Devizni Sistem, Pojam i Vrste Deviznog Kursa

DEVIZNI SISTEM, POJAM I VRSTE DEVIZNOG KURSA Osnovu sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom cine dva medjosbno zavisna I cvrsto povezna dela – spoljnotrgovinski system I devizni system  Devizni system je skup nacela I na njima zasnovanih zakonskih propisa, mera I instrumenata kojima se regulise nacin poslovanja devizama : devizni kurs, mogucnosti I uslovi sticanja, drzanja I koriscenja deviza, nacin njigove medj zamene I zamene za domaci novac I sl. Devizni system predstavlja oblik svesnog regulisanja I usmeravanja privrednog zivota. Svojim instrumentima on treba da obezbedi ekonomske stimulanse za sto potpunije I efikasnije koriscenje raspolozivih ljudskih I materijalnih resursa. Devize, osim efektivnog stranog novca podrazumevaju I devizno denominovana potrazivanja. Od pravno tehnickih aspekata, devizni system definise I prisustvo konvertibilnosti kao I prisustvo ili odsustvo devizna kontrole. Devizni kurs Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu naziva se deviznim kusom. Od dev kursa treba razlikovati devizni tj valutni paritet, koji predstavlja zvanicno utvrdjenu vrednost nacionalnog novca izrazenu u nekom sire prihvacenom imenitelju ili denominatoru , zlatu, sdr, nekoj stabilnijoj I vaznijoj nacionalnoj valuti I sl. U normalnim prilikama, devizni kurs se krece oko deviznog pariteta, kao osnove. Devizni kurs uspostavlja vezu izmedju nivoa cena u zemlji I ino. Time se omogucava poredjenje cena I identifikacija proizvoda cija je cena u zemlji niza pa se mogu izvoziti, odnosno porizvoda koji su u ino jeftiniji pa ih treba uvoziti. Od cega zavisi visina deviznog kursa, koji faktori uticu na njegovo kretanje? U vreme cistog zlatnog standarda, kada je u prometu bio zlatan novac, odnosno novcanice sa pokricem u zlatu, devizni kurs je bio odredjen tzv kovnickom stopom, koja je kazivala koliko je zlata sadrzano u jedinici nacionalnog novca. Devizni kurs je mogao da se krece samo u okvirima uskim oko deviznog pariteta -* u granicama izmedju gornje I donje zlatne tacke, tj tacke uvoza I tacke izvoza zlata. Ako bi kurs neke valute porastao iznad gornje zlatne tacke, rentabilnije je bilo da se placanja ino izvrse izvozom zlata, nego da se po tom kursu pribavlja strana valuta. Ta gornja zlatna tacka odredjena je troskovima prenosa zlata (transport, osiguranje) do zemlje gde treba izmiriti obavezee. U ovakvim uslovima devizni kurs nije mogao da odsupa mnogo od deviznog pariteta. Realan I ravnotezan devizni kurs Realan kurs je onaj koji izjednacava opsti nivo cena u zemlji sa opstim nivoom cena u inostranstvu, koji obezbedjuje paritet kupovne moci.

1

Pri realnom deviznom kursu proizvodi cija je cena u zemlji relativno niza moce ce rentabilno da izvoze, a uvozice se proizvodi cija je cena relativno visa u zemlji nego u ino. Opsti nivo cena predstavlja ponderisani prosek svih cena. Ukoliko je devizni kurs ispod nivoa koji se moze oznaciti kao realan, onda je (direktno notiranje) domaca valuta precenjena, a strana potcenjena. Precenjenost dom novca dovodi do toga da je kupovna moc u ino veca nego u zemlji, kada se za domaci novac kupi strani po ceni koja je niza od realne , onda se obezbedjuje veca kup moc u ino nego u zemlji. Cene strane robe preracunate u dom valutu po takvom kursu postaju nize, sto povecava interes da se uvozi. . Na drugoj strani, precenjenost dom valute dovodi do toga da izvoznici za stecene devize dobijaju manje dom novca nego sto bi to bilo pri realnom deviznom kursu. To vodi smanjenju izvoza. Precenjenost dom valute daje I pogresnu sliku o tome gde treba usmeravati proizvodne faktore. Domaca valuta je POTCENJENA kada je (direktno notiranje) devizni kurs iznad realnog. Pri takvom kursu kup moc u zemlji je veca nego u ino. Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje, sto dovodi do smanjenja broja stranih proizvoda koji su konkurentni na dom trzistu. Na drugoj strani, za devize stecene kroz izvoz dobija se vise dom novca, pa zbog toga raste broj izvoznih proizvoda I povecava se njihova konkurentnost na stranim trzistima. To dovodi do poboljsanja u pb. Naravno I potcenjenost dom valute moze imati negativne efekte na nacionalnu privredu, narocito ako jet a potcenjenost izrazenija I ako se praktikuje u duzem periodu. Zbog visih cena uvoznih proizvoda dolazi do supstitucije uvoza domacom proizvodnjom I tako gde to nije opravdano, odnosno I tamo gde bi proizvodi iz uvoza bili jeftiniji od domacih ukoliko bi se primenjivao realan devizni kurs. Zahvaljujuci suvise visokom dev kursu u izvozu se pojavljuju I oni sektori koji u normalnim okonostima, uz realan devizni kurs, ne bi bili u stanju da izvoze. Ako se visoki devizni kursevi primenjuju u duzem periodu, doci ce do izgradnje novih kapaciteta, koji ce biti okrenuti izvozu I supstituciji uvoza. Neopravdano visoke cene uvoznih proizvoda I delimicna zamena uvoza skupljim domacim proizvodima smanjuju rentabilnost poslovanja I podsticu inflaciju. Infalcija nije posledica poskupljenja uvoza vec I cinjenice da visoka cena deviza dovodi do nesklada izmedju robnih I kupovnih fondova u zemlji, traznja na dom trzistu raste,a ponuda se smanjuje zbog manjeg uvoza I veceg izvoza. Devizni kurs pri kojem se obezbedjuje uravnotezenost pb, tj ujednacavanje ponude I traznje deviza, naziva se ravnoteznim deviznim kursom. U sirem ekonomskopolitickom smislu, ravnotezni devizni kurs je onaj koji obezbedjuje ravnotezu pb u duzem vrem periodu, uz ocuvanje unutrasnje ravnoteze I bez abnormalnih trgovinskih I deviznih ogranicenja. a. nije ravnotezan onaj devizni kurs koji obezbedjuje ravnotezu pb ali dovodi do unutrasnje neravnoteze, stagnacije ili pada proizvodnje, izrazene nezaposlenosti, inflacije.

2

b. Nije ravnotezan ni onaj koji odrzava ravnotezu pb, ali uz ostre mere spoljnotrgovinske I devizne kontrole. Ukoliko dodje do porasta traznje deviza, kriva traznje ce se pomeriti udesno , a veca traznja deviza povecava dev kurs, a pri vecem kursu veca je I ponuda deviza. U normalnim okolnostima realan devizni kurs obezbedjuje I uravnotezenje pb, sto znaci da je tada realan dev kurs istovremeno I ravnotezan (najcesce stanje nije tako, zbog pojedinih proizvoda, visokih transportnih troskova, strateskih ili nekih drugih razloga nece moci jedan deo dobara da se uvozi, a ni izvozi). Realan devizni kurs bice istovremeno I ravnotezan sao tada kada je elasticnost ponude deviza na promene d kursa jednaka elasticnosti traznje deviza. *Kada je elasticnost I ponude I traznje deviza jednaka jedinici, npr u situaciji porasta kursa ponude deviza za 10% I pada traznje za isti %). *Ponuda deviza se nec epovecavati srazmerno porastu d kursa ukoliko je tesko povecati izvoz, tada je elasticnost ponude deviza manja od 1 (do toga dolazi npr zbog nedostatka zaliha izvozne robe, ogranicene mogucnosti povecanja proizvodnje za izvoz zbog nedovoljnosti potrebnih resursa I sl.) U ovom slucaju manji je iznos deviza, sto znaci da je manji obim placanja sa ino. -I traznja deviza moze biti neelasticna. Ako su devize neophodne za uvoz hrane, sirovina, rezervnih delova I sl, traznja deviza ce biti velika iako je devizni kurs visok.. U ovom slucaju imam visi devizni kurs a veci je I obim prometa deviza. -Ukoliko su koeficijenti elasticnosti I ponude I traznje deviza manji od 1, devizni kurs ce biti na jos visem nivou. Kada se raspravlja o ravnoteznom deviznom kursu obicno se ima u vidu devizni kurs koji ce uravnoteziti tekuci deo pb. Medjutim, ponuda I traznja deviza ne proisticu samo iz tekucih transakcija, vec I iz kretanja kaptiala I transfernih placanja. Kada je ponuda deviza veoma neelasticna (npr zbog pada proizvodnje, nedostatka sirovina I energije, nemogucnosti da se prosier kapaciteti u izvoznim sektorima, zbog elementarnih nepogoda I sl, a na drugoj strani je traznja deviza neelasticna (zbog toga sto je nuzan veliki uvoz hrane ili nekih drugih neophodnih proizvoda, sto je potreban veliki iznos deviza za otplate prispelih dugova), tada je moguce da se krive ponude I traznje u opste ne seku ili da se seku pri nekom izuzetno viskom nivou deviznog kursa. Zakljucak: Zbog nedovoljne elasticnosti ponude I traznje deviza, veliki zavisnosti od uvoza, fiksnih obaveza po spoljnom dugu, restriktivnih mera drugih zemlja I sl. Ravnotezni devizn kurs ce cesto biti iznad nivoa koji oznacava realan devizni kurs. To znaci da je tada nacionalna valuta potcenjena. Veca I trajnija potcenjenost ima negtivne efekte na nacionalnu privredu, pa je treba izbegavati. Treba stvoriti uslove za vecu elasticnost p I trazne deviza, adekvatnog usmeravanja investicionog ulaganja, uskladjivanja k stopa ili uz pomoc devizne kontrole kresati traznju za devizama. Devizni kurs treba da podstice izvoz I on kada je realan to I cini, ali ako izvoz nije dovoljan to ne znaci da automatski treba povecavati devizni kurs.

3

VRSTE DEVIZNIH KURSEVA Dve su osnovne podele deviznih kurseva : I PREMA NACINU NJIHOVOG UTVRDJIVANJA: 1. Cvrsti ili fixni I 2. Promenljivi (flexibilni, plivajuci) I II PREMA TOME DA LI SE ISTOVREMENO PRIMENJUJE VISE KURSEVA ILI SAMO JEDAN na : 1. Visestruke ili diferencijalne I 2. jedinstvene devizne kurseve. C V R S T devizni kurs -

Ukoliko je cena deviza utvrdjena od strane nacionalnih monetarnih vlasti I ne zavisi od ponude I traznje, radi se o cvrstom ili fixnom deviznom kursu. Dozvoljeno je da se kurs krece u uskim granicama od 2,3% od pariteta deviznog. Cvrst devizni kurs postojao je I u vreme zlatnog standarda, a njegova visina je bila odredjena sadrzajem zlata u jedinici nacionalne valute. Uravnotezenje pb je vrseno izvozom I uvozom zlata. Zemlja u kojoj je zbog deficita pb doslo do odliva zlata morala je da sprovodi restriktivnu monet I kred politiku, da povecava kamate, snizava cene I dohodak I zaposlenost a to vodi povecanju izvoza, smanjenju uvoza, priliv kapitala iz ino I popravljanje pb. Zemlja koja je imala suficit dolazilo je do uvoza zlata, snizavanja kamatnih stopa, porasta cena, dohotka I zaposlenosti, sto je povecavalo uvoz, tj otklanjanju suficita I tako se process uravnotezenja pb odvijao automatski sto nestaje napustajem zlatnog standarda ( a on je dovodio usporavanju proizvodnje I nezaposlenoscu). U novim uslovima cvrst devizni kurs se mogao odrzati jedino primenom mera spoljnotrgovninske I devizne kontorle. Posto se uglavnom radilo o odrzavanju deviznog kursa na nivou koji je ispod realnog, nacionalna valuta bila je precenjena, traznja deviza je nadmasivala pounuda, pa da bi se sprecio deficit pb, bilo je neophodno traznju deviza kresati (carinama, kontigentima, kvotama, dozvolama),ponudu stimulisati premijama, subvencijama. Pozitivne strane cvrstog deviznog kursa su da olaksava utvrdjivanje rentabilnosti invest ulaganja, smanjuje rizik u ekon transakcijama sa ino, povecava interes stranaca da drzi nacionalnu valutu, suzava proctor za spekulativne transakcije,

4

Negativne strane ovog kursa: Neophodne su mere za uskladjivanje nivoa cena u zemlji sa nivoom cena u ino, Ne obezbedjuje uravnotezenje pb, Stroga spoljnotrg kontrola, dovodi do precenjenosti nacionalne valute…. P R O M E N LJ I V I devizni kurs Ukoliko se cena deviza formira uglavnom pod uticajem ponude I traznje deviza govorimo I promenljivom deviznom kursu.. Naravno na deviznim trzistima se uvek oseca prisustvo monetarnih vlasti – u vecoj ili manjom meri, u otvorenom ili prikrivenom vidu. -

Pozitivne strane prom. Dev. Kursa: obezbedjuje vecu autonomnost u vodjenju ekonomske politike, smanjuje potrebu drzanja monet rezervi, nije neophodna devizna kontorla, smanjuje potrebu drzanja velikih monet rezervi, sprecava ( u principu precenjenost I potcenjenost nacionalne valute). Nedostaci prom. D.k. : • povecava rizik u eko transakcijama sa ino, • povecava mogucnost za obavljanje spekulativnih poslova, • nema cvrste osnove za kalkulacije o rentabilnosti izvoznih I uvoznih proizvoda.

Znaci, kada se govori o promenljivim kursevima I cvrstim, treba naglasiti sledece : cvrst devinzi kurs ne znaci da je on uvek I stabilan, a promenljivi se ne mora cesto menjati, jer ova podela se vrsi premat tome da li ga odredjuje monetarna vlast ili se uglavnom formira pod uticajem odnosa P i T , a ne prema tome da li su stabilni ili ne. J E D I N S T V E N I devizni kurs -

ukoliko za sve vrste ekon. Transakcija sa svetom vazi jedan kurs, kazemo da se primenjuje jedinstven dev kurs. Cena deviza je ista za uvoznike I izvoznike, za robin I nerobni promet, za sve grane.

V I S E S T R U K I devizni kurs -kada se istovremeno primenjuje vise dev kurseva, sa razlicitim rasponima izmedju njih, tada je rec o visestrukim ili diferencijalnim dev kursevima. Oni mogu postojati samo u zemljama u kojima postoji devizna kontrola. Odredjivanjem I odrzavanjem razlicitih deviznih kurseva za pojedine vrste transakcija podstice se npr podsticanje izvoza, ogranicavanje uvoza, razvoj pojedinih grana I sl. Ponekad se efekti visestrukih dev kurseva ostvaruju ne diferenciranjem kurseva, vec primenom nekih drugih instrumenata devizne I spoljnotrgovinske politike kao sto su egalizacioni fondovi, fondovi za podsticaj izvoza, uvozni I Izvozni koeficijenti, takse I sl.

5

Duga primena visestrukih deviznih kurseva mozi imati negativan uticaj na proizvodnu sturkturu nacionalne privrede. Primena razlicitih kurseva zamgljuje I deformices kriterijume rentabilnosti investicionih ulaganja, dovodi do neracionalne alokacije resursa, stvara pogresnu sliku o komparativnih prednostima I otezava ukljucivanje u medj podelu rada. PROMENE DEVIZNOG KURSA Ponekad se sa dosta izvesnosti moze trvditi u kom smeru ce devizni kursevi da se krecu ali je teze reci kojim tempom ce promene da se vrse. Koji faktori uticu na promenu d k? 1.) na prvom mestu , stope inflacije (valute zemalja u kojima su stope inflacije visoke pokazivace tendenciju slabljenja), 2.) stanje pb (znatni I trajniji deficiti iskazivace deprecijaciju tj devalvaciju nacionalne valute, porast deficita ne mora uvek biti znak loseg stanja nacionalne privrede, npr kao posledica porasta zivotnog standarda, dolazi do uvoza luksuzne I kvallitetnije robe I smanjenja izvoza domace robe, porast troskova za putovanja u ino, razvoj industrije moze povecati potrebu za uvozom opreme I sirovina.. I sl)., 3.) veci obim spoljne zaduzenosti nametace potrebu deprcijacije nacionalne valute da bi se kroz podsticaj izvoza obezbedio veci devizni priliv za placanje anuiteta, 4.) Visina kamatnih stopa utice na p I t pojedinih valuta, 5.) Brzi tempo naucno – tehnoloskog progresa u nekoj zemlji, 6.) Otkrice I koriscenje prirodnih resursa, 7.) Mere ekonomske I narocito monetarne politike, 8.) Politicka situacija u pojedinim zemljama Neizvesnots u pogledu kretanja deviznih kurseva dovodi do konverzionog I transakcionog rizika. Konverzioni je neizvesnost u pogledu kursa po kojem ce se aktiva I pasiva, izrazene u stranoj valuti, prevesti u vrednosti u nacionalnom novuc pri sastavljanju finan bilansa. Transakcioni rizik – neizvesnost po kojem ce dev kursu biti naplacenja potrazivanja I isplacenja dugovanja iskazana u stranoj valuti. Devizni rizik se moze smanjiti ili eliminisati odgovarajucim transakcijama na deviznim trzistima, kao sto su terminski I svop poslovi. Pod uticajem navedenih fakotra devizni kurs s emoze povecavati ili smanjivati. Povecanje deviznog kursa prestavlja smanjenje vrednosti nacionalne valute. Ukoliko se povecanje deviznog kursa vrsi odlukom nacionalne monetarne vlasti to je devalvacija, a ako do toga dolazi zbog kretanja na dev trz govorimo o deprecijaciji.

6

Revalvacija je smanjenje deviznog kursa, tj povecanje vrednosti nacionalne valute, do kojeg dolazi odlukom monetarne vlasti, dok aprecijacija oznacava smanjivanje deivznog kursa pod uticajem promena na deviznom trzistu. Potcenjenost I precenjost oznacavaju ODREDJENO STANJE I pokazuju da li je devizni kurs ISPD ili IZNAD realnog dk, dok devalvacija, deprecijacija, revalvacija I aprecijacija predstavljaju odredjene PROMENE deviznog kursa. Kada se primenjuje direktno notiranje (tj kada se devizni kurs iskazuje kroz cenu jedinice strane valute u domacoj valuti) u tom slucaju % promene vrednosti nacionalne valute (%devalvacije ili revalvacije) se obracunava na sledeci nacin: P’ = (K1/K2 – 1) * 100 P’ - % promene vrednosti nacionalne valute, pozitivni predznak oznacava revalvaciju, a negativan devalvaciju, K1 = devizni kurs PRE promene, K2 = devizni kurs POSLE promene.

7