Do Poslednjeg Daha - Leila Schott

Zvoncica

~1~ Anna

Zvoncica

Leila Schott DO POSLEDNJEG DAHA

~2~ Anna

Zvoncica

I

Spustio joj je vizitkartu na dlan i čvrstom, ali nežnom, rukom ga zatvorio. Klaudija je gledala širom otvorenih očiju. Nepoznati muškarac joj se osmehnuo, okrenuo se i pomešao sa mnoštvom turista, a ona je pratila njegovu figuru, sve dok joj se nije potpuno izgubio iz vida. Držala je čvrsti karton u ruci i odlagala trenutak kada će videti njegovo ime. Nepoznatog je videla već nekoliko puta. U proteklih nedelju dana često je stajao ispred njenih slika ili je sa strane posmatrao kako radi. Njen um i telo su ga svaki put registrovali. Sada je imala njegovu podsetnicu, ali pojma nije imala šta je želeo od nje.

Možda su mu se dopale njene slike, ali nije želeo da ih kupi, ovako, na ulici. Bila je skoro sigurna da je Italijan, a to je bilo dovoljno dobro objašnjenje za to što neće da se meša sa gomilom radoznalih turista. Kada više nije mogla da izdrži, otvorila je dlan i pogledala u jednostavnu, crnu vizitkartu na kojoj je pisalo: Pjetro Toneli, a ispod broj telefona. To je bilo sve. Nikakve naznake čime se bavi. Klaudija je spustila mali karton u džep svojih širokih pantalona i počela polako da prikuplja pribor. Za danas je bilo dosta slikanja. Gužva je bila nesnosna.

Venecija je i inače bila takva, ali je poslednjih dve nedelje bilo više turista nego ikada. Kao da je čitav svet odlučio da se odjednom sjuri u obilazak. Srećom, njen stan se nalazio u jugozapadnom delu grada, koji je bio znatno mirniji. Turisti su ga ređe posećivali, odnosno, nije bilo velikih grupa. Njih su profesionalni vodiči usmeravali ka svetski poznatim građevinama.

~3~ Anna

Zvoncica

Međutim, Klaudija je želela da živi od svog rada, a to je podrazumevalo celodnevni boravak na otvorenom, u najvećoj gužvi. Njeni akvareli su bili dostupni svačijem džepu i veoma lepa uspomena na Veneciju, ali da bi ih prodavala morala je da radi na udarnoj destinaciji.

Kada je upakovala sve u skladište malog štanda koji je zakupljivala, probila se kroz gužvu na molu i ušla u mali brod-taksi koji je išao ka delu grada u kome je stanovala. Vreme je već danima bilo lepo, a temperature prijatne. Dok je stajala na palubi malog broda, Klaudija je pomislila da bi do zime trebala da promeni grad. Ili, možda da samo pređe na kopneni deo. Imala je još vremena, ali je morala da misli i o tome jer je platila zakupninu stana do kraja godine. Posegnula je rukom u džep i ponovo izvukla vizitkartu. Još jednom je pročitala ime muškarca koji ju je ostavio i prizvala njegov lik u sećanje. Kopkalo je zašto je bio tako zagonetan. Zašto joj se nije odmah obratio, već je naveo da razmišlja šta želi od nje. I, pri tom je ona trebala da pozove njega. Gurnula je kartu u džep i odlučila da ignoriše taj poriv. Ako gospodin nešto želi od nje, moraće sam da je potraži.

~4~ Anna

Zvoncica

II

Pjetro je sedeo u svom omiljenom restoranu i nervozno vrteo telefon u ruci. Zašto ga još uvek nije pozvala? Zar je moguće da je njegov gest nije ni malo zaintrigirao? Zar je moguće da ona nije imala tipičnu žensku radoznalost? Možda je pogrešio što je tako postupio. Trebao je da se upozna sa njom na licu mesta i kaže joj šta želi. Morao je da zna da je Klaudija Peskatore, posle svega, sigurno bila mnogo opreznija u kontaktu sa strancima. Nadao se da nije upropastio ovu priliku. Posle šest meseci, neuspešne potrage, sasvim slučajno je saznao da se nalazi u Veneciji. Do tada, nikome nije palo na pamet da se skriva u svojoj zemlji. Njen otac je bio ubeđen da je i dalje u Engleskoj ili da je čak otputovala u Ameriku. Tamo su angažovali sve dostupne veze da je traže. A onda je Pjetro došao u obilazak galerije u Veneciji i prepoznao je na fotografiji koju su napravili njegovi klijenti. Naravno, tada nije bio siguran da je to ona jer je potpuno uronila u imidž ulične slikarke, ali se brzo uverio u njen identitet. Slučajnost je bila neverovatna i zato je sumnjao da će nešto poći po zlu. Srećom, Marku Peskatoreu još uvek nije javio da je na dobrom putu da mu vrati odbeglu ćerku, a ni svom bratu nije ništa rekao.

Generalno, lično se nije slagao sa planom koji je Marko Peskatore predložio njegovoj porodici, ali je poslovna logika presudila. Marko Peskatore je posedovao stabilnu kompaniju, imao je sopstvene vinograde i pravio odlična vina. Čak ni on nije mogao da porekne činjenicu da će udruživanje dve moćne kompanije stvoriti imperiju na tržištu vina. Međutim, Markova ćerka se nije slagala sa

~5~ Anna

Zvoncica

idejom da otac njen život posmatra kao poslovnu transakciju. Sama činjenica da je studirala umetnost, govorila mu je da je u pitanju devojka koja uopšte nije zainteresovana za porodični posao i njegov produžetak. To je, valjda, znao i Marko, čim je u moderno doba pristupio sve manje popularnom ugovaranju braka.

Kod Bruna, Pjetrovog mlađeg brata je ta ideja naišla na odobravanje i bio je voljan da oženi Klaudiju Peskatore, bez obzira što je nikada nije video. Bruno je inače vodio život plejboja i verovatno je računao da je za njega bolje da ima kod kuće ženu koju ne poznaje i ne voli, kako bi nesmetano mogao da nastavi da živi kao i do tada. Ipak, nije se nešto preterano trudio da je pronađe, a i zašto bi, kada je uvek mogao da računa na starijeg i daleko odgovornijeg brata. Prepustio je Pjetru tu obavezu, pod izgovorom da je on racionalan i uvek hladne glave, a da su te osobine potrebne da pronađe odbeglu buntovnu umetnicu.

Tako je Pjetro, umesto da se uobičajeno zadrži u svojoj galeriji u Veneciji samo jedan dan, već nedelju dana bio tu i pratio Klaudiju Peskatore, kako bi uhvatio obrazac njenih navika i kretanja. Istina, vodila je stvarno neupadljiv život. Pošto joj je majka bila Engleskinja, služila se tim jezikom i, koliko je on mogao da zaključi, akcenat joj je bio savršen. Pored toga, predstavljala se kao Klaudija Maršal, engleska umetnica koja je u potrazi za izvorom zarade za život. Poručio je još jednu čašu vina i okrenuo broj svog vozača.

- Izvolite šefe - odmah se javio uslužni Anđelo. - Da li je još uvek tamo? - upitao je Pjetro.

- Ne, odavno je otišla, malo posle vaše posete. Pratio sam taksi i izašla je nedaleko od zgrade u kojoj stanuje. Pretpostavljam da je u stanu, ali ipak sam i dalje u blizini stanice za slučaj da negde krene.

~6~ Anna

Zvoncica

- Dobro, ostani tamo dok te ne pozovem ponovo. - U redu, šefe.

A Klaudija se istuširala, presvukla i pripremila salatu. To je već bila uobičajena rutina nakon radnog dana, odnosno onog dela dana koji je provodila van stana. Ostalo vreme je provodila u šetnji ili slikanju uljanim bojama. Tu tehniku nije koristila na otvorenom, jer je bila previše prljava i zahtevna, ali je njoj bila omiljena. Pošto je pojela salatu i sredila sudove, vratila se slici koju je počela da radi pre nekoliko dana. Bila je to slika mosta Rialto, obasjanog noćnim svetlom. Dok se jedno veče vozila u gondoli, napravila je tu predivnu fotografiju i istog trenutka znala da neće odoleti izazovu da je prenese na platno. Boje su bile fascinantne i u svom kontrastu su isticale svu lepotu impozantne građevine.

Nekoliko sati je radila na kompoziciji, a onda odlučila da napravi pauzu. Otvorila je prozore da provetri mali atelje. Napolju je već bio mrak i nije više bilo uobičajene vreve. Sada su se samo čuli pravilni zamasi vesla gondolijera. Tada joj je ponovo na pamet pao zagonetni muškarac i opet je prošla kroz svaki put kada ga je videla. Obično nije mnogo pažnje obraćao na nju, već je bio skoncentrisan na razgledanje izloženih slika. Ipak, nijednom joj se nije obratio ili upitao za neku od njih. Ili je možda želeo da to učini telefonskim putem. Znala je da neće moći da prestane da misli na njega dok ne reši zagonetku koju joj je postavio, zato je prigrlila svoju odvažnost i dohvatila vizitkartu, koju je nešto ranije stavila u malu fioku u kojoj je držala gomilu sitnica. Ne dozvolivši sebi da još jednom promisli o svom potezu, uzela je telefon i ukucala broj koji je bio upisan ispod njegovog imena. Kada je čula da telefon zvoni, uspaničila se. Nije bila sigurna na kom jeziku treba da mu se obrati i šta će mu uopšte reći.

~7~ Anna

Zvoncica

Ubrzo se sa druge strane čuo promukli, muževni glas. - Dobro veče, - rekla je na italijanskom - Klaudija je na vezi, slikarka. Danas ste mi ostavili svoju vizitkartu, gospodine Toneli.

- Dobro veče, gospođice Maršal. Počastvovan sam što ste se javili tako brzo. Doduše, ja sam poziv očekivao i ranije, ali je i ovo sasvim u redu. Hoćete li da nastavimo na italijanskom ili vam je lakše da pređemo na engleski? Zvučao je uljudno, ali mu je glas bio neverovatno seksi. Klaudija je osetila trnce po telu, ali je alarm za uzbunu proradio u njenoj glavi. On je znao njeno prezime!

- Lakše mi je da pređemo na engleski - slagala je. - Sada mi prvo recite, odakle znate moje prezime, a onda zašto ste mi dali podsetnicu?

- Malo sam se raspitao. Vlasnica stana koji ste iznajmili mi je rekla kako se zovete. Inače, ja sam, između ostalog, i galerista i zanima me vaš rad. Ono što sam video, zaslužuje mnogo više od prodaje turistima. Mislim da gubite vreme na jeftine, komercijalne slike ali, čak i one bi u galeriji mogle da se prodaju za mnogo veći novac. - Pod uslovom da me to interesuje. Ja sam slobodna umetnica i ne želim da svoj talenat podredim kriterijumima neke galerije. Ustvari, svoju umetničku slobodu ne želim da podredim bilo čemu.

- Ali vi to već radite. Slikate motive grada u kome trenutno živite i prodajete ih turistima. Šta je to, gospođice Maršal, ako nije podređivanje?

- Uopšte ne znate zašto to radim i nemam nameru sa vama da raspravljam o tome. Vas se ne tiče da li traćim svoj talenat ili ne. Ako ste me pozvali samo zbog toga, mislim da više nemamo šta da kažemo. Želim vam laku noć!

~8~ Anna

Zvoncica

- Klaudija, - rekao je autoritativnim glasom pre nego što je prekinula vezu - hoću da otkupim sve vaše slike. - Molim?!

- Dobro ste čuli. Želim sve slike koje imate i pretpostavljam da, kao veliki kupac, imam pravo na isporuku na nekom pristojnijem mestu od trga prepunog turista. - Valjda ste u pravu - Klaudija je još uvek bila u šoku od njegove izjave.

- Jasno da sam u pravu - rekao je kao da je to nesporna činjenica. -Kada možemo da obavimo transakciju? - Kada vam odgovara?

- Može i večeras. Ako nemate drugih planova, poslaću svog vozača po vas. Moja galerija je odmah iza mosta Rialto. - Dobar deo slika se nalazi tamo gde ste me danas posetili. Ovde imam jedva desetak takvih radova. Međutim, imam nekoliko ulja na platnu koja nisu za komercijalnu prodaju - rekla je dok je u glavi prizivala sliku lokala koji se nalaze oko mosta. - Odlično! Mogao sam i da pretpostavim da imate i mnogo vrednija dela koja radite za svoju dušu ili za odabrane kupce. Verujem da sam ja jedan od odabranih. - Jeste li vi sada u galeriji? - Ne, nego u stanu iznad. Koliko vam vremena treba da upakujete slike koje imate kod sebe? Sutra ću poslati svog vozača da preuzme ostale. - Vi stvarno hoćete da kupite sve što imam i da kupovinu obavite odmah? - Tako sam rekao.

~9~ Anna

Zvoncica

- Ne znam, možda je ipak bolje da vi dođete kod mene. Kasno je, a i ne poznajem vas. Ko mi garantuje da niste neki prevarant ili ludak? - Nadam se da nisam ostavio takav utisak na vas, gospođice Maršal. - Niste ostavili nikakav utisak, gospodine Toneli. Jedva sam stigla da vas vidim. - Onda ću se potruditi da ispravim tu grešku.

- Ne morate se truditi jer to nije važno. Pošto ste pominjali vozača, pretpostavljam da bi mogao da vas doveze ovde. Izaberite šta vam se dopada i slike su vaše. - U redu. Biću kod vas za najviše pola sata. Da li vam to odgovara? - Ako baš insistirate. - Onda se vidimo uskoro. Klaudija nije bila oduševljena zbog te posete, ali kada je na brzinu proračunala koliko novca može da očekuje, shvatila je da joj se ne isplati da se buni. Ako je ovaj čudak želeo njene slike, zašto bi ga sprečavala da ih kupi. Njoj je potpuno svejedno na čijem će zidu slike završiti sve dok može da živi od toga što radi. Čak je razmišljala da bi trebala da bude velikodušna i da mu neki popust ili pokloni jednu sliku. Ionako će uskoro naslikati nove. Venecija je bila prepuna predivnih motiva. Svaka zgrada, prozor, balkon, kanal... bili su nepresušan izvor za slikarsko oko.

Pjetro je na brzinu navukao laku pamučnu košulju dok je pozivao Anđela da pripremi gliser. Možda nije bilo u redu da u zvaničnu posetu ide tako neformalno obučen, ali mu se nekako činilo da će Klaudija Maršal biti opuštenija ako ga vidi tako obučenog. Do tada je već shvatio da joj je imidž veoma ležeran, a

~ 10 ~ Anna

Zvoncica

njegova skupa poslovna odela je mogu učiniti sumnjičavom ili nervoznom. Znao je da ona lako može proveriti sve o Toneli galerijama, ali je bilo dobro što se u zvaničnoj veb prezentaciji one nisu vezivale za porodičnu kompaniju.

Zapravo, Pjetro se tim poslom bavio iz hobija. Oduvek ga je privlačila umetnost i kada je preuzeo kompaniju i počeo da putuje, uvek je posećivao galerije, male i velike i tako upotpunjavao impozantnu kolekciju. Pored renomiranih dela, kupovao je slike malo poznatih autora. Nekoliko godina ranije se ispostavilo da poseduje vrednu kolekciju jednog francuskog slikara, čija je popularnost porasla preko noći i čak je prodao nekoliko njegovih slika za basnoslovnu sumu. To je bio dokaz da ima oko za prepoznavanje umetničkog kvaliteta i odvažio se da otvori galerije u nekoliko gradova u Italiji. Naravno, svaku od njih su vodili uspešni menadžeri, koji su preuzeli organizaciju postavki i izbor umetnika, a Pjetro je i dalje otkupljivao slike autora koji su mu se činili zanimljivim. Spletom čudnih okolnosti, devojka koju je tražio iz potpuno drugih razloga, imala je neobičan talenat. lako je radila jeftine akvarele, njen smisao za sitnice je odavao obrazovanu umetnicu sa velikim potencijalom. Zato nije bio iznenađen kada mu je rekla za ulja na platnu i jedva je čekao da ih vidi. Dok se vozio u svom gliseru, napravio je brzu strategiju za Klaudiju Peskatore. Morao je da je navede da potpiše ugovor sa njegovom galerijom kako bi je na neki način obavezao. Ugovor će mu osigurati da stekne kontrolu nad njenim radom i kretanjem, a onda će sve biti lakše.

~ 11 ~ Anna

Zvoncica

III

Kada je otvorila vrata, na sebi je imala kratki šorts i majicu koja je jedva pokrivala grudi. I protiv sopstvene volje, Pjetru su se usta osušila. Do tada ga je opčinjavalo njeno lice, a sada je shvatio da se ispod širokih kombinezona, krije savršeno izvajano telo. Telo, za koje bi umetnici ubili. Nekoliko trenutaka je samo stajao i gledao je, nesposoban da progovori. Nadao se da i ona njega neće odmeriti tako detaljno, jer bude li spustila pogled ispod struka, biće joj jasno kako je reagovao na nju. - Slobodno uđite - rekla je sa podrugljivim smeškom na usnama. - Neću vas ujesti.

- Hvala, gospođice Maršal -Pjetro se fokusirao na njeno lice i pružio joj savršeno negovanu ruku.

- Ja sam Pjetro Toneli, ali to već znate. - Klaudija Maršal, - prihvatila je njegovu ruku - i vi to već znate. Molim vas, smestite se gde želite. Jeste li za neko piće? Klaudija je stajala i čekala da on izabere mesto gde će sesti, a samo je stezanje i opuštanje šake, odavalo njenu uznemirenost. Do tog trenutka je znala da joj telo reaguje na ovog čoveka, ali nije imala pojma da će doživeti kratki spoj u kontaktu sa njim. Odmeravala ga je dugim pogledima i na oko se činio kao veoma hladan i veoma staložen muškarac. Na njegovoj spoljašnjosti se nije primećivao ni trag italijanskog vrelog temperamenta. To je navelo na zaključak da je morao poticati iz severnog dela zemlje. Severnjaci nisu imali ni delić vatrenosti koju su posedovali Italijani

~ 12 ~ Anna

Zvoncica

sa juga. Ipak, struja koju je osetila u njegovoj šaci, naterala je da se zapita u ispravnost svoje teorije. - Ako imate vino, rado bih popio čašu - rekao je kada se udobno smestio u fotelju. - Na žalost, nemam. Ja ne pijem vino i veoma retko ga imam u kući. Mogu da vam ponudim dobar francuski konjak. - Može - rekao je dok joj je proučavao lice.

Klaudija se zbunila od njegovog pronicljivog pogleda i iskreno se nadala da neće primetiti kako joj ruke podrhtavaju.

Pjetro je znao da Klaudija o vinu zna skoro sve. Marko Peskatore mu je rekao da je, od kada je prohodala, pa sve dok nije otišla u Englesku, vreme provodila u vinogradima i vinskim podrumima. Isto tako je znao da je rado pila ovo piće. Bar je bilo tako dok nije odlučila da pobegne i prekine svaku vezu sa porodičnim imenom. - U mojoj zemlji češće pijemo pivo - rekla je da mu skrene pažnju sa svojih ruku. - Vi ste Engleskinja, zar ne?

- Jesam. - Čudno, ako izuzmem boju vaših očiju koja je u Italiji retka, zakleo bih se da ste delom Italijanka. Boja kose i ten su vam kao kod naših žena.

- Zapravo, otac mi je Italijan, ali to je nešto o čemu ne volim da pričam jer on nije deo mog života... Ne više.

- Shvatam. Nisam hteo da zađem u vaš privatni život i molim vas da mi oprostite što je tako ispalo.

Klaudija se iskreno nasmejala njegovom skrušenom izrazu lica. - Sada vi izgledate i zvučite kao Englez. Do sada sam naučila

~ 13 ~ Anna

Zvoncica

da Italijani imaju veoma neposredno izražavanje i retko se izvinjavaju, pa je vaš gest neobičan.

- Ljudska kultura nema veze sa zemljom porekla, gospođice Maršal - rekao je nekako mehanički.

- Da, u pravu ste, izvinjavam se ako sam zvučala neumesno pružila mu je čašu i sela u fotelju sa druge strane malog, okruglog stola. - Da pređemo na posao, zato ste ovde, zar ne?

Pjetro je bio u panici. Kako je mogao da misli i sastavlja suvisle rečenice dok su mu pred očima bile prekrštene njene duge, gole noge i grudi, koje su se primamljivo podizale i spuštale ispod one krpice koja je ličila na majicu. Dok je nije ugledao tako obučenu, mogao je da kaže da je ponosan na svoju samokontrolu u prisustvu lepih, zavodljivih žena. Klaudija Peskatore čak nije bila njegov tip žene. On je voleo kada je žena prikladno elegantna u svakoj situaciji, a ne kada ga na poslovnom sastanku dočeka ovako obučena. Da zlo bude veće, ona očito nije bila svesna kako utiče na njega i ležerno se kretala po maloj prostoriji, navodeći ga da skoči iz fotelje i baci je na pod, a potom je uzme divljački. Kada je sela nadao se da će njegova podivljala mašta malo splasnuti, ali to se nije dogodilo. Primitivni poriv da poseduje ovu ženu, rušio je svaku razumnu barijeru u njegovoj glavi. - Da, posao - rekao je sebi stranim glasom posle dubokog uzdaha. - Zašto baš moje slike? Nisam brojala, ali rekla bih da u gradu ima više desetina veoma talentovanih umetnika.

- Ne znam - rekao je. - Istina je da sam video samo vaša komercijalna dela, ali ima u njima neke prefinjenosti. Da ne

~ 14 ~ Anna

Zvoncica

pominjem detalje, kojima posvećujete mnogo pažnje. To govori o vama, kao umetnici, a ja volim perfekcioniste. Verujem da će me vaša kvalitetnija dela ostaviti bez daha. - Hvala, vaše reči su laskave, ali bih lagala, ako kažem da mi ne prijaju. Kada popijete piće, možemo otići u atelje da vidite šta imam u ponudi. Odmah da vam kažem, niste obavezni da kupite sve slike, iako ste tako najavili. Ako vam se neka ne dopada, slobodno je ostavite. Klaudija se, posle početne nelagodnosti, malo opustila, ali je žena u njoj i dalje bila uzavrela. Nije mogla da se seti da je neki muškarac izazvao čak ni delić onoga što se dešavalo u njenom telu. Prvi put, od kako je postala svesna svoje seksualnosti, poželela je da pripadne nekom muškarcu i ta želja je uplašila. Bio je potpuni stranac kome je znala samo ime i bilo je potpuno apsurdno da prema njemu oseti tako jaku strast. Ipak, stvari su u životu bile nepredviđene, a ona je naučila da čak i one najluđe prihvati kao sasvim moguće. Hemija je obavila svoj posao, a ta reakcija je bila potpuno nezavisna od realnosti.

Pjetro je u jednom gutljaju ispraznio sadržaj čaše i ustao. Što pre obavi posao, pre će otići, a onda, kada se malo ohladi, razmisliće kako da ugasi razdiruću želju za ovom devojkom. - Spreman sam, možete me odvesti u atelje - rekao je promuklo. Krenuo je za njom uskim, strmim stepenicama koje su vodile na galeriju i odmah znao da je to greška. Njena savršeno oblikovana zadnjica mu je bila na dohvat ruke. U jednom trenutku je čak i posegnuo za njom, ali se ipak obuzdao. Bilo bi krajnje necivilozavano da je zgrabi i uzme na stepenicama. - To je to - rekla je kada su se našli u sred velikog, prilično urednog prostora čije su zidove krasile uramljene slike.

~ 15 ~ Anna

Zvoncica

- Rekli ste da imate nekoliko dobrih slika. Ja vidim mnogo više. Koliko ih je... - okrenuo se oko sebe.

- Jedanaest na zidovima i imam još nekoliko koje nisam stigla da uramim - olakšala mu je posao. -Čujte, sada možete samo pogledati. Ove su dosta skuplje od akvarela, a vi niste očekivali... Pomerila je pramen kose dok je govorila, a on uopšte nije slušao šta priča. Samo je opčinjeno gledao u njene usne, dok mu je telom pulsirala divlja požuda. Više nije mogao da se uzdrži. Tu, u sred atelja, bila je neodoljiva. Jednostavan zadatak koji je trebao da obavi, pretvorio se u komplikovanu priču. Bio je čovek jakih strasti, a pred njim je stajalo najveće iskušenje koje jedo tada imao. Dođavola sve! Želeo je Klaudiju tako žestoko da bilo kakva samokontrola nije dolazila u obzir. Posegnuo je za njenom kosom i za čas je uvrnuo oko svoje ruke, onemogućivši joj da se odmakne od njega. Samo jednim potezom je gurnuo do zida i pronašao joj oslonac. Spustio je usne na njene i poljubio je silovito i gladno. Njeno zategnuto telo je bilo prilepljeno za njega i ako je mislio da ne postoji mogućnost da ga ova žena uzbudi još više, prevario se.

Klaudija je oklevala samo jedan tren. Vazduh koji je varničio među njima, iznenada se sabio u gusti oblak, a ona ga je u jednom dahu uvukla u sebe. Bilo je potpuno besmisleno ignorisati ono što se događalo. Želela ga je. Muškarca koga je tek upoznala i o kome ne zna ništa! Nikada u životu nije uradila nešto tako ludo, ali nikada nije osetila takvu privlačnost. Bio je stvoren za strast, za nju. Tela su im se prepoznala, i buktinju koja je planula je mogao da ugasi samo eksplozivni vrhunac. Zato mu je uzvratila svom žestinom, obavijajući svoju dugu nogu oko njega pokazujući mu da je voljna da učestvuje.

~ 16 ~ Anna

Zvoncica

Pjetro je zastenjao kada ga je njena noga privukla još bliže. Pustio joj je kosu i posednički prešao preko njenih grudi, otkrivajući ih kako bi oslobodio tvrde vrhove i učinio ih dostupnima. Druga ruka je završila na njenom međunožju koje je pulsiralo vrelim otkucajima. Povukao se malo više i otkopčao dugme i rajsfešlus, a onda joj spustio nogu kako bi je oslobodio tog dela odeće. Lica zakopanog u njene grudi, spretno je pokidao tanku traku minijaturnih gaćica i raširio joj noge. Zastenjala je od tog pokreta, a kada je gurnuo prst u njen vlažni otvor, zvuk se pretvorio u slatko jecanje. - Tako je! Da te čujem - zarežao je na njenoj dojci. - Nemaš pojma šta ću da ti radim - vešto je ugurao još jedan prst i snažno ih zavrteo. -Tako si vlažna, dušo. Reci mi da jedva čekaš da uđem u tebe. Reci mi da želiš da te posedujem.

- Oh, da! Molim te! Sada! Oslobodio se pantalona i bokserica dok je njegova boginja stajala raširenih nogu, čekajući da prodre duboko u nju. Uhvatio je za zadnjicu i podigao, a onda je preneo na naslon udobne kožne fotelje. Grubim pokretom joj je raširio noge i bez ikakve najave zabio svoje koplje u nju. Bila je tako uska.

- Ah! - bilo je sve što se čulo. Klaudija je sklopila oči i zadržala dah, a Pjetro se pitao da li se onesvestila. Već se našao u dovoljno uvrnutoj situaciji, a sada se suočio sa još luđom činjenicom. Klaudija Peskatore nije bila ni sa jednim muškarcem pre njega. Ta činjenica mu je donela osećaj ogromne moći koji mu je prostrujao venama. Želela ga je. Toliko da je potpuno zaboravila na svoje devičanstvo. Podala mu se bez oklevanja i podarila mu svoje blago.

~ 17 ~ Anna

Zvoncica

Malo se povukao, tek da joj oduzme osećaj potpune ispunjenosti, a kada je video kako joj se grudi podižu od dubokog udaha, ponovo se do kraja zabio. - Otvori oči! - naredio je. - Hoću da me gledaš i hoću da vidim u tvojim očima koliko ti prija što sam u tebi. Poslušala ga je. Pogledala ga je pravo u oči u kojima je videla sirovu, životinjsku glad. Povukao se skoro do izlaza, a onda se nadmoćno vratio unutra. Ispunjenost je bila neverovatna. Pritisak takođe. Pjetro je uspostavio ritam u kome nije bilo mesta za razum. Njena unutrašnjost se širila i skupljala, prilagođavajući se invaziji njegovog uda. - Nikada te niko nije ovako uzeo, zar ne Klaudija? Reci mi! - O, ne! Nije! Samo ti! – dahtala je.

- Ovo je tek početak. Lagano zagrevanje u kome smo eliminisali neprijatnu prepreku. Do jutra ću te imati na mnogo načina. Posedovaću te tako potpuno da nikada neće biti mesta za drugog muškarca. Moja si, Klaudija. Rekla si to kada si raširila noge, tamo uz zid. Bila si spremna za mene. Tako prokleto spremna! Izvukao se potpuno iz nje i dlanom joj obuhvatio čitavo međunožje, a onda je ugurao palac u njen otvor, dok je ostalim prstima pritiskao malo ispupčenje. Od tog je dodira, došla do ivice provalije. U glavi joj se zamutilo, a kada je osetila vrh njegovog uda kako je draška i klizi preko njenog otvora, počela je da pada. Negde na pola svesti je registrovala da se ponovo zabija u nju, ali joj se telo toliko grdio da nije bila sigurna da li je ušao sam ili ga je ona usisala u sebe.

Pjetro se svim silama trudio da ga njeni orgazmični grčevi ne povuku u ponor. Postojano je klizio kroz njenu vrelinu, nabijajući

~ 18 ~ Anna

Zvoncica

se svaki put sve jače. Međutim, od njenog glasnog stenjanja se potpuno slomio. Kombinacija tog zvuka i jakog pulsiranja je bila previše. Obično je uspevao da prevlada taj trenutak dok se žena grči pod njim, ali ne sa njom. Ona ga je usisala u sebe i jedino što je mogao da uradi je da se još nekoliko puta zabije pre nego što je ispustio svoje seme. Klonuo je baš kao i ona i vlažna tela su im se zalepila dok su se grlili. - Koji je ovo bio vrag? - prošaputala je na njegovom ramenu posle nekoliko minuta tišine, u kojoj su se borili za dah. - To bi ti trebala meni da kažeš - Pjetro joj je dlanom uhvatio bradu i podigao joj lice ka sebi. - Ja sam ovo već radio, doduše ne ovako eksplozivno, a ti nisi nikada. Zašto me nisi odbila?

- Nisam imala izbor. Mislim... stajao si i glodao me onim vrelim pogledom koji prži. Kako sam uopšte mogla da odbijem?

- U pravu si. Nisi ti kriva. Ja sam onaj koji je izgubio glavu. Nije trebalo da reagujem na tvoje izazivanje. Sklon sam da verujem da nije bilo smišljeno. Verovatno nisi imala pojma kako utičeš na mene. - I šta sad? Jesi li i dalje zainteresovan za moje slike ili sada ne možeš da budeš kupac jer smo prešli granicu poslovnog odnosa? - Ne zezaj me! Slike sa ovim nemaju veze! Ništa sa ovim nema veze! Pjetro je bio svestan da je opasno povisio ton, ali to nije imalo nikakve veze sa Klaudijom. Bio je ljut na sebe. Prekršio je nekoliko važnih principa. Prvo, Klaudija nije bila devojka koju je mogao da uzme ovako, bez obzira što je strastveno učestvovala u svemu. Drugo, on je bio posrednik koji je trebalo da je odvede ocu, a ovaj je kasnije uda za Bruna, Pjetrovog mlađeg brata. Treće, verovatno

~ 19 ~ Anna

Zvoncica

najkritičnije, je bilo to što mu ni na kraj pameti nije bilo da koristi zaštitu i što se doveo u situaciju da je izloži neplaniranoj trudnoći. Zaboga, gde mu je nestao sav razum?! - Da sam znala da ćeš biti tako ljut, ne bih ti dozvolila ni da me takneš. Ovo mi je bio prvi put i trebalo bi da ga pamtim kao lepu uspomenu, zato ću te zamoliti da sada odeš dok oboje nismo rekli neke ružne stvari.

Klaudija je uvek mislila da su muškarci nakon seksa zadovoljni. Sa ovim primerkom nešto nije bilo u redu. Bio je ljut, iako je znala da su upravo doživeli fantastičan seks. Ona jeste bila devica, ali je bila odlično informisana. Uostalom, sam je priznao da do tada nije imao tako eksplozivan seks. Potpuno joj je bilo nejasno ovo moralisanje i priča da su uradili nešto što nisu smeli. Prvi razlog koji joj je tog trenutka pao na pamet bio je da je možda ljut što je bila devica. Dobro je znala kako Italijani gledaju na to. Bez obzira što se Pjetro Toneli činio kao moderan muškarac, sasvim je verovatno da neki konzervativni koreni čuče duboko u njemu. Drugi razlog je možda taj što je imao ženu. Oh, Bože, samo ne to!

- Vraga ćeš me se otarasiti tako lako - zarežao joj je u uho, pre nego što je podigao u naručje i poneo niz stepenice.

Nije stigla da spusti pogled, ali je na boku osetila da je ponovo tvrd, baš kao i pre kratkog vremena. - Pjetro, samo mi reci da li si oženjen? Sve mogu da prihvatim, ali ne i to da te kod kuće čeka žena. - Nisam oženjen. Da jesam, sigurno ovo ne bih radio sa tobom.

- Onda ne znam zašto se ljutiš, ali ako je to zato što si mi bio prvi, uveravam te da nemaš razlog za brigu. Neko je to morao da bude, a ja sam veoma zadovoljna što si ti taj. Samo hoću da razjasnimo da nemaš nikakvu obavezu prema meni.

~ 20 ~ Anna

Zvoncica

- Razumem, - glas mu je ponovo bio hrapav - nemam obavezu. Samo hoću da ispunim ono što sam ti obećao. Do jutra ću ti biti i drugi, treći, četvrti... Spustio je usne na njene i zarobio ih dugim, posedničkim poljupcem da bi je sprečio da više išta kaže. Znao je da se ponaša kao pećinski čovek. Trebao je da se obuče i ode kada mu je lepo ponudila izlaz, a on je umesto toga zgrabio u naručje, prigrlivši tako novo iskušenje. Jer, njeno telo je za njega bilo do tada neviđeno iskušenje. Nije imao ni vreme ni razum da analizira šta mu se događalo. Samo se prepustio mužjačkom instiktu, a on mu je govorio da noćas mora biti blizu ove žene i raditi joj sve ono što je želeo od časa kada je prvi put ugledao. U prizemlju je uneo u kupatilo, spustio je u tuš kabinu i odvrnuo slavinu, a onda i sam zakoračio unutra. Dok im se topla voda slivala po već vrelim telima, ponovo je poljubio, zarobivši joj ruke iznad glave. Tuš kabina je bila preuska i pribio je uz zidne pločice da bi dobio što više prostora. Dohvatio je sa police gel za tuširanje i istisnuo ga na dlan, a onda počeo opsadu njenog glatkog tela. Bradavice su joj već štrčale, tamne i ukrućene i dok je na jednu dojku nanosio gel, drugu je uzeo usnama.

Klaudija je glasno zaječala kada je osetila njegove zube na osetljivom vršku. Koliko god se osećala ranjivom i izloženom, njegov dodir je uzbudio. Nije znala da je to moguće tako brzo, ali trnci u dnu njenog stomaka su govorili da jeste. Spustila je ruke, jer ih više nije držao čvrsto i stavila jednu preko njegove, navodeći ga da se spusti niže, a drugom mu je privukla glavu još bliže. Odmah je reagovao na njeno ohrabrivanje i već u sledećem trenutku je osetila kako joj nežno pere međunožje. Pjetro je očigledno bio nag ove igre i umeo je da prepozna i iskoristi svaki ženski signal. Prstima joj je draškao maleno ispupčenje sve dok i sama nije osetila kako je nabrekla. Onda se spustio na kolena i jezikom

~ 21 ~ Anna

Zvoncica

prešao od stomaka, preko venerinog brega i uzeo u usta osetljivi deo.

- Raširi noge - dahnuo je u njenom središtu, a ona ga je odmah poslušala. - Ukus ti je božanstven, Klaudija, i čini mi se da si ponovo vlažna - gurnuo je prst u nju, da proveri svoju tvrdnju. - Ah, da! To je to! - zavrteo je prst polako, ujedno se naslađujući malim biserom. Voda se slivala preko njihovih tela, prskajući po podu kupatila, ali Klaudija toga uopšte nije bila svesna. Sve što je mogla da registruje u tom trenutku, bile su usne i ruke ovog zavodljivog muškarca. Muškarca koji joj nije ostavljao izbor osim onog da se raspadne nad njim. I, kada više nije mogla da izdrži njegovo slatko mučenje, učinila je to. Vrištala je njegovo ime, dok je tonula u slatki zaborav, a Pjetro je prstima i jezikom produžavao njen sjajni vrhunac. Pod prstima je osetio koliko je vrela i otvorena za njega, pa se podigao i obavio joj noge oko svog struka, a onda ponovo uronio u nju, zabijajući se dugim, brzim pokretima. Iako malaksala od dva iscrpljujuća vrhunca, Klaudija je ponovo reagovala na njegove žestoke prodore. Bilo je to ujedno bolno i slatko mučenje koje je opijalo poput droge. Nikada joj nije palo na pamet da će pronaći muškarca sa kojim će biti tako kompatibilna, ali ga je pronašla i bio je pred njom, u njoj, bio je svuda na njenom telu. Bio je pod njenom kožom i znala je da to može biti veoma opasno jer nije sebi mogla da priušti muškarca, ali je u tom trenutku bilo briga za sve. Imala ga je i neće ga pustiti sve dok se ne zasiti onoga što je hteo i mogao da joj da. Poljubila mu je vlažne usne i elektricitet njihovog poljupca bio je okidač novog vrhunca.

~ 22 ~ Anna

Zvoncica

Telo joj je potresao novi udar od koga je potpuno klonula. Pjetro se grčio i još nekoliko krathih puta se zabio u nju, pre nego što je i sam klonuo i povukao je sa sobom na pod.

~ 23 ~ Anna

Zvoncica

IV

Buđenje dana nad Venecijom je uvek bio prizor od koga zastaje dah. Tog jutra je Pjetro ležao u nepoznatom, prilično neudobnom krevetu, ali se, svejedno, osećao kao nikada do tada.

Nogu isprepletanih sa njegovim i pripijena uz njegov bok, spavala je Klaudija. Na grudima je osećao njen topli dah, a ruka mu je bila upletena u njenoj kosi. Oboje su bili iscrpljeni i ona je zaspala nekoliko sati ranije, a njemu san nije dolazio. Morao je da misli i pokuša da pronađe rešenje za izlaz iz komplikovane situacije u kojoj se našao. Više nije bilo moguće da otkrije da je pronašao Klaudiju i tako je prepusti Brunu. Pored toga, i sam je bio u mat poziciji. Želeo je, a dobro je znao da ne može večno da krije ko je. Kada Klaudija sazna da je nije slučajno pronašao i izabrao, njihova veza više neće imati budućnost, a on je želeo da potraje. Nije bio spreman da je tako brzo pusti od sebe i iz ljubavnika se pretvori u neprijatelja. Sada mu je bilo jasno koliku je grešku napravio kada je kategorično odbio Marka Peskatorea da on bude taj koji će oženiti njegovu ćerku. Tada mu se taj predlog činio suludim, a sada, kada je upoznao Klaudiju, osetio je svu težinu svoje greške, lako je bila mlada, buntovna umetnica, slobodno je mogao da kaže da nikada do tada nije bio sa tako strastvenom ženom. Bio je svedok buđenja njene strasti, a devičanstvo, kome se ni u snu nije nadao, najlepši poklon koji je mogla da mu podari. - Koliko je sati? - Klaudija se promeškoljila i pitala glasom promuklim od sna. - Moram na posao.

~ 24 ~ Anna

Zvoncica

- Ne moraš, ne danas - rekao je i poljubio joj teme. - Ne znam da li se sećaš, ali sinoć si mi obećala sve svoje slike. Ne možeš da ideš na posao, jer nemaš šta da prodaš. - Sećam se da smo posao bacili u drugi plan. Još uvek nismo ništa zaključili, gospodine Toneli. - Pa, onda ćemo to upravo učiniti. Smatraj da si prodala sve slike koje poseduješ i slobodno odredi cenu koja ti odgovara. Ne pitam koliko koštaju, ali želim ih sve. - Imam utisak da ne bi bilo tako da se nije dogodilo ono što se dogodilo - rekla je i malo pomerila glavu kako bi ga pogledala u oči.

- To što se dogodilo je bilo neplanirano za oboje, ali neizbežno. Isto bi bilo da smo se sreli u bilo kojim okolnostima. Hoću da to dobro upamtiš, Klaudija. Takođe, želim da potpišeš ugovor sa mojom galerijom i da mi daš ekskluzivitet prodaje svojih slika. Uverio sam se da ono što radiš zaslužuje mnogo viši nivo od ulične prodaje. - Na žalost, mislim da to ne mogu da uradim. Želim da budem potpuno samostalna i da moje slike krase zidove širom sveta.

- I hoće, ali zidove pravih znalaca umetnosti. Klaudija, veruj mi, imam mnogo iskustva u ovom poslu. Nemoj se opirati da budeš ono što jesi. Nudim ti mogućnost da uživaš u svom poslu i da slikaš ono što zaista želiš.

- A šta će biti kada odem iz Italije? Ovde sam samo privremeno. Planirala sam da već na jesen napustim Veneciju i odem u neki drugi grad, ili državu.

- Ne verujem da ćeš tako brzo otići iz Italije, a i ako odeš, ne vidim prepreku da nastavimo saradnju. Kurirske službe nisu nestale, zar ne? - Zašto misliš da neću brzo otići iz Italije?

~ 25 ~ Anna

Zvoncica

- Zato što sam ja tu. Ne mogu te pustiti da odeš - rekao je posedničkim glasom.

- Ne možeš me ni naterati da ostanem - iznenada je osetila paniku zbog njegovog tona.

- Znam, ali ću učiniti sve da se to desi. Vidiš, u mojoj zemlji se čast žene posebno ceni. Ne mogu da zanemarim ono što si mi sinoć dala. - Ah, to je znači! Već sam ti rekla da te ništa ne obavezuje. Da nisam želela da se ono dogodi, jasno je da se ne bi dogodilo. Stvarno nema razloga da budeš opterećen nečim za šta ja ne marim. Zaboga, kako zvučiš, skoro da očekujem da mi ponudiš brak. - Ni ta opcija nije isključena.

- Što se mene tiče, jeste. Ne mogu... ne želim bilo kakvu obavezu, a posebno onu kakva je brak. Imam dvadesetdve godine i tek sam završila studije. Želim da napravim karijeru, a ne da se udam. - Onda prihvati ugovor koji ti nudim. Sigurno se nećeš probiti u svetu umetnosti slikajući na ulici. nas.

- Ne znam da li je to pametno posle ovoga što se desilo između

- To dvoje nema nikakve veze, već sam ti rekao. - Hoćeš li tako misliti i kada ne budemo ljubavnici?

- Bez obzira šta će se u budućnosti dešavati, ugovor će nas štititi i obavezivati. To važi za oboje i zato je pametno da ga potpišemo. - Dešava li ti se ikada da izgubiš kontrolu nad onim što radiš da bi stigao do nekog cilja?

~ 26 ~ Anna

Zvoncica

- Retko, ali priznaću, sa tobom sam potpuno izgubio kontrolu. - Ooo, ne bih rekla. Upravo si me ubedio da potpišem taj ugovor, ali o tome ćemo kasnije. Ako već ne idem na posao, a budna sam, mogao bi da mi upotpuniš vreme do doručka. - Sa zadovoljstvom - rekao je i nadvio se nad nju. - Ipak, danas ćemo morati da budemo oprezni. Svestan sam da sam ja najviše kriv što smo prošle noći preterali, a trebalo je da ti ostavimo vremena da se oporaviš.

Pjetro je ponovo odložio razmišljanje za kasnije. Bio je zhvalan Klaudiji što ih je skrenula sa teme jer nije znao kako bi joj objasnio koliko je greha učinio tim što nije mogao da joj odoli.

Usnama je prelazio preko njenih grudi i stomaka, spuštajući se sve niže, polako joj šireći noge. Prethodne noći se uverio da može da je dovede do vrhunca i na ovaj način, a sudeći po tome kako se izvijala pod njegovim usnama, bila je voljna i spremna za novu rundu užitka. Prešao joj je usnama preko osetljivog pupoljka. Bila je blago natečena i zato se trudio da mu dodiri budu što nežniji.

Klaudija je stenjala od nevrovatno dobrog osećaja koji su njegove usne izazivale. Pjetro je iz časa u čas upoznavao sa čudom zvanim strast. Potpuno otvorena i prepuštena, nudila mu se bez imalo stida, sve dok joj blistava munja nije zaparala telo, a sekund kasnije i gromovski potres, koji je spržio sve osim slatkog osećaja vrhunca. Pjetro se vratio njenim usnama i poljubio je strasno, a onda se zadovoljno opružio pored nje i ponovo je privukao na svoje grudi.

Znala je da je moguće da dođe do jake hemije između žene i muškarca, ali nikada nije ni pomislila da će se to dogoditi baš njoj i to sa muškarcem koga je prvo upoznala intimno, a tek treba da sazna ko je i kakav je. Bilo joj je neverovatno da za njega nije važilo

~ 27 ~ Anna

Zvoncica

nijedno pravilo opreza koje je sebi postavila. Dozvolila je telu da upravlja tim odnosom, a činilo se da i on ima sličan problem.

- Kada želiš da odemo u galeriju? - upitao je kada su oboje došli do daha. - Voleo bih da vidiš gde će se ubuduće prodavati tvoje slike. Ako hoćeš, možemo da odemo posle doručka. - Zar nemaš drugog posla?

- Ne, u Veneciji sam se zadržao zbog tebe. Nekoliko dana sam posmatrao kako radiš, a onda sam čekao da me pozoveš.

- Pa, na poziv nisi dugo čekao, a čini se da nisi morao posebno da se trudiš ni da dobiješ moje slike.

- To je zato što si i sama svesna da je moja ponuda nešto što se ne odbija. - Da li si uvek tako siguran i nadmen u svom poslu?

- I u poslu i u životu. Ako nešto želim nema prepreke koju neću savladati. - Zar baš nikada nisi doživeo neuspeh? - Gledano iz mog ugla, nisam.

- Ko si ti, Pjetro? Malopre sam pomislila koliko je uvrnuto što o tebi ne znam ništa, a dopustila sam sebi ovakvu intimnost. - Ne brini, ja sam dobar momak.

- To i loši momci misle za sebe. Kada sam pitala ko si, mislila sam na to odakle si, čime se još baviš jer si mi rekao da si između ostalog i galerista.

- Živim u Milanu i tamo se nalazi sedište porodične kompanije. Brat i ja je vodimo poslednjih pet godina, od kada nam je otac umro. Do tada smo mu samo pomagali ako je bilo potrebno, ali smo se prvenstveno bavili hobijima. - Znači, tvoj hobi je otkrivanje umetnika.

~ 28 ~ Anna

Zvoncica

- Mislim da je to više osećaj za umetnike koje čeka popularnost. Više puta se ispostavilo da posedujem znatan broj slika nekog umetnika čije su slike naglo postigle visoke cene. - Onda mislim da mi je dužnost da ti kažem da ja ne planiram da postanem popularna tako da nisam sigurna da će moje slike ikada postići cenu kakvu očekuješ. - Ti si umetnica i nije prirodna tvoja skromnost. Većina umetnika koje poznajem imaju ego veći od mog. Zato mi nemoj pričati da te popularnost i slava ne zanimaju.

- U ovom trenutku ne. Imam... neke nezavršene stvari zbog kojih mi ne odgovara nikakav publicitet. - O čemu se radi? - Pjetro je pitao nadajući se da će mu Klaudija poveriti svoju tajnu.

- U pitanju su privatne stvari. Ne mogu da ti kažem ništa o tome.

Klaudiji je bilo žao što ne može da ispriča Pjetru zbog čega ne želi da se izlaže u javnosti. Uopšte ga nije poznavala, a činjenica da je Italijan nije joj išla u prilog. On sigurno ne bi razumeo njene razloge. Pjetro Toneli treba da bude i ostane prolazna avantura u njenom životu, mali predah od surove stvarnosti. - Pa, kada ćemo otići u galeriju? - upitao je Pjetro svestan neprijatne tišine koja je zavladala.

- Možemo i odmah ako ti odgovara. Sada sam pomalo nestrpljiva da vidim šta je izloženo.

- Treba da pozovem Anđela da preveze tvoje slike. Reći ću mu da svrati u galeriju po nekoliko sanduka u koje može da ih upakuje. Mislim da će Barbara biti oduševljena kada ih vidi. - Ko je Barbara? - Klaudiji je neprijatni trnac zaparao stomak na pomen nekog ženskog imena.

~ 29 ~ Anna

Zvoncica

- Ona je menadžerka u ovdašnjoj galeriji. Upoznaćeš je posle. Verujem da ćete se dobro slagati jer ćete se često sretati. Sve dok budeš u Veneciji ona će nam biti veza. - Znači, ti i ja se nećemo viđati često?

- Viđaćemo se mnogo češće nego što možeš i da zamisliš. Samo kažem da ćemo posao na neki način odvojiti od ovog što se dešava među nama. - Oh, dobro - rekla je Klaudija, a u sebi je osetila olakšanje zbog činjenice da njihova veza neće potrajati samo nekoliko dana.

~ 30 ~ Anna

Zvoncica

V

Prvi put od kako je praktično pobegla od kuće, Klaudija se osećala sigurno i zadovoljno. Čak joj se činilo da više nije toliko ljuta na oca zbog njegove lude ideje.

Naravno, njeno zadovoljstvo je bilo tesno povezano sa Pjetrom. On je bio taj koji je učinio da joj samopouzdanje naglo poraste i da stekne utisak da prvi put ima punu kontrolu nad svojim životom. Bila je svesna da je to samo varka i da kontrolu zapravo ima Pjetro, ali joj je bilo lepo da bude ušuškana u sigurnoj luci u kojoj se nalazila. Živela je dan za danom, ne misleći šta će biti sutra. Jer, svaki sledeći dan sa Pjetrom za nju je bio poklon zato što je znala da je neminovan njegov skori odlazak.

A Pjetro je znao da nema više ni jedan izgovor da ostane u Veneciji. Već se zadržao mnogo duže od planiranog i bilo je teško svakodnevno smišljati izgovore zbog kojih ne može da se vrati u Milano. Otkazao je desetak važnih poslovnih sastanaka, a i Bruno je postao sumnjičav. Znajući svog brata, Pjetra ne bi iznenadilo da nenajavljen doputuje i zakuca mu na vrata. To bi ga dovelo u bezizlaznu situaciju. Zato je znao da mu je ostala još samo jedna noć sa Klaudijom. Već sledećeg dana će morati da otputuje, a onda sa razumne distance razmisli kako je najbolje da Klaudiju vrati kod oca. Uzeo je telefon i okrenuo Brunov broj. - Hej stari, jesi li se vratio? - javio se Bruno raspoloženo.

- Još uvek sam u Veneciji. Imam još jedan posao ovde, a sutra se vraćam. Da li je sve u redu? - Juče sam bio u kancelariji i sve je bilo na svom mestu.

~ 31 ~ Anna

Zvoncica

Bruno se nasmejao, a Pjetro je prevrnuo očima. Njegov brat je izbegavao poslovne obaveze. Kada god je mogao da se osloni na nekog drugog činio je to bez ustezanja, a najčešće se oslanjao na starijeg brata. Brunov život činili su izlasci i provod. Pjetro je bio svestan da je za to odgovorna cela porodica. Bio je najmlađi od troje dece i od prvog dana su ga toliko razmazili da kasnije ništa nisu mogli da poprave. Bruno je maksimalno koristio svoj šarm i umiljatost tako da niko nije mogao da se ljuti na njega. Međutim, u tom trenutku, Pjetro je bio ljut, na sebe, brata, ceo svet. Nije mogao da dozvoli da Klaudija završi u braku sa njegovim mlađim bratom, a znao je da kada je Bruno vidi, neće biti šanse da odustane od braka. Sve je bilo užasno komplikovano. Kako će moći da živi ako je bude često viđao, a ne bude mogao da je dodirne?

- Verujem ti da je sve na svom mestu - rekao je suvo. - Nadam se da ne planiraš neki put ovih dana. Treba da donesemo neke odluke. - Sve što je važno prepuštam tebi. Pokazao si milion puta da nema razloga da se mešam u poslovanje sve dok ti vodiš kompaniju. - Ovo se ne tiče kompanije, bar ne direktno. - Oho! Šta je u pitanju? Nemoj mi reći da si pronašao Peskatoreovu ćerku. - Šta ako ti kažem da jesam? -upitao je Pjetro izazovno dok mu se grlo stezalo. - Iskreno, ta me vest ni malo ne bi obradovala. Mislim da još uvek nisam spreman za brak, ali ne brini. Ipak ću je oženiti kako sam i obećao Marku. - Pričaćemo o tome sutra. Javiću se čim stignem, a ti se potrudi da budeš slobodan.

~ 32 ~ Anna

Zvoncica

- Ne sviđa mi se tvoj ton. Da li je sve u redu? - Bruno je upitao zabrinutim glasom. - Kao što rekoh, pričaćemo sutra.

- Kako ti kažeš, šefe. Hoćeš li da javim majci i Paoli da se vraćaš? - Nemoj, pozvaću ih sutra dok budem putovao. - Onda se vidimo.

Veza se prekinula, a Pjetro je još nekoliko trenutaka gledao u ekran svog telefona. Olakšanje koje je osećao nije bilo neka satisfakcija, ali njemu je i to značilo. Tokom razgovora sa Brunom je odlučio da mu kaže istinu. Bio bi užasan čovek kada bi prećutao ono što se dešavalo između Klaudije i njega. Bruno je morao da zna za to i da bude svestan varnica koje su prštale između njega i žene koju je nameravao da oženi. Što je najgore, bio je ubeđen da to osećanje neće nestati.

Kako su dani odmicali, intenzitet njegove želje uopšte nije opadao, naprotiv. Kada god je pomislio na Klaudiju, obuzelo ga je neverovatno uzbuđenje. Nikada do tada mu se nije dogodilo da bude tako opsednut, niti je gubio razum zbog neke žene. Sve svoje veze je pažljivo kontrolisao, a kada bi počela da ga hvata dosada, elegantno se izvlačio. Međutim, od kada je pronašao Klaudiju neverovatnom igrom slučaja, potpuno je izgubio kontrolu nad situacijom. Ništa se nije odvijalo onako kako je on želeo, osim što mu se Klaudija bezrezervno predavala. Potpuno mehanički je okrenuo njen broj.

Klaudija se javila već na prvo zvono. Čim je ugledala Pjetrovo ime na ekranu telefona, odbacila je paletu i četkicu i odgovorila na poziv.

~ 33 ~ Anna

Zvoncica

- Baš sam se pitala da li si još uvek u Veneciji - rekla je zadihano. - Sigurno ne bih otišao bez pristojnog pozdrava.

- Baš bih volela da vidim kako izgleda pristojan pozdrav. Od kada sam te upoznala radiš mi uglavnom nepristojne stvari. Potpuno si me pokvario, Pjetro Toneli - zadirkivala ga je. - Šta imaš na sebi? - upitao je promuklo, ignorišući njenu šalu.

- Samo staru majicu. Prilično je providna i kratka. Znaš, kada je ovako vruće, kao danas, izbegavam da imam višak odela na sebi. I ovako sam sva mokra. - Gde si mokra?

- Zašto ne dođeš da proveriš? - I hoću. Kod tebe sam za nekoliko minuta. Čekaj me na krevetu i skini tu majicu sa sebe - naredio je. Prekinuo je vezu, a Klaudija je bila blizu vrhunca od pomisli na predstojeće veče. Brzo je složila pribor i sišla u prizemlje. Svukla je majicu i opružila se na velikom krevetu. Veče je bilo toplo i valovi vreline zapljuskivali su joj ionako pregrejano telo. Prešla je rukom preko čvrstih dojki i dlanom nadražila vrhove koji su štrčali, spremni za dodir i uživanje. Pomisao da će Pjetro uskoro biti tu, verovatno uzbuđen koliko i ona, naterala je da raširi noge malo više i da se slobodnije dodiruje, zamišljajući njegove ruke. Dok je tiho stenjala, u glavi joj je bila praznina. Ništa nije bilo važno osim zadovoljenja lude požude koju je osećala. Pjetro je u njoj probudio strast za koju nije znala da je poseduje i sada je plamtela u požaru koji je on morao da ugasi. Pjetro je stajao na vratima sobe i gledao Klaudiju kako se dodiruje smelim pokretima. Oči su joj bile sklopljene, a sočne usne blago razdvojene. Prepone su ga bolele od teškog uzbuđenja. Ova

~ 34 ~ Anna

Zvoncica

devojka je bila njegovo prokletstvo. Veštica koja ga je uvukla u začarani krug strasti u koji je tonuo sve dublje.

Raskopčao je pantalone i pustio ih da mu nečujno skliznu niz noge, a zatim svukao košulju i korakom pantera prišao krevetu. Klaudija ga je osetila i otvorila oči. - Nastavi - rekao je hrapavim glasom. - Hoću da te gledam dok se zadovoljavaš. - Ne, želim tebe. Moje ruke nisu vešte kao tvoje - prostenjala je. - Dobro ti ide, Klaudija, samo nastavi - i dalje je stajao i fiksirao je vrelim pogledom. - Znam da zamišljaš da ti ja to radim i hoću da nastaviš. Želim da vidim kako se grčiš dok ti vrhunac para telo. Hoću da budem siguran da moje ruke i moj lik u tvojoj glavi mogu da te dovedu do orgazma. Treba mi to. Klaudija je ponovo zatvorila oči. Pjetrove reči i pogled i nešto duboko i nerazumljivo u njima, su je naterali na to. Osećala je njegov miris i čula njegov isprekidani dah. Videla je koliko je uzbuđen i sama pomisao da će se uskoro naći u njoj, navela je da se dodiruje sve žešće, zamišljajući njegove spretne, duge prste. Bila je vlažna i skliska i samo nekoliko prodora njenih prstiju je bilo dovoljno da oseti prvi potres u telu. Kada je video da je uspela i da telo počinje da joj se grči, Pjetro je seo pored nje i uzeo u usta vlažni vršak njene dojke. Imao je ukus nje, sladak i opojan. Stavio je svoj dlan preko njene ruke, koja je još uvek počivala između njenih nogu, i laganim stiskom je podstakao da ga vodi. Ruka joj je drhtala pod njegovom.

Dok joj je Pjetro sisao bradavicu i svojim dlanom pojačavao pritisak njene ruke, Klaudija se osećala potpuno bespomoćno. Bila je ogoljena pred njim. Mogao je da vidi i oseti svaki milimetar njenog tela, mogao je da joj radi sve što je želeo, a ona ne bi imala

~ 35 ~ Anna

Zvoncica

dovoljno snage i moći da mu se odupre. Osećala je da je poseduje celu, a da je nije istinski ni dodirnuo. Toliko je želela da ga oseti u sebi, da je ta potreba razdirala. Izvukla je ruku ispod njegove i grčevito mu stegla šaku, tražeći da prstima uroni u skrivenu vrelinu. Drugom rukom ga je uhvatila za kosu i povukla ga do svojih usana. - Poljubi me što žešće možeš - prošaputala je pre nego što su im se jezici prepleli. Dao joj je poljubac kakav je želela, a prstima je mahnito prodirao u ružičasto, vrelo međunožje. Bio je na ivici razuma kada ga je zapljusnula bujicom svojih sokova. Popeo se na krevet i kleknuo između njenih nogu, povlačeći ih na svoja ramena. Kada je prodro u nju bio je toliko tvrd da je mislio da će odmah eksplodirati. - Šta mi to radiš? - promrmljao je pre nego što je počeo da se pomera u brzom, kažnjeničkom ritmu.

Jedino što je u tom trenutku znala, bilo je da zdrav razum i realni svet nemaju nikakve veze sa onim što se među njima dešava. Primitivni nagon je vladao njihovim telima i terao ih da se ponašaju kao da će nestati sveta ako se brzo ne spoje i ne postanu jedno telo...

- Sutra se vraćam u Milano -rekao je mnogo kasnije Pjetro. Čeka me mnogo posla u kompaniji.

- Razumem. Već si rekao da si ostao mnogo duže nego što si planirao.

- Da, ali da mogu, ostao bih još ovoliko. Sigurno ti je jasno koliko si me očarala.

- Onda nije glupo da pitam šta će dalje biti sa nama. Mislim, želiš li da i dalje ostanemo u vezi ili kako se ovo već zove?

~ 36 ~ Anna

Zvoncica

- Zove se strastvena veza i neverovatno dobar seks, najbolji koji sam imao, moram da kažem. I da, želim da i dalje bude kao i ovih dana, ali želim i da sve ovo podignemo na viši nivo. Sada nisam u mogućnosti da ti dajem neka obećanja jer mnogo stvari ne zavisi od mene, ali hoću da znaš da te se neću lako odreći. - Šta to treba da znači? Ne razumem o čemu pričaš.

- Znam, ali bolje od ovoga ne umem da kažem. Samo budi strpljiva, veruj u nas i sve će biti u redu. - Kada ću te ponovo videti? - Uskoro, nadam se.

- Onda mi bar obećaj da ćeš ove noći učiniti sve da te osećam i pamtim do sledećeg susreta - gricnula mu je donju usnu. - Budi sigurna da hoću - uzeo joj je usne i povukao je na sebe.

~ 37 ~ Anna

Zvoncica

VI

Klaudija se probudila kasno sledećeg dana i jedva je naterala sebe da ustane iz kreveta. Pjetro je otišao i za sobom ostavio ogromnu prazninu. Međutim, ostavio je i ček, papir na kome je bila ispisana basnoslovna suma. Već su nekoliko puta raspravljali o iznosu koji bi trebao da joj uplati za slike i svaki put bi se rasprava završila bez uspeha, odnosno bila prekinuta žestokim vođenjem ljubavi. Klaudija je bila realna i trudila se da ga ubedi da treba da otkupi slike po ceni koju je davala turistima, a sada je gledala iznos koji je bio višestruko veći od toga. Istina, ugovor koji je potpisala, je obavezivao da ubuduće radi samo ulje na platnu za koje joj je trebalo neuporedivo više vremena, ali ipak... Sa iznosom koji joj je platio je mogla sebi da priušti opušten život narednih godinu dana. San o uspešnoj karijeri je počeo da se ostvaruje.

Barbara joj je pre nekoliko dana rekla da postoji veliko interesovanje za njene slike, a da je to najava duge i plodne saradnje. Takođe joj je rekla da njen poslodavac nikada nije pogrešio u odabiru umetnika i da njenim slikama cena samo može rasti, baš kao što će rasti i tražnja.

Posle nekoliko sati puta u kome nije imao ni minut vremena da se opusti i razmišlja o Klaudiji, Pjetro je stigao u Milano. Pošto se dogovorio sa Brunom da se odmah nađu u sedištu kompanije, nije se zamarao odlaskom u stan već je odlučio da se istušira i presvuče u kancelariji.

Sekretarica ga je sačekala sa gomilom mejlova na koje je morao lično da odgovori kao i spiskom poziva koje je trebalo uzvratiti. Osećao se kao da je bio na dugom odmoru, potpuno

~ 38 ~ Anna

Zvoncica

izolovan od svega, a nije bilo tako jer je iz Venecije obavljao najnužnije poslove. Tada mu je postalo jasno da je prvi put njegov fokus bio premešten sa posla na nešto drugo. - Pošalji mi mejl sa stavkama koje moraju da se urade do kraja dana. Bruno će doći svakog časa i ne želim da nas iko uznemirava dok budemo unutra - Pjetro je izdavao naredbe Đovani, svojoj sekretarici, dok je iz kofera vadio odelo koje će obući. - Hoćete li da vam poručim nešto da pojedete? Izgledate iscrpljeno -pitala je Đovana.

- Ne mogu, hvala. Popiću kafu kako bih uneo dovoljno kofeina da završim radni dan. Ovako izgledam zbog nedostatka sna. Videćeš, već ujutru ću biti kao nov. - Dobro, ostaviću vas sada da se sredite, a mejl će vas čekati kada završite razgovor sa Brunom. Pjetro je baš izlazio iz kupatila kada je Bruno otvorio vrata kancelarije. - Taman sam hteo da se izvinim zbog kašnjenja, al vidim da nema potrebe - Bruno je potapšao brata po ramenu. - šta ti se dogodilo, stari moj? Izgledaš kao da te je poplava izbacila.

- To su baš tople reči dobrodošlice, hvala ti - Pjetro se kiselo osmehnuo. - Pa, šta je toliko važno kada nisi mogao da odeš kući i odmoriš se, već si dojurio ovamo? - Bruno je seo na kauč i udobno se zavalio. - Ovamo sam dojurio zbog drugih stvari, Bruno. Kompanija ne može sama da se vodi. Ne znam da li si to primetio.

- Meni se čini da imamo više nego sposobne ljude da rade posao i kada ti nismi tu. Potpuno je druga stvar to što ti moraš da

~ 39 ~ Anna

Zvoncica

pročitaš svaki papir i proveriš svaki potpis. Ako mene pitaš, mislim da ti je to opsesija.

- To nije opsesija nego ispravan način poslovanja. Oni koji su na odgovornim funkcijama u ovoj kompaniji u svakom trenutku znaju da ima neko ko zna sve što rade. Kada ne bi bilo tako, nisam siguran da bi svi zadržali pravi kurs. Ipak, to nije tema o kojoj želim da razgovaramo. - Onda pređi na stvar. Pretpostavljam da imaš dosta posla i ne bih da ti oduzimam vreme. - Pronašao sam Klaudiju Peskatore - ispalio je Pjetro.

- Znao sam da se o tome radi, a po tvom glasu bih rekao da nešto opasno ne štima kod te devojke.

- Naprotiv, sa Klaudijom je sve u redu. Moram da kažem da su se kod mene stvari otrgle kontroli. - Pobegla ti je, a? Nije ni čudo što Marko ne može da je pronađe, ako je tebi uspela da umakne.

- Nije pobegla. Klaudija je u Veneciji. Bruno... slušaj me, uopšte ne volim što moram da pričam na ovaj način, ali je nemoguće da oženiš Klaudiju. - Ne razumem. Zašto ne? Nemoj mi reći da se udala za nekog drugog u inat ocu. - Ma... ne, nije to! Ne pomaže mi tvoja igra nagađanja.

- Onda mi reci o čemu se radi. - Ja sam bio sa Klaudijom. Ne znam kako se to dogodilo, ali dogodilo se. Ta devojka me potpuno zapalila. U njenoj blizini se osećam kao hepo kocka. Znam da Marko Peskatore očekuje da je oženiš ali morao sam ovo da ti kažem. Bio bih poslednja hulja kada bih dozvolio da uđeš u brak sa devojkom sa kojom sam čitavu

~ 40 ~ Anna

Zvoncica

nedelju proveo u krevetu. Izvini, nisam želeo da tako ispadne, ali je hemiju među nama bilo nemoguće ignorisati. Bruno je nekoliko trenutaka samo gledao starijeg brata, a onda je naglo prasnuo u smeh.

- Šta je smešno? Da sam na tvom mestu ja se ne bih smejao Pjetro se umorno spustio u kožnu fotelju.

- Izvini, nisam mogao da se uzdržim. Nije smešno to što si bio sa Klaudijom Peskatore, već tvoj izraz lica dok si mi to govorio. Kao da si učinio neki veliki greh. - I jesam. Od svih žena koje su mi dostupne, ja sam se zakačio za onu koja je zabranjena za mene. - Bila je zabranjena, više nije. Zaboga, Pjetro, nemoj tako tragično doživljavati celu situaciju. Dobro znaš da je Marko Peskatore mnogo više želeo da mu ti budeš zet. Ja sam ponudio da oženim njegovu ćerku samo zato što si ga ti odbio. Znam da ti je stalo da njegova kompanija bude pripojena našoj i samo zbog toga se vodila priča o braku. Nemoj misliti da nisam svestan koliko ti radiš, a koliko je moj doprinos mali. Na taj način sam želeo da ti vratim bar deo onoga što ti činiš za mene. - Stvarno je to jedini razlog? Mislim, kada budeš video Klaudiju sigurno ćeš se predomisliti. Ona je boginja. - A ti si neverovatno simpatičan tako opijen. Znaš, za sve ove godine, nikada nisam čuo da tako pričaš o nekoj ženi. I, kako se uopšte dogodilo da završiš u krevetu sa njom? Pjetro mu je ukratko ispričao kako je ušao Klaudiji u trag i kako je došlo do njihovog prvog susreta. Naravno, izostavio je sve sočne detalje. To je bilo nešto što nije želeo da deli ni sa kim osim sa Klaudijom.

~ 41 ~ Anna

Zvoncica

- Znači, među vama je buknula neverovatna strast. Da sam romantična duša, sada bih se istopio od tvoje priče, Pjetro. Nemoj da brineš, ja ti sigurno neću stajati na putu. Klaudija Peskatore nije žena koju bih delio sa tobom. - Ne bi bio prvi put da budemo sa istom ženom. - To je istina, ali jedno je kada delimo ženu do koje ni jednom od nas nije stalo, a nešto sasvim drugo je ovakav slučaj. Znaš, ponovo ispada da si ti meni učinio uslugu. Stvarno nisam spreman za brak, a posebno ne sa buntovnicom kakva je Markova ćerka. Pretpostavljam da ona nema pojma ko si ti. - Da, i to će biti veliki problem. Kada bude saznala, mislim da više neće biti tako prijemčiva za mene. - Možda, ali će isto tako biti svesna onoga što gubi. Ne sumnjam da ćeš naći način da joj staviš do znanja da si ti nešto najbolje što je moglo da joj se desi. Da ne pominjem to što si je ugovorom vezao za svoje galerije. Nisi joj ostavio puno manevarskog prostora. - Upravo to me i brine. Znaš, ona je čudesno talentovana slikarka. I da nisam znao ko je, verujem da bih pokušao da je pridobijem za saradnju. Međutim, ona kao da nije svesna koliko je dobra i siguran sam da će posumnjati u moj motiv. Sve je trebalo da bude jednostavno, a dobio sam veoma komplikovanu situaciju. - Upravo to je tvoj fah. U poslu si se pokazao kao majstor za rešavanje takvih situacija, pa ne vidim zašto ne bi primenio neku od svojih taktika. - Zato što ovo nije posao, Bruno. Navikao sam da budem hladnokrvan i da koristim logične poteze. Nakon ovog u Veneciji, uopšte nisam siguran da bi ijedna moja taktika bila primenjiva.

~ 42 ~ Anna

Zvoncica

- Onda joj jednostavno pokaži koliko ti je stalo i, problem rešen.

- Misliš da bih mogao da dozvolim sebi da kao kučence balavim pored neke žene, dok ona vodi igru, pa makar to bila i Klaudija Peskatore? Nema šanse. - Svejedno, na kraju će ipak ona voditi igru. Uzmimo primer našu majku. Obojica znamo da je otac na kraju uvek radio ono što je ona htela. Istina, nije mu se mešala u posao, ali čini se da ni Klaudija nema takve ambicije. Šta misliš, zašto ja ne želim da se oženim? Zato što znam da ću tako potpisati da se odričem svog mišljenja u mnogim stvarima. Mislio sam da si i ti svestan toga, ali vidim da sam se prevario. - Možda si ti planirao da ti žena vodi glavnu reč u kući, ja sigurno nisam. - Želim ti puno sreće u tom poduhvatu. Ako mogu nekako da pomognem, stojim ti na raspolaganju.

- Hvala ti, dovoljno mi je što razumeš u kakvoj sam se situaciji našao. - Za to služe braća, stari moj. Ovo je ništa spram onog što ti meni tolerišeš godinama.

Nakon što su još malo porazgovarali o tekućim problemima, Bruno je otišao, a Pjetro je prionuo na posao. Čekalo ga je nekoliko veoma napornih dana. Već sledećeg dana je trebao da se čuje sa Markom Peskatoreom i saopšti mu da je pronašao Klaudiju kao i da je došlo do nekih izmena u njihovom dogovoru.

~ 43 ~ Anna

Zvoncica

VII

Klaudija je uspela da preživi i treći dan bez Pjetra. Za to vreme poslao joj je samo nekoliko poruka koje su bile prilično šture. Nijednom je nije pozvao, a ona je čeznula da mu čuje glas, da joj kaže da mu nedostaje...

Za samo nedelju dana potpuno joj je izmenio život, a onda je ostavio da se sama snalazi. Njegova strast je delovala tako stvarno i iskreno da je odbijala da poveruje da može da se ugasi tako lako. Da zlo bude veće, osećala je da se po prvi put istinski zaljubila i sada je, pored porodičnih problema, imala i neuzvraćenu ljubav.

Lečila je sebe tako što je predano radila na novoj slici. Tim što je prestala da odlazi na mol iza trga Svetog Marka, otvorio joj se ogroman prostor da radi ono što je oduvek želela. Slikala je tehnikom koju najviše voli i to u jednom od najromantičnijih gradova na svetu. Da joj Pjetro nije toliko nedostajao mogla bi da kaže da je posle dugo vremena ponovo zadovoljna. Tog dana je radila sa neobičnim žarom i kada je osetila da joj se miris boja uvukao u svaku poru na telu, odlučila je da je za taj dan gotovo. Već je bilo veče i pitala se šta Pjetro sada radi. Uzela je telefon i odlučila da mu pošalje poruku. Međutim, tada je telefon zazvonio i na ekranu je videla ispisano njegovo ime. - Hej, Pjetro, baš sam htela da ti pošaljem poruku - rekla je. Nisam očekivala poziv. - Moj produženi boravak u Veneciji je uzeo danak. Od kako sam stigao nisam imao vremena da ni za šta osim za posao. - Znači, to je u pitanju. Ja sam već pomislila da na fin način pokušavaš da me otkačiš.

~ 44 ~ Anna

Zvoncica

- Mislim da ni sama ne veruješ u to. Ti i ja imamo još mnogo nezavršenih stvari. - Ooo, a ja sam mislila da smo isprobali sve - nasmejala se.

- Ni blizu, mala, ali nećemo sada o tome. Ne mogu sebi da priuštim još jednu erekciju. Imam sastanak za pola sata. Tek nakon toga ću moći malo da odahnem. - Možda bi mogao da dođeš kod mene kada završiš sa poslom. Još uvek je rano, a udaljeni smo samo nekoliko sati putovanja. Došla bih ja u Milano, ali nemam auto. - Ti to ozbiljno misliš?

- Gospodine Toneli, ozbiljnija sam nego ikada. Nisam ja kriva što si probudio vulkan i sada moraš da snosiš posledice erupcije.

- Potrudiću se da završim sastanak što pre. Ne mogu da obećam da ću doći, ali ću dati sve od sebe. - Znam da hoćeš. Već sam se uverila da si čovek od reči.

- Znači, nedostajem ti? - Nemaš pojma koliko. Mrzim taj osećaj, ali je jači od mene.

- Znam, i ja se osećam isto -uzdahnuo je Pjetro. - Čekaću te... - Idem sada, vidimo se.

Ponoć je uveliko prošla kada je Klaudija čula bat koraka na stepeništu. Već je napustila nada da će Pjetro zaista doći, ali ga je

~ 45 ~ Anna

Zvoncica

ipak čekala. I, došao je! Sklopila je knjigu koju je čitala i brzo ustala da otvori vrata. - Došao si! - obesila mu se oko vrata i poljubila ga strasno.

- Zar si mislila da neću? - rekao je kada su se razdvojili. Dođavola, ženo, šta si mi uradila? Uopšte se ne sećam kako je prošao sastanak. Nisam bio sposoban da mislim ni o čemu drugom osim da me čekaš ovde, vrela i voljna da me zadovoljiš. Uhvatila ga je za ruku i povukla je na svoje međunožje, a onda je poklopila svojim dlanom. - Jesi li baš ovo zamišljao? - upitala je promuklo i blago zavrtela kukovima kako bi trenjem pojačala njegov dodir. - Nemoguće je zamisliti koliko si dobra, mala! Sada mi pokaži koliko me želiš! Pokaži mi da je vredelo svakog pređenog kilometra! Klaudija mu je otkopčala kaiš, a zatim i pantalone, a onda se spustila na kolena, povukavši pantalone i bokserice niz njegove noge. - Zatvori vrata - rekla je i sačekala da to učini, a onda ga gurnula unazad. Obavila je prste oko njegovog nabreklog uda i lagano ga oblizala pre nego što ga je uzela ustima i snažno zasisala. - Ah! — Pjetro je ispustio duboki uzdah. - To je tako dobro!

Zatvorio je oči i opustio ruke pored tela, prepuštajući se potpuno Klaudijinim vrelim ustima i čaroliji koju je izvodila. Znao je da neće moći dugo da izdrži pre nego što dostigne vrhunac, ali nije ga bilo briga. Pred njima je bila čitava noć i još mnogo zadovoljstva u najavi.

~ 46 ~ Anna

Zvoncica

Klaudija se naslađivala njegovom muškošću dok joj je utroba gorela od vrele potrebe. Povremeno je podizala pogled i, prizor muškarca koji je bio potpuno predan njenim ustima i onome što mu je radila, ostavljao je bez daha. Bio je tako lep, podatan i moćan u isto vreme, i bio je njen! Pojačala je pritisak usana kada je osetila kako narasta i trza se. Bila je spremna da ide do kraja, ali se Pjetro naglo izvukao i prosuo seme po njenim grudima. Zatim je uhvatio za kosu i povukao gore, do svojih usana.

Pjetro je uhvatio za kukove i podigao je pre nego što je jezikom snažno prodro u njena usta. Pogled joj je bio zamućen od strasti i znao je da je i ona blizu vrhunca. Nije bilo vremena da se bavi njenim gaćicama, zato ih je samo pomerio u stranu i prodro u nju, nabijajući se toliko duboko da je osetio kako se zagrcnula pre nego što je zahvatila groznica orgazma. Ljubio je bez prestanka, usklađujući ritam sa žestokim prodorima, a ona se kao bršljan obavijala oko njega, tresući se sve jače. Bilo je to ludilo koje se nije moglo opisati, a koje ga je mamilo i teralo da tone još dublje, vukući i nju sa sobom, sve dok oboje nisu potonuli... - Nadam se da ti se dopala dobrodošlica - rekla je Klaudija kada je spustio. Bila je raščupana i lepljiva, ali nije marila. Pjetro je bio tu i upravo joj je dao ono što joj je trebalo više od bilo čega.

- Još pitaš! Ipak, ovo je samo uvertira. Ne zaboravi koliki sam put prešao. Sigurno neću dopustiti da protraćimo ovu noć.

- Ni ja to ne želim. Ipak, treba nam mali predah. Mislim da bi nam dobrodošlo neko piće, a htela bih i da pogledaš sliku na kojoj radim. Kupila sam vino Kjanti i rashladila ga. Može li čaša? - To je moje omiljeno vino i uvek mogu da ga pijem.

- Primetila sam da ga uvek poručuješ, ali nisam obratila pažnju na bocu. Danas sam videla da je iz vinarije Toneli. Je li to

~ 47 ~ Anna

Zvoncica

koincidencija ili tvoja porodica ima veze sa vinarijom? - oprezno je upitala.

Pjetro je nekoliko trenutaka razmišljao šta da joj odgovori. Ako joj kaže istinu, možda će ga povezati sa očevim poslovnim partnerom i otkriti ko je, a ako je slaže, rizikuje da dodatno pogorša situaciju u kojoj će se uskoro naći. Ipak, druga mogućnost mu je ostavljala još malo vremena sa njom i zato je rekao: - Naziv vinarije je slučajnost. Kjanti pijem jer mislim da je najbolje crveno vino koje sam ikada probao. Nadam se da ćeš mi učiniti da ga i ti probaš. Znam da ne voliš vino, ali sam znatiželjan kako će ti se dopasti. Ne znam da li znaš, ali vina iz Toskane se kotiraju među najboljima u svetu. - Čula sam o tome.

Klaudija je požurila u kuhinju jer nije želela da nastave priču o vinu i Toskani. Plašila se da će iz nje nekontrolisano izleteti neka rečenica koja bi je odala. Možda će jednom reći Pjetru istinu o sebi, ali to sigurno neće biti danas. Izvadila je bocu vina iz friždera i pripremila dve čaše. Nije mogla da ga odbije jer bi toliki otpor prema vinu mogao da mu bude sumnjiv. Sasvim bezazlena priča mogla je da oda mnogo toga, a ona je samo htela da učini da mu bude prijatno. Stavila je na dasku nekoliko vrsta sireva za koje je smatrala da će odlično ići uz vino i dodala činijicu sa maslinama.

Pjetro je za vreme dok je Klaudija bila u kuhinji otišao na galeriju da pogleda sliku o kojoj je pričala. Bio je impresioniran koliko je uradila za nekoliko dana. Most se već isticao punim sjajem jer je na njemu najviše radila. Bio je siguran da ta slika neće ići u galeriju. Želeo je da je ima na svom zidu kako bi ga ga stalno podsećala na Klaudiju i grad u kome su se sreli. - Znači, tu si?! Kako ti se dopada?

~ 48 ~ Anna

Zvoncica

- Upravo sam razmišljao da ću je zadržati za sebe. Imam u svojoj kolekciji dosta slika sa motivima iz Venecije, ali ova za mene ima poseban značaj. Biće odlična, to već sada mogu da kažem. - Onda će slika biti moj poklon tebi - rekla je i obgrlila ga oko struka. - To ne dolazi u obzir!

- Naravno da dolazi i nemoj da raspravljamo o tome. Mene nisi čuo da ti prebacujem za ogromnu cifru na čeku koji si mi ostavio. Ne sećam se da smo se tako dogovorili. - Ako mi se posreći, zaradiću na njima višestruko, tako da ne znam zašto te brine taj novac. - Upravo si sam odgovorio, ako ti se posreći. Šta ako ne bude tako? - Siguran sam u svoj izbor -slegnuo je ramenima. - Ja posao kolekcionara i galeriste doživljavam kao što brokeri doživljavaju deonice na berzi. Ako pametno investiraš, šansa da izgubiš je minimalna. - Bez obzira na sve, želim da ti poklonim ovu sliku. Već sam razmišljala o tome, ali nisam bila sigurna da li će ti se dopasti. Sada si se izjasnio i stvar je rešena. Hajdemo u prizemlje, vino će se ugrejati, a to ne želimo, zar ne? Sklonila je ruke sa njega i okrenula se da pođe, ali je Pjetro povukao nazad i obasuo joj vrat poljupcima.

- Pitam se kako sam izdržao bez tebe ovih nekoliko dana šaputao joj je na osetljivoj koži. - Nikada ovako nisam želeo neku ženu. Moja si, Klaudija. Samo moja! Reci mi da me želiš koliko i ja tebe! Jezikom joj je prešao preko ušne školjke, a Klaudija je taj dodir osetila u stomaku. Probadale su je tanke strele strasti.

~ 49 ~ Anna

Zvoncica

- Želim te i mislim da smo oboje spremni za još malo seksa. Hoću da me uzmeš na fotelji, baš kao i kada si prvi put bio ovde. Tada sam te ludo želela, ali te sada želim još više. Nije morala više ništa da kaže. Ovog puta su joj gaćice završile poderane na podu i za nekoliko sekundi je bila na naslonu fotelje sa raširenim nogama. Pjetro je malo draškao svojim već tvrdim kopljem, ali tek toliko da postane još vlažnija, a onda je prodro u nju...

~ 50 ~ Anna

Zvoncica

VIII

Dva dana kasnije Klaudija se u sumrak vraćala kući. Ostavila je posao kako bi otišla u Pjetrovu galeriju da potpiše još neke papire. Barbara je pozvala nešto ranije i obavestila je da iz Milana traže da potpiše nekoliko aneksa ugovora, lako joj je bilo čudno što joj Pjetro o tome nije rekao ništa, odazvala se pozivu. Ni on verovatno nije mogao da misli o svemu. Zato je plaćao menadžere koji su vodili posao. Barbara joj je bila veoma simpatična pa su zajedno popile kafu i provele dva sata u raspravi o različitim umetničkim pravcima. Bilo je pravo uživanje imati dobrog sagovornika. Već dugo nije imala priliku da priča sa nekim ko je toliko dobro poznavao umetnost. Veče je bilo prijatno i u povratku je odlučila da prošeta. U uskim ulicama nije bilo uobičajene gužve. Bilo je vreme večere i turisti su okupirali brojne restorane pre nego što krenu u potragu za noćnim provodom. Udisala je specifični miris Venecije dok je urezivala u sećanje izgled građevina pod oskudnim svetiljkama. Volela je to da radi. Različita vrsta osvetljenja je uvek fascinirala i to koliko nešto može da izgleda drugačije zavisno od toga na koji je način osvetljeno.

Prešla je mali trg i stigla do mola kada je primetila neko tiho komešanje iza sebe. Isprva nije htela da se okreće, već je ubrzala korak kako bi odmakla od tog mesta. Međutim, tada je jasno čula nečije korake iza sebe i počeo je da je hvata strah. Bila je udaljena od svoje zgrade samo nekoliko uličica pa je potrčala. Panika koja je obuzela izazvala joj je bubnjanje u glavi pa nije mogla da zna uspeva li da izmakne osobi koja je prati.

~ 51 ~ Anna

Zvoncica

Okrenula se da vidi kolika joj je prednost i nije primetila da trči pravo u naručje nepoznatog muškarca, koji joj je dolazio u susret. U deliću sekunde se našla u klopci. Ispred i iza nje su stajali muškarci, toliko krupni da je pomislila da su nekakvi divovi. Sa strana su bili zidovi zgrada na kojima su bili zatvoreni saloni. Polutama ih je obavijala, a to je značilo da ne može očekivati pomoć sa strane. - Pustite me ili ću vrištati - rekla je teškim glasom na engleskom jeziku. - Smirite se, gospođice. Nećemo vas povrediti - rekao je jedan od muškaraca i prišao joj korak bliže. -Samo treba da pođete sa nama -uzvratio je na lošem engleskom. - Gde da pođem? Ostavite me na miru! Ne znam koga ste mislili da pratite, ali je ovo sigurno greška. Ja sam samo obična ulična slikarka.

- Nama je i rečeno da ste slikarka, znači da nije greška. Najbolje je da budete mirni i odmah pođete sa nama do glisera. Čeka nas dug put. Klaudija je koraknula bliže muškarcu koji je pričao, a onda se naglo okrenula i odgurnula onog iza nje, pa potrčala kroz usku ulicu, moleći se da će sresti bilo koga i tako se spasiti.

Uspela je da odmakne tek nekoliko koraka kada je snažna ruka uhvatila za rame, a druga joj se našla na licu. Osetila je oštar miris hloroforma, ali nije mogla da izbegne da ga udahne. - Ovo je bilo nepotrebno, Klaudija.

Kroz izmaglicu je čula glas onog muškarca. Znao joj je ime što je značilo da ipak nije uhvatio pogrešnu osobu, ali, zašto baš nju?

~ 52 ~ Anna

Zvoncica

Tada se setila oca i pre nego što je sve utonulo u tamu stigla je da se pomoli da on bude taj koji je organizovao njenu otmicu.

Visoki muškarac je u zadnji čas uhvatio Klaudijino mlitavo telo, podigao je u naručje i poneo ka molu. - Javi da je sve u redu - rekao je onom drugom. - Reci da nismo imali izbor i da smo morali da je uspavamo jer je pokušala da pobegne.

Pjetro je bio kao na iglama čitavog dana. Barbarnin poziv u galeriju je bio mamac za Klaudiju kako bi je izvukli iz stana. Osećao se odgovornim za njenu otmicu i zabrinutost je rasla iz časa u čas. Znao je da joj bezbednost nije ugrožena. Marko Peskatore je angažovao dva veoma sposobna čoveka da mu dovedu ćerku pa nije bilo bojazni da će je povrediti. Ono što je njega najviše brinulo bilo je to kako će Klaudija reagovati kada sazna istinu. Sve vreme se pitao da li je postojao drugi način da je vrate kući i da joj kaže ko je on zapravo. Možda bi i smislio nešto da Marko Peskatore nije bio toliko nestrpljiv da ponovo vidi ćerku. Skoro sedam meseci mu nije pošlo za rukom da joj uđe u trag i Pjetro je bio siguran da je vreme presudilo. Bez obzira kako je sve izgledalo sa strane, Marko Peskatore je bio brižan otac. Klaudija mu je bila sve i mogao je da razume zašto je želeo da je vidi udatu za čoveka koji bi se pobrinuo za porodično poslovno carstvo i ujedno osigurao njegovoj mezimici udoban, siguran život. Ipak, glavni kamen spoticanja, bila je upravo njegova mezimica koja je odbila očev plan.

~ 53 ~ Anna

Zvoncica

Pjetro se mislima ponovo vratio u dan kada je pozvao Marka da mu kaže da je pronašao Klaudiju i da mu saopšti da će ipak on biti taj koji će je oženiti. Setio se njegovog glasa u kome se jasno čula patnja za ćerkom i žalovanja što nije malo bolje osmislio plan. Kada je čuo da je Klaudija reagovala na Pjetra, kao muškarca, nemajući pojma ko je on, Marko je znao da su stvari mogle biti i drugačije. Međutim, vreme nije moglo da se vrati. Iz misli ga je prekinula zvonjava telefona. Poskočio je na taj zvuk i drhtavim prstom dotaknuo ekran na kome je pisalo ime pozivaoca. - Je li gotovo? - pitao je bez uvoda.

- Na putu je ka kući - odgovorio mu je drhtavi glas. - Da li je sve u redu? Ne zvučiš mi baš najbolje.

- Pokušala je da pobegne pa su morali da je uspavaju. Nisam to želeo, ali sam duboko u sebi znao da moja devojčica neće mirno stajati i gledati kako je nepoznati ljudi odvode. - Jesu li joj rekli kuda je odvode?

- Nisu, nije bilo vremena, ali svejedno sam ubeđen da bi reagovala isto i da je znala. Da je želela da se vrati kući, učinila bi to odavno. - Pretpostavljam da su se pobrinuli za njen pribor i platno na kome radi. - To je obavljeno čim je izašla iz stana. Sada mi samo ostaje da pokušam da joj sve objasnim i nadam se da me neće mrzeti. - Ti si joj roditelj i siguran sam da će ti oprostiti. Ono što je najveće pitanje je kako će oprostiti meni.

~ 54 ~ Anna

Zvoncica

- Ako je istina da si joj se dopao, verujem da će biti mnogo lakše nego što očekuješ, Toneli. Prepustiću ti da joj sam kažeš svoju stranu priče. - Tako je najbolje. Dogovorio sam sa Brunom da i on dođe u Toskanu. Hoću da je upoznamo sa celom pričom. - Onda vas očekujem sutra popodne. Mogu li da računam da ćete nam biti gosti onoliko vremena koliko bude potrebno da Klaudija shvati da sam sve ovo uradio za njeno dobro? - To će možda potrajati, a ja imam mnogo posla. - Obezbediću ti kancelariju da možeš nesmetano da radiš. Pored toga, pomoći ću ti koliko budem mogao oko Klaudije. Preuzeću na sebe odgovornost i reći joj da sam ja zahtevao da je pronađeš.

- I sam si na tankom ledu u očima svoje ćerke, ali hvala ti što se trudiš da pomogneš. - Hvala tebi što si je pronašao. Onda, do sutra, Toneli.

- Vidimo se, Marko. Pjetro je odložio telefon i uzdahnuo. Ništa se nije odvijalo onako kako je do pre mesec dana mislio da hoće. Susret sa Klaudijom Peskatore mu je u potpunosti promenio tok života. Divlja požuda koju je osećao prema toj devojci ga je plašila. Sebe je smatrao uravnoteženim, praktičnim muškarcem, lako je bio čovek jakih strasti, nikada nije dozvoljavao da njegov temperament bude na površini i da utiče na bilo koji segment njegovog života. Tako je bilo sve dok nije sreo Klaudiju koja je u njemu probudila primitivnog mužjaka. Posesivna potreba da bude njegova ispunjavala mu je svaki atom u telu i to ga je činilo razdražljivim.

Pored toga, neizvesnost njihove budućnosti ga je izjedala. Znao je da bi lako mogao da joj nametne svoj autoritet i da je pod

~ 55 ~ Anna

Zvoncica

prisilom veže za sebe, ali to nije želeo. Klaudija mu je odgovarala kao ni jedna žena do tada i, pored strasti koju je osećala, želeo je da ga voli i poštuje kao supruga. Posle svega, postići tako nešto neće biti ni malo lak zadatak.

~ 56 ~ Anna

Zvoncica

IX

Klaudija se probudila u poznatom okruženju. Samo jedan udah je bio dovljan da oseti svoju sobu. Prigušena svetlost lampe u uglu je bila znak da je veče.

Olizala je suve usne i trepnula nekoliko puta da rastera blagu izmaglicu koja joj je lebdela pred očima. Tada se setila da su je uspavali i da je težina koju je osećala u glavi, sigurno posledica omamljujućeg sredstva. Znači, otac je ipak pronašao. Znala je da ima dobre veze po celoj Italiji, ali je mislila da će je najmanje tražiti u svojoj zemlji. Sa jedne strane joj je bilo drago što je on naredio otmicu, a sa druge je bila užasnuta jer je to bio krajnje okrutan čin. Povukla je prekrivač i blago se podigla uz uzglavlje, a onda je ugledala oca.

Marko je sedeo u fotelji od bambusa i gledao je zabrinutim pogledom. - Zdravo, oče - rekla mu je hrapavim glasom, a tada primetila čašu sa vodom i brzo je dohvatila da malo popije.

- Probudila si se, lepa moja devojčice! - Marko je rekao oduševljeno, ali već u sledećem trenutku je dobio izraz krivca. -Izvini dušo, morao sam da te vratim kući. - Zar nisi mogao da to uradiš na neki drugi način, već si platio otmičare koji su me drogirali? - pitala je optužujuće. - Kada sam saznao da si u Veneciji, iskreno, uplašio sam se da ćeš otići dok ja organizujem susret. Nisam imao drugo rešenje. Nedostajala si mi Klaudija. Nije trebalo da onako pobegneš od kuće.

~ 57 ~ Anna

Zvoncica

- A šta sam drugo mogla nakon tvog monologa o mojoj budućnosti?! Shvati, oče, ja imam dvadesetdve godine i nisam nezrela devojčica kojoj možeš da krojiš sudbinu. Razumem tvoj poriv da održiš poslovno carstvo, ali ne po cenu moje sreće. Nećeš biti ni prvi ni poslednji čija se vinarija ugasila jer nema nikog da nasledi porodično ime. Ako si se umorio od posla, zašto je ne prodaš? Koliko znam, tvoja vina su među najboljima u celoj zemlji. Verovatno ne bi mogao da se odbraniš od ponuda, ako bi odlučio da je prodaš. - Nikada! - rekao je Marko strastveno. - Tri stotine godina porodične tradicije se ne prodaje! Sve što sam u životu uradio palo bi u vodu kada bih prodao vinariju i ti dobro znaš da je tako. - Molim te, objasni mi kakva je razlika između prodaje nekom strancu i prodaje mene, zajedno sa vinarijom, takođe nekom strancu. Zar ovo drugo nije gore?

- Naravno da nije! Prvo, uopšte nemam nameru da prodajem bilo šta! Moja zamisao je da porodično nasleđe ostane tebi i tvojoj porodici. Udajom za nekoga ko se bavi istim poslom samo želim da osiguram da će vinarija biti valjano vođena.

- To ti je očigledno važnije od svega, važnije od mene. Ovo je dvadesetprvi vek, a ti pokušavaš da me udaš zarad očuvanja porodičnog imanja i tradicije. Izvini ako sam loša ćerka, ali to stvarno ne mogu da razumem. Isto tako, ne mogu da razumem ni muškarca koji je prihvatio da me oženi „na slepo". Reci mi oče, koja bi budala danas prihvatila nešto tako? Samo neko ko uopšte nije normalan ili želi da se dokopa vinarije bi mogao da prihvati tvoju ludu ponudu. - Uopšte nije tako. Tvoje mišljenje je dokaz da se ne razumeš u poslovnu logiku. Postoji mnogo onih koji bi se rado udružili sa mojom kompanijom. Na kraju, čitava ova ideja potiče od jednog

~ 58 ~ Anna

Zvoncica

saradnika koji mi je otvoreno ponudio tu mogućnost. Njegov sin je voljan da te uzme za ženu i veruj mi, dečko nije budala. Studirao je u Engleskoj, baš kao i ti, a sada je ozbiljno uključen u posao. - I tako je tatica odlučio da mu pronađe ženu koja donosi vinariju kako bi mogao da se uči na tuđoj, a ne na svojoj - primetila je Klaudija.

- I ja sam pomislio nešto slično -nasmejao se Marko. Njegova ćerka možda nije imala smisla za posao kojim se bavio, ali je bila oštroumna i pravilno je procenjivala ljude. -Međutim, ideja mi se dopala. - Pa si je izneo nekom starijem i iskusnijem, pretpostavljam rekla je ironično. - Baš tako. Jedan saradnik, sa čijim sam ocem više puta predstavljao našu zemlju na svetskim sajmovima vina, mi se učinio veoma prikladnim. Taj važi za ajkulu na tržištu, a ko bi bolje vodio posao od takvog čoveka. Pre samo pet godina je preuzeo porodičnu kompaniju, a već je uspeo da znatno uveća profit koji je donosila. Posvećen je onome što radi, mlad je i biće ti odličan suprug.

- To je bilo aktuelno pre sedam meseci. Nemoj mi reći da taj mladi poslovni čovek još uvek sedi i čeka da Marko Peskatore pronađe odbeglu ćerku.

- Moram da kažem da uopšte nije sedeo i čekao, naprotiv. On je bio taj koji te je locirao. Sumnjam da bih te pronašao bez njegove pomoći. Ja sam bio ubeđen da si u Engleskoj ili u Americi. - I, sada obojica mislite da je napokon sve u redu. Supermen me pronašao, a ti očekuješ da sprovedeš svoj plan do kraja. Gde sam tu ja, oče? Pitaš li se, uopšte, šta sam radila sve ovo vreme dok me nije bilo? Da li ti je možda palo na pamet da sam započela karijeru kojoj bih volela da se posvetim?

~ 59 ~ Anna

Zvoncica

- Nikada nisam osporavao tvoju karijeru! Dođavola, ja sam ti platio školovanje u Engleskoj. Da nisam imao nameru da te pustim da učiš ono što voliš, sigurno to ne bih uradio. Tražim od tebe da mi zauzvrat daš garanciju da će kompanija nastaviti da postoji i posle mene, a ne da se odrekneš slikanja. Na kraju, tvoj budući muž je veoma spreman da uloži u tvoju karijeru. - A šta ćemo sa tim što sam upoznala muškarca koga ne želim da se odreknem u ovom trenutku? Hoćeš li mi kao dobar otac dati dopuštenje da nastavim da ga viđam i ako se udam? - upitala je izazovno. Znala je kolko joj je otac konzervativan i da će ga njeno pitanje šokirati, ali nije imala drugi način da mu stavi do znanja da je njegova zamisao nemoguća. Bila je nemoguća i dok nije upoznala Pjetra, a sada je znala da ne bi mogla da živi bez strasti i ljubavi.

- Za tim neće biti potrebe, -Markov je glas bio tih, ali jasan zato što je muškarac koga si upoznala tvoj budući muž.

Klaudija je nekoliko puta trepnula, pokušavajući da razume ono što je Marko Peskatore upravo rekao. Soba oko nje je zaplesala i osećala se ošamućeno kao da je neko dobro raspalio po sred čela. Bila je svesna da otvara i zatvara usta, kao riba na suvom. Nijedan zvuk nije izašao iz nje.

- Pretpostavljam da pričaš o muškarcu koga si upoznala u Veneciji pre nekoliko nedelja - nastavio je Marko. - Zove se Pjetro Toneli i...

- Neeee! - kriknula je Klaudija izenanada. - Da više nisi rekao ni reč! Molim te izađi! Ostavi me sada!

- Kako želiš - brzo je rekao Marko začuđen silinom ćerkine reakcije. Istina, Pjetro mu je rekao da su oboje osetili jaku privlačnost, ali Marko nije ni pomislio da se Klaudija zaljubila do

~ 60 ~ Anna

Zvoncica

ušiju. - Poslaću nekoga kasnije da proveri kako si i treba li ti nešto. Probaj da se odmoriš, dete. Nastavićemo razgovor sutra.

Izdaja! Bila je to prva reč koja se oblikovala u Klaudijinom umu kada je ostala sama. Pjetro Toneli joj se približio samo da bi je vratio ocu i ostvario sopstveni cilj. Sve vreme je znao ko je ona, proklet bio! Ispala je budala. Poverovala mu je svaku reč koju je izgovorio, a ustvari je sve bilo pažljivo isplanirano i imalo za cilj da bude toliko zavedena da potpuno zaboravi na oprez. Rekao je da ga je opčinila i da mu se mnogo dopada njen rad! Vraga je bilo tako! Taj čovek je bio lukavi prepredenjak!

Saznanje da je planirao da je oženi samo da bi proširio posao, oduzimalo mu je svaku vrednost u njenim očima. Ako joj je ranije bila mrska pomisao da se uda za nekog nepoznatog očevog saradnika, sada je znala će se boriti protiv toga do poslednjeg daha. Boriće se protiv oca, Pjetra i celog sveta ako treba, ali neće dozvoliti da bude ponižena na način na koji su zamislili da je ponize. Pjetro je možda bio ajkula, ali je ona bila pirana. Možda nije imala snagu i moć jednog muškarca, ali je bila dovoljno hrabra da im se malo po malo suprotstavi. Učinila je to jednom i učiniće ponovo. Samo će ovog puta biti mnogo pametnija.

~ 61 ~ Anna

Zvoncica

X

Kada je limuzina prošla kroz veliku kapiju imanja Peskatoreovih, Pjetro je znao da nikada do tada nije bio tako nervozan. Istovremeno je želeo da vidi Klaudiju, koja mu je strahovito nedostajala, i da kaže Anđelu da okrene auto i vrati se u Milano. Srećom, Bruno je tog trenutka bio zauzet telefonskim razgovorom koji je trajao već neko vreme, a koji Pjetro nije prekinuo samo zato što je skrenuo pažnju njegovom mlađem bratu, jer je bio u opasnom iskušenju da ga izbaci iz auta. Bruno je raspoloženo brbljao sve vreme i strašno ga nervirao. Uopšteno, njegovom bratu je bilo zabavno da nagađa kako će se Klaudija ponašati kada ih vidi. Ono što mu je Marko rekao kada ga je pozvao prethodne večeri da ga obavesti da se Klaudija probudila i da su razgovarali, uopšte nije obećavalo. Prema Markovim rečima, ispalo je da je Pjetro u njenim očima glavni krivac što se ponovo našla u Toskani. Na neki način on to i jeste bio, ali joj je dugovao objašnjenje zašto je postupio tako. Objašnjenje, koje ni sam nije mogao da definiše.

Klaudija je sedela na krevetu u svojoj sobi i tupo gledala u platno postavljeno na štafelaju. Pitala se da li će ikada moći da završi sliku mosta koja joj je, do juče, toliko značila. Bez obzira što je započela rad na njoj pre nego što je upoznala Pjetra, ta slika je za nju bila simbol njihove veze. Strast koju je osećala pri svakom zamahu četkice sada je nestala. Kao da joj je neko oduzeo nju samu. - Klaudija, hoćeš li napokon sići u dnevni boravak? - čula je oca sa vrata. - Imamo goste.

~ 62 ~ Anna

Zvoncica

- Goste? Zašto misliš da bi to mene trebalo da interesuje? Vratio si me kući na prevaru, ponovo nastavio priču o svom suludom planu, a sada još očekuješ da se družim sa tvojim gostima! - Sinoć mi nisi pružila priliku da završimo razgovor. Postoji još nešto što bi trebala da znaš. Molim te da me saslušaš pre nego što doneseš zaključak u svojoj glavi. - Zar ima još?! Oče, stalno me iznenađuješ! Kad pomislim da je tvoj genijalni plan održanja kompanije dostigao vrhunac, ti mi kažeš da ima još! Molim te, daj da čujem!

Sarkazam u Klaudijinom glasu zaparao je vazduh poput oštrice noža, ali je Marko ipak prišao korak bliže i zagledao se u nju pre nego što je rekao: - Ja sam bio onaj koji je Pjetru Toneliju predložio da se oženi tobom. Glavne razloge sam istakao sinoć i ne bih ih sada ponavljao. Međutim, on me je tada odbio. Rekao mi je da ne može da uđe u takav brak jer ima svoja načela vezana za taj sveti čin. Koliko god je smatrao dobrom idejom da nam se kompanije udruže, u njemu je bilo dovoljno časti da me odbije.

- Zašto me je onda, dođavola, tražio? - Klaudiji je bila potpuno nejasna očeva priča.

- Zato što je njegov mlađi brat, čija je polovina kompanije, predložio da on bude taj koji će te oženiti i ja sam to prihvatio. Istina, Pjetro je bio moj prvi izbor jer znam da je on zaslužan za uspešno poslovanje njihove kompanije, ali sam računao da ni Bruno nije loša partija jer ima pored sebe brata koji sigurno neće dozvoliti da bilo šta pođe po zlu. Tako smo sklopili načelni dogovor koji nisam stigao ni pošteno da ti prenesem, a ti si već pobegla od kuće. Tonelijevi su se složili da možemo pričekati neko vreme dok te ne pronađem ili se sama ne vratiš. Naravno, zamolio sam ih da i oni upotrebe svoje veze kako bismo te brže vratili. Pjetro, kao

~ 63 ~ Anna

Zvoncica

stariji i ozbiljniji, je sistematski pristupio problemu i pokazalo se da je u tome uspešan. Jedina promena do koje je došlo nakon sedam meseci je ta, da kada mi se javio da kaže gde se nalaziš, imao je uslov da ipak on bude taj koji će te oženiti. Klaudija, ne znam šta se dogodilo među vama i, pošto sam ti otac tako je i bolje, ali sam siguran da je Pjetro Toneli častan čovek i da je doneo ispravnu odluku. Uostalom, zašto ne porazgovaraš sa njim? Verujem da treba da čuješ njegovu stranu priče, baš kao i Brunovu.

Klaudija je tog trenutka znala ko su im gosti. Snažna munja zaparala joj je telo. Bila je svesna da će se jednom sigurno ponovo sresti sa Pjetrom, ali nije bila spremna da to bude tako brzo. Trebalo joj je vremena da sabere misli i emocije, kao i da osmisli neku strategiju kojom bi mu pokazala da ona nije ničija marioneta.

- Uspeo si da me šokiraš još više! Zašto si mu dozvolio da dođe ovde?! - u glasu joj se čula panika.

- Zato što mislim da je sve ovo izmaklo kontroli. Ti i Toneli imate nedovršene stvari i vreme neće učiniti da one nestanu. Što pre razjasnite nedoumice, to bolje za vas. - Nemamo nas dvoje šta da razjašnjavamo. Meni je sve jasno. Ne želim da ga vidim! - Žao mi je, ali moraćeš. Braća Toneli će biti kod nas onoliko koliko bude potrebno da ovaj dogovor privedemo kraju. - To u prevodu znači do dana kada ću pristati da se udam. Meni je žao oče, ali u ovom slučaju mislim da si dobio dva nova doživotna člana porodice.

- A ja mislim da nema razloga da budeš toliko ljuta zbog svega. Zašto se malo ne opustiš i ne zabaviš? Kada sam mislio da dogovor privedemo kraju, to nije značilo da treba da se udaš odmah. Vidiš, čudnom igrom sudbine se otvorila mogućnost da

~ 64 ~ Anna

Zvoncica

jedan poslovni dogovor rezultira krunom ljubavi i meni je drago zbog toga - rekao je Marko blago nagovarajućim glasom.

Klaudija se našla u procepu između kukavičluka i odvažnosti. Jedan deo nje je želeo da se zavuče u krevet i pokrije preko glave kako bi se zaštitila od svega što je oko nje, a drugi je imao poriv da se suoči sa Pjetrom i stavi mu do znanja da neće igrati po njegovim pravilima. Ipak, u tom procepu je stajala i nenormalna potreba da ga vidi, a ta potreba je presudila. - U redu, pobedio si. Kada budem spremna, pridružiću vam se - rekla je i okrenula se ka prozoru, stavljajući ocu do znanja da je vreme da izađe. - Znao sam da će razum prevladati - pljesnuo je Marko oduševljeno. - Ti si ipak Peskatore, zar ne? - rekavši to, izašao je i zatvorio vrata.

Klaudija se leđima sručila na krevet i zagledala se u rustičnu tavanicu svoje sobe. Pjetro je sedeo sa laptopom na krilu, zadubljen u poslovni izveštaj kada je osetio njeno prisustvo, lako nije mogao da je vidi, jer je leđima bio okrenut ulazu, jednostavno je znao da je tu. Potvrda njegovog osećaja bila je prestanak živog razgovora koji su vodili Bruno i Marko. Brojke su mu zaigrale pred očima i da ga je neko tog trenutka pitao u šta gleda, ne bi mogao suvislo da odgovori. Tako je Klaudija Peskatore uticala na njega.

Nakon nekoliko sekundi ili minuta, nije mogao sa sigurnošću da kaže, čulo se Brunovo „Ups!", a potom i Markov prodoran glas. - Klaudija, zaboga, šta to imaš na sebi? Pjetro je zatvorio laptop i odložio ga na stočić ispred sebe, a onda se polako okrenuo.

~ 65 ~ Anna

Zvoncica

Samo da izdrži ovaj susret očima, molila se Klaudija u sebi. Bilo je lako ukrstiti pogled sa ocem i Pjetrovim mlađim bratom, ali sa njim... A, morala je to! Trebala joj je potvrda da može da ga pogleda u oči, a da joj gaćice ne sagore! Trebala joj je potvrda da može da mu pokaže koliko ga prezire zbog onoga što joj je uradio... Dođavola, trebalo joj je sve to, a opet je stajala kao neki kip, dok su joj svaka kost i svaki mišić u telu podrhtavali, a izdajnička vatra joj se širila međunožjem. Suprotno svakom osećaju koji je treperio unutar nje, glas joj je bio miran kada je progovorila. - Radila sam, oče. Zar je toliki greh pojaviti se pred gostima u radnoj odeći?

- Naravno da nije! Zapravo, mi baš i nismo gosti, zar ne? Bruno se prvi snašao i prekinuo napeti trenutak. Potom je ustao i prišao Klaudiji. - Ovog časa se silno čudim zašto je ženama potrebna sva ona šminka i skupa odeća. U tom kombinezonu izgledaš kao milion dolara, draga! Ja sam Bruno Toneli, brat kome je prilika za ljubav očigledno izmakla, ali sam ipak neizmerno srećan što te napokon upoznajem - nagnuo se i poljubio je u obraz.

Mlađi Toneli je bio slika svog brata, ali Klaudija nije doživela njegov dodir kao eksploziju, kao kada je Pjetro prvi put dodirnuo. Njegov je dodir bio bratska naklonost, a laskave reči odraz šarma koji je posedovao. Zapravo, kada ga je ponovo pogledala, razlika između Pjetra i njega je bila ogromna. Pjetrove oči su bile tamne, skoro crne i podsećale su je na mračni tunel, za koji se ne zna gde vodi. Nijansa Brunovih očiju je bila svetlija, više toplo-smeđa i odražavala je njegov veseli, dečački duh. Takođe, usne su mu bile znatno opuštenije i to je bilo dovoljno da pokaže jasnu razliku između njih dvojice. Bar njoj je bilo dovoljno.

~ 66 ~ Anna

Zvoncica

- Uprkos glupoj situaciji u kojoj se svi nalazimo i meni je drago, Bruno Toneli, - rekla je i osmehnula mu se, a onda je skupila svu snagu i ukrstila pogled sa Pjetrovim - a to ne mogu da kažem i za tvog brata. Istina, ni njega ne poznajem, ali ni nemam neku preteranu želju da ga upoznam.

Pjetro je gledao u njene čelično sive oči, pokušavajući da apsorbuje ono što je bilo iza borbenog sjaja. Bez obzira što je, kada su im se pogledi sreli, imao utisak da su sami u prostoriji, bio je opasno svestan da u prisustvu njenog oca ne sme izreći ništa od onoga što je u tom trenutku želeo da joj kaže. To što je želeo, nije sadržalo nijednu pristojnu reč i bilo je samo za njene uši. To nije bio trenutak da njih dvoje razgovaraju i, koliko god ga koštao taj napor, uspeo je da izvije usne u blagi ironični osmeh. - Klaudija.. - rekao je i pristojno joj klimnuo glavom, a onda se okrenuo i ponovo otvorio laptop, pokretom koji joj je pokazao da ga je njen ulazak prekinuo u nečemu mnogo važnijem od njenog prisustva. Da joj je neko u tom trenutku opalio šamar ne bi osetila tako reski bol koji je izazvala njegova reakcija. Znači, Pjetro Toneli je bio surovi igrač koji je mislio da je moć na njegovoj strani. E, pa, ona će mu pokazati gde može da zabije tu svoju moć. U trenu je znala i kako će to uraditi.

~ 67 ~ Anna

Zvoncica

XI

Pjetro je nervozno šetao od prozora do vrata svoje improvizovane kancelarije u kući Marka Peskatorea, svaki čas pogledajući na časovnik u svom telefonu. Bili su sitni noćni sati, a Klaudija i Bruno se još uvek nisu vratili. Očaj i sumnja su ga razdirali i bila mu je potrebna sva snaga volje da se obuzda i ne pozove da vidi gde se nalaze.

Ranije, tokom popodneva, Klaudija se potrudila da ga ignoriše na sve moguće načine, ne dozvolivši ni jednom da se nađu u situaciji u kojoj bi mogao da deluje onako kako je hteo. Svu svoju pažnju je posvećivala Brunu, besramno pokušavajući da izazove njegovu ljubomoru. To što je činila nije dalo željeni efekat. Pjetro je bio siguran da Bruno nikada ne bi prešao granicu, posebno ne sada, kada je, skoro, video varnice koje su prštale u vazduhu, kada bi se on i Klaudija samo pogledali. Ono što je Klaudija činila u Pjetru je izazivalo nešto mnogo gore od ljubomore. Bio je savladan njenom igrom „tako blizu, a tako daleko" do te mere da su ga samo mrvice zdravog razuma delile od toga da je prebaci preko ramena i odvede na mesto gde bi joj pokazao da je njegova i da nijedna reč, nikakva igra i poricanje strasti ne mogu to promeniti. Kada je Klaudija objavila da joj je dosta igre za tu noć, Bruno je bio spreman da je povede kući. Bio joj je simpatičan od prvog trenutka, ali je do kraja te večeri počela neizmerno da ga ceni. lako je bio potpuno svestan kakvu igru je igrala, nijednog trenutka joj to nije pokazao. Naprotiv, dopustio joj je da završi započeto iako je sve bilo u cilju nerviranja njegovog brata.

~ 68 ~ Anna

Zvoncica

Dok su se u tišini vozili ka imanju, Klaudija je mogla da kaže da je postigla nekoliko važnih bodova od kako su braća Toneli stigli. Prvo joj je pošlo za rukom da izbegne Pjetra i ne dopusti mu da joj kaže ijednu reč koja bi je poljuljala. Zatim je ubedila Bruna da je povede u provod, a kada je pristao, obukla se tako da je skoro čula Pjetrovo dahtanje kada je ugledao. Ipak, taj bod ne bi bio tako važan da nije imao mračni pogled u kome se oslikavala misao o tome koliko će joj muškaraca pogledom svući tu bezobrazno kratku haljinu. Iskreno se nadala da mu je to pitanje bilo u glavi sve dok nije zaspao. A, spavao je sigurno jer je kuća bila u potpunom mraku kada su malo kasnije ušli.

Klaudija je upalila lampe koje su u pravilnom razmaku bile raspoređene po zidu hodnika na prvom spratu.

- Pa, laku noć - rekao je Bruno kada su stigli do podnožja stepenica koje su vodile na drugi sprat, na kome su se nalazili Klaudijina soba i atelje.

- Hvala ti, Bruno. Odlično sam se provela. Nadam se da ćemo sutra ponovo izaći. Tvoje društvo mi prija. Zabavan si i pun života. Uz to, svaka mi je devojka u klubu zavidela što sam bila u tvom društvu.

- Ko je sada pun laskavih reči? -nasmejao se. - Izaći ćemo ponovo ako želiš, ali ti moram odmah reći da sa tim nećeš osujetiti Pjetra. Moj brat je poznat po tome da nikada ne odustaje od onoga što želi i spreman je da savlada svaku prepreku. - To ćemo još videti - rekla je slatko i poljubila ga u obraz. Laku noć i tebi. Ne opterećuj se svetlom. Ja ću ga ugasiti. Pjetro je stajao tačno iznad njih, naslonjen na ogradu. Čuo je svaku izgovorenu reč i bio silno ponosan na svog mlađeg brata.

~ 69 ~ Anna

Zvoncica

Ipak, to je bilo u drugom planu jer je samo mogao da misli o ženi u čiji je potiljak gledao odozgo.

Kada je počela da se penje, povukao se u tamni deo hodnika, spreman da ugasi svetio koje je dopiralo odozdo čim Klaudija pređe poslednji stepenik. Ceo hodnik je utonuo u tamu u trenutku kada se popela na sprat. Nije stigla ni da pomisli ko je ugasio svetio, kada su je dve čvrste, dobro poznate ruke zgrabile i privukle uz još čvršće telo. Taman je otvorila usta da vrisne, kada ih je njegov dlan poklopio. - Tišina, - rekao je tiho na njeno uvo i gricnuo joj resicu - ne treba nam publika za ono što nameravam.

Oči su joj se privikle na tamu i kroz prozor na krovu je dopiralo toliko svetlosti da je mogla da mu vidi konturu lica i grozničavi sjaj u tamnim očima. Ponovni susret sa njegovim telom, ovako nenadano, stvorio joj je osećaj da je upala u zagrljaj ogoljenog strujnog kabla. Neverovatan mlaz joj je prostrujao celim telom. Zadrhtala je protiv svoje volje, ali nije osećala strah. - Kao što reče moj brat, mene je teško osujetiti, Klaudija. Ipak, nisam ovde da bih te ubeđivao u bilo šta, već samo da te podsetim na nešto, za slučaj da si zaboravila. Sada ću skloniti ruku sa tih lepih usta, ako mi obećaš da nećeš ispustiti nikakav zvuk - rekao je fiksirajući joj oči i pažljivo prateći njene reakcije. Poslednje što je želeo, bilo je da je uplaši. Kada je potvrdno klimnula glavom, polako je sklonio dlan i spustio usne na njene. Bio je to grubi poljubac kojim je istresao iz sebe sve frustracije koje je preživljavao čitav dan zbog nje. Bio je to ujedno i poljubac kojim joj je pokazao svu svoju potrebu. Rukama je grabio niz njen struk, sve do bokova gde se nalazio rub haljine zbog koje je sigurno dobio nove sede u kosi. Povukao je

~ 70 ~ Anna

Zvoncica

ivicu naviše, a onda joj posednički stegao zadnjicu, privlačeći je, da prednjim delom oseti njegovu erekciju.

- Ovo se desi kada obučeš takvu haljinu - rekao je muklo i okrenuo je od sebe, previjajući je u struku preko ograde. - Raširi noge! - naredio je pre nego što joj je potrgao gaćice. - Sada ću da ti dam ono za čim vapi ta krpica, za čim vapi tvoje telo, Klaudija rekao je i prstima polako prešao između njenih guzova i pronašao je vlažnu i spremnu, a onda skliznuo prstima u nju, drugom rukom užurbano otkopčavajući svoje pantalone. - O ovome pričam! Znam da si ovakva zbog mene, mala! Smeo bih da se opkladim da si ovakva od kako si me ugledala danas! - nasmejao se tiho i gurnuo prste još dublje, a ona je tiho zastenjala. Ovo mora da je san, pomislila je Klaudija. Čim nije sposobna da se odupre njegovom glasu i rukama, ona sigurno sanja. A, opet, dodir je bio stvaran i njena reakcija je bila stvarna, baš kao i svaka njegova prokleta reč! Želela ga je! Bila je to nenormalna reakcija njenog tela. Nepogrešivo je registrovala njegove feromone zbog kojih je hodala sa baricom među nogama. Sada je jasno mogla da čuje zvuk šljapkanja, dok je prstima plovio kroz tu tešku vlagu. Osećala je bolni grč u dnu stomaka koji je popuštao svaki put kada bi prstima zaronio dublje. To olakšanje se razlivalo njenom utrobom i zahtevalo još talasa. Sve što je mogla da učini u tom trenutku, bilo je da ga ohrabri nabijanjem kukova na njegove vešte prste. Obećala je da neće ispustiti nikakav zvuk, ali nije mogla da se uzdrži od stenjanja koje je prigušila što je više mogla. Zato je nekoliko minuta kasnije dobila nagradu.

Kada je doveo Klaudiju u stanje potpune omamljenosti, da je samo mogla da radi ono što joj kaže, Pjetrova napetost je malo popustila. Nije znao kada će je ponovo imati i koliko će dugo trajati njena glupa igra mačke i miša, pa je odlučio da produži ovaj čin što je duže mogao. Izvukao je prste iz nje i olizao ih tako glasno da ona

~ 71 ~ Anna

Zvoncica

to može da čuje, a onda je jednom rukom povukao za struk, a drugom joj oslobodio dojke iz haljine. Ud mu je bio i više nego spreman, ali ga je sporo trljao o njeno vlažno međunožje. Glavićem je razdvajao njene mekane nabore, i pritiskao osetljivi pupoljak, čineći ga nabreklim. Klaudija je bespomoćno stenjala i širila drhtave noge još više, kako bi mu omogućila što bolji pristup.

- Vidiš, ovakva si zbog mene! -prosiktao je. - Ja sam taj koji te pretvara u puter. Osećaš li kako klizim, Klaudija? A, još nisam u tebi! Danas si se dobro potrudila da me mučiš i za to ću te nagraditi! Ja sam velikodušan čovek koji će te nagraditi za svaku tvoju podlost jer znam da ti je to potrebno! Ja sam ti potreban! Samo ja! - skliznuo je u nju jednim pokretom i povukao je unazad, držeći je za ramena kako bi se nabio do kraja, a onda joj jednom rukom začepio usta, pretpostavljajući šta dolazi. Trenutak kada je ušao u nju do kraja, bio je onaj u kome se potpuno raspala. Potresni vrhunac zahvatio joj je telo kao tornado. Njegove reči su joj odzvanjale duboko u mozgu, šireći se kroz kašu u koju se pretvarala. Svaki njen deo tela! Njegovi brzi i snažni prodori su podsticali taj proces. Iz grla joj je izlazio krik koji je njegova ruka prigušila pa se sveo na tiho krkljanje. Pjetro nije posustajao. Privlačio je sebi, kupajući se u njenim vrelim sokovima, sve dok nije došao do ivice sa koje nije bilo povratka. To je uvek bio isti trenutak, onaj u kome bi ga njeni unutrašnji grčevi pobedili i povukli sa sobom. Međutim, osećaj vrhunca je svaki put bio sve intenzivniji. Dao je sebi još toliko oduška, da prodre što je dublje mogao, a onda se potonuo ispraznio, dok mu je sa usana silazilo njeno ime. Još uvek je mlitavo visila preko ograde, kada joj je Pjetro nežno namestio haljinu i pomogao joj da se uspravi. Nije je

~ 72 ~ Anna

Zvoncica

okrenuo ka sebi iako je čeznula za njegovim usnama, već je naslonio na svoja prsa i poljubio joj osetljivo mesto ispod uha.

- Nadam se da ćeš i dalje nastaviti da me mučiš, jer ću svaki put ovako uživati, nagrađujući te za to.

Tada je pustio i pošto je bio siguran da može da stoji bez njegove pomoći, sišao niz stepenice i brzo joj se izgubio iz vida.

Pjetro je ušao u svoju sobu, zalupio vrata i stropoštao se na krevet. - Sveti Bože, šta se ovo dogodilo?

Pitao je glasno, ali odgovora nije bilo. Obavijao ga je samo mrak i tišina koju je jedino remetilo njegovo teško disanje.

Klaudija je nekoliko trenutaka ukočeno stajala nejasno razmišljajući da će se Pjetro ipak vratiti, a onda je čula kako je zalupio vrata svoje sobe. Jedva je pokrenula drhtave noge i odvukla se u sobu, pa skliznula niz vrata i obgrlila kolena. Imao je poražavajući učinak na nju. Izdajničko telo joj je reagovalo na Pjetra i blokiralo joj zdrav razum.

Sledeće jutro Klaudija je odlagala izlazak iz sobe što je duže mogla. Spavala je samo nekoliko sati i osećala se grozno. Kada se probudila, prvo je pomislila da je sve ono od prošle noći bio san, ali se po bolnim mišićima uverila u suprotno. Pjetro je zaista posedovao, tako potpuno da je zadrhtala svaki put kada bi u mislima oživela neku scenu od prethodne noći. Plašila se susreta sa njim na dnevnom svetlu. Plašila se onoga što bi mogla da vidi u njegovim očima, a što je zapravo bio odraz njenih. Zapaljiva

~ 73 ~ Anna

Zvoncica

strast koju su osećali je bila gladna neman koja je nemilice gutala sve pred sobom.

Kada više nije mogla da izdrži glad, bezvoljno se obukla i sišla u trpezariju. Vreme doručka je odavno prošlo i bila je prilično sigurna da nikoga neće sresti. Otac joj je već najavio da ima nekoliko sastanaka van Toskane i da neće biti kod kuće čitavog dana. Bilo joj je čudno koliko nije brinuo što će je ostaviti u društvu braće Toneli. Marko Peskatore je. bez obzira na moderno doba, bio veoma konzervativan po pitanju nekih stvari. Nikada Klaudiju nije ostavljao u muškom društvu ako nije bio siguran da ima neko ko je nadzire. To je bilo smešno, s obzirom da je sa nepunih osamnaest godina otišla u London na školovanje i tokom studiranja živela sama. Iznenadila se kada je u trpezariji ugledala Bruna. Čitao je novine i ispijao kafu.

- Ooo, i ti si „poranila"! - rekao je i osmehnuo se. - Očigledno nisi navikla na noćni život.

- Ti jesi, a opet si ustao kasno -rekla je i dohvatila bokal sa kafom. - Ja sam umoran od izlazaka.

- Pokušavaš li to da mi kažeš da večeras nećeš da izađeš sa mnom?

- Ne, samo navodim činjenicu iz svog ispraznog života. - Pa, niko te ne tera da živiš tako. Da to ne želiš, sigurno bi nešto promenio. - Verovatno si u pravu. Ipak, mislim da mi nedostaje motiv koji bi me odvojio od svega. Bilo bi lepo kada bi mi se desila ljubav. Verovatno bih tada potpuno promenio način života. Uzmimo Pjetrov primer. Nikada ne bih pomislio da će on ostaviti sve i doći

~ 74 ~ Anna

Zvoncica

u Toskanu da bi ubedio jednu ženu da treba da bude sa njim. To mora da je ljubav.

- Neće ti upaliti ta priča. Oboje dobro znamo da nije tako. Prvo, tvoj brat uopšte nije ostavio sve, već je kancelariju preneo ovde. Drugo, ni o kakvoj ljubavi ovde nije reč. Sve ovo je samo jedan produženi poslovni sastanak u kome tvoja i moja porodica vide viši interes, zato me poštedi iluzije o nekakvoj romantici.

Klaudija je bila ljuta na Bruna što uopšte pokušava da glumi posrednika, ali i na sebe zato što je učestvovala u razgovoru. Jednostavno je trebala da ignoriše ono što priča. Pjetra je vodila strast i želja za posedovanjem. Ona je to dobro znala jer je uspešno demonstrirao svoje porive kada god bi mu se ukazala prilika. Noge su joj zadrhtale pri pomisli na prethodnu noć. To je bio jedan od tipičnih primera demonstracije muške nadmoći. - Ako je tako kao što kažeš, zašto bi se trudio da promeni dogovor sa tvojim ocem. Dok je u pitanju bio samo posao, Pjetro nije želeo da učestvuje u bračnom dogovoru. Ja sam bio onaj koji je to prihvatio. - Čak i sa tvojim veoma modernim pogledima na život, moraš da priznaš da bi bilo uvrnuto da oženiš ženu koja je provela više noći u krevetu sa tvojim bratom. Bez obzira što je to veza čisto seksualne prirode, previše je. Tvoj brat je dovoljno inteligentan da to shvati i zato je promenio plan. - To je istina, ali nije samo to razlog, siguran sam. Takvo pucketanje vazduha nikada ranije nisam video. Možeš da bežiš i otežavaš Pjetru u ovome. Ja te na neki način i razumem. Međutim, već sam ti rekao da Pjetro uvek dobija ono što želi. - Za sve postoji prvi put. Vreme je da nauči kako izgleda poraz.

- Verujem da će naučiti jednog dana, ali to sigurno neće biti u ovom slučaju. Ako budeš radila protiv njega, povredićeš sebe. Ti si

~ 75 ~ Anna

Zvoncica

temperamentna devojka i pristaje ti neko sličan. Nećeš dozvoliti da odbaciš muškarca koji te toliko privlači. To bi bio greh. Duboko verujem da se takva strast ne viđa često i, ma šta ti pričala, sklon sam da verujem da tu ima i nečeg više.

- Znači, sada si se od budućeg mladoženje pretvorio u posrednika. Simpatičan si mi i divim se tvojoj odanosti bratu, ali nemoj to više raditi. Ako možeš da mi budeš prijatelj, volela bih to, ali ne mogu da ti dozvolim da me izlažeš pritisku. Za to su se već pobrinuli moj otac i tvoj brat. - Dobro, i ti si meni draga. Možemo da se družimo i pričamo o neutralnim temama. Nećemo više pominjati Pjetra i razlog zašto sam ovde. Stvarno bih voleo da budemo prijatelji, Klaudija.

Na spratu iznad, Pjetro je pokušavao da radi. Od kako je ušao u kancelariju nije mogao da se skoncentriše. Misli su mu stalno lutale i vraćale se u prethodnu noć. Još uvek je u prstima osećao Klaudijinu mekanu kožu i vrelinu kojom ga je obavijala, lako je izgledalo da on drži konce u svojim rukama uopšte nije bilo tako.

Kada je odlučio da dođe u Toskanu, bio je ubeđen da će moći da se drži dalje od Klaudije i da će, uz pomoć zdravog razuma i logičnog razmišljanja, uspeti da je ubedi da je najbolje rešenje da se venčaju. Međutim, njegovo ubeđenje je palo u vodu čim je ponovo ugledao. Klaudija je izvlačila iz njega neki sirovi, skoro životinjski nagon. Bio je čist primitivizam pokoravati ženu seksom, ali ona ga je terala da čini upravo to. I, nije mu bilo dosta. Želeo je još i više. Klaudija mu ni malo nije pomagala jer je bilo očigledno da joj je prijalo to što joj radi. Prošle noći mu se bez pogovora predala i bio je siguran da bi to trajalo do jutra da nije skupio snagu i pobegao od nje. Ipak, sve i da je ostao, ona bi ga i dalje prezirala. I dalje bi mislila da je želi samo zbog kompanije njenog oca i tvrdila da je sve bila laž i obmana. Možda ga je njegov instikt

~ 76 ~ Anna

Zvoncica

pravilno usmeravao. Možda je i trebalo da je toliko želi i da je seksom razoružava malo po malo, a tek onda da razgovaraju kao odrasli i odgovorni muškarac i žena. Nervozno je provukao ruke kroz kosu i zatvorio laptop. Bilo mu je dosta rada za taj dan iako se nije mogao pohvaliti da je nešto radio. Izašao je iz kancelarije sa željom da vidi Klaudiju. Morao je da zna da li je i kako prošla noć uticala na nju.

~ 77 ~ Anna

Zvoncica

XII

Klaudiji je trebalo nekoliko dana da navikne da braća Toneli normalno žive i rade u kući u kojoj je odrasla. Marko je imao neograničeno poverenje u njih jer su usklađivali sastanke i obaveze kako bi jedan od muškaraca uvek bio u kući. Znala je da na taj način pokušava da je spreči da ponovo pobegne od kuće. Istina, sve češće je razmišljala o tome. Apsurdna situacija u kojoj se nalazila nije vodila nikuda, posebno što Pjetro skoro da nije ni razgovarao sa njom. Samo je jednom podsetio da se obavezala ugovorom sa njegovom galerijom i da prestane da ignoriše Barbarine pozive. Kada je pozvala Barbaru, ispostavilo se da je venecijanska menadžerka upućena u to šta se dešava između nje i Pjetra, jer joj je izrecitovala salvu pohvala na račun svog poslodavca. Pored toga, obavestila ju je da su skoro sve slike prodate i da bi bilo dobro da uskoro dobiju nekoliko novih. Naravno, nije vršila nikakav pritisak, već je suptilno podsetila da većina umetnika koristi emocionalne krize za stvaranje svojih najboljih dela.

Klaudija se pitala odakle Barbari ideja da je ona u emocionalnoj krizi, ali ipak nije glasno postavila to pitanje. Nije imala nameru da je dovodi u neugodnu situaciju već joj je samo obećala da će uskoro poslati novu sliku. Tešila je sebe da ima nešto što je tera da bude što dalje od Pjetra. Zato je od jutra do mraka vreme provodila u ateljeu. Namerno je odložila rad na slici koju je obećala Pjetru i posvetila se platnima na kojima je započela rad mnogo pre nego što ga je

~ 78 ~ Anna

Zvoncica

upoznala. Radila je sa novim žarom trudeći se da ignoriše činjenicu za koga radi i u kakvoj se situaciji nalazi.

Večeri je provodila u Brunovom društvu. Izašli su još nekoliko puta ali se nijedan od tih izlazaka nije završio kao prvi. Pjetro je više nije čekao u mračnom hodniku, a rekao je da hoće. Jedan deo nje se tome nadao svaku noć kada se vraćala kući. Bez obzira na sve, nije mogla da ignoriše činjenicu da ga ludo želi. Međutim, Pjetro je očigledno smislio novu strategiju, onu koja je bila istinsko mučenje. Nije bilo ni slučajnog dodira, nije bilo osmeha i razgovora. Ponašao se kao da je prinuđen da boravi tu i da su im uloge zamenjene. A to je izluđivalo Klaudiju. Jedno popodne je pošla iz ateljea da donese još kafe kada ga je srela na stepeništu. Samo je klimnula glavom u znak pozdrava i pokušala da se provuče pored njegovog tela kako bi što pre pobegla. Ipak, Pjetrova namera je bila drugačija. - Dobar dan Klaudija - rekao je i uhvatio je za ruku.

- Pusti me - prosiktala je kroz stisnute zube. - Siguran sam da ne žuriš toliko da ne možeš da proćaskaš sa svojim ljubavnikom nekoliko minuta -rekao je spuštajući lice do njenog kako bi osetila njegov vreo dah. - Ti nisi moj ljubavnik! - Nego? - izvio je obrvu, ulažući napor da ostane uzdržan.

- Niko, ti si u mom životu niko, Pjetro Toneli! Čudim se da do sada nisi shvatio da ne želim da imam ništa sa tobom. Vreme je da odeš i da pronađeš novog saradnika čija će ćerka biti voljna da proda svoju slobodu zbog interesa očeve kompanije. Ja to ne želim! - A, šta ti želiš, Klaudija? Šta bi te učinilo srećnom? - Taj odgovor se tebe ne tiče.

~ 79 ~ Anna

Zvoncica

- Ooo, tiče me se, itekako me se tiče! Vidiš, ja mislim da si ti mala lažljivica koja misli da će svojim lažima pobediti u ovoj igri. U zabludi si, dušo. Ovde nema pobednika i pobeđenog, niti slobode i ropstva. Mi smo samo dvoje ljudi koji se silno žele i jedino to je važno. Jesi li spremna da to priznaš, Klaudija? - Nisam, jer nije tako! Ne mogu da želim čoveka koji mi se na prevaru približio.

- Možda bi ti volela da bude tako, ali te telo odaje. Upravo sada si napeta kao struna, a tvoje telo vapi za mojim dodirom.

Pjetro je otkopčao tregere i široki kombinezon joj je skliznuo niz telo tako da je ostala samo izluđujuće kratka majica i malene gaćice. - Odmakni se od mene! Nalaziš se u kući mog oca koji bi mogao da naiđe svakog časa - rekla je uspaničeno, svesna da drhti pod njegovim pogledom. - Nema nikoga u kući, osim domaćice, a verujem da ona ima pametnijeg posla nego da se šunja po hodnicima. Danas smo sami. Ti i ja. - To ti ne daje za pravo da me napastvuješ!

- Nisam te čuo da vrištiš, dušo. Danima me izbegavaš, to je istina, ali znam zašto to radiš.

- Prosvetli me, molim te - rekla je slabim glasom pa je ironija bila zanemariva. - Plašiš se mog dodira. Plaši te ono što tada osećaš. Želiš me bez prestanka. Želiš moje ruke, moje usne i jezik da ti rade sve one slatke stvari koje toliko voliš. Jesam li u pravu?

Nije čekao da mu odgovori, već je poljubio dok su mu prsti klizili pod svilenu tkaninu njenih gaćica, tražeći odgovor onde gde

~ 80 ~ Anna

Zvoncica

nije mogla da ga sakrije. Protrljao je prstima vlažni procep, a onda zaronio duboko.

Ponovo nije uspela da mu se odupre. Kako bi i mogla kada je imao nepogrešiv način da izvuče istinu iz nje. Pokušala je da ostane ravnodušna, da ne dozvoli svom telu da ga njegove red ne uzbude, ali uzalud. Iz grla joj se otelo izdajničko stenjanje kada joj je njegov vreli jezik poharao usta i kada je osetila njegove prste duboko u sebi. Pjetrovim telom je još jednom prostrujala neopisiva moć koju je osetio svaki put kada bi mu se Klaudija našla u rukama, podatna i spremna da učini bilo šta sa njenim telom. Znao je da ona mrzi taj osećaj, baš kao što je i on mrzeo nemoć da se uzdrži i ne dodirne je. Pravdao se da mu je to jedino oružje protiv nje, a istina je bila sasvim suprotna. - Mmm, tako si vrela, dušo -rekao joj je na usnama. Razumem zašto te ovo plaši - klizio je prstima napred-nazad. Samo je pitanje trenutka kada ćeš eksplodirati i raspasti se u hiljadu delića. Osećam koliko si blizu. Pusti se u slobodnom padu. Ja sam tu da te dočekam.

Dok se gušila u vrtlogu nadiruće strasti, Klaudija je bila svesna činjenice da će, poklekne li sada, priznati poraz. Još nijednom ga nije odbila i samo se pukim rečima držala na distanci koja je ionako bila plod njene mašte. Zato je skupila svu snagu koju je posedovala i snažno ga odgurnula od sebe.

- Nisi tako neodoljiv, Pjetro Toneli - rekla je i, dok je on zbunjeno gledao, podigla kombinezon i pobegla nazad u atelje. To je bilo jedino sigurno mesto u kući gde je mogla da se zaključa.

U sigurnosti svog kutka dala je sebi odušak i dozvolila suzama da poteku. Bile su to suze besa i nemoći, ali i nezadovoljene želje. Nije Pjetro morao da joj kaže koliko je bila blizu vrhunca. Samo

~ 81 ~ Anna

Zvoncica

sekunde su je delile od toga da mu pokaže koliko je u pravu i da ga moli za još. Danima je bila uskraćena za potpuni užitak i činilo se da više nije sposobna da izdrži tako da joj nikada neće biti jasno odakle joj snaga da pobegne. Čak nije to ni želela. Ostavila ga je sa namerom da mu pokaže da može da bude jaka i kaže mu „ne", ali je tim činom povredila i sebe. Pjetro nije pošao za Klaudijom. Znao je da bi bilo uzalud i zato je glasno opsovao kada je čuo okretanje ključa u bravi njenog ateljea. Nervozno je provukao ruke kroz kosu i vratio se u kancelariju da pokuša da radi bilo šta kako ne bi mislio na nju. Marko i Bruno se neće vratiti još nekoliko sati i trebalo je nekako popuniti to vreme. Bio je siguran da su Klaudijin otac i njegov brat smišljeno izveli da ih tog dana ostave same. Verovatno su smatrali da će tako podstaći bilo kakvo rešenje. Marko mu je prethodnog dana rekao da je previše popustljiv prema Klaudijinom kolebanju i da mora da joj pristupi sa čvršćim stavom. Tvrdio je da je njegova ćerka sazrela za brak i da je samo ponos sprečava da to prizna. Tako je Pjetro malopre imao nameru da ozbiljno porazgovara sa Klaudijom i zauvek reši dilemu, ali je ponovo sve otišlo dođavola čim joj se približio i osetio njen miris. Nesvesno je pomirisao prste na kojima se još uvek zadržao njen prefinjen ženski miris.

Iz opijenosti ga je trgnuo zvuk otvaranja vrata. Naglo se okrenuo, a onda nekoliko puta trepnuo da se uveri da je trenutak stvaran. Na vratima je stajala Klaudija. Uspeo je da registruje da se presvukla i sada je bila u nekoj kratkoj haljinici koja se njihala oko njenih bokova dok mu je prilazila sporim koracima.

- U pravu si - rekla je kada mu je prišla sasvim blizu i stala između njegovih nogu. - Ne mogu da ti odolim i plaši me koliko je

~ 82 ~ Anna

Zvoncica

moja želja jaka. Jesi li to hteo da čuješ, Pjetro? Lagala sam kada sam rekla da nisi neodoljiv. - Ipak si se izvukla iz mog zagrljaja - rekao je tiho.

- Jesam jer sam htela da dokažem sebi da mogu da ti se oduprem. Ipak, to je potpuno besmisleno zato što ja ne želim to. Želim da završimo ono što smo počeli malopre. Hoću da me dovedeš do vrhunca tako jakog, da vrištim tvoje ime. Sada raskopčaj pantalone - naredila je. Dok je Pjetro nemo zurio u nju, petljajući oko kopče na kaišu, Klaudija je olizala suve usne i izmakla se korak unazad, a onda ga opkoračila i sela mu u krilo. Taman u trenutku kada je oslobodio svoju ogromnu erekciju. Malo se odigla i polako ga uvela u sebe, a onda skliznula do kraja.

- Što poželiš to ćeš i dobiti -zarežao joj je na usnama. Zgrabio joj je bokove i mahnito počeo da ih povlači gore-dole, pojačavajući ritam sopstvenim kretanjem. Zabijao se u nju tako snažno, kao da im je to poslednji put.

Klaudiji nije smetalo to što su njegovi prsti bili zariveni u mekano meso njenih bokova. Znala je da će joj ostaviti modrice, ali nije marila. Biće to samo još jedno obeležje i podsetnik da u potpunosti pripada ovom muškarcu. Uhvatila se za njegovu kosu, potežući je snažno. Pjetro je u potpunosti kontrolisao svaki njen pokret, napadajući zubima njene dojke kroz tanko platno haljine. Kada god bi pomislila da im seks ne može biti intenzivniji, neka nova situacija bi je demantovala. Oboje su bili zahvaćeni strašću koja se graničila sa ludilom i tog trenutka je bila spremna da mu da sve što poželi. Po tome kako ga je Klaudija divlje jahala, a on je podsticao, Pjetro je znao da je na ivici da mu se preda. U tim trenucima ga je preplavio neki novi osećaj koji nije bio odraz puke žudnje za

~ 83 ~ Anna

Zvoncica

njenim telom. Osećao je da mu pripada u potpunosti i želeo je da taj osećaj bude obostran. Nikada nije pomislio da će upoznati ženu koja će gospodariti njegovim srcem, a tog trenutka je znao da mu se to dogodilo sa Klaudijom. Bio je spreman da se uhvati u koštac sa bilo kojom preprekom kako bi zadržao to što su delili. Kada ih je istovremeno zahvatio snažni vrhunac, izlio se u nju, puštajući da se izliju i sve njegove emocije.

~ 84 ~ Anna

Zvoncica

XIII

- Mislim da smo završili sa izgovorima - rekao je Pjetro u njeno uho, dok mu je glavom bila naslonjena na rame. - Ne postoji reč ili rečeneica kojom ćeš me ubediti da nismo stvoreni jedno za drugo. Klaudija mu je polako uvrtala čuperak vlažne kose i duboko uzdahnula na njegove reči, a onda malo odmakla glavu kako bi mogla da ga pogleda u oči. - Jesi li siguran u to?

- Onoliko koliko mogu da budem. Vidiš, čudan splet okolnosti nas je doveo u vezu, ali to, po meni, nije nikakva prepreka. Već sam ti rekao da bi se isto dogodilo i da smo se sreli u bilo kojim okolnostima. - Moraš da me razumeš. Zamisli samo kako bi ovo izgledalo da nije te sudbinske strasti o kojoj toliko pričaš. Otac bi me naterao da se udam za tvog brata, a to bi unesrećilo i njega i mene.

- Da, ali srećom, nije tako, pa možeš slobodno da zanemariš taj deo. Ipak, razumem šta želiš da kažeš. Ja nisam prihvatio Markov predlog, jer takođe smatram da je loše upropastiti nečiji život zarad viših poslovnih ciljeva, a siguran sam da i Bruno tako misli. Sam mi je rekao da mu je laknulo kada sam mu priznao za vezu sa tobom. On je predlog tvog oca prihvatio misleći da je njegova obaveza da na neki način doprinese porodičnoj kompaniji, lako ne znam zašto, Bruno smatra da mi duguje zahvalnost. - Verovatno zato što na leđima vučeš čitavu kompaniju dok se on zabavlja i uživa u novcu koji zarađuješ. Shvatila sam da

~ 85 ~ Anna

Zvoncica

nije preterano zainteresovan za ravnopravno učešće u vođenju posla. - To ima velike veze sa porodičnom tradicijom i odlukom našeg oca. Dok je on bio živ, niko mu se nije mešao u posao iako smo uveliko bili osposobljeni za to. Generacijama unazad je tako. Samo jedan sin preuzima operativno vođenje kompanije, dok ostali učestvuju, ali na nižim funkcijama. Naš otac je insistirao da ja budem taj koji će voditi posao nakon njega iako mislim da bi i Bruno to činio jednako dobro.

- Pa, sigurno da je tako. Vidiš da je bio spreman da žrtvuje svoju slobodu za proširenje kompanije - nasmejala se tome kao da je u pitanju šala.

- Srećom, nismo mu to dozvolili -nasmejao se i Pjetro, a onda je pročistio grlo i naglo se uozbiljio. - Klaudija, verujem da je ovo trenutak kada bismo trebali da donesemo neke odluke. Nijedno od nas nije dete pa nema razloga da se tako ponašamo. Odlučan sam da se oženim tobom i nadam se da nemaš ništa protiv braka sa mnom. Zaboravi sve što je prethodilo našem upoznavanju i posmatraj našu vezu kroz ono što smo zajedno doživeli. Možeš li to?

- Pokušaću, ali ne znam hoću li uspeti. Toliko sam razočarana stavom svog oca. Nikada nisam pomislila da bi mogao da razmišlja na taj način. Nije on bio od onih strogih očeva koji svoje ćerke vaspitavaju da postanu nečije smerne supruge. U školi, koju sam pohađala, sam imala mnogo takvih drugarica. I one su kao i ja ćerke imućnih ljudi. Međutim, samo nekoliko nas je otišlo na studije, a ja jedina van Italije. I to da studiram slikarstvo. Zbog toga sam neizmerno cenila oca i verovatno je moje razočaranje utoliko veće. Shvatam njegov poriv da zaštiti porodično nasleđe, ali ja nikada ne bih žrtvovala sreću svog deteta zbog toga.

~ 86 ~ Anna

Zvoncica

- Svi smo povremeno primorani da podnosimo žrtve. Ako će ti biti lakše, tvoj otac je sve pažljivo osmislio. U svetu imućnih, a ti bi to trebala da znaš, uvek postoji dobra volja za udruživanjem i ukrupnjavanjem kapitala kako bi se ojačala pozicija na tržištu ili uvećalo bogatstvo. Znam još nekoliko konkurentskih kompanija koje bi ti rado dale svoje ime u zamenu za ono što donosiš. I, pri tom, siguran sam, uopšte ne bi živela loše. Marko se potrudio da ti osigura budućnost tako što nudi udruživanje, ali ti ostaješ vlasnica svih vinograda i destilerija. Pored toga, ako profit u bilo kojoj godini padne ispod trogodišnjeg proseka sadašnjeg poslovanja, tvoj budući suprug, ili njegov punomćnik, gubi upravljačko pravo, a ti si slobodna da imovinu poveriš nekom drugom na upravljanje ili da je prodaš. - To sve je mogao da uradi a da mi ne nameće muža. Ako se već toliko potrudio oko ugovora, mogao je da iznese svoj plan i dozvoli mi da sama biram.

- Kolika je verovatnoća da bi izabrala nekoga ko se bavi istim poslom kao i tvoj otac? To je od krucijalne važnosti. Sve te klauzule o prenošenju prava i potencijalne prodaje su samo za krajnju nuždu. Marko je pre svega želeo da kompanija proizvodi i posluje kao i do sada. - A ti si siguran da ćeš to moći da održiš?

- Možda je neskromno, ali kada sam preuzeo kompaniju ona je bila neznatno veća od ove koju vodi tvoj otac. Za pet godina sam uspeo da dupliram broj hektara pod zasadom vinove loze i da izgradim još dve moderne destilerije, kao i da pokrenem proizvodnju šampanj vina iako se moja porodica nikada ranije nije bavila tim. Ako je tvoje pitanje bilo da li sam sposoban da vodim još jednu kompaniju, verujem da sam ti dao odgovor. - I pored svega stižeš da vodiš i galerije?

~ 87 ~ Anna

Zvoncica

- Pre bih rekao da ih veoma sposobni menadžeri vode za mene.

- Da, ali Barbara mi je rekla da si najpopularnije slikare baš ti doveo.

- Već sam ti rekao da imam oko za prepoznavanje talentovanih umetnika. Ipak, to mi je samo hobi. Ako želiš, ti možeš da se baviš tim poslom. Rado ću ti pomoći. - Uh! Ne verujem da je to za mene. Ne znam da li sam kompetentna. - Sigurno si kompetentnija nego ja. Ti si umetnica. Imaš oštro oko za detalje jer su tvoje slike veoma detaljne, a i školovana si da proceniš koliko je neko uspešan u tehnici kojom slika. - Mogu li prvo da obiđem ostale galerije i upoznam ljude koji rade za tebe, pa onda da odlučim?

- Naravno da možeš. Ovo je samo predlog. Ako ne želiš, u redu je. Ionako sam ti predvideo uspešnu slikarsku karijeru.

- I ne bi ti smetalo da se tim bavim? - Zašto bi? Kao što vidiš sve se lepo uklopilo. Ti ćeš se uklopiti. Verujem da ćeš se veoma dopasti mojoj sestri. Ona je modna kreatorka, a njen suprug je vlasnik fabrike koja šije za nju i neka od najpoznatijih imena u svetu mode.

- Bruno mi je rekao da imate sestru, ali ne i čime se bavi. Nisam baš sigurna da ću joj se dopasti jer ja ne patim od visoke mode. Uglavnom kupujem stvari koje mi se vizuelno dopadnu i koje su udobne, a za etiketu uopšte ne marim.

- Već sam te video u jednoj Paolinoj kreaciji. To je ona besramna haljinica koju si nosila kada si prvi put izašla sa Brunom. Moram priznati da si me sasvim izludela i da sam pomislio kako ću zadaviti Paolu jer pravi takve stvari.

~ 88 ~ Anna

Zvoncica

- Verovatno joj i jeste cilj da pravi odeću koja izluđuje muškarce. Kako bi žene inače privukle njihovu pažnju?

- Da je istina to što kažeš, ja te ne bih pogledao dva puta kada sam saznao da si u Veneciji. Umesto toga, stajao sam u gužvi u kojoj je bar pola muškaraca gledalo u tebe i zamišljalo kako bi te rado odvukli u krevet, i divio ti se.

- I nisi me zamišljao u svom krevetu? - Prvih nekoliko dana nisam. Međutim, tvoj lik mi je lebdeo u mislima bez prestanka. Tada nisam razumeo zašto je tako, ali bilo je dovoljno da te samo jednom dodirnem i da osetim ludu hemiju. Potiskivao sam taj osećaj jer sam samo ispunjavao dužnost da te pronađem i vratim ocu. - A onda si napravio grešku i došao u moj stan.

- Bila je to jedna od pametnijih stvari koje sam uradio u životu. Da sam insistirao da ti dođeš kod mene, pristojnost bi me sprečila da te uzmem. Ovako, bila si na svom terenu i mogla si da me izbaciš u svakom trenutku. Ipak, ti to nisi učinila. Zašto?

- Iz istog razloga zbog kog si me poljubio. Jednostavno, nisam mogla da ti odolim. Čekala sam toliko dugo da osetim takvu strast kako bih se napokon prepustila nekom muškarcu. Znaš, po mom mišljenu sam predugo bila devica. Ali, kao da me neko prokletstvo teralo da čekam. - Čekala si mene - rekao je hrapavo, dok mu se muškost nezaustavljivo budila. - Čekala si da ti pokažem šta je žestoka strast i kako se potpuno osećaš kada sam u tebi. Jesam li u pravu, mala?

Kao i uvek bio je potpuno siguran u sebe i u to kakav će mu odgovor dati, pa nije sačekao da mu odgovori, već je ponovo namestio na sebe, istovremeno joj zatvarajući usta poljupcem.

~ 89 ~ Anna

Zvoncica

Ovog puta se pokretao sporo, zarivajući se u nju dugim pokretima i praveći pauzu između prodora. Ponovo joj je čvrsto držao bokove i sva kontrola je bila u njegovim rukama. Uvek je mislila da za nju nije preterano dominantan muškarac, a sada je znala da je bila u zabludi. Bez obzira koliko volela da se prepire sa njim i da je prihvata kao jednaku sebi van kreveta, toliko joj se dopadalo da u seksu on ima glavnu reč. Rado mu je prepuštala tu poziciju jer Pjetro nije bio sebični ljubavnik. Uvek se trudio da uživa i dođe do vrhunca, a tek onda se prepuštao sopstvenom zadovoljstvu, lako je trenutno izgledalo kao da je muči svojim sporim pokretima, znala je da i na taj način može da izazove bujicu u njenom telu, a to je bio jedini cilj. Zato se i ovog puta prepustila i dozvolila mu da nametne svoj ritam.

~ 90 ~ Anna

Zvoncica

XIV

Nakon nezaboravnog popodneva i Pjetrove najave Marku Peskatoreou da će se njih dvoje ipak venčati, za Klaudiju je vreme počelo da leti. Nije stigla ni da raspakuje stvari koje su stigle iz Venecije, a već se pakovala da pođe u Milano. Pjetro je insistirao da povede Klaudiju sa sobom kako bi što više vremena provodili zajedno i izrazio želju da je upozna sa ostatkom porodice. Takođe, svojim šarmom je uspeo da nagovori Marka da mu da dozvolu da Klaudija bude u njegovom stanu kako bi, kako je rekao, odmah počeli da se navikavaju na život kakav ih čeka. Klaudija je smatrala da je potpuno besmisleno što od njenog oca traži dozvolu, ali kada je videla kako se Marko osećao bitnim verujući da je on taj koji donosi odluku za svoju mezimicu, shvatila je da je Pjetro Toneli opasno prepreden tip. Dozvoljavao je ljudima oko sebe da veruju da se nešto pitaju, a zapravo je on bio taj koji je donosio odluke. U nekim stvarima se tako ponašao i sa njom. Na primer, priču o rukovođenju galerijama je svojim menadžerima prezentovao kao Klaudijinu želju da se upozna sa tim delom posla i najavio da će u najskorije vreme doći u milansku galeriju kako bi svojoj budućoj ženi što pre ispunio želju. Isto to je rekao i menadžeru u Rimu. Prošla su samo dva dana nakon što je pristala da se uda za njega, a već su bili na putu za Milano. Pjetro ju je vodio u svoj stan, ali već te večeri su bili pozvani na večeru kod njegove majke.

Lucija Toneli je samo sekund bila bez reči kada joj je Pjetro javio da se vraća iz Toskane sa devojkom koju će uskoro oženiti. Pošto je bio uključen zvučnik na telefonu, Klaudija je, nakon tišine čula nešto nalik jecaju, a onda je krenula tirada pitanja. Pjetro joj je

~ 91 ~ Anna

Zvoncica

šturo odgovarao, a Klaudiji se činilo da njegova majka zbog toga nikada neće prestati da ispituje. Kada mu je strpljenje bilo na izmaku, kratko je rekao: - Majko, uskoro ćeš upoznati Klaudiju pa možeš neko pitanje da sačuvaš za taj susret. - Kako misliš uskoro? Nećeš valjda moju snahu dovesti u Milano i držati je dalje od mene! Pjetro Toneli, predugo sam čekala ovaj dan da bi mi tako nešto uradio! Ti ćeš sada pozvati Paolu i Marija da im kažeš novost i preneseš da ih očekujem večeras u sedam, a Bruna ću pozvati ja. Ta mala bitanga je zaslužila prekor. Pre dva dana se vratio ovamo i nije mi čak ni nagovestio da se ženiš. - Nemoj da ga kriviš. Do zadnjeg trena nisam bio siguran da li će Klaudija poći sa mnom, pa bi bilo kakva najava bila neumesna. - Zašto nisi bio siguran?

- Ovo je malo komplikovanije od obične prosidbe. Objasniću ti sve večeras.

- Nadam se da hoćeš. Jedva čekam da je upoznam. Ona koja je tebe bacila na kolena zaslužuje moju pohvalu i naše prezime.

- Već mi je jasno da se raduješ, a Klaudija te sluša i osmehuje se. Verovatno se nada da ćeš joj dati neki savet kako se upravlja muškarcima iz porodice Toneli.

- Upravo to nameravam da učinim, a sada moram da prekinem vezu. Ima puno toga što treba obaviti do večeras. Šaljem vam poljupce - rekla je Lucija i prekinula vezu. Pjetro je spustio telefon u pregradu na vratima i naslonio se udobnije, a onda pogledao Klaudiju. Zanimalo ga je kako je reagovala na njegovu majku.

~ 92 ~ Anna

Zvoncica

- Ne znam kakav ti je bio otac, ali bih rekla da si nasledio majčin autoritet - nasmejala se Klaudija. - Znao sam da ćeš to reći. Ipak, moja majka je mnogo mekša nego što želi da svet misli da jeste. Shvatićeš to kada je bolje upoznaš. - A ti? Jesi li ti sin svoje majke, Pjetro?

- Delimično. Nakon ovog dela o autoritativnosti naša se sličnost završava.

Nije rekla ništa na te reči, već je i sama potonula dublje u sedište i sklopila oči. Pjetro joj to ne bi priznao, ali je nekako bila sigurna da je opisujući svoju majku, zapravo opisao sebe, a ona je poželela da bude ta koja će ga razotkriti. Želela je njegovo srce jer je bila skoro sigurna da je on uzeo njeno. - O čemu razmišljaš? - pitao je.

- Ni o čemu posebno - rekla je i dalje ne otvarajući oči. - Dopašče ti se moja porodica, ako je to ono što te brine.

- Sigurna sam da hoće, a sada budi dobar sin i brat i javi se sestri.

Pjetrov stan se nalazio u prelepoj zgradi u centru grada. Klaudija je imala utisak da je kročila u umetničku galeriju. Na zidovima se nalazilo mnoštvo slika poznatih i nepoznatih autora i znala je da će joj trebati dani da svaku detaljnije prouči. Pokazivao joj je prostorije, a ona je bila oduševljena kao dete u prodavnici igračaka.

~ 93 ~ Anna

Zvoncica

- Da sam znao da ćeš ovako reagovati, uredio bih da te iz Venecije dovedu ovamo. Verujem da me ne bi ni upola mučila nasmejao se njenom ushićenju. -Pretpostavljam da je glupo da pitam da li ti se stan dopada.

- Oh, Pjetro! Mislim da sam se zaljubila na prvi pogled - rekla je Klaudija i odskakutala do velikog zida u njegovoj radnoj sobi na kome su se nalazila Barbarelijeva Oluja, jedna od najpoznatijih i najzagonetnijih slika ovog renesansnog umetnika. - Ona pripada tebi?

Klimnuo je potvrdno i prišao joj. Bila je opčinjena slikama, a on je bio opčinjen njom. I, bio je ljubomoran. Pre minut je rekla da se zaljubila u njegov stan, a on je želeo da se zaljubi u njega. Delili su nekoliko zajedničkih strasti, ali to nije bilo dovoljno. Želeo je da dele i ljubav.

- Imaćeš dovoljno vremena da je proučiš i diviš se. Većinu godine se nalazi u Galeriji Akademije u Veneciji, ali u narednih nekoliko meseci će biti na ovom zidu. A, sada, da li bismo nekako mogli da materijalizujemo to tvoje uzbuđenje? Na primer, mogli bismo to da uradimo u krevetu u spavaćoj sobi. To je prostorija koju sam namerno ostavio za kraj - privukao je još bliže i usnama joj dražio meku kožu na vratu. - Uvek si tako proračunat, gospodine Toneli - šapnula je i prepustila se njegovim zavodljivim rukama. Kao i uvek kada bi je Pjetro dodirnuo, sve je padalo u drugi plan. Više nije bilo važno da li na zidu visi neko poznato delo ili je potpuno prazan. U tom trenutku bio je važan samo on i ono što joj je radio. Pjetro je podigao u naručje i poneo niz hodnik, a ona mu je obavila ruke oko vrata i privila se čvrsto uz njegovo telo. Još od Venecije nisu vodili ljubav u krevetu i Pjetro je jedva čekao da je

~ 94 ~ Anna

Zvoncica

polegne na satensku posteljinu i uživa u njenom telu. Bože, nikada se neće zasititi ove žene! Drhtao je samo od pomisli da će uskoro biti u njoj. Pre nego što je spustio na veliki krevet, žurno im je svukao odeću. Voleo je kada su im tela bila potpuno naga i kada je svojom mogao da oseti svaki centimetar njene kože.

Klaudija je pod sobom osećala hladnu glatku tkaninu i ispružila se čitavim telom na njoj, dok je Pjetro skidao sa sebe poslednje komade odeće. Bila je zarobljena njegovim očima, odnosno onim što je videla u njima. Strast, toliko jaka, da se graničila sa nečim mračnim, tinjala je u njegovim zenicama. Svaki put kada je gledao, imala je utisak da to čini prvi put. Baš tako je reagovalo i njeno telo. Trnci uzbuđenja i neizvesnosti prožimali su je sve do nožnih prstiju, a svaki nadražaji bili su novi u odnosu na prethodni put. Pjetro se spustio pored nje i drhtavim prstima započeo igru sa vrhovima njenih dojki. Kružio je oko njih, lagano ih pritiskajući jagodicama dok se nisu ukrutili do pucanja. Za to vreme su mu usne lutale preko njenog vrata i dekoltea da bi konačno obuhvatile napeti vršak.

Dok se naslađivao sočnim bobicama, ona se vrpoljila, izvijajući kukove na način koji je bio izrazito erotski. Bila je to neka vrsta divljeg plesa i poziva da je uzme odmah. Želeo je to, oh kako je samo želeo! Ipak, čvrstom voljom je pobedio taj nagon i odlučio da produži slatko mučenje. Spustio je dlan na njen zategnuti stomak i raširio prste, masirajući je lagano. Tako je podsticao vatru za koju je bio siguran da gori u njenoj utrobi. Hteo je da je dovede do ivice i da ga moli. Trebalo mu je da čuje da je on jedini koji može da ugasi požar u njoj.

~ 95 ~ Anna

Zvoncica

Klaudija je jedino bila svesna svog glasnog stenjanja i rastuće želje koju je Pjetro raspirivao u njoj. Mučio je, znala je to. Uživao je u pomeranju granica njihove izdržljivosti, jer je svako spajanje nakon odlaganja bilo sve eksplozivnije. Ipak, nije mogla da se uzdrži i ne navodi ga da što pre prodre u nju. Osećala se uzvišeno dok je sa obožavanjem posvećivao pažnju svakom deliću njenog tela, ali je jedino bila potpuna kada je bio duboko u njoj.

~ 96 ~ Anna

Zvoncica

XV

Topla jesen je nagoveštavala produžetak leta. Klaudija se već aktivno bavila vođenjem galerija. Baš kao što je Pjetro obećao, uveo je u posao brzo i lako. Bio je u pravu, uživala je u tom poslu. Dani su joj bili ispunjeni stalnim kontaktima sa klijentima galerije, lako više nije slikala aktivno kao ranije, bila je zadovoljna jer se svakoj slici posvećivala maksimalno. Više nije imala potrebu da pravi jeftina, komercijalna dela, već je slikala samo za svoju dušu. I Pjetrovu. Slika mosta Rialto, koju je završila malo posle dolaska u Milano, zauzimala je počasno mesto u njegovoj radnoj sobi. Bio je oduševljen kada je konačno skinula sa štafelaja. Tada je skinuo slike sa čitavog jednog zida, okačio sliku mosta, i rekao da će ostali prostor popuniti njenim slikama koje zajedno budu odabrali. To je Klaudiju inspirisalo da slika mesta i predele koji su im bili zajednički. Podelila ih je tematski u tri grupe. Venecija, Toskana i Milano su bili gradovi koji su ih spajali. Iako su odložili venčanje za kasnu jesen, veza im je bila stabilna i funkcionisali su kao uigran tim. Međutim, kada je došlo vreme za berbu grožđa, oboje su bili stavljeni na prvi veliki ispit.

Pjetro je morao naredni mesec da provede u vinogradima, a svi su bili u Toskani. Klaudija je odbila da pođe sa njim jer je znala da ga, svejedno, neće mnogo viđati. Iako je Pjetro želeo da na neko vreme obustavi bavljenje galerijama, ona je to tvrdoglavo odbila. Smatrala je da je krajnje razmaženo i neodgovorno da se uključi u posao, a onda zbog hira napusti sve. Pjetro nije uzeo u obzir ono što je pričala i optužio je da misli da je razlog njenog ostanka drugi

~ 97 ~ Anna

Zvoncica

muškarac. To je bio razlog njihove prve velike svađe, a rezultat je bio taj da već tri dana nisu razgovarali.

Desetak dana ranije su vodili raspravu o jednom mladom slikaru sa kojim je potpisala ugovor. Bez obzira što je znao da je momak veoma talentovan, Pjetru se nije dopao jer je tvrdio da krajnje neprimereno bulji u Klaudiju svaki put kada kroči u galeriju. Tada je uspela da mu objasni da je zapravo samo jednom video Renata Manćinija i da preterano reaguje jer je dečko stvarno zgodan. Onda ga je pitala kako bi se ponašao da ona ne postoji i da sudi o Renatu samo na osnovu njegovih slika. Pjetro joj nije odgovorio, a ona je nastavila sa razumnim objašnjenjem koje je završila tim da nikada ne bi dozvolila da ga izneveri na taj način. Naravno, rasprava je završena žestokim vođenjem ljubavi na podu njegove radne sobe. Nakon toga više nisu pominjali Renata, sve dok nije odbila da pođe u Toskanu. Tog popodneva Klaudija i Paola su napravile predah od posla i našle se da popiju kafu. Sedele su u bašti kafea u jednoj prometnoj ulici i uživale u jesenjem suncu. Klaudija se nadala da će možda dobiti neki savet kako da prevaziđe nesporazum između nje i Pjetra.

- Deluješ mi nekako odsutno -rekla je Paola zabrinuto. Pretpostavljam da je to zato što ti nedostaje moj veliki brat. - Da, nedostaje mi, ali se čini da ja ne nedostajem njemu. Nekako bih i prešla preko toga da nisam povređena tim što mi Pjetro ni malo ne veruje. - Ne razumem, o čemu se radi?

- Tvoj brat misli da sam u Milanu ostala zbog drugog muškarca. Umislio je da je jedan mladi slikar, sa kojim sam pre mesec dana potpisala ugovor, zainteresovan za mene, a i ja za njega. Ne znam odakle mu takva ideja jer mu nisam dala baš

~ 98 ~ Anna

Zvoncica

nikakav povod. On je bio taj koji me je uvukao u vođenje galerije, a sada nije sposoban da se nosi sa tim. lako se trudim da moj pristup bude maksimalno profesionalan i objektivan, moj budući suprug očigledno očekuje da sarađujem samo sa ženama ili preterano ružnim muškarcima. Osećam da me je uveo u ovaj posao samo da bi svojoj bogatoj, potencijalno dokonoj devojci obezbedio malo zabave, ali onoliko koliko njemu odgovara. Na njegovu žalost, ja sam to shvatila mnogo ozbiljnije jer je umetnost moj poziv. Ne mogu da dozvolim da olako shvata moju karijeru. Bez obzira na to šta želim nisam mogla da tek tako ostavim sve, a onda odjurim sa njim u Toskanu.

- Sigurno si već shvatila da muškarci iz porodice Toneli imaju pojačanu posesivnost i ljubomoru. Ovim ni slučajno ne branim Pjetra jer mislim da bi morao da bude iznad svojih mana, ali verujem da je tako reagovao zato što te očajnički voli. Sama pomisao da bi neko mogao da te otme od njega, sigurno u njemu izaziva užasan strah. Za galerije nisi u pravu. Pjetro je ponosan što si se tako lako uklopila i što ćeš u bliskoj budućnosti sigurno postići velike uspehe.

- Ne znam šta da radim - uzdahnula je Klaudija. - On se duri kao petogodišnje dete. Već tri dana mi se nije javio. Sigurno očekuje da ja popustim i javim se prva kako bih opravdala krivicu koju uopšte ne osećam. Bojim se da bih takvim činom dozvolila da mi i u buduće prebacije za svaki sastanak sa muškarcem koji mu nije po volji, a to ne želim. Ti kažeš da me očajnički voli, a ja to nijednom nisam čula od njega. Da gaji prema meni takvo osećanje sigurno mi ovo ne bi radio. - Izvini, ali poznajem Pjetra mnogo, mnogo duže nego ti. Nikada se nije preterano otvarao emocijama i rečima. Međutim, apsolutno sam sigurna da je lud za tobom. Da nije tako od samog početka, ne bi ga bilo briga da li ćeš se udati za Bruna ili ne. Veruj

~ 99 ~ Anna

Zvoncica

mi, čak i to što ste imali aferu ga ne bi sprečilo da postupi hladno i gurne te u naručje svog brata. Sa druge strane, nekako imam utisak da ni on od tebe nije čuo te magične reči ljubavi, a kako su muškarci uglavnom sujetne budale, verovatno misli da on nije taj koji treba da ih izgovori prvi. - Misliš da je tako?

- Naravno, lako je to bilo davno, još uvek se sećam nesigurnosti koju smo Marijo i ja imali na početku veze. Srećom, bila sam dovoljno razumna da ga ubedim u svoju ljubav i tako mu dam razlog da i on ubedi mene u svoju. Vidiš, žene su mnogo fleksibilnije i lakše se nose tim stvarima. Zato ti predlažem da nekako izbalansiraš čitavu stvar. Na primer, kako bi bilo da pokušaš da pomeriš neke obaveze i da sebi napraviš nekoliko slobodnih dana? Istina, to znači da ćeš ti biti ona koja će učiniti prvi korak, ali se nadam da je moj brat dovoljno pametan i da će to umeti da ceni i uzvrati ti na pravi način. - Bruno mi je jednom rekao da vaš brat na kraju uvek dobije ono što želi. Tada sam mislila da nije u pravu, ali sam se prevarila. Sada vidim da mu i porodica nesebično pomaže. - To je zato što nam je stalo do tebe kao i do njega. Da te nisam toliko zavolela i da te moj brat ne voli toliko, iskreno, bilo bi me baš briga za tvoje dileme. Ovako, samo želim da budete srećni i da u nama gledaš porodicu koja je uvek uz tebe. Naravno, ti si ona koja odlučuje kako će postupiti, ali je moja obaveza bila da te posavetujem najbolje što umem. - Hvala ti na tome. Mislim da već znam šta ću uraditi.

~ 100 ~ Anna

Zvoncica

Pjetro je već nedelju dana bio u Toskani i bio je pod užasnim pritiskom. Posla je bilo preko glave, a on je bio toliko nervozan da ga je iritirala svaka sitnica. Ipak, to ga nije sprečavalo da se iscrpljuje radom po ceo dan kako bi sebi ostavio što manje prostora da misli šta Klaudija radi bez njega.

Kada je malo ohladio glavu, posle one svađe uoči puta, shvatio je da je preterao. Klaudija nije bila žena koja bi mogla da se predaje nekom muškarcu, onako kako se predavala njemu, a onda da flertuje sa nekim drugim. To jednostavno nije bila njena priroda. Međutim, ostao je strah od toga da je možda poželela da vidi kako izgleda biti u zagrljaju drugog muškarca. Sreća što joj je bio prvi, ujedno je bila i prokletstvo. On je iza sebe imao desetine žena sa kojima je bio i na osnovu toga je bio siguran da je ona prava. A šta je Klaudija imala? Čak nije bio siguran ni da li ga voli, a bio je prevelika kukavica da prvi započne tu temu. Stajao je u jednom od vinskih podruma i zamišljeno gledao u sto na kome su se nalazile čaše sa vinom za degustaciju. Taj deo posla mu je do tada uvek donosio neko posebno uzbuđenje, a tog trenutka nije osećao ništa. U njemu je bila ogromna praznina koju je samo Klaudija mogla da popuni. - Ako nisi znao, neka od najboljih svetskih vina potiču iz Toskane -čuo je iza sebe nežni glas koji ga je naterao da se okrene. - Stvarno? Kako bi ti to mogla da znaš, gospođice Maršal? upitao je, a usne su mu se razvukle u osmeh. Pjetro je tako oslovio jer se setio njihovog razgovora u Veneciji, kada je mislila da on veruje da je Engleskinja. - Jednom mi je to rekao vrsni poznavalac vina. Tada nisam mogla da mu kažem da o vinu znam koliko i on, ali sam se nadala da ćemo jednom biti dovoljno bliski i da ću moći da mu priznam

~ 101 ~ Anna

Zvoncica

odakle potičem. Vidiš, taj prelepi gad me je držao u neizvesnosti i nije mi rekao da zna da delimo više od jedne strasti. Kada sam otkrila da me je lagao, rekla sam sebi da ću se boriti protiv njega do poslednjeg daha. Bilo je to veoma naivno od mene, zato što sam brzo shvatila da bi to bila borba protiv same sebe. Nisam mogla da uradim ništa drugo, osim da mu verujem da će nakon svega biti iskren prema meni. Pokazao mi je da mu je dovoljno stalo, a meni, koja sam već bila ludo zaljubljena nije trebalo ništa više od toga. Ali, to je bilo pre nekoliko meseci i od tada je naš odnos mnogo napredovao. Moja zaljubljenost je prerasla u ljubav, a verujem i njegova. Međutim, sada imamo problem. On sumnja da bih ja mogla da odem u naručje drugog muškarca, a ja ga toliko volim da mi to nikada ne bi palo na pamet. Došla sam ovamo spremna da mu priznam da ću ga voleti do poslednjeg daha, ali isto to očekujem od njega. Ubedio me je da smo stvoreni jedno za drugo i neću mu dozvoliti bilo kakvo nepoverenje. Nikada više ne sme da posumnja u mene. Pjetro joj je u dva koraka prišao i zagrlio je. Njen siguran izraz lica ga je uverio da je svaka njena reč istina. Osetio se kao poslednja budala što je ikada posumnjao u nju. - Volim te, Klaudija. Verovatno te volim još od naše prve zajedničke noći. Trebalo je da ti to odavno kažem, ali sam prevelika kukavica. Mislio sam da ne postoji tako jaka ljubav i strast, a onda sam te sreo i mišljenje mi se promenilo. Izvini, nije trebalo da sumnjam. Ne znam kako sam to mogao posle svega. - Ja ne znam kako si mogao da mi se ne javiš. Ovo je bila paklena nedelja za mene. Nemoj to više nikada da mi uradiš, Pjetro Toneli. Previše te volim da bih to mogla da podnesem.

~ 102 ~ Anna

Zvoncica

- Naravno da neću. Samo mi dozvoli da zaključam ova vrata i odmah ću ti pokazati koliko mi je žao. Kajaću se dok budem ljubio svaki deo tvog tela i dok budem duboko u tebi. Poljubio je strasno, a onda je ostavio da ode do vrata i zaključa ih. Kada se vraćao sinula mu je ideja. - Vidiš, zbog vina je sve počelo. Zar ti se ne čini da ima neke simbolike u tome što jedno drugom priznajemo ljubav baš u vinskom podrumu?

- Nisam razmišljala o tome, ali da, u pravu si. A kada smo već tu, mislim da ne bi bilo loše da obavimo i malu degustaciju. Ako si siguran da nas niko neće uznemiravati, volela bih da mi kažeš kakvog je ukusa tvoje vino kada ga piješ sa moje kože, a ja ću ti reći svoje mišljenje -poljubila ga je sočno.

- Mmm, puna si dobrih ideja, mala. Pristajem na takvu degustaciju i spreman sam da uživam u vinu i ženi, do poslednjeg daha. (Kraj)

~ 103 ~ Anna