Document.pdf Koncept Straha

Мила Драгић (Филозофск (Филоз офскии фак факулт ултет, ет, Нови Сад)

Научни рад УДК 81 811. 1.163 163.41 .41’373. ’373.77

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛО ФРАЗЕОЛОГИ ГИЈИ ЈИ 1 САЖЕТАК У овом раду раду анали анализи зи ра ју се с е фра ф разе зео оло лошке шке једи једини нице це српског српског јези језика ка ко ји  јима ма се обеле обе лежа жава ва концепт концепт страха. стра ха. Анали Ана лизом зом је обу обухва хваће ћено но око шезде шездесет сет фразе фра зео оло логи гиза зама ма

 раз личи  разли читог тог лексич лексичког ког саста састава ва ко ји су преу пре узе зети ти из дескрип де скриптив тивних них и фразе фра зеооло лошких шких  речни  реч ника. ка. Једи Једини нице це као што су има коме ме ле имати ти зеч је срце срце, крв се ко  леди ди у жи ла ма, но ноге ге се  одсе секле кле од стра ха, по зе ле  лене нети ти од стра ха п коме ко ме од  поосма сматра тра ју се, пре све свега, са стано станови вишта шта когни ког нитив тивне не лингви лингвисти стике ке и тео тео ри је појмов појмовних них мета ме тафо фо ра, чиме чи ме се откри от крива ва ју доме домени ни људског људ ског иску искуства ства ко ји се ко ри  ристе сте за об ја  јашња шњава вање ње сложе сложене не концеп концепту туал алне не структу структу ре  ре дате да те емоци емоци је у јези је зику. ку. Овај концепт, кон цепт, као и сваки сва ки други, дру ги, у од ре  ређе ђеној ној ме ри зави за висан сан је од култу култу ре,  ре, па се у анали ана лизи зи узима узима ју у обзир обзир и специ спе цифич фично ности сти ко је проис происти тичу чу из по рекла  ре кла фразе фразеооло логи гиза зама ма и њихо њихове ве припад при падно ности сти од ре  ређе ђеној ној култур културној ној среди средини. ни. Циљ је да се испи испита та ју при ро при рода да концеп концепта та емоци емоци је  је стра ст раха ха у нашој на шој култу култу ри  ри и меха ме хани низми зми манифе ни фесто стова вања ња овог концеп кон цепта та у јези је зику ку кроз фразе фра зеооло логи гизме. зме. Разу Разу ме мева вање ње овог концепкон цепта може може бити бити ко ри  ристан стан допри до принос нос разу раз уме мева вању њу основних основних принци прин ципа па функци функциоони ниса сања ња људског људ ског ума и начи на чина на на ко ји ко ји човек човек дожи доживља вљава ва свет и сво је сво је посто посто ја  јање ње у њему. њему. КЉУЧНЕ КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: фра фразе зео оло логи ги ја, ког когни нитив тивна на лингви лин гвисти стика, ка, концеп концепту туал ална на анали ана лиза, за,

емоци емо ци је,  је, страх. 1. Увод

1.1. Предмет Предмет рада рада и корпус корпус Предмет Пред мет овог рада рада јесу јесу фразе фразеооло логи гизми зми ко ји  јима ма се обеле обележа жава ва емоци емоциоонал нални ни концепт концепт страха. Корпус Корпус обу обу хва хвата та 62 фразе фразеооло логи гизма зма разли различи читог тог лексич лексичког ког саста састава ва са циљним циљним доменом ме ном страха страха (нпр. оста кога га у миш ју рупу Грађа је ексцер ексцерпипиостати ти без да ха, са  сате те ра  рати ти ко рупу). Грађа  zeo olo škog rječni rječnika ka hravat hravat sko  sko ga ili ili srp skog je zi  zika ka Јо  Hrvat vat skog  skog  рана  ра на из Fra ze Јоси сипа па Мате Матеши шића, ћа, Hr  fra ze  zeo olo škog rječ rječni nika ka Ан Анти тице це Менац, Менац, Жељке Жељке Финк Арсов Арсовски ски и Радо Радоми ми ра  ра Венту Вен ту ри  рина, на, затим за тим из  Реч Мати тице це српске српске и  Реч  Речни ника ка срско срско хр  хрват ватско скога га књижев књижевног ног је зи  зика ка Ма  Речни ника ка српско хр  хрват ватског ског књижев књижевног ног и на род  родног ног је зи  зика ка Срп Српске ске акаде академи ми је на нау у ка и уметно умет ности. сти. Буду Бу дући ћи да Мате Матеши шићев ћев речник речник покри покрива ва само само фразе фразео оло лошко шко поље поље и да је први први таквог таквог

ти па на нашем типа нашем говор говорном ном под руч ју  ју,, овде овде ћемо ћемо у обзир обзир узети узети дефи дефини ници ци ју фразе фразеооло логи гизма зма каква ка ква је у том речни речнику ку дата. дата. Фразе Фразеооло логи гизми змима ма се сматра сматра ју једи једини нице це јези језика ка значењ значењског ског ка рак  ракте те ра  ра ко је се као цели целина на репро репроду дуку ку ју  ју у го говор ворном ном акту, акту, распо распола лажу жући ћи при томе томе нај1

 Чла нак је скр скраће аћена на и уобл уобличе ичена на вер верзија зија мас масте терског рског рад радаа одбра одбрањеног њеног 2013 2013.. годи не на

Филозофском факултету у Новом Саду.

74

Мила Драгић

мање двема мање двема пуно пунознач значним ним (аутосе (аутосеман мантич тичним) ним) речи речима, ма, од ко јих ба рем једна једна упућу упућу је на семан се мантич тичку ку претвор претворбу. бу. То су једи једини нице це ко је због спо способ собно ности сти уклапа уклапања ња у контекст, контекст, попут попут сваке сва ке друге друге речи, речи, могу могу врши вршити ти синтак синтаксич сичку ку функци функци ју  ју у рече речени ници ци (Mate (Matešić 1982: 6). У вези вези са грађом грађом битно битно је дати дати још неко неколи лико ко напо напоме мена. на. Међу Међу анали анализи зи ра  раним ним фразеооло зе логи гизми змима ма може можемо мо уочити уочити оне ко ји има ју меди меди јал  јално но значе значење, ње, одно односно сно означа означава ва ју саму са му емоци емоци ју  ју,, емо емотив тивно но стање, стање, а издва издва ја ју се и они они ко ко ји озна означа чава ва ју иза изази зива вање ње емотив емотивног ног стања ста ња у друго другоме. ме. Баве Бавећи ћи се глаго глаголи лима ма емоци емоцио онал налног ног садр садржа жа ја, Горда Гордана на Штрбац Штрбац по-

ми ње глаго миње глаголе ле емотив емотивних них стања стања и глаго глаголе ле кау каузи ра  раних них емотив емотивних них стања стања (Штрбац (Штрбац 2006: 81). Угледа Угледа ју  јући ћи се на ове моде мо деле, ле, може можемо мо об ја  јасни снити ти и разли разлике ке изме између ђу поме помену нутих тих врста врста фразе фра зеооло логи гиза зама. ма. Први Први модел модел обу обухва хвата та однос однос изме између ђу носи носиооца емоци емоци је  је и емо емоци циоонал налног ног садр са држа жа ја, и нала налази зи се у основи основи оних из ра  раза за ко ји има ју значе значење ње ‘наћи ‘наћи се, бити бити у неком неком тресу су се ко  лена на. Њима емотив емо тивном ном стању’, стању’, као нпр. фразе фразеооло логи гизам зам тре  коме ме ко ле Њима се само само реферефе рише  ри ше о посто посто ја  јању њу емоци емоци је, при п ри чему че му она не мо ра бити би ти усме ре  рена на на неки неки споља спољашњи шњи

по јам, већ је углавном углавном њиме њиме узроко узрокова вана на (Штрбац (Штрбац 2006: 82). 82). Дру Д руги ги модел модел чини чини структу ру ту  ру из ра  раза за кау каузи ра  раног ног емотив емотивног ног стања стања и по ред емоци емоцио онал налног ног садр садржа жа ја и но носи сио оца

емоци је об емоци обуухва хвата та и кау кауза зато то ра. Ови из ра  рази зи иска исказу зу ју ини иници ци ра  рање ње емоци емоци је и њи њихо хова ва семансемантичка тич ка интер интерпре прета таци ци ја гла гласи си ‘изаз(и ‘иза з(и)ва )вати ти у неко некоме ме емотив емотивно но стање’, стање’, одно односно сно ‘(у)чини ‘(у)чинити ти  улити ти да се неко неко нађе нађе у неком неком емотив емотивном ном стању стању’’, као што је слу случај чај с фразе фразеооло логи гизмом змом ули коме ко ме страх у кости исказу зу ју акти ак тиван ван однос однос кау кауза зато то ра и ка кауузи ра  раног ног емотив емотивног ног кости. Они иска стања ста ња (Штрбац (Штрбац 2006: 82). У нашој нашој анали анализи зи има и приме при ме ра ко ји има ју значе значење ње трајне трајне особи особине не лично личности сти (имагрупа посеб посебно но је одво је  јена на буду будући ћи да се неке неке по ја  јаве ве у овим из ра  разизити зеч је срце срце). Ова група ма мани манифе фесту сту ју на посе посебан бан начин, начин, о чему чему ће бити бити речи речи у анали анализи. зи. 1.2. Мето Методе де анали анализе зе У раду раду је приме примењи њива вана на концеп концепту туал ална на анали анализа за у оној ме ри и обли облику ку у коме коме је то било било могу мо гуће ће и пригод пригодно. но. Ова врста врста анали анализе зе вео веома је погод погодна на за об ја  јашња шњава вање ње семан семантич тичког ког поља по ља емоци емоци ја, јер јер под под ра  разу зуме мева ва употре употребу бу когни когнитив тивних них меха механи низа зама ма као што шт о су појмов појмовна на мета ме тафо фо ра и пој појмов мовна на мето метони ними ми ја. Ово су основ основни орга органи низа заци циоони принци прин ципи пи чове човеко ковог вог појмов пој мовног ног систе система ма и омогу омогућа ћава ва ју пове повези зива вање ње апстракт апстрактних них когни когнитив тивних них доме домена на (као

што су емоци емоци је  је)) са са кон конкрет кретним, ним, чулним, чулним, непо непосред средно но дожи доживље вљеним ним доме домени нима ма стварно стварности сти (попут (по пут људског људског тела тела и при род  родних них сила), сила), преко преко ко јих се ти ап апстракт страктни ни доме домени ни об ја-

шњава ју и кон шњава концеп цепту туаали лизу зу ју  ју.. Лејкоф Лејкоф и Џонсон, Џонсон, као ауто ри ко ји су уте утеме мељи љили ли овакав овакав облик об лик концеп концепту туал алне не анали ана лизе, зе, сушти суштину ну појмов појмовне не мета метафо фо ре  ре об ја  јашња шњава ва ју као раз р азуу мевање једне једне врсте врсте ства ри на осно основу друге: друге: „The essen essence ce of metap metaphor hor is under understan standing ding and ex pe  peri rien encing cing one kind of thing in terms of another” anot her” (Lakoff, (Lakoff, Johnson 2003: 5). Мета Ме тафо фо ра,

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

75

дакле, под разумева пресликавање структу ре једног појма или појмовног домена на други по јам или појмовни домен, омогућава јући његово разумевање. При томе, она углавном наглашава један аспект посматраног апстрактног појма, одвлачећи нас од осталих његових аспеката ко ји са том метафо ром нису сагласни. Најчешћи изворни

домени су конкретни и везани за телесно функционисање људи у физичком свету. То су, на пример, људско тело, здравље и болест, биљке, зграде, машине, храна, топлота и хладноћа, светлост и тама. Циљни домени, ко је разумевамо помоћу наведених изворних, јесу углавном апстрактни и неопипљиви, као што су емоци је, време, мишљење, живот, мо ралност, жеље (Кlikovac 2004: 17–19). Метоними ја је, с друге стране, когнитивни процес у ко јем један концептуални ентитет (изворни) омогућава менталну везу са другим концептуалним ентитетом (циљним) унутар истог домена. Док је примарна функци ја метафо ре разумевање, метоними ја као другачи ја врста процеса превасходно има рефе ренци јалну функци ју, односно „it allows us to use оnе entity to stand for another” (Lakoff, Јоhnson 2003: 36). Међутим, функци ја овог механизма ипак ни је само у упућивању, будући да се и приликом његове употребе би ра аспекат од ређеног појма ко ји у датој ситуаци ји желимо да истакнемо и тако помаже разумевању. Метоними ја, дакле, донекле служи истој сврси као и појмовна метафо ра. Основна ка ракте ристика метоними је је то што су изворни и циљни домен блиски један другом у когнитивном процесу. Извор може обезбедити ментални приступ циљу само ако припада ју истом домену. Тако, на пример, физиолошке манифестаци је, односно последице неке емоци је могу у многим случа јевима послу-

жити као ознака за само осећање. Знатан део грађе ипак се ни је показао погодним за об раду искључиво путем концептуалне анализе. То су фразеологизми чи је се значење форми рало под из разитим

утица јем културног окружења, наслеђених представа и образаца ко ји су давно утемељени у колективној свести говорника. У оваквим случа јевима до из ража ја долазе

представе ко јима се исказу је неко виђење, разумевање по јава у објективном свету, и у први план иступа ју еталони или сликовите представе, ко је су често засноване на

прете ривању, на претпоставкама ко је се не могу прове рити, квазисте реотипи ко јима се неком појму припису ју замишљене, непосто јеће особине, наслеђени симболи и симболични смислови (Мршевић Радовић 2008: VII). За анализу оваквих јединица потребно је било у помоћ позвати лите рату ру из етнологи је односно етнографи је и об јаснити их семантички и структурно. Неки од фразеологизама об јашњени су и на овај начин и концептуално, у зависности од тога ко ји су факто ри релевантни за форми рање фразеолошког значења.

76

Мила Драгић

1.3. Емоци је у психологи ји Емоци је су веома важан саставни део људског живота, и један од најпознати јих психолога ко ји се њима данас бави дефинише их на следећи начин: „Емоци ја је процес, од ређена врста аутоматске процене, под утица јем наше еволуционе и личне прошлости, током кога осећамо да се догађа нешто битно за нашу добробит и да скуп физиолошких промена и емоционалних понашања почиње да се односи на нашу ситуаци ју” (Еkman 2011: 50). Посто је неке ситуаци је и стимулуси на ко је ми ненаучено и безусловно реагу јемо од ређеним емоци јама. Овакви окидачи су универзални, исти за све људе и

ве роватно су еволуци јом то постали, а осетљивост на њих је уписана у мозак сваког људског ново рођенчета (Тrebješanin 2011: 13). Осим ових урођених окидача, посто ји и читав низ стечених окидача ко ји су са овим урођеним повезани, али потичу из индивидуалног искуства, као што нпр. сви имамо урођен страх од предмета ко ји се брзо

креће према нама, али је страх од аутомобила или воза стечен (Тrebješanin 2011: 14). Функци ја емоци ја пре свега је у адаптаци ји, тј. прилагођавању. По Екману, емоци је су се развиле током еволуци је врсте јер су биле ко рисне, пошто нас припрема ју за брзо, аутоматско раз решавање витално значајних збивања. Дакле, када доживимо

неку емоци ју, ми смо програми рани за тачно од ређену врсту акци је, што се из ражава заузимањем специфичног става тела и посебним из разом лица. Све емоционалне реакци је служе неком од облика адаптаци је, као што је нпр. бег из ситуаци је приликом  јављања страха (Тrebješanin 2011: 15). Веома важна компонента емоци је јесу и органске, физиолошке промене, ко је, такође, има ју адаптивну вредност. То су нпр. ши рење зеница, бржи рад срца, убрзано дисање, по јачано лучење адреналина, повећана количина шеће ра у крви, повећање мишићне напетости итд. Све ове телесне промене има ју

улогу да припреме организам за по јачане напо ре и хитну акци ју – бежање или борбу (Ekman 2011: 55–65). Важно је напоменути да, по ред адаптивне, емоци је има ју и комуникативну функци ју. Емоционални из раз истовремено је и комуникациони знак, па препознавање из раза лица и гестова има велики значај јер служи спо разумевању у

соци јалној интеракци ји (Тrebješanin 2011: 16). „Емоционално из ражавање представља споља видљиву манифестаци ју емоци је, а то су типичне промене у понашању, држању, мимици и гестовима” (Тrebješanin 2011: 16). Овакве промене показаће се веома значајним при тумачењу по јединих фразеологизама у овом раду. Код људи, емоци је се у великој ме ри из ражава ју фаци јалном експреси јом, па тако разноврсне невербалне сигнале шаљу различити делови лица (очи, капци, обрве, чело, уста), као и промене на кожи (бледило, црвенило, зно јење). Све ово остаци су некадашњег биолошки сврсисходног понашања (Тrebješanin 2011: 16–17).

Ова понашања и промене у великој ме ри су урођене и самим тим универзалне за при-

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

77

паднике свих култу ра. Ипак, истраживања су показала да и културна средина има велики утицај на емоционалну експреси ју, односно да „култу ра сво јим правилима,

системом ве ровања и вредности соци јализу је наше биолошки условљено испољавање емоци је” (Тrebješanin 2011: 18). Култу ра од ређу је ко, коме и када може показати ко ју емоци ју, она, дакле, уобличава и контролише при родни из раз сво јим обича јима и нормама (Еkman 2011: 61). За разумевање емоци ја, потребно је схватити и поделу на примарне, базичне и секундарне, односно сложене емоци је. Примарним емоци јама сматра ју се оне ко је наста ју рано у онтогенези, за једничке су људима и вишим животињама, исте су у свим

култу рама и има ју сво ју органску основу. Већина савремених психолога, укључу јући и Екмана, у примарне емоци је убра ја љутњу, страх, изненађење, гађење, презир, тугу и радост (Еkman 2011: 20). Ова примарна, базична осећања заправо су последица посто јања једноставних когнитивних структу ра. Разво јем когнитивних структу ра, повећава се могућност процене и дифе ренци рања вредносних, когнитивних и из ражајних па рамета ра, па тако наста ју дифе ренци ране, комплексне емоци је (Мilivojević 2008: 123). 2. Анализа фразеологизама са циљним доменом страх 

2.1. Страх у психологи ји и лингвистици По дефиници ји из  Пси хо лошког речника, страх је ,,снажна емоционална реакци ја на ситуаци ју ко ја прети интегритету организма, са унутрашњим физиолошким променама и евентуалним спољним манифестаци јама (бледило, зно јење, дрхтавица, бекство или агресивност)” (Крстић 1988: 595). По Екману, страх је урођена емоци ја ко ја наста је као невољна реакци ја на опажање стварне или замишљене претње повређивањем, било оно физичко или психолошко (Еkman 2011: 204). Урођени окидачи страха су

нешто што се брзо креће кроз простор и прети да нас уда ри ако се не склонимо, нагло измицање подлоге тако да пропаднемо кроз простор, претња физичким болом. Као

могуће урођене окидаче страха Екман наводи и зми је, као и ста јање на великој висини, где погрешан ко рак може довести до пада. Ова последња два случа ја специфична су по томе што се не испољава ју код свих људи, па се њихова урођеност доводи у питање (Еkman 2011: 204). На плану доживља ја страх је непри јатно осећање несигурности и угрожености, док на физиолошком плану под разумева убрзани рад срца, по раст тонуса мишића, повишени крвни притисак, повећано лучење адреналина, убрзано дисање, бледило, сушење уста итд. На плану понашања, манифесту је се подизањем обрва,

отва рањем очи ју, дрхтањем, одмицањем од изво ра опасности и обешеношћу доње вилице (Тrebješanin 2011: 20–21). Страх служи да би се организам припремио за неки облик

78

Мила Драгић

уклањања из ризичне ситуаци је, и при томе се чини да „еволуци ја подржава две сасвим  различите радње – сакривање и бекство” (Еkman 2011: 205). То значи да у опасној ситуаци ји често имамо тенденци ју да се најпре укочимо, скаменимо како бисмо избегли да будемо примећени, а реакци ја ко ја би уследила било би бежање. Ако се не би десила ни једна од ове две реакци је, емоци ја страха могла би се сменити љутњом усме реном на првобитног изазивача страха, ко ја би нам помогла да нападнемо односно да се одбранимо (Еkman 2011: 205–206). У Речнику српско хрватскога књижевног је зика Матице српске (у даљем тексту РМС) страх се дефинише као ‘стање узнеми рености, забринутости, бо јазан од какве опасности (смрти, болести, казне и сл.)’. У свом секундарном значењу, ова именица може значити и ‘онај ко ји (оно што) изазива такво осећање’. Велики интензитет ове емоци је може се из разити лексемом страва ‘велики страх ко ји доводи до физичке укочености, до запрепашћености, ужас, гроза’, а ова лексема има и секундарно значење једнако секундарном значењу лексеме страх. Као што можемо видети из ових речничких дефиници ја,

као синоними за веома велик страх могу се употребити и лексеме ужас и гро за, а може се ко ристити и лексема стра хота. Лексема стрепња дефинише се као ‘узнеми реност, страх пред нечим, предосећање опасности’ (РМС), и изгледа да је овде битна ни јанса

ишчекивања и предосећања нечег страшног, што потврђу је и Лалевић наводећи синониме за страх (Lalević 1974: 760). По Лалевићу (1974: 760), за исказивање слаби јег, лаког страха могу се иско ристити лексеме зебња (ко ја по РМС тек у секундарном значењу означава страх, а примарно дрхтавицу) и плашња (у РМС наведена само као ‘страх,

стрепња’). Значење ‘осећати страх’ може се означити глаголима као што су бо јати се, плашити се, стра ховати, стрепети, препасти се (ко ји има обележ је изненадности). 2.2. Фразеологизми чи је је значење засновано на појмовној метоними ји Велика подгрупа из раза у групи оних ко ји означава ју емотивно стање страха заснива се управо на повезаности саме емоци је са њеним физиолошким манифестаци јама.

Кевечеш тврди: ,,Еmotions can be, and are, com prehended via both their assumed typical causes and their assumed typical effects” (Kövecses 2000: 49). 2.2.1. ефекат страха за страх Већина ових из раза успешно се може об јаснити метоними јом, где се уместо именовања самог осећања у језик метонимијским путем пресликава ју физиолошки ефекти

ко ји прате то осећање да би њима било исказано и описано (Драгићевић 2010: 190). У тим случа јевима нефразеолошка синтагма имену је последицу, а фразеолошко значење под разумева саму емоци ју. У речничким об јашњењима оваквих фразеологизама обично

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

79

се експлици ра да се нешто осећа ‘од страха’ и слично. Ради прегледности, овде смо фразеологизме разврстали по по јединачним физиолошким ефектима ко ји се обележава ју базичном структу ром, обухвата јући при томе и оне ко ји означава ју саму емоци ју, као и оне ко ји означава ју само њене манифестаци је. Све битне напомене дате су у анализи. Слабост у ногама једна је од физичких манифестаци ја страха и уочљива је у нефразеолошким структу рама из раза дршћу (тресу се) коме ко лена и клеца ју коме ко лена, ко ји значе ‘бити у великом страху’. Овде је у питању права метоними ја ко јом се физички домен повезу је са апстрактним, емоционалним, и уз помоћ физичке манифестаци је једне емоци је обележава се само осећање. У приме рима тресу се коме панта лоне ‘дрхтати од страха, бо јати се’ и тресу се коме гаће ‘бити бо јажљив, страшљив’, јако се бо јати’ у основи је слика одевног предмета ко ји покрива доњи део тела и упућу је на дрхтање ногу. Последњи пример из ове мале подгрупе јесте трести се (др мати се и сл.) као ку ја у воденици и могао би се допунски об јаснити подацима из Словенске мито логи је. Воденици је у на родној традици ји приписано мноштво митолошких конотаци ја. „Спој при родног и културног, претва рање једне ства ри у другу, ко ришћење снаге при родних елемената (воде), такође и стална бука ко ју ства ра воденица да ју јој статус демонолошког објекта. Сматра се да је воденица ђавољи изум” (Толстој, Раденковић 2001: 90). Ве ру је се да испод воденичког точка живи водењак, нечиста сила, односно демонско биће коме се приликом изградње воденице мо ра принети жртва. На жртву су често приношене разне животиње, као на пример свиња, крава, петао или пас (Толстој, Раденковић 2001: 91, 181–183). Могуће је да је ово разлог због кога се под разумева да један пас, био муж јак или женка, има разлога да се плаши када се нађе у воденици, и да је значење овог из раза настало управо на овај начин. Осећај језе ка ракте ристичан је за стање великог страха, што можемо уочити у фразеологизмима као што су диже се ( јежи се) коме коса [на глави], иде коме коса увис, кожа се коме јежи (на јежи), ко ји означава ју веома висок степен страха – ‘престравити се, осећати страх, ужас’.2 Осећај трнаца под кожом такође се може јавити као последица ове емоци је и о томе сведочи пример про ла зе кога трнци ‘страховати’. На велики страх указу је и зно јење, као у приме ру хладан зној проби ја ‘обузима

кога језа, страх’. Снижена телесна темпе рату ра може бити физиолошки симптом страха, што видимо из чињенице да је зној хладан. Под ову општу метоними ју подводи се и група из раза ко ји означава ју емотивно стање страха преко физиолошке по јаве дефекаци је, или осећа ја непри јатности у аналном Значења наведених фразеологизама овде су сведена на једно за једничко, будући да су њихове речничке дефиници је веома сличне. Значења су модификована у овом смислу кроз читав  рад како би се избегла сувишна понављања и преопширне дефиници је. Модификаци је су извршене тако да се увек водило рачуна о томе да се не одступа од смисла ко ји је дат у речницима. 2

Мила Драгић

80

под руч ју. То су из рази имати пуне гаће, напунити панта лоне, имати пун тур са значењем ‘врло страховати, јако се бо јати, трпети велики страх’. У прва два случа ја посредством метоними је се за обележавање доњег дела тела и аналног под руч ја ко ристе именице ко је означава ју одевне предмете ко јима се тај део тела покрива. Физиолошка по јава дефекаци је услед великог страха употребљена је за из ражавање изазивања

страха у другоме у приме ру напунити коме тур. Фразеологизми ко ји обележава ју ову физиолошку по јаву припада ју разговорном језику. У фразеологизмима не зна неко ни како му је име ‘не знати баш ништа од страха, од изненађења’ и гр ло ( у гр лу) се коме стеже ‘осећати се неугодно због неизвесности предсто јеће ситуаци је; не може гово рити од страха или великог узбуђења’ можемо

видети да се страх манифесту је менталним засто јем ко ји отежава размишљање, расуђивање и присећање те субјективним осећа јем укочености језика и гушења односно отказивањем способности гово ра. У овим случа јевима опису је се сама физиолошка

последица ко ја упућу је на емоци ју. Дато емоционално стање испољава се и бледилом или црвенилом лица, као последицом скупљања и ши рења крвних судова приликом снажног осећа ја страха. Мењати, про менити бо ју примарно означава последицу физичке промене као што је хладноћа или врућина (значење ‘бледети или црвенети, побледети или поцрвенети од физичке боли [обично хладноће или врућине]; осећати се слабо’), док секундарна реализаци ја укључу је последицу страха и само осећање (‘бледети или црвенети, побледети или

поцрвенети од страха; престрашити се’).  Недостатак даха може се, такође, јавити услед веома интензивног и наглог наступа страха, а фразеологизмима са меди јалним значењем остати без да ха (‘забезекнути

се, не моћи дисати од страха’) и задржавати/задржати дах (‘не дисати од страха, од изненађења’) он се означава као последица. Из датих из раза можемо уочити да се овакав ефекат дешава и у случа ју неких другачи јих, изненадних емоци ја.3 У приме ру доћи/до ла зити до да ха ‘опо равити се/опо рављати се од неког изненађења (страха итд.)

и доћи/долазити к себи’ не опису је се сам страх, већ губљење страха и повратак организма у нормално стање. Он се, такође, заснива на појмовној метоними ји. Ова појмовна метоними ја реализу је се и у једном фразеологизму са каузативном семантиком, тј. у фразеологизму ко ји означава изазивање емотивног стања у некоме: од у зи мати ( за уставити, прекидати/прекинути и сл.) коме дах.

Изненађење се по многим психолозима не одва ја од стра ха, што ћемо видети даље у раду, а и неки од физиолошких ефеката ових емоци ја су слични, па не чуди чињеница да се за исказивање обе емоци је може употребити исти фразеологизам. 3

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

81

2.3. Фразеологизми чи је је значење засновано на појмовној метафо ри У овој групи налазе се фразеологизми чи је се значење заснива на различитим појмовним метафо рама. Ту су фразеологизми ко ји означава ју емотивна стања, тј. они ко ји

има ју меди јално значење, и фразеологизми ко ји означава ју каузи рана емотивна стања, тј. има ју каузативно значење. Можемо приметити да се неке метафо ре могу применити на обе групе из раза, док се неке од њих реализу ју само у једној групи. У многим случа јевима уочено је удружено деловање метафо ре и метоними је. Као посебна подгрупа издво јени су фразеологизми ко ји означава ју особину, јер иако се њихова значања форми ра ју на основу појмовних метафо ра, оне су врло специфичне и свака од њих углавном се јавља у по јединачним приме рима. 2.3.1. страх је смрт Ова концептуална метафо ра основа је неких фразеологизама ко ји означава ју емотивно стање страха, дакле, само осећање, али и оних ко ји обележава ју каузи рана емотивна стања, тј. изазивање страха код другог. Најпре ћемо се позабавити из разима меди јалног значења. То су приме ри уми рати/умрети (пре мрети) од стра ха, жив умрети (пре мрети) од стра ха, до смрти се преплашити (престрашити се и сл.), ни жив ни мртав,  умрети жив и сви они има ју значење ‘јако се (у)плашити, врло се бо јати, јако се пре-

страшити’. Страх се концептуализу је као смрт односно као изазивач смрти, уколико  је довољног интензитета. У свим фразеологизмима јавља се и елеменат изненадности, нагле по јаве сензаци је страха, па је страх заправо нешто од чега се може умрети ако нас снађе од једном, изненада, неспремне. У значењу из раза из ове групе садржана је, такође, и компонента интензивности. Сличност ко ја би повезивала изворни и циљни домен могла би се тражити у чињеници да је смрт, заправо, прекид и гашење свих телесних функци ја, док су неки од физиолошких ефеката страха, такође, дисфункци ја и

укоченост по јединих делова тела, као што смо видели у претходном одељку. Тако би се могло закључити да је и ова метафо ра метонимијски заснована. Многи релевантни ауто ри, као што су Кевечеш, Барселона и Лејкоф, управо и тврде да су углавном све метафо ре за емоци је метонимијски засноване на основу логичке везе између саме емоци је и њених бихевио ралних и физиолошких манифестаци ја (Драгићевић 2007: 164–166). Фразеологизам убити/уда рити кога ба хом каузативног је значења и на први поглед делу је веома непрозирно. Будући да се у једној ва ри јанти из раза може јавити и глагол  уда рити, метафо ра овде може бити реализована и као страх је ударац. По РМС, бах је заста рела лексема и дефинисана је на следећи начин ‘бука, вика; сила, насиље’. Психологи ја је доказала да је изненадан интензиван звук један од урођених окидача ове емоци је (Еkman 2011: 204). Под од редницом бах се, и у Скоковом Ети мо логијском

82

Мила Драгић

 рјечнику, у првом значењу наводи

(као именица) ‘прасак, лупа, вика’. Од исте основе доби ја ју се, на пример, прилог из уба ха са значењем ‘изненада’, као и глагол банути, ко ји значи ‘лупити, уда рити; неочекивано, изненада доћи’ (Skok 1971: 91–92). Видимо, дакле, да се страх овде везу је за конкретног изазивача, ко ји се делимично открива и у самом значењу фразеологизма. Асоци јативни тестови неких ауто ра, као што је В. Печ-

 јак, показали су да се страх, више од осталих емоци ја, концептуално везу је за сво је конкретне изазиваче, што је најве роватни је последица његове примарне функци је –

стављања организма у одбрамбени мод. Исто је закључио и Кевечеш, бавећи се метафо рама за емоци је (Драгићевић 2010: 193). 2.3.2. страх је хладноћа Фразеологизми као што су крв се коме леди (следи, за леди) [ у жилама] ‘осећати велики страх, ужас, престрашити се’ и ноге се под ким охлади ле ‘следити се од страха’ најбоље се могу об јаснити појмовном метафо ром страх је хладноћа. Људска душа ко ја се бо ји доживљава процес сличан оном у телу ко је се смрзава, али се, такође, може искусити и реалан осећај хладноће у стању великог страха (Ристић 2011: 122). Будући да и објективни физиолошки ефекти страха и хладноће могу бити веома слични, што донекле можемо видети и из свих претходно анализи раних фразеологизама, ни је тешко увидети како је и ова метафо ра у суштини метонимијски заснована. Метафо ра и метоними ја често делу ју удружено, и овакав процес назива се метафтоними ја. Ова по јава на рочито је честа код метафо ра за емоци је, како, међу осталима, тврди и Хосенс (Драгићевић 2007: 164). У окви ру ове групе издва ја се подгрупа фразеологизама са лексемом срце. Њихова значења форми ра ју се на различите начине, али су с разлогом об једињени на основу за једничког елемента њихове лексичке структу ре. Кроз различите култу ре и ве ровања можемо пратити симболику срца као центра, пре свега, човековог емоционалног, али и интелектуалног живота (Chevalier, Gheer brant 1983: 621). Као што се наводи у  Асоци јативном речнику (Пипер, Драгићевић, Стефановић 2005: 65–66), срце се веома често јавља као садржатељ за емоци је и ентитете ко ји за човека има ју емоционалну

вредност. И Милана Радић Дугоњић наводи срце као ‘центар човекових осећања’, при чему може из ражавати радост, задовољство, жалост, страх, бол, бригу, љутњу и многе друге емоци је (Ристић, Радић Дугоњић 1999: 207). Пример хладно (тесно) је коме око срца са значењем ‘страховати, бо јати се, стрепети’ има две ва ри јанте и у зависности од тога страх се овде концептуализу је као хладноћа или тескоба. Емоци ја се концептуализу је као хладноћа  у фразеологизму охлади ло се коме срце са значењем ‘јако се уплашити’, али се само срце доживљава као мате ри ја или флуид ко ји се може заледи-

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

83

ти, тј. променити агрегатно стање. Као што је већ рани је об јашњено, физиолошки ефекти страха и хладноће су слични, а и када се плашимо, заиста можемо осетити

хладноћу, па је повезаност ова два домена јасна, а метонимијска заснованост потпуно очигледна, ако се узму у обзир телесне промене услед осећања страха. Пример ледити срце има каузативно значење и об јашњава се на исти начин. 2.3.3. страх је доле Фразеологизам пада ло (па ло) / сишло је коме срце у пете ( у панта лоне, у гаће) са значењем ‘јако се уплашити, бо јати се’, представља заправо конкретизаци ју општи је ори јентационе појмовне метафо ре ко ја гласи

позити вне емоци је су горе , негати вне

, ко ја је у складу са уопштеним схватањем да је оно што је добро ори јентисано према го ре, а оно што је лоше – доле (Lakoff, Johnson 2003: 18). Страх, ко ји се у овом случа ју везу је за срце, концептуализу је се као негативна емоци ја. Семантика глагола падати или сићи указу је нам на смер кретања надоле, а ово значење по јачано је употребом лексема као што су панта лоне и гаће односно пета.4 емоције су доле

2.3.4. страх је одузетост органа Субјективан осећај одузимања ногу честа је последица интезивног осећа ја страха и може се видети у приме ру ноге се коме одсекле (подсекле, скрати ле и сл.), ко ји има значење ‘постати непокретљив, укочен од великог узбуђења, страха; уплашити се;

остати запањен; не моћи се држати на ногама’. Јасно је да је првобитна веза узрока и последице овде метонимијска, а на овој метоними ји гради се метафо ричко схватање страха као одсечености ногу. По истом метафо рично-метонимијском моделу форми рана су значења и следећих фразеолошких јединица: је зик се коме поткратио ‘не моћи гово рити од страха’, остати (стати, ста јати) као прикован ‘остати непокретан под утица јем каквог осећања (изненађења,5 страха и сл.)’ и имати [тешке] ноге као олово (од олова) ‘осећати тежину у ногама као последицу страха, напо ра, болести; не бити способан за ходање, за трчање’.

Сво јеврсно кретање може се запазити и у из разу срце коме скаче (скочи) у гр ло у значењу ‘(у)плашити се, бо јати се’ . Иако садржи глагол скочити, чи ја нам семантика указу је на кретање навише, ову чињеницу не треба погрешно протумачити, будући да се значење у овом случа ју пре форми ра на основу већ поменуте метоними је физиолошк и ефекат страха за страх. Убрзава4

ње пулса, ко је је нормална физиолошка последица страха, проузроку је снажан субјективни осећај пулси рања у пределу вратне арте ри је, па се ова манифестаци ја доживљава као само

осећање страха. 5 Истим приме ром обележава се и изненађеност.

Мила Драгић

84

2.3.5. страх је зелен Ова појмовна метафо ра је метонимијски заснована јер указу је на промену бо је лица услед осећања страха и манифесту је се у фразеологизму по зе ленети од стра ха ‘јако се преплашити’. Могуће је да је у питању баш зелена бо ја због тога што се налази у хладном делу спектра, а страх се доживљава као хладна емоци ја. Неке емоци је, ко је проузроку ју активност и агресивност, попут беса, доживљава ју се као црвене, топле, у вези су са ватром, а пасивне, хладне емоци је, попут страха, у вези су са хладним

бо јама као што је зелена. Такође, зелена бо ја лица је болесничка и мртвачка, насупрот здраво руменој, а пошто се страх повезу је и са овим доменима, могуће је да и ова чињеница има удела у форми рању значења. Ово се подуда ра и са често ко ришћеном метафо ром емоције су болест, ко ја се може применити и у случа ју страха (Драгићевић 2010: 189). Према Речнику симбо ла, зелена бо ја се у већини случа јева јавља са позитивном конотаци јом, иако је наглашено да може имати дво јаку при роду. Тако се, на пример, за сма рагд и зелену зраку каже да: „будући да је кадра све проникнути, она је носилац смрти као и живота” и „према томе, зелено посједу је и злотворну моћ” (Chevalier, Gheer brant 1983: 785). У средњем веку ова бо ја је сматрана симболом безумља и знамењем лудих. На неким представама Сатана је сликан са зеленом кожом и очима, док у наше време, „када фантастично због знанствених открића поново задобива козмичко значење, посве се при родно Марси јанци, то јест налич је људскости, замишља ју у облику зелених врагова или човјечуљака, или опет као бића зелени крви, што инстинктивно добива значење светогрђа” (Chevalier, Gheer brant 1983: 785). Све ово нам гово ри о могућности схватања зелене бо је као симбола нечег лошег и непожељног, што има негативну конотаци ју, па се и стога може повезати са страхом. 2.3.6. страх је материја у садржатељу Ова метафо ра реализу је се у фразеологизмима ко ји има ју каузативну семантику – ‘плашити (заплашити, уплашити) кога, држати кога у стању страха’. То су фразеологизми те рати ( уте рати, нате рати, улити, сте рати и сл.) коме страх у кости и угнати страх [ у кости] коме. Семантика

глагола ко је је у различитим ва ри јаци јама овог из-

 раза могуће употребити гово ри нам да се страх у неки садржатељ може уте рати,  угнати или нате рати, па се концептуализу је као жив организам, али се може и улити

те се поима као течност. Тако се општа метафо ра за емоци је емоције су материја (Кликовац 2000: 192) може, дакле, конкретизовати као метафо ра

емоција је теч ност или

, ко је помиње Рајна Драгићевић об јашњава јући становиште Золтана Кевечеша (Драгићевић 2010: 153; Klikovac 2000: 192). У нашем случа ју емоци ја се налази у садржатељу – костима, где је насилно убачена од стране неког угњеемоција је жив организам

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

85

тавача. Тело и његови различити делови у многим језицима се доживљава ју као садржатељи за емоци је (Kövecses 2002: 184). Кости односно скелет носећа су структу ра

тела и прожима ју га целог, па би се могло закључити да страх ко ји се у њима налази обузима читав организам. Оне се, такође, налазе релативно ,,дубоко” у телу, па би чињеница да је страх баш до њих доте ран могла бити сигнал његовог интензитета или интензитета силе ко ја га тамо уте ру је. 2.3.7. страх је боравак у затвореном простору На овој метафо ри почива мања група из раза: сабити/сте рати кога у тикву / миш ју  рупу / ора хову љуску, ко ји по ред значења изазивања страха има ју и компоненту ‘потпу-

но потиснути, надвладати некога’. Матафо ре блиске овој уочене су и у другим језицима (Драгићевић 2010: 153), али да би се значење ових фразеологизама у потпуности разумело, потребно је размотрити како се и зашто ови модели реализу ју у нашој култу ри. У лексичком саставу наилазимо на глаголе као што су сабити и сте рати, ко ји значе ‘учинити да нешто уђе у нешто друго, међу нешто друго, обично силом (у сужени или ограничени простор)’. Глаголска компонента захтева објекат ко ји је биће (или нешто што се замишља као такво), а именичке лексеме има ју блиско значење малог и ограниченог просто ра (Мршевић Радовић, 2008: 144). У овом низу фразеологизама тај

ограничени простор реализу је се као тиква, миш ја рупа или орахова љуска. Да бисмо схватили на ко ји начин је мотивисано значење ових из раза, мо рамо открити каква се на родна ве ровања и представе везу ју за објекте. Обична осушена тиква служила је као примитивни суд за воду, а од сличне беле тикве (тул) могла се правити и посуда за вино или клопка за мишеве и крупни је животиње. Драгана Мршевић Радовић овде поставља питање да ли је из раз мотивисан значењем клопке или суда за воду. Овде пратимо њену анализу поменутих фразеологизама (Мршевић Радовић 2008: 140–143). Сам миш је сматран демонском животињом у ко ју су се након смрти могле мате ри јализовати нечисте душе. Тиквица се, по ред

свакодневне употребе, ко ристила и као об редни предмет. Многа божанства, као што  је Свети Сава, и демонска бића попут ђавола или чуме (куге) имали су тиквицу у ко јој су држали сво ју моћ. Из лите рату ре је познато да је тиквица за воду имала важну улогу у нашем култу мртвих, будући да се при сахрањивању тиквица или неки други суд за воду или вино ставља у гроб. Ово има основу у ста ром ве ровању да су душе умрлих вечито жедне, јер у доњем свету влада страховита жеђ. Ово је било на рочито важно урадити када су у питању биле душе грешника, самоубица или некрштених, јер су оне могле изазивати велике недаће поста јући опасни демони. У такве судове налик на тиквицу, ко ји су имали сужен грлић и могли да се затво ре, по на родном ве ровању демонска сила

86

Мила Драгић

се могла увући и ухватити. Миш, ко ји је имао улогу у на родном лечењу и ба јању, хватан је и у боцу, као еквивалент тиквице. Из свих наведених ве ровања и обича ја (ко јих има  још много, али сматрамо да их је овде непотребно наводити), може се закључити да је тиквица (или неки њен супституент) служила за хватање нечистих душа и демона

болести, што потврђу је да је била магични предмет (Мршевић Радовић 2008: 140–143). Одавде је веома јасна мотиваци ја значења из раза сабити у тикву. Из раз сабити (сте рати) кога у миш ју рупу сасвим је јасан ако се узме у обзир претходно об јашњена при рода миша као демонске животиње. Миш ја рупа схвата се као

скучени простор у ко ји се демон може сате рати (Мршевић Радовић 2008: 143). У тумачењу приме ра сабити кога у ора хову љуску наша етнографска грађа ни је од велике помоћи јер не да је посебних података о томе шта се сате ру је у орахову љуску, изузев тога што се могу довести у везу миш и ораси у по јединим об редима из култа предака. Из руског мате ри јала сазна јемо да посто ји веза између демона и ораха, па можемо закључити да је значење фразеологизма настало на сличан начин као и значење

претходних (Мршевић Радовић 2008: 143). У свим случа јевима у суштини се меша ју обича ји из свакодневног живота, у ко јима учеству ју обичне животиње и предмети, и об редни обича ји у ко јима предмети

поста ју магични, а учесници демонска бића. Баш ова дво јака пракса ве роватно је мотивисала поменуте фразеологизме и дала им значење „престрашити кога (као животињицу демона), сате ру јући га у сужен простор (шупљину тикве, рупе, љуске), чи ји је излаз контролисан (може се затво рити, као тиква) или се може надгледати (миш ја

 рупа), у ко ји је непри јатељ само привремено потиснут и више надмудрен него побеђен, пре духовним него физичким моћима” (Мршевић Радовић 2008: 143–144). 2.4. По редбени фразеологизми По редбени фразеологизми са значењем ‘бо јати се’ и ‘бежати пред ким (чим)’ разлику ју се од осталих група на основу компоненте ко ја показу је да је неко или нешто узроковало страх и евентуално подстакло доживљавача на покретање одбрамбеног механизма (бежање, уклањање). Приме ре бо јати се кога, чега као живе ватре/гро ма/куге, бо јати се кога, чега као ђаво крста/та мјана ни је било могуће об јаснити само помоћу концептуалне анализе будући да су у питању компонентни фразеологизми, у ко јима глагол, као обавезан структурни конституент фразеологизма, чува сво је лексичко значење (Мршевић Радовић 1987: 63). Сам глагол, дакле, упућу је на значење ‘осећати страх’, док се другим делом суге рише при рода емоци је, и то поступком по ређења. Овде се значење интензивног страха исказу је увођењем његовог изазивача, па би се ови приме ри, због

везе узрока и последице, у начелу могли подвести под метоними ју. За њихово тумачење

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

87

пресудна је, дакле, именичка лексема ко јом се идентифику је изазивач страха, због чега су, по угледу на Драгану Мршевић Радовић, разврстани у три структурно-семантичка модела: ‘ватрени’, ‘епидемијски’ и ‘магијско-религијски’ (Мршевић Радовић 2008:

190–193). Страх се, више од осталих емоци ја, концептуално везу је за сво је изазиваче, па је за откривање концепта важно, између осталог, открити и шта ову емоци ју најчешће изазива (Драгићевић 2010: 189–190). По ред ове поделе, битно је приметити још неке структурне особености ових фразеологизама. Можемо, наиме, уочити да један структурни модел представља ју фразеологизми код ко јих се у другом делу налази

именица са значењем изазивача страха (бо јати се кога, чега као живе ватре/гро ма/  куге). У овом случа ју у фразеологизму долази до редукци је по редбене клаузе типа:  Бо ји мо се кога, чега као што се бо ји мо живе ватре/гро ма/куге. Други модел предста-

вља неку врсту слике (бо јати се као враг та мјана), односно имамо други тип редуковане по редбене клаузе: Бо ји мо се кога, чега као што се враг бо ји та мјана. У првом случа ју се, дакле, интензитет страха опису је тако што се по реди са страхом ко ји у нама изазива ватра, гром или куга. У другом случа ју интензитет страха из ражава се

тако што се он по реди са страхом ко ји у врагу изазива крст. Због чега су управо ови изазивачи и ситуаци је одабрани да опишу интензиван страх, сазна је се проучавањем култу ролошког и митолошког аспекта ових по јава. 2.4.1. ватрени модел На мотиваци ју фразеологизма бо јати се (чувати се, уклањати се и сл.) кога, чега као живе ватре утицала је представа ватре као нај јаче чистилишне силе, најделотворни јег средства против демона, нечисте силе и самог ђавола, као узрочника зла и болести. Ватра је могла имати чистилишну, а понекад и апотропејску моћ (заштитну). Деловала је тако што је демоне болести слабила у оболелом организму и те рала их у бекство, па је могуће да је баш ово схватање мотивисало поменути из раз. Могуће је, додуше, да је мотиваци ји из раза допринела и друга врста страха, страх од ватре ко ја гута или прожди ре. У ве ровањима различитих на рода, божанства ватре сматрана су прождрљивима и на жртву им се приносила масна храна ко ја је подстицала огањ. Сматрало се да је прождрљивост неодво јива особина свих ватрених бића. Могуће је, дакле, да  је страх у поменутим фразеологизмима заправо мотивисан страхом од неста јања прожди рањем (Мршевић Радовић 2008: 190–191). Модел бо јати се кога као гро ма, са

лексемом гром (ко ја се јавља уместо лексеме ватра), Драгана Мршевић Радовић сматра подмоделом ватреног, због тога што се гром замишљао као дугуљаста и шиљата стрелица, а могао је бити ватрени, ко ји би уда рио и запалио нешто, и водени, ко ји је слабог дејства. За громову стрелу, тј. муњу ве ровало се да спаљу је предмет на ко ји

Мила Драгић

88

уда ри. Повезаност грома и ватре јасна је и са здраво разумског становишта, што је довољан разлог да се овај фразеологизам подведе под ватрени модел (Мршевић Радовић 2008: 191). 2.4.2. епидемијски модел Као изазивач страха може се јавити и куга, нпр. бо јати се кога, чега као куге и бежати од кога као од куге. У српском језику реч куга означава ‘тешку за разну болест и

уопште за разно обољење’ (РСАНУ). У словенским ве ровањима куга уопштено представља нечисту силу смрти. У античкој књижевности куга је приказивана као ватрено божанство, а и у српској етнографској лите рату ри посто је подаци да је куга представљана као мачка, ко ја је ватрено биће, са стрелицама. Чак се у на родној медицинској терминологи ји као назив за кугу јавља ватра, а прелажење преко ватре уједно је

сматрано превенци јом настанка болести (Мршевић Радовић 2008: 192). 2.4.3. магијско-религијски модел Упркос доласку хришћанства, страх од демонских бића наставио је да посто ји међу

словенским на родима, а додат је и нови демон, у виду ђавола, као њихов предводник. Да би се супротставили оваквим бићима, свештеници су ко ристили амблеме сво је функци је и оруж је у виду крста, тамјана, свете воде и сл. Управо ови облици борбе

против нечистих сила мотивисали су значење фразеологизама као што су бо јати се (чувати се) кога, чега као враг та мјана, бежати од кога, чега као враг од та мјана (свете воде) и бежати од кога, чега као ђаво од крста (свеће, та мјана). У српском

на роду дубоко је усађена ве ра у заштитничку моћ хришћанских симбола, а посебно молитве и крста. Крст је као основни симбол и симбол Христа сматран утуком против сваког демона и сваког зла уопште. Други знача јан утук против демонског бића јесте тамјан, а његов дим ко ји се диже према небу у православној симболици представља молитву ко јом се из ражава достојна хвала богу. Ко ристио се при ритуалном спаљивању жртава, а ве ровало се у његову апотропејску моћ и заштиту од демонских сила

(Мршевић Радовић 2008: 192–193). Из претходне анализе можемо закључити да у концептуализаци ји страха битну улогу игра ју реални изазивачи ко ји узроку ју страх као нагонску реакци ју. Један од

таквих је и ватра, чи је се деловање може уочити у основи већине ових фразеологизама. Страх од ватре био би један од три прототипична страха, ко ја у сво јој монографи ји  Вербалне асоци јаци је кроз српски је зик и култу ру опису је Рајна Драгићевић (2010: 198).

Он под разумева страх од конкретне, непосредне ситуаци је ко ја може угрозити живот. Страх од смрти и деловање метафо ре страх је смрт можемо уочити у фразеологизму

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

89

епидемијског модела, где заправо имамо страх од смрти и губитка, што је друга врста прототипичног страха, ко ја под разумева разумско сагледавање последица неке по јаве, а не чисту инстинктивну реакци ју. 2.5. Концептуализаци ја особине Овде издва јамо групу фразеологизама ко ји означава ју особину плашљивост или кукавичлук. Метафо ре су овде веома специфичне, везане за по јединачне случа јеве те има ју уску примену, због чега су приме ри и одво јени у засебну групу. Ови из рази

форми рани су се под великим утица јем културне средине, ве ровања и вредности ко је су приписиване по јединим појмовима и по јавама, те је неопходно било ослонити се на податке из етнолошке лите рату ре специфичне за словенски језички простор. 2.5.1. плашљив  човек је (пл ашљива) животиња Ова метафо ра и њене конкретизаци је заправо су последица деловања једне веома опште метафо ре ко ја је примећена и у другим језицима и гласи људи су животиње (Kövecses 2002: 125). Она под разумева да се људска понашања, углавном непожељна и непри-

кладна, разуме ју као животињска, односно преко животињских особина об јашњава ју се најчешће инстинктивне људске особине и понашања ( Kövecses 2002: 126). Њу налазимо и у лексикону. У семантичком садржа ју назива животиња ко ји метафо рично упућу ју на људе истичу се семе колективне експреси је, ко је су „резултат колективног схватања да неке животиње или биљке има ју какве особине ко је су својствене човеку или се могу приписати човеку” (Гортан Премк 2004: 107). Метафо ре ко је полазе од ства ри, биљака и животиња и завршава ју се на именовању човека увек су експресивне, а та експресивност потиче од експресивности семе из полазног семантичког садржа ја, као и од тога што је полазни по јам у лексичкој хи је рархи ји нижег ранга – по јам човека највиши је лексички ранг (Гортан Премк 2004: 108). Тако се, на пример, фразеологизми имати зеч је срце, зеч је срце и плашљив као зец у значењу ‘бити врло плашљив, кукавица’, могу об јаснити сагледавањем значења лексеме зец. Зец се у нашој култу ри сматра веома брзом животињом и има често у по редбеним фразеологизмима функци ју еталона или ме ре за брзину, али, као и друге брзе животиње попут срне или птице, важи и за веома плашљиву. Оба својства (брзина и плашљивост) садржана су у речничкој дефиници ји: зец ‘веома брза и плашљива животиња’. Сема ‘плашљивост’ покреће развој секундарног значења лексеме зец ‘онај ко ји се много плаши, плашљивац, кукавица’ (Мршевић Радовић, 2008: 189). Овде,

такође, не треба искључити ни могућност да је смер могао бити обрнут, тј. да се лексичко значење развило на основу фразеолошког.

90

Мила Драгић За анализу фразеологизама бож ја овчица, ко ји значи ‘мирна, плашљива особа’,

потребно је размотрити могуће дефиници је лексеме овца. У РМС једно од фигу ративних значења лексеме овца јесте ‘човек сувише мек и бо јажљив’. Фразеолошко значење  развило се ве роватно на основу лексичког, а оно проистиче из семе колективне експреси је, будући да се овца сматра мирном, послушном и плашљивом животињом.

Присуство придева бож ја у из разу може се об јаснити и на основу другог фигу ративног значења ове лексеме – ‘припадник неке ве роисповести, верник’. Овца односно

 јагње је због при родног изгледа и понашања, те због беле бо је, било симбол благости,  једноставности, безазлености, чистоће и покорности, па се одувек сматрало жртвеном животињом (Chevalier, Gheer brant 1983: 216). Ова жртвена симболика ве роватно је допринела схватању да је овца плашљива животиња, а јагње је обележавало и Израелца односно човека као члана бож јег стада (Chevalier, Gheer brant 1983: 216). Други из раз  – имати вуну, што значи ‘бо јати се’, упућу је на једно од основних физичких обележ ја овце, па имати вуну значи ‘бити овца’ или ‘бити плашљива животиња’, ‘плашити, бо јати се’. Овде заправо долази до метонимијског преноса, будући да су по јам овце и вуне логички повезани. Вуна се често у гово ру узима да би се некоме подругљиво

 рекло да се уплашио, како се наводи у Лалевићевом списку синонима за страх (Lalević 1974: 760). Други фразеологизам смештен је у ову групу упркос томе што не означава особину, већ само осећање страха, због тога што је настанак његовог фразеолошког значења у вези са разумевањем првог.  Фразеологизам човек жабље крви (‘плашљивац, кукавица’) стављамо у ову групу условно, уз напомену да се метафо ра овде реализу је без придева плашљив уз зооним,  јер нема података о томе да се жаба у нашој култу ри сматра плашљивом животињом. Не можемо рећи да је плашљив човек жаба, али је плашљив човек неко ко има жабљу крв односно неку особину ко ја га ипак повезу је са од ређеном животињом. Подаци из Словенске мито логи је не да ју нам об јашњење зашто би из раз могао имати овакво значење. Жаба је у словенском свету богата симболиком и за њу су везана различита ве ровања. Она се сматра демонским бићем, у ко је се могу претво рити нечисте душе,

везу је се за вештице и маги ју, а има и сво ју улогу у на родној медицини. Иако се углавном везивала за негативне по јаве, могла је имати и позитивну конотаци ју, на пример, у љубавној маги ји (Толстој, Раденковић 2001: 177). Ништа од овога ипак нам не об јашњава зашто би се особа жабље крви могла сматрати кукавицом. Ово је, можда, последица чињнице да је крв жабе (ко ја је водоземац) хладна, што је и у на роду одувек познато. Као што смо рани је об јаснили, страх се везу је за хладноћу и њене физиолошке последице. Тако би човек жабље крви могао бити човек хладне крви. Кукавичлук се

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

91

процењу је као негативна особина, а жаба у већини случа јева има негативну конотаци ју, па је могуће да је и ово допринело форми рању оваквог значења. 2.5.2. плашљивост зна чи имати сла бу петљу Фразеологизам бити слабе петље са значењем ‘бити попустљив, бити слабић, страшљивац’, као и из рази стиснути/стегнути петљу (‘скупити храброст, усудити се’) и попусти ла му петља (‘издала га храброст, ослабило му нешто’) упућу ју нас можда на значење лексеме петља ко је указу је на неку свезу, чвор. Тако би се петља у нашем случа ју могла разумети као веза у човеку ко ја чврсто држи на окупу делове његове

личности, чува јући јој интегритет, што се може довести у везу са одважношћу. Храброст  је, дакле, конципи рана као нека врста чво ра, ко ји ако је чврст, коноти ра се позитивно, а ако је лабав, слаб, има негативну конотаци ју. Чвор је у различитим култу рама могао имати различиту симболику. Често је могао означавати вид заштите од урока, рата, болести и нечистих сила и бити ко ришћен у заштитној маги ји, док би расплитање

чво ра било лош знак (Chevalier, Gheer brant 1983: 100–101). 2.5.3. плашљив  човек је ротквин син Ова метафо ра у основи је из раза ротквин син са значењем ‘кукавица, страшљивац’.

Ротква је зељаста повртарска биљка задебљалог ко рена ко ји се употребљава за јело и у њеном основном значењу нема много тога што би нам могло об јаснити мотиваци ју овог фразеологизма. Ротква је могла бити ко ришћена и као сточна храна, па можда

отуда потиче став о њој као о нечему безвредном, и храни си ромашних. Од помоћи би могли бити из рази попут Роткве! Роткве ти ( му и др.)! за ко је се у РМС наводи значење: ‘Нема! Нема ништа од онога што ти (он и др.) желиш!’. Ротква би, дакле, могла бити ознака недостатка нечега, нпр. иметка, или у овом случа ју – храбрости. Неко ко  је ротквин син мо рао би бити неко ко се скрива, коме недоста ју особине довољно вредне да би се сматрао човеком, неко од кога нема ко ристи јер се плаши. 2.5.4. плашљивост је страх од своје сенке Фразеологизам бо јати се (плашити се, клонити се) сво је (властите) сенке ‘бити јако бо јажљив, бити прете рано опрезан’ сво је значење разви ја ве роватно по принципу па радокса, будући да је сенка једна уобича јена, свакодневна, банална и безазлена по јава ко ја нас прати читавог живота и на ко ју смо навикнути. Овакав страх је неоснован и прете ран, а особа ко ја га константно осећа прете рано је бо јажљива и живи у сталној стрепњи. По подацима из Словенске мито логи је, сенка се у на роду схвата као замена човека, његов двојник, еквивалент његове душе. Она је сматрана супстанцом, бићем

92

Мила Драгић

одво јеним од човека и често је везивана за онострано, па се тако душе умрлих по јављу ју у виду сенке. Човекова сенка могла се понашати као потпуно самостално биће и постати агресивна према њему, уколико се он ни је према њој односио на одгова ра јући начин. Тако је она, на пример, могла да притиска човека ко ји се њоме „игра” односно да манипулише рукама како би јој променио положај и слично (Толстој, Раденковић 2001: 492–493). Из ових чињеница страх од сопствене сенке може се чинити

донекле оправдан. 3. Закључак

Узима јући у обзир анализу фразеологизама са циљним доменом страх, можемо видети да се ова емоци ја у фразеологи ји концептуализу је као негативна и непожељна. Концептуализаци ја је у великој ме ри повезана са телесним, физичким доживља јима ко ји могу пратити стање страха, што је и очекивано будући да је страх једна од базичних емоци ја и јавља се инстинктивно, праћена бурним реакци јама организма. Чак 21 (дакле трећина) од укупно 62 приме ра форми ра се под утица јем чисте појмовне метоними је везане за физиолошке последице страха. Метафо ре ко је се, такође, разви ја ју на основу метоними је повезане са телесним ефектима ове емоци је (оне по ко јима је страх смрт, хладноћа и одузетост органа) обухвата ју још 16 приме ра, а условно се ту може додати  још један пример из групе ко јом се означава ју особине (човек жабље крви као човек  хладне крви). Ако узмемо ово у обзир, показу је се да имамо чак око 60% приме ра ко ји страх повезу ју са његовим телесним манифестаци јама. Као што смо рекли, ово је ка ракте ристика примарних, инстинктивних емоци ја. У приме рима из фразеологи је огледа се, дакле, наш доживљај стварности, заснован на вези између наших емоционалних и телесних стања. Кроз метафо ре страх се повезу је са још неколико изворних домена, као што су

ори јентаци ја ка доле и зелена бо ја. Као и остале емоци је, страх подлеже општим метафо рама по ко јима се може представити као жив организам или течност у садржатељу, те као бо равак у затво реном просто ру. Овакве метафо ре ка ракте ристичне су и за друге језике, па се у тумачењу мотиваци је показу је велика улога културног окружења и фолкло ра у настанку значења. Као што смо видели, веома битну улогу има ју има ју потенци јални изазивачи ове емоци је (бо јати се кога као живе ватре, гро ма, куге).

Фразеологизми из ове групе су компонентни и по редбени, па ни је било могуће формулисати метафо ре за њих. Овакви приме ри доводе у питање ефикасност концептуалне анализе као методе, будући да ни је погодна за све случа јеве, чак ни када је у

питању концептуализаци ја емоци ја. Ови из рази делимично су засновани на општим  реакци јама зази рања од опасних по јава попут ватре и болести ко је су својствене свим

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

93

људима. Ипак, важан сегмент у овој сфе ри представља ју ве ровања и представе специфичне за нашу култу ру. Ве ровања у посто јање демонска бића, као и насто јање да се на њих утиче провлаче се кроз велики број фразеологизама и уобличу ју њихова значења. И ЗВОРИ РМС: Речник српско хрватскога књижевног је зика, I–III. Нови Сад – Загреб: Матица српска – Матица хрватска, 1967– 1969. IV– VI , Нови Сад: Матица српска, 1971–1976. РСАНУ: Речник српско хрватског књижевног и на родног је зика, I–. Београд: Српска академи ја наука и уметности, Институт за српски језик САНУ, 1959–. * Matešić, Josip (1982). Fra zeolo ški rječnik hrvat sko ga ili srp skog je zika. Zagreb: Školska knjiga. Menac, Antica, Željka Fink Arsovski i Radomir Venturin (2003). Hrvat ski fra zeolo ški rječnik . Zagreb:  Naklada Ljevak. Л И Т Е РАТ У РА Гортан Премк, Да ринка (2004). По лисе ми ја и органи заци ја лексичког систе ма у српском је зику. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Драгићевић, Рајна (2007).  Лексико логи ја српског је зика. Београд: Завод за уџбенике. Драгићевић, Рајна (2010). Вербалне асоци јаци је кроз српски је зик и култу ру. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Срби је. Крстић, Драган (1988). Пси хо лошки речник. Београд: „Вук Ка раџић”. Мршевић Радовић, Драгана (1987). Фра зео лошке глаголско-именичке синтаг ме у савре меном српско хрватском је зику. Београд: Филолошки факултет. Мршевић Радовић, Драгана (2008). Фра зео логи ја и национална култу ра. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Срби је. Пипер, Предраг, Рајна Драгићевић и Ма ри ја Стефановић (2005). Асоци јативни речник српскога  је зика. Део 1, Од сти му луса ка реакци ји. Београд: Београдска књига – Службени лист СЦГ; Филолошки факултет. Ристић, Гордана (2011). Концептуална анализа немачких и српских соматизама у семантичком пољу страх. Нови Сад: Зборник за је зике и књижевности Фи ло зофског факултета у Новом Саду. 1: 119–129. Ристић, Стана, Милана Радић Дугоњић (1999). Реч. Смисао. Са знање (студи ја из лексичке се мантике). Београд: Филолошки факултет. Толстој, Светлана М., Љубинко Раденковић (2001). Словенска мито логи ја: енциклопедијски  речник. Београд: Zepter  book world.

94

Мила Драгић

Штрбац, Гордана (2006). О валентности глагола емоционалног садржа ја. Нови Сад: Зборник  Матице српске за фи ло логи ју и лингвистику. XLIX /2: 73–103.

* Chevalier, Јean-Louis, Аlain Gheer brant (1983). Rječnik simbola. Zagreb: Nakladni zavod Matice

hrvatske. Ekman, Pol (2011). Razotkrivene emoci je. Razotkrivanje izra za lica i osećanja radi una pređivanja komunikaci je i emotivnog života. Beograd: Zavod za udž benike.

Klikovac, Duška (2000). Semantika predlo ga. Studi ja iz kognitivne lin gvi stike. Beograd: Filološki fakultet. Klikovac, Duška (2004).  Meta fore u mi šljenju i je ziku. Beograd: Bi blioteka XX vek. Кövecses, Zoltán (2000). Меtaphor and Emotion: Language, Culture, аnd Body in Human Feeling .

Cambridge: Cambridge University Press. Кövecses, Zoltán (2002). Мetaphor . А practical introduction. Oxford: Оxford University Press. Lakoff, George, Маrk Johnson (2003). Меtaphors we live by. Chicago: Тhe University of Chicago Press. Lalević, Miodrag S. (1974). Sinonimi i srodne reči srpskohrvatskoga jezika. Beograd: Sveznanje. Milivo jević, Zoran (2008). Emoci je. Psihotera pi ja i razumevanje emoci ja. Novi Sad: Psiho polis institut. Rozin, Paul, Adam B. Cohen (2003). High Frequency of Facial Expressions Corresponding to Confusion, Concentration, and Worry in an Analysis of Naturally Occurring Facial Expressions of Americans. The American Psychological Association. 3/1: 68–75. Silvia, Paul J. (2009). Looking past pleasure: Anger, confusion, disgust, pride, surprise, and other

unusual aesthetic emotions.  Psychology of Aesthetics, Creativity, and the Arts. 3/1: 48-51. Skok, Petar (1971). Etimolo gij ski rječnik hrvat sko ga ili srp skog je zika. Zagreb: Jugoslavenska akademi ja znanosti i umjetnosti. Tre bješanin, Žarko. (2011). Predgovor: Ekmanovo dekodiranje faci jalnih izraza emoci je. U: Ekman, Pol, Razotkrivene emoci je. Beograd: Zavod za udž benike. 9–26. Že pić, Milan (1961). Latin sko-hrvat sko srp ski rječnik . Zagreb.

 Mila Dragić

CONCEPT OF FEAR IN SERBIAN PHRASEOLOGY Summary This paper describes a research concerning emotion conceptualization in phraseolo gisms found in Standard Serbian language. The corpus contains 62 phraseologisms of

different lexical structure with the target domain of fear. The method most frequently used is the method of conceptual analysis, in the form and amount most appropriate and pos sible. The phraseologisms were sorted on the basis of whether their meaning is formed by the means of conceptual metaphor or conceptual metonymy. What was also taken into

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ

95

account in the analysisis the cultural heritage, i.e. the Serbian cultural environment in

which the expressions have developed. The cultural environment has affected the expres

-

sions with its values, attitudes and the way of understanding reality. The basic ways of

emotion conceptualization are universal because emotions, their physical sensations, the  body itself, the human being and the commonsensical cognition of the basic natural phe nomena are identical in all the environments they appear. However, the effect of our lin guistic and cultural environment is manifested in various cases, which can give rise to

specific metaphors understandable only in the given cultural context. K e y w o r d s : phraseology, cognitive linguistics, conceptual analysis, emotions, fear. Мила Драгић, мастер Универзитет у Новом Саду Филозофски факултет Др Зорана Ђинђића 2 Нови Сад Србија Имејл: milasombor@hotmail .com