Dario Dzamonja Zdrastvena Knjizica

:1

DARIO DZAMONJA

ZDRAVSTVENA KNJIŽICA PRIČE

)RDIC, :;,

SUOR »SVJETLOST«, OOUR IZDAVACKA DJELATNOST, SARAJEVO 1985.

IZ ANAMNEZE

Goci, koja je dr.žala ruku što je ispisala ove redove.

Zare. šta nu fr

!NEKE

TUĐE

STVARI

Prvo je bio Isvjestan šištanja ;jz razmr'Slkanog nosa preko kojeg mu je sada bio nalijepljen pove­ lik flaster. Usta su mu bila suva. Obliznuo je usne i osjetioslankaJst O/k;Uls,k:rr.vi !pomiješane sa sliino:m koja je curila iz jedne nosnice i kvasila mu brkove. Još nije znao sanja hl sve to. Ne mičući se, ne otvamjući oči, pokušao je šmr­ knuti. Oštar bol ga je trgnuo iz tih stanja polujave, polusna. Onda je čuo zvuke. Nisu to billi zvuci buđenja na koje je navikao: kloparanje Itramvaja, paljenje ooOOmoibiJJsikih morora ti dvolI'i:Ši1lU, krucikaJl1ije 1polt)peti­ ca žene koja je stanovala iznad njega dok silazi niz stepenice, zvuci otključavanja i zaključavanja vrata u stanu pored njegovog, djeca sa svojim sanjivim glasovima dok ih otac vodi u obdanište... U jednom kratkom, vrlo kratkom ltirenutku mo­ gao je da čuje tišinu, a onda đivđanje vrabaca, pa neugodno, gadno graktanje vrana... Čuo je škripa­ nde ikreve1:lsilci!h optIUga, potom 'PI"skanje vode, nečije hroptavo disanje... S naporom je o-tvorio .krmeljawo oko. Vridio je red bollD.ilČkih .k!reveta. Na nelcimlkrevetj,ma su sjedičekiva ti, ranih 6ta­ taju niči­

) je šešir i krenuo

prema grobljanskoj kapiji razmišljajući da li da uzme taksi ili da sačeka autobus. Ni njegovi pro:tekli dani nisu obilovali nekim događajima i tekli su ubistveno isto, ali nije bio sam i mogao se za nekoga »uhvatiti« kada bi prekopa­ vao po uspomenama. Upitao bi: »Ružo?« Ona bi se tad trgla iz drijemeža, odgovorila: »Š1:a je sad 'Pero?, a on bi je urrrtiJcio: »Ništa, il1išta. " Samo .gledam spavašJi rili si 'UiIIlIrla.({ Ona bi prO'mrmljala, tobože ljutito: »Sad ne spavam. KakO' ću spavati kad me stal­ no budiš. A ne daš mi ni da na miJIu umrem.« Takio su se šaiHM. Ot:kada je iSJDUŠena kuća ill 'kO'joj je živio preko godina i otkad je dobio Sitan u jednom no­ vom gradskom naselju , sve je poSl1:alo još praznije. Mačke, kojima je uvijek u životu bio okružen, nije mogao povesti sa sobom. Zna se: mačku ne veže ČO'­ vjek, nego mjesto. Dešavalo mu se sada, i to sve češće, da izađe iz kuće, zaputi se uliCOIffi, a onda najednom stane u mjestu rp.iJtaJjući se da li je 1/:0 sad 'izašao irz kuće -Hi se vraća. I dalje je, 'Po navici, kupovao novine, aH mu čita­ nje više nije predstavljalo nikakvo zadovO'ljstvo. Kakva vajda od čitanja ako nemaš s kim progovolI"i­ ti ni riječi o onom što si pročitao. Sam je sjedio u kafani, jednoj od onih moder­ nih, staklenih kaveza gdje je sve b1isitalo u plastici i čeliku, muzika trešta1a, a konobari bIli m1a.di, Istal­ Ino u pokJretu, tako da nisu imali vremena da zasta­ nu pored njegovog stola, da upitaju za zdravlje. ProJ;lašaO' bi nešto zanimljivo u novinan1a i lu­ pio nadlanicom po naslovu: »Vidiš ti šta se događa, moj brate!«, ali nikog nije bHo da mu odgO'vori. Kafana se punila i praznila svojim II"jtmom, po­ put pJ.iJme i O'seke, i sav taj svijet je prolaziO' pored njega kao da on i ne postoji. Ako bi već nekO' svr­ četrdeset

27

nuo pogled na njega (kada bi ga uhvatilO napad kaš­ lja), bi'O je to onaj neopisivi izraz s kojim»mladoSlt« promatra »starost«, izraz pun straha, neshvatanja, mržnje inetrpljivosti. . Po noći nije spavao i uza:Jpd je te časove poku­ šavao prekratiti irUjući po sjecanju, ali nije bilo ni­ čeg čv,rstog za šta bi se prihvatio, ničeg stvarnog, ni­ kakvog predmeta, ničijeg lica ili glasa koje bi potvr­ dilo da je to on i da se t'O i to nekad dogodilo. Lutao je pogledlOm po praznoj sobi i po sebi, buljio u kv:r­ gave ruke na koljenima i samo je jedna užasna riječ tutnjala njegovim mozgom: »Ntišta, ništa, ništa...« Onda, smoren osjećajem. besmilS'la ikojU. je ta riJječ izae:.i'V.ala, !]JOČli!I1jao bi da tiho ponavlja: »Dana,s je sedamnaesti mart, danas je sedamnaesti mart...«? kao da je rt'O neštošt'O mu se Ille može oduzeti i zami­ jekati. Tako je iz dana ,u ,dan »čekao .svoj lred« i često bi sa strahom pomislio da se nešto u tom »redu« nije poremetilo, da je qN pobrkao Itaj red k'Oji važi za sviju od kad je vijeka i čovjeka,. da je zaboravljen, preslročen ... U osvit jednog dana, poslije noći ispunjene s »Ništa«, najednom mu je pred 'Oči iskrsnula slika jasnija i od same stvarn'Osti: On, vitak i uspravan, odmah poslije oslobođe­

nja, prolazi gradom, zastaje u Titovoj ulici i napis na

Spomen-ploči

kod

Vječnog

pa op

sv, sp m, ka m,

za Sal

hnita g. nio, sj< »Ono Sl

Pri trake vj vnog D Da, »ĐŽ«

i

NJE«.

On vidjeti. Slo nuo da tuda PI gledala

čita

»G(

plamena koji

ono tar požutje On: stlrahol1

su klesari upravo završili i upravo spremaju alat u torbe. Tada u tekstu pronalazi grešku, pa dm­ gu: umjesto »OTADžBINU «, uklesano je »OTAĐ­ BINUcc, a na jednom mjestu je ispušteno i jedno »ZA«. Vuče jednog radnika za rukav i pokazuje mu greške. Radnik ga gleda ne shvatajući ništa, kaže: To ti, druže, šefu! šef prilazi, on mu objaš­ njava, šef vadi neki papir iz .džepa, gleda u papir, pa u spomenik, psuje oca-majku glupu, neradl1.ič­ ku, neprijateljsku, izdajničku, kaže radnicima da nigdje ne idu, odlazi negdje. Ubrzo se vraća s ne· kim čovjekom strogog izraza lica i s neskrivenom

28

za vj,

»Š1 hoćete

{ On »Zr kad su banka,n vidite, 1 hoćete.

lpad kaš­ mladoSlt« hvatanja; ,ve poku­ ; bilo ni­ trnog, ni­ bi potvr­ lo. Lutao iio u kv.r­ ,S~ riječ

mšrta... « )j~

je ta

L: »Danas

mart...«? eri i zanri­

. često bi :du« nije i važi za oravljen, unjene s ula slika oslobođe­

,lici i

čita

nena koji

maju alat lo, pa dru­ e »OTAĐ­ .0 i jed1w pokazuje ući ništa, nu objaš­ l tL papir, neradnič­

ticima da "'aća s ne­ krivenom

zabrinutošću mu pokazuje greške u napisu. Co­ vjek psuje, ponovo gleda u spomenik, prilazi, pi­

pa rukom kamen, šef za to vrijeme stoji

nemoćno

opuštenih ruku, radnici u grupi se prave da ih se sve to nimalo ne

tiče.

Onaj hoda gore dolje ispred

spomenika, govori nešto šefu, a šef daje radnici­ ma znak rukom da priđu bliže, daje im uputstva kako da preprave ono »Đ« u »DZ«, kako da upišu malim slovima »ZA«. On stoji sve dok radnici ne završe svoj posao.

Sada je sve to ponovo vidio i obuzela ga je ma­ hnita g.rozničavost, Brzo se obukao, ni štap nije po­ nio, sjeo u aut'Obus za grad, ponavljajući u sebi: »Ono stoji! Ono mora da još stoji. . ,« Priša'O je spomeniku 1 drhtavim rukama sklonio trake vijenaca koji su tu bili položeni prilikom neda­ vnog Državnog praznika. Da, stajalo je još uvijek: »Đ« prrepravljena u »Đl« i ma1im slovima ubačeno »za OSLOBOĐE­ NJE«, On je to ispravio. Evo, vidi se. Svako too može vidjeti. Slova su mu blještala pred očima i OJ;l se osvr­ nuo da provjeri vide li rto što on vidi i drugi koji tuda prolaze. Prišao je nekoj djevojci kaja je raz­ gledala bioskapski plakat i rekao joj, sav blistajući: »Gospođice, :izvinite što smetam, vidite, vidite ona tamo... Ono sam ja ispravio.« pokazivao je požutjelim kažiprstom prema Spomen-ploči. Ona se odmakla korak, pogledala ga pomalo sa s1Jrahom,pomala s gađenjem j rekla: »Šta hoćete? Šta tramte? Ne razumijem! Šta hoćete od mene?« On je pokazivao u natpis i objašnjavao: »Zna1l:e, 'Odmah poslije rata, ja sam prolazio baš kad su postavljali ploču i znate ja sam, iako sam bankarsl'B »K mu kUJ i doda »N »J(

Gle sašatPt~

provali IpO!slug; YaIta

Z~

utakmi i završ gradu. Je, »Z Or

Ta dječak

nicu u

Pa, zar od nije to "avio, otpi­ ~aT

'o gleda u ra pojaviti tdi Opštin­ a ukoliko .će sprove­ uska polja, tvog neba. ~ u'unutra­ ška vjetra. ju za vrat, lhvaća kra­ očima ob­

'trebimja pa . Huma pa na sendvi­ aasti plavu da spava. reriu s pje­ ·sa svojim )žne trake. "()ISU rnaj­

popije ka­ j pedeset i

vih godina 1 blagajna­ J.a :i vašari­ a »čiza« ... ·enjem.Os­ tu. eno ožiljci­

»Daj cigar!« 'PI1UIŽiomu je :kJUtiju. Ovaji-zvadi dgaretu, I])ri­ pali, pa strpa ku:tiju u džep. »Zbog čega '1i?« pitao je S v:isine. On mrko odgovori: »Čhin 250.« »Dvjesto pedeset!? Pirovala?!« s nevjericol1."l ga gleda Izbrazdani dok mu on pruža kovemu s Pozi­ vom. Ovaj zadrža pogled na papiru pa se onda okre­ nu drugima koji su se okupHi, potvrđujući: »Bogami:dvjesto pedeset! Vala! Na čemu. si ,pao' ?« !pli~a ga za~lIlteyesovano .. Opet ga je napustilo samopouzdanje koje je maločas stekao i boji se da će :izgubiti njegovo poš­ tovanje i divljenje koje se jasno izražavalo na nji­ hovia:n licima dok su pregledali Poziv. Bilo bi glupo da kaže kako je provalio u biblioteku, a nikakva laž mu nije padala na pamet, pa odmahnu rukom: »Be:z veze... « »Kol'ko imaš prijava?« upita ga onaj waćajući mu. kutiju cigareta koju je maloprije strpao u džep i doda ilZvi'Jl!java!jIU6i se: ilNe ljuti se stari. Ja mislio ti neki peder... « - On milosTirvo odma:hm.ru rukom: »Jebaji ih... Ko bi ih hYoj'o?« Gledali su ga s nekom vrstom zavisiti i nešto se sašaprtarva-H. Njihorvi prestupi ·su biH !Siin~ca p t samgal"«'

prema njt su :.pred.vl žili su nil do jutra" SUltr.!:O:· \, .

'.. }}Nis'a ma... nis; ko njega j je ruku i (

kći'itasloii

nije bilal nisu pripa la dvije ci, di... bila nie; 'leđa .. svaki pok nim rpalce: na, kako J dim kJroz : i diže 11si se malQ duže zadržao u mzg}OVOiI1.l, pa je došao dQk­ tOlJ:' Nazečlić, ]pa je stigao i Rrujiko ikQjeg Irlitsi dugo vidio još od sinoć ....« li. PQkušati da se odbrani: »Lijepo učiš unuka da se karta...« »A ti, šta si ti dQsad radio? Znam, znam... ti :igraš samQ gospodske igre: preferans, pike! Cula sam to milion puta. Jeste, II Beču si igraQ s nekim princoOm, imao šest sigurnih štihoOva li nisi mu htiQ dati kontru i sasvim je d:rugo kad ti igraš preferans kad ti nešto kažeš onda je to rečeno! Ti si nešto drugo je }' da? Ha, sva je tvoja familija neštQ eko stra! !malJi ;ste, je [' da, od Huma pa sve do Dubrovm­ ka, sve je 1:0 hrlo vaše, [leš'to Site :VIi dlI'IlglO! "PIPdima­ hovine! Sjedi tu i smrdi, stara budalo.« »Nešto si rekla, Ružice?« »Rekla sam: stara budalol« »Kako ti tO;II1eni, Ružice?« Leži zavaljen na sećiji, među požutjelim prsti­ ma mu se gasi cigareta, ali Qn 100 i ne osjeća, tQne lagano u san mrmljajući: »Kjo staT? Mogao bih ja još uvijek neštQ mla­ do... « Daj, na trenutak samQ, da samo jednom snimi baku. Daco snima: bakina glava blješti obasjana svjetlom sa svih strana, kuhinja nestaje u bljesku koji ref1ektuje njeno lice. I

81

REZ! . Ovo će Iti biti lako da snimiš . Uđi u bilo koje dvoriš te, park, zaklon jeno, skrovi to mjesto gdje se igra »čiza« i zateći ćeš isti prizor : grupa dječaka izvodi čudne, balets ke pokret e, piruet e, čuče, prstim a premj eravaj u zemlju , muti­ raju, glasovi su im kIlištavi li dubok,i, riječi ner8zgo­ vijetn e i neupućenom potpun o besmis lene: »Hopa, hopa! Ko nosi? Prvi rek'o. Nemoj se folirat i! Ja sam bliži. 'Oćeš se mjerit i? Odoka sam bliži. Ponov o bacam o! Bacaj, hopa. Jebo te hopa! Ne piikam! Ne seri! Ne pikam ! Nema antrIje ! Je l' vako dobro? Četiri jazije i tura. Po pet glava da nemaš ? Jebem ih, nemoj me više handrirt:i, ne lda­ dim se. Samo ovu po pet! Zdogo voreno ! Nemaš po kvit! Dušo moja, ubij sve tri, ljubim ti ruku! Jebem ti truku usranu ! Nemoj me više rezi1iti. '..« Niava što slijedi nije1teško: nađi samo ne]mg pedese togodi šnjaka krivih no­ gu u kratki m pantol ama, niskog čela, otrom bolje­ nog trbuha , košulj e zakopčane pod grlom, glupav a i nadme .naiZir aza i ,1ica 1!stovremeno, kako volov-skim pogled om, s prozor a svog stana, motri da li de sve u redu, u onakv om redu kako on zamišl ja red. Taj njegov ;red odjedn om kvari ijJ,dolilka Dadne bake koja se pojavl juje na travnj aku ispred kuće: »Sine, 'ajde u školu, pola dva je.« »Bako, nemoj mi kukat na ruci.« )~Požuri, sine.« Volovski wat sa prozor a se cijelim tijelom na­ geo preko ruba i viče, dok mu žile bijesa iskaču po ' čelu: »Ej, stara! Ne gazi travu, nisi je ti sadila! Ču­ ješ baba, miči se s te trave kad kažem ! Nemoj da ja'sila zim... « »Sine, sine, može tata naići, a ti kocka š...« »Mate r l1:i jebem , s'lazi s te trave! Tebi govorim« pjeni se volina: , Daco se okreće prema prozor u odakle dopire vi­ ka i savija dlanov e u trubu:

82

»Ne ( »Matt vama. .. « »I\jUJr »Šta siđem ... « »Briš čurinu u l bjež', Dae »Ma, »Pobi ti. Ni mei slpire vi­

»Ne deri se na ženu, krkane!«

»Mater ti fakinsku! Tebe ja znam! Svima ću ja:

" vama... « ' »Kiura:e ipopu:šit'!« »Šta kažeš, kurvin sine? Pokazaću ja tebi kad siđem ...« »Briši, Daeo, pucaće, ima metak u glavi, ima ti­ čurinu u glavt kondora. 'Potez'o je pištolj na Ahrnu, bjež', Daeo... « »Ma, ko ga jebe!« »Pobiću vas ko zečeve! Vratove ću vam polomi­ ti. Ni metka !Ilis,te zasluž'ili! Jebem vam maier oigan­ s,.k;u, OllJU rfuoja VaJS taikve ,rodi.« )} Popuši mi ga lagano!« »Vidite li ovo, ljudi? Vidite li šta se radi? Sve je to za popravnog doma, zatvora. Kako se zove onaj' čupavi? Čiji je on? Milicija, gdje je milicija! Nema njima lijeka do batine! Sad ću ja vama... « Kotrlja se u papučama preko travnjaka na ko­ jem je ostala samo Dacina baka i gura je bijesno i nimalo nježno: ' »Bježi' odatle! Šta sam ti rek'o? Je l' ono tvoje lwpi:le? ĐOipašće,~ mem šaka! Bj~i', miči .se kald tl .kla:žem... « Potraži opet kamerom Dacu i vidjećeš ga kako stoji iza ugla i dovikuje: »Seljačino, vidićeš za ovo! Biće ti promaja II kući!« a ako mu priđeš dovoljno blizu, možda na­ đeš suze u njegovim očima, ko z:ii:a? Daco 'će ISalda iz džepa izva,di1i ,pregršt ;petoban­ ki j !Sručiti ih u raširene dlalllo'Vejednog dječa:ka: }}Vidiš one prozo;re: ona tri, porazbijaj sve ve­ čeras. Nemoj zajebat'.«, a ti sad odmori, za koju godinu treba da snimiš palrtiju pokera koja će se igrati na zidu ispred zgrade gdje sada stojiš: »Ko. dijeli, kol'ko k,ar~taj tri pa jednu, zdrav, rie idem,tri puta, nemofmi rrišta tri puta, stavi pa:re, ,ma jebi se, vidiš da nemam sitno, stavi rasit­ nićemo, devet !puta, :ne bi Ise :za !VOIla otkačio, ma ja ou Va:hl .ko za,dnji firaj~, Iti ,kalr'arta, (pUlD., 000 je prvi, kopitar, do punog, pet čipova, platio, ful, popiš~m 'o

h,

83'

ti tri keea, vazda me navuku, 'ajde rodi godino, ne­ osvanuti ovdje, a ti si mi iza leđa, pezmečiš li pezmečiš, zato me karta stoji, trknider do granapa i uzmi još dvije pive i reci onoj u granapu da stavi još dva u frižider... « Dacin pogled s karata često zalUlta negdje go­ re, prema prozorillna: »Džabe zentaš gore! Otišla ti je Mala jutros sa starom i starim na izlet kolima. Vidio sam ih... « kaže neko. »Ma, šta sereš, boga ti? Ko te pita šta? Bolje se uhvati tih ka;:rata... « »Šta se dereš? Samo ti kažem... « »Ja, čudna li čovjeka?! Fino ti kažem da igraš. Ili ćemo igraJt'ili ćemo se zajebavat'? Ja. sam vaser, a guzimo se već dva saJta...« »Ne dam! Ma, ikako te Ibolatn više nije lSII'amota? Evo uzmi i za uho j€dnu! Trafika ti je pred no­ som... « »Ma, znaš ja ne pušim...« »Jok! Moja mater puši! Ovo mi je druga kutija za dva sata. Raja, alko ćemo još, da !povećamo tari­ fu... « »Meni se ne igra više! Što SIte kurve, raja? Ja se jedini uvalio. Kažem ti da mi se više ne igra! Ho­ ćemo :li lU tmje? Ajdemo !razbaciti doik 'POIpijem ovo pivo... « »Daj mi gue...« »Daj ti kUTae moj! Uhvati se g;ranapal« »Puno mi je cijelo pivo! Znaš da ja ne pijem.« »Ma, zaboli me! Karata, Žile? Pratiš li? Tri puta! Dobro: devet pUJta.« »Evo Iti Male!« »Slabo te Mala džani.« »Ne kenjaj, sreće ti.« »Repot, ne smijem na tri kreke, kakav ti je to fol pokazivati karte, ja hajvana čudna, kol'ko ćeš ti, šupak karata, vidi, v.idi mangupa, meni ~ašo za­ vrtat' devet puta, dobro mangupe, e, evo tI odmah na n~viđeno, devet čipova, platio, je l' ~ dos!a, tri drota, nije, a još dva keea pride, šta, bOJa rucna. " ćemo

84

e, s kim ja on samo p kretenima »Prika »Jebi ~ ko išla!« Veliš, 10 li ,ti.Lzit se dok ne uvuci u DI što vidiš: odsjaj ći«, svjetle vrata koja hu sa agle( napisano l ispisanih J: bijelog !Vin a1Jlesa«, D2 čaTšafom,

Pjevu~

rukom obt govim grul mena na v veliki gut} boka Male O:kJren no staklo] tima i čija Ne V], ono dVioje i napeto s na golo tij vori Maloj »Dušo no prepla~ "Daeo jeću sa st( šulju, traž

.ino, ne­ mečiš

li

'anapa i :la stavi ;dje go­ ltros sa ih... «

l

Bolje se a igraš. vaser,

:1

'amota? red no­ kutija no tari­

:t

aja? Ja ~ral Ho­ em ClIVO

pijem.« li? Tri

ti je to 'ko ćeš tašo za­ odmah )sta, tri učna. "

e, s kim ja igram, ko meni pare uZima na kartama, on samo plaća na boju, joj mati mila, s kakvim ja kretenima igram, neću više, idem do biTtije.« »Prika, koga neće karta, hoće ga ljubav... « »Jebi se 'ti Faka! Dabogda te cijelog života ova­ ko išla!« Veliš, nestalo ti je trake. Nema veze: Ohani ma­ lo ti ti. IIZ:iJđi IS Dacom i po.pij i ti jedno pivo i 'stiIlp:i se dok ne nabaviš novu traku, ta onda se nepozvan uvuci u Dacinu sobu, dobro se sakrij i snimaj sve što vidiš: odsjaj vatre koja bukti i tutnji u »K.raljici pe­ ći«, svjetlost koja dopire hodnika kroz staklena vrata koja su iš'arana raznim bojama, starinsku psi­ hu sa ogledalom na kojem je u velikom srcu bojom napisano MALA, sto sa pisaćom mašinom, gomHu ispisanih papira, prepunu pepeljaru, otvorenu flašu bijelog rvina, kutti:jlU cigareta, !pO zidovima slilke »Be­ a1Jlesa«, Dacu i Ma'1u, gole i zIlJ01ne, orv'laš po/krivene čaršafom, gramofon, razbacane ploče po podu. Pjevuši »Girl« dok snimaš Dacu koji je jednom rukom obujmio Malu dok njena glava počiva na nje­ govim grudima, u drugoj ruci drži cigaretu i s vre­ mena na vrijeme odbije gust dim iz cigarete, otpija veliki gutljaj vina iz flaše, prebacuje nogu preko boka Male, ljubi je u uho... Okireni kameru i probaj da na7lreš baz oboje­ no staklo na vratima čija se to silueta primakla vra­ tima i čija to ruka snažno kuca po staklu. Ne vidiš niJŠita Ipa opet okJreni kamea:u prema ono dvoje na krevetu. Oni su se za trenutak ukočili i napeto slušaju, a onda Daeo spuzne sa kreveta i na golo tijelo oblači pantalone, tiho ali odlučno go­ vori Maloj: ))Dušo, obuci se sada« i ne obazirući se na nje­ no preplašeno: »Daeo, Daea, šta je to bilo?«, dohvati njenu od­ jeću sa stolice i baca je na krevet, šutke oblači ko­ šulju, traži cipele i čarape po podu.

85

Izađi sad iz !sobe i vidjećeš poštara, onog što raznosi itelegrame, kako Dacinoj baki pruža komad papira,a ona ga pita: »Ko je to? Sta je to? Koga trebate?«, prihvata smežuranom ,rukom telegram, a poštar zabacuje ka­ oket na !potiljak i ikaže: »TiI'eba pbtpisati.« Daeo je sad izašao, prihvatio telegram i potpi­ sao se u bloku olovkom koju mu je pružio poštar. »Iz bolnice, tata je...« »Tata,bože moj, sipe moj., .. « »Tati je slabo... neko treba da ode...« Daea izlazi. u .hodnik, ponovo v:adi telegram iz džepa, čita .ga. .Izlazi na ulicu prekrivenu snijegom. Vjetar, ljulja uličnu svjetiljku> baka stoji u hOOniku i ponavlja: »Znala sama, znala sam... «, a u mraku joj se vidi samo lice. .

Ne moraš pratiti Dacu u kafanu. Tamo će biti tišina, gorki gutljaj i: votke, riječi bez ikakvog značenja:· . . . ' »Ko1iko mu je bilQgodina? U najboljim godi­ nama. A što se ubio? l ti glupo pitaš što. Došlo čov­ jeku, dokurčilo mu nešto, dokurčilo mu sve, daj obl1ovi turu i daj nam nešto da zamezima. A kako se ubio? Objesio Ise. Ja to 'Ile bi iIl'ilkad mogao. Ne bi ti niŠIta. Ko Ite pita bi li ne bi li? Daj meni duplu! Jebfl,jti ga, burazeru. Drži se Daco,~ šta ćeš sada. Kad je sahrana? Ne znam još. Sutra, preksutra. Va­ lja se sada' i s tim jebavati. Sva sreća, to će moj dedo sr~diti. . ,« . Kad je već pomenut djed, trlrni da vidiš šta on radi, jer .ovi će QVatlro, sv~ 1Isto, ,flapr.divati do fajron­ ta.

kako lte II ćeš landa Djed »Gdj sam uplc si ih ost~ moraš pl ti sad do Ona staje od »T['e slike sa reći, a i daš ko čo »Jeb Bal, ko te nisi rno­ ,čeo si i i je ona toja, ne­ ali sum­ 'ole. Ču­ li ne go­ ako. Do­ :0 on je l farnili­ jevao u že dedo 'ačunaj,

idu pre­ hladna . osjeća cvijeće,

ivena

li

;e naži­ da tre­

'što ja­ poveže ogleda,

drhtavih ruku, koje sada stoji u mračnoj ulici i gru­ dama snijega gađa osvijetljeni prozor, isti onaj dje­ čak kojeg je nekad ispratila u školu. Zato rado prepoznaje bakino lice, svijetlo i sve­ to (rusu ga nagrdile sve protekle godine) koj e se poja'Viljru:je na prozoru: »Otkud ti sine? Je li bilo nešto? Tiho: probudi­ ćeš dedu. Šito ne spavaš? Hoćeš li da jedeš sine? Nemoj psova-t' !Si!Ile, kruh "božji. Nemam, ,gIDe, prura, imam što mi je dao deda da platim struju za tri mjeseca; ma ne mogu, sine: tražiće mi potviI"de! Ja­ dna sam ti ja! Evo ti, nešto ću izmisliti! Pazi se samo, sine ... « Znam da ti je mučno to što gledaš, ali upozorio sam te već na početku da je tvoje da snimaš, da su to sve stvw-i koje se dešavaju neovisno od tebe. Str­ pi se još malo, svašta ćeš se još nagledati i nasluša­ ti, ali ništa ne trli\.je vječno, i to će jednom prestati. Ko1iko god ti bilo mrsko i gadno, slilmj Dacu kako leži na sećiji u kuhinji, baku koja se drži "ru­ kom za krsta i jedva se vuče po kuhinji, Dacu s dubokim podočnjacima, raščupanog, kako pali ci­ garetu i već od prvog dima se zakašlje izagrcne, pođe da pov;rati ali se u posljednji trenutak suspre­ gne. Tad ulazi i djed, a na licu mu je nemoć i bol: »Evo ti pare i nemoj nikad više išta tražiti od mene. Ovo ti je posljednje. Snalazi se kaNO znaš! Ja Sa!Il1 četiri sina prežalio, pa mogu i Itebe! Radi šta hoćeš od sebe! Ti meni prijetiš da ćeš se ubiti? E pa lijepo: ubij se, kad nisi za života... « Daco plazi jezik za njim, baka pred njega sta­ vlja tacnu s džezvom i fildžanom. On srkne i zagrc­ ne se. Skoči sa sećije i pri tom obara džezvu na pod. Pljuje i povraća ulavabo. »šta si mi, ovo pička ti materina, skuhala? Ka­ kva ti je ovo kafa? Stavila soli mjesto šećera ... « Baka se sa teškom mukom saginje i briše pod. Daco Itrči niz stepenice. P'rati ga. Neće daleko - do prve kafane.

89

REZ!

»Zi

REKAC

Vrijeme je, mada još ne znaš, da se oprostiš s Dacom. Snimi ga još sada kako ulazi u sobu gdje leži baka, nepokretna, slijepih očiju, jedva ,rastavlja­ jući usne govori: »Jesi li 10 ti sine? Treba liti šta? Dolaze stalno neki. Ulaze i izlaze, ali ja samo tebe poznam. Sine, ma jesi li ti to? Brkove pustio! Evo, donijeli su mi neke kajsije, ponesi to sa sobom... « Još salTIlo ga danas preslretni !tla !Ulici, odvedi ga do prozora bakine sobe gdje će kroz odškrinuta ok­ no ugledati ogledalo prekriveno crnom krpom, ne­ ko nejasno muvanje u unutrašnjosti sobe. On će tu stati kao ukopan i tek će se pokrenuti kad mu neki komšija priđe i upita: »Jesi li bio knd kuće?« »Jesam, sada sain...« »Šta ćeš, jarane? Starost je to!« »Ali jučer, još jučer ...« »Znam, znam, šta možeš... ?« VTati sad pred Dacinim očima sve ovo što si snimao godinama. To će trajati sekundu i Daco će tada reći: »Bože, bože, zašto? Kad bi' mogao dao bi' joj pola svog... « . ući će u kuću neprestano mrmljajući: »Dao bi' joj pola svog života .. ,({ 'a onda će na vrat:iJma sobe užasnuto ustuknuti ugledavši baku ka­ ko zavaljena u jastuke leži i odbija dimove, gleda negdje svojim slijepim očima, a neka žena će mu govoriti: »Sinoć je normalno došao kući, a onda mu je naglo pozlilo. Dok je doktor došao, sve je bilo go­ tovo. Nije se mučio! Jadan tvoj dedo! Svu noć nis­ mo spavali! Lijepo smo ga obukli, bože mi opmsti, kao da se nekako podmladio. Jadan tvoj dedo! Ko bi rekao, tako iznenada... ?« i Daeo će buljeći u ba­ kino sv,ijetlo lice reći naglas:

90

te

očaj]

»K nikad r

Rl

)stiš s gdje tavlja­

l

»ZAŠTOSAM ONO REKAO? ZAŠTO SAM ONO REKAO?« i okrenuće se lagano prema tebi, pitaće te ,očajno: »Koliko je meni sad ostalo?«, a i traka ističe i nikad neće saznati odgovor.

stalno

Sine,

su mi

REZ! 'edi ga

to ok­

n, ne­ će tu

l neki

... I KRAJ!

što si lCO će

.,

..

n JO]

će

na ka­ gleda :e mu (ll

nu je lo go­ ,ć nis­ rposrti, o! Ko u ba­

91

SAN

Nedavno sam sanjao svog psa Bobu kojeg su otrovali neki zli ljudi prije ravno petnaest godina. Evo, ležao je baš tu, na podu, podigao glavu, ok­ lembesio uši i gledao me pogledom tužnim i sretnim istovremeno. Gledao sam i ja njega i sjetio se onog dana kad sam ga našaD već ukDčenog na livadi iza kuće, sko­ (fene, zelene pjene na njušci. .. Nisam ga onda upitao, jer sam bio lud Dd nev­ jerDvanja, od neshvatanja da je neko mogao da mu učini tako nešt'O. Pitao sam ga sada: »Boibo, stine moj debeli (taJko sam mu tepao), zašto, zašto... ?« '. On mi je odgovorio na jeziku koji sam samo ja razum1o: »Previše sam mahao ;:repom, a premalo ujedao,'< mašući repom. Ne znam šta t'O značil

Pr ništa n ljekari, vanju ( izvinja­ ka g.rd na l:iđe U sprem~

vinjav~

nosti:

šlampc čio

u t

nih.pa korača

D< torka sam tE đeni i mo d< nam TI imao l ravko! značaj

N; sam SI ništa) ma sa 92

SVILENA ESARPA

su dina. l,ok­ ~g

~tnim l

:t

kad skonev­ mu

pao), ;amo lao,«

Prvi put u životu sam ležao u bolnici. Kako još ništa nisam znao o ozbiljnosti svoje boleSlti (kao ni ljekari, uostalom), vrijeme mi je prolazilo u očeki­ vanju onog jutm kada će mi doktorica saopštiti, sa izvinjaVlajućim smiješkom, da je u pitanju bila ne­ ka gtreška, da nema razloga da me dalje zadržavaju na lirrečenjlU: .. U tim svojim razmišljanjima sam imao već i spreman odgovor (pun razumijevanja) na njeno iz­ vinjavanje što su me. bez potrebe. držali u neizvjes­

nosti sve ove protekle dane, skidao sam ogromnu

šlampavru hdlmičku :pidžamu Isa sebe ti pO!llovo!Se uvla­

čio u uske farmerke i majicu, oslobađao se podera­

nih papuča .koje su me, poput okova, sapHtale pri

koračanju, ponovo uiranjao u svoje razgažene tene...

Dani su prolazili, a ja sam primijetio da se dok·

torica sve kraće zadržava pored mog kreveta. (Kad sam tek ISltiJgao lU bo1nioll, 11spostavilo se da smo ro­ đeni i da .smo odra/sH II istom d1jelu grada ida tma­ mo dosta zajedničkikh poznanika i prijatelja, pa nam nije bilo teško da vodimo J"azgoVQT koji nije imao nikakve veze s mojom .bolešću i s mojim bo· ravkom II bolnici.) Ali ja tome još nisam pridavao značaj ... Na bolničku hranu sam se brzo privikao (ako sam se i trebao išta privikavati, jer hrana nije bila ništa lošija od one po ekspres-restoranima u koji­ ma sam se cijelog života hranio). ali nikako se ni·

93

sam mogao privi'kn:lIl1ti na .one treIlJUtJkebuđenja one prijatne trenutke kada sam ujutro još uvijek jed­ nim dijelom svijesti bio u.nekom snu, a dru.@im di­ jelom hva:tao, ikao iz daleka, jutarnje -ovozemalj­ ske zvukove. Kod kuće sam taj asjećaj bestjelesnosti i lebde­ nja mogao. da produžavam po svojoj volji, ali ovdje su me iz tog stanja budili surovi povici bolničarki, provale praskavog kašlja, tutanj nekih mašina u balničkom dvorištu, neprijatna muzika isa nečijeg tranzistocra i, š1JO je najgore, kad bih najzad otvorio oči, neko nepoznato, ispitivačko, bezosjećajno lice k-oje je zurilo u mene iz susjednog kreveta. Jaš uvijek me nije hvatJala panika, ali počinjao saan da p;r:imjećujem stalnu pažnju (li Ito me je ner­ viralo) koJom sam -b~a obasUIt od :strane drugih bo­ leStIl~ka. Nudili su me vocem, ~ak'Ilijumča;renam hra­ nom, pa čak i vinom kamufliranim u boce soka od borovnice, cigaretama... Zadubljivao sam se u knjige koje sam ponio sa sobom (neizbježni »Tihi Don«, Gogolj, Hemingvej ...), kao naj lU plije;saik krio ,glavu od ttiđiil:f !]Jogleda, grizao zemlju i snijeg sa Grigorijem Melehovom, Ije­ škanio na imanju spahije Mani'lova ili obi.lazio pari­ ske bis1:irae, a onda bih odjednom osjetilO da me neko posmatra, neko vrijeme sam pokušavao da na to ne obraćam pažnju ali kad bih digao pogled, pored mog kreveta bi stajao jedan dječak iz susjedne sobe koji bi brzo skrenuo pogled i nastojao prikcriti zbunje­ nost. Mislio sam da želi nešto od mene, a;}i on bi samo promrmljao: »Čitaš ... « i brzo izlazio iz sobe. Jednog dana, kad sam se naglo okrenuo i, čini se, zaustavio ga baš u trenutku kad je htio da me dodirne rukom po Ifarnenu, proderao sam se: »Šta hoćeš više, koji kurac, odmene?« On je brzo povukao ispruženu ruku, strpao je u džep bolničkog ogrtača, pogledao me nekim neiz­ drživo tužnim i· nevinim očima ,i tiho rekao: »Treba li tinešto? HoĆeš li da ti kupim nešto?«

U ,tom 1Jrenu:tJ1m 'sam se ipost:iJdi.a svog matlOipfe­

đašnjeg izljeva :bijesa, a OiIlda mi se sve smračilo

94

pred al Nisam sviju n

Su

mog kr nijela i komi S posljed merke vani i ( nog taJ leSlt i v dnevno posjeta četku ~ priječi<

kušaji niji. .. Nii bolno, Iz dam ne mal kušava mu vIa I

pomičr

naspraJ spektiv tr'ažio, S, canja 1 snage ~ me bol ni da s U ju, a jl ćutna

boce SIl ja pita: u život

ja one k jed­ im di­

emalj-

lebde­ ovdje čarki,

ina u ečijeg

tvorio ::> lice ;injao e ner­ ih bo­ n hra­ ka od lio sa {ej ...), gleda, n, Ije­ ) paJri­ neko to ne [mog ~

koji

tunje­ on bi sobe. , čini a me ao je neizšto?« _opre­ ~ačilo

pred očima, postalo mi je jasno: on to zato što... Nisam smio dalje da mislim, da kažem da sam -za sviju njih već tmrtav. Sutmdan je došla bolničarka i iz kasete pored

mog kreveta uzela zgužvane farmerke i majicu i po­ nijela ih sa soboan. »Na pralIl!je, lll'siJTIird~će se,« krat­ ko mi je objasnila. S farmerkama i majicom je odnijela i moju posljednju nadu da ću ikad izaći iz bolnice; te far­ merke su bille jedina čvx;sta veza 'sa orum IsV'i>je1lom vani i ostajući bez njih, ostajao sam i bez tog jedi­ nog tananog mosta kojim bih premostio svoju bo­ lest i vratlo se nazad. Istina, prijatelji su mi svako­ dnevno dolazili u posjetu, ali s-a svakoa:n njihovom posjetom mi je bilo sve teže, zid moje bolesti, u po­ četku samo dobar povod za crne šale, sada se is­ priječio između nas, postajao sve viši, a njihovi po­ kušaji da ga zaobiđu bivali su sve slabiji i bezvolj­ niji. .. Ništa me nije bolje10 i to je bilo najgore: bez­ bolno, a neumitno, lagano oticanje života iz mene... Iz dana u dan sam gledao kako se topim, gledao CT­ ne malje na mršavim podlaktioama i uzalud se po­ kušavao sjetiti Eliotovih stihova » .•• gle kako su mu vlasi tanke.. '({1 kav opčinjen zurio u svoja ne­ pomična stopala u anu kreveta, narasla do groteske naspram mršavih nožnih listova, gledana iz ove per­ spektive samog leša, ponavljao .kao neku mantru, tražio, a nisam ni sam znao ma: »Dođi, dođi, dođi...« S vremena na vrijeme su me mučili napadi štu­ canja koji bi trajali satima, oduzimali mi ono malo snage što je ostalo u meni, od kojih bi počinjala da mebo1i cijela utroba, koji mi nisu dali ni da mislim, ni da spavam, ni da' govorim...

U odrvenjele ruke su mi zabadali igle za infuzi­

ju, a ja nisam Iiišta osjećao. Gledao sam samo beš­

ćutna lioa bolničarki kako Sli\ dosadom mijenjaju boce sa žućkastom tečnošću, ne ,odgovaraju -na mo­ ja pitanja i mrze i mene i svoj posao i misle da su u životu zaslužile neku drugu, bolju sudbinu, a po­ 95

našaju se kao da sam ja krivac što im je ona izma­ kla... Jedne noći, probuđen žestokom šiucavicom, re­ kao sam sam sebi da sve to tako više ne ide, htio sam. da bježim, da kao,'ranjena životinja nađem ne­ ki brlog u kojem ću sKončaoti, daleko od tuđih pog­ leda. Počeo sam da pipam po praznoj kaseti tražeći farmerke i majicu, potpuno zaboravivši da su već odavno odnesene (možda i bačene?) i prije nego mi je do svijesti doprla ta činjenica, pod rukom sam osjetio nešto meko, klisko. . . . . To je bila svilena, rukom bojena ešarpa, s ko­ jom sam došao u bolnicu, na koju sam zaboravio i ja, a i Ioni kad su odnDsili moje stvari. .. Držao sam je u'lruci, podigao je do usana, otro z;nojkoji mi je vlažio Is.Jjepoočnke i .odjedmom mi je bilo lakše. Sad sam znao šta da 'radim.' Postojao je izlaz odavde. Ovaj odvratni osjećaj bespomoćno&ti je išče­ zao i ja sam osjetio da opet držim nešto čvrsto u rukama, nešto štD mi .om.ogućava da sam donosiin odluke, nešto ŠIto će prekinuti onu užasnu, monoto­ nu molitvu: }}Dođi, dođi, dođi. .. « }}U klozetu ću nakvasiti ešarpu vodom, tako će biti čvršća. Iskrašću se na balIron i vezati jedan kraj za željeznu ogradu, drugi kraj' ću vezati sebi oko Vora­ ta, čvor namjestiti na v.ratnu jabučicu, da je, po mogućnosti, zdrobi, kad skočim preko ograde... « Obuzela me je neka neshvatljiva nježnost pre­ ma samom sebi, pa sam Itiho zaplakao nad vlasti­ tom smrću i 'Obuzela me potpuno suluda misao koju sam izražavao riječima upućenim samo sebi: »Kako ću ja bez tebe?« Pokušao sam da ustanem iz kreveta, ali ni ruke ni noge me nisu slušale... Ponovo... Nisam imao snage ni da se pridignem u krevetu. Pao sam iscrpljen na Jastuke i pomislio: »Sve­ jedno, ali jedne od 'Ovih noći. ..« Prije nego što sam zaspao, imao sam još teliko snage da zgužvam ešarpu i da je sakrijem u jastu­ čnicu gdje je niko ne može naći (svakako su već bili

96

prestali čvrsto

i

Odi

se probl

kim zalc tijelo,o( Da II rica je o li smo ne

bolnički

i cigaret iznad m • bolnim :( i to je b: Izaš, ešar,pu. ] sim, ali ~ sam je i je nisam Te , zio sam' osjetio i. sam se i iza mene naglo o.ž; hnulam: Osta joj svrsi, kad iz m i prolaza di i stva da na m mann sol se sporo riječi, eš guram o

7'

izma­ m, re­ htio :m ne­ h pog­ ~,

;ražeći iU već

go mi sam

tl

s ko­ "avio i otro lmi je

t,

~

izlaz e išče­ rsto u nosim onoto:tko će n kraj ~o v.ra­ je, po •••«

pre­ vlasti­ J koju »Kako

:t

j

ruke imao »Sve­

prestali da mi mijenjaju posteljinu). Zaspao sam čvrsto i mirno, kao čovjek koji zna šta hoće. Od te noći, sve je krenulo nabolje: ujutro sam se probudio, nakon duže vremena, gladan. Sa sva­ kim zalogajem mi se ulijevala snaga u izmoždeno tijeLo, oči su bistrile, krv brže kolala... Da ne duljim: 'po1lp11l10 ,sam Ise opo['aV'io. Dokto­ rica je opet sjedila pored mog"kreveta i prepričava­ li smo neke smiješne zgode iz našeg komšiluka, moji bolnički »cimeri« su prestali da me nutkaju hranom i cigaretama, onaj dječak više nije dolazio da stoji iznad mog kreveta i da me posmatra onim svojim bolnim očima, prijatelji su me sve rjeđe posjećivali i to je bilo dobro. Izašao sam iz bolnice; nisam zaboravio ponijeti ešampu. Bila je zima i ja msam !imao plriliJke da je no­ sim, ali S proljećem, s prvim toplijim da.nima, oprao sam je i opeglao, prebacio oko vrata, nježno, skoro je nisam ni osjetio... Te večeri sam ostao do kasno napolju. Prela­ zio sam pustu ulicu kod Skenderije - mosta kad sam osjetio da više nemam ešarpe oko vrata, osvrnuo sam se i vidio je kako leži na zemlji desetak metara iza mene... Pošao .sam da je dignem, a ona je onda naglo oživjela, pod daškom vjetra se uspravila i ma­ hnula mi kao da se oprašrta od mene. Ostavio sam je da Idi na ulici, poslužila je svo­ joj svrsi, a ja i dan - danas, kad prijeti neka boles't, kad iz mraka huču sove, kad me iz tamnih dvorišta i prolaza vrebaju svjetlucavi, zli pogledi, kad iz lju­ di i stvari bije leden dah, kad teška, teška kiša pa­ da na moje zbunjeno lice, a jugo mi ne da da raza­ znam sokola od čaplje, kad veče teško pada, a dan se sporo rađa, sjedam i tkam neku novu ešarpu od riječi, ešarpu koja će me zaš,titi, pomoći mi da pre­ guram ovu noć koja se ugnijezdila u meni...

toliko jastu­ eć bili 7"

97

SADRžAJ:

IZ ANAMNEZE

tuđe

Neke

stvari

9

Moj djed

15

19 /

Moj djed, opet

26/

Svatko netkog ponetkad zavoli

31 /

Golub u glavi

DIJALOZI

Proces

41

Moć

45

uobrazilje

Nedjelja, prokleta nedjelja

49

Gdje odoše snjegovi od lani

52

An Ordinary Love Story .

57

Poslovođa

63

Ogledalo

69

NALAZ I MIšLJENJE

San

77

92

Svilena ešarpa

93

Rez! (Kratko uputstvo za snimanje filma)