Diplomatija

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

1. Uvodno izlaganje Sama reč diplomatija potiče od grčkog izraza diplomas, kasnije diploma, riječi koje su imale, do svojih savremenih i današnjih značenja, svoju dugu i zanimljivu istoriju. Naime, u Rimskoj imperiji diploma je označavala ugravirani metalski znak na prtljagu putnika koji je njime mogao slobodno da se kreće konzularnim putevima ogromne rimske države. Stari Rimljani su bili čuveni po izvrsnim vojskovoñama, vojničima, pravnicima, administratorima, oratorima, a mnogo manje po diplomatama. Vizija sigurnosti države se zasnivala na snazi oružja i pravnih normi, dok diplomatski govor nije ulivao naročito povjerenje. Latinski izraz "res diplomatika,, će vremenom pokrivati ono što se danas naziva- diplomatski poslovi. Dakle, dok je u izvornom, formalnom i tehničkom smislu diploma značila otprilike ono što danas nazivamo imunitetom ili pasošem, diplomatija je još u najstarijim vremenima označavala djelatnost ovlašćenog predstavnika koji u ime svog suverena odlazi u drugu zemlju da bi doprinio zasnivanju savezništva, prekidu neprijateljstva, razvijanju trgovačkih veza. U dužem istorijskom periodu diplomate su imali vrlo precizan zadatak koji je trebalo obaviti u odreñenom vremenskom periodu. Diplomatija proširuje i produbljuje prijateljske odnose, političke, privredne i kulturne, s državama saveznicama i neutralnim državama, ali i ulaže napore za promjenu odnosa onih vlada koje vode neprijateljsku politiku. Diplomatija ima široku zadatak. Jednostavno definisano, zadaci diplomacije su: predstavljati i zastupati, štititi i obaveštavati svoju zemlju, pregovarati. Smisao predstavljanja i zastupanja čini najbitniji element. Ambasador predstavlja poglavara svoje zemlje i zastupa svoju državu pred vlastima države primateljice. On nužno i govori u ime svoje vlade. Budući da prima i prenosi saopćenja svoje vlade i budući da predstavlja službeni izvor informacija, on je stalni i sigurni posrednik u odnosima dviju država. Diplomata je osoba koja se bavi diplomatijom. U užem smislu to je službeni predstavnik države koji ima diplomatski status (šef diplomatske misije ili član njenog diplomatskog tima, koji je upisan u diplomatsku listu). 1

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Diplomata u širem smislu reči je pripadnik diplomatske službe i spoljnopolitičkog aparata jedne zemlje (uključujući i konzularnu službu). Osnovna funkcija diplomatije je predstavljanje svoje države u inostranstvu i promicanje njenih interesa i ciljeva. Ona je zadužena da kao instrument provodi vanjsku politiku koju utvrñuju tijela državne vlasti (predsjednik, vlada, parlament ili druga ustavom odreñena tijela), a putem njih grupa koja drži vlast u svojim rukama. Provoñenje vanjske politike i održavanje meñunarodnih odnosa s drugim subjektima (državama, meñunarodnim organizacijama i sl.) podrazumijeva i razvoj specifičnih metoda (izmeñu ostalog tu spada i diplomatski protokol) te aparata koji će obavljat tu funkciju (tzv. služba vanjskih poslova). Jednostavno definisano, zadaće diplomatije su: predstavljati i zastupati, štititi i obavještavati svoju zemlju, pregovarati. U teorijsko-metodološkom postupku istraživanja na izradi ove magistarske teze, autor će se koristiti medotologijom sistemskog pristupa, istorijskim i deskriptivnim metodom, analitičkim metodom, induktivnom i deduktivnom metodom, statističkom metodologijom, i komparativnim metodom, a to prikazano kroz poglavljima izgleda ovako: U prvom delu, to jest u drugom poglavlju ću se koristiti deskriptivnim i analitičkim metodom ističući osnovne stvari vezane za diplomatiju. Iste metode koristiće se i u trećem poglavlju. U četvrtom poglavlju koristiću se istorijskim metodom ističući hronološki sled dogañaja u diplomatskim odnosima R. Srbije i R. Turske. U petom poglavlju se koristi deskriptivna metoda u prikazu samih odnosa dve države, takoñe se koristi nalitička metoda u analizi pojedinih aspekata ekonomske saradje, i komparativni metod u psomatranju problematike kroz vreme i prostor, kao i u poreñenju privrednih grana i proizvoda. Ovakav metodološki okvir rada će nam poslužiti da bi utvrdili tačnost postavljenih hipoteza: • •

Postoji veoma izražena uloga ekonomske diplomatije u ekonomskoj saradnji Republike Srbije i Republike Turske? Ekonomska saradnja Republike Srbije i Republike Turske ima perspektivu u unapreñenju budućih odnosa? 2

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Zaključak Ekonomska diplomatija ostvaruje značajne zadatke u okviru nacionalne privrede i u meñunarodnim ekonomskim odnosima. Uloga ekonomske diplomatije i spoljnotrgovinske razmene na nacionalnom planu se svodi u osnovi na izvršenje željenih promena u materijalnoj strukturi društvenog proizvoda. Pred kraj tekuće poslovne godine utvrñuju se materijalni bilansi za naredni period predviñanja. Ti bilansi treba da pokažu, potrebe u materijalnim dobrima i uslugama, a i njihovu raspoloživost iz domaće proizvodnje i prenetih rezervi. U savremenim uslovima više ne postoji nacionalna privreda u kojoj spoljnoekonomski faktor nije zastupljen. Uloga spoljnoekonomske saradnje u praksi se svodi samo na pitanje mere u kojoj neka zemlja učestvuje u meñunarodnoj podeli rada. Drugim rečima postavlja se pitanje u kom stepenu funkcionisanje nacionalne privrede i normalno odvijanje njenog procesa reprodukuje zavisi od spoljnoekonomske saradnje. Pored toga, domaća proizvodnja nekih proizvoda može biti veća od mogućnosti domaće potrošnje, neki proizvodi se iz različitih razloga ne proizvode u dovoljnim količinama ili se uopšte ne proizvode, na primer iz klimatskih razloga itd. Čak i u onim zemljama koje se ističu po obilju prirodnih i privrednih resursa, veličini unutrašnjeg tržišta i diversifikovanoj privrednoj strukturi, razlozi ekonomske racionalnanosti ne dozvoljavaju da se liše prednosti spoljnoekonomske saradnje. Uprkos snazi argumenata i racionalnosti potrebe za ekonomskom diplomatijom u okviru spoljnotrgovinske saradnje, u nekim zamljama i u raznim prilikama ideji razvijanja ekonomske saradnje sa inostranstvom suprotstavljana je politika samodovoljnosti ili politika autarhije. Ovakva politika je zasnivana na shvatanju da je zemlja najbezbednija i najnezavisnija od spoljnih uticaja ako sve ili najveći deo svojih potreba podmiruje iz vlastitih izvora. Politika autarhije, ma koliko bila suprotna logici privredno razvoja, nalazi na plodno tle uglavnom u vanrednim političkim uslovima kada na primer postoji mogućnost izbijanja ratnih sukoba ili usled nekih drugih vanekonomskih razloga. Meñutim, dosadašnja praksa je pokazala da se politika samodovoljnosti nikad i nigde nije mogla održati na duži vremenski period, jer je motivisana vanekonomskim, a ne ekonomskim razlozima.

95

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Iz prethodnog nije teško zaključiti koliko je malo verovatno da jedna zemlja ima sve navedene preduslove, pa je prema tome malo zemalja koje poseduju relativnu nezavisnost od ekonomske diplomatije i spoljnoekonomskog faktora. Čak i takve retke zemlje iz ekonomskih razloga razvijaju ekonomsku saradnju sa inostranstvom, jer im se sve više isplati da jedan deo svojih potreba zadovoljavaju uvozom iz drugih zemalja, koje ih mogu proizvesti uz niže troškove. Stoga je u savremenim uslovima razvoja ispravnije govoriti o ekonomskoj meñuzavisnosti nacionalnih privreda nego o njihovoj relativnoj ekonomskoj samostalnosti u razvoju. Dalje ovde se navode zaključci o odnosima Srbije i Turske....

96

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

Literatura 1. Aranñelović N., Perspektive finansijskog tržišta a posebno tržišta novca u narednom periodu, Časopis Berza, broj 11/97, Beograd. 2. Bjelica V.: Bankarstvo, teorija i praksa, Novi Sad, 2001. god. 3. Berridge G. R.: Diplomacy, Third Edition: Theory and Practice, Prentice Hall, 2005 4. Berković S.: Diplomatsko i konzularno pravo, naučna i sveučilišna knjižnica, zagreb, 1997. 5. Barston R. P.: Modern Diplomacy, Second Edition, London, 1997. 6. Dašić D. Dj.: Ekonomija, Evropski univerzitet, Beograd, 2002. 7. Dašić D.ð.: Diplomatija, Beograd, 2003. 8. Dašić D. ð., Purić S.: Ekonomska politika – makro i mikro aspekt 9. Dimitrijević V., Stojanović R.: Meñunarodni odnosi, Službeni list, Beograd, 1996. 10. ðorñević S., Mitić m.: Diplomatsko i konzularno pravo, JP Službeni list SRJ, bepograd, 2000. 11. ðukić ðorñe, Operacije na otvorenom tržištu, II Miločersko savetovanje, Beograd,1994. 12. ðurić D. M., Prekajac Z., Vidas Bubanja M.: Meñunarodna Ekonomija, Beograd, 2000. 13. ðurić J.: Meñunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002. 14. ðurić M. D.: Meñunarodna Ekonomija, Beograd. 2002. 15. Geoff R. Berridge, Maurice Keens-Soper, Thomas G. Otte: Diplomatska teorija od Machiavellija do Kissingera (Diplomatic theory from Machiavelli to Kissinger), Prevod: Ksenija Jurišić, Zagreb, 2005. 16. Horne C.V. James, Financial Management and Policy, Prentice-Hall Int., London,1972. 17. Ilić G.: Evropska ekonomska zajednica, Naučni rad, Beograd, 2002. 18. Janev I.: Kulturna diplomatija - Spoljna politika Jugoslavije (SCG) prema UNESCO-u, Institut za političke studije, Beograd, 2004. 19. Janković B.: Diplomatija, Naučna knjiga, Beograd, 1998. 20. Janković B. M.: Meñunarodno javno pravo, Naučna knjiga, Beograd, 1981.

97

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

21. Jelenić G., Vidić Z., Poslovanje banaka hartijama od vrednosti, Časopis Jugoslovensko bankarstvo, broj 11-12 /96, Beograd. 22. Jovović D., Meñunarodne finansijske institucije – položaj i interesi SR Jugoslavije, Meñunarodna politika, Beograd, 1997 23. Kaminski, B.: Turkey's evolving trade integration into Pan-European markets, World Bank. 2006. 24. Karović P., Diplomacija, Gregorić, Beograd, 1936. 25. Kisindžer H.: Diplomatija, Verzal press, Beograd, 1999. 26. Lopandić Duško: Meñunarodni ekonomski odnosi, Beograd, 2002. 27. Lopičić ð.: (urednik): Diplomatija - zbornik radova, Vaša knjiga, Beograd 2006. 28. Lois McMaster Bujold: Diplomatski imunitet (Diplomatic imunity), Prevod: Martina Aničić, Algoritam d.o.o., Osijek, 2003. 29. Mitić M.: Diplomatija kao sredstvo za promociju, ostvarivanje i zaštitu poslovnih interesa, Priručnik za poslovne ljude, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, Beograd, 2003. 30. Mitić M., Diplomatija - delatnost, organizacija, veština, profesija, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva – Beograd, Beograd, 2005. 31. Mikolić M.: Diplomatski i poslovni protokol, Barbat d.o.o., Zagreb, 2002. 32. Nas, T. F.: Economics and Politics of Turkish Liberalization. Lehigh University, 1992. 33. Nick S.: Diplomatski leksikon, Barbat d.o.o., Zagreb, 1999. 34. Nick S.: Diplomacija – metode I tehnike, barbat, Zagreb, 1997. 35. Organisation for Economic Co-operation and Development, OECD Reviews of Regulatory Refom - Turkey: crucial support for economic recovery: 2002. Organisation for Economic Co-operation and Development, 2002. 36. Pašić M.: Diplomatija, Šahinpašić d.o.o., Sarajevo, 2008. 37. Pavićevoć B.: Pravni oblici privredne saradnje sa stranim partnerima, Privredno pravni priručnik, Beograd, 1987. 38. Perišin I:: Svjetski finansijski vrtlog, Naprijed, Zagreb, 1988. 39. Petrović P.: Savremena poslovna diplomatija, Institut za meñunarodnu politiku i privredu, Beograd 2008. 40. Petrović S. Dj.: Diplomatski praktikum, D.T.A. Trade, Beograd, 2001. 41. Prvulović V., Ekonomska diplomatija, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd 2006. 42. Pušara Kostadin: Meñunarodne finansije, Beograd, 2000. 43. Ralph George Feltham:Diplomatski priručnik (Diplomatic handbook), Prevodilac: Branka Žaja, Pan liber, Zagreb, 2002.

98

Magistarski rad

Perspektive ekonomske saradnje Republike Srbije i Republike Turske sa posebnim osvrtom na ulogu ekonomske diplomatije

44. Raičević M. M.: Internacionalna ekonomija sa osnovama ekonomske diplomatije, fakultet za internacionalni menadžment, Beograd, 2001. 45. Stakić B.: Meñunarodne finansijske organizacije; Jugoslaviapublik, Beograd, 1988. 46. Serres J.: Wood J. R., Kruhak K.: Diplomatski ceremonijal i protokol - osnove, postupci i praksa (Diplomatic ceremony and protocol), Mate d.o.o., Zagreb, 2005. 47. Stevović M.: Diplomatija i demokratija, Prosveta – Beograd, Beograd 2000. 48. Turčinović F.: Ekonomske integracije i trgovinske grupacije, Megatrend univerzitet primenjenih nauka, Beograd, 2002. 49. Vukadinović R.: Politika i diplomatija, Otvoreno sveučilište, Zagreb, 1994. 50. World Bank: Turkey Labor Market Study, World Bank, 2005. 51. Zečević M., Stojanović M.: Internacionalne relacije, Evropski univerzitet, Beograd, 2001. 52. www.economist.com 53. www.imf.com 54. www.imf_institut.de 55. http://www.mfa.gov.yu/Srpski/Trade.htm

99