Djordje Savic - Zbogom Lu Salome, kci ruskog generala
February 28, 2018 | Author: Centar slobodarskih delatnosti d. o. o. | Category: N/A
Short Description
Poezija i komentari...
Description
ЂОРЂЕ САВИЋ ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА (поезија или „поезија“)
ИЗДАЊЕ АУТОРА и ЦЕНТРА СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ д.о.о. Рецензенти: Зоран Петровић Ненад Кебара Графичка oпрема: Иван Ђуришић Радован Шаренац Слика на корицама: Славко Ђурић Adieu, mon amour, акрилик, 2006. година Илустрације Славко Ђурић Горан Димић Фотографије Предраг Циле Михајловић Небојша Радосављевић Раус
Ђорђе САВИЋ
ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА
`
Крагујевац, 2009.
Ђорђе САВИЋ ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА (поезија или „поезија“)
© COPYRIGHT 2008. by George Savic - Аутор дозвољава умножaвање, копирање, преписи вање, читање и рецитовање своје књиге. Ако немате пара да купите књигу - позајмите је из књижаре где се продаје. Када је прочитате, поклоните књигу неком кога волите. Кад је неко кога волите прочита, нека је поклони неком другом кога воли. Кад тај неко други кога воли онај кога ви волите прочита књигу, нека је врати у књижару где сте је ви позајмили. Ако по знајете аутора поклониће вам књигу и написати посвету. Ако ме не познајете, а стало вам је до моје књиге, упознајте ме. Моји телефони су (034) 363 812, 312 395 и 064 671 6778.
МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ „ПОЕЗИЈУ“ (Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)
Дуга врло дуга прича би била испричати судбину стихова сме штених у оквиру наслова „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ и зато о томе нећете моћи прочитати ни редак који би се подводио под одредницу изражену енглеском речју destiny. Не волим дуга објашњења нити објашњавања да би се објаснило оно што се не да објаснити, а што представља илити јесте живот или, бар, она његова варијанта која настаје необичним и несташним путевима господњим. Уместо онога што сам желео да кажем довољно је да се позовем на Пастернаковог Хамлета, који, оставши сам на сцени, изговара данас лако препознатљиво и лако памтљиво да „проћи живот није што и поље прећи“. Уколико у мом поклапању смисла сестре моје живота тражите било какав смисао, знајте да ми је још увек драга реченица којом Љермонтов у „Jунаку нашег доба“ завр шава последње поглавље названо „Фаталист“, а која говори о томе да он није волео метафизичке разговоре. Па, не волим их ни ја и немам ни једног доброг разлога да у том тону наставим писање редова који имају за циљ тек мале оквире референтног система у који би се сместили младалачки стихови Ђорђа Савића, ако се би ло који стихови могу убацити у логичку фиоку било ког система, па и оног који би имао за сврху њихово представљање или, тачније, појашњење. Ја, свакако, нисам песник. Можда сам то некада био, можда никада то нисам ни био, али, свакако, Ђорђе Савић није песник. И, верујте ми, не осећам се тако ни таквим без обзира на сву љубав према поштованој госпођици Поез ији. Иако сам прошао најмање половину свог живота и није ми преос тало још пуно времена мо жда то некада и постанем. Песници, ако сте заборавили, се и даље
(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)
5
6
рађају, а песник, између осталог, мора да буде леп човек и чисте ду ше. Духовна лепота је предуслов сваке друге лепоте. Нешто од тих услова испуњавам и чинило би ми част да поет ом постанем. То што нисам песник никако не значи да не умем да напишем песму нити да је већ нисам написао. Без обзира на примедбе да и слепа кока кљуцне понеко зрно истина је, бар што се тиче „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“, нешто другачија. Има у „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ неколико добрих песама које ће ме наджи вети под условом да неко од вас који читате ове редове прочита и саму збирку. И да те песме нисам ја испевао сматрао бих их добрим. Скромност ми налаже да их истакнем нудећи вам објављивањем књиге да их прихватите или одбаците. Немам осећај да излазим на двобој силним мачеваоцима, који вешто баратају својим оружјем, па ће моје песме исецкати на комадиће, већ верујем да један естет ски занос делим са својим непознатим пријатељима. „Збогом Лу Саломе“ и етсетера до енглеског сетера и номина тива који упућује на сродство са руским генералом представљајући једину реч у нашем језику која задржава облик у свих седам падежа, иако би ригидни језикословци „кћи“ најчешће мењали по узору на „кћер“ како су до скоро предлагали у правописима, је програмска књига. Програм изнет у поетској збирци „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ састојао би се у намери да се поезији врати до стојанство негде уз пут изгубљено у наивној вери и нади како ће једнога дана поезију сви писати. Тачна одредница мог естетског погледа је негативна поезија, не негирање поезије нити, пак, том негацијом њено превазилажење ка нечему што сама поезија није нити би, када већ то није, у некој будућности то могла да постане. Негативна поезија у оном облику како сам је себи представљао би ла би лишена сваке метафоре, алегорије, епитета и свих осталих стилских фигура без којих поезија формално као поезија не може, ако се свима нама представља таквом, а који је сви заједно запра во одвајају од њене истинске садржине и смисла. Кажем смисла у одређењу садржине подразумевајући под њим и бесмисао као смисао смисла самог при том у потпуности подразумевајући сло боду на којој форма мора да почива и без које се не може и не да дефинисати. Без слободе шта преостаје од нас, ако ње нема ни ми не постојимо или, бар, немамо право да постојимо као људи. Доста запетљавања у кучине тумачења и нити поезије саме, ствар се чини много једноставнијом ако вас уместо са философским мастурба цијама суочим са чињеницама које се подводе под искуственост (за сада док не прочитате „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ само моју, кад и ако је ишчитaте и вашу). Песме у збирци „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ пи сане су пре добрих 20 и можда нешто више година. Искуствено
МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”
то обухвата моја два завршна разреда Гимназије, најстарије и нај угледније у Србији, мој дуг народу, грађанима и радним људима Сајнс Фикшн Југославије, који сам враћао служећи армију по Босни и, након тога, период мог студирања филозофије у Београду. Дакле, време дешавања представе је Двадесети век, а на позорници је само један лик сведен на свој крајње интимни бесмисао. Нека вас то не уплаши: старе песме могу понекад бити боље од старог вина. Песме су довољно одлежале при том брижљиво чуване тако да упоређу јући их са старим вином не правим погрешну компарацију. Ако ништа друго, а оно - аутентична је година производње. О осталом се ваљда не расправља што се опет да подвести под укусе. Можда ће вам моје песме пријати, можда и неће. На вама је, поштовани и драги читаоч е, да ви дате суд о томе. То је уосталом и ваша ствар. Што се мене тиче двоумим се да их подведем под поезију или под „поезију“. Мислим да сам са пар њих заслужио да наводници не ме њају значење и смисао поезији и да се оне могу уврстити у драго ми и надасве мило песништво, али ја нисам сигурно тај који одлучује о томе. Ви сте ти који ће читајући моје песме одлучити да ли тој и таквој поезији треба ставити знаке навода или не. Ја ћу се само сво јим коментарима придодатим поезији или „поезији“ потрудити да разумете зашто и како је нешто написано. Нажалост, одлучио сам да ти коментари иду као посебна књига да својом интересантношћу не би засенили саму поезију с једне стране, а са друге да се поезија не би осетила изгубљена у прозном окружењу. Све песме дате кроз збирку „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ су у оном изворном облику, дакле непромењене ни за једно слово ј, какве су биле и у времену када су настале. Можда је то погрешно: данас бих писао, ако бих и писао, другачије пе сме. Нормално, све око нас, па и ми сами у томе што нас окружује, јесте и јесмо другачије и другачији. Верујем, чврсто верујем у то да песма настаје у трену, све пре тога и све после тога рачунајући огроман рад ка исправљању и дефинисању каквим се представља ткање стихова не припада поезији. Песници се можда рађају, али не и песме. Песме се не пишу и не треба се мучити стварањем, бриса њем и исправљањем. Песме су управо тај зауз дани тренутак у коме настају, та мала лака емоција заноса тог бездана у времену кога никада ни једна естетика не може растумачити нити одгонетнути. Свака песма је убран цвет са најлепшег ружиног грма кога сте ика да замислили. За мене моје песме одишу безбрижношћу времена у коме су записане, а да при том нису изгубиле ништа од свежине коју су доносиле са собом. Лично сам као аутор веом а задовољан савременошћу стихова и њиховом садржином, која је преживела моју верификацију и проверу ваљаности. Најважније у томе јесте да сам својим стиховима антиципирао судбину која се издогађала
(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)
7
8
на начин на који се догодила иако нико није могао да претпостави да ће се заиста и догодити. Овом врстом гротескности само на значеној у претходној реченици нисам желео да вас уверим да је немогуће супростављање датости као таквој све до оног часа када нас прекрије фатум. Напротив, мислим управо супротно. Поезијом је, свакако, немогуће променити свет, али појава сваке нове књиге исти тај свет чини смисленијим и слободнијим удаљавајући га, бар за тренутак, од ентропије за коју мислимо да је једина извесност. Нудећи вам пожутеле странице рукописа заосталог из Двадесетог века суочавам вас са једном врстом некрофилије или нечим што се може означити дракулијанском атмосфером ако већ не гајите љубав и пријатељство са смрћу. На изглед то само изгледа тако, не само из разлога монструозности времена у коме су стихови наста јали које је одисало том условно речено дракулијанском атмосфе ром (која је утицала на емоцију и контролисала исту ту емоцију) у којој је идеологија на издисају након смрти свих религија и свих богова траћила време тражећи нове жртве чијом се крвљу хранила. У ствари оно што јесте тако, како вама год то изгледало, је да пожу теле странице старог рукописа на којима су биле исписане песме заправо представљају не некрофилију већ вазнесење, васкрс пое зије саме која је на папиру преживела све буре са којима ме живот суочавао. Свако вазнесење или узношење ка лепоти и небесима је васкрс смисла, свођење на смисао у свој својој бесмислености на супрот свођења на бесмисао на шта нас историја цивилизације од свог постанка уверава да нам је једино исходиште. Није на одмет написати да су се моје песме највише свиделе тројици песника које сам лично познавао, а који су не само веро вали у поезију већ према њој осећали неку еротску врсту страхо поштовања. Име првог од њих је Миљурко Вукадиновић, други се зове Срба Крајић, а трећи је Ненад Глишић. Прва двојица су песме читали пре скоро двадесет година. Миљурко је седећи те 1988. го дине у жирију Књижевне омладине Србије био одушевљен струк туром саме књиге и песмама да ми је рекао да никада нису добили занимљивију збирку која је далеко надилазила својом концепцијом оно што је едиција „ПЕГАЗ“ до тада објавила. „Неке“ те године у оквиру едиције прве песничке збирке ниједна књига поезије није објављена. Отуда неке под знацима навода те године, јер нисам сигуран, како сам збирку под различитим називима слао 1986. и 1988, када нису објавили ни једну збирку песама. Чини ми се да би то могло да буде 1986. године, а то чини ми се има тај неодређени облик, јер га реконструишем према свом персоналном досијеу ко ји је у та брозоморна времена грозоморно водила тадашња Служба безбедности. Читајући након 5. октобра 2000. свој досије, који се односио на унутрашње непријатеље, у оних месец дана када је гра
МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”
ђанима одлуком Владе било могуће да погледају нешто од онога што је Служба безбедности годинама водила о њима, ужаснуо ме је мали неприметни податак изгубљен у гомили архивираног папира шта сам радио, мислио и говорио да ми је тада требало да буде обја вљена збирка песама, коју сам послао на конкурс. Претходна Сајнс фикшн Југославија се са разлогом срушила као кула од карата уз крвави братоубилачки рат кад се њена политичка полиција бавила небитном књигом песама неког млађаног студента философије. То је и један од разлога, иако ни најважнији ни битан, што се враћам старом рукопису и објављујем песме које су опстале у временима која су прохујала за нама. Једини посредни траг о томе је извештај жирија са конкурса „ПЕГАЗА“ објављен у „Књижевној речи“, где је поменуто и моје име, али и њега ћете наћи на страницама једне будуће књиге, будуће – мислим већ написане,али за сада необја вљене, која ће имати срећу или несрећу да коментарише мој живот и нешто што сам ја сматрао поезијом настало у њему. Срба Крајић и сам песник још од доба ирваса, како му гласи назив збирке пре остале за њим пре него што је збрисао у Француску да не учествује у ономе што се називало етничко-верски рат, који, опет, ја нисам могао да пропустим желећи да будем присутан и тако потврдим француску пословицу да одсутни нису никада у праву мислећи да филм до чијег краја још нисмо стигли неће бити мамутска тв-се рија и да ће ми поћи за руком да угасим светло и закључам капију, је сјајно говорио стихове других песника знајући неколико хиљада песама напамет и рецитујући их увек када му се за то дала прили ка, а најчешће у беог радској кафани „Коларац“, где су се одувек скупљали студенти Филолошког и Филозофског факултета изме шани са колегама са околних уметничких академија. Исти тај Ср ба Крајић је данима носио београдском Кнез Михајловом збирку „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ и читао моје песме свима са којима је седео или на које би наиш ао. Срби Крајићу су се свиде ли моји стихови, није њима био само одушевљен, већ и изненађен, јер су му се чинили крајње необичним, достојним поезије с једне, а протест против исте те поезије са друге стране. Већу потврду се би нисам могао ни да замислим да двојица сјајних песника налазе у мојим стиховима нешто што је добро и што ваља. Трећи песник Ненад Глишић, једно од деце старог оца Бакуњина, много година касније него прва двојица 2005. пронашао је моје песме у броју из 1993. часописа „Кораци“. „Читао сам ти поново песме. Феноме налне су.“- рекао ми је једног септембарског поподнева док смо уз чај справљан самоваром пребирали по револуцијама несталим у претходном веку. Значиле су ми те успутне речи Ненада Глишића, јер се управо око мене тада рушио свет смисла који сам годинама стварао желећи да дефинитивно заборавим себе. Наравно, било је
(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)
9
10
и оних песника, чини се далеко већи број, који у „Лу Саломи“ нису видели ништа од нечега вредног за шта би је требало објавити. Ако ми је за утеху, збирку је читало тек десетак, можда и мање, људи. Помало ме је и зачудило што је песник Владимир Јагличић увр стио и моју песму „Док сам био у француској војсци“ у антологију „Певачи уснуле престонице“, изашлу марта 2006. године у оквиру едиције књижевног клуба (чији члан никада нисам био)названог по првој српској философкињи Катарини Богдановић. Свакако да ми то чини част, али још увек не знам да ли сам то својим песмама и заслужио или ме је приређивач зборника на своју одговорност про мовисао у песника из мени непознатих разлога. Прија ми друштво мртвих и живих песника чији су стихови објављени у „Певачима“ и, кад је већ тако, немам разлога да себе не доживим као антологијску песничку чињеницу. Нека се на мене не наљуте пропуштени Чедо мир Миндеровић, Драган Симић, Данило и Невенка Вуковић који свакако имају значајнији опус, нешто и награда у оквиру тог опуса и, можда, више одговарају појму који се колоквијално подразумева под песником. Увек могу да се позовем на слободу избора и умет ничке критеријуме приређивача, али мене више нико не може да избрише као антологијску чињеницу. То би било то што се подводи под искуственост на коју указу јем на почетку збирке желећи да вам с једне стране као читаоц има пожелим добродошлицу, а са друге, да вас позовем у авантуру иш читавања од чега, као што сами знате, нема ничега неизвеснијег, али ни лепшег. И, поново, то би било то. Све остало пронаћићете у коментарима који прате поез ију или „поезију“. Још само нешто: структуру збирке песама „Збогом Лу Сало ме, кћи руског генерала“ чине два основна питања – како да уђем и како да изађем из Двадесетог века. Изашли смо у међувремену, бар хронолошки у смислу календара, који је, по дефиницији, потре бан и довољан услов сваке цивилизације, из ХХ века, тако да моја песничка игра уметничким правцима и путевима којима се крета ла поезија кроз двадесето столеће представља једну носталгичну реминисенцију за нечим што је неповратно ишчезло, а чини се да није заувек нестало нити превладано, те је све време присутно као да је још увек покрај нас. Питања о уласку и изласку која од ређују структуру збирке испресецана су темама које насловљавају циклусе. Улазак је означен кроз потпитања која представљају ан трополошки обрт настао са Имануел ом Кантом. Тај Кант иза кога се крију теме означене нулама није код мене само тај Кант већ и кант - двосмислено пежоративно значење коју та реч има у ен глеском језику означавајући једноставно “пизду“. Управо на овај начин сам некада желео да почнем неко од својих предавања из филозофије (да сам завршио факс и да га за себе нисам дипломи
МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”
рао у својој глави сматрајући се довољно усавршеним да не морам више да се усавршавам (Философија, што је сјајна ствар код ње, у институционалном облику је, заправо, приватни факултет – учиш га за своју душу. Идући том логиком, не знам да ли је добра али ја верујем да јесте, друштвени факултети би били медицина, електро техника и тако даље, све оно од чега друштво може имати користи, а где су личности или сами људи подређени другима.)). И тада бих разјаснио терминолошку и лексичку природу имена двосмислено се играјући са њима као што то чиним у књизи песама (и оној ко ментара) која се налази пред вама. Нисте ништа разумели након овако рогобатне реченице. Верујте ни ја, али то није разлог да све ово не представља почетак једног дивног пријатељства, како је већ назначено Хемфрију Богарту од стране француског полицијског префекта Казабланке на крају истоименог филма. Задње, али не и последње: поглавље КРУЦИФИКС је једино имало другачији облик од садашњег. Иза теме Кант бесконачно се крио дуги и досадни сонетни венац посвећен извесној у то време младој дами име да јој не спомињем нити да га упоређујем са Пе траркином Лауром, Дантеoвом Беатриче или Јулијом Примицовом Франца Прешерна. Девојка коју сам највише волео од свих жена мог живота сматрајући је неком врстом своје личне иконе (имала је од свега што сам волео све помало, дакле била је идеална) није тај сонетни венац ни са чим заслужила. Ранивши једно друго до вољно дубоко да нам животи крену потпуно другачијим током од оног којим смо мислили да се крећемо (то у ствари важи само у мом случају), након времена које је пролазило и, што је најважни је, заборављало, схватили смо (или сам, бар, ја то учинио) да свуда где постоји љубав престаје поезија, односно, да је љубав без које не би ни света било тако простодушна и глупа да не осећа потребу за стиховима. Да би песник писао стихове, по дефиницији, мора да пати или буде незадовољан: срећни песници не постоје – срећних песника нема. Знате већ, сви срећни песници су срећни на исти начин, а сваки несретан песник је несретан на свој начин како гла си парафраза, онога шта беше а да можда није, Лава Николајевича Толстоја и почетка његових списанија о породичном рату и миру када се у једној кући све из корена изок ренуло, а касније у другој кући једној госпођи засметале уши свог супруга по чијем имену је други велики писац Милан Кундера у „Књизи смеха и заборава“ назвао свог књижевног јунака руског хрта. Несрећне песнике пам тимо, срећне најчешће прескачемо као неинтересантне. Та врста среће коју доноси љубав учинила ме је глупим и тада испевани сонетни венац је и дан данас тешко срање осим оног предивног времена патње посвећеног њему док сам га скоро три године радио римујући и акценте не само слогове. Непојављивање мог сонетног
(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)
11
12
венца је добитак за поезију, ако скромно (и искрено) оценим своје „уметничко“ достигнуће. Данашњи облик Crucifix-а, поготову онај исписан у књизи Коментара, што би се рекло, збирку песама „Збо гом Лу Саломе, кћи руског генерала“ умногоме разрешава, а потом јој даје и димензију која надилази дневну политику и сврстава је у ангажовану уметност. Зашто то називам уметношћу, а не стављам знаке навода испред и иза речи уметност? Одговор је лак: уметност не могу да одвојим од живота остављајући довољно слободе алтер нативи да је не сведем на живот сам. Једино што од сонетног венца посвећеног девојци тривијалног имена каквим се зове свака друга или можда трећа Српкиња треба запамтити су стихови Никите Ста нескуа који су се налазили испод наслова песме. Ти стихови гласе: “Кад бих се мало сагао и у стопало те пољубио, не би ли после тога мало храмала плашећи се да ми пољупце не згњечиш“. Садашњи облик Круцификса говори о слоновима који су те, као и сваке дру ге, пољупце згњечили. Али то се све не уклапа у поезију, то су већ коментари. Дакле, оно што је преостало након свих ових година су поезија (или „поезија“) и коментари. „Збогом Лу Саломе, кћи ру ског генерала“ је тако испала спој поезије и коментара, а ја сам се трудио да на тај начин следим и наставим линију модерне у српској књижевности која је отпочела са Милошем, иако би он више волео да сам написао Милошом, Црњанским и коментарисањем Итаке, ишла преко Борисава Пекића и његових година које су му појели скакавци све до судбине и коментара још увек нашег савременика Радослава Петковића. Наравно, немам претензија да своју поезију и њој придодате коментаре поредим, па ни са књигама које су ми драге и које су утицале на мене, што опет не значи да придајем неку већу важност аутентичности свог поступка нити њим потхрањујем сујету. Па, ја и немам своју сујету, да сам је било када имао зар би стихови „ Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ чекали дваде сет година на објављивање и то у „престижној“ едицији иза које се крије издање аутора. Завршићу круг са оним чиме сам и почео: „Збогом Лу“ је јед на необична књига чудне судбине о којој се не да испричати дуга врло дуга прича. А можда сам вам је негде уз пут на страницама које су пред вама и испричао. Можда ћете је открити уколико сте довољно дубоко посвећени и привржени поез ији. Надам се да ћете том приликом склопити коцкице слагалице верујући да је осмех тај који преостаје на крају кад сав смисао неповратно ишчезне у бесмислености стварног. Надам се, такође, да својим коментарима нисам покварио своју поезију или “поезију“. Поезија се не да ко ментарисати, а чини ми се да је исти случај и с „поезијом“. Никада нема последње речи, па да разјасним још једну ствар. Зашто баш, па редом Ничеов а, Реова, Андреас ова, Фројдова, Рил
МЕТАФИЗИЧКА ШЕТЊА КРОЗ ПОЕЗИЈУ ИЛИ ”ПОЕЗИЈУ”
кеова и ко зна још чија, Лу Саломе као архетип свођења на апсурд артифицијелне стварности? На то питање још увек нисам прона шао задовољавајући одговор мада оправдано претпостављам да је у вези са страхом од дефлорације прикривеним промускуитетним понашањем замаскираним кроз неговање платонских љубавних веза. Лицемерност малограђанског света чинила ми се савршеним дизајном коме треба тежити као идеал у, али је претходно потреб но добро га исмејати. Лицемерно од мене, нема шта. У то име на мојим уснама се још увек налази осмех за који претпостављам да ми нико и ништа никада неће скинути са лица. Без осмеха шта ће бити с нама, а он је увек најбоље решење. Ђорђе САВИЋ
(Кад сте већ стигли, хајде да кренемо)
13
ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА (поезија или „поезија“)
ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА (мефистофеловска метафизика метастазе тренутка)
РЕД НЕРЕДА ИЛИ НЕРЕД РЕДА
Како да уђем у Двадесети век?
VIVЕ LА FRANCE .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дада.. . . . . . 25
КАНТ тема 0 (или Шта могу да знам). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 ДОК САМ БИО У ФРАНЦУСКОЈ ВОЈСЦИ . . . . . . . . . . . . . . . кан кан.. . . . . 28 QUAND J’ETAIS DANS L’ARMEE FRANÇAISE.. . . . . . . . . . . can can.. . . . . 29 БЕЧКА ОПЕРА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сецесија.. . . . . . 32 SWITZERLAND . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рокенрол.. . . . . . 33 СИБИР (BLUES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . љубавна.. . . . . 34 SIBERIE (BLUES)) .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . pepeletvorism.. . . . . . 35 ХОМО РЕЛИГИУС .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . модерна .. . . . 36 ХОМО НИХИЛИУС .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дада.. . . . . . 37 ЗАВОД ЗА АНАТОМИЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . levis legend live art.. . . . . . 38 INSTITUT POUR L’ANATOMIE.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . surealisme.. . . . . 39
17
18
КАНТ тема 00 (или Шта могу да радим).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 ПРАСКОЗОРЈА БУДУЋНОСТИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . футуризам.. . . . . . 45 ИСТРАГА ХАОСА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . дечија поезија.. . . . . 46 ПЕТ МИСЛИ О ИСТИНИ И ЈЕДНО ПЉУНИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . надреализам.. . . . . . 47 ПРОТЕСТНИ МИТИНГ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . конструктивизам.. . . . . 48 МОНТАЖА АТРАКЦИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . хуманизам и ренесанса.. . . . . 50 ДРУГИ ПОГЛЕД НА СВЕТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . егзистенцијализам.. . . . . . 53 ДА ЛИ ВОЛИТЕ НАУ ЧНУ ФАНТАСТИКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сајнсфикшн.. . . . . 54 AIMEZ-VOUS LA SCIENCE FICTION.. . . . . . . . . . . . la science fiction.. . . . . . 55
КАНТ тема 000 (или У шта треба да верујем). . . . . . . . . . . 57 ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ларпурлартизам.. . . . . 59 ПОРТРЕТ УМЕТНИКА У МЛАДОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . поезија XIX века.. . . . . 60 БАЛАДА О ЦРНОМ КВАДРАТУ КОЈИ ТОНЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . динамизам.. . . . . . 61 ЦРНО У ПОЕЗИЈИ ПО ПРВИ ПУТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . рефлексивна.. . . . . . 62 NOIR DANS LA POESIE POUR LA PREMIERE FOIS.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . blaisepascalism.. . . . . . 63 ЦРТЕЖ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . кубизам.. . . . . 66 МАЈАКОВСКИ BLUES .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . регтајм.. . . . . 68 ЦРВЕНИ ЧЕТВОРОУГАО .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . суперматизам.. . . . . 69
КАНТ тема 0000 (или Ко сам ја). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 ПОНЦИЈЕ ПИЛАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . мистицизам.. . . . . 72 PONCE PILAT.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeanpaulsartreism.. . . . . 73 КОЛУМБО .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . брут арт.. . . . . . 76
ЦРЊАНСКИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . аустроугарски експресионизам.. . . . . . 77 Г.В.Ф. ХЕГЕЛ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . флуксус.. . . . . . 78 РАСКОЉНИКОВ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . романтизам.. . . . . 79 ПАС ГОСПОДИНА ЏОЈСА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . симболизам.. . . . . . 81 ЏОН КЕЈЏ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . нихилизам.. . . . . . 83 КОРТО МАЛТЕЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . хиперреализам.. . . . . 84
КАНТ тема 00000 (или Знак питања).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 АПСУРД .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . минимализам.. . . . . 89
КАНТ тема бесконачно (или Круцификс).. . . . . . . . . . . . . . . . . 91 ШЕМА 15 х 15 х 15 .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сонетни венац.. . . . . . 93 празна страница без броја.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Како да изађем из Двадесетог века? SO LONG, ЛУ САЛОМЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . сумрак богова.. . . . . 98
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту).. . . . . . . . . . . . . . 101 РЕВОЛВЕР Г-ЂИЦЕ ЛУ САЛОМЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . љубавна.. . . . 102 LE REVOLVER DE M-selle LOU SALOME.. . . . . . . . . . . . . . revolverism..... 103 I WANT YOU, BERETTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . енформел.. . . . 104 РЕВОЛВЕР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рођење трагедије.. . . . 105 РУСКИ РУЛЕТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фатализам.. . . . 106
19
БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . родољубива.. . . . 108 КОЛАЧИ СА ПЕКМЕЗОМ ОД ШЉИВА .. . . . . . . . . . . . . . . . реализам.. . . . 109 НЕ (Елегија бр. 67) .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . тетка десин шеширизам.. . . . 110 NON (Elégie nu. 67).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . simonedebouardeism.. . . . 111
20
ЛУДИЛО (Је сјајна ствар кад немаш осврт). . . . . . . . . . . . 115 БУЛЕВАР РЕВОЛУЦИЈЕ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . несврстана.. . . . 116 BOULEVARD DE LA REVOLUTION.. . . . . . . . . . . . . . . . . . jeaned'arcism.. . . . 117 КАФАНА „МЕТАФИЗИКА“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . упиши сам.. . . . 120 LE CAFÉ „METAPHYSIQUE“.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . brigitebardism.. . . . 121 ЕЛЕГИЈА бр. 68 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . бирократизам.. . . . 124 ELEGIE N° 68. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jeanemoroism.. . . . 125 ГРОТЕСКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . гротеска.. . . . 128 GROTESQUE x2 .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . grotesque.. . . . 129 ГАЛЕБ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . осврт.. . . . 131 СОНЕТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . jazz.. . . . 132 SONNET. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . piaf.. . . . 133
SUICIDE (Самоубиство је само убиство). . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 СКАНИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . suicide art.. . . . 137 ГАЛОПИРА ЦРВЕНА КОЊИЦА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . руски уметнички експеримент.. . . . 139 ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ЗАГРЕБ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . јејтс suicide art.. . . . 141 ВЕЛИКИ ПОЖАР ЛОНДОНА . . . . . . . . . . . . . . . . . само selfsuicide art.. . . . 143 СПОМЕНИК .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . пост модерна.. . . . 144 SIBERIA(BLUES) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . лед арт .. . . 145 ПЛАГИЈАТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . танго кортасар.. . . . 147
PARACHUTE (Падобран).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 АНАТЕМА У ТРАМВАЈУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . поинтилизам.. . . . 151 SLOVENSKA KRAVATA .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фуцк то алл.. . . . 152 РЕЛИКВИЈА .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . соцреализам.. . . . 153 АПОЛО 11 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . порнографска.. . . . 154
APOLO 11. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . hard core.. . . . 155 LE BOEUF SUR LE TOIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . фовизам.. . . . 156 LE BOEUF SUR LE TOIT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . lamuvizam.. . . . 157 СЛОВО ТУГЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . парацхуте.. . . . 160 ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ ОНА НАС ВОЛЕЛА .. . . . . . . . . марш у пизду материну .. . . 164
ТХЕ ЕНД (Ово је крај). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 ЦИТАТ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . рефлексивна.. . . . 171
ЛА БИОГРАПХИЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 LA BIOGRAPHIE .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . in memoriam.. . . . 173 LES TEMPES MODERNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ayar.. . . . 176 L’ENFANCE D’UN ECRIVAIN FRANÇAIS.. . . . . . . . . . . . . . . jeanrenoir.. . . . 177 LA NOUVEL OBSERVER .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . press.. . . . 182
ЗАШТО (Увек постоји то зашто). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 WHY IS A BECAUSE WHY .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . therefore.. . . . 186
КОШ (или Корпа за отпатке).. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 КАФАНА „ПРОЛЕЋЕ“ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . brownsugar.. . . . 190 ГРЛОМ У ЈАГОДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . јагоде у грлу.. . . . 192 ХОТЕЛ „ЕВРОПА“ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . севдах.. . . . 193 БОСНА ЕКСПРЕС .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . карасевдах.. . . . 194 КЛАСИЦИ .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . mail art.. . . . 195 КАД БИХ БИО ЛУД .. . . . . . . . . . . . . . . . . . everybody knows my troubles.. . . . 196 ДАН КАД САМ БИО УМРО . . . . . . . . . . nobody knows my troubles.. . . . 197
ПОЗИТИВ НЕГАТИВА И НЕГАТИВ ПОЗИТИВА
.. . .
198
Како да уђем у Двадесети век?
„Нема више сликара, нема више писаца, нема више музичара, нема више вајара, нема више религија, нема више републиканаца, нема више ројалиста, нема више империјалиста, нема више анархиста, нема више социјалиста,нема више бољшевика, нема више политичара, нема више пролетера, нема више демократа, нема више армија, нема више полиције, нема више нација, нема више идиотлука, нема више, нема више НИЧЕГА, НИЧЕГА, НИЧЕГА. Зато се надамо да ће се то ново, које ће бити оно што не желимо, родити мање искварено, да ће у самом почетку бити мање ГРОТЕСКНО.“ Луј Арагон, 5.фебруар 1920. године Салон Независних, Париз, Франце, VIVЕ LA FRANCE
25
КАНТ 0
тема (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ) КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
28
ДОК САМ БИО У ФРАНЦУСКОЈ ВОЈСЦИ
француска војска седи и посматра брда око себе. док сам био у француској војсци повлачио сам мрак за собом. француски народ је волео француску војску. касарне француске војске смрделе су више него чекаонице на успутним железничким станицама. француски војници спремали су се за велики рат. магацини француске војске били су пуни. француски народ није имао шта да једе. гетоа и геноцида црно на бело није било.
Како да уђем у Двадесети век?
QUAND J’ETAIS DANS L’ARMEE FRANÇAISE
L’armée française est assise et contemple les collines environnantes. Quand j’étais dana l’armée française j’attirais les tńèbres avec moi. Le peuple français aimais l’armée française. Les casernes de l’armée française puaient plus que les salles d’attentes passagères des gares de chemin de fer. Les soldats français se préparaient pour la grande guerre. Les magasins de l’armée française étaient pleins. Le peuple français n’avais pas de quoi manger. de ghettos et de génocide noir sur blanc non pas.
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
29
30
док сам био у француској војсци седео сам и посматрао брда око себе и јео трешње. онде бог није имао своје. онде је киша падала из ведра неба. онде су времена била лепа времена. француска војска маршира улицама француских градова. француска војска одражава дух француског народа. француска војска одлази у велики прљави рат. француски народ маше за њом.
Како да уђем у Двадесети век?
Quand j’étais dans l’armée française j’étais assi et je regardais les collines environnantes et mangeais des cerises. lors ce que le dieu n’avait pas les siennes. alors il pleuvais du ciel clair. la bas les temps etaient les beaux temps l’armée française marchait dans les rues des villes française. L’armée française maintien l’esprit du peuple français. l’armée française part a la grande sale guerre. Le peuple français lui faisait des signes des mains.
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
31
32
БЕЧКА ОПЕРА
Чекао сам те. Испред бечке опере. А ти, ти ниси дошла у дванаест и пет. Испред бечке опере. Мрзео сам те. Испред бечке опере. А ти, ти ниси дошла. А увертира је прошла. У дванаест и петнаест.
Како да уђем у Двадесети век?
SWITZERLAND (SWISS MADE)
„Проћи ће живот, као што су прошла и Азорска острва.“ Владимир Владимирович Мајаковски Switzerland is a fuck off land PEACE LOVE FREEDOM twist again. Peace love freedom twist again Switzerland is a fuck off land. Switzerland is a fuck off land PEACE LOVE FREEDOM twist again.
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
33
СИБИР (BLUES)
34
Држим је за руку. А људи пролазе. Идемо у месту. Опет је прошао Фјодор Михајлович. Лично он. Јавио ми се. Опет проблеми. И даље идемо у месту. Фјодор није био пизда. Срећан сам. Лично ја. Извините, ја. Хладно нам је. Греје нас љубав. Љубим је. Мој геније се пита: FUCK OFF, TIMES? Идемо. Љубавници. (Кораци). „Откуд ви! Зар ви нисте извршили самоубиство?“ Лед је, јеах. Лед је, јеах. Лед је, јеах. Зима је, јеах. Зашто је хладно? Идемо у круг. Оно постоји, јер постоји, јер је ствар по себи. Идемо у круг.
Како да уђем у Двадесети век?
SIBERIE (BLUES)
Je la tiens par la main. Et les gens passaient. Nous marchons sur place Il est passé de nouveau. Fjodor Mihajlovitch. Lui en personne. Il m’a salué. De nouveau les problèmes Nous continuons sur place. Fjodor n’était pas un con. Je suis heureux. Personnellement moi. Exusez, moi. Nous avons froid. L’amour nous réchaufe Je l’embrasse. Mon genie se demande: FUCK OFF, TIMES? Allons. Les amoureux. (Les pas). „D’ou vous! N’avez vous pas accomplis le suicide?" La glace est, yeah. La glace est, yeah. La glace est, yeah. L’hver est,yeah. Pourqoi fait-il froid? Nous allons en rond. Cela existe, car ça existe, car c’est la chose par soi-mme. Allons en ronde.
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
35
ХОМО РЕЛИГИУС „Уђите, ја сам извршио самоубиство.“ Албер Ками „Уђите без куцања, али вас молим да извршите самоубиство пре него што уђете.“ Луј Арагон „La Revolution Surrealisme“
36
„Ако преживим ову ноћ, написаћу најлепшу песму на свету. Још девет минута до поноћи.“ Ђорђе Савић Не треба веровати у вештице, јер, ево, већ један сат вештице нема. Не треба веровати у враџбине, јер, ево, већ два сата вештице нема. Не треба веровати у зле виле и вилењаке, јер, ево, већ три сата вештице нема. Не треба веровати у Ивицу и Марицу (они су све измислили), јер, ево, већ четири сата вештице нема. Не треба веровати у вампире и зле патуљке, јер, ево, већ пет сати вештице нема. Не треба веровати у те зајебанције, јер, ево, већ шест сати вештице нема. Не треба веровати ни у шта, јер, ево, већ седам сати вештице нема, осам сати вештице нема, и не могу више да чекам, одлучио сам тако, смрт долази запиши то да не заборавиш. А ја? А ја сам као у тунелу и бежим испред воза што долази.
Како да уђем у Двадесети век?
ХОМО НИХИЛИУС (тема хаоса један)
„Он није волео метафизичке разговоре.“ Михаил Јурјевич Љермонтов
37
ГОСПОДИНЕ НИХИЛИСТО, добар дан, чуј пријатељу, упао си у нека у нека говна и нема... Као да нас нема. Мислим, једноставно као да нас нема. Јеби га. Почео сам да трчим, трчим. Све. Све је летело око мене. Смрт. Смрт која се креће. Смрт која се креће и нисам се окретао. Нисам се окретао. Плашио сам се сивих зидова, сивих зидова.
Руски анархисти су почетком века сматрали најстрашнијом смрћу ону смрт када се метак креће заједно са жртвом која трчи и називали су је СТРЕЉБА ПО МАКЕ ДОНСКИ.
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
38
ЗАВОД ЗА АНАТОМИЈУ
„Маша лежи на столу. Да ли ћу се видети са Машом?“ Фјодор Михајлович Достојевски У заводу за анатомију нису хтели да ми дају да читам Ф. Михајловича. Морао сам. А, морао сам. Свеједно што је он био пизда, злочинац, реакционар и фашист. Шта сам овим хтео да кажем? Ја сам овим хтео да кажем: Фјодора нису стрељали. Фјодора нису гиљотинирали. Фјодора нису обесили. Фјодора нису ставили на ел. столицу. Фјодор је умро природном смрћу, вероватно са блаженим осмехом, јер је у задњем тренутку сав срећан мислио управо на тебе, на твоје тело,
Како да уђем у Двадесети век?
INSTITUT POUR L’ANATOMIE
„Macha est couchée sur la t ble, Est-ce que je me verrai avec Macha“ Fyodor Mihailovich Dostojevski A l’institut pour l’anatomie n’ont pa voulu me permetre de lire F. Mikhaiovitch. J’étais obligé. Oh, j’étais obligé. C’est egal que lui étai un con, criminel, réaccionnaire et fasciste. Que voulai-je dire avec ceci? Je voulai dire avec cela: Fedor n’a pas été fusillé Fedor n’a pas été guillotiné Fedor n’a pa été pendu. Fedor n’a pas été mis sur la chaise éléctrique. Fedor est mort de mort naturelle, vraisenblablement avec un doux sourir, car au dernier moment justement tout heureux pensait a toi, a ton corps,
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
39
40
на твој ум. Легенда живи, легендарни писац је у самртном ропцу дрхтао сматрајући да на овом свету постоји једна дивна жена за коју вреди умрети. Он је умро. У то нећу да улазим. Он је све нас оставио у дубокој тузи. Мислим да нас све спашава љубав према теби.
Како да уђем у Двадесети век?
a ton esprit. La légende des vivants écrivain légendaire et dans son râle mortel tremblait croyant que sur ce monde existe une femme admirable pour laquelle on voudrait mourir. Lui est mort. Je ne veux pas me mêler de ça Lui nous a tous laissé en profonde tristesse, Je crois qu’il nous sauve tous. L’amour envers toi.
КАНТ тема 0 (или ШТА МОГУ ДА ЗНАМ)
41
КАНТ 00
тема (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ) КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
ПРАСКОЗОРЈА БУДУЋНОСТИ
ла ла, ла, Ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла,ла,ла,ла,лал,ле,леро,лала, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла,ла,ла,лал,ла,ла,ла, ла, ла. ла, леро, ла, лр,лл, ло, о лола,ла,ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, ла, х ла хх а х хм. а х а х а х а х а хм х х ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,леро,ла,ла,ла. б и о сам јесам и бићу на линији. ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ал,ал,ла,ла,ла. ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ла,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал. ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал,ал, ла,лала,,ла,ла,ла,ла,ла. генерална линија лал а.
КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
45
ИСТРАГА ХАОСА
46
Данилу Хармсу „Па где је излаз? - питао је друг Стаљин. - Излаз је, - одговарао је друг Стаљин - у прелазу... Другог излаза нема.“ Историја СКП(б) стр.326 Оптужен. Ухапшен. Смрт. Обериути. реакционарно жонглерство. литералних хулигана. распада се. стварање антисовјетске. монархистичке организације. у области. дечије књижевности. Истрага је утврдила. смишљено иступање. бесмисленим стиховима. како би одвратили. радничку класу. од изградње социјализма. деструкција. безизлазност. теме хаоса. и безнадног Ничега. Покој му души. Амин. (Истрага је у току)
Како да уђем у Двадесети век?
ПЕТ МИСЛИ О ИСТИНИ И ЈЕДНО ПЉУНИ
„Енглеска од вас захтева да извршите своју дужност.“ Лорд Хорације Нелсон пред битку код Трафалгара
Мисао број један: Истина увек вређа. Мисао број два: Вређај док имаш кога. Мисао број три: Истини је тешко погледати у очи. Мисао број четири: Истина нема очи. Мисао број пет: Није важно, ипак ћемо пљунути истини у очи. Пљуни.
КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
47
48
ПРОТЕСTНИ МИТИНГ
Запалити Рајхстаг. Набити Нерона у Александријску библиотеку и гледати како гори. Гледати крах, хаос и рушење Бабилона. После отићи и снимити филм ПРОТЕСTНИ МИТИНГ испод наслова стоји поднаслов ЗА СЛОБОДНО КРЕТАЊЕ. Пратити човека који лежи на улици. Камера све време држи исти кадар. Све нормално тече и улази у кадар, улица, живот, судбине, ко још... Видети масакр поезије. Немогућност плакања. Бити с ону страну времена Бити онда кад настане ишчашење времена (свакако наћи погодан тренутак). Поезија обмане,
Како да уђем у Двадесети век?
49
лаж, тонепостоји. Све се снима. Војник два пута бржи од сопствене сенке је дошао тихо и ушао у легенду. Деца читају у читанкама о масакру поезије. Махнито бунило. А мисли које не постоје, мисли којих нема и не долазе. Око Александријске библиотеке налазе се жице, а неки луд човек црта кругове. Луд човек устане понекад и дуго шета у круг. Онда поново написати: Поезија обмане, лаж, тонепостоји. Све се снима. А мисли које не постоје, мисли којих нема и не долазе.
КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
50
МОНТАЖА АТРАКЦИЈЕ
Андреју Вишинском, врховном државном тужиоцу СССР-а „Сахрањују великог Вишинског.“ Пабло Неруда „Велике цивилизације се познају по лимузинама.“ Betty Blue,„37,5“ Господар није хтео да прља руке, све своје непријатеље пребацивао је на вас. Имали сте добар обичај: носили сте, као Мајаковски, сапун у десном џепу плашили сте се да вам неко, онако пријатељски, не стисне руку. Ко би се сећао имена инквизитора, па има их на сваком кораку: историје се поклапају са црним хроникама нико их више не чита ни у новинама. Господаре сви воле да служе што више зла остаје за њима то у њих више верују. Једино поштовање је страхопоштовање, у сваком анархисти крије се по један разочарани диктатор. Спасили сте човечанство,
Како да уђем у Двадесети век?
побили сте 20 милиона диктатора, колико би сапуна само требало док се све што би они могли да направе не опере. Добро, радили сте свој посао. Све што је могло да се стрељастрељали сте. Све што је могло да се обесивешали сте. Све што је могло да се затворизатворили сте. Све што је могло у Сибиротишло је. А онда сте у паничном страху чекали да дође следећа чистка: шта онда кад господар престане да лута лавиринтима сивих соба где се светло никада не гаси и седне у своју црну лимузину „Завода имена Стаљин“ која га вози поспаним улицама Москве и док се бркови са задњег седишта осмехују пахуљицама заустави испред ваше зграде? Шта онда док ви пренути из полусна са прозора посматрате како му двојица у кожним мантилима отварају врата и он се отресајући снег са једноставног капута пење ка вашем спрату и шта онда када чујате кораке степеништем? Кораци вам доносе чињеницу да сте троцкистичко говно, империјалистичко ђубре, презрени авантуриста, проклета гадост, анархоиндивидуалиста, издајник социјализма,
КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
51
52
шпијун страних сила, ситнобуржоаска мрцина, смрдљива гомила људских отпадака, бесни и прљави пас, страна агентура, фашистички гнојавко, сарадник опозиције, непријатељ народа, завереник против Стаљина и совјетске власти, проклета мешавина лисице и свиње, слуга буржоазије, припадник банде крвавих убица, плаћеник британске дворске камариле, не би ли онда за себе захтевали смртну казну? Добро, радили сте свој посао, а онда сте у паничном страху гледали сваке ноћи кроз прозор можда лимузина „Завода имена Стаљин“, баш сада, кад изнова пада снег пахуљицама слеђених осмехом бркова са задњег седишта, стаје испред ваше зграде. Искрено, радили сте свој посао, пахуљице немају разлога да вас не пусте да спавате. Радили сте свој посао, доказе нисте проверавали, свако од оптужених је и онако све признао.
Како да уђем у Двадесети век?
ДРУГИ ПОГЛЕД НА СВЕТ
бацио сам други поглед на свет
видео сам ванвременску тачку и даље су два и два једнако добро је
КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
53
54
ДА ЛИ ВОЛИТЕ НАУЧНУ ФАНТАСТИКУ?
Да ли тај и тај глумац игра у том филму? Игра. А да ли тај и тај глумац игра у том филму? Игра. А да ли та и та глумица игра у том филму? Па, игра. Да ли она глумица игра у том филму? Игра. Да ли ова глумица игра у том филму? Наравно. Да ли тај глумац игра у том филму? Да, игра. Да ли онај глумац игра у том филму? Игра. Да ли овај глумац игра у том филму? Игра. Да ли ти играш у том и том филму? Играм. Да ли волиш научну фантастику?
Како да уђем у Двадесети век?
AIMEZ-VOUS LA SCIENCE FICTION?
Est-ce que tel ou tel acteur joue dans ce film? Il joue. Et, est-ce que tel et tel joue dans ce film? Il joue Est-ce que telle et telle actrice joue dans ce film? Mais elle joue. Est-ce que cette actrice joue dans ce film? Elle joue Est-ce que cette autre actrice joue dans ce film? Naturellement, Est-ce que cet acteur joue dans ce film? Vue, il joue. Est-ce que cet autre acteur joue dans ce film? Il joue. Est-ce que celui autre acteur joue dans ce film? Il joue. Est-du que cet joue dans ce film? Je joue. Aimez-tu la science fiction?
КАНТ тема 00 (или ШТА МОГУ ДА РАДИМ)
55
КАНТ 000
тема (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
58
Како да уђем у Двадесети век?
ШТА ЈЕ УМЕТНОСТ?
Мишљах то бејаше квадратно поимање круга што се бесомучно вијаше над нама самима чекајући на бескрајне дубине рађања, ембрион ништавила.
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
59
ПОРТРЕТ УМЕТНИКА У МЛАДОСТИ
„Пратим ток мисли.“ Џејмс Џојс
60
Знаш, имам проблеме. Долазе људи отуђеног света причају о природним лепотама отуђеног света. Или о фудбалу. Бојим се да мислим. Ланац је ипак довољно дуг. Све је ствар имагинације. Ланац је ствар имагинације. Пас лаје колико је ланац дуг. Писали сте поезију? Боље, били сте поета. Не говорите, не говорите, грађанине. Знам, знам, говорим глупости. Куда то води, грађанине? У хистерију. У лудило. У хисторију. Не. Не умем да напишем химну. Не знам како изгледа писати химне. Шта је уметност? Нема места за велике речи. Was ist kunst? Бездан је занос. What is art? Шта је писац хтео да каже?
Како да уђем у Двадесети век?
БАЛАДА О ЦРНОМ КВАДРАТУ КОЈИ ТОНЕ
61
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
62
ЦРНО У ПОЕЗИЈИ ПО ПРВИ ПУТ
„Једна вечери шетао сам неком стазом. С једне стране лежао је град, а са друге фјорд. Био сам уморан и болестан, стао сам и погледао сунце је залазило - облаци су били натопљени крвавим црвенилом. Осетио сам како се природом пролама врисак; Ту слику сам сликао - насликао сам облаке као праву крв. Боје су вриштале. То је постала слика ВРИСАК.“ Едвард Мунк Ова песма мора да буде лична, јер не срећеш сваког дана солипсисту, и ниси тако репресивно толерантан да отераш првог на кога наиђеш у пизду материну у спонтанитет тренутка у субјективну категорију говна. Мора да сам постао опет радикални скептик, а није ми то требало, јер сам лепо шетао Кнезом ФИЈУ ФИ ФИЈУ ФИ са освртом на добре рибе. И са освртом тако идеш и наиђеш на тамни вилајет, и пази, јеботе, стварно тамни вилајет и то тамни вилајет могућност избора и тамни вилајет немогућност избора, у ствари црно је наш уметнички израз са освртом црно је само црно. Свиње.
Како да уђем у Двадесети век?
NOIR DANS LA POESIE POUR LA PREMIERE FOIS
„Un soir je me premenais seul dans une allée. D’un coté s’étendait la ville, de l’autre un fiord. J’étais fatigue et malade, je me suis arrêté et j’ai regarde le soleil se couchait - les nuages étaient trempé d’un rouge sanglant. J’avais le sentiment que dans la nature se produisait un roulement de cri; Cette peiture je l’a créais - j’ai créé les nuages comme du vrai sang. Les couleurs criaient. Cela est devenu la peinture LE CRI.“ Edouard Mounk Cette poésie est obligatoirement personnelle, car tu ne rencontre pas tous les jours le solipsiste, et tu n’est pas si repressivement tolérant pour chasser le premier que tu rencontre dans le con de sa mère dans la spontanéité de l’instant dans la catégorie subjective de merde. Certainement que je suis devenu un sceptique radical, et cela ne m’était pas néssaire, car je me promenai bien avec le duc FIJU FI FIJU FI avec le regard sur les jolies sirènes. Et avec le regard tu vas et tu rencontre le sombre village natal (le vilajet) et tiens, enculé, vraiment le sombre vilajet et le sombre (vilajet) possibilité de choix et le sombre vilajet ville natale impossibilité de choix, en réalité le noir est notre expression artistique avec le regard en arrière le noir c’est le noir. Les cochons
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
63
64
Нема љубави. Нема поверења. Нема пријатеља. Само мириси. Смрад ближњег твог. Постоји само: 1. математика 2. музика 3. лака музика Зашто ја хоћу смрт, кад ме одавде ништа не би дигло чак ни светска револуција? Не питајте ме откуд то знам. Изгледа да сам опет проклето у праву. I 'm professional. I 've killed for money. But, you are my friend. I 'll kill you for nothing.
Како да уђем у Двадесети век?
il n’y a pas d’amour. Pas de confiance. Pas d’ami. Seulement l’odeur. Puanteur de son proche. Il existe seulement: 1. la mathématique 2. la musique 3. la musique légère Pourquoi moi je veux la mort, car d’ici rien ne me lèverai meme la révolution mondiale? Ne me demandez pas d’ou sais-je cela. Il me semble que je suis encor sacrément en véritée. I’m professional. I’ve killed for money But, you are my friend. I’ll kill you for nothing
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
65
66
ЦРТЕЖ
Драгану Лубарди трешња, лист, додир, цвет, бор, звезда, радост, смрт, линија. почни да црташ! трешња, лист, додир, цвет, бор, дрво, светлост, тама, цртеж. почни да црташ: цртеж ћути. пет пута је одболовао запаљење плућа у паризу трчећи за туберкулозом они са туберкулозом добијали су малу топлу собу у паризу. јурио је смрт и кугу и јахао је
Како да уђем у Двадесети век?
глад и страх желео је да црта и чита у малој топлој соби у паризу. трешња, лист, додир, цвет, бор, звезда, светлост, тама, цртеж. а ње нема. нема у. проклетство. рефрен: иде трешња, лист, додир, цртам трешњу, цртам лист, цртам реч, цвет, бор, звезда. мало црташ. у паризу се сећао док су штенад кевтала на монмартру очеве молитве, три прста и пса који лаје да зло долази. згариште, трешња, лист, додир, цвет, бор, лавеж, звезда, светлост, смрт. цртеж ћути.
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
67
68
МАЈАКОВСКИ BLUES
Поводом 55-годишњице samoubojstva изашло је пригодно ilustrirano издање “В.В. Мајаковски живот и смрт у сликама„. Том приликом В.В. Мајаковски је написао: “Владимир Мајаковски је становао у улици Владимира Мајаковског број девет.„ Следи потпис. 14. travnja 1985. године.
Како да уђем у Двадесети век?
ЦРВЕНИ ЧЕТВОРОУГАО
„Лепо је што су још сан и уметност привлачни.“ Василиј Кандински Излаз из уклетог круга. Трећа улица лево. Нешто сам постао уклет. Луталица Холанђанин. Nizozemac. У име успомене на Кандинског нацртао сам велики троугао и написао КРАЈ. Путовање на Запад. Reise nacht Osten. Рушење западне декаденције. Прича са Дивљег Истока. Долази 1984.
КАНТ ТЕМА 000 (или У ШТА ТРЕБА ДА ВЕРУЈЕМ)
69
КАНТ
тема
0000 (или КО САМ ЈА) КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
ПОНЦИЈЕ ПИЛАТ 72 Шта је то истина? Реци ми, Исусе, шта је то истина и како се постаје бог и зашто ја остајем са тобом, ја скептик, који не верујем ни у једног Бога, ни у тридесет сребрењака, ни у те цркве које долазе за пророцима и гледам те бедног испред себе знам: нема чуда. Они који те сад издају учиниће твоје име славним, док се тамни облаци надвијају над земљом јудејском ти који си ишао небом висићеш главом окренут надоле. Заборави шта је то истина и како се постаје бог и да сам ја остао са тобом само, реци ми, Исусе, шта је то истина, шта је то истина, шта је то истина. Петар ће направити цркву, Павле ће бринути да ко не задоји народ неком другом науком света, а не од бога, Јован ће твоју љубав претворити у милосрђе, Матеј ће се вући за тобом као псето, док те буду разапињали на крст и кад ни у шта више не будеш веровао, онда ће после растргнути твоје тело и пљунуће на твој наук, а ти
Како да уђем у Двадесети век?
PONCE PILAT
73 Qu’est-ce la vérité? Dis-moi, Jésus, qu’est-ce que c’est la véritée et comment devient-on dieu et pourqoi je reste avec toi, moi sceptique qui ne croit en aucun Dieu ni au trente piastres ni a ces églises qui viennent avec les prophétes et je regarde ce misérable devant moi je connais: il n’y a pas de miracle. Ceux qui te trahissent a present rendront ton nom célèbre, pendant que les nuages sombre se lèvent au-dessus de la terre judaïqe toi qui allais avec le ciel tu serà pendu avec la tête tournée en bas Oublis Qu’est-ce la véritée et comment devient-on dieu et moi si j’étai resté avec toi seulement, dis moi Jésus, qu’est-ce la véritée, qu’est-ce la vŕitée qu’est-ce la véritée. Pierre fera l’eglise, Paul s’occupera que personne n’allaite le peuple d’une autre science mondiale, et non de dieu, Jean va changer ton amour en miśericorde Matthieu se trainera après toi comme un chien quand il te crucifierons sur la croix et quand tu ne croiera plus a rien, et alors après il vont déchiqueter ton corps et cracher sur ta science, et toi
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
74
Бог бићеш мртав и бићеш сам и бићеш остављен од свих. Знам, чуда не постоје, не остаје ништа за нама пук је прост не схвата и проклињаће сви име твоје и презираће дан кад си сишао међу Јевреје да би постао ISUS NAZARENUS REX IUDEAM, али плашиће те се. Помисли колико глупости у свему томе: Исус Назарећанин, цар јудејски, који није са овога света, онај који доноси љубав и нек буде воља твоја и нек земљом завлада страх и нек све прекрије фатум. Никад се нико неће вратити, добро знаш да је могуће побити читаве народе и да ће тећи крв и земљом и небом и да сотона ништа није крив. Само, ко ће теби, Исусе, све опростити, иако богове руше, богови никад не умиру и неће бити довољно добре црне рупе у којој ћеш моћи да се сакријеш. А Јуда, Јуда те је једини волео. Само реци ми, Исусе, шта је то истина, шта је то истина, шта је то истина.
Како да уђем у Двадесети век?
Dieu tu seras mort et tu seras seul et tu seras abandonné de tous. Je sais les miracles nexistes pas, il ne reste rien après nous l’oignon est simple il ne comprend pas et maudiront tous ton nom et mépriseront le jour quand tu est descendu entre les Juifs pour devenir JESUS NAZARENUS REX IUDEAM, mais ils vous craindront. Pense combien de bêtise dans tout cela: Jesus de Nasareth, empereur judaïque, qui n’est pas de ce monde, celui qui apporte l’amour et que soit ta volontée et qu’avec la terre commence le reigne de la terreur et qu’il couvre tout fatum. Personne ne reviendra jamais, tu sais bien qu’il est possible de tuer des peuples entier et que le sang va couler sur terre et au ciel et que le démon n’est pa coupable de rien. Seulement Jésus qui va a toi tout pardonner, quoique les dieux détruis ent les dieux ne meurent jamais et il ne serons pas sufisament bonne les trous noires dans les quels tu pourras te cacher. Et Judas, Judas étais le seul a t’aimer. Seulement dis moi, Jésus, qu’est-ce la véritée, qu’est-ce la véritée, qu’est-ce la véritée
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
75
76
КОЛУМБО
„Одисеја дубоко уснулог искрцаше на Итаку“ Копно је било на видику. Мисао проструја кроз њега: Можда бих баш сад могао да је откријем! - ДО КУРЦА! - разлеже се палубом. Па ово није Америка. А м е р и к а и Енглеска биће земља пролетерска.
Како да уђем у Двадесети век?
ЦРЊАНСКИ
„Одисеја дубоко уснулог искрцаше на Итаку“ Копно је било на видику. Мисао проструја кроз њега: Можда бих баш сад могао да је откријем! - ДО КУРЦА! - разлеже се палубом. Па ово није Америка. А м е р и к а и Енглеска биће земља пролетерска. Пут је био блатав. Све сам изгубио негде у лишћу. Био сам врло нежан, млади господин. Али ја већ у детињству нисам могао да спавам.
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
77
78
ГЕОРГ ВИЛХЕЛМ ФРИДРИХ ХЕГЕЛ (parachute)
нешто ми се зајебало у глави бацио сам камен и дуго врло дуго сам гледао кругове на води знам доста дуго знам нешто ми се зајебало у погледу на свет главу одавно не носим са собом идем идем у пизду материну враћам се одмах
Како да уђем у Двадесети век?
РАСКОЉHИКОВ
„Она је тако растројена. Њој треба фина нега.“ Фјодор Михајлович Достојевски Историја лудила у доба социјализма. Данима је тражила добро степениште. Ниједно није довољно смрдело на влагу. Ниједно није било покривено кречом који уништава све оне бубице које се претварају баш у Франца Кафку, човека моје крви који ме чека да му се придружим кад и ја довољно посивим. Онда ми је показала степениште и рекла: БАБА. Записао сам адресу. Данима смо писали писма са цитатима из ЗЛОЧИНА И КАЗНЕ. Онда је и то било готово и било је време да је посетимо. Баба је отворила врата, позвала нас да уђемо у салон и рекла да нас већ данима чека. Отишла је да скува кафу и док смо ми гледали гомилу наших неотворених писама баба се вратила држећи секиру иза леђа.
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
79
80
Баба је у руци скривеној иза леђа држала секиру. Баба је у руци скривеној иза леђа држала секиру. Баба је у руци скривеној иза леђа држала секиру. Баба је у руци скривеној иза леђа држала секиру.
Како да уђем у Двадесети век?
ПАС ГОСПОДИНА ЏОЈСА
„Без варвара шта ће бити са нама, а они беху неко решење.“ Константин Кавафи „Судбина им је презриво дала попуст на своје вредности.“ Џејмс Џојс Господин Џојс вечерас неће изаћи у шетњу. Вечерас пада киша. Из ведра неба. И ту бог нема своје. „Првом приликом“ каже господин Џојс, „да, првом приликом купићу кишобран.“ Сва друга господа имају кишобране. Само господин Џојс нема. Сва друга господа могу да шетају по киши и по највећем пљуску. Само господин Џојс... Господин Џојс вечерас неће изаћи у шетњу са својим псом. Вечерас пада киша.
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
81
82
И пас господина Џојса је остао у кућици. Иако је време пасје. А и из небеса се сручио огроман пљусак. На земљу. Пас господина Џојса воли старог отменог господина Џојса. Зато што... Зато што стари отмени господин Џојс нема кишобран. Сва остала господа имају кишобране. Само господин Џојс нема. Сва остала господа изводе своје псе у шетњу по киши и по највећем пљуску. Само господин Џојс...
Како да уђем у Двадесети век?
JOHN CAGE
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
83
84
КОРТО МАЛТЕЗЕ
„Исусе, све сам их побио!“ Дастин Хофман у филму Сема Пекинпоа „Пси од сламе“ Да ли ти се чини да овај град личи на Витлејем? Не, не чини ми се да овај град личи на Витлејем. Полиција, руке горе! Говорите ли енглески? Имате право на адвоката! Какве потребе има за новим Христом, па и овај је одавно мртав. Мртав је, мртав је. Спасио је свет једном за свагда. Ако хоћеш зови Корта Малтезеа можда би он могао да им помогне. Шта Корто ради са својом депресијом, можда је баца ајкулама, можда је пушта да остане на киши, истреса је као семе на под испред огледала, можда је нема, можда му није ништа само му је рупа од метка изнад левог ува и само се смешка зато што му грамофон није пао на главу док му је догоревала последња цигарета. Да ли ти се чини да овај град личи на Витлејем? Да, овај град личи на Витлејем. Човече, ово је Падова. Ово је двадесети век. Бог је одавно мртав.
Како да уђем у Двадесети век?
85
И овај град је одавно мртав. Црвене бригаде, шта је са њима? Не постоје. Зашто смо онда долазили овамо? Добро, ви сте Хуго Прат? Да, ја сам. Касните вечерас. Шта вам треба? Кортов број телефона. Хало, Корто... Пробудили сте ме. Неки момци. Да. Brigate rosse. Да. Упали су у депресију. Сутра нико неће знати ништа о тим лудим анархистима. Да, двадесети век. Слепо црево. Да. L' homme revolte. Оловна времена. Да, тероризам. Учини нешто. Кажи нешто? Па, то није мој стрип. Малтезе, настави да спаваш. Нека те нико не буди. Ово није стрип. Да ли овај град личи на Витлејем? Ове године је краљ послушао пророчанство: Све их је побио.
КАНТ тема 0000 (или КО САМ ЈА)
КАНТ
тема
00000
(или ЗНАК ПИТАЊА) КАНТ тема 00000 (или ЗНАК ПИТАЊА)
АПСУРД
Ја.
КАНТ тема 00000 (или ЗНАК ПИТАЊА)
89
тема
бес
КАНТ коначно (или КРУЦИФИКС) КАНТ тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)
92
Како да уђем у Двадесети век?
ШЕМА 15 х 15 х 15
На овим страницама се налазио Сонетни венац – тужно бугарање у петна естерцу, петнаест основних строфа са петнаест почетних слова имена и презимена жене чије име није заслужило да уђе у српску књижевност. Српска књижевност тиме није ништа пропустила. Српским песницима и студен тима књижевности поклањам шему да својим љубљенима, ако имају пет наест слова у имену и презимену, јер се моја идеална драга својом висосшћу није уклапала у прописаних четрнаест, испевају сонетне венце. Шема мог сонетног венца са петнаест строфа петнаест слогова и петнаест редова састављена од петнаест различитих модела сонета петнаест највећих свет ских песника почињала је са Александром Сергејевичем Пушкином и његовом формом АББААББАААБЦБЦ чему сам додавао мој последњи петнаес ти ред А. Настављала се истим тим последњим редом из првог сонета сада у верзији Франческа Петрарке АББААББАЦДЦДЦД са мојим петнаестим редом Б. Након Петрарке долазио је Данте Алигијери, такође почињући мојим послед њим стихом, са сонетском структуром АББААББАЦДЕЕДЦ и завршава јући придодатим петнаестим стихом В. Четврти сонет је био извајан по узору на Микеланђела ди Лодовика ди Леонарда ди Буонаротија ди Симонија почињући са мојим Вједи завршавајући са Глагол. Мој последњи петнаести ред Г отварао је улазак у Шеноино АББААЦЦАДДЕФФЕ, а Аугуста бих остављао испевавши стих Д, којим бих почињао заједничку шетњу са Иваном В. Лалићем поетском стазом која се успињала ка бесмртности маршутом АБАБЦДЦДАЦАЕДЕ довршавајући петнаести стих означен почетним словом мога имена Ђ, којим сам у седмом сонету прилазио Вилијаму Шек спиру и његовим драмским АБАЦДЦДЕФЕФГГ додајући им последњи ред Е следећи Адама Мицкијевича АБАБЦДЦДЕФФЕЦЦ искоракнувши као неко Ж у петнаестом реду. Тим истим стихом кога сам жацнуо са Ж следио сам у деветом сонету најчешћу и најстарију форму сонета АББААББАЦДЕЦДЕ коју, како све форме имају неког свог Творца, приписују поштованом Анониму су. На то сам морао на крају да ставим своје З чиме сам и у десетом сонету
КАНТ тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)
93
94
сонетног венца отпочео нешто модернију варијанту форме венчане за сонет А1Б2Б2А1Ц (састоји се од А) Д (састоји се од Б2) Ц (састоји се од А) Е1Е2 (састоји се од Е) ДД2 (састоји се од Д1) ДД2 и након тога да завршим са И као последњим петнаестим редом десетог и првим почетним једанаестог певања у коме сам опет нешто мало морао да структуру сонета размрдам и учиним са АБАБЦДЦДЕФЕГФГ интересантнијом. На крају кецкец соне та био је ред Ј који је био почетак дванаестог апостолског у коме сам следио АБАББАБАЦЦДЕЕД ставивши у реду број 15 и словима петнаест слогова означивши их са К којим је почињао тринаести баксузни сонет са правилним распоредом, па такав сонет структуре АББААББАЦЦДЕЕД не без разлога зову правилан. Мој петнаести последњи ред правилног сонета претварао се у први четрнаестог у оба случаја носећи Л као индентификациону карту. Са Л почиње и прво име у имену Лу Саломе, па је главна шема тог код свих дру гих завршног осим код мене сонета била у формалном смислу форме преузета од Рајнера Марије Рилкеа и гласила је у истој тој поетско-шематској форми АБАБЦДЦДЕФЕГФГ (пронађите где сам своје лево крило Рајнер Марију Рилкеа још ставио у матрицу). Последњи петнаести ред чинили су стихови означени са почетним словом речи Љубав, а тако је отпочињао и петнаести сонет који је својом верзијом АББАЦДДЦЕЕФГГФ најчешће певао Алекса Шантић. Након тога, после завршног реда А са којим сам желео да покажем да смо се све време вртели у кругу, следио је шеснаести сонет састављен од почетних стихова претходних петнаест. Шема тог шеснаестог није била АБВГДЂЖЗИЈКЛЉА како сам вам представљао већ АААААААААААААААА у смислу да су се сви слогови и све речи римовале (и сви акценти у њима, што је до сада у српској култури једино пошло за руком Драгиши Станојевићу (па нико од вас није ни чуо за Драгишу Станојевића, првог српског републиканца, анархисту, радикалца, научног социјалисту и тако даље и тако даље све пр вог) док је у пожаревачком затвору писао октава римама свој спев „Милош Обилић“ и уводну поему „Раваница“ узгред маестрално преводећи Ариостовог „Бијесног Роланда“, Тасов „Ослобођени Јерусалим“ и Дантеову „Божанствену глуму“ за шта му се захвално потомство одужило тако што су тек 20 и 40 година након његове смрти најзад објавили преводе). Моделом сонета Алексе Шантића сам завршио из разлога што сам знао судбу и све што ме чека, али страх ми није заледио груди, јер волови јарам трпе, а не људи. Сонетним вен цем сам направио круг, јер сам све време и ишао у круг.
Како да уђем у Двадесети век?
без броја
празна страница
Како да изађем из Двадесетог века?
98
„Али Лу, каква ви писма пишете. Тако пишу мале осветољубиве ученице... Разумите једанпут: ја хоћу да се Ви предамном уздигнете, не да сами себе смањујете... Збогом, моја драга Лу, ја Вас више нећу видети. Сачувајте своју душу од сличних радњи, и поправите над другима, а нарочито на моме пријатељу Реу оно, што на мени више поправити не можете.“ Фридрих Ниче, поледње писмо Лу Саломи
Како да изађем из Двадесетог века?
99
КАНТ тема бесконачно (или КРУЦИФИКС)
РЕВО
ОЛВЕР
(или Бубица Убијена У Месту) РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
102
РЕВОЛВЕР Г-ђице ЛУ САЛОМЕ
И Ви ћете ме убити. Напунићете Ваш пиштољ. Водом. Уперићете цев воденог пиштоља у моје лице и дуго врло дуго прскаћете. Волим да Вас посматрам, госпођице, док се дуго врло дуго смејете. Волим да Вас посматрам, госпођице, док се дуго врло дуго смејете. Стајаћу мирно и Ви ћете се смејати. Ви ћете се дуго врло дуго врло дуго смејати. Ваш смех ће се сливати са водом низ моје лице.
Како да изађем из Двадесетог века?
LE REVOLVER DE M-selle LOU SALOME
Et vous allez me tuer. Vous allez armer votre pistolet. Avec de l’eau. Vous allez pointer le canon de votre pistolet a eau vers ma figure et longtemps très longtemps vous m’arroserez. J’aime a vous regarder, mademoiselle, tant que vous riez très longtemps riez. J’aime a vous observer, mademoiselle, pendant que vous riez riez très longtemps je serai debout au garde a vous vous rieré Vous allez longtemps très longtemps très longtemps rire. Votre rire va ruisseler avec l’eau sur ma face.
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
103
104
I WANT YOU, BERETTA
„Do what you wanna do, but I love you, LU SALOME.“ Friedrich Wilhelm Nietzsche And you will kill me. You will charge your pistol. With water. You will aim the tube of your water-pistol At my face. And long very long you will spurt. I like to observe you, mademoiselle, While you’re laughing long very long. I like to observe you, mademoiselle, While you’re laughing long very long. I’m gonna stay still and you’ll be laughing. You’ll be long very long very long laughing. Your laughter will be pouring down with water on my face. So long, Lu Saloma, I WANT YOU, BERETTA!
Како да изађем из Двадесетог века?
РЕВОЛВЕР
105
Whitebourg, ХХ век „Свако убија оног ког највише воли.“ Оскар Вајлд
Поштована госпођице Лу Саломе,
чекаћу вас 6.априла 1941.године с почетком у 12 часова на Калемегдану испред споменика захвалности Француској. Понећу револвер са собом и будите савршено сигурни да ћу вас том приликом убити. Искрено с љубављу, Ђорђе Г. Савић П.С. Као знак распознавања носићу црвени шал.
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
106
РУСКИ РУЛЕТ
„Сваки Пољак који путује у иностранство је гроф.“ Фјодор Михајлович Достојевски 10 PRINT ”У ОВОМ ПРОГРАМУ ИГРАМ И ЈА!” 20 PRINT 30 PRINT ”ХОЋЕШ ЛИ ДА ИГРАМО РУСКИ РУЛЕТ?” 40 INPUT A$ 50 IF A$ = ”НЕ” THEN 170 60 RANDOMIZE 70 N = INT (RND * 6) 80 IF N = THEN 190 90 PRINT ”КЛИК!” 100 PRINT 110 PRINT ”ЈА САМ НА ПОТЕЗУ!” 120 RANDOMIZE 130 M = INT (RND * 6) 140 IF M = 6 THEN 210 150 PRINT ”КЛИК!” 160 GO TO 30 170 PRINT ”КУКАВИЦЕ!” 180 GO TO 220 190 PRINT ”БУМ! МРТАВ СИ!” 200 GO TO 220 210 PRINT ”БАНГ! МРТАВ САМ!” 220 STOP 230 END
Како да изађем из Двадесетог века?
107
Предлог за побољшање програма: На почетку програма штампати „КАКО СЕ ЗОВЕШ?“ и увести про менљиву B$ која ће означавати име корисника. Наредба 190 у том случају гласи: 190 PRINT „БУМ! МРТАВ СИ“ „B$“!“ Због субјективних слабости и објективних околности овом приликом прилажем Упутство за употребу: Желим да играм руски рулет са Наполеоном. Или са Франсоа Вијоном, уклетим песником.
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК
„Помоћ! Помоћ! Мавар је отео моју госпу!“ Вилијам Шекспир
108
Прво сам купио БРАУНИНГ. Онда сам купио МАУЗЕР. Па сам купио СМИТ ВЕСОН. Затим ПАРАБЕЛУМ. КАЛАШЊИКОВ. КОЛТ. ЛУГЕР. МЕРЦЕДЕС БЕНЦ. ДИЛИНЏЕР. И на крају БЕРЕТУ. Берету сам ставио на главу и кренуо у шетњу. Према јунаку из романа никад не можеш да се односиш као према свом суседу. А и прави хероји су бар једном у свом животу били мртви. “Збогом мој мали мили дечаче, кајаћете се једном, али знајте да вам ја ништа не замерам.„ - Ово је БЕОГРАДСКИ ПОБЕДНИК. - Да, да, да... - ОВО САМ ЈА... - Ц, ц, ц... - И ОВО САМ ЈА... - Кад си задњи пут туцао? - Јуче. - Данас! - Добро данас. Откуд знаш? - Сигурна сам да ћу полудети, осећам да не могу поново да пролазим кроз она страшна времена. - Зар си то ти? - Свакако. - Ово је песма. - Молим те, погрешио си песму. - Боже, она је риба!? - Љубав није представа за друге људе. - ЖВАЋ, ЖВАЋ,ЖВАЋ. Дама је појела ловца. Данас опет бацају бомбе на Београд. Киша пада већ седми дан. Сунце више никад неће изаћи.
Како да изађем из Двадесетог века?
КОЛАЧИ СА ПЕКМЕЗОМ ОД ШЉИВА KUCHEN MIT PFLAUMENMUS (traube traume)
жртвама 109
Пуцали метки. Било и мртви. Биланс тужан. Биланс тужан. Die Kugeln knallten.
Es gab auch Toten.
Die Bilanz traurig.
Die Bilanz traurig.
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
110
НЕ (елегија бр. 67)
можда други пут само на то мислиш пусти ме да читам уморна сам боли ме глава касно је идем кући заборавила сам пилулицу боле ме леђа нисам расположена чуће нас комшије сувише си пио хоћу да буде из љубави спава ми се хладно ми је добила сам данас топло ми је могу да нас чују матори немој сад угаси светло не могу у мраку ти хоћеш само то упали радио угаси радио пусти музику угаси музику нађи неку другу ја те волим другачије
Како да изађем из Двадесетог века?
NON (Elégie nu. 67)
Peut-être une autre fois tu pense seulement a ça laisse moi lire je suis fatiguée j’ai mal a la tête il est tard je vais a la maison j’ai oublié la petite pilule j’ai mal au dos je ne suis pas disposée les voisins vont, nous entendre tu as trop bu je veux que ce soit d’amour j’ai sommeil j’ai froid je les ai en aujourd’hui j’ai chaud les vieux pourraient nous entendre pas maintenant éteint la lumére je n’eu peu pas dans l’obscurité tu veux seulement ça allume la radio eteind la radio lâche la musique eteinds la musique cherche une autre moi je t aime autrement
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
111
112
то мора да буде другачије нећу овде ја сам романтична нисам ја крива све се види кроз ролетне опет галопира црвена коњица љубав нема везе са сексом то нема везе са нама па видиш да не може да ти се дигне нисам мислила на то смрдиш на цигарете хоћу да гледам уметничко клизање хоћеш да попијеш нешто сад је добар филм на телевизији има времена напила сам се од једне чашице немам времена морам да идем у куповину не могу да дођем само да скинем шминку спремам марксизам ти увек на то мислиш ја сам невина.
Како да изађем из Двадесетог века?
ça doit être diffèrent je ne veux. pas ici je suis romantique ce nest pas faute on voit tout a travers les jalousies de nouveau galope la cavalerie rouge l’amour n’a pas de rapport avec le sexe cela n’a pas de rapport avec nous tu ne vois donc pas qu’il ne peux pas te se lever je ne pensai pas a ça tu puŝ sur les cigarettes je veux regarder le patinage artistique veux-tu boire quelque chose a présent il y a bon film a la télévision il y a du temps je me suis saoulée d’un petit verre je n’ai pas de temps je dois aller aux achats je ne peux pas venir seulement de me démaquiller je prépare le marxisme toi tu pense toujours a cela moi je suis pucelle.
РЕВОЛВЕР (или Бубица Убијена У Месту)
113
Л
(или
ЛУДИЛО
је сјајна ствар кад немаш осврт) ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
116
БУЛЕВАР РЕВОЛУЦИЈЕ
Ред влада у Београду! Циклус Роза Луксембург Петнаест минута после поноћи чистачи улица перу Булевар револуције. Увек је тужно кад једна класа силази са историјске позорнице. Можда бих могао да постанем анархиста. Можда бих могао да отмем трамвај. Можда ћу имати онда више среће са женама. Шта ако постоји морал? Шта ако постоји слобода воље? Шта ако постоји бог? Кажи ми формулу револуције? Љуби ме много као да нам је ово последњи пут. Бубица Убијена У Месту. Шта могу да знам? Шта треба да радим? У шта треба да верујем? Ко сам ја? Уљез. Лудило је сјајна ствар кад немаш осврта.
Како да изађем из Двадесетог века?
BOULEVARD DE LA REVOLUTION
L’ordre règne a Belgrade! Cycle Rose Luksembourg Quinze minutes après minuit les balayeurs de rues lavent le Boulevard de la Revolution. C’est toujours triste quand une classe descene de la scène historique. Peut-être que je pourrai devenir anarchiste. Peut-être que je pourrai kidnapper un tramway. Peut-être que j’aurai ensuite plus de chance avec les femmes. Quoi s’il existe le moral? Quoi s’il existe la libre volonté? Quoi s’il existe le dieu? Dis moi la formule de la révolution? Embrasse moi beaucoup comme si c’est notre dernière fois. Insecte tué sur Place. Que pourrai - je savoir? Que dois - je faire? En quoi dois - je croire? Qui suis - je moi? Intrus. La folie est une chose épatante quand tu na pas de regard sur soi-même.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
117
118
Молимо све путнике нема места паници ово је само отмица трамваја на линији број два. Генерална проба је успела. Народ је аплаудирао. Последњи позив. Сви који учествују у представи нека заузму своја места. Представа почиње. Молимо публику да се у реду и миру разиђе својим кућама.
Како да изађем из Двадесетог века?
Nous prions tous les voyageurs il n’y a pas de place pour la panique. Ceci est seulement un enlèvement de tramway sur la ligne numéro deux. L’essai général a réussi. Le peuple a applaudit. Dernier appel. Tout participant au spectacle prend sa place. La séance commence. Nous prions le publique de ce en ordre et en paix diriger a leùr maisons.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
119
120
КАФАНА „МЕТАФИЗИКА“
Волим те, Наполеоне Бонапарта Грета Гарбо Не одлазите, молим вас. Шта сте хтели да кажете? Ништа. Идите. Наилази лош ветар. Страст. То не постоји. Не би ли нам мало лажи поправило истину? Ако делимо исти страх не дозволи ми да ти на овако прљав начин кажем да те волим. Шта пишеш сад? (Тебе.) Пиши ме. Кажи нешто... Ништа ми није јасно. Мислим да све могу. Знаш како је умрла Исидора Данкан? Је л' знаш да се љубиш? Ја сам понекад патетично сентиментално ужасна. Ја сам скво. Управо сам изашла из купатила. (О мој боже, свако има своје затамњење. Живот је роман.
Како да изађем из Двадесетог века?
LE CAFÉ „METAPHYSIQUE“
Je t’aime, Napoléon Bonaparte Greta Garbo Ne partez pas, je vous prie. Que voulez-vous dire? Rien. Partez. Arrive le mauvais vent. Passion. Cela n’existe point. Un peu de mensonge nous corrigerai-t-il la vérité? Si nous partageons la même craite ne me permets pas que, de cette manière sale (infesté), je te dis je t’aime. Qu’écris-tu a présent? (Toi) Ecris moi. Dis quelque chose... Rien ne m’est clair. Je pense que je peu tout. Sais-tu comment mourut Isidora Dankan? Sais-tu t’embrasser? Je suis parfois pathétiquement sentimentalement affreuse. Je suis skwo. Je viens de sortir de la salle de bain. (0 mon dieu, tout a son assonbrissement. La vie est un roman.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
121
122
Живот није роман. Живот је негде другде. Без тебе.) Земља Босна. КАФАНА МЕТАФИЗИКА. Ја имам Суаду. Суада је лепша од пола СФРЈ. Поштарина плаћена код поште. Добро је што нема више Фердинанда. Гаврило. Гаврило Принцип.
Како да изађем из Двадесетог века?
La vie n’est pas un roman. La vie est quelque part ailleurs. Sans toi.) La Terre la Bosnie. LE KAFÉ METAPHYSIQUE Moi j’ai Souada. Souada est plus belle que la moitié de la YOUGOSLAVIE. Port payé a la poste. C’est bien qu’il n’y a plus de Ferdinand. Gavrilo. Gavrilo Princip.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
123
124
ЕЛЕГИЈА БР. 68
Поштована mademoiselle, хоћеш ли да се удаш за мене без обзира на радне људе и грађане, народе и народности, становништво наше земље и наших градова, на језера, реке, брда и планине, и речне долине питоме, на поштовану публику, светске токове историје, на вашу идеолошку опредељеност, грађанске дужности и грађанске норме понашања, расну, класну и политичку припадност, вероисповест, обојеност ваше коже, на јавне манифестације прегледе анатомије без обзира на то што ниси много паметна на твоје животне ставове без обзира на љубав и на то што циљ оправдава средство на болове на то што ти трну ноге шљампаве чак и на то што нам се мишљења разликују и нема пуно сличности између мог и твог расуђивања без обзира на противречност наших погледа на свет без обзира на друштвени положај и раслојавања и признатост активне мирољубиве коегзистенције у светским оквирима
Како да изађем из Двадесетог века?
ELEGIE N° 68
Honorable mademoiselle, veux-tu m’épouser sans égard pour les gens travailleurs et les citoyens, le peuple et la nationalitée, les habitaants de notre terre et de nos villes, des lacs, des rivières, collines et montagnes, et les vallées des rivières douces du publiqe éstimé, de cours mondiale historiqe, sur votre orientation idéologique, citoyennes obligations et normes de comportement populaires, de race, et de classe et de politique. appartenance, religion, la couleur de votre peau, sur les manifestations publique controle de l’anatomie sans tenir compte que tu n’est pas très intelligente sur tes positions vitales sans égard pour l’amour et sur ce que le but justifie les moyens sur les douleurs sur ce que tes jambes rebutantes engourdissaient même sur ce que nos opinions se différent et il n’y a pas beaucoup de différences entre ton et mon raisonement sans tenir compte de la contradiction de nos opinions sur le monde sans tenir compte du milieu sociale et démembrement et l’accord pour l’activité pacific de coexistence a l’envergure mondiale
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
125
126
без обзира на позиције са којих делујеш на револуционарне промене на животне ситнице на бирократску фразеологију на еволутивни развој на рат на разлике у постојању на разлике у јединству на јединство у разликама без обзира на потешкоће без обзира на сексуалну сигурност еротски набој јасно опредељене ставове на несаницу слободу повратак из таме различиту кутију цигарета политикантске манипулације са љубављу књижевне памфлете спекулативно стање духа програме ништа почетак вођења међудржавних разговора друштвени договор о убијању каубоја и индијанаца гладне деце Африке и Азије на суштину на непријатељство у нашим редовима на сталну будност без обзира на пол.
Како да изађем из Двадесетог века?
sans égards depositions de quelles tu agis sur les transformations révolucionnaires sur les détails vitales sur la bureaucratie phraséologique sur le développement évolutionnaire sur la guerre, sur les différences de l’éxistence sur les différences unitilitaires pour l’unitëe’dans les différences sans égards sur les difficultées sans égards de la sexualité sûr le comprimé erotique orientation clair des opinions sur l’insomnie la liberté retour des ténébres une différente boite de cigarettes les manipulations politisé avec amour les pamphlé littéraires etat spéculatif de l’esprit programme rien commencement des pourparler des etats accord social pour l’homicide des cow-boy et des indiens des enfants affamés d’Afrique et d’Asie sur l’essenciel sur l’hostilité dans nos rangs sur la vigilence continuelle sans egard du sexe.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
127
128
ГРОТЕСКА
Туцао сам је. Уза зид. Стрељао сам је. Туцао сам је. Са леђа. Уза зид. Стрељао сам је. После је била сва усрана. Ћутао сам.
Како да изађем из Двадесетог века?
GROTESQUE
Je me l’a suis tapée, contre le mûr. Je l’ai fusillée. Je me l’a suis tapéè. Par derrière. contre le mûr. je l’ai fusillée. Aprés elle était toute emmerdée. Je me taisais.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
129
130
GROTESQUE
I screwed her. Against the wall. I gunned her. I screwed her. From the back. Against the wall. I gunned her. Afterwards, she was all shit-up. I was silent.
Како да изађем из Двадесетог века?
ГАЛЕБ
131
„Изненада се на кеју појавило ново лице: дама са псетанцетом.“ Антон Павлович Чехов
Испловиш на пучину, станеш, море око себе погледаш, почнеш да скачеш, да урлаш, да вриштиш, да тонеш све док не потонеш на дно мора
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
132
СОНЕТ
„Маша... Живи негде и дан данас.“ Иван Сергејевич Тургењев „Бретер“ Краљице, на колена је пала ваша дворска будала и одјекује тужан смех, сироти уклети поета орао је море једини је њему грех. Тражио сам гроб песника на стратишту по страни ко песника може да сахрани смрт је само сан весника куд се дену песме красне када срце лудо једном згасне. Човек један иде, носи штап из небеса тмурних пану кап где си досад била моја мила ох, каква је то киша лила. Представа почиње народе уморан сам као пас главни јунак моје песме нема више глас.
Како да изађем из Двадесетог века?
SONNET
„Macha... vit quelque part aujourd’hui même." Ivan Sergejevic Turgenjev „Breter“ La Reine a genoux est tombée votre fou de la cour et retentit un malheureux rire, le pauvre damné poéte labourait la merétait son seul péché. J’ai cherché la tombe du poéte a l’échafaud de coté qui peu enterrer un poéte la mort n’est qu’un rêve du messager d’ou se perche la poésie superbe quand le coer affolé s’éteint. L’homme marche seul, il porte une canne des cieux sombres une goutte tombe d’ou etais tu jusqu’a présent ma chérie oh, comment est cette pluie qui tombe. La séance commence peuple je suis fatigué comme un chien le héros principal de ma poesie n’a plus de voix.
ЛУДИЛО (је сјајна ствар кад немаш осврт)
133
SU
UICIDE
(самоубиство је само убиство) SUICIDE (самоубиство је само убиство)
136
Како да изађем из Двадесетог века?
СКАНИЈА
137 „Био сам нежан, силовити варварин...“ Морис Вламенк (циклус „ECOLES DES BEAUX ARTS“)
Презиме и име: Црнић Јеленко. Занимање: ВОЗАЧ. “Румија транс„ из Бара или “Бојана„ са Цетиња. Упиши шта хоћеш. Просечно паметан. Школа: ОСНОВНА. Нормалан. Рођен пре двадесет чет`ри. Стање: ЗДРАВ. Стање: НЕОЖЕЊЕН. Дана тог и тог сам десном страном терао СКАНИЈУ и из супротног правца, мојом страном, долазио ми је у сусрет возач на мотору са швалерком. Ја сам кочио чим сам приметио да ми долази у сусрет, ја сам кочио... Траг кочења пронашли су после и милицајци. Мотор се зашикао у СКАНИЈУ
SUICIDE (самоубиство је само убиство)
138
и само су се делови видели. Од мотора ништа није остало. Кад сам изашао из камиона да се уверим уверио сам се да од мотора ништа није остало. Вратио сам се у камион, узео пиштољ, принео га устима, онда су притрчали људи и одвраћали ме од намере да се убијем. Њих сам све побацао из кабине и опалио. Следећег тренутка сам био мртав. Ту се моја прича завршава. Безусловно. Необични су путеви господњи, још то да кажем. Крај црне хронике о самоубиству возача СКАНИЈЕ: возач на мотору и његова швалерка су живи и здрави изашли испод камиона и потписали записник.
Како да изађем из Двадесетог века?
ГАЛОПИРА ЦРВЕНА КОЊИЦА
„Ово је суров свет, треба се тући само са најјачима. Свитала је зора. Све је било тихо. Али чекајте ... Шта то трепери? Они су тамо. Куцнуо је час битке, време је да будем жив.“ Сер Винстон Черчил (пред последњи јуриш 21. коњичке бригаде септембра 1898. године ког Ондурама носећи у свом пртљагу 6 боца портоа, 24 флаше брендија и 18 флаша вискија.) Бели квадрат на белој позадини - позитив. Црни квадрат на црној позадини - негатив. Галопира црвена коњица шибамо руски рулет галопира црвена коњица како је леп овај свет. Девојка, девојке су своје очи клеле када пољем јашу нам козаци све црвене армије јунаци.
SUICIDE (самоубиство је само убиство)
139
140
Галопира црвена коњица шибамо руски рулет галопира црвена коњица јуриш тратратратратрует таптаптапбомтап аааааа галопир х аааааа Бели квадрат на црној позадини - позитив. Црни квадрат на белој позадини - позитив.
Како да изађем из Двадесетог века?
ПОСЛЕДЊИ ВОЗ ЗА ЗАГРЕБ
„Не дижите му споменик!“ Рајнер Марија Рилке Балада о човеку што на вешала иде САМОУБИСТВО а тако је био затворен у четири зида “ПОЛИТИКА„ среда 15. фебруар 1961. “трагична смрт књижевника Бранка Миљковића Загреб 14.фебруар у тренуцима психолошке депресије трагично завршио живот млади књижевник Бранко Миљковић нађен мртав у Ксаверској шумици на излазу из ужег градског подручја Загреба Органи установили ради се о смрти вешањем самоубиство
SUICIDE (самоубиство је само убиство)
141
142
дакле његово тело испраћено од пријатеља и поштовалаца пренето је у Београд.„ На гробу увек стоји цвет. Балада о човеку затвореном у гроб. И нема ту зида затворен гроб.
Како да изађем из Двадесетог века?
ВЕЛИКИ ПОЖАР У ЛОНДОНУ (parachute)
Запалио сам цигарету. Комшије су на време приметиле пожар. Један апарат за гашење пожара. Други апарат за гашење пожара. Трећи апарат за гашење пожара...
SUICIDE (самоубиство је само убиство)
143
144
СПОМЕНИК
„Ви свиње! Хоћете ли вечно да живите?“ Фридрих Велики, пруски краљ, у бици код Лојтена, 1757. године Сви људи нису људи. Неки људи су велики људи. Велики људи добијају споменике. Као А. Г. Матош:
Депресију која ме посећује с почецима марта, априла и маја остављам у Загребу код свог пријатеља А. Г. Матоша са којим најбоље могу да ћутим пушим слушам звоњаву са Грича.
Како да изађем из Двадесетог века?
SIBERIA (BLUES)
„Добро је упознао своје столеће, добро је упознао свој департман и сада је богат.“ Мари Анри Бејл Стендал „Le rouget et le noir“ I hold her hand. And people are pasing by. We`re walking in the same spot. He has passed again Fiodor Mihailovich. Personally him. He greeted me. Problems again. We’re walking in the same spot. Fiodor was not a cunt. I’m happy. Personally I. Sorry, I. We’re cold. Love warms us. I kiss her. My genies is asking: FUCK OFF, TIMES? We’re walking. Lovers. (Steps) “Why, you! Haven’t you
SUICIDE (самоубиство је само убиство)
145
146
committed a suicide?„ An ice, yeah. An ice, yeah. An ice, yeah. Winter, yeah. Why it’s cold? We’re walking the circle. It exists, because it exists, because it’s thing-in-itself. We’re walking the circle.
Како да изађем из Двадесетог века?
ПЛАГИЈАТ
147
„Волите ли Годара?“ Џезабел. You are so beautiful but you gotta die some day, You are so beautiful but you gotta die some day, All I wants a little lovin' before you pass away.
SUICIDE (самоубиство је само убиство)
PARA
CHUTE
(падобран)
PARACHUTE (падобран)
150
Како да изађем из Двадесетог века?
АНАТЕМА У ТРАМВАЈУ
Свети отац грчке цркве најзад је у четрнаестом веку скинуо анатему тек онако бачену на јадне србе са књижевности српске то још нико није урадио а то да се најбоља вода са извора господин помилуј, раба божијег јер то је као са трамвајем док стојиш напољу испред трамваја и улазиш вичеш има има места кад уђеш у трамвај кажеш нема места, нема места, а тако је хладно, пада сива киша и стар сам сто година. (обратите пажњу на тачку)
PARACHUTE (падобран)
151
152
SLOVENSKA KRAVATA
Nas ne bu bilo, svega bude bilo, Nas bude bilo, nikaj ne bu bilo, Nas ne bu bilo, curica bu bilo, Nas ne bu bilo, gemišteka bu bilo, Nas ne bu bilo, juhica bu bilo, Nas ne bu bilo, indijančeka bu bilo, Kaj z nami nekad bude bilo, nikaj z nami niš ne bu bilo, Kak to krasno veli gospon Krleža: Morti nekaj z menom ni u redu, Morti nisam trebal fukat profesoricu kemije, Morti sam bolezan od demižona kaj mi je gemište spravljala kak da sam pokusni kunić. Bum si narihtal profesoricu marksizma bu delala kak švicarski tobleron, Morti mi to nekaj bu pomoglo, Prosim vas, ljepa, tam si se budem istresel i v Lenina i v Marksa i v Engelsa, tek si budem izravnal račun z njima. Ak‘ stričeki buju došli Pobegel bi tam gde nikdar nikog ne bu bilo gde z bregima gemišti curiju gde pimpeki banderama juriju Ak‘ bi sve tekel po planu, Mene ne bu bilo, vodu bu pustil kak krasno veli gospon Krleža: kak su vremena došel ni drek z menu ne bu ostal.
Како да изађем из Двадесетог века?
РЕЛИКВИЈА
Икона стоји на зиду Светац поново пробада аждаху Три прста се савијају у молитву Мајка спушта поглед к столу Отац почиње Отче наш Црвене заставе пролазе испод прозора Иже јеси на небесјех Радници украшавају свечану трибину Да свјатисја имја Твоје Маршеви одјекују са звучника Да приидет царствије Твоје Првомајска поворка пева “Друже Тито„ Да будет воља Твоја Пионири машу заставицама Јако на небеси и на земљи Људи из црних лимузина отпоздрављају Хљеб наш насушниј дажд нам днес Акцијаши се осмехују упаљени сунцем И остави нам долги нашија Телевизија преноси дочек најдражег госта Јакоже и ми остављајем должником нашим Стадион аплаудира учесницима слета И не во веди нас во искушеније Радни људи и грађани играју козарачко коло Но избави нас от лукаваго Деда почиње да срче супу Није требало да добијем овај рат.
PARACHUTE (падобран)
153
154
АПОЛО 11
„то је мали корак за човечанство, али велики за моју маму.“ Нил Армстронг је посматрао са Mесеца Трнову Ружицу како се убада на вретено. Едвин Олдрин је посматрао са Mесеца Трнову Ружицу како се убада на вретено. Мајкл Колинс је посматрао са Mесеца Трнову Ружицу како се убада на вретено. А бабе, као бабе, и даље скривају вретена. Нил Армстронг је посматрао са Mесеца како остају две - три капи крви. Едвин Олдрин је посматрао са Mесеца како остају две - три капи крви. Мајкл Колинс је посматрао са Mесеца како остају две - три капи крви.
Како да изађем из Двадесетог века?
APOLO 11
155
„Mo est un petit pas pour l’humanité, mais grand pour ma mère." Neil Armstrong observais de sur la Lune la Rose Epineuse qui se pique dans le fuseau. Edvin Oldrin observais de sur la Lune la Rose Epineuse qui se pique dans le fuseau. Michael Kollins observais de sur la Lune la Rose Epineuse qui se pique dans le fuseau. Les grands-mères, comme les grands-mères continuent a cacher les fuseaux. Neil Armstrong observais de sur la Lune comment restent deux-trois gouttes de sang. Edvin Oldrin observais de sur la Lune comment restent deux-trois gouttes de sang. Michael Kollins observais de sur la Lune comment restent deux-trois gouttes de sang.
PARACHUTE (падобран)
156
LE BOEUF SUR LE TOIT
„Нажалост немогуће је напустити своје столеће.“ Милош Црњански Во на крову! Во на крову! Пази во на крову! Во на крову! Во на крову! Шта ће во на крову? Во на крову! Во на крову! Стварно во на крову. Во на крову! Во на крову! Ајде, воле сиђи доле! Ајде, воле сиђи доле! Сиђи доле, кад те моле, сиђи воле, сиђи доле! Тебе моле, глупи воле, сиђи воле, сиђи доле. Глупи воле, тебе моле, сиђи доле, сиђи воле. Нећу доле, шта ме боле, кад ме моле, нећу доле. Сад ће воле, да те боле, чујеш воле, сиђи доле! Нећу доле, хоћу роле, дај ми роле, сад ћу доле.
Како да изађем из Двадесетог века?
LE BOEUF SUR LE TOIT
„Malheureusement il est impossible de quitter son siècle“ Miloš Crnjanski Le boeuf sur le toit! Le boeuf sur le toit! Regarde le boeuf sur le toit! Le boeuf sur le toit! Le boeuf sur le toit! Que fait le boeuf sur le toit? Le boeuf sur le toit! Le boeuf sur le toit! Vraiment le boeuf sur le toit. Le boeuf sur le toit! Le boeuf sur le toit! Allons, le boeuf descends en bas! Allons, le boeuf descends en bas! Descends en bas, puisque tu est prié, descends le boeuf, descends en bas! Tu est prié, le boeuf niais, descends le boeuf, descends en bas. Le boeuf niais, tu est prié, descends en bas, descends le boeuf. Je ne veux point en bas, qu est-ce j’en ai a foutre, puisqu’il me prie je ne veux pas en bas. A présent le boeuf, tu vas te faire foutre, tu entends le boeuf, descends en bas! Je ne veux pas en bas, je veux... donne moi et je descends en bas.
PARACHUTE (падобран)
157
158
Нема воле, нема роле, видиш доле, краве голе, краве моле: сиђи воле, сиђи доле; краве голе краве доле памет соле, краве воле књиге золе. Шта ми соле сиђи воле краве воле нек су голе. Нећу доле, нек ме моле, нек ме моле, нећу доле. Во на крову, во на крову! Сви га моле, неће доле. Во на крову, во на крову! Неће доле, сви га моле пашћеш воле, пашћеш доле. Плачу моле краве голе: Пашћеш доле, пашћеш воле.
Како да изађем из Двадесетог века?
I n’y a pas le boeuf, il n’y a pas de ...., tu vois le boeuf, les vaches nues, Les vaches prient: descends en bas le boeuf, descends en bas; les vaches a poil les vaches en bas remontre, les vaches aiment les livres de Zola. Que me remontrent-elles descends le boeuf les vaches aiment êtres a poils. Je ne veux pas enbas, qu’elles me prient, qu’elle me prient, je ne veux pas en bas. Le boeuf sur le toit, le boeuf sur le toit! Tous le prient, il ne veux pas en bas. Le boeuf sur le toit, le boeuf sur le toit! Il ne veux pas en bas, tous le prient tu tomberas le boeuf, tu tomberas en bas. Pleurent suplient les vaches a poil: Tu tomberas en bas, tu tombers le boeuf.
PARACHUTE (падобран)
159
160
СЛОВО ТУГЕ
Смеран сам и горд, не узимај узалуд име моје,
ја паства нисам и део стада твог, и целомудрен сам и развратан, и не молим се за оне који су на власти, њима је добро и без мене, ти ниси Господ Бог мој и не треба ми ниједан од богова многих, не тиче ме се да ли постојите, у вас не могу да поверујем, шта је глупост коју доносите са собом спрам слободе ничега да осведочиш себи да си достојан живота без Бога.
Л
епоти васкликните богови сугубу јектенију, свјатоме царству њеноме, хвалите је у висинама, хвалите је на небесима и на земљи, клањајте се светости њеној и славите име њено, само је она достојна смисла над анђелима и људима, и није је сотона случајно изабрао васпостављајући слободу тајне да прах будеш њен, да трзај несталог трена додирнеш, и молитве словите раскајању црва што не уђосте чисте душе у чудесност храмова њених, нека буде воља њена и нека вас Она помилује.
Откуд толико мрака у мени, кад светлост
обасјава јестаства љубави моје, јестаства кротости сједињења тела нашега и док се небеса растварају између ногу и васпоставља се царство додира у какав све мрак завијамо себе не би ли животињском силином спајања показали колико не можемо сами да делимо очај нестајања, то што те волим, то што могу да те њушим, то што те милујем, то што водимо љубав – занос је бездана нашег да прођемо кроз невремена и оставимо трагове за нама што прођосмо.
Како да изађем из Двадесетог века?
161
Вед векова молчанија вашего ништа нисте добили
од звезде витлејемске, чувајте се не би ли вас ко опет завео к богу, јер проста је душа ваша за небеса силна, царству небеском корен лежи у покорењу, и благојављање само сиромашнима духом биће и беше, а ваш заум је снажнији од наума чиста срца и плитке памети и нема согрешења вашего и не покајте се пошто грехе нисте ни чинили, и неће бити судњег дана, јер нема мудрости духа свјатога и к познању себе жив ваш наук љубављу само са овог света у бесмртност вас води тела вашего, даха вашего, лепоте ваше.
Обала крајеве нису спојили, и не треба правити
мостове, тамо где мостови никад нису постојали, и дубока вода дели наду од стрепње, и страву од смеха, и срећу од патње, и љубав од мржње, и светлост од мрака, и чежњу од гнева, и необични су путеви наши, и не знамо ништа од света, и не треба тражити оно чега нема, оно што остаје је оно што је могло да буде.
Тиховања созреценију душе миропомазанијем -
повинуј се, молитвенију у славу отца и сина и свјатога духа - повинуј се, монах јест си у славу других повинуј се, јеретичке књиге не читај - повинуј се, молчанија твоја нек' одагнају сумње твоје - повинуј се, све су то искушенија нечастивога - повинуј се, нек' господин помилује твој леш и нек' му не дозволи смрад ближњег и нек' души твојој отвори врата рајска - повинуј се, во имја отца, сина и свјатога духа АМЕН.
PARACHUTE (падобран)
162
Ума јасна недорасло беше схватање тамнице
простора, јер затворен у трен човек не може да успостави временитост. Бекства никад нису била могућа и судба је свих само поигравање са временом. То колико пропадамо у тамници простора зависи од тога колико нам је падобран добар. Колико успорава пропадање. Понекад пожелим да свој падобран никад не отворим. Док висиш на облацима главом окренут надоле мислиш да летиш, кад отвориш падобран знаш да ћеш се просути на земљу кад тад.
Г ласника искрцаше на другу обалу и не има
коме да слово јави, јер полк тај речи те не разуме и кљаст и клет остаде да тугу своју слови где свога нема и сна му нестаде. Само од тад дуго гледаше море и чекаше лађе да наиђу да га превезу да своје слово јави и живеше крај обала мора док му со не изједе очи и док му шкољке не заклопише језик и исисаше уши и док слово своје не заборави. Оста туга на песку и прекрише је таласи, а слова - слова се више нико не сећа.
Е легија преостаје на крају кад заборавимо комедије
и трагедије, кад нас ни богова ни ничега више не буде, кад свему ономе чему мислимо да дајемо смисао - смисао нестане, остаје само слово туге, ако је и оно некад постојало. Елегија преостаје на крају кад се светови руше, кад патетика уступа место разарању, кад туга прекрије нитима небеса, и кад је свеједно са каквим намерама долазимо, ако нема ни раја ни пакла, и када би се онда препустили кајању -кајали би се једино зато што се нисмо довољно смејали. Сва времена су увек модерна времена и једино је смеху дато схватање.
Како да изађем из Двадесетог века?
Смеран сам и горд Лепоти васкликните богови Откуд толико мрака у мени Вед веков молчанија вашего Обала крајеве нису спојили Тиховања созреценију душе Ума јасна недорасло беше Гласника искрцаше на другу обалу Елегија преостаје на крају Смеран Лепоти Откуд Вед Обала Тиховања Ума Гласника Елегија
PARACHUTE (падобран)
163
164
ВОЛИМО ФРАНЦУСКУ ВИШЕ НЕГО ШТО ЈЕ ОНА НАС ВОЛЕЛА
„Лакедемоњане обавести путниче да овде лежимо мртви, јер тако је гласила домовине заповед.“ А лон занфан д ла патри, е л шур д глуар е тариве, контр ну д ла тирание, ле тандар сан глан телве, а тенде ву дан ле кампањ, мижирос се солда ил вјен жиск дон абра е горже но фис, но кампањ. О зарм ситуајен, дорме во батајон Маршон, маршон, кен сан ен пир о брев но сијом! Било је то у једној земљи на брдовитом Балкану живео је народ између Француза и Руса очајници што јуришаше на нож или на метак. Славе су славили, свеце нису имали, веровали нису у Бога,
Како да изађем из Двадесетог века?
165
ни у мога ни у твога, волели Француску више него што је она њих волела. Морем је пловила лађа француска говорили су пизда вама материна, и био је рат и палили су топа псовали су јебала вас сва Јевропа. И певали су дуње ранке дуње ранке јебо кости своје мајке и певали су крушке караманке и вама стерам мајке. Марширали се, марширали се, марш на Дрину, марш на Дрину, па марш у пичку материну. Уместо доброг јутра јебали су оца, јебали су мајку, јебали су кућу, јебали су њиву, С првом ракијом неумивеницом јебали су сина, јебали су снајку, јебали су шљиву ранку, док су се умивали јебали су слику своју, док су се бријали
PARACHUTE (падобран)
166
јебали су сестру, јебали су ћеру, јебали су дете, с првим благословом јебали су брата, јебали су керу, јебали су тете, док су били у пољу јебали су семе, јебали су клицу, с погачом и сољу јебали су племе, јебали су жицу, с погледом у небо јебали су птицу у лету, с погледом у земљу јебали су слину детињу, застајали су поред пута да пропишају мајчино млеко и да се јебу у уста, у подне јебали су сунце жарко у пичку, поподне одгризали су пасја муда, пред спавање набијали су курац у дупе, са сном су ишли у курац красни, с месечином се враћали из неврата јебајући јежа и зечја врата, Клетве су на њих падале и умирали су од смеха, и усравали се од страха, и умирали су од страха, и усравали се од смеха, док се нису испсовали псовкама масовним, док се нису угушили у говнима сопственим. Још само морнари што плове морима своје псовке дугују Србима. Цигани стој. Паз` сад!
Како да изађем из Двадесетог века?
Тихо: свилен конац, а француски крој, хеј Словени набијем вас на мој, још сте живи, сунце ли вам слатко, проклет био, јебаћу вас глатко. Музика стој. `Ајд` сад. Туш: О зарм ситуајен, дорме во батајон, маршон, маршон, кен сан ен пир о брев но сијом! Опса. Волимо Француску више него што је она нас волела. Ситно. Опс. Опс. Мулен руж. Паз` сад: МАРШОН, МАРШОН ДОРМЕ ВО БАТАЈОН МАРШ НА ДРИНУ, МАРШ НА ДРИНУ, ПА МАРШ У ПИЧКУ МАТЕРИНУ.
PARACHUTE (падобран)
167
ТХ
ХЕ ЕНД
(ово је крај) ТХЕ ЕНД (ово је крај)
ЦИТАТ
Не желим да ме ико цитира.
ТХЕ ЕНД (ово је крај)
171
ЛА БИОГР
РАПХИЕ
ЛА БИОГРАПХИЕ
174
Како да изађем из Двадесетог века?
ИН МЕМОРИАМ
није носио бркове као Ј. В. Стаљин нити левис фармерке као Ф. М. Достојевски не пије кока-колу као В. В. Мајаковски никад од њега ништа није постало као ни од О. Вајлда никакве жеље није имао као што их није имао ни Мишима носио је црвени шал као Исидора Данкан није се играо са људима уместо Марлон Бранда, Марине Цветајеве и Стива Мек Квина више се није препознавао у огледалу као ни гроф Л. Н. Толстој запалио Рајхстаг уместо Ван Дер Либеа погинуо у вијетнамском рату више се не смеје
ЛА БИОГРАПХИЕ
175
176
ДЕТИЊСТВО ЈЕДНОГ ФРАНЦУСКОГ ПИСЦА
Родитељи су ме оставили, отишли су да погину у саобраћајној несрећи. Са мамом нисам био добар. Стално смо се свађали. Отац моје мајке, мој деда, је био жандар. Моја мама је увек претурала по мојим џеповима и одговарала на телефонске позиве: „Не, он није код куће. Он је нестао. Оставите поруку, али он се никада неће вратити“. Моја мама је читала моје књиге пре мене. Да би видела шта унутра пише. По сле ми никад није дозвољавала да читам моје књиге. Мој тата је носио шешир и дуг црни кишобран и имао је дуге црне бркове. Он никада није долазио кући и ја не памтим свога оца. Видео сам га на фотографи јама које су стајале на ноћном ормарићу и на још једној фотографији изнад брачног кревета. Мог оца и моје мајке. Ја волим свога оца и волим своју мајку. Сећам се једном ишао сам улицом са мајком и мама ми је рекла показујући на човека који је ишао другом стра ном: „Погледај добро, оно је твој отац!“ Ја сам почео да га дозивам „Тата, тата...“ , али човек који је био мој отац није се окретао. Можда ме је моја мама слагала. Свеједно, ја сам био поносан на свог оца. И памтим да су неки људи стајали у неком реду и поздрављали мог оца и моја мајка је показивала „БОЖЕ, КАКО ЈЕ ЛЕП. Оно је твој отац.“ Питао сам је „Ко је он, мама, ко је он мама?“ Она је рекла: „Онај лево!“ Онда сам отприлике знао. Свакако, имао сам лепо детињство. Живео сам сретним животом. Данас, не памтим ни шта. Све сам заборавио.
Како да изађем из Двадесетог века?
L’ENFANCE D’UN ECRIVAIN FRANÇAIS
Mes parents m’abandonnèrent, partirent périr dans un accident de la circulation. Avec maman je n’étais pas bon. Nous nous disputions toujours. Le père de ma mère, mon grand-père était gendarme. Ma maman tri fouillait toujours mes poches et répondait aux appelles téléphonique: „Non, il n’est pas la maison. Il est disparu. Laissez le message, mais lui il ne reviendra jamais“. Ma mëre lisait meslivres avant moi. Pour voir qu’y a t-il d’écrit a l’intérieur. Après elle ne me permet ait jamais de lire mes livres. Mon papa portait un chapeau et un long parapluie noir et il avait de longues moustaches noir. Il ne venait jamais a la maison et moi je ne me souviens pas de mon père. Je l’ai vue sur les photographies qui étaient sur la table de nuit et encore sur une photographie en dessus du lit cojugal. De mon et de ma mère. Moi j’aime mon père et j’aime ma mère. Je me souviens un jour dans la rue je marchais avec ma mère et maman m’a dit en montrant un homme qui marchait de l’autre côté: „Regarde bien, c’ est lui ton père!" Moi je commençais a l’appeler „Papa papa..." mais l’homme qui était mon père ne se retournait pas. Peut-être que ma mère m a menti. C’est égal, moi j’ étai fière de mon père. Et je me souviens que certaine personnes qui attendaient en rang et saluaient mon père et ma mère montrait „MON DIEU COMME IL EST BEAU, c’est lui ton père“. Je lui ai demandé "Qui est lui, maman, qui est-il maman?" Elle a dit „Celui de gauche“ Alors je le savais a peu près. Assurément j’ai eu l’enfance bel. J’ai vécu une vie heureuse. Aujourd’hui, je ne me souviens de rien. J’ai tout oubllié.
ЛА БИОГРАПХИЕ
177
178
Једанпут ме је мој деда, који је био жандарм и који је сав ми рисао на љуте, јевтине цигарете, повео са собом у продавницу на очара и показивао ми најновије моделе. У то време ја сам већ био слеп и нисам могао да одаберем ниједан модел. Ту би се мој деда заплакао и говорио ми тужно: „Дете моје, никад од тебе неће по стати ништа - увек ћеш остати слепац.“ После би ме водио на пире са кремом који сам ја волео. Не знам да ли сам више волео пире са кремом или мог деду. Напољу је беснео рат. То ми је баба рекла. Питао сам „Баба, шта је то рат?“ Она је рекла: „То ти је кад ти војници умарширају у кућу!“ Онда су нам ти војници умарширали у кућу. Моја баба је узела КАЛАШЊИКОВ и све их редом слистила. Баба је мислила на целу породицу. Ставила је војнике у фрижидер и после правила чорбу од њих. Моја породица је имала месо док је напољу беснео рат. Баба је често док је кувала своју чорбу певушила песмицу о томе да ако хоћеш да једеш месо мораш да убијаш. Мој деда је чи тао новине и ништа није говорио. Моја мама није читала новине. Говорила је: „Читати новине то могу само они који знају да читају и имају времена на претек. Ја за то немам времена.“ Мој отац се још увек није враћао кући. Ја сам се свуда осећао као код своје куће. Онда сам почео да бацам бомбе. Прво једну, па другу, па редом. Онда ми је мама за бранила да бацам бомбе. Комшије, они који су преживели, жалиле су се мојој мами да правим несносну буку. Ја сам волео своју поро дицу и више никад, никад нисам бацао бомбе. Комшије сам решио да уништавам другим средствима. С времена на време би убио по неког комшију и ускоро није било ниједног суседа у близини наше куће. Деда је говорио да хероји бар једанпут умиру у свом животу и да ћу ја бити херој кад порастем. Ја нисам хтео да порастем, јер бих онда умро. Питао сам деду кад ће он да умре. Онда је он рекао да чека на ред. Кад је дошао ред, онда је деда умро и ја сам га питао: „Деда, деда, је л’ си умро?“, он је рекао да јесте и ја сам био сретан, јер више нисам имао деду.
Како да изађем из Двадесетог века?
Une fois mon grand-père, qui était gendarme, et qui sentait les cigarettes acres a bon marchè, m’a emmené avec lui dans une boutique de lunettes et me montrait les plus nouveaux modelées. En ce temps la j’étais déja aveugle et je ne pouvais pas chois ire aucun model. La mon grand-père se mettrait a pleurer et parlerait tristement, „mon enfant, tu ne deviendras jamais rien — toujours tu resteras aveugle“. Ap-il me conduirait au purée a la crème que j’aimais. Je ne sais pas si j’aimais plus la purée a la crème ou mon grand-père. Dehors la guerre faisait rage. C’est ma grande-mère qui me l’a dit. J’ai demandé „Grand-mère qu’est ce que c’est la guerre?" Elle m’a dit: C’est quand les soldats te rentre dans la maison!" Alors les soldats nous sont rentrés a la maison. Ma grand-mère a pris le KALACHNIKOV et les a tous effacés a tour de rôle. Grand-mère pensait toute la famille. Elle a placé les soldats dans le frigo et après en faisait du bouillon. Ma famille avait de la viande pendant que dehors la guerre faisait rage. Grand-mère souvent pendant qu’elle cuisait le bouillon chevrotait une chansonnette qui disait si tu veux manger de la viande tu dois tuer. Mon grand-père lisait le journal et ne disait rien. Ma maman ne lisait pas les journaux. Elle disait „Lire les journaux peuvent seulement ceux qui savent lire et qui ont un surplus de temps. Moi pour ça je n’ai pas de temps. „Mon père ne revenait pas encore a la maison. Moi je me sentait partout comme a la maison. Alors j’ai commencé a lancer les bombes. Tout d’abord une, ensuite une deusième, ensuite les autres. Ensuite ma mère ma interdit de jeter les bombes. Les voisins, qui ont survécus, ce sont plain a ma mère que fais un bruit insupportable. Moi j’aimais ma famille et jamais plus, je n’ai jeté de bombe. Les voisins j’ai résolu de les exterminer d’une autre façon. De temps en temps j’en tuerai un par un et bientôt il n’en restait aucun voisin dans les environs de notre maison. Grand-père disait que les héros mourraient au moins une fois dans sa vie et que moi je serai un héros quand je serai grand. Moi je ne voilai pas grandir, car je ne voudrai pas mourir. J’ai demandé a mon grand-père quand lui va moúrir. Lui il m’a dit qu’il attend son tour. Quand son tours est venu il est mort et moi je lui ai demandé. „Grand-père, grand-père, t’est mort?, lui il a dit oui et moi jetai heureus, car je n’avai plus de grand-père.
ЛА БИОГРАПХИЕ
179
180
У ствари, нисам још био сретан, јер требало се ослободити дединог леша који је јако заударао. То са дединим лешом нисам ја средио, то су средиле птице грабљивице зване лешинари, које сам ја позајмио од свог најбољег пријатеља Марсела, који их је држао у кавезу у подруму своје куће и хранио их девојчицама из нашег оделења. Док га наставница разредне наставе није тужила код ње гових родитеља са којима он није живео у њиховој кући. Његови родитељи су одавно купили породичну гробницу и проводили су све своје слободно време у њој. Мој деда није волео Марсела, зато што Марсел није волео девојчице и није знао да пева Марсељезу, а деда је говорио да сваки мали Француз мора да воли девојчице и мора да зна да пева Марсељезу. И деда је често говорио: „Живела Француска, Француска има француску омладину. Сретан народ, сретна омладина.“ Кад је деда умро, баба је била тужна и пуно је плакала. Миловала ме по коси и рекла: „Сироти дечаче, ти више немаш деду, а твој отац се не враћа кући.“ Ја сам био срећан. Баба је била врло тужна и стално је ишла трамвајем на гроб мога деда и онда се више никад није вратила. Питао сам маму где је отишла баба, а она је одговорила: „Јадни мој мали мили дечко, ти немаш више ни бабу ни деду. Ти немаш право на детињство.“ Данас не памтим ништа. Све сам заборавио. Понекад се питам КО САМ ЈА и никако не знам ко сам. Мораћу да питам француску пошту или да опљачкам неку банку. Надам се да ћу најзад сазнати КО САМ ЈА. (LES TEMPES MODERNE)
Како да изађем из Двадесетог века?
Au fait, je n’étai pas tout a fait heures, car il fallait se débarrasser du cadavre de grand-père qui commençait a se sentir. En ce qui concerne le cadavre de grand-père ce n’est pas moi qui a réglé ce problème, ce sont les oiseaux rapaces appelé charognards que j’ai emprunter de mon meilleur ami Marcel, qui les tenait dans une cage a la cave de sa maison et les nourrissait avec les fillettes de notre classe. Jusqu au moment que la maltresse d’école a porté plainte contre lui a ses parents avec qui il ne vivait pas dans leur maison. Ses parents depuis longtemps ont achetés une tombe familiale et passaient tous leurs temps libre dedans. Mon grand-père n’aimait pas Marcel, parceque Marcel n’aimmait pas les fillettes et qu il ne savait pas chanter la Marseillaise, et grand-père disait que tout les petits français doivent aimer les fillettes et ils sont obliges de savoir chanter la Marseillaise. Et grand-père souvent disait: „Vive la France, la France a la jeunesse française. Peuple heureus, heureuse jeunesse. "Quand grand-père est mort, grand-mère était triste et a beaucoup pleuré. Elle me caressait les cheveux et m’a dit: „Pauvre garçon, tu n’a plus de grand-père, et ton père ne reviendra pas a la maison“ Grand-mère était très triste et elle allait joujours en tramway a la tombe de mon grand-père et ensuite est n’est jamais revenu. J’ai demandé a maman ou est parti grandmère, et elle m’a répondu „Mon pauvre petit chéri garçon, tu n’as plus ni grand-mère ni grand-père. Tu n’as pas le droit a l’enfance." Aujourd’hui je ne me souviens de rien. J’ai tout obligé. Parfois je me demande QUI JE SUIS et je ne sais pas du tout qui je suis. Je vais être obligé de demander une poste française ou de piller une banque. J’espère enfin que je vais savoir, QUI JE SUIS. (LES TEMPS MODERNE)
ЛА БИОГРАПХИЕ
181
182
„GEORGE SAVIC - (15. септембар 1963.) савремени француски песник који крајем двадесетог века покушава да врати достојанство поезији. Његове песме карактерише постмодерни приступ, одсу ство метафоре која се профанисала и негативно одређење поез ије (тзв. негативна поез ија). Структура његових песама подразумева фабулираност радње и мистику акције схваћене као спонтанитет. Потребно је страховито добро познавати историју модерне поези је, као и савремене филозофске теор ије да би се продрло у дуби ну његових метафизичких побуда. До сад објавио неколико књига поезије, које су изазвале интересовање међу читаоц има и убрзо су распродане. Превођен на више светских језика, данас је један од најзначајнијих светских аутора.“ (LA NOUVEL OBSERVER)
ОВО ЈЕ БИЛА ЗБИРКА ПЕСАМА „ЗБОГОМ ЛУ САЛОМЕ, КЋИ РУСКОГ ГЕНЕРАЛА“. КАО ШТО ЈЕ БИЛО КАДА ЈЕ С ПРОЛЕЋА 1988. ПОСЛАТА НА КОНКУРС КЊИЖЕВНЕ
Како да изађем из Двадесетог века?
183
„GEORGE SAVIĆ - 15. septembre 1963. le poète contemporain français qui a la fin du vingtième siècle essait de rendre la dignité a la poésie. Ses chansons caractrisent l’accès posmoderne, manque de métaphore qui est profané et négativement défini (pour ainsi dire la poésie négative). La structure de ses chansons comprend la fabu lation des fonctions et la mystique des actions comprissent comme spontanéité. Il est nécessaire de parfaitement connaître l’histoire de la poésie moderne, comme la théorie contemporaine philosophique pour percer la profondeur de ses tendances métaphysique. Jusqu’à ce jour a publié plusieurs livres de poésie, qui sont rapidement vendu. Traduite sur plusieurs langues mondiales, aujourd’hui il est un des auteurs très important dans le monde entier“.) (LA NOUVEL OBSERVER)
СВЕ ПЕСМЕ СУ ПИСАНЕ ОД 1981. ДО 1988. ГОДИНЕ. СВЕ УНУТАР ЗБИРКЕ ЈЕ ИСТО ОМЛАДИНЕ СРБИЈЕ ЗА ПРВУ КЊИГУ КОЈА ЈЕ ОБЈАВЉИВАНА У ЕДИЦИЈИ „ПЕГАЗ“.
ЛА БИОГРАПХИЕ
ЗАШТО
(увек постоји то зашто) ЗАШТО (увек постоји то зашто)
186
WHY IS A BECAUSE WHY? (Зашто је зато што зашто?)
Зашто сам ја заправо почео да пишем песме? Два откуцана папирића из гимназијских дана заостала у мојој никад сређеној личној архиви пружају ми одговор на горе постављено питање. На првом папирићу пише: „Ја нисам песник скупљам поезију свеколикусвуда. Људи су поезија. Песма - тражење гажење - песма песма - милење тињање - песма ...“ На другом папиру величине половине пелира нешто краћег А5 формата откуцао сам портабл ИБМ машином са најмањим словима на свету следеће редове: „ ------------------Реч има материјалну страну свака реч стоји на папиру црно на бело реч има тежину свака реч кроји мисао реч је превртљива колебљива реч воли и реч оптужује, и реч прашта и реч је истина и лаж је реч
Како да изађем из Двадесетог века?
187
и има више врста истина, и није свака истина истина а реч може: ... и може јој се. Реч истинска истина истине ДОСТА!ТИШИНУУСАЛИ МОЛИМ. Осуђујем вас да пишете ПОЕЗИЈУ.“ Дакле, ја сам био осуђен да пишем поезију. Још прецизније: ја сам са мог себе осудио да пишем поезију. Чини ми се да данас могу да пружим тачнији одговор следећи Сигмунда Фројда, једног од јунака Двадесе тог века. Сигмунд Фројд, отац психоанализе и један од пријатеља поштоване госпођице Лу Саломе, би рекао: „Даме, све се врти око вас!“ И мени се чини да су пресудан разлог у мом случају чиниле поштоване младе даме око којих се вртео читав мој живот. О томе ћете надам се читати у књизи са истим насловом „Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала“ само што ће та истоимена књига садржавати коментаре те најважније чињенице мог живота. Наравно, иако је то био пресу дан разлог није добро све остале разлоге свести само на њега. Живот је помало компликованији да би се свео само на даме око којих се све врти, а и мој имењак Бајрон заљубљености као једном од разлога за писање поезије додаје и очајање не опредељујући се који је у његовом случају био пресудан.
ЗАШТО (увек постоји то зашто)
КОШ
(или корпа за отпатке) КОШ (или корпа за отпатке)
190
КАФАНА „ПРОЛЕЋЕ“
Је л` бре је л` ти се породила жена? Није, бре. Кад ће да се породи жена? Матора је она. Је л`, бре је л` његово дете? Није, бре. А, чије је? Лепотица, не знам. Значи ради чега, бре. Кол` ко дођем? Плаћаш све. Ја доби` сина. Ја плаћам све. Ти добио сина, а овај части? Какав си, никаки
Како да изађем из Двадесетог века?
191
ниси човек. Пусти дете, убио га бог. Је л` бре? Је л` има последица?
КОШ (или корпа за отпатке)
192
ГРЛОМ У ЈАГОДЕ
Ова песма тражи да напусти границе овог листа и да се проспе са сјајем сунчевим брдима и земљом да човека нађе МОЖДА ЋЕ: човека песма наћи кад Диоген није.
Како да изађем из Двадесетог века?
ХОТЕЛ „ЕВРОПА“
Земља Босна. Кафа дочекуша. Ђес` , ба? Шта има? Кафа разговоруша. Лепо: туфахије. Кафа сиктеруша. Јевропа. Хотел „Европа“. Кафа, кахва и кава. „Кафу. Дуплу слађу.“ Пијем дуплу слађу.
КОШ (или корпа за отпатке)
193
194
БОСНА ЕКСПРЕС
Нема више Фердинанда. Гаврило Принцип. Одсвирај то опет, Сем. Гаврило Принцип. Нема више Фердинанда.
Како да изађем из Двадесетог века?
КЛАСИЦИ
Релативност класика долази у питање Ајнштајном Ајнштајновом теоријом Ајнштајновом теоријом релативности.
КОШ (или корпа за отпатке)
195
196
КАД БИХ БИО ЛУД
Кад бих био луд разбијао бих тањире. Кад бих био незрео држао бих састанке. Кад бих био паметан смејао бих се. Самоме себи.
Како да изађем из Двадесетог века?
ДАН КАД САМ БИО УМРО
Данас сам био умро. Људи су питали: „Ко је био тај?“ Келнер је односио и разносио нову туру и рек`о је успут: „Нико и ништа.“.
КОШ (или корпа за отпатке)
197
Никакве биографије немам као што је никад нисам ни имао. Нисам ништа заборавио нити се нечега сећам. Нити сам нешто био нити сам ништа постао нити ћу некад нешто постати. Никада од мене неће бити ништа. Нити шта радим нити од нечега живим нити шта имам. Ничега немам ни из чега не могу да га створим нити из ничега ништа може настати. Немам никога, ничега ни ништа. Ни у шта никада нисам веровао нити ни у шта сада верујем. Не верујем, чак, ни у то ништа. Никада нисам знао ко сам ја нити сад знам. Не знам ни ко сам ја нити ко нисам нити знам нисам ли ја који сам ја ја. Не знам да ли сам нико нити знам нисам ли то. Не знам да ли сам нико и ништа нити да ли нисам нико и ништа. Ништа више ни не знам, ништа никада нисам ни знао. Не мислим више о ничему. Ни о чему више не мислим. Ништа више и немислим.
Aucune biographie je n’ai comme je n’en ai jamais eu. Je n’ai rien oublié je ne me souviens de rien. Je n’est été rien je ne deviendrai jamais rien. Jamais de moi deviendrai quelque chose. Je ne fais rien je ne vie de rien je n’ai rien. Je n’ai rien de rien je ne peu créer que rien de rien peu devenir rien. Je n’ai personne, ni rien de rien. Je n’ai jamais cru a rien ni maintenant je ne crois a rien. Je ne crois, même pas en rien. Je n’ai jamais sus quije suis je ne le sais même pas a présent. Je ne sais ni qui je suis ni qui je ne suis pas je ne non plus ne serai-je pas moi qui est moi. Je ne sais pas si je ne suis personne ni si je suis ça. Je ne pas si je suis personne et rien ou je ne suis pas personne et rien. Je ne sais ni plus rien, je n’ai jamais
Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала (поезија или „поезија“) ИЗДАЊЕ АУТОРА и ЦЕНТРА СЛОБОДАРСКИХ ДЕЛАТНОСТИ д.о.о. За издавача: Ђорђе Савић Коректор: Јелена Максимовић Лектор: Невенка Витковић-Милојевић Штампарија: Преспринт, Крагујевац Тираж: 888 Библиофилски број уписан руком CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.163.41-1 САВИЋ, Ђорђе, 1963Збогом Лу Саломе, кћи руског генерала : [(поезија или "поезија")] / Ђорђе Савић ; [илустрације Славко Ђурић, Горан Димић ; фотографије Предраг Циле Михајловић, Небојша Радосављевић Раус]. - Крагујевац : Ђ. Савић : Centar slobodarskih delatnosti, 2009 (Крагујевац : Centar slobodarskih delatnosti). - 197 стр. : илустр. ; 21 cm. - (Biblioteka Libertarium) Део текста упоредо на срп. и франц. и енгл. језику. - Ауторова слика. - Тираж 888. ISBN 978-86-87863-04-0 (ЦСД) COBISS.SR-ID 169445388
Издавање књиге је помогао Град Крагујевац
View more...
Comments