David Borisovič Razjanov_Marks i Engels

Džepna

knjiga

M A R K S IZ A M

David Borisovič Rjazanov

i ENGELS

marks

Džepna knjiga Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda

PUBLICISTIKA

B3

*

NAUČNA f a n t a s t ik a

KRIMINALNI ROMAN

PRAKTIČNA KNJIGA

DŽEPNA KNJIGA Marksizam (9)

Urednik

PETAR ŽTVADINOV1Ć Korice BOGDAN KRŠIĆ

David Borisovič Rjazanov MARKS I ENGELS Uvodna napomena i prevod: Dr ZV O N K O T K A L E C

Naslov originala:

J\. PH3AHOB: MAPKC h 3HTEJlbC

Ova knjiga sadrži d ev et predavanja D avida B. R jazanova o M arksu i Engelsu, održanih 1922. godine na je d n o m kra tko m kursu pri tadašnjoj Socijalističkoj a ka d e m iji u M oskvi. D elatnost te A k a d em ije, osnovane 1918. i p reim en o va n e u K o m u n ističku akadem iju 1924. godine, imala je u p o č e tk u uglavnom p o litičko -obrazovni i nastavni karakter, pa je R ja za n o v, ko ji je 1919. godine intenzivno radio na njenom organizovanju, kasnije često na n joj predavao o tem am a iz oblasti m arksizm a. K ako se na p o m enutom kursu u isto vrem e održavao ciklus predavanja o dijalektičkom m aterijalizm u, a bio predviđen i ciklus o istorijskom m aterijalizm u i o M arksovom ek o n o m sk o m učenju, R ja za ­ nov je hteo da uz to dade zao kru žen u sliku života i rada M arksa i Engelsa, njihovu biografiju, prim enjujuči pri tom , kako sam kaže, njihov naučni m eto d — m aterijalističko shvatanje istorije. Rjazanovljevu knjigu ,,M arks i E n g e ls '1 izdala je u srpsko-hrvatskom prevodu beogradska ,,K ultu ra " 1952. godine pre nego što će izdati obim no delo Franca M eringa ,,K arl M arks, Istorija njegovog ž i v o t a T r e b a reći da su M ering (1 8 4 6 — 1919) i Rjazanov, dva vrlo istaknuta poznavaoca i istraživača M arksovog i Engelsovog života i dela, da su oba posle E ngelsove sm rti (1895) izdali i prokom entarisali značajan deo književne o sta všti­ ne i Marksa i Engelsa, ali da su se, kao njihovi biografi, i razilazili u ocenama određenih istorijskih situacija i na njihovoj bazi nastalih političkih, partijskih i ličnih odnosa, naročito u ocenam a M arksovog odnosa prem a Lasalu i prem a Bakunjinu. Ipak, ma koliko se, čitajući Rjazanova, priklanjali njegovim argum entim a i uveravali u neopravdanost M eringovih prigovora M arksu, ne treba da isključujem o neke manjkavQsti, odnosno om aške i u Rjazanovljevu izlaganju, bilo zbog ograničenog vrem ena preda­ vanja, bilo zbog nepoznavanja onih činjenica ko je su tek posle bile utvrđene pronalaženjem novih dokum enata. T ako, na prim er, kod R jazanova je uloga Engelsa u razvoju ideja naučnog socijalizma ostala nedovoljno naglašena. E ngelsovo delo „Polo­ žaj radničke klase u E n g le sk o j", pisano 1844— 45, sam o je uzgred po m en u to na str. 95; nem a ni reči o tom e da je Engels upravo u tom del u form ul išao ideju da proletarijat nije samo klasa koja pati, nego da ga njegov e k o n o m ski položaj nezadrživo gura napred i prim orava na borbu-za konačno oslobođenje, da će proletarijat koji se bori sam sebi pom oći, da će politički pokret

5

radničke klase neizbežno dovesti radnike do saznanja da je za njih jedini izlaz — socijalizam, a da će socijalizam postati snaga tek onda kad postane cilj političke borbe radničke klase. Mada se ideja o istorijskoj misiji proletarijata, o oslobodilačkoj ulozi koju je pozvan da odigra, o proletarijatu kao najrevolucionarni­ jo j klasi savremenog društva nalazi podjednako rano, pa čak i ranije kod Marksa nego kod Engelsa, jednostranost je govoriti o njoj ne pominjući hi p u t kojim je do nje došao Engels ni formu u kojoj ju je izneo, preći preko toga sa jednom ili dve rečenice. Na izvesnim mestima Rjazanov u crtanju Engelsovog lika ide i m nogo dalje o d te jednostranosti. Na primer, on na str. 167. govori da je Engels pred smrt oštro kritikovao francuske socijaliste za odstupanje s pozicija naučnog socijalizma u seljačkom pitanju, dok je u isto vreme učinio ustupak nemačkim drugovima i ublažio svoj ,,U vo d “ Marksovim „Klasnim borbama u F ra n c u sk o jM e đ u tim , danas je nepobitno utvrđeno da nije reč ni o kakvim Engelsovim ublažavanjima, nego o samovoljnim skraćivanjim Engelsovog teksta. Ta skraćivanja izvršila je redak­ cija ,,V orw arts“-a, centralnog organa nemačke sodjaldemokratije, i to tako da je Engelsove misli potpuno unakazila. Engels se energično ogradio od toga u pismu Lafargu (od 3. aprila 1895) i u pismu Kauckom (od 1. aprila 1895), no potpun tekst Engelsov ostao je neobjavljen i nepoznat jo š gotovo tri decenije posle toga. N eodrživo je i Rjazanovljevo tvrđenje da je Engels, po preseljenju iz Mančestera u London 1870. god., izvesnim svojim ličnim osobinama potencirao razmimoilaženja u Generalnom veću Intemacionale i udaljio od Marksa neke njegove dugogodiš­ nje saradnike. Rascep u I intemacionali bio je, razume se, istorijski neizbežan, a dubina rascepa nije se ni mogla ni smela smanjivati nikakvim taktičkim obzirima. U borbi protiv anarhi­ stičke fraze i oportunističkih kolebanja Marks i Engels su bili jednako principijelni, jednako neumoljivi i oštri. Biografski materijali ne daju nam u tom pogledu nikakvog oslonca za povlačenje ma kakve bitnije razlike u postupcima Marksa na jednoj, a Engelsa na drugoj strani. Oslanjati se u toj stvari na ono što su o Engelsu napisali ljudi koji su ga poznavali 40-ih godina prošlog veka i jo š tada se s njime idejno i politički zauvek razišli, znači isto što i uzeti zdravo za gotovo ono što je o Marksu napisao, na primer, njegov poznanik iz 40-ih godina Anjenkov ili recimo Hercen u svojoj knjizi „Prošlost i razmišljanja“. Na kraju nekoliko reči o piscu. David Borisovič Rjazanov rodio se 1870. u Odesi. Vrlo rano postaje od narodnjaka marksista i počinje da aktivno radi u revolucionarnom radničkom pokretu. Vreme od 1891— 1899. proveo je u zatvoru i progon­ stvu baveći se, ukoliko je to bilo moguće, studiranjem političke ekonomije, istorije i filozofije. Godine 1900. odlazi u inostran-

6

stvo, gde stvara socijaldem okratsku grupu „B o r b a m a l o uticajnu, i sarađuje u n em a čko j socijalističkoj štam pi. Z a vrem e revolucije od 1905. vrača se u R u siju gde ostaje do 1907. Ž ive ći o d 1907. pon o vo u emigraciji, bavi se tem eljnim izučavanjem istorije I internacionale, sarađuje u časopisu „ N eue Z e i t “ („N ovo vrem e“), teoretskom organu n em a čke socijaldem okratije, i u ruskim socijaldem okratskim časopisim a. N em ačka socijal­ dem okratska partija poverava m u izdavanje „Sabranih dela Marksa i E n g e l s a o d kojih su 1917. godine m ogla izaći dva toma. Z a vrem e prvog svetsk o g rata zauzim a antiodbranašku poziciju, posle p o b ed e februarske revolucije 1917. vraća se iz em igracije u R usiju, priključuje se socijalistim a-internacionalistima i s njima jula 1917. ulazi u boljševičku partiju. Posle oktobarske revolucije postavljen je za prvo g narodnog kom esara saobraćaja, a 1918. za upravitelja C entralnog arhiva i člana kolegija N arodnog kom eserijata prosvete. O snivač je Instituta K. Marksa i F. Engelsa i njegov d irek to r od 1920, p o k r e n u o je u njem u izdavanje celokupnih dela M arksa i Engelsa na ru sk o m i nem ačkom je ziku , zatim časopis „ A rh iv M arksa i E n g e lsa “ (na ruskom i nem ačkom ), „ Letopise m a rk sizm a “ i dr. G odine 1929. bio je izabran za člana A k a d e m ije nauka, ali već 1931. uklonjen je sa svih dužnosti, udaljen sa rada u In stitu tu i isključen iz Partije p o d lažnom op tu žb o m da je u njem u išao na ruku kontrarevolucionarnoj delatnosti m enjševika. U m ro je 1938, no okolnosti njegove sm rti ostale su nepoznate.

7

MARKS I ENGELS

PR V O P R E D A V A N J E UVOD. INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA U ENGLESKOJ. VELIKA FRANCUSKA REVOLUCIJA I NJEN UTICAJ NA NEMAČKU

Moja tema je čisto istorijska, ali u isto vreme postavljam sebi i teoretski zadatak. Drugovi, vas interesuju Marks i Engels kao tvorci onog što se zove materijalističko shvatanje istorije, kao tvorci naučnog socijalizma. Zato bih hteo da vam istoriju Marksa i Engelsa ispričam služeći se njihovim metodom, primenjujući materijalističko shvatanje istorije. Dozvolite mi stoga da kažem nekoliko uvodnih reči. Mi smo se navikli — iako imamo program koji naglašava značaj kolektiva, masa, — da ponekad pridajemo odveć veliki značaj ulozi ličnosti u istoriji. Unekoliko umanjujemo ulogu masa. Ponekad zaboravljamo sve one opšte istorijske i ekonom­ ske uslove koji određuju ulogu tih ličnosti. To smo počeli da činimo naročito često u poslednje vreme. Uzimam dve ličnosti — Marksa i Engelsa. U poređenju s Marksom, Engelsova ličnost ostaje malo u zasenku. Docnije ćemo videti u kakvom su međusobnom odnosu bili njih dvojica. Ali ako uzmemo Marksa, teško da ćemo u istoriji XIX veka naći čoveka koji bi svojom delatnošću, svojim naučnim stvaranjem toliko odredio misao i delatnost čitavog niza generacija u čitavom nizu zemalja. Taj čovek je već davno mrtav. Godine 1933. navršiće se pedeset godina od njegove smrti, ali on je još živ, njegova misao i dalje vrši uticaj, i dalje određuje duhovni razvitak najudaljenijih zemalja, zemalja koje za njega dok je bio u životu nisu ni čule. Uzmimo Rusiju. U Rusiji je Marksovo ime vrlo poznato. Ima već više od 50 godina otkako je izašao ruski prevod Marksovog ,,Kapitala“, a uticaj marksizma, uticaj tog sistema ideja je svake godine sve jači. Nijedan istoričar, ni posle mnogo vekove, neće moći da proučava rusku istoriju od 80-ih godina XIX veka pa nadalje ako prethodno ne bude proučio dela Marksa i Engelsa. Toliko su Marks i Engels ušli potpuno u istoriju ruske društvene i socijalističke misli, u istoriju ruskog radničkog revolucionarnog pokreta. Pred nama su, dakle, dva veoma istaknuta čoveka, koji su dali pravac ljudskoj misli. Da vidimo u kakvim su se uslovima, u

11

kakvoj su se sredini Marks i Engels razvijali. Svaki čovek je produkt određene istorijske sredine. Svaki veliki genije koji unosi nešto novo, unosi to novo na bazi onog starog što je urađeno pre njega. On ne izrasta na praznom mestu. Štaviše: ako hoćete da odredite stvarni stepen genijalnosti, originalnosti datog čoveka, moći ćete to učiniti samo onda ako imate približnu predstavu o tome šta je učinjeno pre tog čoveka, kakav su stepen razvitka dostigli ljudska misao i ljudsko društvo u vreme kad je on počeo da se vaspitava, kad je počeo da upija u sebe uticaj sredine. Da bismo shvatili Marksa — a to će biti praktična primena njegovog metoda na njega samog — da bismo ga shvatili, moraćemo da sebi postavimo ovaj zadatak: istražiti pitanje uticaja istorijske sredine na Marksa i Engelsa. Marks se rodio 5. maja 1818. u Trijeru. Engels se rodio 28. novembra 1820. u Barmenu. Dodaću da se oba ova grada, i Trijer i Barmen, nalaze u Nemačkoj. Štaviše, oba leže u istoj provinciji, Rajnskoj provinciji. Kroz nju teče reka Rajna, granična reka između Francuske i Nemačke. Pogledajte dobro, drugovi, ove činjenice: videćete da su se Engels i Marks rodili gotovo u isto vreme. Razlika nije velika — dve godine. Rodili su se u Nemačkoj. Rodili su se u istoj oblasti. Godine 1818. i 1820. pokazuju vam da su se rodili u prvoj polovi­ ni XIX veka. Vi znate iz vlastitog iskustva da se dete u prvim godinama svog života nalazi najviše pod uticajem porodice, svoje najbliže okoline. Sa 10 ili 12 godina dete počinje da dolazi pod uticaj složenije okoline, pod uticaj škole. Ono se susreće s mnogim pojavama i činjenicama koje u uskom krugu porodičnog života ne vidi. Ako sad 1818. i 1820. godini dodamo deset-dvanaest godina, dobićemo otprilike 1830. i 1831. godinu. Prema tome, možemo reći da su Marks i Engels dospeh pod uticaj određene društvene istorijske sredine negde na početku 30-ih godina XIX veka. Upamtite te cifre. Moći ćete lakše pratiti moje izlaganje. Dakle, drugovi, mi već vidimo Marksa i Engelsa u određenoj geografskoj sredini, — to je Nemačka. Docnije ćemo videti šta su oni bili po svom klasnom poreklu. Period evropske istorije u kome su se rodili pada u prvu četvrtinu XIX veka. Ta sredina počinje na njih vršiti uticaj početkom 30-ih godina, u doba njihovog dečaštva. Pokušajmo da sad ukratko odredimo kakvi su bili opšti istorijski uslovi u kojima su Marks i Engels počeli da žive svesnim životom. Godine 1830. i 1831. su za Evropu revolucio­ narne godine. Godine 1830. došlo je do takozvane julske revolucije u Francuskoj. Ta revolucija je projurila po celoj Evropi od zapada do istoka. Doprla je i do Rusije, i u Poljskom carstvu dovela do poljskog ustanka 1831. godine. Prema tome,

12

čim su Marks i Engels postali koliko-toliko svesni dečaci — od 12 ili 11 godina — dospeli su u revolucionarnu buru. Primali su utiske revolucionarnog perioda. Ali, julska revolucija 1830. godine bila je samo završetak jedne druge, veće revolucionarne bure, čije posledice, čiji uticaj treba da znamo ako hoćemo da razumemo istorijske uslove u kojima su se vaspitavali Marks i Engels. Istoriju XIX veka, upravo one trećine XIX veka kad Marks i Engels još nisu stupili u mladićko doba, karakterišu dve osnovne činjenice: industrijska revolucija u Engleskoj i velika revolucija u Francuskoj. Industrijska revolucija u Engleskoj počinje otprilike 1760. godine i obuhvata vrlo dug period. Svoj vrhunac dostiže pod kraj XVIII veka, a u Engleskoj se završava oko 1830. godine. Šta je industrijska revolucija? Ovaj naziv potiče od Engelsa i znači ovo: Engleska je otprilike u drugoj polovini X V m veka beć bila kapitalistička zemlja. U njoj je već postojala radnička klasa — klasa proletera, tj. klasa ljudi lišenih svake svojine, lišenih sredstava za proizvodnju, i zato prinuđenih, ako su hteli da žive, da kao robu prodaju sami sebe, ili, kako se obično kaže, svoju radnu snagu. U Engleskoj je već postojala kapitalistička klasa, koja je eksploatisala radničku klasu, posto­ jala je i veleposednička klasa. Ali, sredinom X V m veka kapitalizam u Engleskoj bio je kapitalizam koji se tehnički oslanjao na ručnu proizvodnju — na zanat. Nije to bila ona stara zanatska proizvodnja kad smo u svakom malom preduzeću imali jednog majstora, dve ili tri kalfe i nekoliko šegrta. Ne, ta stara zanatska proizvodnja je već ustupala mesto kapitalističkom načinu proizvodnje. Baš negde oko druge polovine XVIII veka razvile su se već potpune forme onog stepena kapitalističke proizvodnje koji se zove manufaktu­ ra. Manufakturni stadij kapitalističkog razvitka proizvodnje odlikuje se time što on, iako postoji odnos eksploatacije između kapitalista i radnika, iako već postoji krupna radionica, ne prelazi, kao što sam već rekao, granice ručnog zanata. Ali u pogledu organizacije rada on se od starog zanatskog načina razlikuje time što kapitalist sjedinjuje u jednoj velikoj prostoriji 100— 200 zanatlija, dok je u jednoj zanatskoj radionici radilo 5, 6, 7 ljudi. Bio to koji mu drago zanat, među tih 200 ljudi uspostavlja se visoko razvijena podela rada sa svim njenim posledicama. Pred vama je kapitalističko preduzeće bez mašina, bez automatskih mehanizama, ali preduzeće u kome je podela rada, podela samog načina proizvođenja na razne delimične operacije doprla već vrlo daleko. I baš sredinom XVIII veka taj manufakturni period dolazi u Engleskoj do svog najpunijeg procvata. Tek počev od druge polovine, otprilike od 60-ih godina 13

X V n i veka, počinju da se menjaju i tehničke osnove proizvodnje. Umesto starih zanatskih oruđa uvode se mašine. Do pronalazaka mašina dolazi najpre u onoj grani proizvodnje koja je tada u Engleskoj bila glavna grana — u' tekstilnoj industriji. Niz pronalazaka, jedan za drugim, menjaju tehniku tkačkog i prelačkog zanata. Neću da nabrajam sve te pronalaske. Reći ću samo da je krajem 80-ih godina X V m veka pronađena mjul-mašina za predenje i mehanički tkački razboj. Usavršena Vatova parna mašina pronađena je 1785. godine. Taj pronalazak je omogućio da se fabrike grade ne samo na obalama reka, koje daju potrebnu vodenu snagu, nego i da se prenose u gradove. A to je, sa svoje strane, stvaralo povoljne uslove za koncentraciju proizvodnje. Drugovi, jedno malo objašnjenje: od 1785. godine, od uvođenja te parne mašine, datiraju pokušaji da se para primeni kao pogonska snaga u čitavom nizu industrijskih grana. Ali ta stvar nije išla tako brzo kao što se ponekad priča u našim brošurama. Eto zbog čega sam period od 1760. do 1830. označio kao period čitave ove velike industrijske revolucije. Na primer, automatska mjul-predilica, mnogima od vas poznati automatski selfaktor u našim fabrikama, dobila je svoju završnu, usavršenu formu tek 1825. godine. Tkački razboj dobio je svoju sadašnju formu tek 1813. godine, mada su prvi razboji bili pronađeni još pre 1760. godine i mada je potpuno zadovoljavajući razboj konstruisao Kartrajt još 1785. godine, znatno ranije od te usavršene forme. Zamislite sad zemlju u kojoj se tokom tih 70 godina neprestano uvodi jedan pronalazak za drugim, u kojoj se proizvodnja sve više koncentriše, u kojoj se neprestano vrši proces eksproprisanja, razaranja, uništavanja sitne zanatske proizvodnje, propadanja sitnih radionica, tkačkih i prelačkih. Umesto zanatlija imaćete sve veću masu proletera*. Tako u Engleskoj umesto stare radničke klase, koja se počela razvijati u XVI i X V n veku i koja je čak i u prvoj polovini X V m veka još uvek sačinjavala neznatan deo stanovništva, imate pod kraj X V m veka i naročito na početku XIX veka novu, koja sačinjava znatan deo stanovništva i koja daje određeni pečat svim društvenim odnosima. U isto vreme s tom industrijskom revolu­ cijom vrši se i izvesna koncentracija u samoj radničkoj klasi. Ovo neprekidno menjanje svih ekonomskih odnosa i ovo čupanje starih tkača i prelaca iz njihovih ranijih, tradicionalnih uslova života u kojima se manufakturni radnik malo čime razlikovao od zanatlije i seljaka, a pri tome znao da je tako živeo i njegov otac i njegov ded, smenili su uslovi u kojima je svaki od njih znao: juče je bilo ovako,. a danas je drukčije. Juče je još bilo dobro, postojali su nasleđeni, čvrsti, ustaljeni odnosi između preduzetnika i radnika. Danas se to izmenilo, i preduzetnici nemilosrdno

14

bacaju na ulicu desetine i stotine tih radnika. Kao odgovor na tu korenitu promenu samih uslova egzistencije radnika javlja se reakcija, ne reakcija u onom smislu u kom tu reč obično upotrebljavamo, nego reagovanje radnika na taj potres, na tu revoluciju. Radnici se bune, radnici nastoje da se otarase tih novih uslova. Potpuno je razumljivo što se sva njihova mržnja i sve njihovo negodovanje upravljaju u početku protiv vidljivih for­ mi ove nove, za njih neprijatne revolucije, protiv mašina, u kojima oni vide oličenje svih nesreća, svih zala. I tako početkom XVIII veka počinje niz radničkih pobuna protiv mašina, protiv novih tehničkih uslova proizvodnje. U Engleskoj te pobune dostižu najveće razmere baš oko 1815. godine. (Maločas sam rekao da je tkački razboj dobio svoju usavršenu formu oko 1813. godine.) Kada pokret .te godine zahvata sve industrijske centre i kada se od čisto spontanog pokreta već pretvara u organizovani, on dobija svoje parole i nalazi svoje vođe. Taj pokret, upravljen protiv mašina, poznat je pod imenom ,,luditskog“ pokreta. Po jednoj verziji, ovo ime dolazi od imena nekog radnika, a po drugoj je vezano za ime legendarnog generala Luda, koje su radnici potpisivali pod svoje proklamacije. Protiv toga pokreta, protiv luditskog pokreta, vladajuće klase, oligarhija koja je tada vladala pribegavale su najžešćim kaznenim merama. Za razbijanje mašina, za pokušaj kvarenja mašine bila je uvedena smrtna kazna, i mnogo je radnika poslano na vešala. Bio je potreban viši stepen razvitka radničkog pokreta, bila je potrebna propaganda revolucionara da se radnicima objasni da krivica nije do mašina, nego do uslova pod kojima se te nove mašine primenjuju. A taj revolucionarni pokret, pokret koji je sebi postavio za cilj da od radnika stvori svesnu masu koja će moći da se bori protiv određenih društvenih i političkih uslova, počinje da se u Engleskoj snažno razvija baš od 1815. godine. Ja se na njemu neću opširno zadržavati, ali bih hteo da istaknem da je i ovaj revolucionarni pokret, pokret koji je počinjao 1815— 1817. godine, imao svoje prethodnike u nedalekoj prošlosti, krajem XVIII veka. Da bismo shvatili ulogu tih prethodnika, moraćemo da pređemo na Francusku, jer ako ne shvatamo kakvu je ulogu odigrala francuska revolucija, nećemo moći shvatiti ni prve korake engleskog radničkog pokreta. Francuska revolucija, kao što svi vi znate, izbila je godine 1789. Svoj najveći uspon dostigla je godine 1793. Od 1794. godine ona ide nizbrdo i posle nekoliko godina dovodi do Napoleonove vojne diktature. Godine 1799. Napoleon je izvršio državni udar, 5 godina je konzul, a onda se proglašava carem i vlada u Francuskoj do 1815.

15

Francuska je do kraja XVm veka bila zemlja kojoj je na čelu stajao neograničeni kralj. U stvari, vlast je pripadala plemstvu, koje je deo svog uticaja prodavalo, za ove ili one pare, već postojećoj finansijsko-trgovačkoj buržoaziji i sveštenstvu. Pod pritiskom ogromnog nezadovoljstva među narodnim masa­ ma, među sitnim proizvođačima, među seljacima, među sitnim i srednjim industrijalcima, koji nisu imali nikakvih privilegija, u Francuskoj raste snažan revolucionarni pokret. Taj pokret, na kraju krajeva, primorava kraljevsku vlast na ustupke. Ona saziva takozvane Glavne staleže. U procesu borbe između dve različite društvene grupe, između gradske sirotinje i privilegovanih staleža, vlast dospeva, 10. avgusta 1792. u ruke revolucionarne sitne buržoazije i pariških radnika. Spoljni izraz te vlasti jeste vladavina jakobinaca na čelu sa Robespjerom i Maraom. Dodaću i treće ime, vama poznato — Danton. Dve godine se Francuska nalazila u rukama naroda, čija je avangarda revolucionarni Pariz. Jakobinci su bili predstavnici buržoazije, ali predstavnici koji su zahteve te buržoazije doveli do logičnog završetka. To nisu bili komunisti, to nisu bili socijalisti. Ni Robespjer ni Mara nisu bili komunisti ili socijalisti. Naprotiv, i Mara, i Robespjer, i Danton bili su samo sitnoburžoaski demokrati, koji su uzeli na sebe onu ulogu, onaj zadatak koji je trebalo da izvrši cela buržoazija: očistiti Francusku od svih ostataka feudalnog sistema, stvoriti takve političke uslove pod kojima bi se rad svih privatnih sopstvenika mogao razvijati slobodno, pod kojima sitnog sopstvenika ne bi ništa sprečavalo da poštenom zaradom ili poštenom eksploatacijom drugih dolazi do svog prosečno potreb­ nog dohotka. Ali u borbi za stvaranje takvih političkih uslova, u borbi protiv feudalizma, u borbi protiv aristokratije, u borbi protiv gotovo čitave Istočne Evrope koja se ujedinila, koja je stvorila koaliciju za napad na Francusku, — u toj borbi su jakobinci Robespjer i Mara odigrali ulogu revolucionarnih vođa. U toj borbi protiv cele Evrope oni su morali primeniti metod revolucionarne propagande. Da bi snazi feudalaca i vladara suprotstavili snagu narodnih masa, oni su istakli parolu ,,rat palatama, mir kolibama4*. Oni su na svojim zastavama ispisali parolu — „bratstvo, jednakost i sloboda44. Ove prve tekovine francuske revolucije odmah su donele koristi Rajnskoj provinciji; u njoj su se svuda organizovala jakobinska društva. Mnogi Nemci stupili su kao dobrovoljci u francusku armiju. Neki od njih su aktivno učestvovali u svim revolucionarnim društvima u Parizu. U Rajnskoj provinciji, a talco isto i u Falačkoj, sve vreme se osećao vrlo jak uticaj francuske revolucije — i još početkom XIX veka mlada generacija vaspitavala se pod snažnim uticajem njenih herojskih tradicija. Čak i Napoleon, koji je bio uzurpator, morao se u

16

svojoj borbi protiv stare m onarhijske i feudalne E vrope oslanjati na osnovne tekovine francuske revolucije je d n o stav n o zato što je bio uzurpator, što je bio neprijatelj feudalnog sistem a. O n je svoju vojničku karijuru počeo u revolucionarnoj arm iji. O g ro ­ mna masa u početku bosih, pocepanih, pon ek ad sam o batinom n aoružanih francuskih vojnika borila se protiv odličnih pruskih tru p a i pobeđivala svojim oduševljenjem , svojim b rojem , p o b eđivala tim e što je, pre nego što bi slala m e tk e, slala letke i dem oralisala neprijateljsku arm iju. O ve revolucionarne p ro p a ­ gande nije se u svojim ratovim a odricao ni N apoleon. O n je vrlo dobro znao da su topovi vrlo m oćno sredstvo, ali nije nikad, do poslednjih svojih dana, zanem arivao o ru đ e revolucionarne p ro ­ pagande, — oruđe koje ta k o uspešno dem orališe protivničke trupe. U ticaj francuske revolucije proširio se i na istok, došao je i do starog P etrograda. U R usiji je već po sto jala m ala grupa ljudi — najznačajniji je m eđu njim a R adiščev — koja je p o tp u n o svesno prim ala događaje francuske revolucije. Njen uticaj o p až a­ mo, u većoj ili m anjoj m eri, u svim zem ljam a E vrope. Č ak i u Engleskoj, onoj Engleskoj koja je stajala na čelu gotovo svih koalicionih arm ija slatih u b o rb u protiv F rancuske, taj uticaj zahvata ne sam o sitnoburžoaske elem ente, nego i m nog o b ro jn o radničko stanovništvo koje je industrijska revolucija već bila stvorila. G odine 1791— 1792. pojavljuje se prva revolucionarna radnička organizacija u E ngleskoj. T a radnička organizacija nosi ime „K orespondentsko društvo“ . T o nije društvo k o resp o n d en a­ ta, dopisnika nekih novina, nego društvo koje je to im e uzelo zato da bi zaobišlo engleske zakone koji su svakom društvu jednog m esta ili jednog grada zabranjivali da stupa u organiza­ cionu vezu s nekim društvom u drugom m estu ili gradu. K rajem X V III veka Engleska je bila ustavna zem lja. E ngleska X V III veka znala je već za dve revolucije — je d n u u sredini, a drugu pri kraju X V II veka. Sm atrana je najslobodnijom zem ljom . U njoj su bili dozvoljeni klubovi i društva, ali ni jednom od tih klubova i tih društava nije bilo dozvoljeno da ulazi u organiza­ cionu vezu s drugim društvim a. Z ato su radnička društva došla na ideju da svuda gde je moguće osnivaju korespondentska društva, i na taj način zaobiđu pom enute zakone. T a društva su se nalazila u m eđusobnoj vezi putem korespondencije, vodila su izm eđu sebe prepisku. N a čelu londonskog društva stajao je obućar Tom as H ardi, jedan Škot francuskog porekla, čije prezim e znači smeli. H ardi, organizator tog društva, privukao je u nj velik broj radnika. P ristupnina je bila vrlo m ala. D ruštvo je priređivalo mitinge i zborove. O grom na većina radnika u tim društvim a bile su zanatlije — obućari i krojači. O vo se objašnjava tim e što je industrijska revolucija, kao što sam već 2 M;irks i Engcls

27

rekao, počela da vrši svoj razorni uticaj na staru manufakturnu proizvodnju, na stari zanat. Pomenuću još jedno ime koje je povezano s daljom istorijom radničkog pokreta u Engleskoj, ime Frensisa Plejsa. Ime tog krojača sretamo u istoriji engleskog tredjunionizma. Mogao bih da pomenem imena čitavog niya radnika. Većina njih su zanatlije. Pomenuću još samo obućara Tomasa Holkrofta, talentovanog pesnika, publiciste i govornika, koji je igrao veliku ulogu krajem XVIII veka. Ovo korespondentsko društvo je 1792. godine, dve-tri nedelje posle proglašenja republike u Francuskoj, tajnim putem, posluživši se posredovanjem francuskog poslanika u Londonu, poslalo adresu simpatija francuskom Konventu. Ta adresa, jedna od prvih manifestacija međunarodne solidarnosti i međunarod­ nih simpatija, proizvela je dubok utisak u francuskom Konventu, jer je to bila adresa u kojoj je progovorio engleski narod, progovorio u vreme kada su se vladajuće klase Engleske odnosile prema Francuskoj vrlo neprijateljski. Konvent je na tu adresu odgovorio posebnom rezolucijom. Veze engleskih radničkih korespondentskih društava sa francuskim jakobincima poslužile su engleskoj oligarhiji kao povod za proganjanje tih društava. Bio je pokrenut niz procesa protiv Hardija i drugih. Kad čitate govore državnih tužilaca na tim procesima, onda lepo vidite na koji su način engleske kapitalističke grupe iskoristile revoluciju da revolucionarnoj Francuskoj otmu kolonije u Aziji i Americi. Strah da ne izgubi svoju vlast gonio je englesku oligarhiju da preduzme čitav niz mera ptovi radničkog pokreta koji je tada nastajao. Društva koja su buržoaski elementi i imućniji elemen­ ti dotle mogli da osnivaju i čije se osnivanje nije moglo za­ braniti zanatlijama — zabranjuju se oko 1800. godine. Naro­ čito se zabranjuju sva dmštva koja s drugim društvima ko­ respondiraju. Godine 1799. jedan zakon je specijalno zabra­ nio svako legalno organizovanje radnika u Engleskoj. Od 1799. do 1824. engleska radnička klasa lišena je svakog prava sastajanja, zbora i udruživanja. Vratimo se sad na 1815. godinu. ,,Luditski“ pokret, koji je sebi postavljao samo jedan cilj, razbijanje mašina, zamenila je svesnija borba. Nove revolucionarne organizacije postavile su sebi zadatak da izmene političke uslove u kojima je radnička klasa primorana da živi. One su zahtevale u prvom redu pravo zbora, pravo udruživanja, slobodu štampe. Godine 1817. počinje uporna borba, koja 1819. godine dovodi u najkrupnijem centru Engleske pamučne industrije, u Mančesteru, do čuvenog krvo­ prolića. To krvoproliće izvršeno je na Petrovom Polju (St. Peter’s Field), a engleski radnici nazvali su ga bitkom kod Peterloa. Vi ste, drugovi, začelo Čuli za ,,Vaterlo“ . Tako se zvalo mesto gde su saveznici 1815. godine pobedili Napoleona. Protiv

18

radnika je upotrebljena ogrom na m asa konjice. B itka se svršila ubistvom nekoliko desetina ljudi. K ao što je nekad naš N ikolaj pozdravljao hrabre fanagorijce koji su pucali u jaroslavske radnike, tako je engleski kralj čestitao hrabrim kavaleristim a na p obedi koju su izvojevali nad golorukim radnicim a. O sim toga, protiv radničke klase p reduzete su nove oštre m era, d o n eto je takozvanih „šest za k o n a". O vi progoni im ali su za posledicu da se revolucionarna b o rb a pojačala, i 1824. godine engleski radnici, uz učešće pom enutog P lejsa, koji se u m eđuvrem enu bio udaljio od svojih revolucionarnih drugova i postao industrijalac, ali i dalje održavao veze s radikalim a u D onjem dom u, d o b ijaju kao ustupak, zahvaljujući svom revolucionarnom p o k retu , čuveni zakon o koaliciji. Njime je i p o k ret u korist stvaranja radničkih organizacija i radničkih unija za o d b ran u od pritiska p reduzetnika i za borbu za bolje uslove rada, za veću nadnicu itd., dobio legalnu bazu. O d tog vrem ena počinje da se razvija engleski tredjunionistički, sindikalni p o k ret. U krilu tog p o k reta sad se već organizuju i politička društva. T a politička društva im aju za cilj izvojevanje opšteg prava glasa. Sve ovo se događa 20-ih godina X IX veka. U F rancuskoj je 1815. godine N apoleon definitivno svrgnut i uspostavljena stara burbonska m onarhija s L ujem X V III. Počinje epoha R estauracije, koja tra je oko 15 godina. P ošto je povratio presto pom oću strane intervencije, A leksandra I, Luj X V III čini niz ustupaka veleposednicim a koji su p ostradali od revolucije. Zem lju više nije bilo m oguće vratiti, o na je ostala seljacima, ali su veleposednike utešili tim e što su im isplatili m ilijardu franaka. N ova vlast, kraljevska vlast, svojski se trudila da zakoči razvoj novih društvenih i političkih odnosa. T rudila se da ukine što više ustupaka koje je bila prim orana da učini. U toj borbi izm eđu liberala i konzervativaca burbonska dinastija održava se do nove revolucije, koja je buknula u julskim danim a 1830. godine. Engleska, koja je krajem X V III veka reagovala na francu­ sku revoluciju jačanjem radničkog p o k reta, op et doživljava, pod uticajem julske revolucije, revolucionarni polet. Počinje snažan p o k ret za proširenje prava glasa. Po engleskim zakonim a pravo glasa uživao je neznatan deo stanovništva, uglavnom veleposednici. Ti veleposednici su često imali im anja sa dva do tri birača (takozvana gnjila m esta), koji su u parlam enat slali poslanike prosto po naređenju. V ladajuće partije, torijevci i vigovci, koje su u stvari predstavljale dve frakcije zemljišne aristokratije, bile su p rinuđene na popuštanje. N adjačala je liberalnija partija, vigovci, koja je sm atrala za potrebno da učini izvesne ustupke narodu i da izvrši izbornu reform u. T a reform a svela se na to da je sad im ućnije stanovništvo — industrijska buržoazija — dobilo

19

pravo glasa. Radnici su bili prevareni. Kao odgovor na to izdajstvo liberalne buržoazije — u tom izdajstvu je sudelovao bivši član Korespondentskog društva Plejs — organizovano je 1836. godine, posle raznih neuspelih pokušaja, Londonsko radničko udruženje. Za razliku od starog Korespondentskog društva, ono već nosi klasni naziv — radničko udruženje. Na čelu tog udruženja nalazio se niz sposobnih radnika. Najistaknu­ tiji među njima bili su Viljem Lovet i Henri Hezerington. Godine 1837. Lovet i njegovi drugovi prvi formulišu osnovne političke zahteve radničke klase. Oni već postavljaju kao zadatak organizovanje radnika u obliku posebne političke partije s posebnim političkim programom, ali, treba da dodam, ne političke klasne partije, koja ističe svoj posebni program protiv svih ostalih buržoaskih partija, nego u vidu radničke partije koja izjavljuje da hoće da ima isto toliki udcaj kao i sve ostale klase. Ona hoće da učestvuje i u političkom životu. Ona hoće da u toj buržoaskoj političkoj sredini bude politička partija radničke klase. Ona ne postavlja sebi nikakve posebne ciljeve, ona ne ističe poseban ekonomski program protiv čitavog buržoaskog društva. Vi ćete to najbolje shvatiti ako se setite da u Australiji i u Novom Zelandu postoje radničke partije koje ne postavljaju kao cilj korenitu promenu samih društvenih uslova. One su ponekad u tesnoj koaliciji s buržoaskim partijama, da bi radnicima obezbedile određen deo uticaja u vladi. Dokument u kome su Lovet i njegovi drugovi formulisali zahteve radnika dobio je ime hartija, karta, a kako se engleski ta reč čita ,,čarter“, ceo pokret je dobio ime ,,čartistički“ . Cartistima su najpre zvali radnike koji su pisali taj dokumenat, tu kartu. Oni su isticali šest zahteva — opšte pravo glasa, parlament koji se bira svake godine, tajno glasanje, davanje plate poslanicima, podelu cele zemlje na jednake izborne okruge, ukidanje imovin­ skog cenzusa za poslanike. Tako je počeo čartistički pokret. Kao što vidite, taj pokret je počeo 1837. godine, kad je Marksu bilo 19, a Engelsu 17 godina. U čartističkom pokretu imate i najvišu tačku do koje je u svom razvoju dopro radnički pokret u vreme kad su Marks i Engels postali svesni ljudi. U Francuskoj, gde je julska revolucija 1830. godine dovela do svrgavanja Burbona, nije uspostavljena republika, koju su revolucionarne organizacije dvadesetih godina XIX veka postav­ ljale kao svoj cilj, nego ustavna monarhija s novom dinastijom, takozvanom orleanskom dinastijom, koja je za vreme velike francuske revolucije, a posle i za vreme restauracije, stajala u opoziciji prema svojim rođacima -p- Burbonima. Luj Filip je bio tipičan predstavnik buržoazije. Taj francuski kralj sve vreme samo štedi i zgrće pare, oduševljavajući time pariške dućandžije.

20

Julska m onarhija daje slobodu industrijskoj, trgovačkoj i finansijskoj buržoaziji, kako bi olakšala i ubrzala proces bogaće­ nja te buržoazije, i upravlja svoje udarce protiv radničke klase, u kojoj se već pojavljuje težnja za organizacijom , ali još nedovolj­ no jaka. Početkom 30-ih godina revolucionarna društva u F ran cu ­ skoj sastoje se uglavnom od stu d en a ta i intelektualaca; radnika je u njima m alo. K ao odgovor na izdajstvo buržoazije, izbija 1831. godine u Lionu, centru proizvodnje svilenih tkanina, radnički ustanak. N ekoliko dana radnici drže grad u svojim rukam a, ali ne ističu nikakve političke zahteve. Na svojoj zastavi ispisuju parolu: „Ž iveti radeći ili um reti boreći se“ . N a kraju krajeva, oni doživljuju poraz, sa svim posledicam a koje takav poraz obično donosi. G odine 1834. dolazi do ponovnog ustanka u istom gradu. Taj ustanak je odigrao veliku ulogu, veću nego julska revolucija. Julska revolucija je uticala uglavnom na sitnoburžoaske, ta k o ­ zvane dem okratske elem ente. Lionski ustanak je svojim p o n av ­ ljanjem prvi pokazao revolucionarni značaj radničkih elem en ata, koji dižu zastavu ustanka, doduše u prvi m ah sam o u jednom gradu, protiv čitave buržoazije i stavljaju na prvo m esto radničko pitanje. Zahtevi koje je isticao lionski p ro le tarijat nisu još bili upereni protiv sam ih tem elja buržoaskog p o retk a, ali su bili upereni protiv kapitalista, protiv eksploatacije. Na taj način sredinom 30-ih godina X IX veka i u Francuskoj i u Engleskoj stupa na pozornicu nova revolucionar­ na klasa — proletarijat. U E ngleskoj im ate pokušaj organizovanja tog proletarijata. A u F rancuskoj, posle lionskog ustanka, im ate i prve pokušaje stvaranja njegove revolucionarne organiza­ cije. N ajistaknutiji predstavnik tog p o k reta je O gist B lanki, jedan od najvećih francuskih revolucionara. O n je učestvovao u julskoj revoluciji. Pod uticajem lionskih ustanaka, koji su pokazali da su u Francuskoj najrevolucionarniji elem en t radnici, Blanki počinje, zajedno s drugovim a, da organizuje revolucio­ narna društva m edu radnicim a u Parizu. U tim revolucionarnim društvim a, kao nekad u vrem e velike francuske revolucije u Parizu, učestvuju i elem enti drugih narodnosti — N emci, Belgijanci i Švajcarci. Zahvaljujući toj revolucionarnoj delatnosti, Blanki i njegovi drugovi, koji postavljaju sebi cilj da uspešno izvedenim ustankom osvoje političku vlast i sprovedu niz m era'u korist radničke klase, čine smeli pokušaj dizanja ustanka, koji se završio neuspehom , u m aju 1839. T aj m ajski ustanak u Parizu, koji se, ponavljam , završio porazom , a za B lankija doživotnim zatvorom kojim mu je zam enjena sm rtna kazna, povukao je za sobom hapšenje čitavog niza N em aca koji su učestvovali u tom ustanku. M eđu tim N emcima pom enuću jednog kog ćemo još

21

sretati — Karla Šapera. Šaper i njegovi drugovi morali su da napuste Francusku. Oni odlaze u London, gde februara 1840. godine organizuju „Radničko prosvetno društvo Setite se sada da je Marks u to vreme imao već 22 godine, a Engels 20. Došli smo do najviše tačke u usponu proleterskog, radničkog revolucionarnog pokreta u vreme kad Marks i Engels postaju svesni ljudi. Idući put moraćemo se podrobno zadržati na celoj istorijskoj situaciji uopšte, a na nemačkoj napose, videti kakva je bila situacija u Rajnskoj provinciji gde su Marks i Engels proveli svoje mladićke godine. Tada ću vam izneti, u opštim crtama, i razvitak nemačkog pokreta.

22

D R U G O PR E D A V A N JE REVOLUCIONARNI POKRET U NEMAČKOJ 30-IH GODINA XIX VEKA. RAJNSKA PROVTNCUA. MLADIĆKE GODINE MARKSA I ENGELSA. ENGELSOVI KNJIŽEVNI RADOVI. MARKS KAO UREDNIK „RAJNSKIH NO VINA “

Drugovi, prošli put sam vam obećao da ću danas preći na istoriju Nemačke posle 1815. godine. Juče se nisam zadržavao na tome. — Završili su se ratovi protiv Napoleona. Pored Engleske, koja je bila duša koalicije, u tim ratovima je učestvovala, kao što vam je poznato, i naša „bogospasajemaja rodina" zajedno s Nemcima i Austrijancima. Rusija je učestvovala u tolikoj meri da je Aleksandar Blagosloveni igrao glavnu ulogu na Bečkom kongresu, koji je krojio sudbinu Evrope posle tog dugog rata i koji se tako zove zato što je zasedavao u Beču, prestonici Austrije. Bečki mir nije tada u Evropi napravio bolji red nego Vefsaljski mir kojim se završio imperijalistički rat od 1914— 1918. -O n je priklještio Francusku i oduzeo joj sve teritorijalne tekovine revolucionarnog perioda. Engleskoj su date sve francuske kolonije a Nemačka, koja je od od tog oslobodilačkog rata očekivala ujedinjenje, konačno je podeljena na dva dela, na severnu Nemačku i na Austriju. Uskoro posle 1815. godine među inteligencijom i među studentima u Nemačkoj počinje pokret čiji je glavni cilj uspostavljanje jedinstva Nemačke, ne još republika, nego jedin­ stvena Nemačka. Za glavnog neprijatelja smatrana je tada Rusija, koja je kratko vreme pre toga, odmah posle Bečkog kongresa, stvorila s Nemačkom i Austrijom Svetu alijansu, savez uperen protiv svih revolucionarnih težnji. Držalo se da su njeni osnivači Aleksandar I i austrijski car, ali u stvari duša čitave te politike nije bio austrijski car, nego glavni rukovodilac austrijske politike Meternih. No Rusija je smatrana za glavnog predstavni­ ka reakcionarnih težnji, i kad je među inteligencijom i studenti­ ma počeo taj liberalni pokret, koji je sebi postavljao kao cilj razvijanje kulture i prosvete među nemačkim narodom, da bi na taj način pripremio ujedinjenje, tada se sva mržnja sručila uglavnom na Rusiju, kao na predstavnika konzervatizma i reakcije. Među studentskim udruženjima isticali su se kružoci na

23

jenskom, hesenskom i drugim univerzitetima. Godine 1819. jedan student, Karl Zand, ubio je nemačkog pisca Kocebua, za koga se držalo, ne bez razloga, da je ruski špijun. Taj teroristički akt, koji je proizveo veoma jak utisak i u Rusiji, gde je Karl Zand bio ideal mnogih naših budućih dekabrista — taj teroristič­ ki akt poslužio je Meternihu, poslužio je nemačkim vladama kao povod da se okome na nemačku inteligenciju. Posledica toga nije bilo zamiranje studentskih udruženja, nego njihovo revolucionisanje. Sredinom 20-ih godina iz tih udruženja postepeno počinju da se izdvajaju revolucionarne organizacije. Maločas sam pomenuo naš dekabristički pokret, koji je doveo do pokušaja oružanog ustanka 14. decembra 1825. i koji se završio porazom. Moram da dodam da taj pokret nije izolovan, nije čisto ruski. Taj pokret se razvijao pod uticajem revolucionarnog pokreta među inteligencijom u Poljskoj, Austri­ ji, Francuskoj i dalekoj Španiji. To je revolucionarni pokret inteligencije, kome je odgovarala i posebna struja u književnosti, čiji je glavni i' najizrazitiji predstavnik krajem druge decenije i u trećoj deceniji, od 1818. do 1830, poznati nemački publicist, prvi nemački politički pisac, Ludvig Berne. Berne je vršio velik uticaj na razvoj nemačke političke misli. To je bio pravi politički demokrat koji se u ono vreme malo interesovao za socijalno pitanje, uveren da se sve može popraviti, da se sve može poboljšati ako se narodu dade puna politička sloboda. Tako je išlo do 1830. godine. Te godine je, kao što znate, buknula julska revolucija u Francuskoj. Već sam vam rekao da je ona načinila velik utisak u celoj Evropi istočno od Francuske. Naročito jak utisak načinila je u Nemačkoj. U nekim mestima dovela je do buna, do ustanaka. Stvar se svršila izvesnim ustavnim koncesijama u malim nemačkim državama. Vlada je brzo izišla na kraj s tim pokretom, jer on nije imao čvrstog korena u narodnim masama. Drugi talas uzbuđenja prošao je čitavom Nemačkom kad je neuspeli poljski ustanak od 1831. godine, koji je takođe bio neposredna posledica julske revolucije, doveo do toga da je masa poljskih revolucionara, krijući se od progona, tražila utočište u Nemačkoj. Otud novo jačanje stare struje u nemačkoj inteligenciji — mržnja prema Rusiji i simpatije za Poljsku ugnjetenu od Rusije. Pod uticajem tih dvaju događaja, bez obzira na to što je julska revolucija pretrpela poraz, imamo posle 1831. godine niz revolucionarnih pokreta, na kojima treba da se ukratko zadrži­ mo. Hteo bih da vam navedem činjenice koje su mogle, na ovaj ili onaj način, da utiču na mladog Engelsa i Marksa. Godine 1832. centar tog revolucionarnog pokreta u južnoj Nemačkoj nije Rajnska provincija, nego Falačka. Isto onako kao i Rajnska

24

provincija, Falačka se dugo nalazila u rukama Francuza, i tek posle 1815. godine vraćena je Nemačkoj. Rajnska provincija data je Pruskoj, a Falačka Bavarskoj, u kojoj je reakcija besnela sasvim jednako kao i u Pruskoj. Lako ćete razumeti da su stanovnici Rajnske provincije, koji su se bili navikli na slobodni­ je francuske uslove, a tako isto i stanovnici Falačke, morali na to snažno reagovati. Svaki polet revolucionarnog pokreta u Francu­ skoj morao je jačati ovo revolucionarno raspoloženje. U Falačkoj 1831. godine taj pokret naročito snažno razrasta među liberalnom inteligencijom, među advokatima, među piscima. Godine 1832. advokati Virt i Zibenpfajfer organizovali su u gradu Hambahu veliku svečanost, na kojoj je istupio niz govornika. Prisustvovao je i Berne. Govornici su isticali potrebu slobodne i ujedinjene Nemačke. Među njima se nalazio i jedan vrlo mlad radnik — četkarski majstor Johan Filip Beker, kome je tada bilo oko 23 godine. U istoriji evropskog revolucionarnog pokreta srešćemo još mnogo puta njegovo ime. Beker je bio u vrlo bliskim odnosima i s nekoliko generacija ruskih revoluciona­ ra, od Bakunjina do Plehanova. Tada je on dokazivao inteligen­ ciji da je nemoguće ograničavati se na agitaciju, da je potrebno pripremati se za oružani ustanak. Beker je tipičan revolucionar starog kova. Sposoban čovek, on je posle postao pisac, iako nikad nije bio istaknuti teoretičar. Bio je više tip revolucionar­ nog praktičara. Posle hambaške svečanosti Beker ostaje još nekoliko godina u Nemačkoj i bavi se onim čime su se kod nas bavili revolucionari 70-ih godina prošlog veka: vrši propagandu i agitaciju, organizuje bekstva i napade radi oslobađanja drugova iz tamnica. Njemu je pošlo za rukom da na taj način pomogne nekolicini revolucionara. Godine 1833. jedna grupa s kojom je Johan Beker bio tesno povezan — on sam je u taj mah sedeo u zatvoru — pokušava da izvrši oružani napad na vojni zatvor u Frankfurtu, da bi se dočepala oružja. U Frankfurtu je tada zasedao Bundesrat. Studenti i s njima povezani radnici verovali su da će, organizovavši uspešan oružani ustanak u tom gradu, načiniti snažan utisak u Nemačkoj. Bili su, međutim, brzo svladani. Jedan od najodlučnijih učesnika u tom ustanku bio je Karl Šaper. Njegovo ime pomenuo sam juče. Videli smo ga u Parizu. Sad ga susrećemo na nemačkom tlu. Šaper je uspeo da pobegne u Francusku. Ceo taj pokret, kao što ste začelo već primetili, koncentriše se u mestima koja su dugo bila pod francuskom vladavinom. Treba istaći i revolucionarni pokret u Hesenskoj kneževini. U toj kneževini na čelo pokreta staje Vajdig, pastor, čovek religiozan, ali u isto vreme ubeđeni pristalica političke slobode i fanatični pobornik ujedinjenja Nemačke. On organizuje tajnu štampariju u kojoj štampa letke i nastoji da okupi oko sebe

inteligenciju. Jedan od intelektualaca koji su igrali istaknutu ulogu u tom pokretu jeste Georg Bihner, za koga su neki drugovi sigurno čuli kao za autora drame „Dantonova smrt“ . Georg Bihner se od Vajdiga razlikovao po tome što je u svojoj političkoj agitaciji dokazivao potrebu zadobijanja simpatija hesenskih seljaka. Za te seljake on je priredio specijalne agitacione novine — prvi pokušaj te vrste. Te novine je Vajdig štampao u svojoj tajnoj štampariji. Stvar se otkrila (1835. godine). Vajdig je bio uhapšen, a Bihner se s teškom mukom spasao zatvora. Pobegao je u Švajcarsku, gde je uskoro umro. Vajdig je bačen u tamnicu i podvrgnut telesnim kaznama. Moram reći i to da je Vajdig bio bliski rođak Vilhelma Libknehta i da se ovaj vaspitavao pod uticajem tih snažnih utisaka iz detinjstva. Jedan deo revolucionara koje je Đeker oslobodio iz tamnice, Šaper, koji je emigrirao posle frankfurtskog ustanka, zatim Šuster i drugi, preselio se u Pariz i tamo osnovao tajno društvo: „Društvo progonjenih". Pod uticajem Šustera i nekih drugih nemačkih radnika, kojih je tada u Parizu bilo vrlo mnogo, u tom društvu sve više jača socijalistička struja. To je dovelo do rascepa. Jedan deo, pod Šusterovim vodstvom, osniva „Savez pravednih", koji postoji u Parizu tri godine. Njegovi članovi su učestvovali u Blankijevom ustanku i delili su sudbinu blankista, dospevši u zatvor. Posle puštanja na slobodu Šaper i njegovi drugovi odlaze u London, gde osnivaju „Radničko prosvetno. društvo", koje se kasnije pretvorilo u komunističku organizaciju. Tridesetih godina XIX veka veliki uticaj na nemačku inteligenciju vršio je uz Đernea i niz drugih pisaca, među kojima je najistaknutiji Hajnrih Hajne, pesnik i publicist, čiji su dopisi iz Pariza, kao i dopisi Ludviga Bernea, imali veliku vaspitnu ulogu među nemačkom omladinom. Sad ću, drugovi, da pređem na Marksa i Engelsa. Pomenuo sam dva imena: Bernea i Hajnea — oba su bili Jevreji. Berne se rodio u Falačkoj, Hajne u Rajnskoj provinciji. Iz Rajnske provincije su i Marks i Engels. Marks je takođe bio Jevrejin. Tu se nameće jedno pitanje: koliko je okolnost što je Marks bio Jevrejin imala uticaja na njegovu dalju sudbinu. Činjenica je da su u istoriji nemačke inteligencije, u istoriji nemačke misli, u istoriji nemačkog socijalizma igrali vrlo veliku ulogu četiri Jevreja: Marks, Lasal, Hajne i Berne. Mogao bih da navedem i druga imena, ali uzimam najistaknutija. Treba reći da je okolnost što je Marks bio Jevrejin zaista imala izvestan uticaj na pravac njegovog političkog razvoja, kao što je to bilo i kod Hajnea. Ako je studentska inteligencija protestovala protiv društvenog i političkog sistema koji je tada vladao u Nemačkoj, , jevrejska inteligencija je to ugnjetavanje osećala još jače. Treba

26

čitati šta je Berne pisao o tadašnjoj cenzuri u Nemačkoj, treba čitati njegove članke u kojima šiba čitavo filistarstvo tadašnje Nemačke, vladavinu policijskog duha, pa će nam biti jasno da je iole razvijen, iole prosvećen čovek morao protestovati protiv tih uslova. Jevreje su ti uslovi pritiskivali naročito jako. Berne je svu svoju mladost proveo u jevrejskom kvartu u Frankfurtu, u uslovima u kakvima su Jevreji živeli u mračnom srednjem veku. Taj položaj pritiskivao je isto tako jako i Hajnea. Marks je živeo u nešto drukčijim uslovima, zbog čega neki biografi gotovo sasvim negiraju taj uticaj. Zadržaću se sa nekoliko reči na tome, da bih vas upoznao s uslovima u kojima se razvijao mladi Marks. Marks je bio sin advokata, kasnijeg pravnog savetnika Hajnriha Marksa, čoveka vrlo kulturnog i obrazovanog, slobodnog od uticaja religije. Poznato je da je Marksov otac bio poklonik francuske prosvetiteljske literature XVIII veka, da je uopšte francuski uticaj u Marksovoj porodici bio vrlo jak. Marksov otac voleo je da čita i navikao je sina da čita pisce kao što je engleski filozof Lok, kao što su francuski pisci Volter i Didro. Engleski pisac Lok, jedan od ideologa druge, takozvane slavne engleske revolucije bio je u oblasti filozofije protivnik principa urođenih ideja. Dokazivao je da čovek nema ideja koje bi mu bile urođene, ideja koje se javljaju nezavisno od iskustva, nego da je, obrnuto, svaka ideja, svaka nova misao samo proizvod iskustva, vaspitanja. Nema urođenih ideja, ponavljao je on. Francuski materijalisti kretali su se u istom pravcu. Oni su dokazivali da u čovekovom umu nema ničeg što, na ovaj ili onaj način, ne bi prolazilo kroz njegove osete, kroz njegova čula. Ni oni nisu priznavali nikakve urođene ideje. Koliko je ova atmosfera francuskog materijalizma bila jaka, videćete odmah na primeru koji ću da navedem. Marksov otac, koji je davno prekinuo s religijom, ostao je u spoljašnjem pogledu i dalje povezan s jevrejstvom. Na hrišćansku veru prešao je tek 1824, kad je Karlu Marksu bilo šest godina. Mering se, pišući Marksovu biografiju, trudio da dokaže da je taj prelaz bio prelaz čoveka koji je hteo da dobije legitimaciju za ulazak u kulturno hrišćansko društvo. Ovo je do izvesne mere igralo ulogu, ali je kod toga imala uticaja i želja za oslobođenjem od svih novih pritisaka kojima su Jevreji bili izloženi posle 1815, od vremena kad je Rajnska provincija opet pripala Pruskoj. Sam Marks — to treba istaći — iako duhovno nije imao apsolutno nikakve veze s jevrejstvom, u mladim godinama se mnogo interesovao za jevrejsko pitanje. Održavao je veze s tadašnjom trijerskom jevrejskom opštinom. Jevreji su u bezbrojnim petici­ jama morali tražiti da se nad njima ne vrši ovo ili ono nasilje. Poznato nam je da su se u jednom slučaju Marksovi bliski rođaci

i cela opština obratili Marksu moleći ga da napiše jednu takvu peticiju. To se dogodilo kad je Marks imao već 24 godine. Sve to pokazuje da se Marks nije nimalo tuđio od svojih srodnika, da se interesovao za jevrejsko pitanje i da je učestvovao u borbi za takozvanu emancipaciju Jevreja. To mu nije smetalo da oštro odvaja siromašno jevrejstvo, kome je bio blizak, od predstavnika bogatog finansijskog jevrejstva, iako treba dodati da, osim malih izuzetaka, u mestima gde je živeo Marks nije bilo bogatih Jevreja. Ovi su tada bili koncentrisani u Hamburgu i u Frankfurtu. Grad Trijer, u kome se rodio Marks, gde su neki njegovi preci bili rabini, nalazio se, kao što sam rekao, u Rajnskoj provinciji. Bila je to jedna od onih pruskih provincija u kojima je ključao život — kako industrijski tako i politički. Danas je to jedna od industrijski najrazvijenijih oblasti Nemačke. U njoj. se nalaze Solingen i Remšajd — dva grada koja su poznata po svojim proizvodima od čelika. U toj pokrajini se nalazi i centar tekstilne industrije — Barmen-Elberfeld. U Trijeru, gde je živeo Marks, bila je razvijena i kožarska i tkačka industrija. To je bio stari srednjovekovni grad, koji je u X veku igrao veliku ulogu. To je bio mali Rim, sedište katoličkog episkopa. To je bio i industrijski grad, koji je za vreme francuske revolucije bio zahvaćen snažnim revolucionarnim pokretom. Ali fabrička indu­ strija je u njemu bila razvijena slabije nego u severnim delovima Rajnske provincije, gde su se nalazili centri metalurgijske i pamučne industrije. Leži na obali Mozele pritoke Rajne, u centru vinogradarstva, u kraju gde su se sačuvali ostaci zajednič­ ke zemljišne svojine, gde su seljaci bili sitni zemljoradnici kod kojih kulačke tendencije nisu bile mnogo jake, koji su proizvodi­ li vino i umeli da se provesele. Trijer je u tom pogledu čuvao običaje starog srednjovekovnog grada. Po nekim podacima znamo da se Marks tih godina mnogo interesovao za položaj seljaka. Već tada je pravio ekskurzije u obližnja sela i vrlo temeljito se upoznavao sa životom seljaka. Nekoliko godina kasnije on je u svojim člancima pokazao koliko‘duboko poznaje sve sitnice seljačkog života, sve prilike u oblasti zemljišne svojine i zemljoradnje mozelskih seljaka. U gimnaziji, Marks je jedan od najsposobnijih učenika. To ističu i profesori. Sačuvao se jedan dokument, mišljenje Marksovih profesora o Marksu, vrlo laskavo mišljenje o njegovom poslednjem školskom radu. Profesor hvali i sadržaj i formu, pri Čemu smatra za potrebno da ukaže na jednu misao koja je, kako se vidi, začudila i samog profesora. Ta misao se sastoji u ovome. Marks je imao da napiše rad o tome kako da mladi ljudi izaberu svoje zvanje, ali je on celu stvar postavio drukčije. Dokazivao je • da slobodnog izbora zvanja ne može da bude, jer se čovek rađa u

28

uslovima koji već unapred određuju njegovo zvanje, koji stvaraju njegov pogled na svet. U tome se može nazirati klica materijalističkog shvatanja istorije. Ali posle onog što sam rekao 0 njegovom ocu, vi ćete u tome videti samo dokaz da je Marks već u mladim godinama, pod očevim uticajem, bio zadojen nekim idejama francuskog materijalizma. Samo što su one kod Marksa izražene u jednoj originalnoj formi. Kad je Marks završio gimnaziju, bilo mu je 16 godina. Na univerzitet se upisao 1836. godine, to jest u vreme kad je niz revolucionarnih pobuna već prestao, kad je u univerzitetskom životu nastupilo izvesno zatišje. Da bi drugovi ovo lakše razumeli, pozvaću se na naš revolucionarni pokret u Rusiji. Oni koji imaju tu nesreću da su znatno stariji nego mnogi od vas dobro se sećaju 80-ih godina prošlog veka. Polet revolucionarnog pokreta krajem 70-ih i početkom 80-ih godina traje otprilike do 1883— 1884, kada postaje jasno da je stara „Narodna volja“ pretrpela poraz. Godine 1887— 1889, naročito posle pokušaja da se 1. marta 1887. organizuje atentat na Aleksandra III, predstavljaju na univerzitetima vreme potpune reakcije, prestanka revolucionar­ nog pokreta. Moji vršnjaci — oni koji su ipak ostali revolucio­ narno nastrojeni — bacaju se tada na ispitivanje uzroka koji su doveli do neuspeha tog političkog revolucionarnog pokreta, posvećuju se privremeno radu na naučnom polju. Istu takvu struju susrećemo i u Nemačkoj u vreme kad je Marks stupio na univerzitet. Svoje univerzitetske godine Marks provodi u intenzivnom studiranju. Iz tog vremena sačuvao se vrlo interesantan dokumenat, pismo mladog devetnaestogodišnjeg Marksa ocu. Otac je sjajno ocenjivao i razumevao svog sina, a da biste se uverili koliko je to bio kulturan čovek, dovoljno je da pročitate njegov odgovor. U istoriji revolucionara retko se susreću slučajevi gde bi sin nailazio na potpuno razumevanje kod oca, gde bi se svome ocu obraćao kao bliskom prijatelju. U duhu onog vremena Marks traži pogled na svet, učenje koje bi mu omogućilo da teoretski fundira mržnju prema vladajućem politič­ kom i društvenom uređenju koju je već tada osećao. Ja ću se kasnije na tome zadržati opširnije. Sad ću vam reći samo toliko da je Marks, zahvaljujući tom traženju, postao sledbenik Hegelove filozofije, i to u onoj formi kakvu su joj dali takozvani 1 mladohegelovci kad su radikalno prekinuli sa svim predrasuda­ ma, kad su iz Hegelove filozofije izvukli najradikalnije zaključke u oblasti politike, u oblasti građanskih odnosa, u oblasti I religioznih odnosa. Godine 1841. Marks završava univerzitet i I dobija doktorsku titulu. Baš u to vreme u tu istu mladohegelovsku sredinu u kojoj

29

se kretao Marks dospeva i mladi Engels, koji je, verovatno, imao prilike da još ovde vidi svog budućeg prijatelja i koji ga je, u svakom slučaju, upoznao iz pričanja drugova koji su Marksa dobro poznavali. Engels se rodio u gradu Barmenu, na severu Rajnske provincije, u centru pamučne i vunene industrije, nedaleko od Esena, budućeg krupnog centra metalurgijske industrije. Engels je bio nemačkog porekla i pripadao vrlo imućnoj porodici. U ruci mi je rodoslovna knjiga trgovaca i fabrikanata Rajnske provincije. Porodica Engels zauzima među njima uvaže­ no mesto. U njoj možete naći i grb porodice Engels. Ovi trgovci bili su toliko gospodskog roda da su poput plemića imali svoj grb. Kao da su hteli simbolizovati Engelsove miroljubive težnje, Engelsovi preci stavili su u sredinu svog grba anđela s grančicom mira. S takvim grbom ušao je Engels u život. Grb sa anđelom u sredini izabran je začelo zbog toga što Engels na nemačkom jeziku znači anđeo. O uglednosti porodice Engels govori i to da je ona mogla utvrditi svoje pretke do XVI veka. Što se tiče Marksa, mi jedva možemo utvrditi ko mu je bio ded. Poznato je samo da je porodica bila rabinska, ali njome su se toliko malo interesovali da dalje od deda nisu išli. Kod Engels?, naprotiv, postoje čak dve varijante njegove genealogije. Po nekim podaci­ ma Engels je daleki potomak Francuza L’Anža, protestanta, hugenota, koji je ispred progona pobegao iz Francuske u Nemačku. Engelsovi bliski rođaci, koji hoće da dokažu njegovo pravo nemačko poreklo, poriču to. Bilo kako bilo, već u XVII veku porodica Engels bila je solidna stara porodica fabrikanata sukna, koji kasnije postaju fabrikanti pamučnih tkanina, veoma imućni i s velikim internacionalnim aspiracijama. Engelsov otac, zajedno sa svojim prijateljem Ermenom, osniva tekstilnu fabriku ne samo u svojoj domovini, nego i u Mančesteru, i pretvara se u englesko-nemačkog tekstilnog fabrikanta. Po veri protestant, evangelist, Engelsov otac neobično podseća na stare kalvine, koji su duboku veru spajali s isto tako dubokim uverenjem da se poziv čoveka sastoji u tome da putem proizvodnje i trgovine stiče novac i gomila kapital. U životu je bio fanatičan, religiozan Čovefc, koji nije želeo da i jednu sekundu koja nije bila ispunjena brigama oko novca utroši na neke druge poslove osim na pobožna razmišljanja. Na toj bazi razvili su se između Engelsa i njegovog oca odnosi koji su bili direktno suprotni odnosima između Marksa oca i Marksa sina. Između Engelsa i oca dolazi vrlo rano do sukoba na ideološkoj osnovi. Otac hoće da od sina učini trgovca, vaspitava ga u trgovačkom duhu. Sa \1 godina šalje ga u Bremen, u jedan od najrazvijenijih trgovačkih gradova Nemačke. Engels mora tamo . da radi tri godine u trgovačkom birou. Iz pisama koja je Engels •

30

pisao svojim školskim drugovima može se videti na koji način se on, dospevši u tu atmosferu, nastoji osloboditi njenog uticaja. On odlazi tamo kao religiozan čovek, ali vrlo brzo dolazi pod uticaj Bernea i Hajnea. Sa 19 godina postaje pisac, i već u svojim prvim radovima istupa kao učenik slobodoljubive demokratske Nemačke. U prvim njegovim člancima (pod pseudonimom Osvald) žestoko se šiba sva ona atmosfera u kojoj je proveo detinjstvo. Ova „Pisma iz Vupertala“ — Vupertal se zove dolina reke Vuper u kojoj leže gradovi Barmen i Elberfeld — načinila su snažan utisak i skrenula pažnju na njihovog pisca. Osećalo se da ih piše čovek koji se vaspitavao u tom kraju i koji dobro poznaje sve njegove junake. Još u Bremenu Engels se potpuno oslobađa svih verskih predrasuda i pretvara u starog francuskog jakobinca. Godine 1841. ili 1842, kad je već navršio 20 godina, Engels odlazi u vojsku, gde kao dobrovoljac služi rok u gardijskoj artiljeriji u Berlinu. Tamo dospeva u isti onaj krug mladohegelovaca u kome je bio i Marks. Zajedno s mladohegelovcima Engels učestvuje u borbi protiv starih predrasuda i postaje, jednako kao i Marks, pristalica najradikalnijeg krila Hegelove filozofije. Ali dok Marks, pripremajući se za univerzitetsku karijeru, ostaje još, kako se to kaže, u svom kabinetu, Engels, koji je počeo da piše 1839. godine, zauzima već *1842. godine, pod svojim starim pseudonimom, istaknuto mesto u književnosti, aktivno učestvuje u idejnoj borbi koja se vodi između pristalica starih i novih filozofskih sistema. Posebno vam skrećem pažnju na godine 1841. i 1842. To su godine kad je čitav niz Rusa Moskovljana živeo u Nemačkoj. Tamo su bili Bakunjin, Ogarjov, Frolov i mnogi drugi. Oni su dospeli u relativno slične uslove i oduševljavali su se onom istom filozofijom kojom su se oduševljavali Engels i Marks. Koliko su ti uslovi bili slični, možete videti, na primer, iz ove epizode: Engels je 1842. godine napisao oštru kritiku filozofije Hegelovog protivnika Šelinga. Šelinga je upravo tada pruska vlada pozvala da pređe u Berlin, da bi Hegelovoj filozofiji suprotstavio svoju filozofiju, u kojoj je pokušavao da evanđelje pomiri s naukom. Tadašnji pogledi Engelsa toliko podsećaju na članke Bjelinskog i na članke Bakunjina iz odgovarajućeg perioda, da se njegova brošura u kojoj je podvrgao oštroj kritici Šelingovu „filozofiju otkrovenja“ donedavna pripisivala Bakunjinu. Danas znamo da Ito nije tačno, da nju nije napisao Bakunjin, ali način izražavanja, teme koje oni odabiraju i svi dokazi kojima se služe da bi pokazali koliko je Hegelova filozofija savršenija toliko su slični, da nije čudo što su mnogi Rusi smatrali, pa i dalje smatraju, da tu brošuru nije pisao Engels, nego Bakunjin. Engels je 1842. imao 22 godine. On je, prema tome, vrlo

i

31

rano postao izgrađen demokratski pisac, veoma radikalan. Kao što je sam sebe prikazao u jednoj humorističkoj pesmi, bio je žestok jakobinac. U tom pogledu Engels jako podseća na one malobrojne Nemce koji su se priključili francuskoj revoluciji. Njemu je, po vlastitim rečima, na ustima samo Marseljeza, on zahteva giljotinu i ništa više. Takav je bio Engels 1842. godine. Uopšte uzev, na istoj stepenici duhovnog razvoja stajao je i Marks. Godine 1842. oni su se konačno sreli na jednom zajedničkom poslu. Marks je završio univerzitet i dobio doktorsku diplomu u aprilu 1841. Najpre je nameravao da se bavi filozofskim i naučnim radom, ali je tu misao napustio kad je njegov prijatelj i učitelj Bruno Bauer, jedan od vođa mladohegelovaca koji je oštro kritikovao zvaničnu teologiju, izgubio pravo da predaje na Bonskom univerzitetu. Baš u to vreme Marks je primio poziv da sarađuje u jednom novom dnevnom listu. Predstavnici najradi­ kalnije trgovačko-industrijske buržoazije u Rajnskoj provinciji, Kamphauzen i ostali, odlučili su da osnuju svoj politički organ. Najuticajniji list u Rajnskoj provinciji bile su „Kelnske novine*4, a Keln je tada bio najrazvijeniji centar rajnske industrije. „Kelnske novine** puzile su pred vladom. Rajnska radikalna buržoazija htela je da tom listu suprotstavi svoj organ, da bi branila od feudalaca ekonomske interese rajnske buržoazije. Krupnu ulogu, pored Kamphauzena, igrao je poznati graditelj železnica Mevisen. Oni su prikupili novac, ali nisu imali dovoljno literarnih snaga. Dogodilo se ono isto što nam je poznato iz ruske istorije. Niz listova koje su osnovali kapitalisti dolazi u ruke određene grupe pisaca. Tako je bilo i pre i posle 1905. godine. Tako je bilo, kao što vam je poznato, i za vreme rata. Novac daju bogati industrijalci, predaju ga određenoj grupi pisaca. Tako i ovde — na čelu lista stajala je mlada grupa filozofa, mladih pisaca tog vremena. Među njima je glavnu ulogu igrao M ozes Hes. Mozes Hes je bio stariji od Marksa i Engelsa. Bio je Jevrejin kao i Marks, no brzo se razišao sa svojim prilično bogatim ocem. Rano se priključio oslobodilačkom pokretu i već je 30-ih godina XIX veka dokazivao potrebu da se obezbedi savez među kulturnim nacijama, kako bi se obezbedilo izvojevanje političke i kulturne slobode. Taj Mozes Hes je već 1842. godine, ranije od Marksa i Engelsa, pod uticajem francuskog komunističkog pokreta postao komunist. Zajedno s ostalim drugovima on postaje jedan od istaknutih urednika „Rajnskih novina**. Marks je tada živeo u Bonu. Tu je najpre bio izvesno vreme samo saradnik „Rajnskih novina** koji je slao, kao jedan od tadašnjih istaknutih mladih publicista, članke za list. Tek, postepeno je Marks zauzeo u listu vodeći položaj, a dotle jfr

32

listom rukovodio Hes sa dva mlada druga, Openhajmom i Rutenbergom. Rutenberg, Marksov lični poznanik i prijatelj, upravo je i preporučio Marksa redakciji. Tako je ovaj list, iako izdavan sredstvima rajnske industrijske buržoazije, u isto vreme bio i organ one berlinske grupe najmlađih, najradikalnijih pisaca među koje su spadali i Marks i Engels. Tek u jesen 1842. Marks prelazi u Keln i odmah daje listu nov pravac. Za razliku od svojih berlinskih prijatelja i za razliku od Engelsa, Marks insistira na tome da njihova borba protiv postojećih političkih i društvenih uslova bude najradikalnija po suštini, ali da ne bude odveć upadljiva po formi. Ovde je došla do izražaja razlika između uslova u kojima se vaspitavao Marks i onih u kojima se vaspitavao Engels, a naročito to što Marks nije znao za ono religiozno i za ono intelektualno ugnjetavanje koje je Engels iskusio na sebi u mladosti. Zato se Marks hladnokrvnije odnosio prema religioznoj borbi i nije smatrao za potrebno da se sve snage posvećuju oštroj kritici religije. On je u tom pogledu davao prednost suštinskoj polemici pred odveć spoljašnjom polemikom, smatrajući da tako treba postupiti zato da bi se sačuvao list i, prema tome, vlastiti organ. Engels — to je karakteristično za sva dela mladog Engelsa — bio je bliži drugoj grupi, grupi koja je insistirala na najoštrijoj spoljašnjoj borbi protiv religije. I opet ću istaći, drugovi, da je to slična razlika kakva je krajem 1917. i početkom 1918. postojala u našoj sredini, kad su jedni insistirali na tome da se odmah okomimo na crkvu, a drugi govorili da to nije toliko bitno, da imamo važnijih zadataka. Slična razmimoilaženja postojala su između Marksa i Engelsa i drugih mladih publicista. Ova polemika se odrazila u pismima koja je Marks kao urednik pisao svojim starim drugovima u Berlin. Marksovi biografi spominju da su se Engels i Marks u redakciji „Rajnskih novina“ sreli prilično hladno. Engels, koji je bio jedan od berlinskih dopisnika lista, svratio je u Keln pre nego što će otputovati u Englesku. Možda je tom prilikom izmenio misli s Marksom, koji je branio svoju taktiku i baš tada bio oštro postavio problem radnih masa. Marks je podvrgao najoštrijoj kritici zakone protiv samovoljne seče šuma, pokazujući da je duh tih zakona samo duh vlasnika, veleposednika, koji svom snagom nastoje da eksploatišu sitne seljake i namerno prave takve zakone koji seljake čine prestupnici­ ma. On ponovo štampa u „Rajnskim novinama“ niz članaka o položaju svojih starih poznanika — mozelskih seljaka. Zbog tih članaka dolazi do velike polemike s oberprezidentom (guvernerom) Rajnske provincije. Lokalna vlast vrši pritisak u Berlinu. List biva podvrgnut dvostrukoj cenzuri. Budući da vlasti smatraju Marksa dušom Ijsta, one neprestano traže da ga vlasnici lista otpuste. Novi

33

cenzor respektuje tog sjajnog i inteligentnog publicistu koji tako vesto obilazi izvesne cenzurne prepreke,' ali ga neprestano denuncira grupi akcionara koji su stajali iza novina. Ovi sve češće počinju da se pitaju: zar se ipak ne bi moglo pisati opreznije, zar se ne bi moglo prelaziti preko svakojakih škakljivih pitanja. Marks neće da to čini. On im dokazuje da pokušaj da se list učini umerenijim svejedno neće dovesti ni do čega, da se vlada neće umiriti. Na kraju krajeva Marks istupa iz redakcije i napušta list, koji je uprkos tome ubrzo bio definitivno zabranjen. Iz lista je Marks izišao potpuno drukčiji nego što je u nj ušao. Kad je stupio u list, nije bio komunist. Ušao je u list kao radikalni demokrat, ali demokrat koji se interesovao i za socijalno-ekonomski položaj seljaka, koji se posle zainteresovao za sva osnovna ekonomska pitanja koja s u . imala veze s položajem tih seljaka. Ovo je gonilo Marksa, koji se pre toga gotovo isključivo bavio filozofijom i pravom, da sve više izučava ekonomska i socijalna pitanja. Ovome treba dodati i polemiku u vezi s jednim člankom Mozesa Hesa, koji je još u jesen 1842. „obratio u komunizam4* Engelsa. Zbog tog Hesovog članka Marks se morao umešati u polemiku s jednim konzervativnim listom: Tom listu je Marks odgovorio: „Vi nemate prava da napadate komunizam. Ja komunizam ne poznajem, ali komunizam, koji je na svojoj zastavi istakao odbranu ugnjetenih, ne može se tako lakomisleno osuditi. Pre nego što bismo ga osudili, s tim pravcem misli treba da se temeljito upoznamo44. Kad je izišao iz „Rajnskih novina44, Marks još nije bio komunist, ali se već bio zainteresovao za komunizam kao posebnu idejnu struju, kao poseban pogled na svet. Zajedno sa Arnoldom Rugeom Marks dolazi do zaključka da u Nemačkoj nema nikakve mogućnosti za vođenje političke i socijalne propagande. Stoga njih dvojica odlučuju da odu u Pariz i da tamo izdaju časopis „Nemačko-francuski letopisi44. Tim imenom oni su, nasuprot francuskim i nemačkim nacionalistima, hteli da istaknu da jedan od uslova za uspešnost borbe protiv reakcije jeste tesan politički savez između Nemačke i Francuske. U tim „Nemačko-francuskim letopisima44 Marks je prvi put formulisao osnovne tačke svog budućeg pogleda na svet, u kojima se iz radikalnog demokrata pretvara u komunistu. Idući put ću se zadržati na ideološkoj pripremi tog novog marksističkog pogleda na svet i pokazaću vam šta je novo, šta je originalno u istoriju društvene i političke misli Marks počeo da unosi od 1844. godine.

34

TREĆE PR E D A V A NJE VEZA NAUČNOG SOCIJALIZMA SA FILOZOFIJOM. M ATERI­ JALIZAM. KANT. FIHTE. HEGEL. FOJERBAH. MARKSOV D IJA ­ LEKTIČKI MATERIJALIZAM. ISTORUSKA MISIJA PROLETARI­ JATA

Drugovi, prošli put sam u svome izlaganju došao do momenta kad je Marks završio svoju publicističku delatnost u Nemačkoj i pošao u inostranstvo. Sad ću pokušati da ukratko ponovim ono o čemu sam govorio prošli put. Kao što se sećate, ja sam sebi postavio zadatak da ispitam život Marksa i Engelsa pomoću onog metoda, onog načina ispitivanja čiji su oni tvorci. Videli smo da su Marks i Engels, pored sve svoje genijalnosti, bili ljudi određene epohe. Vi se sećate da su Marks i Engels, ukoliko su se razvijali u svesne ljude, tj. prelazili doba detinjstva u kome glavne utiske daje porodična sredina, došli pod uticaj istorijske epohe koju karakteriše uglavnom uticaj julske revolu­ cije na Nemačku, razvitak nauke i filozofije, razvitak radničkog i revolucionarnog pokreta onog vremena. Pokazao sam vam da su Marks i Engels bili ne samo produkat ove opšte, određene, istorijske epohe, nego da su, već po samom poreklu, bili ljudi jednog određenog kraja, Rajnske provincije, koja je u Nemačkoj bila najinternacionalnija, koja je bila industrijski najrazvijenija, koja je bila pod najjačim uticajem francuske revolucije. Pokazao sam vam da se Marks, u prvim godinama svog života, nalazio pod drukčijim uticajima nego Engels, da je u Marksovoj porodici vladao duh francuske prosvetiteljske filozofije. Engels je, napro­ tiv, stajao pod uticajem religiozne, gotovo bigotne porodice. Ovo se odrazilo na njihov dalji razvitak. Pitanja koja su bila u vezi s religijom, a s njima su obojica imali posla, nisu Marksa tištala onako kao Engelsa. Na kraju krajeva, i jedan i drugi su raznim putevima, jedan lakšim drugi težim, došli do istih zaključaka. Prošli put sam u svom izlaganju došao do momenta kad su Marks i Engels postali predstavnici najradikalnije političke i filozofske misli onog vremena, do momenta kad će Marks u Parizu formulisati svoje novo gledište. Da biste shvatili šta je stvarno novo dao 25-godišnji Marks, pokušaću da u kratkim crtama razmotrim s vama šta je on zatekao u oblasti filozofije.

35

Dozvolite mi da vas najpre podsetim na poznate Engelsove reči u brošuri „Razvitak socijalizma od utopije do nauke“. ,,Mi“ — piše on tamo — ,,nemački socijalisti ponosimo se time što vodimo poreklo ne samo od Sen Simona, Furjea i Ovena, nego i od Kanta, Fihtea i Hegela“ . Engels ne spominje četvrtog nemačkog filozofa, Fojerbaha, kome je posvetio posebno delo. Zadržaću se sada na filozofskom poreklu naučnog socijalizma. Nisam nikakav stručnjak za filozofiju. U svoje vreme sam se naprosto trudio da shvatim osnovna filozofska pitanja, kao što su se trudili da ih shvate svi oni koje je interesovalo pitanje odakle je potekao ceo ljudski razvitak? Osnovno pitanje — a tako ga je postavio i Engels — jeste pitanje da li je svetu prethodio neki poseban stvaralački princip, koji smo svi navikli, još od detinjstva, da zovemo bog. Taj stvoritelj, svedržitelj, tvorac, može u raznim religijama imati razne oblike, pa se može pojavljivati i u liku neograničenog nebeskog vladara koga dvore bezbrojni anđeli. On može prenositi svoju vlast na pape, episkope i popove, on može, najzad, kao dobar i prosvećen vladar, jednom zauvek dati ustav, osnovne zakone po kojima se upravljaju čovek i priroda, i u svojoj preblagoj mudrosti zadovoljavati se ljubavlju i poštova­ njem koje uživa kod svoje dece, ne mešajući se u poslove uprave i ne petljajući se više ni u koju stvar. On se može, jednom rečju, pojavljivati u najraznovrsnijim oblicima, ali čim ste priznali da postoji taj bog ili ti bogovi, vi ste samim tim priznali da postoji nekakvo prvobitno biće, prabiće koje je jednog lepog dana reklo: neka bude svet! I bi svet. Na taj način misao, želja, namera da se stvori ovaj svet postojali su negde van tog sveta. Gde, to se ne zna. Tu tajnu nije dosad otkrio nijedan filozof, čak ni naši novi petrogradski filozofi. Ovo prabiće stvara sva ostala bića. Na taj način svest, misao određuje sve što postoji. Ideja stvara materiju, svest određuje biće. U stvari, bez obzira na svoje -filozofsko ruho, ovaj novi pojavni oblik „prvobitnog" jeste stari teološki pogled na svet. To je pitanje o tome da li se u samom biću u kome se ja i vi nalazimo, da li se u onome što postoji može nešto događati a da na to ne utiče nekakav nepoznat onostrani uzrok — možete ga zvati kako god hoćete: bog Savaot, ili otac, sin i duh sveti, možete ga čak zvati i razum. Možete ga zvati, kao u Jovanovom evanđelju, reč. ,,U početku beše reč“. Reč je stvorila biće. Reč je stvorila svet. Protiv predstave da ,,u početku beše reč“ borili su se već u XVm veku materijalisti, predstavnici novog pogleda na svet, nove klase revolucionarne buržoazije, boreći se protiv čitavog starog društvenog poretka, protiv feudalizma. Stari pogled na

36

svet nije im davao odgovor na pitanje kako je nastalo ono novo po čem u se njihova epoha neosporno razlikuje od stare, novi vekovi od prošlih vekova. Svest, ideja, razum imali su je d an k rupan nedostatak: ostajali su je d n i i neprom enljivi. A p osm atranje je pokazivalo da se sve na zemlji m enja. Biće, ono što jeste, ispoljavalo je najraznolikije form e. U koliko su ga posm atrali — u prošlosti ili u sadašnjosti — a putovanja i otkrića su svakog dana davala sve nove i nove m aterijale, pokazivalo se da p o sto je različiti ljudi, da po sto je različite države, da p o sto je različite ideje. Pitanje koje treb a rešiti jeste: odakle sva ova raznolikost koja postoji, kako n astaju razlike koje p o sto je m eđu ljudim a i m eđu stvarim a? U koliko su se filozofi osvrtali nazad, u d aleka vrem ena, videli su različite narode. Jedni su iščezavali, drugi su i dalje postojali. Englezi su prošli kroz različite ep o h e, a tako isto i Francuzi. O dakle ta raznolikost u p ro sto ru i vrem enu, odakle sve to ako je uzrok svega jedan te isti princip, recim o bog? O staje nam da pretpostavim o da bog iz čista m ira, bez ikakvog povoda, danas odlučuje da bude Engleska, sutra — N em ačka, prek o su tra — Francuska. P rohtelo m u se — i danas u E ngleskoj vladaju Stjuarti, sutra lakom islenom K arlu odsecaju glavu i zem ljom upravlja pobožni puritanac K rom vel. Počevši od X V III veka ovo biće, ceo taj ljudski svet, svi ti odnosi m eđu ljudim a oštro se m enjaju pod uticajem delatnosti samih ljudi, bog, kao izvor svega, izaziva sve veću sum nju. Jer ono što objašnjava sve stvari pojave u svoj njihovoj raznolikosti u vrem enu i u prostoru — ne objašnjava još ništa, je r se razlika, a ne ono što im je zajedničko, objašnjava tim e što su stvari i pojave nastajale u različitim uslovim a, pod uticajem različitih uzroka. Svaka ova razlika treb a da se objasni posebnim , specifičnim uzrocim a i posebnim uticajim a koji su je proizveli. Već engleski filozofi, koji su živeli u uslovim a brzog razvitka kapitalizm a i koji su imali za sobom iskustvo dveju revolucija, odlučno su postavili pitanje: da li stvarno postoji sila koja sve to tvori nezavisno od volje ljudi. Sasvim je sumnjivo izgledalo i to da su sve one raznovrsne ideje koje su se ispoljile i borile u periodu engleske revolucije bile jednako prvobitne, bile urođene ljudima. Toliko su one jasno, toliko su one vidljivo, bez obzira na sve napore da se dovedu u vezu s biblijom , nosile na sebi pečat novine. Francuski m aterijalisti, o kojim a je već bilo reči, postavili su to pitanje još oštrije. Sila koja se tobože nalazi negde van našeg sveta, božanska sila koja bi se sve vrem e bavila novom Evropom , koja bi mislila o svima i za sve — ne postoji. N aprotiv, sve ono što nam pruža to biće, ta istorija, rezultat je delatnosti sam ih ljudi.

37

Francuski materijalisti nisu mogli da kažu da objasne šta određuje postupke ljudi, ali su dobro znali da istoriju ne stvara bog, da je ne stvara neka spoljna sila, nego da sami ljudi stvaraju sve te događaje. Ali pri tome su zapadali u protivrečnost: oni su znali da ljudi postupaju različito zato što imaju razUčite interese i različita mišljenja. Ali šta određuje, šta izaziva različite interese tih ljudi, pod kakvim se to različitim uslovima oni vaspitavaju i, prema tome, imaju različita mišljenja — naši filozofi još nisu znali. Naprotiv, po njihovom mišljenju, samo to vaspitanje određuje ovaj ili onaj zakonodavac, koji upravlja ljudima i njihovim postupcima baš kao kakav bog. Neki od tih francuskih materijalista već su jasno postavili i drugo pitanje. Razume se — govorili su protivnici materijalista — bog ne može da liči ni na okrutnog jevrejskog boga ni na hrišćanskog oca, sina i svetoga duha, ali postoji neki duhovni princip koji je u materiju uneo samu mogućnost misli, duh koji je, na taj način, prethodio prirodi. Francuski materijalisti su odgovarali da zbog ovog nema potrebe pozivati u pomoć nikakvu spoljnu silu, da je u samoj materiji već sadržana sposobnost da oseća. Nauka uopšte i prirodne nauke napose nisu u to vreme, u vreme kad su francuski materijalisti izgrađivali svoje poglede, bile još dovoljno razvijene, ali su ovu osnovnu postavku istakle još tada. Svaki materijalist poriče da su svest, misao — u onom smislu u kome mi shvatamo te reći — prethodile materiji, prirodi. Stotine hiljada, milione godina na zemlji nije bilo nikakvih tragova živog, organskog bića, pa prema tome nije bilo ni onog što se zove misao, nije bilo onog što se zove svest. Biće, priroda, materija prethodili su svesti, duhu, misli. Samo ne treba misliti da je materija obavezno nešto grubo, teško, prljavo, a ideja obavezno nešto nežno, lako, čisto. Neki materijalisti naročito oni vulgarni, a zatim i prosto mladi materijalisti — u vatri diskusije, a često da bi najedili svakojake fariseje idealizma koji pričaju samo o „uzvišenom i divnom“, a u isto vreme se vrlo lepo mire sa svom prljavštinom i gadošču buržoaskog sveta — i sami hotimično podvlače da je materija nešto teško, grubo. Ali kad se budete upoznavali s prirodnim naukama, videćete da je za poslednjih 150 godina materija postala neverovatno suptilno i vrlo pokretno biće. Otkad je industrijska revolucija okrenula tumbe sve stubove stare, nepokretne, natu­ ralne privrede, sve se pokrenulo. Sve što je spavalo, probudilo se, sve nepokretno došlo je u pokret. U čvrstoj i prividno nepokretnoj materiji otkrivene su nepoznate sile, nove forme kretanja.

38

K oliko su znanja francuskih m aterijalista bila nedovoljna, moći ćete da sudite po ovoj činjenici. K ad je H olbah, jedan od najdoslednijih francuskih m aterijalista, pisao svoju knjigu „S i­ stem priro d e“ , on nije znao ono što zna svako ko je b ar neko vrem e pohađao našu, veom a rđavu, rad n u školu. Z a njega je vazduh predstavljao nešto što se ne da rastaviti, je d an od glavnih sastavnih elem enata svega što postoji. O n o vazduhu nije znao više nego G rci 2000 godina pre njega. N ekoliko godina posle izlaska glavnog H olbahovog dela hernija je, u prvom redu Lavoazje, pokazala da se vazduh sastoji od raznih elem en ata, od azota i kiseonika i neznatne prim ese drugih sastavnih delova. A još sto godina kasnije, već pri k raju X IX veka, hernija je m eđu tom neznatnom prim esom otkrila nekoliko takozvanih plem eni­ tih gasova — argon, helij itd. — ta k o đ e m a teriju , ali veom a, da tako kažem , delikatne prirode. Još jedan prim er. M i se, drugovi, u Sovjetskoj R usiji vrlo revnosno služimo radiotelegrafom . O n nam je učinio kolosalne usluge za vrem e blokade i građanskog rata. Bez njega bism o, u punom smislu reči, lutali u tam i. M eđutim , ako pratim o razvoj radiotelegrafa, videćem o da on postoji svega nekih 26 godina. Tek 1897. godine otkrivene su u m rtvoj i gruboj m ateriji takve nem aterijalne stvari da se za njihovo obeležavanje uzim aju nazivi iz stare hinduske teologije. R adio p red aje zvuke i znakove. Ovde u M oskvi m ožem o slušati koncert koji se daje nekoliko hiljada kilom etara daleko. A pre nekoliko nedelja čitali sm o vest da se telegram može slati tako da na njem u bude ne sam o vaš vlastoručni potpis nego i vaša fotografija. A ko za tu svrhu podesite aparat koji je izum eo francuski tehničar B elin, m ožete da šaljete i takve belinogram e. Sve se to radi pom oću m aterije, razum e se, veom a fine i delikatne, koju m ožem o da m erim o i kojom m ožem o da upravljam o, a ne pom oću nekakvog ,,d u h a“ . N aveo sam vam ove prim ere da bih pokazao koliko su obične predstave o m aterijalnosti i nem aterijalnosti zaostale. Još zaostalije su te predstave bile u X V III veku. D a su m aterijalistima onog doba stajale na raspolaganju ove nove činjenice, oni bi bili m anje ,,grubi“ i ne bi toliko odbijali od sebe svakojake ,,osećajne“ ljude. Savrem enici K anta m eđu nem ačkim filozofim a stajali su na pravovernom gledištu. U čenje m aterijalista odbacivali su kao bezbožno i nem oralno. Ali K ant se nije zadovoljavao tako jednostavnim rešenjem . O n je vrlo dobro video svu neodrživost nasleđenih religioznih predstava, ali nije im ao dovoljno smelosti i doslednosti da definitivno prekine sa starim . G odine 1781. K ant je objavio svoje glavno delo — „K ritiku čistog um a“ . U njoj se vrlo tem eljito izlaže da nema nikakvih dokaza za postojanje boga, besm rtnosti duše, večnih

39

ideja, da se naše znanje temelji na iskustvu. Doduše, mi ne možemo znati same stvari, njihovu suštinu, nego samo oblike u kojima se one pojavljuju dejstvujući na naša čula. Suština svih stvari, koja se skriva iza pojava, ostaje za nas za veke vekova nedokučiva. Ovime je bio sagrađen most između materijalizma i idealizma, između nauke i religije. Kant nije poricao uspehe nauke u izučavanju i tumačenju pojava, ali je u isto vreme ostavljao vratašca i teologiji, omogućavajući da se suština svih stvari okrsti imenom bog. Ali Kant je, u svom dvostrukom knjigovodstvu, u svojoj želji da ne učini krivo ni nauci ni veri, pošao još dalje. Napisao je drugu knjigu — „Kritiku praktičnog uma“. U njoj je vrlo temeljito dokazivao da iako u teoriji možemo da budemo bez boga, bez besmrtnosti duše itd. — u praksi treba sve to da priznamo, jer bi bez toga čovekova aktivnost bila lišena svake moralne podloge. Nemački pesnik Hajne, veliki prijatelj Marksa, čiji je uticaj na Hajnea bio jedno vreme neobično snažan, vrlo je slikovito prikazao motive tog hodanja dvema stazama. Kant je imao vernog starog slugu Lampea, koji je kod svog gospodara proveo 40 godina brinući se o njemu i služeći ga. Za Kanta je taj Lampe bio oličenje ćiftinskog sveta koji ne može da živi bez vere. I Hajne, pošto je sjajno izložio sav revolucionarni značaj „Kritike čistog uma" u borbi protiv teologije i verovanja u čisti božanski princip, objašnjava zbog čega je Kantu bila potrebna „Kritika praktičnog uma", u kojoj ponovo uspostavlja sve što je malopre sam srušio. Evo šta piše Hajne: „Posle tragedije dolazi farsa. Imanuel Kant je dosad igrao ulogu neumoljivog filozofa. Jurišao je na nebo, primorao je njegov garnizon da položi oružje, vladar sveta pliva pred nama u krvi, nema više milosrđa, nema očinske blagosti, nema nagrade na onome svetu za krepost na ovome svetu, besmrtnost je na izdisaju, ovde predsmrtni hropac, tamo jauci, — a stari Lampe stoji tu, s kišobranom pod miškom, kao žalosni posmatraĆ, dok mu lice obliva hladan znoj i suze. U srce Imanuela Kanta uvlači se tuga, i on pokazuje da nije samo veliki filozof, nego i dobar čovek. Razmislivši malo, on napola dobrodušno, napola ironično kaže: „Starom Lampeu je potreban bog, inače jadnik neće biti srećan. A čovek treba da je na zemlji srećan. Tako kaže praktični um. E pa dobro, neka bude: neka praktični um garantuje postojanje boga.“

Kant je imao velik značaj i u istoriji nauke. Istovremeno s francuskim astronomom Laplasom dokazao je da našu Zemlju nije stvorio bog u jedan dan, kako to priča Sveto pismo, nego da je ona proizvod dugog razvoja, duge evolucije, da se ona sa svim nebeskim telima razvila putem postepenog zgušnjavanja bezo­ blične, veoma razređene materije, magline.

40

U stvari, Kant je hteo da izmiri staru i novu filozofiju, on je bio čovek kompromisa i u svim oblastima praktičnog života. Ali, mada nije umeo da odlučno prekine s prošlošću, on je ipak učinio veliki korak napred, a dosledniji učenici, koji su razumevali isto tako dobro kao i Hajne ono što se krilo iza njegovog dvostrukog knjigovodstva, odbacivali su „Kritiku praktičnog uma“ i izvlačili sve krajnje zaključke iz „Kritike čistog uma“. Neću se mnogo zadržavati na filozofu Fihteu, koga pominje Engels. Fihte je neuporedivo više uticao na Lasala nego na Marksa i Engelsa. Ali u njegovoj filozofiji ima jedan element koji je u Kantovom sistemu ostao potpuno nerazvijen, a koji je snažno uticao na nemačku revolucionarnu inteligenciju. Dok je Kant bio miran i spokojan filozof, koji decenijama nije izlazio iz svog omiljenog Kenigsberga, Fihte je bio ne samo filozof nego i praktični javni radnik. Taj element aktivnosti Fihte je unosio u svoju filozofiju. Staroj predstavi o posebnoj sili koja upravlja ljudima Fihte je suprotst ivio novu predstavu, koja je čovekovu ličnost i njegovu aktivnost pretvarala u glavni izvor čitave teorije i prakse. Ali najviše uticaja na Marksa i Engelsa imao je nemački filozof Hegel, koji je izgradio svoj sistem na osnovu kritike Kantovog i Fihteovog sistema. On se u mladosti oduševljavao francuskom revolucijom, a 1831. godine, kad je umro, bio je pruski univerzitetski profesor čija je filozofija uživala naklonost ,,prosvećenih“ vlasti. I nehotice nam se nameće pitanje: kako je Hegelova filozofija mogla postati izvor iz kog su gasili svoju žeđ za znanjem Marks, Engels i Lasal? Šta je to u Hegelovoj filozofiji neodoljivo privlačilo najbolje predstavnike revolucionarne i društvene misli? Kantova filozofija je u svojim osnovnim linijama bila dovršena još pre velike francuske revolucije. Kad je ova počela, Kant je već imao 65 godina. Doduše, i on je osetio na sebi njen uticaj, ali ni tada nije pošao dalje od svojih uobičajenih kompromisnih zaključaka. Mada je Kant, kao što smo videlii u oblasti prirode već prihvatio ideju evolucije ukoliko je reč o istoriji naše planete, ipak se čitav njegov sistem svodio na objašnjenje sveta onakvog kakav on jeste. Hegel, koji je iza sebe imao iskustvo kraja XVHI i početka X K veka, epohe najvećih potresa u ekonomskom i političkom životu, usmerio je, naprotiv, svu svoju pažnju na objašnjenje sveta u procesu njegovog razvitka. Nema ničeg nepokretnog. Njegova apsolutna ideja, um, živi i manifestuje se samo u procesu neprekidnog kretanja, razvoja. Sve teče, menja se, propada. Neprekidno kretanje, neprekidan razvitak apsolutne ideje određuje razvitak čitavog našeg sveta u svim njegovim

41

oblastima. Da bismo shvatili pojave oko sebe, nije dovoljno da ih izučavamo onakve kakve jesu, mi moramo znati kako su se razvijale, jer sve što je oko nas rezultat je prethodnog razvoja. Ne samo to. Ako nam na prvi pogled i izgleda da se data stvar nalazi u nepokretnom stanju, ipak ćemo pri pažljivom posmatranju videti kretanje, borbu u njoj samoj, videćemo da u njoj postoje nekakvi uticaji, sile koje nastoje da je sačuvaju, da je održe onakvu kakva jeste, i druge sile i uticaji koji nastoje da je izmene. U svakoj pojavi, u svakoj stvari vodi se borba između ta dva načela, teze i antiteze. Od ta dva načela jedan održava, drugi — ruši. Borba tih dvaju suprotnih načela dolazi do rešenja u njihovom spoju, sintezi. Na Hegelovom jeziku to se izražavalo ovako. Um, misao, ideja ne ostaju nepokretni, ne zamiru u jednom položaju ne smiruju se na tezi. Naprotiv, ta teza, ta misao, suprotstavljajući se sama sebi, deli se na dve misli koje jedna drugoj protivreče, na tvrdnju i poricanje, na da i ne. Borba tih dvaju suprotnih elemenata koji su sadržani u antitezi stvara kretanje, koje Hegel naziva dijalektičkim, da bi u njemu podvukao elemenat borbe. Zahvaljujući toj borbi, toj dijalektici, obe suprotnosti se uzaja­ mno uravnotežuju i spajaju. Spoj tih dveju misli, koje jedna drugoj protivreče, stvara novu misao — njihovu sintezu. Ova nova misao, nova ideja, deli se opet na dve suprotne misli, teza se pretvara u antitezu, koje se opet spajaju u novoj sintezi. Na taj način Hegel je na svaku pojavu, na svaku stvar gledao kao na proces, kao na nešto što se nalazi u neprekidnom menjanju, u neprekidnom razvitku. Svaka pojava je ne samo rezultat prethodne projnene, nego nosi u sebi klicu nove promene. Ona se nikad ne smiruje na dostignutom stepenu — tako je bilo i tako će biti. Naprotiv, čim se digne na viši stepen, u njoj počinje borba novih protivrečnosti. Kao što lepo kaže Hegel, upravo borba suprotnosti je izvor svakog kretanja. U tome se i sastojao revolucionarni elemenat Hegelove filozofije. Iako je Hegel bio idealist, iako je kod njega osnova diih, a ne priroda, ideja, a ne materija, on je izvršio ogroman uticaj na sve istorijske i društvene nauke, pa čak i na prirodne nauke. On je gurao na izučavanje stvarnosti, on je terao da se pronalaze sve forme razvitka apsolutne ideje, a što su forme manifestovanja, ispoljavanja te ideje bile raznolikije, to su raznolikije bile pojave i procesi čiji je razvitak trebalo proučiti. Neću se zadržavati na drugim stranama Hegelove filozofije koje nam objašnjavaju zašto je ona .poslužila kao snažan podsticaj pažljivijem izučavanju stvarnosti. Što su više Hegelovi učenici izučavali — pri svetlosti i pod rukovodstvom dijalektič­ kog metoda koji je stvorio njihov učitelj — stvarnost, to se više pokazivao osnovni nedostatak te filozofije: ona j$ bila idealistič­

42

ka, to jest za nju je glavni pokretač, tvorac, bila apsolutna ideja, svest koja je određivala biće. Ova slaba tačka Hegelovog sistema izazivala je kritiku. Moglo se upravo reći da je ova apsolutna ideja u stvari samo novo izdanje našeg starog poznanika, boga oca, sina i svetoga duha, onog bestelesnog boga koga su za sebe i, uglavnom, za narod stvarali filozofi kao što je Volter. Baš s tog gledišta prišao je Hegelovoj filozofiji jedan od njegovih talentovanih učenika, Ludvig Fojerbah. On je odlično shvatio i usvojio revolucionarnu stranu Hegelove filozofije, ali ie onda postavio sledeće pitanje. Može li stvarno ta apsolutna ideja u svome razvitku određivati sve biće? Fojerbah je na to pitanje odgovorio negativno. On je okrenuo Hegelovu osnovnu postav­ ku i pokazao da, obrnuto, biće određuje svest, da je bilo vreme kad je postojalo ,,biće“ bez svesti, da je misao, ideja i sama proizvod tog bića. S Fojerbahovog gledišta Hegelova filozofija je poslednji teološki sistem, jer je boga zamenila ovakvim istim prabićem, apsolutnom idejom. Fojerbah je pokazao da su sve naše predstave o bogu, razni religiozni sistemi, ubrajajući tu i hrišćanstvo, delo samog čoveka, da bog, prema tome, ne stvara čoveka, nego da, obrnuto, čovek sam stvara sebi boga po svome obličju. Treba samo raspršiti ceo taj svet aveti, onostranih stvari, anđela, veštica i sličnih ispoljavanja te iste osnovne, božanske supstancije, i ostaje čovečji svet. Na taj način čovek je osnovni princip čitave Fojerbahove filozofije. Najviši zakon čovečjeg sveta nije zakon boga, nego dobro samog čoveka. Izražavajući se učenim jezikom, Fojerbah je starom teološkom, božanskom principu suprotstavio nov princip, antropološki ili čovečji princip. Drugovi, kad budete čitali naše stare kritičare i publiciste, Dobroljubova i Černiševskog, videćete da se njihov pogled na svet zasniva baš na tom antropološkom principu, da je njihova polazna tačka čovek i njegove potrebe. Da bi se stvorila prava ljudska zajednica, treba se brinuti ne samo o duhu, nego i o telu, brinuti se o zadovoljenju svih čovekovih potreba. Treba stvoriti takve uslove da čovek može razviti sve svoje sposobnosti. Do tih zaključaka oni su došli uz pomoć Fojerbaha. A sve ovo prihvatili su i Marks i Engels, kao i sva napredna inteligencija onog doba. Kad budete proučavali istoriju ruske društvene misli, naići ćete na ovu interesantnu pojavu. Uporedite Marksova i Engelsova dela koja su pisana do 1845. godine sa delima Hercena, Bjelinskog, Dobroljubova i Černiševskog, i odmah ćete opaziti srodnost ideja i pogleda. Ta srodnost je utoliko veća ukoliko su naši ruski pisci prolazili kroz tu istu evoluciju od Hegela ka Fojerbahu. A vi znate da ni Černiševski, ni Dobroljubov, a pogotovo Hercen nisu bili marksisti, nisu bili komunisti, iako su bili socijalisti. Svi su se oni zaustavili na određenom stepenu, čak

43

i Černiševski koji je najdalje odmakao putem na koji ga ie odvelo izučavanje Fojerbaha. Jedino je Marks uneo nešto potpuno novo u Fojerbahovu filozofiju, izvukavši iz nje dalje zaključke. Ali, da bismo shvatili šta je Marks uneo novo u nemačku filozofiju, moraćemo poći malo nazad. Kad sam vam govorio o Marksovoj mladosti, ukazao sam na jedan karakterističan detalj. Vi se sećate da je Marks u svom školskom radu dokazivao da se još pre nego što se čovek rodi stvara niz uslova koji već unapred određuju njegovo buduće zvanje. Tako je Marks još kao gimnazist znao za ideju koja predstavlja logički zaključak iz materijalističke filozofije X V m veka. Čovek je proizvod sredine, prilika, i zato ne može da bude potpuno slobodan u izboru zvanja, ne može da bude kovač svoje sreće. Već tada sam istakao da u toj postavci nema ničeg novog što bi pripadalo Marksu. On je formulisao — istina, dosta originalno — ono što je već mnogo puta čitao u delima filozofa koje je tako voleo njegov otac. Kad je stupio na univerzitet i dospeo u novu intelektualnu sredinu u kojoj je vladala nemačka klasična filozofija, Marks je od samog početka njenom idealizmu suprotstavljao materijalističkiji pogled na svet. Zato je on iz Hegelove filozofije tako brzo izvukao sve radikalne zaključke i pozdravio Fojerbahovu „Suštinu hrišćanstva“ . U svojoj kritici hrišćanstva Fojerbah je došao do istih zaključaka do kojih i krajnji materijalisti XVIII veka. Razlika je bila samo u tome što je tamo gde su oni videli jedino obmanu i sujeverje Fojerbah, jer je prošao Hegelovu školu, video nužnu fazu ljudske kulture. Ali i kod Fojerbaha čovek je bio isto takva apstraktna figura kao i kod francuskih materijalista XVIII veka. Dovoljno je bilo da se u analizi čoveka i njegove sredine pođe korak dalje pa da se opazi da je taj čovek različit, da postoji u najrazličitijim ljušturama, nosi najrazličitije kože. Covek je i pruski kralj i oberprezident (guverner) Rajnske provincije, i mozelski seljak, i fabrički radnik, s kojima je Marks imao posla u Rajnskoj provinciji. Svi su oni imali iste organe -— glavu, noge, ruke. Fiziološki i anatomski nije među mozelskim seljakom i pruskim junkerom bilo velike razlike, a u isto vreme je među njima postojala ogromna razlika ukoliko je reč o njihovom socijalnom položaju. Ali ljudi su se razlikovali ne samo u prostoru, nego i u vremenu. Ljudi XVIII veka razlikovali su se od ljudi XII veka i od ljudi XIX veka. Odakle te razlike ako se sam čovek nije menjao i ako je on samo proizvod prirode? U tom pravcu je i počela raditi Marksova misao. Nije dovoljno reći da je čovek proizvod sredine, da sredina vaspitava čoveka. Da bi vaspitala takve različite ljude, i sama sredina mora

44

da je u sebi različita, mora da u sebi sadrži različite suprotnosti. Pokazuje se da ta sredina nije prosto skup ljudi, već društvena sredina u kojoj su ljudi povezani određenim odnosima, pripadaju različitim društvenim grupama. Zato Marksa nije mogla da zadovolji ni Fojerbahova kritika religije. Suštinu religije Fojerbah je objašnjavao suštinom čove­ ka. Ali suština čoveka nije nešto apstraktno, svojstveno njemu kao pojedincu. Sam čovek predstavlja već sumu, zbir određenih društvenih odnosa. Odvojenog, izolovanog čoveka nema. Čak i prirodne veze koje postoje među ljudima zaostaju, po svom značaju, iza društvenih veza koje se među njima stvaraju u procesu istorijskog razvitka. Zato religiozno osećanje nije nešto prirodno, dato od prirode, nego je i samo proizvod društva. Zato nije dovoljno reći da je čovek polazna tačka novog pogleda na svet. Treba reći društveni čovek, čovek koji je proizvod određenog društvenog razvitka i koji se formira i razvija na bazi određenog društva, društva na izvestan način raslojenog, diferenciranog. Ako pogledamo bolje, izlazi da to raslojavanje, diferenciranje sredine na različite klase nije nešto iskonsko, već je, naprotiv, i samo proizvod dugog istorijskog razvitka. Ako ispitujemo na koji se način vršio taj razvitak, videćemo da je on uvek bio rezultat borbe protivrečnosti, suprotnosti, koje nastaju na određenom stepenu društvenog razvitka. Marks se nije ograničio na ovo, već je podvrgao kritici i druge Fojerbahove filozofske postavke. U čisto teoretsku, posmatračku filozofiju Marks uvodi nov element — revolucio­ narnu praktičnu delatnost zasnovanu na kritici stvarnosti. Kao i francuski materijalisti, Fojerbah je učio da je čovek proizvod prilika i vaspitanja, da je proizvod delovanja bića na svest. Onakav kakav jeste, s glavom, rukama, nogama, itd., kakav se izdvojio iz životinjskog sveta, čovek predstavlja samo izvestan osetljiv aparat koji je podvrgnut uticaju, delovanju prirode. Sve njegove misli, njegove ideje su odraz te prirode. Po Fojerbahu, dakle, čovek je samo pasivan element koji pokorno prima sve impulse što ih dobija od prirode. Toj tvrdnji Marks suprotstavlja drugu tvrdnju: sve što se događa u čoveku, promene samog čoveka, nisu samo rezultat delovanja prirode na čoveka, nego su u još većem stepenu rezultat delovanja čoveka na prirodu. Ceo razvitak čovečanstva se i sastoji u tome što se prvobitna čovekolika životinja, u svojoj '{leprestanoj borbi za opstanak, ne samo pasivno podvrgava uticaju prirode, nego i deluje na nju i, menjajući prirodu, menja uslove svog opstanka, menja u isto vreme i sebe. Tako je Marks u Fojerbahovu pasivnu filozofiju uveo revolucionarni, aktivni elemenat. Zadatak je filozofije — kaže

45

Marks nasuprot Fojerbahu — ne samo to da ovaj svet objasni, nego i to da ga izmeni. Teorija se dopunjava praksom, kritika stvarnosti, sveta k o ji. nas okružuje, negiranje tog sveta __ pozitivnim radom, praktičnom delatnošću. Tako je Marks u filozofiju materijalizma uneo revolucionarni princip, tako je posinatračku filozofiju Fojerbahovu pretvorio u aktivnu filozofi­ ju. Svom svojom praksom, svom svojom delatnošću čovek treba da dokaže istinu svog mišljenja, svog programa. Što bolje ga sprovodi u praksi, što brže ga ovaploćuje u stvarnosti, to temeljitije dokazuje da su već u samoj toj stvarnosti postojali svi elementi za rešenje zadatka koji je sebi postavio, za sprovođenje programa koji je izradio. Ovu kritiku Fojerbaha Marks je u opštim crtama formiilisao vrlo rano. Ako se udubite u tok njegove misli, lako ćete shvatiti na koji je način došao do svoje osnovne ideje, čije ga je razrađivanje dovelo do naučnog komunizma. Marks je izišao iz sredine nemačke inteligencije. S njome on i polemiše, da bi je uverio u neodrživost njenih starih parola. Mi se svi slažemo — govorio joj je on — da nemačka stvarnost koja nas okružuje, pa Pruska u kojoj se živi tako teško, u kojoj ne postoji ni sloboda misli ni sloboda predavanja — da ceo taj svet predstavlja nešto sasvim neprivlačno. Nema nikakve sumnje da taj svet treba da bude izmenjen, ako nećemo da nemački narod potone na dno te odvratne močvare. Ali na koji način može da bude izmenjen? — pita Marks. — On može da bude izmenjen samo onda ako se u tom nemačkom društvu nađe neka grupa, neka kategorija ljudi koji će svim uslovima svog opstanka biti zainteresovani za to da se taj svet izmeni. Marks razmatra redom razne grupe koje postoje u nemač­ kom društvu: plemstvo, činovništvo, buržoaziju. On dolazi do zaključka da čak buržoazija, za razliku od francuske buržoazije, koja je igrala krupnu revolucionarnu ulogu, nije sposobna da uzme na sebe ulogu klase osloboditeljke, klase koja bi izmenila ceo društveni sistem. Ali ako ne može buržoazija, koja onda druga klasa može da uzme na sebe tu ulogu? I Marks, koji je u to vreme neprekidno i pažljivo proučavao istoriju i savremeno stanje Engleske i Francuske, dolazi do zaključka da ta klasa može da bude samo proletarijat. Tako Marks još 1844. godine postavlja ovu osnovnu tezu: klasa koja može i mora uzeti ria sebe misiju oslobođenja čitavog nemačkog naroda, menjanja čitavog društvenog sistema, može biti samo proletarijat. Zašto? Zato što je to klasa ljudi u čijim se uslovima opstanka ovaplotilo sve zlo modernog buržoaskog društva. Ne postoji nijedna druga klasa koja bi na lestvid

46

društvenih klasa stajala niže od njega, koju bi pritiskivalo čitavo ostalo društvo kao što pritiska njega. D ok opstan ak svih drugih klasa počiva na privatnoj svojini, p ro le tarijat je lišen te svojine i nije zainteresovan za to da se p ostojeće društvo p o što-poto sačuva. P roletarijatu n edostaje jedino svest o njegovoj misiji, znanje, filozofija. A ko se on prožm e tom svešću, tom filozofijom , ako shvati sve uslove svog oslobođenja, ako shvati kakva mu je visoka uloga pala u deo, on će postati stožer čitavog oslobodi­ lačkog pokreta. T o je M arksovo osnovno gledište, gledište koje pripada isključivo njem u. Iako su veliki utopisti — Sen Sim on, F urje i naročito O ven — već obratili pažnju na „n a jm n o g o b ro jn iju i najsirom ašniju klasu44, na pro le tere, ipak su svi oni polazili od uverenja da je p ro le tarijat sam o klasa koja najviše pati, najsirom ašnija klasa, da se za njega treb a pobrinuti i da se o njemu m oraju brinuti više, prosvećene klase. U bedi p ro le tarijata oni su videli sam o b edu, a nisu opažali onu revolucionarnu stranu koju je u sebi krila beda, taj proizvod raspadanja buržoaskog društva. M arks je prvi istakao da p ro le tarijat nije sam o klasa koja pati, nego i aktivan borac protiv buržoaskog društva, da je to klasa koja se svim uslovim a svog opstanka p retv ara u jedino revolucionarnu klasu buržoaskog društva. Ovu ideju, koju je izložio još početkom 1844. godine, Marks je detaljnije razvio u delu koje je napisao zajedno s Engelsom. T o delo se zove „S veta p o ro d ica41 i posvećeno je njegovim bivšim suborcim a, braći B auer. D anas je već zastarelo — izišlo je početkom 1845 — ali se ne m ože reći da je zastarelo više nego izvesna dela P lehanova ili čak L enjina. U zm ite neku Plehanovljevu brošuru koja je izišla 1883. godine, ili čak neku Lenjinovu koja je izišla 1903. godine, i videćete da mladi čitalac koji je tek stupio u život neće bez dobrog kom entara razum eti gotovo ništa. Mi stari, kao ja i m oji vršnjaci, dobro se sećam o kraja 80-ih i početka 90-ih godina prošlog veka, znam o sve predstavnike književnih i revolucionarnih struja onog vrem ena, čak i onih najsitnijih. Z a vas su sva ta im ena gotovo nepoznata ili sasvim nepoznata, borba koju su vodili prvi ruski m arksisti popuno vam je nepoznata, i vi ravnodušno, a neki put i s dosadom , čitate stranice na koje mi najživlje reagujem o. U tom smislu je zastarela i knjiga „Sveta porodica44, koju je napisao uglavnom M arks. U isto vrem e ona je živa i živi svom punoćom života za onog ko jasno zamišlja N em ačku iz početka 40-ih godina prošlog veka s ogorčenom borbom raznih intelek­ tualnih i društvenih struja. U toj knjizi M arks oštro ismeva sve pokušaje nem ačke inteligencije da se ili okrene od p roletarijata ili da se zadovolji dobrotvornim društvim a koja treba da tom

47

proletarijatu ukazuju pomoć. Marks ponovo razjašnjava nemač­ koj inteligenciji revolucionarni značaj proletarijata, koji je nekoliko meseci pre toga, u ustanku šleskih tkača, pokazao da se u odbrani svojih životnih interesa ne zaustavlja ni pred ustankom. Već u toj knjizi Marks ističe i sledeće momente svog novog pogleda na svet. Proletarijat je posebna klasa zato što je društvo u kome živi klasno društvo. Nasuprot proletarijatu stoji buržoa­ zija, radnika eksploatiše kapitalist. Ovde se nameće novo pitanje. Otkud su se pojavili kapitalisti? Koji su uzroci izazvali ovo eksploatisanje najamnog rada od strane kapitala? . Trebalo je ispitivati to društvo, osnovne zakone njegovog razvitka i opstanka. I opet Marks ostavlja daleko za sobom Fojerbaha, kojeg je uopšte malo interesovalo pitanje razvitka društvenih odnosa, koji je u tom pogledu stajao znatno niže od svog učitelja Hegela, jer je Hegel pažljivo ispitivao, na svoj idealistički način, zakone razvitka građanskog' društva. . Već u toj knjizi Marks ističe da u istoriji datog perioda ne možemo ništa shvatiti ako ne znamo stanje industrije, ako nam nisu poznati neposredni uslovi proizvodnje, materijalni uslovi života čoveka, oni odnosi koji nastaju među ljudima u procesu zadovoljavanja materijalnih potreba. Otada Marks počinje da intenzivno radi na tom pitanju. Posle ćemo videti do čega je došao u toku iduće dve godine, još pre revolucije od 1848. godine. Marks se baca na proučavanje političke ekonomije, da bi bolje razumeo ceo mehanizam ekonomskih odnosa savremenog dništva. Ali Marks je bio ne samo filozof koji želi da objasni svet, on je bio revolucionar koji hoće da ga izmeni. Teoretski rad je kod njega išao naporedo s praktičnim radom. Idući put ću vas upoznati na koji je način u toku dve i po godine, u procesu najnemilosrdnije frakcijske borbe, Marks, zajedno s Engelsom, stvorio onu organizaciju, Savez komunista, na Čije je traženje napisao „Komunistički manifest*4.

48

ČETVRTO P R E D A V A N JE KRITIKA UOBIČAJENIH POGLEDA NA ISTORIJU SAVEZA KOMUNISTA. MARKS KAO ORGANIZATOR. BORBA S VAJTLINGOM. OSNIVANJE SAVEZA KOMUNISTA. „KOMUNISTIČKI MANIFEST*1. POLEMIKA S PRUDONOM

Drugovi, prošli put smo došli upravo do onog perioda u kome je Marks formulisao gledište za koje se s potpunom sigurnošću može reći da ga je u istoriji društvene i političke misli XIX veka on formulisao prvi. Vama je već poznato da se Marks koristio svom naukom i svom filozofijom onog vremena. Uticaja koji je na njega vršila socijalistička misao dotakao sam se samo ovlaš, jer se taj uticaj pojavljuje nešto kasnije. Danas ću govoriti o sasvim drugom pitanju. Prošli put sam obećao da ćemo razmotriti Marksovu delatnost ukoliko je reč o njegovom učestvovanju u stvaranju organizacije Saveza komunista, na čije je traženje napisan „Manifest komunističke partije*4. Obećao sam vam da ću izlagati biografiju Marksa i Engelsa služeći se njihovim metodom. I evo šta treba da vam kažem. Pošto sam analizirao sve podatke koji se mogu naći u delima Marksa i Engelsa o pitanju istorije Saveza komunista, došao sam do zaključka da svedočanstva Marksa i Engelsa o toni pitanju ne mogu da izdrže strogu kritiku. Za života Marks se samo jedanput dotakao te istorije u jednom od svojih dela koje se vrlo malo čita. To je „Gospodin Fogt*4 — knjiga koja je izašla 1860. godine. Marksu se u njoj potkrao veći broj grešaka. S istorijom Saveza komunista ljudi se obično upoznaju iz kratke skice koju je napisao Engels 1885. godine. Zahvaljujući Engelsu, stvar se prikazuje ovako: Živeli su Marks i Engels, dva nemačka filozofa i političara, koji su morali da napuste Nemačku, živeli su u Francuskoj, živeli u Belgiji, pisali učene knjige koje su privukle na sebe pažnju inteligencije, a kasnije dospele u ruke radnika. Jednog lepog dana radnici su se obratili toj dvojici naučnika, koji su sedeli u svom kabinetu, ne mešajući se u svu tu prljavu praktičnu delatnost, već ponosno Čekajući, kao što i dolikuje čuvarima naučne misli, dan kad će im radnici doći. Oni su taj dan i dočekali: radnici su došli i pozvali Marksa i Engelsa u svoj Savez. Marks LEngels su izjavili da će u Savez stupiti tek onda 4 Marks i Engels

49

kad bude primljen njihov program. Radnici su pristali, organizovali su Savez komunista i pre svega zatražili od Marksa i Engelsa da napisu „Manifest komunističke partije“ . Radnici koji su to učinili pripadali su Savezu pravednih, o kome sam govorio u svom prvom predavanju u vezi s istorijom radničkog pokreta u Francuskoj i Engleskoj. Istakao sam da je taj Savez pravednih stvoren u Parizu i da je teško postradao posle neuspelog blankističkog ustanka od 12. maja 1839. Rekao sam da su posle tog poraza članovi Saveza pravednih otišli u London. Među njima je bio Karl Šaper, koji je u februaru 1840. osnovao Radničko prosvetno društvo. Da biste imali jasniju predstavu o tome kako se ta istorija obično prikazuje, pročitaću vam odgovarajuće mesto iz brošure U . Steklova o Marksu. „Živeći u Parizu, Marks je održavao lične veze s rukovodio­ cima Saveza pravednih, koji se sastojao od nemačkih političkih emigranata i zanatlija, ali nije stupao u nj zbog toga što program Saveza, obojen idealističkim i buntovničkim duhom, nije mogao da ga zadovolji. No postepeno se u redovima Saveza vršila evolucija, približavajući ga pogledima Marksa i Engelsa, koji su, putem usmenih i pismenih veza, a takođe i preko štampe, uticali na političke poglede članova Saveza. U izuzetnim slučajevima oba prijatelja saopštavali su putem litografisanih cirkulara svoje pogle­ de licima s kojima su se dopisivali. Posle raskida s buntovnikom Vajtlingom i sistematskom „oštrom kritikom Tđavih teoretičara", teren za stupanje Marksa i Engelsa u Savez bio je pripremljen. Na prvom kongresu Saveza, koji je uzeo ime Savez komunista, prisustvovali su Engels i Vilhelm Volf, a na drugom kongresu, krajem novembra 1847, prisustvovao je i Marks. Kongres je, saslušavši Marksov govor, u kome je Marks izlagao nov socijalistič­ ki pogled na svet, poverio njemu i Engelsu da izrade program Saveza. Tako se pojavio čuveni „Komunistički manifest".“

Drug Steklov samo ponavlja ono što je pisao Mering, a Mering ponavlja ono što nam priča sam Engels. A Engelsu ne možemo da ne verujemo, jer ko može da istoriju nekog pothvata ili dela ispriča bolje od onog ko je lično učestvovao u njegovom organizovanju. Pa ipak, i prema rečima Engelsa moramo se odnositi kritički, već zbog toga što je on svoju skicu pisao gotovo četrdeset godina posle događaja koje opisuje. U tako velikom razmaku vremena lako se nešto i zaboravi, naročito kad čovek piše u potpuno drugim uslovima i u potpuno drugom raspolo­ ženju. _ Mi raspolažemo s drugim činjenicama, koje se nikako ne slažu s maločas ispričanom pričom. Marks i Engels nisu uopšte bili takvi čisti teoretičari kakvim ih prikazuje, recimo, drug Steklov. Naprotiv, čim je Marks došao do gledišta d a se onaj ko

50

smatra da je potrebno izmeniti postojeći društveni poredak može osloniti samo na radničku klasu, na proletarijat, koji u samim uslovima svog života nalazi sve pobude, sve stimule koji ga guraju u borbu protiv tog poretka — čim je Marks došao do tog gledišta, on je pošao u radničku sredinu, on je, zajedno sa svojim prijateljem, nastojao da prodre u sva mesta, u sve organizacije gde su radnici već bili izloženi drugim uticajima. A takve organizacije su tada već postojale. Da vidimo koje. U svom izlaganju istorije radničkog pokreta došao sam do početka 40-ih godina XDC veka. Savez pravednih je posle poraza u maju 1839. prestao da postoji kao centralna organizacija. U svakom slučaju, od 1840. godine ne nalazimo više nikakvih tragova njegovog postojanja ili njegove aktivnosti. Ostali su samo pojedini kružoci koje su organizovali bivši članovi Saveza pravednih. O jednom od takvih kružoka, osnovanom u Londonu, već smo govorili. Drugi članovi Saveza pravednih pobegli su u Švajcarsku. Najveći autoritet među njima uživao je Vilhelm Vajtling. Krojač po zanimanju, jedan od prvih nemačkih revolucio­ nara iz sredine zanatskog proletarijata, Vajtling je, kao i mnoge nemačke zanatlije tog vremena, prelazio iz grada u grad i već 1835. godine dospeo u Pariz, ali se tek 1837. godine nastanio tamo za duže vreme. Tamo je postao član Saveza pravednih i upoznao se s učenjima Lamenea, predstavnika hrišćanskog socijalizma, Sen Simona i Furjea, tamo se sreo i sa Blankijem i njegovim sledbenicima. Krajem 1838. on je, na traženje svojih drugova, napisao brošuru „ČOvečanstvo kakvo jeste i kakvo treba da bude“, u kojoj je već zastupao ideje komunizma. U Švajcarskoj je Vajtling, posle neuspelih pokušaja da vrši propagandu među samim Švajcarcima, zajedno s nekim drugovi­ ma počeo da organizuje kružoke među nemačkim radnicima i emigrantima. Godine 1842. objavio je svoje glavno delo ,,Garantije harmonije" i slobode**. U njemu je detaljnije razvio poglede koje je izneo još 1838. godine. Neću se zadržavati na izlaganju njegovih pogleda. Od drugih utopista svog vremena Vajtling se razlikovao — i u tome se ispoljavao uticaj Đlankija — po tome što nije verovao u miran prelaz ka komunizmu putem ubeđivanja. Naprotiv, novo društvo, čiji plan je Vajtling izradio u svim pojedinostima, moći će da se ostvari samo putem nasilja. Što pre razrušimo postojeće društvo, to pre ćemo osloboditi narod. Najbolje sredstvo za to: dovesti postojeći društveni haos do krajnjih granica. Ukoliko gore, utoliko bolje! Najpouzdanijim revolucionarnim elementom koji bi mogao da sruši to društvo Vajtling je smatrao lumpenproletarijat, ukliučujuću tu čak i razbojnike. U Švajcarskoj se s Vajtlingom i njegovim učenjem upoznao

51

i naš Bakunjin, koji je već tada usvojio neke od maločas izloženih ideja. Kad je Vajtling u proleće 1843. bio uhapšen u Cirihu i kad je protiv njega i njegovih sledbenika pokrenut sudski postupak, bio je kompromitovan i naš Bakunjin, koji je od tog vremena postao emigrant. Posle izdržanog zatvora Vajtling je u maju 1844. proteran u Nernačku. Posle svakojakih muka i nevolja pošlo mu je za rukom da se preko Hamburga prebaci u London, gde je dočekan vrlo svečano. Njemu u čast bio je organizovan velildjniting, na kome su, pored engleskih socijalista i čartista, učestvovali i nemački i francuski emigranti. Taj prvi veliki međunarodni miting u Londonu pobudio je Šapera da u oktobru 1844. organizuje međunarodno društvo pod imenom Društvo demokratskih prija­ telja svih naroda. Cilj toga društva bilo je zbliženje revolucionara svih narodnosti, učvršćenje bratstva među narodima, izvoievanje socijalnih i političkih prava. Na čelu društva bili su Saper i njegovi najbliži prijatelji. Vajtling, koji je ostao u Londonu skoro godinu i po dana, uživao je u početku veliki autoritet i u londonskom radničkom društvu, u kome su se vodile strasne diskusije o svakojakim temama u vezi s „tekućim momentom4*. Ali vrlo brzo naišao je u njemu na jaku opoziciju. Njegovi stari drugovi, kao Šaper, Bauer i Mol, uspeli su da se u međuvremenu dobro upoznaju s engleskim radničkim pokretom i s učenjem Ovenovim. Već smo videli da za Vajtlinga proletarijat nije bio posebna klasa s posebnim klasnim interesima. Proletarijat je bio samo deo siromašnog, ugnjetenog stanovništva, a među tom sirotinjom Vajtling je isticao, kao najrevolucionarniji element, lumpenpro­ letarijat. On se još uvek zanosio idejom da su razbojnici, banditi — jedan od najpouzdanijih elemenata u borbi protiv postojećeg društva. Propagandi nije pridavao nikakav značaj. Buduće društvo Vajtling je zamišljao kao komunističko društvo u kome rukovodstvo pripada maloj grupi mudrih ljudi. A da bi na svoju stranu privukao mase, smatrao je da treba uzeti u pomoć religiju. Hrista je pretvorio u preteču komunizma, a komunizam prikazivao kao hrišćanstvo koje je oslobođeno od svih kasnijih primesa. Da bismo lakše razumeli neslaganja koja su docnije izbila između njega, s jedne strane, i Marksa i Engelsa, s druge strane, treba se setiti da je Vajtling bio vrlo sposoban radnik, samouk sa neobičnim književnim talentom, ali i sa svim manama takvih samouka. Samouk vazda nastoji da svojom glavom smisli nešto ekstra novo, pri čemu mu se Često događa da s velikim utroškom energije otkriva već davno otkrivenu Ameriku. Samouk je u

52

stanju da traži nekakav p erp etu u m m obile, on bi hteo da izume nekakav levak m udrosti pom oću kojeg bism o čoveka za tren oka mogli učiniti učenim . V ajtling je, eto, spadao u red takvih samouka. H teo je da p ronađe takav sistem učenja koji bi omogućavao ljudim a da za najkraće vrem e savladaju svaku nauku. H teo je da izmisli opšti jezik. K arakteristično je da je i drugi sam ouk-radnik, P rudon, s kojim ćem o se još sresti, takođe radio na rešavanju tog zadatka. K od V ajtlinga se ponekad teško moglo razabrati čem u je davao p red n o st, do čega m u je više bilo stalo: do svog kom unizm a, ili do univerzalnog jezika. K ao pravi prorok, on nije trp e o nikakvu kritiku, a naročito nepoverenje gajio je prem a ljudim a od knjige, koji su se vrlo skeptički odnosili prem a njegovoj om iljenoj ideji. G odine 1844. V ajtling je spadao u red n ajpopularnijih i najpoznatijih ljudi ne sam o m eđu nem ačkim radnicim a nego i među nem ačkom inteligencijom . O vde im am o k arakterističan opis susreta čuvenog krojača s čuvenim pesnikom H ajneom , iz pera samog H ajnea. „Što je bilo naročito u vredljivo za m oj p o n o s, to je p otp u n o odsustvo p oštovanja prem a m eni od strane tog čoveka kad je sa mnom razgovarao. N ije sk in u o kapu i, d ok sam ja stajao pred njim, on je sed eo na klupi podigavši d esn o k o le n o d o sam e brade; drugom rukom staln o je trljao to k o le n o iznad zglob a. O vu p ozu , koja je odavala savršeno n ep oštovan je, sm atrao sam u p očetk u za naviku stečen u u krojačkom zan atu , ali m e on razuverio. Kad sam ga upitao zašto sve vrem e trlja k olen o, rekao mi je ravnodušnim glasom , kao da je reč o najob ičnijoj stvari, da su ga u raznim nem ačkim zatvorim a držali u lancim a; ali p ošto je gvozd en a alka ok o k olena često bila tesna, ostao m u je svrab ež koji ga prim orava da trlja k olena. . . Priznajem da sam ustuk n uo n ek olik o koraka kad mi je krojač pričao, sa svojom n eprijatnom fam ilijarnošću, takve priče o tam ničkim lancim a. . . Č udnih li p rotivrečnosti u srcu čovečjem . Ja, koji sam jedn om u M insteru s p ijetetom celivao relikvije krojača Jana L ajd en skog — i lance k oje je n osio, i klešta kojim a su ga m učili, ja, koji sam gajio od uševljen kult p ok ojn og krojača, osećao sam sad neod oljivu od vratnost prem a živom krojaču, čoveku koji je bio ap ostol i m učenik o n e iste stvari za koju je stradao i Jan L ajd en ski.44

Iako nam H ajne u tom opisu ne izgleda naročito sim patično, ipak vidimo da je na pesnika, koga su njegovi poštovaoci razmazili, V ajtling učinio dubok utisak. Ali revolucionar je lako mogao uočiti u H ajneu aristokrata misli i um etnosti, koji s radoznalošću, m ada ne i bez izvesne averzije, gleda tip borca koji je njemu tuđ. S istom takvom pukom radoznalošću posm atrali su nekad i naši pesnici člana borbenog odreda ili boljševika. Sasvim drukčije se prem a V ajtlingu odnosio takav intelektualac kao što

53

je Marks. Za njega je Vajtling bio talentovan tumač težnji onog proletarijata čiju je istorijsku misiju sam Marks nedavno bio formulisao. Evo šta je Marks pisao o Vajtlingu pre nego što se s njim upoznao. „Gde može (nemačka) buržoazija, uključujući ovamo njene filozofe i književnike, pokazati u pitanju emancipacije buržoazije političke emancipacije — na rad koji bi bio sličan Vajtlingovim „Garantijama harmonije i slobode"? Ako uporedimo suvu i plašljivu osrednjost nemačke političke literature s ovim besprimernim i sjajnim debitovanjem nemačkih radnika, ako ove džinovske dečje cipele proletarijata uporedimo s kepeckom veličinom iznošenih političkih cipela buržoazije, sudoperi će se morati predskazati kao da će u budućnosti biti atletska figura." Potpuno je prirodno da su i Marks i Engels morali tražiti priliku da se upoznaju s Vajtlingom. Znamo da su se oba prijatelja već u leto 1845. za vretne svog kratkog putovanja u Englesku — a u to vreme je Vajtling još živeo u Londonu — upoznali s engleskim čartistima i nemačkim emigrantima. Da li su se sretali i s Vajtlingom, ne znamo pouzdano. U tešnje veze stupili su s njime tek početkom 1846. godine, kad je Vajtling došao u Brisel, gde se Marks nastanio kad su ga početkom 1845. godine proterali iz Francukse. Marks se već tada bio potpuno predao organizacionom radu. Brisel je pružao svu zgodu za to. Belgija je bila prolazna stanica između Francuske i Nemačke. Nemački radnici i nemački intelektualci koji su polazili u Pariz uvek su po nekoliko dana provodili u Briselu. Odatle se rasturala, krijumčarenjem, ilegalna literatura po celoj .Nemačkoj. Među radnicima koji su se privremeno nastanili u Briselu bilo je i nekoliko vrlo talentovanih ljudi. Na taj način Marks je uskoro mogao izneti ideju o sazivanju kongresa svih komunista radi stvaranja prve opštekomunističke organizacije. Kongres se imao održati u belgijskom gradu Vervjeu, koji se nalazio bliže nemačkoj granici i u koji su nemački komunisti mogli najlakše da dođu. Ja nisam mogao utvrditi da li je taj kongres stvarno održan, ali sve pripreme za njega Marks je zamislio mnogo pre nego što su im, po Engelsovim rečima, iz Londona došli delegati Saveza pravednih s pozivom da stupe u njega. Razume se, Marks i Engels su smatrali za osobito važno da privuku i one kružoke koji su se nalazili pod jakim uticajem Vajtlinga. Oba su činili velike napore da se s njime slože na zajedničkoj platformi. Međutim, cela stvar se završila raskidom. Srećan slučaj je hteo da nam je istoriju tog rascepa ispričao jedan naš sunarodnik, koji je tada, na putu za Francusku, takođe svraćao u Brisel. Taj sunarodnik je ruski kritičar P. Anjenkov,

54

koji je nekad bio poštovalac M arksov, ali se vrlo brzo izlečio od svih revolucionarnih sklonosti.

Anjenkov, koji je bio u Briselu baš u proleće 1846, ostavio nam je interesantan opis, u kome ima poprilično laži, ali ima i izvestan deo istine. On nas obaveštava o jednom sastanku na kome je došlo do žestoke prepirke između Marksa i Vajtlinga. Iz tog opisa doznajemo da je Marks, lupajući pesnicom po stolu, vikao Vajtlingu: „Neznanje nije nikad i nikome pomagalo ni donosilo koristi44. Ovo je potpuno verovatno kad se setimo da je Vajtling, kao i naš Bakunjin, bio protiv propagandističkog pripremnog rada, govoreći da su siromasi uvek spremni na revoluciju, da se zato revolucija može izvršiti u svakom momen­ tu, samo ako postoje odlučni vođi. Iz jednog pisma samog Vajtlinga u kome govori o tom sastanku znamo da je Marks isticao sledeće tačke: da je potrebno izvršiti čišćenje u redovima komunista, podvrći kritici sve rđave teoretičare, odreći se svakog socijalizma koji se oslanja samo na lepa osećanja; da ostvarenju komunizma mora prethodi­ ti epoha u kojoj će na vlasti biti buržoazija. Prema tome, neslaganja između Marksa i Engelsa, s jedne strane, i Vajtlinga — s druge, svodila su se gotovo na ista neslaganja koja među ruskim revolucionarima susrećemo 40 godina docnije. U maju 1846. došlo je do definitivnog rascepa, Vajtling je uskoro otputovao, opet preko Londona, u Ameriku, gde je ostao do revolucije od 1848. Marks i Engels su, uz pomoć ostalih drugova s kojima su se u to vreme zbližili, nastavili da se bave organizacionim radom. U Briselu su osnovali „Radničko prosvetno društvo44, u kome je Marks držao radnicima predavanja iz političke ekonomije. Osim intelektualaca, među kojima su se isticali Vilhelm Volf — kome je Marks kasnije posvetio prvi tom „Kapitala44 — i Jozef Vajdemajer, u Briselu su živeli Stefan Bom, Valau, Zajler i drugi radnici. Oslanjajući se na tu organizaciju, Marks i Engels su, pomoću drugova koji su odlazili iž Brisela, nastojali da uspostave i učvrste veze s kružocima koji su postojali u Nemačkoj, u Londonu, Parizu, u Švajcarskoj. Engels je obavljao taj posao u Parizu. Broj onih koji su se priklanjali novim pogledima Marksa i Engelsa postepeno je rastao. Tada je Marks, da bi ujedinio sve komunističke elemente, smislio sledeći plan. Umesto nacionalne, čisto nemačke organizacije, osniva se međunarodna organizacija. U početku treba stvoriti grupu, ćeliju zbliženijih komunista u Briselu, Parizu i Londonu. Po Marksovoj zamisli, ove grupe imale su da iz svoje sredine izaberu komitete koji će održavati veze s drugim komunističkim organizacijama. Tako su se

55

pripremale tešnje veze s drugim zemljama:i stvarao teren za njihovo buduće međunarodno ujedinjenje. Ti komiteti su, na Marksov predlog, nazvani komunistički komiteti za veze (korespondentski komiteti). Budući da su istoriju nemačkog socijalizma i radničkog pokreta pisali publicisti i novinari, koji su često morali da pišu dopise i čak da budu članovi dopisničkih biroa ili biroa za štampu, oni su odmah zaključili da „korespondentski komiteti44 nisu bili ništa drugo do obični biroi korespondenata, dopisnika. Izlazilo je da su Marks i Engels odlučili da u Briselu osnuju korespondentski, dopisnički biro, iz kojeg bi odašiljali litografisane dopise. Ei, kao što je pisao Mering u poslednjem svom delu o Marksu: ,,U naknadu za to što nisu imali vlastiti organ, Marks i njegovi prijatelji služili su se štampanim ili litografisanim cirkularnim pismima. .. U isto vreme nastojali su da uspostave stalne korespondentske veze među glavnim mecima u kojima su živeli komunisti. Takvi korespondentski biroi postojali su u Briselu i Londonu, a trebalo je da se jedan osnuje i u Parizu. Marks je pisao Prudonu, moleći ga za saradnju.44 Međutim, dovoljno je da pažljivije pročitamo Prudonov odgovor, pa ćemo videti da je tu u pitanju nešto što nije nimalo nalik na obični korespondentski biro. A ako se setimo da se ta prepiska vodila u leto 1846, onda moramo doći do zaključka da su mnogo pre nego što su iz Londona došli k Marksu s predlogom da stupi u Savez pravednih (koji tada nije više ni postojao) postojale i u Londonu, i u Briselu, i u Parizu neke organizacije, za koje je inicijativa, nesumnjivo, poticala od Marksa. Setite se sada što sam vam govorio o londonskom korespondentskom društvu, koje je 1792. godine organizovao Tomas Hardi. Sličnu organizaciju predstavljali su i korespondentski komiteti koje je organizovao jakobinski klub kad mu je bilo zabranjeno da u provinciji organizuje svoje podružnice. Poredeći sve ove činjenice, još davno sani došao do zaključka da je Marks, osnivajući svoja društva, imao u vidu baš korespondentske komitete. I stvarno, pokazalo se da u drugoj polovini 1846. godine postoji već potpuno organizovan korespondentski komitet u Briselu, koji igra ulogu centralnog komiteta kome se šalju izveštaji. U njemu je svega desetak ljudi, od kojih su nekolicina radnici. Već imate pariški komitet, koji je organizovao Engels i koji aktivno radi među nemačkim zanatlijama; imate londonski komitet, na čijem čelu stoje Šaper, Bauer i onaj Mol koji posle pola godine dolazi u Đrisel da tobože pozove Marksa da stupi u

56

Savez pravednih. Međutim, kao što se vidi iz pisma (od 2. januara 1847), koje sam ja lično predao Meringu, Mol nije došao u ime Saveza pravednih, nego u ime komunističkog korespondentskog komiteta u Londonu, da podnese izveštaj o stanju stvari u londonskom društvu. Tako sam došao do zaključka da priča o osnivanju Saveza komunista, koja, zahvaljujući Engelsu, još i danas putuje iz jedne knjige u drugu, nije drugo do legenda koja ne može da izdrži kritiku. Ceo veliki pripremni rad, koji je uglavnom izvršio Marks, u mnogome podseća na rad koji su prvi ruski socijalde­ mokrati vršili 50 godina kasnije kad su nastojali da ujedine već postojeće organizacije, samo s tom razlikom što su ulogu korespondentskih komiteta igrale organizacije ,,Iskre“, dok su ulogu raznih radničkih društava u kojima su radili komunistički emisari igrali razni savezi i komiteti u koje su nastojali da prodru agenti ,,centra“, da bi ih privukli na svoju stranu. Ceo taj organizacioni rad Marksovi istraživači su potpuno gubili iz vida, pretvarajući Marksa u kabinetskog mislioca. Oni su, na taj način, prevideli ulogu Marksa kao organizatora, prevideli su jednu od najinteresantnijih crta njegove ličnosti. Ako ne budemo znali ulogu koju je Marks — naglašavam: Marks, a ne Engels — igrao već u drugoj polovini 40-ih godina kao rukovodilac i inspirator čitavog tog pripremnog rada, nećemo moći razumeti ni onu krupnu ulogu koju je kao organizator igrao kasnije, godine 1848— 1849. i u eposi I internacionale. Verovatno da je posle Molovog puta u Brisel, kad se Marks uverio da se većina Londonjana već oslobodila Vajtlingovog uticaja, na inicijativu briselskog komiteta bilo odlučeno da se kongres održi u Londonu, kao najzgodnijem mestu. Počela je pretkongresna diskusija, borba između raznih struja. Najgore su stajale stvari u Parizu, gde je radio Engels. Kad čitaš njegova pisma iz Pariza, kao da se prenosiš u našu nedaleku prošlost. Toliko neverovatno frakcijska borba, koju on opisuje, liči na naše diskusije o platformama. Jednu platformu brani Grin, koji je predstavljao takozvani nemački ili „istinski" komunizam, čiju lošu karakteristiku nalazimo u „Komunističkom manifestu", drugu — Engels. Pri tome su se, kao što i priliči dobrim praktičarima, brinuli — ništa gore nego u Zamoskvoreckom i Baumanovom rejonu — da ne propadne ni jedan gjas. I baš kao što se i našem rejonskom rukovodiocu, tako se i Engelsu čini da je izvojevao pobedu, o kojoj tako trijumfalno saopštava briselskom komitetu, ne samo zato što mu je uspelo da ubedi kolebljive nego i zato što je ovde „nadmudrio", a tamo vešto „podvalio". Kongres je održan u leto 1847. u Londonu. Marks nije

57

prisustvovao. Predstavnik Brisela bio je Vilhelm Volf. Engels je predstavljao pariške komuniste. Delegata je bilo malo, ali to nije nikoga zbunjivalo. Vi znate, drugovi, da je 1898. godine, kad je osnovana SDRPR, na kongresu u Minsku bilo svega osam ili devet ljudi — predstavnika tri-četiri organizacije. Odlučeno je bilo da se radi ujedinjenja stvori Savez komunista. Ne reorganizovani Savez pravednih, kako uverava Engels, zaboravivši da je bio predstavnik pariškog korespondentskog komiteta, koji je on sam organizovao. Bio je usvojen Statut čiji je prvi paragraf jasno i određeno formulisao osnovnu ideju revolucionarnog komunizma. „Svrha Saveza je obaranje buržoazije, vlast proletarijata, ukidanje starog, na klasnim suprotnostima zasnovanog, buržoaskog društva i osnivanje novog društva bez klasa i bez privatne svojine.4*

Organizacioni statut je primljen s tim da bude podnesen pojedinim komitetima na diskusiju i tek na idijćem kongresu usvojen s izmenama i dopunama koje se pokažu kao potrebne. Organizacija se zasnivala na principu „demokratskog centralizma“ — ovaj termin je vama dobro poznat iz naših diskusija. Od pojedinih članova tražilo se ispovedanje komuni­ zma i život koji odgovara ciljevima Saveza. Određena grupa članova obrazuje osnovnu jedinicu organizacije, njenu ćeliju. Osnovna jedinica zvala se opština. Opštine su sačinjavale okruge sa svojim okružnim komitetima. Razni okruži jedne zemlje bili su ujedinjeni pod rukovodstvom posebnog rukovodećeg okruga, čije su se kompetencije prostirale na celu tu zemlju. Rukovodeći okruži bili su odgovorni Centralnom komitetu. Uopšte uzev, ovakva organizacija postala je kasnije obrazac za sve komunističke partije radničke klase u početnim stadijima njihovog razvitka. Ona je imala jednu osobenost koja je kasnije nestala, mada je kod nemačkih drugova susrećemo do početka 70-ih godina. Centralni komitet Saveza komunista nije se birao na kongresu. Njegove kompetencije, kao glavnog rukovodećeg centra, prelazile su na okružni komitet onog grada koji je na kongresu određen kao sedište Centralnog komiteta. Prema tome, ako je na kongresu kao sedište Centralnog komiteta bio određen London, onda je organizacija londonskog okruga birala Central­ ni komitet od najmanje 5 članova. Ovo je obezbeđivalo tesnu vezu Centralnog komiteta s jednom velikom nacionalnom organizacijom. Isti tip organizacije susrećemo kasnije kod Nemaca, kako u Nemačkoj tako i u Švajcarskoj. Kod njih je Centralni komitet uvek bio vezan za izvestan grad, koji se određivao na kongresu i nosio ime „vodećeg**, avangardnog . grada.

58

Na kongresu je ta k o đ e bilo odlučeno da se izradi nacrt komunističkog „Ispovedanja v e re “ , koji je treb alo da postane program Saveza. Poje'dini okruži im ali su da podnesu svoje nacrte do idućeg kongresa. O sim toga, bilo je odlučeno da se pristupi izdavanju p opularnog časopisa. T o je prvi poznati nam radnički organ koji je otv o ren o uzeo ime „kom unistički11. Na prvoj strani im ao je — ne zaboravite da je izišao pola godine pre „Komunističkog m anifesta11 — parolu: „P ro le teri svih zem alja, ujedinite se!11 Sam časopis je je d n a v an red n a retk o st. M eni su poznata svega tri prim erka. O vaj koji im am u ruci našao sam 1912. godine i opisao u jednom članku još 1914. godine, drugi primerak našao je kasnije M aje r u berlinskom policijskom arhivu i opisao ga 1919. godine, a tu skoro je p rofesor G rinberg našao treći prim erak i objavio ga u posebnoj brošuri. Prvi broj bio je ujed n o i poslednji. Č lanke su napisali uglavnom predstavnici Sveza kom unista koji su živeli u L ondonu i sami su ih složili. U vodnik je pisan vrlo p o p ularno. Jed n o stav ­ nim rečima ukazuje na osobenosti nove kom unističke organizaci­ je po kojim a se ona razlikuje od V ajtlingovih organizacija i od francuskih organizacija. O Savezu p ravednih ni slovca. S pecija­ lan članak posvećen je francuskom kom unistu K abeu, piscu poznate utopije „ Ik a rija 11. G odine 1847. K abe je razvio živu agitaciju u nam eri da sakupi ljude koji bi bili voljni da se presele u A m eriku, da bi tam o, n a 'jo š n etak n u to m zem ljištu, stvorili komunističku koloniju nalik na onu koju je opisao u svom romanu „Ik arija11. K abe je čak putovao u L ondon specijalno zato da bi privukao tam ošnje kom uniste na svoju stranu. Č lanak iscrpno kritikuje taj plan i p rep o ru ču je radnicim a da ne napuštaju kontinent, je r će sam o u E vropi biti uveden kom uni­ zam. T u je još jedan veliki članak koji je , po m om mišljenju, napisao Engels. Časopis se završava političkim i socijalnim pregledom koji je, nesum njivo, napisao delegat briselskog komiteta na kongresu — V ilhelm Volf. K rajem novem bra 1847. održan je u L ondonu drugi kongres Saveza kom unista. O vog p u ta bio je prisutan i M arks. Još pre nego što je pošao u L ondon, Engels m u piše iz Pariza da je napisao nacrt „Ispovedanja v ere11, ali sm atra da je celishodnije nazvati ga „K om unistički m anifest11. M arks je, verovatno, doneo na kongres svoje teze. R azum e se, stvar nije išla tako glatko kako to prikazuje drug Steklov. N a kongresu su vođene žestoke diskusije. D ebate su trajale nekoliko dana, i M arksa je stalo mnogo m uke da ubedi većinu u pravilnost novog program a. Program je u glavnim crtam a bio usvojen, i kongres je vi ime Saveza kom nista poverio M arksu — naglašavam M arksu — da napiše manifest. N e ispovedanje vere, nego m anifest, kao što je

59

predložio već Engels. Istina, Marks se pri pisanju „Manifesta" konstio i nacrtom koji je napisao Engels. Ali političku odgovor­ nost za „Manifest44 nosio je pred Savezom samo Marks. I što „Manifest44 daje utisak skladnog i iz jednog komada čelika izlivenog spomenika, on to daje baš zahvaljujući tome što ga je pisao Marks sam. Razume se, u „Manifest44 su ušle misli koje su Marks i Engels izradili zajednički, ali njegova osnovna misao* kao što je to vazda naglašavao i sam Engels, pripada isključivo Marksu. „Osnovna misao, koja čini srž „Manifesta44, pripada Marksu. Ta je misao u ovome: da u svakoj istorijskoj epohi vladajući način privredne proizvodnje i razmene i društvena struktura koja nužno iz nje proizilazi sačinjava osnovicu na kojoj se izgrađuje politička i intelektualna istorija te epohe i pomoću koje se ova jedi­ no može objasniti; da je prema tome cela istorija čovečanstva (od ukidanja primitivnog rodovskog poretka sa njegovom za­ jedničkom svojinom zemlje) bila istorija klasnih borbi, borbi između eksploatisanih i eksploatatorskih, vladajućih i potčinjenih klasa; da istorija tih klasnih borbi predstavlja jedan red u razvitku, i da je u tome redu sada dostignut stupanj u kome eksploatisana i ugnjetena klasa — proletarijat — ne može da postigne svoje oslobođenje ispod jarma eksploatatorske i vladajuće klase — buržoazije — a da u isto vreme ne oslobodi jednom zanavek celo društvo od svake eksploatacije i svakog ugnjetavanja, od svih klasnih razlika i klasnih borbi.44

Istakao sam ovu okolnost da biste znali, kao što je to znao i Savez komunista i Engels, da je glavni posao u izradi novog programa pao u deo Marksu, da je pisanje „Manifesta44 bilo povereno baš Marksu. Mi imamo jedno interesantno pismo, koje najbolje potvrđuje ovu činjenicu. Ono je interesantno još i po tome što baca zanimljivu svetlost na odnose između Marksa i stvarno radničke organizacije, s njenom sklonošću da na »inte­ lektualca44 gleda samo kao na majstora za formulisanje. Nije izvršio porudžbinu, daćemo je drugome. Da biste bolje razumeli pismo, dodajem da je na kongresu, po Statutu, kao sedište Centralnog komiteta bio određen London, pa je prema tome Centralni 'komitet izabrala londonska organizacija. Pismo koje ću vam sad pročitati poslao je Centralni komitet 26. januara Okružnom komitetu u Briselu da ga ovaj preda Marksu. Ono sadrži Rezoluciju CK donetu 24. januara. „Centralni komitet stavlja ovime u dužnost Okružnom komitetu u Briselu da saopšti građaninu Marksu da će, ako Manifest komunističke partije, čije je sastavljanje na poslednjem. kongresu on uzeo na sebe, ne bude poslat u London do utorka 1., februara ove godine, protiv njega biti preduzete dalje mere. U

60

slučaju da građanin Marks ne svrši posao, Centralni komitet zahteva da se odmah vrate dokumenti koji su Marksu stavljeni na raspolaganje. U ime i po nalogu Centralnog komiteta Šaper, Bauer, M ol.“

Iz ovog ljutitog pism a se vidi da k rajem ja n u ara M arks još nije bio gotov sa radom koji m u je bio p o v eren početkom decembra. T akođe karakteristična M arksova crta. Pri svem svom literarnom talentu, on nije nim alo hitao. U vek je dugo doterivao svoja dela, naročito kad je bio u pitanju neki odgovorni dokument. H teo je da taj d o k u m e n t im a najsavršeniju form u, da bi mogao izdržati kritiku vrem ena. S ačuvana stranica M arksovog koncepta „K om unističkog m an ifesta" p o kazuje koliko je M arks brižljivo radio na svakoj rečenici. C entralni kom itet nije m orao preduzim ati dalje m ere. Marks je, očigledno, završio posao početkom februara. T o treb a istaći. „M anifest" je, p rem a to m e, izišao u drugoj polovini februara, tj. nekoliko dana p re februarske revolucije. Vi ćete iz toga i sami izvesti zaključak da „M an ifest" sam po sebi nije mogao da igra neku ulogu u p riprem anju februarske revolucije. A ako vam unapred kažem da su prvi prim erci stigli u N em ačku najranije u m aju i junu 1848, vi ćete izvesti i dalji zaključak: da on nije m ogao m nogo uticati ni na nem ačku revoluciju. N jegovu sadržinu je shvatila i za nju je znala sam o ša č ic a ' briselskih i londonskih kom unista. D opustite mi sada da kažem nekoliko reči o sadržaju „M anifesta". O n predstavlja program m eđu n aro d n o g Saveza komunista. M i sad im am o neke p o d atk e o njegovom sastavu. U njemu je bilo nekoliko B elgijanaca, nekoliko Engleza iz redova komunistički nastrojenih čartista, a najviše N em aca. „M anifest" je morao uzim ati u obzir ne po jed in u zem lju, nego ceo buržoaski svet, pred kojim su kom unisti prvi p u t o tvoreno izlagali svoje ciljeve. U prvoj glavi daje se oštra i jasna slika buržoaskog, kapitalističkog društva, klasne b o rb e k o ja ga je stvorila i koja se na njegovoj osnovi razvija dalje. V idim o kako se u krilu starog srednjovekovnog feudalnog sistem a neizbežno rađala buržoazija, kako su se s m enjanjem ekonom skih odnosa m enjali uslovi njenog opstanka, kakvu je revolucionarnu ulogu o na odigrala u borbi protiv starog feudalizm a, do kog neobičnog stepena je razvila proizvodne snage ljudskog društva, stvorivši prvi pu t u »storiji m ogućnost m aterijalnog oslobođenja celog čovečanstva. Iza toga dolazi istorijska skica razvoja p roletarijata. Vidimo kako se p ro letarijat razvija isto onako neizbežno kao i buržoa­ zija, prateći, kao senka, njen razvoj. V idim o kako se on postepeno pretvara u posebnu klasu, pred nam a se nižu sve

61

forme u kojima se razvija borba proletarijata protiv buržoazije dok se on ne pretvori u klasu za sebe, ne stvori svoju posebnu klasnu organizaciju. Dalje se u „Manifestu** izlažu i podvrgavaju uništavajućoj kritici svi prigovori protiv komunizma koje ističu ideolozi buržoazije. Na njima se neću zadržavati, jer sam uveren da ste „Manifest** već čitali ili da ćete ga ubrzo pročitati. Marks — i tu se on oslanjao na Engelsa, iako ne u onolikoj meri kao što se mislilo ranije — objašnjava zatim taktiku komunista u odnosu prema svim ostalim radničkim partijama. I tu odmah nailazite na jednu interesantnu osobenost. „Manifest** kaže da komunisti nisu neka posebna partija koja stoji nasuprot drugim radničkim partijama. Oni se razlikuju samo po tome što predstavljaju avangardu radnika, koja pred ostalom masom proletarijata ima tu prednost što shvata uslove, tok i opšte rezultate radničkog pokreta. Sada kad znate stvarnu istoriju Saveza komunista, lakše ćete razumeti čime se objašnjava ovakva formulacija zadataka komunista. Nju je nametalo stanje radničkog pokreta onog vremena, naročito u Engleskoj. Ono malo čartista koji su bili u Savezu pristajali su da budu u njemu samo pod uslovom da mogu održavati veze sa svojom partijom. Oni su uzimali na sebe jedino tu obavezu da unutar čartizma organizuju nešto kao komunistič­ ku ćeliju, da bi u njemu širili program i shvatanja komunista. „Manifest** podrobno analizira mnogobrojne struje koje su se tada borile za uticaj među socijalistima i komunistima. On ih podvrgava najoštrijoj kritici i odlučno odbacuje, izuzev velike utopiste — Sen Simona, Furjea i Ovena — čija su učenja, naročito poslednje dvojice, Marks i Engels do izvesne mere usvojili i preradili. Ali, usvajajući njihovu kritiku buržoaskog poretka, „Manifest** suprotstavlja mirnom utopijskom socijali­ zmu, koji izbegava političku borbu, revolucionarni program novog proleterskog kritičkog komunizma. Na kraju „Manifest** razmatra taktiku komunista za vreme revolucije, naročito u odnosu prema buržoaskim partijama. Sa svakom zemljom njena se pravila menjaju, u zavisnosti od određenih istorijskih uslova. Gde je buržoazija već vladajuća klasa, tamo je borba proletarijata u celosti upravljena protiv nje. U zemljama gde buržoazija predstavlja klasu koja se tek bori za političku vlast, kao na primer u Nemačkoj, komunistička partija ide zajedno s buržoazijom ukoliko ova istupa revolucionarno protiv monarhije i plemstva. Ali komunisti ni za trenutak ne prestaju da u glavama radnika izgrađuju što jasniju svest o suprotnostima klasnih interesa buržoazije i proletarijata. Oni uvek postavljaju na prvo* mesto, kao osnovno pitanje celog pokreta, pitanje svojine.

62

T o su bila taktička pravila koja su izradili M arks i Engels uoči februarske i m artovske revolucije od 1848. godine. Idući put ćemo videti kako su ih njihovi autori prim enjivali u praksi i kako su se ona izmenila zahvaljujući iskustvu revolucije. Ja sam vam sam o u najopštijim crtam a izložio sadržaj „M anifesta'4. T reb a im ati na um u da su u nj ušli svi rezultati naučnog rada koji su Engels i naročito M arks izvršili od 1845. do kraja 1847. godine. Engels je za to vrem e uspeo da obradi materijal o „P oložaju radničke klase u E n g lesk o j44 koji je prikupio u Engleskoj, a M arks je radio na istoriji političkih i ekonomskih doktrina. Z a te dve godine oni su u borbi protiv raznih idealističkih učenja razradili ono m aterijalističko shvatanje istorije koje im je om ogućilo da se tako dobro snalaze u materijalnim odnosim a, u uslovim a proizvodnje i raspodele, koji određuju sve društvene odnose. U najpotpunijoj i najjasnijoj form i M arks je novo učenje izložio još pre „M anifesta44, u polem ici protiv Prudona, koga sam već ranije spom injao. M eđutim , još u knjizi „Sveta po ro d ica44 Marks se prem a P rudonu odnosio s velikim poštovanjem . Šta je izazvalo raskid m eđu starim saveznicim a? Prudon je, kao i V ajtling, po socijalnom poreklu radnik, takođe sam ouk, ali još sposobniji, je d an od najistaknutijih francuskih publicista. N a literarno poprište stupio je vrlo revolucionarno. U svojoj knjizi „Šta je svojina?44 — izišla je 1841. godine — P rudon podvrgava najoštrijoj kritici buržoasku svojinu i dolazi do sm elog zaključka da svojina nije u suštini drugo do krađa. Ali vrlo brzo se pokazalo da je P rudon osuđujući svojinu osuđivao u stvari sam o je d n u njenu form u, kapitalističku privatnu svojinu, koja bazira na eksploataciji sitnog proizvođača od strane krupnog kapitalista. N em ajući ništa protiv uništenja kapitalističke privatne svojine, P rudon je u isto vreme bio protivnik kom unizm a. U održanju i učvršćenju privatne svojine seljaka i zanatlija on je video jedinu zalogu njihovog blagostanja. Položaj radnika nije se, po njegovom mišljenju, mogao poboljšati putem štrajkova, putem ekonom ske borbe, nego putem pretvaranja radnika u sopstvenika. D o tih shvatanja Prudon je definitivno došao 1845. i 1846. godine, kad je izmislio i plan pom oću kojeg se zanatlije m ogu obezbediti od propadanja, a radnici učiniti sam ostalnim proizvođačim a. Već sam vam govorio o ulozi koju je Engels igrao u Parizu baš u to vrem e. Spom injao sam i to da je njegov glavni protivnik u tada vođenoj diskusiji o platform am a bio Karl G rin, predstav­ nik „istinskog socijalizm a44. G rin je bio u vrlo bliskim odnosim a s Prudonom, čija je gledišta izlagao nem ačkim radnicim a koji su živeli u Parizu. Još pre nego što je Prudon objavio svoju novu knjigu, u kojoj je hteo da pokaže sve „ekonom ske protivrečno-

63

sti“ modernog društva i da objasni odakle dolazi beda, da dade „filozofiju bede“ , on je svoj novi plan saopštio Grmu, koji sr požurio da ga iskoristi u polemici protiv komunista. Oslanjajuć se na Grinove reči, Engels je taj plan odmah saopštio Briselskom komitetu. ,,I šta se pokazalo — piše Engels. — Ni manje ni više negu već davno u Engleskoj poznati i mnogo puta bankrotiran^ labour-bazaars ili labour-markets, udruženja svih zanatlija svili grana, veliko skladište, svi proizvodi koje liferuju članovi udru ženja dobijaju cenu prema vrednosti sirovina i na njih utrošenoj; rada, a plaćaju se drugim proizvodima, čija se cena određuje na isti način. Sve što prelazi potrebu udruženja u izliferovanim proizvodi < ma prodaje se na svetskom tržištu, a utržak isplaćuje proizvođači ma. Dovitljivi Prudon misli da se ovakvim načinom može ukinuli: profit koji dobija trgovački posrednik.**

U sledećem pismu Engels javlja nove pojedinosti o Prudonovom planu i negoduje što fantazije, kao što je pretvaranje radnika u sopstvenike putem kupovanja radionica novcem od ušteđevine, još privlače nemačke radnike. Zato se Marks, čim je izišla Prudonova knjiga, odmah dao na posao i kao odgovor na „Filozofiju bede** napisao malu knjigu pod naslovom „Beda filozofije**, u kojoj korak po korak pobija sve Prudonove ideje. Ali on se ne ograničava na kritiku: Prudonovim shvatanjima Marks suprotstavlja osnove kritičkog komunizma koje je već bio izradio. Po briljantnosti i oštrini misli ova knjižica je dostojan uvod u „Komunistički manifest** i ne zaostaje za Marksovim poslednjim člankom protiv Prudona, napisanim gotovo trideset godina kasnije, 1874. godine, za talijanske radnike. Ako pročitate članak o „Političkom indiferentizmu4* — ja sam ga na ruskom jeziku štampao u boljševičkom „Prosveščeniju** 1913. godine — nećete opaziti nikakvu sttam u razliku između njega i »»Bedefilozofije**, toliko je Marks već 1847. godine izradio i precizirao svoje osnovno gledište. Ponavljam da je njega prvi put, u ne tako jasnoj formi, ; Marks formulisao još 1845. godine. Bile su potrebne dve godine upornog rada da bi Marks mogao napisati „Đedu filozofije**. Ispitujući ilslove postanka i razvitka proletarijata u buržoaskom društvu, on je ulazio sve dublje u izučavanje zakona kapitalizma, zakona koji regulišu proizvodnju i raspodelu produkata u kapitalističkom društvu. On ispituje učenje buižoaskih ekonomi­ sta u svetlosti dijalektičkog metoda, pokazuje da su sve osnovne kategorije buržoaskog društva — roba, vrednost, novac, kapital — nešto prolazno. U „Đedi filozofije** Marks već čini prvi pokušaj da. skicira glđvne faze razviffca proces^ kapitalističke

64

proizvodnje. Sve je to te k prva skica, ali već tu se jasno vidi da je Marks udario pravim p utem , da im a u rukam a siguran m etod, odličan kom pas pom oću kojeg se sigurno o rijen tiše u lavirintu buržoaske ekonom ije. A li ta knjiga pokazuje ta k o đ e da nije dovoljno im ati pravilan m eto d , da je nem oguće ograničavati se na opšte zaključke, da je p o tre b n o pažljivo izučavati kapitalistič­ ku stvarnost, ako hoćem o da pro d rem o u sve finese tog složenog mehanizma. D a bi genijalnu skicu, a „B eda filozofije44 je takva genijalna skica ukoliko je reč o glavnim ekonom skim p ro b le m i­ ma, pretvorio u skladno zdanje, M arks je m orao uraditi ogrom an posao. Pre nego što je došao, na svoju veliku žalost, u m ogućnost da ga uradi, a ta m og u ćn o st je za njega značila nem ogućnost da se bavi neposrednim praktičnim rad o m , on i E ngels su najpre morali da pro đ u kroz revoluciju od 1848, k o ju su nestrpljivo čekali, koju su predskazali, za k oju su se p riprem ali i za k oju su izradili osnovne postavke, izložene u „K om unističkom m a n i­ festu44. Idući pu t ćem o razm otriti ulogu k oju su oba p rijatelja odigrala u događajim a od 1848. godine.

5 Marks i Engcls

65

PE T O P R E D A V A N J E NEMAČKA REVOLUCIJA OD 1848. MARKS I ENGELS U RAJN­ SKOJ PROVINCIJI. OSNIVANJE „NOVIH RAJNSKIH NOVINA". GOTŠALK I VILIH. KELNSKO RADNIČKO UDRUŽENJE. POLI­ TIKA I TAKTIKA „NOVIH RAJNSKIH NOVINA". STEFAN BORN. PROMENA U MARKSOVOJ TAKTICI. PORAZ REVOLU­ CIJE I RAZMIMOELAŽENJA U SAVEZU KOMUNISTA. RASCEP D rugovi, prošli p u t sm o došli do februarske revolucije. Sad ću najpre da vas podsetim na osnovnu činjenicu. Kazali smo da je „M anifest kom unističke p a rtije “ štam pan svega nekoliko dana pre februarske revolucije. O rganizacija Saveza kom unista bila je dovršena tek u novem bru 1847 — organizacija koja je obuhvatala inosttane kružoke: pariški, briselski i londonski — i sam o donekle povezana s nekim sitnim nem ačkim grupam a. Već sam a ta činjenica govori da su organizovane snage s kojima je M arks im ao da radi — ne govorim o ćelom Savezu komunista, nego sam o o njegovoj nem ačkoj sekciji — organizo­ vane snage na koje se moglo računati, bile sasvim neznatne. A već 24. februara 1848. buknula je u P arizu revolucija. O na se brzo proširuje na N em ačku. V eć 3. m arta se u K elnu, glavnom gradu R ajnske provincije, događa nešto što liči na n arodnu bunu. Gradski oci su prim orani da jednom peticijom traže od pruskog kralja da uzm e u obzir tu narodnu bunu i da učini nekoliko ustupaka. N a čelu te bune ili, ako hoćete, u stanka od 3. m arta 1848. u K elnu — zapam tite im ena koja ću vam reći — stoje dva čoveka: A ndreas G otšalk, lekar, vrlo p o pularan m eđu kelnskim radnicima i sirotinjom , i bivši oficir A ugust Vilih. D eset dana kasnije, 13. m arta, izbija revolucija u Beču, glavnom gradu Austrije, a 18. m arta u B erlinu, prestonici P ruske. M arks se u to vrem e nalazio u Briselu. B elgijska vlada, ne želeći da doživi sudbinu francuske julske m onarhije, okom ljuje Se na em igrante koji žive u B riselu, hapsi M arksa i posle nekoliko dana pro te ru je ga iz B elgije. M arks odlazi u Pariz, kuda je baš tada bio pozvan. Jedan od ljudi koji su stajali na čelu Privremene vlade — Flokon, urednik lista u kom e je sarađivao Engels — pohitao je da M arksu pošalje pism o u kom e izjavljuje da se, na sada slobodnom francuskom tlu, poništavaju sve naredbe stare vlade i poziva ga da se vrati.

67

Brišelski okružni komitet, na koga je londonski komitet preneo svoje kompetencije posle izbijanja revolucije na konti­ nentu, preneo je, sa svoje strane, sve te kompetencije na Marksa. Među nemačkim radnicima, koji su se u velikom broju sjatili u Pariz, dolazi do razdora, stvaraju se različite grupe. S jednom od njih imao je veze i Bakunjin, koji zajedno s nemačkim pesnikom Hervegom pravi avanturistički plan — da s naoružanom organizacijom upadne u Nemačku. Marks nastoji da odvrati radnike od tog plana i predlaže im da pojedinačno pređu u Nemačku i da tamo uzmu učešća u revolucionarnim događajima. Bakunjin i Herveg ostaju pri svom starom planu. Herveg organizuje revolucionarnu legiju i na čelu te legije polazi prema nemačkoj granici, gde doživljava poraz. Marksu i ostalim drugovima polazi za rukom da se prebace u Nemačku, i odlaze u razna mesta. Marks i Engels se nastanjuju u Rajnskoj provinciji. Drugovi, već u samom početku treba da konstatujemo sledeće činjenice: Marks i Engels su vodili računa o jednoj određenoj činjenici — nemačka sekcija Saveza komunista nije imala nikakvu organizaciju. Postojali su samo pojedini simpati­ zeri. Šta je Marksu, Engelsu i njihovim najbližim drugovima ostalo da rade? Nekih 40 godina posle tih događaja Engels je nastojao da mladim drugovima objasni taktiku koje su se oni i Marks pridržavali 1848. godine u Nemačkoj. Na pitanje: zašto nisu pošli u Berlin, već su ostali u Rajnskoj provinciji, u Kelnu — on jasno odgovara: izabrali smo Rajnsku provinciju kao najrazvijeniju u industrijskom pogledu, izabrali smo Rajnsku provinciju zato što je tamo važio Napoleonov zakonik, nasleđe francuske revolucije, pa smo mogli računati na veću slobodu akcije, na veću slobodu naše agitacije i propagande. Rajnska provincija je, osim toga, imala znatne kadrove proletarijata. Doduše, sam Keln nije spadao među industrijski najrazvijenije krajeve Rajnske provincije, ali je bio glavni grad, centar administrativne vlasti, grad koji je i u svakom drugom pogledu bio centar cele provincije. Po broju stanovništva Keln je bio jedan od najvećih gradova Rajnske provincije, mada ćete se jako začuditi kad doznate da je tada imao svega 80.000 stanovnika. Proleterski deo stanovništva bio je u njemu dosta velik, iako je procent krupnoindustrijskog proletarijata bio sasvim neznatan. Najveće fabrike bile su fabrike šećera. Keln je bio čuven po jednoj industriji koja spada u hemijsku proizvodnju'— po proizvodnji kolonjske vode, ali u njemu nije bilo. krupne mašinske industrije. Po razvitku svoje tekstilne industrije Keln je znatno zaostajao iza Elberfelda i Barmena. U svakom slučaju, Marks i Engels su imali jakih razloga da za svoje boravište * izaberu Keln. Oni su hteli da utiču na čitavu Nemačku, hteli su ’

68

da osnuju veliki list, list koj.i bi služio kao tribina za čitavu zemlju, a za ovo je, po njihovom m išljenju, n ajprikladnije m esto bio Keln. U R ajnskoj provinciji je , osim toga, 1842. godine izlazio prvi veliki politički organ nem ačke buržoazije. P riprem e za ponovno izdavanje jednog velikog lista već su bile u toku, i Marks i Engels uspeli su da novi organ uzm u u svoje ruke. Ali, taj organ bio je organ d em o k ratije. Engels objašnjava, dalje, zašto je izabran taj naziv — „organ d e m o k ra tije “ . O n ističe da nikakve proletersk e organizacije nije bilo i da su od samog početka postojala sam o dva p u ta kojim a se moglo poći. Ili se latiti odm ah, od prvog dana, organizovanja kom unističke p artije, ili iskoristiti dem okratske organizacije koje su postojale, ujediniti ih i u njim a, putem kritike i p ro p ag an d e , izvršiti potrebnu reorganizaciju, privlačeći u tu opštu d em okratsku organizaciju i razna radnička društva koja su stajala van nje. Ovaj drugi put, put koji su izabrali M arks i Engels, značio je odreći se stvaranja specijalno p roleterskih organizacija u R a jn ­ skoj provinciji i stupiti u D em okratski savez koji je posto jao u Kelnu. O vo je od sam og početka stavilo M arksa i E n g e ls a . u malo neprirodan položaj prem a K elnskom radničkom udruženju koje su, odm ah posle 3. m arta, osnovali G otšalk i Vilih. G otšalk je, kako sam vam već rek ao , bio lekar, vrlo popularan m eđu kelnskom sirotinjom . Po svom pogledu na svet nije bio kom unist. TJ sukobim a pre osnivanja Saveza kom unista više je naginjao V ajtlingu i vajtlingovcim a. Bio je d o b ar revolucionar, ali se lako predavao različitim raspoloženjim a. Lično je bio potpuno b esprekoran, ali nije im ao nikakvog čvrstog program skog stava, iako se prem a dem okratiji odnosio već toliko kritički da je u svom prvom govoru u G radskoj većnici rekao: „Ja ne govorim u ime naroda, jer tom narodu p rip a d aju i svi ovi većnici — ja vam se obraćam sam o u ime radničkog stanovništva41. O dvajao je, dakle, radničku klasu od nacije uopšte. Bio je pristalica revolucionarnih m era, ali kao rep u b lik a­ nac nastojao je na tom e da N em ačka bude federativna R ep u b li­ ka. T o je bila jedna od glavnih tačaka u kojoj su se, kao što ćete videti, on i M arks razilazili. D ruštvo koje je G otšalk osnovao u Kelnu, „K elnsko radničko udruženje14, vrlo brzo je obuhvatilo sve radničke proleterske elem ente u gradu. Im alo je oko 7.000 članova, što je za grad od 80.000 stanovnika bio velik broj. Radničko udruženje, kome je na čelu stajao G otšalk, ubrzo je došlo u skukob s organizacijom čiji su članovi bili M arks i Engels. M oram odm ah da kažem da je u toj velikoj radničkoj organizaciji bilo i elem enata koji su se razlikovali od G otšalka. Vi se sećate im ena M ol, onog istog M ola koga je londonski komunistički kom itet poslao briselskom kom itetu radi razgovora o organizovanju kongresa. M ol je bio jedan od vodećih članova

69

Kelnskog radničkog udruženja i, razume se, tesno povezan s Marksom i Engelsom. Jedan od članova Kelnskog radničkog udruženja bio je i Šaper, koga se sećate iz istorije radničkog i komunističkog pokreta od 1830. godine. Ali, iako su se u Kelnskom radničkom udruženju ubrzo formirale dve frakcije, ipak ostaje činjenica da je istovremeno s Kelnskim radničkim udruženjem postojalo i Demokratsko društvo čiji su članovi bili Marks, Engels i drugi. To je bio rezultat onog plana o kome je Engels, mnogo godina kasnije, pisao u svom članku o „Novim rajnskim novinama4*. Marks i Engels su se nadali da će od centralnog organa, koji je počeo da izlazi u Kelnu 1. juna 1848, stvoriti onu tačku oko koje će se, u procesu revolucionarne borbe, ujediniti sve buduće komunističke organizacije. Ne treba misliti da su Marks i Engels stupili u taj organ demokratije kao demokrati. Ne, oni su stupali u nj kao komunisti koji su sebe smatrali za krajnje levo krilo cele demokratije. Oni nisu ni za trenutak prestali da najoštrije kritikuju ne samo pogreške nemačke liberalne partije nego i, u prvom redu, pogreške demokratije. A to su radili tako temeljito da su već prvih meseci izgubili sve akcionare. „Nove rajnske novine44 su već u prvom Marksovom članku podvrgle žestokoj kritici demokratiju. Kad je stigla vest o junskom porazu pariškog proletarijata, kad se Kavenjak, uz pomoć svih buržoaskih partija, okomio na pariški proletarijat, isprovociravši pokolj u kome je poginulo nekoliko hiljada pariških proletera, „Nove rajnske novine44 — organ demokratije — štampale su članak koji je po snazi i strasnosti s kojima šiba buržoaske dželate i njihove demokratske trabante do danas ostao nenadmašan. Pročitaću vam mali odlomak iz tog članka: „Pariški radnici poraženi su od nadmoćne snage, ali nisu

podlegli. Oni su tučeni, ali njihovi protivnici su pobedeni. Trenutan frijumf brutalne sile kupljen je po cenu uništenja svih obmana i iluzija februarske revolucije, raspadanje cele starorepublikanske partije, rascepa francuske nacije na dve nacije, na naciju sopstvenika i na naciju radnika. Trobojna republika nosi još samo jednu boju, boju tučenih, boju krvi. Trobojna republika postala je crvena

republika . . . Februarska revolucija bila je lepa revolucija, revolucija opštih simpatija, jer su suprotnosti, koje su u njoj izbile protiv _ kraljevske vlasti, mimo dremale jedna pored druge u nerazvijenom obliku, jer je socijalna borba, koja je činila njihovu pozadinu, bila dobila samo vazdušastu egzistenciju, egzistenciju fraze. Junska revolucija je ružna revolucija, odvratna revolucija, jer je mesto fraze došlo delo, jer je republika obnažila glavu čudovišta zbacivši mu krunu koja ga je štitila i skrivala . . .

70

Sm e li duboka provalija koja se pred nam a otvorila obm anuti dem ok rate, sm e li nas navesti na m isao da su borbe za državni oblik b esadržajne, iluzorn e, bezn ačajne? Sam o slabe, kukavičke duše m ogu da p ostave o v o pitanje. Suk obe koji nastaju iz u slova sam og b uržoask og društva treba resiti borbom , oni se ne m ogu u kloniti fantaziranjem . N ajbolji državni oblik je onaj u k om e se društven e suprotnosti ne zabašuruju, ne sputavaju nasiln o, dakle sam o veštačk i, sam o prividno. N ajbolji državni ob lik je onaj u k om e se suprotnosti sukobljavaju u otvoren oj borbi i tim e rešavaju. P itaće nas zar nem am o n ijed n e su ze, n ijed n og uzdaha, nijedne reči za žrtve narod nog b esa — za N acion aln u gardu, za M obilnu gardu, za R epu blik ansk u gardu, za linijske trupe? D ržava će se pobrinuti za njihove u d ovice i njihovu siročad , dekreti će ih slaviti, svečane p ogreb n e p ovork e pred aće njihov prali zem lji, zvanična štam pa će ih p roglasiti b esm rtnim , evropsk a reakcija slaviće ih od istoka d o zapada. A p lebejci, izm učeni glađu, napadani od štam pe, n apušteni od lekara, nazivani od ,,h o n etn ih “ lup ežim a, palikućam a i galiotima; njihove žen e i deca bačeni u jo š bezgraničniju b ed u, najbolji od njih koji su ostali u životu d ep ortovan i p rek o m ora — njima oviti lovor o k o preteći m račnog čela — to je privilegija, to je pravo demokratske štam pe “.

Č lanak je pisan 28. juna 1848. O vakav članak nije m ogao da napiše dem okrat. T akav članak m ogao je da napiše sam o kom unist, i M arks i Engels nisu svojom taktikom nikog mogli da obm anu. List je prestao da dobija svaku novčanu pom oć od dem okratske buržoazije. O n je stvarno postao organ kelnskih radnika, organ nem ačkih radnika. U isto vrem e drugi članovi Saveza K om unista, koji su se raštrkali po celoj N em ačkoj, nastavljali su svoj posao. S m atram za potrebno da spom enem jednog od tih kom unista — Stefana B orna, po zanim anju slagača. U pedgovoru jed n o j M arksovoj brošuri Engels se o njem u izražava nepovoljno. Stefan B orn je izabrao drugu taktiku. D ospevši odm ah na početku u B erlin, u Prusku, u radnički centar, on je sebi postavio zadatak da stvori veliku radničku organizaciju. P om oću nekih drugova osnovao je jedan mali list „R adničko b ratstvo" i vodio sistem atsku agitaciju m eđu radnicim a raznih kategorija. N ije se ograničavao sam o na ono na što su se ograničavali Gotšalic i Vilih u K elnu, koji su organizovali čisto političko radničko društvo. Born je pristupio organizovanju strukovnih saveza, organizovanju raznih društava koja su imala da štite ekonom ske interese radnika, i to tako energično da je uskoro m ogao da ovu organizaciju proširi na niz susednih gradova i zainteresuje druge delove N em ačke. Ali toj organizaciji nedostajalo je jedno: ona je bila, da se izrazim našim term inom , čisto radnička organizacija i odveć je isticala, ako se

71

drugovi sećaju starog spora između ,,iskrovaca“ i „ekonomista4*, čisto ekonomske zadatke radničke klase. Na taj način, dok su neki članovi Saveza komunista, kao Born — a on je bio vrlo sposoban čovek — stvarali ove čisto radničke organizacije, drugi su na jugu Nemačke, s Marksom na čelu, usmeravali sve snage na to da izmene čitavu' demokratsku partiju, na to da od radničke klase stvore osnovno jezgro najdemokratskije partije. U tom duhu kretao se i dalji Marskov rad. „Nove rajnske novine44 reagovale su na sva osnovna pitanja. Treba reći da je taj list do danas ostao nedostižan uzor revolucionarne publicistike. Nijedan evropski list, nijedan ruski list nije dostigao taj visoki nivo koji su dostigle „Nove rajnske novine44. Članci u tim novinama, iako nas od njih deli već blizu 80 godina, nisu izgubili svoju svežinu, nisu izgubili svoj revolucionarni žar, nisu izgubili ništa od oštrine analize svih tadašnjih pojava. Kad danas čitate niz članaka iz tih novina pred vama se otkriva istorija nemačke i francuske revolucije, vi imate utisak da ta nemačka i ta francuska revolucija pišu same o sebi, pričaju same o sebi — toliko je list, naročito u Marksovim člancima, živo i duboko osvetljavao sve dnevne događaje. Šta je sačinjavalo centralnu tačku čitave unutrašnje i spoljne politike „Novih rajnskih novina44? Pre nego što pređem na to pitanje, hteo bih da istaknem da Marks i Engels nisu imali pred sobom drugih revolucionarnih iskustava osim iskustva velike francuske revolucije. Marks je vrlo pažljivo izučavao istoriju te revolucije i trudio se da izradi taktičke principe za epohu buduće revolucije koju je on, suprotno od Prudona, predskazao potpuno tačno. A šta nam pokazuje iskustvo francuske revolucije, čemu nas ono uči? Revolucija je izbila 1789. godine. Ona je predstavljala dug proces, proces" koji je trajao deset godina, od 1789. do 1799, tj. do one godine kad je Đonaparta izvršio udar. Iskustvo engleske revolucije XVII veka takođe je govorilo da će buduća revolucija verovatno biti duga. Francuska revolucija je počela opštom radošću, opštom pobedom, počela je tako da je buržoazija stala na čelo celog ugnjetenog naroda, srušila apsolutizam, a tek kasnije se, unutar te buržoazije koja je pobedila, razvija borba. U procesu te borbe, te ekstremnije revolucije, vlast prelazi od buržoazije ka sve ekstremnijim elementima. Borba se vodila tri godine, i naposletku vlast dolazi u ruke jakobinaca. Marksu, koji je pažljivo izučavao proces organizovanja jakobinske partije, izgle­ dalo je da će i u idućoj revbluciji, koja će takođe predstavljati dug proces, biti moguće organizovati onu snagu koja će se u vatri političkih akcija sama razvijati. Ova teoretska pretpostavka objašnjava njegovu pogrešku. ■ Marks je dugo bremena ostao kod tog;mišljenja i napustio ga je *

72

tek pod pritiskom događaja. Prvi u darac revoluciji na Z a p ad u zadao je junski poraz pariškog p ro le tarijata . O n je om ogućio reakciji da odm ah digne glavu u P ruskoj i A ustriji. A iza P ruske i A ustrije skrivala se ro đ en a naša R usija s N ikolajem I, koji je u samom početku ponudio pom oć pruskom kralju. O va pom oć je najpre bila odbijena, kad su bile u pitanju oružane snage, ali ruski novac je uzet. N ikolaj I je tada raspolagao najvećom zlatnom rezervom . P ruskoj vladi pom ogao je novac. A ustrijskoj vladi, protiv koje je ustala cela M ađarska, N ikolaj je ponudio pomoć u bataljonim a. P onuda je bila prihvaćena. „N ove rajnske novine" su tada, oslanjajući se i opet na iskustvo francuske revolucije, istakle ovu taktiku: rat protiv R usije je jedino sredstvo spasa za za p adnoevropsku revoluciju, koja je već dobila jak udarac u leđa porazom pariškog proletarijata. Istorija francuske revolucije po k azu je nam da je upravo napad koalicije na F rancusku dao podsticaja novom jačanju revolucionarnog pokreta. U m eren e p a rtija izgubile su svaki značaj. N a čelo p o k reta stale su p artije koje su um ele da taj spoljni napad najenergičnije odbiju. Z ahvaljujući napadu koalicije na Francusku, proglašena je 10. avgusta 1792. rep u b li­ ka. M arks i Engels su očekivali da će ra t reakcije protiv nove revolucije dovesti do istih posledica. Z a to se na stranicam a „Novih rajnskih novina" R usija žestoko kritikovala. N a R usiju se neprestano ukazivalo kao na silu koja stoji iza austrijske i nem ačke reakcije. U svakom članku se dokazivalo da je rat protiv R usije jedino sredstvo da se spase revolucija. N astojalo se priprem iti dem okratiju za taj ra t kao za jedini izlaz. P onavljam , M arks i Engels su stajali na gledištu da će ra t s R usijom dati nov impuls i probuditi sve revolucionarne strasti u nem ačkom narodu. S tog gledišta M arks i Engels ustaju u „N ovim rajnskim novinam a" u odbranu svakog opozicionog, revolucionarnog p okreta koji je uperen protiv vladajućeg p o retk a. O ni su najstrasniji branitelji m ađarske revolucije, oni su n ajstrasn i­ ji branitelji Poljaka, koji su m alo pre toga ponovo pokušali da dignu ustanak. O ni zahtevaju uspostavljanje nezavisne P olj­ ske, zahtevaju da N em ačka i A ustrija vrate sve svoje poljske pokrajine Poljskoj i da se tim pokrajinam a priključi ono što je otela Rusija. U tom istom duhu istupaju i kad, radi u je d i­ njenja N em ačke u jedinstvenu republiku, zahtevaju da se N e­ mačkoj vrate neke oblasti D anske ukoliko su naseljene N em cima. Jednom rečju, oni svuda ostaju vem i osnovnim princi­ pima „M anifesta kom unističke p artije " i pom ažu svaki rev o ­ lucionarni po k ret koji je uperen protiv postojećeg poretka. No ipak se ne m ože sakriti — i vi ćete to sami opaziti kad budete imali mogućnosti da čitate M arksove i Engelsove članke iz „N ovih rajnskih novina" — da u tim sjajnim člancima

73

preovlađuje politička strana. To je uvek kritika političkih postupaka buržoazije, političkih postupaka birokratije. Kad bolje zagledate u „Nove rajnske novine“, opažate da one ostavljaju relativno malo mesta, naročito 1848. godine, za radničko pitanje. U tom pogledu je interesantno porediti Marksov organ s organom Stefana Borna. Bornov organ liči na sindikalno-kooperativni list. U njemu se radničkom pitanju poklanja najveća pažnja. U „Novim rajnskim novinama*4je drukčije. One gotovo ne dodiruju ta pitanja. One žestoko kritikuju deklaraciju osnovnih prava nemačkog naroda. One žestoko kritikuju celo zakonodavstvo koje se izgrađuje u duhu nemačkih nacionalliberala. One odlučno ustaju u odbranu seljaka. One dokazuju buržoaziji da ona mora postići oslobođenje seljaka. Ali su vrlo retki članci posvećeni zahtevima radničke klase. Obrazloženje tih zahteva uzalud ćete tražiti u „Novim rajnskim novinama4* otprilike do kraja 1848, toliko su one apsorbovane osnovnim političkim zadatkom, tj. raspaljivanjem političkih strasti, agitaci­ jom u korist stvaranja takvih demokratskih revolucionarnih snaga koje bi jednim udarcem oslobodile Nemačku od svih ostataka starog feudalnog sistema ili, govoreći običnim ruskim terminom, od svih ostataka „krepostničestva44. Ali već pri kraju 1848. godine situacija se izmenila. Reakcija, koja je počela da jača odmah posle junskog poraza francuskog proletarijata, još više je digla glavu u oktobru 1848. Kao signal poslužio je poraz bečkog proletrarijata. Rusi su pri tom svestrano pomagali. Poraz u Beču povlači za sobom poraz u Berlinu, Pruskoj vladi se povratila hrabrost: u decembru 1848. godine ona rasteruje prusku Nacionalnu skupštinu i nameće ustav koji je sama izradila. A baš u to vreme pruska buržoazija, umesto da pruži stvaran otpor, stara se oko toga da dođe do sporazuma između naroda i kraljevske vlasti. Marks je, naprotiv, dokazivao da posle poraza pruske kraljevske vlasti u martu 1848. ne može biti govora ni o kakvom sporazumu s tom krunom. Sam narod treba'da dade sebi ustav, ne vodeći računa o kraljevskoj vlasti, i da proklamuje jedinstve­ nu i nedeljivu nemačku republiku. Ali, Nacionalna skupština, u kojoj je preovlađivala liberalna i demokratska buržoazija, bojala se da definitivno prekine s monarhijom i gurala je svojom sporazumaškom linijom, dok nije bila rasterana. Marksu je postalo jasno da se u ekstremni deo nemačke buržoazije ne mogu polagati nikakve nade. Demokratski deo buržoazije, od koga se moglo očekivati da će stvoriti slobodne političke uslove za razvitak radničke klase, pokazao se i za taj zadatak nesposobnim. Citiraću vam ovde karakteristiku te buržoazije, karakteristiku koju joj Marks daje baš u decembru

74

1848, na osnovu žalosnog iskustva dveju skupština — je d n e u Berlinu, druge u F rankfurtu. Dok su 1648. i 1789. bile beskrajno pune ponosa što stoje na čelu stvaranja, ambicija berlinske 1848. sastojala se u tome da predstavlja anahronizam. Njena svetlost bila je slična svetlosti zvezda koja dopire do nas, stanovnika zemlje, pošto su se svetla koja su je emanirala ugasila još pre 100000 godina. Pruska martovska revolucija bila je u minijaturi, kao što je i u svemu ostalom bila minijatura, takva zvezda za Evropu. Njena svetlost bila je svetlost jednog davno istmlelog društvenog leša. Nemačka buržoazija razvijala se tako mlitavo, kukavički i sporo da je u momentu kad je stala nasuprot feudalizmu i apsolutizmu, ugrožavajući ga videla da je i sama ugrožena od proletarijata i svih frakcija građanstva čiji su interesi i ideje srodni interesima i idejama proletarijata. I ne samo da je videla neprijateljski raspoloženu klasu za sobom, nego i celu Evropu neprijateljski raspoloženu pred sobom. Pruska buržoazija nije bila, kao francuska buržoazija od 1789, klasa koja predstavlja ce/o moderno društvo nasuprot predstavnicima starog društva, monar­ hiji i plemstvu. Ona se srozala na neku vrstu staleža, odvojenog i od krune i od naroda, bila je opoziciono nastrojena prema oboma, neodlučna prema svakom od svojih protivnika uzetom zasebno, jer je ispred sebe ili iza sebe uvek videla oba; od samog početka bila je sklona izdaji naroda i kompromisu s krunisanim predstavnikom starog društva, jer je već i sama pripadala starom društvu; ona nije predstavljala interese novog društva protiv starog, nego obnovljene interese u okviru zastarelog društva; ona je bila na kormilu revolucije ne zato što je za njom stajao narod, nego zato što ju je narod gurao pred sobom; ona je bila na čelu ne zato što je predstavljala inicijativu jedne nove društvene epohe, nego zato što je predstavljala nezadovoljstvo stare društvene epohe; to je bio sloj stare države koji se nije probio napolje svojom snagom, nego ga je na površinu nove države izbacio zemljotres; bez vere u sebe, bez vere u narod, ona je roptala protiv viših, drhtala pred nižim, bila egoistična prema jednima i drugima i svesna svog egoizma, revolucionarna prema konzervativcima, konzervativna prema revo­ lucionarima, bez vere u svoje vlastite parole, puna fraza umesto ideja, zaplašena svetskom burom, ona je tu svetsku buru eksploatisala; bez energije u ma kom pravcu, plagijat u svim pravcima, banalna, jer nije bila originalna, originalna u banalnosti — ona je trgovala svojim vlastitim željama, bez inicijative, bez vere u sebe, bez vere u narod, bez svetskoistorijske misije — proklinjani starac koji je osuđen na to da prva mladalačka strujanja jednog naroda punog snage vodi i odvodi prema svojim staračkim interesima; bez oka, bez uha, bez zuba, bez ičeg — takva je bila pruska buržoazija kad se posle martovske revolucije našla na kormilu pruske države. O vo je odlična, neverovatno jasna karakteristika buržoazi­ je, onakve kakva se pokazala u toku 1848. godine. A kao što vidite, ta karakteristika se u potpunosti — od reči do reči — m ože prim eniti, i mi smo je prim enjivali, na rusku buržoaziju.

75

N ad e k o je je M ark s p o la g ao u p rogresivnu buržoaziju još u „ M a n ife stu 44, ia k o je već i u n jem u postavljao čitav niz uslova za z a jed n ič k i rad s n jo m e, izjalovile su se. S jeseni 1848. M arks — a s njim i E n g e ls m e n ja ta k tik u i u sam om K elnu i na stupcim a „N o v ih ra jn sk ih n o v in a 44. N e odričući se p om aganja buržoaske d e m o k ra tije , ne p re k id a ju ć i ni organizaciono s dem okratskom p a rtijo m , on i p re n o s e težište svog rad a u p ro le tersk u sredinu. Z a je d n o sa M o lo m i Š ap ero m oni p o ja čav aju svoj rad u K eln skom ra d n ič k o m u d ru žen ju , ko je je ta k o đ e im alo svog p re d sta v n ik a u „ O k ru ž n o m k o m itetu d em o k ratsk ih d ru štav a44. P osle h ap šen ja G o tš a lk a za p red sed n ik a radničkog udruženja iz ab ran je M ol, što u k az u je na ja čan je kom unista. Federalistička s tru ja , na čijem je čelu s ta ja o G o tšalk , p o step e n o se pretvara u m a n jinu. K ad se M ol m o ra o p riv re m en o skloniti iz K elna, za p re d s e d n ik a je iz ab ran , u p rk o s to m e što je .nekoliko puta o d b ija o , M ark s. U fe b ru a ru , kad su vršeni izbori za novi p a rla m e n t, p o ja v ila su se razm im oilaženja. M arks i njegova g ru p a u p o rn o su n asto jali da ta m o gde radnički kandidati ne m o g u p ro ći rad n ici g lasaju za d e m o k ra te . M anjina je pro te sto vala. U m a rtu i ap rilu 1849. razm im oilaženja izm eđu radnika i d e m o k ra ta , u je d in je n ih u „ O k ru žn o m k o m itetu dem okratskih d ru š ta v a 44, to lik o su se već zaoštrila da je rascep postao n eizb eža n . M ark s i njegovi drugovi istu p a ju iz kom iteta. R adnič­ ko u d ru žen je opoziva svog p red sta v n ik a i nastoji da se poveže s rad n ičk im u d ru žen jim a k o ja je S tefan B orn organizovao u isto čn om d elu N em ačk e. R ad n ičk o udruženje reorganizovano je i p re tv o re n o u C e n tra ln i klub, koji je im ao devet rejonskih p o d ru žn ica, rad n ičk ih klubova. K rajem aprila M arks i Saper o b ja v lju ju proglas u kom e pozivaju sva radnička udruženja R a jn sk e provincije i V estfalije na provincijski kongres, da bi se o rg an izo v ala i izabrala d eleg ate za opšti radnički kongres koji je tre b a lo da se održi ju n a m eseca u Lajpcigu. A li baš kad su M arks i njegovi drugovi pristupili n ep o sred ­ n om org an izo v an ju p a rtije radničke klase, revolucija je dobila nov u d arac. P ruska vlada, koja je m alo pre toga likvidirala p ru sk u N acionalnu skupštinu, odlučila je sada da učini kraj i o p šten e m ačk o j N acionalnoj skupštini. N a jugu N em ačke počinje ta k o zv an a b o rb a za ustav. T re b a da vam ukažem i na je d a n detalj koji M arksovi b iografi za b o ra v lja ju . R eč je o tom e da je M arksov položaj u K elnu bio ta k av da je nalagao krajnje op rezn o držanje. R azum e se, M arks nije m o ra o živeti u ilegalnosti (k ao m nogi o d nas 1905— 1906, o n d a kad su drugi delovali p o tp u n o slo b o d n o ), ali je bio u p o lo ž aju čoveka koji je m ogao d a b u d e p ro te ra n iz K elna običnim vladinim n aređ e n jem . N aim e, izložen sve novim i

76

novim progonim a pruske vlade, p ro te ra n na njeno tražen je iz Pariza i plašeći se proterivanja iz B elgije, M arks je na k raju krajeva odlučio da se o d rek n e pruskog podanstva. N ije prim io neko drugo podanstvo, ali se o d rek ao pruskog. P ruska vlada se za to uhvatila. K ad se vratio u K eln, lokalne vlasti priznale su ga za građanina R ajnske provincije, ali su tražile da to potvrde pruske vlasti u B erlinu. O ve rešav aju da je M arks izgubio državljanstvo. Z a to se M arks, koji je n asto jao da m u se prusko državljanstvo vrati, u drugoj polovini 1848. godine m orao uzdržavati od javnih istupanja. Čim se talas revolucije diže, uslovi se popravljaju, on istupa i javno, ali čim se diže talas reakcije i progoni u K elnu p o staju jači, M arks iščezava i ograničava se na publicistički rad , tj. rukovodi „N ovim rajnskim novinam a14. Z a to je i n erad o p ristao da b ude predsednik K elnskog radničkog udruženja, U skladu s novim p reo k reto m u taktici vrše se p ro m e n e i u „Novim rajnskim novinama*4. Prvi članci o „ n a jam n o m rad u i kapitalu44 pojavljuju se te k posle tog p re o k re ta . Ispred članaka M arks štam pa dug uvod u kom e objašnjava zbog čega „N ove rajnske novine44 nisu dosad dodirivale pitanje suprotnosti izm eđu rada i kapitala. O vaj uvod je vrlo in teresan ta n je r u k azu je na taj p reo k ret u taktici, ali sam p reo k ret je , ponavljam , izvršen suviše kasno. Izvršen je u februaru, a već u m aju je nem ačka revolucija pretrpela konačan poraz. P ruska vlada, ne prezajući ni od čega, šalje trupe na jugozapad. Prve su strad ale „N ove rajnske novine44. U ruci držim poslednji broj „R a jn sk ih novina44 — 301 — onaj čuveni crveni broj koji počinje divnom F rajligratovom pesm om , a zatim donosi nov apel radnicim a u kojem ih M arks upozorava da se ne d aju isprovocirati. Posle toga M arks napušta R ajnsku provinciju i, kao stranac, m ora da ode iz N em ačke. O stali članovi redakcije odlaze u razna m esta. Engels, M ol i Vilih prebacuju se južnonem ačkim ustanicim a. Posle nekoliko nedelja junačkog ali rđavo organizovanog o tpora pruskim trupam a ustanici su bili prinuđeni da p ređ u u Švajcarsku. Bivši članovi redakcije „N ovih rajnskih novina44 i K elnskog radničkog udruženja otišli su u Pariz, ali u ju n u 1849, posle neuspele ulične dem onstracije od 13. ju n a , i oni postaju žrtve progona i m oraju da napuste F rancusku. Početkom 1850. godine u L ondonu je ponovo na okupu gotovo cela stara garda Saveza kom unista. M ol je poginuo za vrem e južnonem ačkog ustanka. M arks, Engels, Šaper, Vilih i V olf našli su se u Londonu. M arks i Engels — kao što se vidi iz tadašnjih članaka — n adaju se u početku da je u pitanju sam o privrem eni zastoj u revolucionarnom po k retu , da će posle tog zastoja doći nov polet.

77

Da ih on ne bi zatekao nespremne, oni nastoje da učvrste organizaciju i da je jače povežu sa Nemačkom. Stari Savez komunista se reorganizuje — pored starih elemenata ulaze u nj i novi elementi iz Šleske (Breslava) i iz Rajnske provincije. Ali vrlo brzo, već posle nekoliko meseci, u Savezu dolazi do razmimoilaženja. Ako bih hteo da govorim poznatim nam jezikom, rekao bih da dolazi do razmimoilaženja između levih i desnih komunista. Spor se zaoštrio oko sledećeg pitanja. Marks i Engels su još početkom 1850. godine mislili da na nov polet revolucije neće trebati dugo čekati. Baš iz tog vremena su dva poznata cirkulara Saveza komunista. Napisao ih je uglavnom Marks. Njih je naročito rado citirao Lenjin, koji ih je znao napamet. U tim cirkularima — njih možete razumeti samo ako se setite pogreške koju su Marks i Engels učinili za vreme 1848 — naći ćete da je potrebno nemilosrdno kritikovati ne samo buržoaski liberalizam nego i demokratiju. Potrebno je sve snage usmeriti na to jia se demokratskoj organizaciji suprotstavi radnička, potrebno je u prvom redu stvarati radničku partiju. Demokrate treba šibati sa svih strana. Na svaki njihov zahtev treba odgovarati drugim, radikalnijim. Demokrati zahtevaju desetočasovni radni dan, mi zahtevamo osmočasovni. Oni zahte­ vaju eksproprijaciju sveg krupnog zemljoposeda uz pravednu naknadu, mi zahtevamo konfiskaciju bez ikakve naknade. Potrebno je svim sredstvima gurati revoluciju napred, činiti je permanentnom, ne skidati je ni za trenutak s dnevnog reda. Ne treba se zaustavljati na takozvanim tekovinama revolucije. Naprotiv, svaka izvojevana tekovina treba da bude samo nova stepenica za sledeću tekovinu. Svaki pokušaj da se revolucija proglasi završenom jeste izdaja stvari revolucije. Svim snagama treba nastojati da socijalni i politički poredak u kome živimo podrivamo sa svih strana, da ga razaramo, dokle god ga ne oslobodimo od svih ostataka starog klasnog antagonizma. Razmimoilaženja su počela pri ocenjivanju „tekućeg momenta“. Za razliku od.svojih oponenata, na čelu kojih su stajali Šaper i Vilih, Marks je, /eran svom metodu, polazio od toga da je svaka politička revolucija posledica izvesnih ekonomskih uslova, izvesne ekonomske revolucije. Revoluciji od 1848. prethodila je kriza od 1847, koja je zahvatila gotovo celu Evropu, osim njenog najistočnijeg dela. Proučavajući sad u Londonu „tekući moment“, analizirajući novu ekonomsku ko­ njunkturu i situaciju na svetskom tržištu, Marks dolazi do uverenja da nova situacija ne ide naruku novoj revolucionarnoj eksploziji, da se odsustvo novog poleta revolucije, koji je on, zajedno s drugima očekivao, ne objašnjava samo nedostatkom revolucionarne inicijative i revolucionarne energije kod

78

revolucionara. K rajem 1850. M arks dolazi, na osnovu detaljne analize „tekućeg m o m en ta14, do zaključka da će pri ovakvom ekonom skom p ro sp eritetu svaki pokušaj da se revolucija forsira i da se digne revolucionarni ustanak završiti neizbežnim i n ek o ri­ snim porazom . A ekonom ski uslovi razvitka evropskog k o n tin en ­ ta bili su baš u to vrem e vrlo povoljni. U A m erici (K alifornija) i u A ustraliji bili su otkrivena bogata nalazišta zlata: ogrom ne mase radnika nagrnule su u te zem lje. T alas em igracije iz E vrope počinje još u drugoj polovini 1848. godine, a 1850. godine uzima već vrlo velike razm ere. T ako je analiza ekonom skih uslova dovela M arksa do zaključka da je revolucionarni talas počeo da o p ad a, da treb a čekati dolazak nove ekonom ske krize, koja će op et stvoriti povoljne uslove za obnavljanje revolucionarnog p o k reta. A li s tim shvatanjem nisu se slagali neki članovi Saveza kom unista. Njega su naročito pobijali oni elem enti koji nisu imali M arksovo ekonom sko obrazovanje i koji su revolucionarnoj inicijativi malog b roja odlučnih ličnosti pridavali odveć veliki značaj. V ilih, koji je zajedno s G otšalkom još 3. m arta 1848. digao revoluciju u Kelnu, koji je igrao značajnu ulogu za vrem e južnonem ačkog ustanka, i Šaper, koga se^sećate kao starog revolucionara još iz početka 30-ih godina, zatim niz drugih članova Saveza k o m uni­ sta, članovi K elnskog radničkog udruženja i stari vajtlingovci se ujedinjuju. O ni uporno traže da se organizuje ustanak: kad bi nam uspelo da nabavim o p o treb an novac i da skupim o nekoliko odlučnih ljudi, u N em ačkoj bi se, govorili su, m ogao dići ustanak. I tu sad počinje potraga za novcem . Č ine se pokušaji da se zaključi zajam u A m erici — zajam koji tre b a da posluži za dizanje revolucije u N em ačkoj. M arks i Engels, sa nekoliko prijatelja, odbijaju da uzm u učešća u celoj toj kam panji. N a kraju krajeva dolazi do rascepa, i Savez kom unista se podvaja na frakciju M arksa i E ngelsa i na frakciju Viliha i Š apera. U to vrem e dolazi do hapšenja nekoliko članova Saveza kom unista koji su ostali u N em ačkoj. Još od 1850. godine M arks i Engels su pokušavali da u isto vrem e s reorganizacijom Saveza kom unista u Londonu reorganizuju i učvrste Savez u N em ačkoj. U N em ačku je poslano nekoliko em isara, koji su uspostavili vezu s nem ačkim kom unistim a. Jedan od njih bio je uhapšen, kod njega nađoše m aterijal koji je pruskoj tajnoj policiji — na čijem je čelu stajao čuveni Štiber — om ogućio da sazna im ena njegovih drugova. N iz kom unista dopada zatvora. P ruska vlada, da bi pokazala pruskoj buržoaziji da nem a zašto žaliti što su joj 1850. godine oduzete neke slobode, odlučila je da u K elnu učini veliki komunistički proces. N ekoliko kom unista bilo je osuđeno — m eđu njim a Lesner, B eker i drugi — na dugogodišnju tamnicu. Z a vrem e procesa izbilo je na videlo da su u tom

79

procesu učestvovali i neki provokatori, da je JŠtiber prek| svojih agenata pribegavao fzflsifikovanju zapisnika i^svakojakin^ lažnim iskazima. Po odluci onog dela komunista kđji je ostao š njime, Marks je povodom procesa Saveza komunista napisao brošuru, u kojoj je raskripkao sve mahinaqije pruske pcpicije. Ali otpuženima je to malo pomoglo. Po završetku procesa Marks, Engels i drugovi došli su do zaključka da Savez komunista u Situaciji kakva je nastala, u situaciji t kad su prekinute sve veze s Nemačkom, ne može ništa da radi i da treba čekati povoljniji moment, pa su ga krajem 1852. zvanično raspustili. Drugi deo Saveza komunista, takozvana frakcija Viliha i Šapera, životario je još oko pola godine. Neki su otišli u Ameriku. Saper je ostao u Londonu. Posle nekoliko godina uvideo je da je 1852. godine pogrešio i opet se pomirio s Marksom i Engelsom. Idući put ću opširnije govoriti o tome šta sii Marks i Engels radili za vreme dok su bili lišeni mogućnosti da se bave neposrednim revdlucionarnim radom.

80

ŠESTO P R E D A V A N J E REAKCIJA PEDESETIH GODINA. „NJUJORŠKA TRIBUNA11. KRIMSKI RAT. POGLEDI MARKSA I ENGELSA. TALIJANSKO PITANJE. SPOR MARKSA I ENGELSA S LASALOM. POLEMIKA S FOGTOM. MARKSOV ODNOS PREMA LASALU D rugovi, prošli p u t sam došao do likvidacije Saveza kom unista krajem 1852. godine. T a d a sam rek ao da se za M arksa i Engelsa ta likvidacija vrem enski p o d u d arala s p re k i­ dom svake neposredne političke delatnosti za niz godina. D anas ću pokušati da m alo osvetlim period od k raja 1852. godine do I internacionale, u kom e su M arks i E ngels ponovo dobili m ogućnosti da se bave neposrednim političkim rad o m , i da pokažem zašto su oni u to vrem e bili p rinuđeni na taj nerad. R eakcija, koja je počela već 1849. godine, pojačava se u toku cele prve trećine 50-ih godina. Svoju najvišu tačku dostiže 1854. godine, kada konačno iščezavaju tragovi svih tekovina u oblasti slobodne političke delatnosti. Svi radnički savezi su zabranjeni. Slobodna štam pa nestala je još u drugoj polovini 1849. godine. O stala je sam o S kupština u P ruskoj, ali strašno reakcionarna. Z a M arksa i Engelsa javljao se problem , veom a m učan problem — jer svakom čoveku, pa i geniju, p o tre b n a su sredstva za život, p o trebna je hrana itd. — kako da se pro sto fizički održe. T eško je i zamisliti koliko je m aterijalni položaj M arksa i Engelsa u to vrem e bio težak. Engels — vi znate da je on bio sin bogatog fabrikanta koji je im ao fabrike i u N em ačkoj i u Engleskoj — koji se nije slagao s ocem , nije želeo da ide u službu kod oca. I on i M arks nastoje da nađu neki književni posao. A li, N em ačka im je bila zatvorena. U A m erici su imali mogućnosti da rade sam o u radničkim organim a, a to je bila mogućnost koja se nije plaćala, to je bila m ogućnost da se radi b a d a v a .• Za jedan nem ački časopis u A m erici M arks je napisao svoje najgenijalnije istorijsko delo — „O sam naesti brim er L uja B o n aparta11. T o je istorija februarske revolucije, u kojoj M arks korak po korak prati kako je klasna borba određivala sudbinu te revolucije, kako su razni delovi buržoazije, sve do njenog f> Marks i Engcls

81

najdemokratskijeg d e la je d a n za drugim — svesno i zlurado ili protiv volje i lijući suze — predavali i prodavali proletarijat, dopuštajući da mu telo rastržu generali i dželati, kako su se postepeno pripremali uslovi koji su omogućili da vlast prigrabi takav nikogović kao Napoleon HI. Marksovo materijalno stanje se u to vreme još više pogoršalo. U toku prvih godina boravka u Londonu umrlo mu je dvoje dece: sin i devojčica. Kad je umrla devojčica, bukvalno nije bilo čime platiti sahranu. Tada Engels odlučuje, teška srca, da se ponovo prihvati starog „pasjeg zanata“ , kako je on zvao trgovinu, i zapošljava se kao knjigovođa u engleskom ogranku fabrike svog oca. Prese­ ljava se u Mančester. U prvo vreme Engels je bio samo običan nameštenik. On mora tek da stekne očevo poverenje, mora da stekne poverenje engleskog ogranka firme, da pokaže da ume raditi u trgovini. Marks ostaje u Londonu. Savez komunista prestao je da postoji. Ostao je samo mali broj radnika koji su se grupisali oko komunističkog prosvetnog društva i koji su se nekako snašli zaposlivši se kao krojači ili slagači. Marksu se tek krajem 1851. godine iznenada pružila prilika da sarađuje u jednom američkom listu, „Njujorškoj tribuni*4, jednom od najuticajnijih listova onog vremena. Jedan od urednika lista ponudio je Marksu da napiše niz članaka o Nemačkoj. Taj urednik — ime mu je Čarlz Dana — boravio je za vreme revolucije od 1848. u Nemačkoj i tamo se upoznao s Marksom. Bio je u Kelnu i znao je kakav istaknut položaj zauzima Marks među nemačkim novinarima. Uzimajući u obzir interese nemačkih čitalaca u Americi, a useljavanje Nemaca u Ameriku veoma je poraslo za vreme revolucije, Dana je smatrao za potrebno da za taj deo publike proširi svoju zapadnoevropsku rubriku. Za Marksa je poziv na saradnju bio potpuno neočekivan i doveo ga je u težak položaj, jer Marks tada nije pisao engleski. On se obratio za pomoć Engelsu, i sad dolazi do interesantne saradnje. Već sam vam rekao da je „Manifest komunističke partije44 u stvari napisao samo Marks, ali on nosi ime Marksa i Engelsa, iako je Engels u njegovom pisanju uzimao gotovo isto tako malo učešća kao i u pisanju njihovog zajedničkog dela „Sveta porodica44. Ovog puta je veliki posao završio Engels. Njegovi članci skupljeni su kasnije u vidu posebne knjige pod naslovom „Revolucija i kontrarevolucija u Nemačkoj44, ali su tada pripisivani Marksu. Danas pak znamo, na osnovu prepiske između Marksa i Engelsa, da je te članke napisao Engels. Međutim, ni tu ne treba stvar preuveličavati. Idejno — to je zajedničko delo Marksa i Engelsa. Engels ga je napisao na osnovu niza Marksovih uputstava, a u prvom redu na osnovu svih onih članaka koje su obojica pisali u „Novim

82

rajnskim novinam a4*. T a k o je počela M arksova saradnja u „N jujorškoj tribuni44. Posle godinu d an a M arks toliko savlađuje engleski jezik da počinje pisati svoje članke nep o sred n o na tom jeziku. Na taj način M arks im a od 1853. godine tribinu s koje može da iznosi svoje poglede. N a žalost, ta tribina nije bila u Evropi, nego u A m erici. Č itaoci „N jujorške trib u n e44 tražili su u njoj odgovore na svoja pitanja. Iako se vrlo ja k o interesovala za zapadnoevropske događaje, A m erik a se interesovala za njih samo utoliko ukoliko su oni uticali na am eričke do g ađ aje. Z a Sjedinjene A m eričke D ržave 50-ih godina pitan je oko kog se vodila borba bilo je pitanje ukidanja ropstva, pitan je oslobođenja crnaca, kao u R usiji, nekoliko godina kasnije, pitanje ukidanja km etstva. D rugo sporno pitanje izm eđu sevem ih i južnih država bilo je pitanje slobodne trgovine. „N jujorška trib u n a44, u kojoj je pisao M arks, stajala je o pitanju ropstva na krajnje levim pozicijam a. Bila je za uništenje ropstva. O pitanju slobodne trgovine i protekcionizm a stajala je na protekcionističkom gledištu, U prvoj tački M arks se, naravno, s njom e slagao. D ruga tačka bila je takva da je M arks teško mogao da stane na gledište redakcije, ali je E v ropa pružala dovoljno m aterijala da se piše o drugim tem am a. A baš od proleća 1853. tem po d o gađaja u E vropi p o staje sve brži. A li, sve brži on ne p o staje — to tre b a istaći — zbog pritiska odozdo. N aprotiv, glavne države, kao R usija, F rancuska, Engleska, koje su bile po d jed n ak o zainteresovane u održanju „red a44, odjed an p u t počinju da se glože. T o je karakteristična crta vladajućih klasa i vladajućih nacija. U koliko se one oslobađaju-straha od revolucionarnog p o k reta, utoliko niz ranijih neslaganja m eđu državam a — F rancuskom , E ngleskom , R u si­ jom , A ustrijom , Pruskom — o p et počinje da izbija na površinu. Suparništvo koje je postojalo m eđu tim državam a pre revolucije od 1848. i k o je je sam o privrem eno, od nužde, ustupilo m esto zajedničkom savezu za b o rb u protiv revolucije, izbija ponovo. Rusija, koja je tako uspešno pom agala da se uspostavi „ re d 44 u zapadnoj Evropi, sad kao da traži da bude nagrađena za zasluge. O na misli da je nastupio najzgodniji m om ent da pruži šape prem a Balkanskom poluostrvu, pa oživljava staru težnju da od Turske osvoji, deo po deo, čitav niz poseda. N a N ikolajevom dvoru dobija sve više m aha stranka koja sm atra da je najpovolj­ niji momient nastupio. O na se nada da F rancuska neće moći da pruži neki o tpor, a da E ngleska, s torijevskom vladom na čelu, neće praviti sm etnje — zbog Srdačnog sporazum a između Engleske i R usije. T ako počinje spor oko zlatnih ključeva S pasiteljevog groba, a u stvari oko D ardanela. N ije prošlo ni nekoliko meseci, a situacija se toliko zaoštrila

83

da su Engleska i Francuska, koje su podjednako želele da ne dođe do rata, koje su osećale da taj rat ne može da dovede ni do čega dobrog, bile na kraju krajeva primorane da Rusiji objave rat. Počeo je čuveni krimski rat, koji je opet postavio, u punom opsegu, Istočno pitanje. Sad je za Marksa i Engelsa nastala mogućnost — doduše ne u Evropi, nego u dalekoj Americi — da reaguju na te aktuelne događaje. Treba reći da su Marks i Engels taj rat pozdravili. Taj rat je nekako značio da su se tri glavne velesile, koje su predstavljale bedem kontrarevolucije, međusob­ no počupale, a ako se lopovi biju, onda pošteni ljudi mogu da budu samo ha dobitku. S tog gledišta su Marks i Engels prilazili krimskom ratu. Trebalo je samo odrediti stav prema svakoj pojedinoj zemlji. Na ovom se treba malo zadržati, jer smo mi u pitanjima taktike — koja su igrala tako.ogromnu ulogu za vreme obe naše revolucije, a naročito za vreme poslednje — u odnosu na obe zaraćene strane uvek mislili i nastojali da se oslanjamo na taktiku koju su branili Marks i Engels 50-ih godina prošlog veka. Stvar se obično predstavljala tako da su Marks i Engels za vreme krimskog rata odmah stali na stranu Turske protiv Rusije. Vi znate kakav ogroman značaj su Marks i Engels pridavali ruskom carizmu kao bedemu evropske reakcije, kakav veliki značaj su pridavali ratu protiv Rusije kao faktoru koji može da razvije revolucionarnu energiju u Nemačkoj. Prirodno je da su oni morali pozdravljati rat protiv Rusije, i u člancima koje su pisali Marks i Engels — među kojima se stvara izvesna podela rada: Engels je pisao specijalno vojne članke, a Marks diplomatske i ekonomske — Rusija se najžešće kritikuje. Ali, sledi li iz toga da su Marks i Engels stali na stranu kulture, prosvete i progresa protiv Rusije, da su, istupajući protiv Rusije, stali na stranu prosvećenih i kulturnih Engleza i Francuza? Ko bi hteo da izvuče taj zaključak, taj bi se jako prevario. Engleska i Francuska kritikuju se u člancima obojice prijatelja isto tako žestoko kao i Rusija. Svi pokušaji Napoleona i svi pokušaji Palmerstona da taj rat predstave kao rat civilizacije i progresa protiv azijatskog varvarstva nemilosrdno se raskrinka­ vaju. Što se tiče Turske, koja je bila povod tom ratu, mišljenje da je Marks bio turkofil, čovek koji je bio zagrejan za Tursku, nije tačno. Ni Marks ni Engels nisu ni za trenutak zaboravljali da Turska predstavlja još azijatskiju, još varvarskiju zemlju od Rusije. Oni su podjednako kritikovali sve ove zemlje. Za njih postoji samo jedan kriterij. Oni svaki put analiziraju pitanje koliko dati događaj može da ubrza revoluciju, koliko dati događaj može da pojača taj osnovni faktor, koji je za njih bio najvažniji. S tog gledišta oni kritikuju držanje Engleske i Francuske, koje su, kako sam vam na početku rekao, u stvari

84

nerado ušle u taj rat i bile vrlo, vrlo nezadovoljne tvrdoglavim N ikolajem I, koji nije nipošto hteo da pristane na p o n u đ en a m u kom prom isna rešenja. Pokazalo se da je strahovanje vladajućih klasa bilo opravdano, rat se p rek o očekivanja otegao. Počeo je 1853, a završio se tek 1856, Pariškim m irom . U E ngleskoj i Francuskoj izazvao je veliko vrenje m eđu radničkim i seljačkim masama i naterao i N apoleona i engleske vladajuće klase da dadu ceo niz obećanja i ustupaka. R at se završio pobedom Francuske, Engleske i T urske. Z a R u siju je krim ski ra t poslužio kao podsticaj za takozvane „velike re fo rm e“ . O n je pokazao koliko je feudalni sistem nesposoban da se bori protiv kapitali­ stičkih zem alja. N a dnevni red se m oralo postaviti pitanje oslobođenja seljaka. N o bio je p o treb an još je d an udarac da bi se E v ro p a, koja je zaspala posle revolucionarne eksplozije 1848— 1849, konačno počela da miče. Vi se sećate da su M arks i Engels, kad su se razišli s grupom Viliha i Š apera, izjavili da je nova revolucija moguća sam o kao posledica novog ja k o g ekonom skog p otresa; kao što je revolucija od 1848. bila posledica krize od 1847. godine, tako i nova revolucija m ože da bude sam o rezu ltat nove ekonom ske krize. P rosperitet, koji je počeo već 1849. godine, razvijao se u prvoj polovini 50-ih godina tako snažno da m u čak ni krim ski rat nije m ogao da zada ja k udarac. Izgledalo je čak da će taj p ro sp eritet tra jati beskonačno. Marks i Engels su još 1851. godine bili uvereni da će sledeća kriza nastupiti najkasnije 1853. godine. N aim e, oni su se na osnovu starih ispitivanja — uglavnom Engelsovih — pridržavali mišljenja da se krize, ti periodični zastoji u oblasti kapitalističke proizvodnje, ponavljaju svakih 5— 7 godina. Po tom računu je iduća kriza, posle krize od 1847. godine, m orala da nastupi 1853. godine. Ali M arks i Engels su se prevarili. T aj period, u toku kojeg kapitalistička proizvodnja doživljava razne faze padanja i dizanja, ispao je duži. K riza je izbila tek 1857. godine, ali je uzela dotle neviđene razm ere kako po jačini, ta k o i po širini. M arks je oduševljeno pozdravio tu krizu, iako je ona za njega lično im ala sam o neprijatne posledice. Z a rad a koju je imao od „N jujorške trib u n e1* nije bila naročito velika. Z a svaki članak M arks je u početku dobijao 10 p red ratn ih rubalja, a kasnije — 15. Ipak, u poređenju s prvim godinam a em igracije u Londonu, ta zarada m u je om ogućavala da, uz pom oć Engelsa koji je obavljao prilično velik deo posla za am eričke listove, sastavlja nekako kraj s krajem . M arks je još stizao, pored upornog rada na svom glavnom ekonom skom delu, da piše — naravno besplatno — za centralni čartistički organ „N arodni list** (P eople’s P aper).

85

S krizom od 1857. godine situacija se opet naglo pogoršala. U p p o m redu su od nje postradale Sjedinjene Države, i „Njujorška tribuna“ je morala da smanji svoje izdatke, pri čemu su inostrani dopisnici prošli rđavo. Marks se opet morao zadužiti preko glave i tražiti svakojake slučajne zarade. Taj novi zastoj trajao je do 1859. Onda je Marks ponovo dobio predah do 1862, kad je njegov rad za „Njujoršku tribunu" konačno prestao. Ali, ako je Marksu lično išlo rđavo — za to vreme su ga s našle i druge nedaće — on se kao revolucionar, već davno nije osećao onako bodro kao posle 1857. Kao što je i predvideo, nova kriza snažno je podstakla revolucionarne pokrete, koji su počeli da se razvijaju gotovo u ćelom svetu. U Americi se oštro postavilo pitanje uništenja ropstva, kod nas u Rusiji pitanje uništenja kmetstva. Buržoaska Engleska morala je napregnuti sve svoje snage u borbi protiv ogromnog ustanka u istočnoj Indiji. Aktivizirala se i zapadna Evropa. Vi se sećate da je revolucija od 1848. ostavila ceo niz nerešenih pitanja. Italija je ostala razjedinjena. Znatan deo njenog severa ostao je pod vlašću Austrije, Mađarska je bila uz pomoć ruskih trupa- pobeđena i opet vezana za Austriju. Nemačka je i dalje predstavljala gomilu kneževina i kraljevina razne veličine. Među njima su se isticale Pruska i Austrija, koje su se gložile u borbi za takozvanu hegemoniju, prevlast u opštem savezu nemačkih država. Već 1858. godine počinje u svim zapadnoevropskim zem­ ljama polet opozicionog i revolucionarnog pokreta, koji stavlja na dnevni red stara nerešena pitanja. U Nemačkoj jačaju tendencije koje idu u pravcu ujedinjenja. Ponovo se razgara borba između velikonemačke partije, koja želi ujedinjenje čitave Nemačke uključujući i Austriju, i malonemačke partije, koja stavlja u prvi red Prusku, oko koje treba da se ujedine sve nemačke države osim Austrije. U Italiji vidimo isto buđenje nacionalnih težnji. U Francu­ skoj, gde je kriza od 1857. prouzrokovala krah mnogobrojnih nezdravih preduzeća i veoma žestoko pogodila tekstilnu industri­ ju, razvija se ne samo sitnoburžoaska opozicija nego počinje i novo strujanje među podzemnim revolucionarnim organizacija­ ma. Glavnu ulogu igraju pri tome blankističke grupe. Radnički pokret, koji je posle junskog poraza bio potpuno zamro, ponovo oživljava, naročito u građevinarstvu i industriji nameštaja. Rusija, koja je upravo tada u nizu moskovskih krahova prošla kroz svoje prvo kapitalističko krštenje, ide lagano putem liberalnih reformi. Da bi se oslobodile unutrašnjih teškoća, vlade, u prvom redu Napoleon, nastoje da pažnju naroda skrenu nekom senzaci-.

86

jom u oblast spoljne politike. N apoleon, koga je a ten tat O rsinija, talijanskog revolucionara, još u ja n u a ru 1858. podsetio da policija nije uvek svem oćna, m orao je voditi računa o sve većem vrenju. D a bi skrenuo nezadovoljstvo radničkih m asa, on ističe progresivnu parolu oslobođenja Italije od austrijskog jarm a. T e iste godine, 1858, N apoleon zaključuje ta jn i sporazum s Kavurom, m inistrom sardinskog kralja. D rugovi, baš kao što je u razjedinjenoj N em ačkoj najjača država bila P ruska, tako se u Italiji isticala Sardinska kraljevina, k o ja je na A peninskom poluostrvu igrala ulogu P ruske. Iako je zvanična štam pa bučno objavljivala da je u pitanju ujedinjenje cele Italije, sporazum na osnovu koga je N apoleon obećao svoju pom oć S ardiniji im ao je u stvarnosti sasvim drugi sadržaj. U pitanju je bilo ne ujedinjenje Italije, nego zaokrugljenje S ardinije, kojoj su obećane L o m b ard ija i V enecija. Z a uzvrat je N apoleon dobijao, osim obećanja da papini posedi neće biti dirani, još i Savoju i N icu. N apoleon, koji je m orao lavirati između opozicije s leva i klerikalne stran k e, nije hteo da se zameri papi i zato je bio protiv stvarnog ujedinjenja Italije, a, s druge strane, mislio je da će tim što će steći dve nove te rito rije zadovoljiti francuske patriote. T ako je iskrslo novo, veom a važno političko pitanje, koje je interesovalo celu E vropu, a još više revolucionare raznih zemalja. K akav stav tre b a da zauzm u revolucionari i socijalisti, na čiju stranu treb a da stanu: na stran u N apoleona, koji je ■istupao gotovo kao revolucionar, koji je isticao tako sim patičnu parolu kao što je pravo na sam oopredeljenje Italije, ili na stranu A ustrije, predstavnice despotizm a, ugnjetača Ita lije i M ađarske? Kao što vidite, to je bilo veom a važno pitanje, pitanje koje je diktiralo ovakvu ili onakvu taktiku i koje nas i o p et podseća na situaciju kakva je nastala 1914. godine. Z a to ću pokušati da vam objasnim taktiku k oju su branili, stav koji su zauzeli M arks i Engels, s jedne strane, a Lasal — s druge. D osad nisam govorio o Lasalu, m ada je on je d an od prvih učenika M arksa i m ada je učestvovao u događajim a od 1848. Ja se ni sad neću zadržavati na njegovoj biografiji, je r bi nas to udaljilo od glavne tem e. Pošto je izdržao kraći zatvor, Lasal ostaje u N em ačkoj i, održavajući i dalje veze s M arksom i Engelsom, bavi se naučnim radom . U vezi s talijanskim pitanjem dolazi m eđu njima 1859. godine do polem ike, koja je veom a značajna zbog toga što je reč o sporu izm eđu, tako reći, dve frakcije u jednoj partiji. N a šta su se svodila razm im oilaženja? O dm ah ćem o videti. N apoleon III i njegovi jednom išljenici odlično su znali obrađivati takozvano javno m nenje. K ao i za vrem e krim skog rata, tako se i 1858— 1859. pojavila na tržištu ogrom na masa

H7

brošura i pamfleta, u kojima se na sve moguće načine dokazivao Napoleonov liberalizam i pravednost talijanske stvari. U toj literarnoj kampanji učestvovalo je dosta dobrovoljnih, ali još više kupljenih publicista. Dobrovoljni su se nalazili uglavnom među mađarskim i poljskim emigrantima. I kao što su nekoliko godina pre toga na krimski rat gledali kao na rat progresa i civilizacije protiv azijatskog despotizma i opremali u pomoć Napoleonu i Palmerstonu legije dobrovoljaca, tako su mađarski i poljski emigranti i sada, osim retkih izuzetaka, dokazivali da se Napoleon bori za progres i za pravo naroda na samoopredeljenje i da mu zato treba priteći u pomoć. Ti emigranti, među kojima je bilo i takvih koji nisu zazirali od Napoleonovog novca, stupaju u talijansko-francusku vojsku. Ali ni Austrija nije spavala, već je finansirala one publiciste koji su dokazivali da ona u tom ratu brani interese cele Nemačke, da će se Napoleon, ako pobedi Austriju, domoći Rajne, da prema tome, nije reč o Italiji, nego o Nemačkoj i da zato Austrija, držeći pod svojom vlašću severnu Italiju, brani u stvari Nemačku. Na vojničkom jeziku to je značilo: ko hoće da brani Rajnu, ne treba da predaje poziciju kao što je Po — reka u čijoj dolini leži Lombardija. Na ovo su se, eto, svodile dve glavne struje u tadašnjoj evropskoj publicistici. U Nemačkoj se pitanje komplikovalo još i sporom između velikonemačke i malonemačke stranke. Potpuno je prirodno da su velikonemci, koji su želeli ujedinjenje cele Nemačke, uključujući i Austriju, naginjali Austriji, a da su malonemci, koji su naginjali Pruskoj, dokazivali da Austriju treba ostaviti njenoj sudbini. Naravno, bilo je tu raznih nijansi, ali one nisu bitno menjale opštu sliku. Kakav su stav o tom pitanju zauzeli Marks i Engels, s jedne strane, a Lasal — s druge? Sva trojica su stajali na tlu „Komunističkog manifesta*4. Sva trojica su za vreme revolucije od 1848. istupali za jedinstvenu nemačku republiku, uključujući tu i nemačke oblasti Austrije. Izgledalo bi da tu nije bilo mesta ni za kakva razmimoilaženja. A u stvarnosti su ona bila isto toliko duboka kao i razmimoilaženja među socijaldemokratima koji su na početku imperijalističkog rata stajali formalno na istoj marksističkoj platformi. Marks i Engels su, u svojim člancima i brošurama* dokazivali da Nemačkoj za odbranu Rajne ne samo što nije potrebna sevema Italija, nego da Nemačka može mirne duše pristati na to da Austrija preda sve ,svoje talijanske oblasti jedinstvenoj Italiji, da svaki pokušaj da se stane na stranu Austrije, tobože u interesu jedinstvene Nemačke, znači paktira­ nje s austrijskim despotizmom. S druge strane — i to je za stav Marksa i Engelsa,

88

karakteristično — oni šibaju N apoleona isto on ak o nem ilosrdno kao što šibaju i austrijsku i p rusku reakciju. O p asn o st koja preti u slučaju p o tpune pobede N ap o leo n a njim a ne izgleda ništa manja od opasnosti koja p reti u slučaju p o bede A ustrije. Engels je dokazivao da će N apoleon posle p o b ed e nad A ustrijom napasti N em ačku, i zato je postavio sledeću tezu: u jedinjenje Italije, kao i ujedinjenje N em ačke, tre b a da se izvrši njihovim sopstvenim snagam a. Stoga o talijanskom pitanju revolucionari ne sm eju da stanu ni na stran u N ap o le o n a ni na stran u A u strije . O no što m o raju im ati vazda p red očim a — to su interesi proleterske revolucije. N e tre b a zaboraviti da je u ovom slučaju postojao i je d an faktor koji je ostao iza kulisa. E ngels je isticao — i potpuno s pravom — da se N apoleon ne bi usudio objaviti rat A ustriji kad ne bi bio u beđen u p reću tn i p ristanak R usije, kad ne bi pouzdano znao da R usija neće priteći u pom oć A ustriji. O n je sm atrao vrlo verovatnim da izm eđu F rancuske i Rusije postoji u toj stvari nekakav sporazum . A ustrija je za vreme krunskog rata, kako su se drali naši p atrio ti, pokazala „crnu nezahvalnost4* prem a R usiji, onoj R usiji koja jo j je tako „sam opregorno44 i „nesebično44 pom ogla da uguši revolucionarnu M ađarsku. I, razum e se, R usija nije im ala ništa protiv toga da A ustriju kazni rukam a N apoleona. A ko bi p ak izm eđu F ran cu ­ ske i R usije stvarno postojao savez, ako bi R u sija p ritek la u pomoć F rancuskoj, o nda bi cela N em ačka m orala da p ritek n e u pom oć A ustriji, ali to bi već bila revolucionarna N em ačka. T a d a bi nastala otprilike ona situacija na k oju su M arks i Engelš računali u eposi revolucije od 1848. T o bi bio ra t revolucije protiv reakcije, za vrem e kojega sve buržoaske p artije , koje ne mogu da povedu za sobom niže klase, je d n a za drugom ustu p aju mesto sve radikalnijim p artijam a i na taj način p rip re m aju teren za pobedu najekstrem nije, najrevolucionarnije p artije , tj. p artije proletarijata. Takvo je bilo gledište M arksa i E ngelsa. D ru k č ije je na to pitanje gledao Lasal. R azlika se donekle objašnjava različitim objektivnim uslovim a kojim a su neposredno bili okruženi. Lasal je živeo u P ruskoj i bio je odveć tesno vezan za lokalne, pruske uslove. M arks i Engels su živeli u E ngleskoj, na tadašnjoj osm atračnici sveta, i posm atrali evropske događaje s gledišta interesa m eđunarodne revolucije, a ne sam o nem ačke, ne sam o pruske. Lasal je rasuđivao ovako: najopasniji neprijatelj N em ačke je unutrašnji neprijatelj, A ustrija. O na je opasniji neprijatelj nego liberalna F rancuska ili R usija, koja je stupila na put liberalnih reform i. A ustrija je glavni uzrok one teške reakcije koja nepodnošljivo pritiska N em ačku. N apoleon, iako uzurpator, vinovnik državnog udara, ipak je predstavnik liberalizm a, p ro ­

89

gresa, civilizacije. Zato se u ovom ratu naš zadatak, zadatak pruske demokratije, sastoji u tome da Austriju ostavimo njenoj sudbini, pri čemu bi poraz Austrije predstavljao najpoželjniji ishod. Kad čitate odgovarajuće Lasalove brošure, onaj niz kompli­ menata na adresu Napoleona i Rusije, kad gledate kako se obazrivo govori o zvaničnoj Pruskoj, vi se morate naprezati da se ne pomete te. Čovek se sve vreme mora podsećati na to da Lasal nastoji da govori kao pruski demokrat koji hoće da dokaže vladajućim klasama Pruske, tj. junkerima, da ne treba pomagati Austriju. Ali, mada se prerušio u pruskog demokrata, Lasal je ipak iznosio svoje ideje, koje se nikako nisu slagale s idejama Marksa i Engelsa. Ovo neslaganje je kasnije uzelo oštrije forme. Već tada, ponesen željom da odmah postigne opipljiv, neposredan uspeh, ponesen željom da bude „realni političar*4, a ne doktrinar, Lasal uzima sebi slobodu da še služi argumentima koji ga prema vladajućoj partiji obavezuju, koji ga primoravaju da ulepšava one koje ubeđuje da Austriju treba ostaviti bez pomoći. Grđenje Austrije, blag odnos prema zvaničnoj Pruskoj i Rusiji, koketovanje sa zvaničnom Pruskom — sve je to još uvek bio samo zanos publiciste koji nije pisao u ime partije. Ali ta ista taktika, primenjivana u neposrednoj praktičnoj borbi kao partijska direktiva, krila je u sebi, kao što je posle pokazala Lasalova delatnost, velike opasnosti. Rat između Francuske i Austrije završio se drukčije nego što je očekivala jedna ili druga strana. Austrija je u početku rata, dok su se protiv nje borili samo Talijani, žestoko tukla Talijane, kao što ih je tukla uvek, ali je zatim pretrpela poraz od ujedinjenih Talijana i Francuza. Ali čim je rat počeo da se pretvara u narodni rat i da preti stvarnim revolucionarnim ujedinjenjem cele Italije, a prema tome i uništenjem Papske države, Napoleon je odmah ustuknuo i brže bolje iskoristio posredovanje Rusije da bi završio rat. Sardinija se morala zadovoljiti Lombardijom, Venecija je ostala u rukama Austrije. A kao naknadu za prolivenu krv Francuza i potrošene pare, Napoleon je otkinuo celu pokrajinu Savoju, zavičaj sardinskih kraljeva i, verovatno zato da bi čuvenom talijanskom revolucio­ naru, borcu za ujedinjenje Italije pokazao da se ne valja oduševljavati obećanjima svakojake krunisane bagre, prisajedinio je Francuskoj i rodni grad Garibaldija — Nicu sa okolicom. Ovako je „liberalni** Napoleon, uz buran pljesak liberalnih budala i namagarčenih revolucionara, branio „pravo na samoopredeljenje** Italije i drugih ugnjetenih nacionalnosti. I Lasal je imao prilike da se uveri da Napoleon ne samo da ne zaostaje iza Austrijanaca nego da mu oni nisu ni sluga. Italija je ostala razjedinjena kao što je i bila. Jedino se Sardinija još više'

90

zaokruglila. Ali tada se desila je d n a neočekivanost ili, kako ju je krstio još naš D obroljubov, „nedokučiva ču d n o v a to st44, n e d o k u ­ čiva za one koji misle da se sudbina n aroda rešava za zelenim diplom atskim stolom . U Italiji se počeo razvijati, na bazi razočaranja i negodovanja koje je izazvala N apoleonova politika, snažan revolucionarni p o k ret. N a čelu tog p o k reta stajao je plem enit revolucionar, ali veom a rđav političar, G aribaldi. Već 1861. godine Italija se pretvorila u u je d in je n u kraljevinu, ali bez V enecije. D alje ujedinjenje Italije prešlo je od tog m om enta u ruke buržoaskih špekulanata, garibaldskih ren eg ata i av a n tu ­ rista. U vezi s francusko-austrijskim rato m M arks je m orao da vodi još jednu polem iku. V eć sam vam rek ao da je sva nem ačka dem okratija zauzela o d ređ en stav u sukobu izm eđu N apoleona i A ustrije. M eđu nem ačkim d em o k ratim a bio je u to vrem e najistaknutiji i n ajuticajniji je d a n bivši revolucionar, koji je 1849. godine m orao da em igrira u Švajcarsku, K a d Fogt. Fogt je bio ne sam o političar, nego i naučnik evropskog glasa. N eki od vas sigurno ga znaju kao jed n o g od glavnih predstavnika prirodnoistorijskog m aterijalizm a, koji veom a često b rk aju , naročito buržoaski naučnici, s m aterijalizm om M arksa i E ngelsa. Pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka Fogt je bio vrlo popularan u R usiji i m nogo je uticao na razvitak filozofskih shvatanja naših prosvetitelja, kao što su Pisarev i drugi. Fogt je bio intim ni prijatelj našeg H ercena, koji ga predstavlja kao vrlo čestitog, vrlo iskrenog čoveka, čoveka s kristalno čistom dušom . I stvarno, K arl Fogt je uživao velik ugled ne sam o kod nem ačkih d em okrata nego i kod m eđ u n aro d n e revolucionarne em igracije, naročito poljske, talijanske i m ađarske. N jegova kuća u Ženevi služila je kao politički centar. Z a N apoleona je bilo izvanredno važno da privuče na svoju stran u čuvenog naučnika i vođu nem ačkih dem okrata. T o m u je, zahvaljujući ogrom noj taštini starog nem ačkog profesora, pošlo za rukom dosta lako. Fogt je bio u vrlo prijateljskim odnosim a s N apoleonovim bratom , poznatim pod im enom princ P lonplon, koji se izdavao za velikog liberala i pokrovitelja nauke. O d njega je Fogt dobijao novac da ga razdeli m eđu predstavnike raznih em igracija. Kad je naš profesor odlučno istupio za N apoleona i Italiju, to je, razum e se, načinilo veliki utisak na revolucionarnu em igraciju — ne m anji nego Plehanovljevo istupanje u odbranu A ntante. K ao što uvek biva u takvim slučajevim a, m eđu onom em igracijom koja je bila tešnje povezana s M arksom i Engelsom bilo je ljudi koji su održavali veze s republikanskom em igraci­ jom . Jedan od predstavnika te em igracije, Karl Blind, izjavio je, u prisustvu nekih kom unista, da je Fogt dobio novac od N apoleona. O vo je zabeležio jedan londonski list. Kad je

91

V ilh elm L ib k n e h t, k o ji je p isao dopise za „A ugzburške opšte n o v in e “ , ja v io o glasovim a koji se p ro n o se o F ogtu, Fogt je p o d n e o tu ž b u zbog k le v ete i d o b io p ro ces, je r nije bilo nikakvih d o k u m e n a ta koji bi se na sudu m ogli d a u p o tre b e p rotiv njega. Slaveći sv o ju p o b e d u , F o g t je o tom procesu štam pao p o se b n u b ro šu ru i, p o š to je v ero v ao d a V ilhelm L ib k n eh t ne čini ni je d a n k o ra k , ne piše ni je d a n re d a k bez M arksove direktive, u p rav io je sve u d arce na M ark sa. I, e to , taj „čovek s kristalno čistom d u š o m “ o p tu ž io je M ark sa d a sto ji na čelu cele jedne b a n d e e k s p ro p rija to ra i falsifik ato ra novca koji ne p reza ju ni od čeg a, u v erav a ju ći d a to g o v o ri na osn o v u tačnih p o d atak a. Sve što je m ogla izm isliti p rljav a m a šta „isk re n o g 41 dem okrate stav ljen o je u p o k re t p ro tiv k o m unista. P oznat po svojoj sk lo n o sti za sve m oguće u d o b n o sti života, Fogt je optuživao M ark sa da vodi ras k o š a n život na raču n rad n ik a. F o g to v a b ro š u ra , zahvaljujući im enu pisca i im enu onog kog je n a p a d a o — a M ark s je u p rav o bio o bjavio prvu svesku svog „P rilo g a kritici p o litič k e e k o n o m ije 44 — izazvala je m nogo b u k e i naišla, kao što se m oglo i očekivati, na povoljan prijem u ta k o z v a n o j „ d o b ro j šta m p i44. B uržoaski listovi, a m eđu buržoaskim p isk ara lim a u prv o m re d u ren eg a ti koji su nekad lično p o zn a v ali M ark sa, rad o s n o su dočekali priliku da se na starog p ro tiv n ik a bace blatom . M ark s je lično uvek bio m išljenja da štam pa im a pravo da kudi svakog ja v n o g ra d n ik a , p rem a s tep e n u svoga shvatanja ili n esh v atan ja. S vako ko istupa ja v n o — govorio bi o n — političar, p o slan ik , g lum ac, im a tu privilegiju da sluša pohvalu ili kuđenje. A k o te zaspu k am enicam a ili gnjilim ja b u k am a — ne mari. O sta je ti sam o da se b ran iš — da vratiš dvostruko. N a obično p so v anje — a M arksa su psovali bez kraja i konca — on nije reag o v a o . Sam o kad su to zahtevali interesi stvari, interesi p a rtije , o n je o d g o v arao , i ta d a je bio nem ilosrdan. K ad je izišao F ogtov p am flet, o dm ah se postavilo pitanje: o d g o v arati ili ne? L asal i neki nem ački poznanici iz njegovog k ru g a dokazivali su da ne tre b a odgovarati. N e zato što su v erovali u m a i je d n u je d in u reč od onoga što je pisao Fogt. O ni su videli da je proces koji je F ogt d obio p red sudom koristio Fogtu. L ib k n eh t se, p o njegovom m išljenju, neo p rez n o očešao o v elikog d e m o k ra tu , koji je , braneći svoju čast, p rek ard ašio . Nov p ro ces d o n e o bi m u sam o nov trijum f, je r nikakvi dokazi protiv njega ne p o sto je . N ajcelish o d n ije je , d akle, pustiti neka se javno m n en je um iri. T akvi arg u m en ti — mi bism o rekli „filistarskog44 k arak tera — nisu m ogli, razum e se, uticati na M arksa i njegove p rijatelje. M oglo se ne reagovati. kad je reč o napadim a na M arksa, ali ne i kad su u p itan ju klevete pro tiv p a rtije . I m ada su M arks i njegovi'

92

najbliži prijatelji bili uvereni da je Fogt stvarno po tk u p ljen , om su bili u teškom položaju, je r su se Blind 1 još je d an em igrant odrekli svojih reči, a V ilhelm L ibkneht ispao klevetnik. N a k raju krajeva bilo je odlučeno da se odgovori. Pokušaj da Fogt bude n ateran da se b ran i p red sudom nije zbog pristrasnosti pruskog suda uspeo. O stalo je sam o da se odgovori preko štam pe, u knjizi. O vu tešku ulogu uzeo je na sebe M arks. Tu smo došli do jedne tačke u kojoj se ja i o p et ja k o razilazim s pokojnim M eringom . P o njegovom m išljenju, M arks je lako mogao uštedeti sebi b esk rajn e brige i n ap o re, izbeći gubljenje dragocenog vrem ena na nešto što nije ni od kakve koristi za veliko delo njegovog života — da se nap ro sto uzdržao od učešća u sporu izm eđu L ibknehta i F ogta. A li to bi značilo zahtevati od M arksa da prestane biti M arks. M eringova zabluda m ože se o bjasniti tim e što M ering nije nikad učestvovao u podzem nom i em igrantskom rad u , što je tek u poslednjim godinam a svog života stajao nešto bliže n ep o sred ­ noj revolucionarnoj borbi. C eo incident s Fogtom on je ocenjivao s gledišta Čoveka književnika. Je li vredelo utrošiti toliko vrem ena na polem iku s F ogtom , koji u vrem e kad je M ering počeo da se bavi književnim radom nije više predstavljao nikakv politički autoritet! I na k raju krajeva, knjiga protiv Fogta morala se štam pati u inostranstvu, pa je u N em ačku do p ro sam o neznatan broj prim eraka! Ali takvi prigovori svode se, ako ih prenesem o na ruske uslove, na ono što bi u takvom slučaju kazao ruski p rofesor za Plehanovljeva „N aša razm im oilaženja“ , je r njih teško da je bilo, prvih godina po izlaženju, više od d esetak p rim erak a u celoj Rusiji. M ering je sasvim prevideo glavni spor koji je vođen u em igrantskoj sredini. O n nije opazio da su se iza ovog tobože isključivo ličnog incidenta krila d uboka taktička razm im oilaženja između proleterske p artije i svih ostalih buržoaskih p artija , da su se u sam oj proleterskoj partiji, kako je to pokazao slučaj s Lasalom, ispoljila opasna kolebanja. M ering nije opazio ni to da su u knjizi protiv F ogta bili podvrgnuti kritici i svi argum enti Lasala i njegovih prijatelja. V ratim o se na sam u knjigu „G ospodin F ogt“ . O na nije naročito velika. Im a svega petn aest štam panih tabaka. A li u literarnom pogledu spada m eđu najbolje što je M arks napisao u I oblasti polem ike. j T re b a reći i to da svetska literatu ra ne poznaje ništa ravno j toj knjizi. P ostoji čuveni Paskalov pam flet protiv jezuita. U ! literaturi X V III veka znam o za Lesingove pam flete protiv 1 njegovih književnih protivnika. A li svi su oni, kao i drugi poznati 1 nam pam fleti, išli sam o za literarnim ciljem.

93

U „Gospodinu Fogtu“ Marks nije sebi postavio samo zadatak da uništi, politički i moralno, naučnika i političara koga uvažava ceo buržoaski svet. Istina, i taj zadatak je Marks izvršio sjajno. On je protiv Fogta raspolagao isključivo materijalom iz štampe. Glavni svedoci odrekli su se svojih reči. Zato Marks uzima sve Fogtove političke spise i dokazuje da je Fogt bonapartist, da on samo ponavlja, od reči do reči, argumente koji su iznošeni u delima plaćenih agenata Napoleona. I kad Marks dolazi do zaključka da je Fogt ili samozadovoljni papagaj koji idiotski ponavlja sve bonapartističke argumente, ili isti takav plaćeni agent kao i drugi bonapartistički publicisti, vi prosto očekujete da će istorija odmah pokazati Fogtovu priznanicu na primljeni novac. Ali Marks se ne ograničava na to političko šibanje. Njegov pamflet nije golo grđenje protkano psovkama. Marks se protiv Fogta služi drugim oružjem, kojim je on majstorski rukovao: sarkazmom, ironijom, vicem. Sa svakom glavom pred nama se sve jasnije ocrtava komična figura; mi gledamo kako se Fogt od velikog naučnika i velikog političara pretvara u hvalisavog, brbljivog Falstafa, junaka Šekspirovih drama, koji voli da velelepno poživi na tuđ račun. Nema nijednog klasičnog dela svetske literature u kome Marks nije našao poneko inesto koje kao da je naročito pisano zato da još jednom crticom obogati karakteristiku tog novog Falstafa. Ali, iza Fogta je stajao vrlo uticajan deo nemačke buržoa-, ske demokrati je. Zato Marks raskrinkava i političku mizernost tog ,,cveta“ nemačke nacije, udarajući usput i po onima koji, uprkos tome što su bliski komunističkom taboru, još uvek ne mogu da se odreknu respektovanja „prosvećenog sveta“. Gnusan Fogtov pokušaj da se baci blatom na najradikalniji i u isto vreme materijalno najneobezbeđeniji deo revolucionarne emigracije dao je Marksu povoda da dade sliku „moralnih** i „pristojnih** buržoaskih partija, kako vladajućih tako i opozicio­ nih, a specijalno koruptivne štampe buržoaskog sveta, koja je postala kapitalističko preduzeće što izvlači profit od prodaje reči, kao što druga preduzeća izvlače profit prodajući đubre. Još za Marksova života dobri poznavaoci istorije decenija 1849— 1859. priznavali su da ovo Marksovo delo nema ravnog* što se tiče slikanja političkih partija toga vremena. Razume se, sadašnjem čitaocu potrebni su komentari da bi razumeo sve detalje, ali on će lako shvatiti koliki je politički značaj imao Marksov pamflet. Sam Lasal je morao priznati, kad je knjiga izišla, da je Marks napisao majstorsko delo, da je strahovanje bilo neumesno, da je Fogt zauvek kompromitovan kao političar. Zamislite, eto, da pre ruske revolucije, od 1905. izlazi knjiga koja Miljukova

94

takođe poznatog naučnika, vođu k ad e ta — pretv ara u takvo ruglo, u takvu političku neznalicu kakav je ispao Fogt posle M arksove analize. A krajem 50-ih i početkom 6 0-ih godina, kad je počeo nov pokret m eđu sitnom buržoazijom i radničkom klasom , kad se razgarala borba za uticaj na gradsku sirotinju, bilo je osobito važno pokazati da predstavnici p ro le tersk e d em o k ratije ne sam o ne zaostaju intelektualno, nego i da prevazilaze n ajp o p u larn ije, n ajistaknutije predstavnike b uržoaske d em o k ratije. U licu Fogta zadat je sm rtni udarac prestižu je d n o g od njenih glavnih vođa. Lasal je m ogao biti sam o zahvalan M arksu zato što m u je olakšao borbu protiv n aprednjaka za uticaj na nem ačke radnike. E to u tom e je istorijski značaj ove M arksove knjige koji je M ering prevideo. N e tako odlučno kao do 1914. godine, on u svojoj knjizi „K arl M arks“ d aje o cenu ove epizode još uvek samo s literarnog gledišta i tek neznatno m enja svoj stari sud, govoreći da je ta knjiga „pre odm ogla nego pom ogla velikom delu njegovog života“ . N aravno, da je M arks bio sam o pisac i naučnik, onda bi bilo bolje da je trošio vrem e sam o na dela kao što su „O sam naesti b rim er“ i ,,K apital“ . P a i mi m ožem o reći da bi bilo kudikam o bolje da je P lehanov, um esto što je potrošio trista stranica na polem iku s takvim ništavilom kao što je budući renegat Tihom irov, napisao p o p ularno izlaganje ,,K ap itala“ ili udžbenik m arksizm a. Sada prelazim na jedno in teresan tn o pitanje, pitanje stava M arksa i Engelsa prem a Lasalovoj agitaciji. V am a je po zn a to da je Lasal počeo svoju agitaciju 1862. godine, kad se u krilu pruske buržoaske dem okratije razgorela b o rb a oko pitanja koju taktiku treb a uzeti u borbi protiv vlade. N aim e, jo š 1858. godine je stari pruski kralj, koji se toliko istakao za vrem e revolucije od 1848, konačno poludeo. Č uveni „kartečki p rin c“ V ilhelm , koji (se proslavio streljanjem dem okrata 1849. i 1850. godine, postaje ,najpre regent, a zatim i kralj. U prvo vrem e on je m orao da zapeva liberalnu pesm u, ali je vrlo brzo izm eđu njega i Skupštine (izbio sukob o pitanju organizacije arm ije. V lada je htela da poveća kadrove arm ije i zahtevala je da se uvedu novi .porezi, a liberalna buržoazija je zahtevala od ređ en e garanti je i kontrolu, iNa bazi tog budžetskog konflikta došlo je do diskusije o taktici; Lasal, koji je još bio tesno povezan s dem okratskim i progresiv­ n im krugovim a buržoazije, insistirao je na odlučnijoj taktici. IPošto je svaki ustav sam o izraz faktičkog odnosa snaga u datom društvu, Lasal zahteva da se u borbu protiv vlade, kojoj je tada ibio na čelu Bizm ark, odlučan i pam etan reakcionar, baci inova društvena snaga. ; K oja je ta nova društvena snaga, Lasal je pokazao u ispecijalnom referatu održanom pred radnicim a. Posvećen izlaga­

95

nju „veze sadašnje istorijske epohe s idejom radničkog staleža“, taj referat je poznatiji pod imenom „Program radnika44. To je vi stvari izlaganje osnovnih ideja „Komunističkog manifesta44, ali znatno oslabljenih i prilagođenih uslovima tadašnje legalne stvarnosti. U isto vreme to je, posle poraza revolucije od 1848, prvo1 otvoreno proklamovanje potrebe organizovanja radničke klase u samostalnu političku organizaciju, oštro odeljenu od svih, čak i najdemokratskijih buržoaskih partija. _ Lasalovo istupanje iš lo /je ususret onom samostalnom pokretu među radnicima koji se naročito intenzivno razvijao u Saksonskoj, gde se među radnicima već zapodela borba između demokrata i malobrojnih predstavnika „stare garde44 radničkog pokreta od 1848. Među tim radnicima već se raspravljalo o ideji da se sazove opštenemački radnički kongres. U tu svrhu organizovan je u Lajpcigu spdcijalni komitet. Pozvan od tog komiteta da se izjasni o pitanju ciljeva i zadataka radničkog pokreta, Lasal je razvio svoj program u „Otvorenom pismu44, adresovanom na Lajpciški komitet. Podvrgavši oštroj kritici program buržoaske partije napred­ njaka i sredstva koja je ona predlagala za ublaženje radničkih nevolja, Lasal ističe potrebu organizovanja samostalne partije radničke klase. Kao centralni politički zahtev, za čije ostvarenje treba koncentrisati sve snage, figurira opšte pravo glasa. Što se tiče ekonomskog programa, Lastu je, oslanjajući^se na takozvani „gvozdeni44 zakon najamnine, dokazivao da se najamnina nikak­ vim sredstvima ne može da povisi iznad određenog minimuma: Zato je predlagao da se organizuju, uz pomoć državnog kredita, proizvođačke zadruge. Vama samima već mora biti jasno da se Marks nije mogao složiti s takvim planom. Lasalov pokušaj da za nj pridobije Marksa nije uspeo. Bilo je još i drugih razloga, koji su jasno izbili na videlo tek posle nekoliko meseci, kad se Lasal, želeći da odmah postigne krupan praktični uspeh, oduševio „realijom politikom44 i, u svojoj borbi protiv naprednjačke partije otišao tako daleko da se spustio do koketovanja s vladom. Nema nikakve sumnje — a to je priznao i sam Marks — da je posle dugog perioda reakcije od 1849. do 1862. baš Lasal opet pobo radničku zastavu na nemačkom tlu, da je bio prvi# organizator nemačke radničke partije. Ovo je Lasalova neospor­ na zasluga. Ali u vrlo intenzivnom, mada i kratkom organizacio­ nom i političkom Lasalovom radu — trajao je manje od dve godine — bilo je osnovnih nedostataka koji su Marksa i Engelsa odbijali još više nego Lasalov nezadovoljavajući program. Pre svega, padalo je u oči da Lasal ne samo što nije isticao vezu Opšteg nemačkog radničkog saveza, koji je on osnovao, sa starim komunističkim pokretom, nego ju je, naprotiv, najener-'

96

I

gičnije odricao. U zim ajući sve osnovne ideje iz „K om unističkog manifesta*1 i drugih M arksovih radova, on je strogo izbegavao svako pozivanje na njih. I sam o u je d n o m od poslednjih svojih dela on citira M arksa, ali ne kom unistu, nego revolucionara, nego ekonom istu. Lasal je to objašnjavao taktičkim razlozim a. O n nije hteo da prepadne još nedovoljno svesne m ase, k o je je treb alo osloboditi od duhovnog tu to rstv a n ap red n jak a a ovi su se redovno služili bajkam a o strašnom b au k u kom unizm a. Lasal je bio veom a tašt i voleo je po m p u , p a ra d u i reklam u, koje tako snažno delu ju na nerazvijene m ase, a o d b ijaju svesne radnike. V oleo je kad su ga prikazivali kao tvorca nem ačkog radničkog pokreta. A upravo to je odb ijalo od njega ne sam o M arksa i Engelsa nego i sve v eteran e starog revolucionarnog p okreta. K arakteristično je da su m u se od starih pridružili sam o stari vajtlingovci i frakcijski protivnici M arksa. P rošlo je m nogo godina dok su nem ački radnici saznali da njihov p o k re t nije p očeo tek sa Lasalom . M ering ne shvata upravo to da su M arks i njegovi prijatelji protestovali baš protiv te želje da se likvidiraju sve veze sa starim revolucionarnim podzem nim p o k reto m . O va Lasalova bojazan da se ne kom p ro m itu je starom ilegalnom firm om objašnjava se i o p et slabošću k o ju je Lasal im ao za ,,realnu politiku44. Uzm im o drugu tačku razm im oilaženja — pitanje opšteg prava glasa. T aj zahtev su postavili već čartisti. M arks i E ngels su ga takođe postavljali, ali se oni nisu m ogli da slože s p reteran im značajem koji m u je pridavao Lasal, s argum entim a k o je je on isticao. K od Lasala se opšte pravo glasa p retv aralo u nekakvo čudotvorno sredstvo koje je sam o po sebi dovoljno d a, nezavisno od drugih prom ena u državnom i ekonom skom životu, odm ah donese vlast radničkoj klasi. O naj ko b ude čitao L asalove brošure, naći će u njim a naivnu tvrdnju da će radnici, odm ah posle izvojevanja opšteg prava glasa, dobiti u p arlam en tu gotovo 9 0 % svih m esta. O vako su i naši narodovoljci verovali da će u ustavotvornoj skupštini, koja će biti sazvana posle niza uspelih aten tata, seljaci, koji sačinjavaju ogrom nu večinu stanovništva u zemlji, im ati isto takvu većinu. Lasal nije shvatao da bez prethodnog ispunjenja nekih veom a važnih uslova opšte pravo glasa ne može da se od instrum enta za obm anjivanje narodnih m asa pretvori u instrum ent njihovog klasnog vaspitanja. Isto tako duboko bilo je i razm im oilaženje o pitanju proizvođačkih zadruga. O ne su za M arksa i Engelsa već tada bile sam o sporedno sredstvo koje ima vrlo ograničen značaj, i to uglavnom dem onstrativan, kao prim er koji pokazuje da fabrikan t ili kapitalist nije bezuslovno p o tre b an faktor u proizvodnji. G ledati u proizvođačkim zadrugam a način postepenog ovladiva-

nja društvenim sredstvima za proizvodnju — značilo je zaborav­ ljati da je za postizanje tog cilja potrebno najpre ovladati političkom vlašću, da bi se, kao što je bilo rečeno u „Manifestu14, tek posle toga preduzeo niz odgovarajućih mera. Isto tako oštro razilazili su se Marks i Engels sa Lasalom i o pitanju uloge sindikata. Uveliko precenjujući značaj proizvođač­ kih zadruga, Lasal je sindikalnu organizaciju smatrao potpuno nekorisnom, pa se u tom pogledu ^vraćao shvatanjima starih utopista, koje je Marks podvrgao temeljitoj kritici u „Bedi filozofije**. Podjednako duboka, a praktično još važnija, bila su razmimoilaženja u oblasti taktike. Nemamo nikakvih razloga da optužujemo Marksa, kao što to čini Mering, da je precenjivao značaj naprednjaka, da je polagao odveć velike nade u buržoa­ ziju. Prošli put sam vam pročitao karakteristiku pruske buržoazi­ je koju je Marks napisao na osnovu iskustva revolucije od 1848. Maločas smo videli kakvoj je oštroj kritici podvrgao buržoasku demokratiju u polemici s Fogtom. Dakle, nije reč o tome da je Marks, odvojen od domovine, još verovao u progresivnost pruske buržoazije, a da se Lasal, bolje upoznat s' pruskom stvarnošću, već razočarao u njoj. Reč je o razmimoilaženju u taktici prema toj buržoaziji. Baš kao i za vreme rata među kapitalističkim državama, i u borbi između progresivne buržoazi­ je i Bizmarka trebalo je pronaći, trebalo je izraditi taktiku koja socijaliste ne bi pretvarala u izmećare jedne od zaraćenih strana. Tu je bila potrebna naročita čvrstina i dvostruka opreznost. A baš je Lasal,. u svojoj borbi protiv pruskih naprednjaka, zaboravljao da postoji još i pruski feudalizam, da postoje pruski junkeri, koji se prema radnicima odnose isto tako neprijateljski kao i buržoazija. Lasal je potpuno opravdano šibao naprednjake, ali se nije umeo zadržati u nužnim granicama i kompromitovao je svoju stvar obraćajući se komplimentima na adresu vlastodr­ žaca. Lasal nije prezao ni od pribegavanja apsolutno nedozvolje­ nim kompromisima. Na primer, kad su u jednom gradu uhapsili radnike, on im je preporučio da se obrate molbom za pomilova­ nje Đizmarku, koji će ih sigurno, za inat liberalima, osloboditi. Radnici su odbili da poslušaju Lasalov savet. Ako uzmemo Lasalove govore, naročito iz prve polovine 1864, naći ćemo mnogo takvih omaški. Da i ne govorim o pregovorima s Đizmarkom, koje je Lasal vodio bez znanja radničke organizaci­ je, izlažući se opasnosti da nanese nepopravljivu štetu ne samo svojoj političkoj reputaciji nego i stvari kojoj je služio. Mogao se, da uzmem primer iz ruskih uslova, nemilosrdno kritikovati Miljukov, ali bi bila neoprostiva pogreška, tačnije — zločin, koketovati sa Stolipinom ili Goremikinom.

98

T o su, eto, ta razm im oilaženja koja su sprečavala M arksa i Engelsa da autoritetom svog im ena p o državaju L asalovu agitaci­ ju. Ali odm ah treb a naglasiti da su oni, odbivši da podržavaju Lasala, u isto vrem e odbili da istupe protiv njega javno, pa su u tom pFavcu uticali i na svoje drugove koji su radili u N em ačkoj, kao na prim er na L ibknehta. M eđutim , Lasal se koji je m nogo cenio njihovu neutralnost, iz d ana u dan sve više kotrljao nizbrdo. Libkneht i ostali drugovi, kako iz B erlina tako i iz R ajnske provincije, uveravali su M arksa da je p o tre b n o da istupi protiv pogrešne taktike Lasala. V rlo je verovatno da bi stvar došla do otvorenog raskida da Lasal nije poginuo, 30. avgusta 1864, u dvoboju. A četiri nedelje posle njegove sm rti, 28. septem bra 1864, osnovana je I internacionala, koja je M arksu pružila mogućnost da se vrati neposrednom revolucionarnom radu, ovog puta u m eđunarodnim razm eram a. Z bog ogrom nog značaja istorije I intem acionale i istaknute uloge koju je u njoj igrao M arks, m oraću da joj posvetim dva predavanja.

SE D M O P R E D A V A N J E KRIZA OD 1857— 1858. PORAST RADNIČKOG POKRETA U ENGLESKOJ, FRANCUSKOJ I NEMAČKOJ. LONDONSKA ME­ ĐUNARODNA IZLOŽBA GODINE 1862. GRAĐANSKI RAT U AMERICI. PAMUČNA GLAD. POLJSKI USTANAK. OSNIVANJE I INTERNACIONALE. MARKSOVA ULOGA. INAUGURALNA ADRESA D rugovi, prošli pu t sam vam govorio da je trebalo gotovo deset godina da se revolucionarni p o k ret, koji je 1848— 1849. godine pretrp eo poraz, počeo oporavljati. R ek ao sam vam da je početak tog poleta vezan za krizu od 1857— 1858, koja je već im ala internacionalne razm ere i koja je d oprla, u prilično jakoj formi, čak do M oskve, do R usije. Izneo sam vam kako je E vropa, koja je dotle sačuvala spoljašnji m ir, o p et bila p rin u đ e n a da se, u licu svojih vladajućih klasa, na svoj način prihvati rešavanja svih onih pitanja koja je na dnevni red postavila revolucija od 1848. i koja ta revolucija nije resila. U prvom redu trebalo se pozabaviti nacionalnim pitanjem , pitanjem ujedinjenja Italije, pitanjem ujedinjenja N em ačke. R ek ao sam vam uzgred, i sad ponavljam , da ceo taj revolucionarni p o k ret koji se 1848— 1849. godine ograničio sam o na zapadnu E v ro p u , i koji se na njoj, iako nije potpuno zahvatio E nglesku, dovoljno odrazio, nije uopšte dotakao najveći deo E vrope, R usiju, niti daleke Sjedinjene A m eričke D ržave. K rajem 50-ih godina u opštu vrevu ulaze R usija i Sjedinjene D ržave. U R usiji se na dnevnom redu nalazi pitanje uništenja km etstva. T o je takozvana epoha velikih reform i — epoha kada kod nas počinje revolucio­ narni pokret, koji početkom 60-ih godina već uzim a form u podzem nih revolucionarnih organizacije, m edu kojim a se najviše isticala takozvana prva ,,Zem lja i sloboda“ . S druge strane A tlantskog okeana, u Sjedinjenim D ržavam a, na dnevnom redu je pitanje uništenja ropstva. U pravo ovo pitanje je pokazalo, u još većoj meri nego rusko, koliko je svet, koji se nekad ograničavao na deo E vrope, sada stvarno postao internacionalan. Potpuno daleko pitanje, pitanje koje se odnosilo sam o na Sjedinjene D ržave, pitanje uništenja ropstva, pokazalo se kao vanredno važno pitanje za sam u E vropu. Toliko važno da M arks,

101

u predgovoru prvom tomu „Kapitala44, kaže da je rat za umštenje ropstva u Americi poslužio novom radničkom pokretu u zapadnoj Evropi kao zvono za uzbunu. Na opšte političke događaje, koji su bili rezultat ovog jakog ekonomskog potresa, već sam ukazivao prošli put. Danas bih hteo da se zadržim nešto iscrpnije na samom radničkom pokretu. Počeću od glavne zemlje radničkog pokreta — od Engle­ ske. Od starog revolucionarnog čartističkog pokreta nije 1863. godine u Engleskoj ostalo ništa. Čartizam je bio mrtav. Neki istoričari tvrde da je čartizam umro još 1848, posle čuvenog pokušaja demonstracije. U stvari, čartizam je 50-ih godina, za vreme krimskog rata, još jedanput procvetao. Imajući na čelu odličnog govornika i sjajnog publicistu Ernesta Džonsa, koji je uz pomoć Marksa i njegovih prijatelja organizovao najbolji socijali­ stički organ onog doba, čartizam je bio u stanju da iskoristi nezadovoljstvo radničkih masa za vreme krimskog rata, koje se naročito pojačalo kad se rat, potpuno neočekivano, otegao. Bilo je meseci kad je „Narodni list44, centralni organ čartista, bio jedan od najuticajnijih listova. Naročitu pažnju privlačili su na sebe divni Marksovi članci upereni protiv Gledstona, a još više oni protiv Palmerstona. Ali to je bio samo privremeni polet. Vrlo brzo po završetku rata čartisti su ostali bez svoga organa. Uzrok tome nisu bili samo frakcijski razdori, koji su ponovo izbili među Džonsom i njegovim protivnicima. Bilo je i bitnijih uzroka. Prvi uzrok je kolosalan procvat engleske industrije, koji je počeo već krajem 1849. godine. Mali zastoji do kojih je povremeno dolazilo, zastoji u pojedinim granama industrije, nisu nimalo remetili opšti procvat čitave industrije kao celine. Ogromna masa nezaposlenih, koja se bila nagomilala krajem 40-ih godina, potpuno je iščezla u toj opštoj industrijskoj poplavi. Može se reći da engleska industrija nije decenijama, računajući od prve polovine XVIII veka, imala toliku potrebu za radnom snagom. Drugi je uzrok iseljavanje iz Engleske u Sjedinjene Države i u daleku Australiju, gde su bila otkrivena vrlo bogata nalazišta zlata. Ovaj talas iseljavanja počinje 1850, a od 1851. do 1855. neprestano raste. Za nekoliko godina oko 2 miliona . radnika zauvek je otišlo iz Engleske. Kao i uvek u takvim slučajevima, nisu odlazili starci i deca, već najzdraviji, najenergičniji i najsnažniji elementi. Radnički pokret, a s njim i čartistički pokret, gubio je na taj način rezervu iz koje je crpeo svoju snagu. To su dva osnovna uzroka. Pored njih bilo je mnogo drugih, sporednih uzroka. Sa slabljenjem čartističke organizacije slabila je i veza koja je postojala među raznim formama pokreta. Još 40-ih godina vodila se borba između strukovnog i čartističkog pokreta. Ali i druge forme radničkog pokreta nastojale su da se izdvoje, da se

102

odele od opšteg stabla. N eke od njih, kao na p rim er kooperativi, razvijale su se na bazi izvesnih istorijskih uslova radničkog pokreta. O va osobenost engleskog radničkog p o k reta ispoljava se već 50-ih godina prošlog veka. U njegovoj istoriji vi se često sretate s raznim specijalnim organizacijam a, koje se iznenada počinju naglo razvijati. P onekad te organizacije o b u h v ataju na stotine hiljada članova. Jed n a, na prim er, postavlja kao cilj borbu protiv pijanstva. Č artistička organizacije išla je linijom n ajm a­ njeg o tpora. N ajpre je pokušavala da b o rb u protiv alkohola vodi u okviru partijskih organizacija. K asnije to postavlja kao poseban cilj, osniva specijalna udruženja po celoj Engleskoj i odvlači na taj način niz bataljona od opšteg radničkog po k reta. Taj pokret se u Engleskoj zvao tito talersk i, po reči ,,tito ta ler“ , što znači: onaj koji pije sam o čaj. O sim njega postojao je kooperativni p o k ret, kom e su bili na čelu takozvani hrišćanski socijalisti. U čartističkom p o k retu mi sm o se već sretali s popovim a. Ja sam vam na konferenciji ukazivao na popa Stefensa, poznatog revolucionara. T o je bio je d an od n a jp o p u ­ larnijih govornika 40-ih godina prošlog veka. K asnije je skrenuo jako udesno. N jem u se pridružuje niz sličnih elem en a ta iz sredine filantropa i d o b rotvora, koji idu u radničku sredinu da p ropovedaju praktično hrišćanstvo. O ni ukazuju na slom čartističkog p okreta kao političkog p o k reta i posvećuju se organizovanju kooperativnih udruženja. Budući da taj p o k ret nije za vladajuće klase opasan, njega pom ažu čak i članovi vladajućih partija. N jem u pristupaju i neki predstavnici inteligencije, koja saoseća s patnjam a radničke klase. T a k o se od radničkog p o k reta odvaja i ta njegova grana, koja sad ide za svojim posebnim ciljem. N eću nabrajati sve te form e i zadržaću se sam o na strukovnom pokretu, na tredjunionim a. D oduše, početkom 50-ih godina taj po k ret ne nailazi na tako povoljne uslove za razvoj kao kooperativni p o k ret i kao p o k ret za borbu protiv alkoholi­ zma. No ipak on nailazi na manji o tp o r nego stari čartistički pokret. G odine 1851. osniva se prvi čvrsti sveengleski strukovni savez radnika m ašinogradnje. N a čelo tog saveza staju dva energična radnika, kojim a je pošlo za rukom da odstrane čisto esnafski duh kojim se odlikovao engleski strukovni p o k ret i običaj d a, se organizuju strukovni savezi, koji svoju delatnost ograničavaju na jednu ili dve grofovije, na jednu ili dve pokrajine. O vde ne treba, razum e se, zaboravljati specifičnosti engleske industrije. Vi ne m ožete da od saveza tekstilnih radnika učinite sveengleski savez, u našem smislu reči, iz prostog razloga što je u Engleskoj glavna masa tekstilne industrije, u mnogo većem stepenu nego kod nas, koncentrisana na m alom prostoru. G otovo sva m asa engleskih tekstilnih radnika nagom ilana je u

103

dve grofovije. I jasno da se tamo grof ovijski savez gotovo poklapa s našim sveruskim savezom. Pa i kod nas je tekstilna industrija koncentrisana, uglavnom, u moskovskoj i ivanovovoznesenskoj gubemiji. Glavna nevolja engleskih strukovnih saveza nije bila u njihovoj lokalnoj, već u njihovoj esnafskoj ograniče­ nosti. Svaka pojedina struka u okviru jedne industrije, na primer tekstilne, gledala je da se organizuje u poseban savez. Zbog toga strukovni pokret, iako se 50-ih godina počeo snažno razvijati, nije mogao da stvori takve organizacione forme koje bi omogućavale da se protiv poslodavaca vodi borba širokih razmera. Dok je industrija prolazila kroz fazu prosperiteta, ogromna većina radnika lako je postizala povišenje nadnice. Štaviše, preduzetnici su im izlazili u susret i otimali se za radnike, pošto su razne nove industrijske grane u radnoj snazi oskudevale. Baš tih godina kapitalisti nastoje da privuku u Englesku radnike sa kontinenta — Nemce, Francuze, Belgijance. U takvim uslovima sindikalni pokret je, uprkos svom porastu, ipak ostao na niskom stepenu razvitka. Pojedini strukovni savezi, koji su nastali u raznim pododeljenjima jedne iste industrijske grane, ostali su razjedinjeni ne samo u granica­ ma čitave zemlje nego i u granicama jednog grada. Nisu postojala čak ni mesna veća. Kriza od 1857— 1858. godine unela je i u tu sferu krupne promene. Maločas sam rekao da je najorganizovaniji strukovni savez bio savez radnika mašinogradnje, najkvalifikovanijih rad­ nika. Zajedno s tekstilnom industrijom, proizvodnja mašina spadala je u red onih industrija koje nisu radile samo za unutrašnje tržište. Počev od 50-ih godina i jedna i druga postaju privilegovane industrijske grane koje imaju monopol na svetskom tržištu; kvalifikovani radnici koji rade u njima lako postižu ustupke od preduzetnika, jer ovi izvlače ogroman profit. Tako su se u ove dve industrijske grane još tada počeli stvarati uslovi za „građanski mir“ među preduzetnicima i radnicima. Uticaj krize, i pored sve njene oštrine, ne traje dugo. Rastojanje između kvalifikovanih i nekvalifikovanih radnika se povećava, a to, sa svoje strane, slabi štrajkački pokret u tim granama industrije. Ali, svi radnici nisu bili tako mirni. Kriza se naročito jako odrazila na građevinskoj industriji i na građevinskim radnicima, koji tada iskaču na prvo mesto u borbi engleske radničke klase, kao 30-ih i 40-ih godina, u eposi čartizma — tekstilci, a 50-ih godina radnici u mašinogradnji. Razvoj kapitalizma povukao je za sobom neobičan porast gradskog stanovništva, a prema tome i tražnju stanova. Otud neobičan procvat građevinske industrije. I kao što je početkom 40-ih godina Englesku bila zahvatila železnička groznica, tako je početkom 50-ih godina zahvata građevinska groznica. Grade se

104

hiljade i hiljade kuća. O ne se u p unom sm islu reći b acaju na tržište kao i svaka druga ro b a. P o svojoj tehničkoj organizaciji građevinarstvo se još uvek nalazilo na step en u m an u fak tu re, ali je već bilo dospelo u ruke krupnih kapitalista. E ngleski preduzim ač-graditelj uzim ao je pod zakup veliki kompleks zem ljišta i gradio na njem u stotine kuća, koje je zatim iznajmljivao ili prodavao. Engleske kuće nisu nalik na naše, obično su to prizem ne kuće od cigle, građene po jed n o m tipu, rede na sprat ili na strat i po, a po p ro sto ru nisu nim alo veće od četvorosobnog ili petosobnog m oskovskog stana, sam o s to m razlikom što su te sobe je d n a nad drugom . Istina, ovo nekim ekonom istim a, naročito kontinentalnim , d aje povoda da pričaju bajke o engleskim radnicim a koji zauzim aju čitavu kuću. A u stvarnosti te su kućice p retrp an e ljudim a kao kakvo prenoćište. R azvitak građevinske industrije p ovukao je sa sela u gradove ogrom nu m asu radnika. V am a je p oznato da je to dosta složena industrija, za k o ju su po treb n i najraznovrsniji radnici. T u su drvodelje, stolari, m oleri, zidari, ta p etari, jednom rečju radnici koji rade ne sam o na gradnji kuće, nego i na njenim unutrašnjim uređajim a. Z a razvoj građevinarstva usko je vezan razvoj stolarskog, tap etarsk o g i um etničkog zanata. O vaj veliki porast gradskog stanovništva dao je snažan podsticaj razvoju industrije obuće i odeće. Kriza od 1857— 1858. godine naročito se ja k o odrazila na tim novini granam a kapitalističke proizvodnje. O stavila je ogromne m ase radnika bez posla, stvorila je rezervnu arm iju nezaposlenih, koja je pritiskala na zaposlene radnike. P reduzetnici su odlučili da to iskoriste i da, sa svoje stran e, izvrše pritisak na radnike, da snize nadnice i povećaju rad n o vrem e. N a njihovo veliko iznenađenje, radnici su na ovo odgovorili masovnim štrajkom 1859. godine. B io je to je d an od najvećih štrajkova u L ondonu. N a još veće iznenađenje preduzetnika, štrajk građevinskih radnika naišao je na podršku kod drugih kategorija radnika u svim novonastalim industrijskim granam a. U Evropi je taj štrajk građevinskih radnika privukao na sebe ne manju pažnju nego tadašnji krupni politički događaji. Ja sam čak u moskovskim listovima i časopisim a nailazio na opširnije dopise o tom štrajku nego što ih ponekad čitam u sovjetskim novinam a o izvesnim štrajkovim a u zapadnoj Evropi. U vezi s tim štrajkom održano je m nogo zborova i mitinga. M eđu govornicim a često susrećem o im e K rem er. N a m itingu u H ajd parku K rem er je rek ao da je štrajk građevinskih radnika prva čarka izm eđu ekonom ije rada i ekonom ije kapitala. Osim K rem era, veliku agitacionu delatnost razvijaju i drugi radnici, kao na prim er O džer. Š tam paju se leci. M oram reći da je čuveni razgovor izm eđu radnika i kapitalista — jedna od najsjajnijih

105

stranica u prvom tomu „Kapitala44 — mestimično gotovo doslovno ponavljanje letka koji su radnici štampah za vreme štrajka 1859— 1860. godine. Zahvaljujući tome štrajku," koji se posle nekog vremena svršio kompromisom, u Londonu je prvi put organizovano sindikalno veće. Na čelu su mu tri glavna lica: Odžer, Kremer i Hauel. Sve su to radnici koje ćete sresti u prvom Generalnom veću I intemacionale. Već 1861. godine londonsko sindikalno veće je jedna od najuticajnijih organizacija. U isto vreme ono se pretvara, kao i naši prvi sovjeti, u političku organizaciju. Ono nastoji da reaguje na sve događaje koji interesuju radnike. Po ugledu na njega, u mnogim mestima Engleske i Škotske formiraju se odgovarajuća sindikalna veća, tako da onde već 1862. godine ponovo postoje klasne radničke organizacije. Ova sindikalna veća deluju kao politički i ekonomski centri. Pogledajmo sad Francusku. U njoj je kriza uzela iste razmere kao i u Engleskoj. Kriza je jako pogodila ne samo tekstilnu industriju nego je uticala i na sve one grane proizvodnje po kojima je pariška industrija nadaleko poznata. Već sam vam rekao da je Napoleonov rat od 1859. godine bio jedno od sredstava da se to nezadovoljstvo radnika skrene na drugu stranu. Početkom 60-ih godina ta kriza se naročito odražava na pariškoj industriji, na industriji koja ima sasvim specijalan karakter: to je industrija takozvanog umetničkog zanata. Ali Pariz je bio veliki grad koji se 50-ih godina prošlog veka snažno razvijao i brzo modernizovao. Jedna krupna Napoleonova reforma bila je modernizovanje čitavog niza pariških kvartova, rušenje starih uskih ulica i njihovo pretvaranje u široke, na kojima bi bilo nemoguće podizati barikade. To je takozvana osmanizacija Pariza, jer je na čelu tog poduhvata stajao prefekt grada Osman, koji je u toku nekoliko godina sistematski modernizovao grad. Ovo je dovelo do iste posledice do koje i u Londonu: do nagomilavanja ogromne mase građevinskih radni­ ka. Baš ovi radnici, sa svim svojim raznovrsnim kategorijama —od nekvalifikovanih do visokokvalifikovanih — s jedne strane, i radnici zaposleni u proizvodnji luksuznih predmeta — predstav­ nici umetničkog zanata — s druge strane, davali su glavne kadrove za nov masovni radnički pokret, koji se razvio početkom 60-ih godina. Kad podrobnije studirate istoriju I intemacionale u Francuskoj, odmah opažate da je većina njenih članova, a među članovima opet oni najistaknutiji, izišla iz sredine kvalifikovanih radnika građevinske industrije i umetničkog zanata. S oživljenjem radničkog pokreta početkom 60-ih godina bude se i stare socijalističke grupe. U prvom redu treba istaći prudonizam. Sam Prudon je u to vreme bio još u životu. Neko vreme je ležao u zatvoru, zatim je emigrirao u Belgiju i vršio

106

izvestan uticaj na radnički p o k ret, kako n eposredno tako i p reko svojih sledbenika. A li taj prudonizam koji je on propagirao početkom 60-ih godina bio je već poprilično drukčiji od onog koji je propagirao u vrem e polem ike s M arksom . Sad je to bila posve m irna te o rija , prilagođena legalnom radničkom pokretu. Prudonovci su postavljali sebi za cilj p o b o lj­ šanje položaja radnika, ali sredstva koja su za postizanje tog cilja predlagali bila su uglavnom prilagođena položaju zanatlija. Prvo mesto m eđu tim predlozim a zauzim alo je pojevtinjenje kredita, po m ogućnosti — besplatan kredit, a za tu svrhu se prep o ru čiv a­ lo organizovanje kreditnih zadruga, čiji bi se članovi uzajam no pomagali, uzajam no usluživali. O tu d im e koje ste verovatno sretali u knjigam a — m utualisti, uzajam nici. D ruštva za u za ja­ mnu pom oć, nikakvi štrajko vi, legalizacija radničkih udruženja, besplatan kredit, odricanje od nep o sred n e političke b orbe, želja da se poboljšanje položaja postigne je d in o putem ekonom ske borbe, pri čem u se ta borba nikad ne zam išlja kao borba uperena protiv osnova kapitalističkog sistem a — ovako se m ože rezim ira­ ti program tadašnjih m utualista, koji su u m nogim stvarim a bili um ereniji od svog učitelja. Pored ove grupe, postoji i desnija grupa, na čijem čelu su bili — da upotrebim term in koji je M oskovljanim a do b ro poznat — tadašnji zubatovci. O ni su se trudili da po tk u p e radnike m aterijalnim poklonim a. V ođa im je bio je d an novinar, A rm an Levi, nekad tesno povezan s poljskom em igracijom , vaspitač dece poljskog pesnika M ickjeviča. N alazio se u bliskim odnosim a s princem Plonplonom , koga već poznajem o kao pokrovitelja gospodina Fogta. T reća grupa — najm alobrojnija, ali sastavljena od revolu­ cionara — bili su blankisti, koji su tada obnovili svoj rad kako među radnicim a, tako i m eđu inteligencijom i studentim a. M eđu tom om ladinom srećem o P ola Lafarga i Šarla L ongea, koji su kasnije postali M arksovi zetovi. • U njihovim kružocim a vrteo se i fam ozni Ž orž K lem anso. Svi ti mladi ljudi i radnici nalazili su se pod jakim uticajem samog B lankija, koji je, dodušej tad a ležao u tam nici, ali je održavao žive veze sa spoljnim svetom i viđao se s predstavnici­ ma te om ladine. Blankisti su bili najnepom irljiviji neprijatelji N apoleonove im perije i vatrene pristalice podzem nog rada. E to takav je bio položaj radničkog p okreta u Engleskoj i u Francuskoj 1862. godine, kada je niz događaja doveo do tešnjeg zbliženja francuskih i engleskih radnika. Kao spoljni povod poslužilo je organizovanje svetske izložbe u L ondonu. O vakav m eđunarodni sajam bio je rezultat novog stadija kapitalističke proizvodnje, one krupne industrije koja je pojedine zemlje pretvorila u delove svetske privrede. Prva izložba organizovana

107

je posle februarske revolucije — godine 1851. u Londonu Druga u Parizu — 1855. godine. Treća opet u Londonu. U vezi s tom izložbom počela je u Parizu agitacija medu radnicima. Grupa francuskih zubatovaca, koristeći se vezama Armana Levija, obratila se predsedniku komisije koja je imala da organizuje francusko odeljenje na Londonskoj izložbi. Predsednik te komisije bio je već pominjani princ Plonplon. On je izdejstvovao novčanu pomoć za slanje radničke delegacije na Londonsku izložbu. Na bazi toga razvile su se diskusije po svim pariškim radionicama. Blankisti su se, naravno, najoštrije izjasnili protiv takve vladine milostinje. Ali druga grupa, u kojoj su preovlađivali mutualisti, bila je drugog mišljenja. Oni su predložili drugu taktiku, mi bismo rekli menjševičku. Treba iskoristiti ovu legalnu mogućnost. Novac se daje za slanje radnika. Zahtevajmo da se delegacija ne određuje odozgo, nego da se bira po radionicama. Izbore ćemo iskoristiti za agitaciju i potrudićemo se da izabere­ mo svoje kandidate. Pobedilo je gledište ove druge grupe, na čelu koje su stajala dva radnika, Tolen i Perašon. Izbori po radionicama bili su dozvoljeni, i na njima su izabrani gotovo isključivo članovi te grupe. Blankisti su bojkotovali izbore, a zubatovci su totalno propali. Ovako je formirana radnička delegacija iz Pariza. Karakteristično je da je tada i iz Nemačke poslana u London delegacija koja je bila povezana s onom grupom radnika koji su uzeli na sebe da organizuju radnički kongres i koji su predložili Lasalu da iznese svoje mišljenje o ciljevima i zadacima radničkog pokreta. Tako je svetska izložba u Londonu stvorila mogućnost za sastanak francuskih, engleskih i nemačkih radnika. I do njega je stvarno došlo. Neki istoričari Intemacionale uzimaju dan toga sastanka kao početak Intemacionale. Ja sam vam već preporučio knjigu druga Steklova o istoriji Intemacionale. Da vidimo šta on piše o tom susretu. „Kao povod za zbliženje i dogovor engleskih i kontinentalnih radnika poslužila je svetska izložba od 1862. godine u Londonu .. . 5. avgusta 1862. engleski radnici priredili su svečani prijem sedamdesetorici delegata francuskih radnika, prilikom kojeg je u govorima izrečena misao o potrebi da se uspostavi međunarodna veza između proletera, koji kao ljudi, građani i trudbenici imaju jednake interese i težnje“ .

Na žalost, to je samo legenda. U stvari je taj sastanak, kako sam još davno pokazao, imao potpuno drugi karakter. Bio je priređen uz učešće i s odobrenjem predstavnika buržoazije i vladajućih klasa. Govori koji su na njemu izrečeni nisu uvredili

108

nijednog preduzetnika i nisu uznem irili nijednog policajca, je r su od strane engleskih kapitalista na njem u bili prisutni upravo oni koji su za vrem e štrajk a građevinskih radnika bili vode preduzimača. D ovoljno je reći da engleski tredjunionisti dem onstrativno nisu učestvovali na tom m itingu. E to zašto na njega ne tre b a gledati kao na polaznu tačku In ternacionale. T ačno je sam o je d n o : kad su radnici iz F rancuske i Nem ačke došli u L ondon, oni su se m orali sresti s francuskim i nem ačkim radnicim a koji su em igrirali posle 1848. A m esto gde su se 50-ih i 60-ih godina prošlog veka sastajali radnici raznih narodnosti bilo je već ran ije pom injano R adničko prosvetno društvo, koje su feb ru ara 1840. osnovali Š aper i njegovi drugovi. R estoran i kavana tog društva nalazili su se baš u onom k vartu u kome su i tad a i kasnije odsedali stranci. O n o je služilo kao takav centar i u kasnijim godinam a, sve do im perijalističkog rata. Lično sam se uverio u to kad sam dolazio u L ondon da radim u Britanskom m uzeju 1909. i 1910. godine. T o je bilo m esto gde se moglo sresti najviše stranih radnika. E ngleska vlada se požurila da taj klub zatvori odm ah posle objave rata 1914. godine. T am o su se, bez sum nje, neki članovi francuske delegacije upoznali sa starim francuskim em igrantim a, a ta k o i nem ački radnici iz Lajpciga i B erlina sa svojim starim drugovim a. A li to su bile, razum e se, sam o slučajne veze, koje sam e po sebi nisu mogle da dovedu do osnivanja In tern acio n ale, kao god ni m iting od 5. avgusta, kom e drug S teklov p rid a je, povodeći se za drugim istoričarim a, tako veliki značaj. U pom oć su došla dva veom a važna događaja. Prvi događaj je građanski ra t u Sjedinjenim D ržavam a. V eć sam vam rek ao da je tam o na dnevnom red u bilo pitanje uništenja ropstva. T o pitanje se toliko bilo zaoštrilo i dovelo do tako jakog sukoba između južnih i sevem ih država da su južne države odlučile da se, radi održanja ropstva, odvoje i da o b razu ju sam ostalnu republiku. Zbog toga je planuo ra t, koji je povukao za sobom neočekivane i neprijatne posledice za ceo kapitalistički svet. Južne države su tada bile gotovo m onopolistički proizvođač pam uka za pam učnu industriju celog sveta. E gipatski pam uk nije tada još igrao nikakvu ulogu, a istočnoindijskog i turkestanskog pam uka nije uopšte bilo. T ako je E vropa iznenada ostala bez pam uka. Baš kad se čitava industrija već bila sasvim oporavila, posle krize od 1857— 1858, u pam učnoj industriji, koja je tako važan deo tekstilne industrije, izbila je žestoka kriza. O d nje je postradala ne sam o engleska nego i francuska, nem ačka i čak naša m lada pam učna industrija. O skudica u pam uku ili, kako se obično kaže, pam učna glad dovela je do velikog poskupljenja i svih drugih vrsta sirovina u tekstilnoj industriji. R azum e se,

109

krupni kapitalisti su postradali najmanje, ali zato su se sitni i srednji kapitalisti požurili da zatvore svoje fabrike. Desetine, čak stotine hiljada radnika u Evropi bili su osuđeni na smrt od gladi. Vlade su se ograničile na dodeljivanje bedne milostinje. Engleski radnici, koji su tek nedavno, za vreme štrajka građevin­ skih radnika, pokazali primer solidarnosti, latili su se i sad posla oko organizovanja pomoći. Inicijativa je pripadala londonskom sindikalnom veću. B io je organizovan specijalni komitet, među čijim članovima susrećemo već poznata lica. U Francuskoj je takođe bio organizovan specijalni komitet sa istim ciljem. Na Čelu tog komiteta stajali su predstavnici one grupe koja je sprovela izborć radničke delegacije za Londonsku izložbu. Oba komiteta stupila su u živu vezu. Tako su engleski i francuski radnici mogli da se još jedanput uvere u to da su interesi radnika raznih zemalja tesno povezani. Građanski rat u Sjedinjenim Državama bio je, na taj način, uzrok vanredno jakog potresa čitavog ekonomskog života Evrope i jednakom snagom je udario po engleskim, francuskim, nemačkim i čak ruskim radnicima u moskovskoj i vladimirskoj guberniji. Zato Marks u predgovoru prvom tomu „Kapitala44 piše da je američki građanski rat XIX veka u odnosu na radničku klasu odigrao onu istu ulogu, ulogu zvona za uzbunu, koju je američki rat za nezavisnost XVIII veka odigrap u odnosu na francusku buržoaziju i veliku francusku revoluciju. A desio se tada i drugi događaj, koji je takođe podjednako interesovao radnike raznih zemalja. Godine 1861. u Rusiji je ukinuto kmetstvo. Trebalo je izvršiti niz reformi i u drugim granama državnog i ekonomskog života. A u isto vreme jačao je i revolucionarni pokret, koji postavlja radikalnije zahteve. Počele su se micati i periferne oblasti, među kojima i Poljska. Carska vlada je to iskoristila kao povod da jednim udarcem likvidira ne samo spoljnu- nego i unutrašnju pobunu. Ona provocira ustanak u Poljskoj i u isto vreme, uz pomoć Katkova i drugih plaćenih piskarala, raspiruje velikoruski hura-patriotizam. Ugušenje polj­ skog ustanka poverava se čuvenom dželatu Muravjovu i njemu sličnim zverima. U zapadnoj Evropi, gde je ruski carizam bio omražen kod svih, Poljaci pobuđuju, kao i 1831. godine, najživlje simpatije. I francuska i engleska vlada ostavljaju punu slobodu akcije onima koji ustaju u odbranu poljskih ustanika, da bi nagomilanom nezadovoljstvu radnika dale neku odušku. U Francuskoj se održava niz mitinga i organizuje komitet, na čijem čelu susreće­ mo opet Tolena i Perašona. U Engleskoj se na čelo pokreta u korist Poljaka stavljaju Kremer i Odžer od strane radnika, a profesor Bizli od strane radikalne inteligencije. Već u aprilu 1863. oni sazivaju u Londonu miting u

110

odbranu Poljaka, na kom e govori K rem er. P redsedava profesor Bizli. M iting usvaja rezoluciju koja zahteva da engleski i francuski radnici izvrše pritisak na svoje vlade i n a teraju ih da intervenišu u korist P oljaka. D onesena je odluka da se organizuje m eđunarodni m iting. O n je o d ržan 22. jula 1863. u L ondonu. I tog puta je predsedavao Bizli. U im e engleskih radnika govorili su O džer i K rem er, u ime francuskih — T olen. Sva trojica su dokazivali po tre b u uspostavljanja nezavisne Poljske. Ni reći o drugim s t v a r i m ^ ^ l i , dan kasnije o d ržan je nov m iting, o kom e istoričari Internacionale obično i ne govore. O rganizovan je bio na inicijativu londonskog sindikalnog veća i održan bez učešća buržoaskih elem enata. O džer je dokazivao p o tre b u tešnje veze među engleskim i kontinentalnim radnicim a. P roblem je bio postavljen na praktičnu bazu. V eć sam vam rek ao da su engleski radnici m orali voditi računa o velikoj konkurenciji francuskih, belgiskih i naročito nem ačkih radnika. P očetkom 60-ih godina u proizvodnji hleba, u kojoj su konačno preovladala krupna preduzeća, radio je velik broj nem ačkih radnika. U g rađ ev in ar­ stvu, industriji nam eštaja i um etničkim zanatim a radili su m nogobrojni Francuzi. Z ato je engleskim tredjunionistim a bilo naročito stalo da iskoriste svaku m ogućnost uticanja na inostrane radnike koji su dolazili u E nglesku, a to se m oglo najlakše postići pomoću organizacije koja bi ujedinila rad n ik e raznih narodnosti. N a tom m itingu je odlučeno da engleski radnici pošalju odgovarajuću adresu francuskim radnicim a. Prošla su gotovo tri meseca dok je nacrt te adrese podnesen na o dobrenje lo n d o n ­ skim tredjunionistim a. N apisao, ju je uglavnom O džer, koji se sigurno setio svog kolege po struci, T om asa H ard ija, koji je krajem X V III veka poslao adresu sim patija francuskim rev o lu ­ cionarim a. U to vrem e već su carski dželati nečuveno svirepo ugušili poljski ustanak. A dresa ga gotovo i ne pom inje. D a biste dobili predstavu o njenom k arak teru , pročitaću vam mali odlom ak. „B ratstvo naroda je krajnje p otrebn o za stvar rada, p ošto nam, kad god poku šam o da poboljšam o svoj socijalni p oložaj skraćivanjem radnog vrem ena ili dizanjem cen e rada, naši p o slo ­ davci prete da će d ovesti Francuze, N e m ce , B elgijan ce i druge radnike da rade naš p osao za nižu nadnicu; žao nam je što m oram o reći da se to često i d ogađalo, i to ne zb og toga što su naša braća sa kontinenta želela da nam n aude, već zb og n edostatka redovn e i sistem atske veze m eđu industrijskim klasam a svih zem alja. N aš je cilj da nadnice slabo nagrađenih radnika p odign em o na približno istu visinu sa nadnicam a bolje nagrađenih, a ne da d ozvolim o da nas naši p oslodavci izigraju i da nas na taj način doved u u krajnje b ed no stanje k oje odgovara njihovom gram žljivom p oslovanju” .

111

Prevedena na francuski jezik od profesora Bizlija, adresa je poslana u Pariz tek u novembru 1863. Ona je u Parizu poslužila kao materijal za agitaciju po radionicama. Ali odgovor francu­ skih radnika je jako zadocnio. A zadocnio je zbog toga što su tada u Parizu vršene pripreme za dopunske izbore za Zakono­ davno telo, kako se tada nazivala francuska Skupština, koji su imali da se održe u martu 1864. Grupa radnika, na čijem čelu opet nalazimo Tolena i Perašona, postavlja vanredno važno pitanje: treba li da radnici istaknu svog sopstvenog kandidata ili da se ograniče na podržavanje radikalnih kandidata? Drugim rečima, treba li se razgraničiti s buržoaskom opozicijom i istupiti s posebnom platformom, ili se plesti na repu bur|oaskih partija? Ovo pitanje se živo raspravljalo krajem 1863. i početkom 1864. godine. Bilo je odlučeno da se istupi odvojeno i da se postavi kandidatura Tolena. S tim u vezi bilo je odlučeno i to da se ovo odvajanje od buržoaske demokratije motiviše u specijalnoj platformi, koja je dobila ime, po broju potpisnika „Manifest šezdesetorice“ . U svome teoretskom delu, u kritici buržoaskog sistema, taj manifest stoji u svemuTia Prudonovom gledištu. Ali u isto vreme on oštro odstupa od učiteljevog političkog programa i ističe potrebu posebne političke organizacije za radnike kao i postav­ ljanje klasnih kandidatura, da bi se u parlamentu branili interesi radnika. Prudon je toplo pozdravio „Manifest šezdesetorice** i povodom njega napisao jednu od svojih najboljih knjiga. Na njoj je radio poslednjih meseci svog života i nije ni doživeo njen izlazak iz štampe. To je knjiga „O političkoj sposobnosti radničke klase “ . U njoj Prudon prvi put priznaje radničkoj klasi pravo na samostalnu klasnu organizaciju. On pozdravlja nov program pariških radnika kao najbolji dokaz ogromnih političkih sposobnosti koje se kriju u radničkoj klasi. I pored toga što Prudon ostaje pri svom starom gledištu i o pitanju štrajkova i o pitanju udruženja za uzajamnu pomoć, ova knjiga najviše podseća na njegovo prvo delo, „O svojini**, i po duhu protesta protiv buržoaskog društva i po svom proleterskom zanosu. Ova apologija radničke klase postala je jedna od omiljenih knjiga francuskih radnika. I kad je reč o uticaju prudomzma u eposi I internacionale, onda ne treba zaboraviti da je to uticaj onog oblika prudonizma koji se razvio posle objavljivanja „Manifesta šezdesetorice**. U tom obliku prudonizam je izvršio veliki uticaj i na shvatanje revolucionarne inteligencije u Rusiji. Posmrtnu Prudonovu knjigu preveo je na ruski jezik poznati publicist N. Mihajlovski, koji je iz nje mnogo štošta naučio. Prošla je skoro godina dana dok su pariški radnici napisali svoju adresu, svoj odgovor. Izabrali su i specijalnu delegaciju da

112

je odnese u L ondon. U čast te delegacije organizovan je 28. septem bra 1864. m iting u dvorani „S vetog M artin a“ , ta d a vrlo poznatim prostorijam a u c e n tru grada. P redsedavao je Bizli. D vorana je bila dupkom p una. N ajp re je O d žer pročitao adresu engleskih radnika. O dgovor F rancuza pročitao je T olen. Eyo malog odlom ka: „Industrijski progres, podela rada i sloboda trgovine tri su tačke na koje danas treba da bude ustremljena naša pažnja, jer one obećavaju da će vrlo duboko izmeniti ekonomske uslove društva. Gurani i potrebama vremena i silom događaja, kapitali se koncentrišu i organizuju u moćne finansijske i industrijske saveze. Ako ne budemo na oprezu, ova sila bez protivteže uskoro će zavladati despotski. Mi, radnici svih zemalja, moramo se ujediniti, da bismo postavili nesavladljivu barijeru jednom kobnom sistemu koji bi podelio čovečanstvo na dve klase, na neuki puk i na zadrigle, kuljave mandarine. Spasimo se solidarnošću!“ Francuski radnici doneli su sa sobom čak i nacrt takve organizacije. U L on d o n u se osniva ce n traln a kom isija u k o ju ulaze predstavnici svih zem alja, a u svim glavnim gradovim a Evrope stvaraju se potkom isije koje o d ržavaju veze s tom centralnom kom isijom . C en traln a kom isija stavlja na diskusiju ova ili ona pitanja i sum ira rezu ltate diskusije. R ad i konačnog utvrđivanja sam e form e organizacije tre b a da se sazove m e đ u n a­ rodni kongres u Belgiji. P itaćete m e, drugovi: a gde je M arks, da li je on im ao kakvog učešća u svem u tom e? N ije. Ja sam vam n am erno ovako detaljno ispričao kako se priprem ao d an 28. septem bra 1964, dan od koga datira istorija I internacionale, da biste znali da je sve na tom m itingu, od prvog do poslednjeg koraka, bilo delo samih radnika. Sve dosad sam m ogao čak i da ne pom enem M arksovo im e. A ipak je on tog značajnog dana sedeo, kao gost, na tribini. K ako je on dospeo na taj m iting? N a ovo pitanje daje nam odgovor ceduljica k oju sam slučajno našao m eđu raznim M arksovim harijam a: ,,G. Marksu. Dragi gospodine, Komitet za organizovanje mitinga učtivo Vas moli da prisustvujete mitingu. S ovom ceduljom moći ćete da uđete u sobu u kojoj će se u sedam i po časova sastati Komitet. S poštovanjem V. R. Kremer.“ K ad sam našao ovo pisam ce, zapitao sam se: šta je pobudilo K rem era da pozove baš M arksa? Z ašto taj poziv nisu dobili mnogi drugi em igranti, a njih je tada bio pun L ondon, bliži 8 Martu, i Engels

113

Francuzima ili Englezima? Zašto je upravo Marks izabran u komitet .budućeg Međunarodnog udruženja? Ovde su moguća samo nagađanja, samo pretpostavke. Najverovatnija je ova. Već sam vam ukazivao na ulogu koju je igralo Nemačko prosvetno društvo kao centralno mesto gde su se u Londonu sastajali radnici raznih narodnosti. .Ono je u još većoj meri postalo takav centar kad su engleski radnici stali na gledište da je potrebno povezati se s Nemcima radi ublažavanja štetnih posledica konkurencije među radnicima koje su preduzetnici, preko raznih agenata, dovlačili u London. Otud tesne lične veze s članovima bivšeg Saveza komunista — Ekariusom, Lesnerom i Pfenderom. Prva dvojica su radili kao krojači, a treći je kao moler radio u građevinskoj industriji. Svi su oni aktivno učestvovali u londonskom sindikalnom pokretu i dobro se poznavali s organizatorima i rukovodiocima londonskog sindikal­ nog veća. Vi ćete se lako dosetiti da su tim putem i Odžer i Kremer upoznali doktora Marksa, koji je baš za vreme afere sa gospodinom Fogtom bio obnovio veze s nemačkim radničkim pokretom. Prava uloga Marksa, koji, kao što vidite, nije bio osnivač I internacionale, ali koji je vrlo brzo postao njen glavni duhovni vođa, počinje tek posle njenog osnivanja. Komitet koji je izabran na mitingu od 28. septembra 1864. nije u stvari dobio nikakve direktive. Nije bilo ni programa, ni statuta, pa čak ni imena. U Londonu je u to vreme već postojalo jedno takvo međunarodno udruženje, „Opšta liga“, koja je Komitetu ponudila svoje gostoprimstvo. Kad čitate zapisnik prvog sastanka Komiteta, vi vidite da su tu i predstavnici pomenute Lige, vrlo blagonakloni buržuji. Jedni od njih su predlagali novom Komitetu da se uopšte ne osniva novo udruženje, drugi su govorili o organizovanju novog međunarodnog udruženja u koje bi mogli da ulaze ne samo radnici, u koje bi mogli da uđu svi kojima je na srcu međunarodna solidarnost i poboljšanje ekonomskog i političkog položaja radnih masa. I samo zahvaljujući nastojanju dvojice radnika, Ekariusa i Vitloka, bivšeg čartiste, bilo je odlučeno da novo društvo dobije ime „Međunarodno radničko udruženje**. Ovaj predlog su podržali Englezi, među kojima je bilo nekoliko čartista, članova starog „Radničkog udruženja**, kolevke čartističkog pokreta. Novo ime je nedvosmisleno ukazivalo na karakter novog međunarodnog društva. Ono je odmah oteralo blagonaklone buržuje koji su sedeli u Opštoj ligi. Komitetu je saopšteno neka sebi traži druge prostorije. Na sreću, članovi Komiteta uspeli su da nađu jednu malu sobu nedaleko od prostorija nemačkog radničkog društva, u kvartu u kome su živeli emigranti i strani radnici.

114

Cim je organizacija dobila im e, prešlo se na sastavljanje program a i statuta. D a biste razum eli ono o čem u će biti reči dalje, treba da vam bude pred očim a slika sednice Izvršnog odbora u P etrogradu ili M oskvi na kojoj se vodi borba izm eđu nekoliko frakcija ili p artija . O naj ko želi da njegova rezolucija prođe, m ora joj u n ap red ob ezbediti većinu pri izglasavanju. T o vrlo dobro zna član svakog rejonskog o d b o ra. T o su isto tako dobro znali i članovi K om iteta In ternacionale. I zato nisu zaboravili da idući na sednicu p ovedu sa sobom p rijatelje. Nesreća je bila sam o u tom e što se K om itet sastojao od vrlo različitih elem enata. T u su bili pre svega Englezi, podeljeni na nekoliko grupa. M eđu njim a su bili tredjun ionisti, stari čartisti, pa čak i stari ovenisti, sledbenici velikog utopista O vena. Bili su F rancuzi, koji su se slabo snalazili u ekonom skim pitanjim a, ali koji su se smatrali specijalistim a za revoluciju. Bili su T alijani, tada veom a uticajni, je r im je na čelu bio popularni stari revolucionar M acini, vatreni republikanac, ali čovek religiozan. Bili su i poljski em igranti, za koje je u prvom planu stajalo poljsko pitanje. Bilo je, naposletku, i nekoliko N em aca, m ahom bivših članova Saveza kom unista — E karius, L esner, L o h n er, P fender i, najzad, M arks. N acrta je bilo nekoliko. O sim već ranije pom enutog francuskog nacrta, posto jao je i je d an talijanski, istog tipa kao i francuski. M arks je u potkom isiji izneo i branio svoje teze. Na kraju krajeva rešeno je da M arks svoj nacrt podnese plenum u K om iteta. N a četvrtoj sednici — to je bilo 1. novem bra 1864 — M arksov nacrt je, s neznatnim redakcijskim izm enam a, usvojen ogrom nom većinom. K ako se to desilo? M oram odm ah kazati, rizikujući da u vašim očima kom prom itujem M arksa, da bez kom prom isa nije išlo. K om prom is se sastojao u tom e, kao što veli sam M arks u pismu Engelsu, što je m orao uneti u statu t i program nekoliko reči kao što su „pravo, m oral i p rav d a1*, ali u takvoj vezi „da ne mogu pričiniti nikakvu štetu**. Ipak ta jn u m arksovog uspeha, uspeha da u takvom razno­ rodnom skupu postigne gotovo jednoglasno prihvatanje svojih teza, ne treb a tražiti u tom e. Nju tre b a tražiti u onom neobičnom m ajstorstvu — a to je priznavao čak i takav neprijatelj M arksov kakav je bio Đ akunjin — kojim je Inauguralna adresa In te rn a­ cionale napisana. K ao što ističe i sam M arks, u tom istom pismu Engelsu, bilo je vrlo teško izložiti stvar tako da se kom unistički pogledi pojave u form i koja bi ih učinila prihvatljivim za tadašnji stadij radničkog pokreta. G ovoriti smelim i revolucionarnim jezikom „K om unističkog manifesta** — nije se moglo. T rebalo je biti jak u stvari, um eren u form i. I M arks je taj zadatak zaista sjajno rešio.

115

Inauguralna adresa, ili Osnivački manifest, napisana je 17 godina posle „Komunističkog manifesta4*. Ova dva dokumenta pisao je isti čovek, ali su ne samo epohe u kojima su pisani nego i organizacije za koje su i u ime kojih su pisani bile sasvim različite. „Komunistički manifest44 je napisan na traženje male grupe revolucionara i komunista za još vrlo mladi radnički pokret. Ali još tada su komunisti naglašavali da oni ne postavljaju nikakve posebne principe koje bi želeli da nature radničkom pokretu, nego da samo nastoje da u tom pokretu ističu zajedničke, od nacionalnosti nezavisne interese proletarija­ ta svih zemalja. Godine 1864. radnički pokret se silno razrastao, postao masovniji, ali je po stepenu razvitka klasne svesti jako zaostajao za malom revolucionarnom avangardom od 1848. godine. Isto je tako zaostajao' i novi generalštab tog pokreta, u čije ime je Marks sada pisao. Trebalo je napisati nov Manifest, vodeći računa o tadašnjem nivou razvitka radničkog pokreta i njegovih rukovodilaca, ali u isto vreme ne odreći se nijedne principijelne postavke iznete u „Komunističkom manifestu44. Vama je, drugovi, dobro poznata taktika jedinstvenog fronta koju je istakla Komintema. Marks je u svom novom Manifestu dao klasičan obrazac primenjivanja te taktike. On je u njemu formulisao zahteve i podvukao sve tačke na kojima su se mogle i morale ujediniti radničke mase, na osnovu kojih bi se klasni radnički pokret mogao dalje razvijati. Iz neposrednih klasnih zahteva proletarijata, kako ih je formulisao Marks, logički su proizilazili i dalji zahtevi „Komunističkog manifesta44. U svemu tome Marks je imao, razume se, ogromno preimućstvo i pred Macinijem, i pred francuskim revolucionari­ ma, i pred engleskim socijalistima koji su sedeli u Komitetu Internacionale. A i Marks je, ne izneverivši svoje osnovne principe, za ovih sedamnaest godina završio golem posao. U to vreme on je već završio prvi koncept svog ogromnog dela i već se bavio konačnom obradom prvog toma „Kapitala44. Marks je tada bio jedini čovek na svetu koji je tako temeljito prostudirao položaj radničke klase, tako duboko shvatio ceo mehanizam kapitalističkog društva. U celoj Engleskoj nije bilo čoveka koji se tako trudio-da zaista temeljito prouči sve izveštaje engleskih fabričkih inspektora i radove parlamentarnih komisija, koje su ispitivale položaj raznih grana industrije i raznih kategorija gradskog i seoskog proletarijata. Marksu je ta stvar bila neuporedivo bolje poznata nego radnicima, članovima Komiteta. Ako su u njemu sedeli pekari, koji su odlično poznavali stanje stvari u svojoj struci, ako su u njemu sedeli obućari, koji su najbolje znali gde ih cipela žulji, ako su u njemu sedeli drvodelje i moleri, koji su odlično poznavali položaj građevinskih radnika,

116

jedino je Marks do tančina poznavao položaj najrazličitijih kategorija radničke klase i umeo da taj položaj dovede u vezu s opštim zakonima kapitalističke proizvodnje. .Veliko agitatorsko umenje Marksovo ogleda se u samoj kompoziciji Inauguralne adrese. Kao što se u „Komunističkom manifestu*1polazi od osnovne činjenice celog istorijskog razvoja i čitavog političkog pokreta — klasne borbe — tako se i u novom Manifestu polazi od činjenica koje karakterišu položaj radničke klase, a ne od opštih fraza, ne od visokih materija. „Neosporna je činjenica da se beda radnih masa nije smanjila od 1848. do 1864, pa ipak tom periodu nema ravna po razvoju industrije i po porastu trgovine.“

I Marks pokazuje, pozivajući se na Gledstonovu izjavu u Donjem domu, da se trgovina Velike Britanije od 1843. godine povećala za tri puta, a ipak je ljudski život u devet od deset slučajeva uporna borba za golu mogućnost opstanka. Pokazalo se da se zločinci i robijaši hrane bolje nego mnoge kategorije radnika. Pozivajući se sve vreme na istraživanja parlamentarnih komisija, Marks crta sliku gladi, degeneracije, oboljenja ogro­ mnih masa radničke klase. A naporedo s tim skreće pažnju na basnoslovan porast bogatstva sopstveničkih klasa. Marks izvlači zaključak da, uprkos tvrđenjima buržoaskih ekonomista, ni usavršavanje mašina, ni primena nauke u indu­ striji, ni poboljšanje saobraćaja, ni otvaranje novih kolonija, ni iseljavanje, ni stvaranje novih tržišta, ni sloboda trgovine ne mogu da unište bedu radničke klase. Odatle proizlazi zaključak, kao i u „Komunističkom manifestu**, da će, sve dotle dok društveni poredak bude počivao na starim osnovama, svaki novi razvitak produktivnosti rada samo proširivati i produbljivati provaliju koja sada deli razne klase i još jasnije pokazati antagonizam koji postoji medu njima. Pokazavši uzroke koji su doveli do toga da radnička klasa bude 1848. godine poražena i izazvali kod nje apatiju koja karakteriše deceniju 1849— 1859, Marks ističe i nekoliko teko­ vina koje su radnici u tom periodu izvojevali. Prvo, zakon o desetočasovnom radnom danu. On je dokazao, uprkos svim tvrđenjima lakeja kapitala, da skraćenje radnog vremena ne samo što nije nanelo štete razvitku produk­ tivnosti rada nego ju je, naprotiv povećalo. Osim toga, on je značio pobedu principa mešanja države u oblast ekonomskih odnosa nad starim principom slobodne konkurencije. I Marks opet izvlači zaključak, kao i u „Komunističkom manifestu**, o neophodnosti da radnička klasa potčini proizvodnju kontroli i

117

rukovođenju od strane čitavog društva. A takva društvena proizvodnja i jeste osnovni princip političke ekonomije radničke klase. Prema tome, zakon o desetočasovnom radnom danu nije bio samo praktičan uspeh. On je značio i pobedu političke ekonomije radničke klase nad političkom ekonomijom buržoa­ zije. Druga tekovina su zadružne fabrike, osnovane na inicijati­ vu radnika. Ali, za razliku od Lasala, za koga su proizvođačke zadruge bile polazna tačka za preobražaj celog društva, Marks ne preuveličava njihov praktičan značaj. Naprotiv, on ih ističe samo zato da bi širokim masama radnika pokazao da proizvodnja u širokim razmerama i u potpunom skladu sa zahtevima nauke može postojati i razvijati se i bez klase kapitalista koji eksploatišu klasu trudbenika; da sredstva za proizvodnju ne moraju biti nečiji monopol i pretvarati se u oruđe nasilja i porobljavanja; da najamni rad, kao i kmetski rad, nije nešto večito, nego je, naprotiv, prelazni i niži oblik proizvodnje koji mora ustupiti mesto društvenoj proizvodnji. I, pošto je izvukao ove komunističke zaključke, Marks ističe da proizvođačke zadruge, dokle god budu ograničene na uzak krug radnika, neće moći čak ni da primetnije olakšaju položaj radničke klase. Zadružna proizvodnja treba da bude proširena na čitavu zemlju. I, postavivši na taj način zadatak pretvaranja kapitalistič­ ke proizvodnje u socijalističku, Marks odmah napominje da će se vladajuće klase svim silama tome opirati. Veleposednici i kapitalisti koristiće se svojom političkom vlašću da bi odbranili svoje ekonomske privilegije. Zato je prva dužnost radničke klase osvajanje političke vlasti, radi čega je potrebno da se svuda organizuju radničke partije. Radnici već imaju jedan faktor uspeha. To je njihova masa, njihov broj. Ali ta masa je jaka samo onda kad je organizovana, ujedinjena, kad se rukovodi znanjem, naukom. Bez jedinstvenosti, bez solidarnosti, bez uzajamne podrške u borbi za oslobođenje, bez nacionalne i internacionalne organizacije, radnici su osuđeni na poraz. Ruko­ vođeni ovim mislima, dodaje Marks, radnici raznih zemalja odlučili su da osnuju Međunarodno radničko udruženje. V i vidite s kakvom je neobičnom veštinom Marks, kao što sam kaže: oštro u suštini, a umereno u formi, iz faktičkog položaja radničke klase izvukao sve osnovne zaključke „Komu­ nističkog manifesta41: klasna organizacija proletarijata, obaranje vladavine buržoazije, osvajanje političke vlasti od strane proleta­ rijata, uništenje najamnog rada, prelaženje svih sredstava za proizvodnju u svojinu celog društva. Ali Marks — i time on završava Inauguralnu adresu — ističe još i drugi veoma važan politički zadatak. Radnička klasa ne srne da se zatvara u usku sferu nacionalne politike. Ona mora

118

najpažljivije pratiti sva pitanja politike. Ako uspeh cele stvari njenog oslobođenja zavisi od bratske solidarnosti radnika svih ze­ malja, onda ona ne može da ispuni svoju misiju ako vladajuće kla­ se, koje rukovode spoljnom politikom, budu, služeći se nacional­ nim predrasudama, huškale radnike jedne zemlje protiv radnika drugih zemalja i u svojim razbojničkim ratovima prolivale krv i uništavale imovinu naroda. Stoga je vreme da se radnici upoznaju sa svim tajnama međunarodne politike. Oni treba da paze na diplomatske akcije svojih vlada, da im se, ako je potrebno, suprotstave svim sredstvima i da se ujedine u jednom zajedničkom protestu protiv zločinačkih namera vlade. Vreme je da se učini kraj stanju u kome se u odnosima među pojedinim narodima dozvoljava prevara, otimačina, krađa, to jest da se narušavaju sva ona pravila koja se u odnosu među pojedinim ljudima smatraju za obavezna. Izložio sam vam osnovne ideje ovog značajnog Manifesta. Sledeći put ću se zadržati na Statutu i njegovim osnovnim postavkama zato što se upravo oko njih zapodela žestoka borba između Bakunjina i Marksa.

119

OSMO PREDAVANJE STATUT PRVE INTERNACIONALE. LONDONSKA KONFEREN­ CIJA. ŽENEVSKI KONGRES. MARKSOV INSTRUKTIVNI REFE­ RAT. MEĐUNARODNI KONGRESI U LOZANI I BRISELU. BAKUNJIN I MARKS. BAZELSKI KONGRES. FRANCUSKO-PRUSKI RAT. KOMUNA. BORBA IZM EĐU MARKSA I BAKUNJINA. HAŠKI KONGRES

Prošli put sam se prilično detaljno zadržao na istoriji osnivanja Internacionale i na njenoj Inauguralnoj adresi. Danas ću vas upoznati sa Statutom Internacionale. Njega je takođe napisao Marks, a sastoji se od dva dela: principijelnog i organizacionog. Videli ste s kakvom veštinom je Marks uneo u Inauguralnu adresu Internacionale osnovne principe komunizma. A uneti ih u Statut Internacionale bilo je još važnije i kudikamo teže. Inauguralna adresa je imala samo jedan cilj: objasniti motive koji su pobudili radnike da na mitingu od 28. septembra 1864. osnuju internacionalu. Inauguralna adresa još nije bila program, ona je bila samo uvod u program, ona je bila samo svečano objavljivanje pred celim svetom — i to je oštro podvučeno u njenom imenu — da je osnovano novo međunarodno udruženje, radničko udruženje. Marksu je pošlo za rukom da isto tako majstorski reši i drugi zadatak: da formuliše opšte zadatke radničkog pokreta u raznim zemljama. Pročitaći^ vam tu formulaciju. „Uzimajući u obzir da oslobođenje radničke klase mora biti delo same radničke klase, da borba za oslobođenje radničke klase nije borba za klasne privilegije i monopole, nego za jednaka prava i dužnosti i za uništenje svake klasne vladavine; da je ekonomsko potčinjavanje radnika onome koji ima u rukama monopol sredstava za rad, to jest izvora života, osnova ropstva u svim njegovim oblicima, osnova svekolike društvene bede, duhovne zakržljalosti i političke zavisnosti; da je stoga ekonomsko oslobođenje radničke klase onaj veliki cilj kome svaki politički pokret treba da bude podređen kao sredstvo;

121

da su svi napori upravljeni k tom velikom cilju dosad propadali zato što nije bilo solidarnosti među radnicima raznih grana rada u pojedinim zemljama i zato što nisu postojale bratske veze između radničkih klasa raznih zemalja; da oslobođenje rada nije ni lokalni ni nacionalni, nego specijalni problem koji obuhvata sve zemlje u kojima postoji moderno društvo, i da njegovo rešenje zavisi od praktične i teoretske saradnje najnaprednijih zemalja; da sadašnje oživljavanje pokreta radničke klase u evropskim zemljama s najrazvijenijom industrijom, budeći nove nade, sve­ čano opominje da se ne ponavljaju stare greške i zahteva da se još nepovezani pokreti neodložno povežu .. Ako pažljivo pročitate ove tačke, vama će, verovatno, pasti na pamet nekoliko postavki u programu naše partije, jer one predstavljaju doslovno ponavljanje teza koje je formulisao Marks. To isto ćete opaziti ako uzmete stare programe engleske, francuske i nemačke partije. I u tim programima, naročito u programu francuske partije i u Erfurtskom programu, neke tačke predstavljaju doslovno ponavljanje uvodnih postavki statuta I internacionale. Razume se, neke od tih teza nisu za sve članove privre­ menog komiteta Internacionale imale isti smisao. Navešću nekoliko primera. Da oslobođenje radničke klase mora biti delo same radničke klase — s tom postavkom su se slagali svi: i Englezi, i Nemci, i Francuzi, ali ju je svak tumačio na svoj način. Engleski tredjunionisti i bivši čartisti videli su u toj postavci protest protiv stalnog tutorisanja od strane srednjih klasa, isticanje neophodnosti samostalne radničke organizacije. Francu­ zi, koji su tada bili nastrojeni protiv inteligencije, shvatali su tu tezu kao opomenu da se čuvaju izdajničke inteligencije, kao potvrdu stava da radnici mogu biti bez njene pomoći. Verovatno su samo Nemci, članovi nekadašnjeg Saveza komunista, shvatali kakvi zaključci proizlaze iz te postavke. Ako radnička klasa može da se oslobodi jedino sopstvenim snagama, onda je svaka koalicija s buržoazijom, svaki kompromis s kapitalističkom klasom, u oštroj suprotnosti s tim principom. A naglašavalo se i to da nije reč o oslobođenju ove ili one grupe radnika, nego radničke k l a s e , da je oslobođenje moguće samo kao delo cele radničke klase, a nikako ove ili one grupe radnika, da je zato klasna organizacija proletarijata pretpostavka tog oslobođenja. Iz teze da je kapitalistički monopol sredstava za proizvodnju osnovni uzrok ekonomskog porobljavanja proizlazio je, sam od sebe, zaključak da taj monopol treha uništiti. Taj zaključak je još podvučen zahtevom za uništenjem svake klasne vladavine, a ona se može uništiti samo ako se uništi podela društva na klase.

122

U S tatutu nećem o naći, kao što nalazim o u Inauguralnoj adresi, direktno ukazivanje na to da je p ro le tarijat, radi ostvarenja svih ciljeva koje je sebi postavio, dužan da osvoji političku vlast. U S tatutu je rečeno sam o to da je ekonom sko oslobođenje radničke klase onaj veliki cilj kom e po litički p o kret treba da bude podređen kao sredstvo. Budući da je docnije upravo ta postavka postala ishodište žestokih sporova u I internacionali, p o tre b n o je da se na njoj zadržimo. Šta je značila ta postavka? Veliki cilj radničkog p o k reta je ekonom sko oslobođenje radničke klase; ono se m ože ostvariti samo putem eksproprijacije m onopolističkih sopstvenika s red ­ stava za proizvodnju, uništenjem svake klasne vladavine. Ali, kojim putem će taj cilj biti ostvaren? T re b a li izbegavati političku borbu, kao što su to propovedali čisti socijalisti i anarhisti? N e, odgovara teza k oju je form ulisao M arks. Politička borba radničke klase je isto ta k o p o tre b n a kao i njena ek o n o m sk a'b o rb a. P o treb n a je politička organizacija; politički pokret radničke klase neizbežno m ora da se razvija, ali ta borba nije nešto što ima sam ostalan značaj, kao kod buržoaske dem okratije i kod radikalne inteligencije, koje u prvi plan stavljaju prom enu političkih form i, izvojevanje republike, a za osnovni zadatak neće ni da čuju. Z a to M arks ističe da politički pokret predstavlja za radničku klasu sam o s r e d s t v o za postizanje njenog velikog cilja, da je on p o d ređ en i p o k ret. Bez sumnje, o va form ulacija nije bila o nako jasna kao form ulacija koja je data u „K om unističkom m anifestu11 ili čak u In au g u ral­ noj adresi, gde je rečeno da je osvajanje političke vlasti postalo velika dužnost radničke klase. D oduše, za engleske članove Internacionale form ulacija koju je dao M arks bila je sasvim jasna. S tatut je pisan na engleskom jeziku, i M arks je upotrebljavao term ine koji su bivšim čartistim a i ovenistim a u K om itetu bili dobro poznati. Vi se sećate da su čartisti istupali protiv ovenista, koji su priznavali samo „veliki cilj“ , a za političku borbu nisu hteli ni da čuju. Kad su čartisti podneli parlam entu peticiju sa čuvenih šest tačaka, ovenisti su ih prekorevali da su p otpuno zaboravili socijalizam . Tada su čartisti, sa svoje strane, istakli da ni za njih politička borba nije glavni cilj. O ni su još tada upotrebili doslovno istu formulaciju koju je posle dvadeset i više godina ponovio M arks. Za nas je, odgovarali su čartisti ovenistim a, politička borba samo sredstvo, a ne sam ostalan cilj. U sam om K om itetu ova form ulaci­ ja nije mogla da izazove nikakve sum nje. T ek posle nekoliko godina, kad je o pitanju političke borbe došlo do žestokih sporova izm eđu bakunjinista i njihovih protivnika, ova tačka je poslužila kao jabuka razdora. B akunjinisti su dokazivali da

123

Statut prvobitno nije sadržavao reči: „kao sredstvo**, da je Marks te reči umetnuo kasnije, u nameri da prokrijumčari u Statut svoja lična shvatanja. I stvarno, ako se izbace reči „kao sredstvo**, ova tačka dobija drugi smisao. A u francuskom tekstu su upravo te reči bile izostavljene. U pitanju je bio mali nesporazum, koji se lako mogao ukloniti, ali koji je, u vatri frakcijske borbe, doveo do takvog apsurda da su Marksa optuživali da je falsifikovao Statut Internacionale. Kad je Statut, radi rasturanja u Francuskoj, preveden na francuski jezik, u legalnom izdanju izostavljene su reči „kao sredstvo**. Francuski tekst je glasio: „ekonomsko oslobođenje radničke klase je onaj veliki cilj kome politički pokret mora biti podređen.“ Smatralo se da to treba učiniti zato da se n e . privlači pažnja Bonapartine policije, koja se vrlo nepoverljivo i podozrivo odnosila prema svakom političkom pokretu među radnicima. Francuske internacionaliste ona je u početku stvarno smatrala, izražavajući se našim starim termini­ ma, za „ekonomiste**, a ne za „političare**. A isto tako su se prema njima odnosili blankisti, koji su, kao „političari**, napadali jadne internacionaliste baš kao „ekonomiste**. Da nevolja bude veća, francuski prevod Statuta u tom unakaženom obliku bio je preštampan u francuskom delu Švajcarske, odakle je rasturan po zemljama gde se francuski jezik upotrebljava više nego drugi strani jezici, to jest u Italiji, Spaniji i Belgiji. Kasnije ćete videti da je na I međunarodnom kongresu, koji je potvrdio privremeni Statut Internacionale, svaka nacija usvajala onaj tekst koji je imala pred sobom. I internacionala bila je odveć siromašna da svoj Statut štampa na tri jezika. Čak je engleski tekst Statuta, iako zajedno s Inauguralnom adresom ne iznosi ni ceo štampani tabak, bio štampan samo u 1000 primeraka, koji su bili rasprodani isto tako brzo kao što se kod nas rasprodaju izdanja s tiražom od 10.000 ili čak 25.000 primeraka. Gijom, jedan od najžešćih Marksovih protivnika, koji ga je najrevnosnije optuživao za falsifikat, uverava u svojoj „Istoriji Internacionale** da je engleski tekst sa rečima „kao sredstvo** prvi put video tek 1905. godine! Razume se, da je hteo, on se i ranije mogao uveriti da Marks nije bio falsifikator, ali teško da bi to išta menjalo na stvari. Mi dobro znamo da o pitanjima taktike može doći do boja u kome se ne mere udarci, čak i onda kad zavađeni stoje u principu na tlu jednog istog programa. U Statutu ima dalje jedna tačka protiv koje, istina, nisu protestovali anarhisti, ali koja s gledišta marksizma izaziva sumnje. Već sam vam prošli put rekao da je Marks morao, radi postizanja jednodušnosti među raznorodnim elementima u Ko­ mitetu, učiniti izvesne ustupke. Ti ustupci nisu učinjeni u

124

Inauguralnoj adresi, nego u Statutu- Odmah ćete videti u čemu su. Pošto je izložio principe na osnovu kojih su članovi Komiteta, izabranog na mitingu od 28. septembra 1864, odlučili da osnuju Međunarodno radničko udruženje, Marks nastavlja: „Prvi međunarodni radnički kongres izjavljuje da će sva društva i pojedinci koji pripadaju Međunarodnom radničkom udruženju priznavati istinu, pravdu i moral kao osnovu odnosa jednih prema drugima i prema svim ljudima, bez obzira na boju kože, veroispovest ili narodnost; Kongres smatra da je dužnost čoveka da se bori za prava čoveka i građanina, ne samo za sebe nego i za svakog čoveka koji vrši svoju dužnost. Nema prava bez dužnosti, nema dužnosti bez prava.“

U čemu su zapravo ustupci koje je učinio Marks? Setite se šta je sam Marks pisao tim povodom Engelsu: „Sve moje predloge usvojio je potkomitet. Jedino sam morao da u Uvod Statuta uzmem dve fraze s „dužnostima” i „pravima” , a isto tako „istinu, moral i pravdu” , no sve je to plasirano tako da ne može pričiniti nikakvu štetu” .

I stvarno, sve ovo nije naročita nesreća. Ničeg strašnog nema ni u reči „istina”, ni u reči „pravda” , ni u reči „moral”, ako se setimo da ni istina, ni pravda, ni moral nisu nešto večito i neizmenljivo, nešto potpuno samostalno i nezavisno od socijalnih uslova. Marksizam ne odriče ni istinu, ni pravdu, ni moral, on samo dokazuje da je razvitak tih pojmova uslovljen istorijskim razvitkom, da različite klase stavljaju u njih različit sadržaj. Nesreća bi bila to da je Marks morao ponoviti deklaraciju francuskih i engleskih Socijalista i dokazivati da se za socijalizam treba boriti zato što to traži istina, pravda i moral, a ne zato, kao što je sjajno izložio u Inauguralnoj adresi, što to neizbežno i logično proizlazi iz samih uslova koje je stvorio kapitalizam, iz položaja koji u njima zauzima radnička klasa. Na onom mestu i onako kako ih je dao Marks, te reči su samo konstatovale da su članovi Međunarodnog radničkog udruženja dužni da se u odnosima među sobom rukovode istinom, pravdom i moralom, tj. da ne izdaju jedan drugog, da ne izneveravaju svoju klasu, da ne obmanjuju jedan drugog, da postupaju drugarski. Umesto da služe kao principijelna podloga zahtevima socijalizma, a tu su službu vršili kod utopista, ti pojmovi su se u Marksovim rukama pretvorili u osnovna pravila ponašanja za proletersku organiza­ ciju. U tački koju razmatramo rečeno je da ti isti principi treba da služe kao osnova odnosa članova Internacionale prema syim

125

ljudima, bez obzira na boju kože, veroispovest ili narodnost. Celishodnost ovog zahteva postaje nam potpuno jasna ako se setimo da je u to vreme još uvek besneo građanski rat u Sjedinjenim Državama, koji se posle 1863. pretvorio u rat za uništenje ropstva, da je nešto ranije konačno ugušen poljski ustanak, da su carske trupe u to vreme dovršavale pokoravanje Kavkaza, da su u čitavom nizu država i dalje trajali verski progoni, da su čak u Engleskoj Jevreji dobili politička prava tek krajem 50-ih godina, dok u drugim evropskim državama nisu u punoj meri uživali čak ni građanska prava. Buržoazija još nije umela da ostvari ,,večite“ principe morala i pravde čak ni u pogledu predstavnika svoje klase u svojoj zemlji, i nije se ni najmanje ustručavala da ih narušava kad je bila u pitanju neka druga zemlja ili nacionalnost. Mnogo više može se prigovoriti drugoj tački — o pravima i dužnostima. Bez ikakvog razloga svakom članu udruženja stavlja se u dužnost da se bori za prava čoveka i građanina. Razume se, ne samo za sebe, nego i za druge. Ni s ovom dopunom ne dobija se ništa na jasnoći. I pored sve svoje diplomatske veštine, Marks je ovde morao da učini velik ustupak predstavnicima francuske revolucionarne emigracije koji su ušli u Komitet. Dozvolite mi, drugovi, da vas podsetim na neke činjenice iz istorije velike francuske revolucije. Jedno od prvih njenih dela bila je deklaracija prava čoveka i građanina. U svojoj borbi protiv plemstva i apsolutizma, koji su za sebe stvarali privilegije, a na druge navaljivali samo dužnosti, revolucionarna buržoazija je istakla zahtev jednakosti, bratstva i slobode, zahtev da se svakom čoveku i građaninu priznaju izvesna neotuđiva prava. Među njima ćete naći i sveto, neprikosnoveno pravo svojine, koje su aristokratija i kraljevska vlast narušavale bez ikakvog ustručavanja ukoliko je bila u pitanju svojina trećeg staleža. Jakobinci su u tu deklaraciju prava čoveka i građanina uneli samo nekoliko ispravki. Te ispravke nisu izmenile tačku o svojini, ali su deklaraciju učinile radikalnijom u političkom pogledu, jer su sankcionisale pravo naroda na ustanak i naglasile bratstvo svih naroda. U tom obliku ona je poznata pod imenom Deklaracija prava od 1793. godine ili Robespjerova deklaracija, u tom obliku postala je početkom 1830. godine program francuskih revolucionara. S druge strane, pristalice Macinija, kao što smo videli, insistirale su na usvajanju njegovog programa. U svojoj čuvenoj knjizi „O dužnostima čoveka“, koja je bila prevedena na engleski i bila vrlo popularna kod engleskih radnika, Macini je, u skladu sa svojom parolom „bog i narod“, nasuprot francuskim materijalistima s njihovom deklaracijom o pravima čoveka koja se zasnivaju na zahtevima razuma i prirode, isticao kao osnovni

126

princip svoje idealističke etike pojam dužnosti, obu veza čoveka koje je u njega usadio bog. Sad ćete razumeti otkud najednom Marksovaformula: nema prava bez dužnosti, nema dužnosti bez prava. Prinuđen da unese ovaj zahtev deklaracije prava, Marks je iskoristio spor između Francuza i Talijana da u svojoj formulaciji podvuče razliku između tog zahteva i starog zahteva buržoazije. I proletarijat zahteva svoja prava, pri čemu odmah izjavljuje da pojedincu ne priznaje nikakva prava bez odgovarajućih dužnosti prema društvu. Kad je posle nekoliko godina Statut bio revidiran, Marks je predložio da se samo izostave reči u kojima se govori o deklaraciji prava. Postavka ,,nema prava bez dužnosti, nema dužnosti bez prava“ zadržana je, pa je kasnijeu obliku „jednakih prava i jednakih dužnosti “ ušla u Erfurtski program. Pređimo sad na razmatranje samog Statuta. Pročitaću vam njegove glavne tačke. Udruženje je osnovano da služi kao centar za održavanje veza i saradnju među radničkim društvima koja postoje u raznim zemljama i koja idu za istim ciljem, tj. zaštitom, napretkom i potpunim oslobođenjem radničke klase. Društvo nosi ime Međuna­ rodno radničko udruženje. Godine 1865. treba da se u Belgiji održi međunarodni radnički kongres predstavnika svih onih radničkih društava koja se priključuju Internacionali. Kongres će pred licem cele Evrope proklamovati opšte zahteve radničke klase, usvojiti statut udruženja u konačnom obliku, razmotriti sredstva koja su potrebna za njegovo uspešno delovanje i izabrati centralno veće udruženja. Kongres treba da se sastaje svake godine. Centralno veće ima svoje sedište u Londonu, a sastoji se od radnika raznih zemalja koje su zastupljene u Međunarodnom udruženju. On bira iz svoje sredine sve funkcionere potrebne za vođenje poslova: predsednika, blagajnika, generalnog sekretara i specijalne sekreta­ re za odnose s pojedinim zemljama. Svake godine centralno veće podnosi kongresu izveštaj o svom radu za proteklu godinu. Izabrano od kongresa, ono ima pravo kooptiranja. U slučajevima hitne potrebe ono može da sazove kongres pre utvrđenog roka od godinu dana. Centralno veće figurira kao međunarodna agencija za odnose među raznim, međusobno povezanim društvima, da bi radnici svake zemlje uvek imali podatke o pokretu njihove klase u svim drugim zemljama, da bi se ispitivanja socijalnih prilika u raz­ nim zemljama Evrope mogla preduzimati u isto vreme i po zajedničkom planu, da bi se pitanja od opšteg interesa koja pokreće jedno društvo mogla pretresati u svim drugim društvima, da bi u slučaju kad je potrebna neposredna praktička akcija — na primer pri međunarodnim sukobima — sva društva koja pripadaju Internacionali mogla stupiti u akciju istovremeno i solidarno. Centralno veće, kad se to pokaže kao potrebno, može se na vlastitu incijativu obraćati s predlozima raznim nacionalnim ili lokalnim

127

društvima. Kako uspeh radničkog pokreta u svakoj zemlji može biti obezbeđen samo njihovim savezom i solidarnošću i kako će, s druge strane, rad centralnog veća biti znatno olakšan ako ono bude imalo posla samo sa nekoliko nacionalnih centara, a ne sa mnogobrojnim i raštrkanim sitnim društvima, članovi Međunarod­ nog radničkog udruženja treba da svaki u svojoj zemlji ulože najveće napore da nepovezana radnička društva ujedine u nacio­ nalne organizacije, predstavljene centralnim nacionalnim orga­ nima. Osnovne principe Statuta potvrdio je zatim kongres. Jedna od važnih izmena, izvršena na inicijativu Marksa, bilo je ukidanje dužnosti predsednika Centralnog ili, kako se kasnije zvalo, Generalnog veća. Iskustvo Opšteg nemačkog radničkog saveza, koji je osnovao Lasal, pokazalo je do kakvih nezgoda vodi ova potpuno nepotrebna institucija. Generafno veće biralo je jednog predsedavajućeg za vođenje sednica, a za vođenje tekućih poslova sazivani su sastanci sekretara pojedinih zemalja sa generalnim sekretarom. U istoriji međunarodnog radničkog pokreta Statut Intemacionale korišćen je više puta. Ja ne mogu da se zadržavam na svim izmenama koje su u njemu izvršene u toku osam godina, ali, u svojim osnovnim crtama, on je ostao neizmenjen. Jedino su pred kraj I intemacionale kompetencije Generalnog veća bile proširene. Važan zadatak Privremenog veća bilo je sazivanje međuna­ rodnog kongresa. Povodom toga vođene su žive debate. Marks je insistirao na tome da se najpre završe svi pripremni radovi, kako bi pojedine zemlje imale vremena da se upoznaju sa zadacima Intemacionale i da se bar donekle organizuju. A Englezi, koji su na prvo mesto stavljali interese svog sindikalnog pokreta, insistirali su na. što bržem sazivanju kongresa. Njihovi saveznici u Centralnom veću bili su francuski emigranti. Stvar se završila kompromisom. Umesto kongresa, održana je 1865. godine konferencija u Londonu. Ona se uglavnom bavila pretresanjem izveštaja i sastavljanjem dnevnog reda za budući kongres. Zastupljene su bile Svajcarska, Engleska, Belgija i Francuska. Stvari su stajale dosta rđavo. Doneta je odluka da se kongres održi u maju 1866. godine. Još gore su stajale stvari s Nemcima, iako je u Nemačkoj već postojao Opšd nemački radnički savez. Lasal je poginuo u dvoboju 30. avgusta 1864. Po Statutu Saveza, njega je na predsedničkom mestu zamenio Bernhard Đeker, čovek nesposo­ ban i bez nekog uticaja. Mnogo više uticaja imao je Svajcer, urednik „Socijaldemokrata*4, centralnog organa Opšteg nemačikog radničkog saveza. Između ove dvojice, s jedne strane, i Vilhelma Libknehta koji je ušao u redakciju „Sodjaldemokra-

128

ta“, s druge strane, iskrsla su ozbiljna neslaganja o pitanjima unutrašnje politike. Marks i Engels, koji su bili pristali na saradnju u listu, uskoro su morali da se javno odreknu svake saradnje u njemu. Pokojni Mering pokušavao je da brani Švajcera i dokazivao je da Marks i Engels u datom slučaju nisu imali sasvim pravo. Ali se Mering ljuto varao. Sve činjenice govore protiv njega. Već ste videli da je Lasalova taktika imala grdnih nedosta­ taka, da se Lasal u odnosima s vladaj ućom klikom služio nedopuštenim metodima. Švajcer je pošao još dalje. On je štampao u „Socijaldemokratu44 niz članaka za koje čak Mering kaže da su ostavljali veoma neugodan utisak svojim ulagivanjem Bizmarku, ali ipak nastoji da ga opravda dokazujući da su tu taktiku zahtevali uslovi legalne borbe. Kao stari revolucionar, Libkneht, veli, nije mogao da se prilagodi tim uslovima, pa je protiv Švajcera huškao svoje stare prijatelje i učitelje. Švajcer se, dakle, morao razići s Libknehtom, na čiju su stranu stali, međutim, ne samo Marks i Engels, nego i njihovi stari protivnici, kao na primer Hes, koji takođe nisu mogli da se pomire sa Švajcerovom taktikom. Kao što su kod nas, na vreme sporova između partijaca i likvidatora, likvidatore nazvali, služeći se Lenjinovim rečima, „stolipinskom44 radničkom partijom, tako su tada stari revolucionari Švajcerovu-partiju nazvali „bizmarkovskom44. Bilo kako bilo, u vreme kad se održavala Londonska konferencija Marksovi prijatelji u Nemačkoj nisu imali nijedan list i tek su pristupali osnivanju vlastite organizacije. Lasalovci nisu neko vreme hteli ni da čuju za Intemacionalu. Usled tog rascepa Nemci su prvih godina učestvovali u Internacionali samo preko starih emigranata u Engleskoj i Švajcarskoj. Iz izveštaja na Londonskoj konferenciji videlo se da su finansije Internacionale bile u vrlo jadnom stanju. Pokazalo se da je za čitavu godinu dana skupljeno u svemu oko 150 dolara. Ceo blagajnički promet iznosio je oko 33 funte sterlinga. S takvom sumom teško se moglo nešto finansirati. Ona je jedva dosta jala za plaćanje prostorija i za naj neophodni je izdatke. U diskusijama o pitanju dnevnog reda opet su se pokazala razmimoilaženja između Francuza koji su živeli u Londonu i Francuza koji su predstavljali parišku organizaciju. Poslednji su bili protiv postavljanja pitanja nezavisnosti Poljske, pošto su ga smatrali čisto političkim pitanjem. Francuski emigranti pak, podržani od nekih Engleza, insistirali su na tome da se u dnevni red unese tačka o religiji, pošto su zahtevali nemilosrdnu borbu protiv religioznog sujeverja. Marks se izjasnio protiv. Pri tadašnjoj slaboj povezanosti medu radnicima raznih zemalja i pri nerazvijenosti radničkog pokreta ova tačka dnevnog reda već na V Marks i Engels

129

prvom kongresu mogla je, kako je s pravom mislio Marks, dovesti jedino do nepotrebnih trvenja. Ali on je ostao u manjini. Prvi kongres sazvan je čitavu godinu dana kasnije. A i tada je morao biti odgođen do septembra 1866. Za to vreme desio se niz događaja o kojima treba reći nekoliko reći. Za Englesku je ta godina dana bila vreme najintenzivnije političke borbe. Engleski tredjunioni, na čelu s onim istim radnicima koji su bili i članovi Centralnog veća, vodili su upornu borbu za proširenje prava glasa. Ponavljam, čitava ta borba razvijala se pod rukovodstvom Internacionale. Marks je činio sve što je bilo u njegovoj moći da engleski radnici ne ponove stare greške i da tu borbu vode samostalno, ne ulazeći u koaliciju sa radikalima. Ali već početkom 1866. ponovo se ispoljilo ono što je tako često nanosilo štetu engleskom radničkom pokretu u eposi čartizma i što mu nanosi štetu još i dandanas. Budući da je bilo u pitanju osvajanje opšteg prava glasa, vođi radnika su, delom iz finansijskih razloga, sklopili sporazum s najradikalnijim delom buržoaske demokratije, koja je takođe isticala zahtev opšteg prava glasa. Za rukovođenje tom borbom obrazovan je zajednički komitet. U taj komitet su ušli i poštovanja vredni ljudi kao profesor Bizli, iskreni demokrati, ali su ušli i predstavnici takozvanih slobodnih profesija i predstavnici sitne i srednje buržoazije, naročito trgovačke, koji su od samog početka bili skloni kompromisu. Borba se vodila na engleski način. Priređivali su se mitinzi i demonstrativne povorke. U julu 1866. London je bio svedok takve kolosalne demonstracije kakve nije video ni u eposi čartizma. U Hajdparku, u koji se obično slivala povorka demonstranata i gde bi se demonstracija završavala nizom mitinga, od pritiska mase slomila se ograda. Vlada je posle toga došla do zaključka da s ustupcima ne treba više oklevati. Vi se sećate da se posle julske revđlucije i u Engleskoj razvio jak pokret za reformu parlamenta. Stvar se svršila kompromisom, radnici su bili drsko prevareni, pravo glasa dobila je samo industrijska buržoazija. I ovog puta je vlada, kad je videla da mora popustiti, da kod gradskih radnika raste borbeno raspoloženje, ponudila kompromis — novo proširenje prava glasa koje bi obuhvatilo sve gradske radnike. Treba znati da je ovo opšte pravo glasa značilo pravo glasa samo za muškarce. O proširenju prava glasa na žene nije tada niko ni mislio. Kompromis, na koji su buržoaski članovi komiteta za izbornu reformu odmah pristali, sastojao se u tome što se pravo glasa davalo svim radnicima koji drže stan od najmanje jedne sobe, za koji plaćaju neki minimum stanarine. Na osnovu toga pravo glasa dobijali su gotovo svi gradski radnici osim onih koji su bili podstanari -— a takvih je već tada bilo vrlo mnogo — ali su zato svi seoski radnici ostali bespravni kao i ranije. Ovaj

130

vesti trik izmislio je vođa engleskih konzervativaca Dizraeli. Buržoaski reformisti nagovorili su radnike da prihvate taj ustupak, s tim da posle izbora za novi parlament zahtevaju novo proširenje prava glasa. Ali, seoski radnici morali su na pravo glasa čekati još 20 godina, sve do 1885. godine. A radnici bez vlastitog stana dobili su ga tek posle ruske revolucije od 1905. U Nemačkoj su se 1865— 1866. godine dešavali događaji od ne manje važnosti. Tamo se razgorela žestoka borba između Pruske i Austrije oko pitanja ko će imati hegemoniju u Nemačkoj. Bizmark je išao za tim da Austriju definitivno izbaci iz Nemačkog saveza, da Prusku pretvori u kičmu Nemačke, iako smanjene, jer se ova lišavala svih onih nemačkih pokrajina koje su odlazile Austriji. Ja sam se već dotako ovog pitanja kad sam vam govorio o razmimoilaženjima između Marksa i Engelsa s jedne strane, i Lasala — s druge. Spor između Austrije i Pruske završio se ratom. U dve-tri nedelje Pruska je, ne ustručavajući se da stupi u savez s Italijom protiv druge nemačke države, brzo potukla Austriju i prisajedinila, anektirala, niz nemačkih država koje su pomagale Austriji: Hanoveransku kraljevinu, slobodni grad Frankfurt, vojvodstvo Hesen i druge. Austrija je bila definitivno izbačena iz Nemačkog saveza. Stvoren je Severnonemački savez na čelu s Pruskom. Da bi zadobio simpatije radnika i sitnog sveta, Bizmark je uveo opšte pravo glasa. U Francuskoj je Napoleon morao da učini izvesne ustupke. Bili su ukinuti neki članovi krivičnog zakonika upereni protiv radničkih koalicija. Progoni ekonomskih organizacija, naročito zadruga i društava za uzajamnu pomoć, oslabili su. Među radnicima je počelo da jača umereno krilo, koje je energično nastojalo da iskoristi legalne mogućnosti. A, s druge strane, razvijale su se blankističke organizacije, koje su stupile u žestoku polemiku s internacionalistima, prebacujući im da su se odrekli svake revolucionarne borbe i da koketuju s Bonapartinom vladom. U Švajcarskoj, u svim njenim delovima — francuskom, nemačkom i talijanskom — radnici su bili zabavljeni svojim lokalnim stvarima, i samo su se emigranti i došljaci iz drugih zemalja interesovali za Internacionalu. Nemačka sekcija sa J. F. Bekerom na čelu, koja je izdavala Časopis „Prvi vesnik“, igrala je u isto vreme i ulogu zagraničnog centra za onaj deo nemačkih radnika koji su, za razliku od lasalovaca, pristajali uz Internacio­ nalu. Kongres se sastao u Ženevi septembra 1866, kad je Pruska već pobedila Austriju, a engleski radnici izvojevali svoju, kako se činilo, veliku političku pobedu nad buržoazijom. Kongres je počeo velikim skandalom. Osim prudonovaca, iz Francuske su došli i blankisti, koji su tražili da učestvuju u radu kongresa. Bili

9*

131

su to mahom studenti, veoma revolucionarno nastrojeni, među njima i budući komesar pravosuđa Pariške komune Proto. Iako nisu imali nikakvog mandata, bili su vrlo uporni. Na kraju krajeva, njih su, ne baš uljudno, izgurali napolje. Priča se da su ih čak hteli da utope u Ženevskom jezeru, ali to već spada u red bajki. Doduše, stvar se nije svršila bez bubotaka i udaraca nogom, kao što biva kod Francuza, koji se u frakcijskoj borbi ne ograničavaju uvek samo na rezolucije o isključenju, kao krotkiji Sloveni. Kad se, najzad, pristupilo radu, došlo je do glavne borbe, borbe između prudonovaca i delegacije Centralnog veća. Dele­ gaciju su sačinjavali Ekarius i neki engleski radnci. Marks nije mogao da dođe: on je tada bio zauzet definitivnom obradom prvog toma ,,Kapitala“, a i sam put bi za njega, kao bolesnog čoveka, koji se osim toga nalazio pod budnim nadzorom francuskih i nemačkih špijuna, bio vrlo naporan. Ali Marks je za delegaciju napisao detaljan instruktivni referat o svim tačkama dnevnog reda. Francuski delegati podneli su iscrpan izveštaj, u kome su bile izložene Prudonove ekonomske ideje. Oni su se najoštrije izjasnili protiv ženskog rada, dokazujući da je ženi sama priroda odredila mesto kraj ognjišta, da žena treba da se brine o porodici, a ne da ide u fabriku. Istupajući otvoreno protiv štrajkova i sindikata, izjašnjavali su se za zadruge i, specijalno, organizaciju razmene na načelima uzajamnosti. Prvi uslov za to bili bi ugovori između pojedinih zadruga i organizacija besplat­ nog kredita. Insistirali su na tome da kongres odobri čak i organizaciju međunarodnog kredita, ali u tome nisu uspeli. Uspeli su samo da kongres usvoji rezoluciju koja je svim sekcijama Internacionale preporučila da se pozabave izučava­ njem pitanja kredita i ujedinjenja svih radničkih kreditnih društava. Ustajali su i protiv ograničenja radnog dana zakono­ davnim putem. Protiv prudonovaca istupili su Londonjani i nemački dele­ gati. O svakoj tački dnevnog reda oni su, u formi rezolucije, isticali odgovarajući deo Marksovog referata, koji je na prvo mesto stavljao pitanja koja proizlaze iz zahteva radničke klase. Referat je insistirao na tome da glavna funkcija Internacio­ nale bude ujedinjavanje, koordiniranje nepovezanih napora radničke klase, koja se bori za svoje interese. Potrebno je stvoriti takvu povezanost pri kojoj će se radnici raznih zemalja osećati ne samo kao drugovi u borbi nego i dejstvovati kao pripadnici jedne oslobodilačke armije. Treba organizovati međunarodnu pomoć pri štrajkovima, sprečavati zamenjivanje domaćih radnika stranim, što poslodavci toliko vole da praktikuju.

132

Kao jed an od veom a važnih za d atak a M arks je postavio i statističko ispitivanje položaja radničke klase svih zem alja, koje treba preduzeti na inicijativu sam ih radnika. Svi skupljeni m aterijali imali su da se šalju G en eraln o m veću. M arks je u kratkim crtam a ukazao i na glavna pitanja takve radničke ankete. P itanje strukovnih saveza, pitanje sindikata, izazvalo je žive debate. Francuzi su istupali i protiv štrajkova i uopšte protiv organizovanja o tpora poslodavcu. R adnici treb a da traže spas jedino u zadrugam a. L ondonski delegati suprotstavili su F ran cu ­ zima, u form i rezolucije, čitav deo M arksovog refera ta o sindikatim a. R ezoluciju je kongres usvojio, ali se i ovde desila ista nezgoda kao i s drugim odlukam a I internacionale. N jen tačan tekst je dugo bio n epoznat; N em ci su je znali po svom ne baš sasvim zadovoljavajućem p revodu, koji je izišio u B ekerovom listu „Prvi vesnik“ , a Francuzi — po jednom još gorem prevodu. Sve što je M arks rekao u ,,B edi filozofije44 i u „K om unistič­ kom m anifestu44 o sindikatim a kao osnovnoj ćeliji klasne organizacije p ro le tarijata , ponovljeno je u rezoluciji još o d re đ e ­ nije. Osim toga, istaknuti su aktuelni zadaci sindikata i nedostaci koji su im svojstveni ako se p retv araju u uske esnafske organizacije. N a toj se rezoluciji vredi zadržati m alo opširnije. K ako su nastali sindikati? K ako su se razvijali? Sindikati su rezultat borbe izm eđu kapitala i najam nog rad a. U toj borbi radnici se nalaze u vrlo nepovoljnim uslovim a. K apital je društvena snaga koncentrisana u rukam a pojedinog kapitalista, dok radnik raspolaže sam o svojom individualnom radnom snagom. Z ato o nekom slobodnom ugovoru izm eđu kapitalista i radnika ne može biti ni govora. Kad su prudonovci brbljali o slobodnom i pravednom ugovoru, oni m ehanizam kapitalističkog procesa proizvodnje naprosto nisu shvatali. U govor izm eđu kapitala i rada nikad ne m ože biti zaključen pod pravednim uslovim a, pravednim čak s gledišta društva u kom e svojina m aterijalnih sredstava za život i rad stoji nasuprot živoj proizvodnoj snazi. Iza individualnog kapitala stoji snaga društva. T oj snazi radnici m ogu suprotstaviti sam o svoju brojnost, jedinu društvenu snagu kojom raspolažu. A li, snagu b roja, m ase, ubija razjedinjenost radnika, koju stvara i održava njihova neizbežna m eđusobna konkurencija. Z ato je u prvom redu bilo potreb n o da se ta konkurencija m edu radnicim a ukloni. T ako su iz sp o n ta­ nih pokušaja radnika da tu konkurenciju uklone ili bar ublaže — kako bi izvojevali takve uslove ugovora koji bi im omogućili da žive bar nešto bolje od robova — nastali sindikati. Njihov neposredan zadatak ograničavao se na svakodnevne p otrebe, na iznalaženje sredstava za sprečavanje stalnih presezanja kapitala, jednom rečju — na pitanja nadnice i radnog vrem ena. U prkos

133

tvrđenjima prudonovaca, ova delatnost sindikata ne samo što je potpuno opravdana nego je i neophodna. Ona je neizbežna dok postoji sadašnji sistem proizvodnje. Štaviše, ona treba da se svuda proširi putem stvaranja i ujedinjavanja sindikata u svim zemljama. Ali sindikati igraju još i drugu, ne manje važnu ulogu, koju su prudonovci 1866. godine isto tako malo shvatali kao i njihov učitelj 1847. godine. Sindikati su postajali organizacioni centri radničke klase, a da sami nisu bili toga svesni, kao što su srednjovekovni municipiji i komune bili organizacioni centri buržoazije. Ako su sindikati neophodni za gerilski rat između kapitala i rada, oni su još važniji kao organizovana snaga za uništenje samog sistema najamnog rada i vlasti kapitala. Na žalost, sindikati nisu potpuno shvatili taj zadatak. Zauzeti isključivo lokalnom i neposrednom borbom protiv kapitala, oni još nisu potpuno shvatali kakvu snagu predstavljaj^ kad je reč o borbi protiv samog sistema najamnog ropstva. Zaliti su se držali odveć po strani od opšteg socijalnog i političkog pokreta. Marks ukazuje na znakove koji pokazuju da sindikati dolaze do izvesnog shvatanja svoje istorijske misije. Takvi znakovi su učešće engleskih tredjuniona u borbi za opšte pravo glasa, šire shvatanje funkcija sindikata u Sjedinjenim Američkim Državama, rezolucija usvojena na konferenciji delegata tiredjuniona u Šefildu koja svim tredjunionima preporučuje da stupe u Internacionalu. Na završetku se Marks, koji je dotle polemisao uglavnom sa prudonovcima, okreće protiv čistih tredjunionista, koji su zadatke sindikata hteli da ograniče samo na pitanja nadnice i radnog vremena. Nezavisno od svojih prvobitnih zadataka, sindikati treba da se nauče dejstvovati svesno, kao organizujući centri radničke klase, u interesu njenog potpunog oslobođenja. Oni treba da pomažu svaki socijalni i politički pokret koji ide za tim ciljem. Smatrajući se predstavnicima cele radničke klase, borcima za njene interese, oni treba da u svoje redove privlače i neorganizovane radnike. Oni treba da brižljivo čuvaju interese radnika najgore plaćanih struka^ kao na primer poljoprivrednih radnika, koji su usled specijalnih uslova bespomoćni. Sindikati treba da uvere ceo svet da se oni ne bore samo za uske lične interese, nego za oslobođenje ugnjetenih milio na. Uopšte, debate o pitanju sindikata na Ženevskom kongresu bile su od velikog značaja. Londonski delegati su vrlo vešto branili svoj stav. Za njih je rezolucija bila samo zaključak iz velikog MarksovOg predavanja, koje je, na žalost, tada bilo poznato samo njima. Naime, kad se u Generalnom veću diskutovalo o svim pitanjima koja je trebalo da budu stavljena na

134

dnevni red budućeg kongresa, pokazalo se da m edu članovim a G eneralnog veća postoje velike razlike u gledištim a. Z a to je M arks održao u G eneralnom veću iscrpno predavanje, objasnivši značaj sindikata u uslovim a kapitalističkog procesa proizvodnje. Koristio se tom prilikom da svojim slušaocim a izloži, u p o p u ­ larnoj form i, svoju novu te o riju vrednosti i viška vrednosti, da im objasni zavisnost izm eđu nadnice, profita i cena robe. Zapisnici tih sednica G eneralnog veća ostavljaju dubok; utisak svojom ozbiljnošću, kojoj bi m ogla da pozavidi najučenija buržoaska ustanova. A u isto vrem e ceo au to rite t te nauke i sve njene nove tekovine bili su stavljeni u službu radničke klase. Isto tako vešto branili su londonski delegati i M arksovu rezoluciju o osm očasovnom radnom danu. N asuprot F ra n ­ cuzima dokazivali su, zajed n o s M arksom , da je ograničenje radnog vrem ena „preduslov bez kojeg će svi dalji pokušaji poboljšanja položaja i oslobođenja radničke klase ostati jalovi. O no je neophodno kako radi održanja zdravlja i fizičke snage radničke klase, tj. ogrom ne većine svake nacije, tako i radi o bezbeđenja m ogućnosti duhovnog (intelektualnog) razvoja, m eđusobnog opštenja i političke aktivnosti44. K ongres je, na predlog G eneralnog veća, utvrdio osam časova rada kao za k o n ­ sku granicu radnog dana. Budući da je to ograničenje zahtev radnika u Sjedinjenim A m eričkim D ržavam a, kongres p retv ara taj zahtev u zajedničku platform u radničke klase celog sveta. Noćni rad se dopušta sam o u izuzetnim slučajevim a, u granam a proizvodnje ili u pojedinim strukam a koje su tačno p o b ro ja n e u zakonu. Ali tendencija tre b a da bude ukidanje svakog noćnog rada. N a žalost, u M arksovom instruktivnom refera tu nije bilo detaljnije razm otreno pitanje ženskog rada. M arks je sm atrao da je dovoljno reći da se ceo paragraf o ograničenju radnog dana odnosi podjednako na sve odrasle radnike, m uškarce i žene, s tim da je za žene zabranjen svaki noćni rad kao i svaki rad koji je štetan po ženski organizam , koji ga tru je ili izlaže bilo kakvim drugim štetnim uticajim a. K ako je pak većina Francuza i Švajcaraca vrlo vatreno ustala protiv u potrebe ženskog rada, kongres je usvojio i M arksove teze i rezoluciju Francuza. Izlazilo je, prem a tom e, da je najbolje da se ženski rad zabrani, ali dok se praktikuje, treba ga staviti u granice koje je povukao M arks. Ali zato su u potpunosti i bez ikakvih prudonističkih dopuna usvojene M arksove teze o radu dece i om ladine. U njima je rečeno da tendencija m oderne industrije da k saradnji na velikom delu društvene proizvodnje privuče decu i om ladinu oba pola predstavlja progresivnu, zdravu i zakonitu tendenciju, iako se ona pod vladavinom kapitala pretvara u strašno zlo. U racionalno organizovanom društvu, po M arksovom mišljenju,

135

svako dete, pošto navrši devet godina, treba da bude produkti­ van radnik, kao što se i svaki fizički zdrav odrastao čovek mora pokoravati opštem zakonu prirode, naime: da bi jeo, on mora da radi, i to ne samo intelektualno, nego i fizički. U vezi s tim pitanjem Marks predlaže čitav program spajanja fizičkog rada s intelektualnim. U taj program ulazi opšte intelektualno vaspitanje, telesno vaspitanje i politehnička obuka koja upoznaje decu s naučnim osnovama svih procesa proizvodnje. Marks je u svom instruktivnom referatu dotakao i pitanje zadruga. Koristio se tim slučajem da podvrgne kritici ne samo iluzije čistih kooperativista, nego i da podvuče osnovni uslov za uspešnost zadružnog pokreta. Kao i u Inauguralnoj adresi, on daje prednost proizvođačkim zadrugama ispred potrošačkih. Ipak, dodaje Marks, odstranjenje kapitalističkog sistema ne može se očekivati ni od kakvih zadruga. „Da bi se društvena proizvodnja pretvorila u širok i harmoničan sistem slobodnog i zadružnog rada, potrebne su opšte socijalne promene, promene opštih uslova društva, koje se mogu postići samo prelaskom organizovane sile društva, tj. državne vlasti, od kapitalista i veleposednika na same proizvođače44. Kao što vidite, Marks i ovde ponovo ističe potrebu osvajanja političke vlasti od strane radničke klase. Nacrt Statuta, s kojim ste već upoznati, bio je usvojen bez ikakvih izmena. Pokušaj Francuza da reč „radnik44 protumače samo u smislu fizičkog rada i da, na taj način, isključe predstavnike intelektualnog rada ili inteligenciju naišao je na jak otpor. Francuzi su to pitanje pokretali i ranije, na Londonskoj konferenciji. Engleski delegati su izjavili da bi u slučaju usvajanja takvog tumačenja u prvom redu morao biti isključen Maries, koji je toliko učinio za Internacionalu. Ženevski kongres je odigrao ogromnu ulogu kao oruđe propagande. Sve njegove rezolucije, koje su formulisale osnovne zahteve radničke klase i koje je gotovo isključivo napisao Marks, ušle su u praktični minimalni program svih radničkih partija. Kongres je snažno odjeknuo u svim zemljama, sve do naše Ru­ sije, gde se već 1865. godine u „Savremeniku44 podrobno citira Inauguralna adresa Internacionale kao dokument koji je napisao Marks. Posle Ženevskog kongresa, koji je dao snažan podsticaj razvitku međunarodnog radničkog pokreta, Intemacionala je odmah stekla veliku popularnost. Na nju su obratile pažnju i neke buržoaskodemokratske organizacije, u nameri da je iskori­ ste za svoje ciljeve. Već na sledećem kongresu, u Lozani (1867), zametnula se borba oko pitanja sudelovanja Internacionale na kongresu novog međunarodnog društva, „Lige mira i slobode44, koji se imao održati u Ženevi. PobedUe su pristalice sudelovanja. Tek na

136

kongresu Internacionale u B riselu (1868) pobedilo je gledište G eneralnog veća i donesena je odluka da se Ligi predloži da se pripoji Internacionali, a članovi Lige da stupe u sekcije In te rn a ­ cionale. N a ova dva kongresa M arks nije lično učestvovao. Baš za vreme Lozanskog kongresa, dok su delegati bili još na oku p u , izišao je prvi tom „K apitala*4. N a idućem kongresu, u B riselu (1868), na predlog nem ačke delegacije usvojena je rezolucija u kojoj se radnicim a svih zem alja preporučivalo da izučavaju „K apital4*. U njoj se isticalo da M arksu pripada ogrom na zasluga: on je „prvi ekonim ist koji je kapital podvrgao naučnoj analizi i sveo ga na osnovne e lem en te44. N a Briselskom kongresu p retresa n a su, izm eđu ostalog, pitanja o uticaju m ašina na položaj radničke klase, o štrajkovim a i a zemljišnoj svojini. U svojene rezolucije nosile su jasne tragove kom prom isa, ali je zato, prvi put, protiv glasova F rancuza, pobedilo gledište socijalizm a ili, kako se tada govorilo, kolektivi­ zma. Bila je priznata neophodnost prelaska sredstava saobraćaja i veze, a tako isto i zem lje, u kolektivnu svojinu, ali je u definitivnom obliku ova rezolucija usvojena tek na idućem kongresu, u B azelu (1869). C entralno političko pitanje kojim se bavi Internacionala p ostaje, još od Lozanskog kongresa, pitanje rata i sredstava koja treba prim eniti u borbi protiv rata. E vo o čem u je reč. Posle rata od 1866. godine, posle pobede P ruske nad A ustrijom , u celoj E vropi je počelo preovlađivati m išljenje da će, kao neizbežna posledica tog rata, u najbližoj budućnosti izbiti ra t izm eđu Francuske i Pruske. O dnosi izm eđu te dve zem lje počeše se zaoštravati još 1867. godine. Položaj N apoleona postao je jako nesiguran već posle velikih neuspeha u raznim kolonijalnim avanturam a, kojim a je hteo dići svoj ugled. Ispunjavajući želju finansijskih m agnata, N apoleon je poslao ekspediciju u M eksiko, što je silno razdražilo Sjedinjene A m eričke D ržave, koje su se ljubom orno odnosile prem a svakom pokušaju evropskih sila da se m ešaju u am eričke stvari. T aj njegov poduhvat je sram no krahirao. S tvar je trebalo popraviti u Evropi. Ali ni tu N apoleon nije im ao sreće. P rim oran na ustupke u unutrašnjoj politici, on se nadao da će nekom uspešnom aneksijom u Evropi zaokrugliti francuske posede i tako učvrstiti svoj položaj. G odine 1867. izbila je takozvana luksem burška afera. Posle svakojakih neuspelih pokušaja da uhvati nešto na levoj obali R ajne, N apoleon je pokušao da od Flolandije kupi V eliko Vojvodstvo L uksem burško, koje je do 1866. godine pripadalo N em ačkom savezu, ali u kom e je vrhovnu vlast vršio holandski kralj. U tom vojvodstvu je ranije bio stacioniran pruski garnizon,

J37

koji je morao da se otud evakuiše. Vest o trgovini između Napoleona i Holandije izazvala je veliko uzbuđenje među nemačkim patriotima. Zamirisalo je na rat, a Napoleon je, smatrajući da još nije za nj sasvim spreman, ustuknuo. Njegov prestiž je opet žestoko stradao. I tako je Napoleon opet morao činiti ustupke opoziciji, koja je postajala sve jača. U vreme Briselskog kongresa situacija u Evropi se toliko zaoštrila da se rat očekivao svakog časa. Svi su bili uvereni da će onsizbiti čim Francuska ili Pruska završe svoje pripreme i nađu zgodan povod. Pred radnički pokret, koji se svakog dana sve snažnije razvijao, naročito na kontinentu, postavljalo se zabrinja­ vajuće pitanje: kako sprečiti taj rat koji će, kao što su svi dobro znali, zadati jak udarac i francuskim i nemačkim radnicima? Stoga je razumljivo zašto se Intemacionala, koja je 1868. godine već predstavljala krupnu snagu i stajala na čelu međunarodnog radničkog pokreta, morala da ozbiljno pozabavi tim pitanjem. Posle vatrenih debata, za vreme kojih su jedni insistirali na tome da u slučaju rata treba organizovati generalni štrajk, a drugi dokazivali da samo socijalizam može učiniti kraj ratu, na Đriselskom kongresu usvojena je kompromisna i prilično nejasna rezolucija. Pošto je u leto 1869. avet rata privremeno iščezla, na Bazelskom kongresu su prvo mesto zauzela ekonomska i socijalna pitanja. Prvi put je oštro postavljeno i pitanje podruštvljenja svih sredstava za proizvodnju, dotaknuto već u Briselu. Ovog puta su definitivno pobedili protivnici privatne svojine na zemlju. Prudonovci su pretrpeli potpun poraz. Ali na tom kongresu iskrsla su nova razmimoilaženja. Na Bazelskom kon­ gresu prvi put se pojavljuje, kao predstavnik posebne struje, naš ruski zemljak Đakunjin, koji je mnogima od vas dobro poznat. Otkud se on tu obreo? Već je rečeno da je Bakunjin početkom 40-ih godina živeo u Berlinu, da se nalazio pod uticajem iste filozofske škole kao i Marks i Engels, da je na početku revolucije od 1848. stao na stranu onih nemačkih emigranata u Parizu koji su organizovali revolucionarnu legiju za upad u Nemačku. Za vreme same revolucije nastojao je da u Češkoj ujedini slovenske revolucionare, učestvovao je zatim u ustanku saksonskih revolucionara u Drezdenu, bio uhapšen, osuđen na smrt, ali izručen Nikolaju I, koji ga je zatvorio u Šliselburg. Posle nekoliko godina, već za Aleksandra II, poslat je u Sibir, odakle je preko Japana i Amerike pobegao u Evropu. To je bilo 1862. godine. Tu se u početku bacio na ruske stvari, stupio u savez sa Hercenom, napisao nekoliko brošura o slovenskim i ruskim pitanjima u kojima je ponovo dokazivao potrebu revolucionarnog ujedinjenja Slovena i pokušao da učestvuje u poljskom ustanku, što mu nije pošlo za rukom.

138

Godine 1864. sastao se u Londonu s Marksom, od koga je doznao za osnivanje Internacionale, obećao mu da će u njoj učestvovati, ali se, otišavši u Italiju, bavio sasvim drugim poslovima. Kao i 1848. godine, on je mislio da Marks mnogo preuveličava značaj radničke klase i da su intelektualci, studenti i predstavnici buržoaske demokratije, naročito oni iz redova srednjih klasa, revolucionarniji element. Dok se Intemacionala borila s prvim teškoćama i postepeno pretvarala u najuticajniju međunarodnu organizaciju, Bakunjin je nastojao da u Italiji organizuje svoje revolucionarno udruženje. Preselivši se u Švajcarsku, stupio je u buržoasku Ligu mira i slobode i čak bio izabran u njen Izvršni odbor. Tek 1868. godine istupio je iz Lige, ali, umesto da stupi u Intemacionalu, osnovao je sa svojim drugovima novo udruženje „Međunarodni savez socijalne demokratije“ ili, kako ga obično zovu, „Alijansu1*, što na francuskom jeziku znači „Savez**. Novo udruženje istupalo je vrlo revolucionarno. Objavljiva­ lo je nemilosrdan rat bogu i državi. Zahtevalo je od svojih članova da budu ateisti. Njegov ekonomski program nije se odlikovao naročitom jasnoćom. Umesto uništenja svih klasa, u njemu se zahtevalo ekonomsko i socijalno izjednačenje svih klasa. Uza svu svoju spoljašnju revolucionarnost, novo udruženje nije čak istaklo dosledan socijalistički program, nego se ograniči­ lo na zahtev za ukidanje naslednog prava. Da ne bi odbilo od sebe pripadnike drugih klasa, ono nije htelo da oštro ističe svoj određeni klasni karakter. Novo udruženje obratilo se Generalnom veću sa zahtevom da bude primljeno u Intemacionalu, ali kao posebno udruženje, sa svojim statutom i sa svojim programom. Došli smo do najškakljivije tačke. Budući da je Marks imao veliki uticaj u Generalnom veću, njega obično smatraju odgovor­ nim za sve odluke Veća. Mi ne mislimo da je to Uvek tačno, ali u datom slučaju Marks stvarno snosi glavnu odgovornost. O čemu je tu reč? Ne samo pristalice Bakunjina nego i neki marksisti koji istupaju kao branioci velikog smetenjaka, ali iskrenog revolucio­ nara, tvrde da je Marks postupio odveć kruto kad je insistirao na tome da se zahtev novog udruženja odbije. A mi smatramo da samo preterano bolećiv čovek može u Marksovom negativnom odgovoru videti dokaz nekakvog naročitog neraspoloženja i lične animoznosti prema tim „dobrim ljudima, ali'vrlo lošim muzikantima“. A ne treba zaboraviti ni sledeću okolnost. Zajedno sa programom Alijanse, Bakunjin je poslao i posebno pismo Marksu, gotovo četiri godine posle pisma iz Italije u kome je obećao da će raditi za Intemacionalu. Pokazalo se, međutim, da Bakunjin ne samo što nije izvršio obećanje nego je, naprotiv,

139

sve svoje snage posvetio buržoaskom pokretu. Doduše, sada je pisao Marksu da bolje nego ikad ranije shvata koliko je Marks bio u pravu kad je izabrao širok put ekonomske revolucije i ismevao one koji su lutali po stazicama nacionalnih ili čisto političkih poduhvata. I još s većim patosom dodavao: „O tkud sam buržujima na Bernskom kongresu svečano i javno rekao zbogom, ja ne znam za drugo udruženje, za drugu sredinu osim radničkog sveta. Moja otadžbina biće odsad Intemacionala, čiji si jedan od glavnih osnivača Ti. Vidiš dakle, dragi prijatelju, da sam tvoj učenik, i time se ponosim1*.

Ovo pismo uvek izaziva suze ganuća kod Bakunjinovih prijatelja i osećanje negodovanja protiv bezdušnog Marksa, koji je tako surovo odgurnuo pruženu mu ruku. Čak Mering dodaje da nema nikakvih razloga da se sumnja u iskrenost tih Bakunjinovih uveravanja. Neću dovoditi u sumnju Đakunjinovu iskrenost. Ali, ja vas i opet molim da se pokušate staviti, u Marksov položaj. Marks je bio čovek oštar, ali i Mering mora priznati da je Marks prema Bakunjinu sve do kraja 1868. godine pokazivao veliku trpelji­ vost. Ali sve ima svoju granicu. Dovoljno je da pažljivo pročitate Bakunjinovo pismo, i vi ćete shvatiti zašto se Marksu to. sentimentalno pismo nije učinilo mnogo ubedljivo. Njega nije pisao mladić, nego čovek koji je već davno prevalio šezdesetu, koji se već jedanput priključio „radničkom svetu11, ali samo zato da bi ga odmah zaboravio i otišao u „buržoaski svet11. A sada kad se, posle četiri godine natezanja s tim svetom, u njemu razočarao, kad želi da opet iziđe na širok put, da se priključi Inter nacionali, on postavlja nemoguće zahteve. Marks, koji se 1864. godine odnosio prema Bakunjintrsa mnogo poverenja, bio je sada oprezniji. Pokazalo se da je imao pravo. Kad je Generalno veće kategorički odbilo Bakunjinovo traženje, Bakunjin je saopštio da je njegovo udruženje odlučilo da svoju organizaciju raspusti i da svoje sekcije pretvori u sekcije Intemacionale, ali da zadrži svoj teoretski program. Generalno veće pristalo je na to da se sekcije Alijanse pretvore u sekcije Intemacionale, ali samo na opštim osnovima. Izgledalo je da se sve lepo svršilo. Ali to je samo izgledalo. Uskoro su se kod Marksa pojavile opravdane sumnje da je Bakunjin naprosto obmanuo Generalno veće, da je svoje udru­ ženje zvanično raspustio, a u stvari sačuvao njegovu central­ nu organizaciju, kako bi se pomoću nje dokopao Intemacio­ nale. U tome i jeste suština celog spora. Spremni smo da dopustimo da je, za razliku od Marksa, Bakunjin bio dobar čovek, čak pravi anđeo. Nije u tome stvar, iako već davno znamo da je Bakunjin imao svakojakih grehova. Svi ljudi su grešni.

140

Branioci Bakunjina treba da jasno odgovore na ovo pitanje: da li je takva tajna organizacija stvarno postojala ili nije, da li je Bakunjin dozvolio sebi da obmane Generalno veće, kad je uveravao da je svoje udruženje raspustio, ili nije? Bez obzira na moju šlepu ljubav prema Marksu, za koju me optužuje Mering, ja bih se složio s Meringom da su Bakunjina zlobno oklevetali, kad bi stari Bakunjinov prijatelj i istoričar Intemacionale Gijom, sada već pokojni, dokazao da svega toga nije uopšte bilo. Ali, na žalost, Alijansa je postojala i dalje i sve vreme vodila upornu borbu protiv Intemacionale. Naš dragi i dobri Bakunjin se u toj borbi služio svim sredstvima koja je za postizanje cilja smatrao potrebnim. Ja ga za to neću prekorevati. Ali je smešno kad ga njegovi poklonici nastoje prikazati kao čoveka koji u svom radu nikad nije pfibegavao sumnjivim sredstvima, koji, kako uverava jedan od njegovih najnerazumnijih zaštitnika, nikad nije imao skrivenih misli. U čemu se sastojao taj cilj za čije ostvarenje su, po Bakunjinovom mišljenju, sva sredstva dobra? Uništenje buržoaskog društva, socijalna revolucija — eto za čim je išao Bakunjin. Ali i Marks je postavljao taj isti cilj. Znači, neslaganja su se odnosila na neku drugu oblast. I stvarno, Marks i Bakunjin su se oštro razmimoilazili o pitanju puta i načina za postizanje tog cilja. Najpre razoriti — što pre, to bolje — a onda će se sve stvoriti samo od sebe. Dovoljno je dići revolucionarne intelek­ tualce i radnike ogorčene bedom. Za ovo pak treba imati grupu odlučnih ljudi u koje je ušao demon revolucije. Eto to je, u suštini celo Bakunjinovo učenje, koje na prvi pogled podseća na Vajtlingovo učenje. Ali samo na prvi pogled. Cisto spoljašnja sličnost postoji i s učenjem Blankija. Stvar je u tome što Bakunjin nije hteo ni da čuje o osvajanju političke vlasti od strane proletarijata. On je odbacivao svaku političku borbu ukoliko se ona morala voditi na bazi postojećeg buržoaskog društva, ukoliko je reč o stvaranju povoljnijih uslova za klasnu organizaciju proletarijata. Zato su Marks i svi koji su, kao i on, smatrali da je potrebno voditi političku borbu, organizovati proletarijat radi osvajanja političke vlasti, bili u očima Bakunjina i njegovih pristalica najokoreliji oportunisti, koji usporavaju početak socijalne revolucije. Zato su bakunjinisti s veseljem ugrabili priliku da prikažu Marksa kao čoveka koji se radi ostvarenja svojih ideja nije ustručavao da falsifikuje statut Intemacionale. I javno i u cirkularima i pismima bakunjinisti su psovali Marksa najpogrdnijim rečima, ne zazirući ni od antise­ mitskih ispada ni od takvih idiotizama kao što je optužba da je Marks Bizmarkov agent.

141

Bakunjin je imao veza u Italiji i u Švajcarskoj. U Svajcarskoj, i to specijalno u njenom francuskom delu, on je stekao mnogo pristalica. Ne mogu da se podrobno zadržavam na uzrocima te pojave. To bi nas odvelo odveć daleko od naše glavne teme. Reći ću samo da je njegova propaganda u Svajcarskoj imala najviše uspeha kod stranih radnika i kod zanatlija časovničara, koji su mnogo trpeli od sve veće konku­ rencije krupne proizvodnje. Bakunjin je došao na Đazelski kongres imajući već za sobom poveliku grupu. Kao što u takvim slučajevima često biva, prva borba se razgorela oko sasvim drugog pitanja. Bakunjin, koji je tako oštro istupao protiv svakog oportunizma, žestoko je branio, kao zahtev datog momenta, ukidanje prava nasleđa. Delegati Generalnog veća, rukovodeći se Marksovim instrukcija­ ma, dokazivali su da je takva mera, kao što je već rečeno u „Komunističkom manifestu*4, od značaja samo kao prelazna mera koju će proletarijat ostvariti kad osvoji političku vlast. Zasad se može zahtevati samo povećanje poreza na nasledstvo i ograničenje prava zaveštanja. Ali Bakunjin nije mario ni za logiku ni za uslove. Za njega je bio važan agitacioni značaj tog zahteva. Na kraju krajeva, nijedna rezolucija nije dobila potreb­ nu većinu. Drugi sukob je izbio između Bakunjina i starog Libknehta. Naime, Bazelski kongres je bio prvi kongres na kome se pojavila nova i značajna grupa iz Nemačke. U to vreme su Vilhelm Libkneht i August Bebel već uspeli, posle ogorčene frakcijske borbe sa Švajcerom, da organizuju posebnu partiju, koja je na svom osnivačkom kongresu u Ajzenahu usvojila program Internacionale. U centralnom organu te partije bila je oštro kritikovana Đakunjinova delatnost u „Ligi mira i slobode** i bili su vrlo iscrpno izloženi njegovi stari panslavistički pogjedi. Sam Mering ističe da se Marks vrlo dugo izjašnjavao protiv te kritike, ali, kao što smo već videli u slučaju s Fogtom, njega su smatrali odgovornim za sve postupke marksista, među koje su spadali Libkneht i Bebel. Bakunjin je iskoristio kongres da se razračuna s Libknehtom. Stvar se svršila izmirenjem, ali samo privremenim. Sledeći kongres trebalo je da se održi u Nemačkoj, u Majncu, ali mu nije bilo suđeno da se sastane. Odmah posle Đazelskog kongresa politička atmosfera se toliko zgusnula da se svakog dana mogao očekivati nalet ratne bure. Bizmark, jedan od najvećih prepredenjaka u svetskoj istoriji, vešto je izmanevrisao svog bivšeg učitelja, Napoleona. Odlično se pripremivši za rat, Bizmark je stvar okrenuo tako da je Francuska pred licem celog sveta bila agresor. Stvarno, rat je izbio potpuno neočekivano. Ni francuski ni nemački radnici nisu bili u stanju da ga spreče. Generalno veće

142

je nekoliko dana posle objave ra ta objavilo proglas koji je napisao M arks. O n počinje citatom iz Inauguralne adrese In tern acio n ale u kom e se osuđuje „spoljna politika koja se nosi zločinačkim planovim a, koristeći se nacionalnim p red rasu d am a i traćeći u razbojničkim ratovim a krv i im ovinu n a ro d a “ . Z atim dolazi optužba protiv N apoleona. M arks d aje sažetu sliku njegove borbe protiv Internacionale, koja se još više pojačala kad su francuski internacionalisti poveli žestoku agitaciju protiv N ap o ­ leona. Ma kako se rat razvijao — d o d aje M arks — u P arizu je Drugom C arstvu već odzvonilo. K ako je počelo, on ak o će se i završiti: parodijom . A da li je kriv sam o N apoleon? N ikako. K rive su sve evropske vlade. N e treb a zaboraviti da su vlade i vladajuće klase E vrope pom agale B o n ap a rtu da 18 godina igra kom ediju restauracije carstva. Ali najjače se N em ac M arks okom ljuje na svoju dom ovinu. S nem ačke strane rat je odbram beni. A li ko je doveo N em ačku u položaj da se m ora braniti? Ko je doveo N apoleona u iskušenje da napadne N em ačku? Pruska. O na se s N apoleonom sporazum ela protiv A ustrije. D a je P ruska bila p o b eđ e n a, F rancuska bi svojim vojnicim a preplavila N em ačku. A šta je P ruska učinila posle svoje pobede nad A ustrijom . U m esto da porobljenoj Francuskoj suprotstavi slobodnu N em ačku, ona je ne sam o sačuvala sve krasote starog pruskog sistem a nego im je dodala i sve k arakteristične crte bonapartističkog režim a. Prva, odlučujuća faza rata završila se neverovatno brzo. Francuska arm ija pokazala se potp u n o nepriprem ljena. U prkos hvalisavoj izjavi vojnog m inistra da je priprem ljeno sve — do poslednjeg dugm eta — pokazalo se da ukoliko su dugm eta i postojala, nije bilo onog što se njim a zakopčava. Z a nekih šest nedelja francuska regularna arm ija bila je p o tp u n o razbijena, i već 2. septem bra 1870. N apoleon je i sebe i veliku tvrđavu Sedan predao Prusim a. A 4. septem bra već je u Parizu proglašena republika. U prkos izjavi P ruske da ona ra tu je sam o protiv carstva, rat se nastavljao. P očinjala je njegova druga faza, upornija i duža. O dm ah posle proglašenja republike u F rancuskoj G en eral­ no veće objavilo je svoj drugi proglas povodom rata, a napisao ga je opet M arks. T aj proglas je jedno od njegovih najgenijalnijih dela, kako po dubini analize tre n u tn e situacije tako i po snazi i oštrini istorijskog predviđanja. 21a vas će biti interesantno to da ga je M arks potpisao ne sam o kao sekretar G eneralnog veća za N em ačku nego i za R usiju, jer je k ratko vrem e pre toga bila obrazovana ruska sekcija Internacionale u Švajcarskoj, koja je zamolila M arksa da je predstavlja u G eneralnom veću.

143

Sećate se da je Marks još u prvom proglasu predskazao da će se taj rat završiti propašću Drugog Carstva. Drugi proglas počinje pozivanjem na to predskazivanje. Ali se isto tako opravdanom pokazala i Marksova kritika pruske politike. Tako­ zvani odbrambeni rat već se bio izrodio u rat protiv francuskog naroda. Još mnogo pre pada Sedana i Napoleonove predaje, čim se ispoljila neverovatna demoralizacija Bonapartove armije, pruska vojna kamarila se izjasnila za politiku osvajanja. Marks podvrgava nemilosrdnoj kritici i licimerno ponašanje nemačke liberalne buržoazije. Koristeći se ukazivanjima Engelsa, koji je, kao stručnjak, pažljivo pratio tok rata i još u prvoj polovini avgusta predskazao pad Sedana, Marks analizira vojno-strategijske argumente kojima su pruski generali i Bizmark nastojali da opravdaju prisajedinjenje Elzasa i Lotaringije Nemačkoj. Izjašnjavajući se najoštrije protiv svih aneksija i kontribucija, Marks dokazuje da će nasilnički mir dovesti do upravo suprotnih rezultata. Posledica tog mira biće nov rat, Francuska će hteti da se revanšira i tražiće savez s Rusijom; na taj način će carska Rusija, koja je posle krimskog rata izgubila hegemoniju, ponovo postati arbitar Evrope. Ova genijalna prognoza, ovo predviđanje toka evropske istorije, koja je predstavljala sjajan praktičan dokaz teoretske istine materijalističkog shvatanja istorije, završava se sledećim rečima: „Veruju li zaista tevtonski patrioti da su sloboda i mir Nemačke obezbedeni ako Francusku gumu u naručje Rusije? Ako ratna sreća, obest uspeha i dinastičke intrige navedu Nemačku na otimanje francuske teritorije, onda njoj ostaju otvorena samo dva puta. Ili će morati, ma šta iz toga proizišlo, da postane otvoreno oruđe ruske ekspanzije, ili će, posle kratkog predaha, morati da se sprema za nov „odbrambeni rat“, i to ne za jedan od ovih u poslednje vreme uobičajenih ,,lokalizovanih“ ratova, već za rat rasa protiv udružene slovenske i romanske rase“. Prognoza se doslovno ispunila. Njeno ispunjenje su savremeni tevtonski patrioti videli svojim očima. Adresa se završava izlaganjem praktičnih zadataka koji su se tada postavljali pred radničku. klasu. Nemačkim radnicima preporučuje se da zahtevaju častan mir i priznanje Francuske Republike. Francuskim radnicima, koji su se nalazili u još težem položaju, Marks savetuje da dobro paze na buržoaske republi­ kance i da iskoriste republiku za brzo razvijanje svoje klasne organizacije i postizanje svog oslobođenja. Bliski događaji pokazali su da je Marksovo nepoverenje prema francuskim republikancima bilo potpuno opravdano. Njihovo gnusno ponašanje i spremnost da radije paktiraju s Bizmarkom nego da učine i najmanji ustupak radničkoj klasi

144

doveli su do proglašenja K om une 18. m arta 1871. Posle tri meseca herojske borbe, ovaj prvi opit d ik tatu re p ro le tarijata , izvršen pod najnepovoljnijim uslovim a, završio se neuspehom . G eneralno veće nije bilo u stanju da F rancuzim a pruži p o tre b n u pomoć. Francuske i nem ačke trupe odsekle su Pariz od ostale Francuske i od celog sveta. M arks, koji se za vrem e K om une trudio da održi veze s Parizom, kako to pokazuje pism o V arlenu, jednom od n ajista­ knutijih francuskih internacionalista i m učenika K om une, nap i­ sao je na traženje G eneralnog veća novu adresu, nov proglas. O n je ustao u odb ran u ko m u n ara, koje je klevatala sva buržoaska štam pa, i pokazao da je P ariška kom una nova krupna etap a u razvitku proleterskog p o k reta, da ona predstavlja pro to tip proleterske države koja će uzeti na sebe da ostvaruje k om uni­ zam. Još na osnovu iskustva revolucije od 1848. M arks je došao do zaključka da radnička klasa, pošto osvoji političku vlast, neće moći da naprosto preuzm e buržoaski državni ap a ra t, nego da će m orati da razbije svu tu biro k ra tsk u i policijsku m ašinu. Iskustvo K omune definitivno ga je u to uverilo. K om una je pokazala da p ro letarijat, pošto osvoji vlast, m ora stvoriti svoj državni aparat, prilagođen svojim p otrebam a. T o isto iskustvo pokazalo je da se p roleterska država ne m ože da ograniči na okvire jed n o g grada, m akar on bio i glavni. V last p ro le tarijata m ora da se proširi na čitavu zem lju, da bi se mogla učvrstiti, i na niz kapitalističkih zemalja, da bi održala konačnu pobedu. Bakunjin i njegove pristalice izvukli su iz iskustva K om une sasvim suprotne zaključke. O ni su se i dalje još strasnije borili protiv svake politike i države, preporučujući da se pri prvoj zgodnoj prilici organizuju ,,k o m une" u pojedinim gradovim a, koje bi svojim prim erom povukle za sobom ostale. Poraz K om une im ao je vrlo nepovoljne posledice po samu Intem acionalu. Francuski radnički p o k ret je nekoliko godina bio paralisan. U Internacionali je bio predstavljen jedino velikim brojem em igranata K om une u E ngleskoj i Švajcarskoj, medu kojima je besnela najžešća frakcijska borba. T a frakcijska borba se prenosila i u G eneralno veće. I nem ačkom radničkom po k retu bio je zadat jak udarac. Bebel i L ibkneht, koji su protestovali protiv aneksije Elzasa i Lotaringije i koji su se solidarisali s Pariškom kom unom , bili su uhapšeni i osuđeni na zatočenje. Svajcer, koji je izgubio poverenje svoje partije, m orao je iz nje istupiti. Pristalice Libknehta i Bebela, takozvani ajzenahovci, i dalje su radili odvojeno od^lasalovaca. A jzenahovci i lasalovci počeli su da se zbližavaju tek kad se vlada jednako brutalno okom ila na jedne i na druge. T ako je Internacionala odjednom izgubila oslonac u dve velike zemlje na evropskom kontinentu. 10 Mark.s i Enuelv

145

I u engleskom radničkom pokretu došlo je do preokreta. Rat na kontinentu, rat između dve industrijski najrazvijenije zemlje doneo je engleskoj buržoaziji isto tako velike koristi kao i rat od 1914— 1918. američkoj. Engleska buržoazije mogla je sada da od svojih ogromnih ekstraprofita odvoji izvestan deo i podeli među radnike u glavnim granama industrije. Tredjunioni su dobili veću slobodu akcije. Neki stari zakoni koji su ograničavali rad tredjuniona bili su ukinuti. Sve je to uticalo i na izvestan broj članova Generalnog veća, koje je u pokretu tredjuniona igralo veliku ulogu. I koliko je Internacionala postajala radikalnija, tokiko su mnogi od njih postajali umereniji. Oni su još samo formalno bili članovi Generalnog veća, iskorištavajući taj položaj u ličnom interesu. Komuna i žestoki napadi na Internacionalu koje je Komuna izazvala — uplašili su ih. Iako je Adresu povodom Pariške komune Marks napisao na traženje i u ime Generalnog veća, ovi njegovi članovi su se požurili da se s njim desolidarišu. Na toj bazi došlo je u engleskoj sekciji Intemacionale do rascepa. U takvim uslovima bila je u septembru 1871. sazvana konferencija Intemacionale u Londonu. Ona je uglavnom morala da se pozabavi sa dva pitanja: jedno od njih bilo je još uvek sporno pitanje o političkoj borbi. Jedan od povoda koji su konferenciju naterali da se njime pozabavi bila je optužba, koju su bakunjinisti revnosno ponavljali, da je Marks namemo f a Isifi kovao Statut Intemacionale, kako bi joj nametnuo svoje mišljenje. Rezolucija je ovog puta dala odgovor koji više nije ostavljao mesta nikakvim sumnjama i koji je značio potpun poraz bakunjinista. Budući da je ta rezolucija, verovatno, mnogima od vas nepoznata, biću slobodan da zbog njene izuzetne važnosti pročitam njen završni deo. „Uzimajući u obzir: . . . da protiv ujedinjene vlasti sopstveničkih klasa proletarijat može dejstvovati kao klasa samo ako se organizuje u posebnu političku partiju, koja stoji nasuprot svim starim partijama stvorenim od * sopstveničkih klasa; da je to organizovanje proletarijata u političku partiju neophodno zato da bi se obezbedila pobeda socijalne revolucije i njen krajnji dlj — uništenje klasa; da ujedinjenje snaga radničke klase, koje je ona već postigla zahvaljujući ekonomskoj borbi, treba ujedno da služi kao moćna poluga u njenoj borbi protiv političke vlasti njenih eksploatatora, konferencija podseća sve članove Intemacionale da su u borbenom planu radničke klase njen ekonomski pokret i politička akcija nerazdvojno povezani**.

146

Konferencija se morala pozabaviti bakunjinistima i o drugom pitanju. Generalno veće je sve više dolazilo do ubeđenja, uprkos svim uveravanjima Bakunjina, da njegovo udruženje i dalje postoji. Zato je konferencija usvojila rezoluciju kojom se u okviru Intemacionale zabranjivalo organizovanje nekog drugog udruženja s posebnim programom. S tim u vezi konferencija je ponovo uzela na znanje izjavu bakunjinista da je Alijansa raspuštena i objavila je da je taj incident likvidiran. Ali postojala je još jedna rezolucija koja je svakako morala da uznemiri Bakunjina i njegove ruske pristalice. Konferencija je odlučila da Generalno veće odmah objavi jednu izjavu o tome da Internacionala nema ničeg zajedničkog s takozvanom aferom Nečajeva, koji je, služeći se prevarom, zloupotrebio ime Internacionale. Ova odluka bila je uperena isključivo protiv Bakunjina. Bakunjin se, kako su svi znali, još davno povezao s Nečajevom, ruskim revolucionarom, koji je marta 1869. emigrirao iz Rusije. U jesen iste godine Nečajev se vratio u Rusiju i s Bakunjinovim ovlašćenjem organizovao u Moskvi specijalnu bakunjinističku grupu. Posumnjavši na studenta Ivanova da je špijun, Nečajev ga je, uz pomoć nekih svojih drugova, ubio nedaleko od Petrovsko-razumovske akademije i onda ponovo emigrirao. Članovi Nečajevljeve nove organizacije koji su bili uhapšeni u vezi s tim delom, kao i mnogi od onih koji su si Nečajevom bili povezani radeći među petrogradskim studentima 1868— 1869. godine, predani su u leto 1871. sudu. Samo suđenje poznato je pod imenom nečajevski proces. Na njemu su izneti na javnost mnogi dokumenti, koje su predstavnici optužbe obilno iskorištavali, nemilice brkajući Bakunjinovo udruženje i njegovu rusku sekciju sa Intemacionalom. Međutim, već samo poređenje tih dokume­ nata s Bakunjinovim pismima pokazuje ko je njihov autor. Od proglasa koje je Bakunjin pisao za svoje zapadne drugove ovi se dokumenti razlikuju samo većom otvorenošću, a tamo gde ih je popravljao i dopunjavao Nečajev — većom sirovošću i nezgrapnošću izlaganja. Ceo ovaj slučaj se obično tumači tako da je Bakunjin pao pod uticaj Nečajeva, koji ga je nasamario i iskoristio za svoje ciljeve. I stvarno je Nečajev, talentovan ali ne mnogo obrazovan samouk, koji je uz to odbacivao svaki teoretski rad kao potpuno jalov, bio čovek neverovatne energije, gvozdene volje, beskrajno odan stvari revolucije. On je kasnije i na sudu i u zatvoru pokazao nepokolebljivu hrabrost i nepomirljivu mržnju prema ugnjetačima i eksploatatorima naroda. Spreman na sve, smatra­ jući da su za postizanje glavnog cilja, kome je posvetio svoj život, sva sredstva dobra, Nečajev nije nikad posezao za njima kad su bili u pitanju njegovi lični ciljevi. U tom pogledu on stoji neupo-

io *

147

redivo iznad Bakunjina, koji je pravio svakojake kompromise i u ime svojih ličnih ciljeva. Ovo moralno preimućstvo Nečajeva van svake je sumnje. 'Sve govori za to da je to bilo vrlo dobro poznato i samom Bakunjinu, koji je visoko cenio i poštovao Nečajeva, čoveka koji je u intelektualnom pogledu stajao znatno ispod njega.; Iz svega ovog bilo bi naivno zaključivati da je Nečajev nametnuo Bakunjinu i svoje revolucionarne poglede. Naprotiv. Nečajev je bio Bakunjinov učenik, ali tamo gde je naš apostol razaranja bio nedosledan čovek i nepostojan revolucionar, Nečajev se odlikovao gvozdenom doslednošću, pa je iz teoret­ skih postavki svog učitelja izvlačio sve praktične zaključke. Kad mu je Bakunjin rekao da ne može odustati od posla kog se primio — reč je bila o prevodu „Kapitala" — zato što je uzeo avans, Nečajev mu je ponudio da će ga osloboditi te obaveze, i zatim je to izveo vrlo jednostavno: u ime revolucionarnog komiteta „Narodnog suda" napisao je posredniku između Bakunjina i izdavača da, ako ne želi da bude ubijen, ostavi Bakunjina na miru. Pošto je Bakunjin nasuprot krupnoindustrijskom proletarijatu sve vreme isticao lumpenproletarijat kao pravog nosioca socijalne revolucije, pošto je kao naročito podesan element za uvlačenje u redove revolucionarne armije smatrao kriminalce i razbojnike, Nečajev je potpuno logično došao do zaključka da u Švajcarskoj treba organizovati odlučne ljude za vršenje eksproprijacija. Bakunjin se, na kraju krajeva, razišao sa svojim učenikom, ali ne principijelno, nego samo zato što se prepao pravolinijskog dejstvovanja Nečajeva. Ali, i kad se s njim razišao, Bakunjin se nije usudio da to učini javno, jer je Nečajev imao u rukama odveć mnogo dokumenata kojima ga je mogao kompromitovati. Odmah posle Londonske konferencije počela je još žešće borba. Bakunjinisti su otvoreno objavili rat Generalnom veću, optužujući ga da je obmanulo konferenciju i da je čitavoj Internacionali nametnulo dogmu o potrebi organizovanja prole­ tarijata u posebnu partiju radi osvajanja političke vlasti. Oni su zahtevali sazivanje kongresa koji bi to pitanje definitivno rešio. Taj kongres, za koji su se obe strane najrevnosnije pripremale, održan je u septembru 1872. Marks je jedino na ovom kongresu Intemacionale učestvovao lično. Bakunjin se nije pojavio na kongresu. U glavnom principijelnom pitanju bila je potvrđena rezolucija konferencije, s jednim malim dodatkom koji je gotovo doslovno uzet iz Inauguralne adrese. On je glasio: „Budući da se magnati zemlje i kapitala uvek koriste svojim političkim privilegijama da bi odbranili i ovekovečili svoje eko­ nomske monopole i porobljavali rad, osvajanje političke vlasti postalo je velika dužnost proletarijata".

148

Specijalna kom isija, koja je proučila sve d o k u m e n te u slučaju A lijanse i koja je došla do zaključka da je ona i dalje postojala kao tajno udruženje u sam oj Internacionali, predložila je da se B akunjin i G ijom isključe. P redlog je bio usvojen. U rezoluciji o isključenju B akunjina rečeno je da je isključen i zbog jednog „ličnog p o stu p k a". R eč je o postupku koji sam već pom enuo u vezi sa N ečajevom . Ja takođe mislim da je bilo dovoljno razloga da se B akunjin isključi sam o iz političkih razloga. A li sm ešno je ovu žalosnu epizodu, u kojoj je B akunjin bio žrtva vlastite b esk arak tern o sti, p retv arati u povod za strašne optužbe protiv M arksa. Još je sm ešnije kad se stvar prikazuje ovako: B akunjin je, kao što to čine i mnogi drugi književnici, uzeo od izdavača avans i nije ga odradio. Z a r je to bila prevara? Razum e se da nije. Ali kad zaštitnici B akunjina, a njim a se posle pridružio i M ering, kažu da M arks nije m orao da to B akunjinu uzme za greh, oni ili ne shvataju ili zaboravljaju da nije bilo u p itanju da li je B akunjin prim ljeni avans vratio ili ne, nego nešto mnogo ozbiljnije. M ering je, kao što mu se to često dešavalo, stao na gledište čoveka književnika. Im a m nogo pisaca, kaže M ering, koji su ostali dužni svojim izdavačim a pošto su od njih primili kaparu. N aravno, to nije m nogo pohvalno, d odaje on, ali za takve postupke krivce jo š ne vešaju. M ering je tim e dokazao samo to da je glavni spor na H aškom kongresu i njegovu završnu scenu razum eo isto tako m alo kao i anarhisti. O nde gde su Bakunjin i njegovi prijatelji videli m ada i lakom islen, ono ipak oprostiv postupak od kojeg je stradao sam o izdavač, članovi kom isije, koji su imali na raspolaganju sve do k u m en te, videli su krim inalnu zloupotrebu im ena revolucionarne radničke organiza­ cije, koju su svi dovodili u vezu s Internacionalom , za svoje lične ciljeve, za oslobođenje od novčanog duga. D a je d okum ent koji je kom isija imala u rukam a bio u svoje vrem e objavljen, on bi učinio veliko zadovoljstvo čitavom buržoaskom svetu. Taj dokum ent je pisao N ečajev, ali njegov sadržaj ne sam o što nije bio u protivrečnosti s Bakunjinovim principim a, nego im je potpuno odgovarao. T reb a reći još i to da se B akunjin nije s N ečajevom razišao zbog ove stvari, nego zbog toga što je N ečajev, kako je izgledalo B akunjinu, bio sprem an da i na njega gleda kao na sredstvo za postizanje svojih revolucionarnih ciljeva. Bakunjinova pisma prijateljim a lepo pokazuju kako se Bakunjin nije nim alo ustručavao da protiv svojih protivnika — među njima i protiv M arksa — digne ne političke optužbe, na što je imao puno pravo, nego baš lične. D anas znam o da je Bakunjin bio pisac čuvenog Rukovodstva za revolucionare, koje se pripisivalo N ečajevu i koje je izazvalo, posle obelodanjenja na procesu, opšte negodovanje u redovim a revolucionara. A Baku-

149

njinovi prijatelji su uporno poricali da je pisac tog Rukovodstva Bakunjin i jednako su tvrdili da ga je napisao Nečajev. Haški kongres završio je rad usvajanjem Engelsovog predloga da se sedište Generalnog veća prenese u Ameriku, u Njujork. Već sam vam govorio da je Internacionaia u to vreme izgubila svoj oslonac ne samo u Francuskoj, gde je od 1872. i samo pripadanje Internacionali proglašeno za zločin, ne samo u Nemačkoj, nego i u Engleskoj. Mislilo se da će prenošenje centra Internacionale biti samo privremeno. Međutim, Haški kongres bio je poslednji značajan kongres u istoriji Internacionale. Godine 1876. Generalno veće u Njujorku zvanično je saopšdlo da je I internacionaia prestala da postoji.

ISO

DEVETO PREDAVANJE PRELAZAK EN G ELSA U L O N D O N . N JE G O V A U L O G A U G E ­ NERALNO M V E Ć U . M A R K SO V A BO L E ST . E N G EL S K A O Z A M E N IK M A R K S A . ,,A N T I -D IR I N G ‘\ P O SL E D N JE G O D IN E M A R K S O V O G Ž IV O T A I M A R K S O V O IN T E R E S O V A N J E Z A R U S IJU . E N G E L S K A O I Z D A V A Č M A R K S O V E K N JIŽ E V N E Z A O S T A V Š T IN E . U L O G A E N G E L S A U E P O SI II I N T E R N A C I O ­ N A L E . E N G E L S O V A SM RT

Prošli pu t smo završili izlaganje istorije I internacionale. Nisanj vam gotovo ništa govorio o ulozi E ngelsa. A da vas ona m nogo interesuje, zaključujem po pitanjim a koja mi postavljaju m oji slušaoci u partijskim klubovim a. O sim toga, uvek me pitaju: je li tačno da je Engels bio fabrikant? A kako je kod nas reč „fabrikant** u poslednje vrem e, u vezi s novom ekonom skom politikom , oživela, te su je počeli da zloupotrebljavaju i da njom e nazivaju kom uniste koji se nalaze na rukovodećim položajim a u industriji, zadržaću se na tom pitanju. Engels je , kao što ste već čuli odm ah na početku, poticao iz ugledne fabrikantske porodice, pa je i sam bio fabrikant. Internacionaia je osnovana bez njegovog učestvovanja, i sve do početka 1870. godine Engels je sam o neznatno i posredno učestvovao u njenom radu. U tom periodu napisao je nekoliko članaka za engleske radničke časopise. N eću govoriti o pom oći koju je on sve vrem e pružao M arksu, za koga su prve godine Internacionale o p et bile godine gorke bede. D a nije bilo E ngelsove pom oći i malog nasleđa koje m u je ostavio stari prijatelj V ilhelm V olf — njem u je M arks posvetio svoj „Kapital** — M arks bi se teško izvukao iz te bede i začelo ne bi m ogao da priprem i za štam pu svoje glavno delo. M eđu M arksovim pism im a naći ćete dirljivo pism o Engelsu u kom e m u M arks javlja da je, najzad, završio korekturu poslednjeg tabaka: „ D a k l e — piše M arks — o v a j t o m j e g o t o v . Sam o Tebi imam da zahvalim što je to bilo m ogu će. B ez tvog žrtvovanja za m ene ja nikako ne bih m ogao izvršiti ogrom ne radove za 3 tom a. G rlim te pun zahvalnosti".

151

Malo pre sam rekao da je Engels i sam bio fabrikant. Treba dodati da je to bio kratko vreme. Posle očeve smrti, 1860. godine, Engels je još nekoliko godina bio običan nameštenik! Tek 1864. godine postao je kompanjon i jedan od direktora fabrike. Sve to vreme živo je nastojao da se oslobodi svog „pasjeg zanata“ . Ali on nije mislio samo na sebe nego i na Marksa. U tom pogledu vrlo su interesantna njegova pisma Marksu 1868. godine, u kojima mu javlja da vodi pregovore o istupanju iz firme, ali želi da to učini tako da obezbedi i sebe i prijatelja. Najzad mu je pošlo za rukom da se sporazume sa svojim kompanjonom, tako da se 1869. godine najzad rastao od svoje fabrike pod uslovima koji su mu omogućili da obezbedi i Marksa. Tada se Marks konačno oslobodio bede koja ga je pritiskala. Ali, tek u septembru 1870. Engels je uspeo da se preseli u London. 21a Marksa je to bila ne samo lična radost nego i znatno olakšanje u ogromnom poslu koji je obavljao za Generalno veće. Tu je trebalo saobraćati sa bezbroj predstavnika raznih nacija, održavati s njima lične i pismene veze. A Engels, koji se još u mladosti odlikovao neobičnim darom za učenje jezika, pisao je i, kako su u šali govorili njegovi prijatelji, mucao na gotovo dvanaest jezika. Bio je, dakle, odličan radnik za vođenje korespondencije s raznim zemljama koji se u toku svoje mnogogodišnje trgovačke službe, za razliku od Marksa, navikao da u taj posao unosi strogi red. Čim je postao član Generalnog veća, Engels se odmah prihvatio tog posla. Ali on je preuzeo na sebe i razne druge poslove da bi rasteretio Marksa, čije je zdravlje već bilo podriveno prekomernim radom i oskudevanjem. Kao čovek energičan, koji je odavno težio za takvom aktivnošću, Engels je odmah, kao što se može videti iz zapisnika Generalnog veća, postao jedan od njegovih najvrednijih članova. No ta okolnost je imala i drugu stranu. Engels se preselio u London kad je već počela borba s bakunjinistima, koja se odrazila i u Generalnom veću. Osim toga, kao što smo videli, u to vreme je i među samim Englezima bilo ozbiljnih neslaganja. Jednom rečju, to je bilo vreme velikog principijelnog i taktičkog sukoba. Ali, drugovi, vi vrlo dobro znate, i iz iskustva moskovske organizacije i iz iskustva pojedinih rejona, da se u takvim slučajevima politička razmimoilaženja ponekad komplikuju i pojačavaju ličnim svojstvima zavađene braće. Dešava se i to da se neki članovi organizacije opredeljuju za razne grupe ili platforme ne toliko zbog principijelnog neslaganja, koliko zbog ličnih odnosa prema jednom ili drugom vođi ili uticajnom članu ove ili one grupe. Drugovi kojima glas srca zaglušuje glas razuma

152

često svoje sim patije ili antipatije prenose na učenja i principe koje to lice zastupa. Bilo kako bilo, svaka takva principijelna borba uvek se kom plikuje nekom prim esom ličnih neslaganja. A ko takav sukob započinje u rejo n u , onda se, kao što znate, nekad može tom e pom oći privrem enim p rem eštajem . A li, ovo sredstvo je efikasno u granicam a rejo n a, u granicam a gubernije, čak u granicam a zem lje, a sasvim je neprim enljivo u granicama Intem acionale. U opšte, takav način rešavanja s u p ro t­ nosti, kao što je prem eštaj s jednog m esta na drugo, ima vrlo ograničen značaj. M nogo je bolje da se takva suprotnost što pre odstrani, bilo putem sporazum a bilo p utem odvajanja. Već sam govorio o objektivnim uzrocim a koji su izazvali neslaganje u engleskom delu In te m acio n ale . N eki istoričari Intem acionale, naročito istoričari engleskog radničkog p o k reta, ne razum eju ili neće da razum eju da je G en eraln o veće, koje je od 1864. do 1873. rukovodilo m eđunarodnim radničkim p o k re ­ tom, bilo u isto vrem e i rukovodeći organ engleskog radničkog p okreta. A ko su m eđunarod ne stvari uticale na engleske, m orale su, obrnuto, i sve prom ene u engleskom radničkom p o k retu da se odražavaju na m eđunarodnim funkcijam a G en eraln o g veća. Već sam vam prošli pu t kazivao kako je, zahvaljujući ustupcim a koje su engleski radnici postigli od 1867. do 1871 — pravo glasa za gradske radnike i legalizacija tre d ju n io n a — m eđu tre d ju n io nistima koji su sedeli u G eneralnom veću ojačala sporazum aška struja. Njima je naginjao i E karius, koji je u to vrem e postao relativno im ućan čovek i, kao što se to često događa i kod radnika, postao m nogo tolerantniji prem a buržoaziji. N o osim E kariusa bilo je i drugih članova G eneralnog veća koji su se posle razm im oišli s M arksom . O vde treb a reći da se to razm im oilaženje, ukoliko to nije bilo principijelno neslaganje nego lični elem ent koji ga je potencirao, objašnjava upravo tim e što je u G en eraln o veće ušao Engels, koji je otada vrlo često zam enjivao M arksa. Prošlo je gotovo dvadeset godina o tk ako je Engels bio otišao u M ančester i tako ostao otrgnut od radničkog pokreta. M arks je sve to vrem e ostao u L ondonu, održavao veze s čartistim a, sarađivao u njihovim organim a, učestvovao i u nemačkim radničkim kružocim a i u em igrantskom životu. S asta­ jao se s drugovim a, držao predavanja, često ih grdio, i to dosta ljutito, grdili su i oni njega, ali odnosi prem a ,,ćaći“ M arksu bili su topli, drugarski, prožeti ljubavlju, kao što vidimo iz svih sećanja njegovih savrem enika, čak i onih koji su se politički s njim razišli. N aročito srdačni odnosi izm eđu radnika i M arksa razvili su se u eposi Intem acionale. Članovi G eneralnog veća, koji su posm atrali M arksa i u njegovom sirom ašnom stanu, koji su videli njegovu nem aštinu — a on je živeo gore od mnogih

153

engleskih radnika — koji su ga posmatrali u Generalnom veću, koji su znah njegovu spremnost d& ostavi sve svoje poslove, svoj voljeni naučni rad, da bi sve svoje vreme, sve svoje snage posvetio radničkoj klasi, odnosili su se prema njemu s dubokim poštovanjem. Bez ikakve nagrade, odričući se svih spoljašnjih privilegija, kloneći se svake počasne titule, on je radio dan i noć. S Engelsom je bilo drukčije; engleski članovi Generalnog veća nisu ga uopšte poznavali. Ostali članovi poznavali su ga malo ili nimalo. Samo nemački drugovi sećali su se Engelsa, pa i to ne svi, tako da je Engels i kod njih morao tek da osvoji sebi poziciju. A za ostale je to bio bogat čovek, fabrikant iz Mančestera, o kome se pričalo da je pre dvadeset i pet godina napisao dobru knjigu o engleskim radnicima na nemačkom jeziku. Krećući se gotovo dvadeset godina skoro isključivo u buržoaskoj sredini, među berzanskim vucima i industrijskim baronima, Engels, koji se uvek odlikovao naročitom uzdržljivošću u ličnom saobraćaju, još više je usvojio uglađene manire. Uvek kao da je izašao iz kutije, prav, hladan po spoljašnosti, uvek uljudan, s vojničkim navikama, on neće reći nijednu grubu reč, ali od njega nekako bije suvoća i hladnoća. Ovako opisuju Engelsa ljudi koji su ga lično poznavali još 40-ih godina prošlog veka. Zna se da je u redakciji „Novih rajnskih novina“, za vreme dok je Marks bio odsutan, dolazilo do nesuglasica između Engelsa i drugova, kojima je on ponekad odveć neobazrivo davao da osete njegovu intelektualnu nadmoćnost. Manje impulzivan od Marksa, on je bio mnogo netolerantniji u ličnim odnosima i odbijao je od sebe mnoge radnike, za razliku od Vilhelma Volfa i Marksa, koji su bili idealni učitelji i drugovi. Tek postepeno se Engels prilagodio novoj sredini, osloba­ đajući se svojih starih navika. Ali dotle je, baš u tim teškim godinama kad je često morao da zamenjuje Marksa, svojim ličnim osobinama u priličnoj meri zaoštrio odnose, naročito u Generalnom veću. Time se može objasniti zašto postepeno odlaze od njega ne samo Ekarius nego i takvi stari Marksovi saradnici kao Jung, koji je dugo bio generalni sekretar Interna­ cionale *i koji je Marksu, stojeći s njim u tesnom ličnom kontaktu, vrlo rado i u vrlo delikatnoj formi pomagao u vršenju njegovih mnogobrojnih i ne lakih dužnosti. Bilo je i svakojakih priča i spletki, koje u takvom slučaju nisu ništa neobično. Kao što sam već rekao, mnogi ljudi nisu shvatali, baš zato što nisu imali nikakvog pojma o Engelsu, zašto Marks toliko voli i hvali svoga prijatelja. Dovoljno je pročitati odvratna i trivijalna sećanja Hajndmana, osnivača engleske socijaldemokrati je, pa da čovek vidi koliko su objašnjenja tih ljudi bila niska. Po njima, Marksu je bilo toliko stalo do veze s

154

Engelsom samo zato što je Engels bogat, što ga on izdržava. Naročito su se gadno ponašali izvesni Englezi, medu kojima i neki Smit. Taj Smit se kasnije pojavljivao kao prevodilac na kongresima II internacionale, a za vreme rata se isticao, ne manje od Hajndmana, svojim socijalpatriotizmom. Engels nikad nije mogao da oprosti ni njemu ni drugima tu intrigantsku kampanju protiv Marksa i, kao što je pričao Vandervelde, malo pred svoju smrt izbacio je napolje Smita kad mu je došao u kuću. Ali tada, početkom 70-ih godina, ove spletke su zlobno širene i među nemačkim radnicima lasalovskog pravca koji su dolazili u London, a naročito među mnogim mladim revoluciona­ rima koji su se, posle poraza Komune, nastanili u Londonu i za koje nije postojala nikakva istorija. Upravo su oni, u vezi s finansijskom pomoći koju je Generalno veće davalo emigranti­ ma, dizali utoliko veću galamu ukoliko su se Marks i Engels više trudili i mučili da organizuju pomoć komunarima. Engelsovo učešće zaoštravalo je rascep ne samo u Londo­ nu. Vi se sećate da su Bakunjin i njegove pristalice radili, osim u Rusiji, uglavnom u romanskim zemljama — Italiji, Španiji, južnoj Francuskoj, Portugaliji i delovima Švajcarske u kojima se govori francuski i talijanski. Italiju je Bakunjin naročito cenio zbog toga što je u njoj preovlađivao lumpenproletarijat, u kome je on gledao glavnu revolucionarnu snagu; tamo je bila i na sve rešena omladina, koja nije imala nikakve nade da će u buržoaskom društvu praviti karijeru, tamo su cvetali banditizam ili razbojništvo kao forma u kojoj se izražavao protest siromaš­ nog seljaštva. Drugim rečima, tamo su bili naročito razvijeni baš oni elementi — seljaštvo, lumpenproletarijat, razbojnici — kojima je Bakunjin pridavao tako veliki značaj i u Rusiji. A svu glavnu prepisku s tim zemljama vodio je upravo Engels, i to, kao što se može videti iz nekih koncepata koji su se sačuvali — jer je pedantni Engels ostavljao sebi kopiju — u duhu nemilosrdne borbe protiv bakunjinista. Čuvenu brošuru o Bakunjinovoj Alijansi, u stvari izveštaj komisije Haškog kongresa, koja najoštrije šiba i raskrinkava politiku i taktiku bakunjinista, napisali su Engels i Lafarg, koji je posle poraza Komune pobegao u Španiju i vodio žestoku polemiku sa španskim sledbenicima Bakunjina. Marks je sarađivao samo na poslednjoj glavi, mada se, naravno, politički solidarisao s ćelom tom optužnicom protiv bakunjinizma. Posle 1873. godine Marks silazi s javnog poprišta. Te godine on je završio drugo izdanje I toma „Kapitala41 i redigovao francuski prevod, čija je poslednja sveska izišla 1875. Ako tome dodamo pogovor koji je napisao za staru brošuru „Otkrića o kelnskom komunističkom procesu44 i mali članak koji je napisao za talijanske drugove, onda je to sve što je Marks objavio do

155

1880. Ukoliko mu je dopuštalo narušeno zdravlje, radio je na svom glavnom delu, čiji je prvi koncept bio završen još početkom 60-ih godina. Pa ipak mu nije pošlo za rukom da definitivno priredi za štampu čak ni II tom „Kapitala", na kome je u to vreme radio. Sada znamo da poslednji rukopis koji je ušao u taj tom potiče iz 1878. Svaki naporni intelektualni rad pretio je premorenom mozgu kapljom. Za Marksovu porodicu i za Engelsa bile su to godine stalnog straha od takvog iznenadnog svršetka. Snažan organizam, ranije sposoban za upravo natčovečanski rad, već je bio malaksao i neuporedivo je teže podnosio razne potrese, moralne i fizičke, nego u godinama kad je Marksa mučila i materijalna beda. Dirljivo i usrdno staranje Engelsa, koji je činio sve što je u ljudskoj moći da pridigne na noge svog starog prijatelja, malo je pomagalo. Pred Marksom je ležao u konceptu ogroman rad, čije se obrade on uvek nanovo laćao čim bi dobio mali predah, čim bi nestalo neposredne opasnosti od smrti, čim bi mu lekari dopustili da radi nekoliko časova dnevno. Njega je sve vreme mučila svest da više nije u stanju završiti taj posao. „Biti nesposoban za rad — govorio je Marks — to je smrtna presuda za svakog čoveka koji neće da bude prosto životinja". Posle 1878. godine Marks mora da prekine dalji rad na „Kapitalu", u nadi da će ga moći nastaviti u neko povoljnije vreme. Ova nada nije mu se ispunila. On još uvek može da čita, on i dalje pravi za sebe izvatke, on pažljivo prati razvitak međunarodnog radničkog pokreta, on uzima u njemu aktivno idejno učešće odgovarajući na mnogobrojna pitanja koja mu dolaze iz raznih zemalja. Spisak adresa koje upisuje u posebnu knjigu dobija naročito impozantne razmere početkom 80-ih godina. Zajedno s Engelsom, koji u to vreme konačno uzima na sebe sav glavni posao, Marks opet postaje ekspert za radnički pokret koji se brzo razvija i u kome počinju da definitivno pobeđuju ideje „Komunističkog manifesta". U tom pogledu ogromne zasluge ima Engels, koji upravo 70-ih godina, još za Marksova života, razvija veliku aktivnost. Kad se govori o borbi između marksista i bakunjinista u I internacionali, treba se čuvati preuveličavanja. Bakunjinista je stvarno bilo mnogo, ali i među njima je bilo najraznovrsnijih elemenata, koje je ujedinjavala samo borba protiv Generalnog veća. Kudikamo gore je stajalo s marksistima. Iza Marksa i Engelsa stajala je samo šačica ljudi koji su znali „Komunistički manifest", koji su učenje marksizma shvatali u čitavom njego­ vom opsegu. Objavljivanje „Kapitala" nije u prvo vreme mnogo pomoglo u tom pogledu. Za ogromnu većinu to je u punom smislu reči bila tvrda stena, od koje su mogli malo šta odlomiti. Dovoljno je da se upoznate sa spisima nemačkih socijaldemokra­ ta iz prve polovine 70-ih godina, pa i s brošurama Vilhelma

156

Libknehta, direktnog Marksovog učenika, da biste videli kako je rđavo stajala stvar s teoretskim izučavanjem marksizma. Stranice centralnog organa nemačke partije često su se punile najfantastičnijom mešavinom raznih socijalističkih sistema. Marksov i Engelsov metod, materijalističko shvatanje istorije, učenje o klasnoj borbi — sve je to bila knjiga sa sedam pečata, i sam Libkneht se toliko slabo snalazio u filozofiji marksizma da je dijalektički materijalizam Marksa i Engelsa brkao s prirodnoistorijskim materijalizmom Molešota i Bihnera. Sav posao na odbrani i širenju ideja marksizma pada najzad na Engelsa, dok se Marks, kao što smo videli, uzalud trudi da završi ,,Kapital“. ‘Engels uzima neki članak koji ga je naročito zapanjio ili neku činjenicu „tekućeg momenta41, da bi na specijalnom pitanju pokazao duboku razliku između naučnog socijalizma i drugih socijalističkih sistema, ili da bi neko praktično pitanje osvetlio s gledišta naučnog socijalizma, da bi pokazao kako se njegov metod primenjuje na praksi. Kad je poznati nemački »prudonovac Milberger objavio u centralnom organu nemačke socijaldemokratije niz članaka o stambenom pitanju, Engels se koristi tim slučajem da pokaže kakva provalija deli marksizam od prudonizma i, pored sjajne dopune Marksovoj knjizi „Beda filozofije", daje marksističko osvetljenje jednog od najvažnijih faktora koji određuju položaj radničke klase. On ponovo izdaje svoj stari rad o „Seljačkom ratu u Nemačkoj44, s novim predgovorom, da bi mladim drugovima dao obrazac primene materijalističkog shvatanja istorije na jednu od najvažnijih epizoda istorije Nemačke i nemačkog seljaštva. A kad se u Rajhstagu pojavljuje pitanje premija kojima pruski plemići posednici žele da obezbede svoj unosan posao opijanja naroda rakijom, Engels ne samo što u brošuri „Pruska rakija u nemačkom Rajhstagu44 raskrinkava prohteve pruskih junkera nego se i koristi tim slučajem da pokaže istorijsku ulogu plemićkog veleposeda i pruskih junkera. Svi ovi Engelsovi radovi, u vezi s njegovim drugim člancima iz oblasti nemačke istorije, omogućili su posle Kauckom i Meringu da u svojim radovima iz oblasti nemačke istorije popularišu i dalje razviju osnovne Engelsove misli. Ali najkrupnija Engelsova zasluga su njegovi radovi iz 1876. i 1877. godine. Godine 1875. došlo je do ujedinjenja lasalovaca i ajzenahovaca na bazi takozvanog Gotskog progra­ ma, koji je predstavljao rđav kompromis između marksizma i onog njegovog izopačenja koje nosi ime lasalovstvo. Marks i Engels su protiv tog programa najenergičnije protestovali, ali ne zato što su bili protiv ujedinjenja niti zato što su pošto-poto hteli da se program izmeni u duhu njihovih saveta. Ako je ujedinjenje

157

bezuslovno potrebno, zaključivah su oni potpuno logično, onda nema nikakve potrebe da se kao teoretska osnova tog ujedinje­ nja usvaja loš program, nego je najbolje s tom stvari pričekati, ograničavajući se na zajedničku platformu za svakodnevni praktičan rad. S njihovim gledištem, različitim od Libknehtovog, slagali su se Bebel i Brake. Već nekoliko meseci posle ujedinjenja ajzenahovaca i lasalovaca mogli su se Marks i Engels uveriti da bivše frakcije u pogledu teoretske spreme stoje na istom nivou. U partiji, među njenim mladim članovima, ne samo među intelektualcima nego i među radnicima, _počelo je da stiče veliku popularnost učenje Eugena Diringa, poznatog nemačkog filozofa i ekonomiste. Diring je neko vreme bio privatni docent na Berlinskom univerzitetu, gde je stekao simpatije kako svojom ličnošću tako i smelošću svog istupanja, neobičnom za nemačkog profesora. Iako slep, on je držao predavanja i iz istorije mehanike, i iz političke ekonomije, i iz filozofije. Ova raznovrsnost znanja izazivala je divljenje, jer je svima bilo poznato da on potrebne mu knjige ne može da čita sam, nego da mu ih drugi čitaju naglas, i da on sve svoje knjige diktira. U svakom slučaju, Diring je bio istaknuta ličnost. Kad je istupio s oštrom kritikom starih socijalističkih učenja i naročito Marksovog učenja, njegova preda­ vanja su učinila jak utisak. Studentima i radnicima se činilo, kao što se to činilo i našim ruskim poklonicima Diringa, da im govori „glas života u oblasti misli*‘I Diring je isticao značaj aktivnosti, borbe, protesta; nasuprot ekonomskom faktoru, isticao je poli­ tički faktor, naglašavao je značaj sile, nasilja u istoriji. U svojoj polemici nije se mnogo ustručavao i grdio je u sav glas ne samo Marks& nego i Lasala, ne stideći se da kao argument protiv Marksa upotrebljava i njegovo jevrejsko poreklo. Engels se dugo kolebao pre nego što će istupiti protiv Diringa. Najzad je na navaljivanje svojih nemačkih prijatelja popustio i 1877. godine štampao u ,,Vorwarts“-u, centralnom organu partije, niz članaka u kojima je Diringova shvatanja podvrgao poraznoj kritici, izazvavši time negodovanje kod jednog dela partijskih drugova. Na čelu diringovaca stajali su tada Eduard Bernštajn, budući teoretičar revizionizma, i Johan Most, budući vođa nemačkih anarhista. Na kongresu nemačke socijaldemokratije više delegata, među kojima i stari lasalovac Valtajh, oštro su napadali Engelsa. Stvar je otišla tako daleko da umalo što nije prošla rezolucija kojom se zabranjivalo dalje štampanje Engelsovih članaka u centralnom organu partije koja je Marksa i Lasala smatrala svojim učiteljima. Bilo bi došlo do neverovatnog skandala da se na kraju krajeva nije našao jedan sporazumaš koji je predložio neobično mudru kontrarezoludju: da se Engelsovi članci i dalje štampaju,

158

ali ne u samom centralnom organu, nego u prilogu. Na toj bazi došlo je do izmirenja. Ovi članci skupljeni su i izdani 1878. godine u posebnoj knjizi. T a knjiga — „P rev rat u nauci koji je izvršio g. Diring**, ili kako je obično zovem o ,,A n ti-D irin g “ — predstavljala je epohu u istoriji m arksizm a. T e k iz nje je m lada generacija, koja je počela da radi u drugoj polovini 7 0-ih godina, saznala šta je naučni socijalizam , koji su njegovi filozofski principi, kakvim se metodom on služi. „Anti-Diring** se p o kazao i kao najbolji uvod za izučavanje „Kapitala**. D ovoljno je upoznati se sa člancim a koje su tada pisali takozvani m arksisti, pa videti kakve su besmislene zaključke oni izvodili iz „Kapitala**, koji su shvatali pogrešno i naopako. Valja priznati da za širenje m arksizm a, kao specijalnog m etoda i specijalnog sistem a, nijedna knjiga posle „Kapitala** nije im ala toliki značaj kao ,,A n ti-D irin g “ . Svi m ladi marksisti koji su početkom 80-ih godina stupili na poprište javne delatnosti — B ernštajn, K aucki, Plehanov — vaspitali su se na toj knjizi. Ali ta knjiga nije vršila uticaj sam o na partijske vrhove. Još 1880. godine Engels je, na m olbu francuskih m arksista, izdvojio iz nje nekoliko glava koje su bile prevedene na francuski jezik i koje su postale jedno od n ajpoznatijih dela m arksizm a, rašireno ne m anje od „K om unističkog manifesta**. T o je i vam a dobro poznati „R azvitak socijalizm a od utopije do nauke**. O n je bio odmah preveden na poljski, a već posle godinu i po dana po svom izlasku u posebnom nem ačkom izdanju izišao je i na ruskom jeziku. Sve ove radove pisao je Engels još za života M arksa, koji je u tom pisanju nekiput učestvovao ne sam o savetima nego i neposredno, kao na prim er u ,,A n ti-D irin g u “ , za koji je napisao celu jednu glavu. Početkom 80-ih godina dolazi u evropskom radničkom p okretu do p reokreta. Id eje m arksizm a, u velikoj m eri zahvalju­ jući neum ornom radu Engelsa, njegovim sjajnim popularizatorskim sposobnostim a, sve više osvajaju radnički p okret. U N em ačkoj, gde socijaldem okratska p artija 1878. godine pada pod udar zakona protiv socijalista, posle kratke zabune sve brže pobeđuje m arksistička struja. .Kao što se vidi iz Bebelovih sećanja, londonske čiče igrale su u tom p reo k retu veliku ulogu, zahtevajući da se prekine s onim što su nazivali „skandalom** i da se povede nepom irljiva borba protiv svih pokušaja m a kakvog kom prom isa s buržoazijom . O ni su zapretili da će u protivnom slučaju javno protestovati i ograditi se. U Francuskoj se na M arseljskom kongresu, 1879. godine, organizovala nova radnička p artija sa socijalističkim program om . U njoj se ističe m lada m arksistička grupa, kojoj se stavlja na čelo bivši bakunjinist Žil G ed. G odine 1880. doneta je odluka da se

159

izradi nov program. U tu svrhu Ged i njegovi drugovi odlaze u London Marksu, koji je aktivno učestvovao u izradi tog programa. Ne slažući se s nekim tačkama praktičnog dela programa, na kojima su Francuzi insistirali zbog njihovog lokalnog agitacionog značaja, Marks je formulisao celi principi­ jelni deo. On je i opet pokazao svoju sposobnost, uprkos Meringovom tvrđenju, da shvati osobenosti francuskih uslova i da nađe formulaciju koja je razumljiva svakom Francuzu, ali iz koje s gvozdenom logikom proizlaze osnovni principi komuni­ zma. Francuski program poslužio je kao obrazac za sve kasnije programe — ruski, austrijski i erfurtski. Kad su Ged i Lafarg napisali komentar tom programu, Bernštajn ga je preveo na nemački, a zatim Plehanov i na ruski, pod naslovom „Šta hoće socijaldemokrati*4. Iz te brošure učili su kod nas prvi ruski marksisti, kojima je ona, pored Engelsove brošure, služila kao uvod u izučavanje programa i kao osnovna brošura za predava­ nje u radničkim kružocima. Za Francuze je Marks napisao iscrpnu listu pitanja, anketu za ispitivanje položaja radničke klase. Ona je izišla anonimno, bez Marksovog potpisa. Dok u anketi koju je pripremio za Ženevski kongres 1866. godine ima petnaestak pitanja, u novoj anketi ima preko stotinu pitanja. Ona obuhvataju, do najmanjih sitnica, sve uslove radničkog života. To je za ono vreme jedna od i najdetaljnijih anketa, i nju je mogao sastaviti samo tako dubok poznavalac radničkog pitanja kakav je bio Marks. Ona je bila nov dokaz njegove sposobnosti da prilazi konkretnim uslovima, da obuhvata konkretnu stvarnost, kojom se Marks uvek odliko­ vao, i pored svih optužbi da voli apstrakciju. Sposobnost za analiziranje stvarnosti, sposobnost za izvlačenje zaključaka na osnovu izučavanja stvarnosti još ne znači apstrahovanje stvarno­ sti, lebdenje u visinama apstrakcije. Na žalost, anketa je bila > štampana na francuskom jeziku i odmah prevedena samo na : poljski jezik. Na ruskom jeziku bila je, na moj predlog, objavljena u jednom sindikalnom organu tek 1922. godine. Vrlo pažljivo pratili su Engels i Marks, naročito Marks, ruski revolucionarni pokret. Obojica su naučili ruski. Marks je : počeo da uči ruski vrlo kasno, ali se tog posla prihvatio tako ; temeljito da je mogao čitati ne samo Dobroljubova i Černiševskog, nego i pisce kao što je Saltikov-Ščedrin, koga stranac vrlo činjenica je da je njegova popularnost i dalje neprestano rasla. Kao kritičar buržoaske političke ekonomije Marks je u Rusiji i uživao veći ugled nego ma u kojoj drugoj zemlji, čak i u i

160

N em ačkoj, i uticao na niz ruskih naučnika, odredivši pravac njihovih radova. N eposredan i posredan uticaj M arksov nalazim o i u delim a ruskih ekonom ista, kao na p rim er Z ib era, Janžula, K ablukova, K aufm ana, i ruskih istoričara, kao na prim er Kovaljevskog, Lučickog i drugih. D ruga M arksova dela, osim „K ap itala11, bila su m alo kom e po zn ata. O M arksovoj filozofiji, o m aterijalističkom shvatanju istorije, većina njih je im ala još slabiju predstavu nego što smo to videli u N em ačkoj 70-ih godina. D oduše, činjenica da M arks p rid a je prvenstveni značaj ekonom skim odnosim a bila je davno poznata. K ao što sam pokazao još 1901. godine, T kačov, poznati kritičar i je d an od optuženih u nečajevskom procesu, još je 1865. godine preveo na ruski jezik čuveni predgovor knjizi „P rilog kritici političke ek onom ije11, u kom e je M arks sažeto izložio m aterijalističko shvatanje istorije. Ali T kačov, kao i posle Z ib er i N ikolaj-on, priznajući odlučujući značaj ekonom skih uslova, nije im ao nikakve predstave o tom e u kakvoj je vezi ovo ekonom sko tum ačenje istorije s učenjem o klasnoj borbi. Još 70-ih godina M arks i Engels vršili su nep o sred an uticaj na Lavrova, koji je u L on d o n u izdavao periodički časopis „V p erjo d 11. Sledbenici L avrova u R usiji, lavrovci, odnosili su se s velikim respektom prem a M arksu, iako su pokušavali da m arksizam spoje sa svakojakim idealističkim učenjim a. N e m anji ugled uživao je M arks m eđu ruskim bakunjinistim a, koji su odbacili nečajevštinu te su B akunjinovo učenje prilagodili ruskim prilikam a, pretvorivši ga u osobeno revolucionarno narodnjaštvo. M arks i Engels su krajem 70-ih godina veom a cenili p o k ret „N arodne volje11. G ledajući u carskoj Rusiji glavni oslonac m eđunarodne kontrarevolucije, oni su u h erojskoj borbi n aro d o voljaca pozdravljali snažan revolucionarni p o k ret uperen protiv ruskog carizm a. „N arodna volja11 sm atrala je M arksa za jednog od najvećih učitelja socijalizm a i javno je to izrazila u specijalnoj adresi kojom m u se obratila. Postoji niz M arksovih rukopisa i pisam a koji pokazuju koliko je M arks pažljivo studirao rusku literatu ru , ruske socijalno-ekonom ske odnose. Njegovi bliski čak su protestovali protiv revnosti s kojom su ruski poznanici, kao na prim er N ikolaj-on (D anijelson), slali M arksu razne statističke m aterijale. D obro znajući kakvo je stanje njegovog zdravlja, oni su se plašili da će se napregnuto čitanje, koje je za njega predstavljalo priprem ni rad za „K apital11, nepovoljno odraziti na njegov m alaksali organizam . A koliko je M arks pažljivo studirao te odnose, pokazuju ne sam o prim edbe koje je unosio u svoje sveske nego i one u pismima N ikolaj-onu, u kojim a nalazim o vrlo interesantne misli o Rusiji. Pažljivo prostudiravši ruske podatke o stanju

poljoprivrede, Marks je utvrdio ne samo glavne uzroke naših nerodica nego i zakon njihove periodičnosti. Njegove zaključke je potvrdila istorija naših nerodica, pa i one koju je morala da već doživi Sovjetska Rusija. Marks je hteo da rezultate tog rada unese u III tom „Kapitala14, tamo gde se govori o oblicima poljoprivrede. LJ tome, na žalost, nije uspeo. Kad mu se Vera Zasulič obratila jednom pismom u kome ga je molila da njoj i drugovima odgovori na pitanje o sudbini ruske opščine, on se odmah dao na posao. Meni je pošlo za rukom da nađem koncepte tog odgovora. Oni nose vidljive tragove ozbiljno narušene radne sposobnosti. Marks je još uspeo da zajedno s Engelsom snabde predgovorom nov ruski prevod „Komunističkog manifesta11, koji je, kako su oni mislili, uradila Vera Zasulič, ali koji u stvari pripada Plehanovu. Starica istorije našalila se i s Marksom i s Bakunjinom. Iz one grupe ruskih revolucionara koji su sačinjavali rusku sekciju Internacionale, a ta sekcija je za svog predstavnika u Gene­ ralnom veću izabrala Marksa, niko nije postao dosledan mark­ sist. Još gore, izuzev Lopatina, svi oni su kasnije ili napustili revolucionarno poprište, zbog zamorenosti i iscrpenosti, ili su postali renegati. Naprotiv, baš iz sredine ruskih bakunjinista — Plehanov, Zasuličeva, Akselrod, Dojč — izišli su prvi ruski marksisti, za koje marksizam nije bio samo marksističko učenje, nego i algebra revolucije. Poslednja godina i po Marksova života predstavljala je proces laganog umiranja. Pred Marksom je ležao u konceptu ogroman posao, na koji je on prianjao čim bi dobio kratak predah. Dok je bio u punoj snazi, Marks je u osnovnim konturama izradio model, skicu u kojoj su pokazani osnovni zakoni kapitalističke proizvodnje i prometa. Ali on više nije stigao da je pretvori u onakav živi organizam kao što je I tom „Kapitala11, koji je tako jasno i reljefno pokazao ceo mehanizam kapitalističkog procesa proizvodnje i borbu između kapitalista i radnika koja se razvija na njegovoj bazi. I kad je Marksu, izmučenom borbom i bolestima koje su nalazile pogodno tie u iscrpenom organizmu, — kad je bolesnom Marksu sudbina zadala jedan za drugim takva dva udarca kao što su smrt žene i kćeri, on nije izdržao. Žestoki Marks bio je, ma kako to čudnovato izgledalo, divan otac porodice i najnežniji čovek u ličnom životu, koji u tom pogledu neverovatno podseća na našeg Černiševskog. Kad budete čitali Marksova pisma najstarijoj ćerci, čija ga se smrt toliko dojmila da su njegovi prijatelji posle toga iz dana u dan očekivali njegovu smrt, vi ćete

162

se zapitati odakle kod tog surovog čoveka toliko nežnosti i osećajnosti. D ozvoliću sebi m alu digresiju. K ad je na IX kongresu P artije bila priređena proslava u čast druga L enjina, delegati su me naterali da uzm em reč. M islim da su to učinili računajući da ću, budem li govorio, razum e se, sam o hvaliti. Ja sam tada ukazao na izvesne crte druga Lenjina koje su ga činile tako tuđim našim zapadnoevropskim drugovim a. Ispričao sam , izm eđu ostalog, s kakvim me je čuđenjem slušao V iktor A d ler kad sam m u kazao — reč je bila o tom e da se drug L enjin i Zinovjev što pre izbave iz teškog položaja u koji su dospeli na početku rata u A ustro -U g arsk o j — da je drug L enjin divan čovek u porodičnom životu i vrlo pažljiv zet. M alo pre toga izišla je, specijalno zato da disk red itu je druga Lenjina i boljševike, jed n a pakosna M artovljeva b rošura, u kojoj je L enjin prikazan kao vođa bande razbojnika i ek sp ro p rijato ra, za koje ne postoje ni božji ni ljudski zakoni. I kao što je V iktor A dler, s čuđenjem slušao m oje reči o Lenjinu, tako s čuđenjem čitaju poslednje stranice iz M arksovog života ne sam o svakojaki filistri nego i revolucionarne novajlije. R azum e se, nije dobro što revolucionar deo svojih snaga ne posvećuje sam o revoluciji. A li, po m išljenju nekih „vitezova na tre n u tak 41, pravi revolucionar tre b a da ceo život, svih dvadeset četiri časa dnevno, stoji na straži. D an i noć on ili piše ili usvaja rezolucije. Jednom rečju, to treb a d a je čovek sagrađen od onog revolucionarnog čelika kom e su tu đ a sva ljudska osećanja. Jednom rečju, kako kaže evanđelje, živeo je Jovan, nije jeo ni pio. D oduše, i tam o se kaže da se ipak hranio skakavcim a i divljim m edom , to jest bolje nego m nogi p artijski radnici 1918. i 1919. godine. Ali Isus već nije bio na visini. O n je prom enio taktiku. U evanđelju se kaže da je i jeo i pio i čak prokleo sm okvu koja nije davala roda. T reba rasuđivati ljudski. Kad čitate biografije ljudi koje ste navikli da cenite i uvažavate, vi se začelo rad u jete kad vidite da je čovek prem a kom e se odnosite s poštovanjem isto takav čovek kao i drugi, sam o inteligentniji, obrazovaniji, korisniji za revolucionarnu stvar. Samo u starim , takozvanim pseudoklasičnim dram am a i tragedijam a ljudi se prikazuju kao heroji: kad hoda — bregovi ječe, kad lupne nogom — zemlja se trese, prosto čovek i jede i spava kao heroj. O vako nekiput slikaju i M arksa, takav je on i kod naše slavne stare K lare C etkin, koja uopšte voli visoke, svečane note. A kad tako slikaju M arksa, onda zaboravljaju da je on, odgovarajući na pitanje koja je njegova najom iljenija maksima, rekao: Nil hum ani a me alienum puto, ništa ljudsko nije mi tuđe. N ije bio bez greha, i često je žalio što je prem a nekim ljudima

ir

163

bio odveć poverljiv, a prema nekima odveć nepravedan. Što se mene tiče, pored sve svoje ljubavi prema Marksu, ja još i mogu da mu oprostim što se kao Mozeljanin nije mogao da odrekne vina, ali mu ne mogu da oprostim, kao što ne mogu da oprostim ni vama, što je tako mnogo pušio. Sam je u šali znao reći da mu „Kapital4* nije doneo ni toliko koliko je potrebno da plati duvan koji je popušio pišući svoju knjigu. A zbog siromaštva je pušio najgori duvan i popušio mnogo života i zdravlja, navukavši onaj hronični bronhitis koji ga je mnogo mučio poslednjih godina života. Marks je umro 14. marta 1883. I Engels je imao pravo kad je na dan njegove smrti pisao drugom starom Marksovom prijatelju, Zorgeu: „Svi događaji koji nastupaju prirodnom nužnošću nose u sebi svoju utehu, ma koliko bili strašni. Tako i ovde. Veština lekara mogla bi možda da mu još nekoliko godina produži životarenje, život jednog bespomoćnog bića koje, u slavu lekara i njihovih veština, ne umire odjednom već postepeno. Ali Marks ne bi to mogao izdržati. Da živi s mnogim nedovršenim radovima pred sobom, s tantalovskom željom da ih dovrši, a u nemogućnosti da to učini — to bi mu bilo hiljadu puta teže od blage smrti. „Smrt nije nesreća za onog ko umire, već za onog ko ostaje41, voleo je da ponavlja za Epikurom. I tog snažnog genijalnog čoveka gledati kako kao mina dalje životari, za veću slavu medicine i za porugu filistrima, koje je tako često nemilosrdno satirao dok je bio u punoj snazi — ne, hiljadu puta je bolje ovako kako je, hiljadu puta je bolje da ga prekosutra odnesemo u grob u kome počiva njegova supruga. A po onome što je prethodilo, i što čak ni lekari ne znaju tako dobro kao ja, ostao je, po mome mišljenju, samo ovaj izlaz. Bilo kako bilo, čovečanstvo je postalo za čitavu glavu niže, i to za jednu od najznačajnijih koju je do danas imalo. Pokret proletarijata ide svojim putem dalje, ali nema više centra kome su se u odlučujućim trenucima spontano obraćali Rusi, Francuzi, Amerikanci, Nemci, da bi uvek dobili jasan, neosporiv savet, koji su jedino mogli dati genije i potpuno poznavanje stvari44. Engelsu je sad pao u deo vanredno odgovoran zadatak. Mada sjajan pisac i jedan od najboljih nemačkih stilista, svestrano obrazovan čovek i specijalist u mnogim oblastima ljudskog znanja, on je za Marksovog života dobrovoljno ostajao u pozadini. „Da sam pre i za vreme mog četrdesetogodišnjeg sarađivanja s Marksom imao samostalan udeo kako u zasnivanju tako naročito u izgrađivanju teorije, to i sam ne mogu da poreknem. Ali najveći deo osnovnih misli-vodilja, osobito u ekonomskoj i istorijskoj

164

oblasti, a naročito njihovo k onačn o oštro form u lisan je, pripada M arksu. Š to sam ja d op rin eo, to je — izuzevši m ožda n ek olik o specijalnih oblasti — M arks svak ako m ogao i b ez m ene da svrši. A li to što je M arks uradio, ja ne bih m ogao da uradim . M arks je stajao visok o iznad nas, vid eo je d alje, sagled ao je više i brže no svi mi ostali. M arks je b io g en ije, mi drugi u najb oljem slučaju talenti. B ez njega teorija danas ne bi bila ni izdaleka o n o što je ste. O na zato s pravom nosi n jegovo im e“ .

Sad je Engels m orao, kao što je pisao starom B ekeru, svirati prvu violinu, pošto je ceo život svirao drugu, i vazda se radovao što ima tako divnu prvu violinu kao što je M arks. A svirali su oni po notam a koje su m ogli da čitaju sam o njih dvojica. Prvi zadatak koji je sad pao u deo E ngelsu — zadatak od ogrom ne važnosti — bilo je sređivanje M arksove literarne ostavštine. U prkos neukusnim pretp o stav k am a jednog ta lijan ­ skog profesora, koji se nekad u pism im a M arksu razbacivao najlaskavijim izrazim a, a sad se osm elio da u štam pi napiše da je M arks pozivajući se u prvom tom u „ K ap itala41 na drugi i treći tom samo obm anjivao publiku, pokazalo se da m edu M arksovim p apirim a postoje rukopisi drugog, trećeg i četvrtog tom a. Na žalost, sve je to ostavljeno u takvoj form i da je Engels, koji nije mogao da sve svoje vrem e posveti sam o tom poslu, završio to delo tek posle jedanaest godina. M arks je pisao vrlo nečitko, upotrebljavajući često gotovo stenografska skraćivanja. N ešto pre svoje sm rti on je kazao svojoj najm lađoj kćerci, kad m u je beć bilo jasno da neće moći da dovrši svoje delo, da će m ožda Engels učiniti nešto iz tih papira. N a sreću, Engels je uspeo da dovrši glavni deo tog rada. Izdao je II i III tom „K ap itala44. Ja se, prem a planu m ojih p redavanja, ne m ogu da pod ro b n o zadržavam na tom radu. D a biste pravilno ocenili njegov značaj, reći ću sam o to da bi teško ma ko drugi mogao da ga završi. O n im a izvesnih n edostataka, ali u onom obliku u kom e su II i III tom „K ap itala44 štam pani, oni treba da nose ne sam o M arksovo im e. P ostoji vrlo slaba nada da ćemo dobiti sve rukopise u onom obliku u kojem ih je im ao Engels, i mi ćem o, kao i sve iduće generacije, moći da studiram o ostale delove „K apitala44, osim I tom a, sam o u Engelsovoj obradi. D rugi važan posao koji je Engels ranije vršio kao saradnik i pom oćnik M arksa pao je sada svom težinom isključivo na njega. A ko su pre i posle I intem acionale njih dvojica igrali ulogu starog G eneralnog veća, sad je ceo taj rad oko posredovanja i veza izm eđu raznih socijalističkih partija, a tako isto i posao k onsultanta, savetodavca, sve je to padalo kao sve veći te ret na sam og Engelsa. Baš posle M arksove sm rti počinje snažan porast m eđunarodnog radničkog p okreta, koji je već 1886. godine

165

postavio na dnevni red organizovanje nove Internacionale. Ali i posle 1889, kad je u Parizu održan kongres na kome je osnovana II internacionaia, koja do 1900. godine nije imala stalan centralni biro, Engels je najaktivnije učestvovao u radničkom pokretu gotovo svih zemalja Evrope i perom i savetom. Staro Generalno veće, koje se, pored niza sekretara za pojedine zemlje, sastojalo od većeg broja članova, bilo je sad oličeno u samom Engelsu. Čim bi u nekoj zemlji nikla nova marksistička grupa, ona se odmah obraćala za savet Engelsu koji, sa svojim zadivljujućim znanjem jezika, može mnogima da piše i odgovara na njihovom maternjem jeziku. On je pažljivo pratio radnički pokret svake zemlje iz njene sopstvene literature. Takav rad mu je oduzimao mnogo vremena, ali je zato Engels učvršćivao uticaj marksizma u datoj zemlji, vešto povezivao njegove osnovne postavke ša specifičnostima njenog razvitka. Nema tako reći nijedne zemlje kojoj nije stajao na usluzi kao saradnik central­ nog organa njene partije. Vidimo njegove članke ne samo u nemačkim i austrijskim, ne samo u talijanskim i francuskim organima, on nalazi vremena da snabde predgovorom poljski prevod „Komunističkog manifesta**; on pomaže svojim savetima i uputstvima španskim i portugalskim, švedskim i danskim, bugarskim i srpskim marksistima. Naročito treba istaći pomoć koju je Engels pružio mladom ruskom marksizmu. Znajući ruski jezik, on se s ruskom marksističkom literaturom mogao upoznati neposredno. Samo zahvaljujući njegovom uticaju grupa „Oslobođenje rada**, i pored ogromnog prestiža „Narodne volje**, mogla se tako brzo povezati s nemačkim marksizmom i razbiti ono nepoverenje koje su u zapadnoj Evropi, a naročito u Nemačkoj i Francuskoj, imali u pogledu radničkog pokreta i marksizma u tako azijatskoj zemlji kao što je Rusija. Godine 1889. Plehanov je specijalno išao u London k Engelsu da se s njim upozna i da njega upozna s novom strujom u ruskom revolucionarnom pokretu. Za prvi ruski marksistički časopis, koji je pokrenula grupa „Oslobođenje rada**, Engels je napisao specijalan članak o spoljnoj politici ruskog carizma. Engels je vrlo brzo video i plodove svoje energične delatnosti. Kad je osnovana II internacionaia, Engels nije neposredno učestvovao u radu njenih kongresa. Izbegavao je javna istupanja i ograničavao se na to da bude savetnik onih svojih učenika koji su u svim zemljama rukovodili pokretom i obaveštavali ga o svemu važnome, nastojeći da iskoriste njegov autoritet. Neke partije su zadobile uticaj i očuvale ga u Internacionali zahvaljujući autoritetu Engelsa. Ovakav način održavanja veza isključivo s vođama glavne partije u zemlji dovodio je pod kraj njegovog života do nekih nezgoda. U isto

166

vrem e dok je odm ah ustao protiv zastranjivanja francuskih m arksista u oblasti seljačkog pitanja, braneći p roleterski karak ter program a, Engels je popustio nem ačkim drugovim a, koji su se bojali obnavljanja zakona protiv socijalista, i donekle ublažio svoj uvod M arksovim člancim a o „K lasnim b o rbam a u F rancusk o j“ , koji, naprotiv, p redstavljaju sjajn u prim enu principa nepom irljive klasne borbe i d ik tau tre p ro le tarijata . U predgovoru četvrtom nem ačkom izdanju „K om unistič­ kog m anifesta11, koji je napisao na d an prvog m e đ u narodnog praznovanja 1. m aja (1 8 9 0 ), Engels, ukazujući na porast m eđunarodnog radničkog p o k reta, žali što pored njega nem a M arksa da to vidi svojim očim a. D ok je M arks bio poznat sam o najrazvijenijim vrhovim a radničkog p o k reta i nije doživeo ono što se zove široka pop u larn o st, Engels, koji je do b ro znao ceo značaj reklam e, koji se neko vrem e uzalud borio protiv prećutkivanja „K ap itala11 od strane buržoaske štam pe i koji je m rzeo svaku ličnu reklam u i parad e ne m anje od svog p rijatelja, postao je pod kraj života je d an od n ajpopularnijih ljudi u m eđunarodnom radničkom p o k retu . O n se m ogao u to ubediti kad je prvi pu t popustio navaljivanju p rijatelja i 1893. godine posetio evropski kontinent. M asovne ovacije i dočeci, organizovanje kojih je Lasal preporučivao ne sam o kao agitaciono sredstvo nego i kao sredstvo za isticanje vođa, za njihovo reklam iranje, za uzdizanje u očim a m ase — te m anifestacije su 1893. godine im ale grandiozan k arak ter već i zbog ogrom nih razm era radničkog p o k reta u po ređ en ju sa 1863. godinom . Isto takav grandiozan karak ter im ale su ovacije prire đ en e E ngelsu na M eđunarodnom kongresu u C irihu, na kom e je hteo da bude samo gost i na kom e je te k pri završetku održao k ratak govor. Ne m ogu da ne spom enem je d n u epizodu koja se desila na tom kongresu u Engelsovom prisustvu. T ad a je u Internacionali imala nesrazm em o velik uticaj poljska socijalistička p artija , koja je paradirala sa svojim m arksizm om i u isto vrem e isticala parolu nezavisnosti Poljske, padajući sve više u vulgarni socijalpatriotizam. Pored ove partije form irala se jedna m ala grupa, takode m arksistička, koja je već tada opazila skretanje poljske socijali­ stičke partije od proleterske linije. T a m ala grupa, na čijem je čelu stajala R oza L uksem burg, uporno je nastojala da i ona bude predstavljena na Ciriškom kongresu. Bila je odbijena. Njen zahtev nije podržao ni Plehanov, jer je to, kako mi je sam on pričao, u prisustvu E ngelsa, bila beznadežna stvar. D oduše, bilo je tu i drugih razloga, a ponajglavniji je bila okolnost što je grupa R oze Luksem burg isticala svoju vezu s poljskom organiza­ cijom „ P ro le tarijat11, koja je nekad bila u savezu s „N arodnom voljom 11 i istupala protiv grupe „O slobođenje ra d a 11. Bilo kako bilo, grupa R oze L uksem burg bila je potpuno

167

izolovana. Sama Roza bila je udaljena s Kongresa. Taj udarac morala je da podnese u prisustvu čitave Intemacionale, u prisustvu Engelsa. Ona je, kao žena, možda i zaplakala, ali se nije uvredila ni na Marksa, ni na Engelsa, ni na naučni socijalizam, nego se još više učvrstila u svom uverenju i rekla u sebi: „Mi ćemo ubediti Intemacionalu, mi ćemo im dokazati da smo u pravu“ . Baš po tome se Roza Luksemburg razlikovala od mnogih vajnih intelektualaca. Dospevši u proletersku partiju i doživevši ovu ili onu prividnu ili stvarnu nepravdu, oni se žure da iz nje odu, da bi se najpre na nju žalili, a zatim prešli u redove buržoazije. Ali partija nije institut za blagorodne gospođice. Ona se sastoji od živih ljudi koji u vatri borbe nanose jedan drugome osetne udarce. To je neprijatno, ali je neizbežno i u nacionalnim i u internacionalnim razmerama. Roza Luksemburg je pokazala posle Ciriškog kongresa, na kome je bilo i takvih uvređenih koji su otišli anarhistima ili naprosto buržoaziji, da je ona stvarno učenica Marksa i Engelsa, predstavnika prave revolucionarne inteligencije, one inteligencije čija se sva uloga sastoji u tome da radničkoj klasi pomogne da postane svesna sebe i da, prema svojim snagama i mogućnostima, učini revolucionarne radnike ne inteligentima — sačuvaj bože! — nego inteligentnim radnicima. Engels je, za razliku od Marksa, sačuvao svoju radnu sposobnost gotovo do svoje 75. godine. Još u martu 1895. on piše Viktoru Adleru interesantno pismo s uputstvima-o tome kojim redom treba čitati II i III tom „Kapitala*1. Nekako u to vreme Engels je napisao i vrlo interesantnu dopunu III toma „Kapitala11. Spremao se da napiše istoriju I intemacionale. I baš u jeku tog napornog rada spopala ga je teška bolest, koja je učinila kraj njegovom životu 5. avgusta 1895. Marks je sahranjen na Hajgetskom groblju u Londonu, u zajedničkom grobu sa ženom i unukom. Grob mu je pokriven jednostavnom kamenom pločom. Kad je Bebel pisao Engelsu da namerava predložiti da se na Marksovom grobu digne spomenik, Engels mu je odgovorio da su Marksove kćeri odlučno protiv toga. Kad je umro Engels, već se bilo počelo praktikovati spaljivanje mrtvaca. Zato je njegova želja bila da mu telo bude spaljeno i prah bačen u more. Kad je Engels umro, postavilo se pitanje da li da se njegova volja izvrši ili ne, jer su neki nemački drugovi stajali na sličnOm gledištu kao i oni koji bi hteli da ceo Crveni trg u Moskvi pretvore u gorblje, i to još sa spomenicima. Na sreću, ostali drugovi insistirali su na tome da volja pokojnika bude izvršena. Engelsovo je telo spaljeno, a urna s pepelom spuštena u Sevemo more. Oba prijatelja ostavila su sebi spomenik tvrđi od svakog granita, rečitiji od svakog nadgrobnog natpisa — međunarodni komunistički pokret. proletarijata, koji ide sigurnim koracima

168

pod zastavam a m arksizm a, revolucionarnog kom unizm a, ka trijum fu svetske socijalne revolucije. O ni šu nam ostavili m etod naučnog ispitivanja, pravila revolucionarne strategije i taktike. O ni su nam ostavili neiscrpnu riznicu znanja, koja još i dandanas služi kao nepresušan izvor za izučavanje i razum evanje stvarnosti koja nas okružuje.

SADRŽAJ

Strana

U vod na n a p o m e n a .................................................................................................... P R V O P R E D A V A N J E . — U v o d . Industrijska revolucija u E n glesk oj. V elik a francuska revolucija i njen uticaj na N e m a čk u .......................................................................................................

5

11

D R U G O P R E D A V A N J E . — R evolu cion arn i p okret u N e m a čkoj 30-ih godina X IX vek a. R ajnska provincija. M lad ićk e godine M arksa i E ngelsa. E n gelsovi književni radovi. Marks kao urednik „R ajnsk ih n ovin a44...........................................

23

T R E Ć E P R E D A V A N J E . — V eza naučnog socijalizm a sa filo ­ zofijom . M aterijalizam . Kant. Fihte. H egel. F ojerbah. M arksov dijalektički m aterijalizam . Istorijska m isija p roletarijata.....................................................................................................

35

Ć E T V R T O P R E D A V A N J E . — Kritika u ob ičajen ih p ogleda na istoriju Saveza k om unista. M arks kao organizator. B orba s V ajtlin gom . O snivanje S aveza k om unista „ K om u ­ nistički m an ifest41. Polem ik a s P ru d o n o m ......................................

49

PE TO P R E D A V A N J E . — N em ačk a revolucija od 1848. M arks i E ngels u R ajnskoj provinciji. O snivanje „N ovih rajnskih n ovina44. G otšalk i V ilih. K eln sk o radničko udruženje. Politika i taktika „N ovih rajnskih n ovin a44. Stefan B orn. Prom ena u M arksovoj taktici. P oraz revolucije i razmim oilaženja u Savezu kom unista. R a s c e p ........................................

67

ŠE ST O P R E D A V A N J E . — R eakcija 5 0 -ih godina. „Njujorška tribuna44. Krimski rat. Pogled i M arksa i E ngelsa. T alijansko pitanje. Spor Marksa i E ngelsa s L asalom . P olem ika s F ogtom . M arksov od n os prem a L a s a lu .............................................................

81

S E D M O P R E D A V A N J E . — Kriza od 1 8 5 7 — 1858. Porast radničkog pokreta u E n glesk oj, Francuskoj i N em ačk oj. L ondonska m eđunarodna izložba godine 1862. G rađanski rat u A m erici. Pam učna glad. Poljski ustanak. O snivanje Internacionale. M arksova uloga. Inauguralna a d r e s a

171

101

OSMO PREDAVANJE. — Statut Prve intemacionale. Londonska konferencija. Ženevski kongres. Marksov instruktivni refe­ rat. Međunarodni kongresi u Lozani i Briselu. Bakunjin i Marks. Đazelski kongres. Francusko-pruski rat. Komuna. Borba između Marksa i Bakunjina. Haški kongres......... DEVETO PREDAVANJE. — Prelazak Engelsa u London. Nje­ gova uloga u Generalnom veću. Marksova bolest. Engels kao zamenik Marksa. ,,Anti-Diring“. Poslednje godine Marksovog života i Marksovo interesovanje za Rusiju. Engels kao izdavač Marksove književne zaostavštine. Uloga Engelsa u eposi II intemacionale. Engelsova smrt...........

DŽEPN U KNJIGU BIGZ ureduje Urednički odbor. Tehnički urednik: Dragan Paunovič. Izdanje i Štampa: Beogradski izdavačko-grafički zavod. Bulevar vojvode Mišića 17. Za izdavača: D u ten Popović, generalni direktor. Teletom: 650-665 (uredništvo) i 650-933 (prodaja). Tekući račun za sve uplate: 60802-601-5681.

Tirai: 15.000

Beograd. 1975.

Džepna

k njiga

M A R K S IZ A M

Ova knjiga sadrži devet predavanja Davida B. Rjazanova o Marksu i Engelsu, održanih 1922. godine na jednom kratkom kursu pri tadašnjoj Socijalističkoj akadem iji u Moskvi. U ovim predavanjima se na popularan i širokim masama pristupačan način izlažu život i ideje osnivača marksizma, Marksa i Engelsa. Osobenost pristupa D. B. Rjazanova je što u istraživa­ nju i tumačenju dela Marksa i Engelsa primenjuje upravo njihovu temeljnu teoriju, teoriju istorijskog materijalizma. Stoga je, pored Meringove, Kornijeve i drugih, ovo jedna od najboljih biografija klasika marksizma. David B. Rjazanov (1870— 1938) jedan je od najpoznatijih ruskih marksista. Učestvovao je i u oktobarskoj revoluciji. Osnivač je Instituta K* Marksa i F. Engelsa i njegov direlopr od 1920, gde je i pokrenuo izdavanj