Dejan Novacic - SFRJ Za Ponavljace

Dejan Novacic

•

V

асе Turisticki vodic

Sty!os, 2008.

SFRJ ZA PONAVUACE Turisticki vodic Dejan NovaCic Predgovor Dubravka UgreSiC I1ustracije i dizajn korica Dejan Novacic Za promenu Jormata, umnoiavanje, dislribuciju ili objavljivanje ovog teksta и celini ili и delovima potrebna је prethodna saglasnosl autora. (www.cyberotpisani.com) /zdavac: SТYLOS d.o.o. SТYLOS /ZDAVASТVO, Novi Sad МШјсе srpske 1, 21000 Novi Sad Tel./Jax: 02//451-367, 45]-475 e-mail: izdаvаstvо@щlоs.со.уu Glavni i oclgol'omi urednik: Srdan Кrstic Stampa: АМ8 Grafika, Novi Sad (;elv11o izclollje Novi Sad, 2008. Тirai 2000 Каталогизација у пуликацији Библиотека Матнцс српске, НОВИ Сад CIP -

316.728(497.1)(09 1 )(036.053.2/.9) НОВА4ИЋ, Дејан

SFRJ z3 ponavljal:e : turisti�ki vodic

/ Dејап Novaci6. -

4. izd. - Novi Snd : Stylos, 2008 (Novi Sad : АМВ graftka). - 158 str,; iltlst:r.; 21 сш Tjгa� 2.000. ISBN 978-86-7473-381-3 COBISS.SR-ID 228616967

Sadrzaj Leksikon izmisJjene zemlje

11

Umesto uvoda

15

Priroda: kroz pustinju i prasumu

18

18 18 19 19 19 20 21 22

Geografski poJo�aj Geologija

•

Rcljef Нidrografija Jadranska оЬаЈа i otoci Кljтa Нога Fauna Kratka istorija SFR(j): ргјса о Josipu Brozu Titu

24

Tito "Tito'" Кгјzз �аnra

1 posle Tita - Tito, јlј пјје vafuo da Јјје pas crn јЈј Ьео Stanovnistvo i demografija: SeJjaci, Jugosloveni i os!aJe Svabe

24 25 26 27 30

Porodica: rodovske zajednice i bratstva

30 32

Me�oviti brak i gradsko dete

33

ZemJjaci

.

РОL1ТЈСЮ SISTEM Ј DRUSTVENO-POLJТICКE ORGANlZAClJE Торlј obrok za Edvarda Kardelja Avangarda radnitke klase: drug Data i Jagnjece brigade Funkcioneri SUBNOR Titovi pioniri (temu slu�e i time se мапе)

36 36

39 40 41 42 5

Spoljna politika: Buda Loncar i Patris Lumumba

45

ONO i DSZ (sredstva masovDog unistenja)

47

Organi: spoljni i unutra!nji Unutra!nji neprijatelji Jugoslovenska narodna armija

Vojno lјсе О atomskiт skloni!tima i kiselom kиpusu

I ndustrija i poljoprivreda Novokomponoyana narodna muzika Spoljna trgoyina: sredstva za masovna razaranja Poljoprivreda: duyan s РоЬогја i kukиruz bez ko!tice Final1sije i novac

SO 51 52

54 54 55 57

59

Kursne liste od Аlјје SirotanoYiea do Slobodana Мјlо!еујеа

59

S�a Jugosloyensko privredno �udo

60

Rcligija: partiz.ni

61

63

Vampiri Partizani Vera u zagrobni tiyot: Киса суееа

63

Syeta mesta: Medugorje i Киmroуес DcdaMraz

67

OORAZOV ANJE r NAUКA: RA CUNAJТE NA NAS

Usmercno

Ekskurzije

Akademici KtJl:I'URA I UМETNOST: 0,1 K,'lciinih drama do Mcstrovicevih Srba

Koji'cv'lOst: Fric је Ыо covek debo... I iko vl1c lImetnosti: Vilerovi gobIeni i Me!trovicevi Srbi

M"/ickn ba!tina Орег", Ьаlс! i kozara�ko kolo ЈоЈ, MC l 1c l : Vlak bez voznog reda

I'ш·ti/llnskа !kola Шта

6

47 49

64 65 68

70 70 71 72

74 74 75 77 79 80 82

Nagrade i festivali

83

Pozori�te: kazablte

85

Sredstva jaynog informisanja, cryeni bilten i АЈап Ford

87

Опеvnа �tampa Od Kekeca do Cika

87

Мос mесЈјја јЈј kako је Jan�a postao zvezda

90

JRT: Jugoslavi dizjem риап

91

Syakodneynjca: gde ј za§to ,јуе Jugosloyeni

89

93

•

Zamrzivat i nesta�ice

94

Odmor, zabava i геЈаеасјја Cvrge

97

Oe�je pesmice

99

JugosJoyenski praznici

98

100

Dan repubIike: praznik koji niko пјје sJayio

100

Prvomajski uranak Osmi mart

1О Ј

Sle!za Dan mladosti

Ј02

Repriza Nove godine

104

Уеп�апје: ambasador сеЬе za buduce ЬеЬе

104

Rodendani: о knjigama i ruskoj saJa!i

106

Sport, fiskuJtura ј §ah

ЈО1

108

Kako 'и fudbaJeri rekli "пе"

108

Olimpijske igre i kranjski cevapi

109

Sve zvezde jugoslovenskog sporta

110

Prirodne Jepote

116

Uloga brkova u orufanoj revoluciji

116

�u�kavac

118

Trs!je па§

119

Za§to је Gorba�ov zabranio Pitralon

121

Seks na jugosloyenski natin

120

Pimpek: imati i nemati

122

ааlеЬоуј, јЈј таlј nokat kao erogena zona

123

Zvonimir Rogoz, �ovek koji је skinuo Hedi Lamar

125

7

Lijepc tene prolaze kroz grad

125

Tako mlada, а уее Slovenka Cudo nevideno

126

NACIONALNA KUНINJA �p�

127

129 129

Istorija: taekice, pasulj i Unirini paketi

1 30

Сеуарејсј

131 1 32

Burek i rekbu Оееја usta

133

Slatki fivOl jugoslovenskih рјопјЈа

134

Od himbersafta do cedevite

1 34

K.ko putOy.!j, iIi kako stjcj ј utecj

136

Vremenske zone ili Joke About Тјmе

136

Vozovi i vlakovi

1 37

Fica, eovek s to�kovima

1 38 1 40

Titanik Troka i рспј

1 41

Praktjtnj sayetj ј turjstitke jnformacjje Putne isprave

.

143

�oping ili tuwa pгj�a о drvenim �apljama

144

�la poneti od odece i obuce

1 45

Bonton: oslovljavanje, ili oismo тј па ti

1 45

U restoranu: kako pravilno upotrebiti �a�kaJicu

Ј46

Kakija

"'E('I.IALNI ОООАТАК: sta su sye izmјsШiЈugоslоуепi

н

1 43

Vakcine i zdravstvo osiguranje

DOOATAK: sta piju... Jugosloyeni

".

143

.149 Ј52

153

IkkllЉ,а stгuja

1 53

�1I11II10I1I

Ј54

11Ipllll1" 1'111'i�IIVIL'(1 �"�" klllll "јес ya�e i naSe mJadosti

Ј54 1 55

I'Ј \ I NIIЮIIЛТЛК: naucjtejugosloyenski za pet sekundi

158

Ј56

Ј Dejan Nova�ic SFRJ ZA PONAVLJAC E Turisti�ki vodi�

•

,

,

•

•

!

Leksikon izmisljene zemlje Кnjiga Dejana Nova�ica SFRJ za ponaylja�e fantasti­ �an је osobni poduhvat. 1 njezina tema је fantasti�na. Те­ та Nova6ceve knjige је svakida�njica zemlje koja је ро­ stojala, ра ј е zatim nestala, iako пе ba� odjednom i пе ba� posve. Као da se cijela jedna zemlja pretvorila и Carrollo­ vu Ce�erskи тa�kи �iji se fantomski osmijeh �as ројаУlји­ је, �as nestaje. C ak ni nedavno, posljednje и nizu slujЉe­ nih ukinuca Jugoslavije, jo� uvijek пе zna6 da su njezini Ыy�j gradani oslobodeni njezina prisustva. Neki se, nai­ те, jo� uvijek sjecaju. Takvi gradani pate od sindroma fantomskog uda. Takve svak:i �as ne�to zasvrbi. 1 oni pro­ tegnu rиkи da po�e�и no�ni раlас, а noge, gle, vi�e пета. Dejan Nova�ic nastupa и ulozi samozvanog kиratora тиzeja Ыy�e Jugoslavije. Оп se prema svome eksponatu odnosi s pa�njoт i пјетоМи, а za to је sposobna samo osoba od integriteta. Osoba koja иya�aya �injenice. Osoba koja se пе stidi vlastite biografije, niti vidi osobit razlog da se пјоте ponosi. Оуе odlike neoЫ�no prijaju, osobito мо se prisjetimo nedavne �injenice da se уеСјпа Jugoslavena odrekla vlastitih biografija. УеСјпаје negirala da se rodila tu gdje se rodila, vecina је metafori�ki re�eno prokazala svoje "roditelje". Gradani su se preko noci ртотеtnulј и 11

•

pionira Pavlika Morozova, Staljinova lјиЫтса i djete­ ta-heroja. Za уоlји svojih idola, Мјlо§еујса, Tudmana i drugih, уесјпа је Ыlа spremna da se odrekne vlastitih rodi­ telja, prijatelja ili prvih susjeda. Кnjiga SFRJ za ponaylja�e је leksikon, personalni ka­ talog stvari, рој тоуа, oЫ�aja, [епотепа i јтепа vezanih uz Ыу§и ЈugоslаvЧu. Iz dana§nje perspektive ta se svaki­ da§njica тo�e 6niti fantasti�nom, medutim, пј sada§njost таlепш zemalja koje su ј§Ыјlе iz jugoslavenskog jajeta ne pru�a u tom smislu mnogo nade. Zato је i naslov Nova­ �jceye knjige dvosmislen. SFRJ za ponavlja�e је podsjet­ nik zaboravljene pro§losti, ali, tko zna - jer sa zemljama, kao пј s Ijudirna, nikad se пе zna - тоМа i solidan pri­ ru�nik za buducnost. Pro§lost jugoslavenske svakida§njice u Nova6cevu lek­ sikonu malko је falsificirana, оЬојanа ironijom, humorom, пјето§си ili pak veselirn pretjerivanjem, §to је posve zako­ nito: rekli smo уес, autor је samoprogla§eni kurator u svome privatnome muzeju. Medutirn, ako ti koji su sru§ili Jugosla­ ујји - samozvani heroj ј, иЬојјсе, lатј povjesni�ari, ludi predsjednici i novokomponirani po)jti�ari - ako su, dakle, svi oni s lakocom sru§ili to §to su drugi ljudi godinama gradili, onda pristojnirn ljudirna kakav је Nova�ic пе preostaje dru­ go nego da pokupe ostatke па щи i odaju veselu po�ast svome Ыу§ет tivotu. U tom srnislu Nova�icev knji�evno komemorativni poduhvat zаslшuје puno po§tovanje. C itanje Nova6cevog leksikona рш� mnogostmke шit­ ke. Jugoslaveni su dugo �jyjelj zato�eni u ideoloskim flo­ skulama koje su naprosto perpetuirali. 1 zemljaje Ьјlа пај­ lјер§а па svijetu, i Jadransko more najplavlje, i гЉа пај12

svje�ija, i ljudi najsrda�niji, i sarnoupravljanje najeflka­ snije, i bratstvo i jedinstvo naj�vr�ce, i vojska najhrabrija. Nova�iceva knjiga dekonstruira te i druge floskule па уе­ seo па6п. Upravo zato posti�e dvostruki efekt. CitajuCi Nova�icevu knjigu pomireno pristajemo па vlastitu pro­ �lost i istodobno osjecamo olak§avajuci otpust od пје. Ijo� ne�to, vrijednost Nova�iceve knjige је i и tomu §to medu prvima otvara prostor za revalorizaciju pro§losti, i " to пе опе "slutbene - пјоmе се se baviti povjesni�ari nego pro§losti па§Љ osobnih �ivota. Dubravka Ugresic

13

,

•

,

,.

.<

.,

,

Umesto uvoda 1. и pocetku bijase zemlja bez оЫјсја i bijase (ата nad bezdanom. 1 rece Тito: neka bude svjetlost. 1 Ы svje­

tlost. 2. Iodvoji Tito svjetlost od (ате i nazva Тito svjetlost

nasi, а tamu nazva njihovi. 3. Iopet rece Тito: neka bude zvijezda petokraka. 1 Ы tako. 1 postavi је Тito па svod nebeski da obasjava zemlju

sjajem nebeskijem. 4. 1 potom rece Тito: nek vrve ро sumama partizani ро

vrstama njihovijem. 1 krenuse partizani ро sumama slaveCi јте Titovo. 1 vidje Тito da је to dobro. 5. 1 rece Тito partizanima: da nаСјnјто sebi Antijasisticko

vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije ро svom оЬ­ Щји, kao sto smo тј, koje се biti gospodar od cijele ze­ mlje i od svijeh zivotinja sto se тјеи ро ovoj zemlji. 6. 1 stvori Тito sebi AntijaSisticko vijece narodnog oslo­

bodenja Jugoslavije i gle, dobro bjese veoma. 1 obradovase se partizani veoma velikom radoscu. 1 blagoslovi Tito dan kada је stvorio sebi Antifasi­

sticko vijece narodnog oslobodenja Jugoslavije ј ро­ sveti ga. 1 Ы vece i Ы jutro, Dan Republike . •

15

•

Tako ka�e narodno predanje. Nauka, medutim, k�e da је Jugoslavija rodena u Јајсu (lat.: testis, rnnо�.: muda) 2 9. 1 1 . 1 943. godine, па П zasedanju Antifa�isti�kog уеса narodnog oslobodenja Jugoslavije (АVNOJ). Delegati iz svih krajeva okupirane Jugoslavije izabrali su tada prvu vladu поуе zajedni�ke drfuve, koja је се biti zvani�no konstituisana 2 9. l l . l 945.godine и Beogradu, pod nazi­ уоm "FDJ" (Federativna Demokratska Jugoslavija). Od 1 946. godine Jugoslavija se zove "FNRJ" (Federativna Narodna Republika Jugoslavija), а od 1952 . - "SFRJ" (SocijaJisti�ka Federativna Republika Jugoslavija).

16

-

G rz

•

/1 •

о v UJ N

l.-__�---

Е с. Е Е

Priroda: kroz pustinju i prasumu Geografski polozaj Od svog osnivanja SFRJ Ieti па zapadnom delu Ваl­ kanskog poluostrva. Grani�i se па zapadu s ltalijom i Austrijom, па severu s Madarskom i Rumunijom, па Isto­ kи s Bugarskom, na jugu s Albanijom i Gr�kom, а u zavi­ snosti od politi�ke situacije mote da se grani�i i s Etiopi­ јот, Libijom ili Irakom, уес prema potrebi. Pored medunarodnih, SFRJ ima i republi�ke (srpski: " административне ) granice. Опе slute za podelu ze­ тlје па SR Bosnu i Hercegovinu, SR Сrпu Goru, SR '

Hrvatsku, SR Makedoniju, SR Sloveniju i SR Srbiju (sa SAP Vojvodinom i SAP Kosovom i Metohijom).

Geologija Jugoslavija leti па posebnoj vrsti zemlji�ta koje se zove "kr§" i koje se sastoji od §krapa, vrtaca i sedimentnih stena. lz kr§a zjapi mno§tvo dubokih provalija i jama. U utrobi ze­ mlje tekи reke-ponomice i cure mracne podzemne vode, koje znaju da nadodu, izliju se i рорlауе sve oko sebe, ра se turisti upozoravaju da пе �ackaju mnogo ро povr§ini. 18

Reljef lugoslavijom dominira violentni Dinarski masiv. Naj­ yj�j planinski vrh је Brdo kod Кrапја (slo.: ,,1lIет i!auber· berg"),jer se ovde odrzavaju sastanci najuzeg rukovodstva partije i drZave koje saziva Ыпо drug Tito. Опје jna�e па­ sledio Brdo kod Кranja od svog оса, kralja Aleksandra, zajedno s Веlјт dvorom, s tim �to se оуо poslednje nalazi таlо juznije, па Dedinju (gr.: "QЛ:rн.t1t"). Оуа је рlanјпа jo� od prastarih vremena nastanjena trgovcima svinja i уј­ sokim oficirima vojske i роlјсјје.

опј su tu gradili naseobine ро svom ukusu, ра је Dedi­

пје poznato i ро jedinstvenim opti�kirn [епотеnimа - [а­ tamorganama u vidu snaZnih arhitektonskih halucinacija.

Нidrografija Najvece more u SFRJ је Jadransko тоте. Njegov sliv �јпе velike jugoslovenske reke, od kojih је najpoznatija reka Dunav, а najduza reka Sava. Naj�ira reka je Neretva: toliko је �iroka da пј Nemci nisu uspeli da је premoste, ра su zato izgubili Drugi svetski rat. Jugosloveni su zato уео­ та ponosni па ovu reku. Pored пје, vole jo� i Sutjesku,jer је i ovde izginulo рипо Ijudi, а takode i Drinu,jer su za пји jednom dobili Nobelovu nagradu.

Jadranska оЬаlа i otoci ladranska оЬаlа је veoma razudena.

U priobalnom роја­

su nalazi se veliki broj arhipelaga, ostrva i podvodnih gre­ Ьепа. Iша ih toliko, da su neka ostrva tek nedavno otkrive19

�R.\:O I-J /

,

.

о о о о

-

..... -

-

" па. Takav је slucaj s otokom zvашm "Goli , koji je prona­ деп tek pocetkom

80-ш godina хх veka, па veliko iznena­

депје Svetozara yukтanoyjca Теmра i Dobrice CosiCa. Preko puta Golog otoka nalazi se Brionski arhipelag. Za­ hvaljujuci blagoj klimi, ovde rastu palme, karnile i pudlice. О njima vode racuпa drug Tito i drugarica ЈоУankа. Оni su Ьmш domacini, posebno drug Тito, koji па Brionima sam " sadi, okopava i bere naran&e ("svojom моm ) i posle ih �alje pionirima i pionirkama �irom Jugoslavije.

Юimа U

Jugoslaviji vlada promenJjiva klima. Na пји utice

geografska �irina, nadmorska visina i Каmеnkо Katic. Оп svako уесе stra�nim glasom пајауlјије smenu nebeskih znamenja. 1 mrda obrvama. Које su isto stra�ne. Deca ga 20

se zato pla�e i posle пе mogu da zaspe. Ваг пе рге роЈа de­ vet. Za razlik:u od dece, odrasli Jugosloveni пе plase se njega, уес prirodne nepogode zvane "ртотаја". Zato пе­ rado otvaraju prozore u svojim k:ucama.

U

kancelarijama

јЬ uopste пе otvaraju, jer tu svi puse, kao пј и јаупот tran­ sportu, јег su svi znojavi, ра рготаја тo�e da ih "prese­ te".

U

vozovima је оуа zabrana istaknuta па svim jezici­

та naroda Jugoslavije: "nicht hinnaulschlafen", "пе pase аих pencher аи dehors" i "е pericoloso sporogersi". Turi­ sti se upozoravaju da pored рготаје pripaze i па podmukli prirodni [епотеп koji u zatvorenom prostoru nastaje sam od sebe, i koji se zove "vjetar".

Flora SFRJ se odlik:uje Ьијпот vegetacijom. Najrasprostra­ пјепјја biljka је Fikus (Отогјса Miniatura). Оуа vi�ego­ di�nja zimzelena biljka najyj�e uspeva ро tzv. "dnevnim" sobama. Ponekad se тo�e пасј i u kancelarijama, ali ret­ ko, i to samo kod generalnih direktora ј,eventualno,пјЉо­ vih zamenika. Fik:usi јтаји gusto zeleno Шсе koje пјје mnogo ukusno, ali se lеро sla�e uz goblene. Sezdesetih godina Jugoslavijom se postepeno sire i fi­ ladendroni, ра tak i sobni lјтипоуј. U zimsko doba, па га­ dost pionira, uspeva "Novogodisnja jelka", koja - ako si Ыо dobar - rada kaubojske koltove s kai�em i futrolama.

•

21

Fauna u

vekovnim pra�umama fikusa obitavaju brojne пео­

Ы(\пе �ivotinje. Јеdnа od пјЉје Vu(\ko (Lupus јп Fabula), zver nastala ukrManjem Miki Mausa i domaceg kuJjaka •

(Ното Нотјпј Lupus). Vu(\ko �jyj па оЬroпсјmа Bjela�пјсе, Trebevica i Igmana, hrапј se сеуарсШта i рјуоm ј, za razliku od drugih vukova i ljudi, пе krece se па nogama, nego па skijama. Оуо radi kako Ьј zameo tragove.

U

planinama se mo�e sresti i retka vrsta medveda koji

vode poreklo iz dr�avnog dobra "Кaradordevo" i zoolo­

�kog vrta u Subotici. Оуј medvedi su izuzetni ро tome �to пе spadaju u divlje, уес domace �јуоtinје i �to se hrапе ара-

Da Ii ste znali? ... Da svaka buktinja u drzavnom grbu SFRJ simbolizuje po jed­ пи гериЫiJш - �lanicu jugoslovenske fedeгacije, koje sve zajed­ по gore i daju veliki zajedni�ki plamen?

... Оа drzavnu zastavu SFRJ ојпе tгi horizontalna polja, u plavoj,

beloj i crvenoj Ьојј, kao i jedna сгуепа zvezda u sгedini. 1 da ta zvezda јmа �ute јујсе. �to takode ne�to znа6? Valjda?

... Оа drzavna himna SFRJ "Неј, Sloveni" пета nikakve veze s

dr�avnom himnom Narodne republike Poljske?

. . .

I da pгilikom

slu�anja svoje штпе Jugosloveni obavezno kafu "jebote, sav sam se паје�јо"? Pogotovo kad razbijemo Ruse u ko�aгci?

•

22

Glavni grad Glavni grad JlIgoslavije је Мrdll�a Оопја. Ovde se donose od­

luke о svim glavnim pitanjima koja se ti�u �ivota ј, narooito, smrti gradana SFRJ. О surovoj lepoti glavnog grada Jugoslavi­ је svojevremeno је snimljen dokumentami filш pod пзzјуот "Predstava Hamleta u Mrdu�i Оопјој". Filmje јтао veliki odjek kod publike i krititara, а пзkоп ргешi­

јеге tak је i poslovitno uzddani Miroslav Кrlern pljesnuo гu­

kama i uzviknuo: "Ра dobro, Ьгасо, jesmo 'ј тј doista bijesni

psi?!", па �ta gaje autor Шmа, re�iser Кrsto Рарјс, potap�ao ро kolenu i ute§io гe�jтa: "nismo, nismoH• Ма kakvi.

urinima i bensedinima, ра su zbog toga таlо usporeni. Ne­ таји рПrоdnih neprijateJja izuzev druga Тita i onog maJog Rumuna kad ти dode и goste. Po�to medvedi, za razJiku od Vu�ka, nemaju skije i ne znaju da zamecu tragove, и jed­ пот trenutku bili su suo�eni s potpunim istrebIjenjem. Brojnost nekih drugih �ivotinjskih vrsta, medutim, neprekidno raste. Takav је slu�aj s jedinom autohtonom jugosJovenskom vrstom, koju narod zove ,,�oye�ja ribi­ са". Nakon osJobodenja, �ove�je ribice su se iz Postojn­ ske јате, gde su pronadene, pro�irile ро сеЈој Jugoslaviji i postaJe njen za�titni znak. "Cove�ja ribica" dobila је јте ро tome �to �jyj и mraku i ni�ta ne vidi. 1 di�e

па

�kr­

ge. Jedva. 23

Kratka istorija SFR(j): prica о Josipu Brozu Titu Tito Jugoslaviju је svojom slobodnom уоlјот stvorio Josip Broz Tito. Опје Ыо пајуеса i пајznа�ајпјја li�nost

и istoriji

naroda Jugoslavije i poslednji akcioni heroj medu шzаvпi­ сјmа хх veka. О пјеmu su napisane mnoge knjige i istorij­ ske studije. Najbolju biografiju druga Tita napisao је Vladi­ mir Dedyer pod naslovom ,,Prilozi". Po�to Dedijerova knji­ ga јта

1 2 юlа, ovde prenosimo samo kratak sadrtaj:

Josip Broz Tito roden је и Kumrovcu, posle �ega је skuvao glavu od svinje da паЬтапј bracu i sestre i slomio

korito па sankanju. Zatim је oti�ao па zanat и Sisak i oda­ tle па isto�ni front gde su ga Cerkezi proboli kopljem, te је рао и rusko zarobljeni�tvo i o�enjo se Pelagijom. Nakon

toga se zapo�ljava u Kominterni i ubrzo postaje generalni sekretar КРЈ, zbog �ega neko угете le�j и Lepoglavi gde priznaje samo sud svoje partije. Ро izlasku iz zatvora podi­ �e ustanak i revolt1ciju, stvara АVNOJ, КNOJ i AFZ i oslobada zemlju od stranih okupatora i domacih izdajnika. Posle rata ka�e Staljinu "пе", hapsi Dida i рјје viski s Сег610т. Zeni se Jovankom, svira klavir, lоуј medvede i ро24

"

krece nesvrstane. Putuje plavim vozom i "ОаlеЬоm . Nosi Ьеlо odelo, rukavice, prsten i Roleks. Voli Civas, �trukle, mlin�eke s picekom, omladince ј, naro6to, omladinke. Poseduje dobru kolekciju ујпа koje па Brionima рјје sa svojim kaskaderom Ri�ardom Bartonom. U starosti li�no odlazi па КиЬи ро svoje sledovanje cigara, usput kinji Fi­ dela i u povratku preska�e Kineski zid. Tito је umro и Ljubljani ј, nakon kraceg zadrZavanja

и

Zagrebu, sahranjen je и "КиСј суеса" и Beogradu. Po§to је Ьјо diktator nikome пјје Ыlо �ao �to је umro, tako da

ти

ni па sahranu niko nije do�ao, pogotovo ne iz sveta. Ono па televiziji је montirano, а o�eyjcj la�и.

"Tito" Neposredno nakon Titove smrti, foЈшirапа је slo�ena •

zajednica udru�enog rada pod nazivom "Тito". Njena osnovna delatnost Ыlа је �tancovanje zna�aka s Titovim autografom. Zna�ke su odmab postale hit, naro6to medu domaCicama i penzionerima. Veliki uspeh imala je i serija zlatnika s Titovim likom ро uzoru па Napoleondore: роје­ dinci su ih kupovali iz ideolo�kib, а preduzeca iz senti­ mentalnih razloga, svojim direktorima. Upotrebom Titovog lika stimulisan је promet roba i usluga: njegove slike Ыlе su izlo�ene svuda - u izlozima kasapnica, па �ofer-§ajbnama �Iepera i autobusa, kasama u luna-parkovima... Do§lo је do prave eskplozije

и izdava­

§tvu: u kolosalnim tira�ima §tampane su monografije о Тј­

[и, Jovanki i pudlicama (najpoznatija је "Njibovi dani", Beograd,

1 980.). Paralelno se publikuju i knjige iz oblasti 25

nauke ("Тito i p�elarstvo"), fiskulture ("Тito i vaterpolo") i geografije ("Тito i Zcmanje"). Оуе knjige prodaju se па kilo, па metar i па veliko, uglavnom саdnim organizacija­ та i domovima JNA. Cveta pored ostalog i umetni�ko za­ natstvo, ра se tako modeli Augustinticevog spomenika iz Кumсоуса prodaju u tri veli�ine - stona, sobna i kongre­ sna, а tih godina pojavljuje se i dup)i аlbиm (па 33 obrtaja) pod naslovom "Pjesme о Тitu" u izdanju Jugotona iz Za­ greba, koj i je odmah dospeo па prvo mesto svih domacih top-lista i postigao trostruki dijamantski tir�. Pored stica­ пја materijalnih dobara, pojedinci su dolazili u posed пе­ procenjivog politi�kog kapitala. Do�lo је do fOllniranja �i­ tavih karte)a poput "Ljubi�ic & Со" i "Dolanc i drugovi". Kriza zanra

•

U drugoj ро)оујni 80-ih komercijalni sistem "Тito", zajedno s Оепехот, Astrom i Energoinvestom postepeno zapada u krizu. Radni ljudi i gradani polako prestaju da о Titu govore kao о Titu. Umesto toga sve �e�ce koriste пје­ govo prezirne Broz (srpski: "Бравар"). Nekada "пајуесј sin na�jb naroda i narodnosti" i "voljeni predsednik Tito" postaje "Josip Broz" ili samo "Broz". U оуоmе se poseb­ по isti�u bjy�j �lanovi СК, istoriografi-entuzijasti i autori Politikinih "pisama blalaca". Ta)entovaniji pojedinci рсј­ begavaju pesni�kim metaforama te tako pj�и о "gospoda­ ru broznih усетепа", "pacovu tij i сер niko пе sme da iz­ meri" ili "уатрјси koga treba upokojiti". Jedan je �ak kre­ пио s glogovirn kocem u ru�erdama da otvori Titov grob. Drugi је, takode u Beogradu, organizovao prvu uli�nu gej 26

paradu, па kojoj su se njegove pristalice kolektivno hvata­ Је za јаја dok su sirene obelezavale godi�njicu Тitove smr­ ti. U takvoj atmosferi stradali su svi nazivi izvedeni iz " јтепа "Тito , po�ey od de�jih vrtica, do brodogradiblta i kasarni. Glavne иЈјсе и svirn gradovirna (koje su obavezno nosile Titovo irnе), Ыlе su preirnenovane, i to u skladu sa " nezavisnirn dиhom na�ih naroda ("Ulica srpskih vladara , " S "Шјса hrvatskih kraljeva ). to se (j�e gradova рорu! Тј­ tovog УеЈепја, Titovog Uzica i drugih, naravno da su do­ ЫЈј nova јтепа, bez mnogo diskusije. Jugoslavija је,paralelno s tim,padala и ruke ne�ega �to se zvalo "Predsedni�tvo SFRJ". СЈапоуј ovog "tela" stal­ по su se тепјаЈј, i niko пјје mogao da ih prebroji, а kamoli zapamti. Izиzetak su �lanovi poslednjeg Predsedni�tva SFRJ, koji се ostati upamceni ро tome �to su ispoljili dr­ zavni�ku уеlЉпu i mudrost kada je to Ыlо najpotrebnije, u najdramati�nijim trenucirna jugoslovenske istorije. Ste­ nogrami sa sednica Predsedni�tva iz tog vremena оЫЈијu britkim dijalozima (,jedi govna / pи�j kurac") i principi­ jelnim pitanjima ("ko te јеЬе") koja su strpljivo re�avali dr Bora Јоујс, dr Stipe Mesic, dr Janez Dmov�ek, dr Bogi6 Bogi�evic

i

dr Vasil Tupurkovski, а bracu Kostic i da ne

рошјпјеmо. Medu пјirnа se тuуао i neki lik ро јтепи Sej­ do Bajramovic, za koga o�eyjcj kafu da је иртауо оп, sti­ сајет istorijskih okolnosti, ugasio svetlo i zatvorio vrata.

1 posle Тita - Тito, ш пјје vazno da Ii је pas стп ili Ьео Uprkos svemu, legenda о Titu zivi i dalje. Prema В. Crn�evicu i

М . Beckovicu, narod је о Titu spevao preko 27

10.000 ревата. Legende о Titu ви brojne i отјlјепе, а па­ rodni pripoveda6 prenose ih s kolena па koleno. Lik dru­ ga Tita izazivao је јвыепо divljenje пе вато u Jugoslaviji, уес i u �itavom progresivnom �ove�anstvu. Poznata је, recimo, pri�a о tome kako se u vreme Veli­ kog mar§a, kada se Кineska narodno-oslobodila�ka arrпiј а zatekla u ресјпата Јunапа, Teng Hsiao Ping poulio Мао Се Tиngu па lо§ sme§taj, vlagu i promaju. Мао је sklopio o�j i rekao: "Buducnostje svetla, аlјје put do пје dug i trno­ vit". Zatim je ispri�ao Tengu kako је tokom 1 943. godine i drug Tito �jyeo u jednoj ресјni poredD.rvara. "U istoj pecini �ivelaje i njegova verenicaD.avorjanka Paиnoyjc", pri�ao је Мао, "а tu se ЬјО uselio i Edvard Kar­ delj zvani 'Веус' sa suprugom Рерсот i пјепот sestrom Zivkom. Ali, Tito se пјје �alio. Zatim su do§li јо§ i Dilas i Aleksandar Rankovic, а ne§to kasnije i Vlado Bakaric, ko­ јј је stra§no hrkao, ali Tito је i to trpeo". Мао је uputio dug pogled Tengu, i nastavio: "Na ыаји је do§ao i sin Vinsto­ па Cerbla zvani МаШа. Тај је od partizana naи�jo da ри­ §ta gasove, zbog �ega je Davorj anku stalno bolela glava. Kad se pojavio jo� i stari Ribar s иnucima Јуот i Lolom i pitao da li ima mesta, Tito пјје izdnao", rekao је Мао, "уесје lирјо §akom о sto i viknuo: 'Уап! Svi уan! .. Majkи уат bo�jи... ! '" "ОУО su naravno �uli nema�ki dou�nici", nastavio је Мао, "ј istog trenutka poslali depe�u u Berlin. Нitlerје od­ mah naredio desant па Drvar. . . Partizani su medutim he­ rojski brani\i svog komandanta. U tome se posebno ista­ kao Titov pas ро imenu Тigar. Tigar је и jednom trenutkи spazio kako аујоп iznenada izbacuje ЬотЬи па Tita. Tigar 2К

је munjevito sk060, oborio Tita па zemlju, а zatim se sam Ьасјо па ЬотЬи, zakloniv�ije svojim tel0m . . . " Мао је па­ pravio kratku stanku, i tiho rekao: ,,1 niје vaZno da lј је pas ЬјО ст јlј Ьео". Teng, koji је shvatio Maovu poruku, za­ тj�ljeno је pogledao kroz otvor ресinе па ri�ina роlја u daljini, i ne�to zapisao u svoju bele�cи. Tako је to bilo u Кini. 8to se Nemaca Ш�е, Нitler se sa­ то uhvatio za glavu i procedio kroz zube: "G6ring, du alte Votze". А Tigar? Po�to је poginuo l1erojskom smrcu, posmrtno је odlikovan sa 2 х сас i 1 х сасЉ. Po�etkom 50-Љ, пјеmи u �ast, podignut је spomenik па otoku Veliki Brijun. То је . danas mesto hodo�a�ca stгапЉ dr�avnika, predsednika рј­ onirskih zajednica i fиnkcionera Кinolo§kog saveza Jugo­ slavije.

•

29

Stanovnistvo i demografija: Seljaci, Jugosloveni i ostale Svabe v

Zemljaci

•

Najbrojnija пасјја u Jugoslaviji su Seljaci. Za razliku od zemljoradnika i sto�ara, Seljaci �jye is­ klju6vo u gradskim sredinama. Najvi�e ih јта u иргау­ niт odborima dru�tvenib preduzeca i partijskim komiteti­ та, а dosta su koncentrisani i ро repubblkim tv-centrima. Dele se па proste (pojedina�ne) i pгo�иene seljake (ze­ mljake). Оуј poslednji �jye u velikim zajednicama i те­ dusobno se "okupljaju" i "dne". Zato ib јта svuda i uvek. Za razliku od Seljaka koji su ye�nj, Jugosloveni su kratkotrajni - re� је о narodu koj i је naseUavao SFRJ sa­ то u periodu od 1 943. do 1 989. godine. То је hrabar па­ rod koj i j e porazio Hitlera i Stalj ina, аЈј пјје јтао aspiraci­ је ргета drugima ("Trst је na�"), i uvek је Ьјо skroman ("Са је pusta Londra kontra Splita grada"). U istorijskom smislu, izraz "Jugosloveni" ozna�ava balkanski narod ko­ јј је izumro јlј se iselio u poslednjoj deceniji хх veka. Posebnu vrstu Jugoslovena �jne Beogradani. опј naselјауаји �itavu teritoriju Jugoslavije. Samo �to se u ZagreЬи, па primer, zovu Zagrep�ani, а u Sarajevu - Sarajlije. 1 30

--

--

-

• • о • •

-

-

-

pri�aju drugim jezikom. Tako da se medusobno пе razu­ теји, уес komuniciraju па srpskobrvatskom ј1ј brvatsko­ srpskom jeziku. Оуо пјје prirodan, уес neprirodan, уе­ sta�ki jezik, poznat i ро tome sto iша najdu�e јmе па sve­ tu. V�na паротепа za turiste iz velikih i bogatih zemalja: srpskobrvatski (Yugoslavian) jezik treba razlikovati od �ehoslova�kog (Polish) jezika. Nije isto. Pored Seljaka i Jugoslovena и SFRJ �jye i pripadnici nekih drugih, та1Љ naroda, samo im to пе treba govoriti jer su оsеЩivi. Da Ы se Ьоlје osecali, оуј таli narodi kinje ј08 тanје od sebe i zovu ib "narodnostima". Najbrojnij a narodnost и SFRJ ви Svabe. опј su 108а narodnost јет иЫјаји partizanske ranjenike. Jedini na�jn da prestanu je da јm dode Boris Dvomik. Kad njega ug1e­ daju, odmah padnu mrtvi ili se razbe�e. Za razliku od Sva­ Ьа, stanovnistvo SFRJ уеоmа сепј Nemce ј, паroбitо, пјјЬоуе noy�ane ароепе тапе "marke". Postovanje 10ka1nog stanovni8tva prema Nemcima iskazuje se paro10m "Zimrner frei" koja је и znak dobrodoslice zakucana па svaku kucu и potezu 1uka Koper - Skadarsko jezero. •

Porodica: rodovske zajednice i bratstva Tjpj�nи jugoslovensku porodicu пе �jne mш i �ena i пјЉоуа deca, уес Ьтаса i пјЉоуј sinovci. Pod ројтот "Ьсаса" podrazumevaju se krvni srodnici drugog stepena, muskog pola, koji zajedno ti�estvuju u јаупот �ivotu zemlje. Istorijski, [епотеп "bra6e" poti�e iz prosirene (afilirane) porodice zadru�nog tipa. Nakon П ;rascdanja АVNOJ-a "braca" su zauzela klju�na mesta u .\2

politi�koj, ekonomskoj i dru�tvenoj hijerarhiji zemlje. Уе­ liku aktivnost, kako па saveznom, tako i па lokalnom пј­ уои, ispoljila su bra6a Pozderac i Dizdarevi6 (SR ВјН), bra6a Кrajger (SR Slovenija), bra6a Dap�evi6 i Мј6unо­ уј6 (SR Ста Gora) i bra6a Markovi6 (SR Srbija). U оЫа­ sti kulture i umetnosti posebno su se istakla bra6a Вајј6. Кrajeт 80-Љ "bra6a" su uglavnom prestala da se рој а­ Уlјuји ujavnosti. lzuzetno, pojedina "bra6a", kao npr. bra6а Mjlo�eyj6 (SR Ста Gora / SR Srbija) nastavila su da rade to �to rade. Druga su "bra6a", poput bra6e Kari6, �ak i pro�irila spektar svoje delatnosti, te su sa revijalnih i ko­ mercijalnih poslova pre�li па politi�ki, ра i паu�пј rad, ta­ ko da su пею od пј ih postali �ak i akademici. Broj�ano stanje "bra6e" и SFRJ varira od пајтапје dve ("тј dva brata оЬа ratujemo") do yj�e stotina jedinki, za­ visno od regiona i lokalnih oЫ�aja. То dokazuje da neka "bra6a" tehni�ki nisu пј bila u krvnот srodstvu. Eklatan­ tan primer su Boro i Ramiz (SAP Kosovo). Mesoviti brak i gradsko dete Iako је tipi�na jugoslovenska porodica sastavljena od dvoje, troje јlј yj�e bra6e i njihovih тu�юћ potomaka (ro­ dovsko bratstvo), deca se uglavnom radaju u heteroseksu­ alnim brakovirna. Jedna od naj�e�6Љ vrsta heterosekslual­ nih brakova su tzv "me�oviti brakovi". Me§oviti brakovi razlikuju se od normalnih ро tome �to ih sklapaju osobe koje yj�e zanimaju роlпј, а manje medunacionalni odnosi. То za posledicu ima radanje tzv. "dece iz me�ovitih brakova" ("mati тј �ensko, а ЬаЬо зз

mu�ko"). Po�to se me�oviti brakovi uglavnom sklapaju u urbanim sredinama, deca iz takvih brakova poznata su i kao "gradska deca". U Medicinskoj enciklopedij i JLZ-a pj�e daje " . . . gradsko dijete blijedo, malokrvno te bespo­ тосnо Ьјсе sklono Ьипјаујсј, te se nе smije izlagati ki§i da se nе istopi". Pored gradske, u Jugoslaviji јmа i dosta obitne dece koja nе рјји prokuvanu vodu i пе zahtevaju intenzivnu пе­ gu. 1 jedna i druga deca podjednako su уоlјепа, jer su Ји­ gosloveni dobri i netni roditelji. Drtava medutim nе vodi brigu о deci i zato su §kole besplatne, а porodice s уј§е de-

Jugosloveni u drugim zemljama Jugoslavija је postojbina mnogih emigranata. Re� је о poseb­

пој vгsti vrabaca koja napu�ta mati�na jata da Ы se priklju�ila

kolonijama drugih ptica (прг. pingivinima јlј појеујта), ра se posle рјtзји za§to ih sгedina пе гazume i za�to је tivot �udan.

U �jгeт smislu, svi su Jugosloveni zapгavo emigгanti,jeг su se

u odredenom trenutku kolektivno паЉ уan granica svoje ze­

тlје. U utem pak smislu, 10 su oni koji danas zaustavljaju рго­

laznike ро Rejkjaviku i Velingtonu i pilaju ih "�ta se desilo?" i "otkud ја ovde?"

34

"

се imaju ргауо па "de�ji dodatak . Лkо јmаји ba� puno dece, onda im drug Tito [i�no �estita i izabere ime za sva­ ko dvanaesto dete. U takvim slu�ajevima drug Tito se " " smatra za "kuша (ital.: "Ље godfather ).

35 •

v

POLITICКI SISTEM 1 DRUSTVENO-POLITICKE ORGANIZACIJE v

v

Торli obrok za Edvarda Kardelja Jugoslovenski put и socijalizam zove se "samoupra­ уlјanје". Re� је о anarhisti�ko - marksisti�koj koncepciji uredenja drиstva i �јуоtnот projektu Edvarda Kardelja zvanog "Веус". Njegovo krисјјаlnо delo "Politi�k:i sistem socijalisti�kog samoupravljanja" do�ivelo је mnoga izda­ пја i postalo отјlјепо stivo asistenata-pripravnika, suprиge Рерсе i пјепе sestre Zivke. Za ovu knjigu Kardelj је doЫо nagradu АVNOJ-a, а luka Plo�e јте "Kardeljevo". Samoupravljanje је pre svega olj�eno u ideji "butkice". Neki strani teoreti�ari liberalnog diskursa (аlј i domaci па­ u�nici nacionalnih ртоуеПЈјепсјја) (о osporovaju, tvrdeci da u SFRJ пета leba da se jede, а kamoli butkica, i da ko­ типјаге la�и. Autori pak poput Bloha, Adorna i Fuada Muhica tvrde da se и Jugoslaviji �jyj sasvim pristojno i pri (от posebno isti�u doprinos Saveza sindikata Jugoslavije. Savez Sindikata (Iat.: "Caritas") humanitama је orga­ l1izacija koja narodu deli robu za d�abe. Zato Jugosloveni v

36

preko sindikata паЬауlјаји sve �to stignu: kisele krastavce, jorgane i шazniсе za filhaIInonUu. Ти su пагаvnо i "Ьиtk:i­ се" i "polutke", tj. uzdut pretesterisane svinje. Preko sin­ dikata se ide i и Ьanј и, па more i �aljи tene и inostranstvo za Osmi mart. Posebnu patnju Sindikat poklanja ishrani radnog naro­ da. Radni ljudi se hrane tzv. "toplim obrocima" па poseb­ пјт za to odredenim mestima, "menzama" јlј ,,restorani­ та dru�tvene ishrane". Торlј оЬгосј su ukusni, kalori�ni i оЫlпј. U prose�nom jugoslovenskom preduzecu za doru­ �ak se oЫ�no slшi pasulj s kobasicom (и skromnijoj) ili krmenadlom (и luksuznoj varijanti). Takode su рориlаrnј i �kembici (tripice), а ponekad i kolenica (buncek) s kise­ lјт kиpusom ili рарсј и saftи. Menze se ina�e dele па fabri�ke (radni�ke), slшЬе­ ni�ke i studentske. Posebnu vrstu menza koriste "fиnkcjo­ neri". Po�to јтаји fina перса i osetljive teluce, опј se hra­ пе odvojeno, и restoranima zatvorenog Ьра i klubovima oficira. Od kraja БО-ih, dodatak za dru�tvenu ishranu delio se svirn zaposlenirna и oЫikи "Ьопоуа". Вопоуј su mogli ы­ ti upotrebljeni и restoranu preduzeca, јlј и najblitoj kafani, ili и samoposluzi. Tako da su ljudi тепјаlј Ьопоуе za �ita­ уе kolutove "ka�kavalja", metre "zimske" salame ili ра­ kovanja od 300 komada "ЬоШitе". Ili раг fla�a vinjaka, kako ko. Samoupravljanje, pored роуесanја telesne tetine sta­ novni�tva, uti�e i па druge sfere dru�tvene nadgradnje. Опо је obogatilo knjitevni i kolokvijalni jezik пеОЫ�niт skracenicama i sintagmama poput "UR", "ZUR" i 37

Ideologija marksizma iIi kako је Marks ukrao jedanaestu tezu Fojerbahu "Na pocetku bijase teza, ; teza bijase и Fojerbaila, А МШ'ks ро­ zelje teze brata svojega Fojerbaila i иЫ ga,а tezu uze. lјо! рохе­

Ije Marks brata svojega Engelsa ; uze ; njega. 1 zatnldnje Ellgels

; "od; МауЬu Lenj;lla ; Slalj;na. А Jos;p -,е drzase za ре/и Stalji­

nи, ра ; оп ;zade.

1 i;vljase

tako Jos;p Zivotom svoj;m praved­

nick;m, ; ЬојаЈе se Stalj;lla "еоmа. А kad nариn; Jos;p ЗАО god;­

па, v;djeJosip Љиn gdje gori,jer јеJosip pio dosta cviceka, ; I'e­ се ЊиnJosipu: ostavi Staljina i podi u zemlju Balkansku ; potra­

х; {ато Kardelja sto ga zovu Bevc. 1 ис;n; takoJosip ; vidje Kar­

delja sto ga zovu Bevc gdje sjed; па gor; Balkanskoj ; govor; исе­

nicima svojijem. 1 slusa.fe ga Gajo ; Ljubo i Supek sto ga zovuJu­ ћica. А mеЈи nj;mа bijase ; nek; M;hailo, ; rece Mihailo: eda Ii

се! nas l; uCili? Ј nap;sa M;!zailo poslanicu Savlu о Pavlu. 1 cuse 10

kraljev; i knjif.evnic; ; veliku uzbzmu podigose. ljeknu truba, i

рисе puska, ; ustase mrtvac; ;z grobova svojijeh.ln;kom nisla ".

"OOUR", te пе6m �to se zove "interesna zajednica". Sa­ mopravljanje је i test motiv umetnitkog stvarala�tva. U kinematografiji se istite Шm "Licem u lice", potresna pri­ �a о sudbini radni�kih saveta, kao i "Veliki generator", film о proizvodnji elektri�ne struje, U vajarstvu је ideja samoupravljanja dozivela apoteozu u grupnom spomeni­ ku "Mo�a Pijade" gde se Mo�a kao dogovara ne�to s rad­ niсјmа ispred zgrade "Politike" u Beogradu.

38

Аvangarda radnicke klase:

drug Daca i Jagnjece brigade U SFRJ postoji yj�e dru�tveno-politi�kih organizacija. Najpoznatija i пајуеса је Savez komunista JugosJavije. То је avangarda radni�ke klase. А Jagnjece brigade su avan­ garda Saveza komunista JugoslavUe. Idejni voda Jagnje­ СјЬ brigada Ыо је drug Da�a. Оп је rasporedio brigadire ро folшасiјskiт јеdinјсјmа па op�tinskom, pokrajinskom, repubIi�kom i saveznom пјуои. Zahvaljujuci odli�noj ОТ­ ganizaciji, Jagnjece brigade presudno uti�u па brojnost sto�nog fonda SFRJ. Brigadiri posebno уоlе таЈе оусе (odatle pridev ,jagnjece"), koje naj�eMe peku па otvore­ пој vatri ili kuvaju и тaj�jnoт тJekи, ponekad i и gline­ пјт posudama ("ispod saca"). Od рјса иya�ayajи domacu i posebno, �kotsku rakiju. Naravno da јеЈо пјје samo sebi cilj, уес predstavJja ritualni deo "izlaska па teren" ђ. pose­ te lokalnim organima Saveza komunista i DPZ-a, а dobar povod mo�e da bude i polaganje nekog kamena-temeljca јЈј ume, svejedno. "Izlazak па teren" obavezno podrazHmeva izvodenje prigodnog kulturno-umetni�kog programa. U tom progra­ ти u�estvuju folklomi ansambli i glumci-komi�ari. Na primer "Stevka - Bo�urevka" i "Marica НrdaJo". То su ы­ li tipi�ni predstavnici tzv. "sindikalne" §kole Ьнтота, koji па pristupa�an i duhovit па6п komentari�u aktuelne prili­ ke u zemlji - роуесапје сепа benzina, nesta�icu jestivog ulja, socijalne razlike i sli�no. Posebno su bili сепјепј па­ stupi estradnih zvezda koje izvode zabavnu i паrodnи ти­ ziku. U takvim prilikama obj�aj је da se nakon po�etnog 39

bIoka revelucionamih pesama (npr. "Копјић рlаniпо") prcdc па ne�to lak�e ("Ni�ka Ьanја - topla voda, za тап­ gupc �jya zgoda"), da Ы se па kraju и�lo u fazu iz koje пе­ та povratka ("raspa�oj"), uz pesme tipa "Кот�јпјса vodu gazi ovako, ovako" i "УШ magare па plot nagonio", �ta god to znacilo. •

Funkcioneri Predstavnici naroda u dru§tveno-politickim zajednica­ та I organizacijama zovu se "funkcioneri". Тјрјсan funk­ cioner (lat. "bud�a") IiCnost је renesansne �irine i enciklo­ pedijske erudicije. Funkcioneri se zato podjednako uspe­ �по Ьауе итеtnо�си vladanja (и dr�avnoj administraciji), dru�tvenim radom (и odborima SSRNJ), а ako treba i knјј­ �еупо�си (и izdavackim savetima), ра cak i telesnom kul­ мот (и иртаvnјт odborima bokserskih klubova). Svaki funkсјопет se и skladu sa zahtevima vremena Ьауј i filozofijom (predgovori za izdanja Centra za istoriju medunarodnog radnickog pokreta) i besedni§tvom (uvod­ па izlaganja па akcionim konferencijama SK). Na kraju karijere, funkcioneri se оЫспо Ьауе diplomatijom (атЬа­ sade и umerenom klimatskom pojasu) i poezijom (uspo­ тепе iz NOB-a i revolucije). Funkcioneri se krecu и vozilima s таlјт registarskim brojevima (§to se smatra уеота ekskJuzivnim) i gde god da se ројауе ртјУlасе veliku ратји. Posebno и pozori�ti­ та (kad moraju па premijeru) jer sede и ртуот redu, а imaju velike glave i krupne �епе. Ро spoljnim obele�jjтa poznaju se i ро tome �to јтаји tzv. "ozbiljan" izraz lјса, •

40

koji se u drugim zemljama obi�no vida samo ро zubar­ skim �ekaonicama. Inа�е, funkcioneri se dele па dve velike grupe: а) Rиko­ vodioci, i Ь) Hercegovci. Rиkovodioci su оЫ�пј ljudi i osim u SFRJ јmа ih svuda ро svetu. Hercegovce је pak te­ �ko паСј bilo gde drugde osim и Beogradu, Zagrebu i Sara­ jevu. Hercegovci mogu biti isto�ni i zapadni, ali пета nika­ kve razlike. U principu, Hercegovci mogu biti i Zagorci (ako �jye u Zagrebu), iJi C mogorci (ako �jye и Beogradu), dok u tehni�kom smislu to mogu biti i Li�ani, zbog ravno­ meme zastupljenosti и оЬе republike, а posebno u пјјЬоујт Organima. Hercegovci su poznati i ро tome �to se уеоmа lako integri�u и urbane sredine. Zato su tako orniljeni.

SUBNOR Najmasovnija dru�tveno-politi�ka organizacija и SFRJ l1јје, nasuprot ustaljenom rnisljenju, Savez socijalisti�kog radnog naroda Jugoslavije (SSRNJ), уес Savez udru�enja Ьогаса Narodno-oslobodila�kog rata (SUВNOR). SUВNOR јmа dvostruko vise �lanova od SSRNJ i �ak trostruko vise od Saveza pionira i Udru�enja mladih gora­ па zajedno. Najugledniji �lапоуј SUВNOR-a su "ргуо­ Ьогсј", to jest nosioci "Partizanske вротепјсе ] 94 1 .". Оуо је уа�по, jer "Spomenica" daje nosiocu pravo da ве besplatno vozi и tramvaju, kupuje secer preko reda i da ро 8уот nahodenj u i slobodnoj уоlјј koristi pokretnu i nepo­ krctnu iшоујпи oduzetu od domacih izdajnika i saradnika okupatora. Clanovi SUВNOR-a su иglаvnщn partizani, mada osim пјЉ, јmа i ustasa i �etnika, pod uslovom da su 41

se predomislili рге 09.05 . 1 945. i da su па�Јј dva pouzdana svedoka da to potvrde. Predsednik SUBNOR-a је narodni Ьеroј Bata Zivoji­ поујС. Оп је пајрориlатјјј i najgledaniji predsednik SUBNOR-a па svetu, јег је njegov film "Valter brani Sa­ гајеуо" svaki Кinez gledao u proseku 1 2 puta. Bata Zivojinovic roden је u po�tenoj i skrornnoj rad­ ni�koj porodici u Oklahomi gde је уеоmа гапо pristupio kaubojskom podmlatku i uklju�io se u ilegalni rad protiv Indijanaca. S перипјЬ 1 8 godina oti�ao је u kauboje i uskoro postao komandir, а zatim i komesar РЈУе kauboj­ ske narodno-oslobodila�ke udame brigade. Proslavio se u bitkama za Аlаmо, Getisbro i kod ОК korala. Yj�e puta је pohvaljivan i nagradivan od strane generala Lija, Granta i Nikole LјuЬЉСа. Nosilac је Kaubojske spome­ пјсе 1 94 1 . godine. Za ulogu u Ысј па Neretvi, kadaje go­ lјm rukama иЬјо dve divizije Indijanaca i neopisivu koli­ �јпи пјЉоуЉ grizlija, odlikovan је ordenom Narodnog heroja i јmепоуап po�asnim gradaninom Gal� Sitija. Na угhunси slave, iz nepoznatih razloga pгe�ao је па stranu Сејепа. Steta.

Titovi pioniri (cemu sluze i сјте se hrane) •

Pioniri su mаlј ljudi sa СЈУеnim maramama. РјопјЈ se postaje tako �to izgovori� sve�anu zakletvu: "Na dan kada postajem рјопјг . . . " i da� �asnu Titovu pionirsku гe� da ce� biti mагlјју i dobar u�enik i da ce� uvek slu�ati u6teljicu i voleti mаmи i tatu. 42

Glavni posao pioniraje da idu u �kolu i do�ekuju druga Tita i drugaricu Jovanku kad se vrate kuci s puta. Pioniri takode slше za sve�ane do�eke i ispracaje stranih dr;'tavni­ ka, kojima ma�u zastavicama i skandiraju du;'t ulica ("Si-ri-ma-vo-ban-da-ra-na-i-ke!"). Pionira је bilo svuda ро Jugoslaviji, а пајуј�е u "pionirskim parkovima", speci­ jalno uredenim izleti�tima gde su pioniri јтаlј i svoj уо­ zic, u kome su sami Ыlј kondukteri, а ponekad �ak i тa�j­ novode. Аlј to su bili samo najbolji od najboljih, оni �to predaju суесе па aerodoromu. Pioniri imaju obavezu da rastu, ра su zato za пјш svo­ јеугетпо bili otvoreni "mle�ni restorani" (najpoznatiji је Ыо "Sne;'tana" u Кnez Mihailovoj ulici u Beogradu), gde su siroma�ni pioniri dobij ali mleko besplatno. Po�to su svi Ы I i siroma�ni, а mleka mаlо, onda su ga рј li samo опј koj i ргуј udu u restoran. Za utehu, i da Ы рјопјriша Ыlо lep�e, u tom restoranu bile su mаlе stolice i mali stolovi. Kod kuce se pioniri hrane ribljim uljem. То је napitak пеоЫ�по prijatnog mirisa i ukusa, zbog �ega је отilјеп те­ du рјопiriшa. опј ga piju da se пе razbole i da porastu veli­ ki, zdravi i jaki ko Рорај. Primedba da Рорај niје рјо гЉlје 1I1je nego da је јео spanac пјје ЬјЈа па mestu, јег је Рорај i te kako рјо riblje ulje kad је Ыо mali, а �to se spanaca ti�e Ьо­ 'је је Ыlо пе pominjati ga i пе davati glupe ideje. Юblје ulje se рјје tako �to pionira ргуо jure oko stola, onda mu zapu�e nos i gurnu ka�iku od dva litra u usta. Kad ispljune, opet ga jure oko stola, opet zapu�e nos i gurnu dve ka�ike za kaznu. Юblје ulje se �uva u malim Ьо6сата u prozoru izmedu dva stakla jer hladnjaci jo� nisu bili iz­ mi�ljeni, а i zato �to se sam napitak oseca. Юblје ulje је iz43

vrsno vaspitno sredstvo i koristi se kao zamena za telesne kazne. Kasnije, kada su pioniri porasli, neki medu njiша su postali паи�пјсј ра su iZlllislili dra�eje od rubljeg иlја bez mirisa i ukusa. •

[) \

•

-

•

44

,

Spoljna politika: Buda Loncar i Patris Lumumba •

Ма10 је zema1ja u svetu sa tako razgranatim stablom spo1jne politike kakvo је uspe1a da odneguje SFRJ. То је zato �to su generacije vrsnih diplomata, po�ev od Du�ana Mati6a i Ko�e Popovi6a, preko Mj1o�a Мјпј6а i Mike �piljka do Lazara Mojsova i Raifa Dizdarevi6a vredno za­ liva1e i d:ubrile drvo jugoslovenske dip1omatije. Spo1jna politika SFRJ zasniva se па nesvrstavanju. Ро­ kret nesvrstanih јта za cilj da okupi narode sli�ne tradicije, kulture i ideo1ogije i da ih ujedini protiv Amerikanaca ј, do­ nek:le, Rusa. Idejni tvorac ili "arhitekta nesvrstanosti" Ьјо је drug Tito. Оп је, uz роmо6 Ьга6е Gamala i Abde1a Nasera (С D�avarhalar Nehrua i njegove k6eri Indire, organizovao prvi kongres nesvrstanih zema1ja u Beogradu 1 962. godine. Kongres ("Samit") је Ыо veoma uspe�an, јег su па njemu ll�estvovali ne samo predsednici, kraljevi i imperatori, ve6 i jedan pravi bog ро iшепи Најlе Selasije. Pos1e је Tito godi­ паmа uzvra6ao posete па svom "Galebu". U to vreme iше "Тito" lebdelo је па usnama probude­ поg �ove�anstva, а гe� "Jugoslavija" postalaje simbol na­ dc za mi1ione siroma�nih i obespravljenih Iju.di �jгoт sve45

ta. Takav је Ыо slu�aj i s u�enikom osnovne �kole "Sese " Seku Тите iz Kin�ase, ро imenu Patris Lumllmba. Оп је Ыо пе saтo najbolji u�enik u razredu, уес је i рипо рота­ gao ЬаЫ i dedi oko kuce. U retkim slobodnim trenucima, igrao је dfumandZi i �itao knjige Branka СорјСа. Kad је Patris zavr�io osmi razred, obratio se Budimiru Lon�aru, koji је u to vreme Ыо drugi sekretar ambasade SFRJ u Катраlј i pitao da li Ы mogao da nastavi �kolovanje u Ји­ goslaviji. "Naravno", rekao је Lon�ar, i stavio ga u sledeCi ЈАТ-оу аујоп za Beograd. Patris је upisao Faku1tet poli­ ti�kih nauka, diplomirao s desetkom i vratio se и Kongo da �iri ideje bratstva i jedinstva теди narodima Tutsi i Hutu. Kad и tome пјје uspeo, oti�ao је и Katangu da se bori s ire­ dentom. Na kraju је рао и СотЬеоуе ruke i pod mukama priznao da ти је pravo ime Kapetan Le�i. Zato је Zair ро­ sle morao da promeru јте и Kongo, а Kongo и Zair. А stu­ dentski dom "Veljko Vlabovic" u studentski dom "Patris Luтumba". Kasnije su nesvrstani prestali da postoje, zbog �ega је ukinuta podela sveta па dva antagonisti�ka bloka, аlј Jugosloveni su nastavili da idu svojirn putem. А svi ostali svojim.

46

ONO i DSZ (sredstva masovnog unistenja) Organi: spoljni i unutrasnji Pored prijatelja, samoupravna socijalisti�ka Jugoslavija јта i neprijatelje. Za njih su zadшеni organi. Organi se dele se па spoljne i unui:ra�nje. Spoljni organi su SSUP i SSNO jer se vide, а unutra�nji su SDB i KOS, jer se пе vide. Оуј poslednji оЬауlјаји funkсјји nadzora, kontrole i prinude, па уеlосо zadovoljstvo оniЬ s takvim sklonostima. Od unutra�njih organa пајуесј је SDB. То је tajna poli­ сјја koja iz razloga konspiracije �esto тепја irnе, te је ро7nata i kao SlшЬа (sЉ.), Ozna (slo.), Udba (mak.) i Siguri­ тј (аlb.). SDB su osnovaJi Otrnar Кrea�jc zvani "Киltша", Stevo Кraja�jc zvani "Корinјс" i Slobodan Penezic zvani "Кгсun", koji је poznat i ро tome �to је pro�vercovao gene­ гаlа Dap�evica iz Rl1munije u Jugoslaviju u gepeku роlоу110g "Fice". Nar06t ugled u narodu шivао је Leka Ranko­ ујс zvani "Nikson", sve dok ga jednog dana nisu ufanjali u Titovoj i Јоуаnkiпој spavacoj sobi sa �rafcigerom u desnoj i Iclefonskom slu�alicom u lеуој ruci. Naravno da SDB s tim l1јје irпаlа nikakve veze, kao �to пјје imala veze ni s medu­ Nobnirn overavanjem �еtnikа ј usta�a ро svetu. Та slu:Ња se 47

bavila sarno ozbiJjnim stvarima, kao �to је suzbijanje те­ dunarodnog terorizma (sporazum Dizdarevic - АЬи Ijad), ра је zbog toga stekla veliko po�tovanje od kolega u Staziju i Sekuritatei. Pored izvanrednih operativaca (Lj.Zemunac, Ј. МanоНс i drugi), SDB је imala i najjatu analititku sluzbu па svetu, �to је posebno do�lo do izraZaja u dramatitnim dogadajima krajem osarndesetih godina pro�log veka. SDB predstavlja trajnu inspiraciju jugoslovenskih umetnika. U oblasti poezije, dirljive stihove о SluZbi ispisao је Oskar Davito ("Ozna sve dozna"), dok se u prozi, svojim mопи­ mentalnim obimom i tiraZima, izdvajaju romani Dobrice Cosica о tragitnoj sudbini agenata Kominterne. О radu pri­ padnika DB-a snimljen је Мау niz akcionih filmova ("SB zatvara krug", "Inspektor Radi�a"), ра se publika i danas, sa suzom u oku, seti RodZera Mura i njegove tuvene replike: ,,моје јmе је Dolanc, Stane Dolanc." Pored шzауе, sopstvenim organima raspolaze i Jugo­ sJovenska narodna arшiја. Те organe tini, kratko reteno, ТО. Savez komunista Jugoslavije obdarenje pak u tolikoj meri da njegov Centralni komitet јта tak dva organa "Borbu" i "Komunist". Paradoksalno је medutim da СК nikad пјје zadovoljan svojim organima i zato stalno pozi­ уа svoje "drugove" da predu "s reti па dela" i da predu­ zmu "energitnu i konkretnu akciju". Sta god to znablo. U Jugoslaviji postoje i ornJadinski organi (SSOJ), u kojima su mnogi funkcioneri svojevremeno Ы Н уеота "aktivni", а da јm пјје zafalila dlaka s glave, iako se u dru­ gim zemljama za to ide u zatvor. Sto se tite "samoupravnih" organa, odnosno "organa samoupravljanja" to пе treba raditi jer se su�i kitma. 48

Unutrasnji neprijateJji Unutra�nji organi јmај и zadatak da se, kao �to јm iше ka�e, bore s unutra�njim neprijateljima, poznatijim pod nazivom "disidenti". Spisak svih disidenata mo�e se пасј u tzv. "ВјјеЈој knjizi" СК SКН. Оуај "materij al" �inе cita­ ti iz knjiga, eseja i pesama velikih intelektualaca iz mаlЉ naroda. Navod и "ВјјеЈој knjizi" automatski је obezbedi­ уао mesto pored Aleksaodra SoJ�enjicina i Tomasa Мапа, а u pojedinim slu�ajevima �ak i pored Gojka Doga. Najpoznatiji jugoslovenski disidenti, pored grupe Tudman - Cosic - Izetbegovic, Ьili su ргјраdnјсј muzi�ke sckcije Osvobodilne fronte Slovenije, poznate pod nazi­ уоm "grupa Buldo�er" (hrv.: "Раrnј valjak"). U doba kada је Janez Jan�a jo� igrao klikere u parkicu i ma�tao da ро­ stane predsednik odeljenske zajednice, Buldo�erima је уес Ыlо zabranjeno da izdaju plo�e u Sloveniji. Morali su to da rade и Beogradu, i to па srpskohrvatskom jeziku. Оni su se pobunili, ali vlasti nikako nisu mogle da doku�e ka­ ko. Misterija је ostala nerazja§njena do danas.

49

Jugoslovenska narodna armija u borbi s unutra�njim neprijateljima, Jugoslavija пе ы­

{а sredstva, ра zato koristi бak i ONO. Doktrina op�tena­ rodne odbrane i dru�tvene samoza�tite (ONO i DSZ ) predstavljajedinstven dopirinos teoriji i praksi rata. Prema toj koncepciji, nosilac омапе sile пјје profesionalno or­ ganizovana i struбпо kvalifikovana armija, уе6 паомапј narod. Po§to u Jugoslaviji пе zivi samo jedan, уе6 yj�e па­ roda, i po�to su svi naoruzani, 10gicno је i da postoj i yj�e oruZanih foппасiја. Nајшаsоvпiја уојпа fOImacija u SFRJ је Teritorijalna odbrana, koju Сјпе svi [аdnј ljudi i gradani. Ipak, пајјаса i najefikasnija уојпа sila u Jugosla­ ујјј пјје ТО nego тА. То пе treba posebno dokazivati, u vе6еш delu zешlје је dovoljno baciti pogled kroz prozor. тА је nastala od Ргуе proleterske narodno-oslobodi­ lacke udarne brigade, kojuje stvorio drug Tito 22. dесеш­ bra 1 94 1 . godine u шаlоm шеstu Rudo u istocnoj Bosni. Ргуј komandant оуе brigade Ыо је legendami Savo Коуа­ Сеуј6. Опје Ьјо оmјlјеп u narodu, раје zato 22. dесешЬаг postao drzavni praznik, "Dan агшiје". Тош prazniku se, pored generala Veljka Kadijevi6a, generala Martina Spe­ gelja i шlаdеg vodnika Rasima Deli6a, najyj�e radovao опај novinar iz Zagreba i njegove kolege iz emisije ТУ 50

Beograd " Dozvolite da se obratimo". Ina�e, оуај dan se sasvim slu�ajno poklapa s rodendanom Ј. У. Staljina. JNA је obelezavala Dan аrпliје ispaljivanjem sve�anih plotuna u svim glavnim gradovima republika i pokrajina. Civili ovu poruku nisu uspeli da protuma�e па vreme.

Уојпо lice Oruzane snage Jugoslavije sastoje se od vojnih Нса (engl: "military face"). Уојпо 'јее postaje se tako �to rodi­ telji odaberu пајратеtnјје dete i daju ga u уојпи �kolu da sve naи�j. Poslednjeg dana �kole dak izgovori sve�anu za­ kletvu i tada se pretvori u stare§inu, tj. u "уојпо liee". Уојпа liea јтаји zadatak da Ьгапе narod i �tite Jugosla­ ујји od spolj nog neprijatelja. То је svrba njihovog posto­ јапја, za to su placeni i u tom smislu dele se па aktivna уој­ па liea (тајог Sljivan�anin i pukovnik Mladi6) i pasivna уојпа 'јеа (general Mamula i admiral Brovet). Privatno, уојпа lјеа zive u "vojnim" stanovima. Kada dovoljno porastu, zene se, ali пе zenama уес "drugaricaта". Kod kuce su уојпа lјеа уеота шеdпа, pгayj�na i stroga, i и�e deeu da od malib nogu glancaju papи�e рге spavanja. Уојпа lica u slobodno vreme �itaju �asopis "Fгont" i slu�aju Mj�и Koya�a i Lepu Lukic u lokalnom Ооти JNA, а tokom leta odlaze u Kupare. Ти se br�kaju i uZlmaJu meru. Od vojnih lјеа tгeba razlikovati vojnike па odsluzenju vojnog roka u JNA. Razlika је u tome �to оуј poslednji пј­ su ljudi nego gu�teri. Олi predstavljaju najprostiji i najpri­ mitivniji obIik zivota u JNA. Gu�ter se poznaje ро tome •

•

•

51

�to ј та unezveren pogled, crvene и�j i �to пе shvata da "d�emsanje" uop�te пета za сјlј da hodnik bude tist, уес da desetar (пет.: "obersturmfi.ihrer") па kraju histeri�no drekne "ostav". Gu�ter пе ите da krade Ьтanи svojim pri­ jateljjma ј пе zna da gubi u �ahu od cate. 1 uvek stoji ро­ slednji u redu za mеnzu. U kantinu pak пе sme пј da privi­ rj, osirn da d�ombama kupi рјуо. Svakom zlu medutim dode kraj, ра se i gu�ter jednom pretvori и desetara. Desetari su pak finalni proizvod JNA. опј su fantastitan primer �ta vojska mo�e da uradi od zdravog seoskog klipana и roku od �est meseci nakon �to ga odvoji od domacih �ivotinja, i to bez fizi�ke prinude. Pored уојпјЬ lјса, gu�tera i desetara, и SFRJ јта ј ne�to "gradanskih lјса па slu�bj u JNA". Оуј se drZe rnratno jer znaju svakakve уојпе tajne. Napokon, јта tu i nekakvih "civila", аlј песе dugo. о atomskim sklonistima i kiselom kupusu

Najveca paravojna fО1шасiја u SFRJ zove se Civilna za�tita (CZ). Sastojj se od Лrmјје penzionera i Лrmјје do­ mаСјса. Pripadnici Civilne za§tite obuteni su da izvr�avaju пај­ dogovomjje zadatke u ratu ј, naro�ito, miru. Posebno do­ bro lираји поси па vrata, sluteCi zlo, i pitaju z�to gori sve­ tJo kad bombardovanje samo �to пјје potelo. Pored za­ mra�ivanja prozora, pripadnici CZ Ьауе se pu§tanjem djmnih zavesa, nosanjem ranjenika ро ulicama i odr�ava­ Iljcm atomskih sklonjMa.

Ро Ьтоји atomskih skloni�ta Jugoslavija zauzima vode­

се mesto и svetu. Zbog toga пат svi zavide, а najyj�e Аl­ banci, koji poku�avaju to isto, аН po�to петаји рата, mо­ гаји da se zadovolje оЫ�пiш bunkerima. Za razliku od albanskib bunkera, па�а atomska skloni­ §ta su korisna. U пјјта pripadnici Сјујlпе za�tite �иyajи krompir, а preko zime i kiseli kupus. Skloni�ta su zbog to­ ga gradena уеоmа solidno, tako da mogu da izdr�e i di­ rektne udare hidrogenskih ЬотЫ.

Jedinica za specijalne operacije u okviru orutanih snaga SFRJ deluje elitna jedinica za specijal­ пе орегасјје (JSO). Jedinicaje nastala za угеmе Drugog svetskog rata u okupiranom Beogradu pod јтепоm "Otpisani". С јпјlј suje Тјћј, Ргlс i Zlata Petkovic. Опј su Ьјlј уеоmа hrabri, ра Sll stekli og,-omnu populamost u NR Кinj. Stanovnici Cengdua i dапаs pamte spektakulamu scenu роtзга u nema�kom depou za gorivo па 13anjici, u kojoj maloletni Ber�ek па te�nom mandarinskom ka�e: "О!", па �ta Ргlе i Tihi, po�to пе znaju kineski, gre�kom is­ ko�e iz kanalizacije i ubiju Stevu Zigona. А 1I pozadini se Сије рге poznatljiva melodija koj u је komponovao Voki Kostic nakon teHilas. Iz njihovog kasnij eg braka roden је Vladimir Bakaric, а iz braka druga Tita s Konjuh planinom roden је Aleksandar Leka Rankovic. Edvard Kardelj Ыо је suptilan, ра је roden iz morske ре­ пе, zbog �ega su ga zvali "Веус", а Ko�u Ророујса slu�ajno su na�li и glavici kupusa, Najveci junak medu partizanima Ыо је Sava Koya�eyjc, koga је rodila Сanа Babovic u bra­ ku s Prvom proleterskom udamom brigadom. Iznad svib је Nikoletina Bursac, koga је kentaur Vladimir Nazor na�ao ispod jednog kamena и Hercegovini, othranio svojim тlе­ kom i nau�jo da риса iz ,,§arca" i da Ьаса kamena s ramena, pripremajuCi ga tako za ЬогЬu protiv htonskib bozanstava Lera i �peгa. U toj ЬогЫ Nikoletini је pomogao Bo§ko Ви64

ha, koga је donela roda, i �јјirn је juna�tvima otvoren поуј herojski ciklus za пј�е razrede osnovnih §kola, i �jjj su pod­ vizi opisani u Ноmегоуоm spevu "Zenevska konvencija i upotreba dece u ratnim dejstvirna". Partizani koji su se istakli и borbi i иЫlј naroc:ito veliki Ьгој Nemaca, izdajnika јlј drugih partizana (onih �to kradu jabuke) dobijali su zvanje "Narodnih heroja". Narodni Ье­ гојј se dele па �jye i mrtve - mrtvi �jye и �itankama, а �jyj па Dedinju. Оуј poslednji mrze Bitlse i zalam se za hap§e­ пје Dorda МаЈјanоујСа. Kad шцоdпi heroj l.Imre, vest о tome оЬјауј televizija, ali пе ka�e da је taj-i-taj umro уес daje preminuo,jer zvu�i tШnјје. Na sahranu пагоdnјЬ Ье­ гоја obavezno dolaze уојпјсј da рисаји iz mа§јnkј.

Уега и zagrobni zivot: Киса суеса Jugosloveni su narod sklon sahranama. Zato ovde irnа т­ ko rnnogo grobova. Medu svirn grobovirna posebno mesto zauzirna grob predsednika Тјт, Киса суеса и Beogradu. Киса суеса је пајmanје, аlј najprometnije groblje па svetu. Izgradena је od kamenih blokova te§kih 7 tona koji su dovo�eni Savom i Оunауоm iz ТеЬе i Luksora. U iz­ gradnji је u�estovalo 1 20.000 Cmotravaca i vukovaca, а prilikom visednevnih pogrebnih sve�anosti tu је zazidan Ze�elj i 1 0.000 glinenih ratnika Prve proleterske udame brigade. Ako se odlu�ite da posetite Кисu суеса, oЫ�ajj па­ Јат da to u�inite oborene glave i peske. Najbolje је da kre­ Ilete sa Papuka ili S ar рlапinе, i ро mogucnosti unazad, па kolenima ili puzeci. А Ыо је ijedan sto је hodao па rиkama. 65

Ки6а суе6аје j ugoslovenski zid pla�a. Rekord u duzini plakanja drzao је izvesni Kenet Kaunda, а јтао је i пајуе6и maramicu. Delegacije pak SSNO-a i SSUP-a nikad пј­ su pu�tali и Ки6и суе6а zajedno, zbog straba od poplave. Najnesre6niji su ipak Ыlј опј iz SUВNOR-a, ajedina ute­ Ьа јтје bila da se upisuju и knjigu utisaka ( . . . lak�e Ы тј bilo da тј је sin umro . . . ). "

"

Kako bilo, nakon posete Ки6ј суе6а, ljudi su odlazili i sami da sade суе6е. Re� је о nar06tom rituaI.u и �ast ро­ kojnog predsednika Republike. Kult ,,88 ruza za druga Тј­ ta" neki autori dovode и ует s Eleuzijskim misterij ama i obrednim poljskim radovima и сјlји оЬпауlјапје zivotnog cik1usa. Sakralna mesta па kojima se оуај obred odrzavao Ыlе su mesne zaj ednice, а obred sadenja vr�ili su geronti (istaknuti �lапоуј lokalnog SUBNOR-a) i pri tom реуаlј naro6te setvene Ьјrnnе. Naj�e�ce "Dшzе Tito, ljиЫ�jce Ьеlа", jljjo� bolje, "Drugarice, posadite суе6е kuda vojska druga Тita kre6e". Mimohod је imenica mu�kog roda nastala 4. mаја 1 980. godine i ozna�ava nepregledne redove u kojima па­ rod satima �eka da vidi kov�eg s posmrtnim ostacima predsednika Тita. Istorijski, mimobodje nastao kao kom­ Ыпасјја 19manskog mar�a i pogrebnib svetkovina Starog carstva. U поујјој istorij i ne�to sli�no organizovano је и SAD (Dzon F. Kenedi) i NDR Koreji (Кiт Il Sung), ali stepen bola kojije pogodio Titov mimobod пе moze se ро­ rediti ni sa �jm do tada videnim. МоМа jedino sa dubinom шrZпје s kojom su se u�esnici mimohoda okrenuli prema Titu par godina kasnije. 66

Sveta mesta: Medugorje i Kumrovec Posle Киса суеса, jedno od najposecenijih svetih те­ sta је Medug01je, и zapadnoj Hercegovini, SR BiН. Sve је po�elo kada su neke devoj�ice videle Majku Botju kako lebdi и vazduhu iznad jednog bretuljka nadomak Medu­ gotja. Izve�taj о tom dogadaju istogje �asa stigao па sto za koj im su sekretar op�tinske organizacije SK, komandir stanice milicije i na�elnik lokalnog ureda Turisti�kog sa­ veza Jugoslavije igrali preferans. опј su se samo zna�ajno pogledali, odlotiIi karte ј, pokajav�i se u svojim srcima, pali па kolena i predali se molitvi. Po�to su Ьјlј dobri i ро­ botni ljudi, Bog је usblio пјЉоуе molitve, ра је pistu па С јlјрјmа produtio za 200 metara i stvorio veliki broj mо­ (еlа i pansiona u samom gradicu i njegovoj okolini. Ти su odsedali уетјсј iz �itavog sveta, i to besplatno,jer niko ni­ је hteo da јт uzima pare. U Kornrovcu (srpski: "Пожаревцу") Ьјlо је i mаlо уе­ cih �uda: legenda kate da se ovde, и jednoj kurnrove�koj §tali rodio drug Tito, devet meseci nakon �to је njegova majka Marij a Broz sanjala Karla Marksa kako је nudi rnr­ kvicom. U trenutku Josipovog rodenja, па пеЬи iznad Za­ gorja bljesnula је petokraka zvezda i obasjala horizonte �ove�anstva, zbog �ega se stari Francek toliko иpla�jo da је naredio Pocoreku da odmah роЫје svu mu�ku decu и Llrvatskoj, Slavoniji i Dalmaciji. Mali Jota se �udom spa­ sao tako �to ga је majka iznela iz �tale u koju se уес Ыlј do­ Sli Ante ТттЫс, Franjo Supilo i Georgi Dimitrov da do­ ncsu darove, i pustila ga и pletenoj ko�arici niz Sutlu. 67

Zato su se Кишrоусanј, koji su inace vеоша zavideli onima iz Medugorja, odmah setili i оуе legende i vidovi­ tog Martina. Naime, Martin је pored miseva cesto ујдао i druga Tita. Zato su ga poslali u Zagreb da isprica sta vidi i da zatrati podrsku odozgo, tj. od СК SКН. Kada ј е Martin ispricao Ivici Racanu pricu о tome kako је ЬаБ prosle nе­ delje, vracajuci se kuCi iz bircuza, slucajno рroБао pore d Titove rodne kuce i video druga Тita (" . . . а nas ti Jotek pred hiticom lebdi i уеlј: tMartine, majku ti botju' је­ Ьет . . . '''). Racan se samo namrstio i kratko rekao da се dati stvar па diskusiju u ск Naravno da stvar nigde nije dao i jedino sto је od svega ostal0 је izreka, "Martin u Za­ greb, Martin iz Zagreba".

Deda Mraz Posle druga Tita, gradani Jugoslavije najvise postuju Deda Mraza. Narocito pioniri. Deda Мraz medutim nije bog, nego covek и crvenom odelu koji deci u Jugoslaviji i drugirn socijalistickim zemljama poklanja igracke za No­ vu godinu. Podseca таl0 па onog iz Koka-kole, аlј ne do­ lazi za Botic jer је ateista. Uostalom, prvi put је иБао u Ји­ goslaviju s Rusima, па kamionu umesto па sankama. Deda Mraz пе obilazi samo decu, nego i funkcionere, tako da su najlepsi doceci Nove godine uvek Ыlј па Brdu kod Кranja. Drug Tito је Ыо dobar domacin, hranio је go­ ste zasekom i иуео оЫсај da svi moraju da nose sarene ра­ pirne kapice па glavama. Карјса је najlepse stajala Dte­ таlи Bijedicu jer је оуај јmао ubedljivo najvecu glavu u saveznim organima vlasti, ра i sire. 68

Deda Mraz је ио6 svakog prvog januara obilazio decu ро preduzeCima u kojima su radili njihovi roditelji i pokla­ пјао јm tzv. "paketi6e" pune ЬоmЬопа i �okoladica, od �e­ ga su se klincima zubiCi prvo kvarili, а oko sedme godine, i ispadali. Zato su nakon pada Berlinskog zida, поуе vlasti osudile Deda Мraza (и odsustvu), ра је morao da pobegne па Sevemi pol. Medutim, Ыy�a deca i dalje veruju da De­ da Мraz u svom skrovi�tu па Sevemom роlи u dubokoj ilegali i dalje gaji irvase. 1 kuje рlапоуе za povratak.

,

Kozara Na planinskom vrhu Мrakovica, оа Kozari, nalazi se пајуесе sve­ tili�te па svetu, delo akademskog уајат Du�ana Dfumonje. То је najpoznatij i ргјтег sakralno-samoupravnog stila u umetnosti, koji karakteri�e upotreba ogromnil1 kolitina betona, geografskih рго­

stora i поу�апјћ sredstava iz buMeta Federacije. Pored Мrakovi­

се, slitna, аЈј mапја svetili�ta postoje i u ostalim republikama: Ја­ senovac u Нrvatskoj, Sumarice u Srbiji, Drazgo�e u Sloveniji i Вј­ tola u Makedoniji. NjillOva izgradnja ЫЈаје izuzetno te�ka i dugo­ trajna, tako da јћ u SR Стој Gori nisu пј ргауЉ.

69

OBRAZOVANJE 1 NAUКA: RACUNAJTE NA NAS v

Usmereno Osnovu �kolskog sistema SFRJ �ini usmereno obrazo­ vanje. Obrazovanje se zove "usmereno" јег se, za razliku od svih ostalih obrazovnih sistema и svetu, deca и Jugo­ slaviji ne opredeljuju za јеdnu od nauka, уес za jedan od "smerova". Takvih smerova ima mnogo, а najpopиlarnijije гаmра­ d�ijski. Mada пјје !о§ пј pos!asti�aгski (pogotovo odsek za tu!umbe), а ni ko�ni�arsko- skretni�arski. Svaka srednja �kola и SFRJ јша svoj poseban program, а jedini zajed­ ni�ki predmeti su "marksizam" i "op§tenarodna odbrana i civilna za§tita". RеfО!ша �kolskog sistema и SFRJ niје Ша пј glatko ni brzo. Otpori su bili ve!iki, pogotovo iz konzervativnih akademskih krugova, ра su prilikom uvodenja usmerenog obrazovanja mогаlе da budu zatvorene sve gimnazije и ze­ mlji. То је јmаlо pozitivan odjek u inostranstvu. Ро! Pot, Кije Sampan i Heng Samrin Ыlј su toliko impresionirani da su odmah da!i da se Suvarova "Bijela knjiga" prevede 70

па kmerski. Jedino im niј е Ыlо jasno za§to su Jugosloveni zatvorili samo gimnazije, а пе i profesore. Zahvaljujuci S uvaru, па§е §kole danas obezbeduju пе­ uporedivo уј§ј пјуо obrazovanja od sli§nih §kola и Velikoj Britaniji, Francuskoj iIi Nema�koj. А о glupim Arnerikan­ сјта da i пе govorimo. опј пе znaju �ak пј kada је Ыlа Се­ tvrta neprijateljska ofanziva. Najbolji теди "usmerenjacima" nastavljaju §kolova­ пје najednom od mno§tva univerziteta §јтот zemlje. Опе koj i петаји dovoljno поуса za §kolovanje, stipendira drug Tito. Novac za stipendije poticao је od zajedni�ke u§tedevine koju su оп i ЈоУankа godinama odvajali od usta i stavljali и kasicu па Јоуankiпој nahtkasni. Stipendisti Tito­ vog fonda Ыlј su јпа�е poznati ро tome §to za razliku od nOImalnih studenata пе studiraju ] 5 godina, уес fure da da­ ји ispite и roku. 1 §to stalno jure ne§to §to se zove "prosek".

Ekskurzije Jugoslovenska deca уоlе da idu и §ko]u i da и�e doma­ cinstvo, ОТО i Кrle�ine drame. А јо§ уј§е уоlе ekskurzije. Кrajem svake §kolske godine nastavni�ka уеса vode u�enike и posetu nekom drugom mestu и SFRJ kako Ы de­ са ироznаlа svoju domovinu i уј§е је уоlеlа. Adolescente, рипе уеlјkШ о�еюуапја i рlапоуа kako се da ри§е cigare­ (е, рјји рјуо, а тоМа i da se vataju, иысаји и , recimo, Ве­ ogradu, i istovare и , recimo, Pore�ti. Po§to је put dug, programomje predviden odmor na те­ stima posebno zanimljivim za tinejMere. Тзkvа mesta su masovna strati§ta, grobnice i spomenici NOB-a. Ali, to niје 71

bilo vaZno - па ekskurzijama је bitno samo опо �to se radi kad раdnе mrak, uz pesmu "Da lј znзS da (е volim" Dade Торјса, ili, jo� Ьоlје, "сrш leptir" YU-grupe. Medutim, omladinci su obavezno morali da slu�aju (ј реуаји) јјednи nar06tu pesmu koja se zvala .;Ra�unajte па nas". "Ra�unajte па nas" је najpoznatija pesma tzv. "dvor­ skog" pravca u jugoslovenskoj zabavnoj muzici (eng. : "dog рор"), koju podjednako vole sve generacije: рјоni­ ri, domacice i penzioneri. Zato па ekskurzijama и�еniсј tu pesmu реуаји zajedno sa svojim nastavnicima. Pored ekskurzija, pesma se izvodi i па radnim akcijama, kao i u kasarnama тА, nakon polaganja sve�ane zakletve. Тот pesmom autor оЬауе�tзуа publiku da је "za za­ kletvu Titu spevao stih" i to u ime svoje generacije, rode­ пе "pedeset i neke". Zatim autor tvrdi da, uprkos bojazni da отlафпи "nosi pogre�an tok" (jer оуа "slu�a plo�e i svira rok"), u пјој , (ј. omladini, "struji krv partizana", te da zato опа znа .,za�to је tu". Na kraju autor poru�uje drugu Titu, SSNO-u i SSUP-u: "ra�unajte па nas". Za izvodenje i slu�anje te pesme potrebna је jedna gitara, таlо sluha i jak teludac.

Akademici Jugoslavija јта izuzetno dugu i bogatu akademsku tradiciju. Zato se za jugoslovenske akademike mote re­ ci da pripadajujednom od najstarij ib zanata u SFRJ. Vi�evekovna tradicija jugoslovenskih univerziteta kao �to su narodni univerzitet "Botidar Ad�ija" ili rad-

72

ni�ki univerzitet "Rade Коп�ат" uticaJa је пе samo па for­ miranje intelek:tualno i тогаlnо snazne dru§tvene eJite, уес је uticaJa i па duhovni zivot naroda u пајЉет smislu гe�j. Jugoslavij a danas zauzima ubedljivo prvo mesto u sve­ tu ро rezervama nau�nih radnika. SFRJ takode drzi i svet­ ski rekord ро broju akademika i doktora nauka тегепо па kvadratni kilometar. Najveca koncentracija nau�nih rad­ nika zabelezena је u najstarijim i najuglednijim evropskim univerzitetskim centrima kao §to su Beograd, Zagreb i Pri­ §tina. Po§to radaju ko §lјјуе, Ьгој doktora nauka se jedno угете opasno priblizio broju nepismenih. Аlј, jugosJo­ venski doktori nisu samo najmnogobrojniji, уес i najorigi­ nalnij i: niko drugi па svetu пе brani teze poput "Politi�ka ekonomija od Kejnza do Kardelja". Ina�e, najpopulamiji jugolovenski nau�nik Ыо је Мјlјуој Jugin. Dok mu jed­ nog dana Nil Armstrong пјје stao па kшје oko. U SFRJ је Ьјlа уеота razvijena i institucija tzv. "po�a­ snih doktorata", koji se dodeljuju ugle dnim nau�nim rad­ пјсјта iz zemlje (dr Nikola Ljubi�ic, dr Veli Deva), i јо§ uglednijim nau�nicima iz sveta (dr ldi Лmјп "Dada", dr Muharem "El" Gadafi). DodeJjivanj e po�asnih akadem­ skih titula svakom stranom drzavniku koji poseti Jugosla­ viju u§lo је po�etkom БО-ih u formalni protokol Kabineta predsednika Republike ("Kad moze da dijeli опај таlј iz Etiopije, majku јој bozju i Etiopiji . . ) .

ОО

.

Do pravog uzleta паи�пе misli doJazi, medutim, tek sre­ dinom 80-ih, i to pod uticajem fundamentalnih otkrica u oblasti genetike do kojih se do§lo u laboratorijama SANU. А onda je krenuJo. 73

1 UMI!:TNOST: KULT Od Кrlezinih drama do Mestrovicevih Srba КnjiZevnost: Fric је Ыо covek debo . . . Najpoznatiji jugoslovenski pisac је ЕтЉ Kestner. U doba pre nego §to su naucnici prona§li Playstation Il, njegov roman za decu "Етјl i detektivi" Ыо је najvredniji deo pionirske imovine. •

Likovi poput Emila Ьјlј su medu Jugoslovenskom deсот podjednako populami kao i Нагј Poter medu dana­ §njom, а knjige kao "Вјјеlј ocnjak" јlј "Djed Som" ј§lе su nekad od ruke do rиke kao danas diskovi "Mortal Сот­ bat" i "Pet Cemetery". Етјl medutim nije Ыо android niti je Ыо poznat ро ne­ kom posebno okrutnom nacinu kojimje uЫјао protivnike. Naprotiv, Ыо је obican decko, u kratkim сrnјm ы1сата,, koji је sa svojim drиgarima iz ulice jednom pomogao роli­ сјјј da ubvati nekog sitnog lороуа. U svoje угете to је ЬјО dovoljan razlog za divUenje, pogotovo §to је Еmјl јо§ iшао i mesinganu automobilsku trubu kojom је izdaleka najavljivao svoj dolazak i kakvu smo teleli da јтато i тј. 74

Osim te knjige, Nobelov komitet iz na�e ulice visoko је сепјо "Dјебakа konzula", ,,I