Dejvid Šugerts - Tajne Udovičinog Sina - Info

DEJVID ŠUGERTS

TAJNE UDOVIČINOG SINA Misterije u vezi nastavka „Da Vinčijevog koda“

Prevod s engleskog Zvezdana Šelmić

2009.

Naslov originala: David A. Shugarts SECRETS OF THE WIDOW’S SON Copyright © 2005 by SQUIBNOCKET PARTNERS LLC. Sva prava prevoda i objavljivanja zadržava autor Izdavač: STYLOS d.o.o. STYLOS ART, Novi Sad

STYLOS ART Matice srpske 1, 21000 Novi Sad tel/fax: 021/451-367, 451-475 e-mail: [email protected] www.stylos-art.com

Glavni i odgovorni urednik: Srđan Krstić Urednik: Franja Petrinović Prevod s engleskog: Zvezdana Šelmić Dizajn korica: Nikola Kekić Grafička obrada: ing. Vladimir Vatić Štampa: Budućnost, Zrenjanin Prvo izdanje Novi Sad, 2009. Tiraž 1000

CIP – Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 821.111(73)-31 ШУГЕРТС, Дејвид Tajne udovičinog sina : misterije u vezi nastavka ”Da Vinčijevog koda” / Dejvid Šugerts ; prevela Zve­zdana Šelmić. – 1. izd. – Novi Sad : Stylos art, 2009 (Zrenjanin : Budućnost). – 192 str. : ilustr. ; 24 cm Prevod dela: Secrets of the widow’s son / by David A. Shugarts. – Tiraž 1.000. ISBN 978-86-7473-428-5 а) Браун, Ден (1964– ) – ”Да Винчијев код” – ”Соломонов кључ” COBISS.SR-ID 236270087

Posvećeno Džudi, mojoj jedinoj boginji

SADRŽAJ

Predgovor Dena Berstina . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Uvod: Zagonetka na koricama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 1. Potraga počinje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2. Potraga za osnovnim temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 3. Izgradnja virtuelnog hrama: moguće filozofske, duhovne i ideološke teme . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 4. Izgradnja fizičkog hrama: grad Vašington . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Epilog: Putovanje se završava – za sada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 Dodatak A: Simboli i sistemi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 Dodatak B: Porodica Sinkler . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181 Dodatak C: Smrt i uskrsnuće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Dodatak D: Predlozi za dalje čitanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

PREDGOVOR

I posla car Solomon i pozva Hirama iz Tira. A on beše sin jedne udovice od plemena Neftalimova i veoma mudar... Prva knjiga o carevima, 7:13-14

Upravo ste na pragu čudesne avanture. To će biti putovanje puno intelektualnog istraživanja i otkrića. To je prilika da putujete kroz vreme i kroz tajne svetove, da otkrivate znanje koje je bilo skriveno (svima na očigled) još od vremena graditelja egipatskih piramida pa do vremena osnivanja Sjedinjenih Američkih Država – sve do danas. Upravo ste na pragu upućivanja u misterije jednog od najnestrpljivije očekivanih romana našeg vremena, nastavka mega-hita, super-blokbastera, mnogo opričavanog, često osporavanog romana iz 2003, ”Da Vinčijevog koda” Dena Brauna. Neizvesno je kad se očekuje nastavak za koji se veruje da nosi naslov ”Solomonov ključ”. Ipak, za sada nije potrebno da čekate pojavu ”Solomonovog ključa”. Pročitajte ”Tajne udovičinog sina”, pa ćete unapred razumeti intelektualnu građu ovog dugo očekivanog romana Dena Brauna. Nemojte se plašiti da će vam ova knjiga pokvariti uživanje u zapletu romana, naprotiv, sasvim je suprotno. Ova knjiga će vam omogućiti da još više uživate, pošto ćete bolje razumeti ”Solomonov ključ” kada sednete da ga pročitate. Na narednim stranicama Dejvid Šugerts će vas povesti na putovanje kroz plodnu džunglu mitova i misterija, umetnosti i arhetipova, jeresi i hijeroglifa, legendi i mudrosti koje čine svet Dena Brauna. Kao pravi dobar vodič, Šugerts će vam ukazati na najzanimljivije detalje iz istorije, religije, mistike, nauke, kosmologije, teorije zavera, okultizma, politike, umetnosti i arhitek­ ture koje će Braun verovatno utkati u zaplet ”Solomonovog ključa”.

10

TAJNE UDOVIČINOG SINA

Verujemo da će ”Solomonov ključ” biti za istoriju nastanka SAD ono što je ”Da Vinčijev kod” bio za istoriju ranog hrišćanstva, i da će sadržavati slične kontroverze. Očekujemo da će reakcija javnosti biti puna ljutitog poricanja iz nekih krugova i opšteg oduševljenja iz nekih drugih. Biće iznenađujućih novih perspektiva, šokantnih otkrića i energične potrage kako bi se razdvojila istina od mašte. Ova knjiga, ”Tajne udovičinog sina”, pripremiće vas za to. Možda ste jedna od miliona osoba (kao i ja) koje su hiljadama puta videle Leonardovu ”Tajnu večeru” i nikad nisu videle na toj slici ženu. Ali kada ste pro­čitali ”Da Vinčijev kod”, Braunovi argumenti su delovali na vas; kada ste sledeći put pogledali sliku, utvrdili ste da osoba koja sedi desno od Isusa zaista izgleda kao žena. Možda ste oduvek verovali da je Marija Magdalena bila bludnica koja se pokajala, ali niste imali pojma da je čak i Vatikan osudio ono što je možda prvi slučaj krađe identiteta, još tamo šezdesetih godina 20. veka, i priznao da je papa Grgur Veliki možda ipak pogrešio, nekih hiljadu četiristo godina ranije, kada je spojio lik Marije Magdalene sa nekom drugom ženom, koja je ranije bila bludnica. Ako ste i vi među takvima, verovatno nikada ranije niste čuli za teoriju prema kojoj Marija Magdalena ne samo što nije bila bludnica, nego je verovatno bila udata za Isusa, možda mu je bila partner u svemu, od teologije do bračnog kreveta, i možda je pobegla iz Jerusalima u Francusku noseći dete njihove ”kraljevske loze”. Kada ste pročitali ”Da Vinčijev kod”, odjednom ste poželeli da znate da li je takva verzija istorije činjenica ili mašta, moguća ili nemoguća. Očekujem da će oni koji pročitaju ”Solomonov ključ” doživeti nešto slično. Želećete da znate, na primer, da li je tačno ono što ste pročitali o Džordžu Vašingtonu, Bendžaminu Frenklinu i Polu Riviru. Takođe ćete želeti da saznate ko je sve bio mason među velikim političkim vođama dvadesetog veka, od Frenklina Delano Ruzvelta do Vinstona Čerčila. Želećete da saznate nešto više o masonskim vezama dobro poznatih osoba iz evropske istorije – na primer, ljudi kao što su Mocart, Lafajet ili Volter. Ako ste kao ja, onda ćete se, uprkos dobrom i liberalnom poznavanju istorije umetnosti, iznenaditi kada otkrijete da je najmanje osam potpisnika Deklaracije nezavisnosti pripadalo slobodnim zidarima; da je Džordž Vašington veoma ozbiljno shvatao svoju funkciju vođe masonske lože; da

Predgovor

11

su Bendžamin Frenklin i vodeći filozof tog vremena, Volter, zajedno posećivali masonske salone u Parizu, i da je britanski kapetan, koji je takođe bio mason, oslobodio Pola Rivira iz britanskog zatvora u noći njegovog čuvenog jahanja, jer je utvrdio da je i Rivir mason. Počećete da se pitate kako to da niste shvatili ranije da Vašingtonov spomenik (kao i sličan spomenik na Bunker hilu u Bostonu, i mnogi drugi na drugim mestima) nije slučajno obli­kovan u vidu obeliska, nego mu je namerno dat takav oblik u čast masonskih aluzija na drevno mistično znanje starog Egipta. Možda ste mnogo puta slušali Mocartovu ”Čarobnu frulu”, ali niste znali da ju je Mocart komponovao kao masonsku alegoriju i da je puna masonskih simbola. Možda ste čitali knjigu Radjarda Kiplinga ”Čovek koji je hteo da bude kralj”, ili ste videli njenu filmsku verziju, ali niste znali da je Kipling takođe bio mason i da je ova njegova knjiga takođe masonska alegorija. Možda ste gledali film ”Nacionalno blago” iz 2004. Ovaj zabavni i potpu­ no izmišljeni film možda je ukrao delić napetosti iz ”Solomonovog ključa”: izneo je u javnost osavremenjenu priču koja datira iz vremena Bendžamina Frenklina i prikazao je neke legende o masonima i vitezovima templarima, kao i njihovu povezanost sa osnivačima SAD, što su teme koje će Den Braun najverovatnije koristiti u ”Solomonovom ključu”. Braunove prethodne knjige bile su kritikovane kao suviše nejasne u razdvajanju činjenica od mašte. ”Solomonov ključ” će nesumnjivo nastaviti u istom stilu i tvrdiće da su neki mitovi, legende i nagađanja istiniti. No, ma kakve slobode u vezi sa istorijom Braun bude dozvolio sebi u svojoj sledećoj knjizi – a svakako će ih biti mno­ go – očekujem da ćemo, čim ”Solomonov ključ” bude objavljen, utvrditi da je u njemu iskorišćena ista tema kao u ”Nacionalnom blagu”, ali mnogo detaljnije. Ako vam veći deo onoga što pročitate u ”Solomonovom ključu” bude novost, zapitaćete se kako to da u školi niste učili ništa o tome. Ili zašto se Braunova verzija istorije ne pominje u često objavljivanim i dobro prodavanim biografijama osnivača SAD koje su pisali ugledni naučnici. Kada pročitate ”Tajne udovičinog sina” biće vam mnogo jasnije i moći ćete da steknete sopstvene ideje o širokom rasponu tema kojima se bavi novi roman Dena Brauna. A otkuda Dejvid Šugerts zna o čemu će Den Braun pisati u ”Solomonovom ključu” pre nego što je ta knjiga uopšte izašla?

12

TAJNE UDOVIČINOG SINA

Prvo ću vam izneti priču o mom udelu u nastanku ove knjige. Ja sam urednik knjige pod naslovom ”Tajne koda: neautorizovani vodič kroz misterije Da Vinčijevog koda”, koja je objavljena početkom 2004. godine. Ta knjiga je nastala iz mog ličnog interesovanja za ”Da Vinčijev kod”, a na osnovu želje da razdvojim istinu od mašte u fascinantnom romanu Dena Brauna. Dobar pokazatelj moći čitavog fenomena ”Da Vinčijevog koda” je što je knjiga ”Tajne koda” postala bestseler ”Njujork tajmsa”, sa više od dvadeset nedelja na listi najprodavanijih; doživela je preko dvadeset izdanja na drugim jezicima i bila bestseler na najmanje sedam od njih. Kasnije smo stvorili čitavu seriju knjiga tipa ”Tajni”, upravo zato da što više ljudi sazna ono što vodeći naučnici i mislioci mogu da kažu o temama kojima se bave romani Dena Brauna, što omogućava čitaocima da steknu ličnu perspektivu o činjenicama, mašti, nagađanjima i značenju tih romana. Kada smo moj kolega urednik Arne de Kejzer i ja bili u najvećoj gužvi oko uređivanja ”Tajni koda”, zamolili smo našeg dobrog prijatelja Dejva Šugertsa da se pozabavi glasinama koje smo čuli, kako navodno postoji šifra sakrivena na zaštitnom omotu ”Da Vinčijevog koda”. Kao što ćete uskoro saznati, Dejv je naročito dobar u razbijanju šifri. I zaista, našao je skrivene poruke u skoro svim dosadašnjim knjigama Dena Brauna, a u narednim poglavljima će vam saopštiti mnoge tajne koje je tako otkrio. Ubrzo pošto smo ga zamolili da razreši tu misteriju, Dejv se vratio sa izveštajem da je našao neka nešto tamnija, boldovana slova u tekstu na zaštitnom omotu, i da, kada se čitaju redom, ta slova postavljaju tajanstveno pitanje: ”Zar nema pomoći za udovičinog sina?” Od te neobične fraze Dejv je uspeo da stigne do apokrifne knjige Enohove, do mormonizma, do mnogih drugih ezoteričnih i okultnih knjiga i znanja. No, stalno je nailazio na ponavljanje jedne uporne veze – sa istorijom masona, ili slobodnih zidara. Prema masonskom predanju, lik po imenu Hiram Aviv bio je preteča masonskih društava – barem u prenesenom smislu. Taj Hiram, kojeg u različitim jezicima različito izgovaraju, bio je, barem teoretski, isti onaj Hiram iz Tira za kojeg Biblija kaže da je bio majstor graditelj i kojeg je car Solomon angažovao da sagradi prvi hram u Jeru­ salimu. A prvo što nam Biblija kaže o tom Hiramu jeste da je bio ”sin jedne udovice”. Postoji mnoštvo drugih veza i značenja u frazi ”udovičin sin” koje je povezuju sa bogatom istorijom slobodnih zidara.

Predgovor

13

Šugerts je neumorno radio na ”Tajnama udovičinog sina”, idući putevima kojima je Den Braun išao u svojim ranijim knjigama i raščišćavajući teren da vidi kuda bi ovaj mogao da ide dalje. ”Anđeli i demoni”, ranija knjiga Dena Brauna, pružila je neke značajne tragove, što smo otkrili dok smo radili na ”Tajnama Anđela i demona”. ”Anđeli i demoni” su objavljeni 2000. godine, i nisu privukli skoro nikakvu pažnju, iako je to roman u kome je Den Braun prvi put predstavio Roberta Langdona, izmišljenog profesora sa Harvarda koji će u ”Da Vinčijevom kodu” biti prikazan kao ”simbolog”. Posle uspeha ”Da Vinčijevog koda”, ”Anđeli i demoni” su doživeli novo izdanje i postali veliki bestseler. Po svemu sudeći, sa profesorom Langdonom ćemo se sresti ponovo u ”Solomonovom ključu”. Tajno društvo o kome se radilo u ”Anđelima i demonima” bili su iluminati, ali kad je govorio o njima profesor Langdon je razvio tezu (po mom mišljenju potpuno pogrešnu) da su iluminati našli utočište među slobodnim zidarima i da su se razvili u neku vrstu terorističkog ogranka masona. U ”Anđelima i demonima” Braun stalno otkriva koliko ga zanimaju masoni i njihovo učešće u američkoj revoluciji. I u ”Anđelima i demonima” i u ”Da Vinčijevom kodu” profesor Langdon dobija priliku da ispriča priču o tome kako su određeni simboli povezani sa istorijom iluminata i masona – između ostalog, svevideće oko i nedovršena piramida – mogli da se nađu na Velikom pečatu Sjedinjenih Američkih Država i na poleđini novčanice od jednog američkog dolara. Dok smo Arne de Kejzer i ja žurili da dovršimo ”Tajne koda”, Šugerts je pronalazio sve više i više dokaza o zanimanju Dena Brauna za masonski pokret i njegovu ulogu u istoriji Amerike. Šugerts je bio duboko ubeđen da arhitektura, umetnost, istorija i fizički izgled Vašingtona, glavnog grada SAD, mogu da pruže Langdonu istu onu vrstu tajanstvenog, zavereničkog, jeretičkog, okultnog i alternativno hrišćanskog materijala kao Pariz i London u ”Da Vinčijevom kodu” ili Rim u ”Anđelima i demonima”. Naoružan stotinama podataka koji su podržavali njegove zaključke, Dejv Šugerts nam je jednog dana početkom 2004. saopštio da će ”sledeći roman Dena Brauna verovatno biti o masonima i da će se verovatno odvijati u Vašingtonu”. Šugerts je tu teoriju ukratko izneo u članku koji je napisao za ”Tajne koda”, što je objavljeno u aprilu 2004. U maju smo izdali sa­opštenje za štampu, skrećući pažnju na njegovu intrigantnu teoriju. Ubrzo

14

TAJNE UDOVIČINOG SINA

potom, u jednom od retkih javnih pojavljivanja te godine, Den Braun je obja­ vio da će se njegova nova knjiga, zaista, baviti istorijom masona i da će se odvijati u Vašingtonu. Nekoliko meseci kasnije, izvori bliski Braunovom izda­vaču potvrdili su to i objavili naslov buduće knjige: ”Solomonov ključ”. Ispričao sam vam ovo da bih pokazao koliko Dejv Šugerts ume da predviđa. Zainteresovani čitaoci mogu da potraže Dejvove članke u ”Tajnama koda” i ”Tajnama Anđela i demona”. Nijedan ljubitelj Dena Brauna ne sme da propusti ono što je Šugerts razotkrio u tim člancima. Šugerts nije telepata, niti imamo ikakve ”informacije iznutra” o Denu Braunu. Sve što smo postigli postigli smo sami, nezavisno, bez kontakta sa Denom Braunom ili bilo kime ko je povezan sa njim. Šugerts je neumorni istraživač, uporni novinar, tvrdoglavi razbijač šifara, intelektualni detektiv u pravoj tradiciji Šerloka Holmsa ili Herkula Poaroa. Kada je završio rad na ”Tajnama koda”, nije mogao da se zaustavi. Želeo je da stigne do kraja priče o ”udovičinom sinu” koju je razotkrio. Ubrzo po objavljivanju ”Tajni koda” Šugerts je došao na radni doručak kod Arnea de Kejzera i mene i spustio je na sto, između krem sira i kotarice za hleb, hrpu debelih fascikli koje su sadržavale istraživanje na povezivanju tema u svetu Dena Brauna. Arne i ja smo slušali, fascinirani, dok nas je Dejv vodio kroz masu ideja i imena, pokazujući nam kako se Braun kreće od jedne do druge izazovne teme, skačući kao živi ”Gugl” iz jednog u drugi istorijski period, prelazeći sa umetnosti na religiju, pa na alhemiju, od savremenih zavera do legendi o drevnim vremenima, od Biblije preko gnostičkih tekstova do tajnih masonskih dokumenata. To je bilo iskustvo od kojeg nam se zavrtelo u glavi. Nagovarali smo Dejva da pretoči sva ta saznanja u nešto što obični čitaoci (kao mi) mogu da prate. Kada je to učinio, odmah smo znali da će obožavaoci Dena Brauna širom sveta želeti da saznaju ono što je Dejv otkrio. Dakle, rođena je ova knjiga. Tokom više od godinu dana Šugerts je išao stopama Dena Brauna i njegovih istraživanja, ali unazad – vraćao se na početne izvore, punio beležnice isečcima i internet adresama, stvarao je ogromne i složene šeme pune činjenica, zavera, tajnih istorija, simbola, mitova, legendi, urbanih legendi, umetničkih dela, spomenika, planova grada i tako dalje, a sve je to bilo povezano sa temama kojima se Den Braun već bavio. Pokazalo se da skoro sve teorije profesora Roberta Langdona u ”Anđelima i demonima” i ”Da Vinči-

Predgovor

15

jevom kodu” koje deluju tako originalno, intelektualno izazovno i zanimljivo, pa čak i šokantno, zapravo potiču iz mnoštva ranije objavljenih dela. Na primer, ideja da je Marija Magdalena bila udata za Isusa Hrista zapravo je argument koji se može naći u desetinama knjiga objavljenih davno pre ”Da Vinčijevog koda”. Braun poseduje jedinstvenu sposobnost da spoji i utka zajedno ideje koje već postoje, negde na ivici saznanja javnosti, i da ih svojom pripovedačkom magijom transfomiše u romane koji će uskočiti pravo u centar interesovanja. Svakako će iskoristiti tu magiju i u ”Solomonovom ključu”, jer kada se radi o masonima – kao što je Šugerts otkrio – postoje sto­ ti­ne i stotine knjiga koje govore o svim mogućim aspektima ove fascinantne istorije, iako su mnogi od nas uspeli da prožive dobar deo života kao dobro obrazovane osobe a da nismo nikada naišli na nešto od tog materijala. Dejv Šugerts je kopao po ogromnoj količini literature kako bi našao ono što je najzanimljivije i najpristupačnije javnosti. Pri tome nam je učinio ogromnu uslugu u najmanje dva smisla, a ”Tajne udovičinog sina” je pretvorio u čudesnu knjigu ”za dvostruku upotrebu”. Prva moguća upotreba ove knjige je da posluži kao sjajno predviđanje sledeće knjige Dena Brauna. No, nikada ne bih bio toliko uobražen da očekujem kako će se sadržaj narednih stranica pojaviti i u ”Solomonovom ključu”. Ta knjiga će svakako biti jedinstveno kreativno delo, puno mašte i fikcije, i moguće je da će Den Braun poći u sasvim drugačijem pravcu od onog koji ovde predviđa Šugerts. Čak i naslov, ”Solomonov ključ”, mogao bi da bude namerno odvlačenje pažnje. Nemojte zaboraviti da su Den Braun i/ili njegovi stručnjaci za marketing stvorili veoma realističke lažne vebsajtove za Roberta Langdona, Cirišku depozitnu banku i druge izmišljene osobe i firme koji se pojavljuju u ”Da Vinčijevom kodu”. Nije samo moguće nego je i verovatno da, čak i ako Braun bude pisao o temama koje su ovde iznete, tome budu dodate različite nove ideje i teorije koje Šugerts nije imao vremena da istraži ili nije imao prostora da ih ovde iznese. To bi moglo da funkcioniše u oba smera: Šugerts je u ovoj knjizi razotkrio teorije i istorijske epizode koje bi, po logici stvari, Den Braun mogao da iskoristi u ”Solomonovom ključu” jer se odlično uklapaju u ono što mi pretpostavljamo da će biti sadržaj te knjige. No, možda čak ni čudesni Den Braun nije otkrio iste materijale ili je, iz ma kog razloga, odlučio da ih ne upotrebi. Braun je odavno rekao da obično iskoristi samo deseti

16

TAJNE UDOVIČINOG SINA

deo svih zanimljivih detalja koje pronađe dok piše knjigu, dakle time je rečeno i da tačan sadržaj ”Solomonovog ključa” svakako predstavlja samo nagađanje. Takođe, postoji i mogućnost da će se Den Braun predomisliti pa neće objaviti ”Solomonov ključ”. Najavljena knjiga već prilično kasni u odnosu na prvobitna nagađanja i očekivanja. Materijal koji je Dejv Šugerts sakupio u ovoj knjizi jednako je zanimljiv i provokativan čak i ako se posmatra nezavisno od nove Braunove knjige. Drugi način da se čitaju ”Tajne udovičinog sina” je da se ova knjiga shvati kao delo u kojem se o američkoj istoriji govori na novi, dosad nečuveni na­ čin. Čak i ako Šugerts greši u vezi sa nekim temama koje bi bile pomenute u novom romanu Dena Brauna, verujem da će čitaoci smatrati da vreme uloženo u čitanje ”Tajni udovičinog sina” nije uzalud potrošeno. Na kraju bi vredelo razmisliti i o tome kuda bi Den Braun mogao da se uputi posle ”Solomonovog ključa”. Izgleda da je Braun proučavao više okultnih teorija povezanih sa kulturnom istorijom Zapada i da ga fasciniraju pripovesti tipa alternativne istorije. To počinje još u vreme pećinskih ljudi i pojave ”svete ženskosti”, odnosno kultova boginje plodnosti kao začetka najranijih religioznih i umetničkih pojmova. Potom se prelazi na period drev­ nog Egipta, kada su graditelji piramida i sledbenici kulta boginje sticali tajna znanja o izgradnji spomenika i o magiji. Zatim se prelazi u Grčku, na Krit i u druge mediteranske kulture, uključujući i najranije oblike judaizma, pri čemu se neprekidno kombinuju tadašnje graditeljske veštine (sposobnost podizanja ogromnih piramida, hramova i katedrala) sa posebnim naglaskom na poštovanju boginje, religioznim misterijama, specijalizovanim sistemima okultnog, matematičkog i magijskog znanja, i povremenim ekstatičnim seksualnim ritualima kao oblikom verske posvećenosti. Nit pripovedanja potom preuzimaju Isus (kojeg Den Braun naziva ”prvim feministom”), Marija Magdalena i određeni gnostički krugovi među ranim hrišćanima. Neki Rimljani su spojili određene aspekte svojih paganskih verovanja sa ovim novim hrišćanskim učenjem. Sledeći su vitezovi templari, koji kombinuju tajno znanje i relikte koje su našli dok su obitavali u Solomonovom hramu tokom krstaških ratova, preuzevši ulogu graditelja i organizatora i šireći svoje tajno društvo po čitavoj Evropi, što su neki nazvali ”prvom multinacionalnom korporacijom na svetu”. Posle poraza i ma­ sakra templara dolaze rasute grupice i nova tajna društva, od masona do

Predgovor

17

iluminata, od rozenkrojcera do alhemičara, a svi navodno šire dalje elemente drevnih tradicija. Njihova uverenja su u kontrastu sa korupcijom i dogmatskom intelektualnom hegemonijom evropske crkve. Opstajući krišom, tokom dvadeset hiljada godina tajnosti, ove stare ideje postale su nove kada su se ponovo pojavile na svetlosti dana tokom osamnaestog veka i takozvane prosvećenosti, dostigavši vrhunac tokom francuske i američke revolucije i pobede demokratije nad feudalizmom, kao i nauke i slobodne misli nad verskom dogmom. ”Solomonov ključ” biće sačinjen u tom kontekstu. Može se pretpostaviti da će čak i sledeća knjiga Dena Brauna, posle ”Solomonovog ključa”, biti u skladu sa ovim principima. Slično Džoani Rouling i njenoj blokbaster seriji o Hariju Poteru, serija Dena Brauna o Robertu Langdonu oslanja se na isti duboki izvor jungovskih arhetipova i na zbirku univerzalnih mitova Džozefa Kembela, spajajući te elemente u potpuno savremenu, laku za čita­ nje, pripovest punu akcije i avanture, čiji tempo podseća na Indijana Džonsa ili na romane Roberta Ladlama. Mračne tajne ove verzije istorije – prikriva­ nja i zavere, zakopana blaga i relikvije, verska učenja i postupci, znaci, sim­ boli i umetnička dela koja leže u samom temelju ljudskog iskustva – sve to pruža profesoru Langdonu više nego dovoljno materijala da nastavi svoje razotkrivanje kroz mnoge nove misterije i mnoge nove knjige. Za mene lično, najzanimljivije pitanje nije toliko da li je Den Braun u pravu ili greši (uostalom, on piše romane), nego šta je to u našoj savremenoj kulturi, kao i u ljudskoj psihi, što nas čini toliko zainteresovanim za takve ideje. Osim toga, kako to da u naša vremena dobrog obrazovanja, prefinjenosti i dostupnih informacija, znamo tako malo o onim istorijskim pitanjima u koje je Den Braun tako neporecivo upućen ili barem uspeva da sačini zanimljive i neverovatno provokativne spekulacije? Kao što sam rekao na početku ovog uvoda, ova knjiga nije zamišljena da vam pokvari uživanje. Upravo suprotno, zamišljena je da bi pomogla običnom čitaocu da učestvuje na višem nivou u neobičnom razgovoru na koji nas pozivaju knjige Dena Brauna: razgovoru o američkoj istoriji i o osnivačima Sjedinjenih Američkih Država; o intelektualnom poreklu filozofije prosvećenosti, o hrišćanstvu, o svetom ženskom principu, o skrivenom značenju simbola u našem sakodnevnom životu; o mističnom znanju, o kosmologiji, o sukobu nauke i religije, i konačno o značenju i svrsi samog života.

18

TAJNE UDOVIČINOG SINA

To je prilično zanimljiva zbirka tema za našu kulturu u ovom trenutku. Naoružani ”Tajnama udovičinog sina” bićete mngo spremniji da se pridružite budućim raspravama. Den Berstin