, br. 68/80) Izbor mobilnih aparata za gašenje požara vrši se iz grupacije opreme, standardizovane prema važećim standardima Dozvoljeno je i korišćenje uvozne opreme, sa tim što se za istu mora posedovati atest izdat od strane nadležne i za to ovlašćene ustanove Svi ručni aparati su postavljeni na zid u visini od 1-1,5m do vrha aparata, na pristupačnom i vidljivom mestu Voda je osnovno sredstvo za gašenje požara na otvorenom. Pri gašenju požara pokriva površinu koja gori sprečavajući pristup kiseoniku i ujedno vrši rashlañivanje materije koja gori sprečavajući dalje izdvajanje zapaljivih gasova. Za gašenje se koristi u vidu punog mlaza, raspršenog mlaza ili vodene magle. Voda je podesno sredstvo za gašenje požara klase A (požara čvrstih zapaljivih materija: drvo, papir i sl. ).Voda kao sredstvo za gašenje neželjenih požara se koristi i kao sredstvo za hlañenje susednih objekata kako ne bi bili ugroženi usled prenošenja toplote zračenjem.

MERE KOJE ĆE SE PREDUZETI U SLUČ SLUČAJU UDESA 47. 48.

49.

Javljanje o nastalom požaru treba da se ostvari u prvim sekundama rane faze požara Evakuacija u cilju zaštite od nastalog požara odnosi se pre svega na ljude, pa je neophodno da se oni evakuišu iz zone koja može biti ugrožena požarom odmah posle neuspelog pokušaja gašenja početnog požara, još u prvom minutu rane faze Za gašenje inicijalnih i požara manjih razmera upotrebiti mobilne vatrogasne aparate za gašenje požara koji moraju biti postavljeni na mestima koja su definisana projektnom dokumentacijom

98

! 50.

Zaštita grañevinskog objekta dolazi u prvi plan kasnije, kad se izvrši evakuacija, spašavanje i gašenje stabilnim sistemima za zaštitu od požara. 51. Požari većih razmera biće gašeni od strane gradske vatrogasne brigade odnosno protivpožarnih jedinica privrednih organizacija u okruženju 52. Gašenje požara od strane profesionalne ekipe vatrogasaca vrši se odmah po njenom pristizanju uz upotrebu profesionalne mobilne opreme 53. Objekat je arhitektonski tako organizovan da su u njemu predviñeni dobri uslovi evakuacije Napomena: mere pobrojane u poglavljima 8.2 i 8.3 ove studije nisu predmet kontrole lica zaduženog za proveru ispunjenosti uslova Studije o proceni uticaja na životnu sredinu prilikom tehničkog prijema objekta, već iste kontroliše protivpožarna policija prilikom tehničkog prijema.

8.4.

PLANOVI I TEHNIČ TEHNIČKA REŠ REŠENJA ZA ZAŠ ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

8.4.1.

TEHNIČ TEHNIČKA REŠ REŠENJA ZA ZAŠ ZAŠTITU VODA 54. 55. 56. 57. 58. 59.

8.4.2.

TEHNIČ TEHNIČKA REŠ REŠENJA ZA ZAŠ ZAŠTITU VAZDUHA 60. 61.

62.

8.4.3.

Rezervoari za smeštaj bitumena, nafte i mazuta su dvoplašni smešteni u tankvanama Za prečišćavanje atmosferskih voda biće projektovano i izvedeno postrojenje za prečišćavanje-separator ulja i masti Površina na kojoj će baza biti montirana biće betonirana Sanitarno fekalne vode biće deponovane u vodonepropusnoj septičkoj jami Pražnjenje jame biće po Ugovoru sa JKP Talog iz separatora ulja i masti biće deponovan od strane privrednog subjekta koji je izvršio čišćenje separatora i taložnika

Postrojenje poseduje sistem za prečišćavanje vazduha koji se sastoji od ciklona i vrećastog filtera Ovakav sistem prečišćavanja je garancija da će kvalitet vazduha biti u skladu sa Pravilnikom o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja, i evidentiranja podataka podataka ("Službeni glasnik RS" broj 30/97) Agregat koji se dovozi ili skladišti na lokaciji kvasi se vodom u cilju smanjenja imisije

TEHNIČ TEHNIČKA REŠ REŠENJA ZA ZAŠ ZAŠTITU ZEMLJIŠ ZEMLJIŠTA 63.

Mere nabrojane u delu 8.4.1. za zaštitu vode su i ujedno i mere za zaštitu zemljišta, uz koje dodajemo još i 99

! 64.

8.5.

DODATNE MERE 65. 66. 67. 68. 69. 70.

8.6.

Komunalni otpad se odlaže u kontejnere koje redovno prazni JKP po Ugovoru i odvozi na komunalnu deponiju

Zabranjeno je spaljivanje čvrstih otpadaka u krugu objekta Zabranjeno je nekontrolisano skladištenje otpadnih materijala Sklopiti Ugovor sa JKP o odvozu otpada na gradsku deponiju i pražnjenju septičke jame Za potrebe dobijanja upotrebne dozvole izvršiti garancijsko merenje buke na lokaciji, pri punom radnom opterećenju Posle montaže postrojenja, a pri punom radnom opterećenju, potrebno je izvršiti merenje emisije i kontrolu kvaliteta vazduha Zabraniti popravku kamiona, zamenu ulja ili slično na lokaciji asfaltne baze

MERE PO PRESTANKU RADA RADA PROJEKTA 71.

Nakon donošenja odluke o prestanku rada projekta mora biti urañen poseban projekat koji će biti u skladu sa tada važećim zakonima 72. Da se o nameri prestanka rada objekta obavesti nadležni organ opštine za poslove zaštite životne sredine 73. Opremu od procesa proizvodnje treba demontirati i ukloniti sa lokacije u skladu sa važećim zakonima 74. Otpad nastao rušenjem grañevinskih objekata ukloniti sa lokacije u skladu sa važećom zakonskom regulativom NAPOMENA: • Ovde iznete mere su deo mera koje nosilac projekta i ovlašćeni operater sabirnog postrojenja moraju poštovati pri korišćenju postrojenja. Njihovo navoñenje ne oslobaña nosioca projekta i ovlašćenog operatera od potrebe primenjivanja svih onih mera koje su definisane postojećim zakonskim aktima i propisima, a koje ovde nisu navedene. • Bilo kakve promene tehnološkog postupka koje za posledicu imaju uvoñenje novih tehnoloških operacija, opreme i ureñaja koji nisu ovde prikazani, iziskuje ponovnu izradu i verifikaciju studije o proceni uticaja na životnu sredinu

100

!

9.

PROGRAM

PRAĆ PRAĆENJA

UTICAJA

NA

ŽIVOTNU

SREDINU

9.1.

PRIKAZ STANJA ŽIVOTNE SREDINE PRE PRE PUŠ PUŠTANJA OBJEKTA U RAD Ovo poglavlje dato je u poglavlju 5 predmetne studije.

9.2.

PARAMETRI NA OSNOVU KOJIH SE MOGU UTVRDITI UTVRDITI ŠTETNI UTICAJI NA ŽIVOTNU SREDINU

Parametri na osnovu kojih se može utvrditi štetni uticaj na životnu sredinu su: Emisija štetnih materija u vazduhu okoline Emisija štetnih materija u otpadnim vodama Dokumentacija o postupanju sa otpadnim materijama Nivo buke na lokaciji Održavanje kućnog reda i urednosti odlaganja otpadnih materija koja se vrši vizuelnim pregledom I kontrola koja nije definisana pozitivnim zakonskim propisima iz oblasti zaštite životne sredine, ali jeste nekim drugim propisima, a značajna je za zaštitu životne sredine. Ova kontrola obuhvata: Kontrolu prostorno-funkcionalnih površina i prostora lokacije sa stanovišta sadržaja u okviru istih Kontrola upravljanja otpadom stvorenim na lokaciji Ostale kontrole

101

!

9.3.

MESTA, NAČ NAČIN I UČ UČESTALOST MERENJA UTVR UTVRDJENIH DJENIH PARAMETARA

9.3.1.

MERENJE EMISIJE U VAZDUH VAZDUH

9.3.1.1.

MESTA MERENJA EMISIJE EMISIJE

Merenje emisije vrši se na emiteru. Emiteri su tačkasti izvori zagadjenja. Na predmetnom postrojenju postoje ukupno tri emitera i to: 1. Dimnjak-potisni vod sistema za tretman vazduha asfaltne baze 2. Dimnjak gorionika za sagorevanje nafte za zagrevanje termalnog ulja koji je smešten u tankvani mazuta 3. Dimnjak gorionika za sagorevanje nafte za zagrevanje termalnog ulja koji je smešten u tankvani bitumena Emiter broj 1 Emiter broj 2

102

!

Emiter broj 3

Mesta merenja emisije prikazana su na crtežu broj 9.1 koji se daje u nastavku teksta.

103

!

104

!

9.3.1.2.

NAČ NAČIN MERENJA EMISIJE

Merenje emisije se vrši u skladu sa Pravilnikom o graničnim vrednostima, metodama merenja emisije, kriterijumima za uspostavljanje mernih mesta i evidenciji podataka ("Službeni glasnik RS" broj 30/97). Merenje emisije mogu vršiti preduzeća koja su ovlašćena za merenje od strane nadležnog ministarstva.

9.3.1.3.

UČESTALOST MERENJA EMISIJE EMISIJE

Emisiju je potrebno meriti jedanput godišnje, kada postrojenje radi i kada je maksimalni stepen iskorišćenja.

9.3.1.4.

KVALITET EMITOVANOG VAZDUHA

Kako je toplotna snaga ložišta gorionika na naftu u oba slučaja 340kW, što je manje od 1MW, to je shodno članu 11, tabela 7, Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidencije podataka ("Službeni glasnik RS" broj 30/97, 35/97), za ova dva dimnjaka važe ograničenja emisije po JUS M E6, dok se za emiter 1 primenjuje član 23 predmetnog Pravilnika. Saglasno Pravilniku o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidencije podataka ("Službeni glasnik RS" broj 30/97, 35/97) granična vrednost emisije na emiteru 1 treba da bude (član 23): Vrsta materije Praškaste materije

9.3.2.

GVE (mg/m3) 20

MERENJE KVALITETA VAZDUHA VAZDUHA

Kvalitet vazduha se meri u skladu sa Uredbom o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 11/10).

9.3.2.1.

MESTA MERENJA

Mesta merenja kvaliteta vazduha se odredjuju u skladu sa delom I Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 11/10).

9.3.2.2.

NAČ NAČIN MERENJA Merenje kvaliteta vazduha vrši se uzimanjem uzoraka.

105

!

9.3.2.3.

UČESTALOST MERENJA

Učestalost merenja treba da bude jednom godišnje, do sticanja uslova za kontinualno merenje kvaliteta vazduha, krajnji rok 01.01.2016.godine.

9.3.2.4.

KVALITET VAZDUHA

Kvalitet vazduha mora odgovarati odeljku B Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha („Službeni glasnik RS“ broj 11/10). Granična vrednost, tolerantna vrednost i granica tolerancije date su u tabeli koja sledi: Rok za dostizanje Period Granica Tolerantna Granična vrednost granične tolerancije vrednost usrednjavanja vrednosti Sumpordioksid Jedan sat 350µg/m3 150µg/m3 500µg/m3 1.januar 2016. 3 3 Jedan dan 150µg/m 150µg/m 1.januar 2016. 3 3 Kalendarska 50µg/m 50µg/m 1.januar 2016. godina Azotdioksid 3 Jedan sat 150µg/m 0 225µg/m3 1.januar 2021 3 3 3 Jedan dan 85µg/m 40µg/m 150µg/m 1.januar 2021 Kalendarska 40µg/m3 0 60µg/m3 1.januar 2021 godina Suspendovane čestice PM10 Jedan dan 50µg/m3 25µg/m3 75µg/m3 1.januar 2016. 3 3 3 Kalendarska 40µg/m 8µg/m 480µg/m 1.januar 2016. godina Suspendovane čestice PM2,5 STADIJUM I 3 Kalendarska 25µg/m 0 30µg/m3 1.januar 2019. godina Suspendovane čestice PM2,5 STADIJUM II Kalendarska 20µg/m3 20µg/m3 1.januar 2014. godina OLOVO Jedan dan 1µg/m3 1µg/m3 1.januar 2016. 3 3 3 Kalendarska 0,5µg/m 0,5µg/m 1µg/m 1.januar 2016. godina BENZEN 3 Kalendarska 5µg/m 0 8µg/m3 1.januar 2016. godina UGLJENMONOKSID 3 6mg/m3 16mg/m3 1.januar 2016. Maksimalna 10mg/m dnevna 106

! osomočasovna srednja vrednost Jedan dan Kalendarska godina ČADJ Jedan dan Kalendarska godina

5mg/m3 3mg/m3

5mg/m3 -

10mg/m3 3mg/m3

1.januar 2016. 1.januar 2016.

50µg/m3 50µg/m3

25µg/m3 25µg/m3

75µg/m3 75µg/m3

1.januar 2012. 1.januar 2012.

Za detaljne podatke treba pogledati tabelu.

9.3.3.

MERENJE NIVOA BUKE

Merenje nivoa buke vrši se u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" broj 54/92). Merenje nivoa buke mogu vršiti preduzeća koja su ovlašćena za merenje od strane nadležnog ministarstva.

9.3.3.1.

MESTA MERENJA Mesta merenja buke odrediti sa stanovišta procene ugroženog područja.

9.3.3.2.

NAČ NAČIN MERENJA Merenje buke vršiti u skladu sa:  SRPS U.J6.090  SRPS U.J6.201

9.3.3.3.

UČESTALOST MERENJA

Nakon merenja buke za potrebe dobijanja upotrebne dozvole, merenje buke vršiti najmanje jednom godišnje.

9.3.4.

DOKUMENTACIJA O POSTUPANJU POSTUPANJU SA OTPADNIM MATERIJALIMA MATERIJALIMA GENERISANIM U TOKU PROCES PROCESA ROCESA

9.3.4.1.

VRSTE DOKUMENATA Za predmetno postrojenje potrebno je obezbediti: • Dokument o kretanju otpada za sve otpadne inertne i neopasne materijale koji se generišu u Postrojenju • Dokument o kretanju opasnog otpada za sadržaj iz separaora masti i ulja

107

! •

9.3.5.

Izveštaj o ispitivanju otpada obezbediće organizacija koja je izvršila čišćenje separatora i trajno zbrinula otpad

KONTROLA PROSTORNOPROSTORNO-FUNKCIONALNIH POVRŠ POVRŠINA I PROSTORA LOKACIJE SA STANOVIŠ STANOVIŠTA SADRŽ SADRŽAJA U OKVIRU ISTIH

Kontrola prostorno-funkcionalnih celina i prostora lokacije sa stanovišta sadržaja u okviru istih bi se u konkretnom slučaju svela na kontrolu površina lokacije sa stanovišta da li na istima ima drugih objekata, opreme ili materija koje nisu obuhvaćene ovom studijom, a koje su po svom karakteru opasne ili koje bi mogle da predstavljaju opasnost sa stanovišta ugrožavanja životne sredine.

9.3.6.

KONTROLA UPRAVLJANJA OTPADOM STVORENIM NA LOKACIJI

Kontrola sistema upravljanja otpadom stvorenim na lokaciji bi trebala da se vrši u smislu njegovog pravilnog prihvatanja i konačne dispozicije kroz: uvid u ugovore sa JKP u cilju provere periodičnosti preuzimanja stvorenih otpadnih materija (čvrst komunalni otpad i smeća, otpad iz septičke jame) u cilju konačne dispozicije uvid u dokumentaciju koja se odnosi na konačnu dispoziciju otpada generisanog na lokaciji

108

!

10.

KRATAK NETEHNIČ NETEHNIČKI PRIKAZ PROCENE

Predmet ove studije bio je: • detaljno analizirati širu i užu lokaciju projekta • analizirati i stručno proceniti mogući uticaj postojanja i rada asfaltne baze na životnu sredinu • oceniti prihvatljivost postojanja predmetne baze na životnu sredinu • predložiti mere zaštite životne sredine u cilju smanjenja i/ili uklanjanja negativnih uticaja na istu Predmet ove studije je procena mogućeg uticaja asfaltne baze “Teltomat 160”, kapaciteta 160 t na čas, na životnu sredinu i predlaganje mera za svoñenje mogućih negativnih uticaja u granice prihvatljivosti. Nosilac projekta, "Novi Pazar-put" ad Novi Pazar (u daljem tekstu: "Novi PazarPazar-put" ad) ad asfaltnu bazu “Teltomat 160”, kapaciteta 160 t na čas, je postavio u okviru katastarske parcele KP 2533 KO Postenje, grad Novi Pazar. Postrojenje koje je postavljeno koncipirano je kao sadržajno i prostorno zaokružena funkcionalna celina u okviru koje se proizvode bitumenske mešavine toplim postupkom. Izrada Studije o proceni uticaja predmetnog projekta na životnu sredinu naložena je Rešenjem Gradske uprave Novi Pazar, Odeljenje za stambeno komunalne poslove i zaštitu životne sredine, Odsek za zaštitu životne sredine, pod brojem 07 br. 501-135/09, od 18.02.2010.god. Istim rešenjem odreñen je i Obim i sadržaj studije. Organizacija i sprovoñenje mera za dovoñenje lokacije u prvobitno stanje, kao i drugih mera sa stanovišta zaštite životne sredine, koje će biti potrebno sprovesti u postupku prestanka rada projekta, nisu predmet ove studije. Te mere moraju biti predviñene i sprovedene od strane odgovarajućih preduzeća, investitora i/ili nosioca projekta. Oni će u tom cilju morati da urade odgovarajuća projektna rešenja koja će biti u skladu sa važećim zakonima, u trenutku donošenja odluke o prestanku rada Projekta. Projekat, čiji se uticaj na životnu sredinu razmatra u ovoj studiji, postavljen je na katastarskoj parceli KP 2533 KO Postenje, grad Novi Pazar. Geografska dispozicija grada Novog Pazara u odnosu na prostornu celinu Republike Srbije data je na crtežu broj 1, koji se dostavlja u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije. Lokacije se nalazi nizvodno od grada Novog Pazara, na desnoj obali reke Raške, u selu Postenje, Kompleks privrednog subjekta „NOVI PAZAR PUT“ ad predstavlja jedinstvenu prostornu celinu u obliku izduženog nepravilnog pravougaonika čije su duže strane usmerene u pravcu severoistok-jugozapad. Severozapadne stranice parcele ograničene su rekom Raškom. Jugoistočna strana je ograničena magistralnim putem M22 Novi Pazar-Raška. Prostornim rešenjima na kompleksu formirane su tri zone. U jugozapadnom delu kompleksa formiran je prostor u kome se vrši parkiranje i servisiranje mehanizacije i sredstava kamionskog prevoza preduzeća „NOVI PAZAR PUT“ ad. U centralnom delu kompleksa koga čini parcela 2533 uspostavljeno je postrojenje za proizvodnju asfalta koje je predmet ove studije. U

109

! severoistočnom delu kompleksa nalazi se stara asfaltna baza GRADIS, zatim betonska baza za proizvodnju betona, objekat u kome su smeštene laboratorije i prilazne saobraćajnice Kompleks je postavljen na platou koji je formiran povlačenjem reke Raške. Kompleks se sa jugozapadne strane graniči sa zemljištem poljoprivrednog tipa koje se koristi delom za uzgoj ratarskih kultura, a delom su postavljeni voćnjaci. Sa severozapadne strane protiče reka Raška sa čije druge strane se nalazi zemljište poljoprivrednog tipa koje se koristi za uzgoj ratarskih kultura ili voćnjaka. Sa severoistočne strane kompleks se graniči zemljištem na kome su livade i samonikla šuma. Sa jugoistočne strane kompleks se graniči magistralnim putem sa čije druge strane počinje planina koja obrasla samoniklom šumom, žbunjem i drugim samoniklim rastinjem. Obala reke Raške obrasla je samoniklim drvećem tipa ive, vrba, topola i dr. Asfaltna baza koja je predmet ove studije uspostavljena je u središnjem delu kompleksa. Mašinska oprema baze i rezervoarski prostori postavljeni su uz jugoistočnu granicu parcele koja se graniči sa putnim pravcem Raška-Novi Pazar. Prostor za prijem i skladištenje agregata uspostavljen je prema severozapadnoj granici kompleksa (prema reci Raška). Sam prostor na kome je uspostavljena baza okružen je sa severozapada prostornom celinom na kojoj su objekti servisa za održavanje mehanizacije. Sa severoistoka baza je okružena prostorom na kome je uspostavljena betonska baza i postrojenje stare asfaltne baze koja nije u funkciji. Najbliži stambeni objekti u odnosu na mašinsko postrojenje baze nalaze se u pravcu severoistoka i severozapada na rastojanju od oko 200m. Geografska dispozicija lokacije u odnosu na prostornu celinu grada Novog Pazara prikazana je na crtežu broj 1.1. Predmetna katastarska parcela je, prema Izvodu iz posedovnog lista broj 588, okarakterisana na sledeći način: Prema istom dokumentu, korisnik prava za zemljištu je Nosilac projekta- AD “Novi Pazar-put“ Novi Pazar. Ukupna površina predmetne katastarske parcele KP 2533 KO Postenje, iznosi 4ha 06a 67m2. U toku izgradnje objekta neće biti angažovana veća površina zemljišta nego što je potrebno u fazi korišćenja, jer je predmetni projekat već postavljen. Kopija plana predmetne parcele data je na crtežu broj 2 u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije. Na lokaciji koja je predmet ove procene nema izvorišta vodosnabdevanja. Na lokaciji kompleksa nema stambenih objekata. Na kompleksu „NOVI PAZAR PUT“ ad nalaze se: • Funkcionalna celina asfaltne baze • Funkcionalna celina betonske baze • Funkcionalna celina stare asfaltne baze koja nije u funkciji • Magacin sa laboratorijom • Funkcionalna celina servisa • Platoi i transportno manipulativne površine za skladištenje materijala na otvorenom Predmet ove studije o proceni uticaja je funkcionalna celina asfaltne baze sa platoima za skladištenje materijala na otvorenom. Ostali sadržaji nisu predmet procene uticaja. Dispozicija prostorno funkcionalnih celina data je na crtežu broj 3 koji se dostavlja u poglavlju “Grafička dokumentacija” ove studije. Postrojenje, odnosno funkcionalnu celinu za proizvodnju asfalta, u fizičkom smislu, čine mašinsko postrojenje, sastavljeno od ureñaja i instalacija u kojima se vrši izrada bitumenom 110

! vezanih materijala (asfalta) željenog kvaliteta, kao i prateći sadržaji (pomoćni objekti i prostor), koji omogućavaju nesmetano funkcionisanje tehnološkog sistema. Oprema i instalacije funkcionalne celine postavljaju se na otvorenom prostoru. Osnovno postrojenje za proizvodnju asfalta ima sledeće karakteristike:  Proizvoñač: TELTOMAT NEMAČKA  Tip: TELTOMAT 160  Godina proizvodnje: 2004  Serijski broj: 834002  Kapacitet: 160 t/h Mašinsko postrojenje za proizvodnju asfalta je izvedeno kao modularno, sačinjavaju ga posebne meñusobno povezane sekcije i funkcionalne jedinice, koje se montiraju u jedinstvenu celinu. Oblik i konstruktivna rešenja pojedinih celina prilagoñena su za relativno laku demontažu i transport pri preseljenju na novu lokaciju. Proizvodna oprema koja čini sastav postrojenja za proizvodnju asfalta je prilagoñena za rad na otvorenom i uglavnom je, po svom karakteru, specifična i prilagoñena operacijama koje se na njoj izvode. Ceo sistem je projektovan za automatski rad. Sistem vodi računarski sistem TELTRONIK CS21. Postrojenje je u cilju napajanja električnom energijom priključeno na postojeću trafo stanicu u okviru kompleksa. Elektro razvodni ormari i elektro instalacija su izrañeni za spoljne uslove rada. Temeljenje opreme izvršeno je preko sistema oslanjanja na montažne temelje postavljene na prethodno isplanirano tlo. Tehničko-tehnološka rešenja predmetnog postrojenja postavljaju se isto kao fleksibilni proizvodni sistem koga karakteriše:  Univerzalnost-sposobnost izrade različitih vrsta asfalta  Prilagodljivost odreñenih parametara opreme različitim zahtevima tehnološkog procesa,  Ponovljivost-sposobnost višekratnog efikasnog ponavljanja izrade ranije proizvoñeni proizvoda,  Sposobnost količinskim i kvalitativnim prilagoñavanjima-postavljanjima procesa Mašinsko postrojenje za proizvodnju bitumenom vezanih materijala-asfalta sastoji se iz sledećih sekcija: 1. sistem za skladištenje mineralnih komponenti 2. rešetka bunkera za prijem mineralnih komponenti 3. bunker za prijem mineralnih komponenti 4. ureñaj za doziranje 5. sabirni transporter 6. kosi transporter 7. ureñaj za punjenje bubnja za sušenje 8. bubanj za sušenje 9. gorionik sa plamenikom 10. sistem za otprašivanje 111

! 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32.

ventilator sistema za otprašivanje dimnjak sprovodnik grube prašine elevator za vruće agregate toranj za mešanje sita koševi za skladištenje frakcija vaga mehanizam za izbacivanje viška materijala elevator za filer silos za filer izdvojen u postrojenju silos za filer koji se doprema sa strane vaga za doziranje filera rezervoari za bitumen vaga-ureñaj za doziranje bitumena mešalica koš za transport utovarni silos za utovar asfalta u sredstva transporta sistem za grejanje termalnog ulja rezervoara za mazut upravljačka kabina rezervoar za mazut

Dispozicija opreme u objektu za proizvodnju bitumenom vezanih materijala data je na crtežu u prilogu. Nominalni proizvodni kapacitet postrojenja je 160 t/h asfalta. Postavljeni tehničko-tehnološki sistem proizvodnje asfalta treba da omogući proizvodnju asfalta, saglasno mogućnostima Nosioca projekta da iste plasira na tržištu. Napajanje električnom energijom je iz glavnog razvodnog ormara, koji se nalazi u radnom prostoru pogona. Napajanje linija od GRO do svake linije je kablovima ili energetskim žilama preko visećih regala. Svaka mašina u liniji je spojena sa glavnim elektroormarom linije u kojoj se mašina nalazi, a instalacioni kablovi su postavljeni kroz zatvorene metalne kanalne kutije.  vrsta struje: naizmenična  napon: 380 /220 V  učestalost: 50+2%-5% Hz  broj faza: 3+N  instalisana snaga: 400 kW  stepen jednovremenosti 0,75 Kada postrojenje radi u “stand by" režimu potrebna snaga iznosi 46 kW. Toplotna energija za grejanje ureñaja postrojenja dobija se sagorevanjem uz pomoć gorionika, u odgovarajućim ureñajima, mazuta i D2. Grejanje upravljačke kabine vrši se električnom energijom-električnim kaloriferima.

112

! U okviru predviñenih sadržaja na kompleksu voda se koristi kao:  voda za piće  voda za higijensko-sanitarne potrebe  voda za kvašenje polaznog materijala (mineralnih sirovina) Snabdevanje objekta vodom za ove potrebe je iz gradskog vodovoda. Količina vode za piće i sanitarne potrebe je 300 l/dan. Količina vode za kvašenje materijala procenjuje se na 3m3 na dan. Pri radu postrojenja za proizvodnju asfalta u vazduh se emituju ili mogu biti emitovani:  prašina mineralnih sirovina, koja je neizbežan pratilac svih operacija prijema, skladištenja i izuzimanje sa skladišta pri kojima se materijal pomera  prašina koja je zahvaćena i poneta vazdušnim strujanjem sa gomila uskladištenog polaznog materijala na otvorenom  prašina nastala u ureñajima u okviru postrojenja u kojima se tretiraju mineralne sirovina operacijama transporta i pomeranja tih materijala  produkti sagorevanja goriva u cilju stvaranja toplote kojom se vrši zagrevanje materijala u bubnju za sušenje  produkti sagorevanja goriva u cilju stvaranja toplote, kojom se vrši grejanje termalnog ulja u agregatu za grejanje ulja,  emisija isparljivih ugljovodonika u operacijama grejanja bitumena kao osnovnog veznog materijala u procesu izrade asfalta  emisija isparivih gasova pri sagorevanju mazuta Prikaz ispuštanja u vodu razmatra se preko tehnološke, atmosferske i sanitarnofekalne otpadne vode. U ovom pogonu ne nastaju tehnološke otpadne vode. Atmosferske vode u sebi sadrže: pesak, prašinu, ulje, prosute sirovine i sl. I ne mogu se bez prerade upuštati u okolni prostor. Sanitarno fekalne otpadne vode iz sanitarnih čvorova se kanališu postojećim kanalizacionim sistemom do vodonepropusne septičke jame, koja postoji na kompleksu. Ovaj objekat stvara sledeće vrste čvrstog otpada:  Industrijski otpad amortizacionog tipa,  Otpad koji nastaje u procesu proizvodnje,  Otpad tipa čvrstog komunalnog otpada  Specifičan otpad U industrijski otpad amortizacionog tipa spada oprema koja je odbačena, istrošena, pohabana, pokvarena, neispravna, i kao takva neupotrebljiva u postrojenju. U procesu proizvodnje nastaje kao otpad termalno ulje koje je tokom upotrebe promenilo karakteristike, te više nije za upotrebu. Količina ovog ulja koja se nalazi u postrojenju je 1400 l. Procenjuje se da će vek trajanje jednog punjenja biti 5 godina pre zamene. Čvrst komunalni otpad nastaje kao posledica boravka ljudi u objektu. Procenjuje se da će količina ovog otpada biti oko 5 kg na dan. U postrojenju nastaje sledeći otpad, koji je, zbog fizičko hemijskih karakteristika koje poseduje, specifičan: talog iz rezervoara za gorivo, koji se iz rezervoara periodično čistiodstranjuje talog iz separatora ulja 113

! iscepane i oštećene filter vreće Procenjuje se da će biti potrebno da se rezervoari čiste svake treće godine i da će količina taloga po jednom čišćenju iznositi 400 l. Procenjuje se da će godišnje nastajati 10 kg izdvojenog taloga i plivajućeg materijala iz separatora ulja. Procenjuje se da će godišnje nastajati oko 20 kg filter vreća. Analizirajući sve parametre koji utiču na kvalitet životne sredine, a imajući u vidu kapacitet i lokaciju, lokaciju, kao i predviñene mere zaštite, može se zaključiti da će postojeće postojeće stanje životne sredine biti poboljšano u onoj meri u kojoj je bilo narušeno radom starog postrojenja za proizvodnju bitumena.

114

!

11.

PODACI

O

NEPOSTOJANJU

TEHNIČ TEHNIČKIM

NEDOSTACIMA

ODGOVARAJU ODGOVARAJUĆ ARAJUĆIH

ILI

STRUČ STRUČNIH

ZNANJA I VEŠ VEŠTINA ILI NEMOGUĆ NEMOGUĆNOST DA SE PRIBAVE ODGOVARAJUĆ ODGOVARAJUĆI PODACI Postavljena tehničko-tehnološka rešenja postrojenja prilagoñena su sa savremenim postupcima izrade asfaltnih mešavina uz sve mere zaštite životne sredine. Pri postavljanju tih rešenja nosilac projekta nije imao alternativna razmišljanja i tehničke nedoumice.

115

!

POGLAVLJE IV: USLOVI I SAGLASNOSTI DRUGIH NADLEŽNIH ORGANA 116

!

! 117

!

118

!

119

!

120

!

121

!

122

!

123

!

124

!

125

!

126

!

:

127

!

128

!

129

!

POGLAVLJE V GRAFIČKA DOKUMENTACIJA 130

!

Crtež Crtež broj 1: Geografska dispozicija grada Novog Novog Pazara Pazara u odnosu na prostorno funkcionalnu celinu Republike Srbije

131

!

Crtež Crtež broj 1.1: Geografska dispozicija sela Postenje u odnosu na prostornu celinu Novog Novog Pazara Pazara 132

!

Crtež Crtež broj 2: Kopija plana predmetne lokacije 133

!

134

!

135

!

136

!

137

!

138

!

139

!

140