-DILTAJ 9 Str-Skripta-Istorija Filozofije 4 PDF

May 7, 2017 | Author: Biljana Damjanovic | Category: N/A
Share Embed Donate


Short Description

diltaj filozofija...

Description

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

DILTAJ - FILOZOFSKO STANOVIŠTE Za njega se vezuju različite kvalifikacije koje deluju heterogeno i nepovezano – da je zastupnik istorizma, a govori se o njemu kao o zastupniku filozofije života. A ova 2 gledišta deluju teško spojiva (filozofija života deluje naturalistički). Diltajeva interpretacija duhovne nauke je takva da on smatra da je istorizam neodvojiv od pokušaja utemeljenja duhovnih nauka. Njegova osnovna pretenzija je pokušaj zasnivanja duhovnih nauka. One imaju značajne specifičnosti i treba utemeljiti metodu duhovnih nauka. Zato je HERMENEUTIČKI PRISTUP značajan, jer je specifičan za ne-prirodne nauke, jar se u duhovnim naukama ne možemo baviti objašnjenjem. • DILTAJEV ODNOS PREMA FILOZOFSKOJ TRADICIJI I NJENA KRITIKA • On je kritičar racionalističke filozofije, prosvetiteljske tradicije i nemačkog klasičnog idealizma. Njegovo stanovište je iracionalističko, on promoviše načelo života kao dublje i komplexnije nečelo i nastoji da izvrši korekciju u načinu razmišljanja nakon Hegela. Posthegelovska situacija je takva da filozofi afirmišu iracionalne alegorične moći ljudskog bića, pa se za Diltaja može raći da kreće nekim drugim putem. • UTICAJI • 1) Kant

2) Fihte

3) Hegel

4) Niče

5) Huserl

1) Kantov uticaj Poziva se dosta na Kanta i svoju filozofiju života razvija kao transcendentalnu (TSD) filozofiju života – kritika istorijskog uma. Prihvata Kantov TSD idealizam i teži da ga proširi u sferu duhovnih nauka. On slično Kantu polazi od uvida da istorijske nauke postoje i pita se kako su one moguće, kako je moguće saznanje u istorijskim naukama. Postoje 2 faze u Diltajevom razvoju: • PSIHOLOŠKA • HERMENEUTIČKA On želi da sagleda čitav prostor duhovnih nauka i primenjuje jedan od modela tradicionalne psihologije – hermeneutika je neodvojiva od psihologije. Diltaj istrajava na poziciji koja se može činiti kontradiktornom. To je pokušaj da se život dovede u vezu sa nečim transcendentalnim, da se od života napravi jedna TSD kategorija – tu je razlika u odnosu na Kanta. Diltaj želi da ono što je empirijsko učini TSD principom. Zato ga mnogi kritikuju da nije uspeo da utemelji duhovne nauke. 1

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

2) Fihteov uticaj Diltaj naglašava praktični momenat subjekta kao rešenje odnosa subjekta i objekta (S i O), s obzirom na delotvornost života i jedinstvo sadržaja. U životu se mogu prevazići dihotomije između pojave i stvari po sebi, između teorijskog i praktičkog uma. Smatrajući S kao aktivitet, Diltaj pokušava da prevaziđe neka ograničenja – život, a ne TSD apercepcija je ono što predstavlja jedinstvo iskustva. Diltaj život shvata kao samodelatnost. 3) Hegelov uticaj Ono što je predmet duhovnih nauka su objektivizacije duha i to omogućuje objektivnost u sferi duhovnih nauka. To je nezavisno od subjekta. Ovaj momenat je naglašen u poznijim momentima Diltajeve misli. On iracionalizam shvata na specifičan način – razlikuje se u odnosu na Ničea i Šopenhauera. Pojmovno mišljenje je jedno od životnih manifestacija. On ne vidi pojmovni problem u životnim manifestacijama (da samo metafora može da izrazi život). Život je neodvojiv od (samo)reflexije. U kom smislu možemo govoriti o iracionalizmu? Ako ne postoji jaz između života i mišlenja? On potencira širi smisao subjektivnosti u odnosu na saznanje i racionalnost. Iracionalizam nije u negiranju sposobnisti mišljenja, već u širem sagledavanju duhovnih procesa (emotivni, volitivni i kognitivni procesi). U svim duhovnim tvorevinama se manifestuje i emotivni stav i voljno htenje. 4) Ničeov uticaj Decentriranje racionalnosti – saznanje nije ono primarno. Doživljaji imaju teleološku strukturu. Svi procesi su vođeni određenim cijevima, sve što saznajemo je predmet naše volje. Kod Ničea je naglašena volja za moć, a kod Diltaja volja za interpretacijom. Svaki vid saznanja ima interpretativni karakter. Ne postoje druge granice osim granica volje. 5) Huserlov uticaj Uviđanje ograničenosti psihologizma – kritika psihologizma kao naturalizma. • ODREĐENJE DILTAJEVOG FILOZOFSKOG STANOVIŠTA • A) IRACIONALIZAM B) ISTORIZAM Ako ga uporedimo sa Ničeom, Diltaj istorizuje pojam života – kategorija života je shvaćena na jedan temporalan način. Kod Ničea je naglašeno večno vraćanje istog – njegova filozofija ima naturalističke atribute. Diltaj ne govori o nagonima i čulima na način na koji Niče govori. Diltaj je bio na stanovištu da postoji ljudska priroda – SUPSTANCIJALISTIČKI ANTROPOLOŠKI MODEL. Ljudska priroda se tiče sklopa doživljaja koji ima taj tok da se od saznanja prelazi na vrednovanje i postavljanje ciljeva. Pojam života se dovodi u vezu sa temporalnošću – život je izvor istorije, on je temeljniji pojam od istorije. Ta crta istorizma kod Diltaja ja nešto izvedeno. On svoju filozofiju života razvija kao filozofiju istorije, on ne pravi bitnu razliku između života i istorije. Filozofija života je filozofija ljudskog života. On ima na umu duhovni život – život svesnog bića. 2

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

C) PSIHOLOGIZAM Tiče se razumevenja istorijskog procesa kao psihičkog procesa. Psihologija je temeljna duhovna nauka i ostale duhovne nauke proizilaze iz nje. Naziv „duhovne nauke“ upućuje na duševni život koji se tiče i pojedinca i zajednice. Društveni kontext – objektivacije pojedinačnog duha. Istorija je objektivacija psihičkog života. Potenciranje singularnosti, mnoštva različitih interpretacija – ne postoji jedna, već mnoštvo istina – nema “prave“ interpretacije. Ali, sa druge strane, on želi da utemelji duhovne nauke kao objektivne nauke – želi da pokaže kako one mogu obezbediti opštost važenja i pronalazi je u objektivacijama koje se osamostaljuju od individue i mogu da se proučavaju kao određeni tipovi. Može se govoriti o više interpretativnih modela karakterističnih za više tipova ličnosti – više pogleda na svet. To sve podrazumeva životni sklop. • KRITIKA SAZNAJNOG OBJEKTIVIZMA • Neobjektivistički model saznanja – razumevanje saznanja na osnovu interesa koji su iza. Ne postoji objektivnost koja bi bila nezavisna od subjekta. U duhovnim naukama se ne mogu utvrditi nepobitne činjenice. Svet nezavisno od Jastva je jedna obična apstrakcija – nema objektivne stvarnosti, sveta koji čovek na neutralan način saznaje. Nema vrednosne neutralnosti, uvek su interesi ugrađeni u saznanje. Pretendovati na neko objektivno saznanje je neutemeljeno. Diltaj naglašava da se činjenice ne mogu odvojiti od činitelja. Objektivna stanja stvari su neodvojiva od faktora. Svet je uvek obrađen od strane Jastva, a saznanje sveta je uvek posledica dinamike koja postoji između nagona i otpora na koji on nailazi u stvarnosti. Stvarnost je granica naše moći, ono što ne možemo da transformišemo. Ono je zavisno od samog subjekta. Granice stvarnosti su pomerljive. Vidi se Šopenhauerov uticaj – svet je izraz naše volje – ono što mi smatramo svetom je ono što smo mi uspeli da stvorimo od tog sveta. Suština Diltajeve filozofske pozicije je u kritici idolatrije činjenica – objektivističkog modela saznanja. Mišljenje se može objašnjavati životom, a svi aspekti života se ne mogu iscrpeti mišljenjem. Neki aspekti života uvek izmiču pojmovnoj artikulaciji. Postoji nešto iracionalno u životu, nešto nedokučivo. Život se može saznati, ali ne u potpunosti. Diltajev pojam života se može uporediti sa pojmom egzistencije - kao što se za pojam egzistencije može reći da je pojam koji obuhvata i subjektivno i objektivno. To su pojmovi koji podrazumevaju celinu jestva i sveta. Diferencijacija S i O je uvek posledica dinamike nagona i otpore na koje nagoni nailaze. S i O se uzajamno formiraju; to kakav je S zavisi od O , i obrnuto. Svi ti pojmovi su izvedeni iz pojma života. On se može odrediti kao moć sjedinjavanja suprotnosti. Tako se može dovesti u vezu sa Hegelovim razmatranjima – potreba za filozofijom se objašnjava gubitkom životne moći, kada sâm život ne uspe da izmiri suprotnosti, onda to pokušava filozofija – ona je fihteovska Ideja i podrazumeva temeljno, izvorno jedinstvo iskustva.

3

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

Momenat svesti Život je sačinjen od doživljaja, a svaki doživljaj je uvek svestan samog sebe. U svakom razumevanju ima nečeg racionalnog. Svest je funkcija života. Diltaj govori o duhovnom životu i tome da duhovni život uvek uključuje reflexiju. Posebnu pažnju posvećuje autobiografskoj naraciji – AUTOINTERPRETACIJA. Život uvek sam sebe tumači, uvek ima tendenciju integrisanja u šire celine, uvek se artikuliše, uvek podrazumeva naraciju – stalno organizovanje iskustva u vremenskoj dimenziji. Iskustvo se organizuje po nekom sledu. Diltaj naglašava to da je stvarnost uvek prisutna u sadašnjosti, a to uključuje i naša sećanja i naša nadanja. Život je ne samo ono što trenutno jeste, već i sve ono što je bilo i što će biti. Karakteristika ljudskog života je građenje tih koherentnih priča. Selektivnost – izostavljanje nekih nevažnih sekvenci, epizoda i memorisanje i povezivanje samo onog što prati glavnu liniju našeg života. Momenat autorizacije – život je uvek moj život, on se stalno svesno obrađuje, on je predmet reflexije ili samoreflexije. Svi se bavimo samoreflexijom i vodimo neku vrstu unutrašnjeg monologa. Ta jezička obrada vlastitog iskustva je naracija. Doživljaji su selektivne obrade događaja. Događaj je sirov, bez značenja, neobrađen. Doživljaj je osmišljena celina, obuhvata različite sadržaje koji imaju isto značenje. Doživljaj je uvek protumečen. Tri su bitne komponente života: 1. doživljaj 2. izraz 3. razumevenje Na ovoj osnovi Diltaj razvija svoju metodu razumevenja. Razumevanje je moguće jer je sastavni deo života. On je zasnovan na samorazumevanju. Svi smo mi iskusni u tom domenu. Razumevenje je ponašanje prema životu. Ponašanje podrazumeva odnos prema sebi samom ali i prema drugima. Život je unutrašnja dinamika koja se nužno manifestuje, izražava. Izraz ili artikulacija života je ono što nam omogućuje da razumemo život i sami sebe. Izražavanje je neophodno za mogućnost razumevenja života. Izraz je most između doživljaja i razumevenja. Mogućnost razumevenja drugih podrazumeva da preko izraza (objektivacija, manifestacija) tuđih doživljaja dođemo do doživljaja drugog čoveka. U slučaju tumačenja tuđeg ponašanja, mi od izraza dolazimo do doživljaja, i to podrazumeva naknadno doživljavanje – uživljavanje u situaciju drugog čoveka. U duhovnim naukama smo u situaciji da život razumeva sâm život – neodvojivost S i O. Razlika duhovnih i prirodnih nauka se ne tiče same metode, niti predmeta, već je reč o odnosu između S i O. Kod duhovnih nauka imamo posla sa duhovnim tvorevinama koje sami stvaramo. Duh može razumeti samo ono što je sam stvorio. Potencira se taj kreativan momenat. Duhovne nauke ne samo da konstatuju već i izgrađuju – kreativna pozicija ponovnog doživljavanja, upućenost na vlastito unutrašnje iskustvo.

4

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

- HERMENEUTIČKA METODA Sve aspekte stvarnosti objašnjava na osnovu života. Život je ono sveobuhvatno. Diltaj razumevenje izvodi iz života. Razumevenje je omogućeno expresivnošću ljudskog bića. Naši pojedinačni doživljaji bivaju izraženi u čulnom materijalu→manifestacija dinamičnosti života, životne moći. To očitavanje životne moći je predmet razumevanja. Diltajevo shvatanje hermeneutike kao postupka razumevenja ima duboku filozofsku osnovu. Diltaj je bio na stanovištu supstancijalističke antropologije; njegova filozofija je filozofija ljudskog života. To podrazumeva tezu o postojanju univerzalne i nepromenljive ljudske prirode. To može delovati zbunjujuće, jer je Diltaj razradio filozofiju istorije, pa je za očekivati da je blizak stanovištu sartrovskog tipa (negativne ili kritičke antropologije) da se ljudsko biće može transformisati kroz istoriju. Diltaj nasuprot toj tezi o varijabilnosti ljudske prirode smatra da je razumevanje moguće jer je subjekat razumevanja uvek isti → identitet ljudske prirode. Svaki pojedinac reprezentuje univerzalnu ljudsku prirodu. Razumevenje duhovnih tvorevina ili tragova prošlosti je moguće zahvaljujući tome što smo svi isti, jer ne postoje radikalne promene u istorijskom procesu. On istoriju ne shvata kao proces menjanja koji bi podrazumevao radikalne promene, već kao ispoljavanje života. Istorijsko je ono što je objektivisano – dostupno drugima. Istorija je sfera opštosti zahvaljujući objektivacijama. Najčešće i najbolje se život izražava u pisanim znacima – u JEZIKU. Jezik je najbolji izraz duhovnog života. Trajne fixacije doživljaja u formi jezika su najbolja artikulacija doživljaja. Za Diltaja istoriju predstavljaju značenja koja su dostupna drugima. Gadamer ga kritikuje zbog neadekvatnog shvatanja istorije, jer Diltaj privatizuje istoriju – pojedinac kao merilo istine biva onaj koji zahvata istoriju, a ne onaj koji je zahvaćen. Njegova opšta teorija metode razumevanja zasnovana je na shvatanju života ali i čoveka i istorije → čoveka kao univerzalnog bića, koje ima univerzalnu prirodu. • ODNOS IZMEĐU PRIRODNIH I DUHOVNIH NAUKA • Nastoji da zasnuje duhovne nauke i da izvrši kritiku istorijskog uma, da ukaže na granice mogućeg iskustva, tj. Istorijskog uma. Bitna razlika između predmeta prirodnih i duhovnih nauka je što je u duhovnim naukama saznanje neodvojivo od delovanja. Saznanje u duhovnim naukama ima smisao vrednovanja, kritike, saznanje je izgrađivanje. Razumevenje je jedan aktivan proces. Specifičnost duhovnih nauka je da mi možemo da saznamo značenje tako što možemo ponovo da ga izgradimo, izvedemo. Mi uvek stvaramo ono što saznajemo, i to stvaranje je stvaranje ili rekonstrukcija značenja. Mi uvek moramo celinu smisla da produkujemo da bismo saznali određene istorijske događaje. U domenu duhovnih nauka subjekat saznanja je uvek i objekat saznanja. Život saznajemo pomoću života. Mi u duhovnim naukama ponovo stvaramo značenje, smisao. Viko – duh može saznati samo ono što je sam stvorio 5

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

a) Razlika u PREDMETU: Bitna razlika između prirodnih i duhovnih nauka je što u predmetu prirodnih nauka postoji određena zakonomernost, postoje uzročno-posledični odnosi koji imaju formu zakona. Prirodne nauke su takve da utvrđuju zakone koji definišu odnose između uzroka i posledice i te relacije saznajemo u formi zakona. U sferi duhovnih nauka ne postoji prirodna naučna uzročnost. Njeni procesi su takvi da ne postoji nužnost između uzroka i posledice. Tu je reč o delovanju i trpljenju ili akciji i reakciji (a ne o relaciji uzroka i posledice). Ništa nije unapred determinisano, već je sve rezultanta životne moći, snage, volje, unutrašnjeg delatnog principa. Od intenziteta te životne moći zavisi realnost koja je predmet proučavanja. S i O se uvek uzajamno formiraju i određuju – to kakva je realnost zavisi od snage života i obrnuto. Stvarnost pruža otpor → stvari pružaju otpor našem htenju. Od intenziteta delovanja zavisi intenzitet trpljenja. Tako nas oblikuje spoljašnja stvarnost. Kod duhovnih nauka imamo posla sa singularnim i pojedinačnim. Odsustvo determinizma prirodno-naučnog kauzaliteta pokazuje da imamo posla sa jednokratnim aktima. Delanje i trpljenje su uvek individuirani. To je uvek nešto jedinstveno i neponovljivo. Diltaj je želeo da dođe do opštosti u sferi duhovnih nauka, ali on ovaj projekat nije dovršio. Postoji napetost između singularnog karaktera i opštosti u sferi duhovnih nauka. Predmeti duhovnih nauka su jedinstveni fenomeni koji se ne mogu sumirati i podvesti pod prirodne zakone. Zapisi duhovnih sadržaja i ideja su jedinstveni i inkompatibilni. Mi im ne možemo pristupiti na isti način i kvantifikovati ih kao one u prirodnim naukama. Kvalitativni sadržaj se ne može redukovati na nivo kvantiteta jer je reč o nečemu jedinstvenom i neponovljivom. b) Razlika u METODI: Metoda prirodnih nauka je metoda OBJAŠNJENJA Metoda duhovnih nauka ja metoda RAZUMEVANJA - Objašnjenje podrazumeva mogućnost da se iz nekog zakona dedukuje neka posledica. Objasniti nešto znači podvesti pod neki opšti princip. Ovo podrazumeva dedukciju, postupak zasnovan na logičkog opstupnosti. - Razumevanje - tu nije moguća dedukcija, jer u duhovnim naukama imamo posla sa zaključivanjem po analogiji i indukcijom u jednom specifičnom smislu. Diltaj naglašava iracionalni momenat u razumevanju, da tu ima nečeg alegoričnog. Zato fenomenima duhovnih nauka ne možemo pristupati na isti način kao fenomenima prirodnih nauka. Ovde je reč o nesigurnom terenu gde nema zakona i jasnih principa, i ne može se doći do izvesnosti. Ali, vrednost duhovnih nauka proizilazi iz identičnosti S i O saznanja. Uvek se bavimo sami sobom, vlastitim duhom i životom. Zato je saznanje u duhovnim naukama moguće jer se možemo uveriti u smisao preko unutrašnjeg iskustva. Ono što nam omogućuje objektivnost je: - postojanje univerzalne ljudske prirode - mogućnost naknadnog doživljavanja duhovnih tvorevina iz prošlosti Možemo se osvedočiti o uviverzalni sadržaj zbog te istovetnosti S i O. 6

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

• RAZUMEVANJE • Diltaj iznosi odredbe razumevanja, i daje više formulacija: 1. Razumevanje kao ponašanje prema životu (prema ljudskom životu) Bergson pravi razliku između inteligencije i intuicije. Inteligencija se odlikuje prirodnim nerazumevanjem života. Jedino intuicija može da sagleda život → doživljavanje, empatija → saznanje života u njegovoj dinamičnosti. Kada Diltaj kaže da je razumevanje tip ponašanja primeren životu, to se slaže sa Bergsonovim shvatanjem. Mi se nikad prema onome što je živo ne možemo odnositi kao prema stvari. Diltaj govori o uživljavanju. 2. Razumevanje kao pronalažanje svoga Ja u nekom Ti Ovo proizilazi iz teze o postojanju ljudske prirode - mogućnost uživljavanja u drugoga i mogućnost pronalaženja svoga Ja u nekom Ti → između Ja i Ti ne potoje neke suštinske razlike. 3. Razumevanje je neodvojivo od značenja, od značenjske strukture Ono je moguće jer postoje istovetne značenjske strukture, nešto što proizilazi iz pripadanja celini. Značenje je stvar sklopa, strukturne celine. Razumevanje je uvek povezivanje dela sa celinom. Holizam tumačenja - mi možemo razumeti neku duhovnu tvorevinu tako što ćemo rekonstruisati celu životnu situaciju njenog autora → rekonstrukcija celine smisla. Vazna je temporalizacija - autobiografska naracija, jer mi uvek sklapamo celine vlastitih događaja dovodeći u vezu prošlost sa sadašnjošću i budućnošću ciljevima, očekivanjima, nadanjima. (sličnost sa Hajdegerom i Sartrom) Bitna kategorija je kategorija ZNAČAJA. Značaj je presudno uslovljen delatnim sklopom ili sklopom delovanja - to je ono što definiše smer našeg htenja. Značaj zavisi od onoga što mi hoćemo. Mi baveći se nekom duhovnom tvorevinom moramo imati u vidu i značenje smisla, ali i spoljašnji značaj te tvorevine u kontextu ciljeva koje je autor imao. Samo na pozadini našeg cilja situacija ima ovaj ili onaj smisao. Sâm Diltaj ne potencira razliku između razumevanja i objašnjenja, negde čak ističe da postoji samo kvantitativna razlika između njih. On razlikuje više oblika razumevanja: 1. samorazumevanje 2. razumevanje drugih ličnosti i duhovnih tvorevina 1. Svi smo iskusni u pogledu razumevanja u svakodnevnom životu saznavanjem samih sebe - to je primaran vid razumevanja. Mi ne možemo sebe razumeti pre nego što se izrazimo, pre nego što se naš doživljaj manifestuje. Mi smo sebi neprozirni pre izraza. Čin pisanja i govor nije puki izraz nečeg što znamo da je unutrašnji sadržaj saznanja kad ga izrazimo. To je nešto konstitutivno za razumevanje. Tu je važna expresivnost i artikulacija vlastitog 7

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

doživljaja - unutrašnji dijalog koji je uvek prisutan. Uvek obrađujemo vlastita iskustva. Izraz je nešto prethodno razumevanju. Diltaj poseban značaj za nastanak hermeneutike pridaje Šlajmaheru i ideji da je stvaranje nesvestan proces, to je nešto čega autor nije u potpunosti svestan. Svako stvara više od onoga što je nameravao. Samorazumevanje nikad nije dovoljno dobro. 2. Zato je odnos sa drugima način da nešto od obilja vlastitog života saznamo. - elemetarni oblici razumevenja Razumevanje u svakodnevnom životu, koje se tiče drugih i naše neophodnosti da zbog praktičnih razloga razumevamo tuđe gestove - to je razumevanje drugih ljudi koji su naši savremenici i partneri u životnim situacijama. Postupci su predmet tumačenja kao i gestovi. - viši oblici razumevanja Dijahronijsko razumevanje - razumevanje trajno fixiranih objektivacija doživljaja - onih partnera koji su nam u nekom smislu daleko. Ovaj oblik je zahtevniji jer zahteva veću veštinu. Upravo zahtevi tih viših oblika razumevanja su razlog postojanja hermeneutike - veštine tumačenja. Postoji razlika, nijanse između razumevanja tumačenja i hermeneutike koja je nešto više od metode razumevanja. Tumačenje je veština razumevanja koja dolazi do izražaja u ovim višim oblicima razumevanja - odgonetanje nekih trajno fixiranih doživljaja pre svega u pisanoj formi. Ta veština je nešto što podrazumeva neku vrstu genijalnosti. Često smo skloni da posao tumačenja shvatamo kao nešto što se ne može uporediti sa stvaralaštvom. Ali i tumačenje podrazumeva genijalnost, jer da bismo na pravi način protumačili nešto genijalno, moramo imati tu klicu u sebi - vraćanje na tezu o univerzalnosti ljudskog duha - isti je S na delu i zahteva istu životnu energiju. -Hermeneutika - proistekla je iz potrebe da se ovlada veštinom tumačenja nastojanje da se i onima koji nisu obdareni pruže neka uputstva, pravila kako tumačiti. Za Diltaja je hermeneutika više od nauke o tumačenju, već je sastavni deo filozofije života - teorija o expresivnosti ljudskog bića. Život ima tendenciju manifestovanja - filozofska koncepcija hermeneutke - pokušaj ontološkog zasnivanja. Istorijski je hermeneutika imala tri ključne pojavne forme pre nastanka opšte teorije. a) U spisu “Nastanak hermeneutike” skreće pažnju da je veština tumačenja bila razvijana već kod starih Grka - tumačenje Homera. Zato je prvobitni vid hermeneutike filozofska hermeneutika, povezana je sa jezičkim analizama i Diltaj potencira ovaj momenat. b) Naredni pojavni vid je Biblijska (teološka) hermeneutika - tumačenje Svetog pisma, jer se pojavila potreba da se Novi Zavet usklađuje sa Starim. c) Juristička hermeneutika se tiče pravila tumačenja smisla zakona jer u sudskoj praxi postoje specifični slučajevi. Pravi nastanak hermeneutike Diltaj vidi kod Šlajmahera kao razvijanje opšte hermeneutike koja nije vezana ni za jedan specifičan ogranak. Značaj 8

DILTAJ

MILANKO GOVEDARICA - STRUKTURALIZAM I POSTSTRUKTURALIZAM PREDAVANJA 2007/08

hermeneuičkog kruga je u tome što je tumačenje zapravo utvrđivanje značenja koje je uvek povezivenje delova sa celinom. To povezivanje dela sa celinom je nešto što podrazumeva neku vrstu vrćenja u krug. Šlajmaher pravi razliku između: - subjektivnog hermeneutičkog kruga To je opus autora, povezivanje pojedinačnih delova jednog texta knjige sa celinom, pa i same knjige sa opusom autora - objektivnog hermeneutičkog kruga To je književni rod kom autor pripada kao i skup više autora koji su delovali u određenom vremenu Diltaj krajnji smisao hermeneutičkog postupka vidi u dolaženju do tipova doživljaja (zajedničkih struktura) koje različite pojedinačnosti reprezentuju. Mi razumemo pojedinačno delo samo ako ga sagledamo u kontextu najšire celine tipa doživljaja - koji se manifestuje u tom delu. Postoji univerzalna tipologija duhovnih tvorevina i to omogućuje objektivnost. Tumačenje nije proizvoljno, postoje univerzalne strukture. Cilj interpretacije je njegovo sagledavanje u najširem istorijskom kontextu. Tumačenje je neodvojivo od KRITIKE. Tumačenje je postupak kojim pokušavamo da dođemo do pravog razumevanja. Nasuprot pojednostavljenom shvatanju da je kritika nešto spoljašnje tumačenju, Diltaj smatra da prvo treba interpretirati nečije shvatanje pa onda kritikovati. Tumačenje ne bi bilo moguće kad bi nam neka duhovna tvorevina bila potpuno strana. Tumačenje nije potrebno ako ne postoji momenat stranog i tuđeg. Tumačenje zahteva i stranost i udaljenost, ali ne preteranu stranost i udaljenost.

9

View more...

Comments

Copyright ©2017 KUPDF Inc.
SUPPORT KUPDF