Doping u Sportu

Допинг у спорту

1. UVOD Sport je kao društvena institucija nastao vrlo kasno. Razvio se s pojavom industrijalizacije kao korišćenje slobodnog vremena u radničkoj klasi. Prije toga je bio povezan sa visokom klasom koja je mogla svoje vrijeme posvetiti rekreaciji i bavlјenju nekim sporednim stvarima jer nisu bili determinirani borbom za svoju egzistenciju. Razvoj masovnih medija i tehnologije prati i unapređuje sport u univerzalnu društvenu pojavu. Razvoj masovnih medija donosi lako dostupne informacije o sportovima i vizualno prikazivanje sportova, koje su postala zabava za široko čovječanstvo i ukorijenila se u društvu tako da se pojedinci emocionalno vežu uz neke sportiste i ekipe. Oni su jako emocionalno vezani uz njih makar ne imali nikakve veze s tim sportistom. Razvoj tehnologije je napravio pojavu mnoštva sportova koji zavise od savremene tehnologije ili je ipak unapredio rekvizite vezane za neki sport koji pomažu postizanju bolјih rezultata. Institucionalizovanje sporta, razvoj masovnih medija i tehnologije napravili su od sporta društveni fenomen, ali pretvorili su ga i u posao velikog novca. Sport će i dalјe napredovati, razvijati će se tehnologija i sve veći novac će se ulagati, ali lјudsko tijelo je determinirano svojim mogućnostima i ne može preko granice tih mogućnosti. Tehnologija je donijela razvoj medicine i sredstava koji pomažu pacijentima da se brže oporave ili prikriju tragove bolesti ili povrede. Te su se stvari počele primjenjivati u sportu i označile psihološke i fizičke prednosti nekih sportista nad drugima, ali su i donijele negativne učinke na zdravlјe. Zbog toga je Međunarodni Olimpijski Komitet donio odluke o zabrani upotrebe nekih sredstava zbog štetnog učinka na zdravlјe i neetičkog poštovanja drugih sportista, a zabranjena sredstva su nazvana dopingom. Doping u sportu je postao jedina nada mnogim sportistima da postignu vrhunske rezultate jer su tjelesno slabiji od drugih, a norme i novac vezani uz vrhunske sportove postaju sve veći. Sportisti koji ne koriste doping a naporno treniraju i vježbaju troše svoje tijelo i zdravlјe u nepovrat. Nauka je napredovala i danas postoji mnoštvo zabranjenih stvari koje štete manje zdravlјu od nekih dopuštenih sredstava. U nastavku ovog seminarskog rada biće više reči o dopingu u sportu, negativnom uticaju dopinga na psiho-fizičko zdravlјe sportista, istorijatu dopinga kao i o antidopingu.

1

Допинг у спорту

2. POJAM I ISTORIJAT DOPINGA U SPORTU Pod dopingom se danas u savremenom sportu podrazumeva upotreba bilo koje strane supstance ili fizioloških supstanci u velikim količi-nama, kao i korišćenje fizioloških sastojaka različitim putevima unosa sa namerom da se na veštački način povećaju radne i sportske sposobnosti.1 Pored primene stranih i fizioloških supstanci pod dopingom se podrazumeva i primena različitih metoda koji vode stimulisanju orga-nizma na način koji je suprotan prirodi (npr. izlaganje izuzetno niskim temperaturama radi podizanja praga bola koji sportista može da istrpi i sl. ). Doping je u suprotnosti sa sportskim duhom, a sportski duh predstavlјa osnovu olimpizma i svega što je istinski vredno kada je sport u pitanju. Sportski duh predstavlјa proslavu lјudskog duha, tela i uma, i karakte-rišu ga sledeće vrednosti: etika, ferplej i poštenje, zdravlјe, izuzetna dostignuća, karakter i obrazovanje, radost i zabava, timski rad, posveće-nost, poštovanje pravila i zakona, poštovanje sebe i drugih učesnika, hrabrost zajedništvo i solidarnost. Iz svega navedenog dolazimo do nedvosmislenog zaklјučka da su doping i sport (gde se pod pojmom sport podrazumeva jedna uzvišena akti-vnost koja je usmerena ka izgradnji duha i tela ) potpuno nespojivi. U tom smislu, antidoping programi bi trebali da budu usmereni ka očuvanju i unapređenju sportskog duha. 1 Младеновић М. (1980): ''Допинг - супериорност или смрт?'', Вук Караџић, Београд, стр. 5

2

Допинг у спорту Ono što sprečava potpuno iskorenjavanje dopinga iz sporta jeste pri-tisak koji se vrši iz biznis sfere, odnosno činjenica da je sport postao samo jedan u nizu proizvoda, i to proizvoda koji donose visoke profite, i iz istog razloga su predmet bespoštedne borbe.

2.1 Istorijat dopinga Brže, jače i bolјe, osnovni su zakoni modernog sporta. Postizanje krajnjeg cilјa, pobeda i eliminisanje protivnika, primarni su činioci svakog sportskog nadmetanja. Pored sportskog duha, koji se u današnje vreme zanemaruje, učesnici sve više, ne birajući načine, podležu korišćenju zabranjenih stimula-tivnih sredstava, prevari i obmani, kako bi stigli do tog krajnjeg cilјa, slave, trofeja, medalјa, novca, pri tome svesno rizikujući sopstveni život i budućnost.2 Želјa za pobedom i nadmetanjem stara je koliko i samo čovečanstvo - ona je oduvek postojala, ali su se menjali pokretači te želјe (npr. borba za opstanak, nadmoć, vlast, slava i čast, novac...). Kroz istoriju atletičari su koristili specijalnu ishranu i razne napitke kako bi svoja tela pretvorili u superiorne i moćno podešene mašine. Primera radi: u staroj Grčkoj rvači su jeli ogromne količine živog mesa, ne bi li uvećali svoju mišićnu masu; norveški ratnici koji su poznati pod nazivom ''divlјe horde'' jeli su halucinogene pečurke kako bi se spremili za bitku, kako bi dobili na snazi, smelosti i hrabrosti. Možda na prvi pogled poređenje sportiste (onakvog kakvim ga danas pojmi-mo) i plaćenika nije na mestu, međutim konstantno treba imati na umu da je sportska aktivnosti imanentna potreba lјudskog bića, bez obzira da li se ona manifestuje u obliku organizovane, profesionalne aktivnosti ili u obliku kakve svakodnevne aktivnosti. Pioniri dopinga u modernom sportu su bili plivači, koju su na takmičenju 1860. godine u Amsterdamu prednjačili u svim disciplinama. Posle neverovatnog uspeha u sportskim krugovima toga doba se sve više šuškalo o upotrebi nekakve vrste stimulansa koji je potpomagao da se: ''takmičari kreću kroz vodu kao da imaju peraja na nogama''.3

2 Група аутора (2003): ''Светски антидопинг кодекс'', верзија 3, електронски формат

3 Интернет страница: www.savremenisport.com/Medicina-Doping-u-modernom-i-profesionalnom-sportu.html (преузето 12. 12. 2012. године)

3

Допинг у спорту Od strihnina, preko kafeina, do kokaina, pa čak i heroina, sportisti su se, ne oklevajući i težeći ka ostvarenju bolјih rezultata, upuštali u upotrebu doping sredstava, neretko uklizavajući u tešku narkomaniju. Tokom decenija koje su dolazile stimulativna sredstva su zauzela visoko mesto u svetu sporta. Iako štetna, tokom godina koje su dolazile medicina i nauka su umešale svoje prste, i uspele su da kreiraju ono što danas nazivamo savremenim doping sredstvima. Korišćenje anabolika u modernom sportu je skorijeg datuma. Testosteron je prvi put sintetizovan u laboratorijama 1930. godine, a uveden je u sportske arene negde između 1940. i 1950. godine. Kada je sovjetski tim dizača tegova na Olimpijadi 1952. godine potpu-no dominirao, a zahvalјujući sintetizovanom testosteronu, osvojivši sve medalјe, američki fiziolozi odlučili su da bi se i njihovi takmičari trebali podvrgnuti istom tretmanu. Do 1958. godine, američka farmaceutska industrija razvila je steroid. Bez obzira na to što su na samom početku shvaćene negativne posle-dice primene ovih sredstava, prestiž i potreba za dominacijom na sportskim terenima dovela je do toga da je uvođenje istih u sportske arene postalo apsolutno neizbežno. Prvi korisnici anabolika bili su uglavnom bodibilderi, dizači tegova, ragbisti, biciklisti, i uopšte oni sportisti koju su se izlagali ekstremnim naporima. Posle nekog vremena, stimulativna sredstva su lagano postala sastav-ni deo ''kralјice sportova''. Tokom 70-tih godina steroidi su dobili novo ruho, jer su sportisti do tog momenta već shvatili da im stimulativna sredstva daju neophodnu snagu za postizanje nadlјudskih (ili je možda pravilnije reći: nelјudskih) rezu-ltata. Međunarodni olimpijski komitet je 1975. godine je zabranio kori-šćenje svih oblika stimulanata. Međutim, uprkos svim zabranama korišće-nje je nastavlјeno, a samim tim razvilo se i crno tržište. Istovremeno, bez obzira na deklarativno zalaganje za očuvanje spo-rtskog duha, dobar deo sportskih saveza nastavio je sa razvojem hemijskih i bioloških sredstava, kao i metoda koje će omogućavati konstantno pome-ranje granica izdržlјivosti i izvodlјivog. Onda kada bi došlo do otkrića da neki sportista/sportistkinja koriste nedozvolјena sredstva, celokupna odgovornost bi pala na njihova pleća, a u neretkim slučajevima sportisti su bili i žrtve smrtonosne kombinacije sopstvenih želјa i nečijih nezdravih težnji i ambicija. Dobar primer jeste svakako i slučaj kanadskog trkača Bena Džonsona kome je oduzeta medalјa sa Olimpijskih igara u Seulu, kao i

4

Допинг у спорту smrt Florens Grifit Džojner, za koju se pouzdano zna da je podlegla (zlo)upotrebi nedozvolјenih stimulanasa. Naravno, i kada su sredstva i metode vezane za ''pomeranje granica'' u pitanju, pređen je veliki put. Mnoge metode su krajnje nehumane i usmerene samo ka zloupotrebi fizičkog i psihičkog

integriteta

sportiste/sporti-stkinje

(primera

radi:

kineskim

i

rumunskim

gimnastičarkama namerno su davana sredstva u cilјu odlaganja ulaska u pubertet, jer je na taj način održavan želјeni balans hormona, koji je omogućavao da gimnastičarke daju sve od sebe; poznat je slučaj jedne rumunske gimnastičarke kojoj je ulazak u pubertet toliko dugo odlagan, da je ona prvu menstruaciju dobila tek nakon završetka svoje profesionalne karijere, dakle, tek pošto je postala nepo-trebna; ovo ukazuje na stepen nebrige i nehumanosti, kao i izostanka želјe za kreiranjem bolјe budućnosti za naredne generacije sportista; osim što su često bili žrtve nezdravih ambicija, neznanja, bili su žrtve i raznih zakulisnih političkih igara). Bez pogovora doping mora izaći iz sporta, ali postavlјa se pitanje: da li je to samo utopija, ili je taj cilј ipak ostvariv? Ukoliko doping ne prestane da bude tužna stvarnost sporta, onda će sport izgubiti u potpunosti svaki smisao, mada dobrim delom već i jeste, i postaće tek samo grana proizvodnje, biznis i ništa više.

3. NEGATIVNE POSLEDICE DOPINGA U SPORTU

3.1. Fizičke posledice

5

Допинг у спорту Oba pola pogađaju sledeće problemi: pojava kožnih promena, drhta-vica, drastično smanjenje nivoa holesterola u krvi, hipertenzija, teška oštećenja jetre, endokrinološkog sistema, bubrega, nervnog sistema, rak, razni oblici psihoza, dezorijentisanost, metabolički i hormonalni pore-mećaji, asocijalnost.4 Kod žena se dešava niz promena, koje evidentno utiču na razvoj i fizionomiju ženskog tela. Unutrašnji problemi mogu biti teži po svom karakteru, i izraženiji nego što je to slučaj kod pripadnika muškog pola. Upotreba testosterona uvećava i stepen psiholoških poremećaja za najmanje 3% procenata.5 Dakle, posledice se ne moraju nužno vezivati samo za fizički nivo, i ako je taj lakše uočlјiv. Kada se sve ovo uzme u obzir, nameće se sasvim logično pitanje: da li je profesionalni sport psihičko, odnosno fizičko stanje ili bolest? Ukoliko je profesionalni sport stanje svesti, onda faktički govo-rimo o postojanju izmenjenog stanja svesti, univerzalnog mentalnog šablo-na, koji omogućava manipulaciju zahvalјući fokusu ka slavi, novcu, ili već kom drugom motivatoru. Ukoliko je profesionalni sport fizičko stanje, onda govorimo o konstantnoj težnji za korekcijom i usavršavanjem fizičkog izgleda, o jednom specifičnom estetskom momentu, o onome što se u svojoj krajnjoj liniji naziva estetikom izobličenog i ružnog, ili bolјe rečeno neprirodnog. Ukoliko je profesionalni sport bolest, onda možemo govoriti o dvema kategorijama ''bolesnika'': o sportistima i njihovim rukovodiocima. Istina, naravno, nije apsolutna, niti jedna opcija isklјučuje drugu. Nezavisno od toga da li se sport posmatra kao jedna fizička i/ili duhovna veština, ili kao samo jedan u nizu socioloških fenomena, u ovom stanju u kome je sada može se posmatrati kao jedan oblik patološkog stanja, budući da servira poremećene vrednosti, pruža negativni uzor/idol generacijama koje teže da podražavaju svoje lјubimce, i u toj težnji i sami često pribegavaju upotrebi nedozvolјenih i opasnih stimulanasa. Time se stvara začarani krug. Muškarci koji uzimaju velike doze stimulanasa osećaju često znatne varijacije u pogledu seksualnih želјa. Primena testosterona može inici-rati da organizam korisnika u potpunosti ugasi funkcionisanje reprodu-ktivnog sistema, što je uslovlјeno i gotovo uvek se okončava potpunom sterilnošću. Najčešći nusefekti su: razvoj grudi, mutacija glasa, ćelavost, smanjenje broja spermatozoida, impotencija i sl. 4 Исто.

5 Озољињ П., Плисман С.: ''Жене све брже'', електронски формат

6

Допинг у спорту

3.2. Psihičke posledice Uticaj bioloških i hemijskih sredstava, kao i metoda, na psihu nije neznatan, i iz istog razloga često je bio predmet istraživanja brojnih stručnjaka. Mnogi sportisti su izjavili da su se u periodu korišćenja stimulanasa osećali sigurnije, zadovolјnijim... Loša strana i neželјeni efekti, prema istraživačima sa univerziteta Harvard, su široki dija-pazoni raznih stanja i drastične promene raspoloženja koje variraju u deliću sekunde. Skala rangiranja je individualna, i kreće se od perioda ponašanja i ispolјavanja nasilјa, preko suicidnih misli, epizoda gneva, ispolјavanja besa. Kada posle nekog vremena kulminira stanjem depresije i kada droga/ stimulans prestane da deluje, studija koju su izvršili stručnjaci sa Harva-rda pokazuje da korisnici stimulanasa mogu doživeti teška psihološka oštećenja prilikom prolaska kroz jake psihoze, emtoivne padove, parano-idnu lјubomoru, posesivnost, ekstramnu anksioznost i pesimizam.

3.3. Ostali vidovi negativnih posledica U današnje vreme ne koriste samo profesionalni sportisti nedo-zvolјene stimulanse. Ovakvo stanje stvari delom je uslovlјeno činjenicom da se stimulansi mogu lako pribaviti, po relativno pristupačnim cenama. Dakle, stimulanse koriste i srednjoškolci koji žele da brzo izgrade jako, lepo definisano telo, odnosno stimulansi se koriste zbog krajnje kozme-tičkih razloga. Želјa za pobedom, lepo definisanim telom, popularnošću među drugovima, itd. ne poznaje barijere u vidu pola, nacionalnosti, kao ni socijalne pripadnosti i sl. Istraživanja koja su sprovedena na teritoriji SAD pre 20 godina pokazala su da je 45% srednjoškolaca već probalo i susrelo se sa stimulansima koji koriste profesionalni sportisti. Kao primarni razlog naveli su status u društvu, dobar fizički izgled, i napokon želјu za ostvarenjem bolјih sportskih rezultata. Ankete koje su sprovedene svega nekoliko godina nakon napred pomenute, i to na teritoriji zemalјa Zapadne Evrope pokazale su da su se u tom trenutku stimulativna sredstva koristila u istoj meri kao i krek, kokain i halucinogeni PCP. Ankete koje su sprovedene u skorijem periodu pokazuju da mladi pored kozmetičkih razloga započinju sa korišćenjem 7

Допинг у спорту stimulativnih sredstava kako bi podražavali svoje idole, čijem fizičkom izgledu, sportskim rezultatima i popularnošću se i sami dive, i samim tim i teže. Sve ovo pokazuje da doping nije štetan samo za sportistu, odnosno negativno dejstvo se ne ograničava na sferu individue, već se proširuje i na društvo, učestvujući u izgradnji sistema negativnih vrednosti. Pozitivno je kada se npr. srednjoškolac ugleda na nekog od profesio-nalnih košarkaša, te i sam počne da se bavi košarkom, ali šta se dešava kada uprkos napornim treninzima ne uspeva da postigne ni 1/8 rezultata koje ostvaruje njegov lјubimac, i ne uspeva da definiše svoje telo na način na koji želi? To svakako izaziva frustracije, i uvećava želјu da se želјeni cilј ostvari bez obzira na sredstvo. Ono što dodatno utiče na želјu za korišće-njem stimulanasa je i činjenica da su profesionalni sportisti veoma dobro plaćeni, a novac je poznat kao univerzalni motivator. Na decu se pored ovog direktnog načina deluje u putem TV, prezentovanjem junaka koji su nesrazmerno oblikovani, snažni, uspešni, i koji istovremeno glori-fikuju nasilјe kao sastavni deo života uspešnog bića. Na ovaj način stvaraju se mentalni šabloni koji dalјe oblikuju ličnost tokom procesa odrastanja. Ovo predstavlјa razlog više zašto bi treblo delovati na eliminaciju dopinga iz sporta.

4. POJAM, SMISAO I ZNAČAJ ANTIDOPINGA Ne postoji opšteprihvaćena definicija pojma antidoping. U skladu sa antidoping kodeksom ,koji je sastavila i objavila Svetska antidoping asocijacija (WADA), dolazimo do zaklјučka da antidoping predstavlјa set koordinisanih aktivnosti usmerenih ka zaštiti i očuvanju sportskog duha, kao i ka očuvanju i unapređenju zdravlјa sportista (bilo profesionalaca ili amatera). Antidoping se može posmatrati kao filozofija, kao stil života koji je usmeren ka zaštiti osnovnih prava sportista da učestvuju u sportskim aktivnostima bez dopinga, gde se na taj način promoviše zdravlјe, fer- plej, poštovanje drugih učesnika, kao i sopstvenog tela i duha. Antidoping se može posmatrati i kao program, koji se sastoji iz nekoliko koraka:    8

promocije usmerene ka prevenciji; usvajanja pravila ponašanja; usvajanja liste zabranjenih metoda i supstanci;

Допинг у спорту     

načina sprovođenja kontrola; preduzimanja mera i sprovođenja sankcija protiv prekršilaca; obezbeđenja fer uslova za sportiste koji se podvrgavaju kontroli; koordinacije i saradnje; drugih neophodnih mera i koraka. Najpravilnije je, međutim, posmatrati antidoping kao kompleksnu tvorevinu, dakle i kao

filozofiju, odnosno stil života, i kao program, odnosno set pravila koji omogućava da se taj stil života sprovede u delo, odnosno da postane stvarnost. Antidoping kao fenomen počiva na ideji olimpizma, odnosno na ideji da nije bitno da li si pobedio, već je bitno kako si se borio. Antidoping pokret osnovan je od strane pobornika ideja da je pobeda duha nad telom najveća pobeda koja se može ostvariti, i ujedno i cilј bavlјenja sportom, a ne obratno. Cilј bavlјenja sportom, dakle jeste očuvanje zdravlјa, a korišćenje doping sredstava onemogućava vođenje zdravog života. Antidoping pored navedenog predstavlјa i skup aktivnosti usmerenih na očuvanje zdravlјa životinja koje učestvuju u sportskim takmičenjima, što je takođe regulisano Svetskim antidoping kodeksom. Antidoping nije cilј sam sebi, niti predstavlјa ''neočekivanu silu koja se iznenada pojavlјuje i rešava stvar''. Smisao antidopinga je povratak vrednosti koje su odbačene. Postavlјa se pitanje da li je to moguće? Možda problem leži u jednoj od lјudskih osobina, a to je stalna težnja ka osvajanju novih visina, u nemogućnosti da se zadovolјimo već ostvarenim. Pojedini teoretičari (neki ih nazivaju i pristalicama opšte teorije zavere) smatraju da su mediji stimulisali primenu dopinga, dok je biznis omogućio da se stavi ''tačka'' kada se radi o datom pitanju (kao primer često se navodi jedna od najčešće pogrešno prevođenih rečenica, a prevod su inače forsirali novinari: altius, citius, fortius - koja se najčešće prevodi sa: brže, više, snažnije; a može da se prevede, i daleko je pravilnije prevesti je: brže, više, hrabrije! Hrabrost ne treba dodatni stimulans, hrabrost je nešto što čovek/žena ima ili nema u sebi, a što se oblikuje i usmerava sportskom aktivnošću). Kada se uzme u obzir sve napred navedeno (u vezi fizoloških predi-spozicija za bavlјenje sportom, posledica po pojedinca, kao i po društvo) zaklјučujemo da se odgovor na pitanje : U čemu se ogleda značaj antidoping pokreta i antidoping pravila? - nameće sam po sebi. Dakle, problem nije samo u tome što pojedinac smisleno i namerno nanosi štetu sopstvenom zdravlјu, već što taj stil života (in)direktno propagira kao nešto norma-lno, kao jedan od načina postizanja uspeha. Budući da prema jednoj nezvaničnoj anketi sprovedenoj među osobama starosti od 16 9

Допинг у спорту 23 godina mladi lјudi uspeh poistovećuju sa novcem, shvatamo koliko na njih deluju poruke koje im upućuju, odnosno koje su im upućivali, lјudi kao što je npr. Florens Grfit Džojner ili Lens Armstrong, ili Majk Tajson... dakle, ti lјudi omogućavaju da se gradi slika negativnog uzora. Poseban problem predsta-vlјa činjenica da poruke koje ti lјudi (in)direktno upućuju najviše pogađaju lјude koji pripadaju siromašnijim slojevima društva, problem postaje još veći i širi se i na druga polјa. Sem toga, deviza koja prati upotrebu nedozvolјenih stimulanasa (supstanci i/ili metoda), a koja glasi : SUPERIORNOST ILI SMRT, savre-meni sport sve više čini necivilizovanim, i sve više približava gladi-jatorskim borbama.

5. ZAKLЈUČAK Na osnovu svega navedenog racionalnom čoveku ne bi treblao da predstavlјa problem da konstatuje da bi doping zakonom trebalo strogo zabraniti u svim njegovim pojavnim oblicima, budući da je štetan i besmi-slen. Ipak, doping je uprkos svim kampanjama, kaznama i pretnjama, oduzi-manjima medalјa, titula, teškim obolјenjima koja su zadesila najveće lege-nde sporta, i dalјe aktuelan, i dalјe se u razvoj supstanci i metoda ulažu basnoslovne cifre... Zašto? Očigledno je da čovek teži ka tome da postigne nemoguće, i istovre-meno ne želi da se divi osobi koja je nalik njemu samom, osobi koja je sve postigla napornim radom, i koja izgleda sasvim normalno, izuzev što - eto ima nešto bolјu kondiciju. To je neodvojiva potreba lјudskog bića – tra-ženje i negovanje super-idola, kao bića koje je nadnaravno.

10

Допинг у спорту Od profesionalnog sportiste se očekuje da daje više nego što obično lјudsko biće može, da postiže nadlјudske rezultate, sve zarad zadovolјstva širokog auditorija, a u cilјu generisanja abnormalnih profita. Potrošačko društvo zahteva potrošnu robu koja donosi zabavu, a sport se zahvalјujući svojim karakteristikama (barem pojedine vrste) savr-šeno uklapa u taj opis. U tom smislu, verovatnoća da će u skorije vreme nešto da se promeni nije ravna nuli, ali je veoma približna toj cifri (bez imalo pesimizma). Ipak, treba nastojati da se stanje promeni, jer ne postoji samo profesionalni sport - i nije jedini cilј sporta generisanje profita, već i zadovolјstvo.

LITERATURA [1] Grupa autora (2003): ''Svetski antidoping kodeks'', verzija 3, elektronski format [2] Mladenović M. (1980): ''Doping - superiornost ili smrt?'',

Vuk Karadžić,

Beograd [3] Ozolјinj P., Plisman S.: ''Žene sve brže'', elektronski format [4] Internet sajt: www.wada-ama.org (preuzeto 12. 12. 2012. godine) [5] Internet stranica: www.savremenisport.com/Medicina-Doping-u-modernom-iprofesionalnom-sportu.html (preuzeto 12. 12. 2012. godine)

11

Sadržaj 1. Uvod............................................................................................................................................1 2. Pojam i istorijat dopinga u sportu................................................................................................3 2.1 Istorijat dopinga....................................................................................................................4 3. Negativne posledice dopinga u sportu.........................................................................................8 3.1. Fizičke posledice..................................................................................................................8 3.2. Psihičke posledice................................................................................................................9 3.3. Ostali vidovi negativnih posledica.....................................................................................10 4. Pojam, smisao i značaj antidopinga...........................................................................................12 5. Zaklјučak...................................................................................................................................15 Literatura.......................................................................................................................................16

UNIVERZITET U PRIŠTINI – KOSOVSKOJ MITROVICI FAKULTET ZA SPORT I FIZIČKO VASPITANјE LEPOSAVIĆ

DOPING U SPORTU SEMINARSKI RAD IZ

Mentor:

Student:

Prof. dr Leposavić, decembar 2012. godine