Dijagnostika i Suzbijanje Varoe

DIJAGNOSTIKA I SUZBIJANJE EKTOPARAZITA Varroa destructor

Prof. dr Zoran Stanimirović*, Mr sci. Dragan Ćirković**, specijalista za bolesti pčela *Fakultet veterinarske medicine, Beograd **Ministarstvo poljoprivrede i vodoprivrede RS, Okrug Novi Pazar

Odrasle ženke

Varroa destructor ekstremiteti za hodanje m m 6

1,

1 1,

pedipalpi helicere

m

m

Slika 1. Razvojni ciklus krpelja Varroa destructor

Uporedni prikaz razvića pčele radilice i krpelja Varroa destructor

Posle 24 dana od izleganja više od 90% mladih ženki varoe je u leglu. Kad ženka varoe nađe celiju sa larvom prave starosti, spusti se u njenu hranu i miruje. U jednu ćeliju može da uđe jedna ili više ženki varoe. Sulimanovic (1985) je našao preko dvadeset parazita na jednoj larvi, na jednoj radiličkoj lutki 17 parazita, dok je na jednoj trutovskoi lutki našao 35 varoa. Leglo je najviše napadnuto u jesen kada ga ima malo. Prema Meljniku (1983) ženke varoe u februaru i martu mesecu su neplodne, krpelji se nalaze na pčelama, a u zatvorenom leglu položena jaja varoe su nesposobna za razvoj.

KLINIČKA SLIKA Klinička slika se uočava na leglu i na odraslim pčelama odnosno kliničke promene su zastupljene na svim članovima pčelinje zajednice jer se varoa hrani hemolimfom pčela a razvojni oblici hemolimfom larvi i lutki. Pčelinje larve napadnute varoom pokazuju znake nemira i dešava se da se prevremeno ispruže, a nekad su tako uznemirene da izmile iz ćelije i padnu na podnjaču. Jako napadnuto leglo uginjava u raznim stadijumima razvoja. Na poklopcima zatvorenog legla mogu se uočiti promene u vidu ulegnutih poklopaca beličaste boje, poklopci sa užim ili širim rupicama sa pravilnim ivicama. Invadirane lutke gube u težini za oko 15-20% pa, iako se razvjiu u mladu pčelu takve pčele su sitne. One pčele koje je u toku razvoja u ćeliji napala jedna varoa živele su 19 dana, a ako su ih napale dve ili više varoa živele su samo sedam dana. Smanjuje se takode i težina izleglih pčela. Ukoliko je pčelu u razvoju napala jedna varoa ona je za 6,6% lakša, a ukoliko ih je napalo 6 ili više varoa tada je lakša za 25%.

Posledica smetnji u razvoju legla je izleganje mladih pčela kod kojih se uočavaju nepravilno razvijeni delovi tela, nepravilan položaj krila, nedostatak jednog krila, patrljci umesto krila (naročito kod trutova), promene na abdomenu tako da on deluje kao iskrzan. Pčele koje su zaražene varoom dosta teško poleću i pokazuju uznemirenost, pokušavaju da polete, ali ne uspevaju. Mogu se naći da puze po travi, ispred košnica po pčelinjaku, prevrćući se na leđa i posle izvesnog vremena uginjavaju. Ukoliko se blagovremeno ne pristupi uništavanju varoe, napadnuta pčelinja zajednica može biti uništena. U početku bolest protiče lagano i neprimetno i ne odražava se na produktivnost pčelinje zajednice. Prvi klinički simptomi se uočavaju nakon dve do tri godine. Čim stepen infestiranosti premaši 5% počinje nagli porast populacije parazita u kosnici, sa dinamikom uvećanja 5-10 puta u narednom kvartalu i tendencijom stalnog rasta, ali manjom dinamikom.

U jesen stepen infestiranosti pčelinjeg drustva krpeljom varoa postepeno raste, s' jedne strane zbog povećane reprodukcije varoe, a s' druge, zbog smanjenja broja pčela, zbog čega se povećava relativni broj napadnutih pčela. Kod sIabijih pčelinjih drustava tok bolesti je relativno kraći. Razlog tome su povoljniji uslovi za razvoj varoe (niza temperatura) i poremećen odnos među brojem pčela i krpelja u korist parazita. Drugi činilac je smanjena odbrambena (imunoloska) sposobnost slabih drustava zbog iscrpljenosti, prerade većih količina šećernog sirupa, eventualnog prisustva drugih uzročnika bolesti i poremećene mikroekološke ravnoteže u kosnici. Najnoviji rezultati ukazuju da pčelinja zajednica propada kada u njoj ima 5.000 do 6.000 krpelja varoe.

DIJAGNOZA VAROOZE Identifikovanje varoe Da bi detektovali varou i procenili njenu populaciju u košnici, važno je znati razlikovati krpelje od drugih objekata slične veličine i oblika. Varoa se nekada može zameniti sa delićima u otpadu košnice (Slika 2) i tamno braon flekama na stranama ćelija starijeg saća sa leglom ili sa malim parčićima propolisa. Važno je proveriti ove fleke probadajući ih oštrim uglom pčelarskog noža ili pincetom. Fleke će obično biti sasvim nepravilnog oblika, dok je varoa glatka i zaobljena i ukoliko se okrene na leđa i pregleda izbliza jasno će se videti ekstremiteti.

Slika 2. Krpelji varoa u otpadu i prljavštini na metalnom ulošku žičane podnjače

Metode detekcije Postoji veliki asortiman metoda za detekciju varoe. Sve metode imaju svoje prednosi i nedostatke, a neke su preciznije od drugih. Važno je izabrati metodu koja odgovara radnoj normi pčelara i takođe obezbeđuje kvalitet informacija koje su neophodne da se donese pravilna odluka. Postoji veliki broj značajnih faktora koje treba uzeti u obzir prilikom odlučivanja koju metodu za detekciju krpelja treba koristiti, imajući u vidu:

• troškove po košnici; • dužinu vremena koje je neophodno za uzorkovanje; • broj potrebnih poseta pčelinjaku; • sposobnost metode da detektuje mali broj krpelja (osetljivost) i • sposobnost metode da pouzdano odredi broj krpelja u košnici. Za svaku metodu detekcije, ti faktori su sumirani u Tabeli 1.

Kada se po prvi put pristupa detekciji krpelja na pčelinjaku, važno je koristiti tehniku koja ima osetljivost da može da detektuje i veoma mali broj krpelja. Sa druge strane, prilikom utvrđivanja brojnosti varoe koja je pokazatelj opravdanosti primene nekog tretmana, nije tako važno da se detektuje postojanje malog broja krpelja koliko je važna pouzdanost metode da detektuje populacije krpelja pre nego što one dostignu nivoe na kojima dovode do oštećenja pčelinje zajednice.

Uzorkovanje pčela za postavljanje dijagnoze

Pčele možemo uzorkovati na sledeći način: • skinuti poklopac košnice i postaviti ga na podlogu okrenut naopako; • u poklopac stresti pčele sa tri rama sa leglom (uveriti se da na njima nema matice); • lagano okrenuti poklopac na stranu i protresti da bi se pčele sakupile u jednom delu poklopca; • zagrabiti teglom duž donje strane poklopca da bi sakupili pčele.

• Vizuelni pregled adultnih pčela Iako pravilno pčelarenje podrazumeva konstantne preglede pčela i legla na bolesti, vizuelni pregled adultnih pčela nije preporučljiv metod za detekciju varoe.

• Vizuelni pregled legla U radu se koristi pčelarska viljuška za skidanje poklopčića. Vrhovima viljuške treba zaći nešto dublje ispod poklopčića satnih ćelija da bi izvukli veći broj lutki odjednom (Slika 3).

Slika 3. Uzorkovanje trutovskog legla za dijagnostiku krpelja varoe pomoću pčelarske viljuške

Pragovi infestiranosti - Britanski istraživači utvrdili su da nivo infestiranosti koji se može detektovati primenom ove metode zavisi od broja ćelija uzorkovog trutovskog legla i doba godine. Kao indikacija za ovu metodu možemo uzeti činjenicu da, ukoliko se u društvu sa 500 poklopljenih trutovskih ćelija na početku leta, nađe više od 10 lutki infestiranih varoama u uzetom uzorku od 200 trutovskih lutki, onda populacija krpelja može vrlo brzo dostići kritični nivo od 2500 krpelja, što zahteva obavezan tretman ujesen.

• Metod ispiranja varoa sapunicom ili alkoholom Efikasnost ovog oblika detekcije je 80-90% u trajanju od 1 minuta, ali ako se postupak produži do punih 30 minuta, efikasnost se povećava na 99%.

Slika 5. Filtriranje sadržaja tegle preko platnene krpe u cilju izdvajanja krpelja i pčela od sapunice

Pragovi infestiranosti - Nivo infestiranosti koji se može detektovati primenom ove metode zavisi od veličine pčelinje zajednice i doba godine. U pčelinjim zajednicama sa 20000 zazimljenih pčela, ako u uzorku od 300 pčela detektujemo više od 1 krpelja, znači da populacija krpelja može vrlo brzo dostići kritični nivo (2500 krpelja) što zahteva obavezan tretman ujesen. U pčelinjim zajednicama sa 60000 pčela na kraju pčelinje paše, limitirani broj krpelja je između 2 i 10 detektovanih varoa u uzorku od 300 pčela. Ovaj granični nivo je varijabilan pošto zavisi od trajanja pčelinje paše i količine radiličkog i trutovskog legla analiziranih društava tokom prethodnih nedelja.

• Naprašivanje sa šećerom Ova nova metoda je osmišljena kao ekološka alternativa metodi etrovanja pčela obzirom da ne uključuje ubijanje uzorkovanih pčela. Prednosti - Metoda je jednostavna, brza i ne uključuje ubijanje pčela. Osim toga dovoljna je jedna poseta pčelinjaku. Ova metoda ne ostavlja hemijske rezidue. Nedostaci - Neohodno je ponavljanje postupka mada to nije naučno u potpunosti verifikovano. Osim toga, ne daje mogućnost precizne evaluacije populacije krpelja u košnici. Pragovi infestiranosti - Ukoliko se na 300 uzorkovanih pčela detektuje 65 krpelja neophodno je blagovremeno preduzeti tretman protiv varoe.

• Metod nadimljavanja duvanskim dimom Prednosti - Metoda podrazumeva upotrebu standardnog pčelarskog pribora i prirodnih supstanci za nadimljavanje, mada neke od njih su sa toksičnim potencijalom (nikotin iz duvana). Dovoljna je jedna poseta pčelinjaku. Nedostaci - Duvan je skup i ako previše nadimljavamo pčele, dolazi do omamljivanja pčela, njihovog pada na podnjaču, a nekada i do njihove asfiksije i gubitka većeg dela pčelinje zajednice. Osim toga, ova tehnika zahteva puno vremena i ne preporučujemo je.

• Metoda primene žičane podnjače Metoda primene žičane podnjače koja se koristi kako u dijagnostici i kontroli prirodnog mortaliteta krpelja, tako i u programu kompletne ekološke strategije borbe protiv varoze. Metoda podrazumeva postojanje žičane mreže koja će sprečiti kontakt pčela sa otpalim krpeljima na podnjači (Slika 7). Takođe, neophodno je u cilju bolje vizuelizacije varoa koristiti beli plastični glatki uložak (ili metalni uložak) na koji se nanosi adhezivna materija koja omogućava potpunu imobolizaciju otpalih krpelja (krpelji se zalepe za uložak).

Slika 7. Žičane podnjače

Pragovi infestiranosti Istraživači u Evropi postavili su sledeće limite prirodnog dnevnog mortaliteta krpelja, koji mogu dovesti do kolapsa pčelinjeg društva:

• više od 0.5 krpelja / dnenvo u periodu zima/rano proleće; • više od 6 krpelja / dnevno u proleće; • više od 10 krpelja / dnevno u rano leto; • više od 16 krpelja / dnevno sredinom leta; • više od 33 krpelja / dnevno u kasno leto; • više od 20 krpelja / dnevno u jesen. Ukoliko je reč o hroničnoj infestaciji neophodno je hitno preduzeti mere zaštite ako je mortalitet 8 krpelja/dnevno. Ako je mortalitet 2 krpelja/dnevno zaštitni tretman treba obaviti u periodu do 2 meseca. Ako je mortalitet 1 krpelj/dnevno zaštitne mere treba preduzeti u periodu do 3 meseca ili makar pre zime.

• Metoda primenom Apistan-a, Bayvarol-a i mravlje kiseline Apistan i Bayvarol su visoko efikasni u eliminaciji krpelja sa pčela, kao i mravlja kiselina. Međutim, nijedna od ovih hemikalija ne može sa 100% preciznošću pomoći u određivanju prisustva krpelja pri slaboj infestaciji u košnici, ili ako se detekcija obavlja u periodu intenzivnog razvoja legla kada je najveći broj krpelja upravo u zatvorenom leglu, a samo je njih 15% na adultnim pčelama. Mravlja kiselina je supstanca koja svoju efikasnost pokazuje i u zatvorenom leglu.

slika 8. Postavljanje Apistan trake u košnicu

Prednosti - Velika brzina, pouzdanost i efikasnost u poređenju sa drugim metodama. Nedostaci - Ova metoda je skupa i čak može biti kontraproduktivna ako je cilj detekcije i smanjenje upotrebe hemikalija u kontroli varoe. Osim toga, neophodna su dva odlaska na pčelinjak. Pragovi infestiranosti - Po jednom autoru, kritični nivo u kasno leto je 20-200 krpelja u toku 24 časa, dok se u Evropi smatra da su kritične granice znatno veće, čak 800-1400 krpelja.

U početku dok je malo parazita na pčelama, odnosno, kada se pojedinačno nalaze na pčelama, oboljenje se teško otkriva. Kada je broj parazita znatan (nekoliko stotina ili hiljada) bolest se lako otkriva. U slučajevlma kada se parazit nalazi na pčelama ali u malom broju, za laboratorijsku dijagnostiku se šalju pčele u staklenoj posudi koja se dobro zatvara. Na pregled se šalju žive pčele koje se uzimaju iz sredine gnezda (oko 30-50 pčela) i stavljaju u dobro zatvorenu staklenu posudu. Ako se parazit ne uočava na pčelama golim okom, materijal za laboratorijski pregled treba da bude radiličko (u proleće) ili trutovsko leglo (u leto). Za dijagnostiku varoze jako je bitna observacija podnih (testnih) uložaka. Svaku sumnju na varoozu treba otkloniti laboratorijskim pregledom legla i odraslih pčela.

NAČIN SUZBIJANJA VAROOZE

• Alternativne metode • Primena hemijskih sredstava

HEMIJSKA KONTROLA VAROOZE Sintetska i organska hemijska sredstva INN - internacionalno nezaštićeno ime

Zaštićeno ime

timol timol, eukaliptol, mravlja kiselina TIMOVAR fluvalinat APIHELT TRAKE, VAROTOM tau-fluvalinat, brompropilat, propargit MATISAN cimiazol hidrohlorid amitraz flumetrin bromopropilat mravlja kiselina mlečna kiselina oksalna kiselina kumafos

APITOL VARAMIT, BIVAROL, HEMOVAR FURMITOM SUPER STRIPS

SINTETSKA HEMIJSKA SREDSTVA •

fluvalinat

•

flumetrin

•

kumafos

•

cimiazol

•

brompropilat

•

amitraz

Varoosis

Zaključci

Pčelinje larve napadnute ektoparazitom Varroa destructor pokazuju znake nemira i često se prevremeno ispruže, nekada su tako uznemirene da ispuze iz ćelije i padnu na dno košnice; Posledica velike napadnutosti pčelinje zajednice ektoparazitom Varroa destructor je nepravilan razvoj delova tela kod mladih pčela (nepravilan položaj krila, patrljci umesto krila - naročito kod trutova, oštećenja trbuha – abdomena koji ima iskrzan izgled i na kome se uočavaju «rese»);

Varoosis

Zaključci

Lutke invadirane (napadnute) ektoparazitom Varroa destructor gube na težini za oko 15-20%, pa ako se i razviju u mladu pčelu, takve pčele su sitne; Pčele zaražene ektoparazitom Varroa destructor jako uznemirene, teško poleću, apatične su, vrte na jednom mestu, pokušavaju da polete ali to im uspeva. Puze po travi ispred košnice, prevrću se leđa i posle izvesnog vremena uginu.

su se ne na

Varoosis

Zaključci

Varooza je bolest pčelinjeg legla, radilica, trutova i matica; Varroa destructor ima manji afinitet prema radiličkom leglu i matičnjacima nego prema trutovskom leglu; U širenju i prenošenju parazita Varroa destructor značajnu ulogu imaju i ose; Varroa destructor se širi kupoprodajom zaraženih matica i rojeva, zaletanjem pčela s parazitom u druge košnice, putem trutova i putem grabeži;