Diplomatsko i Konzularno Pravo

1. OPSTA RAZMATRANJA O DIPLOMATIJI

Kod reci ,,diplomatija’’ treba razlikovati kolokvijalno i tehnicko znacenje. 1) Kolokvijalno znacenje moze biti pozitivno i negativno: - U pozitinom smislu diplomatskim se naziva svaka radnja r adnja ili postupak koji odlikuje takt i spretnost. - U negativnom smislu diplomatija pociva na lukavstvu, spletkarenju i neiskrenosti. Ipak, diplomatija to nije, jer se u diplomatskom svetu pre svega ceni iskrenost. Bez korektne komunikacije nema uspesnog obavljanja diplomatskog posla. Kako Bizmark kaze:  ,,Ako treba da zavaras ljude – reci istinu.’’ a bi diplomata bio savrsen, on mora da poseduje znanje iz raznih oblasti, da poznaje strane  jezike, pogotovo jezik jezik drzave u kojoj vrsi vrsi !unkciju. "ora da poseduje poseduje sve vrline duha i tela. tela. 2) U e!nicko" #"i#l$  diplomatija jeste delovanje subjekta medjunarodnog prava i medjunarodnih odnosa u svrhu vodjenja i odrzavanja spoljne politike. #na je vestina ciji je osnovni cilj da sprovede spoljnu politiku na miran nacin. #na stiti i  promovise jedan javni interes interes u odnosu na drugi. drugi. $esto se kaze da je diplomatija nauka. iplomatija je jedna stvar, stvar, a nauka o diplomatiji druga, jer ona kao i drugi !enomeni ! enomeni moze biti predmet naucne obrade. Uobicajena je periodizacija diplomatije na povremenu i sporadicnu koja je trajala do %&. veka, i stalnu diplomatiju koja se javlja u %&. veku. 2. SPORADI%NA& PO'R(M(NA DIPLOMATIJA

U prvom periodu diplomatija je bila povremena. 'tare drzave tezile su uspostavljanju vlasti nad drugim narodima i drzavama, gajeci negativan odnos prema strancima. $ak ni to nije iskljucivalo diplomatiju. 1) Dzave na i#ok$& A#iija i (*i+a, preduzimale su diplomatske korake sa ciljem odrzavanja svoje dominantne pozicije. (sirski kraljevi uspeli su da izazovu razdore u brojnim koalicijama protiv (sirije, posebno tokom dinastije 'argonida. (sirski vladari, posebno (surbanipal, koristili su diplomatiju u brobi protiv vavilonskog carstva. iplomatija je koriscena i da bi se ojacala pozicija drzave, pa su (sirci cesto oslonac trazili u saveznistvu sa egipatskim !araonima kako bi se oslobodili zavisnosti od )avilona. )avilona. *araon +amzes II je posle dugih ratova povodom poseda u (ziji sklopio sklopio ugovor o miru sa hetitskim kraljem atusilom III, %/. god p.n.e. 2) Saa Kina je davala prednost diplomatiji nad ratom. Kon!ucije je smatrao da je uzejamno poverenje koje se izgradjuje diplomatijom vaznije od rata, a "encijus da je rat veliki zlocin koji cine vladari. U 'taroj Kini postojali su obicni glasnici i poslanici, a diplomatsku !unkciju obavljali su glasnici. r atu i diplomatiji je ,) Saa In-ija bila je podeljena na preko %00 kraljevstva, a ratu  posvecivana velika paznja. paznja. iplomatija se odvijala odvijala i van granica granica Indije. Indijski kraljevi kraljevi slali su svoje poslanike persijskom kralju Kiru, kao i rimskim imperatorima Klaudiju i (vgustu. (vgustu. Iako su Indusi poslanike smatrali javnim spijunima, oni su cenili njihovu ulogu. #ni su otkrivali namere stranih vladara, obavestavali svog vladara o stanju u susednim zemljama, sklapali su prijateljske veze, resavali medjunarodne sporazume mirnim putem. %

) U Saoj /ckoj vec u epovima Ilijada i #diseja pominju se diplomatski predstavnici. 1rci su pravili razliku izmedju glasnika heralda koji su bili prosti prenosioci vesti i poslanika ovlascenih da pregovaraju. 2oslanici su birani na narodnoj skupstini i opremani su pismenim instrukcijama u posebnom dokumentu koji se zvao diploma. 3aziv ovog dokumenta predstavlja koren reci diplomatija. 0) U Sao" Ri"$  dva organa imala su odlucujucu ulogu u preduzimanju diplomatskih aktivnosti: Kole*ij$" #ve#enika i Sena. Uloga kolegijuma svestenika je bila toliko znacajna da se moze nazvati rimskim diplomatskim korom. +imski 'enat je odasiljao i primao predstavnike drugih drzava koji su se nazivali legati. 2adom republike vodjenje diplomatskih aktivnosti prelazi na rimskog imperatora.  je smatran predstavnikom vladara i vodio je pregovore u njegovo ) U 'izaniji +o#lanik  je ime, u granicama punomocja. iplomatija je bila razradjena sa ciljem da kod stranih poslanika stvori utisak o moci m oci )izantije. )izantije. 'trani poslanici su na putu do Konstantinopolja vodjeni najnepristupacnijim putevima, pored najjacih utvrdjenja kako bi se obeshrabrili u osvajackim  planovima. )izantija )izantija je o stranim poslanicima poslanicima vodila dosta racuna, racuna, cak i vise nego o svojim. 'trani poslanici boravili su o trosku )izantije, )izantije, i o njima se brinuo poseban ured za varvare. ) Pa+#ka -i+lo"aija delovala je sa ciljem jacanja svetovne uloge pape i papske drzave. 2apa je na raspolaganju imao dve vrste sredstva: %4 'redstva koje su primenjivale i svetovne drzave uz dodatnu meru bezobzirnosti 5lukavstva,  prevare, lazi4. 'a svim tim negatvnostima negatvnostima prevazisla je i svetovne svetovne vladare tog doba. doba. 4 'redstva koja su oslonjena na duhovni i verski autoritet papa. 2apska diplomatija imala je i  jednu prednost u odnosnu odnosnu na svetovnu 6 disciplinovan disciplinovan kadar svestenstva svestenstva i vernika. diplomatiju. "uslimanske drzave su slale 3) Aa+i su i pre uvodjenja islama praktikovali diplomatiju. specijalne jedinice u razlicite srhe 6propagiranje islamske vere, dostavljanje obavestenja o  pocetku neprijateljstava neprijateljstava itd. 2ravila se razlika izmedju glasnika 5rasul4 i ambasadora ambasadora 5sa!ir4. 1lasnik je imao religijsku konotaciju, a ambasador je oznacavao medijatora. 4) "edju svetovnim diplomatijama tog doba, prednjacile su 5ienca i 'enecija . 7a te male ali bogate trgovacke gradove, diplomatija je bila najmocnije sredstvo za ocuvanje drzave i trgovine. )enecijanska diplomatija se narocito odlikovala odlicnom organizacijom organizacijom i odabirom kadrova. 2oslanici su regrutovani iz aristokratskih krugova. elili su se na e-ovne a"6a#a-oe i polasku u diplomatsku misiju od od vlade dobijali izvane-ne a"6a#a-oe. (mbasadori su na polasku  pismo sa instrukcijama o radu. radu. 2ored ambasadora, )enecija je imala i +o#lanike nize* an*a koji su se obicno zvali #ekeai. 2oslanici )enecije )enecije slali su vladi periodicne izvestaje, a na kraju diplomatse misije podnosili su sednici 'enata zavrsni izvestaj.



) U Saoj /ckoj vec u epovima Ilijada i #diseja pominju se diplomatski predstavnici. 1rci su pravili razliku izmedju glasnika heralda koji su bili prosti prenosioci vesti i poslanika ovlascenih da pregovaraju. 2oslanici su birani na narodnoj skupstini i opremani su pismenim instrukcijama u posebnom dokumentu koji se zvao diploma. 3aziv ovog dokumenta predstavlja koren reci diplomatija. 0) U Sao" Ri"$  dva organa imala su odlucujucu ulogu u preduzimanju diplomatskih aktivnosti: Kole*ij$" #ve#enika i Sena. Uloga kolegijuma svestenika je bila toliko znacajna da se moze nazvati rimskim diplomatskim korom. +imski 'enat je odasiljao i primao predstavnike drugih drzava koji su se nazivali legati. 2adom republike vodjenje diplomatskih aktivnosti prelazi na rimskog imperatora.  je smatran predstavnikom vladara i vodio je pregovore u njegovo ) U 'izaniji +o#lanik  je ime, u granicama punomocja. iplomatija je bila razradjena sa ciljem da kod stranih poslanika stvori utisak o moci m oci )izantije. )izantije. 'trani poslanici su na putu do Konstantinopolja vodjeni najnepristupacnijim putevima, pored najjacih utvrdjenja kako bi se obeshrabrili u osvajackim  planovima. )izantija )izantija je o stranim poslanicima poslanicima vodila dosta racuna, racuna, cak i vise nego o svojim. 'trani poslanici boravili su o trosku )izantije, )izantije, i o njima se brinuo poseban ured za varvare. ) Pa+#ka -i+lo"aija delovala je sa ciljem jacanja svetovne uloge pape i papske drzave. 2apa je na raspolaganju imao dve vrste sredstva: %4 'redstva koje su primenjivale i svetovne drzave uz dodatnu meru bezobzirnosti 5lukavstva,  prevare, lazi4. 'a svim tim negatvnostima negatvnostima prevazisla je i svetovne svetovne vladare tog doba. doba. 4 'redstva koja su oslonjena na duhovni i verski autoritet papa. 2apska diplomatija imala je i  jednu prednost u odnosnu odnosnu na svetovnu 6 disciplinovan disciplinovan kadar svestenstva svestenstva i vernika. diplomatiju. "uslimanske drzave su slale 3) Aa+i su i pre uvodjenja islama praktikovali diplomatiju. specijalne jedinice u razlicite srhe 6propagiranje islamske vere, dostavljanje obavestenja o  pocetku neprijateljstava neprijateljstava itd. 2ravila se razlika izmedju glasnika 5rasul4 i ambasadora ambasadora 5sa!ir4. 1lasnik je imao religijsku konotaciju, a ambasador je oznacavao medijatora. 4) "edju svetovnim diplomatijama tog doba, prednjacile su 5ienca i 'enecija . 7a te male ali bogate trgovacke gradove, diplomatija je bila najmocnije sredstvo za ocuvanje drzave i trgovine. )enecijanska diplomatija se narocito odlikovala odlicnom organizacijom organizacijom i odabirom kadrova. 2oslanici su regrutovani iz aristokratskih krugova. elili su se na e-ovne a"6a#a-oe i polasku u diplomatsku misiju od od vlade dobijali izvane-ne a"6a#a-oe. (mbasadori su na polasku  pismo sa instrukcijama o radu. radu. 2ored ambasadora, )enecija je imala i +o#lanike nize* an*a koji su se obicno zvali #ekeai. 2oslanici )enecije )enecije slali su vladi periodicne izvestaje, a na kraju diplomatse misije podnosili su sednici 'enata zavrsni izvestaj.



,. STALNA DIPLOMATIJA

2rva stalna diplomatska predstavnistva vezuju se za +a+#ke +e-#avnike $ 'izaniji  u &. veku. #ni su dugo bili predstavnici pape kod patrijarha glavnih crkva u $arigradu, a tek nakon osamostaljenja rimske kurije poceli su da deluju na 'ultanovom dvoru. 2rva samostalna diplomatska predstavnistva javljaju se u Ialiji, kada je milanski vojvoda *rancesko '!orca poslao u jenovu stalnog diplomatskog predstavnika. Krajem %&. veka ova  praksa prelazi granice Italije. Italije. 'enecija je, potom, dvojicu trgovaca imenovala za  podambasadore, a nekoliko nekoliko godina kasnije ialijan#ki *a-ovi7-zave *a-ovi7-zave su !ormirali stalne diplomatske misije u 8ondonu, 2arizu i na dvoru Karla &. *ormiranje stalnog diplomatskog osoblja dovelo je do !ijea!ije $ +o#lan#v$, tako da se u %9. veku tacno razlikuje poslanik od obicnog agenta ili rezidenta. #dlucujucu ulogu u tome imala je *rancuska. Ka-inal Ri#elje, ministar kralja 8uja %., osnovao je "inistarstvo spoljnih poslova kao centralni organ za vodjenje medjunarodnih odnosa i postavio osnove stalne diplomatske sluzbe kao dela drzavne uprave. 2oseban zamah diplomatija dobija u vreme L$ja 1. U#anovljena je na-lezno# o*ana za vo-jenje "e-j$nao-ni! o-no#a koja vazi i -ana# : )odjenje spoljnih poslova  pripada kralju, pitanja pitanja spoljne politike raspravljaju se u vijecu, zakljucke zakljucke sprovode drzavni drzavni sekretari. Kralj imenuje drzavne sekretare i ambasadore. #bavlja seriju poslova koji danas spadaju u delokrug ministra inostranih poslova. U %. veku $#anovljene #$ $ 5anc$#koj i kla#e -i+lo"a#ki! -i+lo"a#ki! +e-#avnika : ambasadori koji su mogli biti izvanredni i redovni, izvanredni poslanici i rezidenti. #vaj model sledile su skoro sve evropske drzave. "edju zadnjim evropskim drzavama koje su pribegle uspostavljanju stalnim diplomatskim odnosima bile su: +usija i ;urska. - 2rve poslanike R$#ija salje u zapadnu . sloboda opstenja &. pocasti i povlastice &

 3jegova licna nepovredivost znaci da se! drzave treba uzivati zastitu od ma koje povrede na njegov zivot, telesni integritet, cast i dostojanstvo. ;akodje, u novije vreme on je zasticen i od  pismenih i usmenih uvreda i kleveta. :I"$nie #e9a -zave 7 'e! drzave ima kivicno+avni i *a-jan#ko+avni i"$nie. 7Kivicno+avni i"$nie odnosi se na bilo koji akte se!a drzave, bilo da je ucinjen u  privatnom ili javnom svojstvu. )azi misljenje da munitet ostaje na snazi i kada prestane !unkcija se!a drzave. 7/a-jan#ko+avni i"$nie nije svuda u praksi isti. 3eke drzave ga priznaju u onim slucajevima kada nastupa kao nosilac vrhovne vlasti, dok ga druge priznaju u svim slucajevima. Bez obzira na razlike, svuda vazi princip da se u parnici ne predzimaju nikakve radnje dok se! drzave boravi u drzavi u vrsenju sluzbene !unkcije. 1. 'LADA I S(5 'LAD(

Kao organ za odrzavanje medjunarodnih odnosa mogu se javiti i vla-a kao celina i #e9 vla-e. Po- vla-o" kao celino"  podrazumeva se kolegijalno telo koje je ovlasceno da izrazi volju drzave u medjunarodnim odnosima. Se9 vla-e se takodje smatra ovlascenim da izjavljuje volju u ime drzave. 'e! drzave smatra se predstavnikom svoje drzave i za preduzimanje akata u vezi sa zakljucenjem ugovora nije "$ +oe6no +$n"ocje. Institut za medjunarodno pravo doneo je ezol$cij$ iz 2;;1. godine koja se tice i"$niea #e9a -zave.  3jime se predvidja da se! vlade uziva jednake imunitete i licnu nepovredivost kao i se! drzave uz smanjen obim pocasti. 1. MINISTAR INOSTRANI< POSLO'A Mini#a ino#ani! +o#lova jeste clan vlade zaduzen za vodjenje medjunarodnih odnosa. 2ored se!a drzave i se!a vlade on je jedini drzavni !unkcioner koji je ovlascen da izjavljuje volju drzave u medjunarodnim odnosima. "inistar spoljnih poslova rukovodi spoljnom poltikom jedne drzave. 3jegove izjave i akti obavezuju drzavu cije ime su dati. 2itanje ovlascenja ministarstva spoljnih poslova nije reseno u praksi. =ian#ka +ak#a smatra da samo ministar inostranih poslova, njegov zamenik ili  podsekretar za spoljne poslove mogu da preduzimaju akte i daju izjave u ime ministarstva. (vo+#ka +ak#a smatra da svaki !unkcioner ima ovlascenje da deluje u ime ministarstva ako radi ili se poziva da radi u ime ministarstva. Ova azlika izazava #e $ 9o"i noa. 3ote britanskog ministarstva predstavljaju licno  pismo, a evropskog ne nose potpis nego samo pecat ministarstva. Na-lezno#i "ini#a ino#ani! +o#lova je#$ : izdavanje nota i ostalih oblika komunikacije sa drugim drzavama, izdavanje naloga za pripremu dokumenata u vezi sa odnosima sa stranim drzavama, predlaganje se!u drzave diplomtskih predstavnika, rukovodjenje diplomatskim i konzularnim predstavnistvima u inostranstvu itd? 9

"inistar inostranih poslova kada boravi u inostranstvu uziva +olozaj kao i #e9 -zave , uz smanjene pocasti. ;ri bitne cinjenice opravdavaju njegov takav polozaj: %. odgovornost za obavljanje diplomatskih aktivnosti drzave, . predstavljanje vlade na medjunarodnim sastancima, . potreba da slobodno putuje bez ometanja vladinih aktivnosti. 13. PR(DSTA'NI%KO T(LO& 'OJNI KOMANDANTI& PR(DSTA'NI%I DRZA'A U POSTUP%IMA PR(D M(DJUNARODNIM SUDO'IMA I AR=ITRAZAMA Pe-#avnicko elo u nacelu ne spada u unutrasnje organe za vodjenje medjunarodnih odnosa, ali zbog polozaja koji ima u parlamentarnom sistemu ipak zasluzuje da u sirom smislu  bude organ za odrzavanje medjunarodnih odnosa. 3aime, predstavnicko telo je srediste u kom se !ormira volja drzave, koja se izrazava u vidu aktinosti se!a drzave, se!a vlade i ministra inostranih poslova. 'ojni ko"an-ani  u doba rata mogu svojim radnjama obaveziati drzavu. +ecimo, oni zakljucuju ugovore o kapitulaciji, tj ugovore o predaji oruzane sile, kao i ugovore o opstem  primirju. 3jihovo ovlascenje za zakljucivanje ugovora aktivira se izbijanjem oruzanog sukoba, a prestaje okoncanjem oruzanog sukoba. Pe-#avnici -zava $ +o#$+ci"a +e- "e-j$nao-ni" #$-ovi"a i a6iaza"a7  U  postupcima pred medjunarodnim sudom drzavu predstavlja agent ili zastupnik. ( agentima mogu pomagati savetnici ili advokati. 1lavna !unkcija agenta jeste odrzavanje kontakta sa 'udom. 3jegove izjave obavezuju drzavu. 2ravila suda sadrze nekoliko odredaba koje se ticu agenta: -3akon sto je pokrenut postupak pred 'udom, agent preduzima sve korake u ime stranke -(ko je postupak pokrenut tuzbom ime agenta tuzioca mora biti navedeno u tuzbi. -(ko je postupak pokrenut noti!ikacijom posebnog sporazuma, ime agenta navodi stranka koja upucuje noti!ikaciju 'udu. -3akon poslednjeg izlaganja koje stranka ucini u usmenom postupku, njen agent procitace konacne zahteve te stranke. Kopija pismenog teksta ovih zahteva bice upucena 'udu i preneta drugoj strani. -(gent se imenuje po pravilu na poseban slucaj, ali je moguce da drzava odredi generalnog agenta koji je predstavlja u svim sporovima pred 'udom -(genta odredjuje po pravilu se! drzave ili ministar inostranih poslova



14.USPOSTA'LJANJ( DIPLOMATSKI< ODNOSA& 'IS(STRUKO ZASTUPANJ(

2ravo poslanstva oduvek je #"aano ai6$o" #$veeniea , i po pravilu pripada suverenim drzavama. 7Ko- +e#onalni! $nija pravo poslanstva pripada svakoj clanici unije pojedinacno. 7Ko- ealni! $nija  koje nastupaju kao celina, pravo poslanstva poseduje unija. 7Kon9e-eacija, s obzirom da nije poseban subjekt u medjunarodnom pravu vec zajednica drzava, pravo poslanstva poseduje svaka clanica kon!ederacije. Izuzetak je bila 3emacka kon!ederacija gde je i sama kon!ederacija imala pravo poslanstva. 7U 9e-ealni" -zava"a , pravo poslanstva pripada !ederaciji, a ne !ederalnim jedinicama. U pozitivnom medjunarodnom pravu, pravo poslanstva nije vezano samo za drzave, vec ga poseduju i vladine medjunarodne organizacije. 7ato je ispravnije da se pravo poslanstva vezuje #a #$6jekivie u medjunarodnom pravu nego za suverenitet. Uspostava diplomatskih odnosa podrazumeva #a*la#no# -ve ili vi#e -zava. Uobicajeni nacin za to jeste ovaanje #alne -i+lo"a#ke "i#ije  na teritoriji druge, sto ne mora uvek da se podrazumeva. #tvaranje te misije odredjuju politicki interesi i ekonomski kapacitet drzave, jer odrzavanje te misije trazi i !inansijska sredstva. 3pr Kirgistan je uspostavio diplomatske odnose sa preko /0 zemalja, od njih je 9 uspostavilo stalne misije u toj zemlji, dok je Kirgistan otvorio %0 u tim zemljama. )elika Britanija uspostavila je diplomatske odnose sa > zemalja, a nije otvorila stalna diplomatska predstavnistva. 'i#e#$ko za#$+anje 6 postoji kada je diplomatski predstavnik akreditovan u vise zemalja, a sediste diplomatske misije se nalazi u jednoj od njh. -)elika Britanija je %=9. otpavnika u 2ekingu imenovala i za ambasadora u "ongoliji -#samdesetih godna @ugoslavija je imala diplomatske odnose sa 9 zemalja u kojima su se!ovi misije imali sediste u drugim zemljama -'ampion je Belgija koja je %==. imala = ambasadora akreditovana u vise drzava.

/

2;.SASTA' DIPLOMATSK( MISIJ(& DIPLOMATSKO OSO=LJ( MISIJ( 7U #a#av -i+lo"a#ke "i#ije ulaze: %. se! misije, . diplomatsko osoblje, . administrativno i tehnicko osoblje, >. posluzno osoblje. 'truktura diplomatskog predstavnistva po pravilu obuhvata: politicki sektor, ekonomski, stampu, kulturu i in!ormisanje, konzularnu sluzbu, vojnog izaslanika i administrativno-tehnicku sluzbu. rzava podelu na sektore i izbor diplomatskih predstavnika vrsi na nacin koji joj se cini  prikladan. U vezi sa sastavom misije teskoce mogu doci kod njene 6ojno#i.  3aime, u medjunarodnom pravu ne postoji pravilo koje resava to pitanje. Broj osoblja misije utvrdjuje se sporazumom drzava. Ukoliko sporazum ne postoji, drzava kod koje se akredituje moze zahtevti da se taj broj krece u granicama razumnog i normalnog. U suprotnom moze doci do spora koji nije lako resiti, jer je kriterijum razumnog i normalnog subjektivan, a drzava prijema odlucuje sta je razumno i normalno. -Di+lo"a#ko o#o6lje cine: 'e! misije i clanovi osoblja sa diplomatskim statusom. Se9ovi "i#ije dele se prema konvenciji na tri klase: %. ambasadore ili nuncije akreditovane kod se!ova drzava i se!ove misija odgovarajuceg ranga . poslanike, ministre ili internuncije akreditovane kod se!ova drzava i . otpravnike poslova akreditovane kod ministra inostranih poslova. 1. 2rema Beckom pravilniku samo su a"6a#a-oi posedovali reprezentativni karakter. 2ored niza ceremonijalnih prava i prava na najvise pocasti, smatralo se da zastupaju samu licnost svoga suverena. anas je takva pozicija ambasadora izgubila osnov pre svega zato sto se reprezentatvni karakter priznaje diplomatskoj misiji, a ne se!u misije. Beckim pravilnikom, ambasador je bio rezervisan samo za velike sile, dok su ostale drzave se!ove misija mogle imenovati u rangu poslanika ili ministara. anas gotovo sve drzave se!ove diplomatskih misija imenuju u rangu ambasadora, iako konvencija ne pravi razlike izmedju njih. opusta samo razliku u pogledu prezeanse i etikecije. Konvenciija u prvu klasu svrstava i n$ncije  6 stalni i redovni ambasadori 'vete stolice koji se odasilju radi obavljanja redovnih diplomatskih odnosa. 2ored nuncija, prakse 'vete stolice poznaje i le*ae 6 diplomate iz reda kardinala koji se salju u katolicke zemlje u misijama koje su pretezno crkvene prilike. 2. +azlika izmedju se!ova misije prve klase i se!ova misije druge klase odnosno +o#lanika& "ini#a ili inen$ncija je +akicno ne#ala . U savremenoj praksi razlika se svodi na ceremonijalna prava i pocasti. 'e!ovi misija druge klase nemaju poput ambasadora  pravo na predikat ekselencije, osim ako tu titulu nemaju po nekom drugom osnovu. ,. 7a razliku od prve dve klase o+avnici +o#lova akredituju se kod ministra inostranih  poslova. 3jih treba razlikovati od privremenih otpravnika poslova. 2rivremeni otpravnik nije =

akreditovan u tom svojstvu vec je to clan misije koji vrsi duznost se!a misije u slucaju ako je mesto se!a misije upraznjeno ili ako je se! misije sprecen da vrsi svoje !unkcije.

21. SA/LASNOST DRZA'( PRIJ(MA

rzava imenovanja ima pravo da vrsi izbor se!a dilomatske misije, a drzava prijema ima  pravo da se izjasni da li je nominovano lice prihvatljivo. rzava odasiljanja treba da proveri da li je lice koje namerava da postavi za se!a diplomatske misije pozeljna licnost u drzavi prijema. U slucaju pozitivnog odgovora drzava prijema daje agreman. #na ima pravo da da ili odbije agreman bez obrazlozenja. 2ostavljanje se!a misije sastoji se iz dva akta: 1) ne9o"alne +ovee -a li je o-e-jena licno# +i!valjiva ko- -zave +ije"a. 2) ne9o"alne in-ikacije o- -zave +ije"a -a je a o#o6a +i!valjiva > a*e"an. +azlozi za odbijanje agremana su mnogobrojni. ele se na razloge koji se ticu odnosa izmedju dveju drzava i razloge koji se odnose na licnost predlozenog predstavnika. rzava odasiljanja postavlja se!a diplomatije tek kad dobije agreman. ( smatra se da je se! drzave preuzeo tu !unkciju tek kad podnese akreditivna pisma ili noti!ikuje svoj dolazak i  podnese prepis svojih akreditivnih pisama ministarstvu inostranih poslova. (greman se trazi samo za se!a misije, mada je americki 'tejt department ustanovio takvu tehniku da odredjuje i klasi!ikaciju osoblja ambasade. 22. ADMINISTRATI'NO7T(/ ili & casova mora da napusti teritoriju drzave prijema. 2. 5UNK%IJ( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA

#snovne !unkcije diplomatskih predstavnika su: 1) Pe-#avljanje -zave koja ake-i$je ko- -zave ko- koje #e ake-i$je  6 iplomatska misija predstavlja drzavu imenovanja u drzavi prijema. "isija je ovlasceni predstavnik svoje vlade u komunikaciji sa drzavom prijema. 've radnje diplomatskih predstavnika smatraju se aktima drzave imenovanja. Izuzetak su jedino radnje koje su nespojive sa !unkcijama misije, a to su prema svatanju )elike Britanije, aktivnosti radi sticanja !inansijske koristi 5prodaja avionskih karata, turistickih usluga itd.4. Ukoliko se diplomatski redstavnik svojom aktivnoscu mesa u unutrasnje poslove drzave prijema obicno se taj diplomatski predstavnik poglasava za  persona non grata. 2) Za#ia inee#a -zave koja ke-i$je $ -zavi ko- koje #e ake-i$je  6 #vde postoji  jedan opsti uslov a to je da se zastita domacih !izickih i stranih lica obavlja u skladu sa  pravilima medjunarodnog prava. #d posebnog znacaja jeste zabrana mesanja u unutrasnje stvari drzave prijema, odnosno postovanje norma i institute drzave prijema. 2osebno se insistira na  postovanju pravnih lekova u sudskim postupcima koji se vode pred sudovima drzave prijema. ,) Pe*ovaanje ko- vla-e koja #e ake-i$je  6 2redstavnicima drzave smatraju se se!ovi diplomatskih misija. 3jihova !unkcija je ogranicena u dvostrukom smislu. +atione materiae 6 odnosi se samo na ugovore izmedju drzave prijema i drzave imenovanja. +atione valorem 6 ogranicena je svrhom usvajanja ugovora ) O6ave#avanje o $#lovi"a i azvoj$ -o*a-jaja $ -zavi ko- koje #e ake-i$je i +o-no#enje izve#aja o o"e vla-i -zave koja ake-i$je  6 ;o znaci da diplomatski  predstavnik prikuplja sva obavestenja o stanju stvari u drzavi prijema i na zahtev nadleznih organa u drzavi prijema daje in!ormacije o stanju stvari u svojoj zemlji. 2redmet ove !unkcije su sve politicke, kulturne,ekonomske i socijalne aktivnosti u drzavi prijema. %%

0) Una+e-jenje +ijaelj#ki! o-no#a i azvijanje +ive-ni!& k$l$ni! i na$cni! o-no#a iz"e-j$ -zave koja ake-i$je i -zave ko- koje #e ake-i$je #sim njih diplomatska misija moze obavljati i druge !unkcije, koje su podeljene u dve grupe: 1) Do-ane 9$nkcije -i+lo"a#ke "i#ije  na osnovu sporazuma drzave rijema i drzave odasiljanja: registracija smrti, rodjenja i brakova svojih drzavljana, izdavanje oasosa, overa isprava itd? 2)'ane-ne 9$nkcije -i+lo"a#ke "i#ije , gde diplomatska misija jedne drzave zastupa interese trece drzave koja nema misiju u drzavi prijema. 20.PROSTORIJ( DIPLOMATSK( MISIJ( Po#oije -i+lo"a#ke "i#ije jesu zgrade ili delovi zgrada i okolna zemljista koja se koriste za potrebe misije, ukljucujuci i rezidenciju se!a misije. ;e prostorije su ne+ove-ive , tako da organi teritorijalne drzave mogu da udju u prostorije samo uz pristanak se!a misije ili lica koje ga zamenjuje. a bi se izbegla zlopotreba u tumacenju ko zamenjuje se!a misije, Konvencija utvrdjuje da !unkciju se!a misije ukoliko je njegovo mesto upraznjeno ili je sprecen da vrsi svoju !unkciju zamenjuje o+avnik +o#lova a- inei". 3jegovo ime saopstava se ministarstvu inostranih  poslova drzave kod koje se akredituje. Ne+ove-ivo# +o#oija je a+#ol$ne +io de. ;o znaci da nije dozvoljen ulazak organa teritorijalne drzave u prostorije diplomatske misije ni radi sprecavanja izvrsenja krivicnog dela ili preduzimanja radnji radi kaznjavanja pocinioca krivicnog dela, bez odobrenja se!a misije. U slucaju teze povrede nepovredivosti diplomatskog predstavnistva drzava imenovanja najcesce reaguje prekidom diplomatskih odnosa. rzava prijema ima o6avez$ -a +e-$z"e #ve "ee koje bi sprecile naslan ulazak  prostorije diplomatske misije, njhovo ostecenje, narusavanje mira, povredu dostojanstva dilomatske misije od strane privatnih lica ili grupa.  3arusavanje mira obuhvata veliki broj radnji i utvrdjuje se u konkretnim okolnostima, pa se time npr smatrala glasna muzika ispred vatikanske ambasade u 2anami. 2ovredom dostojanstva ne smatraju se protesti i izrazavanje neslaganja sa politikom drzave imenovanja, ali bi povredu dostojanstva predstavljalo paljenje zastave drzave ili slike se!a drzave.  3epovredivost prostorija obuhvata i namestaj i druge predmete koji se u prostorijama nalaze, pa i prevozna sredstva. So #e ice +e#anka ne+ove-ivo#i  ona ne prestaje i kada se okoncaju diplomatski odnosi. (rhiva i dokumenti misije nepovredivi su u svako doba ma gde se oni nalazili.

%

2.AR

1) Svana $z6a koja #e o-no#i na +ivane ne+oken#i na eioiji -zave ko- koje #e ake-i$je& osim ako diplomatski predstavnik tu nepokretnost poseduje za potrebe misije. 2) T$z6a koja #e o-no#i na na#le-je , a u kojoj se diplomatski predstavnik javlja kao izvrsilac testamenta, administrator, naslednik ili legator po privatnoj osnovi a ne u ime drzave. ,) T$z6a koja #e o-no#i na #lo6o-ne +o9e#ije  koje diplomatski predstavnik vrsi u drzavi koja se akredituje nevezano za njegove sluzbenu !unkciju. #vo je u sukobu sa odredbom clana > Konvencije, gde je diplomatskim predstavnicima zabranjeno da u drzavi kod koje se akredituje vrse delatnost radi licne zarade. ;ako da se ovo moze odnositi na neku delatnost u dobrotvorne svrhe. #sim toga diplomatski predstavnik se "oze o-eci i"$niea u gradjanskom i upravnom  postupku. ,;. PRI'IL(/IJ( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA

ugo vremena privilegije diplomatskih predstavnika nisu bile regulisane, tako da su se razlikovale od zemlje do zemlje. anas konvencija regulise privilegije diplomatskih  predstavnika, i one danas predstavljaju obavezu drzave prijema. Di+lo"a#ki +e-#avnik o#lo6o-jen je #vi! +oeza i ak#i. #va odredba ogranicena je na neposredne poreze, tako da se ne o#lo6a-ja o-@ - posrednih poreza tj poreza koji su ukljuceni u cenu robe ili usluge. - poreze koji se odnose na njegovu privatnu nepokretnu imovinu na teritoriji drzave prijema, - nalsednih taksi - taksi na prihode koje ostvaruje nezavisno od !unkcije diplomatskog predstavnika. iplomatski predstavnik o#lo6o-jen je o- carina, taksi i drugih dazbina: - pedmeta namenjenih za sluzbene potrebe - predmeta namenjenih za licnu upotrebu predstavnika i clanova njegove porodice koji cine domacinstvo, ukljucujuci i smestaj. ;akodje, se! misije i diplomatski predstavnici ne podlezu ogranicenjima u pogledu vrednosti imovine koju uvoze u navedene svrhe. 3jihov licni +lja* ne +o-leze +e*le-$. #d toga postoji izuzetak u slucaju ozbiljne sumnje da se radi o zloupotrebi ovog pravila. ,1. IMUNIT(TI DRU/I< %LANO'A OSO=LJA MISIJ(

#sim diplomatskih agenata, imunitete uzivaju i drugi, nediplomatski clanovi osoblja. 1) %lanovi +oo-ice -i+lo"a#ko* a*ena  uzivaju imuitete, pod uslovom da nisu drzavljani drzave prijema i da su clanovi domacinstva diplomatskog agenta. 2ojam porodice razlikuje se od drustva do drustva, a prema standardima '( clanovi porodice jesu suprug5a4 clana misije, njihova deca koja nisu starija od % god, nisu u braku i zive u zajednickom domacinstvu. ;akodje i deca koja nisu starija od  god, ne zive u zajednickom domacinstvu ali su redovni studenti. 2) %lanovi a-"ini#aivno* i e!nicko* o#o6lja "i#ije , kao i clanovi njihovih porodica koji cine deo njihovog domacinstva ako nisu drzavljani drzave prijema. Uzivaju pun krivicnoprani imunitet, i samo !unkcionalni imunitet od gradjanskog i upravnog sudstva, tj imunitet za  postupke koji su ucinjeni na vrsenju njihovih !unkcija. %&

,) %lanovi +o#l$zno* o#o6lja  misije pod slovom da nisu drzavljani drzave kod koje se akredituje, uzivaju !unkcionalni imunitet. %lanovi +ivane +o#l$*e clanova misije ne uzivaju imunitete i privilegije na osnovu medjunarodnog prava. ,2.PRA'NI OSNO' IMUNIT(TA I PRI'IL(/IJA

2ostoje tri teroije o pravnom osnovu imuniteta i privilegija diplomatskih predstavnika: 1) Teoija ek#eioijalno#i  6 3ju je !ormulisao 1rocijus. #na se zasniva na tome da se diplomatski predstavnik nalazi van teritorijalne drzave, i da je pravno vezan za drzavu odasiljanja. 7bog toga ne podleze teritorijalnim zakonima poput obicnih stranaca. Kada je ta teorija primenjivana smatralo se da vladar kada boravi u inostranstvu pravno nalazi van zemlje u kojoj boravi. #va teorija je danas ugavnom odbacena. 2) Teoija e+ezenacije 6 #va teorija potice iz srednjeg veka kada je ambasador smatran za licnog predstavnika svog suverena. 'matralo se da svaki akt protiv licnog integriteta dilomatskog predstavnika predstavlja i akt protiv samog vladara. ,) Teoija 9$nkcionalne +oe6e  6 #va teorija osnov imuniteta i privilegija vidi na razlozima  prakticne prirode. 3aime, oni su uslov da bi diplomatska !unkcija mogla normalno i nesmetano da se obavlja. U pozitivnom pravu u privilegijama i imunitetima diplomatskih predstavnika prepoznaje se "e#ovii $icaj eoije e+ezenacije i eoije 9$nkcionalne +oe6e. ,,.O=A'(Z( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA

iplomatski predstavnici uzivaju +ivile*ovan +olozaj, pa su samim tim izuzeti od  pravnih pravila unutrasnjeg ili medjunarodnog prava. 3jima ne mogu da se izreknu sankcije za krsenje pravnih pravila kao ostalim prekrsiocima. Ipak, postoje nekoliko o#novni! o6aveza u vrsenju aktivnosti diplomatskh predstavnika: 1) Ne"e#anje $ $n$a#nje +o#love -zave +ije"a 6 3ajcesci oblici mesanja jesu: - davanje saveta zvanicnicima drzave prijema u toku diplomatske komunikacije - komunikacija sa osobama sa kojima diplomatski predstavnik nije ovlascen da komunicira - radnje u rasponu od onih usmerenih na svrgavanje vlade drzave prijema do izrazavanja kritickog misljenja o politici vlade drzave prijema. 2) Po#ovanje $n$a#nje* +ava -zave +ije"a  6 #va obaveza odnosi se na unutrasnje  pravo u celini. iplomatski predstavnici posebno su duzni da postuju temeljne odredbe unutrasnjeg prava koje cine javni poredak drzave prijema. 2ovrede tih odredaba smatraju se narocito teskim. ,) Po#ovanje -zave +ije"a i njeni! in#i$cija > rzave drze do svog dostojanstva i u slucaju da diplomatski predstavnik svojim ponasanjem povredi dostojanstvo drzave traze njegovo povlacenje. ) Koi#cenje +o#oija -i+lo"a#ke "i#ije $ zakonie #v!e  6 ;o znaci da se prostorije misije ne smeju upotrebljavati za ciljeve koji nisu u skladu sa !unkcijama misije.

%9

,. PR(STANAK 5UNK%IJ( DIPLOMATSKI< PR(DSTA'NIKA

*unkcija diplomatskog predstavnika moze prestati iz -ve *$+e azlo*a. 1) Pv$ *$+$ cine azlozi koji ni#$ ne+o#e-no vezani za -i+lo"a#ko* +e-#avnika . +ec je o prekidu diplomatskih odnosa koji dovode do prestanka !unkcije diplomatskih predstavnika. %4 @ednostanim aktom drzaa izmedju kojih postoje diplomatski odnosi 4 Izbijanjem rata izmedju drzava koje imaju uspostavljene diplomatske odnose 6 U tom slucaju drzava prijema je duzna da da olaksice da bi lica koja uzivaju diplomatske privilegije mogla u sto kracem roku da napuste drzavu prijema 4 3estankom jedne od drzava izmedju kojih su uspostavljeni diplomatski odnosi 2) D$*$ *$+$ cine azlozi koji #$ ne+o#e-no vezani za -i+lo"a#ko* +e-#avnika.  #vi razlozi dovode do prestanka !unkcije diplomatskog predstavnika, ali ne diraju diplomatske odnose izmedju dve drzave. %4 #pozivanje diplomatskog predstavnika od drzave imenovanja 6 #pozivanje se vrsi izdavanjem opozivnog pisma koje diplomata predaje se!u drzave ili ministru inostranih poslova. 4 3oti!ikacijom drzave koja akredituje drzavi prijema da su !unkcije diplomatskog  predstavnika prestale 6 #vo je standardan nacin prestanka, kada istekne vreme imenovanja na diplomatsku !unkciju. 4 3oti!ikacijom drzave prijema drzavi koja akredituje da ta drzava odbija da prizna diplomatskog predstavnika za clana misije >4 Istekom roka na koji akreditovno pismo glasi kada je ono dato sam za odredjeni period &4 'mrcu diplomatskog predstavnika ,0./(N(ZA I POJAM SP(%IJALN( MISIJ(

'talne diplomatske misije vezuju se za velike "e-j$nao-ne kon*e#e i kon9eencije . 2raksa njihovih odrzavanja je dovela do konstituisanja posebnih pravila kojima bi bila regulisana materija specijalnih misija. #ne dozivljavaju renesansu u drugoj polovini proslog veka. emokratizacija politickih sistema drzava dovela je do diplomatije koja se odvija nezavisno od redovnih diplomatskih odnosa. 2ored toga, cesto se salju specijalne "i#ije ek#+e#ko* +o9ila, umesto da se salju instrukcije diplomatskm misijama u inostranstvu kako bi uspesno obavile zadatke za koja su potrebna specijalisticka znanja. S+ecijalna "i#ija se de!inise kao privremena misija koja predstavlja drzavu koju jedna drzava upucuje u drugu drzavu, uz njenu saglasnost, radi pregovaranja o odredjenim pitanjima. 'ledeci elementi cine pojam specijalne misije: %4 'pecijalnu misiju salje drzava koja je subjekt medjunarodnog prava, u drugu drzavu koja je to isto. 4 3ije odgovorna za odrzavanje regularnih diplomatskih odnosa izmedju drzava. %

4 "oze biti poslata u drugu drzavu samo ako je za to unapred data saglasnost. >4 #na je privremenog karaktera

2ostoje tri osnovne razlike izmedju specijalne misije i diplomatske i konzularne misije. %4 1lavni clanovi specijalne misije mogu imati i visi i nizi rang u odnosu na onaj koji u drzavi  prijema poseduje se! diplomatske ili konzularne misije. 4 $iljevi specijalne misije mogu biti od vece ili manje vaznosti od ciljeva diplomatske ili konzularne misije 4 'pecijalne misije su privremene prirode. ,.PRA'NI POLOZAJ SP(%IJALN( MISIJ(

Komisija je %=9 godine usvojila konacni nacrt konvencije o specijalnim misijama, koji se sastojao iz &0 clanova sa komentarima. %=9=. godine Konvenciju u specijalnim misijama usvojila je 1eneralna skupstina. 2ravila konvencije !ormulisana su sa osloncem na Konvenciju o diplomatskih odnosima iz %=9%. godine. - Dve ili vi#e -zava "o*$ +oje-inacno ili i#ove"eno $+$ii #+ecijalne "i#ije $ -$*$ -zav$& kako bi zajednicki razmatrale neko pitanje od interesa za sve njih. - S+ecijalne "i#ije iz -ve ili vi#e -zava "o*$ #e #a#ai na eioiji ece -zave ako za o -o6ij$ njen +i#anak. - Dzava i"enovanja i"en$je clanove #+ecijalne "i#ije  tek kada drzavi prijema dostavi podatke o broju i sastavu specijalne misije, a narcito i imenima i svojstvima lica koja zeli da imenuje. rzava prijema moze odbiti da primi specjalnu misiju ciji broj clanova prema njenom misljenju nije razuman, a takodje moze i da odbije da primi bilo koje lice u svojstvu clana specijalne misije. - So #e #a#ava ice, specijalna misija se sastoji iz predstavnika drzave imenovanja, diplomatskog osoblja, administrativno-tehnickog i posluznog osoblja. - O #e-i#$ #+ecijalne "i#ije  dogovaraju se sporazumno drzava imenovanja i drzava  prijema. Ukoliko ne postignu sporazum, sediste specijalne misije je u mestu u kom je sediste ministarstva inostranih poslova drzave prijema. - 2ostoji razlika u pogledu #lo6o-e keanja izmedju clanova diplomatske misije i specijalne misije. 3aime, clanovi specijalne misije nemaju opstu slobodu kretanja i putovanja na teritoriji drzave prijema vec je ona !unkcionalno uslovljena 6 onoliko koliko je to potrebno za obavaljanje !unkcije specijalne misije. - 'to se tice i"$niea i +ivile*ija  uspostavljena je analogija sa clanovima diplomatske misije. -5i#kalno o#lo6o-jenje  je ograniceno, i to karakterom i trajanjem !unkcije specijalne misije. - 7a razliku od diplomatske misije, +o#oije #ecijalne "i#ije  ne obuhvataju privatne  prostorije clanova specijalne misije, rezidenciju. - $lanovi specijalne misije uzivaju kivicno+avni i"$nie , ali postoji razlika u  pogledu *a-jan#ko+avno* i"$niea . 3e poseduju imunitet u slucaju $z6e za #ee na#ale %/

z6o* #$-aa izazvanog vozilom koje je zainteresovano lice koristilo u vreme kada nije vrsilo sluzbene duznosti.

,.PR(STANAK SP(%IJALN( MISIJ(

Kao nacini +e#anka #+ecijalne "i#ije  u Konvenciji se navode: %4 'porazum zainteresovanih strana 4 Izvrsenje zadatka specijalne misije 4 Istek roka predvidjen za specijalnu misiju >4 'aopstenje drzave imenovanja da povlaci odnosno opoziva specijalnu misiju &4 'aopstenje drzave prijema da specijalnu misiju smatra okoncanom 2ravila navedena u Konvenciji o specijalnim misijama simetricna su pravilima Konvencije o diplomatskim odnosima. ;o dovodi do zakljucka da su ova pravila mogla biti !ormulisana u !ormi protokola ili aneksa uz Konvenciju o diplomatskim odnosima. Ipak doneta je posebna konvencija, i to iz +avno+oliicki! azlo*a 6 da se uvazi cinjenica da specijalne misije imaju vazno mesto u medjunarodnim odnosima. ,3. ISTORIJSKI RAZ'OJ KONZULA

'matra se da su konzuli ustanova koja potice iz anicko* -o6a. ;o se moze smatrati tacnim ako se konzuli shvate u naj#ie" #"i#l$ kao lica koja su na teritoriji druge drzave delovala u trgovackim stvarima u krugu stranaca. (li ako se konzuli shvate u "o-eno" znacenj$, kao predstavnici drzave u drugoj drzavi, konzuli su ustanova koja potice iz %9. veka, nastala u apsolutistickim monarhijama. Ustanove koje se iz antickog doba poistovecuju sa konzulima jesu +o#ae# i +ok#eni. #ni su delovali kao sudije u sporovima izmedju stanovnika kolonija koje su se bavile trgovinom na teritorijama stranih drzava. U to doba oni nisu bili predstavnici drzava, vec +e-#avnici *ovacki! kolonija. Konz$li +o#aj$ -zavni +e-#avnici $ 1. vek$ . ;ada postaju javni sluzbenici kojima  je drzava dala diplomatske !unkcije kao i privilegije i imunitete. U +voj +olovini 1. veka konz$li *$6e -i+lo"a#ke 9$nkcije  pod uticajem: -a!irmacije principa nacionalnog suvereniteta, koji cini neprimerenim vr senje krivicne i gradjanske jurisdikcije na teritoriji druge drzave - konstituisanja stalnih diplomatskih misija koje preuzimaju odrzavanje politickih odnosa drzava. ;ako sudske i diplomatske !unkcije koje su imali konzuli prestaju, i oni se !ormiraju kao +e-#avnici -zave i njeni! *a-jana $ o6la#i *ovine& in-$#ije i +lovi-6e .

%=

,4. POJAM I 'RST( KONZULA Konz$l je lice ovlasceno da obavlja konzularne !unkcije u svojstvu predstavnika jedne drzave na teritoriji druge drzave. (le"eni ove de!inicije su: %. Konzula postavlja drzava odasiljanja . 2rihvaceni su u tom svojstvu od strane drzave prijema . #vlasceni su da vrse konzularne !unkcije Konz$li #e "o*$ +o-elii  na osnovu dva kriterijuma, i to na: %. )rste konzula . Klase konzula Konzuli se dele na -ve v#e konzula. 1. Kaijeni konz$li - Konzuli jesu drzavni sluzbenici koji posao obavljaju u skladu sa  pripadajucim pravima i obavezama. 2odlezu upravnoj disciplini, primaju platu za svoj rad, drzavljani su drzave imenovanja, i nisu angazovani ni u jednoj drugoj aktivnosti na teritoriji drzave prijema. 2. Poca#ni konz$li 6 3e podlezu upravnoj disciplini, ne primaju platu i regrutuju se iz  poslovnog sveta drzave prijema. @avljali su se predlozi da se ustanova pocasnih konzula ukine. ;o misljenje je podeljeno i u  praksi, neke drzave odasilju i primaju pocasne konzule, dok ih neke odbijaju. Konvencija se zato opredelila za kompromisno resenje 6 posvetila je posebnu III glavu pocasnim konzulima, i te odredbe se ne primenjuju u drzavama koje ne prihvataju pocasne konzule. Konzuli se, prema Konvenciji, dele na cetiri klase: generalne konzule, konzule, vicekonzule i konzule agente. rzave ugovornice vezane su ovom klasi!ikacijom u odnosu na se!ove konzularnih predstavnika, ali zadrzavaju slobodu da odrede nazive konzularnih sluzbenika i drugih zaposlenih prema svom nahodjenju.

0

;. KONZULARNA MISIJA I UPOSTA'LJANJ( KONZULARNI< ODNOSA

va bitna pitanja vezana za konzularnu misiju jesu: 1. S$k$a konz$lane "i#ije 2. =ojno# konz$lane "i#ije %. Konvencija, kada govori o delovima #$k$e konzularne misije, koristi izraze: - 'e! konzulata, - Konzularni !unkcioner, - Konzularni sluzbenik, - $lan posluznog osoblja, - $lan kozulata, - $lan konzularnog osoblja 'e! konzulata i konzularni !unkcioner jesu clanovi konzularnog osoblja ovlasceni da vrse konzularne !unkcije. Konzularni sluzbenici jesu clanovi konzularnog osoblja koji vrse administrativne i tehnicke poslove konzulata. $lan posluznog osoblja je lice koje vrsi posluzne delatnosti. 2.=ojno# konz$lane "i#ije ispoljava se u dostrukom smislu: 1. =ojno#i konz$lano* o#o6lja  - #bicajno pravo nije poznavalo pravilo o broju konzularnog osoblja. Konvencjom je utvrdjeno da taj broj, ako nema sporazuma, treba da se krece u granicama razumnog i normalnog s obzirom na okolnosti i uslove koji vladaju u konzularnom  podrucju. ' obzirom da je taj kriterijum subjektivan, optimalno resenje je da se taj broj odredi sporazumom. 2. =oja konz$laa $ -zava"a koje #$ $#+o#avile konz$lani o-no#  6 U %=. i prvoj  polovini 0. veka postojale se izrazite razlike u pogledu broja konzulata. ;ridesetih godina '''+ je !ormulisao princip pariteta, po kom broj konzulata drzave odasiljanja na teritoriji '''+  mora biti jednak broju sovjetskih konzulata u odnosnoj drzavi. 3a taj princip su se pozvale i druge drzave 5Iran i Britanija, Kina i Indija?4. #vaj princip Konvencijom nije izricito !ormulisan, ali lezi u osnovi odredbe da drzava prijema moze zahtevati da se taj broj krece u granicama onoga sto se smatra razumnim i normalnim. U#+o#avljanje konz$lani! o-no#a > vrsi se na osnovu sporazuma zainteresovanih strana. 'porazum drzava o uspostavljanju diplomatskih odnosa podrazumeva i sporazum za uspostavljanje konzularnih odnosa. akle, za uspostavljanje konzularnih odnosa ne trazi se speci!ican sporazum, ali je pristanak drzave prijema neophodan za otvaranje konzulata, sediste i konzularno podrucje promene ukoliko dodje do promene sedista konzulata. 2rvilo je da se konzularni odnos uspostavlja izmedju -zava koje #e "e-j$#o6no +iznaj$ , mada je bilo i izuzetaka. 3pr kada je jedan broj drzava zadrzao konzularna predstavnistva u nepriznatoj ;urskoj +epublici 'everni Kipar.

%

;akodje, konzularne odnose uspostavljaju i eniei koji ni#$ -zava . 3pr 'pecijalni administrativni region ong Konga u nekim drzavama ima zvanicne delegacija koje obavljaju ogranicen broj trgovackih konzularnih !unkcija.

1. OLAKSI%(& PRI'IL(/IJ( I IMUNIT(TI KONZULATA

2od konzularnim prostorijama podrazumeva se zgrada ili deo zgrade koja se koristi za sluzbene potrebe konzulata. Ukoliko konzulat koristi celu zgradu, konzularne prostorije obuhvataju i pripatke poput dvorista i baste. 2ripaci podlezu istom pravnom rezimu. Konzularne prostorije ne obuhvataju rezidenciju se!a konzularne m isije. rzava prijema ima obavezu da omoguci drzavi imenovanja da na njenoj prostoriji stekne  prostorije za rad konzulata, ali ta obaveza je postavljena blaze nego kod diplomatskih  predstavnika. Konz$lane +o#oije #$ ne+ove-ive . ;o podrazumeva dve obaveze drzave prijema: %4 #bavezu da onemoguci svoje predstavnike da udju u konzularne prostorije bez pristanka se!a konzulata, lica koja on odredi ili se!a diplomatske misije. U slucaju pozara ili druge nesrece koja zahteva zastitne mere, dozvola se podrazumeva. 4 #bavezu drzave prijema da preduzme sve mere da spreci nasilan ulazak u prostorije konzulata ili njihovo ostecenje, narusavanje mira konzulata ili povredu dostojanstva.  3epovredivost konzularih prostorija ne odnosi se na pocase konzulate. rzava prijema  jedino je u obavezi da ih zastiti od upada, nanosenja stete ili povrede dostojanstva. rzava ima pravo na koriscenje za#ave i *6a. 7astava se moze istaci na zgradi konzulata, rezidenciji se!a konzulata i na njegovim prevoznim sredstvima kada se koriste u sluzbene svrhe. 2. N(PO'R(DI'OST KONZULARN( AR9 god, a tu praksu su sledile i druge drzave koje nisu bile clanice, poput (ustrije, *inske, Italije, @apana? #vaj institut nastao je u samoj +ak#i O*anizacije UN, 2ovelja U3 a ni 'porazum o sedistu organizacije ne predvidjaju stalne posmatrace. Konvencijo" o +e-#avljanj$ -zava  u njihovim odnosima sa medjunarodnim organizacijama unose se -ve novine $ "aeij$ +o#"aaca pri organima medjunarodne organizacije: %4 Konvencija utvrdjuje pravo drzava neclanica da upucuju delegacije posmatraca u organ ili na kon!erenciju. 4 Konvencija izjednacava status posmatraca drzava neclanica sa delegacijama drzava clanica  pri organima medjunarodnih organizacija. U praksi U3 ustanovljeno je nekoliko kae*oija +o#"aacki! "i#ija@ %4 2osmatracke misije specijalizovanih agencija koje su uspostavile vezu sa organizacijom 4 2osmatracke misije vladinih organizacija koji status sticu na osnovu rezolucije 1eneralne skupstine poput (rapske lige, 4 2osmatraci nevladnih organizacija koji raspolazu javnopravnim ovlascenjima, kao sto su "edjunarodni komitet $rvenog krsta itd. 

2osmatracke misije imaju raznovrsne aktivnosti, osim sto ne "o*$ -a *la#aj$ niti +o-no#e +e-lo*e +oce-$alne +io-e.

00. SILA ZASTITNI%A U DIPLOMATSKOM PRA'U Sila za#inica jeste drzava koja zastupa interese druge drzave i njenih drzavljana u trecoj drzavi. 'matra se da je na#ala $ 1. veku kada je !rancuski kralj stitio hriscanske vernike od #tomanske imperije. U %/. veku kao zastitnica pravoslavnih vernika javlja se +usija. U slucaju prekida diplomatskih odnosa izmedju dve drzave ili u slucaju potpunog ili  privremenog zatvaranja diplomatse misije: %4 rzava koja akredituje moze da poveri na cuvanje prostorije misije nekoj trecoj drzavi koju  prihvati i drzava prijema 4 rzava slanja moze da poveri zastitu svojih interesa nekoj trecoj drzavi koju prihvati i drzava  prijema (le"eni #ile za#inice@ %4 'ila zastitnica deluje u uslovima nepostojanja ili suspenzije diplomatskih odnosa izmedju dve drzave po bilo kom osnovu. 4 7a delovanje u svojstvu sile zastitnice neophodna je saglasnost obe drzave 4 (ktivnost sile zastitnice tice se prevashodno zastite interesa koji ulaze u domen rada diplomatskog predstavnistva. Ipak, ova ustanova ima i odredjene slabosti: %4 'ila zastitnica ne brine o interesima drzave koju stiti na isti nacin kao sto brine o sopstvenim 4 (ngazovanje sile zastitnice moze biti praceno i zahtevom protivcinidbe drzave koja se angazuje Ulogu sile zastitnice u novije vreme najcesce je preuzimala 'vajcarska. U toku rugog svetskog rata tu ulogu je preuzela u oko 00 slucajeva. 2osle rugog svetskog rata tu ulogu je obavljala u 9 slucajeva.anas to cini u 9 slucajeva.3ekada je moguce da i dve drzave nastupaju u ulozi sile zastitnice. 3pr interese '( u Iranu stite 2akistan i 'vajcarska. #d sile zastitnice treba razlikovati kada jedna drzava pruza konzularnu zastitu drugoj na teritoriji trece. 1) Ta-a -zava na cijoj #e eioiji #ie inee#i -*e -zave ne "oa -ai #voj +i#anak  

2) U#lov za +o#ojanje ove za#ie nije ne+o#ojanje -i+lo"a#ki! o-no#a. "oguce je da drzave maju uspostavljene diplomatske odnose, ali cesto jedna od njih nema diplomatsku misiju na teritoriji druge.

0. SILA ZASTITNI%A U