Decije i Roditeljsko Pravo

FAKULTET ZA OBRAZOVAWE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA ZA RUKOVODE]E KADROVE

SEMINARSKI RAD Predmet: Porodi~no i nasledno pravo TEMA: De~ija i roditeqska prava

Mentor: Prof. Dragan Golijan

Student: Mi{a Petrovi} br.

Indeksa: I-97/2009 Novi Sad, septembar 2013.

Sadr`aj • Uvod............................................................................................ ..3 • Pojam i predmet de~ijih i roditeqskih prava...................4 • Na~ela de~ijeg i roditeqskog prava.....................................5 • Vr{ewe roditeqskog prava....................................................6 • Li{ewe i prestanak roditeqskog prava.............................7 • Prava deteta...............................................................................8 • Zakonsko ure|ewe de~ijeg i roditeqskog prava...............10 • Konvencija o pravima deteta.................................................11 • Zakqu~ak.................................................................................... 13 • Literatura.................................................................................14

2

Uvod Porodica, kao osnovna dru{tvena grupa, predstavqa stub svakog dru{tva, osnovnu socijalnu tvorevinu iz koje poti~u svi me|uqudski odnosi, minijaturnu projekciju celokupne qudske zajednice. Porodicu ~ine qudi sa zajedni~kim poreklom, naj~e{}e bra~ni drugovi i wihovi potomci, ali i preci, usvojenici, jednom re~ju-svi ~lanovi jednog doma}instva, odnosno sve osobe koje `ive pod istim krovom. Na prvi pogled, ~ini se da bi osobe toliko me|usobno bliske trebalo da `ive u harmoni~noj zajednici, bez sukoba i nesporazuma, me|utim, ~esto nije tako, naro~ito u modernom dru{tvu. Nasiqe u porodici, zlostavqawe dece i sli~ne pojave doprinele su neophodnosti zakonskog regulisawa porodi~nih odnosa, odnosno razvoju porodi~nog prava. Na taj na~in, utvr|ena su i zakonom propisana de~ija, ali i roditeqska prava i obaveze. De~ija prava, kao deo qudskih prava, razvijala su se u sklopu me|unarodnog prava postupno i veoma sporo, bore}i se sa mnogobrojnim predrasudama. Prvi zna~ajniji dokument o pravima deteta (Konvencija o pravima deteta) usvojen je od strane Generalne skup{tine Ujediwenih nacija tek 1989. godine. 3

Iako se podrazumeva da sva propisana qudska prava pripadaju i deci, ipak je bilo neophodno propisati posebnim pravnim aktom kategoriju de~ijih prava, s obzirom da se radi o karakteristi~nim primerima qudskih bi}a, koja su rawivija od odraslih i ne mogu sama da se brinu o sebi, ve} uglavnom zavise od svojih roditeqa. Roditeqsko pravo, koje je neraskidivo povezano sa de~ijim pravom, {to se vidi iz ranije navedenog, ipak bi trebalo posmatrati kao zasebnu pravnu kategoriju. Ovo pravo uglavnom se zasniva na obavezama roditeqa prema detetu, dok se bukvalno zna~ewe pojma “pravo” zapravo ogleda u poverewu koje je normama objektivnog prava dodeqeno roditeqima da se staraju o interesu, osposobqavawu, obrazovawu, vaspitawu i imovini deteta. Zbog toga bi de~ije i roditeqsko pravo trebalo prou~avati kao zasebne pravne oblasti, ali i uporednim metodom, s obzirom na to koliko se te dve oblasti u praksi prepli}u.

Pojam i predmet de~ijih i roditeqskih prava Postoje dva na~ina za uspostavqawe odnosa izme|u deteta i roditeqa: prvi i osnovni jeste ro|ewe deteta (biolo{ki na~in), dok je drugi pravne prirode-putem zakonski ure|enog usvojewa. Prava deteta izjedna~ena su u oba slu~aja, kao {to su i jednaka prava bra~ne i vanbra~ne dece. De~ije pravo predstavqa skup individualnih i apsolutnih prava deteta utvr| enih zakonom, koja se ogledaju u davawu ovla{}ewa detetu da zahteva od 4

roditeqa da izvr{avaju svoje roditeqsko pravo i obaveze, ali podrazumeva i li~na prava deteta kao induvidue koja u`iva samostalnu, poja~anu i posebnu za{titu dru{tva. Iz same definicije vidi se su{tina de~ijeg prava- za{tita interesa i li~nosti deteta , osigurawe wegovih osnovnih qudskih prava, ali i posebnih prava, kao znatno rawivijeg qudskog bi}a koje, objektivno, ne mo`e u potpunosti da se stara samo o sebi, ve} se oslawa na pomo} roditeqa. Roditeqsko pravo poti~e iz samog odnosa roditeqa i dece, sti~e se ro|ewem ili usvojewem deteta i predstavqa subjektivno pravo oca i majke prema detetu. Termin “pravo” ovde se koristi uslovno, s obzirom da roditeqsko pravo u stvari predstavqa skup du`nosti i obaveza roditeqa prema detetu (vaspitawe, obrazovawe, izdr`avawe deteta, upravqawe imovinom deteta i sli~no). To su prava i obaveze pravnim normama propisanim zakonom poverena ocu i majci da ih vr{e zajedni~ki, sporazumno i ravnopravno, prvenstveno u interesu deteta i radi wegovog osposobqavawa za samostalni `ivot u dru{tvenoj zajednici. Roditeqsko pravo je li~no (vezano za li~nost roditeqa i ne mo`e se preneti ili otu|iti) i apsolutno prema tre}im licima, jer im se ne mo`e ustupiti. Me|utim, u odnosu prema detetu roditeqska prava nisu apsolutna, niti neograni~ena, ve} u odre|enim slu~ajevima mogu biti ograni~ena ili ~ak ukinuta (na primer, ukoliko roditeqi ne donose odluke koje su u najboqem interesu deteta, vaspitavaju ga fizi~kim mu~ewem (nasilni~kim metodama), uskra}uju mu pravo na obrazovawe i sli~no). Polaze}i od moralnih i obi~ajnih stavova i na~ela, ograni~ewe roditeqskog prava prema detetu je razumqivo, jer iako je logi~no pretpostaviti da roditeqi svom detetu `ele najboqe, u stvarnom `ivotu to ~esto nije tako.

5

Na~ela de~ijeg i roditeqskog prava Porodi~ni odnosi, iako se odvijaju izme|u veoma bliskih i emotivnim vezama povezanih qudskih bi}a, ipak ne mogu postojati bez osnovne zakonske regulative, odnosno moraju biti zasnovani na odre|enim principima (na~elima). Ta na~ela ure|ena su Ustavom, kao osnovnim i najvi{im dokumentom koji propisuje elementarna qudska prava i ona glase: 1. Na~elo posebne za{tite majke i deteta-Razumqivo je da bi deci, kao posebno rawivim pripadnicima qudskog dru{tva trebalo posvetiti vi{e pa`we i pru`iti im poja~anu za{titu, me|utim takvu pa`wu trebalo bi posvetiti i majci deteta, naro~ito za vreme i neposredno nakon poro|aja, imaju}i u vidu delikatnost podizawa i odgoja dece, pogotovo u prvom periodu nakon ro|ewa. 2. Na~elo ravnopravnosti roditeqa i jednakosti roditeqa i usvojiteqaMajka i otac kao roditeqi imaju jednaka prava, kako prema deci, tako i prema tre}im licima. Tako|e, s obzirom da usvojewem roditeqska prava sa biolo{kih roditeqa prelaze na usvojiteqa, mo`emo govoriti o jednakosti roditeqa i usvojiteqa. 3. Na~elo posebne za{tite dece bez roditeqskog starawa i dece ometene u razvoju-Dete o kojem iz bilo kog razloga ne mogu da se staraju wegovi roditeqi (nisu `ivi, sposobni ili im je roditeqsko pravo oduzeto) nalazi se pod posebnom za{titom dr`ave. Takvom detetu dr`ava obezbe| uje novo roditeqsko starawe putem usvojewa ili sme{tawa u neku od nadle`nih ustanova za starawe o deci bez roditeqa. I deca ometena u fizi~kom i psihi~kom razvoju tako|e u`ivaju posebnu za{titu dr`ave, bez obzira da li imaju roditeqe ili ne. Dr`ava, zapravo, u ovom slu~aju poma`e roditeqima da obezbede uslove za optimalni psiho-fizi~ki razvoj deteta sa posebnim potrebama. 4. Na~elo ravnopravnosti bra~ne, vanbra~ne i usvojene dece-Iz samog naslova ovog na~ela vidi se wegova su{tina-jednako pravo svakog ro| enog deteta da raste i da se razvija na na~in koji je u najboqem interesu deteta. Prema tome, bri{u se razlike izme|u dece ro|ene u bra~noj i vanbra~noj zajednici, kao i izme|u biolo{ke i usvojene dece, i to u pogledu svih prava propisanih Ustavom i Porodi~nim zakonom. 5. Na~elo prava i obaveze starawa roditeqa o svojoj deci-Ovo na~elo odnosi se na roditeqsko pravo, tj. pravo roditeqa da brinu o svojoj deci i na de~ije pravo-pravo deteta da od svojih roditeqa zahteva i o~ekuje brigu i starawe. Tu se podrazumeva podizawe, vaspitawe, obrazovawe, briga o zdravqu deteta, kao i sve ostale du`nosti roditeqa prema detetu. 6

Vr{ewe roditeqskog prava Definicija roditeqskog prava ve} je data. Iz we se naslu}uje zakonom predvi| eni na~in vr{ewa ovog prava: ravnopravno od strane oba roditeqa, koji su u zakonskoj obavezi da ga vr{e ne u svom, ve} u najboqem interesu deteta. Izuzetno, u zakonom odre|enim situacijama, roditeqsko pravo mo`e vr{iti jedan roditeq, odlukom suda ili sporazumom sa drugim roditeqem. Roditeqsko pravo sti~e se ro|ewem deteta, ukoliko su roditeqi u braku, a ako nisu, majka deteta sti~e roditeqsko pravo automatski ro|ewem deteta, a otac tek nakon priznawa o~instva. Roditeqsko pravo je slo`ena pravna kategorija, s obzirom da obuhvata razli~ite domene `ivota deteta: vaspitawe, obrazovawe, izdr`avawe, osposobqavawe za samostalni `ivot... Me|utim, mo`e se podeliti na dva osnovna dela: prava roditeqa prema li~nosti deteta i prava roditeqa prema imovini deteta. Roditeqska prava prema li~nosti deteta ogledaju se u starawu o fizi~kom i psihi~kom razvoju deteta, gde se misli na: 1. Odre|ivawe li~nog imena deteta-roditeqi su du`ni da u roku od 30 dana od ro|ewa deteta detetu zajedni~ki i sporazumno odrede li~no ime, pri ~emu ono ne sme biti pogrdno ili nemoralno i da ga upi{u u mati~ne kwige ro|enih; 2. ^uvawe deteta-to jest, obezbe|ewe sme{taja detetu (mesto stanovawa) i nadzor nad detetom, odnosno briga o bezbednosti deteta; 3. Podizawe deteta-proces odrastawa deteta uz svakodnevnu brigu o wegovom `ivotu i zdravqu; 4. Vaspitavawe deteta-oblikovawe karaktera deteta putem moralnog, dru{tvenog, intelektualnog, seksualnog i drugog vaspitawa-kompleksna radwa usa|ivawa moralnih, eti~kih, dru{tvenih i drugih vrednosti kod deteta; 5. Obrazovawe deteta-du`nost roditeqa da, u skladu sa svojim mogu}nostima i sklonostima deteta, detetu pru`e najpre osnovno (koje je zakonska obaveza), a zatim i vi{e obrazovawe. 7

Drugu oblast roditeqskog prava, starawe o imovini deteta, roditeqi vr{e u interesu deteta do wegovog punoletstva, ukoliko je dete imovinu steklo (dobilo) u vidu poklona. Me|utim, ukoliko je dete do imovine stiglo vlastitim radom, a napunilo je 15 godina `ivota, ima pravo da svojom imovinom raspola`e samostalno, uz du`nost da delimi~no podmiruje svoje izdr`avawe roditeqima. U praksi se javqaju slu~ajevi kada roditeqi nisu sposobni da se na najboqi na~in staraju o svojoj deci, odnosno slu~ajevi u kojima roditeqi svoje pravo zloupotrebqavaju ili zanemaruju. Kada do toga do|e, dr`ava preko nadle`nih organa ima zakonsko pravo (ali i obavezu) da {titi decu od takvih roditeqa i da preduzme odgovaraju}e mere protiv roditeqa. Nadle`ni organi su organ starateqstva (koji preduzima mere nadzora roditeqa) i sud (koji vr{i mere ograni~ewa vr{ewa roditeqskog prava), pri ~emu organ starateqstva ima mawa ovla{}ewa od suda.

Li{ewe i prestanak roditeqskog prava “Oduzimawe deteta od roditeqa je ekstremna i krajwa mera koja se izri~e u veoma retkim slu~ajevima, odnosno kada su iscrpqena sva ostala sredstva pomo}i porodici. Stru~waci Centra za socijalni rad pokre}u postupak li{avawa roditeqskog prava ako procene da je dete u porodici ugro`eno u fizi~kom, zdravstvenom, obrazovnom ili socijalnom smislu. Drugim re~ima, deca se ne oduzimaju samo onim roditeqima koji fizi~ki zlostavqaju svoju decu, ve} i onima koji ih dr`e u socijalnoj izolaciji ili im ne dozvoqavaju da idu u {kolu”.1 “Centar za socijalni rad mo`e samo privremeno, u hitnim slu~ajevima kada je potrebno za{tititi dete od zlostavqawa ili za{tititi neke wegove interese, odlu~ivati o odvajawu deteta od roditeqa. Samo sud mo`e trajno da odvoji dete od roditeqa, i to u ta~no odre|enim slu~ajevima. Prioritet Centra za socijalni rad jeste da dete ostane sa svojim roditeqima, ili da se, ako je ve} izdvojeno iz svoje porodice, {to je pre vrati u wu. Tek ako `ivot sa roditeqima nije mogu}, ili Centar proceni da nije u interesu deteta, razmatraju se druge mogu}nosti”.2 1

Dnevni list “Politika”, Katarina Djordjevic-“Bez roditeljskog prava ostalo hiljadu mama i tata”(clanak), objavljeno 06.04.2013. 2 upravusi.rs/socijalna-zastita/centar-za-socijalni-rad-socijalna-zastita/nadzor-nad-roditeljima-i-zastita-dece/

8

Za potpuno li{ewe roditeqskog prava postoje dva osnova: zloupotreba prava deteta i grubo zanemarivawe roditeqskih du`nosti iz sadr`ine roditeqskog prava. [to se ti~e prvog slu~aja, on se odnosi na ugro`avawe osnovnih prava deteta na nesmetan psiho-fizi~ki i intelektualni razvoj aktivnim delovawem roditeqa, gde se posledice takvog pona{awa roditeqa odra`avaju na zdravqe, `ivot, vaspitawe, obrazovawe deteta. Takve {tetne aktivnosti roditeqa su: fizi~ko, seksualno i psihi~ko zlostavqawe, prisiqavawe deteta na iscrpquju}i preterani rad (koji ugro`ava wegovo zdravqe), podsticawe deteta na vr{ewe krivi~nog dela i drugo. Trebalo bi dodati da se zloupotreba prava deteta od strane roditeqa, u smislu ove zakonske regulative, odvija voqno i svesno. Grubo zanemarivawe roditeqskih du`nosti zapravo predstavqa nevr{ewe roditeqskog prava prema detetu, tj. odnosi se na situacije kada roditeqi uop{te ne brinu o detetu (napu{tawe deteta, izbegavawe izdr`avawa deteta, izbegavawe starawa o detetu, wegovog vaspitawa, pru`awa obrazovawa...). [to se ti~e prestanka roditeqskog prava, zakon ta~no predvi|a situacije u kojima do wega dolazi: -Kada dete napuni 18 godina `ivota (punoletstvom deteta); -Pre punoletstva deteta, kada dete sklapawem braka ili roditeqstvom dobije punu poslovnu sposobnost; -Usvojewem deteta od strane drugih osoba (kada roditeqska prava sa biolo{kih roditeqa prelaze na usvojiteqa); -Potpunim li{ewem roditeqskog prava; -Smr}u roditeqa ili deteta.

Prava deteta Ve} smo definisali de~ije pravo kao “skup individualnih, apsolutnih prava deteta utvr|enih zakonom u smislu davawa ovla{}ewa detetu da tra`i od roditeqa da izvr{avaju svoje roditeqsko pravo i wegovih prava kao li~nosti i individue koja u`iva samostalnu, poja~anu i posebnu za{titu dru{tva u odnosu na sve ostale ~lanove dru{tva”.3 Iz definicije se jasno vidi da je dete zapravo samo u`ivalac prava, dok je vr{ewe de~ijeg prava u domenu aktivnosti wegovih roditeqa, preko kojih se pravo deteta ostvaruje. Tako|e, vidqiv je i poseban status deteta kao individue koja u`iva samostalnu, poja~anu i posebnu za{titu dru{tva, koji proizilazi iz ~iwenice da dete (naro~ito u prvim godinama `ivota) nije sposobno da se samo brine o sebi i svojim potrebama, 3

Doc. dr Milan Pocuca, Prof. dr Nebojsa Sarkic-Porodicno pravo i porodicnopravna zastita; Beograd, 2012., 159.str.

9

ve} se oslawa na pomo} roditeqa koja je neophodna tokom ve}eg dela detiwstva. Naravno, ne bi trebalo nagla{avati da su roditeqi u obavezi da svoje du`nosti obavqaju u najboqem interesu deteta i u ciqu wegovog {to boqeg i kvalitetnijeg razvoja i prosperiteta. Porodi~ni zakon Republike Srbije propisuje i nabraja pojedina posebna prava deteta (~lan 59-65), i to: 1. Poreklo-Dete ima pravo da zna ko su mu roditeqi, bez obzira na uzrast. Ovo pravo detetu je omogu}eno upisom u mati~nu kwigu ro|enih (najkasnije 30 dana nakon ro|ewa). To je javna dr`avna isprava u koju dete koje je navr{ilo 15 godina `ivota i koje je sposobno za rasu|ivawe (po Porodi~nom zakonu R.S.) ima pravo na uvid u ciqu saznawa vlastitog identiteta i porekla. 2. @ivot sa roditeqima-Dete ima pravo da `ivi sa roditeqima i pravo da se roditeqi staraju o wemu. Ovo pravo mo`e ograni~iti jedino sud, pravosna`nom odlukom, i to samo kada je to u interesu deteta (takva odluka vi{e se odnosi na ograni~ewe ili oduzimawe roditeqskog prava, kada se roditeqi neadekvatno staraju o detetu ili wegovim interesima). Zakonskom odredbom, dete starosti najmawe 15 godina koje je sposobno za rasu|ivawe mo`e samo odabrati sa kojim }e roditeqem `iveti, mada bi bilo boqe re}i da se uzima u obzir mi{qewe deteta prilikom ograni~ewa ili oduzimawa roditeqskog prava. Zna~aj prava deteta da `ivi sa svojim roditeqima najvi{e se ogleda u wegovom interesu da `ivi u okviru porodice, koja pru`a najboqe i najnormalnije uslove za razvoj i odrastawe. 3. Li~ni odnosi-Normalno je da deca i roditeqi u porodici imaju me|usobne odnose i kontakte. Me|utim, u situacijama kada je dete odvojeno od porodice (sudskom odlukom ili drugim povodom), Porodi~ni zakon daje detetu pravo da odr`ava li~ne odnose sa roditeqem (ili roditeqima) sa kojim ne `ivi. Ovo pravo mo`e biti ograni~eno sudskom odlukom, ukoliko je to u interesu deteta. Tako|e, sa navr{enih 15 godina dete o ovom pravu mo`e samostalno odlu~ivati. 4. Razvoj deteta-Jedno od najva`nijih prava deteta jeste pravo na potpun, pravilan i nesmetan razvoj. Ostvarewe ovog prava u velikoj meri zavisi od aktivnosti roditeqa, koji su du`ni da detetu obezbede najboqe mogu}e `ivotne i zdravstvene uslove za potpun i pravilan razvoj. U ostvarewu ovog prava roditeqi moraju sara|ivati sa zdravstvenim, vaspitnim i ostalim nadle`nim institucijama. Sa navr{enih 15 godina `ivota dete mo`e preuzeti odgovornost za sopstveno zdravqe, u smislu davawa pristanka za preduzimawe medicinskog zahvata. 5. Obrazovawe deteta-Dete ima pravo na obrazovawe u skladu sa svojim sposobnostima, `eqama i sklonostima. Prema va`e}em zakonu Republike Srbije, osnovno obrazovawe je obavezno, dok sa navr{enih 10

15 godina `ivota (sticawem sposobnosti za samostalno rasu|ivawe) dete mo`e samo odabrati koju }e sredwu {kolu poha|ati. Materijalna situacija roditeqa odre|uje wihovu mogu}nost da obrazuju dete,me|utim wihova je du`nost da detetu pru`e {to vi{e obrazovawe koje }e mu omogu}iti boqi `ivot kada odraste. 6. Pravni poslovi deteta-Mla|i maloletnik (dete koje nije navr{ilo 14 godina `ivota) mo`e preduzimati pravne poslove malog zna~aja, kojima pribavqa iskqu~ivo prava. Stariji maloletnik (dete koje je navr{ilo 14 godina `ivota) mo`e preduzimati sve pravne poslove uz prethodnu ili nahnadnu saglasnost roditeqa (starateqa). Dete koje je navr{ilo 15 godina `ivota mo`e preduzimati pravne poslove kojima upravqa i raspola`e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. 7. Mi{qewe deteta-Dete koje je sposobno da formira sopstveno mi{qewe ima pravo slobodnog izra`avawa tog mi{qewa. Kada se radi o o~uvawu wegovog interesa (npr. u sudskom postupku), dete koje je navr{ilo 10 godina `ivota ima pravo da slobodno i neposrednoizrazi svoje mi{qewe, {to obezbe|uje aktivnu ulogu deteta u wegovom odrastawu. Ovo pravo je od velikog zna~aja za pravilno formirawe li~nosti, mentalnog sklopa i na~ina razmi{qawa deteta. Pored prava deteta, Porodi~ni zakon Republike Srbije predvi|a i znatno u`i krug du`nosti deteta, koje se sastoje u slede}em: 1. Dete je du`no da roditeqima poma`e u skladu sa svojim godinama i zrelo{}u i 2. Dete koje sti~e zaradu ili ima prihode od imovine du`no je da delimi~no podmiruje potrebe (tro{kove) svog izdr`avawa, odnosno izdr`avawa roditeqa ili maloletnog brata ili sestre.

11

Zakonsko ure|ewe de~ijeg i roditeqskog prava Osnovni i najzna~ajniji zakonski akt kojim se ure|uju porodi~ni odnosi, odnosno odnosi izme|u roditeqa i dece jeste Porodi~ni zakon Republike Srbije, objavqen u Slu`benom glasniku R. S. (br. 18/2005), a koji se primewuje od 1. jula 2005. godine. Ovim zakonom ure|uju se: brak i odnosi u braku, odnosi u vanbra~noj zajednici, odnosi deteta i roditeqa, usvojewe, hraniteqstvo, starateqstvo, izdr`avawe, imovinski odnosi u porodici, za{tita od nasiqa u porodici, postupci u vezi sa porodi~nim odnosima i li~no ime. Dakle, Porodi~ni zakon obuhvata sve aspekte porodi~nog `ivota, precizno ih ure|uju}i i ne ostavqaju}i prostora za eventualne nejasno}e i sukobe zakonskih odredbi. Ovaj dokument od podjednakog je zna~aja za o~uvawe prava i interesa roditeqa i dece, ali i za ure|ewe bra~ne zajednice, porodice i odnosa koji u okviru we nastaju. Tako|e, trebalo bi pomenuti i Prednacrt zakona o pravima deteta, koji je stru~noj i politi~koj javnosti predstavqen 14. 12. 2011. godine, a koji je pripremila Radna grupa Za{titnika gra|ana. Ovaj “Prednacrt predstavqa pionirski poku{aj da se zaokru`i koncept prava deteta u na{oj pravnoj teoriji i praksi i da se na celovit na~in urede prava deteta, wihova primena, kao i obaveze, odgovornosti i ovla{}ewa organa javne vlasti, pravnih i fizi~kih lica u ostvarivawu i za{titi prava deteta”.4 Prednacrtom zakona o pravima deteta se ure|uju prava deteta, na~in ostvarewa prava deteta i na~ini i postupci za{tite prava deteta. Odredbe ovog zakona odnose se na svako dete, u zemqi ili inostranstvu, o ~ijim pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim interesima odlu~uju ili se o wima staraju dr`avni organi i drugi organi javne vlasti. Iako je u fazi prednacrta, zna~aj i neophodnost Zakona o pravima deteta vidqivi su, jer, bezobzira {to su de~ija prava ure|ena i Porodi~nim zakonom Republike Srbije, zajedno sa pravima roditeqa, treba ih regulisati i posebnim pravnim aktom, s obzirom na wihov obim, delikatnost i posebnost.

4

www.pravadeteta.rs/sr/prednacrt

12

I na me|unarodnom planu postoji veliki broj zakonskih akata o pravima deteta, me|u kojima je najzna~ajnija Konvencija o pravima deteta, usvojena na Generalnoj skup{tini Ujediwenih nacija 20. novembra 1989. godine, kojoj bi trebalo posvetiti malo vi{e pa`we.

Konvencija o pravima deteta Konvencija o pravima deteta je prvi me|unarodni pravni instrument koji je obuhvatio celokupan opseg qudskih prava- gra|anska, kulturna, ekonomska, politi~ka i socijalna. ^etiri osnovna principa Konvencije su: nediskriminacija; posve}enost najboqim interesima deteta; pravo na `ivot, pre`ivqavawe i razvoj; po{tovawe stavova deteta. Dr`ave koje potpi{u (ratifikuju) Konvenciju postaju dr`ave ~lanice tog ugovora i prihvataju obavezu da budu zakonski odgovorne za wenu primenu. One o tome {aqu redovne izve{taje Komitetu za prava deteta. Republika Srbija je po osnovu sukcesije od 2001. godine ~lanica Konvencije o pravima deteta. [to se ti~e strukture i sadr`aja Konvencije o pravima deteta, tekst Konvencije je podeqen na preambulu i tri dela. Preambula izra`ava osnovne principe Ujediwenih nacija i na~elne stavove iz oblasti prava deteta. Prvi deo Konvencije sadr`i katalog prava koja se priznaju detetu, ali i nekoliko odredbi kojima se dr`avama ~lanicama nala`e preduzimawe svih mera za ostvarivawe prava iz Konvencije i po{tovawe najvi{ih standarda u ovoj oblasti, kako na me| unarodnom, tako i na nacionalnom nivou. Drugi deo sadr`i odredbe kojima se daqe razra|uju obaveze dr`ava ~lanica i ure|uje osnivawe i rad posebnog nadzornog tela- Komiteta za prava deteta. Tre}i deo Konvencije reguli{e pitawa potpisivawa, ratifikacije, pristupawa, stupawa na snagu, stavqawa rezervi, izmena, dopuna, otkazivawa i deponovawa ovog me|unarodnog ugovora. Unutar Konvencije mo`emo razlikovati ~etiri vrste prava: 13

1. Prava na opstanak-obuhvataju pravo na `ivot i pravo na zadovoqavawe osnovnih egzistencijalnih potreba (ishrana, prebivali{te, adekvatan `ivotni standard, medicinska nega); 2. Prava na razvoj-obuhvataju sve uslove koji su nu`ni za normalan i potpun razvoj svih potencijala deteta (pravo na obrazovawe, igru, slobodno vreme, rekreaciju...); 3. Za{titna prava-obuhvataju za{titu dece od svih oblika zloupotrebe, zanemarivawa ili zlostavqawa; 4. Participativna prava-daju deci mogu}nost da budu aktivni u~esnici u dru{tvenom `ivotu svoje zajednice. Navedena prava iz Konvencije su najosnovnija, ali ne i sveobuhvatna. Pored wih, zna~ajna su i slede}a prava deteta: 1. Nijedno dete ne sme biti o{te}eno u bilo kom pogledu zbog svog pola, boje ko`e, jezika ili religije (nediskriminacija); 2. Pravo deteta na besplatno osnovno obrazovawe; 3. Pravo dece na odmor, igru, u~e{}e u kulturnim i umetni~kim manifestacijama; 4. Pravo dece da se informi{u, da slobodno iska`u svoje mi{qewe i da budu saslu{ana; 5. Pravo dece da u ratu ili izbegli{tvu prime posebnu pomo} i za{titu; 6. Pravo dece da `ive sa roditeqima i da imaju kontakt sa oba roditeqa, ukoliko oni `ive odvojeno; 7. Pravo dece da budu za{ti}ena od rada kojim bi bila iskori{}ena i od fizi~kog, seksualnog i drugog zlostavqawa; 8. Deca sa posebnim potrebama (invalidi) imaju pravo na posebnu podr{ku i za{titu i na adekvatno u~e{}e u dru{tvenom `ivotu. S obzirom da sadr`i spisak (katalog) de~ijih prava, ali i na~in wihove primene, kao i na~in priznawa i primene same Konvencije, Konvencija o pravima deteta predstavqa najcelovitiji i najobuhvatniji dokument iz oblasti prava dece i wihove za{tite.

14

Zakqu~ak Ciq svakog dru{tva jeste da wegova deca odrastu u sposobne i odgovorne gra|ane koji }e doprinositi razvitku svoje zajednice. U ostvarewu tog ciqa aktivnu ulogu mora imati celokupno dru{tvo- roditeqi, okolina iz koje deca 15

poti~u, stru~na lica obrazovnih ustanova, institucije i organi vlasti i na krajudr`ava. Uloga roditeqa prilikom sticawa osnovnog vaspitawa, moralnih na~ela i pogleda na svet je nezamenqiva, s obzirom da je porodica naju`i deo detetove neposredne okoline, od prvih dana wegovog `ivota. Sva ostala iskustva koja dete sti~e tokom svog rasta i razvoja samo su nadogradwa osnovnog porodi~nog vaspitawa. Naravno, u sticawu obrazovawa nezamenqiva je uloga vaspita~a, pedagoga, profesora i drugih stru~nih lica ~ije je zanimawe edukacija dece, mada podr{ku i materijalnu osnovu u tom procesu pru`aju roditeqi. Zadatak dr`ave je da zakonima {titi osnovna qudska i sva ostala de~ija prava, a nadle`ni organi vlasti su du`ni da obezbede primenu tih zakona i spre~e wihovu zloupotrebu. Ovako ukomponovan dru{tveni mehanizam garantuje kvalitetnu primenu i za{titu prava i interesa deteta. Iako `ivimo u siroma{noj zemqi, mo`emo re}i da je za{tita i primena de~ijih prava kod nas mawe-vi{e na zadovoqavaju}em nivou. Dakle, to je mogu}e posti}i, ne na prvom mestu u zavisnosti od finansijskog stawa dr`ave, ve} od voqe i spremnosti dru{tva uop{te, pa zbog toga i ~ude najnoviji izve{taji UNICEF-a o stawu de~ijih prava i kr{ewu tih prava {irom sveta. Deca su `rtve zlostavqawa, eksploatacije, trgovine, nemaju pristup pitkoj vodi, krov nad glavom, dovoqno hrane, ne mogu poha|ati {kolu jer su prinu|ena na rad. De~ija prava najte`e su zloupotrebqavana na mestima gde se i ina~e ne vodi ra~una o qudskim pravima (u zemqama pogo|enim ratom), ali i u razvijenijim zemqama, gde su suo~ena sa nasiqem na ulici, navo|ena na upotrebu droge, izlo`ena seksualnom iskori{}avawu, gde im se ne pru`a adekvatna medicinska nega i pravna za{tita. Statisti~ki, jedno od dvoje dece u svetu pati zbog nepravde. Prema tome, ne mo`e se o~ekivati da }e deca ~ije se osnovne potrebe ne zadovoqavaju, a prava uskra}uju i zloupotrebqavaju odrasti u sposobne, produktivne ~lanove dru{tva koji }e uticati na wegov razvoj i napredak. Pored toga, kako o~ekivati od osobe ~ija su prava jo{ u detiwstvu uskra}ena da razume i po{tuje prava drugih qudi?

16

Literatura 1. Doc. dr Milan Po~u~a, Prof. dr Neboj{a [arki}-Porodi~no pravo i porodi~no pravna za{tita, Slu`beni glasnik R S, Beograd 2012. 2. Porodi~ni zakon Republike Srbije, “Slu`beni glasnik R.S.”, br. 18/2005 3. ^asopis “Civilno dru{tvo” br. 23-zima 2009, izdava~: Nacionalna zaklada za razvoj civilnog dru{tva, Zagreb 2009. 4. Konvencija o pravima deteta Ujediwenih nacija od 20. 11. 1989. 5. www.wikipedia.org

17

18