DEVIZNI KURS I KAMATA

DEVIZNI KURS I KAMATA

SEMINARSKI RAD TEMA: DEVIZNI KURS I KAMATA

Student: Nena Dugalić

Profesor:Miroslav Dinčić

Broj indeksa: 3CL/0109/09

Februar 2011.godine

DEVIZNI KURS I KAMATA

Uvod: Danas sve prisutnija globalizacija najbolje je vidljiva kada je reč o savremenom deviznom tržištu. U prilog tome ide, u prvom redu, način na koji savremeno devizno tržište funkcionise. Funkcionisanje deviznog tržišta moguće je zahvaljujući visokom nivou tehničkog i tehnološkog razvoja i sofisticiranoj komunikacionoj tehnologiji. Tehnički i tehnološki razvoj omogućio je globalno  povezivanje državnih ekonomija do nivoa na kojem skoro da i nema privrednog subjekta koji se ne pojavljuje na pojedinom deviznom tržištu i time postaje deo deviznog tržišta. Dva čvrsto povezana i međusobno zavisna dela koja čine osnovu ekonomskih odnosa sa inostranstvom su spoljnotrgovinski sistem u užem smislu i devizni sistem. Pod spoljnotrgovinskim sistemom u užem smislu se podrazumeva režim uvoza i izvoza, a pod deviznim sistemom-skup pravnih propisa, instrumenata i mera kojima se regulišu u okviru nacionalnog privrednog sistema, odnosi u  platnom prometu sa inostranstvom, raspolaganjem inostranih sredstava placanja u zemljii sa inostranstvom i i svi drugi odnosi povezani sa međunarodnim finansijama 1. Problematika platnog bilansa je neizostavno povezana sa politikom deviznog kursa. U sistemu fleksibilnih deviznih kurseva tesko se pravi razlika između   platnobilansne politike i politike deviznog kursa jer ravnoteža na u platnom  bilansu je povezana sa stabilnošću na deviznom tržištu.Razlog tome je njihova uzrocno-posledična veza. Može se reći da je devizni kurs, pored platnog bilansa drugi bitan pokazatelj odnosa nacionalne privrede i inostranstva.

1

“Leksikon prava medjunarodnih privrednih odnosa” Savremena administracija, Beograd, 1982.

2

DEVIZNI KURS I KAMATA

Pojam deviznog kursa Devizni kurs predstavlja cenu jedne valute izrazenu u jedinicama druge valute.  Njegova osnovna funkcija je da obezbedi poređenje cena u zemlji i inostanstvu tj. da omogući preračunavanje inostranih cena u domaću valutu i obrnuto. Osnovni faktor međunarodne podele rada i razmene su razlike u cenama zato što devizni kurs utice na alokaciju resursa. Ukoliko devizni kurs pokazuje koliko jedinica domaće valute treba izdvojiti za  jedinicu strane valute, reč je o direktnom notiranju (npr 1 EUR = 100 RSD). Međutim, ako se posmatra koliko strane valute treba izvojiti za jedinicu domaće valute onda je reč o indirektnom notiranju (npr 100 RSD = 1 EUR ). Po tzv Britanskoj konvenciji u Velikoj Britaniji je uvedeno indirektno notiranje i umesto npr. 1 GBP = 2 AUD, na menjačkim listama je prikazano 1 AUD = 0.5 GBP. Treba razlikovati devizni kurs od deviznog(valutnog) pariteta. Pod devizim   paritetom se podrazumeva zvanično utvrđena vrednost nacionalnog novca izraženu u nekom šireprihvaćenom denominatoru kao što su zlato, SDR ( special draft rights, specijalna prava vučenja), stabilna strana valuta i sl. Uobičajno je da se devizni kurs kreće oko deviznog pariteta. Valuta je konvertibilna ukoliko se relativno lako može zameniti za neku drugu valutu ili zlato. Devizni kurs se određivao poređenjem sadržaja zlata u valutama i mogao je da se kreće samo u uskim okvirima oko deviznog pariteta u granicama između donje i gornje zlatne tačke koje su predstavljale tačke uvoza i izvoza zlata. Vrednost valuta u odnosu na zlato se određivalo kovnickom stopom- tj sadržajem zlata u  jednoj novčanoj jedinici. Kako je vrednost svake valute bila određena u odnosu na zlato, bilo je lako utvrditi međusobni paritet valuta, koji je predstavljao devizni kurs. Ako bi kurs neke valute porastao iznad gornje zlatne tačke koja tačka  predstavlja troškove prenosa zlata, isplativije je da se plaćanje inostranstvu vrši izvozom zlata nego da se po tom kursu plaća ta valuta. Savremeno okruženje je dinamicno i rast deviznog kursa znači da je na tržištu došlo do jačanja vrednosti strane valute. Nakon jačanja vrednosti strane valute i  promene deviznog kursa, treba izdvojiti više jedinica domaće valute za jednu  jedinicu strane valute. U zaisnosti od toga da li se primenjuje samo jedan ili više deviznih kurseva, razlikujemo : •  jedinstveni devizni kurs ili • višestruki ( diferencijalni) devizni kursevi. 3

DEVIZNI KURS I KAMATA Jedinstveni devizni kurs podrazumeva da se za sve ekonomske transakcije  primenjuje jedan jedinstveni devizni kurs. Drugim rečima, to znači da je cena deviza jednaka kako za uvoznike tako i za izvoznike, odnosno da se svi privredni subjekti nalaze u istoj poziciji. Višestruki devizni kurs podrazumeva istovremenu   primenu više deviznih kurseva sa različitim rasponima među njima. Poltika diferenciranih kurseva mora biti podržana deviznom kontrolom, a cilj je da se definisanjem različitih deviznih kurseva za različite transakcije podstiče ostvarenje određenih ekonomskih ciljeva. Usled dugorocne primene višestrukih deviznih kurseva, dolazi do mnogobrojnih negativnih posledica koja vode pogresnoj alokaciji resursa. Na deviznom tržištu se nalazi veliki broj valuta kojima se trguje i neophodno je poštovanje određenih   pravila po kojima svaka valuta ima istu vrednost na svim inostranim tržištima.Pravilo ukrštenih deviznih kurseva je uvedeno na deviznim tržištima radi lakšeg preračunavanja jedne valute u drugu, a da se ne naruši odnos među valutama koji postoji na razlicitim tržištima. Pravilo ukrštenih deviznih kurseva treba da obezbedi da odnos između dve valute bude isti na svim deviznim tržištima. Drugim rečima, kurs EUR u SAD treba da bude recipročna vrednost kursa USD u Evropi, kurs GBP u SAD je recipročna vrednost kursa USD u Velikoj Britaniji. Iz toga sledi da se odnos između EUR i GBP dobija na osnovu njihovog odnosa prema dolaru. Devize i valute  Nacionalni se novac javlja u inostranstvu u dva oblika: • u obliku deviza (foreign exchange) • u obliku efektivnog novca ili valute (foreign currency). Devize su sredstvo međunarodnih plaćanja i predstavljaju potraživanja od neke druge zemlje koja glase na stranu valutu stečenu po bilo kojoj osnovi i bez obzira na način raspolaganja. Devize mogu biti u obliku prenosivih potrazivanja, kod inostranih banaka i finansijskih organizacija, u obliku prenosivih inostranih vrednosnih papira koji glase na stranu valutu (menice, čekovi, obveznice i si.), u obliku obračunskih jedinica, specijalnih prava vučenja (SPV) i inostranog gotovog novca i u obliku elektronskih izveštaja o međunarodnim dugovanjima i  potraživanjima. U objašnjenju deviznog tržišta potrebno je ukazati na pojam valuta. Valuta je novčani sastav jedne zemlje i novčana jedinica neke zemlje.U obliku je gotovog novca (novčanice, banknote, metalnog novca i žiralnog novca). Na deviznom tržištu trguje se devizama, odnosno razmenjuju se nacionalne valute po deviznom kursu formiranom na osnovu njihove ponude i tražnje. Odnosi deviznih kurseva imaju uticaj na poziciju cele zemlje, a odraz su više nego jednog faktora. Danas formiranje deviznog kursa zavisi od ponude i tražnje za tom valutom, a ponuda i 4

DEVIZNI KURS I KAMATA tražnja za valutom pod uticajem su niza faktora, od drzavnog, političkog i tako celog niza stanja u zemlji nacionalne valute.

Teorije deviznog kursa Razvijeno je više modela, u teoriji, koji pokušavaju da identifikuju faktore koji utiču na kretanje deviznog kursa kao sto su: inflacija, spoljna zaduženost zemlje, neravnoteža platnog bilansa, mere ekonomske politike, nivo kamatne stope, struktura privrede, raspoloživost osnovnim prirodnim resursima, politicki faktori itd. Mada ne postoji jedinstveno objašnjenje determinanti nivoa deviznog kursa, smisao teorijskih modela je da se nivo deviznog kursa i njegove promene   posmatraju sa stanovišta uspostavljanja simultane unutrašnje i spoljašnje ravnoteže. Radi što jednostavnijeg prikaza sve teorijke pravce ovde ćemo svrstati na sledeće: • Teorija pariteta kupovnih snaga (Purshasing Power Parity, PPP), • Monetarna teorija determinisanja nivoa deviznog kursa, • Dornbuschev model premašaja (Overshuting model), • Portfolio pristup determinisanja deviznog kursa i • Makroekonomske varijable kao determinante nivoa deviznog kursa. Radi lakšeg razumevanja terorije pariteta kupovnih snaga, važno je razjasniti razliku između pojmova: • realni i • ravnotežni devizni kurs i termina : •  potcenjenosti i •  precenjenosti deviznog kursa. Realni devizni kurs se dobija na osnovu poređenja opšteg nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Pri realnom deviznom kursu uvoziće se proizvodi čija je cena relativno viša nego u inostranstvu,a proizvodi čija je cena u zemlji relativno niža moći će da se izvoze. Kada je devizni kurs realan, investicije se usmeravaju ka sektorima u kojima zemlja ima međunarodno priznate komparativne prednosti. Zbog toga se neće uvoziti roba koja može na troškovno efikasan način da se  proizvede u zemlji, niti se na domaćem tržištu zadržavati roba koja pod boljim uslovima može da se plasira u inostranstvu. Dolazi se do zakljucka da je kretanje realnog deviznog kursa dobar indikator  kretanja konkurentnosti zemlje. Realni devizni kurs u normalnim okolnostima obezbeđuje uravnoteženje platnog bilansa. Realni devizni kurs dinara prema evru  je krajem 2009. godine trebao biti 143 dinara za evro, što znači da je dinar realno 5

DEVIZNI KURS I KAMATA apresiran za oko 50%. Na primer, u zemlji koja je tehnološki visoko razvijena, cena personalnih kompjutera ce biti jeftinija u poređenju sa zemljom koja svoj razvoj bazira na primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji. Stoga će razvijena industrijska zemlja izvoziti tehnologiju, a uvoziti primarne poljoprivredne  proizvode. Ravnotežni devizni kurs predstavlja kurs pri kome je postignuta ravnoteža platnog  bilansa, odnosno uspostavljena jednakost između ponude i tražnje za devizama. Drugim rečima, ravnotežni kurs treba da obezbedi istovremenu unutrašnju i spoljašnju ravnotežu. Ravnotežni devizni kurs će održavati platni bilans u ravnoteži i neće imati za posledicu promenu u nivou deviznih rezervi i stepenu spoljne zaduženosti. Međutim, usled nedovoljne elastičnosti ponude i tražnje deviza, velike zavisnosti od uvoza, fiksnih obaveza po spoljnom dugu i drugih faktora, ravnotežni devizni kurs će često biti iznad ili ispod nivoa koji označava realni devizni kurs. Ukoliko je devizni kurs ispod nivoa realnog deviznog kursa znači da je domaća valuta precenjena, a strana valuta potcenjena i obrnuto. Znači potcenjenost i  precenjenost označavaju određeno stanje i pokazuju koliko je devizni kurs iznad ili ispod realnog deviznog kursa.Precenjenost domaće valute znači da je kupovna moć u inostranstvu veća nego u zemlji. Kada se za domaći novac kupi strana valuta koja je niža od realne tj devizni kurs je niži od realnog, tada je viša kupovna moć u inostranstvu nego u zemlji. Cene strane robe preračunate u domaću valutu po takvom kursu postaju niže, tako da postoji interes da se roba uvozi. Čak i oni strani proizvodi koji bi pri realnom deviznom kursu bili skuplji od domaćih uz niži devizni kurs postaju konkurentni na domaćem tržištu. Usled  precenjenosti domaće valute izvoznici za stečene devize dobijaju manje domaćeg novca nego pri realnom deviznom kursu. Neki proizvodi koji bi se inače mogli izvoziti uz realan devizni kurs, postaju nekonkurentni na stranom tržištu što ima za posledicu pad izvoza.  Niska cena deviza čini zaduživanje u devizama jeftinim s jedne strane, a i devize za plaćanje anuiteta se pribavljaju po nižoj ceni od realne. Kod banaka je, prema  podacima Udruženja banaka Srbije, kredite uzelo 977.367 građana. Sa otplatom duže od dva meseca kasni 114.802 građanina zbor velikog slabljenja dinara u odnosu na evro (sa 79DIN za 1EUR 2007. godine na 104DIN za 1EUR 2010. godine). NBS ističe da je njen primarni cilj očuvanje inflacije. Usled takvih događaja na deviznom tržištu, preduzeća i građani moraju izdvojiti 30% više sredstva za vraćanje realnog duga bez kamata. Druga zamka precenjene domaće valute je što šalje pogrešne signale o oblastima gde treba investirati. Proizvodnja oslonjena na uvozne sirovine postaje rentabilnija nego što stvarno jeste. Usled toga dolazi do iskrivljene privredne strukture i rasta deficita platnog bilansa. Potcenjenost domaće valute je situacija kada je devizni 6

DEVIZNI KURS I KAMATA kurs iznad realnog. Pri potcenjenom kursu kupovna moć u zemlji je veća nego u inostranstvu. Zbog visoke cene deviza uvoz poskupljuje i stoga dolazi do preusmeravanja tražnje sa uvoznih na domaće proizvode. Izvoznici za devize po osnovu realizovanog izvoza dobijaju više domaćeg novca pa zbog toga raste broj izvoznih  proizvoda i povećava se konkurentnost na stranim tržištima. Takva kretanja za  posledicu imaju poboljšanje platnog bilansa. Potcenjenost nacionalne valute ima negativne efekte jer šalje pogrešne signale investitorima. Usled nerealnog poskupljena uvoza dolazi do neracionalnih investicija u sektore koji inače mogu biti rentabilni samo u uslovima nerealno visokog deviznog kursa. Neopravdano visoke cene uvoznih proizvoda i njihova supstitucija domaćim proizvodima podstiče inflatorni pritisak. Inflacija nije  posledica samo poskupljenja uvoza nego i činjenica da visoka cena deviza dovodi do rasta domaće tražnje, a ponuda se smanjuje zbog pada uvoza i rasta izvoza.

Kamatni račun Kamata se obično veže uz novac ali kredit je postojao i pre novca, tzv. naturalni kredit. No stvar je u tome da se ugovoreni „višak“ iznad glavnice pri povratku izvrši u istoj robi. Kada je reč o novcu kamate se plaćaju u novcu a kamatna stopa(kamatnjak) izražena u procentima pokazuje koliko je dužnik morao vratiti više novca nakon nekog perioda. Nominalna kamatna stopa je kamata koju dogovore kreditor i dužnik pri sklapanju ugovora o konkretnoj finansijskoj obavezi. Kreditor mora radi opšte nestabilnosti cena i gubitka vrednosti novca pažljivo proučiti ugovor. Znači da nominalna kamatna stopa mora biti funkcija kamatne stope koja uzima u obzir kretanje cena. Kamatna stopa koja uzima u obzir kretanje cena i stopu inflacije odnosno deflacije kako bi se sačuvala vrednost novca zove se realna kamatna stopa. Kako se pri sklapanju financijskih ugovora pogotovo kod kredita   pojavljuju i drugi troškovi (naknada za odobravanje kredita i sl.) po našim zakonima kreditor je dužan da objavit i efektivnu kamatnu stopu, tj. koliko bi tebalo da bude nominalna kamatna stopa da se umesto dodatnih troškova plaća samo kamata. NAČINI OBRAČUNA KAMATA Postoje dva osnovna načina obračuna kamata: anticipativni (unapred na početku) određenog vremenskog razdoblja, i dekurzivni na kraju obračunskog vremenskog razdoblja. U našoj pogotovo bankarskoj praksi preovladava dekurzivni način obračuna kamata. 7

DEVIZNI KURS I KAMATA Anticipativni obračun: Obračun kamata unapjed znači da se obračunaju na početku vremenskog razdoblja, pri čemu se kamate odbijaju od konačne vrednosti iznosa. Ako je dužnik pozajmio iznos C uz kamatnu stopu q dužnik će odmah platiti kamate:  K a

=

C ⋅ q

100

A na kraju razdoblja će vratiti osnovni dug C. U stvari za dužnika je obračun isti kao da mu se na početku razdoblja pozajmilo: C ′ = C  −  K a

= C  −

q   = C   1 −   100   100   Cq

A na kraju obračunskog razdoblja duguje upravo početni iznos C Uvedemo li oznaku  ρ  = 1 −

q

100

možemo reći da je dužnik na početku dobio iznos

C ′ = C  ρ 

A na kraju jediničnog vremenskog razdoblja mora vratiti upravo iznos C. Koeficijent  ρ  se odnosi na iznos na koji je primenjen anicipativni način obračuna kamata zovemo ga anticipativni kamatni faktor.

Dekurzivni obračun: Dekurzivni obračun kamata znači da se njihov obračun i plaćanje vrši i isplaćuje ili dodaje datom iznosu C na kraju zadatog vremenskog razdoblja pri čemu se kamate obračunavaju od početne vrednosti iznosa. Dužnik je na početku jediničnog razdoblja pozajmio iznos C uz kamatnu stopu p,  pa će na kraju razdoblja platiti kamate u iznosu:  K d 

=

Cp

100

Zajedno s dugom, tj dug C će se na kraju razdoblja u celosti podmiriti iznosom:

8

DEVIZNI KURS I KAMATA C  +  K d 

= C  +

 p   = C   1 +   1000   100   Cp

Odnosno uvedemo li oznaku r  = 1 +

p

ukupni iznos je Cr. Budući da se 100 koeficijent r odnosi na iznos na koji je primenjen dekurzivni način obračuna kamata, zovemo ga dekurzivni kamatni faktor.

Jednostavni kamatni račun Jednostavni kamatni račun se koristi ako se kamate uvek računaju na istu glavnicu za svako razdoblje ukamaćivanja. Vrednost početnog iznosa C na kraju n-tog jediničnog razdoblja uz pretpostavku da se kamata obračunava po jednostavnom kamatnom računu uz fiksnu kamatnu stopu p u svakom jediničnom razdoblju (razdoblje na koje se odnosi nominalna kamatna stopa) i da je način obračuna kamata dekurzivan iznosi: C n

pn   = C   1 +     100  

Jednostavne kamate za n vremenskih razdoblja n puta su veće od kamata za jedno razdoblje što znači da su ukupne jednostavne kamate za n jediničnih razdoblja:  I  =

Cpn

100

U ovoj jednakosti imamo četiri veličine C, I, n i p pa želimo li izračunati bilo koju od te četiri veličine moraju biti poznate preostale tri.

9

DEVIZNI KURS I KAMATA

Zaključak 

Devizni kurs, u savremeno doba globalizacije u svakom smislu, a i globalne ekonomije kao segmenta savremenih tendencija kretanja svetske privrede, ima vrlo značajnu ulogu i uticaj na makroekonomska kretanja i usko je povezan sa ekonomskim životom svake zemlje. Kao takav, neosporan je presudni činilac i sa velikim uticajem na ekonomiju svake države. Devizni kurs kao cena deviza izražena u nacionalnoj valuti, najvažnija je cena u svakoj otvorenoj tržišnoj privredi. Devizni kurs, kamata, monetarna i fiskalna  politika čine jezgro tekuće makroekonomske politike. On ima svojstva robne cene, cene finansijske aktive, cene faktora proizvodnje.Svojstvo robne cene je u  privredama koje u transakcijama sa inostranstvom imaju pretežnu razmenu roba. U tom slučaju se devizni kurs na duži rok formira kroz odnos nivoa cena u zemlji i inostranstvu.Ukoliko finansijske transakcije sa inostranstvom nadmašuju robnu razmenu, devizni kurs ima svojstva cene finansijske aktive (zavisi od njenog  prinosa i rizika). Iz toga proizilazi da je devizni kurs istovremeno i faktorska cena. Veoma je važna uloga kretanja deviznog kursa, konkretno, na formiranje nivoa domaćih cena. U zemljama u tranziciji i razvoju važnost deviznog kursa je vezana za uvozni sadržaj domaće proizvodnje.Veoma su česte makroekonomske analize uticaja promena deviznog kursa na međusektorske odnose i stanje uvozne komponente u nacionalnoj privredi. Kako su koeficijenti uvoznog sadržaja različiti u različitim sektorima privrede, efekti poskupljenja ili pojeftinjenja uvoza, daće različite efekte u sektorima i segmentima nacionalne privrede. Devizni kursevi su važna komponenta spoljnoekonomske ravnoteže i privrednog rasta.Bez odgovarajuće i uspešne politike deviznog kursa, nema unutrašnje stabilnosti (platnobilansne i svake druge), niti spoljnotrgovinke stabilnosti. Spoljnotrgovinskim merama, posebno u oblasti kurseva, može se voditi uspešna makroekonomska politika, koja podrazumeva ne samo dugoročne stope rasta, već i odgovarajuće strukturne promene koje nacionalnoj privredi daju i razvojnu dimenziju.

10

Sadržaj: Uvod......................................................................................................2 Pojam deviznog kursa...........................................................................3 Teorije deviznog kursa..........................................................................5 Kamatni račun.......................................................................................7  Način obračuna kamata.........................................................................7 Anticipativni obračun............................................................................8 Dekurzivni obračun...............................................................................8 Jednostavni kamatni račun....................................................................9 Zaključak.............................................................................................10

Literatura: • Doc dr Predrag Kapor, Međunarodne poslovne finansije, Beograd 2005. • dr Slobodan Komazec, dr Žarko Ristić i dr Slavko Vukša, Finansijska tržišta i berzanski menadžment, Čačak, 2006.

• Dr. Milenko Dželetović, Finansijska tržišta, Beograd 2007. • Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996.

• • • •

Dr Milutin Ćirović, Devizni kursevi, Beograd, 2000. Dr Dragovan Milićević, Platni Bilans i devizni kurs, 2006. Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Beograd, 1996.  NBS (2003) "Odluka o uslovima i načinu rada deviznog tržišta", Službeni glasnik RS, broj 23/2003.

• www.nbs.rs • www.ekonomija.org