DEMONI I LJUDI

DEMONI I LJUDI - Sergej Ivanov Deo teksta iz knjige Sergeja Ivanova, iz Beograda, koji je ovo kao pismo uputio svim relavantnim institucijama u Srbiji aprila 2001 godine

OPSEDNUTOST je pojava kada demonski duh preuzme komandu nad ovekovim elom, to znai da kada nesto govori ili ini to ne ini ovek, vec demon. Kao sto je ovekov duh "privezan" za ovekovo telo, isto tako na njegovo telo "privezao" se i demon. I, poto je demon jai teloim upravija" on," mada ovek ima oseaj da on sam njime upravlja. Opsednuti covek uopte nije svestan da nije gospodar svojih reci i elesnih pokreta, mada zna da "neko nekako utie na njega". Da neko drugi stalno govori umesto njega i komanduje njegovim postupcima, to njemu ne pada na pamet.

er, ako neko govori umesto njega pomislio bi on kada bi uopste neto mislio, taj govori ba ono sto je on sam hteo da kae. A ako govori isto, to bi govorio umesto njega? Stvar je, meutim, u tome to taj drugi ne govori ba isto.

Kako demon postie toliku tajnost? ako to se ponaa u skladu sa ovekovim osobinama. Obzirom da on u svakom momentu zna ta ovek misli, eli i osea on sa neznetnim izmenama ponas slino onako kako bi se ponaao i ovek, da je slobodan. Kada bi neko pokuao da oveku to objasni, pokazalo bi se da on ne eli da slua "takve gluposti"  jer bi u mestonjega nasrupao demon. Kad demon nebi bio gospodar ovekovog tlela, or ne bi mogao a govori, tj. da Iae i ini razna razna druga zIa. Kada bi ovek imao vlast nad svojim elom i kad bi mogao da govori, on bi demona mogao i da "izda", a to se ne dogaa nikad.

Obzirom da se opsednutost odnosi samo na telo, ovekov duh je slobodan. ovek je stvorenje sa slobodnom voljom, ona ini sutinski deo njegove licnosti, jer bez nje on ne bi mogao da izvri svoj osnovni zadatak, koji mu je od Boga roenjem dat, a to je da se slobodno opredeli kako ce iveti. 1

* Nee Ii biti mio, kad dobro ini? A kad ne ini dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlau, i ti si mu starijl_(Prva Mojsijeva 4.7)

lz ovog "Bibliljslkog citata se vidi da demon (greh) opseda oveka tek kada on svesno gresi, kao i da je ovekova volja iznad demonove. Meutim ovekova volja je iznad demonove samo teoretski, jer je on, ne interesujuci se za istinu, ne koristi na svoje stvarno dobro, to znai da je zloupotrebljava, a tada su demonu odreene ruke da sa njim ini maltene sto hoce. Kada se ovek ne interesuie za istinu, to znai da ga sopstveni ivot ne zanima mnogo, i zato se demonu doput da njegov ivot uzme u svoje rukeu Inae, emon je stvorenje bez slobodne volje. Da nije tako, ne bi ga bilo mogue isterati iz opsednutog oveka.

injenica da demon nema slobodnu volju, govori da on mora initi ono to je ovekova volja, s tim to je volja jednog oveka vrlo rastegljiv pojam, moe da se izrazi na bezbroj razliitih naina, to znai da demon moe uvek da bira ta ce u konkretnoj situaciji da uini. Kad ovek ne bi mogao da uini onako kako sam odlui, to bi znailo da on nema slobodnu volju, a on je ima. injenica da demon svoje ciljeve postie lukavocu, a ne silom, govori da on ne moe da ini ta hoce, tj. da zavisi od ovekove olje. To znai da kada bi ovek hteo da uini neto odreeno, demon ne bi mogao da ini suprotno, morao bida uini ba to. To jesi, kada bi ovek vrsto eleo da ini samo dobro, demon bi morao da ini samo dobro. Meutim, kad bi zaista toliko pazio ta radi, ovek pod vlast demona nikad ne bi ni stigao. Dakle, demon moe da ini i ono to ovek ne bi uinio (rekao), ukoliko je to u okviru ovekove volje, i upravo zbog toga to je to u okviru njegove volje, ovek ne reaguje. Demon moe i da "proba mozak" oveku, tj. da ini i ono to ovek uopte ne bi uinio (rekao), to je i sutina demonskog "posla", pa ako ovek na to ne reaguje, onda je to isto kao da je to bila njegova volja. Zato se demon ponaa u skladu sa ovekovim osobinama? Zato da bi ovek verovao da to govori (ini) on sam, te da ne bi reagovao na ono to uini (ili kaze) demon. 2

Jer, kada ovek nimalo ne sumnja da suto njegove rei, onda on stoji iza njih ili, u najmanju ruku, ne reaguje na njih, esto i kada vidi da te rei (postupci) nisu na mestu. Jer, kako ne bi branio "svoje sopstvene rei i postupke"?! Ustvari, te rei i postupke "brani" demon jer opsednuti ovek ne moe da govori! Ito tako ide sve dok ovek ne reaguje. Poto ovek vidi da mu se neko"mea u ivot", time to ne reaguje, on se saglaava sa svim onim sto demon uini u njegovo ime. Zato na opsednutom oveku lei krivica za sva zla koja poini demon. Poto demon zna svaku ovekovu misao, a koristei se njegovim neznanjem - da neko u svojoj vlasti ima njegovo telo - on ga uvek lukavo ometa da sazna ili uini ono to bi ga vodilo u pravcu njegovog spasenja, to, samo po sebi, govori da bi ovek mogao da se spase jedino MISLEI sto, meutim, gotovo niko ne ini dovoljno. Tako demonu ostaje samo da sa ovekom lukavo manipulte - da bi ga potpuno imao u rukama. raktino, demon je ovekov apsoiutni gospodar. Da oveku neko kae ta demon s njim ini, on se sa tim ne bi sloio, odnosno, demon bi se u njegovo ime, kao kakav advokat, oko toga prepirao do besvesti, a da razgovor ne bi stigao nigde. Jedini lek je isterivanje demona. Kada bi se razgovorom moglo pomoci opsednutom oveku da se. oslobodi demonske manipulacije, isterivanje demona nebi ni postojalo .

Kako demon manipulie ovekom? Tako to uz ono to bi uinio (rekao) ovek, dodaie i poneto svoje. A da se oveku kojim sluajem' ne bi otvorile oi, demon dodaje samo po malo svoga, recimo, 5% od onog to bi ovek uinio (rekao), mada upravo to malo oveka ovodi do propasti. Tako ovek ostaje "glavni", a demon "samo" njegov "pomaga".

Dodajui stalno po malo svoga, demon navodi oveka da se odlui za ono to on (demon) eli. Ako bi se jednog dana desilo da neko demona istera iz opsednutog oveka, taj gotovo da ne bi imao ta da kae, jer je demon govorio, recimo, 80% ono to bi rekao ovek, 15% ono to on ne bi rekao, ali mu je odgovaralo, i 5%ono to ovek nije ni razumeo ta znai (i emu vodi). Poto demon i ovek imaju sasvim razliita "polja interesovanja", ovek ni ne sanja ta demon sve postie kada govori ono to ovek ne razume. 3

Sada zamislite oveka koji ne pazi stoprocentno na ono to govori, i na ono to mu drugi govore, a takvih je 99%, i shvaticete da demon sa njim moe da uini bilo ta. A o praktino znai da opsednuti ovek i niie ovek. vec demon, jer on, korak po korak, ini praktino_sve to demon eli. Pa nije tako, ni jedan rat ne bi bio mogud. Pomaui mu neprekidno pomalo, demon oveka vodi u pravcu koji odgovara samo njemu (demonu), mada izgleda kao da odgovara i oveku. Tako ljudi stiu dotle da se "sami opredeljuju" da postanu politiari, vojna lica, svetenici, lekari itd, posle ega demonu slue struno.

ako su izrasli mnogi veliki naunici, biznismeni,; politiari, generali... tj. tako su demoni u svoje ruke uzeli kompletnu nauku, obraovni sistem, politiku. Ekoriomiju i sve ostale oblasti ovekovog zivota. Posredstvom nauke, kole, politike itd. demoni ljude zatim iskusavjnu na sve mogue naine, tj. tako Bog postize vrhu zbog zbog koje e stvorio ovaj svet. Jer razne naune teorije predstavljaju ikuenja, tj. pokuaje prevare, a ne istinu. Tzv demokratija predstavlja iskuenje, ne istinu, poziv u oslobodilaki rat predstavlja iskuenje, ne istinu. Pa, ko ne shvati na vreme, shvatie kada mu od ivota ostane samo seanje na ivot!

Da su demoni apsolutni gospodari ljudi koje su opseli video sam i po strahu koji se ponekad pojavljivao na licinia nekih mojih prijatelja i rodaka. Naime, a sam se veoma interesovao za isterivanje demona, i u tom znanju sam brzonapredovao. Dakle taj strah ie bio strah demona, a ne tih ljudi, to jasno pokazuje da oni potpuno nesmetano ive ivotom svojih ljudi. Zbog toga opsednuti ljudi praktino i nisu Ijudi.Poto porodica i prijatelji opsednutih ljudi u njih najece imaju poverenja, tj. ako nemaju u jednog od njih imaju u drugog, demoni uspevaju da na promaaj ivota navedu gotovo sve Ijude sveta. Ljudi o ovim demonskim aktivnostima ne znaju gotovo nista, odnosno, to to znaju ne predstavlja nita. Jer opsednuti ljudi su najveaopasnost za ljude oni predstavljaju smrt ovog sveta, oni su jedineprave ubice ljudi, a postoje, potpuno neprimeceni u bar 50% dormacinstava sirom sveta

4

Zato je Isus Hrist, pre dve hiljade godina, isterivao demone iz Ijudi? Da li zato da bi spasao te ljude? Ne, nego da bi ljudima pokazao gde se krije njihov pravi neprijatelj. er, kada vide da je demon isteran iz oveka, zar oni ne bi trebalo da se zapitaju: Ko je aj koji je izisao, otkud on u oveku, ta je u njemu "radio" i zato je krio svoje prisustvo?

Zato je Bog dopustio da demoni zaposednu tako veliki procenat Ijudi? Zato to je ovaj svet stvoren radi iskuavanja ljudi, a ne radi uivanja u ivotu. Kako bi inae demoni mogli da iskuavaju ljude, ako, skiveni, nebi mogli da ive meu njIma! To to ljudi o ome ne znaju nita, to je samo njihova stvar, jer bi mogli da znaju.

Prouavajuci pojavu opsednutosti saznao sam da demon, kad je u pitanju brani par, moe da bude samo ujednom od suprunika. To je zato to je demonima doputeno samo da lskuavaju ijude (a brani ivot je idealna prilika za to), a ne da ih obavezno upropaste. Zbog toga je slobodnom supruniku ostavljena mogucnost da svog branog druga oslobodi od demona. Naime, svaki ovek koji ima jaku veru, moe isterati demona iz drugog oveka. Slobodnom supruniku ostavljena je i "mogunost" da demona zavoli, i da prihvatajui ono to mu on lukavo natura upropasti sebe i svoju decu. Prihvataiuci demonovo "miljenje", ukucani opsednutog i ne slute da esto prihvataju podmuklu, plansku dezinformaciju. Jer. ako demon nebi mogao da na sve moguce naine da iskuava svoje blinje, ta bi on onda uopte traio u drutvu Ijudi?

akoe treba razumeti da se takav spoj dvoje Ijudi ne deava sluajno, odnosno, da demon za "svog" branog druga obavezno odabira osobu koja nije opsednuta. A to znai da se u okviru jedne porodice deavaju daleko ozbljnije stvari od porodinih, i da bi oni koji nisu opsednuti trebalo itekako da se paze svoiih branih drugova. Da li to znai da ne treba imati porodicu, ili da ne treba voleti lanove svoje porodice? Ne, nego naprotiv treba ih voleti i initi im dobro. A koje je dobro vece od njihovog osloboenja od demona? 5

Ali se onoga to nai bliznji ine ili govore, treba i paziti, pogotovu ako se tome protivi naa savest. Zar brani drugovi nisu duni, iii zar ne bi trebalo da se brinu jedan o drugome i o svojoj deci, to znai da bi najvie trebalo da brinu o njihovim ivotima? Ali, ako biste nekome spomenuli da treba da pazl dali se u njegovom bracnom drugu ili detetu nalazi demon, videli biste da bi on traio sve mogue izgovore da izbegne aki razgovor o tome.

"Ja ne mogu da znam da li u mom muu (zeni, bratu, detetu, itd.) ima demon, niti mu mogu pomoci - bio bi. gotovo sigumo odgovor, U svim sluajevima kada sam ukucaninia nekog svog pnjatelja rekao da je on opsednut demonom i da bi mu trebalo pomoci, niko nije hteo ni da razgovara o tome, a kamoli da mu pomogne.

Kada bi ovek koji nije opsednut "vratio film" i prisetio se kako su izgledali njegovi prvi dani sa osobom sa kojom je kasnije stupio u brak, shvatio bi da je ta druga osoba imala inicijativu prilikom njihovog upoznavanja i zbliavanja. Kakve su, dakle, namere e osobe, koju ovek naziva svojom enom (ili ena svojim muem)? oveku kojim upravlja demon svakako se dopala ena koju je, zatim, oenio, ali demon, koji je "najzasluniji" za sklapanje njihovog braka, sa tom enom ima sasvim druge pIanove.

U Bibliji, takvo delovanjedemona naziva se "iskuavanje, "ali u praksi ono predstavlja pokuaj ubistva, odnosno, ubistvo, za koje je, meutim, najvie kriv sam ubijeni. Opsednuti ovek, koji je praktino sigurni putnik u pakao, u svojoj eni najece vidi samo osobu koju voli. Demon, meutim, u toj istoj eni vidi samo osobu koja ima anse da se spase pakla, ali i koja svom muu moe da pomogne, da se takoe spase. Zato bi im on to, dakle, dozvolio, ako mu je Bog ve dopustio da na mnogo naina pokua da ih "nagovori" na promaaj ivota? Utoliko pre to oni njegovo "nagovaranje" prihvataju vrlo rado!

6

li nije tako samo u braku. Demoni uvek trae drutvo istih Ijudi. da bi mogii da ih iskuavaju. Tako oni biraju svoje prijatglje, a tako se radi i svuda po preduzecima. Sefovi i direktori opsednuti demonima esto zaposljavaju one koji nemaju demone, dok kod "slobodnih" direktora uspevaju da se zaposle oni koji imaju demone! Mnogi ladari sil pali kada su lh iznenada izdali njihovi "najvernlji saradnici"! Vi moete da mislite da je to nemoguc, ali se to nevidljivo deava svuda u svetu. ist ovek ne zna da je onaj dmgi opsednut, a, s druge strane, opsednuti ovek ne zna da on nije taj koji e odabrao s kim ce da napravi prijateljstvo ili poslovni odnos. Naravno, to je demonima dopustio Bog, koji istovremeno titi i pomaze svakog oveka koji ivi ispravno.

Zatim sam saznao da akoje ovek opsednut, demon ima pravoda opsedne i njego dete, i to samo ono koje po svom karakteru lii na opsednutog roditelja. To je demonu doputeno zato to bi to dete ionkonako vaspitavaoon. Tako sam u nekoliko sluajeva ideo da demon upravlja najstarijim lanom porodice, njegovim detetom, i najzad, njegovim unucom.

Dobro, moda ete reci, ovek je sam kriv to ga je demon zarobio, ali ta su kriva njegova deca, njegovi unuci i praunuci, koje isti demon "uzima pod svoje" od njihovog roenja? Zato je Bog dopustio da ta deca budu zarobljena ceo svoj ivot? I odgovor bi bio: zar je Bog kriv za to? Zar to nije posledica onog to je uinio ovek koji je sa demonom "napravio sporazum"? Zar Bog kroz svoju drugu zapovest nije ljude opomenuo: da se sveti dotreceg i etvrtog kolena onima koji ga mrze?_Zar ovek nije rebalo da, kada vec ini neto ravo, pre toga proveri kakve to sve posledice moe imati po njega. Da je on to uinio bilo ta drugo to bi mogio nakoditi njegovom potomstvu, zar bi Bog bio kriv za posledice koje bi kasnije zadesile njegovu decu? Izar onaj roditeij koji nije opsednut ne moe da svoje dete oslobodi demona? Moe, ali se za dobro svog deteta, oigledno, ne interesuje dovoljno, tako da ak ni ne zna da neko njegovo dete svakodnevno gadno zloupotrebljava. ta vredi sve ostalo to ovek ini za svoje dete, ako je niegov ivot dao u ruke avolu? 7

* Izbavljaj pohvatane na smrt, i koje hoce da pogube, nemoj se ustegnuti od njih. Ako li ree: gle, nismo znali za to; ncce li razumeti onaj koji ispituje srca, i koji uva dusu voju, nece li doznati i platiti svakome po delima njegovim? (Propovednik 24.11,12)

Poto demon u jednom domu pod svojom komandom dri najee dve-tri osobe, on moe kroz jednu od njih _da, recimo, vie na rugu, da je vrea i provocira, a zatim, u trenu, du pree u tu drugii osobu, i da kroz nju "odgovori" prvoj na isti nain. ako se deavju slucajevi poznati iz dnevne tampe: "Otac ubio sina" ili; "Sin ublo oca", i siicni. Ova demonska "mahinacija" odavno je predskazana kao jedno" od obeleja poslednjeg vremena. Sami demoni "obianjavaju" ovakve pojave time da su ljudi "poludeli". a ljudi ta "objanjenja" prihvataju.

Da bi bilo jasnije ko su stvorenja koju se predstavljaju kao, recimo, na brat (ili majka, prijatelj...), trebalo bi da se podsetimo da se ta ista stvorenja vec' vekovima pojavljuju u oblijima vampira, vukodlaka, dinosaurusa, zmajeva, "vanzemaljaca", virusa (!) itd, i da svako od njih na dui ima na hiljade ljudskih ivota. Jer demon nije samo neko ko lae, vara ili krade on je prvensteno ljudski ubica, Sve najgroznije nesrece koje su se ljudima desile, koje se desavaju, i koje e se desiti do kraja sveta, dela su tih istih stvorenja, koja sada glume nae roditelje, brau, prijatelje, itd. Od oko stotinak porodica u Beogradu, koje Iino poznajem, ne znam ni jednu ukojoj nema demona.------------------------------------

Opsednuti ljudi ne moraju nipoto biti ravi, mereno ljudskim merilima, jer ono to demon postie ni ne zavisi mnogo od vrste karaktera opsednutog oveka. Lino sam se uverio da demoni postoje u veoma dobrodunim Ijudima. Doiveo sam da mi neki od tih Ijudi, kao prijatelju, ine razne, vece ili manje usluge, ali_isto tako i da vidm iskeenu zver na hjihovim liclma kada sam ih raskrinkao. ek kad sam uspeo da neke od njih izazovem, i kad sam dotle normaine i tihe ijude ideo kako besne i riu kao divlje ivotinje, shvatio sam da ja ni pre toga nisam imao posla sa tim Ijudima, nego sa demonima koji su'ih vesto oponaali. 8

Nisam se malo iznenadio kada sam utvrdio da sam, mislei da kontaktiram sa nekim svojim roacima i prijateljima, takoreci celog svog ivota imao posla sa demonima. Iako sam svata pokuavao, ni u jednom sluaju i ni na koji nain nisam mogao dopreti do opsednutog oveka, uvek je odgovarao samo demon. Tako sam i shvatio da opsednuti ovek ne moe da govori, niti moe da za sebe uini bilo ta zaista dobro.

Poto e neko verovatno pitati kako ja mogu biti siguran da su u tim Ijudima demoni, odgovoricu jednostavno: svi Ijudi u kojima sam prepoznao demone, priznali su to bez runke otpora im sam krenuo da stvar isteram na istinu. Odnosno, to su priznali demoni. U poetku sam bio potpuno iznenaen njihovim priznanjem, ali sam kasnije, posto su se priznanja deavala redovno, shvatio da su oni to ucinili pod Bojom prinudom. Takoe, da ih je Bog naterao da uine ono po emu sam ih ja prepoznao. ime to je demona primorao da oda svoje prisustvo, Bog je zainteresovanom oveku omogucio sledei korak: isterivarije demona iz opsednutog. Bog oveku pomae uveiHada on, trudei se da lvi ispravrio, neto ne moe da uini sam. Svaki ovek koji zaista veruje u Boga, moe naterati demona_da prizna svoje prisnstvo; i moe ga i isterati iz opsednutog oveka, naravno, uz odreen trud.

*Tertulijan, usvojoj Apologetici, upuenoj prvim magistratima rimskog carstva, kae: "Izvedite pred vae sudove bilo kog oveka opsednutog demonima i neka prvi hrianin koji naie zapovedi duhu; on c'e s potpunom uverljivou priznati da je demon, kao to se nekada lano predstavljao za boanstvo. A ako avoli ne posluaju, dodaje Tertulijan, neka hrianin plati ivotom svoju mlakost. (asopis "Nostradamus") Sta je glavni "gosao" demona danas? Prvenstveno, da ljude na_sve moguce naine odre u neznanju da je ovo kraj sveta i da uskoro treba da pone veliki rat - da bi ga oni doekali nespremni! Takoe. da ih provociraju i uznemiravaju, da bi oni, tako "pripremljeni", lake digli ruke od svog ivota kada ih uskoro budu snale nevolje koje e sa sobom doneti taj rat. Demoni znaju zato medju ijudima stvaraju mrnju, neslogu i neprijateljstva, ljudi ni ne sanjaju da ih neko zavaa po tano odreenom planu, a kamoli zbog ega. 9

Radi stvaranja nervoze, netrpeljivosti i neprijateljstva, demoni koji se nalaze u Ijudima uznemiravaju svoje ukuane, komije i ljude sa kojima se sreu na ulicama, u prodavnicama, gradskom prevozu itd, esto izdiruci se na njih i vreajui ih bez realnog povoda. Oni ljudima planski zagoravaju ivot, jer znaju da nervozni, besni ili apatini ljudi imaju vece anse da nastradaju u ratu. Tako se moe bolje shvatiti kolika opasnost oveku preti od njegovih najbliih, ako su oni opsednuti demonima. Obzirom da je opsednuti ovek vec otpisan, meta demona su lanovi njegove porodice, njegovi prijatelji i ostali sa kojima_on dolazi u kontakt, koji ni ne sluteci sa kim zaista imaju posla. eto prihvataju ono na emu insistira demon. Primera radi ako je u pitanju kakva nesreca koja se prikrada, demon ce kategorino tvrditi da se nee desiti nita lose, da treba imati "pozitivne misli", a negovoriti o loim stvarima, i tako u patnje i smrt odvesti i opsednutog oveka, i njegove ukucane. IIi e tvrditi da, ako se tako neto desi, nece moi da se spase niko, tj. uvek ce ljude odgovarali, da ne preduzimaju nita da bi nesreu predupredili! Kada demon zeli da na neto nagovon lanove "svoje" porodice, a oni se tome protive, on nastupa ili agresivno, ili je uporan, tako da oni najee poputaju i prihvataju ono na emu on insistira.

*Ne mislite da sam doao da donesem mir na zemlju; nisam doao da donesem mir nego ma. Jer sam doao da rastavim oveka od njegovog oca i kcer od niezine maike i snahu od njezine svekrve, i neprijatelji ovekovi su njegovi domai. (poMateju 10,3436) Sta je ovde reeno? Da oni koji ine dobro treba da se odvoje od onih koji uporno slue avolu; da porodica nije ono to mi verujemo da jeste, ve dobra prilika za demone da iskuavaju ljude, tj. da porodica, kao i sve drugo na zemlji, slui da bi se razdvojilo "ito od kukolja", a ne radi mirnog i srenog ivota. Jer, kako bi ovek mogao iveti srecno i mirno - tamo gde ive demoni?! Objektivno, ovekovi domaci, ukoliko su opsednuti, najveci su njegovi neprijatelji, obzirom da on u njih ima najvece poverenje.

* Zaista vam kaem da nema nijednoga koji je radi carstva Boijeg ostavio kuu ili enu, ili bracu, ili roditelje, ili decu, a da ne primi mnogo vie u ovo vreme i veni ivot u svetu koji c'e doc'i. (po Luki 18.29,30) 10

Naravno, to ne znai da ovek treba da ostavi svoju enu ili decu, vec samo. da niko nije vredan njegovog venog ivota. Jer, ta zaista ini ena koja kae: "Meni su moj mu i deca najvaniji i neu se od njih odvajati,makar poginula!" - kada se zna da je istoj osobi, radi iskuavanja, kao brani drug, gotovo obavezno "podmetnuta" osoba u kojoj se nalazi demon, koji, zatim, na sve moguce naine pokuava da upropasti celu porodicu?

ta eka onog ko svom branom drugu (detetu, roditelju) veruje vie nego Bogu, moe se lako shvatiti kad se zna da demon, u pogledu najvanijih stvan, obavezno lae, najpre svog oveka. A ako lae i gura u propast njega, ta e tek initi njegovoj eni i deci? Time to prihvataju neto samo zato to na tome insistira neko njihov, ljudi nesvesno postaju ne samo samoubice, ve i sauesnici u ubistvu svojih ukuc'ana, najpre svoje dece.

Konano, posao demona je i da ubijaju ljude, jer ko bi ih drugi poubijao? Ljudi nisu dovoljno ludi da uine tako neto. Bez demona, ljudima bi, da bi se svi meusobno poubijali, bilo potrebno moda milion godina, a sada ce to biti obavljeno za samo tri meseca!

Poto e demoni uskoro pokuati da svoje blinje na sve mogue naine, dakle i silom, spree da ivi doekaju kraj sveta, Bog je sada dozvolio nesto to ranije'nije nikad: * Ozbiljan je as, mladii i devojke. Ponesite to niko pre vas nije nosio. Rekoh: ne ubij, i znam zato rekoh. A sad kaem: I ubij ako te ko zaustavlja. Tebi govorim koji putujc u zenit oveka, jer nisi ubica to ti je milo ubijanje. Ali si metla tvra od elika i kad isti ne moe i istiti i ne istiti. Dosta je, dakle, i prie o sotoni a kamoli dela tog privremenog kneza. Rugalo se i narugalo, sad je ozbijjan as. Rekoh: ozbiljan je, i dodajem: preozbiljan je as: ne bukom, ne ni tiinom, nego inom. Ne pomeram asionu da udovoljim licemerima, kao to i rekoh. 11

Ito rekoh: Iubij, ako te ko zaustavlja - zar je sablanjlvo? ta ste, dakle, razumeli, i koliko? Ne pobih lija carstva i narode, koji su me zaustavljali, mene koji sam istina? Ikome rekoh: i ubij, ako te ko zaustavlja? Zar licemeru, to ne sme ni da ne kae, a kamoli da ta vee dobivati, a eto i on ubija, ne to je zaustavljen, nego da bi zaustavio. Zato ste vodili ratove, nego zato: da ostanete gde ste, da se ne kreete. I zato ste ubijali nevernike, vi koji mislite da ste vernici? Zar zato to su vas zaustavljali u veri ili to su vas izazivali da mislite, a to ne htedoste? Nego kako ko doe do kljua od znanja, tako ga uze i stisnu, i sam ne ue, niti druge pusti. ta je to, ako nije licemerje?

Dakle onima koji kreu u rat protiv licemerja, prvima koji ce poneti teret razumevanja, koji ustaju na nepomak i la, makar i samo nelaganjem, novim zidarima njima rekoh i opet kaem, tvrdim i potvrujem: i ubij, ako te ko zaustavlja. Jer tesni se rok, vreme leti. Ko eka, eka to nikad nee biti. Jer da htedoh ekanje, ne bih u svet iziao, niti bi svet poao prema meni. (D.A. Teodor: "Konana re_Beskonanop")

Poto se radi o poslednjim danima ovog sveta i o poslednjem ienju, spreavanje onoga koji eii da se. Spase da to ucni, predstavlja pokuaj iibistva,! Zato ubistvo onog koji to cini ne predsta zloin, vec nunu odbranu. Jer, ako ovek ne bi ubio onog koji ga spreava da se spase, taj bi ubio njega, mada ne pistoljem, pukom ili kakvim drugim orujem. oveka koji eli da se spase, ustvari ne zaustavlja drugi ovek, ve demon, to znai da se svakako radi o pokuaju ubistva. Zato danas nije greh ubiti akvog.

Ranije, ubistvo oveka bi predstavljalo greh, obzirom da je na taj nain oveku oduzeto vreme koje mu je dato da "zaradi" veni ivot. Sada, meutim, prerana smrt ne moe nikome oduzimati vreme, jer vremena vie nema, i zato Bog doputa ubistvo onog koji drugoga spreava da spase ivot.

12

Kako prepoznati oveka opsednutog demonom? Za to je potrebno iskustvo, ali, kada neko "pria gluposti", ne razgovara "nego seprepire, kada je nepotrebno agresivan, to bi mogli biti "znaci raspoznavanja" demona. Ijo neto: nijedan normalan ovek nee se rugati onom sto ide uprilog njegovom sopstvenom dobrom ivotu i spasenju, a opsednuti to ine gotovo obavezno. Oni u kojima se nalaze demoni, mogu se prepoznati, kako kae Deda Miloje i po tome to vole da komanduju ( jer je to nain na koji se_drugi ovek mo|e jake naveti na greh).

Danas esto ujemo reenicu: "Hocemo pomene, pa ma ta sedesilo sa nama. Bolje i da svi izgmemo, nego da i dalje ovako ivimo". Naravno, ovako ne moe govoriti normalun ovek. To besne demoni, jer znaju da im vreme istie, navodeci najpre svoje ukucane, a zatim i ostale ljude, da sami sebe osude na smrt. A ljudi, ne razmiljajuci mnogo, prihvataju i ponavljaju ovu demonsku parolu, koja je vec hiljadama puta uspela da izazove potoke Ijudske krvi i velika unitavanja materijalnih dobara. Jer, ako e bolje da svi izginu, ljudi bi trebalo da znaju da e se njihova "elja" uskoro gotovo u potpunosti ostvariti, a tada ce malobrojni preiveli videti da Ii je to zaista bilo bolje. Demoni znaju da je za bilo kakvu glupost, da bi je Ijudi prihvadli, potrebno samo da je oni propagiraiu_dovoljno*dugo.

Kada ele da ljudi u neto poveruju, demoni ponekad nastupaju agresivno, a ponekad ne, ali se uvek trude da izgleda kao da vruju u ono to govore. Oni ubedljivo galame: "Ja ne verujern da Bog postoji, jer nauka to nije_dokazala". Ili: "Ako Bog postoji zato e dozvolio da postoji tojiko zla na svetu?"

Za verovanje je da demoni vie vole strunjake (inenjere, lekare, svetenike itd.), nego obine ljude, jer kroz strunjake mogu lake i vie da ine zlo. Jer ljudi, to se strunih stvari tie, daleko lake poklanjaju svoje poverenje nekome ko ima diplomu, nego onome ko je nema, makar ovaj drugi znao i deset puta vie od prvoga.

13

Opsednutost je naroit opasna u svetu politike, jer su opsednuti politiari glavni izazivai, najpre, zategnutih odnosa izmeu drava a, zatim, i ratova. Danas u svetu ima, oigledno, mnogo vie opsednutih dravnika, diplomata i generala, nego "istih". Sta to znai kada je vie od 90% politiara i komandujueg vojnog kadra u_' iednjoj drav opsednuto demonjma ( a tako je u svakoj dravi ), nije prijatno pomisliti, ali je dobro znati. Gledajui iz tog, istinitog ugla, dezerter je prvenstveno pametan ovek. Jer, treba se podsetiti da je upravo avo podelio ljude na narode, da bi ih zatim mogao nahukati jedne na ruuge. Zar ovek ne bi trebalo da slua svoju savest, vie nego nekog politiara ili generala? Jer preko savesti govori Bog, a preko generala ko zna ko.

Za stalne "uspehe" demonskog sveta od najveceg je znaaja tajnost njihove akcije, tj. ljudsko neznanje. Jer demoni su tvorci svih nauka, svih religija, oni su izazivai svih bolesti, oni su izazvaii i sve ratove u istoriji i sada su sve_pripremlli da bi gotovo itavo coveanstvo nastradalo u najvecim patniama. ali se to ne zna. Oni koji nisu opsednuti ne znaju gotovo nita o demonima; oni koji su opsednuti, ne mogu da govore.

Poto se na osnovu raznih pokazatelja moe vcrovati da je oko 15-20% ljudi u svetu opsednuto demonima, ali i da je njih procentualno najvie na znaajnim poloajima u drutvu, onda je sasvim shvatljivo odakle potiu tzv. nauke, podeljenosti meu Ijudima (nacionalne, politike, verske, itd.), ratovi i druga zla. Danas, kada na televiziji gledamo i sluamo: Madlen Olbrajt, Dorda Bua, Putina, Blera, Robina Kuka, Luiz rbur, Karlu del Ponte, rnomirdina, Knuta Volebeka, Matiju Ahtisarija, Vokera, Holbruka, Havijera Solanu, Vestendorpa, Vesli Klarka, redera, iraka, Deksona, Kunera, Drakovica, Kotunicu, inia, Peicevu, anka, Gorana Svilanovia, Vladana Batica, druge, nama se ini da su te osobe Ijudi. Ali one to nisu, to su prokleta stvorenja iz pakla koja su zaposela tela tih Ijudi. Nabrojani politiari ne mogu da govore, niti da ine bilo ta, umesto njih to ine demoni, koji sebe nazjvaju njihovim imenima.

14

i "politiari" su svakako krivi to su demoni preuzeli komandu nad njima, ali za nas_nije bitna_njihova krivica vec injenica da se oni koji kroz njih govore upravo pripremaju da ubiiu_est milijardi ljudi! Po njihovom ponaanju vidi se da oni ni ne kriju mnogo da nisu Ijudi.

Zato? Zato to oni znaju da e, moci da izazovu atomski rat i nevienu ekoloku kataklizmu, Ijudi to ne znaju.

Iako je svaki demon linost za sebe i ima sopstvene doivljaje kroz oveka koga je opseo, on je "telepatski" povezan sa "bazom", Sotonom ija nareenja izvrava, i ostalim demonima sa kojima sainjava jedno "telo". Ljudi su meu sobom podeljeni, er svako ima svoj sopstveni plan i cilj, ne znajui za Boga. Kad bi svi ljudi znali za Boga, oni bi bili sloni obzirom da imaju zajednikog neprijatelja. Deoni nemaju slobodu odluivanja, ali su zato savreno sloni u svom delovanju protiv Ijudskog sveta; kod njih nema nikakvog razmimoilaenja u tom pogledu, jcr je to jedino to oni mogu da ine. Ljudi nipoto nisu sloni, jer ih upravo demoni meusobno zavaaju i dele.

Demon zna kako da sauva svog oveka za sebe. Ipak, deavaju se sluajevi egzorcizma, isterivanja demona iz Ijudi. Ali to vecinom nisu opasni sluajevi, vec oni kod kojih je opsednutost oigledna i izglcda kao kakva cirkuska predstava: ovek, recimo, vriti, besni, levitira, bljuje nekakvu zelenu tenost iz usta, i slino. To su sluajevi koji bi trebaio da nas prevare, da poverujemo da opsednutost izgleda samo ako! Zaista opasni sluajevi opsednutosti su oni kod kojih se ne primeuje nita neobino, kakav je sluaj sa stotinama miliona obinih ljudi irom sveta. Neto opasniji sluajevi su kada je opsednuti ovek, recimo, lekar profesor, inenjer, politiar, svtenik naunik... a jo je opasnije ako je on prediednik drave, jer je svaki od opsednutih dravnih lidern kada izblje rat, zaduen da u smrt otera najpre svoj narod! ako kaete da se sloboda mora braniti, onda odgovorite : Za iju slobodu ce sada poginuti est milijardi ljudi?!

15

Gotovo nikada niko nije predloio da se demon istera iz nekog od takvih ljudi, iako su oni najveca opasnost za oveanstvo. Niti bilo gde u svetu postoji institucija koja se organizovano, odluno i efikasno bori za utvrivanje opsednutost kod Ijudi i isterivanje demona iz njih. Jer su sve institucije u rukama demona. (odlomak iz knjige "Kraj sveta")

Kratak komentar Naalost u Kosmosu postoje dva tipa razliitih civilizacija, koje se nalaze u stalnom sukobu milionima godina. Jedno su Humanoidne civilizacije, sa dvopolnim bicima na razliitim stupnjevima Duhovnog i Tehnolokog razvoja, sa poreklom iz sazvea Lire, a drugo su Reptiloidne Civilizacije sa jednopolnim biima takoe na razliitim stupnjevima Tenolokog razvoja, sa poreklom iz sazvea Drakonis. Oba tipa civilizacija imaju dijametralne kriterijume u pogledu moralno etikih vrednosti, tako da kompromis nije mogu. Reptili nastanjuju Fiziki plan i Donji astral, dok Humanoidi nastanjuju Fiziki plan, Donji i Vii astral, tako da su sa Znanjem i Tehnologijom superiorni u odnosu na Reptile. Medjutim Humanoidi iz Viseg Astrala cesto se drze po strani i bave se aktivnostima Viseg Reda, tako da sudbinu opstanka dele Humanoidi i Reptili iz Niih dimenzija postojanja. Mi Sapijensi sa Planete Zemle, stvoreni smo relativno skoro i nastanjeni na ovoj planeti posle velikog sukoba izmedju prethodne Humanoidne i Reptiloidne civilizacije. Pobedili su Humanoidi, a Reptili se povukli u podzemne baze ili otili na druge planete. Demoni o kojima je re ustvari su ti Reptili iz Donjeg Astrala, koji mogu da zaposedaju tela Humanoida u Fizikom planu, i da ih koriste kao generatore Astralne energije ili kao hranu  krv, limfa i ljezde. Voljom Humanoida iz Viseg Astarla nije im doputeno da fiziki ugroavaju opstanak Sapijensa, ve samo putem uticaja na Misli i ponaanje koje iz toga proistie, a koje oni koriste za sebe. Borba za opstanak nas Ljudi je ustvari borba za Pozitivne misli, iz kojih pristie Harmonija i Ljubav. Februara 2010, Udruena Misao  UM

16