Džaret Kobek Ja Mrzim Internet PDF

JA MRZIM

UPOZORENJE

Ova knjiga sadrži: kapitalizam, ogavni vonj čovečanstva, zastarele pojmove, pretnje smrću, nasilje, roblje, prolazne trendove popularne kulture, bestidno ismevanje bogataša, pretnje seksualnim nasiljem, neubedljivo pozivanje na epikurejske principe, industriju stripa, smrt intelektualizma, kako je to biti žena u ženomrzačkom dmštvu, populizam, zapanjujuću višeznačnost, seksualni život Tomasa Džefersona, genocid, poznate ličnosti, objektivističku filozofiju Ajn Rend, diskusije na temu rase, naučnu fantastiku, anarhizam s bolećivošću prema demokratiji, ljude koji odlaze u Kaliforniju da tamo umm, milenijumski pozeraj, 290 strana muškog mudrovanja, neohelenističko paganstvo, mešovite brakove, hipike živopisnih imena koji se zverski iživljavaju nad kozama, nepravedne ratove na Bliskom istoku, 11. septembar, ono kad na Fejsbuku naiđete na profil nekoga koga ste poznavali kad ste bili mali i mislili da ćete svi daleko dogurati.

\

1. POGLAVLJE Dugo nakon što je počinila jedini neoprostiv greh u dvađeset prvom veku, neko je putem interneta poslao Adelajn poruku. Poruka je glasila: „Draga droljo, nadam se da će se na tebi izređati gomila ilegalnih useljenika zaraženih sifilisom." Intemet je divan pronalazak.To je kompjuterska mreža koju ljudi koriste kako bi podsetili druge ljude na to kolika su zapravo govna. Adelajn je ovu pomku dobila zato što je počinila jedini neoprostiv greh u dvadeset prvom veku. Ali pre no što je stigla do te istinski velike greške, morala je da napravi nekoliko manjih. Neke od tih manjih grešaka bile su: 1) to što je žena u ženomrzačkoj kulturi; 2) to što je postala u neku mku poznata; 3) to što je iznosila nepopularne stavove. Iako je već činjenica da je kao u neku ruku poznata žena u ženomrzačkoj kulturi iznosila nepopularne stavove predstavljala ozbiljnu grešku, ni sve to, kao ni bilo koji sastavni deo, nije bilo mnogo strašno. Nešto dmgo je bilo strašno. Sve napred navedeno navodi na samo jedno od mogućih tumačenja pomenute pomke, pod uslovom da se zarad razumljivosti isprave sve slovne i pravopisne greške, pošto je ona

JA MRZIM INTERNET

7

u originalu glasila: „Drp droljo... nadam dase natebe... zređa go mila elegijalnih seljenika traženih sifilisem.........“ Moguće je da se „elegijalni seljenici“ ne odnosi na državljane drugih zemalja koji su u Ameriku dospeli mimo zakonom predviđenih načina, kao što su sticanje vize ili zelene karte. Moguće je i da „drp droljo" nije uobičajen način obraćanja nakon kojeg sledi neki od bezbrojnih uvredljivih izraza za ženu. „Drp droljo" može štošta da znači. „Drp“ je samo po sebi problematično, budući da su izostavljeni samoglasnici. To može da bude derp - uobičajeni internetski neologizam sa značenjem ,,glup“. Iako je ovde ,,drp“ protumačeno kao ,,draga“ (dear), to je lako moglo da bude i ,,duboka“ (deep). ,,Drolja“ (slut) jedan je od nekoliko stotina uvredljivih pojmova za ženu. Ti pojmovi ukazuju na značaj broja seksualnih partnera dotične žene. Za muškarce ne postoji nijedan odgovarajući pojam, što je stvarno bezveze. Slut je takođe danska reč za ,,kraj“. U poslednjim danima rasprodaja, na izlozima danskih prodavnica može se videti natpis slutspurt. Slutspurt je žargonska kovanica koja znači „kraj rasprodaje “, ali i izvor nelagode za Dance koji imaju goste iz engleskog govornog područja.1 Možda osoba koja je poslala Adelajn ovu poruku tečno govori i engleski i danski. Možda je spoj onog ,,drp“ i danskog izraza za ,,kraj“ zapravo dubokoumna dvojezična igra reči koja znači „duboki kraj“ nečega. Možda dno bazena. A opet, poruku je neko poslao putem interneta. Verovatno samo neki glupi seronja koji mrzi žene.

1

Slutspurt - u doslovnom prevodu s engleskog „droljoštrc". (Prim. prev.)

2. POGLAVLJE Sredinom devedesetih, kada je Adelajn bila u ranim dvadesetim i tek što je završila studije, ona i njen prijatelj Džeremi Vinterblos počeli su zajednički da objavljuju strip s imenom TVil. Bilo je to mesečno izdanje u vidu crno-bele sveske od trideset dve strane. Adelajn je crtala. Džeremi Vinterblos je pisao tekst. Tril je pratio dogodovštine čovekolikog mačora po imenu Feliks Tril, koji na putu kroz kvazisrednjovekovni svet otkriva čudnovate predele i bori se protiv drugih čovekolikih životinja. Većina epizoda TVila bila je o ratovima između čovekolikih mačaka i čovekolikih pasa, ali to se promenilo u pedesetom broju, kada su zaraćene strane prevazišle svoje nesuglasice shvativši da imaju zajedničkog neprijatelja - bezdlake majmune sklone fanatičnom monoteizmu. Ova promena usledila je nakon Džeremijevog višemesečnoguzimanja zavidnih količina psihođeličnih narkotika. Tokom jednog tripa na esidu, Džeremiju se privideo Feliks Tril. Delo se obratilo svom tvorcu. Zbog delimičnog otkazivanja Džeremijevih neurohemijskih procesa, Feliks Tril je imao glas matorog narkomana. „Alo, bre, čoveče", rekao je Feliks Tril Džeremiju, ,,sve si pobrkao. To kako me pišeš, to nema blage veze ni sa čim. Zato što smo ja i psi i sve ostale životinje samo prstići uronjeni pod površinu okeana, a ti si riba, tamo negde duboko u mutnoj vodi, a znaš i sam kakve su ribe, čoveče - ne vide dalje od sopstvenog nosa. Toliko si sav stisnut da kapiraš kako su to samo pojedinačni prsti. I sva ta frka, to je samo u tvojoj glavi, mi se uopšte ne mrzimo. Zbog ograničene percepcije ti vidiš pet zaraćenih strana, a ne kapiraš da smo ja, psi i sve ostale životinje povezani, da smo delovi iste ruke. Pet prstiju, jedna ruka. A ruka je ono što je važno, brate. Moraš kosmičkije da

JA MRZIM INTERNET

9

razmišljaš. Nemoj toliko da se baviš sitnicama. Iskuliraj malo, druže." Adelajn i Džeremi su objavili sedamdeset pet epizoda TVila pre nego što je projekat zbog promena na tržištu postao neisplativ. Broj 75 izašao je 1999. Džeremi je mogao sasvim pristojno da živi od TVila. I Adelajn je lepo zarađivala, mada njene potrebe nisu bile iste kao njegove. Adelajn je bila iz bogate porodice. Poticala je iz Pasadene u Kaliforniji, gde je stasavala tokom sedamdesetih i osamđesetih. Otac joj je bio oralni hirurg zaslužan za širok dijapazon intervencija na zubima nekih veoma poznatih ljudi. Srce mu se raspuklo svega nekoliko sati nakon što je stavio krunicu na donji levi sekutić dvostrukog oskarovca Džejsona Robardsa. Džejson Robards je bio jedan od onih karakternih glumaca koji tokom radnog veka zasluže čast i priznanja, ali ih svi zaborave čim umru. Oskara je dobio 1977. i 1978. Prvog je dobio za ulogu Bena Bredlija, urednika Vašington posta, u filmu Sui predsednikovi Ijudi, a drugog za ulogu Dašijela Hameta, autora Stafelenog ključa i Maltešfeog sofeola, u filmu Džulija. Oba filma zasnovana su na knjigama u kojima su autori bez trunke skromnosti prikazali sebe kao velike borce protiv sistematičnog zla vladajućih režima. Oba filma su bolja od knjiga na kojima su zasnovani. Film je gotovo uvek bolji od knjige. Knjige su uglavnom vrlo loše. Baš kao i ova. Ovo je loš roman. Adelajnin otac je sav svoj novac ostavio Adelajninoj majci, za koju se ispostavilo da ima mnogo više smisla za posao nego Adelajnin otac.

10

Džaret Kobek

Adelajnina majka Suzana postarala se da Adelajn i njenoj sestri Daliji nikada ništa ne zafali. Suzana je bila neuspela glumica, a Adelajninog oca je upoznala dok je konobarisala u jednom kafiću na Bulevaru Vilšir. Statirala je u nekoliko epizoda televizijske serije Gidžet, o tinejdžerki koja obožava surfovanje. Suzana je bila alkoholičarka.

3. POGLAVLJE Kada su ranih devedesetih odlučili da krenu s objavljivanjem TVila, i Adelajn i Džeremi Vinterblos su uvideli da za tu njihovu zamisao postoje dve suštinske prepreke. Suštinska prepreka br. 1: Glavni proizvod industrije stripa bila su mesečna izdanja sveščica od trideset dve strane s crtežima žena divovskih grudi. Te dojke izgledale su kao prenaduvane odbojkaške lopte, prilično nalik onima kakve su se servirale i smečovale u seriji Gidžet. Ta usredsređenost na divovske grudi značila je da se dotična industrija uglavnom temelji na mekoj pornografiji za morone. Bilo je nekoliko uspešnih serijala sa životinjama koje govore, ali je Džeremi uspeo da se seti samo jednog koliko-toliko uspešnog stripa o čovekolikoj mački, a to je bila Omaha - mačka striptizeta. Tvorci Omahe bili su Rid Viler i Kejt Vorli. Omaha je bila striptizeta u građskom miljeu, a kako je pritom bila i mačka, zapadala je u svakojake neprilike. Pornografija u Omahi uopšte nije bila meka. U većini epizoda mogle su se videti slike Omahe tokom seksa s drugim čovekolikim bićima različitih vrsta i polova. Kada joj je Džeremi pokazao nekoliko brojeva Omahe - mačke striptizete, Ađelajn je pomislila kako je čudno što Omaha, kao mačka, ima gust žbun stidnih dlaka. Ali to je ipak strip. Suštinska prepreka br. 2: Kao i svaka branša, industrija stripa imala je sopstvenu kulturu, a ta kultura bila je ogrezla u šeksizam i rasizam kao božićno pečenje u moču i đumbir. Džeremi je imao prilike da iskusi seksizam i rasizam iz prve ruke dok je s početka osamdesetih radio nekoliko godina kao pripravnik kod Marvela.

12

Džaret Kobek

Džeremi Vinterblos je bio Afroamerikanac, što znači da je jedan deo njegovih predaka stigao u Ameriku u okovima kako bi radio za drugi deo njegovih predaka.Ta druga grupa predaka posedovala je prvu. Mnogi Džeremijevi preci bili su deo socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa, i oni su silovali mnoge pripadnike druge grupe Džeremijevih predaka, one koji su bili njihovo vlasništvo i deo socijalnog konstrukta poznatogkao crna rasa, čiji su pripadnici takođe poznati i kao crnci, crnje, čamuge i pod još nekoliko stotina pogrdnih imena. Za pripadnike socijalnog konstrukta poznatogkao bela rasa nema tako mnogo pogrdnih izraza, a ni ti malobrojni nisu istinski upotrebljivi, a ni bogzna koliko uvredljivi. Neki od njih su: selja, seljober, đilfeoš, brđanin, beloguzan. Beloguzan nudi izvesne mogućnosti, dok su ostali stvarno mrljavi. Dok su Džeremijevi preci muškog pola silovali Džeremijeve pretke ženskog pola, ponekad se dešavalo da zbog propratnih bioloških procesa dođe do začeća. Deca su po rođenju postajala vlasništvo svojih očeva ili njihovih porođica. Mogli ste do mile volje da silujete svoju imovinu i time stvarate novu imovinu, koja će vam doneti još više novaca. Bilo je to dobro vreme za one koji poseduju ljude. I loše za one posedovane. Nastanak socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa zapravo je bilo kvazinaučno obigravanje oko zablude da se nebitne fizičke odlike mogu smatrati biološkim razlikama između pripadnika ljudske vrste. Od svih nebitnih fizičkih ođlika koje su dovele do stvaranja socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa, najizrazitija je bila razlika u pigmentaciji kože.

JA MRZIM INTERNET

13

Među pripadnicima bele rase vladalo je uvreženo mišljenje da je njihova koža neobojena, odnosno bela. Istini za volju, pripadnici bele rase zapravo su bili neprivlačne rozikaste boje, nijanse vrlo slične onoj koju ima novorođeno prase. Po mišljenju izvesnog broja ljudi koji su sebe smatrali obojenima, što je krajnje uvredljiv i prilično neodređen izraz, kao i pripadnika bele rase, obojena koža je viđljiva nuspojava prisustva eumelanina u najnižem sloju epiderma. Eumelanin proizvode melanociti, ćelije raspoređene duž bazalnih ćelija najnižeg sloja epiderma. Na histopatološkom nalazu, eumelanin je ono što pomalo podseća na skorelu fleku od senfa. Većina pripadnika bele rase toliko je bila naviknuta na svoju rozikastu praseću nijansu da je više nije ni primećivala. Za njih je ta rozikasta praseća nijansa bila neviđljiva kao i pogromi što su ih počinili njihovi očevi. Čitav društveni poredak izgradili su upravo na toj nesposobnosti da vide ono što im je ispred, tačnije ofeo nosa, a to je sopstveno lice. Čitava društvena hijerarhija zasnivala se na skorelim mrljama od senfa u epidermu. Ovo je jedan od nekoliko razloga što neki misle da je ljudski rod gomila najobičnijih glupih seratora. Naravno, rasna komponenta društvenog ustrojstva bila je samo uopšteno sredstvo za skretanje pažnje s jedinog istdnski bitnog faktora u uspostavljanju poretka. Drugim rečima, s novca. Po čvrstom uverenju većine brucoša ekonomskog fakulteta, novac je sporazumno usvojena mera vrednosti opipljivih ili neopipljivih svojstava robe. Nouac je zapravo merna jedinica ljudskog poniženja. Šta biste učinili za dolar? Šta biste učinili za deset dolara? Šta biste učinili za milion dolara? Šta biste učinili za milijardu dolara?

14

Džaret Kobek

Adelajn nije imala eumelanina u donjem sloju epiderma, te je, kao takva, pripadala beloj rasi. To joj je pružalo mnoge društvene povlastice, tim pre što je poticala iz bogate porodice. Međutim, bila je žensko. A ženama su uskraćene mnoge društvene povlastice. Sve žene u Americi, pa čak i bogate pripadnice bele rase, trpe raznorazna sranja. Nagraisaće ako ne trpe, a nagraisaće i ako trpe. Muškarci se već milenijumima ophode prema ženama kao prema stoci. Jedna od teorija o poreklu takvog društvenog ustrojstva kaže da je uzrok tome činjenica da kod žena gornji deo tela nije dovoljno snažan za oranje i vitlanje mačem. Oranjem se proizvodi hrana. Vitlanjem mačem proizvode se mrtvi. U većini društava pod muškom dominacijom najviše se cenilo jedenje i ubijanje. Ovim stavljanjem snage ispred inteligencije vešto se prećutkivala činjenica da su žene pametnije od muškaraca. Nerazvijenost gornjeg dela tela kod žena samo je jedno od objašnjenja za postojeće društveno ustrojstvo. Postoje još stotine ideja o tome zašto se žene tretiraju kao stoka, ali je vrlo malo praktičnih rešenja. Malo pre nego što će Adelajn napraviti pomenutu neoprostivu grešku, milijarderka po imenu Šeril Sandberg objavila je knjigu Stisni petlju: žene, posao i liđerstuo. Šeril Sandberg nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. U svojoj knjizi Šeril Sanđberg kaže da žene koje nisu milijarderke mogu stati na put tome što ih muškarci na poslu tretiraju kao stoku tako što će se više smeškati, više raditi i više se ponašati kao muškarci koji ih tretiraju kao stoku. Milijarderi večito dele savete ljudima koji nisu milijarderi kako da postanu milijarderi.

JA MRZIM INTERNET

15

A to je gotovo uvek nepođnošljivo proseravanje. Sandbergova je postala milijarderka tako što je radila u kompaniji po imenu Fejsbuk. Fejsbuk je namlatio pare zahvaljujući platformi za internet i mobilnu telefoniju na kojoj su se reklamirali mobilni telefoni, proizvodi za žensku higijenu i pahuljice za doručak. Ista platforma za internet i mobilnu telefoniju ujedno je bila i mesto na kome su stotine miliona ljudi pružale previše informacija o svom privatnom životu. Fejsbuk je smislio Mark Zakerberg, koji nema mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Vaš po 1? - pitao vas je Fejsbuk. Kafeau je trenutno status uaše ueze? - pitao vas je Fejsbuk. U kom gradu trenutno živite? - pitao vas je Fejsbuk. Kako se zouete? - pitao vas je Fejsbuk. Koji su uam omiljeni/ilmoui? - pitao vas je Fejsbuk. Koja vam je omiljena muzika? - pitao vas je Fejsbuk. Koje su uam omiljene fenjige? - pitao vas je Fejsbuk. Adelajnin prijatelj, pisac Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pakao, pročitao je tekst Generacija zašto? autorke Zejdi Smit, britanske spisateljice s mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Zejdi Smit u tom tekstu kaže da pitanja koja Fejsbuk postavlja korisnicima zvuče kao da ih je sastavljao dvanaestogodišnjak. Ali ta pitanja nije sastavljao dvanaestogodišnjak. Sastavio ih je Mark Zakerberg. Mark Zakerberg je bio milijarder. Mark Zakerbergje bio toliki milijarder da je šefovao drugim milijarderima. On je bio šef Šeril Sandberg. Dž. Karadžehenem je verovao da zna o Fejsbuku nešto što Zejdi Smit, u svoj svojoj pristojnosti, ne bi mogla ni da zamiali-

16

Džaret Kobek

- Stvar je u tome - rekao joj je Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pakao - što se mi već đvesta ili trista godina rvemo s egzistencijalizmom, što je zapravo samo vid pitanja: Zašto smo na ovoj planeti? Zaštoje čovečanstvo ovde? Zašto uodimo svoje besmislene živote? Svi velikani filozofije i književnosti pokušali su da iznađu odgovore na ta pitanja, i nijednom velikanu filozofije i književnosti nije to pošlo za rukom. Fejsbuk je neverovatan zato što konačno shvatamo zašto imamo rodni grad, zašto stupamo u veze, zašto jedemo svoje glupe večere, zašto imamo ime, zašto vozimo idiotski automobil i zašto pokušavamo da impresioniramo svoje prijatelje. Zašto smo ovde i zašto sve to radimo? Mi smo na Zemlji kako bi se Mark Zakerberg i Šeril Sandberg još više obogatili. Naše postojanje ima jasno određenu i samerljivu svrhu. Valjda ovo što sam rekao zapravo znači da uvek ima nade.

4. POGLAVLJE Kako je radio u samom središtu zbivanja, Džeremi Vinterblos je i te kako dobro znao da u industriji stripa vladaju rasizam i seksizam. Za svime što nije delo belog čoveka vladala je manja potražnja nego za onime što je bilo delo belog čoveka. Što je značilo i manju prodaju, što je značilo manju čitalačku publiku, što je značilo manju zaradu. Mnogi iz industrije stripa pamtili su Džeremija. Isticao se. Mnogi iz industrije stripa pamtili su eumelanin u donjem sloju njegovog epiderma. Početkom devedesetih, Džeremi se pribojavao da će, budu li on i Adelajn objavili TVil pod svojim pravim imenima, svi to videti kao crni strip s crtežima bele žene. Što bi značilo manju prodaju, što bi značilo manju čitalačku publiku, što bi značilo manju zaradu. Džeremi je želeo da dobije priznanje za svoj rad, ali je isto tako želeo i da zarađuje. Želeo je da bude priznat i plaćen. Po tome se on razlikovao od Šeril Sandberg. Nije ga zanimalo reklamiranje bebi-pudera i zapitkivanje ljudi koju muziku slušaju. Džeremi je smislio nesavršeno rešenje za problem rasizma i seksizma u industriji stripa. Predložio je da i on i Adelajn koriste pseudonime. Pseudonimi su još jedna stara tradicija industrije stripa. Džek Kirbi, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma i za koga se može reći da je tvorac industrije stripa, rodio se kao Džejkob Kercberg. Odlučio je da uzme neki pseudonim koji zvuči manje jevrejski. Adelajn, koja je u to vreme patila od mnogih čudnih navika, kao što su izveštačen transatlantski akcenat i savritna

18

Džaret Kobek

nezainteresovanost za imanje bilo kakvog stava, složila se s Džeremijevim pređlogom. - Zaboga - napomenula je - zar neće biti strašno da se pretvaramo da smo neko drugi? Džeremi se opredelio za Dž. V. Blos, a Adelajn za malo baroknije M. Abrahamovič Petrovič. MesečnikTVil je prestao da izlazi 1999. Zbog čitavog niza nepredviđenih događaja, uključujući i propadanje nekoliko distributera, autorima stripova postalo je teško da sami objavljuju svoje radove. Bilo je prosto neisplativo. TVil je prestao da izlazi baš u trenutku kada se u većem delu engleskog govomog podmčja probudilo zanimanje za luksuzna reizdanja stripova. Ponekad su ta reizdanja zvali grafićkim romanima. Potpuno pogrešno ime. Em ti stripovi nisu bili romani, em se u njima retko moglo naći nešto zaista eksplicitno.2 Pravi primer grafičkog romana jeste Sto dvadeset dana Sodome, knjiga iz osamnaestog veka koju je u zatvom napisao jedan razvratni francuski plemić bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Kao i većina grafičkih romana, ovaj je bio čudesno uspeo što se tiče eksplicitnosti, ali je kao roman bio potpuni promašaj. Bila je to priča o ljudima koji se u nekom zamku jebu ko ludi kenjajući pritom gde stignu, poput gomile majmuna u kavezu. Nasuprot tome, grafički romani u industriji stripa uglavnom su bili način da Marvel i DC zarade još novca na mufte objavljujući ponovo prastara izdanja u vidu ukoričenih albuma.

2

Engl.: graphic - grafički, ali i eksplicitan, naročito kada je reč o nasilju i seksu. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

19

U tim grafičkim romanima mogle su se videti jedino grudi veličine odbojkaških lopti i kako Spajdermen probija zid i udara Doktora Oktopusa s rečima: „Matoro džangrizalo je silno pogrešilo kad je htelo da se kači s ovim prijateljskim paukom iz komšiluka!" Ukoričena izdanja Trila nastavila su da se prodaju i nakon izlaska posleđnje redovne sveske stripa. I to svake godine malo bolje nego prethodne. A onda su se posle 2000. desile dve stvari. (1) Povedena uspehom knjige Kosfea tipa po imenu Džef Smit, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, izdavačka kuća Skolastik ponudila se da objavi ukoričeno izdanje Trila u boji, garantujući veliki uspeh kod nezajažljive dece i na tržištu edukativne literature. (2) Don Marfi, nabusiti holivudski producent bez imalo eumelanina u donjem sloju epiderma, zatražio je da otkupi filmska prava za Tril. Za razliku od većine slučajeva otkupljenih prava, za Tril su se zaista našla sredstva i film je snimljen. Polovinu novca dao je holivudski studio, a drugu privatni ulagači, među kojima se naročito istakla medijska grupa Fir end rispekt holding iz Saudijske Arabije. Fir end rispekt vodio je Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud, koji je imao malu količinu eumelanina u donjim slojevima epiderma. Osnovna svrha Fir end rispekta bilo je ulaganje u nove medijske kompanije i stare medijske mogućnosti. Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud bio je ljubitelj filma i vizionar. Pređvideo je da će filmska prava za stripove uskoro postati vrlo unosan izvor zarade. Tril je bio njegov prvi poduhvat u svetu filma. Imao je velika očekivanja.

20

Džaret Kobek

Adelajn i Džeremi nisu učestvovali u stvaranju filma, ali su dali prećutnu saglasnost time što se nisu bunili. Nisu prisustvovali premijeri. Film je bio snimljen kompjuterskom animacijom, a to znači da su gomile slabo plaćenih tehničara u azijskim zemljama provele nebrojene sate radeći na uređajima što su ih sastavili još slabije plaćeni radnici u drugim azijskim zemljama kako bi se dobile grube replike originalnih crteža, koji su Adelajn koštali pedeset četiri dolara mesečno za materijal. Film se pojavio 2007. i zaradio po Adelajninom mišljenju sumanutu svotu od oko dvadeset pet miliona đolara. Bilo je to dvadeset pet miliona manje od polaznog budžeta, ne računajući desetine miliona potrošene za reklamiranje. TW1 je bio promašaj. Nj.k.v. Mamduh bin Fatih bin Muhamed bin Abdulaziz el Saud bio je tužan. Ali zato je publicitet bio odličan za prodaju štampanih izdanja. Ni Adelajn ni Džeremi nisu hteli da se njihov identitet otkrije, ali istina se omakla jednom od producenata, Džoelu Silveru, tokom konferencije za štampu. Džoel Silver, koji nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, kasnije je tvrdio da mu se slučajno omaklo. Adelajn je čvrsto verovala da je to bilo namerno. Veći deo detinjstva provela je u Los Anđelesu, i uvek je podrazumevala ono najgore o filmadžijama. Oni će sve uraditi samo da privuku pažnju. Obelodanjenje da je M. Abrahamovič Petrovič žena iz redova socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa pokazalo se kao mnogo zanimljivija priča od činjenice da je Džeremi Vinterblos muškarac iz redova socijalnog konstrukta poznatog kao cma rasa.

JA MRZIM INTERNET

21

Gotovo deset godina nakon što je završila poslednji broj Trila, Ađelajn je bila u centru pažnje. I to ona kao ona, a ne neko drugi. Javno m njenje je neumomo prežvakavalo pojeđinosti iz njenog života. Ljude je fasciniralo to što ona živi u muzgavom starom Ist Vilidžu. Bilo im je zanimljivo to što je Beba, njen najbolji prijatelj, gej pisac naučne fantastike i tvorac Eni Zirou. Hteli su da znaju kako joj je pošlo za rukom da tako dugo čuva tajnu. Oduševljavalo ih je to što je kao žena postigla toliki uspeh u svetu stripa. Bilo im je zanimljivo to što živi u San Francisku i zanimalo ih je njeno mišljenje o IT industriji i procvatu dotkoma krajem devedesetih. Sve u svemu, postala je u neku mku poznata.

5. POGLAVLJE Iako se ne pojavljuje kao lik nigde na stranicama, glavna ličnost ovog romana je Džek Kirbi. Umro je 1994. Rodio se 1917. Džek Kirbi je glavna ličnost ovog romana zato što američka industrija stripa nikoga nije tako izrađila kao njega, a američka industrija stripa predstavlja savršenu esenciju korumpirane i prljave kapitalističke bahatosti. Poslovna politika američke industrije stripa kolonizovala je život u dvadeset prvom veku. To je muzika na koju svi mi igramo. Internet i multinacionalni konglomerati koji njime upravljaju sveli su nas na najgori mogući oblik postojanja. Sada smo svi poput autora stripova - neumorno dirinčimo za nepojmljivo velike gigante koji odbijaju da plate istinsku vrednost našeg rada. Stoga treba da odamo počast čoveku koga su prvog izradili, i to žestoko. Džek Kirbi se rodio 1917. kao Džejkob Kercberg u Eseks stritu 147 na Louer Ist Sajdu na Menhetnu. Bio je njujorški Jevrejin u vreme kada je u Americi to bila garancija da ćete izazivati podozrenje i podsmeh. Bio je kreativni genije u mediju koji je vređao inteligenciju svojih čitalaca. Bio je kreativni genije u mediju u kome su se nepristojne reči prikrivale nizom znakova tipa $#!+ i @$$. Pušio je cigare i zavrtao po njujorški. Nije završio srednju školu. Borio se u Drugom svetskom ratu. Bio je Jevrejin koji crta i piše stripove o prašenju nacističkih dupeta, a onda je otišao u Nemačku da stvarno praši nacistička dupeta. Kad god se desilo nešto važno u američkom stripu, Džek Kirbi je bio prisutan. Neprestano je stvarao, neprestano izmišljao nešto novo, neprestano izbacivao nove ideje.

JA MRZIM INTERNET

23

Bio je jedan od trideset šest tajnih pravednika koji, po jevrejskoj legendi, omogućavaju da svet funkcioniše. Evo spiska nekih od likova koje je stvorio ili u čijem je stvaranju učestvovao: Kapetan Amerika, Fantastična četvorka, izvomi X-Men, Osvetnici, Tor, Loki, Ajronmen, Neverovatni Hulk, Doktor Dum, Galaktus, Čovek-Mrav, Cmi Panter, Nik Fjuri, Demon, Kamandi, Dečak-Veštac Klarion, OMAK, Novi bogovi, M.O.D.O.K., Besmrtni, Neljudi, Večiti, Kolporterska legija. Evo spiska likova za koje je posedovao autorska prava:

U vreme kada je Adelajn napravila svoju neoprostivu grešku, Marvel komiks je več bio postao Marvel intertejnment, filmska kompanija. Snimali su filmove zasnovane na stripovima koje su objavljivali tokom prethodnih decenija. Marvel je izbacio sledeće filmove: Ajronmen, Neverovatni Hulk, Ajronmen 2, Kapetan Amerika: prvi osuetnik, Tor, Osuetnici, Ajronmen 3. Svi ovi filmovi snimljeni su po intelektualnoj svojini koja je delo Džeka Kirbija. Marvel je od filmova snimljenih po delima Džeka Kirbija inkasirao 5.289.863.327 $. U to nisu uračunati suveniri i prodaja DVD/Blurej izdanja. To je više novca no što iznosi prosečan godišnji prihod pedeset zemalja zajedno. Pre nego što je Marvel postao filmska kuća, kompaniju su vodili pojeđinci s diskutabilnim smislom za posao. Dotični pojedinci su prodali prava za medijsku eksploataciju nekih od Marvelovih najpoznatijih likova, kao što su Fan* tastična četvorka i X-Men, pri čemu su i jedno i drugo dcla t* čijem je stvaranju učestvovao Džek Kirbi.

24

Džaret Kobek

Stvaranje X-Mena bilo je složeno, ali je autor izvornog koncepta bio Džek Kirbi. A Fantastična četvorka bila je kompletno njegova. U vreme kada je Adelajn počinila jedini neoprostiv greh u dvađeset prvom veku, Fantastična četvorka i X-Men već su bili iskorišćeni za snimanje osam filmova, od kojih se sedam zasnivalo na delima Džeka Kirbija.Tih seđam filmova inkasiraloje 2.136.662.237 $. Zajedno s Marvelovom zaradom od 5.289.863.327 $, to daje ukupno 7.426.525.564 $ zarade od intelektualne svojine čiji je tvorac bio ili u čijem je stvaranju učestvovao Džek Kirbi. Džek Kirbi je radio kao honorarac u vreme kada je milijardu dolara zarade od bilo kog filma, a pogotovo od nekog o superherojima, bilo nešto nepojmljivo. Honorarni rad je bio jedan od mnogo nepoštenih oblika ugovora kakvi su se nudili kreativcima. Uslovi tog ugovora glase: plaćamo ti koliko da imaš za hranu i zadržavamo sve što stvoriš. I tako je Džek Kirbi radeći honorarno stvorio gomilu intelektualne svojine koja je s vremenom dobila neverovatnu vrednost a da na nju nije imao ama baš nikakvo zakonsko pravo. Poslednje godine života proveo je boreći se s Marvelom za pravo na svoju intelektualnu svojinu i povraćaj originalnih crteža. U grob je otišao bez imalo udela u svom životnom delu. Zavrnuli su ga. Džek Kirbi je glavna ličnost ovog romana i zato što ovo nije dobar roman. Ovo je krajnje zbrkana knjiga s glavnom ličnošću koja se nigde ne pojavljuje. Radnja, kao i u životu, nema nikakav rasplet, ali zato izaziva emocionalnu patnju bez ikakvog dubljeg značaja.

JA MRZ!M INTERNET

25

Pisac ovog romana digao je ruke od pokušaja da napiše dobar roman kada je shvatio da je dobar roman kao ideju stvorila Centralna obaveštajna agencija. Ovo nije šala. Ovo je istina. Reč božja. CIA je finansirala Pari riuju. CIA je fmansirala Književnu radionicu u Ajovi. CIA je kumovala odluci o Nobelovoj nagradi za književnost 1958. Bilo bi stvarno teško naći tri institucije s više uticaja na razvoj dobrog romana i umetničfee proze. Umetnićka proza je termin koji je viša srednja klasa koristila da naglasi kako knjige s mnogo besmislenog seksa i beskrajnim nagvaždanjem o hipotekama imaju veću vrednost nego knjige s mnogo besmislenog seksa i nasiljem. CIA je finansirala umetničku prozu zato što su ljudi iz CIA verovali da je američka književnost odličan vid propagande u borbi protiv Rusa. Ljudi iz CIA verovali su da će umetničfea proza veličati blagodeti postojanja srednje klase kao produkta američkog dinamizma. Ljudi koji su dobijali novac od CIA zdušno su prionuli da pomognu. Rezultat je šezdeset godina dobrih romana o švaleraciji više srednje klase. Uopšteno govoreći, u tim dobrim romanima nije bilo likova s mnogo eumelanina u donjim slojevima epiderma. Nusproizvod izmišljanja dobrog romana bilo je to što se obezbedilo da američka književnost potpuno izgubi korak s tempom tehnološkog napretka, ponajviše zato što je preduslov da nešto bude dobar roman bila ograničenost mašte njegovog autora. A tvorci dobrih romana bili su smrtno dosadni. Pisci dobrih romana bili su od onih ljudi koji vam dođu na žurku i zakovmu u kadi pa posle godinama prežvakavaju tu priču.

26

Džaret Kobek

Više od pola veka američki pisci dobrih romana uspešno su mašili jedinu važnu priču iz američkog života. Potpuno su prenebregli nastanak jednog novog sveta, sveta skrivenih hohštaplera i sve većeg komunikarionog prostranstva, sveta masovnog turizma i beskrajnih konformističkih porodičnih naselja u vlasti televizije. Tbko su propustili i sve što se događalo poslednjih petnaest godina. Simbolizam koji je održavao estetska i intelektualna stremljenja tokom dvadesetog veka sada je izgubio smisao. Ispario je. Otišao, nestao, iščeznuo, urušio se pod težinom dveju kula. Književnost i spisateljstvo kao takvo umnogome su se okrenuli zaživljavanju ljudskih prava, ali dogodio se jedan ogroman pomak koji niko nije čak ni pomenuo. Hiljadama godina ljudi su za pisanje koristili raznorazne materijale. Neki su pisali perom. Neki olovkom. Neki na pisaćoj mašini. Neki na papirusu. Neki na peliru. A sada su pisci koristili kompjutere, nusproizvođ lukavog umeća globalnog kapitalizma da pretvori višak stanovništva u neiscrpan izvor radne snage. Sve kompjutere na svetu napravilo je roblje u Kini. Američka književnost svela se na izrabljivanje. Primer za to je i knjiga koju upravo čitate. Ovaj loš roman, zamišljen da bude moralna pouka na temu intemeta, napisan je na kompjuteru. Vi sada trpite razjareno moralisanje licememog pisca koji profitira na plodovima tuđeg rada. Ta praznina pokazuje da su američki pisci izgubljen slučaj kada treba pisati o intemetu, što nije ništa drugo nego intelektualni feudalizam nastao s dolaskom tehnološke inovacije pod velom kulture. Kada je postalo jasno da je internet glavna fora dvadeset prvog veka, mnogi pisci su kao strategiju za opstanak usvojili korišćenje kompjuterske mreže u reklamne svrhe.

JA MRZIM INTERNET

27

A što je vrlo zanimljivo za ljude čiji intelektualni i finansijski status zavise od upotrebe reči i pravopisa, osnovna marketinška tehnika na internetu bila je to da se oni, dotični pisci, pretvaraju da su nepismeniji od prosečnog desetogodišnjaka. ,,poz!“, pisali su pisci. ,,ln i vt“, pisali su pisci. „jesi za zhurku wecheras?“, pisali su pisci. U svakom slučaju, ideja je bila da će ove pravopisne greške poboljšati prodaju knjiga o popodnevnoj švaleraciji u saveznoj državi Njujork. Naravno, dobar roman je nepovratno otišao u istoriju i nije bilo te pravopisne greške koja bi žitelje budućnosti prevarila da se zainteresuju za seksualne navike jedne jalove klase. Žitelje budućnosti nije zanimala prazna simbolika prethodnog veka. Odbacili su dobar roman i njegovu lažnu sliku američke slojevitosti. Žitelji budućnosti prigrlili su penušavost stripa i naučne fantastike. Hteli su da čitaju o seksualnim navikama natprirodnih bića kao što su vukodlaci, sukube, vampiri, maloletni čarobnjaci, sirene, minotauri, kentauri, veštice, vile, duhovi, utvare, zombiji, anđeli, zlodusi, haktivisti, genetski modifikovani tinejdžeri i ultrabogati oligarsi. Postoji samo jedno rešenje ako ste pisac koji bi da piše o intem etu a ne želite da pišete đobar roman i ne zanima vas pretvaranje da je vaša jezička umešnost niža nego u prosečnog desetogodišnjaka, niti biste da se bavite seksualnim navikama natprirodnih bića kao što su vukodlaci, sukube, vampiri, maloletni čarobnjaci, sirene, minotauri, kentauri, veštice, vile, duhovi, utvare, zombiji, anđeli, zlođusi, haktivisti, genetski modifikovani tinejdžeri i ultrabogati oligarsi. Jedino rešenje za problem interneta jeste da pišete loše romane u kojima se glavna ličnost uopšte ne pojavljuje.

28

Džaret Kobek

Jedino rešenje je da pišete loše romane u kojima oponašate kompjutersku mrežu i njenu opsednutost jeftinim medijima. Jedino rešenje je da pišete loše romane u kojima oponašate kompjutersku mrežu i njeno banalno i iscepkano bavljenje sadržinom.

6. POGLAVLJE Adelajn je živela u San Francisku. San Francisko ima dve osobenosti: (1) to je najlepši grad u Americi; (2) prepun je najbezveznijih ljudi u Americi. Oduvek je bio takav, još od nastanka. Vrednost svakog trenutka u San Francisku može se proceniti odgovorom na jednostavno pitanje: može li lepota grada da nadjača ogavnost njegovih žitelja? Adelajn se u San Francisko doselila 1996, što je bio trenutak prekretnice u istoriji grada. Ali ne zbog Adelajninog dolaska. Upravo te godine je intemet ekonomija eksplodirala pretvarajući se u kolektivnu svest. San Francisko je veći deo dvadesetog veka proveo u propadanju, što je značilo da je loše mesto za one koji vole da rade, ali predivno mesto za one kojima zarađivanje novca nikako ne ide od ruke. San Francisko je definisala kultura ljudi koji ne umeju da zarade novac. Bilo je to utočište za sve američke smotance, od kojih je većina živela u prelepim starim kućama. Kada je intemet ekonomija eksplodirala i pretvorila se u kolektivnu svest, ti ljudi su pokazali da je opiranje dmštvenim promenama jedino čemu su još manje vični nego sticanju novca. Nakon što je po premijeri filmske verzije Trila potkraj prve decenije veka Adelajn postala u neku ruku poznata, počeli su sve više da je pozivaju na dmštvena zbivanja širom San Franciska. Gotovo svi ti skupovi imali su nekakve veze s umetnošću i izdavaštvom. Na njima je neprestano sretala čoveka po imenu Kevin Kilijan. On nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma.

30

Džaret Kobek

Bio je veoma darovit pisac Novog narativa. Smucao se svud po gradu, a izgledom je podsećao na kakvog rimskog imperatora. Već decenijama se bavio pisanjem. Najbolja đela su mu Stidljiuo i Nemoguća princeza. Adelajnin najbolji prijatelj, pisac naučne fantastike koji je samoga sebe prozvao Beba, poznavao je dosta pripadnika Novog narativa, ali Adelajn i Beba nikada nisu razgovarali o tom književnom pokretu. Pojma nije imala da je Kevin Kilijan u prisnim odnosima s njenim najboljim prijateljem. Pojma nije imala da Beba obožava Kevina Kilijana i njegovo delo. Planeta Zemlja ponekad izgleda kao da je veoma velika, a ponekad kao da je veoma mala. Kevin Kilijan je bio oženjen divnom spisateljicom po imenu Dodi Belami. Kevin je bio gej. Dodi je bila žensko. Dodi nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Kevin i Dodi su bili u braku i imali su seksualne odnose. Adelajn je to znala jer je pročitala Kevinovu zaista izvrsnu knjigu Pisma Mine Harker, u kojoj je između ostalog podrobno objasnio njihov odnos. Adelajn je smatrala kako je to divno. Kada se pisac Dž. Karadžehenem krajem 2010. preselio iz Los Anđelesa u San Francisko, počeo je da vuče Adelajn na još više književnih skupova. Na jednom takvom okupljanju, u knjižari Ulična mačka u 24. ulici, Adelajn je razgovarala s Kevinom Kilijanom. Kevin jo j je kazao da predaje na m aster studijama na Kalifomijskom fakultetu umetnosti. Upitao ju je da li bila voljna da dođe i održi čas njegovim studentima. - S bezmernim zadovoljstvom - odgovorila je Ađelajn. - Jedva čekam da prodrem u lavirinte svesti tih mladih stvorenja.

JA MRZIM INTERNET

31

Štaviše, potpuno sam sigurna da ću im svojom čudesnom pripovešću razneti mozak i ukrasti im dušu. Bilo je to 2013. Bilo je to dvadeset godina nakon što je pristala da crtaTrila. Još je imala isti onaj transatlantski akcenat. I tako je Adelajn došla na Kalifomijski fakultet umetnosti da održi predavanje Kevinovim stuđentima. Izgleđali su joj zanimljivo i bistro. Pričala im je o samostalnom izđavaštvu. Adelajn je obožavala kad joj se ukaže prilika da govori pred pažljivom publikom. Ni slutila nije koliko suvisla može da bude u javnim nastupima. Što je bilo neobično ako se ima u vidu da je odrasla u Kaliforniji. Tamo je provela veći deo života. Njena suvislost bila je čudna jer su ljudi iz Kalifomije najneartikulisaniji ljudi na svetu. Ljudi iz Kalifornije naglašavaju svaku reč ubacujući ono kao i znaš. To nije preterivanje. To je, ono kao, znate, činjenica. Adelajn je još u sređnjoj školi počela da govori s transatlantskim akcentom. Takav govor zvuči pola američki a pola britanski. Niko živ na svetu ne govori tako osim snobova iz više klase i glumaca u prvim zvučnim filmovima. To je potpuno izveštačen način govora. Izumro je oko 1965. Adelajn je poprimila transatlantski akcenat 1984, nakon što je gledala film Doručafe feod Tifanija. Doručak feod Tifanija je priča o seksualnom radniku koji pokušava da navede seksualnu radnicu da prestane s pmžanjem seksualnih usluga kako bi se prepustila njegovoj ženomrzačkoj ljubavi. Veći deo tog navođenja odvija se dok se žutolika karikatura Japanca dernja na stepeništu. Seksualnu radnicu igra Odri Hepbem. Ona je od najobični-' je južnjačke seljanke po imenu Lula Mej postala glamurozna lepotica Holi Golajtli.

32

Džaret Kobek

Ona je zanosna. Ona je sve. Ona govori s transatlantskim akcentom. Za ženu koja voli pažljivu publiku, Adelajn je tokom javnih nastupa imala jednu lošu naviku. Nikako nije mogla da se drži teme. Bila je svesna te navike i negovala ju je. Volela je da odluta tokom razgovora. Mislila je da je to ljupko. Adelajn je zaboravila da se od žene koja živi u ženomrzačkom društvu zahteva neprestan oprez. Zaboravila je da je samo muškarcima dopušteno da odlutaju tokom razgovora. Zaboravila je da niko ne smatra ljupkim kad žena to uradi. Evo nekoliko prideva koji su drugima, i muškarcima i ženama, padali na pamet kad Adelajn odluta tokom razgovora: rasejana, lucprdasta, šašava, budalasta, ćudljiva, luda, smušena, nadobudna. U obraćanju Kevinovim studentima, Adelajn je počela od samostalnog izdavaštva. Zatim se prebacila na Keti Aker, spisateljicu i Kevinovu poznanicu, a onda na Doroti B. Hjuz, spisateljicu koja je umrla pre nego što je Kevin mogao da je upozna, pa na pirateriju na internetu, pa na Hiljadu i jednu noć, a onda na Srednji istok, pa na srednjoistočne političke prilike, pa na Arapsko proleće, a potom na Bijonse i Rijanu. Arapsko proleće je naziv koji su Amerikanci dali događajima što su se odigrali između 2010. i 2012. Žitelji različitih arapskih država pokrenuli su niz protesta i pobuna protiv svojih vlada. Amerikanci su to nazvali Arapsko proleće. Neki od tih protesta đoveli su do svrgavanja vladajućih režima. Drugi su naveli vladajuće režime da uzvrate istom merom, i tako je došlo do bespoštednog građanskog rata u Siriji.

JA MRZiM INTERNET

33

Američki novinari su obožavali Arapsko proleće. Priča koju su američki mediji servirali o Arapskom proleću bila je ista ona priča koju američki mediji ponavljaju kad god u nekoj zemlji dođe do nemira. Ta priča je veoma jednostavna. Evo kako ide: Narod zerrilje bez tradicije evropske misli otpočeo je nemire koji će se neminovno zauršiti pobedom Ijudskih prava u duhu mislilaca prosvetiteljske i postprosvetiteljske epohe. Drugim rečima, svaka revolucija na svetu dešava se zato što bi svi hteli da budu Amerikanci. A ta ljudska prava za koja američki mediji tvrde da će pobediti na kraju svake revolucije zapravo su gruba verzija američkih ustavnih prava. Vladalo je mišljenje da su ta prava proistekla iz Ustava Sjedinjenih Američkih Država. Dotični dokument su sastavili robovlasnici, a većina Amerikanaca ga je slepo obožavala kao svetu reč o ljudskim slobodama, nešto za šta je nadahnuće bio Jedini Istinski Bog. Ideja o Jedinom Istinskom Bogu javlja se u različitim vidovima i oblicima, ali je to pre svega moćno oružje kojim seksualno uskraćeni pripadnici društva teraju sve ostale da pate. Američki političari toliko vole Jeđinog Istinskog Boga da su usvojili „Verujemo u Boga“ kao nacionalnu maksimu. Nacionalna maksima se nalazi na svakoj američkoj papimatoj novčanici. To je spektakulamo nastran brak, ali on ima neku svoju osobenu i surovu logiku. Na kraju krajeva, ništa neopipljivo nije nanelo toliko patnje američkom narodu koliko novac i Jedini Istinski Bog. Mnogi vidovi i oblici Jedinog Istinskog Boga nemaju ama ba8 nikakve veze s pravim Bogom.

34

Džaret Kobek

Pravi Bog je divan i beskoristan. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Ete Džejms kad peva ,,I’d Rather Go Blind“. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Širli Kolins kad peva ,,Lady Margaret and Sweet William“. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Elvisa Preslija kad peva „Long Black Limousine“. Pravi Bog nije ništa više i ništa manje od glasa Abnera Džeja kad peva ,,1’m So Depressed“. Pošto američki mediji žive od reklama, njihove priče o revolucijama oponašale su marketinški pristup, pružajući istovremeno otvorenu i skrivenu poruku. Otvorena poruka bila je pobeda ljudskih prava, odnosno kopije američkih ustavnih prava. Skrivena poruka bila je da su zemlje oslobođene pobedom ljudskih prava sjajno tržište za robu velikih međunarodnih korporacija. Stoga nikoga ne treba da čudi to što američki mediji žive uglavnom od reklamiranja istih tih velikih međunarodnih korporacija. Arapsko proleće je trenutak u kome su američki mediji stopili otvorenu i skrivenu poruku u jedno. Izveštavanje se neprestano vrtelo oko Fejsbuka i Tvitera. Evo nekoliko naslova iz togvremena: Hoće li u Egiptu doći do Fejsbuk revolucije? Egipatska revolucija 2.0: Faktor Fejsbuka Prva Tviter revolucija? Da li se u Hinisu odigrala Tuiter revoludja? Izveštaji o građanskim nemirima u zemljama udaljenim hiljadama kilometara, na drugom kontinentu, služili su kao reklama za velike međunarodne korporacije sa sedištima u okolini San Franciska.

JA MRZIM INTERNET

35

Adelajnin prijatelj Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pafeao, otišao je u Egipat mesec dana nakon što je tamošnja Fejsbuk revolucija dovela do smenjivanja Hosnija Mubaraka, glupog seronje koji je trideset godina bio na vlasti. Mnogo Egipćana pričalo je Dž. Karadžehenemu o nemirima. Mnogi su učestvovali u njima. Niko nije pominjao Fejsbuk. Niko nije pominjao Tviter. Većinom su govorili o novcu i o tome kako ga nemaju. Proleće je jedno od četiri godišnja doba u zemljama umerenog klimata. Gotovo sve teritorije na kojima je tokom Arapskog proleća došlo do nemira nalaze se u suptropskom ili tropskom klimatu. U suptropskom i tropskom klimatu postoje, u najboljem slučaju, dva godišnja doba. Kišna sezona i sušna sezona. I zato eto još jednog čuda koje su izvele američke korporacije sa sedištem u San Franđsku ili njegovoj okolini: prvo proleće na Srednjem istoku otkako je sveta i veka. Evo šta je Adelajn rekla o pirateriji na internetu kao odgovor na pitanje jednog Kevinovog studenta o uticaju interneta na prodaju Ttila: - Marim vam ja ko za lanjski sneg - kazala je - što se moji stripovi mogu besplatno naći onlajn. Koliko je meni poznato, intem et nije umanjio prodaju naših izdanja ni za metrički inč. Ali moj saradnik se ne slaže. On smatra da nam je internet umanjio mogućnost da dobro zaradimo od starih radova. To verovatno ne drži vodu, dragi moji, ali ko sam ja da pametujem? Ja jedva da koristim i imejl. Jeste li videli moj sajt? Stvarno je tres pathetique. Ne koristim ni Tviter ni Fejsbuk. Moju malenkost silno jedi kad ljudi neće lepo da priznaju da su ukrali tuđe delo. Intemet vam je čudno jedno mesto.

36

Džaret Kobek

Svako od svega napravi moralni krstaški pohod. Zašto prosto ne ukradete moje knjige? Zašto vam treba opravdanje? Zašto morate da mi nasmrt dosađujete duuuuuuugim govorom o tome kako su autorska prava zapravo autorski pogrešna? I tako je Adelajn govorila pred učionicom punom dečurlije na Kalifornijskom fakultetu umetnosti u Mišen Beju. Bili su decenijama mlađi od nje. Ona je bila u četrdesetim. Bila je u neku ruku poznata. Izrekla je čitav niz nepopularnih stavova. I to javno. I to 2013. I tada je napravila jedinu neoprostivu grešku dvadeset prvog veka. Promaklo joj je da neko snima svaku njenu reč.

7. POGLAVLJE Mesecima pre no što će gostovati na času Kevina Kilijana, Adelajn se upustila u vezu s čovekom po imenu Erik Vilems, koji nije imao mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma. Erik Vilems se bavio informacionim tehnologijama i internet startapovima. Erik Vilems je bio bogat. Adelajn nikada nije upoznala nekoga toliko bogatog. A bila je iz Pasadene. Uopšteno joj je objasnio kako se obogatio rekavši: - U vreme ekonomske i društvene krize vrednost rada pada, a vrednost kapitala raste. Fizički rad gubi važnost. Novac počinje da stvara novac. Neki ljudi umeju da pomognu novcu da stvara novac. - Naša stara dobra majčica - na to je rekla Adelajn - uspela je da umnogostruči novac koji nam je otac ostavio, ali naša dekadentnost ne može ni da prismrdi tvojoj. Kao i mnogi muškarci koji su se bavili tehnologijom u doba informatičke ekonomije, Erik Vilems je bio duboko privržen književnosti za decu i omladinu. Što znači da je voleo naučnu fantastiku. Što znači da je voleo Roberta Hajnlajna. Što znači da je voleo Dž. R. R. Tolkina. Što znači da je voleo Ajn Rend. Naučna fantastika je zamirući žanr u kome pisci bez ikakvog znanja o ljudskom iskustvu stvaraju mnogobrojne teorijske budućnosti vrsta. Robert Hajnlajn je bio vatreni libertarijanac bez imalo eumelanina koji je pisao' gušiteljsku naučnu fantastiku o futurističkom grupnom seksu. Roboti u njegovim knjigama uvek su napaljeni. Vanzemaljci su još napaljeniji. Vanzemaljci u ro* manima Roberta Hajnlajna napaljeniji su od mladog t e t n h l u sezoni parenja.

38

Džaret Kobek

Njegovo najpoznatije delo je Došljak u zemlji tuđoj, priča o Marsovcu po imenu Majkl Valentajn koji voli jebanje i uči Zemljane da se jebu kao Marsovci. Došljak u zemlji tuđoj snažno je uticao na mnoge heteroseksualce u San Franđsku, navodeći ih da usvoje netradicionalne seksualne navike. Česta pojava kod heteroseksualaca u San Francisku koji su usvojili netradicionalne seksualne navike jeste potreba da razgovaraju o svojim netradicionalnim seksualnim navikama u svakoj bogovetnoj prilici. Zbog toga večere s njima često umeju da budu vrlo naporne i vrlo neugodne. Dž. R. R. Tolkin je najiskorišćavaniji pisac u istoriji engleskog jezika. Napisao je knjigu Hobit, koja je za decu, i knjigu Gospodar prstenoua, koja je za odrasle. Nije imao nimalo eumelanina u donjim slojevima epiderma. Obe njegove knjige proistekle su iz užasnih iskustava tokom bitke na Somi u Prvom svetskom ratu, u kojoj je gledao kako sve oko njega umire. Prvi svetski rat bio je jedan od najvećih ratova u istoriji čovečanstva. Ratoui su velike igraonice za pripadnike vladajuće klike, koji nekad pomisle kako je strašno zabavno navesti sirotinju da se međusobno poubija. Sirotinja je dobijala dobro obeštećenje za smrt, raznesene udove i unakažena lica. Sirotinja je đobijala status heroja i dozvolu da širi mitove o čojstvu i junaštvu u borbi, što je imalo za cilj da ubedi nova pokolenja sirotinje kako je u redu ubijati drugu sirotinju. Obe Tolkinove knjige bile su o vilenjacima, čarobnjacima i magiji. Obe knjige su čitali moroni. Obe knjige su pretvorene u serijale idiotskih filmova koji prosto kipte od budalaština. Ajn Rend je bila narkomanka koja je živela od socijalne pomoći i seksualna sektašica. Vrlo je moguće da je bila najuticajniji mislilac u poslednjih pedeset godina. Ni ona nije imala mnogo eumelanina u donjem sloju epiderma.

JAMRZIM INTERNET

39

Pisala je knjige o tome kako su oni koji žive od socijalne pomoći najobičnije đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku. Sve njene knjige bile su očajne. Sve njene knjige bile su populame. Nekoliko ih je pretočeno u nepopulam e filmove. Bila je veoma omiljena među veoma bogatim ljudima nevoljnim da priznaju kako je njihovo bogatstvo kombinacija čiste sreće i urođenog dara za ponižavanje dmgih. Knjige Ajn Rend govorile su veoma bogatim ljudima da su oni zapravo dobri i da je njihovo zlatoljublje zapravo moralno i opravdano. Mnogi od njih su završili kao direktori kompanija ili na visokim položajima u američkoj vladi. Ajn Rend je bila najbolja drugarica milijardera. Među poznatijim sledbenicima Ajn Rend bili su: Pol Rajan, republikanski kandidat za potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država 2012. Vins Von, podbuli glumac iz tako urnebesnih komedija kao što su Straia, Odmaralište za paroue, Četiri Božića, Pripraunici i Dostavljač. Film Pripravnici je priča o đvojici odraslih ljudi koji dobijaju pripravnički staž u sedištu Gugla u Silicijumskoj dolini. Piter Til, suosnivač Pejpala, koji je zaradio milijarde na omžju i nesposobni mkovodilac hedž fonda. Hteo je da osnuje nezavisne države na plutajućim okeanskim platformama. Džef Bezos, osnivač Amazon.coma, neprofitabilnog sajta posvećenog uništavanju izdavaštva. Ron Pol, osamdesetogodišnji lekar i istrajni nezavisni kandidat na predsedničkim izborima. Alan Grinspan, čelni čovek Uprave federalnih rezervi od 1986. do 2006. Kao relativno mlad sedeo je u krilu Ajn Rend dok je ova objašnjavala kako je sirotinja đubre koje i nije za bolje nego da skonča u nekom budžaku.

40

Džaret Kobek

Niko od njih nema eumelanina u donjim slojevima epider-

Među omiljenim piscima Erika Vilemsa bio je i Adelajnin najbolji prijatelj Beba. Adelajn je upoznala Bebu septembra 1986. u jednom prenoćištu u Alfabet Sitiju. U Njujorku je živela od 1986. do 1996. Tokom tih jedanaest godina samo dvaput je boravila van grada. Prvi put 1988, kada su ona i Beba otišli da žive kod Suzane u Pasadeni, a drugi put 1993, kada je Adelajn otišla da živi s Džeremijem Vinterblosom i njegovom devojkom Minervom, koji su delili stan u Louer Hajtu u San Francisku. A tada, 1986, Adelajn se zabavljala s pank-rokerom koji je živeo u dotičnom prenoćištu u Alfabet Sitiju. Beba je toga dana stigao u Njujork autobusom iz Viskonsina. Neki njegov poznanik živeo je u tom prenoćištu. Do večeri je neki narkoman ukrao Bebinu odeću, a Adelajnin momak je neku devojku odvalio od kurca. Beba, zapaženi sportista tokom gimnazijskih dana, prebio je Adelajninog momka na mrtvo ime. Adelajn je ponudila Bebi da pređe u njenu sobu u studentskom domu. Od tada su bili kao nokat i prst, s izuzetkom razdoblja od dve godine sredinom devedesetih. Dok je živeo u Njujorku, Beba se pročuo kao pisac naučne fantastike. Njegova prva objavljena priča zvala se Heroin za narod. Glavni junak bio je džanki vanzemaljac koji peva prateće vokale u post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-post-postglam bendu u klubu Piramida u Aveniji A. Bebin prvi roman zvao se Zaglavljen između Jupitera i boce. Bila je to priča o privatnom detektivu u budućnosti.

JA MRZIM INTERNET

41

Drugi roman zvao mu se Spasavanje Ane Frank. Bila je to priča o putniku kroz vreme koji spasava Anu Frank iz Aušvica i s Planete pepela. Prva dva Bebina romana prilično su dobro prošla kod kritike. U njegovoj proznoj konstrukciji bilo je nečega književnijeg nego kod prosečnog pisca naučne fantastike, što je dovelo do pogrešnog tumačenja njegovog žanrovskog izraza kao postmođernističkog. Džonatan Frenzen je 2001. objavio Korekcije, svoj dobar roman o ljudima s američkog Srednjeg zapada bez mnogo eumelanina u epidermu i o ozbiljnim problemima koji muče tu komplikovanu porodicu. Roman je doživeo hvalospeve kritike i ogroman komercijalni uspeh. Beba se zamislio. I on je bio s američkog Srednjeg zapada i, kao ni Džonatan Frenzen, nije imao mnogo eumelanina u epidermu. Bio je mlad romanopisac s kakvom-takvom reputacijom kod kritike. Počeo je da se nosi mišlju da se mane naučne fantastike. Beba je odlučio da će i on pisati o ljudima s američkog Srednjeg zapada. Svi njegovi likovi imaće manjak eumelanina u epidermu. I on će se baviti važnim pitanjima i komplikovanim porodičnim odnosima. Iz ovoga je proistekao prvi Bebin roman koji nije bio o robotima, vanzemaljcima ili putovanju kroz vreme. Bila je to priča o porodici iz Milvokija. Otac porodice radio je u železari. Majka se kljukala amfetaminima. Jednog sina privlačila je opasnost. Drugog sina privlačili su muškarci. Jednu ćerku privlačili su opasnost i muškarci. Druga ćerka je abortirala. Beba je knjigu nazvao Vrela para železare.

42

D ia re t Kobek

Knjiga je đoživela fijasko. Nakon neuspeha Vrele pare železare Beba je shvatio da će doveka ostati zaglavljen u naučnoj fantastici. Stoga mu je sledeći roman bio u tom žanru. Dužina prosečnog romana kreće se od osamdeset do osamdeset pet hiljada reči. Zaglavljen između Jupitera i boce i Spasavanje Ane Frank bili su relativno kratki romani, svaki po sedamdesetak hiljada reči. Vrela para železare imala je sto pedeset hiljada reči. Beba je hteo da obuhvati svaki aspekt života ljudi s manjkom eumelanina na američkom Srednjem zapadu. I sve patnje i radosti koje proističu iz toga što je neko boje novorođenog krmeta! Loš roman koji upravo čitate ima oko 72.900 reči. Kada je počeo da piše svoj novi roman, Beba je shvatio da se nikako ne može otrgnuti preopširnom proseravanju iz Vrele pare železare. Preopširno proseravanje sada mu je bilo u krvi. Preopširno proseravanje postalo je deo njegovog stila. Novi roman imao je oko 175.000 reči. Beba ga je nazvao Eni Zirou. Naziv romana bio je ujedno i ime glavne junakinje, francuske neomaoistkinje iz daleke budućnosti. Bila je to i igra reči na račun francuske fraze annee zero, što znači „nulta godina", i nagoveštava da će se kalendar resetovati kada Eni Zirou sprovede u delo svoju neomaoističku revoluciju u megaverzumu. U okviru svog preopširnog proseravanja, Beba je zapao u žanrovski manirizam koji je uspeo da izbegne u prva dva romana.

JA MRZIM INTERNET

43

Počeo je da izmišlja nove reči. To je uobičajena navika među piscima naučne fantastike. Prosto je jače od njih. Neprestano izmišljaju nove reči. Verovatno najpoznatiji primer za izmišljanje novih reči u naučnoj fantastici može se naći u Hajnlajnovom romanu Došljak u zemlji tuđoj. U Hajnlajnovu viziju napaljene decentralizovane vanzemaljske seksualnosti spada i marsovska reč grofe. Groknuti nešto znači shvatiti to bez napora ili bezmerne intuicije. Kad grofenete nešto, to postaje deo vas i vi deo tog nečeg bez mukotrpnog procesa učenja svojstvenog Zemljanima. Dobar primer za grokovanje je to kako su pripadnici socijalnog konstrukta poznatog kao bela rasa uspeli da groknu svoju krmeću rozikastu boju. Toliko su grofenuli boju svoje kože da je postala takoreći nevidljiva. Stopila se s njima i oni s njom. To je grokovanje. Ljudi iz San Franciska i okoline, a naročito oni iz IT sveta poput Erika Vilemsa, obožavali su da pričaju o grokovanju. Reč se s vremenom izlizala od upotrebe i izgubila prvobitno značenje, tako đa je grofe postalo sinonim za obično znanje o nečemu. Na neki uvmut način, ljudi iz San Franciska koji su koristili reč grofe uopšte nisu grofenuli reč grofe. Beba je uvek bio popularan na internetu, koji je divno mesto za poricanje klimatskih promena, svesno plasiranje pogrešnih tumačenja Biblije i osporavanje Darvinove teorije evolucije. Nakon izmišljanja novih reči, Beba je postao i više nego po~ pularan. Počeli su da ga citiraju. Eni Zirou je bila najprodavanija Bebina knjiga. Eni Zirou je bila razlog što je Erik Vilems prišao Adelajn na nekoj večeri. Prepoznao ju je sa slike uz njen intervju u SF uifeliju. Novinar po imenu Ivan Karp, koji nije imao mnogo eumelanina u

Džarei Kobek

donjem sloju epiderma, pitao je Adelajn o njenom prijateljstvu s Bebom. Ađelajn je razvezala jezik. Jedan od razloga što je Adelajn volela San Francisko jeste to što se u gradu održao visok stepen seksualne slobode. Često je ponavljala da je to poslednje mesto u Americi gde se u roku od četrdeset osam sati može organizovati trojka s mlađunčetom krokodila i patuljastim kepecom. Kao i mnoge druge stvari u San Francisku, taj visoki stepen seksualne slobode počeo je da rezi kada su ga prihvatili heteroseksualci iz više srednje klase. Heteroseksualđ iz više srednje klase koji su prihvatili taj visoki stepen seksualne slobode imali su ružnu naviku da preporučuju drugima knjige kao što su Etična drolja: vodič za beskrajne seksualne mogućnosti i Došljak u zemlji tuđoj. Adelajn je bila na pomenutoj večeri je r ju je njena prijateljica Kristina pozvala da joj pravi društvo. Kristina se bila izgubila rekavši da ide da napuderiše nos. U Doručku kod Tifanija odlazak na puđerisanje nosa zapravo je eufemizam za razmenu novca između seksualne radnice i korisnika njenih usluga. Kristina nije bila seksualna radnica. Stvarno je bila otišla da napuderiše nos. Ostavila je Adelajn u društvu sredovečnog heteroseksualnog para. Iako i sama sredovečna, Adelajn se uvek iznenađivala tuđom sredovečnošću. Još se osećala mlado, iako je već dve godine farbala kosu. Kada je bila u gimnaziji i na stuđijama, Adelajn je prošla kroz čitav niz frizura i boja kose, uglavnom u skladu s trenutnim identitetom svojstvenim nekoj iz širokog spektra supkultura.

JA MRZIM INTERNET

45

Kosa joj je tada bila svih boja osim prosede, koju je sada skrivala ispod neprirodne nijanse crne. Sredovečni heteroseksualni par pričao je Adelajn o svojim netradicionalnim seksualnim navikama i o tome kako su se zahvaljujući njima oslobodili institucionalnih okova monogamije i otkrili novu vrstu sreće koja proističe iz osnovne Ijudske biologije. Žena iz dotičnog para natuknula je da se izveštila u upotrebi kožnih gaća s veštakom. Dok je slušala čekajući da se Kristina vrati, Adelajn se pitala u kojem će od navedenih pravaca razgovor krenuti: (1) razgovor o razlikama, ili bar o razlici između otvorene veze i poliamorije; (2) preporuka da obavezno pročita Etičnu drolju; (3) neko će upotrebiti reč grok; (4) poziv na trojku uz ponudu da oni budu domaćini ukoliko je Adelajn neprijatno da se upusti u takav odnos na svom terenu. - Izvinite - rekao je Erik Vilems naginjući se preko stola jeste li vi M. Abrahamovič Petrovič? - O, da - reče Adelajn ustajući. - Jesam. Otišli su do prozora. Kroz staklo se videla kula Koit kako se uzdiže iznad Nort Biča. Adelajn je smatrala da je Nort Bič tres dedasse, budući da je tamo sve vrvelo od turista, striptiz klubova i one vrste turista koji zalaze u striptiz klubove. Njen prijatelj Dž. Karadžehenem, čije prezime na turskom znači crni pakao, obožavao je Nort Bič. Visio je u kafeu Trst na uglu ulica Valeho i Grant. - Pročitao sam Tril - reče Erik. - Ukoričeno izdanje. - Pa, kako vam se čini, mladiću? - upita Adelajn. - Vrlo zanimljivo. - Samo zanimljivo? - upita Adelajn. - Mislim da je gutbluk - reče Erik. - Da je šta, dušo? - upita Adelajn. - Gutbluk.

46

Džaret Kobek

Zavladala je vrlo neugodna tišina. - Izvinite - reče Adelajn - šprehate li vi to po nemački? Je ne parle pas allemand! - Kako to da ne znate šta je gutbluk? - Zar bi trebalo da znam? - Gutbluk je umetničko delo čiju vrednost uviđate ali prosto nije po vašem ukusu. Neki ne vole Džejmsa Džojsa, ali svi znaju da je Ulifes dobra knjiga. Ulifes je nekim ljudima gutblufe. - Dragi moj - na to će Adelajn - a zašto bi, pobogu, moja malenkost trebalo da zna definiciju gutbluka? - To je reč iz Eni Zirou - reče Erik. - Gospode bože - reče Adelajn. - Jebem ti i Bebu i njegovu knjigu. Ađelajn nije pročitala Eni Zirou. Beba joj je rekao da ne gubi vreme. Da knjiga nije ništa posebno. Ona mu je poverovala. Adelajn je te večeri završila u krevetu s Erikom Vilemsom. A zašto pa ne bi?

8 . POGLAVLJE Dž. Karadžehenem je upoznao Adelajn u vreme pojavljivanja filmske adaptacije Trila. Tada su oboje živeli u Los Anđelesu. Urednik nekog nevažnog časopisa zamolio ga je da napravi intervju s umetnicom odgovornom za izvorni grafički roman. Sreli su se u kući koja je nekada pripadala ujaku Volta Diznija. Volt Dizni je bio najomiljeniji američki antisemita i rasista. Mrzeo je štrajkove, sindikate, proleterijat i komuniste. Lično je Komitetu za antiameričke aktivnosti dostavio imena svojih problematičnih potčinjenih uz napomenu da su verovatno komunisti. Dizni je 1938. obezbedio privatnu projekciju filma za omiljenu režiserku Adolfa Hitlera Leni fon Rifenštal. Nakon Drugog svetskog rata zaposlio je Vemera fon Brauna. Vemer fon Braun je bio nacistički vazduhoplovni inženjer i esesovski major. On je izumeo V-2. V-2 je raketa koja se Londonu najebala mrtve majke tokom Drugog svetskog rata. Vemer fon Braun je za izradu raketa V-2 koristio robovsku radnu snagu. Tokom izrade V-2 strađalo je 12.000 ljudi. Tokom najebavanja mrtve majke Londonu stradalo je 9.000 ljudi. Nakon rata, Služba za strateške usluge, iz koje je kasnije proistekla CLA, dovela je Vemera fon Brauna u SAD. Oprostili su mu pripadnost nacionalsocijalistima je r su hteli da pravi rakete za američku vojsku. Trebalo je da te rakete budu pretnja ruskoj vladi. Članovi m ske vlade bili su svi do jednog komunisti. Kao i bilo koji članovi bilo koje vlade, Rusi su bili gomila seronja. Rusi su bili razlog što je CIA finansirala umetničfeu prozu.

48

Džaret Kobek

Verovalo se da će američki pisci i dobri romani moći da pomognu u destabilizovanju komunizma. Dizni je pedesetih angažovao Vernera fon Brauna. Nacistički vazduhoplovni inženjer pojavio se u Diznijevoj televizijskoj emisiji Čovek u svemiru. Prenos je pratilo četrdeset dva miliona Ijudi. Stvaranje Mikija Mausa bilo je najveće dostignuće Diznijevog studija, osnovanog u garaži kuće u kojoj je Adelajn upoznala Dž. Karadžehenema. Miki Maus je bio vragolasti čovekoliki glodar koji se vrzmao po jednom seoskom dvorištu. Družio se s domaćim životinjama koje su tu živele. Njihove egzistencijalne brige iskazivane su s dvorišnim humorom. Među Mikijevim drugarima bili su krava Belka, konj Horacije i pas Šilja. Pojavljivali su se u cmo-belim zvučnim crtanim filmovima i novinskim stripovima. Eb Ajverks je bio momak koji je osmislio likove i nacrtao izvome animacije. Flojd Gotfredson je bio momak koji je crtao novinski strip. Sve zasluge preuzeo je Dizni. Kompanija koju je Volt Dizni osnovao u garaži svog ujaka pretvorila se u jednu od najkanceroznijih pojava na svetu, proždirući svaki raspoloživi oblik intelektualne svojine. Diznijeva kompanija je na kraju kupila i Marvel intertejnment. To znači da Diznijeva kompanija poseduje najvažnija autorska dela Eba Ajverksa, Flojda Gotfredsona i Džeka Kirbija. U vreme pojave Trila u režiji Dona Marfija, Adelajn je privremeno živela u Los Anđelesu. Radila je kao crtač storiborda.

JA MRZIM INTERNET

49

Posao je bio zanimljiv i imala je mogućnost da često odlazi u rodni grad. Dž. Karadžehenem se doselio u Los Anđeles nakon kraha sedmogodišnje veze. Stigao je tamo s pođsvesnom namerom da se pridruži hordama ljudi koji odlaze u Kaliforniju da umru. Silno se iznenadio shvativši da dolazak u Los Anđeles nije dovoljan preduslov za umiranje. Intervju je prošao dobro. Dž. Karadžehenem se zadržao satima. Siti su se ispričali. Nevezano za intervju. Razmenili su brojeve mobilnih telefona. Potom je otišao kući. DŽ. Karadžehenem je nakon toga prošao kroz nekoliko međuljudskih katastrofa i proveo mesec dana u Izmiru uTUrskoj. Po povratku u Ameriku pozvao je Adelajn. Još je bila u Los Anđelesu. Provodila je vreme sa Suzanom, svojom majkom. Bolje je ne govoriti ništa više o tome. Adelajn je pozvala Dž. Karadžehenema da navrati. Završili su u krevetu. Samo nekoliko puta. Nije dugo potrajalo. Bolje je ne govoriti ništa više o tome. Kada se Dž. Karadžehenem krajem 2010. preselio u San Francisko, potražio je Adelajn. Nisu se bili čuli gotovo godinu dana. Ubrzo su postali nerazđvojni. Među njima upadljivo nije bilo nikakvih romantičnih osećanja niti seksualne tenzije. On se preselio u San Francisko zbog neke žene. Ta žena nije bila Adelajn. Ta žena je bila Lepa Dželatova Kći. Dž. Karadžehenem i Lepa Dželatova Kći bili su nekoliko godina u vezi na daljinu tako što je on dolazio u San Francisko, a ona u Los Anđeles.

so

Džaret Kobek

Imali su uspone i padove, ali na kraju je sve leglo na svoje mesto. Dž. Karadžehenem se odselio na sever. Uselio se u stan Lepe Dželatove Kćeri u Ulici Brajant, između 23. i 24. ulice u četvrti Mišen, nekada radničkom i latinoameričkom kraju, a sada na udaru urbane džentrifikacije pod vođstvom nezajažljivih internet bogatuna. Stan je imao nekoliko čudnih osobenosti. Imao je 100 m2a nijedan pregradni zid. Ceo je bio jedna velika prostorija. Čitav pod bio je pokriven masonitom.3 Lepa Dželatova Kći postavila je nasred sobe drvo visoko pet metara. Selidba u stan bez zidova i s divovskim drvetom ne iziskuje samo mnogo ljubavi nego i podosta poverenja. Ali takva je bila njegova veza s Lepom Dželatovom Kćeri. Sve sama ljubav i poverenje, s prstohvatom besmislenih prepirki. Dž. Karadžehenem je veći deo vremena provodio piskarajući, obavljajući uobičajene poslove zakonitog muža i razmišljajući o potpunom izostanku eumelanina u donjem sloju svog epiderma. Pre dolaska u Kaliforniju i izlaganja nemilosrdnom dejstvu sunca bio je beo ko sir. Što je bilo neobično, budući da je Ttirčin. Njegova rodbina u Thrskoj vrcala je od eumelanina. Bili su tamni. Bili su smeđi. Izostanak eumelanina u epidermu Dž. Karadžehenema bio je ovozemaljska manifestacija pitanja postavljenog na osmoj strani Njujork tajmsa 30. septembra 1909: DA LISUTURCIBELCI?

3

Vrsta iverice. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

51

Kako bi našao odgovor na ovo i mnoga druga pitanja, Dž. Karadžehenem je otišao na sajt Stormfront.org, novu internet stranicu Belačke nacionalističke zajednice. Bila je to neka vrsta sveznadara za rasističku tematiku. Možda nije Čudno to što je među članovima Belačke nacionalističke zajednice na sajtu vladao opšti stav da Hirci nisu belci. Opšti stav bio je da turski narod, avaj, ne pripada arijevskoj rasi. Opšti stav bio je da su Turci mešanci. Najčudnija stvar u vezi sa stanom bio je stanodavac. Stanodavac je bio vlasnik zgrade i živeo je iznad Dž. Karadžehenema i Lepe Dželatove Kćeri. Stanodavac je bio visok metar i šezdeset pet. Stanodavac je bio dežmekasti sredovečni doseljenik iz Engleske. Stanodavac je bio potpuno ćelav. Na njegovoj jajastoj glavi nije bilo ni jedne jedine dlake. U donjem sloju njegovog epiderma nije bilo nimalo eumelanina. Zbog dežmekaste građe i nedostatka kose stanodavac je izgledao kao stub od mesa što se od debelog pasa sužava ka špicastom temenu. San Francisko se tada nalazio usred velikih ekonomskih promena. Siromašne građane svakodnevno su selili tamo-amo. Kirije su neprestano rasle. Nije bilo dovoljno stambenog prostora.To je stvorilo situaciju u kojoj je nečiji način života određen stanom u kome živi. Ugovor o zakupu je legalizovano ukidanje ljudskih prava u skladu s američkim zakonom, jer su po njemu prava vlasnika nekretnine uvek iznad sloboda pojeđinca. Stoga je stanodavac bio najvažniji čovek u životu svojih podstanara, sposoban za najstrašniju odmazdu kad god mu se ćefne. Sve u svemu, najvažnija osoba u životu Dž. Karadžehenema nije bila Lepa Dželatova Kći.

52

Džaret Kobek

Sve u svemu, najvažnija osoba u životu Lepe Dželatove Kćeri nije bio Dž. Karadžehenem. Sve u svemu, najvažnija osoba u životu Dž. Karadžehenema i Lepe Dželatove Kćeri bio je čovek koji je izgledao kao ogroman penis. Stanodavac je govorio oksfordski engleski kakav koriste jedino članovi britanske kraljevske porodice i oni koji uče glumu u „Šekspirovoj kraljevskoj trupi“. Američkom uhu takav govor zvuči kao potpuni vrhunac noblesa. Razlog za to je činjenica da je svaki pripadnik ljudskog roda idiot koji se oduševljava pedigreom i nizom pogrešnih kulturoloških kliŠea u korist visokog društva. A u stvarnosti, svaki jezik i dijalekat jednako je izražajan kao i bilo koji drugi jezik ili dijalekat. Između jezika ili dijalekata nema nikakvih evolucijskih razlika. Jedini, ono kao, izuzetak od tog, ono kao, pravila jeste, znate, kalifomijski način govora, koji je, ono kao, prosto ogavan. Da bi neki Amerikanac prihvatio činjenicu da nema boljih i lošijih jezika i dijalekata, bilo bi neophodno da dotični hipotetički Amerikanac prvo prizna kako je oksfordski engleski jednako dobro sredstvo izražavanja kao crnački engleski. Crnačfei engleski je dijalekat koji koriste neki pripađnici socijalnog konstrukta poznatog kao crna rasa. Ako postoji lekcija koju svaki Amerikanac nauči pre no što navrši petnaest godina, onda je to ovo: govoriti crnački engleski znači govoriti nepravilan engleski. Zdrav razum nalaže da crnački engleski mora biti nepravilan engleski zato što zdrav razum nalaže da mora postojati jasno definisan, nepromenljiv odnos između pisma i izgovora. Ovo je samo jedno od hiljadu mesta na kojima zdrav razum skreće pravo u nepodnošljivo proseravanje.

JA MRZIM INTERNET

53

Stanodavac nije samo izgledao kao divovski penis nego je uskoro počeo tako i da se ponaša. Omrznuo je i Dž. Karadžehenema i Lepu Dželatovu Kćer. Mržnja se rodila otprilike godinu dana nakon što se Dž. Karadžehenem doselio u San Francisko. Decembra 2011. Dž. Karadžehenem je stajao ispod ogromnog drveta u stanu. Lepa Dželatova Kći ušla je u stan i rekla da se neko useljava u prazan lokal nekoliko ulaza niže, na uglu 23. i Brajanta. - Šta će sad tamo biti? - upitao ju je. - Pojma nemam - reče ona. Nekoliko dana kasnije na vrata im je zakucala jedna komšinica. Bila je pokrenula peticiju protiv novog lokala. Objasnila im je da će to biti skup luksuzan restoran po imenu Na ćošku. I da će imati veliku baštu. Klijentela će biti zaposleni u IT branši. I da je ona pokrenula peticiju je r jo j je čudno to što vlasnik novog restorana uopšte nije pitao komšiluk za m išljenje. Peticijom se od grada tražilo da spreči otvaranje restorana Na ćošku na tom ćošku. Možda zvuči čudno što neko očekuje da novi lokal obaveštava komšiluk o svom postojanju. I jeste čudno. Ali to je San Francisko. Kako nije bio potpisnik ugovora o zakupu, Dž. Karadžehenem nije potpisao peticiju. Potpisala ju je Lepa Dželatova Kći. Potpisao ju je i njihov stanodavac. Kao odgovor na peticiju, vlasnik restorana Na ćošku sazvao je sastanak čitavog komšiluka u lokalu preko puta svogbudućeg lokala.

54

Džaret Kobek

Lokal u kome se održavao sastanak komšiluka bila je galerija po imenu Milion riba. Dve godine nakon toga galerija Milion riba dobiće šut-kartu, zgradu će renovirati i u taj prostor useliće se startap kompanija Bladhaund. Bladhaund je dobio 3.000.000 $ od akcionarskog društva pod vođstvom Pitera Tila, suosnivača Pejpala, koji je zaradio milijarđe na oružju i bio nesposobni rukovodilac hedž fonda. Pored osnivanja startap kompanija s imenom životinja odgajanih da love druge životinje,4 Piter Til je hteo da osnuje nezavisne države na plutajućim okeanskim platformama, čiji bi državljani vodili život organizovan u skladu s objektivističkim načelima Ajn Rend, Galerija Milion riba iznajmljivala je taj prostor za 5.000 $ mesečno. Bladhaund se ugovorom o zakupu obavezao da će plaćati 31.667 $ mesečno. Plus 564 $ za dažbine. Do maja 2014. Blađhaund je prestao da plaća zakup i samo se izgubio iz zgrade. Lepa Dželatova Kći i Dž. Karadžehenem otišli su na sastanak. Stanodavac nije otišao. Okupilo ih se sedamdesetak. Sastanak se odvijao kao i svi sastanci tog tipa. Red velikih reči, red besmislenih pritužbi. Tek nešto malo velikih reči odnosilo se na restoran. Kako je veče odmicalo, ljudi iz kraja izražavali su svoje brige ili iznosili pohvale, a vlasnik restorana je odgovarao. Ništa nisu odlučili i sve se svelo na fraze. Svi su upađali jedni drugima u reč.

4

Engl.’. bloodhoimd - lovački pas, krvoslednik. (Prim. prev.)

JA MRZIM INTERNET

55

Onda je Dž. Karadžehenem upitao vlasnika restorana smatra li on da ima razloga za takav sastanak. Vlasnik restorana mu je odgovorio. Onda je Dž. Karadžehenem upitao vlasnika restorana smatra li on da je otvaranje restorana već rešena stvar i da se komšijama isto hvata bunili se ili ne. Vlasnik restorana mu je odgovorio. Onda je Dž. Karadžehenem nastavio da ga pritiska na istu temu. Vlasnik restorana je objavio da je sastanak završen. Zbog nepopustljivog držanja na sastanku, Dž. Karadžehenemu su prišli neki ljudi iz kraja, i to ljudi koje nikada ranije nije video, i pitali ga da li bi došao na manji sastanak na temu restorana Na ćošku. I on je otišao. Sastanak se održavao u nečijem stanu. Društvo je bilo šaroliko. Neki su bili veoma stari. Neki su bili mladi. Jedan je imao Alchajmerovu bolest, od koje se ljudska svest pretvara u pire. Prisutni su imali čitav dijapazon količine eumelanina. Nakon tog tajnog sastanka život Dž. Karadžehenema postao je tokom nekoliko narednih nedelja veoma čudan. Zaverio se s još nekoliko komšija koji su ga zamolili da prisustvuje tom tajnom okupljanju iznad bifea u 24. ulici. Bio je na vrlo burnom sastanku u Skupštini grada. Bio je na još burnijem sastanku u obližnjem kafiću. Stanodavac je došao na druga dva sastanka. Onaj u Skupštini grada održan je u kancelariji Dejvida Kamposa, odbornika iz njihovog kraja, koji je imao nešto malo eumelanina u epidermu. Bilo je neprijatno. Dž. Karadžehenem nije očekivao da će dobiti bitku protiv restorana.

56

Džaret Kobek

Amerika je otvorena za posao. Lokalni pravilnici o poslovanju novih firmi očigledno se sastavljaju tako da pružaju što je moguće više podrške privrednicima. Ne možete zaustaviti mašineriju kapitalizma. Ali uvek možete da budete dosadni kao vaška. Bilo kako bilo, vlasnik je na kraju otvorio Na ćošku. Bio je to otmen riblji restoran s hranom od lokalnih namirnica zdudan na pedeset pet kvadrata. Enterijer, koji je izgledao kao da se nečija baba iz viktorijanskog doba ispovraćala nakon što se prejela starog nameštaja i ručno štampanih tapeta, osmislile su arhitekte iz ateljea KS. Nije bilo mesta čak ni za pravu restoransku peć. Moglo je da stane tridesetak gostiju. Zatvorili su ga krajem 2014. Učešće Dž. Karadžehenema u antirestoranskom pokretu đovelo je do razđora između njega i stanođavca. Prošavši kroz neuhvatljiv proces uzajamnog zavođenja, divovski penis se od nekoga ko je potpisao peticiju protiv restorana preobrazio u jednog od njegovih najvećih zagovomika. Optužio je Dž. Karadžehenema da ne slaže uredno kutije za reciklažu u garaži. Optužio je Dž. Karadžehenema da ostavlja otvorena vrata garaže u sumanuto doba noći. Odbijao je da razgovara s Dž. Karadžehenemom na ulici. Pa dobro, ovo poslednje je predstavljalo kakvo-takvo olakšanje.

9. POGLAVLJE Bilo je prvo jutro nakon Adelajninog gostovanja na času Kevina Kilijana. Kasno se probudila. Bila je u svom stanu u Dolores parku. Erik Vilems je spavao kod nje. Sađa je već bio otišao. Na to se mogla osloniti. Uvek je odlazio ujutru. Došla je do zaključka da je Erik Vilems prazna ljuštura. Iza njegovih očiju nije bilo ničega. Ni duše, ni pameti. Ovaj zaključak se dugo krčkao. Iskristalisao se kad je Erik rekao Adelajn za seksualnu dvosmislicu uobičajenu u njegovom staležu. - Mi to zovemo - rekao je - krempita i šampita. - Šta zovete krempita i šampita? - upitala je Adelajn. - Pičku i dupe. To su krempita i šampita. Zato što je jedno uvek slađe. - A koje je koje, dragi moj? - upitala je Adelajn. - U tome i jeste misterija krempite i šampite. Niko ne zna. Zavisi od toga šta više voliš. Adelajn je dugo živela u uverenju da je dobar seks moguć jedino s nekim ko poseduje minimum inteligencije. Neophodno je imati soli u glavi. Ali eto, Erik je bio šupljoglav a jebao ko zmaj. Razumeo se i u krempitu i u šampitu. Seks s njim bio je kao otkrovenje. Bližila se kraju svog društveno prihvatljivog seksualnog života. Bila je žena u društvu koje mrzi žene. Muškarci mogu da prcaju i posle seđamdesete a da se niko na to ne mršti. Ženama je nakon određenih godina dopušteno da se jebu samo pod uslovom da prihvate određena ratnička imena.

58

Džaret Kobek

Kao što je milfica. Kao što je kuguarka. Milfica je nastalo od MILF, što je na internetu skraćenica za „mama koju bih jebao". Kuguarka je starija žena koju seksualno privlače mlađi muškarci. Oba termina kategorišu žensku seksualnost kroz eksplicitno mušku prizmu. Oba termina ukazuju na to da kod starijih žena seksualnost postoji isključivo kao nastavno sredstvo za podučavanje mlađih muškaraca vođenju ljubavi. Oba termina stavljaju seksualnost starijih žena u kontekst njihove spremnosti da muškarcima ponude da okuse krempitu i/ili šampitu. Isto staro sranje u pakovanju od crvenog skaja. Ali budimo iskreni - postoji li ijedan žargonski izraz za ženu koji se ne zasniva na istom starom muškom proseravanju? Adelajn je imala đovoljno godina da zna da neke borbe nisu vredne truda. Shvatala je da su vreme i energija ograničeni resursi. Pomalo se stidela činjenice da su većinu njenih seksualnih partnera u poslednje vreme činili mlađi muškarci. Erik Vilems je bio čitavu deceniju mlađi od nje. Stoga je đozvolila da je preplavi isto staro sranje. - Eto, dragi moj, na šta sam spala, a i nisam za drugo - kazala je Dž. Karadžehenemu. - Ja sam milfica.Ja sam kuguarka. Ja sam daj šta daš. Adelajn ustade iz kreveta. Na mestu gde je spavao Erik Vilems videlo se udubljenje. Zgnječio je jastuk. Otišla je u kuhinju i spremila doručak. Jogurt i ovsene pahuljice. Bilo je jedan po podne. Nevoljno je prionula na obavljanje nametnutog društvenog obreda nužnog u njenom poslu.

JA MRZIM INTERNET

59

Čitanje imejlova. Obično ju je ujutru čekalo dvadesetak imejlova, od kojih je petnaest bilo džank, što nije isto što i spam. Spam je termin za imejlove koji za cilj imaju da izmame novac od primaoca. Dobijala je mnogo spama otkako se prebacila na Džimejl, Guglov besplatni imejl servis. U zamenu za besplatne usluge, Gugl ima uvid u korisnikove imejlove i potom ga zasipa reklamama odabranim na osnovu tako prikupljenih podataka. Ako neko pošalje Adelajn imejl o stolu, onda joj Džimejl ponudi odlične uslove za kupovinu stola. Ako je neko obavesti o nekom koncertu, onda joj Džimejl ponudi karte za taj koncert po povoljnoj ceni. Džank joj je dolazio od organizacija kojima je dala svoju imejl adresu. Odličan primer za džank bile su budalaštine koje je svakodnevno dobijala od Fakulteta za dizajn Parsons. Adelajn je diplomirala na Parsonsu 1990. Bila je „parsonsovka". U nastupu nostalgije dala im je svoju imejl adresu. Parsons ju je ubrzo naveo da zažali zbog tog iznenadnog naleta osećanja pripadnosti. Ostali imejlovi bili su u vezi s poslom. Od Džeremija, u vezi s Trilom. Od ljudi s kojima je ranije radila pa joj nude nove poslove. Molbe za intervjue. Uobičajena sranja. Adelajn je pogledala inboks. Čekale su je stotine poruka. To joj se jednom već desilo. Njena stara imejl adresa nekako je stigla do grupe obožavalaca Trila na Jahuu. Nikada nije saznala ko im je dao njenu adresu. Ali znala je šta to znači. Beskrajna bujica poruka, neobjašnjiv talas, cunami želja, potreba i pitanja.

60

Džaret Kobek

Bezmerna želja za potvrdom i priznanjem. I to od koga? Od nekoga ko je nacrtao čovekolikog mačora. Počela je da čita imejlove. Neki stuđent Kevina Kilijana snimio je svaku Adelajninu reč. Uradio je to mobilnim telefonom. Zatim je snimak stavio na Jutjub, koji je takođe vlasništvo Gugla. Jutjub je sajt na kome korisnici mogu da objave video-fajlove različitih formata. Onda drugi korisnici gledaju te snimke u smanjenoj rezoluciji. Gugl zarađuje od Jutjuba tako što pušta reklame pre i za vreme videa. Najpopularniji klipovi na Jutjubu su: (1) lepe devojke koje dele frizerske i/ili šminkerske savete; (2) usporeni snimci munjevitih događaja; (3) ružne mačke koje mjauču u kupatilu; (4) poznate ličnosti uhvaćene u neprimerenim situacijama; (5) Rej Džej Vilijams kako naklapa o veličini svojih genitalija; (6) švedski komentator video-igara koji se predstavlja kao PeiuDiePie i pljunuti je Božidar Boža iz Petnjice u Crnoj Gori, koga je u detinjstvu šutnula mazga i time ga osudila da čitav život proživi kao seoska budala. Adelajn je bila u neku ruku poznata i ogrešila se o norme ponašanja time što je bila žena koja iznosi nepopularne stavove u ženomrzačkom društvu. Počinila je jedini neoprostiv greh dvadeset prvog veka. I tako je Ađelajn dospela na Jutjub, Sada je Gugl zarađivao i na njoj. Student Kevina Kilijana nije postavio taj video iz zle namere. Bio je oduševljen što je upoznao autorku svog omiljenog štiva iz detinjstva. Čitao je Tril u ukoričenom Skolastikovom izdanju. Adelajn je govorila nesputano i duhovito. Bilo je lepo, napisao je, videti nekoga ko ima stav.

JA MRZIM INTERNET

61

Imejlom je poslao video sajtovima koji objavljuju vesti iz sveta stripa. Među njima su bili i Njuzrama, Komik buk njuz i Bliding kul. Ovi sajtovi su s oduševljenjem objavljivali članke o najnovijim Marvelovim poduhvatima u eksploataciji intelektualne svojine Džeka Kirbija. S izuzetkom Bliding feula, nisu se preterano bavili time što su Džeka Kirbija carski zavrnuli. Za ovo su postojala dva razloga: (1) nužnost održavanja dobrih odnosa s Marvelom; (2) potpuna nezainteresovanost ljubitelja stripa za to što su Džeka Kirbija zavrnuli. Bliding feul je objavio članak pod naslovom „Autorka TVila M. Abrahamovič bez dlake na jeziku!". Blagonakloni tekst propraćen je video-snimkom. Većina čitalaca Bliding kula dobro je reagovala na njenu nesputanost i duhovitost. Istini za volju, većini čitalaca Bliding feuia sviđalo se to što je Adelajn pomalo čudna. Na forumima se pojavilo nekoliko negativnih komentara, u kojima su se mogle naći sledeće reči: rasejana, lucprdasta, šašava, budalasta, ćudljiva, luda, smušena, nadobudna. Mali broj njih nazvao ju je glupom kučkom. Čitaoci Bliding kula šerovali su video. Slali su imejlove. Kačili su linkove na Fejsbuk i Tviter. Nekoliko ih je postavilo video na Redit. Većina komentara bila je pozitivna. Instant karma. Jeđna postavka je zahvaljujući broju glasova dospela na prvu stranicu. Video je prevazišao okvire ljubitelja stripa. Tokom svog monologa Adelajn je u nekom trenutku rekla kako ne razume žene koje rade u IT industriji. - Te zaluđene devojke - kazala je - koje misle da će od IT kompanija dobiti išta osim jada i čemera treba da se obrate psihologu i potraže korene tolikog svog mazohizma. Sirotice,

62

DŽaret Kobek

verovatno to ima neke veze s ocem. Te kompanije su sam đavo. Satana s velikim S. Ženomrzačke su, i potiču od one grozne muške pretnje poznate kao tehnologija. Dovoljno sam stara da znam šta znači tehnologija. To znači oružje za vojsku. Svaka tehnologija na kraju završi u rukama onih koji će je iskoristiti za ratovanje. Ukoliko te devojke žele da svojim radom ubijaju druge ljude, pretpostavljam da je to njihovo pravo, ali moramo biti dovoljno zreli da priznamo da smo prešli na stranu zla. Te devojke nisu na istoj strani s anđelima. Mnogo je žena radilo za đavola. To je tradicija, dragi moji. Kako inače objasniti jedno tako ogavno stvorenje kao što je Sara Pejlin? Sve te male ludice stoje u redu čekajući da izgore, svaka u svojoj fabrici košulja, i vrište kako im je ista ta tehnologija koja će ih spaliti dala moć. Upamtite, gazdine alatke nikada neće rasturiti gazdinu kuću. Požar u fabrici košulja Trajangl bio je jedna od najvećih nesreća u Americi. Desio se 1911. na Vašington skveru u Njujorku. Desio se u zgradi koja je danas deo Njujorškog univerziteta. Dok su živeli u Njujorku, kad god su prolazili pored te zgrade, Ađelajn je postavljala Bebi čudna pitanja u stilu: - Bebo, kad si na časovima u toj zgradi, imaš li ponekad utisak da će te nekakva sen s onog sveta uhvatiti za gušu? I ako te neka sen uhvati za gušu, zabrineš li se da se njen duh ne useli u tvoje telo? I ako se useli u tvoje telo, šta očekuješ da ćeš misliti i osećati? Hoćeš li poželeti da postaneš nadničar? Hoćeš li se zagrcnuti od ektoplazmatičnog dima? - Adelajn - odvratio je Beba - pojma nemam o čemu pričaš. - Nije li to božanstveno? - reče Adelajn. - Ni ja. Vlasnici kompanije Trajangl silno su se brinuli zbog svojih zaposlenih. Brinuli su se da će njihovi zaposleni krasti garderobu koju šiju za bednu nadnicu.

JA MRZIM INTERNET

63

Stoga su svakodnevno zatvarali sva vrata kako bi uprava mogla da pretrese zaposlene pre no što napuste zgradu. Sistem je funkcionisao sve dok nije zakazao. Jednoga dana izbio je požar. Žene i muškarci nisu mogli da izađu. Stradalo je sto četrdeset šestoro ljudi. Vatra, gušenje, iskakanje kroz prozor i razmrskavanje o pločnik. Bili su doseljenici, siromašni, nepismeni, bez nade da će naći drugi posao, bez udela u plodovima svoga rada. A sada su bili mrtvi. Dvojica nastradalih, maloletna braća Sem i Maks Lerer, živeli su u Eseks stritu 143. To je dva ulaza od Eseks strita 147. Eseks strit 147 je adresa na kojoj se šest godina posle toga rodio Džejkob Kercberg, koji će kasnije postati Džek Kirbi. Adelajn je uvredila neke žene iz IT sveta. A kako su bile iz IT sveta, one su bile predane korisnice Tvitera. Tviter je sistem preko kojeg su ljudi objavljivali kratke poruke posredstvom kompjutera i mobilnih telefona. Svaka ta poruka zove se tvit. Ogromnu većinu tvitova pisali su narcisi kojima je stalo da svima pokažu širok spektar svojih stavova o svakoj bogovetnoj temi. A teme su: poznate ličnosti, šta je narcis večerao, političari iz protivničke stranke, imena ljudi koji su najobičniji kreteni, navike pripadnike cme rase (za i protiv), poznate ličnosti, šta je narcis doručkovao, poznate ličnosti, političari, sport, broj prisutnih Amerikanaca azijskog porekla neke noći u nekoj losanđeleskoj diskoteci, korporacije čija je narcis odana mušterija, brendovi brze hrane, poznate ličnosti, poznati sportisti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, poznate ličnosti, složene društvene i političke tendencije i šta je narcis ručao.

64

Džaret Kobek

Svi ostali tuitoui pisani su u korist korporacija i neprofitnih organizacija koje su usvojile Tviter kao PR metod. Tokom jednog prosečnog dana tamo ste mogli videti: (1) tuit svoje sestre o salati; (2) tuit svog dečka o Kobiju Brajantu; (3) tuit Losanđeleske javne biblioteke sa slikama različitih holivudskih prizora kroz istoriju. Kobi Brajant je košarkaš koji je imao eumelanin u donjem sloju epiderma. Plaćali su mu milione dolara za stvaranje privida nečeg značajnog dok baca gumenu loptu po pravougaonom igralištu. Kad god je bacao gumenu loptu po pravougaonom igralištu, Kobi Brajant je nosio majice s imenom organizacije koja ga je plaćala: LA Lejkersi. Na majicama je bilo i njegovo prezime Brajant - i broj koji mu je ta organizacija dodelila. Prividna svrha takvih majica jeste lakše razlikovanje igrača na pravougaonom igralištu. Prava svrha takvih majica jeste stvaranje predmeta tesno vezanih za pomenuti privid značaja koji se mogu masovno umnožavati. Oni koji su verovali u taj privid kupovali su replike majice Kobija Brajanta. Najniža cena takvih majica bila je 34,95 $, a neke su premašivale i 100 $. Formalizovan sistem u kome odrasli muškarci bacaju loptu unaokolo zove se sport. Sport donosi mnogo novca muškarcima koji bacaju loptu unaokolo i još više novca muškarcima koji im plaćaju da to rade. Kao i svaki formalizovani sistem kontrole, sport je vrlo kontroverzno područje. U sportu se, kao i u svakom formalizovanom sistemu kontrole, sve vrti oko novca. Muškarci koji plaćaju drugim muškarcima da bacaju loptu unaokolo po pravilu nalaze svoje zaposlene u siromašnim i

JA MRZIM INTERNET

65

neobrazovanim slojevima, pošto će siromašni i neobrazovani pre potpisati nepoštene ugovore. To organizaciono načelo koristila je u svojim ranim danima i industrija stripa, koja je vrebala muškarce u jevrejskim getima. Zarad pojašnjenja i pređupređenja budućih glavobolja, treba ukazati na to da biti siromašan i neobrazovan nije isto što i biti glup. Svako može da bude glup. Većina ljudi to i jeste. Glupost nije primarni uzrok potpisivanja nepoštenih ugovora. Siromašni i neobrazovani potpisuju nepoštene ugovore zato što u okruženju iz kog su potekli nemaju uslova da se upoznaju s osnovnim pojmovima ugovomog prava i mogućim posledicama ugovora na nečiju budućnost. Siromašni su zbog neupućenosti privlačne mete za iskorišćavanje, što je osnovno organizaciono načelo američkog načina života. Teorijski gledano, Tviter je zarađivao tako što je uz tvitove svojih korisnika objavljivao i plaćene reklamne tuitoue. Zato su se uz tvitove o salati vaše sestre, o Kobiju Brajantu i o Holivudu pojavljivali i tvitovi o fordu F-150. Ford F-150 je pikap. Pikap je veliki automobil. Automobili su mehanizovana vozila koja prevoze ljudska bića s jednog mesta na drugo uništavajući pri tome atmosferu i planetu. Jedan od neobičnih aspekata dvadeset prvog veka bila je velika zabluda, pogotovo raširena u oblasti San Franciska, da se slobođa gouora i sloboda izražavanja najbolje ostvaruju na tehnološkim platformama u vlasništvu korporacija čiji je cilj da zarade što je moguće više novca. Ljudi iz svih oblasti politike obožavali su Tviter. Instant aktivizam s instant odgovorom.Tako se imalo osećanje da se nešto dešaua, da Ijuđi slušaju.

66

Džaret Kobek

Istini za volju, svi oni koji su ostvarivali slobodu gouora i slobodu izražavanja naTviteru nisu radili ništa više i ništa manje nego što su stvarali sadržaj koji ne poseduju u korist korporacija u kojima nemaju uđela. Sve u svemu, honorarisali su kao i Džek Kirbi. S tim što je Marvel, znate, ono kao, ipak plaćao Džeka Kirbija pre nego što ga je zavrnuo. Tviter svoje stvaraoce nije plaćao. Jedina svrha tuitouanja bilo je stvaranje novih mogućnosti reklamiranja. Jedina funkcija ostvarivanja slobode govora i slobode izražavanja na Tviteru bilo je zarađivanje novca za ljude koji su osnovali Tviter i ulagali u njega. Osnivači Tvitera su Džek Dorsi, Biz Stoun, Noa Glas i Evan Vilijams. Nijedan od njih nije imao eumelanin u donjem sloju epiderma. Tako vam je 2013. izgledao radikalni aktivizam. Odvijao se preko platforme u vlasništvu belih đilkoša, đuture s reklamama za koka-kolu i pepsi. Adelajn je uvredila žene iz IT sveta. Uvredila je zagovornike slobode govora. Uvređila je one koji su verovali da su autorska prava autorski pogrešna. Uvredila je levičare. Uvredila je desničare. Neki su se ljutili zbog trivijalizacije pregalaštva žena u IT sektoru. Neki su se ljutili zbog žrtava požara u fabrici košulja Trajangl 1911. Neki su se ljutili zbog Arapa u okovima političkih nemira, koje Tviter i Fejsbuk još nisu oslobodili. Neki su se ljutili zbog Ustava SAD, beživotnog i bezosećajnog dokumenta koji je milione ljuđi osudio na ropstvo. Neki su se ljutili zbog žrtava incesta i seksualnog nasilja. Njeno izlaganje trajalo je svega pedeset minuta. Dobijala je imejlove od prijatelja koji su je pitali da li je viđela Tviter. Dobijala je imejlove od novinara koji su tražili

JA MRZIM INTERNET

67

intervju. Dobijala je imejlove s linkovima za članke o njenom iznošenju stavova bez dlake na jeziku. Dobijala je imejlove o člancima u kojima se napadaju prethodni članci. Prava Adelajnina greška bila je to što je kritikovala Bijonse i Rijanu i odnos njihovih obožavalaca prema njihovom stvaralaštvu. Bijonse i Rijana su pop zvezde. Pop zvezde su muzički izvođači čija je slava eksplodirala do tačke u kojoj se njihov lik i delo definišu jednom jedinom rečju. Mogli ste reći BIJONSE ili RIJANA bilo kome u inđustrijalizovanom svetu, i to bi u njegovom umu stvorilo uopštenu neurološku sliku dotične. Njihove pesme su se vrtele oko istih šest tema kao sve pesme svih pop zvezda: ljubav, slava, jebanje, patnja, novac i kupovina kojekakvih sranja. To je dvadeset prvi vek. To je internet. Slava je sve. Masovna proizvodnja obesmislila je tradicionalni novac. Tradicionalni novac sveo se na sredstvo razmene poniženja za hranu i prenoćište. Tradicionalni novac postao je ekvivalent izmišljenog sveta u kome kojekakve rmpalije od vampirske plastike usiljeno iznose razloge zašto treba da im dozvolite da pređu prag vašeg doma. Više nema šta da se kupi. Slava je sve je r je trađicionalni novac podbacio. Slava je sve je r je ona poslednja konvertibilna valuta na svetu. Bijonse i Rijana bile su onaj deo industrije popularne zabave koji je ljude zasipao slikama grotesknog uspeha.

68

Džaret Kobek

Prećutna ideologija popularne zabave kaže da njeni korisnici mogu postati isto tako poznati kao izvođači. Samo treba vredno da rade i da veruju u svoje snove. Kao i sve pop zvezde, Bijonse i Rijana postoje zahvaljujući iluziji da je slava iskustvo koje dele sa svojim obožavaocima. Njihovi obožavaoci nisu konzumenti, nego saputnici na životnom putu. Na Tviteru su 2013. naročito forsirali ovu povezanost između zvezda i njihovih obožavalaca. Bijonse i Rijana su tuitouale. Milioni njihovih obožavalaca su im odtuitouauali. I oni su mogli da ostvare svoje snove. Naravno, ni Bijonse ni Rijana nisu koristile Tviter. Imale su pomoćnike i zaposlene koji su osmišljavali njihove tuitoue u cilju maksimizacije zarade i pažnje. Postale su slavne u vreme kada je slava predstavljala poslednju konvertibilnu valutu na svetu. Slava vam je obezbeđivala privid da ste na intem etu a pritom niste morali čak ni da đodirnete kompjuter ili mobilni telefon. U tome je bila razlika između bogatih i siromašnih. Siromašni su bili osuđeni na internet, koji je bio divno sredstvo za gledanje besmislenih televizijskih emisija, za potpirivanje ozlojeđenosti zbog nečijih prihoda i za izražavanje sumnje u ključna načela mormonstva i sajentologije. Kada bi neko pitao Bijonse ili Rijanu kako da bude kao one i kada bi one iskreno odgovorile na ovo pitanje, odgovor bi glasio: - Ne možeš. I nećeš. Nikada nećeš biti kao ja. Ja sam moćna mešavina nesputane ambicije, traume iz ranog detinjstva i misterija genetike. Ja sam prolaz ka beskraju svemira. Stvorio me je Jedini Pravi Bog, i on nikada više neće stvoriti ništa slično. Ti nikada nećeš biti kao ja. Potpuno je nebitno to što su i Bijonse i Rijana imale kamaru eumelanina u donjem sloju epiderma. Američki mediji vole

JA MRZIM INTERNET

69

da prikazuju pripadnike crne rase koji su uspešni izvođači ili sportisti. Američki mediji gotovo nikada ne prikazuju pripadnike crne rase koji su uspeh postigli obrazovanjem i stručnošću. To nisu zanimljive priče. Dok je Adelajn govorila na času Kevina Kilijana, jedna studentkinja ju je prekinula. - Ali zar, ono kao, vi, znači, ne mislite, znači, da Fejsbuk i Tviter mogu, ono kao, doprineti, znači, društvenom napretku? - upitala ju je. - A šta je, dušice moja draga, društveni napredak? - odvratila je Adelajn. - Društveni napredak je možda imao smisla pre dvadeset godina, kad i ja bejah mladom, ali danas je postao korporativni proizvod. I šta vi znate, uostalom? Vi ste izgubljena generacija. Čak su vam i droge korporativne. Živite pretvarajući se da Bijonse i Rijana imaju neko skriveno značenje i ponašate se kao da je njihov profesionalni uspeh, postignut isključivo zahvaljujući vašem novcu i pažnji, bitan korak napred za sve žene na svetu. A to je, sirotani moji, najobičnija gomila gluposti i budalaština. Ljudi najrazličitijih profila nisu viđeli Bijonse i Rijanu kao grabljivice, nego kao uzore. Adelajn je pljunula na njihove boginje. Ti ljudi najrazličitijih profila odgovorili su tako što su objasnili Adelajn jednu od najomiljenijih američkih razbibriga, utkanu u tradiciju isto koliko su to i policijska brutalnost, bejzbol, rasni nemiri i genocid. Pokazali su Adelajn kako obespravljene mase izražavaju poniznost pred svojim gospodarima. Počeli su da tuituju o Adelajn.

1 0 . POGLAVLJE Ađelajn se obratila prijateljima za savet. Prvo je pozvala Džeremija Vinterblosa. Džeremi Vinterblos je živeo sa suprugom Minervom u San Veniši, u brdima okruga Marin, iza mosta Golden gejt. Na pola sata vožnje od grada, ako nema gužve na putu. Džeremi se javio na telefon. Minerva nije bila kod kuće. U vreme kada ju je Adelajn upoznala, Minerva je bila anarhistkinja i pankerka koja je pobegla iz Sovjetskog Saveza. Obe su studirale na Parsonsu. Minerva je sada bila licencirana medicinska sestra. Minerva nije bila kod kuće. Bila je u bolnici, gde se starala o neispravnim telima bolesnika. - Čekao sam da se javiš - rekao joj je Džeremi. - Zatrpali su me imejlovima. - Nije se valjda neko ostrvio i na tebe? - Svi su o tebi. - Šta mi je činiti? - vajkala se Adelajn. - Govore grozne, grozne stvari o mojoj malenkosti! Ne možeš ni zamisliti koliko su Bijonsini obožavaoci pomahnitali! - Jesi li čitala komentare na Jutjubu? - upita Džeremi. - Nisam - reče Adelajn. - Obećaj mi da ih nećeš čitati - reče on. Ispod svakog videa na Jutjubu nalazi se prostor u kome korisnici mogu da komentarišu taj video. Taj prostor uglavnom služi za prepirke između korisnika. Prepirke su se uglavnom vodile oko sledećih pitanja: (1) da li je osoba na snimku - obično neka trinaestogodišnja devojčica - ružna kurvetina koja zaslužuje da umre ili nije; (2) da li predsednik Obama vodi zemlju u propast i/ili puši kurčine

JA MRZIM INTERNET

71

u paklu ili ne; (3) da li su drugi korisnici koji komentarišu taj video glupe seronje ili nisu; (4) jesu li pripadnici crne rase %&$#?© ili nisu; (5) da li Azijci imaju mali penis ili ne; (6) kako usrani Meksikanci preotimaju dobra radna mesta. Da bi učestvovao u ovim raspravama, u kojima nebitni ljudi napadaju druge jednako nebitne ljude, korisnik Jutjuba morao je više puta da se vrati na isti video. Kad god bi se korisnik vratio na video kako bi ponovo nekoga nazvao ružnom kurvetinom koja zaslužuje da umre, Gugl mu je servirao još reklama i time zarađivao još novca. Gugl je zarađivao na tim raspravama bilo da predsednik Obama puši kurčine u paklu dok vodi Ameriku u propast ili ne. Blago prošarano komentarima o tome jesu li pripadnici crne rase %&$#?© ili nisu. I to je u redu. Jutjub je imao istu reputaciju kao Tviter. Bio je aktivistička alatka za forsiranje slobođe govora i slobode izražauanja. I on je učestvovao u donošenju proleća na Srednji istok. - Šta mi je činiti? - zavapila je Adelajn. - A šta bi htela? - upita Džeremi. - Nisam siguma - reče ona. - Uvek možeš da otvoriš nalog na Tviteru i svima se izviniš. - Ali ne mogu to, dragi moj - reče Adelajn. - Nije mi žao ama baš ni zbog čega što sam rekla. Zatim je pozvala Dž. Karadžehenema, čije prezime na turskom znači crni pakao. -T o ti je lako - rekao joj je on. - Viralni sadržaji funkcionišu na isti način kao vicevi. Suština svakog vica leži u preokretu ideja. Prva je uvek ono što se podrazumeva, a dmga je izvrtanje prve. Evo ti postavka vica: „Upravo sam doleteo iz Pitsburga.“ A onda sledi fora: „Čoveče, ala me bole ruke.“ Humor počiva na tenziji između toga što podrazumevaš da je neko

72

Džaret Kobek

doleteo avionom i fore u vidu verbalnog preokreta kojim slušaoca podsećaš na to da postoje i drugi vidovi letenja. - Držiš li ti to opet meni predavanje, dragi moj? - Malčice - reče Dž. Karadžehenem. - Strpi se. Elem, viralni video-klipovi funkcionišu na isti način. Nešto postane viralno kada snimljeni sadržaj izvrće kulturološka očekivanja koja se pojmovno vezuju za ono što je snimljeno. Kad god imaš neku bakicu koja se čudno ponaša - peva najnoviji hit, priča o seksu ili se premeće preko glave - to već samo po sebi ima izvesnu dozu viralnosti jer se suprotstavlja kulturološkim očekivanjima u pogledu starih lica, a pogotovo bakica. Hitovi, premetanje preko glave i otvorena priča o seksu pobijaju kulturološka očekivanja. - Au, što je to dosadno - reče Adelajn. - 1 kakve to veze ima sa mnom? - Problem je u tome - reče Dž. Karadžehenem - i žao mi je što moraš to od mene da čuješ, što si ti najuvmutija osoba na svetu. A u ovom videu pojavljuješ se kao privlačna zrela dama, doterana verzija onih žena od četrdeset i nešto kakve možeš videti u Rejnbou rumu... - Dušo, hoćeš li ti to da kažeš da sam ja u rokabili fazonu? - A onda otvoriš usta i počneš da govoriš kao drogirana Dajana Vrilend, pri čemu imaš neverovatan opseg sumanutih stavova o svakoj bogovetnoj temi. To je neverovatno. A pride si u neku mku poznata. Ljudi obožavaju da gledaju kako se poznate ličnosti posipaju govnima. Više vole to nego leba da jedu.To je sport koji puni stadione u novom milenijumu. - Sve je to lepo i krasno - reče Ađelajn. - Ali šta ja da radim? - Ja se ne bih brinuo - reče on. - Za dva dana niko se više neće sećati ovoga. Za šest meseci većina linkova postaće neaktivna. Samo budi srećna što si objavljivani autor. Jedini potpuno nebitni ljudi na internetu jesu oni koji nemaju šta da prodaju. Zamisli da si bubuljičava klinka pakistanskog porekla

JA MRZIM INTERNET

73

u Londonu. Bolje bi ti bilo da se ubiješ. Jedan moj poznanik zna lika koji je na internet stavio svoju sliku kad je imao petnaest godina. Uradio je to pre gotovo dvađeset godina, ali i dan-đanji se prvo pojavi ta slika kad u pretraživač ukucaš „ružni štreber“. Jesi li razgovarala s Džeremijem? - Naravno da jesam - reče Adelajn. - 1 šta kaže, kako je ovo uticalo na prodaju? - Vratili smo se u prvih petsto na Amazonu. Naša knjiga se nije ovako prodavala još otkako se pojavio trejler za Tril Dona Marfija. - Onda ćuti i plivaj - reče Dž. Karadžehenem. - Sve je reklama. Možda biste vas dvoje mogli ovo da pogurate korak dalje. - Mnogopoštovani gospodine - reče Adelajn - imaj u vidu da ova krava ne ište da je muzu. Ja samo hoću da se ovaj užas završi. - Onda čekaj da prođe. - Džeremi mi je predložio da otvorim nalog na Tviteru i svima se izvinim. - Veruj mi, jedino što ne želiš da uradiš u celoj ovoj situaciji jeste da se uključiš u nju. Predlažem ti da se rukovodiš pravilom svih poznatih ličnosti koje uspešno održavaju veo misterije oko sebe. Nikada se ne pravdaj i ne vajkaj. Adelajn je zatim pozvala Bebu. Beba se nije javio na telefon. Beba se nikada nije javljao na telefon. Adelajn je zatim pozvala ErikaVilemsa. - Ne grokujem viralne pojave - rekao jo j je. - Meni su to španska sela, iako sam pomagao mnogim startap firmama koje su se zasnivale upravo na viralnim sađržajima. Obično se trudimo da primenimo strategiju plavog okeana. A o čemu si to priČala? - Nisi gledao video? - upita Adelajn.

74

Džaret Kobek

- Nisam ti ja za to - reče Erik Vilems. - Ne zanima me toliko sadržaj koliko ishod. - Iako smo seksualno upleteni i prepleteni - na to će Adelajn - tebe sve to zanima koliko i lanjski sneg. - Obična naklapanja - reče Erik Vilems. - Sve su ti to samo solsitre. Solsitre su izazovi s kojima se Eni Zirou suočava u Eni Zirou.To je Bebina knjiga o francuskoj neomaoistkinji u megaverzumu. Solsitra je teška situacija za koju ne postoji rešenje ali se kasnije ispostavi da je potpuno nebitna. Kod solsitre je opasno to što, baš kao i ovaj loši roman, oduzima vreme. Solsitre su glavna prepreka neoagramoj kripto-pank revoluciji. Obeležje dobrog vođe jeste umeće da razluči solsitre od istinskih problema. Problemi kojima treba posvetiti pažnju zovu se reproteni. - Presveti svemogući bože - reče Adelajn Eriku Vilemsu. - Teraš me da jurcam kao bez glave kroz sećanja poput neke male frojlajn koja trči bavarskim livadama u potrazi za svojim odbeglim šnaucerom. Umirem, dragi moj, prosto umirem od želje da se setim zašto se uopšte jebem s tobom. Adelajn je na kraju pozvala i Kristinu. - Stvarno ne znam šta da ti kažem - rekla joj je Kristina. - Nisam stručnjak u tom polju. ja se više bavim Guglom kao celinom.

1 1 . POGLAVLJE Dok je Adelajn učila kako je to koristiti internet, drugi ljudi su ispaštali zbog tehnoloških platformi namenjenih slobođi gouora i slobodi izražavanja. S tim što, za razliku od Ađelajn, nisu bili u neku ruku poznati. S tim što, za razliku od Adelajn, nisu imali šta da prodaju. Najbolji primer za ovo bila je Elen Flitkraft, dvadesetdvogodišnjakinja iz gradića Tfut or Konsekvensiz u Nju Meksiku. Ona nije imala eumelanin u donjem sloju epiderma. Grad se do pedesetih godina prošlog veka zvao Hot Springs, a onda su čelnici odlučili da mu zbog radijskog konkursa promene ime u Trut or Konsekvensiz. Svi ga obično zovu T or K. To je mali grad. U ravnici. U pustinji. U blizini prelepog jezera ponižavajućeg imena Elefant bjut lejk.5 Gotovo sve u gradu je u nijansama smeđe i bele boje. Ima manje od sedam hiljada stanovnika. Ne postoji nijedna zgrada viša od dva sprata. Ima dve glavne ulice. Svako svakog zna. Glavna osobenost po kojoj se Trut or Kosekvensiz izdvaja od drugih varošica jeste obilje toplih izvora neposredno južno od grada. Trut or Konsekvensiz je prepun toplih izvora. Otud toliko spa-centara. Otud staro ime. THdesetak kilometara od grada nalazi se kosmodrom Amerika, sagrađen novcem poreskih obveznika i od privatnih donacija. U budućnosti će to biti uzletište za privatna putovanja u svemir, što je luksuz namenjen bogatašima koji će hteti da prenesu mudrost Ajn Rend na crvenu planetu Mars.

5

Engl.: Elep h ant Butte - u doslovnom prevodu „slonovsko brdo“, što je ime uzvišenja koje je po predanju podsećalo na slona koji leži na boku, a postalo je ostrvo nakon nastanka veštačkog jezera 1915. Piše se vrlo slično kao „elephant butt“, što znači „slonovsko dupe". (Prim. prev.)

76

Džaret Kobek

Ako ste mladi i pametni, onda glavom bez obzira pobegnete na studije. Elen Flitkraft je bila učenica generacije u gimnaziji „Hot Springs". Rasturila je na završnom ispitu i sastavila vrhunski prijavni esej za fakultet. Primili su je na Kalifomijski univerzitet u Los Anđelesu (UCLA). Školarinu je platila zaduživši se do guše studentskim kreditom. Dobila je i skromnu stipendiju. Otišla je na UCLA s namerom da završi biologiju, ali joj se po dolasku u Los Anđeles duh grada toliko uvukao pod kožu da se prebacila na studije filma. Nameravala je da po diplomiranju ostane u Los Anđelesu i nađe posao u filmskoj branši. Elen nije bila puna sebe. Nije očekivala da će završiti kao režiser, ali nadala se da će radom u filmskoj ili televizijskoj produkciji moći da napabirči dovoljno za život u srednjoj klasi. Kompjuteri i sumanuta poreska politika već su sabijali tržište rada, ali Elen nije gubila nadu. Uostalom, bilo je ili to, ili povratak u Tmt or Konsekvensiz. Elen Flitkraft je podigla njena baka, koja nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Elen nikada nije upoznala oca, koji po svoj prilici nije imao nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. Njena majka, koja nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma, provela je veći deo života pokušavajući da se izbori s metamfetaminom, omiljenom drogom radničke klase u osiromašenim industrijskim područjima SAD i članova Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei. Umrla je kad je Elen bila mala. Baka je đala sve od sebe da pruži Elen sve što može s ono malo što je imala. Trut or Konsekvensiz je siromašan grad. Tamo život nije skup.

JA MRZIM INTERNET

77

Elen je diplomirala na UCLA. Baka nije prisustvovala dodeli diploma. Bila je prestara za toliki put. Nekoliko dana po diplomiranju zazvonio jo j je telefon. Bila je to bakina komšinica. Javila joj je da je baka u bolnici „Sijera Vista“. Elenina baka je doživela moždani udar. Elen se svojom prastarom tojotom kamri odvezla natrag u Trut or Konsekvensiz. Obično joj je za to trebalo jedanaest sati vožnje, ali sada je stigla za osam. Pronašla je baku u bolnici. Baka ju je prepoznala, ali nije mogla da govori. Cela leva strana bila joj je oduzeta. Lekar je objasnio Elen da posledice moždanog udara nisu toliko ozbiljne kao što izgleda. I da se baka nikada neće potpuno oporaviti, ali da će uz rehabilitaciju i fizikalnu terapiju moći da vodi koliko-toliko pristojan život. Bilo je jasno da će Elen morati, makar privremeno, da se vrati u Trut or Konsekvensiz. Nije joj bilo teško da popakuje sve svoje stvari i vrati se kući. Ionako je nameravala da se seli. - Uvrh glave godinu dana - rekla je prijateljima u Los Anđelesu. - Vratiću se. Mnogi posle studija naprave pauzu. Ponuđila je nameštaj širokom krugu poznanika. Ono što nije uspela da udomi ostavila je na ulici. Iskreno govoreći, veći deo toga bio je obično đubre. Spakovala je ostatak svoje imovine u vratila se u Trut or Konsekvensiz. Sada joj se čitav život vrteo oko onemoćale bake. Uglavnom su to bili jednostavni poslovi kao što je čišćenje i pomaganje starici da obavlja fiziološke potrebe. Teži deo bio je izvođenje bake iz kuće kako bi dvaput nedeljno odlazila na fizikalnu terapiju.

78

Džaret Kobek

Penzija njene bake nije bila dovoljna za obe. Ne uz studentski kredit. Prijatelj sina bakine komšinice pokrenuo je sopstvenu firmu. Prodavao je polise osiguranja. Plata nije bila velika, ali ni posao nije bio zahtevan. Uostalom, to je ionako bilo samo privremeno. Elen će se vratiti u Los Anđeles. Dok je ona bila na poslu, komšinica je navraćala da obiđe baku. Elen se nije javila nikome od društva iz srednje škole. Nekoliko puta se našla s njima kad dođe iz Los Anđelesa i uvek je bilo neprijatno. Kad god bi počela da im priča kako joj je u Los Anđelesu, zvučalo je kao da se hvali. Niko od starog društva nije znao da je ona u Trut or Konsekvensizu. Nije bilo lako tako živeti, budući da je Elen bila povezana sa svim svojim prijateljima putem Fejsbuka i Instagrama. Instagram je društvena medijska platforma koju je Fejsbuk otkupio 2012. godine za 1.000.000.000 $. Instagram je omogućavao korisnicima da podele svoje fotografije s ostatkom sveta. Hajde, deco, govorio je Instagram, postauite suoje slike svetsfeih lepota! Korisnici su na Instagramu uglavnom objavljivali slike onoga na šta su potrošili novac, ili onoga na šta bi voleli da potroše novac. Bila je to beskrajna aseksualna orgija automobila, oružja, hrane, odeće, pasa, mačaka, joge, bikinija, štipaljki za novac, umetničkih dela, implantata za gruđi, implantata za zadnjicu, turističkih destinacija iz snova, tetovaža, gramofonskih ploča, mobilnih telefona, obuće, laptopa, seoskih imanja u Engleskoj, aviona, pirsinga, egzotičnih kućnih ljubimaca, savremenih stanova u stilu pedesetih, nargila, kuhinjskog posuđa, ogledala, kamera, mohita i drugih izvrsnih alkoholnih pića,

JA MRZIM INTERNET

79

uvećanih usana, tašni, satova, spiralnih stepeništa, samoubilačkih misli, napitaka na bazi kofeina u Starbafesu, motora, proteinskih suplemenata, losiona za sunčanje, lažnih brkova, inovativnih šolja, dečjih igračaka, naočara za sunce, gitara, ledomata, elektronskih cigareta, skutera, kristalnih privezaka i japanskih grickalica. Nije slučajno što je Instagram bio prva društvena medijska platforma na kojoj je jedina suvisla reakcija bila mržnja. Po povratku u Trut or Konsekvensiz, Elen se bila malo pritajila što se tiče Fejsbuka i Instagrama. Nije htela da iko zna da se vratila u grad, što je nemoguće u zajednici koja broji manje od sedam hiljada duša. Ali vredelo je probati. Nakon nekoliko nedelja shvatila je da ne može svako veče da provodi kod kuće s bakom. Starica je uvek tražila da gledaju reprize Dua i po muškarca, očajne serije o seksualnoj tenziji kao ishodu neostvarenih homoseksualnih želja između dva brata. Serija je bila nenormalno populama među starim licima. Elen je odlučila da ode na piće u Re/monds!aundž, mali kafić u kraju, nedaleko od benzinske pumpe. Iznad vrata je stajala tabla s natpisom: REJMONDS LA U N D Ž IDRAGSTOR. U gradu je bilo još kafića, ali ovog se sećala još iz srednjoškolskih dana, kada je slušala druge kako šapatom pričaju o tom mestu i hvale se svojim poduhvatima unutar njegova četiri zida. Naručila je piće. Sela je za šank. Gledala je preda se. Gosti su bili mešavina pijanih klošara i momaka u vojničkim bermudama.Tavanica je bila niska. Ventilatori su se polako vrteli. Ispila je piće i naručila još jedno. Negde na pola drugog pića, začula je kako je neko doziva.

80

Džaret Kobek

- Elen? Elen? Osvrnula se. Ugledala je svoju ljubav iz gimnazijskih dana, Maksimilijana Rohasa, koji je u donjem sloju epiderma imao izvesnu količinu eumelanina. Maksimilijano i Elen se upustiše u razgovor. On je počeo da naručuje jednu turu za drugom. - Nemoj da se ložiš - kazala mu je Elen. - Neću se kresnuti s tobom. - Nema frke - na to će Maks. - Ionako ne bih ni mogao. Takoreći sam u braku. - S kime? - upita Elen. - Ne znam da li je se sećaš. Ešli Nelson. EŠli Nelson nije imala nimalo eumelanina u donjem sloju epiderma. - Ešli - reče Elen. - Lepo. Ešli je slatka. Elen i Maksimilijano su se zabavljali od desetog do dvanaestog razreda. Raskinuli su otprilike mesec dana pre mature. Maksimilijano ju je ostavio. Nakon toga ga je viđala u školi i sretala ga po gradu. Svaki put joj se činilo da jo j neko zariva nož u srce. UCLA i Los Anđeles đošli su joj kao spas. Iznenadila se koliko retko pomišlja na Maksimilijana otkako je napustila Trut or Konsekvensiz. Vreme leči sve. Ali sva pitanja su ostala, svako zašto i zbog čega. Uvek je mislila kako će ga, budu li se ponovo sreli, naterati da joj objasni zašto ju je ostavio. A sada, tokom njihovog prvog razgovora nakon četiri godine, Elen nije mogla da se seti zašto jo j je toliko bilo stalo da to zna. Štošta se izdešavalo u međuvremenu. U Los Anđelesu je imala bezbroj nebitnih kres kom binacija i jednu veoma lošu vezu. Prevazišla je Maksimilijana. Bio je prošlost.

JA MRZIM INTERNET

81

Razgovarali su. Uglavnom o porodici. Maksimilijanova sestra se odselila u Albukerki. Otac mu je i đalje previše pio i još se zanimao modelima železnica, s tim što je prešao s veličine HO na O. - Mnogo volim tvoju mamu - rekla je Elen. - Uvek je bila zlatna prema meni. - Slobodno idi da je posetiš. Bilo bi joj drago. - Možda i hoću. Elen je dovršila četvrto piće. Bilo je vreme da pođe kući. - Ovo mi je baš prijalo, Makse - rekla je. - Lepo je ponovo te videti. - Hoćeš li se duže zadržati u gradu? - Da, bar godinu dana. - Mogli bismo ponovo da se vidimo. Možda da odemo na kuglanje. - Zar to mesto još radi? Ne pamtim kad sam se poslednji put kuglala. - Pronađi me na Fejsbuku. Elen je otišla kući. Baka je bila zaspala, ali sve je bilo u redu. Elen je otišla u svoju sobu i legla da spava. Sanjala je nekoga ko pada s nekakve visoke platforme i kako mu puca lobanja. Lom se jasno video ispod kože, protezao se uspravno, od čela do vilice. Elen je stvamo otišla đa poseti mamu Rohas, koja je imala podosta eumelanina u donjem sloju epiderma. Žena ju je dočekala usrdnije nego ikada, uvela ju je u kuću i navalila da je zadrži na ručku. Hrana je bila bogovska. - Nedostajale su mi vaše đakonije - reče Elen. - Los Anđeles je lep, ali tamo nema ovoga. - Jedi, moraš da jedeš - reče mama Rohas. - Mnogo si mršava.

82

Džaret Kobek

Elen je primetila da mama Rohas govori engleski mnogo bolje nego pre. Dok se Elen zabavljala s Maksimilijanom, neprestano ju je zasipala španskim, s tek ponekom reči na engleskom. Ovo je koristilo Elen, jer je tako stekla solidno znanje maternjeg jezika mame Rohas. - Šta kažeš za moj engleski? - upitala ju je mama Rohas. - Nisam htela ništa da kažem da ne ispadnem neuljudna reče Elen - ali stvamo ste mnogo napredovali! - Pratim predavanja preko interneta - reče mama Rohas. Razgovarale su o Los Anđelesu. I o Eleninoj baki. I o Maksimilijanovoj braći od strica koja su propalice, a mama Rohas ih je zvala dos perros hermanos. Kada je Elen odlazila, mama Rohas je upita poznaje li Ešli. - Znam je iz sređnje škole. Nisam znala da su ona i Maks u vezi. - Volela bih da je ostao s tobom - reče mama Rohas. - Ešli nije dobra. Stalno mu to govorim. I da si ti jedina dobra devojka koja njega može da voli. - Ne ubacujte mu bubu u uvo - reče Elen. Elen je prihvatila Maksimilijanov predlog. Otišli su na kuglanje. Kuglana je bila promenila ime, kao i znak iznad vrata, i sada je spolja i iznutra bila uređena tako da liči na prebivalište pećinskog čoveka iz crtanog filma. Ali to je i dalje bio T or K. Negde oko četm aeste lopte koja je završila u bočnom kanalu Elen je shvatila zašto u Los Anđelesu nijednom nije išla na kuglanje. Zato što mrzi kuglanje. Kuglanje je grozno. Maksimilijano je đonosio piče. - 1dalje nemam namem da se kresnem s tobom - reče Elen. - 1ne pokušavam - reče Maksimilijano. - Nisam ja tvoj nivo. - Ne seri - reče Elen.

JA MRZIM fNTERNET

83

On ode do šanka po treću turu. Tamo je naleteo na jednu od Ešlinih drugarica, neprijatnu devojku po imenu Amanda Martinez, koja se tu doselila iz Njujorka i imala vrlo malo eumelanina u donjem sloju epiderma. -