Decija prava I roditeljska prava

Decija prava I roditeljska prava Decije pravo mozemo definisati kao skup individualnih,apsolutnih prava deteta utvrdjenih zakonom u smislu davanja ovlascenja detetu da traze od roditelja da izvrsavaju svoje roditeljsko pravo I njegovih prava kao licnosti I individue koja uziva samostalnu,pojacanu I posebnu zastitu drustva u odnosu na sve ostale clanove drustva. Subjektivno pravo oca I majke nastalo rodjenjem ili na osnovu prava (usvojenjem) prema detetu,nazivamo roditeljskim pravom. Roditeljsko pravo prema grupi autora predstavlja skup posebnih prava I obaveza koja su normama objektivnog prava poverena ocu I majci da ih vrse zajednicki,sporazumno I ravnopravno u prvenstvenom interesu deteta I njegovog osposobljavanja za korisnog clana drustvene zajednice ,staranjem o njegovoj licnosti,njegovim pravima I interesima I o njegovoj imovini. Ono je licno I apsolutno. Licno je jer je vezano za licnost I ne moze se preneti I otudjiti. Ono je apsolutno jer deluje prema svim trecim licima. Normalno,u odnosu prema detetu roditeljsko pravo nije apsolutno.U zakonom odredjenim slucajevima roditeljsko pravo moze vrsiti jedan rodititelj samostalno,bilo osnovom sporazuma s drugim roditeljem,bilo osnovom odluke suda. Podela ovog dela porodicnog prava izvrsena je na: 1. Prava roditelja prema licnosti deteta 2. prava roditelja prema imovini deteta Vrsenje roditeljskih prava koje je drustvo poverilo ocu I majci deteta ograniceno je na nacin da su roditelji u zakonskoj obavezi da ga vrse,ne u svom interesu nego u najboljem interesu deteta. U savremenim pravima izjednacena su prava dece rodjene u braku I van braka. Prava deteta ne samo u odnosu na roditeljska prava vec I na odnosu na 3. Lica stite se I uredjuju na poseban nacin, putem spec. medjunarodnih dokumenata. - Deklaracija o pravima deteta Usvojena od Generalne Skupstine UN 1959. Godine.Prvi put je jedan dokument na jedinstven nacin uredio prava deteta. Posle 10 godina rada na njoj ona je usvojena. - Konvencija o pravima deteta iz 1989. Godine

Usvojena je od strane Generalne skupstine UN. Konvencija ima preambulu I 3 posebna dela. Clan 1. Konvencije daje definiciju deteta: Dete je ljudsko bice koje nije navrsilo 18 godina zivota, ako se na osnovu zakona koji se odnosi na dete punoletstvo ne stice ranije. Nacela decijeg I roditeljskog prava Ustav Srbije I Porodicni zakon utvrdili su nacela na kojima se zasnivaju porodicni odnosi.Nas pravni sistem poznaje sledeca nacela: 1. Nacelo posebne zastite majke I deteta- Radnja I podizanje dece,pogotovo u prvom periodu nakon porodaja,predstavlja strateski interes svake drzave I drustvene zajednice.Radi prosirenja prava na posebnu zastitu,Ustav Srbije prvi put je uredio I zastitu samohranog roditelja.Kod samohranog roditelja,ova zastite uglavnom se ostvaruje u oblasti socijalne zastite.Donosenjem ovog nacela,drzava ima obavezu da stiti I postuje prava deteta.Otac je duzan da u okviru ovog nacela izdrzava majku svog deteta za vreme od tri meseca pre porodjaja I godinu dana posle porodjaja. 2. Nacelo ravnopravnosti roditelja I jednakosti usvojitelja I roditelja- Nacelo ravnopravnosti roditelja pociva na ustvanom nacelu zabrane diskriminacije I ravnopravnosti polova po bilo kom osnovu, pa tako I po osnovu vrsenja roditeljskih prava.Usvojenje koje na pravni nacin menja nepostojanje prirodnog roditeljskog prava omogucava ista prava usvojiteljima kao I roditeljima.Majka I otac kao roditelji imaju ista prava kako prema deci tako I prema trecim licima.Ista prava podrazumevaju sporazumni odnos I dogovor oko vrsenja istih. 3. Nacelo posebne zastite dece bez roditeljskog staranja I dece ometene razvojuDete o kojem iz bilo kog razloga ne mogu da se staraju njegovi roditelji,nalazi se pod posebnom zastitom drzave.Takvom detetu drzava obezbedjuje novo roditeljsko staranje kroz institut usvojenja ili druge vrste individualne zastite kroz hraniteljstvo ili kolektivne zastite kroz smestanje u centre za decu bez roditeljskog staranja.Pored dece bez roditeljskog staranja i deca

ometena u psihickom i fizickom razvoju takodje uzivaju posebnu zastitu drzave,bez obzira da li imaju roditelje ili ne. 4. Nacelo ravnopravnosti bracne,vanbracne I usvojene dece Polazeci od moralnih i humanih nacela da svako dete ima pravo da raste i da se razvija na nacin koji je u najboljem interesu deteta,ovo nacelo podrazumeva da sva rodjena deca imaju ista prava.Sam ustav proklamuje ravnopravnost bracne i vanbracne dece i ne spominje usvojenu decu.Ovu prazninu popunjavaju odredbe porodicnog zakona. Ravnopravnost se odnosi na prava dece na zivot sa svojim roditeljima, pravo na izdrzavanje, pravo na licno ime,pravo na sticanje zajednicke imovine,nasledna prava,duznost dece na izdrzavanje... 5. Nacelo prava i obaveza roditelja da se stara o svojoj deci-Najvaznija posledica postojanja roditeljstva jeste pravo i obaveza staranja o vlastitoj deci.Sva savremena prava poznaju pravo i duznost staranja o detetu kroz navodjenjje poslova kroz koje se ostvaruje ovo nacelo.Podizanje,vaspitanje,skolovanje,briga o zdravlju deteta samo su neke od duznosti roditelja. Pored ovih ima jos i nacelo posebne zastite prava deteta. Bracno i vanbracno dete Porodicni zakon izjednacio je prava dece rodjene u braku sa pravima dece rodjene van braka.Razlika postoji kod utvrdjivanja pravnog statusa deteta kod bracnog i vanbracnog roditeljstva,posebno kod utvrdjivanja ocinstva deteta rodjeno u braku i van braka.Odnos roditelja i deteta,pogotovo majke i deteta,nastaje iskljucivo cinjenicom rodjenja.Kod oca,zakon pravi razliku.Da bi se dete smatralo rodjenim u braku potrebno je da budu uspunjena tri uslova: 1.Mora postojati brak roditelja deteta 2.Mora ga roditi majka u braku 3.Mora postojati pretpostavka bracnog ocinstva Dete je bracno ako je rodjeno u braku svojih roditelja ili pre isteka roka od 300 dana od dana prestanka braka.Za dete rodjeno u braku smatra se i dete koje je rodjeno u nevazecem ili ponistenom braku.

Materinstvo Porodicni zakon kaze „ Majka deteta jeste zena koja ga je rodila”.Cinjenica materinstva upisuje se u maticnu knjigu rodjenih u roku od 15 dana rodjenja deteta.Prema zakonu o maticnim knjigama,obavezu da prijavi rodjenje deteta ima zdrastvena ustanova u kojoj je dete rodjeno.Ako dete nije rodjeno u zdrastvenoj ustanovi,obavezu da prijave rodjenje imaju sledece osobe: otac deteta,drugi clan domacinstva,lice u cijem je stanu dete rodjeno,majka,babica ili lekar koji je sudelovao u porodjaju i lice koje je saznalo za porodjaj.Ukoliko zena koja je rodila dete nije upisana u matinu knjigu rodjenih kao majka deteta Porodicni zakon daje mogucnost utvrdjivanja materinstva na osnovu pravosnazne sudske odluke.

Utvrdjivanje materinstva sudnskom odlukom Ukoliko izostane prijavljivanje deteta u maticnu knjigu rodjenih, zakon dozvoljava majci deteta utvrdjivanje materinstva pred sudom. Pored prava majci koja je rodila dete da pred sudom utvrdjuje svoje materinstvo, zakon je ostavio pravo drugim aktivno legitimisanim osobama utvrdjivanje materinstva.Te osobe su:dete,zena koja tvrdi da je majka deteta i zena koja osporavajuci drugoj zeni materinstvo tvrdi da je ona majka deteta. - Dete- jedna od osnovnih prava koje dete ima jeste pravo da zna ko su mu roditelji.Dete moze podneti tuzbu radi utvrdjivanja s tim sto nije vezan nikakvim protekom roka. Dok je maloletno dete koje ne zna ko su mu roditelji u njegovo ime tuzbu moze podneti samo staratelj deteta uz odobrenje organa strateljstva Zena koja tvrdi da je majka deteta- porodicni zakon ostavio je mogucnost majci da podnese sudu tuzbu radi utvrdjivanja svog materinstva.Tuzba se mora podneti u roku od godinu dana od saznanja da je ona radila dete,najkasnije u roku od 10 god od rodjenja deteta. Zena koja tvrdi da je majka deteta na nacin da osporava majcinstvo druge zene- materinstvo se moze osporavati samo u slucaju da je upisano u maticne knjige rodjenih. Moze se osporavati materinstvo zeni koja je upisana u maticnu knjigu kao pasivno legitimisanoj osobi u takvom sporu.Aktivno legitimisano lice je zena koja osporava

materinstvo, uz uslov u zakonu da istom tuzbom trazi da se utvrdi njeno materinstvo. Pravne posledice pravosnazne sudske odlukenajvaznija posledica donosenja sudske pravosnazne odluke je da je njome utvrdjeno poreklo deteta od majke.Zbog interesa deteta odluka o utvrdjenju materinstva sudskim putem ima deklaratorni karaktersmatra se da je materinstvo utvrdjeno od ternutka rodjenja deteta, a ne od dana donosenja pravosnazne sudske presude.Presuda deluje prema svima i ima trajno dejstvo. Osporavanje materinstva Radi se o slucajevima u kojima je usled tehnicke greske ili zabune prilikom upisa u maticnu knjigu rodjenih krivo upisana majka deteta.Pored ovih slucajeva moguce su i zloupotrebe bilo od radnika u porodilistu(zamena bebe) bilo od lica koja vrseci krivicna dela nezakonito menjaju porodicni status deteta.Zakonodavac nabraja kad osporavanje materinstva nije dopusteno: 1. nije dopusteno osporavati materinstvo koje je utvrdjeno pravosnaznom sudskom presudom 2. posle usvajanja deteta 3. posle smrti deteta Porodicni zakon utvrdio je pravo na osporavanje materinstva : detetu,zeni koja je upisana u maticnu knjigu rodjenih kao majka deteta,zena koja tvrdi da je majka deteta i muskarac koji se po zakonu smatra ocem deteta. Dete-ima pravo osporavati materinstvo zeni koja je upisana u maticnu knjigu rodjenih kao njegova majka.Njegovo pravo nije ograniceno nikakvim rokom. Zena koja je upisana u maticnu knjigu rodjenih kao majka deteta- moze podneti tuzbu za osporavanje vlastitog materinstva u roku od jedne godine od dana saznanja da ona nije rodila dete,najkasnije do 10 godina od rodjenja deteta. Zena koja tvrdi da je majka deteta- tuzbu za osporavanje materinstva podnosi zena koja nije upisana u maticnu knjigu kao majka deteta. Muskarac koji se po zakonu smatra ocem detetaostavljeni rok za podnosenje tuzbe je jedna godina od dana saznanja da njegova zena koja je upisana u maticnu knjigu rodjenih kao majka deteta,nije rodila dete,odnosno 10 god od dana rodjenja deteta.

Stranke u postupku Kod osporavanja materinstva zakonodavac stranke naziva suparnicarima.Ovu suparnicarsku zajednicu cine: dete,zena koja tvrdi da je majka deteta,zena koja je upisana u maticnu knjigu rodjenih kao majka deteta i muskarac koji je po ovom zakonu upisan kao otac deteta. Nuzna suparnicarska zajednica postoji jer spor moze biti resen samo ako svi suparnicari budu tuzeni zajedno ili tuze zajedno. Jedinstvena suparnicarska zajednica postoji iz razloga sto se spor mora razresiti na jednak nacin prema svim suparnicarima.

OCINSTVO Ocinstvo deteta utvrdjuje se u odnosu na postojanje cinjenice da l’ je dete rodjeno u braku ili van braka.Ocem deteta koje je rodjeno u braku smatra se muz majke deteta.Ocinstvo nad detetom rodjenim van braka utvrdjuje se na osnovu priznanja muskarca koji sebe smatra ocem deteta odnosno cije je ocinstvo utvrdjeno pravosnaznom sudskom presudom. Utvrdjivanje ocinstva moze biti uspostavljeno u braku i van braka. Utvrdjivanje bracnog ocinstva- bracno ocinstvo zavisi od postojanja: 1) da je dete rodila zena koja je bila u braku u vreme njegovog rodjenja ili zaceca, 2) da dete potice od muza majke u vreme njegovog rodjenja odnosno zaceca Nase pravo utvrdilo je rok od 300 dana od dana prestanka braka kao period u kom se rodjenje deteta smatra rodjenjem u braku, i takvom detetu se daju sva prava bracnog deteta.Bracnim ocem deteta smatra se muz majke deteta i ako je dete rodjeno 300 dana nakon prestanka braka proizilazi da ukoliko se u tom roku zena ponovo uda i zatrudni, otac deteta se ne bi smatrao drugi nego prvi muz. Utvrdjivanje vanbracnog ocinstva- porodicno pravo poznaje dva nacina na koji moze biti utvrdjeno vanbracno ocinstvo a to su:

a)utvrdjivanje ocinstva priznanjem oca- priznanje oca predstavlja licni i dobrovoljni cin kojim jedno lice daje neopozivu izjavu volje kojom neko dete priznaje za svoje.Izjava priznanja ocinstva moze se dati pred maticarem,organom starateljstva ili sudom.Pravno je valjana i izjava data u testamentu 1. Postupak priznanja ocinstva pred maticaremnakon primanja izjave maticar je duzan da pozove majku i dete,odnosno staratelja da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti o priznanju ocinstva.Jednom data izjava o priznanju ocinstva ne moze se opozvati.Posle upisa priznanja ocinstva,maticar urucuje ocu izvod iz maticne knjige rodjenih. 2. Postupak priznanja pred organom starateljstvaizjava o priznanju ocinstva pred organom starateljstva daje se na zapisnik koji se odmah dostavlja maticaru.Nakon upisa postupak se smatra okoncanim. 3. Postupak priznanja pred sudom- on moze biti ucinjen u vanparnicnom i parnicnom postupku.U vanparnicnom postupku zakon obavezuje sud da primi izjavu i da zatim ispravu dostavi nadleznom maticaru.U parnicnom postupku otac moze dati izjavu u toku parnice, koju je sud duzan kroz dostavljanje overenog prepisa zapisnika sa rocista na kome je priznanje i dato, dostaviti nadleznom maticaru radi upisa u maticnu knjigu rodjenih. 4.Postupak priznanja u testamentu-ostavilac u testamentu moze u njemu dati izjavu o priznanju ocinstva.Ukoliko testament iz bilo kog razloga bude nistav,nistava je i izjava o priznanju vanbracnog ocinstva.Ako je testament delimicno nistav izjava je punovazna. b) Utvrdjivanje vanbracnog ocinstva putem sudaAktivno legitimisana lica za utvrdjivanje ocinstva putem suda su: dete,majka i muskarac koji tvrdi da je otac deteta. Sudska praksa zauzela je stav da je prihvatljivo vreme za podnosenje ovakve tuzbe navrsenih 25 god. Majka moze pokrenuti postupak u roku od godinu dana od dana saznanja da muskarac koga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo, a najkasnije u roku od 10 god od rodjenja deteta. Muskarac koji tvrdi da je otac deteta moze podneti tuzbu radi utvrdjivanja svog ocinstva u roku od godinu dana saznanja da se njegovim priznanjem ocinstva nisu saglasili majka, a najkasnije u roku od 10 godina od rodjenja deteta. Prema porodicnom zakonu dete moze promeniti prezime, s tim da ukoliko je dete starije od 10

god i ako je sposobno za rasudjivanje potrebna je njegova saglasnost. Osporavanje ocinstva Ocinstvo moze biti bracno ili vanbracno. Kod vanbracne zajednice ne postoji pretpostavka ocinstva vec se ono u svakom slucaju utvrdjuje bilo putem priznanja, bilo putem sudske presude. 1.Osporavanje bracnog ocinstva-ima za cilj utvrdjivanje materijalne istine u pogledu postojanja bioloskog oca bez obzira na upisanog oca u maticne knjige rodjenih. Porodicni zakon ne dozvoljava osporavanje bracnog ocinstva posle usvajanja deteta ili nakon smrti deteta, ili u koliko je ocinstvo utvrdjeno na osnovu pravosnazne sudske odluke. Aktivnu legitimaciju za podnosenje tuzbe imaju: majka,muz majke,dete i muskarac koji tvrdi da je otac deteta uz uslov da istom tuzbom trazi utvrdjivanje svog vlastitog ocinstva. 2. Osporavanje vanbracnog ocinstva-Moze se osporavati samo ako je ucinjeno na osnovu priznanja. Porodicni zakon zabranio je osporavanje vanbracnog ocinstva utvrdjenog na osnovu pravosnazne sudske presude. Aktivnu legitimaciju za podnosenje tuzbe imaju dete,majka i muskarac koji tvrdi da je otac deteta. Muskarac koji tvrdi ja je otac deteta ima prvo da ospori priznanje vanbracnog ocinstva drugog muskarca. U tuzbi su uneta dva tuzbena zahteva: zahtev da se osporava vanbracno ocinstvo drugom muskarcu i zahtev da se utvrdi vlastito ocinstvo. Roditeljstvo u slucaju zaceca uz biomedicinsku pomoc Usvojena resenja znace da se majkom deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc uvek smatra zena koja ga je rodila,a ocem deteta smatra se muz majke ili njen vanracni partner koji je za postupak biomedicinski podpomognutog oplodjenja dao pismeni pristanak.Ne moze se utvrdjivati materinstvo zene koja je darovala jajnu celiju odnosno ocinstvo muskarca koji je darovao semene celije. Maternitetski i paternitetski sporovi Sporovi u kojima se utvrdjuje i osporava materinstvo i ocinstvo nazivamo maternitetski i paternitetski sporovi. Postupak je zasnovan na modifikovanim procesnim nacelima: pokretanje postupka, nadleznost suda,

hitnost postupka, posebna znanja sudija i sudija porotnika, istrazno nacelo, iskljucenje javnosti, slobodna ocena sudskih troskova, nedozvoljenost nekih presuda. Dokazivanje u Maternitetski i paternitetski sporovi Sa stajalista stranaka dokazivanje ima svrhu da uveri sud u istinitost tvrdnji o cinjenicama na kojima stranke zasnivaju svoje zahteve. Parnica koja se vodi pred sudom radi utvrdjivanja porekla deteta u smislu saznanja cinjenice ko mu je otac ili majka specificna je u odnosu na druge parnice. Nakon utvrdjivanja izvesnog datuma zaceca, sud ce pokusati ustanoviti da li je muskarac cije se ocinstvo utvrdjuje ili osporava mogao odrzati odnose u tom periodu. Ako sud utvrdi da bilo koji od dokaza ukazuje da je polni odnos u kritivno vreme zaceca bio nemoguc iskljucuje se dalje izvodjenje dokaza. Ako se utvrdi da su majka i muskarac ipak imali polne odnose, tacnije da su ih mogli imati, to jos uvek ne znaci da je taj muskarac i otac deteta. Sud je tad prisiljen da upotrebi i izvede druge dokaze: analaze krvnih grupa partnera, antropoloski genetski metod kojim se uporedjuju nasledne osobine-to su otisci prstiju,boja kose i drugo,i analiza dnk otiska. Prava deteta- dete kao ljudsko bice uziva zastitu kao I svi drugi stanovnici ove planete, medjutim upravo nesposobnost da se samo stara o sebi kroz najveci deo svog detinjstva zahteva I stvaranje dodatne, posebne zastite dece u odnosu prema svim drugima. Duznosti roditelja znacajnija su od prava roditelja, ali roditelji ne mogu ispunjavati samo duznosti bez vrsenja I odredjenih prava prema deci. Detetu pripada neotudjivo pravo na zivot, obezbedjenje opstanka I razvoj. Dete ima pravo da bude cuvano od strane svojih roditelja. Samo u posebnim situacijama dozvoljava se odvajanje deteta od svojih roditelja. Drzava ima obavezu da preduzima sve mere da spreci zanemarivanje deteta, njegovog fizickog, psiholoskog ili seksualnog zlostavljanja. Dete rodjeno van braka ima jednaka prava kao I dete rodjeno u braku. Usvojeno dete ima ista prava prema svojim usvojitejima kao I dete prema svojim bioloskim roditeljima. Pojedina prava deteta-porodicni zakon regulise: pravo deteta da sazna svoje poreklo,pravo deteta na zivot s svojim roditeljima,pravo deteta na odrzavanje licnih odnosa,pravo deteta na pravilan I potpun razvoj,pravo

deteta na obrazovanje,pravo deteta da produzima pravne poslove I pravo deteta na slobodno izrazavanje misljenja. 1.Pravo deteta da zna svoje poreklo-Nacin na koji se to detetu omogucava jeste upis u maticne knjige rodjenih odmah po rodjenju deteta. Pod pravom deteta da zna svoje poreklo spadaju prava deteta da dobije svoje licno ime, da sazna svoje drzavljanstvo I da zna ko su mu roditelji ukoliko je to po zakonu moguce. Dete koje je navrsilo 15 god zivota I koje je sposobno za rasudjivanje moze izvrsiti uvid u maticnu knjigu rodjenih I u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njegovo poreklo. 2.Prava deteta na zivot s svojim roditeljima- roditelji se smatraju najodgovornijim delom porodice I imaju prirodnu, biolosku odgovornost prema detetu. Osnovni zadatak roditelja je da se staraju o detetu u njegovom najboljem interesu na nacin da vode racuna o zivotu I zdravlju deteta, njegovom cuvanju I podizanju, vaspitanju I obrazovanju.Nakon navrsenih 15 god zivota dete ukoliko je sposobno za rasudjivanje ima pravo da samo odluci s kojim ce roditeljem ce ziveti. 3.Pravo deteta na odrzavanje licnih odnosa-ukoliko se radi o odrzavanju licnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne zivi, ti odnosi se ne mogu ogranicavati osim sudskom odlukom u slucaju potpunog lisenja roditeljskog prava jednog od roditelja. Navrsenjem 15 god zivota, ako je sposobno za rasudjivanje, dete stice pravom priznatu sposobnost samostalnog odlucivanja o odrzavanju licnih odnosa sa svojim roditeljima. 4.Pravo deteta na potpun I pravilan razvoj-ovo pravo obuhvata obavezu roditelja da vode racuna o zdravlju i zivotu deteta. Roditeljska obaveza nije samo sprecavanje raznih bolesti vec i obezbedjenja optimalnih uslova za fizicko,psihicko i socijalno blagostanje deteta. Zakon je utvrdio granicu od navrsenih 15 god zivota kao granicu kad dete koje je sposobno za rasudjivanje moze preuzeti odgovornost za svoje zdravlje. 5.Pravo deteta na obrazovanje-skolovanje dece obavezno je do zavrsetka osnovne skole. Navrsenjem 15 god zivota dete koje je sposobno za rasudjivanje moze odluciti koju ce srednju skolu pohadjati. Materijalni uslovi u porodici odredjuju mogucnost roditelja za dalje skolovanje dece nakon zavrsene obavezne osnovne skole. 6.Pravo deteta poduzima pravne poslove-dete ima pravo da poduzima odredjene pravne poslove. Koje poslove ce poduzimati zavisi od uzrasta deteta i vrste posla koje namerava da preduzme.U smislu uzrasta deteta

razlikujemo: mladje maloletnike, starije maloletnike, maloletnike cije su licne izjave volje uslov za punovaznost pravnog posla. Mladji maloletnik- to je dete koje nije navrsilo 14 god zivota. Dozvoljeno mu je poduzimati samo pravne poslove kojima pribavlja iskljucivo neka prava, pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i poslove koji imaju karakter pravnih poslova malog znacaja. Stariji maloletnik- je dete koje je navrsilo 14 god zivota moze poduzimati pored pravnih poslova koji su dopusteni mladjem maloletniku, sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja.Nakon narusene 15 god zivota, stariji maloletnik ima pravo zaposlenja i sticanja vlastitih prihoda i zarade.U tom smislu zakon mu daje pravo da poduzima pravne poslove kojima upravlja i raspolaze svojom zaradom i imovinom koju je steko vlastitim radom. Ima ogranicenu poslovnu sposobnost. Maloletnike cije su licne izjave volje uslov za punovaznost pravnog posla- dete starije od 10 god ima pravo na davanje saglasnosti za zasnivanje usvojenja, uz uslov da je sposobno za rasudjivanje. Dete sa navrsenih 10 god ima i pravo na davanje saglasnosti za promenu licnog imena. Dete sa navrsenih 16 god zivota ima pravo da trazi od suda dozvolu za sklapanje braka kao i na davanje saglasnosti na priznanje ocinstva od strane vanbracnog oca. 7.Pravo deteta na slobodno izrazavanje misljenja-da bi dete moglo da donese pravilnu odluku potrebno je i da na vreme bude obavesten o cinjenicama bitnim za donesenje neke odluke. Dete koje je navrsilo 10 god zivota ima pravo da slobodno i neposredno izrazi svoje misljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlucuje o njegovim pravima. Zakon je i utvrdio pravo detetu sa navrsenih 10 god da samo ili preko nekog lica ili ustanove se obrati sudu i zatrazi pomoc u ostvarivanju svog prava na slobodno izrazavanje misljenja. Da bi dete moglo ucestvovati u donosenju pojedinih odluka neophodno je da ima mogucnost da dobiva informacije kako bi i ono moglo ostvariti svoje misljenje o njima. IV. RODITELJSKA PRAVA 1.Pojam roditeljskog prava Skup prava i duznosti roditelja prema svojoj deci nazivamo roditeljska prava. Mozemo ga posmatrati i kao funkciju

koju roditelji vrse prema svojoj deci. Pravo je pre svega, roditelja da imaju decu. Ostala prava roditelja ogranicena su pravima deteta i njegovim najboljim interesima. Porodicni zakon odredjuje termin roditeljska prava, s tim da su ona izvedena iz duznosti roditelja i postoje samo u meri koja je potrebna za zastitu licnosti, prava i interesa deteta. Roditeljsko pravo je licno pravo i ne moze se prenositi na druga lica. Sa njim se ne moze raspolagati i ono je vezano za roditeljski odnos. Roditeljsko pravo je i apsolutno pravo. Roditeljsko pravo ne podrazumeva neogranicenu vlast i pravo nad detetom. Zakon je davanje mogucnosti intervencije u roditeljska prava zeleo pre svega da zastiti dete od losih roditelja i omoguci detetu pravilan i potpun razvoj. Ovog prava roditelji se ne mogu odreci. Sticu ga oba roditelja danom rodjenja deteta. 2. Sadrzina roditeljskog prava Sadrzinu roditeljskog prava sacinjavaju prava i duznosti roditelja prema detetu i mozemo ga podeliti na: staranje o licnosti deteta, zastupanje deteta, izdrzavanje deteta i staranje o imovini deteta. a) Staranje o licnosti deteta - podrazumeva roditeljsku brigu o fizickom i psihickom razvoju deteta. Pojam staranja obuhvata: 1) odredjivanje licnog imena, 2)cuvanje deteta, 3)podizanje deteta, 4)vaspitanje deteta i 5)obrazovanje deteta Odredjivanje licnog imena – pravu roditelja da odrede po rodjenju licno ime deteta dodato je i pravo deteta na licni identitet odmah po rodjenju. Roditelji, prema zakonu o maticnim knjigama, imaju duznost da odrede licno ime deteta u roku od 30 dana od dana rodjenja. Maticar ce upozoriti roditelje deteta da nije dozvoljeno odredjivanje pogrdnog imena, imena kojim se vredja moral ili ime u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima u sredini. Ako roditelji nose razlicito prezime a imaju vise dece, zajednickoj deci ne mogu odrediti razlicita prezimena. Umesto roditelja, ime deteta odredice organ starateljstva ukoliko roditelji nisu zivi, nisu poznati, ako u zakonom odredjenom roku nisu odredili ime. Cuvanje deteta – odnosi se na obezbedjenje smestaja deteta u smislu odredjenja mesta stanovanja. Prema zakonu, dete ima pravo da zivi zajedno sa svojim roditeljima. Porodica ima dve funkcije: „Ona osigurava fizicki opstanak i izgradjuje osnovne ljudske osobine coveka.“ Pored fizickog opstanka, cuvanje podrazumeva i trajan nadzor nad kretanjem deteta kao i brigu o tome da

se dete ne povredi, da mu se ne dogodi nesreca i da on sam ne cini nedopustene radnje. Podizanje deteta – je kontinuirani proces u kojem dete odrasta uz svakodnevnu brigu o njegovom zivotu i zdravlju. Deo procesa podizanje deteta je i zadovoljavanje potreba deteta za hranom, odecom i zdravstvenom zastitom. Posebnu obavezu roditelji imaju prema zdravlju deteta tokom podizanja. Obaveza nije samo lecenje obolelog deteta vec roditelji imaju obavezu preduzimanja svih preventivnih radnji i postupaka, bilo da se radi o hrani i ishrani, normalnom smestaju itd...kojima treba da sacuvaju zdravlje deteta. Vaspitanje deteta - je najkompleksnije pravo i duznost roditelja prema detetu. Da bi vaspitanje bilo uspesno potrebno je i da roditelji budu moralno i mentalno sposobni. U tom smislu vaspitanje treba da bude promisljeno i plansko delovanje na oblikovanje karaktera deteta. Mozda, najvazniji preduslov za pravilno vaspitanje deteta jeste postojanje skladnog odnosa roditelja medju sobom. Vaspitanje kao proces sadrzi u sebi vise vrsta: moralno vaspitanje (zasniva se na stvaranju i prihvatanju etickih vrednosti od strane deteta koje imaju univerzalnu vrednost, kao sto su:ljubav, postenje, postovanje drugih, solidarnost, humanost); drustveno vaspitanje (predstavlja osposobljenost deteta da se uklopi u drustvenu zajednicu i postane koristan i postovan clan te iste zajednice), seksualno vaspitanje (roditelji o toj temi moraju, cim dete pokaze interesovanje, razgovarati na otvoren nacin i bez tabu tema kako bi odmah i u pocetku pravilno formirali stavove deteta i po pitanju seksualnosti i polnom zivotu), ostali oblici vaspitanja (fizicko , intelektualno i emocionalno vaspitanje treba da omoguci detetu da se tokom odrastanja formira kao zdrava, kreativna i samostalna licnost. *Tokom vaspitanja roditelji se cesto puta nadju u situaciji da dete nece ili ne zeli da prihvati roditeljske metode vaspitanja. Do sada, roditelji su kao najcesci argument za ubedjivanje dece imali u primeni fizicke sile putem kaznjavanja dece. Savremena pravna resenja idu u pravcu zabrane upotrebe fizicke sile u vaspitanju dee. Obrazovanje deteta – Roditelji imaju duznost da obrazuju svoje dete. Do nivoa zavrsene osnovne skole obrazovanje deteta je zakonska obaveza roditelja. Posle osnovne skole, roditelji imaju obavezu da obrazuju svoje

dete u skladu sa svojim mogucnostima, sposobnostima i sklonostima deteta. b) Zastupanje deteta Nase pravo i mnoga druga prava na bazi Konvencije o pravima deteta, utvrdilo je da je granica punoletstva navrsenih 18 godina zivota. Pre tog perioda, zakon govori o maloletnim osobama. Maloletnik, ima ogranicenu poslovnu sposobnost u skladu sa Zakonom i vrstom pravnog posla koji zeli da obavi. Od pravila ogranicene poslovne sposobnosti maloletnih osoba postoje dva izuzetka: jedan je sticanje pune poslovne sposobnosti lica sa navrsenih 16 godina u slucaju sklapanja braka, a drugi je takodje davanje pune poslovne sposobnosti licu sa navrsenih 16 godina u slucaju roditeljstva. U svim drugim slucajevima postoje ogranicenja ili zabrana u smislu preduzimanja punovaznih pravnih poslova maloletnim licima. Zakon je roditelje odredio kao zakonske zastupnike svojoj deci. I jedan i drugi roditelj su ravnopravni prilikom zakonskog zastupanja svoje dece. Zastupanje prema definiciji predstavlja obavljanje pravnih poslova u tudje ime i za racun zastupanog lica. Prilikom zastupanja roditelji se sporazumno dogovaraju koji ce roditelj u konkretnom slucaju zastupati dete. Roditelji zastupaju dete u svim poslovima koji izlaze iz zakonom utvrdjenih granica poslovne i procesne sposobnosti deteta. Sticanjem punoletstva prestaje zakonsko zastupanje roditelja. Sa navrsenih 18 godina zivota, punoletna osoba stice potpunu poslovnu sposobnost. Pruzenje roditeljskog prava radi zakonskog zastupanja vrsi se na osnovu odluke suda kada lice nije psihofizicki sposobno (dusevna bolest) da vodi racuna o vlastitim interesima bilo licnim, bilo imovinskim. Pritom, sud odlucuje o tome da li ce licu koje je navrsilo 18 godina odrediti status mladjeg ili starijeg maloletnika u smislu poslovnih i procesnih prava. c) Izdrzavanje deteta - predstavlja pravo koje u sebi obuhvata i licna i imovinska prava. Moze se odnositi na maloletno i punoletno dete. I nerodjeno dete u periodu od 3 meseca pre rodjenja, uziva zakonsku zastitu u pogledu izdrzavanja od strane svoga oca, kroz normu koja odredjuje obavezu oca deteta na izdrzavanje majke deteta koja nema dovoljno sredstava za izdrzavanje. Ukoliko roditelji nemaju dovoljno sredstava za izdrzavanje ili nisu zivi, obaveza izdrzavanja prelazi na ostale krvne srodnike u prvoj ushodnoj liniji. Sama obaveza podrazumeva ne samo podmirivanje dnevnih potreba deteta u smislu hrane, odece, obuce, zdravstvene

zastite, vec podrazumeva i zadovoljenje potrebe deteta za obrazovanjem, kulturom i drugim socijalnim potrebama. Konvencija o pravima deteta iz 1989. Predvidja da dete ima pravo na odmor i slobodno vreme, na igru i rekreaciju, te ucesce u kulturnom i umetnickom zivotu. Mogucnosti roditelja zavise od njihovih prihoda, postojanja zaposlenja, imovine i drugih okolnosti od znacaja za izdrzavanje i materijalni status porodice. Ukoliko dete bilo na osnovu sporazuma roditelja bilo odlukom suda ostane sa jednim roditeljem obaveze izdrzavanja drugog roditelja automatski stupa na snagu. Visina izdrzavanja uglavnom se odredjuje u novcu. d) Staranje o imovini deteta Vrseci roditeljsko pravo i starajuci se o detetu, roditelji upravljaju i raspolazu imovinom deteta. Ukoliko je dete imovinu steklo bezteretnim raspolaganjem (poklon npr) o njoj se u skladu sa zakonskim ovlascenjima staraju roditelji, do punoletstva odnosno do trenutka sticanja pune poslovne sposobnosti deteta. Ako je dete steklo odredjenu imovinu i prihode na osnovu vlastitog rada onda dete ima pravo da upravlja i raspolaze tom imovinom i ovlasceno je da preduzima pravne poslove kojima upravlja svojom imovinom i prihodima uz uslov da je navrsilo 15 godina. Priliko staranja o imovini deteta roditelji nemaju neograniceno pravo. Tako, roditelji prilikom raspolaganja nepokretnom i pokretnom imovinom vece vrednosti, za pravne poslove kojima bi otudjili ili opteretili imovinu deteta, moraju imati saglasnost organa starateljstva. Ne postojanje saglasnosti proizvodi apsolutnu nistavost. 3. Vrsenje roditeljskog prava Roditelji svoja prava prema deci vrse zajednicki i sporazumno. Od ovog opsteg pravila postoje i izuzeci. Kada su zajedno, bilo u braku, bilo u vanbracnoj zajednici, roditelji prirodno zajednicki i na osnovu dogovora, vrse roditeljska prava. Prilikom vrsenja roditeljskog prava razlikujemo situacije kada su roditelji zajedno i kada roditelji nisu zajedno. a) Vrsenje roditeljskog prava od strane oba roditelja Roditelji u braku sticu roditeljska prava automatski rodjenjem bracnog deteta. Ako nisu u braku, majka deteta automatski stice roditeljsko pravo a otac tek nakon priznanja ocinstva na zakonom uredjen nacin. Zajednicko staranje mozemo podeliti na dve vrste: 1) zakonsko ili pravno staranje i 2)fakticko staranje.

Zajednicko pravno staranje obuhvata donosenje odluka o bitnim pitanjima za dete i njegovu imovinu. Fakticko staranje podrazumeva donosenje dnevnih odluka vezanih za podizanje, obrazovanje i potrebe deteta. Nakon prestanka braka ili vanbracne zajednice, roditelji imaju pravo da nastave vrsenje roditeljskog prava. Uslov za nastavak zajednickog staranja jeste postojanje pismenog sporazuma o zajednickom vrsenju roditeljskog prava i prihvatanje sporazuma od strane suda. Pitanje stanovanja deteta roditelji moraju sporazumno odrediti na nacin da u sporazumu odrede prebivaliste deteta. Pravni polozaj roditelja u situaciji sporazumnog resenja roditeljskog prava je identican s tim sto ce fakticko vrsenje roditeljskog prava biti na strani onog roditelja sa kojim dete ostaje da zivi. b)Vrsenje roditeljskog prava od strane jednog roditelja U situaciji kada jedan roditelj nije poznat, umre ili bude potpuno lisen roditeljskog prava, vrsenje istog preuzima preostali roditelj. Medjutim, mogu se desiti i slucajevi kada roditeljsko pravo imaju oba roditelja ali jedan ili cak oba roditelja nisu u mogucnosti da izvrsavaju svoja roditeljska prava i duznosti. U tim slucajevima, zakon propisuje posebna pravila koja regulisu vrsenje roditeljskog prava od strane jednog roditelja. - Samostalno vrsenje roditeljskog prava zbog fakticke ili pravne nemogucnosti drugog roditelja Fakticno sprecen roditelj moze biti u slucaju teze bolesti, odlaska na izrzavanje kazne zatvora, rata i mobilizacije, prirode posla (rad u inostranstvu). O pravnoj sprecenosti govorimo kada je roditelj maloletan i nema poslovnu sposobnost (mladji od 16 godina, a ima dete). Ukoliko oba roditelja nisu u pravnoj ili fakticnoj mogucnosti da vrse roditeljska prava, dete ce automatski biti stavljeno pod starateljstvo. - Samostalno vrsenje roditeljskog prava na osnovu sporazuma roditelja Roditelji se mogu sporazumeti ako ne zive zajedno da jedan roditelj samostalno vrsi roditeljsko pravo. Da bi sporazum bio punovazan, potrebno je da ga prihvati i sud. Prema Porodicnom Zakonu, sporazum o samostalnom vrsenju roditeljskog prava u pisanoj formi obuhvata sporazum roditelja o poverenju vrsenja roditeljskog prava jednom roditelju, sporazumu o visini doprinosa za

izdrzavanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nacinu odrzavanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem. Roditelj koji ne vrsi roditeljsko pravo ima pravo i duznost da izdrzava dete, da sa detetom odrzava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na zivot deteta odlucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vrsi roditeljsko pravo: obrazovanje deteta, preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivalista deteta i raspolaganje detetovom imovinom.Prema roditelju koji izbegava da odrzava licne odnose sa detetom moze kao mera biti izreceno potpuno lisenje roditeljskog prava. - Samostalno vrsenje roditeljskog prava na osnovu sudske odluke Ukoliko medju roditeljima ne postoji sporazum o vrsenju roditeljskog prava ili ako sporazum postoji ali sud proceni da on nije u najboljem interesu deteta, odluku o vrsenju roditeljskog prava mora doneti nadlezni organ drzave, tj sud. Dakle dete ne moze ostati bez roditeljskog staranja. Sud je duzan da se uvek rukovodi najboljim interesom deteta. Odluku kojom odlucuje o poverenju dece jednom od roditelja sud ce doneti nakon sto pribavi i razmotri nalaz i misljenje organa starateljstva, porodicnog savetovalista ili druge ustanove. Pored nalaza i misljenja, sud ceni i sve druge okolnosti relevantne za donosenje odluke, kao npr: stavovi i zelje roditelja, stav i zelja deteta, opste i materijalne prilike roditelja, ponasanje i karaketer roditelja, uzrast deteta itd..Misljenje deteta u skladu sa njegovim uzrastom i godinama sud treba uzeti u obzir sa posebnom paznjom. Na kraju nakon ocene svih dokaza, sud moze doneti odluku: da sva deca ostanu na cuvanju i vaspitavanju kod jednog roditelja, da neka deca ostanu kod majke a neka kod oca, da sva deca budu poverena nekom trecem licu i da sva deca budu poverena na cuvanje i vaspitavanje nekoj ustanovi za decu. c) Pravni polozaj roditelja koji ne vrsi roditeljsko pravo Vrsenje roditeljskog prava preneto je na jednog roditelja s tim sto drugi roditelj i dalje ima neka prava i duznosti koja proizilaze iz same sadrzine roditeljskog prava. Konkretno u pitanju su sledeca prava i duznosti: 1)Roditelj se nikad ne moze osloboditi obaveze izdrzavanja deteta. Bez obzira na razloge zbog kojih roditelj ne zivi sa detetom. Visinu doprinosa za izdrzavanje roditelja koji ne vrsi roditeljsko pravo odredjuju roditelji sporazumom, a ako sporazum ne postoji, visinu ce odrediti sud svojom

odlukom cak i u slucaju potpunog lisenja roditeljskog prava, ostaje obaveza izdrzavanja roditelja. 2)Pravo i duznost odrzavanja licnih odnosa sa detetom. Kad roditelj prestane da zivi sa svojim detetom u porodicnoj zajednici, zakon mu daje pravo i duznost da odrzava licne odnose. Kontakt i odnosi sa oba roditelja znacajni su za pravilan razvoj deteta. Utvrdjuje se sporazumom roditelja o samostalnom vrsenju roditeljskog prava. Ukoliko sporazuma nema, sud ce samostalno definisati obaveze roditelja i nacin odrzavanja licnog odnosa izmedju roditelja i deteta, pre svega odredjujuci vreme, mesto, trajanje vidjanja. 3) Pravo na zajednicko odlucivanje o bitnim pitanjima koja uticu na zivot deteta. Bez obzira na cinjenicu da jedan roditelj ne vrsi roditeljska prava, kad se radi o pitanjima bitnim za zivot deteta, odluka o tim pitanjima ne moze biti doneta bez ucesca i saglasnosti oba roditelja. Porodicni zakon navodi da roditelj koji ne vrsi roditeljsko pravo ima pravo i duznost da izdrzava dete, da sa detetom odrzava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na zivot deteta odlucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vrsi roditeljsko pravo. To su narocito: obrazovanje deteta,preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom, promena prebivalista deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. 4) Pravo roditelja koji ne vrsi roditeljsko pravo da trazi da se odluka o poverenju deteta drugom roditelju izmeni . Roditelj kod koga dete ne zivi i koji samim tim i ne vrsi roditeljsko pravo, moze zatraziti izmenu odluke o poverenju deteta na cuvanje i vaspitavanje drugom roditelju, ako su se promenile prilike zbog kojih je dete povereno drugom roditelju. Prilike se mogu promeniti na strani roditelja koji se stara o detetu (npr taj roditelj tesko oboli, bude lisen poslovne sposobnosti, postane alkoholicar ili uziva opojne droge)i na strani roditelja kome dete nije bilo povereno na cuvanje i vaspitavanje (vrati se iz inostranstva, dobio zaposlenje, stan i sl) Interes deteta takodje je vazan. Zahtev za izmenu modela vrsenja roditeljskog prava mogu podneti pored roditelja koji ne vrsi roditeljsko pravo i organ starateljstva. Da bi novi sporazum bio punovazan, potrebno je da ga proceni sud, imajuci opet u vidu najbolji interes deteta. 5) Pravo roditelja da u slucaju smrti roditelja koji je vrsio roditeljsko pravo, sam pocne vrsiti roditeljsko pravo – iz cinjenice da je roditeljsko pravo apsolutno pravo proizilazi i pravo roditelju koji nije vrsio roditeljsko pravo da ga

nakon smrti roditelja koji ga je vrsio, stekne. ..i da zahteva da mu osoba kod koje se dete nalazi preda dete na cuvanje i vaspitavanje. Ukoliko trece lice odbije da poveri dete prezivelom roditelju koji to zahteva, odluku ce doneti sud. Odluka suda moze biti nepovoljna za roditelja samo ako postoje razlozi zbog kojih sud moze lisiti roditeljskog prava roditelja ili ako je u pitanju nasilje u porodici. Ako navedeni razlozi ne postoje, odluka suda bice u korist roditelja. 6) Pravo roditelja koji ne vrsi roditeljsko pravo na davanje saglasnosti na usvojenje - bez obzira na to sto ne vrsi roditeljsko pravo, roditelj mora dati saglasnost na eventualno usvojenje vlastitog deteta od strane drugih lica. Usvojenje deteta sigurno predstavlja bitno pitanje za dalji zivot deteta. Ukoliko su roditelji zivi, mora postojati saglasnot na usvojenje. 4. Nadzor nad vrsenjem roditeljskog prava U vrsenju roditeljskog prava roditelji imaju odredjena ogranicenja. Savremeni pravni sistemi kojima je dete u centru porodicnih odnosa, iz razloga zastite prava i interesa dece, ogranicavaju i poostravaju odgovornost roditelja u vrsenju roditeljskih prava. Prirodno je bioloski da roditelji vole svoju decu i da svoja prava i duznosti prema njima obavljaju na najbolji moguci nacin. Medjutim, javljaju se slucajevi u kojima roditelji nisu sposobni na najbolji nacin da se straraju o podizanju i vaspitavanju svoje dece, odnosno slucajevi u kojima roditelji svoje pravo zloupotrebljavaju ili ga grubo zanemaruju. Drzava u tim slucajevima preko nadleznih organa ima zakonsko pravo da zastiti decu od takvih roditelja i preduzme odgovarajuce mere prema roditeljima. Ovlascenja u nasem pravnom sistemu ima organ starateljstva i sud. a) Preventivni nadzor Organ starateljstva preventivni nadzor vrsi preko centra za socijalni rad. Cilj preventivnog nadzora nad vrsenjem roditeljskog prava jeste da roditeljima omoguci vrsenje roditeljskog prava u slucajevima kada roditelji oko tog prava imaju nedoumice, neslaganja ili jednostavno ne znaju kako da ga rese. Uglavnom se radi o situacijama u kojima roditelji jos uvek zajednicki i sporazumno vrse roditljesko pravo i kada jos uvek nema vecih neslaganja oko vrsenja roditeljskog prava. Npr. Neslaganje oko izbora skole koje ce dete pohadjati, neslaganje oko izbora slobodnih aktivnosti koje ce upraznjavati dete posle skole...Pored ovih i slicnih banalnijih situacija postoje i

sutuacije kada se organ starateljstva pojavljuje na osnovu zakonskog ovlascenja a odnosi se na dete (upravljanje imovinom deteta velike vrednosti, odredjivanje licnog imena detetu, postojanje kolizijskog staranja o detetu u slucaju postojanja suprotnih interesa deteta i roditelja.) b) Korektivni nadzor Za razliku od preventivnog nadzora korektivni nadzor nad vrsenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kad donosi odluke kojima koriguje roditelje u vrsenju roditeljskog prava. Porodicni Zakon utvrdio je nekoliko mera korektivnog nadzora; 1)Upozorenje roditelja na nedostatke u vrsenju roditeljskog prava – sastoji se od ovlascenja organa starateljstva da ukaze roditeljima na nedostatke u podizanju i vaspitavanju deteta. Upozorenje organa starateljstva, npr neuredan dolazak deteta u skolu, agresivnost u njoj, zapusten izgled deteta, postojanje bolesti koja se ne leci, im za cilj skretanje paznje roditeljima na propuste koji su se desili u vrsenju roditeljskog prava. Organ starateljstva moze obavezati roditelje da redovno dolaze u centar za socijalni rad kako bi dobili odgovarajuci savet. Mere korektivnog nadzora mogu biti i obaveza roditelja da posecuju predavanja namenjena sto boljem osposobljavanju za vaspitni proces. 2) Upucivanje roditelja na razgovor u porodicno savetovaliste ili ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodicnim odnosima – ukoliko mera upozorenja na nedostatke u vrsenju roditeljskog prava nije dovoljna organ starateljstva obavezace roditelje da se obrate relevantnim institucijama kako bi njihov problem sa vrsenjem roditeljskog prava bio resen na pravi nacin. 3) Polaganje racuna o upravljanju imovinom deteta – ova mera usmerena je na zastitu imovinskih prava i inetersa deteta. Roditelji imaju pravo da samostalno upravljaju imovinom deteta. Pri tom, nemaju obavezu polaganja racuna organu starateljstva, kao npr staratelju. Medjutim, ukoliko postoji opravdana sumnja da roditelj nesavesno i neodgovorno upravlja imovinom deteta, organ starateljstva ima prava da zahteva da roditelj polaze racun o upravljanju imovinom deteta. Polaganje racuna obuhvata obavezu roditelja da iskazu prihode, rashode i stanje imovine deteta. Vremensko trajanje korektivnih mera nije propisano. 4)Pokretanje sudskih postupaka – ako nijedna od navedenih mera ne daje rezultate, organ starateljstva moze preduzeti i ovu meru nadzora nad vrsenjem

roditeljskog prava. Porodicni Zakon izbacio je odredbu starog zakona o braku i porodicnim odnosima koja je davala pravo organu starateljstva da izrekne meru upucivanja deteta u vaspitnu ustanovu. Organ starateljstva mora pokrenuti sudski postupak u kome sud na osnovu zakona odredjuje mere kojima se znacajnije utice i ogranicava vrsenje roditeljskog prava. 5. Lisenje roditeljskog prava Lisenje roditeljskog prava predstavlja najtezu porodicno pravnu sankciju. Izrice se roditeljima radi zatite licnosti, prava i interesa deteta. Posledice lisenja su razlicite, jer poznajemo potpuno lisenje roditeljskog prava i delimicno lisenje rod. prava. Lisenje u pojedinim slucajevima vrsenja roditeljskog prava moze za posledicu imati i krivicno pravnu odgovornost. a) Poptuno lisenje roditeljskog prava Porodicni Zakon navodi : Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje duznosti iz sadrzine roditeljskog prava, moze biti potpuno liseno roditeljskog prava. Postoje dva osnova za potpuno lisenje rod prava: zloupotreba prava i grubo zanemarivanje duznosti iz sadrzine roditeljskog prava. - Zloupotreba prava podrazumeva da roditelji svojim aktivnim delovanjem ugrozavaju osnovna prava deteta na njegov nesmetan i pravilan fizicki, psihicki i intelektualn razvoj. (ako fizicki, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete, ako izrabljuje dete sileci ga na preterani rad, ili na rad koji ugrozava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom, ako podstice dete na vrsenje krivicnih dela) Zloupotreba u smislu ovog zakona podrazumeva svesno i voljno ponasanje roditelja na nacin da se postupci zloupotrebe ponavljaju. - Grubo zanemarivanje roditeljske duznosti predstavlja ustvari, nevrsenje roditeljskih prava prema detetu. To su situacije u kojima roditelj uopste ne brine o svome detetu. Vrsenje roditeljskog prava podrazumeva aktivnu ulogu roditelja kroz cinjenje ivrsenje odredjenih obaveza prema detetu u pogledu njegovog zdravlja, obrazovanja i drugih potreba. Porodicni Zakon odredio je neke postpuke roditelja kao primere grubog zanemairvanja rod duznosti: (ako je napustio dete, ako se uopste ne stara o detetu sa kojim zivi, ako izbegava da izdrzava dete ili da odrzava

licne odnose sa detetom sa kojim ne zivi,ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednicki zivot sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zastite za smestaj korisnika, ako na drugi nacin grubo zanemaruje duznosti iz sadrzine roditeljskih prava) Kao i kod zloupotrebe prava, ponasanje roditelja mora biti skrivljeno. U cilju vece sigurosti i zastite dece u porodici Vlada Republike Srbije usvojila je Opsti protokol za zastitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja (31.08.2005). Opsta defincija zloupotrebe deteta: Zloupotreba ili zlostavljanje deteta obuhvata sve oblike fizickog i emocionalnog zlostavljanja, zanemarivanje ili nemaran postupak kao i komercijalnu i drugu eksploataciju, sto dovodi do stvarnog ili potencijlno narusavanja detetovog zdravlja, ugrozavanja detetovog razvoja ili dostojanstva u okviru odnosa koji ukljucuju odgovornost, poverenje ili moc. *Fizicko zlostavljanje deteta je ono koje dovodi do stvarnog ili potencijalnog fizickog povredjivanja deteta usled cinjenja ili necinjenja za koje se razumno moze smatrati da spada u domen kontrole od strane roditelja ili osobe koja je na polozaju da ima odgovornost, moc ili poverenje u odnosu na date pri cemu treba praviti razliku izmedju zlostavljanja i nenamerne ozlede. (udaranje, sutiranje, tresenje, davljenje, bacanje, trovanje, paljenje..) *Seksualna zloupotreba deteta je ukljucivanje deteta u seksualnu aktivnost koju ono ne shvata potpuno, sa kojom nije saglasno ili za koju nije razvojno doraslo i nije u stanju da se sa njom saglasi, onu kojom se krse zakoni ili socijalni tabui drustva. Ispoljava se kao aktivnosti izmedju odraslog coveka i deteta. (navodjenje ili primoravanje deteta na ucesce deteta u seksualnim aktivnostima, bilo da se radi o kontaku (seksualni odnos) ili nekontaktu (izlaganje pogledu, egzibicionizam)), Eksploatatorsko koriscenje deteta za prostituciju ili druge nezakonite seks.radnje.. *Emocionalna zloupotreba obuhvata propustanje da se obezbedi razvojno prikladna podrzavajuca sredina, ukljucujuci i dostupnost primarne figure, figure privrzenosti kako bi dete moglo razviti stabilne emocionalne i socijalne sposobnosti.Takodje obuhvata i postupke kojima se vrsi omalovazavanje, ocrnjivanje, okrivljavanje bez razloga, kojima se preti, zastrasuje, ogranicava kretanje deteta, vrsi diskriminacija, ismejava….

* Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja propustanje pruzaoca nege, roditelja, tj druge osobe koja je preuzela odgovornost i obavezu da neguje dete cak i tokom kraceg vremena (bebi siter), da obezbedi razvoj deteta u svim oblastima: zdravlja, obrazoanja, emocionalnog razvoja, ishrane, smestaja, bezbednih zivotnih uslova. *Eksploatacija – komercijalna ili druga vrsta eksploatacije deteta odnosi se na koriscenje deteta za rad ili za druge aktivnosti, a u korist drugih osoba. Ovo obuhvata rad dece i prostituciju, kidnapovanje dece i prodaju dece u svrhu radne ili seksualne eksploatacije… Pravosnaznoscu presude suda kojom se roditelj potpuno lisava roditeljskog prava, roditelj gubi pravo i duznost da se stara o detetu, njegovom zivotu i zdravlju, obrazovanju, gubi pravo i upravljanja imovinom deteta. Od takvog roditelja ne trazi se ni pristanak za usvajanje deteta. Roditelj koji je lisen roditeljskog prava ima obavezu izdrzavanja deteta. b) Delimicno lisenje roditeljskog prava Roditelj koji nesavesno vrsi neko od prava i duznosti iz sadrzine roditeljskih prava moze biti delimicno lisen roditeljskog prava. Za razliku od potpunog lisenje roditeljskog prava u slucaju delimicnog lisenja roditeljskog prava, roditelj vrsi preostala roditeljska prava koja mu nisu odlukom suda oduzeta. Delimicno lisenje rod prava je mera koja se izrice u slucajevima kada roditelj nesavesno vrsi prava ili duznosti iz sadrzine roditeljskog prava. Moramo razlikovati dva slucaja delimicnog lisenja rod prava: 1) Delimicno lisenje roditeljskog prava rodtelja koji vrsi roditeljsko pravo - ako sud utvrdi da je roditelj koji vrsi roditeljsko pravo nesavesno vrsio ta prava moze ga lisiti sledecih prava: prava i duznosti na cuvanje i vaspitanje, podizanje, obrazovanje zastupanje deteta te na upravljanje i raspolaganje imovinom deteta., 2) Delimicno lisenje roditeljskog prava roditelja koji ne vrsi roditeljsko pravo – u ovom slucaju roditelj moze biti lisen roditeljskog prava da odrzava licne odnose sa detetom i prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na zivot deteta. I ovde se mera izrice u slucajevima vece ili manje nesavesnosti roditelja prema obavezama koje je imao u vrsenju roditeljskih prava. Ukoliko je sud doneo odluku o delimicnom lisenju odluka se donosi na neodredjeno vreme i moze se odnositi na jedno dete ili na svu decu. Ukoliko su oba roditelja delimicno lisena roditeljskog prava

u pogledu istih prava i duznosti, detetu se mora postaviti privremeni staratel koji ce preuzeti vrsenje ovih prava i obaveza kojih su roditelji liseni a po potrebi dete se moze zbrinuti u drugoj hraniteljskoj porodici ili cocijalnoj ustanovi. c)Vracanje roditeljskih prava Roditeljsko pravo bez obzira na to da li je potpuno ili delimicno oduzeto moze se odlukom suda vratiti. Kad prestanu razlozi za lisenje rod prava , roditelju se moze vratiti roditeljsko pravo. Pravo na podizanje tuzbe za vracanje roditeljskih prava mogu podeti roditelji, dete, javni tuzilac, organ starateljstva. Postupak za vracanje roditeljskog prava isti je i kao postpuak za lisenje roditeljskih prava. Pravosnazna sudska odluka o vracanju rod prava zabelezice se u maticnu knjigu rodjenih i u javni registar prava na nepokretnosti ukoliko ih dete ima. 6. Prestanak roditeljskog prava Roditeljsko pravo prestaje prema detetu nakon sto ono napuni 18 godina zivota. Izuzetno roditeljsko pravo moze prestati ranije, kad dete iz razloga sklapanja braka ili roditeljstva , dobije punu poslovnu sposobnost. Bioloski roditelji gube roditeljsko pravo usvajanjem deteta od strane drugih osoba, sva prava i duznosti iz sadrzine roditeljskog prava prelaze na usvojitelje. Poptuno lisenje roditeljskog prava takodje dovodi do prestanka roditeljskog prava. Proglasenje nestalog lica za umrlo ima isto znacanje na prestanak rod prva kao i smrt. Roditeljsko pravo iz zakonom utvrdjenih razloga moze biti produzeno prema detetu.