Dejan Raković - Sećanja snovi razmišljanja

March 14, 2017 | Author: Virtualna Persona | Category: N/A
Share Embed Donate


Short Description

Predgovor Pojava knjige Sećanja, snovi, razmišljanja: o prošlom i budućem 1984-2007. Na razme&...

Description

Senima drage majke Vladimirke, za ljubav i vaspitanje i život posvećen porodici. Srpskom narodu i njegovim prijateljima i (ne)prijateljima, za veliki dar i snagu kolektivnog trpljenja i praštanja u spiritualno nezreloj (istorijskoj) fazi Civilizacije. Dejan Raković

prof. dr Dejan Raković SEĆANJA, SNOVI, RAZMIŠLJANJA: O PROŠLOM I BUDUĆEM 1984-2007. NA RAZMEĐIMA KVANTNO-HOLOGRAFSKE I KLASIČNO-REDUKOVANE STVARNOSTI prvo izdanje Izdavači INTERNACIONALNI ANTI-STRES CENTAR (IASC) Beograd, Smiljanićeva 11 INSTITUT ZA EKSPERIMENTALNU FONETIKU I PATOLOGIJU GOVORA (IEFPG) Beograd, Gospodar Jovanova 35 Recenzenti prof. dr Velimir Abramović prof. dr Đuro Koruga Za izdavače prof. dr Dejan Raković dr Mirjana Sovilj Tehnički urednici mr Slavica Pantelić mr Miško Subotić Likovno-grafička oprema Saša Ilić Ana Vasić

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 159.96 133.9 577.3 53.01/.02 RAKOVIĆ, Dejan I. Sećanja, snovi, razmišljanja: o prošlom i budućem 1984-2007. Na razmeđima kvantno-holografske i klasično-redukovane stvarnosti / Dejan Raković, - 1. izd. – Beograd: Internacionalni anti-stres centar (IASC): Institut za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora (IEFPG), 2008 (Beograd: Draslar partner). – 176 str.: ilustr.; 20 cm Tiraž 1.000. – O autoru: str. 175. – Bibliografija: str. 31-32, 146-155, 164-171. ISBN 978-86-81879-17-7 a) Svest b) Spiritualnost c) Biofizika d) Holizam e) Redukcionizam COBISS.SR-ID 147142668

Dejan Raković

SEĆANJA, SNOVI, RAZMIŠLJANJA: O PROŠLOM I BUDUĆEM 1984-2007 NA RAZMEĐIMA KVANTNO-HOLOGRAFSKE I KLASIČNO-REDUKOVANE STVARNOSTI

IASC & IEFPG Beograd 2008

Predgovor Pojava knjige Sećanja, snovi, razmišljanja: o prošlom i budućem 1984-2007. Na razmeđima kvantno-holografske i klasično-redukovane stvarnosti (jungovskog naslova i mojeg podnaslova), u velikoj meri je inspirisana nedavnim srpskim prevodom i mojim promocijama Talbotove knjige Holografski univerzum. Majkl Talbot (i sam ekstrasens!) u ovoj knjizi ukazuje da bi Univerzum mogao biti džinovski kvantni hologram, vrsta konstrukta uma na granici subjekat/objekat – relativizirajući pitanje da li objektivna stvarnost postoji ili fluktuira između implicitnog (kvantno-holografskog) i eksplicitnog (klasično-redukovanog) poretka!? Talbotova knjiga obiluje mnogim dokumentovanim misterioznim fenomenima iz izmenjenih stanja svesti (uključujući anticipativne lucidne snove i čudesnu moć milosrdnih molitvi za optimizaciju životnih alternativa, kojima obiluje i ova knjiga), a koji bi se mogli objasniti u okviru naučnih osnova kvantne holografske paradigme (elaboriranih u drugom i trećem dodatku na kraju knjige, kao predmet naših istraživanja kvantno-holografskih osnova svesti i njihovih fundamentalnih implikacija). Knjiga Sećanja, snovi, razmišljanja... napisana je u formi dnevnika i podeljena je na tri perioda: 1984-2003, 2004-2007 i Epilog. Tokom sva tri perioda imao sam dragocenu pomoć moje drage supruge Dragice, kroz predanu podršku u sagledavanju kvantno-holografskog okruženja koje je u velikoj meri predstavljalo poruke za mene iz njenih lucidnih snova, za koje sam otkrio da su vrlo često sinhronistički bili povezani sa mojim kvantno-holografskim snovima i dilemama; povremeno je ovakva pomoć stizala i od unuke Tamare, sestre Dijane i drugih rođaka i prijatelja... na čemu sam im veoma zahvalan. Prvi period, 1984-2003, odnosi se na moju ranu fazu suočavanja sa unutrašnjom realnošću anticipativnih lucidnih snova (i sagledavanje interpretacije njihove višeslojne simbolike iz ličnog, porodičnog i kolektivnog nesvesnog), uz potonje empirijske uvide da se neprijatne anticipacije i aktuelni konflikti, kao i iskušenja bilo mentalnih bilo aktuelizovanih uzvraćanja, mogu reprogramirati milosrdnom molitvom za one koji su u njih uključeni (što je fundamentalna hrišćanska spoznaja potvrđivana kroz dvo-milenijumsku duhovnu praksu)!

Ovaj period je bio neposredno inspirisan mojim teorijskim predviđanjima uloge prelaznih stanja svesti u transpersonalnim komunikacijama, pa sam tada i empirijski otkrio mogućnost najlakše kontrole prelaznih stanja svesti ulaska u san, sa mentalnim adresiranjem na metu trans-personalne komunikacije, koja se izgleda odigrava kvantnogravitacionim tuneliranjem svesti u visoko-neinercijalnim prelaznim stanjima svesti (tzv. astralne projekcije u ezoterijskoj praksi, bez prostorno-vremenskih barijera!). Takva stanja su posebno pogodna, i zbog neophodnosti da se ovako trans-personalno dobijena ekstrasenzorna informacija potom pri buđenju pojača do nivoa budne svesti, jer se mozgu odgovarajućim mentalnim adresiranjem pred spavanje definiše prioritet za pojačavanje pri buđenju upravo mentalno asocijativno povezanih transpersonalno-dobijenih ekstrasenzornih informacija. To se spontano veoma retko dešava u budnom stanju zbog velike konkurencije mnoštva senzornih informacija iz bliskog okruženja, koje iz biološkiadaptivnih razloga po pravilu dobijaju podsvesni prioritet moždanih selektivno-pojačavačkih mehanizama, u odnosu na nesvesno neprekidno razmenjivane ekstra-senzorne informacije sa daljim okruženjem znatno ispod praga svesti. Tokom ovog perioda sam empirijski otkrio da u prelaznim stanjima svesti ulaska u san, mentalno adresirana iskrena i duboka molitva Bogu za zdravlje svojih bližnjih i (ne)prijatelja veoma pomaže u trans-personalnom re-programiranju uzajamnih konflikata. Pri tome, osim isceliteljskog efekta, kao nusprodukt molitvominicirane i eksitiranim hipotetičkim vakuumskim neopterećenim spiritualnim strukturama posredovane trans-personalne komunikacije (čije pobuđivanje molitvama budi asocijacije na Milost Božju, jer time unosi neophodni indeterministički element suštinski novih graničnih uslova psihosomatskih stanja dve osobe; v. kraj trećeg dodatka Naučne osnove kvantno-holografske paradigme) – po pravilu se dobija i asocijativno povezana kognitivna informacija sa kvantno-holografskog nivoa kolektivne svesti, koja kao ’emocionalno-obojena’ ima dovoljan intenzitet da preskoči pragovni nivo nervnog sistema, gde se kao klasično-redukovana informacija simbolički kodira u formi lucidnih snova. Pri tome, neophodno je zapamtiti i analizirati lucidne snove neposredno po buđenju, jer se inače zaboravljaju i potiskuju u podsvest!

Problem za sebe je sama simbolika lucidnih snova, koja je po pravilu višeslojna i odnosi se na lično, porodično i kolektivno nesvesno! U tom kontekstu, svako ima svoju ličnu simboliku koju treba vremenom da nauči da prepoznaje (kao primer, v. prvi dodatak Moje asocijativne simbolike i personalnih relacija na kraju knjige)... Moja mnogobrojna iskustva, ilustrovana u snovima navedenim u ovoj knjizi, pokazuju da imena i prezimena osoba u asocijativnom kontekstu porodičnog i šireg relacionog i mentalnog okruženja i arhetipskom spiritualno-mitološkoreligijskom kontekstu jin-jang polariteta na nivou kolektivne svesti, nazivi i asocijacije geografskih pojmova i ulica, sami realni i arhetipski geografski pojmovi i animalni svet, meteorološke prilike, javni i stambeni objekti, prevozna sredstva, predmeti, mediji i prostorni pojmovi... upleteni u dramsku radnju snova ... nose nesumnjive simboličke poruke, koje se vremenom sve lakše i višeslojnije prepoznaju! Pri tome, sama dramska radnja snova uključuje osobe čija su imena često simbolički povezana sa aktivnostima asocijativno vezanim za njih same, tako da se onda simbolika sna može odnositi na te aktivnosti a ne na same osobe (mada se nekad može odnositi i na te osobe)! Osim toga, snovi koji uključuju arhetip roditeljskog doma često imaju jaku kvantno-holografski kodiranu spiritualnu notu, pogotovo ako sami roditelji po svojim psihološkim karakteristikama ne odgovaraju spiritualnom kontekstu sna! Posebno ističem da su simbolika i sadržaji snova bliskih osoba često zajednički kodirani, kako je ilustrovano i snovima moje supruge Dragice, koji najčešće predstavljaju simbolične poruke za mene samog – što i nije novo otkriće, jer iskustva mnogih šamanističkih tribalnih tradicija ukazuju da su snovi grupne poruke za čitavo pleme, a da su lucidni snevači komunikacioni kanal za poruke sa nivoa kolektivne svesti! Drugi period, 2004-2007, odnosi se na moju sazrelu spiritualnu fazu u kojoj više nema sumnji i u kojoj dominiraju suverena praktična iskustva, a koja koincidira sa novim izazovima u sagledavanju i optimizaciji kvantno-holografske stvarnosti, zahvaljujući sticaju okolnosti vezanih za moju dragu (ex)diplomku Anu Vasić i njene nemire, u koje sam bio uvučen najpre kroz svoje anticipativne lucidne snove, a zatim kroz aktuelizovane psihosomatske zdravstvene probleme i njihovo potonje reprogramiranje milosrdnom molitvom za njeno zdravlje, sa pozitivnim efektima na integrisanje njene stare psihološke traume.

Ovi problemi bili su mi i neposredna inspiracija za sistematizovanu ekspresiju pohranjenih u memoriji Sećanja, snova, razmišljanja... jer sam želeo da Ani na suptilniji način ukažem na anticipirane i uočene psihosomatske probleme, njihovu kvantno-holografsku kodiranost i neophodnost efikasnog holističkog reprogramiranja na nivou kolektivne i individualne svesti, kroz molitvu i meridijanske terapije (pošto je na sve moje prethodne direktne sugestije, reagovala bežanjem od problema). Epilog je napisan pod utiskom ponovno izniklih zdravstvenih i komunikacijskih problema sa Anom, koje sam pokušavao opet najpre da razrešim dobronamernim racionalnim ubeđivanjima da treba da poseti psihoterapeuta i iscelitelja kako bi uklonila preostale psihosomatske probleme (ali ponovo bezuspešno, pošto je odreagovala ponovnim bežanjem od problema). I iznova sam se okrenuo svojim molitvama za Anino zdravlje, sa konačnim ohrabrujućim nagoveštajem (iz pratećeg lucidnog sna duboke spiritualne simbolike... i potonjeg Aninog značajno popravljenog psihosomatskog stanja) o trans-personalnom reprogramiranju njenih preostalih psihosomatskih problema. I sa stečenom poukom da ‘molitva Bogu za zdravlje drugih može veoma pomoći... ali pod uslovom da je praćena molitvom Bogu da pomogne da i ti drugi shvate neophodnost prestanka (samo)kažnjavanja, ili da joj ti drugi idu u susret takvom svojom pokajničkom molitvom’... (jer se Bog uvek odaziva na naše molitve, ali mi moramo učiniti taj prvi korak...!) – pošto su psihosomatske bolesti često neka vrsta kvantno-holografski kodiranog (samo)kažnjavanja sebe i okruženja, što blokira trajnije dejstvo tuđih molitvi kao i potonje isceliteljsko/psihoterapeutske efekte nad akupunkturnim sistemom/svešću obolelog! To implicira i da ukorenjeni problemi na nivou (kolektivne) svesti ne mogu biti uklonjeni ni krajnje dobronamernim racionalnim ubeđivanjima, koja nas najpre bezazleno razdvajaju a potom često rađaju velike konflikte (‘Put do Pakla popločan je dobrim namerama’)! Potom je dat Prolog Ane Vasić, koja se ljubazno odazvala mojoj molbi da ga napiše, kako bi što verodostojnije drugima prenela svoje lično svedočenje i poruke o blagotvornim isceljujućim efektima molitvi... To je bila i lepa prilika da se Ana predstavi kompletnije, od detinjstva do odrastanja, sa opterećenjima i dilemama koje život donosi... jer bi inače čitaoci mogli steći pogrešni utisak o njoj... pošto knjiga piše u istrgnutom kontekstu njenih problema ’krize identiteta’

(tipičnim za mlade u današnjem teškom vremenu...) i njihovog opisanog holističkog razrešavanja molitvama... Prolog je vrlo topao i predstavlja Anu u pravom svetlu, kao sjajnu devojku mnogostrukih interesovanja… kako sam je i ja doživljavao najveći deo vremena proteklih nekoliko godina – izuzimajući naše sporadične ‘konflikte’, koji su nam potom korisno poslužili za spiritualne lekcije iz ‘reprogramiranja molitvom’ i za pojavu ove knjige, što je očito naša zajednička kvantno-holografski kodirana ‘holistička zasluga’. Autor očekuje da će se knjiga čitati kao uzbudljivi dnevnik sa komentarima, iz kojih se može mnogo naučiti o interpretaciji sopstvene simbolike i velikoj anticipativnoj moći lucidnih snova kao ‘kraljevskog puta’ u lično, porodično i kolektivno nesvesno. Ona sjajno promoviše i čudesnu moć milosrdnih molitvi za optimizaciju životnih alternativa, toliko potrebnih svakom pojedincu i porodici, naciji i civilizaciji, za uklanjanje stresa i nagomilanih tenzija na nivou kolektivne svesti. Knjiga anticipira i potrebu velike sinteze dva modusa spoznaje, racionalno-naučnog (klasično-redukovanog, u normalnim stanjima svesti) i kreativno-religijskog (kvantno-koherentnog, u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) u okvirima nove kvantno-holografske holističke paradigme – gde uloga pojedinca postaje nezamenljiva zbog uticaja i brige za kolektivno mentalno okruženje, što je svakako fundamentalno pitanje i mentalne higijene i građanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i građanskog morala! U tom kontekstu, pominjanje nekih osoba u knjizi u za njih možda neprijatnom svetlu nije nikako imalo za cilj da ih osudi, jer je sve očevidno bilo unapred kvantno-holografski kodirano i predstavljalo deo spiritualne igre na nivou kolektivne svesti, već da kroz prikazani situacioni kontekst ukaže bilo na anticipativnu moć lucidnih snova bilo na reprogramabilnu moć milosrdnih molitvi. Osim toga, spiritualni kvantno-holografski kodirani ličnosni pristanak na takve uloge (kako nagoveštavaju iskustva ispitanika u ‘posthipnotičkim regresijama’, opisana u sjajnoj Talbotovoj knjizi...!), veoma relativizira odnos boljih i lošijih, većih i manjih životnih uloga – koje dobijaju skriveni ontološko-filozofski egzistencijalni smisao! Ako je čitalac do sada stekao utisak da spiritualni kvantnoholografski nivo dominira nad klasično-redukovanim nivoom stvarnosti, to je zato što je autor uspeo da prenese svoju naučno-teorijsku i

spiritualno-empirijsku čvrstu uverenost da je to zaista tako, jer iz kvantno-holografskog nivoa stalno izranja klasično-redukovani nivo koji se rasplinjava natrag u njemu, i to pulsiranje se odigrava ekstremno brzo i neprekidno (uz opservaciju bomovskog eksplicitnog poretka bilo usrednjenog stanja tzv. ‘klasičnih mešavina’ kvantnoholografske stvarnosti posredstvom čula/klasičnih mernih aparatura bilo klasično-redukovanih tzv. ’stacionarnih kvantnih stanja’ posredstvom makroskopskih semi-kvantnih mernih aparatura – dok se nestacionarna kvantno-holografska stvarnost bomovskog implicitnog poretka može opservirati samo u tzv. ’nestacionarnim kvantno-koherentnim superpozicijama stanja’ karakterističnim za kvantno-holografska kreativnoreligijska izmenjena i prelazna stanja svesti!). Ovo gledište je blisko iskustvima mnogih šamanističkih tribalnih tradicija, koje smatraju da pravu (kvantno-holografsku!) stvarnost predstavljaju snovi, a da je (klasično-redukovano!) budno stanje laž/privid (maja, kako se ističe u tradicijama Istoka)! U istom kontekstu, neophodnost neposredne kvantno-holografske sprege individualne i kosmičke kolektivne svesti u opserviranju implicitnog poretka zahtevala bi slabu vantelesnu kvantno-komunikacionu spregu svest-okruženje, odnosno prethodno reprogramiranje svih psihosomatskih opterećenja (očišćenje od posesivnih ili hedonističkih emocionalnomentalnih grehovnih/karmičkih veza sa svetom – koje bi kao opterećujuće ‘mentalne adrese’ dovodile do kvantnog projektovanja mentalnokanalisane tunelirane svesti na odgovarajuće van-telesno okruženje, i time do klasično-redukovanog van-telesnog ekstra-senzornog opserviranja mentalno-adresiranog okruženja!) – pa bi zato bio i razumljiv napor mistika svih tradicija da kroz spiritualnu praksu (molitvu, meditaciju) očiste svest/dušu i tako dosegnu svoj konačni eshatološki cilj (Carstvo Božje, nirvanu), odnosno post-mortem spasenje (bezgrešne, nevezane) duše! Tako se čini da su povezane-sa-poljem kolektivna i individualna svest samo različiti hijerarhijski nivoi kosmičkog kvantnog holograma (što asocira i na hinduistički odnos Braman/Atman, kao celine i dela u kome je sadržana informacija o celini!). Pomenuta kvantno-holografska slika implicira i da kvantno-holografski hijerarhijski delovi nose informaciju o celini, omogućujući suptilnu kvantno-informacionu fraktalnu spregu između različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi, što je manifestovano kroz mnoštvo primera, od kojih ovde navodimo samo dva. Prvi

primer je kvantno-holografska sprega akupunkturnog sistema i ćelijskog enzimsko-genomskog nivoa, odnosno kvantno-informaciona kontrola ekspresije ontogeneze i morfogeneze! Drugi primer je kvantnoholografska sprega kolektivne i individualne svesti, manifestovana kroz fascinantno matematičko otkriće ‘Biblijskog koda’ na nivou preferencija kolektivne i individualne istorije (koje se projavljuju i kroz izmenjena stanja svesti lucidnih snova i ejdetskih slika (Teslinih otkrića i Mocartovih kompozicija, kao sjajnih primera kreativnih transpersonalnih uvida sa ovog nivoa!)). Iako ‘Biblijski kod’ nosi onespokojavajuće apokaliptičke anticipacije, (opisane i u novozavetnim vizijama Jovanovog Otkrivenja...), to još uvek ne znači striktni determinizam Istorije postojećim stanjem kolektivne svesti, čiji bi memorijski atraktori mogli (i morali...!) biti reprogramirani milosrdnom molitvom za svoje bližnje i (ne) prijatelje, ostavljajući prostor za slobodnu volju i uticaj na buduće preferencije. U istom kontekstu, moglo bi se reći da postoje tri linije fronta psihosomatske medicine: (1) duhovnost, koja kroz milosrdnu molitvu za svoje bližnje i (ne)prijatelje trajno uklanja uzajamne memorijske atraktore na nivou kolektivne svesti; (2) istočnjačka holistička medicina i dubinska psihoterapija, koje privremeno uklanjaju memorijske atraktore na nivou akupunkturnog sistema/individualne svesti i sprečavaju ili ublažavaju njihovu somatizaciju, kao posledicu nemara na prvom nivou; (3) simptomatska zapadnjačka medicina, koja kroz imunologiju, farmakologiju, preventivnu dijagnostiku i hirurgiju sprečava ili ublažava somatizovane posledice nemara na prva dva nivoa. Posebno treba istaći, da nužne aktivnosti na drugom i trećem nivou, uz zanemarivanje prvog, imale bi za posledicu samo nagomilavanje kvantno-holografskih opterećenja u ovoj i narednim generacijama, koja bi prouzrokovala potom ne samo bolesti, već i međuljudske sukobe, ratove i druga stradanja! Istaknimo na kraju, da je želja autora bila da napiše toplu spiritualno-racionalnu knjigu, koja možda ima autobiografske elemente zapleta sa ne uvek prijatnim (među)fazama, ali sa optimističkom konačnom porukom da, iako je sve kvantno-holografski kodirano, budućne životne alternative mogu se najefikasnije optimizirati milosrdnim molivama Bogu za svoje bližnje i (ne)prijatelje. Iako ne možemo spiritualno učiniti više, ne smemo učiniti ni manje – jer nečinjenje bi značilo nastavak nesvesnog trans-personalnog opterećivanja/produbljivanja memorijskih

atraktora kolektivne svesti! Ako bi svako od nas milosrdnim molitvama reprogramirao svoju porciju opterećenja kolektivne svesti, dobili bismo šansu da potomcima ostavimo svet koji ima budućnost... i koga se Istorija civilizacije neće stideti... I nekoliko preporuka kako čitati ovu neobičnu i kompleksnu knjigu. Radi lakšeg daljeg uvođenja u temu, knjiga započinje Objašnjenjima manje poznatih pojmova pominjanih u knjizi. Zainteresovanim čitaocima preporučuje se i da odmah potom pređu na kraj knjige i pročitaju Neobjavljeni intervju na temu fenomenologije izmenjenih i prelaznih stanja svesti kao i naših kvantno-holografskih istraživanja, a potom i prvi dodatak Moje asocijativne simbolike i personalnih relacija (koja kodira informacije o mojim trans-personalnim kontaktima u prelaznim stanjima svesti sa slojevima ličnog, porodičnog i kolektivnog nesvesnog), na koji će se verovatno vraćati i više puta tokom potonjeg čitanja glavnog tkiva knjige Sećanja, snova i razmišljanja... Čitaocima fizičkog predznanja preporučuje se da dalje nastave sa drugim dodatkom Kvantno-koherentni i klasično-redukovani modusi svesti: religijske i epistemološke implikacije, dok se onima dubljeg fizičkog predznanja preporučuje zatim i treći dodatak Naučne osnove kvantno-holografske paradigme. Konačno, pored pomenutih zahvalnosti za neposrednu ili posrednu pomoć i inspiraciju u nastanku ove knjige, želeo bih da se najtoplije zahvalim i recenzentima Velimiru Abramoviću i Đuri Korugi (čiji Izvodi iz recenzija su dati na kraju knjige), kao i Mirjani Sovilj, Nebojši Jovanoviću, Olgi Škarić, Snežani Milenković, Živoradu Mihajloviću Slavinskom, Vuku Uskokoviću, Miloju Rakočeviću, Stevi Jaćimovskom, Miroslavu Goluboviću, Radmilu Aničiću, Svetlani Nikolić, Jasmini Marić, Aleksandru Lupšiću, Ivanu Ikonovu, Slobodanu Jovičiću, Tomislavu Grozdiću, Dušanu Janjiću, Milici Vučićević... za korisne sugestije i prijateljsku podršku. Veliku zahvalnost dugujem i Slavici Pantelić i Mišku Subotiću za tehničko uređenje i Saši Iliću i Ani Vasić za likovno-grafičku opremu knjige. U Beogradu, jeseni-zime 2007/2008. – Dejan Raković

SADRŽAJ

Predgovor

7

Objašnjenja manje poznatih pojmova

15

Sećanja, snovi, razmišljanja: 1984-2003

33

Sećanja, snovi, razmišljanja: 2004-2007

53

Sećanja, snovi, razmišljanja: Epilog

79

Prolog/Ana Vasić

109

Umesto zaključka: Neobjavljeni intervju

115

Dodatak 1: Moja asocijativna simbolika i personalne relacije

123

Dodatak 2: Kvantno-koherentni i klasično-redukovani modusi svesti: religijske i epistemološke implikacije

131

Dodatak 3: Naučne osnove kvantno-holografske paradigme

157

Izvodi iz recenzija

173

O autoru

175

Objašnjenja manje poznatih pojmova Akupunkturni sistem – Kineski koncept sistema energetsko-informacionih kanala/meridijana i tačaka, odgovoran za psihosomatsko zdravlje i bolest čoveka. Tehnikama akupunkture (odgovarajuće stimulacije tačaka iglama ili drugim stimulusima) moguće je preventivno ili kurativno balansiranje akupunkturnog sistema u ravnotežno zdravo stanje. Akupunkturno/nervni pragovni filter – Energetska barijera od oko 80 meV/neuron, koju je potrebno savladati pri kodiranju informacija sa praktično bez-pragovnog makroskopskog kvantnog nivoa akupunkturnog sistema na pragovni makroskopski klasični nivo nervnog sistema. Anticipativna svojstva – Ekstra-senzorna svojstva direktnih uvida o mogućim budućim događajima, kao rezultat trans-personalnog kontakta mentalno-adresirane svesti (u prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, v. dole) sa asocijativno-povezanim sadržajem prostorno-vremenske mreže povezane-sa-poljem kolektivne svesti (v. dole). Blisko povezana sa astralnim projekcijama ili ekstra-senzornom percepcijom (v. dole). Arhetipovi – Koncept slavnog psihologa Karla Gustava Junga, koji se odnosi na informacione sadržaje kolektivnog nesvesnog ljudske vrste, poput mitova, religijskih i drugih simbola i sl., kojima i čovekova individualna svest ima pristup u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti. Astralne projekcije – Ezoterijski koncept trans-personalnog tuneliranja mentalno-adresirane svesti u udaljene prostorno-vremenske tačke, bez ikakvih prostorno-vremenskih barijera. Blisko povezane sa anticipativnim svojstvima (v. gore) ili ekstra-senzornom percepcijom (v. dole). Astralno telo – Ezoterijski koncept povezan sa suptilnijim energetskim telom, koje se identifikuje kao duša u svetskim religijskim i ezoterijskim sistemima. Atman – Hinduistički koncept božanske manifestacije u formi svetske duše ili univerzalnog ja, koje postoji u svemu: predmetima, drveću, životinjama i ljudima, mada ono nije svuda realizovano u istom stepenu.

Biblijski kod – Matematičko otkriće da Mojsiju predato Petoknjižje Starog zaveta (jevrejska Tora) u svom izvornom obliku kodira sve istorijski proverljive ličnosti i događaje, zadate u formi ključnih reči, koje se nalaze kompjuterskim pretraživanjem Petoknjižja/Tore ekvidistantnim preskokom slova. Braman – Hinduistički koncept najvišeg Boga, u svom nemanifestovanom i nediferenciranom jedinstvu, koji sadrži sve mogućnosti pre božanskog stvaranja. Apsolutna samo-svesna inteligencija u bezprostornoj i bez-vremenoj potencijalnosti. Nedostupna ljudskoj spoznaji i razumevanju sve dok smo utemeljeni u nižim svetovima manifestacije. Determinizam – Predodređenost događaja zadatim početnim stanjem Kosmosa kao celine ili nekog njegovog fizičkog podsistema. Ejdetske slike – Psihološki koncept potpune kontrole vizualizacije objekata u svesti, u statičkoj ili dinamičkoj formi, poput onog koji se postiže vizualizacijom posle dugotrajne meditativne prakse. Ekstrasenzorna percepcija – Ezoterijski koncept direktne percepcije udaljenih ljudi ili objekata, kroz trans-personalne komunikacije mentalnoadresirane svesti (u prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, v. dole) bez prostorno-vremenskih barijera (blisko povezano sa astralnim projekcijama ili anticipacijama, v. gore). Elektromagnetika – Oblast fizike koja izučava pojave vezane za elektromagnetno polje i njegove interakcije sa pokretnim i nepokretnim naelektrisanim česticama ili materijalima. Primena elektromagnetike dovela je do velikog razvoja elektrotehnike u poslednjih 150 godina. Entropija – Termodinamička mera neuređenosti višečestičnog sistema. Njoj komplementarna mera uređenosti sistema jeste informacija, koja se definiše i u klasičnom obliku (Šenonova) i u kvantnom obliku (fon Nojmanova). Epistemologija – Filozofska disciplina, koja se bavi teorijom naučnog saznanja. 2

Fraktali – Matematičko-fizički objekti, koji imaju ponavljajuću hijerarhijsku samosličnu strukturu, što u širem smislu podseća na kvantnoholografsku hijerarhijsku informacionu strukturu svakog kvantnog sistema, uključujući hijerarhiju kolektivna svest/individualna svestakupunkturni sistem/ćelija. Genom – Skup svih gena u jednoj ćeliji, koji nosi kompletnu naslednu informaciju o celom organizmu i njegovom ontogenetskom (embrionalnom i morfogenetskom) razvoju i regeneraciji. Sve ćelije jednog biološkog organizma imaju isti genom, samo što ćelije različitih tkiva imaju različitu ekspresiju genoma, odnosno u njima funkcionišu različiti enzimi koji kontrolišu ovaj proces. Gresi – Nastaju kao posledica vezivanja čoveka za materijalne nivoe stvarnosti, a potom posle smrti onemogućavaju duši/duhu nesmetani prolazak kroz sve kapije mitarstava (pod kontrolom mitara/carinika/ demona greha) do Carstva nebeskog, prema svetototačkim pravoslavnim iskustvima. Hedonizam – Telesno uživanje, koje dovodi do stvaranja jakih emocionalno-mentalnih grehovnih veza sa svetom. Hinduizam – Drevna preko 4.000 godina stara indijska religijska tradicija bez poznatog osnivača, kao potpuno decentralizovani sistem bez formalnih institucionalnih dogmatskih kontrola, uz jedini zahtev za prihvatanje autoriteta Veda, koje pak takođe zahtevaju intenzivno individualno angažovanje i proveru njihovih istina kroz lično meditativno iskustvo. Holistička psihosomatika – Koncepcija da psihosomatsko zdravlje i bolest organizma nisu samo rezultat uzročno-posledičnih mehanizama ekspresije genoma odozdo na gore (tzv. upward causation), već i povratnih uzročno-posledičnih mehanizama uticaja odozgo na dole (tzv. downward causation), što je u skladu i sa empirijskom činjenicom da se makroskopskom akupunkturnom regulacijom organizma može uticati na genetski nivo morfogeneze i na potonji oporavak organizma.

3

Hopfildove klasične neuronske mreže – Jedan od najpoznatijih i najjednostavnijih tipova modela klasičnih veštačkih asocijativnih neuronskih mreža, čija memorijska stanja (tzv. memorijski atraktori) predstavljaju minimume na hiperpovrši energija-stanje ovakve neuronske mreže, koji postaju utoliko dublji ukoliko ih mreža bolje memoriše. Hopfildove kvantno-holografske neuronske mreže – Generalizacija modela veštačkih asocijativnih neuronskih mreža u kvantnom slučaju, kada se pokazuje da se svaki kvantni sistem u tzv. Fejnmanovoj verziji kvantne mehanike ponaša kao Hopfildova kvantno-holografska neuronska mreža, čija memorijska stanja predstavljaju minimume na hiperpovrši energijastanje (u tzv. okupacionom bazisu stanja druge kvantizacije) ovakve neuronske mreže, koji postaju utoliko dublji ukoliko kvantni sistem sadrži više kvanata u odgovarajućem stanju. Indeterminizam – Nepredodređenost događaja zadatim početnim stanjem otvorenog kvantnog fizičkog sistema, usled probabilističke (određene zakonima verovatnoće!) prirode interakcije sa svojim okruženjem, odnosno sa mernom aparaturom. Iscelenja čudesna – Tip spontanog izlečenja pod uticajem lične ili posredne molitve za ozdravljenje obolelog. Mnogobrojna medicinski dokumentovana iscelenja tog tipa registrovana su u francuskom svetilištu u Lurdu, a i u našoj tradiciji su poznati mnogi manastiri sa moštima svetaca sa sličnim isceljujućim efektima posle upućenih molitvi za ozdravljenje obolelog. Iscelenja hipnotička – Tip spontanog izlečenja pod uticajem posthipnotičke emocionalno-pozitivne sugestije hipnotisanog subjekta. Iscelenja vizualizirajuća – Tip spontanog izlečenja pod uticajem emocionalno pozitivne vizualizacije ozdravljenja svog organizma. Isihazam – Monaški pravac ortodoksnog pravoslavnog hrišćanstva, kanonizovan učenjem vizantijskog svetitelja sv. Grigorija Palame, po kome je dostizanje spiritualnog spasenja, odnosno Carstva Božjeg, moguće jedino kroz stalno praktikovanje molitve. 4

Izmenjena stanja svesti – Različita stanja svesti (REM brzotalasna (β) moždana faza sanjanja, meditacija (θ, α, β), hipnoza (α, β), drogiranost (β), šizofrenija (β), klinička smrt (-)...) karakterisana drastično izmenjenim osećajem ubrzanog proticanja subjektivnog vremena u odnosu na objektivno laboratorijsko vreme, kao i halucinantnim mešanjem normalno svesnih i nesvesnih sadržaja, i ponekad spontanim mentalno-adresiranim (u prelaznim stanjima svesti, v. gore) ekstrasenzornim percepcijama nekog prostorno-vremenski udaljenog okruženja ili stanja kolektivne svesti. U tom smislu bi izmenjena stanja spadala u vantelesna stanja svesti, sa (kvantno-holografskim) kvantno-koherentnim paralelnim procesiranjem informacija (v. dole) na nivou dislociranog dela akupunkturnog sistema/svesti, kasnije klasično-redukovanim pri povratku u telesno okruženje (i potom pojačavanim i verbalno racionalizovanim do nivoa nervnog sistema, ukoliko bi uspevali da savladaju barijere akupunkturno/nervnog pragovnog filtra (v. gore) i moždanog fronto-limbičkog prioritetnog filtra (v. dole), mada srazmerno retko i to u formi ujutru pojačanog ’lucidnog sna’ (v. dole) posle prethodno mentalno adresirane molitve ili mentalno adresiranog ’emocionalno obojenog’ pitanja pred spavanje). Jin-Jang polariteti – Drevni kineski koncept, prema kome sve u prirodi funkcioniše kao dinamički sklad jin-jang polariteta (žensko-muško, hedonizam-spiritualnost, stvaranje-razaranje, pasivno-aktivno, ...). U okultizmu smatrana je najvećom tajnom neutralizacija primarnih (za svakog pojedinca specifičnih) praiskonskih polariteta, kojom se osvešćava fundamentalna životna igra između njih, koja se potom posmatra bez (često traumatičnog) emotivnog uživljavanja, jer ih čovek dalje sagledava kao jedan praiskonski polaritet u drugom i obrnuto, tj. oni postaju ‘nepodeljeno jedno’ kao deo (kvantno-holografskog) implicitnog poretka (v. dole). Joga Sutre – Oko 2.300 godina stara knjiga aforizma o jogi, hinduističkog mudraca Patanjđalija, sa sistematizovanim učenjem kako spoznati Boga. Smatra se za najbolju i najautoritativniju kompilaciju i reformulaciju spiritualnih disciplina i tehnika meditacije iz drevne vedske tradicije.

5

Joga – Ponovno sjedinjenje duše sa božanskim duhovnim praizvorom (v. dole i značenje religije), sa Bramanom u hinduizmu, kroz dostizanje stanja ispražnjene svesti (nirvane) tokom duge meditativne prakse uklanjanja svih konfliktnih, posesivnih ili hedonističkih emocionalnomentalnih karmičkih veza sa svetom. Karma – Hinduistički koncept spiritualnih opterećenja koja svojim vezivanjem za ovozemaljski svet, predstavljaju motor ponovnih rađanja kroz nove reinkarnacije duše, sve dok se ne otplati karma, odnosno ne rasterete spiritualna opterećenja. U drugom velikom indijskom religijskom sistemu, Budizmu, nastalom pre 2.600 godina, ne govori se eksplicitno o cikličnoj reinkarnaciji duše, već o prenosu karme kroz generacije, što je bliže konceptu prenosa greha na naredne generacije u Hrišćanstvu. Kvantna gravitacija – Još nedovršena fizička teorija koja treba da objedini kvantnu fiziku i gravitaciju. Kvantna holografska paradigma – Učenje kvantnog fizičara Dejvida Boma i neurofiziologa Karla Pribrama, da bi Univerzum mogao biti džinovski kvantni hologram, vrsta konstrukta uma na granici subjekat/ objekat, koje relativizira pitanje da li objektivna stvarnost postoji ili fluktuira između (kvantno-holografskog) implicitnog i (klasično-redukovanog) eksplicitnog poretka. Kvantna mehanika – Fizika mikrosveta koja fizičkim stanjima kvantnih sistema pridružuje tzv. talasne funkcije, fizičkim opservablama kvantnih sistema tzv. operatore, merenjima fizičkih opservabli daje samo probabilističko predviđanje (nejčešće diskontinualnih tj. kvantnih) rezultata merenja uz principijelnu kvantnu neodređenost istovremeno merenih vrednosti tzv. komplementarnih opservabli, dok mikro-česticama pridružuje dualna čestično-talasna svojstva čije ispoljavanje zavisi od karaktera fizičkog eksperimenta. Kvantna neuronska holografija – Povezana sa procesiranjem informacija Hopfildovim kvantno-holografskim neuronskim mrežama (v. gore).

6

Kvantna teorija dekoherencije – Blisko povezana sa problemom kvantnog kolapsa (v. dole) superpozicije kvantno koherentnih stanja (v. dole) u klasično redukovana stanja (v. dole) otvorenog kvantnog sistema, u procesu opservacije (merenja) komplementarnim (kvantnim) okruženjem. Kvantni hologram – Kvantno-holografska memorija kvantnog sistema, koja omogućava na izlazu Hopfildove kvantno-holografske neuronske mreže sukcesivnu rekonstrukciju talasnih funkcija memorijskih stanja (kompletnih, i amplitude i faze!) pri prepoznavanju talasnih funkcija stanja pokazanih na njenom ulazu (što je u osnovi svake holografije, ali je ovde sve pojednostavljenije u odnosu na standardnu lasersku holografiju, koja zahteva tzv. koherentne referentne i predmetne laserske snopove). Kvantni kolaps – Prevođenje kvantno koherentne superpozicije stanja (otvorenog) kvantnog sistema u jedno od svojstvenih stanja neke fizičke opservable u procesu opservacije (merenja) komplementarnim (klasičnim ili kvantnim) okruženjem. Jedno od rešenja problema (nelinearnog) kolapsa predložio je Penrouz u gravitaciono-indukovanoj redukciji talasnog paketa (superpozicije stanja), u kojem gravitaciono polje aparature uključeno u superpoziciju korespodentnih mogućih probabilističkih stanja (kvantne) merne aparature implicira superpoziciju različitih prostorno-vremenskih geometrija, pa kada ove geometrije postanu dovoljno različite (na PlankVilerovoj skali ~ 10-35 m) to implicira prestanak standardne probabilističke superpozicije stanja kvantni sistem/merna aparatura (kvantno nedefinisane u striktno razdvojenim prostorno-vremenskim geometrijama) pa Priroda mora izabrati jedno od njih čime izaziva objektivnu redukciju talasnog paketa. (Kvantno)holistička globalna psihosomatika – Povezana sa memorijskim atraktorima kvantno-holografske prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti, kao psihosomatskim kolektivnim poremećajima koji predstavljaju generalizovane (kvantno)holističke povezane-sa-poljem zapise (uključujući isihastičkom-molitvom konačno-reprogramabilna inter-personalna opterećenja), sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti transpersonalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih kolektivnih memorijskih atraktora (koji će nereprogramirani molitvom

7

vremenom dovesti do psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se trans-personalno prenose). (Kvantno)holistička lokalna psihosomatika – Povezana sa memorijskim atraktorima kvantno-holografskog makroskopskog kvantnog akupunkturnog sistema/individualne svesti, kao psihosomatskim individualnim poremećajima koji predstavljaju (kvantno)holografske zapise povezanesa-akupunkturnim elektromagnetnim poljem, koji će se (kvantno) holografskim projektovanjem na nivou ćelije za godinu-dve somatizovati izazivajući različite poremećaje ekspresije morfogeneze (ukazujući da su psihosomatske bolesti evidentno holističkog kvantno-informacionog porekla, pa se zato lokalno delujućim lekovima mogu samo ublažavati simptomi ali ne i uzroci ovih bolesti). Kvantno koherentna stanja – Kvantna stanja fizičkog sistema opisana svojstvenim talasnim funkcijama ili njihovim superpozicijama. (Klasično-redukovani) eksplicitni poredak – Bomov teorijski koncept po kome je klasična stvarnost samo jedna trenutno manifestovana (eksplicitna) kvantna alternativa iz kvantno-holografske superpozicije (tzv. kvantnog propagatora) svih kvantnih alternativa. (Kvantno-holografski) implicitni poredak – Bomov teorijski koncept po kome je dublja kvantno-holografska stvarnost klasično ne-manifestovana (implicitna) kvantno-holografska superpozicija (tzv. kvantni propagator) svih kvantnih alternativa. Klasično redukovana stanja – Kvantna stanja fizičkog sistema opisana tzv. statističkim operatorom/matricom gustine tzv. projektora svojstvenih stanja ponderisanih verovatnoćama njihove realizacije u procesu statističke opservacije (merenja) neke fizičke opservable komplementarnim okruženjem. Kolektivna svest – Stanje Bogo-svesti, Hristove svesti, Apsolutne svesti ili Kosmičke svesti, koje su kroz molitvene ili meditativne prakse, polazeći od najnižeg stanja individualne ego-svesti, kroz razna međustanja dosezali mistici svih tradicija. 8

Kolektivno nesvesno – Koncept slavnog psihologa Karla Gustava Junga, koji nosi informacione sadržaje ljudske vrste (tzv. arhetipove, v. gore), kojima i individualna svest ima pristup u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti. Kreativnost – Nedovoljno rasvetljeni psihološki fenomen novih dubokih uvida u nauci i umetnosti, koji se odigrava na podsvesnom nivou, blisko povezan sa anticipativnim svojstvima i astralnim projekcijama (v. gore). Tesline introspektivne dobro dokumentovane analize kreativnih faza, sa neobičnom mentalnom kontrolom vizija aparata u formi ejdetskih slika (v. gore), ukazuju na njegovu budnu meditativnu kontrolu prelaznih stanja svesti (v. dole) i izmenjenih stanja svesti (v. gore), sa mentalnim adresiranjem asocijativno povezanog problema-sa-rešenjem na nivou kvantno-holografske kolektivne svesti (što budi asocijacije i na Jungove arhetipove ili Platonov svet ideja). Slični uslovi postoje u prelaznim stanjima svesti pri uspavljivanju, sa intenzivnom koncentracijom na rešavani problem, uz potonje jutarnje pojačanje dobijenog asocijativno povezanog odgovora u formi simboličkog ‘lucidnog sna’ (v. dole), kojeg treba pravilno interpretirati u kontekstu unutrašnje lične simbolike pojedinca, asocijativno vezane za imena lica, okruženja... kao i sam kontekst pitanja i odgovora iz lucidnog sna. Za rešavanje konceptualno složenih naučnih problema potrebno je i da je pojedinac ekspert u datoj oblasti, kako bi se potom naučno racionalizovao odgovor koji predstavlja odgovarajući naučni pomak. Lucidni snovi – Specijalna vrsta simbolički ekspliciranih snova kao rezultat ekstra-senzornog trans-personalnog kontakta mentalno-adresirane svesti snevača (u prelaznim/izmenjenim stanjima svesti) sa asocijativno-povezanim sadržajem prostorno-vremenske mreže povezanesa-poljem kolektivne svesti (za simboliku mojih lucidnih snova v. dole, kao i prvi dodatak ove knjige). Materijalizacija – Jedan od fenomena tzv. sidija (moći) iz indijske tradicije joge, kojim se materijalizuju prah (vibuti) ili čak krupniji predmeti, koji se inače izbegavaju u spiritualnoj praksi jer se smatraju štetnim vezivanjem za materijalni svet. Jedan od retkih jogina koji često manifestuje ovakve moći je Sai Baba. 9

Meditacija – Istočnjački koncept koji obuhvata skup spiritualnih introspektivnih tehnika sa konačnim ciljem direktnog spajanja individualne svesti aspiranta sa božanskom svešću (tzv. samadi, nirvana, satori, prosvetljenje...). Memorijski atraktori – Memorijska stanja Hopfildovih klasičnih ili kvantnih neuronskih mreža (v. gore), koja predstavljaju minimume na hiperpovrši energija-stanje ovakvih mreža. Mentalno telo – Ezoterijski koncept povezan sa suptilnijim energetskim telom koje se identifikuje kao duh u svetskim religijskim i ezoterijskim sistemima. Meridijanske (psiho)terapije – Psihoenergetske terapije za vrlo brzo uklanjanje upornih fobija, alergija i drugih psihosomatskih poremećaja, koje predstavljaju snažnu potvrdu da je akupunkturni sistem zaista blisko povezan sa svešću i psihosomatikom. Tako se simultani efekti vizualizacije i tapkanja/dodirivanja akupunkturnih tačaka, u kontekstu teorijskog koncepta (kvantno)holističke lokalne psihosomatike (v. gore), mogu interpretirati kao rasplinjavanje i asocijativna integracija memorijskih atraktora psihosomatskih poremećaja kroz sukcesivno postavljanje novih graničnih uslova u prostoru energija-stanje akupunkturnog sistema/svesti, koje može dodatno pratiti i pražnjenje memorijskih atraktora psihosomatskih poremećaja. Imajući u vidu i mogućnost i efikasnost trans-personalnih cirkularnih meridijanskih (psiho) terapijskih procesa, tj. sa svih relevantnih mentalno-adresiranih tačaka gledišta drugih osoba koje učestvuju u tretiranoj traumi, to potvrđuje da su ove interakcije kvantno-gravitacione prirode posredstvom minijaturnih ’wormhole’ prostorno-vremenskih tunela (v. dole) u prelaznim stanjima svesti traumom-povezanih osoba (ili ‘srebrnih vrpci’ od vitalne energije astralno/ mentalnog tela (v. gore), ekstra-senzorno opservabilnih u izmenjenim stanjima svesti između srčanih, stomačnih ili grlenih čakri povezanih osoba). U afričko-haićanskoj vudu magiji se vizualizacijom namerno stvara ‘srebrna vrpca’ između operatora i žrtve, dok se u havajskoj hooponopono tradiciji vizualizacijom preseca ‘srebrna vrpca’ i tako uklanja traumatska emocionalna veza – koja inače prirodno postoji između majke i deteta, a spontano nastaje i intenzivnom transperso10

nalnom razmenom vitalne energije između rođaka, bliskih saradnika, sadašnjih i bivših ljubavnika, prijatelja i (ne)prijatelja, pri čemu može opstati i post mortem između žive i umrle osobe. Mistična bliska smrti iskustva – Ekstra-senzorne trans-personalne komunikacije u dobro dokumentovanim prelaznim/izmenjenim stanjima kliničke smrti, sa van-telesnim opserviranjem sopstvenog tela, brzim prolaskom svesti kroz neki tunel, suočavanjem sa spiritualnim arhetipovima osnivača sopstvene religijske tradicije, brzom retrospektivom čitavog proživljenog života... i konačnim povratkom svesti natrag u telo jer još nije nastupilo vreme za konačno umiranje. Mistična religiozna iskustva – Ekstra-senzorne trans-personalne komunikacije u prelaznim/izmenjenim stanjima svesti sa prethodno mentalnoadresiranim spiritualnim arhetipovima (božanstvima, anđelima, demonima...) sa nivoa kolektivne svesti. Mistična vantelesna iskustva – Ekstra-senzorne trans-personalne komunikacije u prelaznim/izmenjenim stanjima svesti sa prethodno mentalnoadresiranim prostorno-vremenski udaljenim okruženjem. Molitva – Spiritualna praksa trans-personalne komunikacije u prelaznim/ izmenjenim stanjima svesti sa prethodno mentalno-adresiranim posredujućim spiritualnim arhetipovima na nivou kolektivne svesti, najčešće sa motivom pokajanja ili umilostivljenja božanstava sa ovog nivoa, sa najvišim stupnjem milosrdne molitve praštanja bližnjima/(ne)prijateljima u Hrišćanstvu, kojim se trajno uklanja/očišćuje postojeće opterećenje/ konflikt/tenzija molioca sa njima. Morfogeneza – Proces neprekidne regeneracije organizma kontrolisanom ćelijskom deobom i odumiranjem, koji traje celog života. Pri tome, sve ćelije jednog biološkog organizma imaju isti genom, samo što ćelije različitih tkiva imaju različitu ekspresiju genoma, odnosno u njima funkcionišu različiti enzimi koji kontrolišu ovaj proces. Moždani fronto-limbički prioritetni filter – Kompleksna hijerarhijska moždana neuronska mreža koja neprekidno poredi mnoštvo senzorno 11

obrađivanih informacija sa onima u memoriji, dajući na svakih 0,1 s prioritet jednoj od njih i pojačavajući je, čime ona postaje deo našeg budnog toka svesti. Non-REM faza spavanja – Sporotalasna (δ, θ) moždana faza spavanja sa tzv. mentacijama, realističnim kratkotrajnim snovima, koji obrađuju od prethodnog dana nesvesno registrovane senzorne sadržaje. Po tome liče na procesiranje informacija u normalnim stanjima svesti (v. dole), mada su budna stanja karakterisana brzotalasnom (β, γ) moždanom fazom procesiranja informacija. Normalna stanja svesti – U ova stanja se najčešće klasifikuje brzotalasno (β, γ) moždano budno stanje svesti (karakterisano normalnim osećajem proticanja subjektivnog vremena u odnosu na objektivno laboratorijsko vreme, bez halucinantnog mešanja normalno svesnih i nesvesnih sadržaja, i bez ekstra-senzornih percepcija udaljenog okruženja ili stanja kolektivne svesti). Slične karakteristike pokazuje i non-REM sporotalasna (δ, θ) moždana faza spavanja (sa tzv. mentacijama, realističnim kratkotrajnim snovima, koji obrađuju od prethodnog dana nesvesno registrovane senzorne sadržaje, v. gore). U tom smislu bi normalna stanja spadala u telesna stanja svesti, sa klasično-redukovanim paralelnim procesiranjem informacija na nivou interagujućih akupunkturnog sistema/ svesti i nervnog sistema. Ontologija – Filozofska disciplina, koja izučava problem bića, odnosno svega onoga o čemu se može reći da na neki način ‘jeste’ (ma šta ono bilo: kamen ili kuća, biljka ili životinja, čovek...). Percepcija – Senzorni prijem i nervna obrada različitih informacija iz bližeg okruženja, dobijenih posredstvom pet čula (vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira). Prekognicija – Ezoterijski koncept direktnih uvida o mogućim budućim događajima, kroz trans-personalne komunikacije sa asocijativno povezanim budućim prostorno-vremenskim mentalno adresiranim sadržajima kolektivne svesti (blisko povezano sa astralnim projekcijama, v. gore). 12

Prelazna stanja svesti – Stanja svesti na prelazu normalnih i izmenjenih stanja svesti (ulazak u san, meditaciju, hipnozu, drogiranost, šizofreniju, kliničku smrt...), često karakterisana spontanim mentalno-adresiranim ekstra-senzornim trans-personalnim komunikacijama bez prostornovremenskih barijera (blisko povezana sa astralnim projekcijama, v. gore). U tom smislu bi prelazna stanja spadala u van-telesna stanja svesti, koja u slučaju jake van-telesne interakcije svest-okruženje, sa klasično-redukovanim van-telesnim ekstra-senzornim opserviranjem mentalno adresiranog okruženja, prevode van-telesno dislocirani deo individualne svesti iz nestacionarnog kvantno-koherentnog stanja (Hopfildove kvantno-holografske neuronske mreže, v. gore) u stacionarno klasično-redukovano stanje (Hopfildove klasične neuronske mreže, v. gore). Po prestanku ove van-telesne ekstra-senzorne interakcije, sa povratkom dislociranog dela individualne svesti natrag u sopstveno telo, ova informacija se potom pojačava i verbalno racionalizuje do nivoa nervnog sistema, ukoliko uspe da savlada barijere akupunkturno/ nervnog pragovnog filtra (v. gore) i moždanog fronto-limbičkog prioritetnog filtra (v. gore), mada srazmerno retko i to u formi ujutru pojačanog ’lucidnog sna’ (v. gore) posle prethodno mentalno adresirane molitve ili mentalno adresiranog ’emocionalno obojenog’ pitanja pred spavanje. Princip ekvivalencije – Princip o ekvivalenciji inercijalnih i gravitacionih ubrzanja, koji važi i u Njutnovoj i u Ajnštajnovoj fizici. Psihometrija – Ezoterijski koncept direktnih uvida o prošlim događajima vezanim za neki predmet, odnosno ’memoriju predmeta’, kroz transpersonalne komunikacije sa asocijativno povezanim prošlim prostornovremenskim mentalno adresiranim događajima (blisko povezano sa astralnim projekcijama, v. gore). Često je korišćena u arheologiji, pa postoji i figurativni iskaz da je arheologija 20. veka u velikoj meri psihometrijska. Racionalizacija – Kompleksna hijerarhijska obrada senzornih i introspektivnih informacija, čime one postaju deo našeg budnog toka svesti (blisko povezano sa moždanim fronto-limbičkim sistemom, v. gore). 13

Religija – Ponovno sjedinjenje (re-ligare) duše sa božanskim duhovnim pra-izvorom (v. gore i značenje joge), sa Carstvom Božjim u hrišćanstvu, kroz dostizanje stanja bezgrešne svesti molitvenom praksom pokajanja/praštanja za uklanjanje svih konfliktnih, posesivnih ili hedonističkih emocionalno-mentalnih grehovnih veza sa svetom. REM faza spavanja – Brzotalasna (β) faza spavanja sa halucinantnim snovima, koji mešaju normalno svesne i nesvesne prethodno registrovane senzorne sadržaje, sa drastično izmenjenim osećajem ubrzanog proticanja subjektivnog vremena. Po tome liče na procesiranje informacija u izmenjenim stanjima svesti (v. gore), mada su izmenjena budna stanja karakterisana sporotalasnom (θ, α) fazom procesiranja informacija. Samadi – Najviša faza meditacije (v. gore), stapanje svesti sa Atmanom/ univerzalnim ja, koje postaje jedno sa Bramanom/najvišim Bogom (’Kada u meditaciji bljesne svetlost prave prirode predmeta, neiskrivljena umom posmatrača’). Simbolika lucidnih snova – Po pravilu je višeslojna i odnosi se na lično, porodično i kolektivno nesvesno. U tom kontekstu, svako ima svoju ličnu simboliku koju treba vremenom da nauči da prepoznaje (kao primer, v. prvi dodatak Moje asocijativne simbolike i personalnih relacija). Moja mnogobrojna iskustva, ilustrovana u snovima navedenim u ovoj knjizi, pokazuju da imena i prezimena osoba u asocijativnom kontekstu porodičnog i šireg relacionog i mentalnog okruženja i arhetipskom spiritualno-mitološko-religijskom kontekstu jin-jang polariteta (v. gore) na nivou kolektivne svesti (v. gore), nazivi i asocijacije geografskih pojmova i ulica, sami realni i arhetipski geografski pojmovi i animalni svet, meteorološke prilike, javni i stambeni objekti, prevozna sredstva, predmeti, mediji i prostorni pojmovi... upleteni u dramsku radnju snova ... nose nesumnjive simboličke poruke, koje se vremenom sve lakše i višeslojnije prepoznaju. Pri tome, sama dramska radnja snova uključuje osobe čija su imena često simbolički povezana sa aktivnostima asocijativno vezanim za njih same, tako da se onda simbolika sna može odnositi na te aktivnosti a ne na same osobe (mada se nekad može odnositi i na te osobe). Osim toga, snovi koji uključuju arhetip roditeljskog doma često imaju jaku kvantno-holografski kodiranu 14

spiritualnu notu, pogotovo ako sami roditelji po svojim psihološkim karakteristikama ne odgovaraju spiritualnom kontekstu sna. Posebno ističem da su simbolika i sadržaji snova bliskih osoba često zajednički kodirani, kako je ilustrovano i snovima moje supruge Dragice, koji najčešće predstavljaju simbolične poruke za mene samog – što i nije novo otkriće, jer iskustva mnogih šamanističkih tribalnih tradicija ukazuju da su snovi grupne poruke za čitavo pleme, a da su lucidni snevači samo komunikacioni kanal za poruke sa nivoa kolektivne svesti. Sinhronicitet – Koncept slavnog psihologa Karla Gustava Junga, koji se odnosi na neka trans-personalno povezana istovremena iskustva dvaju ili više osoba, ukazujući da je svest fundamentalno nelokalni (kvantni) fenomen. Sinhronistički snovi – Sinhronicitet se često manifestuje u sinhronističkim snovima bliskih osoba koje sanjaju istu temu, na koju dobijaju asocijativno povezane odgovore u svojim snovima. Svest – Jedan od najznačajnijih i najmisterioznijih problema psihologije, biologije, neuronauka, biofizike, filozofije i religijsko-ezoterijskih sistema Istoka i Zapada. Šamanističke tribalne tradicije – Plemenske isceliteljske tradicije, u kojima inicirani šamani ritualno ulaze u izmenjena stanja svesti u kojima dobijaju odgovore na zdravstvene probleme pripadnika svog plemena, i na metode njihovog iscelenja koje se u osnovi svode na reprogramiranje opterećenja na nivou kolektivne svesti. Teleportacija – Jedan od fenomena tzv. sidija (moći) iz indijske tradicije joge, kojim se teleportiraju sitniji ili čak krupniji predmeti, koji se inače izbegavaju u spiritualnoj praksi jer se smatraju štetnim vezivanjem za materijalni svet (blisko povezano sa materijalizacijom, v. gore). Teorija relativnosti – Ajnštajnova fizika koja se svodi na Njutnovu fiziku u limitu brzina objekata mnogo manjih od brzine svetlosti u vakuumu, i u slabim gravitacionim poljima – koja je revolucionisala razumevanje i isprepletanost prostora i vremena, zakone transformacije prostornih i 15

vremenskih koordinata između inercijalnih (neubrzanih) referentnih sistema, vezu mase i energije, nerazličivost zakona prirode u inercijalnim (i neinercijalnim) referentnim sistemima, prirodu gravitacije kao zakrivljenosti prostor-vremena u okolini masivnih objekata, prostornovremenske singularitete (crne rupe) oko masivnijih kosmičkih objekata, prostorno-vremenske tunele (’wormholes’, v. dole) u snažnim gravitacionim poljima... Transpersonalna psihologija – Oblast kliničke psihologije koja izučava trans-personalne veze između osoba, kao i odgovarajuće psihoterapeutske tehnike za razrešenje njihovih psihičkih konflikata. Transpersonalne komunikacije – Ezoterijski koncept trans-personalnog tuneliranja mentalno-adresirane svesti u udaljene prostorno-vremenske tačke, bez ikakvih prostorno-vremenskih barijera (blisko povezan sa astralnim projekcijama i ekstra-senzornom percepcijom, v. gore). Viđenje i terapija aure – Ezoterijski koncept ekstra-senzornog viđenja aure (akupunkturnog sistema) i kvantno-informacionih psihosomatskih poremećaja u njoj, kao i uklanjanja ovih poremećaja kroz bioterapeutsko holističko balansiranje poremećene aure. Višestruke ličnosti – U slučaju trauma koje nose veći energetski naboj, individualna ego-svest ne može izdržati ovakav energetski pritisak, i takav se memorijski atraktor (memorijsko stanje) na hiperpovrši energijastanje akupunkturnog sistema raspada na dva ili više razdvojenih atraktora, koji mogu da nastave da funkcionišu kao autonomna ego-stanja (odnosno višestruke ličnosti). Psihoterapijskim tehnikama moguća je njihova ponovna integracija, što osobi donosi bolje psihosomatsko funkcionisanje, kako zbog normalizovanog protoka energije duž akupunkturnog sistema, tako i zbog boljeg asocijativnog integrisanja novih kognitivnih sadržaja na nivou individualne ego-svesti. ’Wormhole’ prostorno-vremenski tuneli – Relativistički prostorno-vremenski (Ajnštajn-Rozenovi) tuneli u snažnim gravitacionim poljima, koji bi se u budućnosti mogli koristiti za putovanja kroz prečice (’wormholes’ crvotočine) u prostor-vremenu. Zbog principa ekvivalencije (inercijalnih 16

i gravitacionih ubrzanja, v. gore), slični efekti se mogu očekivati i pri velikim inercijalnim ubrzanjima, što bi mogla biti osnova za otvaranje prostorno-vremenskih tunela u visoko-neinercijalnim prelaznim stanjima svesti pri prelasku referentnog sistema svesti, vezanog za elektromagnetno polje unutar akupunkturnog sistema, iz visoko-dielektričnog telesnog okruženja u nisko-dielektrično van-telesno okruženje (tipa astralnih projekcija, ekstra-senzornih percepcija, trans-personalnih komunikacija, v. gore). Slični visoko-neinercijalni procesi bi mogli biti povezani i sa kvantnim kolapsom (v. gore), koji može imati kvantnogravitaciono poreklo u minijaturnim prostorno-vremenskim wormholetunelima visoko-neinercijalnih mikročestičnih interakcija u situacijama sličnim kvantnom merenju (ukazujući da je tzv. fon Nojmanov ad hoc projekcioni postulat u kvantnoj teoriji merenja, implicitno baziran na kvantno-gravitacionim fenomenima koji su na dubljem nivou od nerelativističkih kvantnomehaničkih!). Dopunska literatura 1.

2.

Za ezoterijsko-religijsku fenomenologiju izmenjenih stanja svesti, pogledati: M. Talbot, Holografski univerzum, Artist, Beograd, 2006, prevod sa engleskog; L. McTaggart, Polje: potraga za tajnim silama svemira, TELEdisk, Zagreb, 2005, prevod sa engleskog; Ž. Mihajlović Slavinski, PEAT i neutralizacija praiskonskih polariteta, Beograd, 2000; Ž. Mihajlović Slavinski, Nevidljivi uticaji, Beograd, 2008; P. Vujičin, Stanja svesti u ezoterijskoj praksi, u knjizi D. Raković, Đ. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996; V. J. Evans Venc, Tibetanska knjiga mrtvih. Posmrtna iskustva u Bardo ravni, Zamak kulture, Vrnjačka Banja, 1978, prevod sa engleskog; R. Moody, Život posle života. Istraživanje fenomena ‘tik do smrti’, Prosvjeta, Zagreb, 1980, prevod sa engleskog; V. Nikčević (ed.), Život posle života: iskustva pravoslavnih hrišćana, Svetigora, Cetinje, 1995; Čuda na grobu Gospodnjem, Pravoslavna misionarska škola pri Hramu Sv. Aleksandra Nevskog, Beograd, 1998, prevod sa ruskog; J. Vlahos, Pravoslavna psihoterapija: svetootačka nauka, Pravoslavna misionarska škola pri Hramu Sv. Aleksandra Nevskog, Beograd, 1998, prevod sa grčkog . O lokalnoj kvantno-holografskoj sprezi na nivou telesnog akupunkturnog sistema i njegovih mnogobrojnih projekcionih zona, pogledati: Park Džae Vu, Sam svoj Su Đok doktor, Balkan Su Jok Therapy Center, 2003, prevod sa ruskog, 2001. O tibetanskom otkriću metapovezanosti ljudi iz bližeg okruženja kao deo jedne jedinstvene dinamičke informacione mreže, pogledati: 17

3.

4.

S. Petrović, Tibetanska medicina, Narodna knjiga - Alfa, Beograd, 2000; O globalnoj kvantno-holografskoj sprezi na nivou preferencija kolektivne i individualne istorije kodirane u hebrejskom originalu Petoknjižja Starog Zaveta, pogledati: M. Drosnin, Biblijski kod, No limit books-Bata, Beograd, 2001, prevod sa engleskog, 1997. O fraktalno-informacionoj sprezi različitih hijerarhijskih nivoa u prirodi, pogledati: M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod; Đ. Koruga, Informaciona fizika: u potrazi za naučnim osnovama svesti, u knjizi: D. Raković, Đj. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996. Za našu metodologiju kvantno-holografskog procesiranja informacija u kontekstu kvantne neuronske holografije i kvantne teorije dekoherencije, pogledati: D. Raković, Biofizičke osnove i granice (kvantno)holističke psihosomatike, u knjizi: V. Jerotić, Đ. Koruga, D. Raković (eds.), Nauka - religija društvo, Bogoslovski fakultet SPC & Ministarstvo vera Republike Srbije, Beograd, 2002, preštampano u knjizi: V. Stambolović (ed.), Alternativni pristupi unapređenju zdravlja, ALCD, Beograd, 2003; D. Raković, M. Dugić, Kvantne i klasične neuronske mreže: implikacije za modeliranje psihosomatskih i kognitivnih funkcija, u knjizi: S. T. Jovičić, M. Sovilj (eds.), Govor i jezik: interdisciplinarna istraživanja srpskog jezika I, IEFPG, Beograd, 2004; D. Raković, Kvantne i klasične neuronske mreže i integrativna medicina: psihosomatsko/kognitivne i religijsko/društvene implikacije, Integrativna medicina ‘06, Beograd, 5-7. maj 2006, preprint plenarnog predavanja; D. Raković, Osnovi biofizike, 3. izd., IASC & IEFPG, Beograd, 2008, Gl. 5; D. Raković, D. Đorđević, M. Plavšić, I. Ćosić, Kvantna medicina: stanje i perspektive, u knjizi: D. Raković, D. Uskoković (eds), Biomaterijali, Institut tehničkih nauka SANU & MRS Srbije, Beograd, 2008; D. Raković, Tesla i kvantno-koherentna stanja svesti: ‘case study’ za razumevanje prirode kreativnosti, u knjizi: M. Benišek, Đ. Koruga, S. Pokrajac (eds.), Tesla: vizije, delo, život, Mašinski fakultet, Beograd, 2007; D. Raković, A. Vasić, Klasično-neuronska i kvantno-holografska informatika: kognitivne implikacije, u knjizi: S. Jovičić, M. Sovilj (eds.), Govor i jezik: interdisciplinarna istraživanja srpskog jezika, II (IEFPG, Beograd, 2008), preprint; D. Raković, Ž. Mihajlović Slavinski, Meridijanske (psiho)terapije i kvantno-holografska informatika: psihosomatske implikacije, u knjizi: S. Jovičić, M. Sovilj (eds.), Govor i jezik: interdisciplinarna istraživanja srpskog jezika, II (IEFPG, Beograd, 2008), preprint; i tamošnje reference. Za osnovne pojmove biofizike, kao i rekapitulaciju osnovnih pojmova kvantne mehanike, statističke fizike i teorije relativnosti, pogledati: D. Raković, Osnovi biofizike, 3. izd., IASC & IEFPG, Beograd, 2008; 2. izd., Grosknjiga, Beograd, 1995.

18

Umesto zaključka: Neobjavljeni intervju Profesore Rakoviću, fokus vaših istraživanja je biofizika i ljudska svest, naročito izmenjena stanja ljudske svesti. Gde zapravo počinje priča o uvidu u introspektivnu stvarnost i kakav je današnji status ovih istraživanja? Fenomen svesti je jedan od najstarijih problema, koji je zaokupljao čoveka još u tribalnim šamanističkim ritualima, a potom i u višemilenijumskim ezoterijsko-religijskim spiritualnim praksama Istoka i Zapada, ali je zbog složenosti problema i metodoloških teškoća ostao do danas nedovoljno naučno osvetljen. U poslednje dve decenije proučavanje fenomena svesti kao najkompleksnije kognitivne funkcije dobija novi impuls – zbog svojih dubokih potencijalnih fundamentalnih i praktičnih implikacija u medicini, nauci i tehnici, filozofiji, umetnosti i religiji – uz nagoveštaj pojave velike sinteze racionalno-naučnog (klasično-redukovanog, u normalnim stanjima svesti) i kreativno-religijskog (kvantno-koherentnog, u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) modusa spoznaje u okvirima nove (kvantno-holografske) holističke paradigme – sa značajnim doprinosima i naše naučne sredine. Preporučio bih zainteresovanim čitaocima popularnu knjigu Majkla Talbota, Holografski univerzum, oslonjenu na radove čuvenih naučnika, kvantnog fizičara Dejvida Boma i neurofiziologa Karla Pribrama, koji ukazuju da bi Univerzum mogao biti džinovski kvantni hologram, vrsta konstrukta uma na granici subjekat/objekat – relativizirajući pitanje da li objektivna stvarnost postoji ili fluktuira između (kvantno-holografskog) implicitnog i (klasično-redukovanog) eksplicitnog poretka!? U knjizi Talbot (i sam ekstrasens!) ukazuje da bi se mnogi misteriozni fenomeni: (i) sinhronicitet, lucidni snovi, ejdetske slike, višestruke ličnosti, (ii) viđenje i terapija aure, vizualizirajuća, hipnotička i čudesna iscelenja, (iii) mistična religiozna, vantelesna i bliska smrti iskustva, (iv) psihometrija, prekognicija, ekstra-senzorna percepcija, (v) psihokineza, materijalizacija, teleportacija – čiji dobro dokumentovani literaturni pregled čini posebnu vrednost ove knjige, mogli objasniti u okviru (još uvek kontroverzne) kvantne holografske paradigme.

Takođe bih preporučio i popularnu knjigu Lin Mektagart, Polje: potraga za tajnim silama svemira, koja potkrepljuje novim eksperimentalnim dokazima i teorijskim konceptima ideju o kvantnoj prirodi i nelokalnosti individualne i kolektivne svesti, čiji dobro dokumentovani literaturni pregled čini posebnu vrednost ove knjige. U knjizi se može naći i da se pripadnici nekih plemena Amazonije okupljaju svako jutro pred zoru kako bi međusobno podelili svoje snove za koje (ispravno!) smatraju da su poruka za čitavo pleme a da je pojedinac samo komunikacioni kanal, kao i da pravu (kvantno-holografsku!) stvarnost predstavljaju snovi, a da je budno (klasično redukovano!) stanje laž (tj. privid, stav koji se inače provlači i kroz religijsko-filozofske sisteme Istoka, kao i Platonovu metaforu o Pećini na čijim zidovima realni neopservabilni spoljašnji svet ima kroz pećinski otvor svoj odraz u iznutra jedino opservabilnom svetu senki!). U knjizi se mogu naći i potvrde uspešnih nelokalnih uticaja molitve na zdravlje u nekim dobro kontrolisanim američkim kliničkim studijama. Svest je, tvrdite, u prelaznim i izmenjenim stanjima povezana sa telom tzv. srebrnom vrpcom? Kakva su savremena i tradicionalna iskustva tog tipa? O odnosu dislocirane svesti i tela postoji iskustvo onih koji su imali kliničku smrt. Posle toga govore da su videli svoje telo na operacionom stolu, i u stanju su čak da tačno opišu vrstu reanimacije koju su im dali lekari. Prema takvim svedočenjima, u ovim stanjima svest je povezana sa telom tzv. ‘srebrnom vrpcom’, koja bi prema našim teorijskim istraživanjima mogla imati prirodu minijaturnog ’wormhole’ prostornovremenskog tunela. Ovaj tunel se kvantno-gravitaciono otvara prilikom dislociranja svesti iz tela, zbog relativističkih mehanizama povezanih sa Anštajnovim principom ekvivalencije, gde je vrlo veliko inercijalno ubrzanje (referentnog sistema elektromagnetnog polja dislocirajuće svesti), koje se pri tom pojavljuje, ekvivalentno vrlo snažnim gravitacionim poljima, u kojima se otvaraju ti tuneli. Uvidi u slična iskustava postoje u svakoj tradiciji, s tim što je terminologija različita u različitim kulturama. Magijski obredi i spiritualni/ religijski rituali uvode kontrolisano čoveka u ta stanja svesti, ukazujući na realnu empirijsku prirodu religijskih i drugih trans-personalnih iskustava različitih religijsko/ezoterijskih tradicija Istoka i Zapada. U 2

kontekstu naših teorijskih uvida, o povezanosti svesti i akupunkturne makroskopske kvantno-holografske elektromagnetno-jonske Hopfildove asocijativne neuronske mreže, ezoterijski pojmovi kao što su astralno telo (manomaya, lingasarira, manovijnana, ka, psyche, finotvarno telo, psihičko telo, duša, ...) i mentalno telo (vijnanamaya, suksmasarira, manas, ba, thymos, noetičko telo, spiritualno telo, duh, ...) mogli bi se biofizički povezati sa vantelesno dislociranim delom (povezanim sa telom minijaturnim ’wormhole’ prostorno-vremenskim tunelom) jonskog akupunkturnog sistema, i sa u njemu sadržanom elektromagnentnom komponentom jonskih mikrotalasnih ultraniskofrekventnomodulisanih struja, respektivno. Govorite o kvantno-holografskom zapisu-informaciji koju možemo da registrujemo samo u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti. Sta se tačno dešava u kontaktu sa kolektivnim nesvesnim? Prema našim teorijskim istraživanjima kvantnih osnova svesti, izmenjena kvantno-holografska stanja svesti ponašaju se kao deo kosmičkog kvantnog holograma i kao takva nose informaciju o celini, što možemo da registrujemo samo u izmenjenim stanjima svesti, poput sna, sanjarenja, meditacije, molitve... Pošto više nije pod pritiskom telesnog okruženja, naša svest tada može da dobije informaciju o kosmičkom kvantnom hologramu kao celini. Povratkom u normalno stanje svesti, iz te kvantno-holografske sume informacija izdvaja se samo jedan član, a drugi nestaju, što je karakteristika prelaska iz kvantnog u klasično stanje svesti (povezana sa tzv. kvantnim kolapsom) – objašnjavajući principijelno neadekvatnu epistemološku racionalizaciju svakog direktnog kvantno-holografskog spiritualno-religioznog mističnog iskustva. Izgleda da se zato mistici svih tradicija slažu da im je sve jasno u tim stanjima svesti, ali imaju problem da drugima i sebi posle objasne to svoje iskustvo! Ovo implicira dva fundamentalno razlikujuća modusa spoznaje individualne svesti, prema jačini sprege svest-telo-okruženje: slabospregnuti kvantno-koherentni direktni modus (u religijsko/kreativnim prelaznim i izmenjenim stanjima svesti, tipa molitve, meditacije, kreativnih sanjarenja, lucidnih snova...) i jako-spregnuti klasičnoredukovani indirektni modus (u perceptivno/racionalno posredovanim 3

normalnim stanjima svesti, tipa čulne percepcije, logičkog i naučnog zaključivanja...) – uz uslove njihove uzajamne transformacije. Tako se čini da nauka zatvara krug, ponovo otkrivajući dva modusa spoznaje i istovremeno postavljajući sopstvena epistemološka ograničenja – kako je to sačuvano milenijumima u šamanističkim tribalnim tradicijama, ili kako je to jezgrovito opisao Patanđali u Joga Sutrama ističući da je mistično iskustvo (samadi) ‘ispunjeno istinom’ i da je ono ‘iznad zaključivanja i svetih spisa’, da bi početkom prošlog veka Berđajev u Filosofiji slobode tu razliku vere i znanja formulisao kao razliku dva načina saznanja, molitvom-posredovanog ‘projavljivanja stvari nevidljivih’ i racionalno-posredovanog ‘projavljivanja stvari vidljivih’!? Tesla je svakako jedna od najmisterioznijih ličnosti čovečanstva. Čini se da se njegova trans-personalna iskustva dele na dva perioda: do 17. godine i posle toga. U čemu je razlika? U mladosti mu se dešavalo da u budnom stanju njegova svest ‘astralno putuje’ izvan granica tela, i to nije bilo vezano samo za predmete već i za osobe. Sa time je prestao da se ‘igra’ u 17. godini, posle čega je koristio svoju tehniku ‘mentalne vizualizacije’ samo u svrhe pronalazaštva. U svakom slučaju, s obzirom na neverovatne uvide i kreativne domete Teslinih introspektivnih iskustava u ovakvim egzotičnim stanjima svesti (podvođenih u njegovo vreme pod ‘nefizikalne’ pojave!), postaje jasnija i njegova uverenost da ‘kada počnemo proučavati nefizikalne pojave, napredovaćemo za deset godina više nego za sve vekove dosad’. Vi ste se dosta bavili Teslinim kreativnim otkrićima u izmenjenim stanjima svesti? Beleži li istorija čovečanstva još neki primer genijalnog stvaranja u ovim stanjima? Tesla je perfektan, dobro dokumentovan, primer da je kreativnost manifestacija trans-personalnih kvantno-holografskih izmenjenih stanja svesti. On je i u budnom stanju imao sposobnost vizualizacije, video je tako žive slike aparata koje je kasnije izumeo, da je mislio da može da ih dodirne. Takvom meditativnom vizualizacijom u budnom stanju uvodio je sebe u izmenjeno stanje svesti, imao je ‘ejdetske slike’, kako se to naziva u psihologiji. U početku fiksne, a kasnije i promenljive, tako da je mogao da vidi neki motor kako se okreće. Posebno je zanimljivo da za 4

uvakav direktni način spoznaje, Tesli uopšte nije bila potrebna teorijska primena elektromagnetike: ‘Za manje od dva meseca razvio sam sve tipove motora i modifikacije sistema, sada poznate pod mojim imenom ... bilo je to mentalno stanje sreće tako potpuno za kakvo sam ikad znao u životu. Ideje su dolazile u neprekidnom toku i jedina teškoća koju sam imao bilo je da ih čvrsto zgrabim’. Slična kvantno-holografska kreativna iskustva imao je i Mocart, koji je u svojim izmenjenim stanjima svesti direktno dobijao kompletnu kompoziciju, i imao je problem samo da je zapiše! Zato je on i govorio da ne komponuje, već prima muziku iz božanskog izvora. Po vašem mišljenju, da li je moguće staviti pod punu kontrolu ovakve kreativne sposobnosti? Naša teorijska istraživanja predviđaju neobična anticipativna svojstva psihe, kako u kvantno-holografskim kratkotrajnim kvantnokoherentnim prelaznim stanjima svesti, tako i u kvantno-gravitacionotunelirajućim (kvantnom kolapsu sličnim) mentalno-kanalisanim transpersonalnim-komunikacijama vantelesno-dislociranog elektromagnetnojonskog dela akupunkturnog sistema/svesti sa potonjom (kvantnom kolapsu sličnom) klasično-redukovanom ekstra-senzornom-percepcijom mentalno adresiranog vantelesnog komplementarnog okruženja (koje može biti i Jungov ‘arhetip’ problema-sa-rešenjem na nivou kvantnoholografske kolektivne svesti, što svakako budi asocijacije i na Platonov svet ideja!). Da bi se potom, po povratku dislocirane svesti u telo, tako dobijena informacija osvestila do nivoa normalnog stanja svesti, potrebno je da savlada dva filtra: akupunkturno/nervni pragovni filter (koji zahteva ‘emocionalnu obojenost’ rešavanog problema) i moždani fronto-limbički prioritetni filter (koji zahteva ‘emocionalno-misaoni prioritet’ rešavanog problema). Svi gore pomenuti uslovi se u budnom stanju mogu realizovati u prolongiranom kvantno-koherentnom stanju kreativnog sanjarenja i meditacije (sa mentalnim adresiranjem rešavanog problema, što je Tesla i činio upornim mentalnim fokusiranjem na rešavani problem), dok se u periodu uspavljivanja oni mogu realizovati pri kvantno-koherentnim prelaznim stanjima poput molitve pred spavanje, kao i kvantnokoherentnim stacionarnim stanjima REM-sanjanja (sa prethodnom intenzivnom koncentracijom na samu molitvu ili rešavani problem pre 5

spavanja, uz potonje pojačanje dobijenog klasično-redukovanog asocijativno povezanog odgovora najčešće u formi simboličkog ‘lucidnog sna’, kojeg treba pravilno interpretirati u kontekstu unutrašnje lične simbolike pojedinca, koja je vrlo često asocijativno vezana za imena lica, okruženja... kao i sam emocionalni i spiritualni kontekst pitanja i odgovora iz lucidnog sna...). Svakako, za rešavanje konceptualno složenih naučnih problema potrebno je i da je pojedinac ekspert u datoj oblasti, kako bi se potom naučno racionalizovao odgovor koji predstavlja odgovarajući naučni pomak. Isto važi i za umetnička kreativna iskustva i njihove potonje ekspresije odgovarajućim umetničkim sredstvima, pri čemu sama umetnička dela potom predstavljaju i svojevrsne mentalne adrese Jungovih ‘arhetipova’ sa kojima je umetnik bio u trans-personalnoj komunikaciji tokom akta kreacije (pa zato i duboki umetnički doživljaji publike mogu imati jaku spiritualnu notu, kroz spontano mentalno adresiranje umetničke publike na remek delo i emocionalno-indukovano pobuđivanje u prelazno stanje svesti). Slično važi i za duboke spiritualne doživljaje vernika kroz mentalno adresiranje na ikone i relikvije. Kako stvari stoje sa trans-personalnim interakcijama na globalnom nivou? Čini se da cela civilizacija ima opterećenu kolektivnu svest? Razmene informacija na trans-personalnom nivou nisu nepoznanica na Dalekom istoku. U tibetanskoj medicini, čak, mogu na osnovu toga da dijagnostikuju stanje pacijenta, i posredno njegove rodbine, prijatelja i (ne)prijatelja. Jer, u pomenutim dislociranim stanjima svesti mi dobijamo informacije ali ih i razmenjujemo sa drugima (što je Jung formulisao kao sinhronicističke veze na nivou kolektivnog nesvesnog), i ta razmena informacija teče neprekidno na nesvesnom ekstra-senzornom kvantnom nivou, jer su u našoj svesti utisnute mentalne adrese ljudi koje volimo ili sa kojima imamo konflikte, kroz stvorena misaona opterećenja. Tako se brigom predaka za potomstvo zapravo čini loša usluga potomcima, jer im se prepisuju sva opterećenja koja ti preci poseduju. Na Istoku se to zove loša karma, kod nas greh, koji se prema hrišćanstvu prenosi na nekoliko narednih generacija (koji može potom da se somatizuje kvantno-holografskom projekcijom sa nivoa akupunkturnog sistema na nivo genoma, menjajući morfogenezu organizma). 6

Ovo može predstavljati biofizičku osnovu (kvantno)holističke globalne psihosomatike, sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti trans-personalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih kolektivnih memorijskih atraktora (koji će nereprogramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se trans-personalno i nesvesno prenose). Tako se čini da je ustvari kompletna psihosomatika kvantni hologram, što asocira na fundamentalno hinduističko otkriće ’Atman je Braman’ (odnosno da u meditativnom stanju svesti niži hijerarhijski nivo individualne svesti sadrži informaciju o višem hijerarhijskom nivou kosmičke kolektivne svesti). Pomenuta kvantno-holografska slika implicira i da kvantnoholografski hijerarhijski delovi nose informaciju o celini, omogućujući suptilnu kvantno-informacionu fraktalnu spregu između različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi (uočenih u tradicionalnoj kineskoj akupunkturi, ali i u savremenoj trans-personalnoj psihologiji). Najfascinantnija manifestacija ovakve fraktalne sprege jeste matematičko otkriće ‘Biblijskog koda’ na nivou preferencija kolektivne i individualne istorije kodirane u Mojsiju-predatom-Petoknjižju Starog Zaveta na g. Sinaju pre 3000 godina, koje se može interpretirati kao posledica kvantno-holografske sprege kosmičke kolektivne svesti (Boga!?) i njene svake izvorne manifestacije (uključujući Petoknjižje Starog Zaveta, kao i svaku individualnu svest). Kakve su šire implikacije ovih saznanja? Otkriće preferencija u ’Biblijskom kodu’ ipak ne znači striktni determinizam Istorije postojećim stanjem kolektivne svesti – jer njeni memorijski atraktori mogu (i moraju!) biti reprogramirani milosrdnom molitvom za druge, tako uklanjajući interpersonalna opterećenja kvantno-holografske Hopfildove neuronske mreže kolektivne svesti i ostavljajući prostor za slobodnu volju i uticaj na buduće preferencije. Ovo implicira duhovnu obavezu svakoga da rastereti svoje mentalno okruženje i tako doprinese potpunom rasterećenju kolektivne svesti i ‘kraju istorije’ sukoba, čime se daje puni smisao životu svakog pojedinca (i redefiniše njegov značaj i potencijalna istorijska odgovornost, kroz optimizaciju molitvom preferencija kvantno-holografske kolektivne svesti) bez obzira na njegov socijalni status i njegovu 7

religijsku tradiciju (opredeljenu za spasenje duše dostizanjem ponovnogsjedinjenja (re-ligare/joga) sa duhovnim praizvorom (Carstvo Božje u hrišćanstvu/Braman u hinduizmu)) – što je svakako fundamentalno pitanje i mentalne higijene i građanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i građanskog morala. To ukazuje i na puni značaj religijskog isihastičkog obrazovanja i ponašanja, i na suptilni putokaz za duhovnu obnovu čitave civilizacije sa teško obremenjenom kolektivnom svešću – jasno demonstrirajući ultimativnu neophodnost redefinisanja globalnih edukativnih/informacionih/ političkih ciljeva, sa preorijentacijom prema holističkim blagim akcijama za globalna rešenja ‘svetskog društva rizika’.

8

Dodatak 2: Kvantno-koherentni i klasično-redukovani modusi svesti: religijske i epistemološke implikacije1 Želim da znam kako je Bog stvorio ovaj svet. Nisam zainteresovan za ovaj ili onaj fenomen, i spektar ovog ili onog elementa. Hoću da spoznam Njegove misli, sve ostalo su sitnice. Albert Ajnštajn Gore navedene reči slavnog Alberta Ajnštajna ukazuju da je paradigma moderne teorijske fizike dosegla tako fantastične granice, koje često prevazilaze najmaštovitije epistemološke filozofske teorije, i otvaraju pitanje samih granica naučno-fizičkog saznanja. Istovremeno, savremena istraživanja indeterminističkih kvantnih osnova svesti [1-8], kao i kvantno-holografskih informacionih svojstava svakog kvantnog sistema [5], ukazuju na fundamentalno dva različita modusa saznanja [8]: direktan religijsko/kreativni (karakterističan za kvantno-koherentna prelazna i izmenjena stanja svesti) i indirektan čulno/racionalno posredovani (karakterističan za klasično-redukovana normalna stanja svesti) – što ukazuje i na principijelno neadekvatnu informacionu racionalizaciju svakog kvantno-holografskog spiritualno/ religioznog mističnog iskustva. Da li to nauka zatvara krug, ponovo otkrivajući dva različita modusa spoznaje i istovremeno postavljajući i sopstvena epistemološka ograničenja – kako je to sačuvano milenijumima u šamanističkim tribalnim tradicijama [9], ili kako je pre više od dva milenijuma jezgrovito opisao Patanđali u Joga sutrama [10,11], ističući da je mistično iskustvo (samadi) ‘ispunjeno istinom’ i da je ono ‘iznad zaključivanja i svetih spisa’, da bi početkom prošlog veka Berđajev u Filosofiji slobode [12] tu razliku vere i znanja formulisao kao razliku 1

Poglavlje D. Rakovića u knjizi: V. Jerotić, M. Arsenijević, P. Grujić, D. Raković (ured.), Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007, prezentovano na istoimenom simpozijumu Srpskog filozofskog društva, Beograd, 2005; preprint u zborniku: B. P. Inić, D. Milačić, L. Cvijić (ured.), Kreatori budućnosti: Nikola Tesla i Albert Ajnštajn, FTB Univerziteta BK, Beograd, 2007, prezentovano na dvodelnom simpozijumu 2006.

dva načina saznanja, molitvom-posredovanog ‘projavljivanja stvari nevidljivih’ i racionalno-posredovanog ‘projavljivanja stvari vidljivih’? Simpozijum ‘Religija i epistemologija’ prilika je za novo sagledavanje granica ova dva modusa spoznaje, kako iz ugla filozofije i religije, tako i iz ugla fizike i drugih prirodnih nauka, uz istovremeni omaž velikom Albertu Ajnštajnu, čija neprolazna naučna otkrića danas duboko prožimaju i ovakva epistemološka razmatranja. I mogu pomoći da shvatimo da su naše racionalizacije ipak samo aproksimacija jedinstvene (kvantno)holističke stvarnosti, i da su sve podele koje nas najpre bezazleno razdvajaju a potom spontano rađaju velike konflikte – tragični nesporazum duhovno nezrele (istorijske) epohe civilizacije [13-15]. Makroskopski kvantni efekti u biofizici: akupunkturni sistem, svest i holistička psihosomatika Danas preovlađujuća naučna paradigma je da se procesiranje informacija na nivou centralnog nervnog sistema odigrava posredstvom hijerarhijski organizovanih i povezanih neuronskih mreža [16,17]. Izgleda da se ova hijerarhija bioloških neuronskih mreža spušta sve do subćelijskog citoskeletalnog nivoa, za koji neki istraživači veruju da predstavlja interfejs između neuralnog i kvantnog nivoa [2] – za koji se nedavno ispostavilo da u Fejnmanovoj propagatorskoj verziji Šredingerove jednačine ima matematički formalizam analogan Hopfildovoj asocijativnoj neuronskoj mreži [5]. Pomenuta analogija otvara i dodatno fundamentalno pitanje kako sa kvantnog paralelno procesirajućeg nivoa nastaje klasični paralelno procesirajući nivo, što je inače i generalni problem veze kvantnog i klasičnog nivoa u kvantnoj teoriji dekoherencije [18]; naravno, isto pitanje je blisko povezano i sa fundamentalnom prirodom svesti, čija indeterministička svojstva slobodne volje [3,4,7] i druge holističke manifestacije poput prelaza svesno/nesvesno i prožimanja tela svešću [6], prelaznih stanja svesti [7] i izmenjenih stanja svesti [19] – nužno ukazuju da neke manifestacije svesti moraju imati dublje kvantno poreklo, sa značajnim psihosomatskim implikacijama. Naime, kako pokazuju kvantno-koherentne karakteristike ruskoukrajinske škole mikrotalasne rezonantne terapije (MRT) [20,21], akupunkturni sistem je jedini makroskopski kvantni sistem u našem telu (dok mozak izgleda ipak to nije [22]) koji može biti povezan sa svešću 2

[23]; a pošto nedavna teorijska istraživanja pokazuju da svaki kvantni sistem ima formalnu matematičku strukturu kvantno-holografske Hopfildove asocijativne neuronske mreže [5] – to se memorijski atraktori kvantno-holografske akupunkturno-meridijanske mreže mogu tretirati kao psihosomatski individualni poremećaji koji predstavljaju (kvantno)holističke mikrotalasne ultraniskofrekventno-modulisane zapise – što može predstavljati biofizičku osnovu (akupunkturno privremenoreprogramabilne!) (kvantno)holističke lokalne psihosomatike [7,8,24] (v. Sl. 1). Naime, prema tibetanskoj tradicionalnoj medicini akupunkturna procedura mora se ponavljati svakih nekoliko meseci [25] – verovatno kao posledica obnovljenih pacijentovih mentalnih opterećenja iz njegovog mentalnog-transpersonalnog-okruženja blisko povezanih rođaka/(ne) prijatelja/pokojnika, koji su ostali nereprogramirani na nivou kvantnoholografske kolektivne svesti [8], što podržava i tibetanska puls dijagnostika bazirana na 20 pulseva, koja omogućava preciznu dijagnozu psihosomatskih poremećaja ne samo pacijenata već i njihovih članova familije i (ne)prijatelja. Istovremeno, pomenuta analogija matematičkih formalizama Hopfildove asocijativne neuronske mreže i Fejnmanove propagatorske verzije Šredingerove jednačine ukazuje na kolektivnu svest kao moguće ontološko svojstvo samog fizičkog polja [7,8] sa različitim mikrokvantnim i makrokvantnim (i nebiološkim i biološkim) eksitacijama, što je i široko rasprostranjena teza istočnjačkih ezoterijsko/religijskih tradicija [26] – pa onda memorijski atraktori kvantno-holografske prostornovremenske mreže kolektivne svesti mogu biti tretirani kao psihosomatski kolektivni poremećaji koji predstavljaju generalizovane (kvantno) holističke povezane-sa-poljem zapise (uključujući inter-personalna isihastičkommolitvom konačno-reprogramabilna opterećenja [8,27]) – što može predstavljati biofizičku osnovu (kvantno)holističke globalne psihosomatike [7,8,24] (v. Sl. 1) – sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti trans-personalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih kolektivnih memorijskih atraktora (koji će nereprogramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se trans-personalno i nesvesno prenose).

3

Slika 1. Šematska prezentacija memorijskih atraktora mikrotalasnog (MT/isprekidana linija) ultraniskofrekventno (UNF/puna linija) modulisanog EM/jonskog kvantno-holografskog akupunkturnog sistema/svesti k-tog organizma u prostoru energija-stanje ( ES , φ k

k

atrakcije osnovnog (zdravog) MT stanja φ ko

Sk

) sistema Sk: k 0 S – oblast

Sk

k

; k1 S

k

i k2 S

k

– oblasti

atrakcije dva pobuđena (psihosomatski poremećena) MT stanja φ k1

φk

2

Sk

Sk

i

(kakvih prema tibetanskoj medicini može biti i više stotina [25]),

modulisanih mnoštvom nisko-amplitudskih UNF stanja moždanih hijerarhijskih neuronskih mreža. Gornji prikaz se može generalizovati i na kvantnoholografsku kolektivnu svest, sa religijsko/društvenim implikacijama o neophodnosti trans-personalnog spiritualnog kvantno-holografskog brisanja svih nepoželjnih bočnih memorijskih atraktora (koji će nereprogramirani molitvom inače vremenom dovesti do razvoja psihosomatskih bolesti ili međuljudskih sukoba u ovoj i/ili narednim generacijama kojima se trans-personalno i nesvesno prenose ova memorijska opterećenja na nivou kolektivne svesti).

Tako se čini da je ustvari kompletna psihosomatika kvantni hologram, i da se to odnosi i na kolektivnu i na individualnu svest, što asocira na hinduistički odnos Braman/Atman, kao celine i dela u kome je sadržana informacija o celini [11,26]. Pomenuta kvantno-holografska slika implicira i da kvantno-holografski hijerarhijski delovi nose 4

informaciju o celini, omogućujući suptilnu kvantno-informacionu fraktalnu spregu između različitih hijerarhijskih nivoa u Prirodi: kvantno-holografski povratni uticaj akupunkturnog sistema na ćelijske konformacione enzimske promene i ekspresiju genoma [28], uz uzajamnu kvantno-informacionu kontrolu ontogeneze i morfogeneze (dakle i makroskopski ’downward causation’ [29], a ne samo obrnuti mikroskopski ’upward causation’, i to počev od prve deobe oplođene jajne ćelije kojom započinje i diferenciranje akupunkturnog sistema električno-sinaptičkih ‘gap-junction’ spojeva [30]), kao i fraktalnoinformacionu spregu drugih hijerarhijskih nivoa [31] (od kojih je svakako najfascinantnije matematičko otkriće ‘Biblijskog koda’ na nivou preferencija kolektivne i individualne istorije, kodiranih u Mojsiju-predatom-Petoknjižju Starog Zaveta na g. Sinaju pre 3000 godina – što se može interpretirati kao posledica kvantno-holografske sprege kosmičke kolektivne svesti (Boga!?) i njene svake izvorne manifestacije (uključujući Petoknjižje Starog Zaveta, kao i svaku individualnu svest!). U tom kontekstu, moglo bi se reći da postoje tri linije fronta psihosomatske medicine: (a) prva je duhovnost, koja kroz molitvu za druge trajno uklanja uzajamne memorijske atraktore na nivou kolektivne svesti; (b) druga je tradicionalna istočnjačka holistička medicina i dubinska psihoterapija, koja privremeno uklanja memorijske atraktore na nivou akupunkturnog sistema/individualne svesti i sprečava ili ublažava njihovu somatizaciju, kao posledicu nemara na prvom nivou; (c) treća je konvencionalna zapadnjačka medicina, koja kroz imunologiju, farmakologiju, preventivnu dijagnostiku i hirurgiju sprečava ili ublažava somatizovane posledice nemara na prva dva nivoa. Posebno treba istaći, da nužne aktivnosti na drugom i trećem nivou, uz zanemarivanje prvog, imaju za posledicu dalje prenošenje memorijskih atraktora na nivou individualne i kolektivne svesti u ovoj i narednim generacijama, samo nagomilavajući kvantno-holografska opterećenja koja prouzrokuju potom ne samo bolesti, već i međuljudske sukobe, ratove i druga stradanja. U nastavku, fokusiraćemo se posebno na kvantne osnove svesti i slobodne volje, na povezanost kvantnog kolapsa talasne funkcije i svesti (sa transpersonalno/religijskim implikacijama), i na povezanost kvantnih i klasičnih neuronskih mreža sa dva modusa svesti (sa kognitivno/ epistemološkim implikacijama).

5

Kvantni kolaps talasne funkcije i svest: transpersonalno/religijske implikacije

Indeterminističke karakteristike slobodne volje ukazuju da (sa njom povezana) svest mora igrati suštinsku ulogu u kvantnom kolapsu talasne funkcije [3,4,7,8], jedinom indeterminističkom svojstvu kvantne mehanike, koji još ima manifestno otvorene probleme fizičke prirode nelinearnog kolapsa i relativistički nekonzistentnog trenutnog delovanja na daljinu nelokalnog kolapsa talasne funkcije [4,7,8]. Jedno od rešenja problema (nelinearnog) kolapsa predložio je Penrouz [1] u gravitaciono-indukovanoj redukciji talasnog paketa, u kojem gravitaciono polje aparature uključeno u superpoziciju korespondentnih mogućih probabilističkih stanja merne aparature implicira superpoziciju različitih prostorno-vremenskih geometrija, pa kada ove geometrije postanu dovoljno različite (na Plank-Vilerovoj skali ~ 10-35 m) to implicira prestanak standardne probabilističke superpozicije stanja kvantni sistem/merna aparatura (kvantno nedefinisane u striktno razdvojenim prostorno-vremenskim geometrijama) pa Priroda mora izabrati jedno od njih čime izaziva objektivnu redukciju talasnog paketa. (A što se tiče nealgoritamskih kvantno-gravitacionih aspekata svesti [1], Penrouz je pokušao da potraži postojanje dovoljno izolovanih relevantnih makroskopskih kvantnih stepeni slobode u mikrotubularnim citoskeletalnim strukturama neurona, što je Tegmark u svom radu podvrgao žestokoj kritici [22].) Saglasno autorovom biofizičkom kvantno-relativističkom modelu svesti [7], slična objektivna redukcija talasnog paketa može imati kvantno-gravitaciono poreklo u minijaturnim prostorno-vremenskim ’wormhole’ tunelima visoko neinercijalnih mikročestičnih interakcija u situacijama sličnim kvantnom merenju (potpuno ekvivalentnim, prema Ajnštajnovom principu ekvivalencije, snažnim gravitacionim poljima – u kojima se otvaraju ’wormhole’ tuneli [32]). Na pitanje kako je moguće da takvi visoko ne-inercijalni mikročestični procesi sa neizbežnim otvaranjem minijaturnih wormhole-tunela nisu bili uzeti u obzir unutar kvantne mehanike koja je uprkos tome ekstremno tačna teorija(?) – može se dati odgovor da jesu(!) ali implicitno u okviru fon Nojmanovog projekcionog postulata [3] kako bi se dobio kvantnomehanički kolaps talasnog paketa u situacijama sličnim kvantnom merenju – implicirajući 6

da je fon Nojmanov ad hoc projekcioni postulat baziran na kvantnogravitacionim fenomenima [7], koji su na dubljem nivou od nerelativističkih kvantno-mehaničkih! S druge strane, nelokalnost kolektivne svesti [4,7], kao džinovske prostorno-vremenske asocijativne neuronske mreže sa raspodeljenim individualnim svestima (koje su vezane za telesne akupunkturne EM/jonske mikrotalasne ultra-niskofrekventno-modulisane kvantnoholografske neuronske mreže [7,8], i koje međusobno interaguju kvantno-gravitaciono u prelaznim stanjima individualnih svesti [7,8]), može objasniti (prividno) trenutno delovanje na daljinu u (nelinearno) kvantno-gravitaciono indukovanom i (nelokalno) kanalisanom kolapsu posredstvom kolektivne svesti [7]. Istovremeno, analogija matematičkih formalizama Hopfildove asocijativne neuronske mreže i Fejnmanove propagatorske verzije Šredingerove jednačine [5] – zaista ukazuje na kolektivnu svest kao moguće ontološko svojstvo samog fizičkog polja [7,8] sa različitim mikrokvantnim i makrokvantnim (i nebiološkim i biološkim, i realnim i virtuelnim) eksitacijama, što je i široko rasprostranjena teza istočnjačkih ezoterijsko/religijskih tradicija [26]. Relikt pomenutih mikroskopskih procesa ostao je na makroplanu u prelaznim stanjima individualne svesti (kao visoko neinercijalnim procesima van-telesnog prostorno-vremenskog kvantno-gravitacionog mentalno-kanalisanog tuneliranja dela akupunkturne EM/jonske kvantno-holografske neuronske mreže), što predstavlja biofizičku osnovu [7] za mnoge trans-personalne komunikacije bez prostorno-vremenskih barijera (prekognicija i druge ezoterijske pojave i van-telesna iskustva [33], eksperimenti sa molitvom [34] i drugim nelokalnim interakcijma [35-37]) – kod kojih neophodnost mentalnog adresiranja na metu implicira i jednoznačni ontološki ličnosni aspekt individualne ljudske svesti [7,8], što je široko rasprostranjena teza hrišćanske religijske tradicije [27]. Ono što se zaista anticipira u prelaznim stanjima individulne svesti može biti vremenski evoluirano kvantno-holografsko stanje ’polja’ kosmičke kolektivne svesti (i njenog komplementarnog ’čestičnog’ kosmičkog okruženja) kojem kvantno-holografska stanja individualne svesti imaju pristup, kao konstitutivni deo kosmičke kolektivne svesti – što se kvantno-mehanički opisuje njihovom determinističkom unitarnom evolucijom upravljanom Šredingerovom (ili Fejnmanovom propagator7

skom) jednačinom, bez kolapsa (usled odsustva komplementarnog vankosmičkog okruženja!). U tom pogledu, sasvim je moguće da postoje jake preferencije za individualnu i kolektivnu budućnost, upravljane inter-personalnim mentalnim opterećenjima, kako se široko tvrdi u tradicijama Istoka [26], što verovatno podržava i savremeno matematičko otkriće skrivenog ’Biblijskog koda’ [31]. Međutim, anticipirano stanje može se redefinisati izmenom trenutnog stanja nekoliko kvantnoholografski mentalno/emocionalno među-povezanih individualnih svesti participirajućih u kolektivnoj svesti, tako menjajući anticipirane preferencije za individualnu i kolektivnu budućnost [7]. Ovo ostavlja prostor za slobodnu volju, implicirajući da je najefikasnija mogućnost za uticaj na budućnost praktikovanje molitve za druge sa kojima smo emocionalno povezani (rodbinu, (ne)prijatelje, umrle), ne-Šredingerovski neunitarno kvantno-gravitaciono posredovane moćnim i pročišćenim EM/jonskim eksitiranim vakuumskim arhetipskim makro-kvantnim spiritualnim strukturama iz religijskih tradicija (uklanjajući u tim interakcijama kao neto-efekat međusobne konflikte dve osobe interagujuće kroz posredovanu molitvu), u saglasnosti sa pravoslavnom tradicijom isihazma [27] i filozofijom slobode Berđajeva [12]! S druge strane, spontane trans-personalne komunikacije sa razmenom informacija u prelaznim stanjima individualne svesti imaju negativne efekte, jer dovode do globalnog povećanja psihosomatskih opterećenja na nivou makroskopske kvantne prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti – što predstavlja ’motor istorije’. Jedini fenomen koji smanjuje ova opterećenja je molitva za druge sa kojima postoji emoconalna povezanost (bližnje, (ne)prijatelje, umrle), posredovana moćnim i pročišćenim EM/jonskim spiritualnim strukturama iz religijskih tradicija – pa zaista predstavlja biofizičku osnovu (kvantno)holističke globalne psihosomatike [7,8] – dok druge metode integracije ličnosti, poput meditacije [19] (kao izmenjenog stanja svesti, koje doprinosi ubrzanoj integraciji svesnih i nesvesnih nivoa ličnosti [7,38] sa značajnim anti-stres efektima [39]), dubinskih psihoterapeutskih tehnika [40] (usmerenim na prepoznavanje nesvesnog konflikta i njegovo osvešćivanje [38]), ili meridijanskih (psihoenergetskih) terapija [23] (sa ubrzanim uklanjanjem fobija, alergija i drugih poremećaja, kroz ’rasplinjavanje’ i asocijativnu integraciju memorijskih atraktora psihosomatskih problema pri sukcesivnom dodirivanju odabranih akupun8

kturnih tačaka i uz vizualizaciju psihosomatskih problema [8]) – imaju karakter holističke lokalne psihosomatike i privremene efekte na nivou individualne svesti [7,8], pošto nereprogramirani međuljudski konflikti u drugim osobama uzrokuju njihovo (nesvesno) ponovno transpersonalno indukovanje u prvu osobu (koja je tako uzaludno individualno radila na integraciji ličnosti!) u prelaznim stanjima svesti tih osoba, tako reindukujući prethodno opterećenje kolektivne svesti. Treba posebno podvući realnu biofizičku prirodu religijskih i drugih trans-personalnih iskustava vezanih za prelazna stanja svesti, što objašnjava zašto su ti fenomeni kratkotrajni i slabo reproduktivni, kao i zašto se najlakše mentalno kontrolišu neposredno pred ulazak u izmenjeno stanje svesti, poput spavanja [7] – što je u skladu sa višemilenijumskim empirijskim iskustvima različitih religijsko/ezoterijskih tradicija Istoka i Zapada [26,27], ukazujući na istu biofizičku osnovu ovih fenomena u svim religijsko/ezoterijskim tradicijama, jer je i kognitivni aparat ljudi svih tradicija isti [41]. Na istoj tradicionalnoj liniji, treba dodati da saglasno teorijskoj povezanosti svest/akupunkturna makroskopska kvantno-holografska EM/jonska asocijativna neuronska mreža [7,8,24], ezoterijski pojmovi kao što su astralno telo (manomaya, lingasarira, manovijnana, ka, psyche, finotvarno telo, psihičko telo, duša, ...) i mentalno telo (vijnanamaya, suksmasarira, manas, ba, thymos, noetičko telo, spiritualno telo, duh, ...) [26,27] mogu se biofizički povezati sa vantelesno dislociranim delom (povezanim sa telom minijaturnim ’wormhole’ tunelom) jonskog akupunkturnog sistema, i sa u njemu sadržanom EM komponentom jonskih MT UNFmodulisanih struja, respektivno; u istom kontekstu, jonske kondenzacije u strukturiranom akupunkturnom sistemu, sa EM komponentom jonskih struja u njima, ponašaju se kao distribuirani centri svesti (čakre); konačno treba istaći i jonsku prirodu eterične vitalnosti (ći, prana, pneuma, mana, bioenergija, ...) i eteričnog tela (povezanog sa nediferenciranim jonima, sveprisutnim u organizmu i suštinski važnim za mnogobrojne biohemijske procese). Tako se svi trans-personalni fenomeni mogu teorijski interpretirati [7,8] kroz intencionalno mentalno kontrolisano nelokalno biološko (ne-Šredingerovo) kvantno-gravitaciono tuneliranje operatorove individualne svesti sa prethodnim mentalnim adresiranjem na deo kolektivne svesti mete u njegovim prelaznim stanjima svesti 9

(kratkotrajnim i zato ne lako reproduktivnim [33]), tako intencionalno kanališući kompozitno stanje ’polja’ kolektivne svesti mete-pod-uticajem-operatora ( Φ S → Φ i S ), i automatski utičući na komplementarni ( Ψ E → Ψi E )

’čestični’ izlaz mete-pod-uticajem-operatora u ne-Šredingerovom kvantno-gravitacionom

upravljanju procesa sličnom ( Φ Ψ = ∑ a j Φ j Ψj → Φi S E j

S

E

S

(nelinearnom) Ψi E ).

kolapsu

Rezimirajući napred rečeno, čini se da je zato praktikovanje molitve za druge sudbinsko individualno i društveno pitanje, nezavisno od razlika religijskih tradicija i dogmatskih sistema – jer bolji pojedinci znače i bolje društvo – koje je zbog svojih restriktivnih zakona nužno ‘starozavetno’, ali pojedinci kroz dosledno ‘novozavetno’ ponašanje i milosrdnu molitvu za druge stvaraju i bolje i uspešnije društvo sa smanjenim opterećenjima kolektivne svesti, sa manje međuljudskih sukoba i psihosomatskih bolesti, u kojem se u krajnjoj liniji i sami zakoni doživljavaju manje restriktivno. Ovo implicira duhovnu obavezu svakoga da rastereti svoje mentalno okruženje i tako doprinese potpunom rasterećenju kolektivne svesti i ‘kraju istorije’ sukoba, čime se daje puni smisao životu svakog pojedinca (i redefiniše njegov značaj i potencijalna istorijska odgovornost, kroz optimizaciju molitvom preferencija kvantno-holografske kolektivne svesti) bez obzira na njegov socijalni status i njegovu religijsku tradiciju (opredeljenu za spasenje duše dostizanjem ponovnog-sjedinjenja sa duhovnim praizvorom (yoga/religare), krajnjeg mističnog stanja nirvane u tradicijama Istoka [10,11,19,26,41] ili Carstva Božjeg u tradicijama Zapada [11,12,27, 39,41]) – što je svakako fundamentalno pitanje i mentalne higijene i građanske pristojnosti, odnosno i duhovnog i građanskog morala [13]. To ukazuje i na puni značaj religijskog isihastičkog obrazovanja i ponašanja – demonstrirajući ultimativnu neophodnost redefinisanja globalnih edukativnih/informacionih/političkih ciljeva, sa preorijentacijom prema holističkim blagim akcijama za globalna rešenja svetskog društva rizika [14]!

10

Kvantne i klasične neuronske mreže i dva modusa svesti: kognitivno/epistemološke implikacije

U nastavku treba istaći i dva kognitivno/epistemološka modusa svesti [8]: kvantno-koherentni direktni (religijsko/kreativni, u izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) i klasično-redukovani indirektni (čulno/ racionalno posredovani, u normalnim stanjima svesti) – na koja se mogu primeniti teorijske metode asocijativnih neuronskih mreža i kvantne neuronske holografije [5] kombinovane sa kvantnom teorijom dekoherencije [42-44]. Direktni kognitivno/epistemološki modus individualne svesti mogao bi biti vezan za neposrednu i slabu komunikacionu spregu svestokruženje kroz kvantno-holografsku spregu Hopfildove EM-jonske akupunkturne mreže individualne svesti i kvantno-holografske/kvantnogravitacione prostorno-vremenske mreže kosmičke kolektivne svesti (karakteristično za kvantno-koherentna prelazna i izmenjena stanja svesti u religijsko/ezoterijskim mističnim transpersonalnim komunikacijama, uključujući kvantno-holografsku anticipaciju u intuiciji, prekogniciji i dubokim kreativnim umetničkim i naučnim uvidima [7,8,45] – što se potom kvantnim kolapsiranjem u klasično/normalno stanje svesti, kroz ponovo uspostavljenu jaku spregu kvantno-holografskih sadržaja svesti sa telesnim okruženjem, dalje indirektno jezički/umetnički/naučno filtrira moždanim hijerarhijskim neuronskim proširenim retikularnotalamičkim aktivirajućim sistemom (ERTAS [17]), klasično-redukujući tako direktno dobijeni kvantno-koherentni informacioni sadržaj – time objašnjavajući i principijelno ograničenu epistemološku racionalizaciju svakog direktnog kvantno-holografskog religijsko/kreativnog iskustva, uključujući dogmatske, naučne ili umetničke ontološke pretenzije [46]). Neophodnost neposredne kvantno-holografske sprege individualne i kosmičke kolektivne svesti zahteva slabu van-telesnu kvantnokomunikacionu spregu svest-okruženje, odnosno prethodno reprogramiranje svih psihosomatskih opterećenja (očišćenje od posesivne vezanosti za druga bića ili objekte, koje bi kao opterećujuće ‘mentalne adrese’ dovele do kvantnog projektovanja mentalno-kanalisane tunelirane svesti na odgovarajuće van-telesno okruženje, i time do klasičnoredukovanog van-telesnog ekstra-senzornog opserviranja mentalnoadresiranog okruženja) – pa je zato i razumljiv napor mistika svih 11

tradicija da kroz spiritualnu praksu (molitvu, meditaciju, ...) prethodno očiste svest/dušu i tako dosegnu svoj konačni eshatološki cilj (Carstvo Božje, nirvanu, ...), odnosno post-mortem spasenje (bezgrešne, nevezane) duše [26,27]. Indirektni kognitivno/epistemološki modus individualne svesti mogao bi biti vezan za jaku komunikacionu spregu svest-telo-okruženje posredstvom prostorno-vremenski ograničenih čulnih senzacija obrađivanih klasično/elektrohemijskim moždanim neuronskim mrežama i racionalno filtriranih u svesni sadržaj aproksimativnim empirijsko/umetničko/ naučnim konceptima zavisnim od kulturno/naučne tradicije i obrazovanja pripadnika jedne društvene zajednice (karakteristično za klasičnoredukovana normalna stanja individualne svesti u svakodnevnim komunikacijama, dodatno filtrirana moždanim hijerarhijskim ERTAS sistemom – što se potom prepisuje u svesni sadržaj kvantnoinformacione akupunkturne mreže individualne svesti, posredstvom EM polja moždanih talasa na svakih ~ 0,1 s – generišući tako normalni ‘tok svesti’ [7]). Pomenuta podela na dva kognitivno/epistemološka modusa individualne svesti, kvantno-koherentni direktni (u religijsko/kreativnim izmenjenim i prelaznim stanjima svesti) i klasično-redukovani indirektni (u čulno/racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti) – ipak nije sasvim oštra. Naime, u religijsko/kreativnim izmenjenim i prelaznim stanjima svesti, kvantno-koherentni direktni modus može se transformisati u klasično-redukovani indirektni modus, u slučaju jake van-telesne interakcije svest-okruženje, sa kvantno-redukovanim van-telesnim ekstra -senzornim opserviranjem mentalno adresiranog okruženja, koje prevodi van-telesno dislocirani EM/jonski deo individualne svesti iz nestacionarnog kvantno-koherentnog stanja kvantno-holografske Hopfildove neuronske mreže u gore opisano stacionarno klasično-redukovano stohastičko stanje klasične Hopfildove neuronske mreže. Po prestanku ove interakcije, sa povratkom van-telesno dislociranog dela EM/jonske individualne svesti u kvantno-gravitacionom mentalno kanalisanom tuneliranju dislociranog dela individualne svesti na sopstveno telo, ova informacija se dalje prepisuje kroz mikrotalasno/ultraniskofrekventnu (MT/UNF) EM interakciju akupunkturni sistem/nervni sistem i potom jezički/umetnički/naučno filtrira moždanim hijerarhijskim neuronskim 12

ERTAS sistemom (sa pratećim neuronsko-oscilatornim [47] moždanotalasnim ‘frekventnim podizanjem’ misli od niže-frekventne UNF (δ, θ) nesvesne forme subliminalne misli do više-frekventne UNF (α, β, γ) svesne forme, ukazujući na sam mehanizam mišljenja [38], blisko povezan sa mehanizmom fronto-limbičkog pojačanja pragmatičkog jezičkog procesiranja [48], koji se dominantno odigrava na nesvesnom nivou). Pri tome, treba istaći da pomenuta (MT/UNF) EM interakcija akupunkturni sistem/nervni sistem ima svoj pragovni potencijal nervnih elektrohemijskih sinapsi (za razliku od nepostojećeg pragovnog potencijala akupunkturnih električnih ‘gap-junction’ sinapsi [7,8,30], što čini telesni akupunkturni sistem ekstremno osetljivim kvantnim senzorom) i zato filtrira sve ovako ekstra-senzorno dobijene informacije ispod nervnog pragovnog potencijala, sprečavajući ih da se dodatno jezički/umetnički/ naučno artikulišu moždanim hijerarhijskim neuronskim ERTAS sistemom – omogućujući dalju obradu samo onim informacijama koje su dovoljno ‘emocionalno obojene’, odnosno imaju potrebnu kritičnu dubinu MT/UNF EM akupunkturnih memorijskih atraktora, ili imaju snažniji opšti akupunkturni energetski potencijal (urođeno ili stečeno kroz različite tradicionalne tehnike stimulacije, dubokog disanja, relaksacije, meditacije, molitve [24]). Za razliku od toga, obrnuta interakcija nervni sistem/akupunkturni sistem – kojom se jezički/umetnički/naučno artikulisana moždana informacija potom prepisuje u svesni sadržaj akupunkturne mreže individualne svesti, posredstvom UNF EM polja moždanih neuronskih aktivnosti na svakih ~ 0,1 s generišući tako normalni ‘tok svesti’ i UNFmodulišući akupunkturne MT-memorijske atraktore – odvija se bez pragovnog ograničenja. U tom kontekstu, u čulno/racionalno posredovanim normalnim stanjima svesti, klasično-redukovani indirektni modus može se transformisati u kvantno-koherentni direktni modus individualne svesti posle UNF EM prepisivanja moždano artikulisane informacije u svesni sadržaj tokom interakcije nervni sistem/akupunkturni sistem, u slučaju kratkotrajnih nestacionarnih pobuđenja akupunkturnog sistema u interakcijama sa jako promenjenim okruženjem [43] – tipa MRT ili druge vrste akupunkturne stimulacije, inhalacije aerojona dubokim joga disanjem i njihovom preraspodelom po akupunkturnom sistemu, različitih meditativnih i drugih psiho-mišićnih tehnika relaksacije, stresogenih situacija, prelaznih i izmenjenih stanja svesti [24] – koja prevode 13

akupunkturni sistem iz stacionarnog klasično-redukovanog stohastičkog stanja klasične Hopfildove neuronske mreže u nestacionarno kvantnokoherentno stanje kvantno-holografske Hopfildove neuronske mreže, koje potom ponovo kolapsira u naredno stacionarno klasično-redukovano stanje. Ovo može biti model i za čulno/racionalno indukovane jake intencionalne klasično/kvantno/klasične stacionarno/nestacionarno/stacionarne povratne hijerarhijske (inter)akcije nervni/akupunkturni/nervni sistem – odnosno model za slobodnu volju. Razmotrena komunikacija svest-telo-okruženje, slabo-spregnuta (preko prostorno-vremenski-nelimitiranog kvantno-gravitaciono-tunelirajućeg van-telesno-dislociranog EM/jonskog dela akupunkturnog sistema u prelaznim i izmenjenim stanjima individualne svesti, potom kvantnokolapsiranog u obnovljeno-jako-spregnuto klasično/normalno stanje svesti, i zatim podvrgnuto pragovnom filtriranju akupunkturni sistem/nervni sistem i hijerarhijskim neuronskim ERTAS filtrirajuće-pojačavačkim interakcijama) i/ili jako-spregnuta (preko prostorno-vremenski limitiranih neuronskimmrežama procesiranih čulnih senzacija u normalnim stanjima svesti, podvrgnutih hijerarhijskim neuronskim ERTAS filtrirajuće-pojačavačkim interakcijama), kombinovana sa nesvesnom jezičkom modulacijom misli, može dati fundamentalnu informaciju o vezi svesti i mišljenja – što je od značaja i za razumevanje osvešćivanja trans-personalno dobijenih informacija – istovremeno doprinoseći i poboljšanju i razvoju novih psiholingvističkih tehnika kontekstualnog učenja generalno, povezanog sa nesvesnim procesiranjem informacija i memorisanjem. Naime, ERTASslični mehanizam pragmatičkog procesiranja, u kombinaciji sa porastom dominantne EEG frekvencije od δ do β moždanih talasa tokom ontogeneze [49], implicira da se maternji jezik generalno memoriše na niže-frekventnim δ i θ nivoima (koji su kasnije nesvesni kod odraslih), nasuprot drugom i narednim jezicima kod bi-lingvala i multi-lingvala koji se memorišu na više-frekventnim α, β i γ nivoima (koji su kasnije svesni kod odraslih) – što onda implicira da se drugi i naredni jezici teško inkorporiraju na nesvesnim (automatskim) nivoima, sa izuzetkom jedino kontekstualnog učenja koje dozvoljava nesvesno procesiranje konteksta – ukazujući na razlike u učenju jezika kod odraslih i male dece, kao i u školi (svesno/gramatičko nekontekstualno) i u svakodnevnom okruženju (nesvesno/negramatičko kontekstualno) [38].

14

Zaključak

Sa racionalno/empirijske tačke gledišta, postoje tri suštinska aspekta koja moraju biti u fokusu svakog uporednog istraživanja religije i epistemologije: fenomenologija transpersonalno-mističnih, bliskih smrti, van-telesnih i ekstra-senzornih stanja svesti [9-12,19,25-27,31,33-37]; epistemologija dva modusa spoznaje, direktno-mističnog i indirektnoracionalnog [8-12]; utilitarnost i/ili ograničenja trans-personalnih šamanskih tribalnih rituala, meditacijskih praksi Istoka i molitvenih praksi Zapada, u iscelenju ili spasenju duše [8-13,19,26,27,34,39-41]. U tom kontekstu, ovaj rad uključuje sva tri aspekta. Prethodna razmatranja našeg kvantno-relativističkog/kvantnoholografskog modela izmenjenih i prelaznih stanja svesti ukazuju na ekstremnu osetljivost telesnog energetsko-informacionog kvantnoholografskog akupunkturnog sistema (posebno na MT i UNF EM polja), koja utiču na promenu EM/jonskog akupunkturnog sistema i time na ekspresiju genoma (kroz kvantno-holografsku spregu akupunkturni sistem-genom) i pojavu psihosomatskih poremećaja. U istom kontekstu ukazano je na neophodnost (kvantno)holističke terapije takvih kvantnoinformacionih psihosomatskih poremećaja, sa različitim (lokalnim i globalnim) mehanizmima delovanja i dometima tradicionalne i savremene komplementarne medicine. Takođe je ukazano i na realnost kvantnorelativističkih/kvantno-holografskih mehanizama transpersonalnih fenomena u direktnim interakcijama svesti/akupunkturnog sistema sa okruženjem, na principijelna epistemološka ograničenja klasičneredukcije tako ’direktno’ dobijenog kvantno-koherentnog/kvantnoholografskog informacionog sadržaja, kao i ograničenja pragovnog filtriranja akupunkturni/nervni sistem i hijerarhijskih neuronskih ERTAS filtrirajućih-pojačavačkih mehanizama – što je od značaja i za razumevanje mehanizama ’indirektnog’ osvešćivanja trans-personalno dobijenih informacija. Iz svega izloženog vidi se i da bi dublje razumevanje same prirode svesti i transpersonalnih fenomena moglo ubrzo dovesti i do naučnog razumevanja nekih fundamentalnih epistemološko/religijskih pitanja (poput tri ključna Kantova pitanja – postoji li Bog, ima li života posle smrti, postoji li slobodna volja – na koja će odgovori po svoj prilici biti pozitivni) – što bi moglo učiniti da civilizacija kroz sintezu savremenih 15

naučnih saznanja iz oblasti svesti i više-milenijumskih religijskih iskustava različitih tradicija, u bliskoj budućnosti doživi renesansu modela ponašanja baziranih na iskonskim duhovnim moralnim načelima milosrđa, i da novi milenijum bude obeležen mudrošću, kako bi istorija (u osnovi netolerantnog ponašanja, u ovim ili onim istorijskim kontekstima) postala istinska učiteljica života, bez potrebe da se svaka generacija uči na sopstvenim bolnim iskustvima. Odlučujuću ulogu u ovom procesu mogle bi da odigraju sve verske zajednice, kultivišući istinski duhovni moral i apsolutnu (ne deklarativnu, kao do sada kroz istoriju) međuljudsku, međuetničku i međureligijsku toleranciju, kao i meru ponašanja pojedinaca iz perspektive smrti, odnosno količine generisanih i nereprogramiranih psihosomatskih konflikata do trenutka smrti, koja određuje spiritualnu evoluciju duše umrlog ali i preferencije za individualnu i/ili kolektivnu budućnost potomstva – koju je moguće značajno izmeniti jedino kroz kolektivno upražnjavanje molitve za svoje bližnje i svoje (ne)prijatelje, i sledstveno globalno reprogramiranje prostorno-vremenske mreže kolektivne svesti. Zahvalnosti. Ovaj rad posvećujem senima svoga brata Đorđa Janjića sa trajnom zahvalnošću za odlučujuće intelektualne i duhovne podsticaje u ranoj mladosti. Veliku zahvalnost za saradnju i ukazivanje na značajne literaturne izvore dugujem i svojim kolegama i prijateljima M. Dugiću, M. Ćirkoviću, M. Perušu, Ž. Mihajloviću-Slavinskom, D. Đorđeviću, A. Škokljevu, Đ. Korugi, M. Rakočeviću, E. Jovanovu, G. Stanojević-Vitaliano, L. A. Gribovu, I. Ćosić, M. Plavšiću, G. Kekoviću, S. Milenković, D. Radenoviću, M. Ostojiću, M. Tomaševiću, P. Šukoviću, L. Škariću, D. Đakoviću, M. Ćosović, O. Vulićević, D. Mandić, Z. Jovanović-Ignjatić, N. Šobatu, V. Abramoviću, D. Kreculju, V. Desimiroviću, Č. Hadži-Nikoliću, N. Ilankoviću, P. Ognjenoviću, Lj. Klisić, T. Babić, T. Dimitrijević, S. Dimitrijeviću, Z. Arsenijeviću, V. Jukiću, S. Pavloviću, S. Pavlović, P. Vujičinu, M. Goluboviću, V. Uskokoviću, M. Trajkoviću, M. Petroviću, Đ. Koziću, M. Vučićević, D. Janjiću, S. Vlajiću i D. Kaluđeroviću. Literatura 1.

R. Penrose, The Emperor's New Mind, Oxford Univ. Press, New York, 1989; R. Penrose, Shadows of the Mind: A Search for the Missing Science of Consciousness, Oxford Univ. Press, Oxford, England, 1994; R. Penrose, in: M. Longair, ed., The Large, the Small and the Human Mind, Cambridge Univ. Press, Cambridge, England, 1997. 16

2.

3. 4. 5.

6. 7.

S. R. Hameroff, Quantum coherence in microtubules: a neural basis for emergent consciousness?, J. Consciousn. Stud., 1 (1994) 91-118; Đ. Koruga, Informaciona fizika: u potrazi za naučnim osnovama svesti, u knjizi D. Raković, Đ. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996. J. von Neumann, Mathematical Foundations of Quantum Mechanics, Princeton Univ. Press, Princeton, NJ, 1955. H. P. Stapp, Quantum theory and the role of mind in nature, Found. Phys., 31 (2001) 1465-1499; H. Stapp, Mind, Matter, and Quantum Mechanics, Springer, New York & Berlin, 1993. M. Peruš, Neuro-quantum parallelism in mind-brain and computers, Informatica, 20 (1996) 173-183; M. Perus, Multilevel synergetic computation in brain, Nonlinear Phenomena in Complex Systems, 4 (2001) 157-193. Videti takođe Perušove radove na www.iasc-bg.org.yu za praktičnu i ubedljivu demonstraciju primene kvantno-holografskih Hopfildovih neuronskih mreža za superiorno prepoznavanje oblika, što ukazuje da se kvantnoholografski informacioni zakoni pojavljuju kao strukturno-invarijantne karakteristike svakog kvantnog sistema, što podseća na slične ideje opšte teorije sistema primenjene na biološke sisteme, a može biti povezana i sa poznatim otvorenim problemom ‘emergentne kontrole’ viših hijerarhijskih nivoa nad nižim u kognitivnim naukama (koji bi mogao biti ‘kvantnoholografske’ fraktalne biofeedback-prirode (v. ref. [8,28,31] dole). A. Shimony, in R. Penrose, A. Shimony, N. Cartwright, S. Hawking (eds.), The Large, the Small and the Human Mind, Cambridge Univ. Press, Cambridge, 1995. D. Raković, Osnovi biofizike, Grosknjiga, Beograd, 1995, Gl. 5,6; D. Raković, Moždani talasi, neuronske mreže i jonske strukture: biofizički model izmenjenih stanja svesti, u D. Raković, Đ. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996; D. Raković, Prospects for conscious brain-like computers: Biophysical arguments, Informatica (Special Issue on Consciousness as Informational Phenomenalism), 21 (1997) 507516; D. Raković, M. Dugić, Consciousness mediated quantum gravitational collapse via generated wormholes: from macroscopic biophysical to microscopic quantum arguments, Proc. 3rd Int. Conf. Computational Intelligence & Neuroscience, in Proc. Joint Conf. Information Sciences, Vol. 2, Reasearch Triangle Park/Durham, NC, 1998; D. Raković, Transitional states of consciousness as a biophysical basis of transpersonal transcendental phenomena, Int. J. Appl. Sci. & Computat., 7 (2000) 174-187 (also presented at Int. Conf. Consciousness in Science & Philosophy, Charleston, IL, USA, 1998); D. Raković, Biofizičke osnove i granice (kvantno)holističke psihosomatike, u knjizi V. Jerotić, Đ. Koruga, D. Raković (eds.), Nauka 17

8.

9.

10. 11.

12. 13.

14.

15.

religija - društvo, Bogoslovski fakultet SPC & Ministarstvo vera Republike Srbije, Beograd, 2002 (preštampano u V. Stambolović (ed.), Alternativni pristupi unapređenju zdravlja, ALCD, Beograd, 2003); D. Raković, M. Dugić, M. M. Ćirković, Macroscopic quantum effects in biophysics and consciousness, Neuro Quantology, 2(4) (2004) 237-262 (www.Neuro Quantology.5u.com). D. Raković, Hopfield-like quantum associative neural networks and (quantum) holistic psychosomatic implications, in B. Reljin, S. Stanković (eds.), Proc. NEUREL-2002, IEEE Yugoslavia Section, Belgrade, 2002; D. Raković, M. Dugić, Quantum and classical neural networks for modeling two modes of consciousness: Cognitive implications, in B. Reljin, S. Stanković (eds.), Proc. NEUREL-2004, IEEE Yugoslavia Section, Belgrade, 2004; D. Raković, M. Dugić, Quantum-holographic and classical Hopfield-like associative nnets: Implications for modeling two cognitive modes of consciousness, Opticheskii J., 72(5) (2005) 13-18 (Special Issue on Topical Meeting on Optoinformatics ’Optics Meets Optika’, Saint-Petersburg (2004)). Č. Hadži-Nikolić, Terapijski značaj izmenjenih stanja svesti u halucinogenom šamanskom ritualu, u knjizi D. Raković, Đ. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996; v. takođe Č. Hadži-Nikolić, Izmenjena stanja svesti u halucinogenom šamanskom ritualu: terapijske i epistemološke implikacije, u knjizi V. Jerotić, M. Arsenijević, P. Grujić, D. Raković (eds.), Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007. Swami Prabhavananda, Ch. Isherwood (tr.), The Yoga Sutras of Patanjali. How to Know God, New American Library, New York, 1969. P. Vujičin, Stanja svesti u ezoterijskoj praksi, u knjizi D. Raković, Đ. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996; v. takođe P. Vujičin, Stanja svesti u ezoterijskoj praksi: epistemološke implikacije, u knjizi V. Jerotić, M. Arsenijević, P. Grujić, D. Raković (eds.), Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007. N. Berđajev, Filosofija slobode, Logos Ant, Beograd, 1996. D. Raković, Od duhovnosti do racionalnosti i natrag: molitva za spas civilizacije, u knjizi V. Jerotić, Đ. Koruga, D. Raković (eds.), Nauka - religija - društvo, Bogoslovski fakultet SPC & Ministarstvo vera Republike Srbije, Beograd, 2002. D. P. Kreculj, J. D. Marić, ’Svetsko društvo rizika’ i globostres, u knjizi V. Jerotić, Đ. Koruga, D. Raković (eds.), Nauka - religija - društvo, Bogoslovski fakultet SPC & Ministarstvo vera Republike Srbije, Beograd, 2002, i tamošnje reference; U. Beck; The Global Risk Society; Sage Publ., London, 1999. V. Uskoković, Na putu redukcionističko-holističke ravnoteže savremene nauke i društva, Akademska misao, Beograd, 2004; V. Uskoković, Principi holističke nauke budućnosti, ICNT, Beograd, 2006; V. Uskoković, Na 18

16.

17.

18. 19. 20.

21.

22. 23.

epistemološkim temeljima religijskog iskustva, u knjizi V. Jerotić, M. Arsenijević, P. Grujić, D. Raković (eds.), Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007. J. J. Hopfield, Neural networks and physical systems with emergent collective computational abilities, Proc. Natl. Acad. Sci. USA, 79 (1982) 2554-2558; T. Kohonen, Self-Organization and Associative Memory, Springer, Berlin, 1984; D. Amit, Modeling Brain Functions: The World of Attractor Neural Nets, Cambridge Univ. Press, Cambridge, MA, 1989; H. Haken, Synergetic Computers and Cognition: A Top-Down Approach to Neural Nets, Springer, Berlin, 1991. K. R. Popper, J. C. Eccles, The Self and Its Brain, Springer, Berlin, 1977, Chs. E2,3; B. J. Baars, A Cognitive Theory of Consciousness, Cambridge Univ. Press, Cambridge, MA, 1988; D. Raković, Osnovi biofizike, Grosknjiga, Beograd, 1995, Gl. 5-6. D. Giulini, E. Joos, C. Kiefer, J. Kupsch, I. O. Stamatescu, H. D. Zeh, Decoherence and the Appearance of a Classical World in Quantum Theory, Springer, Berlin, 1996. In C. Tart (ed.) Altered States of Consciousness; Academic, New York, 1972. N. D. Devyatkov, Influence of the millimetre wavelength range electromagnetic radiation upon biological objects, Soviet Physics - Uspekhi, 110 (1973) 452454, 455-469; N. D. Devyatkov, O. Betskii (eds.), Biological Aspects of Low Intensity Millimetre Waves, Seven Plus, Moscow, 1994. S. P. Sit'ko, Ye. A. Andreyev, I. S. Dobronravova, The whole as a result of self-organization, J. Biol. Phys., 16 (1988) 71-73; S. P. Sit'ko, V. V. Gizhko, Towards a quantum physics of the living state, J. Biol. Phys., 18 (1991) 1-10; S. P. Sit'ko, L. N. Mkrtchian, Introduction to Quantum Medicine, Pattern, Kiev, 1994. M. Tegmark, Importance of quantum decoherence in brain processes, Phys. Rev. E, 61 (2000) 4194-4206. Dodatnu potporu da je akupunkturni sistem zaista povezan sa svešću daju nove meridijanske (psihoenergetske) terapije, sa brzim uklanjanjem upornih fobija, alergija i drugih psihosomatskih poremećaja (v. R. J. Callahan, J. Callahan, Thought Field Therapy and Trauma: Treatment and Theory, Indian Wells, CA, 1996; R. J. Callahan, R. Trubo, Tapping the Healer Within, Contemporary Books, NY, 2001; R. J. Callahan, The impact of thought field therapy on heart rate variability (HRV), J. Clin. Psychol., Oct. 2001, v. takođe http://www.interscience.Wiley.com; Ž. Mihajlović Slavinski, PEAT i neutralizacija praiskonskih polariteta, Beograd, 2000) – čiji istovremeni efekti vizualizacije psihosomatskih problema i tapakanja/dodirivanja nekih akupunkturnih tačaka mogu biti interpretirani kao rasplinjavanje i asocijativna integracija memorijskih atraktora psihosomatskih poremećaja, 19

24.

25.

26.

27.

28.

kroz sukcesivno postavljanje novih graničnih uslova u prostoru energija-stanje akupunkturnog sistema tokom vizualizacija psihosomatskih problema [8]. Z. Jovanović-Ignjatić, D. Raković, A review of current research in microwave resonance therapy: Novel opportunities in medical treatment, Acup. & ElectroTherap. Res., Int. J., 24 (1999) 105-125; D. Raković, Z. Jovanović-Ignjatić, D. Radenović, M. Tomašević, E. Jovanov, V. Radivojević, Ž. Martinović, P. Šuković, M. Car, L. Škarić, An overview of microwave resonance therapy and EEG correlates of microwave resonance relaxation and other consciousness altering techniques, Electro- and Magnetobiology 19 (2000) 195-222 (also presented at 10th Int. Montreux Congress on Stress, Montreux, 1999); D. Raković, Biophysical bases of the acupuncture and microwave resonance stimulation, Physics of the Alive 9(1) (2001) 23-34; D. Raković, Biofizičke osnove akupunkturne i mikrotalasne rezonantne stimulacije, Savjetovanje iz biofizike, Banja Luka, 2001. Prema tibetanskoj tradicionalnoj medicini, akupunkturna procedura mora se ponavljati svakih nekoliko meseci – verovatno kao posledica obnovljenih pacijentovih mentalnih opterećenja iz njegovog mentalnog-transpersonalnogokruženja blisko povezanih rođaka/(ne)prijatelja/ pokojnika, koji su ostali nereprogramirani na nivou kvantno-holografske kolektivne svesti [8], što podržava i tibetanska puls dijagnostika bazirana na 20 pulseva, koji omogućuju preciznu dijagnozu psihosomatskih poremećaja ne samo pacijenata već i njihovih članova familije i (ne)prijatelja (v. S. Petrović, Tibetanska medicina, Narodna knjiga-Alfa, Beograd, 2000). O savremenim globalnim holističkim iskustvima sličnog tipa, v. knjigu S. N. Lazarev, Dijagnostika karme (knjiga prva). Sistem samoregulacije polja, DI Konstanta, Beograd, 1995 (srpski prevod), prema kojoj karmu treba tumačiti kao transpersonalna opterećenja koja se prenose trans-personalno između bližnjih i (ne)prijatelja, slično hrišćanskom konceptu greha. K. Wilber, The Atman Project, Quest, Wheaton, IL, 1980; W. Evans Wentz, The Tibetan Book of the Dead, Oxford Univ., London, 1968; Swami Rama, Living with the Himalayan Masters, Himalayan Int. Inst. of Yoga Sci. & Phil., Honesdale, PA, 1978. J. Vlahos, Pravoslavna psihoterapija: svetootačka nauka, Pravoslavna misionarska škola Crkve Sv. Aleksandra Nevskog, Beograd, 1998 (srpski prevod); V. Nikčević (ed.), Život posle života: iskustva pravoslavnih hrišćana, Svetigora, Cetinje, 1995; K. C. Markides, Fire in the Heart. Healers, Sages and Mystics, Paragon House, New York, 1990. D. Raković, M. Dugić, M. Plavšić, Biopolymer chain folding and biomolecular recognition: A quantum decoherence theory approach, Materials Science Forum, 494 (2005) 513-518; D. Raković, M. Dugić, M. Plavšić, G. Keković, I. Cosic, D. Davidović, Quantum decoherence and 20

29. 30.

31.

32.

quantum-holographic information processes: From biomolecules to biosystems, Materials Science Forum, 518 (2006) 485-490. J. Szentagothai, Downward causation?, Ann. Rev. Neurosci., 7 (1984) 1-11; R. W. Sperry, Discussion: Macro- versus micro-determinism, Philosophy of Science, 53 (1986) 265-270. S. E. Li, V. F. Mashansky, A. S. Mirkin, Niskochastotnie volnovie processi v biosistemah, u: K.V. Frolov, ed., Vibracionnaya biomehanika. Ispolzovanie vibracii v biologii i medicine, Chast I: Teoreticheskie osnovi vibracionnoy biomehaniki, Nauka, Moskva, 1989, Gl. 3; D. Đorđević, Elektrofiziološka istraživanja mehanizama refleksoterapije, Magistarski rad, Medicinski fakultet, Beograd, 1995, Gl. 1.2; Grupa autora, Antistres holistički priručnik: sa osnovama akupunkture, mikrotalasne rezonantne terapije, relaksacione masaže, aerojonoterapije, autogenog treninga i svesti, IASC, Beograd, 1999, Gl. 2 (prilog D. Đorđevića, D. Lekića, D. Mandić). Pregled ruskih istraživanja o kvantno-holografskom uticaju jezičke komunikacije na ekspresiju genoma dat je u knjizi: P. P. Garyaev, Volnovoy geneticheskiy kod, Moskva, 1997. O fraktalno-informacionoj sprezi hijerarhijskih nivoa u prirodi, v. radove: M. Rakočević, Univerzalna svest i univerzalni kod, Đ. Koruga, Informaciona fizika: u potrazi za naučnim osnovama svesti, u knjizi D. Raković, Đ. Koruga (eds.), Svest: naučni izazov 21. veka, ECPD & Čigoja, Beograd, 1996, zatim M. Rakočević, Episteme Biblije: četvrta knjiga i četvrta poruga, Đ. Koruga, ‘Dragi Bog se ne kocka’, ali baca kockice!, u knjizi V. Jerotić, M. Arsenijević, P. Grujić, D. Raković (eds.), Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007, kao i Y. J. Ng, From computation to black holes and space-time foam, Phys. Rev. Lett., 86 (2001) 2946-2949. O otkriću zakonitosti neobičnih meta-povezanosti među ljudima iz bližeg okruženja kao deo jedne jedinstvene dinamičke informacione mreže, v. knjige: D. Kaluđerović, Ženidbe, Beograd, 1992, D. Kaluđerović, Isti dan, Beograd, 1994, D. Kaluđerović, Ljubavna priča, Beograd, 1996. Za najfascinantniju manifestaciju globalne kvantno-holografske sprege na nivou preferencija kolektivne i individualne istorije kodirane (ekvidistantnim preskokom slova) u Mojsiju predatom Petoknjižju Starog Zaveta na g. Sinaju pre 3000 godina, v. rad: D. Witztum, E. Rips, Y. Rosenberg, Equidistant letter sequences in The Book of Genesis, Statistical Science, 9 (1994) 429438, kao i knjige: M. Drosnin, The Bible Code, Simon & Schuster, New York, 1997; M. Drosnin, Bible Code II: The Countdown, Viking Penguin, New York, 2002. M. S. Morris, K. S. Thorne, U. Yurtsever, Wormholes, time machines, and the weak energy condition, Phys. Rev. Lett., 61 (1988) 1446-1449; K. S. Thorne, Black Holes and Time Warps: Einstein's Outrageous Legacy (Picador, London, 1994); M. Visser, Lorentzian Wormholes: From Einstein to 21

33.

34.

35. 36.

37. 38.

39.

Hawking (AIP Press, USA, 1995); I. Ya. Aref’eva, I. V. Volovich, Time machine at the LHC, arXiv:0710.2696v2 [hep-ph] 25 Oct 2007, and references therein. R. G. Jahn, The persistent paradox of psychic phenomena: an engineering perspective, Proc. IEEE, 70 (1982) 136-170, and references therein; R. A. Moody, jr., Life after Life, Bantam, New York, 1975; A. Liptay-Wagner, Differential diagnosis of the near-death experience: which illness cannot be considered as NDE?, Proc. 6th Int. Multi-Conf. Information Society IS’2003, Mind-Body Studies, IS, Ljubljana (2003); P. van Lommel, R. van Wees, V. Meyers, I. Elfferich, Near-death experience in survivors of cardiac arrest: prospective study in the Netherlands, The Lancet, 15. Dec. 2001; see also www.revital. negral.hu. www.dukenews.duke.edu 1998, 9 Nov., News, Medical Center News Office, Duke University, NC, USA – rezultati ove pilot studije na 150 pacijenata bili su dovoljno intrigirajući da iniciraju i šire istraživanje u nekoliko američkih medicinskih centara; pregled prethodnih sporadičnih sličnih studija može se naći u knjizi L. Dossey, Healing Words: The Power of Prayer and The Practice of Medicine, Harper Paperbacks, New York, 1993. R. J. Jahn, B. J. Dunne, Margins of Reality, Harcourt Brace, New York, 1988, i mnoge arhivske publikacije i tehnička saopštenja PEAR (Princeton Engineering Anomalies Research), www.princeton.edu/ ~pear. W. A. Tiller, W. E. Dibble, Jr., M. J. Kohane, Exploring robust interactions between human intention and inanimate/animate systems, Ditron Preprint (presented at Int. Conf. Toward a Science of Consciousness - Fundamental Approaches, May 1999, UN Univ., Tokyo, Japan). V. P. Kaznacheev, A. V. Trofimov, Cosmic Consciousness of Humanity, Elendis-Progress, Tomsk, 1992. D. Raković, Hierarchical neural networks and brainwaves: Towards a theory of consciousness, in Lj. Rakić, G. Kostopoulos, D. Raković, Dj. Koruga (eds.), Brain & Consciousness: Proc. ECPD Workshop, ECPD, Belgrade, 1997; D. Raković, On brain's neural networks and brainwaves modeling: Contextual learning and psychotherapeutic implications, in B. Lithgow, I. Cosic (eds.), Proc. 2nd Conf. IEEE/EMBS (Vic) ’Biomedical Research in 2001’, IEEE/ EMBS Victorian Chapter, Melbourne, 2001; D. Raković, Kvantne i klasične Hopfildove neuronske mreže: dva modusa svesti i psiholingvističke i psihoterapeutske implikacije, u knjizi S. T. Jovičić, M. Sovilj (eds.), Govor i jezik: fundamentalni i primenjeni aspekti govora i jezika, IEFPG, Beograd, 2005. R. H. Schneider, C. N. Alexander, F. Staggers, M. Rainforth, J. W. Salerno, A. Hartz, S. Arndt, V. A. Barnes, S. I. Nidich, Longterm effects of stress-

22

40.

41. 42.

43.

44.

reduction on mortality of persons ≥ 55 years of age with systemic hypertension, Am. J. Cardiol., 95 (2005) 1060-1064. S. Milenković, Vrednosti savremene psihoterapije, Narodna knjiga-Alfa, Beograd, 1997; S. Milenković, Psihoterapija i duhovnost, Čigoja, Beograd, 2002; S. Milenković, Šta psiholozi i psihoterapeuti mogu da nauče iz Jevanđelja, u knjizi V. Jerotić, M. Arsenijević, P. Grujić, D. Raković (eds.), Religija i epistemologija, Dereta, Beograd, 2007; V. Jerotić, Individuacija i (ili) oboženje, Ars Libri, Beograd & Narodna i univerzitetska biblioteka, Priština, 1998. M. Elijade, Vodič kroz svetske religije, Narodna knjiga-Alfa, Beograd, 1996. D. Raković, M. Dugić, M. Plavšić, The polymer conformational transitions: A quantum decoherence theory approach, Materials Science Forum, 453-454 (2004) 521-528; M. Dugić, D. Raković, M. Plavšić, The polymer conformational stability and transitions: A quantum decoherence theory approach, in A. Spasić, J-P. Hsu (eds.), Finely Dispersed Particles: Micro-, Nano-, and Atto-Engineering, CRC Press, New York, 2005; J. Jeknić, M. Dugić, D. Raković, A unified decoherence-based model of microparticles in a solution, Materials Science Forum, 555 (2007) 405-410. D. Raković, M. Dugić, Kvantne i klasične neuronske mreže: implikacije za modeliranje psihosomatskih i kognitivnih funkcija, u knjizi S. T. Jovičić, M. Sovilj (eds.), Govor i jezik: interdisciplinarna istraživanja srpskog jezika I, IEFPG, Beograd, 2004; D. Raković, Kvantne i klasične neuronske mreže i integrativna medicina: psihosomatsko/kognitivne i religijsko/društvene implikacije, Plenarno predavanje na Konferenciji Integrativna medicina ‘06, Beograd, 5-7. maj 2006, preprint. Konkretnije, u aproksimaciji skoro neinteragujućih individualnih svesti Sk,, stanje kolektivne svesti S je Φ ~ ∏ φ k , gde je kvantno-koherentno S

stanje k-te individualne svesti φ k

=

Sk

svih njenih mogućih stanja φ k i

Sk

k

∑c i

Sk

φk

ki

i

Sk

opisano superpozicijom

, koje posle kvantnog kolapsiranja u

klasično-redukovano stanje dovodi do stohastičkog stanja opisanog matricom

)

gustine ρSkk

=

∑ i

| cki |2

φk

i

φ k , sa verovatnoćama | Ck |2 i

Sk S k

realizacije jednog od kvazi-klasičnih dekoherentnih stanja φ ki

i

Sk

– u

procesu sličnom kvantnom merenju nad početnim kvantno-koherentnim

23

stanjem φ k

Sk

. Vremenska evolucija φ k (t)

Sk

kvantno-koherentnog stanja

k-te individualne svesti može se opisati u Fejnmanovoj reprezentaciji kvantno-holografskom Hopfildovom neuronskom mrežom [5,8], dok se ) vremenska evolucija ρSkk (t) klasično-redukovanog stohastičkog stanja k-te individualne svesti može opisati klasičnom Hopfildovom neuronskom mrežom [5,8], kroz (postupne) promene oblika potencijalne hiperpovrši u ), prostoru energija-stanje akupunkturnog sistema/svesti ( ES , φ k k

stacionarnog

φ

ki Sk Sk

φ

ki

Sk

svesti/akupunkturnog sistema Sk iz početnog

ostvarenim pobuđivanjem

klasično-redukovanog

stanja

)

ρSk

k

=

∑ i

| ck i |2

, preko intermedijarne nestacionarne kvantno-koherentne

superpozicije φ k '

Sk

=



Ck' i φ ki '

i

)

klasično-redukovano stanje ρ Skk´´ =

Sk

∑ i

, u potonje konačno stacionarno | Ck''i |2 φ k i

Sk Sk

φ ki

, sa | Ck''i |2 ≠

| Cki |2 [43] (v. Sl. 1). 45. Dobro dokumentovan primer direktnih kreativnih uvida predstavlja pronalazaštvo Nikole Tesle, kome uopšte nisu bila potrebna teorijska znanja i indirektne primene moderne Maksvelove elektromagnetike toga vremena za neverovatni niz patenata, neposredno vizualizovanih u svesti sa upečatljivim detaljima funkcionisanja naprava, kasnije upravo tako i realizovanih u prototipovima (za neke detalje ličnih Teslinih svedočenja v. knjigu: D. Mrkić, Nikola Tesla, Evropske godine, Muzej Nikole Tesle & Srpska Evropa, Beograd, 2004, prevedenu sa engleskog originala iz 2003, kao i rad D. Raković, Tesla i kvantno-koherentna stanja svesti: ‘Case study’ za razumevanje prirode kreativnosti, u knjizi M. Benišek, Đ. Koruga, S. Pokrajac (eds.), Tesla: vizije, delo, život, Mašinski fakultet, Beograd, 2007. 46. Primer takvih ontoloških pretenzija jeste višemilenijumska kontroverza o post mortem evoluciji duše, radikalno ispoljenoj u dva udaljena gledišta hrišćanstva (prenos greha na naredne generacije, ali i ličnosna sudbina svake duše [27]) i hinduizma (prenos karmičkih opterećenja, i sa njima povezane seobe duše kroz niz (kvazi)personalizovanih reinkarnacija [11,26]). Sa stanovišta ovde razmotrenog teorijskog modeliranja trans-personalnih interakcija, u pitanju je interpretativni epistemološki nivo racionalizovanja 24

prenosa mentalno-adresiranih opterećenja unutar postojeće generacije i dalje na naredne – odnosno informacija je ta koja se trans-personalno prenosi posredstvom mreže kolektivne svesti, sa mogućim impresijama da se naročito jaki konflikti prenose kao ‘ego-stanja’ koja ostavljaju snažan utisak prethodno proživljenih života!? A kakva je ontološka spiritualna stvarnost – moglo bi ostati trajna kontroverza principijelno ograničenog pokušaja ljudske racionalizacije. 47. S. A. Ellias, S. Grossberg, Pattern formation, contrast control, and oscillations in the short term memory of shunting on-center off-surround networks, Biological Cybernetics, 20 (1975) 69-98. 48. K. H. Pribram, Languages of the Brain, Brooks/Cole, Monterey, CA, 1977. 49. I. Petersen, U. Sellden, O. Eeg-Olofsson, The evolution of the EEG in normal children and adolescents from 1 to 21 years, in A. Remond (ed.), Handbook of EEG and Clinical Neurophysiology, Vol. 7, Part B: Influence on the EEG of Certain Physiological States and Other Parameters, Elsevier, Amsterdam, 1974.

25

View more...

Comments

Copyright ©2017 KUPDF Inc.
SUPPORT KUPDF