Đorđe Sp. Radojičić: Stevan Sremac kao slobodni zidar i loža "Nemanja" u Nišu

STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

\or|e Sp. Radoji~i}

STEVAN SREMAC KAO SLOBODNI ZIDAR I LO@A "NEMAWA" U NI[U

Pre svetskog rata u Beogradu je pokrenut "Neimar, organ Vrhovnog Saveta Srbije, mese~ni ~asopis srpskih Slobodnh Zidara". Izi{la je svega jedna sveska (br. 1-3, januar - mart 1914), na kojoj stoji da je {tampana kao "manuskript iskqu~ivo za Bra}u Slobodne Zidare". Pod naslovom "In Memoriam 1876-1914" u woj je objavqen spisak pomrlih srpskih slobodnih zidara, me|u kojima se nalazi i "Stevan Sremac, profesor" (str. 81). Posle rata "Neimar" je nastavio izla`ewe kao "organ Velike Lo`e Srba, Hrvata i Slovenaca Jugoslavija", ali sada sa `eqom da bude "pristupa~an i {irim, naro~ito intelektualnim krugovima" (br. 4, januar 1922, 1922, str. 100). Od br. 26/28 "Neimar" (god. XI, kw. IV, april-juni 1924) je po~eo da donosi pisma br. Sr. "Slobodno Zidarstvo u pro{losti i sada{wosti". To su ustvari dopuwena i pro{irena "pisma brata Sr. jednom neposve}enom prijatequ", koja su 1893 god. objavqena u kwizi pod naslovom: "Slobodno zidarstvo. Wegov ciq i principi. Wegova sada{wost i pro{lost" (Beograd, izdawe lo`e "Pobratim"). U kwizi je samo pomenuto da u Ni{u postoji lo`a "Nemawa" (str. 103). U "Neimaru" govori se op{irnije o toj lo`i i navode se imena nekih wenih ~lanova, me|u kojima je i Srem~evo: "Po{to je lo`a "Pobratim" primila dovoqan broj ~lanova iz Ni{a, to je izazivalo potrebu otvarawa nove lo`e u tom mestu. Ona je organizovana pod imenom "Nemawa" (1892), a stare{ina joj je bio \oka Ne{i} bankar. Me|u wenim ~lanovima bili su: Atila Okoli~ani, apotekar, Stevan Sremac prof., d-r. J. Senkijevi} lekar, Karlo Materni preduzima~, Kosta Tasi} trgovac, i dr." (god. X, br. 35/36, januar-februar 1925, str. 179

50). Iz "Neimara" pisama su o{tampana kao "drugo dopuweno izdawe" pomenute kwige (1925 god. - o lo`i "Nemawa" i Sremcu na str. 170). Na tre}em izdawu te kwige (1926) ozna~eno je da je pisac Sr. J. Stojkovi} (mesto koje nas interesuje na str. 169). U "Neimaru" se jo{ jedanput pomiwe Stevan Sremac kao ~lan slobodnozidarskog saveza: u ~lanku Jov. Aleksijevi}a (potpisan samo inicijalima J.A.) Kako je postala, prestala i obnovqena Lo`a "Pobratim" u Beogradu (god. XI, kw. V, br. 69/70, 1-16 decembra 1926, str. 690). Me|u jo{ nezavedenim stvarima u rukopisnom otseku Narodne biblioteke u Beogradu ~uvaju se spiskovi ~lanova, pregledi "radova" (iz 1892. god), koncepti zapisnika (z 1902, 1904.god) i izve{taj (iz 1892. god), kao i neke druge zabele{ke koje se odnose na beogradsku lo`u slobodnih zidara "Pobratim". Sve je to "na|eno u zaplewenoj arhivi austro-ugarskih okupacionih vlasti" - kako glasi bele{ka g. Drag. Kosti}a, preko koga je Biblioteka i do{la do tih rukopisa. Zahvaquju}i podacima koji se tu nalaze, mo`emo bli`e da se obavestimo o Stevanu Sremcu kao slobodnom zidaru i ne{to vi{e da saznamo o wegovom radu u slobodno zidarskoj lo`i "Nemawa" u Ni{u. Ja }u ovde izneti te podatke, trude}i se da dam {to ve}i broj doslovnih citata. To }u u~initi zbog toga, {to se oni nalaze u rukopisima koji ne samo da nisu {tampani, ve} se i ne mogu {tampati sve su to koncepti, pisani mastilom ili obi~nom pisaqkom, sa bezbroj ispravaka, ~esto ne~itki i nerazumqivi, ponekad u vi{e redakcija, bez po~etaka ili bez krajeva, ili s prekidima zbog izgubqenih listova. Potrebno je prethodno progovoriti nekoliko re~i o lo`i "Pobratim". O tome kako je postala ta lo`a pri~a op{irno Sr. J. St(ojkovi}), Moj ulazak u Slob. Zidarstvo (izvod iz mog dnevnika), "Neimar", god. IV, br. 46, decembar 1925, str. 573-579. Pre nego {to je ta lo`a osnovana, u Beogradu je radila pod za{titom rimskog Velikog Orijenta lo`a "Sloga, Rad i Postojanstvo". Svetomir Nikolajevi}, profesor Velike {kole, i \oka Milovanovi}, akademski slikar, nalazili su, da je rimska za{tita nezgodna, i da bi za slobodno zidarstvo u Srbiji bilo mnogo boqe, da se do|e u bli`e veze sa slobodnim zidarima francuskim ili nema~kim. Zbog toga su oni otpo~eli rad na stvarawu nove lo`e. Jedna od nema~kih velikih lo`a kojoj su se oni obratili savetovala im je da se stave pod za{titu Velike lo`e Ugarske i oni su taj savet prihvatili. Na potpuno pravilan na~in, po svima slobodnozidarskim propisima i obi~ajima, osnovana je nova lo`a "Pobratim", i 2. februara 1891. god. ona je sve~ano otvorena. Sem Sv. Nikolajevi}a i \. Milovanovi}a, weni osniva~i su bili: Maksa Antonijevi}, juvelir, Andra \or|evi}, profesor Velike {kole, \or|e Vajfert, industirjalac, Sr. J. 180

STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

Stojkovi}, profesor, Tih. Markovi}, advokat, St. Mokrawac, kompozitor, Dimitrije Biba, trgovac, Branko Bo{kovi}, glavni kwigovo|a Narodna banke, i Milorad Terziba{i}, trgovac. Do kraja te godine (1891) u lo`u "Pobratim" primqeno je 17 novih ~lanova, tako da je ona imala svega 28 ~lanova. Stare{ina lo`e bio je \. Vajfert; na tom polo`aju ostao je nekoliko godina. Lo`a je imala svoje prostorije u ku}i d-r Vojislava \or|evi}a, u Gra~ani~koj ulici. J. A(leksijevi}) u pomenutom ~lanku (Neimar, god. XI, kw. V, br. 67-68, 1 i 16 novembra 1926, str. 634) pi{e ovo u wima: "Ki~icom umetni~ke ruke Brata \oke Milovanovi}a ukra{ene su bile sve ove prostorije za divqewe". O osnivawu i razvoju lo`e "Pobratim" upor. i Sr. J. Stojkovi}, Slobodno zidarstvo (1926 3) 168-170. U konceptu izve{taja o lo`i "Pobratim" u 1892 god. naro~ito se isti~e osnivawe lo`e u Ni{u. Me|u ~lanovima kojima pripada zasluga za to navodi se i Stevan Sremac. To mesto u izve{taju glasi: "U radu na{em oko {irewa sl. zid. i wihovih principa imamo da zabele`imo jedan uspeh, koji po svojoj va`nosti spada u najlep{e uspehe na{e, koji upravo kruni{e delawe na{e u minuloj godini. To je osnivawe sl. zid. radionice u Ni{u. Blagodare}i revnosnom zauzimawu u neumornom trudu dragog nam br. \oke Milovanovi}a; biv{im ~lanovima na{e lo`e bra}i: Atili Okoli~ani, Karlu Materni, Stevanu Sremcu, Kosti Tasi}u, Lazaru R. Petrovi}u iz Ni{a i Peri Aran|elkovi}u iz Pirota, bratu \oki S. Ne{i}u biv{em ~lanu sestrinske nam lo`e Sl(oga), R(ad) i P(ostojanstvo) i br. (za ime ostavqen prazno mesto; prezime nejasno - mo`da: Niko}i}u) biv{em ~lanu uspavane lo`e (ostavqeno prazno mesto) u Turn Severinu, koji pojimaju}i va`nost i korisnost jedne sl. zid. radionice u Ni{u, sa najve}im odu{evqewem prihvati{e na{u misao i s nama zajedno svojski prionu{e da tu misao ostvare; a tako isto blagodare}i i na{oj za{titnici simb(oli~noj) vel(ikoj) lo`i Ugarske (mesto re~i lo`a stavqen simboli~an znak-kvadrat), koja nam je ostvarewe na{e misli omogu}ila, nama je za relativno vrlo kratko vreme po{lo za rukom, da na{u `equ: da u Ni{u osnujemo sl. zid. radionicu, ostvarimo. Od 11. juna 1891 god. kada su u na{oj lo`i primqeni u na{ sv. savez prva tri br. iz Ni{a odnosno Pirota Atila Okoli~ani, Karlo Materni i Pera (Aran|elovi})..." Tu se prekida izve{taj. List na kome se on nastavqao, na `alost, nije nam se sa~uvao. O Stevanu Sremcu i osnivawu lo`e u Ni{u u konceptu izve{taju nalazi se jo{ i ovo mesto: "Unapredili smo 6 u~enika za pomo}nike kr(aqevske) ve{t(ine) i to: 181

Na 1. radu II st(upwa) 22 febr. br. Stevana Sremca, Kostu Tasi}a i Lazara R. Petrovi}a; na 2. radu 9 Marta br. Simu Kosti}a i 3. radu 1. Juna br. Jovana Aleksijevi}a i Jovana Doki}a. Podigli smo na tre}i stup(aw) 13 pomo}nika i to: Na 1. radu III st(upwa) 6 Febr. br. br. P. M(anojlovi}a) i P. [r(eplovi}a) i Iliju Mari}a; na 2. radu 23 Febr. br. At. Okoli~(ani), Karla Materni, Peru Arna|elov(i}a), Stevana Sremca, Kostu Tasi}a i Lazara R. Petrovi}a; na 3. radu 7 Juna Milana Trajk(ovi}a) i Milo{a Valo`i}a i na 4. radu 7 Dekebra Jovana Doki}a i Jov. Aleksijevi}a. U ceqi osnivawa sl. zid. rad(ionice) u Ni{u odobren je na 5 radu I stupwa (9 marta) bra}i Atili Okol(i~ani), Karlu Maternu, Peri Aran|elovi}u, Stevanu Sremcu, Kosti Tasi}u i Lazaru R. Petrovi}u tra`eni otpust, koji je vel(ika) lo`a Ugarske (mesto re~i lo`a kvadrat) potvrdila arhitektonskom tablom od ... br...." (podaci nisu uneti). Iz tabelarnog pregleda radova i konferencija lo`e "Pobratim" za 1892 god. vidi se da je na 1 radu II stupwa 22 februara, kada je Sremac unapre|en za pomo}nika, prisustvovalo 17 ~lanova lo`e i 4 gosta; na 2 radu III stupwa 23 februara, kada je Sremac podignut na taj stupaw, 17 ~lanova i 3 gosta; a na 5 radu I stupwa 9 marta, kada je Sremcu odobren otpust iz lo`e, 19 ~lanova. Me|u sa~uvanim zabele{kama o lo`i "Pobratim" imamo kratke izvode iz zapisnika pojedinih radova. Jedni su izvodi grupisani po predmetima, a drugi su ure|eni hronolo{ki. Ovi drugi su potpuniji. U wima su ova mesta odnose na ni{ku slobodnozidarsku lo`u: "6 Febr. (11 Rad III st. ... \oka Milovanovi}, predla`e Ni{lije za majstore, za osnivawe lo`e u Ni{u (mesto re~i lo`a stavqen znak - kvadrat; tako je uop{te u izvodima koji se ovde navode). 10 Febr. - (2) Rad I st. ... Izve{taj \. M(ilovanovi}a) o putovawu u Ni{, re{eno: da se Ni{lije proizvedu za m(aj)stor(e) i da se ustupi lo`i koja }e se osnovati sve {to Ni{lije duguju. 22 Febr. - (1) Rad II st. ... Ni{lije kalfe. 23 Febr. - (2) Rad III stup. ... Ni{lije majstori. 182

STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

9. Mart. - (5) Rad I st. Ni{ka bra}a tra`e otpust, koji im (je) dat u celi osnivawa lo`e. 13 Aprila. Konferencija (I stupwa). ... Br. \oka (Milovanovi}) saop{tio, da }e Ni{lije o Duhovima osnovati lo`u. 11 Maja. (10) Rad I st. Gosti... "Nemawa" Pismo od 17 Maja (po novom kalendaru) lo`a "Demokratija" (iz Pe{te) ~estita na{oj lo`i, na delawu oko osnivawa lo`e "Nemawa". 25 Maja otvarawe lo`e u Ni{u. Svi ~lan(ovi) lo`i P(obratim) bili u Ni{u. 1 Avgusta (15) rad I st.; - Gosti ... "Nemawa"... 21 Septem., (17) rad I st. ... Re{eno da neka bra}a odu u Ni{, da pomognu izvr{ewu prijema. 28 Septem., (18) rad I st. ... Br. Svetomir (Nikolajevi}), koji je sa \. M(ilovanovi}em), Stnp(?), Mak. (Maksa Antonijevi}?) bio u Ni{u i referi{u o prijemu. 9 Novemb., (23) rad I stup. gost "Nemawa". - Afera lo`e "Nemawa". 21 Novem., (25) rad I stup., gost.... "Nemawa"... To je sve {to se o St. Sremcu i lo`i "Nemawa" u Ni{u nalazi u sa~uvanim zabele{kama lo`e "Pobratim". U citatima sam ispravqao samo o~igledne pogre{ke; ina~e sam ih davao u vrsnom prepisu, ne mewaju}i interpunkciju i ne vr{e}i ujedna~avawa u pravopisu. Skra}enice sam razre{avao samo u slu~ajevima kada je to bilo neophodno potrebno. Tada sam upotrebqavao uglaste zagrade. Uuglastim zagradama nalaze se i sve druge moje dopune i obja{wewa. Redne brojeve pojedinih radova lo`e uzimao sam iz pomenutog tabelarnog pregleda.

183

Navedena mesta iz zabele`aka sadr`e, kao {to smo videli, samo podatke o tome kad je Sremac postao pomo}nik i majstor i kad je dobio otpust iz lo`e "Pobratim". Ona nam ni{ta ne kazuju od koga je Sremac predlo`en za ~lana, a tako|e ni kada je primqen i posve}en za u~enika. Sremac je svr{io gimnaziju sa Stevanom Mokrawcem (v. P. Popovi}, Stevan Sremac - ~ovek i delo, Pripovetke St. Sremca, kw. IV, izd. S.K.Z. 1935, XI), a Mokrawac je bio me|u osniva~ima lo`e "Pobratim". Mo`da je Mokrawac uveo Sremca u slobodnozidarski savez. Ali pre }e biti da ga je uveo neko od ~lanova iz Ni{a, s kojima je on docnije osnivao lo`u "Nemawa". U konceptu izve{taja izri~no se ka`e, da su prvi ~lanovi iz Ni{a primqeni 11. juna 1891. godine. Zna~i da je Sremac postao slobodni zidar posle tog datuma. Samo toliko mo`emo da zakqu~imo na osnovu podataka koje nam pru`aju zabele{ke. O osnivawu lo`e "Nemawa" izi{la je me|u "ni{kim vestima" ova bele{ka u ni{koj "Slobodi", listu za politiku, privredu i kwi`evnost (organu ni{kih radikala): "Nemawa", lo`a "slobodnih zidara" otvorena je u Ni{u na drugi dan Duhova o.g. Za predsednika ovog udru`ewa izabran je g. \oka S. Ne{i} ovd. trgovac, koji je u jedno o ovome udru`ewu u~inio i prijavu vlasti. Otvarawu lo`e prisustvovali su g. g. Svetomir Nikolajevi}, \oka Milovanovi}, Maksa Antonijevi}, [replovi} u~iteq i drugi beogradski frankmasoni. Za sada lo`a broji svojih deset ~lanova". A me|u "li~nim vestima" zabele`eno je: "izaslanici beogr. slobodnih zidara g. g. profesori Svet. Nikolajevi}, \oka Milovanovi}, vratili se nazad za Beograd tre}ega dana Duhova" (god. IV, br. 53 od 29 maja 1892). O lo`i "Nemawa" izi{la je jo{ jedna vest u "Slobodi". Lo`a je poslala Srpskoj kwi`evnoj zadruzi 150 dinara priloga i to je "Sloboda" zabele`ila i pohvalila (god. IV, br. 10 6od 11 oktobra 1892). St. Sremac nije bio dugo ~lan lo`e "Nemawa". Po svojoj molbi 16 septembra 1892. god. on je preme{ten za profesora III Gimnazije u Beogradu (P. Popovi} na n.m. XXI). "Stara Srbija", organ Narodne liberalne stranke u Ni{u, donela je vest o Srem~evom preme{taju. Ta se vest nalazi me|u "ni{kim vestima", i to na prvom mestu. Ona glasi: "Preme{ten. G. Stevan Sremac, profesor ovd. gimnazije, preme{ten je po svojoj molbi u Beograd, za profesora III. beogr. gimnazije. Na{a gimnazija gubi u g. Sremcu vaqanog i savesnog nastavnka, a Liberalna Stranka u Ni{u jednog svog vrsnog ~lana. G. Sremac ostavi}e za sobom najlep{u uspomenu u Ni{u, a mi smo uvereni, da }e on ste}i op{te po{tovawe i u mestu svog novog opredeqewa" (god. II, br. 4 od 24 septembra 1892). Spremaju}i se da napusti Ni{, Sremac je odvojio ne{to kwiga iz svoje biblioteke i poklonio |a~koj dru`ini. "Stara Srbija" (god. II br. 10 od 11 oktobra 184

STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

1892) donela je ovu "Zahvalnost", koju je 10 oktobra 1892 god. "u ime dru`ine |aka ni{ke gimn. "Wego{" poptisao "predsednik Nik. T. Uzunovi} g. VIII - god.", docniji pretsednik vlade: "Gosp. Stevan Sremac, profesor tre}e beog. gimnazije - pre|e ni{ke, - pojimaju}i svrhu |a~kih udru`ewa, i znaju}i kakva treba da je lektira jednog omladinca, ~esto je puti broj kwiga na{e kwi`nice uve}avao odabranim kwigama. Prilikom preme{taja, g. Sremac nam je izvoleo pokloniti preko 20 vrlo lepih kwiga u vrednosti do 80 dinara. Dru`ina smatra za prijatnu du`nost, da ovom prilikom izjavi toplu zahvalnost svome dobrotvoru i dragom nastavniku". Izgleda da se u Ni{u nije znalo da je i Sremac slobodni zidar. Ina~e kako bi se moglo razumeti, da "Stara Srbija", organ Srem~evih liberala, mesec dana posle one bele{ke o Srem~evom preme{taju, u kojoj se o Sremcu onako lepo govori, donosi napade na slobodne zidare, i to u nepotpisanom ~lanku, tako da se moglo misliti da oni dolaze od same redakcije. Napadi su zaista stra{ni. Na wima se mo`e lepo videti koliko se kod nas moglo zastraniti i {ta se sve moglo re}i i napisati iz li~ne ili partiske mr`we. ^lanak je peti po redu u nizu ~lanaka pod naslovom "Makedonija". U podnaslovu stoji: "Propaganda fide" ili austriska propaganda u "Makedoniji". O slobodnim zidarima se govori pri kraju. Na kakav na~in i sa koliko poznavawa stvari pokaza}e najboqe prve dve re~enice koje }u jedino i navesti: "Farmazonska dru{tva u Srbiji i na Balkanu tako|e su jedan oblik austriske propagande, koja imaju svoj centar u Pe{ti. I po samim li~nostima, koje su ve} u tim dru{tvima u Beogradu, Ni{u, Sofiji i t. d. vidi se vrlo lepo, da je ta farmazonska misija austriska misija" (god. II, br. 14 od 25 oktobra 1892). Ni{ki slobodni zidari poslali su listu ispravku preko prvostepenog suda. Ispravka nosi datum 30 oktobar 1892 god., a potpisana je od strane \.S.Ne{i}a kao "predsednika" lo`e "Nemawa". "Stara Srbija" nije donela ispravku. U otvorenom pismu upu}enom \.S.Ne{i}u (god. II, br. 16 od 1 novembra 1892) ona taj svoj postupak obja{wava time, {to je ispravka ustvari "~lanak ili boqe re}i reklama jedna o slobodnim zidarima" i {to tobo` u listu nije bilo re~i o ni{kim slobodnim zidarima i wihovoj lo`i. Ispravka \.S.Ne{i}a izi{la je u "Slobodi" (god. IV, br. 117 od 6 novembra 1892), s ovom napomenom redakcije: "Pu{taju}i ovu ispravku slobodnih zidara u svojem listu, imamo da napomenemo samo to, da to jedino ~inimo iz gostoprimstva". Dva dana docnije redakcioni odbor "Stare Srbije" daje svoju ispravku, u kojoj se na kraju ka`e: "Javqamo, da je gorwe tvr|ewe (o slobodnim zidarima kao eksponentima austriske propagande) u list u{lo bez znawa redakcionog odbora" (god. II, br. 18 od 8 novembra 1892). Da nije 185

Sremac intervenisao? Mo`da. To bi bilo sasvim razumqivo. Napad je poga|ao i wega. On mu je morao utoliko vi{e nanositi bola {to je dolazio od lista wegovih liberala. Ne{i}eva ispravka, zajedno s otvorenim pismom "Stare Srbije" i sa ispravkom redakcionog odbora toga lista, {tampana je i kao kwi`ica, koja nosi naslov: Odbrana slobodnih zidara od napada "Stare Srbije" (politi~kog lista) koji izlazi u Ni{u. Ni{ 1892, 12, str. 23. Kada je do{ao u Beograd, da li se Sremac vratio u lo`u "Pobratim", ne mo`emo re}i na osnovu sa~uvanih zabele`aka te lo`e. On se tamo vi{e ne pomiwe. Istina, malo je i sa~uvano zabele`aka iz vremena posle 1892 god. (iz 1902 god. samo o radu 28 oktobra; iz 1904 god. o radovima 12, 19 i 26). Sremac nije ni u spiskovima ~lanova. Imamo dva takva spiska, ali se ne zna iz koga su vremena. Slu{ao sam da je Sremac napustio slobodnozidarske redove. Ne znam da li je to ta~no. O tome se ne govori ni u "Neimaru" ni kod Sr. J. Stojkovi}a u wegovoj kwizi o Slobodnom zidarstvu. Toliko samo mogu da ka`em.

Napomena prire|iva~a: \or|e Sp. Radoji~i}, Stevan Sremac kao slobodni zidar i lo`a Nemawa u Ni{u, Glasnik istorijskog dru{tva u Novom Sadu, 1939, XII, 1, str. 93-99.

186