Dale Carnegie Psihologija Uspjeha 2

DEJL KARNEGI PSIHOLOGIJA USPEHA II Kako zaboraviti brige i naći zadovoljstvo u ţivotu Naslov originala DALE CARNEGIE --- THE QUICK AND EASY WAY TO EFFECTIVE SPEAKING UVOD: KAKO SAM I ZBOG ĈEGA NAPISAO OVU KNJIGU Pre trideset pet godina bio sam jedan od najnesrećnijih mladića koji su se mogli naći na ulicama Njujorka. ZaraĎivao sam za ţivot trgujući kamionima, premda o njima ništa pobliţe nisam znao. Trgovina kamionima nije me ni najmanje zanimala, pa sam čak i prezirao takav posao. Gadilo mi se što moram da ţivim u jeftino nameštenom sobičku na periferiji Njujorka. Nikada neću zaboraviti kako bi izjutra, kada sam sa vešalice u ormanu uzimao čistu kravatu , istog časa počele da mile bubašvabe. Pri pomisli da bubašvabe opsedaju i jeftine restorane u kojima sam se hranio, unapred bi me spopadala muka. Uveče sam se u taj bedni sobičak vraćao sa uţasnom glavoboljom. Glava mi je pucala od umora, razočaranosti, jada i osećanja pobune koja je tinjala u meni. Šta se to u meni bunilo? Pa, to što od mojih prelepih snova iz studentskih dana nije ostalo gotovo ništa, osim te surove stvarnosti nalik na košmar. „ Zar je ovo ţivot?" pitao sam se. „ Onaj ţivot pun avantura, koji sam tako nestrpljivo očekivao? Zar je ovo sve što ţivot treba da mi pruţi ovaj mučan posao, ovo sustanarstvo sa bubašvabama, ovu odvratnu hranu ...? Zar nema baš nikakve nade u bolju budućnost?" Ţudeo sam za trenucima odmora ispunjenim čitanjem i pisanjem- pisanjem knjiga o kojima sam maštao u studentskim danima. Bilo mi j e jasno da ništa neću izgubiti, a moţda bih mogao mnogo dobiti, ukoliko napustim trgovinu kamionima, Nije mi bilo stalo ni do zarade, ni do napredovanja. Ţeleo sam samo da ţivim kao čovek. Drugim rečima, nalazio sam se pred svojim ţivotnim Rubikonom, pred trenutkom odluke s kojim se suočavaju mnogi mladi ljudi na pragu ţivota. I, kada sam jednog dana najzad o dlučio da napustim posao, ta mi je odluka iz temelja izmenila budućnost. Sledećih trideset pet godina donele su mi sreću, zadovoljstvo i ostvarenje mojih najsmelijih snova. Odlučio da potraţim nameštenje u jednoj večernjoj školi za odrasle, jer sam kao diplomirani nastavnik ispunjavao sve neophodne uslove za takvo mesto. Radovala me je pomisao da bih uz takav posao mogao danju čitati, pripremati predavanja i pisati romane i novele. Ţeleo sam da' ţivim za pisanje, i da pišem za ţivot'. Trebalo je još samo odlučiti šta bih mogao da predajem polaznicima takvih večernjih tečajeva. Razmišljajući o svom znanju , stečenom na fakultetu, zaključio sam da su mi umeće i iskustvo u veţbama iz govorništva bili na poslu mnogo dragoceniji nego sveukupno znanje stečeno tokom studija. Zbog čega? Zbog toga što mi je govorništvo pomoglo da se oslobodim stidljivosti i nesigurnosti, istovremeno mi dajući hrabrost i samopouzdanje u ophoĎenju sa ljudima. Naprosto, nateralo me je da shvatim kako voĎa postaje onaj čovek koji je spreman i zna da ustane i kaţe šta misli. Učestvovao sam na konkursu za mesto nastavnika javnog govorništva na večernjim tečajevima univerziteta Kolumbija i Njujork, ali nisam imao sreće. 1

Bio sam razočaran, iako sam danas presretan što su me odbili, jer sam malo vremena posle toga dobio mesto nastavnika u večernjoj gde sam se od prvog trenutka morao dokazivati konkretnim rezultatima. Bio je to veliki izazov. Ljudi nisu dolazili na.moja predavanja iz ţelje za akademskim napredovanjem ili društvenim prestiţom. PohaĎali su ih samo zato što su ţeleli da reše neposredne, i te kako vaţne ţivotne probleme. Poslovni ljudi, na primer, ţeleli su da nauče kako će na poslovnim sastancima ustati i reći šta misle. Trgovci su ,opet, ţeleli da nauče kako će najlakše izaći na kraj sa teškim mušterijama. Hteli su da steknu sigurnost i samopouzdanje, da uspeju u poslu i da obezbede bezbriţan ţivot sebi i svojim porodicama. Budući da su školarinu plaćali u ratama i prestajali da plaćaju ukoliko bi uspeh izostao, to ni ja nisam dobijao stalnu platu već samo postotak od školarine; stoga sam morao da budem Ďavolski praktičan da bi se mogao vezati kraj s krajem. Tada me je, naravno, duboko povreĎivao taj način plaćanja, ali danas uviĎam da mi je ta pouka bila od neprocenjive vrednosti. Ţeleo ja to ili ne, bio sam prinuĎen da motivišem svoje polaznike. Morao sam da im pomognem u rešavanju ţivotnih problema. Svaki čas morao sam da učiiim zanimljivim i korisnim, kako bih ih privoleo da tečaj pohaĎaju do kraja. Bio je to uzbudljiv posao i ja sam ga zaista voleo. IznenaĎivala me je brzina sakojim su ti poslovni ljudi sticali osećaj samopouzdanja, i u srazmerno kratkom roku bili unapreĎivani i dobijali novčane povišice. To je značilo da moji tečajevi postiţu ţeljeni cilj. Posle tri semestra, škola mi je višestruko povećala platu- sa pet, na trideset dolara po večeri. Isprva sam podučavao samoveštinu govor-ništva i izraţavanja na javnim mestima, ali sam tokom godina došao do zaključka da su odraslima često potrebni i veština sklapanja prijateljstva i veština zadobijanja ljudske naklonosti. Budući da nisam mogao da naĎem odgovarajući priručnik o ljudskim odnosima, odlučio sam da ga sam napišem. Taj priručnik nastao je i razvio se iz iskustva mojih odraslih učenika. Nazvao sam ga Kako steći prijatelje i naklonost ljudi (How to Win Friends and Influence People). Budući da sam pomenuti priručnik napisao isključivo za polaznike mojih večernjih tečajeva, a kako sam u meĎuvremenu štampao još četiri sličnapriručnika, nisam mogao ni sanjati da će priručnik dostići gotovo milionsketiraţe. Kada se to ipak dogodilo, nisam mogao da doĎem sebi od iznenaĎenja! Radeći s ljudima, shvatio sam da je briga oko naoko nevaţnih sitnica jedan odvelikih problema s kojim se u ţivotu susreću . Većina mojih učenika bi-li su poslovni ljudi: direktori, trgovački putnici, inţenjeri, knjigovoĎe- jednom rečju presek najraznovrsnijih zvanja i zanimanja. Sve njih odreda mučili su problemi naposlu i u ličnom ţivotu. MeĎu polaznicima bilo je i ţena iz poslovnog sveta, ali i domaćica. Ni one nisu bile pošteĎene briga. Krenuo sam u potragu i za takvom knjigom . Obišao sam dve najveće njujorške biblioteke i sa zaprepašćenjem ustanovio da poseduju samo dvadeset dva naslova pod naznakom BRIGE. Otkrio sam ismešnu činjnicu da poseduju ni manje ni više nego stotinu osamdeset naslova podnaznakom CRVI. Dakle, gotovo devet puta više naslova o crvima nego o ljudskimbrigama! Neverovatno, zar ne? Pa, brige su jedan od najvećih problema s kojima 2

seljudski rod svakodnevno susreće, pa bi bilo prirodno očekivati da će svaka srednja ili viša škola u zemlji imati, izmeĎu ostalog, i neki tečaj na temu'Kako se osloboditi nepotrebnih briga'. Ukoliko takav tečaj i postoji, ja za njega nikad nisam čuo. Nije, stoga, nikakvo čudo što Dejvid Siberi u svojoj knjizi Kako uspešno brinuti (How to Worry Successfully) kaţe: „ Čovek zakoračuje u zrelo ţivotno doba isto tako nespreman za probleme i nedaće svakidašnjeg ţivota kao što je i neki crv nespreman za izvoĎenje baletskih pirueta." Ali, kakve su posledice takve nespremnosti? Bolnice pune pacijenata sa ţivčanim i emocionalnim tegobama , kao i hiljade ljudi kod kojih su organske bolesti u dobroj meri uzrokovane ţivčanom napetošću. Proučio sam onih dvadesetak knjiga iz njujorških biblioteka, i pokupovao sve do čega sam mogao doći na temu briga. Budući da mi, na ţalost, ništa od toga nije moglo posluţiti kao priručnik za rad sa odraslima, odlučio da ga sam napišem. Za pisanje sam se pripremao punih sedam godina. Pročitao sam misli i izreke svih svetskih filosofa koji su se bavili temom ljudskih briga. Proučio sam biografije stotina ljudi, od Konfucija do Čerčila. Razgovarao sam sa nizom istaknutih ljudi različi-tih zvanja. MeĎutim, to je bio tek početak. Pošto sam na taj način stekao kakvo takvo teoretsko znanje, posvetio sam se njegovoj primeni u praksi. Punih pet godina proveo sam u ' laboratoriji za suzbijanje briga', to jest u'laboratoriji' mojih tečajeva za odrasle. Koliko mi je poznato, to je prva i jedina'laboratorija' te vrste u svetu. Rad u njoj sastojao se u davanju niza saveta polaznicima za suzbijanje briga. Oni su te savete morali da primenjuju u svakodnevnom ţivotu, a zatim da u raspravljanjima o postignutim rezultatima porede svoje postupke sa navikama iz prošlosti. Moram priznati da sam se naslušao razgovora o savladavanju briga više nego ijedan ţivi stvor na kugli zmaljskoj. Istovremeno sam pročitao i stotine pismenih izveštaja nolaznika sličnih tečajeva , koji su se već u to vreme odrţavali u više od stotinu sedamdeset gradova Sjedinjenih Drţava i Kanade. Ova knjiga, dakle, nije nastala u kuli od slonovače. Ona ne predstavlja visokoparnu teorijsku propoved o mogućim načinima subijanja briga. Trudio sam se da joj dam oblik dinamičnog, saţetog, dokumentarnog prikaza o tome kako su brojni odrasli ljudi prevladali svoje brige. Jedno je , meĎutim, sigurno: ovo je praktična knjiga, koju čitalac moţe duboko da'zagrize'. Veoma mi je milo što mogu da kaţem da u njoj nećete naići na izmišljene priče i neuverljive likove. Ona govori o iskustvima ţivih ljudi i navodi njihova prava imena. Ovo je, dakle, posve autentična i dokumentarna knjiga. Knjiga nastala iz ljudskih potreba, i namenjena potrebama hiljada ljudi. „Nauka predstavlja zbirku delotvornih recepata", rekao je jednom francuski pesnik Pol Valeri. Takva je upravo i ova knjiga: zbirka delotvornih, oprobanih recepata za odstranjivanje briga. Moram vas, ipak, upoozoriti da vam ona neće otkriti ništa što do sada niste znali , ali i da će vam otvoriti oči za sitne mudrosti koje u ţivotu obično ne primenjujete. Priznaćete da i vi i ja, kao zreli i iskusni ljudi, znamo već poprilično stvari da bismo mogli ţiveti savršeno mirnim ţivotom. Nevolja je , meĎutim, u tome što to znanje ne primenjujemo. Cilj ove knjige je, stoga, da iznova formuliše, osavremeni i iznese na videlo prastare istine o ljudskoj prirodi, da vas trgne iz učmalosti i da vas natera da počnete da ih u ţivotu primenjujete. 3

Neću vam više dosaĎivati pričama o nastanku ove knjige. Vama je stalo da nešto naučite. Pa, u redu , krenimo! Najlepše vas molim da pročitate prvih šezdeset stranica. Ukoliko vam se posle toga učini da niste naučili ništa novo, da vam njeni saveti o suzbijanju briga ni najmanje ne koriste- pa, zavitlajte je kroz prozor. Ona očigledno nije za vas! Prvi deo OSNOVNO ŠTO MORATE ZNATI O BRIGAMA Poglavlje 1 ŢIVITE “NA JEDNODNEVNE RATE” „Ĉovekov zadatak nije da napreţe oĉi gledajući u maglovite daljine, već da se uhvati ukoštac s onim što mu se jasno ocrtava pred oĉima." Ovo su reči engleskog istoričara Tomasa Karlajla, reči koje su krajem prošlog veka snaţno delovale na mladog ame-ričkog studenta medicine Vilijema Oslera. Po pri-rodi sklon da se opterećuje mislima o budućnosti, Osler je ozbiljno shvatio Karlajlove reči i trudio se da ih primenjuje u praksi. Koliko je u tome uspeo, pokazuje njegova biografija. Postavši jedan od najuglednijih lekara svog doba, Osler je utemljio čuvenu medicinsku školu 'Dţon Hopkins', bio imenovan za počasnog profesora medicine na Oksfordskom univerzitetu i od engleskog kralja dobio titulu viteza. U svom dugogodišnjem pedagoškom radu ser Vilijem Osler često je razgovarao sa studentima i pričao im o tajni svog uspeha. Evo šta je jednom prilikom ispričao studentima Jejlskog univerziteta: „Ljudi misle da čovek koji je profesor na četiri univerziteta mora posedovati nadprosečnu inteligenciju. To, meĎutim, nije tačno, što vam mogu potvrditi i moji najprisniji prijatelji koji znaju da spadam u ljude sasvim prosečne inteligencije. U čemu je tajna mog uspeha ? Samo u načinu ţivota, načinu koji sam nazvao' ţivotom na jednodnevne rate'. Šta to znači? Pokušaću da vam navedem jedan primer... Pre nego što sam došao ovamo, prešao sam Atlantik velikim prekookeanskim brodom. Posmatrao sam kapetana koji je, stojeći na komandnommostu, pritiskom na dugme mogao da aktivira bezbednosne ureĎaje za zatvaranja vodopropusnih vrata na pojedinim delovima broda. Razmišljajući o tom izumu ljudskog uma, nametnulo mi s jedno poreĎenje. Svaki čovek je mnogo sloţeniji mehanizam, namenjen mnogo duţoj plovidbi nego onaj prkookeanski brod. Vaţno je, stoga, posedovati bezbednosne ureĎaje kojima ćemo, kad zatreba,pritiskom na dugme zatvarati čelična vrata nad komorama naših briga. Popnite se na komandni most, budite kapetani svog ţivota i trudite se da vam barem najvaţniji delovi mehanizma funkcionišu kako valja. Kada navale brige, setite se čarobnog dugmeta, ne dozvolite da vam bujica preplavi komore. Rešavajte probleme redom: jedan po jedan. Isključite prednje i straţnje motore, zaboravite prošlost i ne opterećujte se

4

brigama o budućnosti. Razvijajte naviku ţivljenja na' jednodnevne rate'. Tek tada ćete sa pouzdanjem gledati u sadašnjicu . Jer, prošlost se ne moţe promeniti, a budućnost je sadrţana u današnjici." Da li je to, moţda, dr Osler ţeleo da kaţe da ne moramo da se trudimo da se pripremamo za budućnost? He, nipošto. Hteo je da kaţe da ćemo se za budućnost najbolje pripremiti ukoliko se svim silama usredsredimo na sadašnjost, to jest na savesno obavljanje poslova koje nam donosi sadašnjica. To je , po dr Osleru, jedini mogući način pripreme za budućnost. Uostalom, 'hleb naš današnji' jedini je hleb koji moţemo da svarimo: dok ga jedemo, ne razmišljamo o bajatom jučerašnjem, ni o nesigurnom sutrašnjem hlebu. Mnogi od vas bez sumnje će reći da moramo da se brinemo za sutra, da moramo da napredujemo u poslu i obezbeĎujemo srestva za ţivot sebi i svojoj porodici, da moramo da štedimo novac za stare dane. Slaţem se, moramo. Moramo razmišljati osutrašnjici, briţljivo je planirati i nastojati da je učinimo što lepšom - ali se ne moramo opterećivati nepotrebnim brigama o njoj. Za vreme rata vojni komandanti planiraju sutrašnjicu, ali nemaju vremena da razbijaju glavu brigama o njoj. „Najbolju opremu razdelio sam najboljim ljudima", rekao je jednom prilikom admiral Ernst King, jedan od zapovednika američke mornarice u Prvom svetom ratu, „i uputio ih na najkorisniji mogući zadatak . To je sve što sam mogao učiniti . Ako se nekad dogodi da brod potone, nije u mojoj moći da ga izvučem na površinu. Zato svoje vreme koristim radeći na zadacima koji stoje preda mnom, i ne razbijam glavu jučerašnjim propustima. Kada bih dozvolio da takve brige počnu da me opsedaju, ne bih mogao dugo izdrţati na ovom poslu." U ratu ili miru , glavna razlika izmeĎu konstruktivnog i nekonstruktivnog razmišljanja sastoji se u sledećem: konstruktivno razmišljanje polazi od uzroka i posledica, te stoga vodi ka logičnom planiranju, dok je nekonstruktivno razmišljanje zbrkano, pa često dovodi do napetosti i nervnih slomova. Nedavno mi se pruţila prilika da razgovaram sa Arturom Sulcbergerom, izdavačem'Njujork Tajmsa'. Sulcberger mi je pričao kako je za vreme Drugog svetskog rata bio toliko potišten zbivanjima u svetu da je počeo da pati od nesanice. Često bi u sred noći ustajao iz kreveta, uzimao boje i platno, i pokušavao da naslika vlastiti portret. Nije imao pojma o slikanju , ali je slikao da odagna brige. To mu , ipak, nije pomoglo, sve dok jednog dana nije pročitao dole navedene stihove iz nekog crkvenog psalma: Gospode, svetlosti milostiva, Zaustavi korake moje; He ţudim za predelima dalekim; Jedan mi je korak dovoljan. Otprilike u to isto vreme mladi američki vojnik Ted Bergamino na vlastitoj je koţi iskusio kuda vodi suvišno opterećivanje brigama o budućnosti. Bergamino se borio na evropskom vojištu , i sredinom 1945. ozbiljno j e oboleo . „ Radio sam u dokumentacijskom odeljenju Dvadeset četvrte pešadijske divizije", piše Bergamino. „Vodio sam dokumentaciju o poginulim, nestalim i ranjenim borcima. Ujedno sam pomagao drugovima u iskopavanju leševa, kako savezničkih tako i neprijatljskih vojnika, na brzinu pokopanih u plitke rake. Morao sam da sakupljam stvari koje su pripadale tim ljudima i da ih šaljem njihovim roditeljima i najbliţoj rodbini. 5

Ţiveo sam u neprekidnom strahu da bi moglo doći do ozbiljnih i neprijatnih zabuna. Brinuo sam i za sebe: da li ću preţiveti ratne strahote i dočekati dan da zagrlim šesnaestomesečnog sina koga nikad nisam video. Bio sam toliko iscrpljen i ophrvan brigama, da sam smršao petnaest kilograma. Ni malo ne preterujem kada kaţem da sam bio na ivici ludila. Spopadali su me grčeviti napadi plača, pogotovo kada bih ostao sam. Bio sam već posve izgubio nadu da ću ikada više biti nalik na normalno ljudsko čeljade. I, završio sam u bolnici. Tamo sam, na svu sreću, naišao na jednog iskusnog lekara, koji me je svojim mudrim savetima doslovno vratio u ţivot. Pošto me je pomno pregledao, rekao mi je da su sve moje tegobe psihičke prirode. „Tede, zamisli na trenutak peščani sat, pa pokušaj da ga uporediš sa vlastitim ţivotom", rekao mi je. „Poznato ti je da je jedna polovina peščanog sata puna sitnih peščanih zrnaca što kroz usko grlo u sredini cure u donju polovinu sata. Niko na svetu nije u stanju da ubrza protok peščanih zrnaca kroz to usko grlo, a da pri tom ne ošteti sam sat... I ljudi su nalik na taj peščani sat: svakog dana suočavaju se sa hiljadama problema i zadataka . Mudar čovek rešava ih jedan po jedan, laganim i jednoličnim tempom , kao što zrnca peska jednolično protiču kroz stakleno grlo. Nerazborito je da čovek pokušava da reši sve probleme odjednom, pri čemu neminovno postaje ţrtva svih svojih briga o budućnosti. Ukoliko tako postupamo, nema sumnje da ćemo oštetiti svoje telesno iduševno ustrojstvo, kao što bi se i stakleni zidovi na peščanom satu oštetiti ukoliko bismo pokušali da sva zrnca istovrmeno proguramo kroz njegov suţeni deo." Zapamtio sam reči tog lekara", nastavlja Bergamino. „Zrnce po zrnce... zadatak po zadatak. Samo su mi one pomogle da dočekam kraj rata, duševno i telesno zdrav. Koristile su mi i kasnije u ţivotu, a i danas ih se često sećam. Na mom sadašnjem poslu, na primer, susrećem se sa sličnim problemima kao i u ratu . Radim kao sluţbnik u kontroli skladišta jedne velike baltimorske firme, pa mi se često dogaĎa da moram obavljati i po desetak poslova odjednom. Nedavno smo morali da izradimo nove formulare, da ugovorimo nove poslove, izmenimo neke adrese i da obavimo još nekoliko vaţnih zadataka.Nastojeći da izbegnem napetost i nervozu,setio sam se reči onog lekara- 'zrno po zrno!' Neumorno sam ih ponavljao i najzad sve obavio i bolje i brţe nego obično, a da pri tom nisam osetio smušnost i iscrpljenost koje su me u ratu skoro stajale glave." Zastrašu ući po datak o savremenom načinu ţivota ogleda se u činjnici da jepolovina kreveta u našim bolnicama puna pacijenata sa ţivčanim tegobama - ljudi koji su se slomili pod bremenom nagomilanih jučerašnjica i strahom ispunjenih sutrašnjica. Mnogi meĎu njima bi danas bili zdraviji i ţiveli sretnijim, korisnijim ţivotom, da su se pridrţavali saveta Vilijema Oslera: „Ţivite na jednodnevne rate." U ovom trenutku i vi i ja stojimo na raskršću dveju večnosti: prošlosti kojoj ne znamo početak, i budućnosti kojoj nismo u stanju da sagledamo kraj. Ni u jednoj od tih večnosti nismo u mogućnosti da proboravimo ni jedan jedini trenutak. Pokušamo li da to ipak učinimo, uništićemo se i duševno i tlesno . Zato se moramo zadovoljiti ţivotom u jedinom mogućem vremenu koje nam je na raspolaganju : od trenutka kad ustanemo, do trenutka kada poĎemo na počinak. „Svako moţe nositi svoje breme, pa ma kako ono bilo teško, samo do večeri", napisao je Robert Luis Stivenson. „ Svako moţe obaviti svoj posao , ma kako teţak bio, za jedan dan. Svako moţe da ţivi skladno, čisto i vedro, do smiraja dana. U tome je, zapravo, i jedini smisao ţivota." 6

Da, i to j e , ujedno, sve što ţivot od nas traţi . Pa ipak, gĎa K. Šilds beše sebe dovela do ivice očajanja pre no što je shvatila da treba ţiveti do odlaska na počinak. Evo njene priče: „Muţa sam izgubila1937. godine. Bila sam po-tištena, a poped toga i gotovo bez ikakvih sredstava za ţuvot. Morala sam da se ponovo zaposlim u preduzeću u kojem sam radila pre nego što mi je muţ oboleo. Obavljala sam akviziterski posao, pa sam morala da kupim automobil. Jedva sam prikupila novac za neku polovnu krntiju. Mislila sam da ću, putujući, uspeti da se os-lobodim potištenosti, ali se dogodilo upravo obrnuto. Nisam mogla da podnesem samoću prilikom dugih voţnji i obedovanje u jeftinim restoranima. Posao mi u nekim mestima nije išao baš najbolje, pa mi je bilo teško da otplaćujem automobil, premda rate nisu baš bile velike. U proleće1938. radila sam na iodručju drţave Misuri. Škole su tamo bile siromašne, posao nikakav, i ja sam se osećala toliko usamljenau malodušna da sam u jednom trenutku počela da razmišljam o samoubistvu. Činilo mi se da mi ţivot više nema nikakvog smisla. Svega sam se plašila: da neću moći da otplatim auto, da neću imati dovoljno para za stanarinu, da na kraju neću imati dovoljno ni za hranu. Zdravlje mi je slabilo, a nisam imala dovoljno novaca ni za lečene. Jedino me je pomisao na sestru odvraćala od samoubistva. Bilo mi je dobro znano da bih joj time nanela bol- a u izloţila je troškovima oko sahrane. Jednog dana slučajno sam pročitala članak koji me je izvukao iz očajanja i ulio mi hrabrost da nastavim da ţivim. Uvek ću se sa zahvalnošću sećati jedne jedine rečenice iz tog članka: Za mudrog čoveka, svaki novi dan znači novi ţivot. Otkucala sam tu rečenicu na listu papira i prilepila ga s unutrašnje strane vetrobrana, da bi mi sve vreme bio pred očima. Ubrzo sam uvidela da nije teško ţiveti za samo jedan dan. Postepeno sam naučila da zaboravljam jučerašnjicu i da ne mislim na sutrašnjicu. Svakog jutra, govorila sam samoj sebi: „Danas počinje novi ţivot." Pošlo mi je, konačno, za rukom da savladam strah od samoćeu nemaštine. Sada sam sretna, u poslu imam prilično uspeha, ţivim sa voljom i ljubavlju prema ţivotu. Tek sada znam da se više nikada neću bojati, ma šta mi ţivot doneo. Znam da ne moram brinuti o budućnosti. Znam da mogu da ţivim za jedan dan, i da za 'mudrog čoveka svaki novi dan znači novi ţivot'." Rimski pesnik Horacije je još trideset godina pre naše ere sretnikom nazvao onog čoveka„koji današnjicu moţe mirno nazvati svojom", i ne bojati se zla što ga donosi sutrašnjica, jer zna da je današnjicu do kraja proţiveo. Jedna od najtragičnijih crta ljudske prirode jeste da svi mi na neki način beţimo od ţivota. Svi sanjamo o nekom čarobnom vrtu ţivota s one strane obzorja, umesto da uţivamo u ruţama što nam danas cvetaju kraj prozora. Zbog čega smo takve budale? „Kako je samo čudan taj naš ţivotni sled!" na-pisao je jednom oprilikom Stiven Likok. „ Dete kaţe : „Kada postanem veliki dečak..." Ali, šta to znači? Veliki dečak kaţe: „ Kada samo odrastem..." A kad odraste, kaţe: „ Kada se budem oţenio..." DoĎe i ţenidba, i on se počne zanositi drugim mislima: „Kad odem u penziju..." I kad na kraju ode u penziju, počne se osvrtati za sobom, za preĎenim putem. Čini mu se da je mnogo toga propustio, i da je ţivot otišao u nepovrat. Tek u starosti čovek nauči istinu da se ţivot sastoji od ţivljenja, i da je ono satkano od niti svakog dana, svakog sata." 7

Pokojni Edvard Evans iz Detroita gotovo se ubio od briga pre no što je naučio da se' ţivot sastoji od ţivljenja, i da je ono satkano od niti svakod dana, svakog sata'. Odrastao u nemaštini, Evans je prvu platu zaradio prodajom novina, i nakon toga je radio kao prodavac u trgovini mešovitom robom. Kada je postao otac sedmoro dece, zaposlio se kao bibli-otekarski pomoćnik. Premda je zarada bila mala, ni-je se usuĎivao da napusti posao. Osam godina skupljao je hrabrost da osnuje vlastitu radnju i na kraju je uspeo. Od pozajmljenih pedeset pet dolara koje je uloţio u posao kao početni kapital, razvio je vlastito preduzeće koje mu je donosilo dvadeset hiljada dolara godišnje. A onda su zareĎale nevolje. Potpisao je kao ţirant veliku menicu prijatelju koji je bankrotirao. Banka u kojoj je drţao uloţen sav kapital- propala je. He samo što je izgubio sav novac, do poslednje pare, već se našao i u dugu od šesnaest hiljada dolara. „Nisam više mogao ni da jedem ni da spavam", rekao mi je. „Oboleo sam od neke čudne bolesti. Hodajući ulicom, jednog dana onesvestio sam se i pao. Nisam više mogao da stamen na noge. Odneli su me kući i strpali u krevet. Telo mi se ubrzo prekrilo čirvima. Postajao sam sve slabiji, i lekar mi je napokon rekao da mi preostaje najviše dve nedelje ţivota. Premda sav potresen, napisao sam testament i prepustio se sudbini. Budućnost za mene beše izgubila svaki smisao. Opustio sam se, pobeĎen, i na posletku zaspao . Nedeljama nisam bio u stanju da sklopim oči ni na dva sata, a sada, sa prestankom svih zemaljskih briga, spavao sam kao novoroĎenče. Umor je polako počeo da iščezava. Vratio mi se i apetit, i počeo sam da dobijam na teţini. Posle nekoliko nedelja, uspeo sam da stanem i na noge, a nakon mesec i po dana vratio sam se i na posao. Premda sam ranije zaraĎivao dvadeset hiljada godišnje, sada sam bio sretan i sa zaradom od trideset dolara nedeljno. Dobio sam posao kao prodavac metalnih podmetača za osiguranje automobila u brodskom transportu. Poučen krvavim iskustvom, nisam više ni o čemu brinuo. Nisam ţalio za prošlošću, niti sam se bojao budućnosti. Svu svoju energiju, volju i vreme posvetio sam prodaji podmetača." Evans je ubrzo počeo da napreduje u poslu , i kroz nekoliko godina dogurao je do predsednika firme. Ta njegova firma- ' The Evans Product Compani' - već je godinama prisutna na njujorškoj berzi. Kada je, 1945, Evans umro, bio je jedan od najuspešnijih poslovnih ljudi u Sjedinjenim Drţavama. Ukoliko ikada budete leteli iznad Grenlanda, moţe vam se dogoditi da sletite na aerodrom Evans- nazvan u čast Edvarda Evansa. Kakvu pouku moţemo izvući iz Evansove priče? On nikada ne bi uspeo u ţivotu da nije shvatio svu besmislenost zabrinjavanja, da nije naučio da ţivi na jednodnevne rate. Pet stotina godina pre Hrista grčki filosof Heraklit učio je svoje učenike da se„sve menja, osim zakona o promeni". „Nemoguće je dva puta zakoraĉiti u istu reku", podučavao je Heraklit. Reka se menja svakog trena, kao i čovek koji je gazi . Ţivot je neprestana promena, i jedino je u njemu izvesna današnjica. Čemu onda narušavati lepotu ţivljenja u današnjici , nastojanjima da rešimo problem budućnosti obavijene neprestanom promenom i nesigurnošću- budućnosti koju niko na svetu ne moţe da predvidi? 8

Stari Rimljani behu izmislili izreku Carpe diem. Iskoristiti dan. Uţivaj u onome u čemu moţeš. Da, iskoristite dan i uţivajte u njemu što više moţete. Bilo je to geslo i Louela Tomasa. Nedavno sam proveo dva dana na Tomasovom imanju, i uočio da mu na zidu radne sobe stoje ukvirena dva stiha iz118, psalma: Ovoje dan što Gospod ga stvori; Radujemo se i zadovoljni smo njime. Engleski pisac i istoričar umetnosti Dţon Raskin drţao je na radnom stolu kamen u koji je bila urezana jedna jedina reč: DANAS. Ja nemam kamen, ali imam pesmu prilepljenu za ogledalo, tako da je gledam svakog jutra kada se brijem. Ta pesma, koja je uvek stajala i na stolu Vilijema Oslera, delo je indijskog dramskog pisca Kalidase: POZDRAV ZORI Zagledaj se u ovaj dan. Jer onje.ţivot, ţivot ţivota. U njegovom kratkom dahu Skrivene su sve istine, sva zbilja postojanja tvoga: Blaţenstvo rasta, Divota rada, Blagoslov ispunjenja. Juče je tek san, A sutra tek slutnja. Dobro proţivljeno danas u sretni san pretvoriće juče , A svako sutra u slutnju punu nadanja. S tog' dobro zagledaj se u ovaj dan! Takav je moj pozdrav zori. Dakle, prvo što valja naučiti o brigama jeste sledeće: ţelite li da ih izbegnete, prihvatite savet Vilijema Oslera. Setite se reči: Zatvorite ĉeliĉna vrata nad prošlošću i budućnošću. Ţivite na jednodnevne rate. Pokušajte da odgovorite na ova pitanja, i zapišite odgovore: 1. Jesam li sklon bežanju od života zbog toga što brinem o budućnosti ili žudim za nekim' čarobnim vrtom života s one strane obzorja'? 2. Zagorčavam li sebi život žaleći zbog onoga što se dogodilo u prošlosti, a što je nepovratno i nepopravljivo? 3. Ustajem li s odlukom da ću ' iskoristiti dan' i izvući što više mogu iz dvadeset četiri sata? 4. Bi li mi život pružio više kada bih živeo na'jednodnevne rate'? 5. Kada ću početi da primenjujem ove savete? Idućeg ponedeljka? Sutra? Danas?

9

Poglavlje 2 ĈAROBNA FORMULA DA SE OTARASITE BRIGA Ţelite li da proverite recept za ponašanje u kriz-nim situacijama, tehniku koju uvek moţete početi da primenjujete, pre nego što nastavite da čitate ovu knjigu ? Upoznaću vas sa metodom koji je izmislio inţenjer Vilis Karijer, utemeljivač industrije rashladnih ureĎaja. Za mene je to jedna od najboljih tehnika za savladavanje briga, i za nju sam saznao od Karijera lično. „Kao mladić, radio sam u livnici u Bafelu, u drţavi Njujork. Bio sam dobio zadatak da u pogon jedne pitsberške fabrike stakla postavim ureĎaje za prečišćavane tehnološkog gasa. Naš metod za prečišćavane gasa bila je posve nov. Bila je isprobana samo jednom ranijom prilikom, i to u drugačijim uslovima. Radeći ia tom izazovnom zadatku, suočio sam se sa nepredviĎenim teškoćama. UreĎaj jeste proradio, ali je kvalitet irečišćenog gasa bio daleko ispod naših očekivanja. Bio sam očajan. Počeo sam da dobijam grčeve u ţelucu, i neko vreme uopšte nisam mogao da spavam. Naposletku su ipak prevladali zdrav razum i spoznaja da opterećivanjem brigama neću ništa postići, pa sam počeo trezveno da razmišljam. Rezultat toga bio je izvanredan. Tako sam otkrio tehniku za suzbijanje briga, kojom se sluţim već više od trideset godina. Tehnika je jednostavnau svima dostupna, i sastoji se iz tri faze. 1. Prva faza: Otvoreno i bez straha analizovao sam situaciju, i pokušao da zamislim moguće posledice neuspeha Zaključio sam da mi ne prete ni zatvor ni smrt streljanem. Istina, moglo se dogoditi da izgubim posao, kao i da se livnica u kojoj sam radio naĎe u gubicima od dvadeset hiljada dolara uloţenih u ureĎaje za prečišćavane gasa. 2. Druga faza: Pošto sam zamislio najgore moguće posledice, pomirio sam se s mišlju da ću ih, bude li bilo potrebno, spremno prihvatiti. Rekao sam sam sebi: Ovaj neuspeh biće veliki udarac mojoj reputaciji. Moţe se dogoditi da izgubim posao, pa ću, shodno tome, morati da potraţim drugi. Što se tiče livnice, ljudi na rukovodećim poloţajima svesni su da iznalaţenje novih metoda za prčišćavanje gasa predstavlja odreĎen rizik. Uk-liko ih taj eksperiment bude stajao dvadeset hiljada dolara, moraće da se pošire sa gubitkom. Pa, neka tu svotu uračunaju u troškove istraţivanja, jer , na kraju krajva, ovo i jeste eksperiment. Posle ovakvog razmišljana dogodilo seneššo zaista neobično. Odahnuo sam, opustio se i počeo da se osećam smirenije nego ranije. 3. Treća faza: Od tog trenutka svu svoju energiju ulagao sam u smireno i trezveno razmišljanje o tome kako da barem donekle ublaţim katastrofu sa kojom sam se u duši već bio pomirio. Kako bih spasao ono što se dalo spasti. Počeo sam da iznalazim sredstva i načine za umanjivanje gubitka od dvadeset hiljada dolara. Obavio sam nekoliko proba, i na kraju došao do zaključka da bismo dodatnom investicijom od pet hiljada dolara mogli spasti ureĎaje i tako rešiti problem. To smo i učinili, pa je livnica na kraju zaradila petnaest, umesto da izgubi dvadeset hiljada dolara. 10

Sve ovo bez sumnje nikada ne bih postigao da sam u trenutku panike izgubio glavu i prepustio se brigama. Jedna od najpogubnijih posledica obrvanosti brigama je nemogućnost usredsreĊivanja. U stanju zabrinutosti misli nam skaču s predmeta na predmet, pa gubimo sposobnost odlučivanja. Ukoliko, meĎutim, prisilimo sebe na pomisao o najgorem i prihvatimo moguće posledice, izbeći ćemo pesimistička nagaĎanja i slutne i omogućiti sami sebi da se trezveno predamo rešavanju problema. Ovo što sam vam ispričao dogodilo se pre mnogo godina. Stečeno iskustvo toliko mi je koristilo da sam ga primenjivao koliko god sam mogao. Ţivot mi je stoga protekao mirno i bez mnogo uzrujavanja." Zbog čega je, psihološki gledano, Karijerova čarobna formula toliko vredna i praktična? Zato što nas sa tmurnih oblaka po kojima posrćemo zaslepljeni brigama vraća u stvarnost . Zato što nam pomaţe da stanemo na čvrsto tle, da shvatimo na čemu smo. Filosof Vilijem Dţejms, otac primenjene psihologije, ovako je podučavao studente: „Pomirite se sa situacijom, jer je prihvatanje prvi korak u savladavanju bilo kakve nevolje." Istu misao izrekao je i Lin Jutang u svojoj knjizi O vaţnosti ţivlenja. „Istinski duševni mir", rekao je ovaj kineski filosof, „proizilazi iz prihvatanja najgoreg. Mislim da sa psihološke tačke gledišta prihvatanje znači oslobaĎanje energije." Tačno! Sa psihološke tačke gledišta, prihvatanje zaista znači oslobaĎanje nove energije! Kada prihvatimo najgore, nemamo više šta da izgubimo. To automatski znaĉi da moţemo sve i da dobijemo! „Pošto sam se suočio sa najgorim", rekao je Karijer, „ odahnuo sam , opustio se i počeo se osećati smirenijim nego ikada ranije. Od tog trenutka, mogao sam da počnem da razmišljam." Razumno, zar ne? Pa ipak, milioni ljudi upropastili su sebi ţivot zbog paničnog straha od trezvenog razmišljanja ili zato što nisu bili spremni da se pomire sa najgorim. Zato što nisu bili voljni da pokušaju da spasu ono što se daje spasti. Umesto da učine sve kako bi vratili vodu na svoj mlin, oni su se'predali sudbini' i završili kao ţrtve izmišljenog kompleksa melanholije. Opisaću vam slučaj još jednog čoveka koji je prihvatio Karijerovu čarobnu formulu. „Postao sam ţrtva ucene", počeo je svoju priču jedan Njujorčanin, polaznik mojih tečajeva i čovek koji se bavio prodajom nafte. „Nisam mogao da poverujem da je to moguće. Činilo mi se da se tako nešto dogaĎa samo u filmovima. Evo šta mi se dogodilo: Preduzeće za prodaju nafte u kojem sam bio direktor posedovalo jv odreĎen broj kamiona i nekoliko vozača. Propisi udruţenja za prodaju nafte bili su u to vreme veoma strogi, pa ni jednoj mušteriji nismo smeli da prodamo više od odreĎene količine. Jednog dana, meĎutim, ustanovilo se da neki vozači zakidaju na isporukama redovnim mušterijama, i da višak nafte preprodaju. Za tu protivzakonitu rabotu saznao sam kada mi je jednog dana došao neki čovek koji se predstavio kao drţavni inspektor i traţio mito za ćutanje. Imao je dokumentovane dokaze o prekršajima naših vozača, pa je pretio da će, ukoliko mu ne isplatim mito, slučaj predati okruţnom sudu. 11

Znao sam, naravno, da sam lično posve čist, ali sam kao direktor bio pred zakonom odgovoran za poštenje svojih nameštenika. Šta više, bilo mi je jasno da će mi reklama u novinama, bude li slučaj došao pred sud, upropasšiti i ugled i preduzeće. Bilo mi je strašno i da pomislim da bi se to moglo dogoditi meni, koji sam se toliko ponosio preduzećem kojeg dvadeset godina ranije beše utemeljio moj otac! Puna tri dana nisam ni jeo ni spavao. Ulicama sam išao kao opsednut. Pokušavao sam da odlučim da li da platim mito- svotu od pet hiljada dolara - ili da se iredam na milosš i nemilosš inspek-tora i zakona. I jednou drugo činilo mi se uţasnim. Jedne nedeljne večeri, dok sam se izbezumljeno šetkao po kući, slučajno mi je do ruku došla knjiţica Kako suzbiti brige, koju bejah dobio na Karnegijevom tečaju govorništva. Prelistavajući je, naišao sam na Karijerovu priču. Suočite se sa naj gorim, pisalo je u njoj. Upitao sam samog sebe: Šta bi mi se u najgorem slučaju moglo dogoditi ukoliko odbijem da platim mito, i ucenjivač me potom preda sudu? Odgovor je bio: Preduzeće će propasti, ugled će mi biti narušen, ali me u zatvor ne mogu strpati! Dobro, pomiriću se sa činjenicom da će mi posao biti upropašćen, rekao sam sam sebi. Šta će se nakon toga dogoditi? Biću primoran da naĎem novi posao. To neće biti naročito teško, jer imam is-kustva u prodaji nafte i znam nekoliko firmi u kojima bih mogao dobiti posao! Laknulo mi je. Mora koja me je pritiskala tri dana i tri noći pomalo se počela rasplinjavati. Počeo sam da se smirujem . Na moje veliko iznenaĎenje, odjednom sam ponovo bio u stanju da mislim. Sada sam bio dovoljno razuman da preĎem na Karijerovu treću fazu: Spasti ono što je moguće spasti. Dok sam razmišljao o mogućim rešenjima, palo mije na um nešto čega se do tada ne bejah setio. Odem li do advokata i ispričam li mu čitavu priču, moţda će on naći neko mudro rešenje. Glupo je reći da mi ova misao nije ranije pala na pamet, ali ne zaboravite da do tog trenutka nisam razmišljao, i da sam se samo izluĎivao brigama. Odlučivši da odmah sutra pohitam do advokata, legao sam u krevet i zaspao kao klada. Advokat mi je idućeg jutra posavetovao da odem do okruţnog javnog tuţioca i ispričam mu čitav slučaj. To sam i učinio. Kada sam završio svoju priču, zaprepastila me je tuţiočeva izjava da je moj'inspektor' najobičniji kriminalac koji se već me-secima bavi sličnim ucenama, pri čemu policija nikako nije u stanju da mu stane na rep. Moţete zamisliši koliko mi je laknulo! Bila mi je to dobra lekcija. Od tada se u takvim nerešivim situacijama uvek sluţim Karijerovom čarobnom formulom." Otprilike u isto vreme kada je Vilis Karijer brinuo zbog svojih ureĎaja za prečišćavanje tehnološkog gasa , jedan čovek iz Broken Broua, u drţavi Nebraska, pokušavao je da napiše testament. Zvao se Erl Hanej, i bolovao je od čira na dvanaestopalačnom crevu . Trojica lekara, meĎu kojima i jedan čuveni specijalista, proglasili su Haneja za beznadeţan slučaj . Propisali su mu dijetu i posavetovali ga da se pomiri sa sudbinom i da napiše testament. Zbog čira na dvanaestopalačnom crevu, Hanej se već ranije morao odreći posla, pa mu ne beše preostalo ništa drugo do da očekuje smrt. Razmišljajući o svemu i svačemu, jednog dana doneo je fantastičnu o dluku . „Budući da mi do smrti ne preostaje još mnogo vremena", rekao je sam sebi, „dobro bi bilo da to 12

vreme iskoristim na najbolji mogući način. Uvek sam ţeleo da poĎem na put oko sveta. Učiniću to sada ili nikada." Više se ne predomišljajući, otišao je u agenciju i kupio kartu. Lekari su bili zgranuti. „Duţnost nam je da vas opomenemo da će vas to putovanje stajati ţivota", rekli su mu. „Neće", odgovorio im je on. „Rodbini sam obećao sahranu u porodičnoj grobnici u Broken Bouu . Kupiću mrtvački kovčeg i poneti ga sa sobom na put." Hanej je zaista nabavio mrtvački kovčeg, utovario ga na brod, istovremeno sa pomorskom agencijom utanačivši sve pojedinosti u slučaju smrti: mrtvo telo biće stavljeno u ureĎaj za duboko zamrzavanje i vraćeno u Nebrasku. Potom je, izvrsno raspoloţen, krenuo na put. Nije mu bilo ni na kraj pameti da se pridrţava propisane dijete. Pio je najskuplja vina, pušio cigare i jeo najraznovrsnija jela, čak i lokalne specijalitete kojih je, sudeći po dijeti, trebalo da ga oteraju u grob. „Nikad u ţivotu nisam toliko uţivao", pisao mi je Hanej. „ Na moru su besnili monsuni i tajfuni, ali sam se ja radovao poput deteta. Sprijateljio sam se s putnicima na brodu, zabavljao se, veselio se i bančio s njima po čitave noći. Kada smo stigli u Kinu i Indiju, tek tu sam shvatio šta je prava beda. U Ameriku sam se vratio sa dvadsetkilograma više, gotovo i zaboravivši da sam ikad patio od čira na dvanaestopalačnom crevu. Nikada u ţivotu nisam se bolje osećao. Sanduk sam odmah prodao pogrebnom preduzeću i vratio se na posao. Mogu se pohvaliti da se od tada nikada više nisam razboleo, ni na jedan jedini dan." U vreme kada mu se ovo dogaĎalo, Erl Hanej nije imao pojma o Karijeru i njegovom metodu za odstranjivanje briga. „Tek sada shvatam", rekao mi je nedavno, „da sam se posve nesvesno sluţio istim načelom. Pomirio sam se s najgorim, to jest sa smrću. Zatim sam pokušao da spasem sve što se spasti dalo, nastojeći da izvučem što je moguće više blagodati iz ono malo vremena što mi još beše preostalo. Da sam se na brodu prepustio melanholiji i brigama o budućnosti, siguran sam da bih se u Nebrasku vratio u mrtvačkom kovčegu. Ja sam se, meĎutim, opustio i zaboravio na smrt. Taj duševni mir bio je izvor nove energije, koja mi je zapravo spasla ţivot." Poučno, zar ne? Ako je, dakle, Karijer spasao ureĎaj vredan dvadeset hiljada dolara, ako se onaj njujorški prodavac nafte oslobodio ucene, a Hanej izigrao smrt primenom'čarobne formule', ne mislite li da bi ona mogla i vama da pomogne u rešavanju nekih problema? Jeste li sigurni da njome ne biste mogli rešiti i one probleme koji vam se u ovom trenutku čine nerešivim? Drugo pravilo, dakle, glasi: Muče li vas brige, primenite Karijerovu čarobnu formulu. Ovako: 1. Upitajte se: Šta mi se u najgorem sluĉaju moţe dogoditi? 2. Pomirite se sa mogućim posledicama. 3. Smireno pokušajte da spasete što se spasiti moţe.

13

Poglavlje 3 KAKVE SU POSLEDICE PREPUŠTANJA BRIGAMA “Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi.” Dr Aleksis Karel Nedavno mi je, sav uzbuĎen, na vrata zazvonio jedan komšija , savetujući mi da sa čitavom porodicom hitno poĎem da se vakcinišem protiv boginja. Bio je samo jedan od hiljada dobrovoljaca koji su upozoravali Njujorčane na opasnost od te opake bolesti. Preplašeni ljudi satima su stajali u redovima ne samo pred bolničkim ambulantama, nego i pred vatrogasnim i policijskim stanicama i u fabričkim dvorištima. Više od dve hiljade pripadnika medicinskog osoblja grozničavo je, danju i noću , vakcinisalo upaničene ljude. Šta je bio uzrok čitavoj toj guţvi? U Njujorku je od boginja bilo obolelo osam osoba, pri čemu su dve umrle. Dakle, dva smrtna slučaja na brojku od skoro osam miliona ţitelja jednog velegrada. Ţivim u Njujorku više od trideset sedam godina i niko mi nikad nije zazvonio na vrata da me upozori na boljke izazvane emocionalnim problemima ili brigama, premda su takva oboljenja u poslednjih trideset sedam godina bila uzrok deset puta većih katastrofa nego boginje. Nijedna dobra duša nije još došla da me upo-zori da će svaki deseti stanovnik Sjedinjenih Drţava završiti kao ţrtva nervnog sloma, uzrokovanog preteranim brigama i ili emocionalnim sukobima. Stoga sam odlučio da napišem ovo poglavlje, da zazvonim na uzbunu. Dobitnik Noblove nagrade za medicinu , dr Aleksis Karel, jednom je prilikom rekao: „Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi." To se, dabome, odnosi i na sve ostale ljude. Pre nekoliko godina proveo sam godišnji odmor u društvu dr Gobera, glavnog lekara za područje San- ta Fea. Poveli smo razgovor o posledicama preteranog ophrvavanja brigama, i dr Gober mi je rekao: „Sedamdeset odsto bolesnika koji traţe medicinsku pomoć mogli bi se sami izlečiti kada bi se oslobodili strahova i briga . He kaţem da su njihove bolesti umišljene. One su stvarne kao i najstrašnija zubobolja , a ponekad i mnogo ozbiljnije. Mislim na bolesti kao što su smetnje na organima za varenje na ţivčanoj bazi, neke vrste ţeludačnih čireva, srčane smetnje, nesanica, glavobolje i neke vrste paralize. To cy prave pravcate bolesti. Govorim iz vlastitog iskustva, jer sam dvanaest godina bolovao odčira na ţelucu. Posledica straha su brige, a briţan čovek postaje napet i nervozan, što deluje na ţeludac, menja sastav ţeludačnih sokova i često dovodi i do čira na ţelucu" Dr Dţozef Montegju, pisac knjige Ţivčane smetnje i ţeludačna oboljenja, kaţe otprilike isto: „ Ĉir na ţelucu nije posledica onoga što jedete, nego onoga što vas izjeda." Dr V. C. Alvarez, sa klinike Mejo, kaţe: „Pojava ili povlačenje čira na ţelucu često se moţe dovesti u vezu sa' brdsko-dolinskim pejsaţom' emocionalnog stresa." Ova izjava temelji se na ispitivanju petnaest hiljada pacijenata sa ţeludačnim smetnjama na klinici Mejo. Kod četiri od pet pacijenata nije bilo nikakve fizičke podloge za razvoj ţeludačnih tegoba. Uzroci njihovih smetnji bili su uglavnom strahovi, 14

brige, mrţnja, sebičnost i nesposobnost prilagoĎavanja svetu stvarnosti... Valja imati na umu da čir na ţelucu moţe biti smrtonosan. Prema nekim statistikama, on je kao uzročnik smrtnosti na desetom mestu. Nedavno sam vodio prepisku s dr Haroldom Holbajnom sa klinike Mejo. Holbajn je na godišnjoj skupštini Američkog udruţenja industrijskih lekara i hirurga pročitao referat o zdravstvenom stanju blizu stotinu osamdeset ispitanika, poslovnih ljudi prosečne starosti nešto iznad četrdeset četiri godine. Zaključak istraţivanja bio je da nešto više od trećine ispitanika patš od jedne ili triju boljki specifičnih za veliku nervnu napetost. To cy: srčana oboljenja, čirevi probavnog trakta i visok krvni pritisak. Zamislite: jedna trećina naših poslovnih ljudi ispod četrdeset pet godina upropašćuje se srčanim bolestima, čirevima i cirkulatornim smetnjama! He čini li vam se da je cena koju plaćaju za uspeh u poslu suviše visoka? Valja se zapitati da li ti ljudi uopšte postiţu ikakav uspeh. Moţemo li uspešnim nazvati čoveka koji napredovanje u poslu plaća čirom na ţeluci ili bolesnim srcem? Šta vredi imati slavu i bogatstvo, a izgubiti zdravlje? Čak i kada bi posedovao čitav svet, čoveku je za počinak dovoljna samo jedna postelja , a za odrţavanje u ţivotu samo tri obroka dnevno. Tolik oima i perač ulica, koji sigurno mirnije spava i više uţiva u jelu nego neki uvaţeni poslovni čovek. Ruku na srce, radije bih bio berač pamuka u Alabami, sa bendţom u ruci i pesmom u srcu nego ruševina od čoveka na čelu ţelezničke kompanije ili fabrike cigareta. Govoreći o cigaretama, nedavno je od srčanog udara umro najpoznatiji svetski proizvoĎač cigareta. Bio je milionar, a umro je u šezdeset prvoj godini ţivota. Siguran sam da je na desetine godina uloţio u ono što nazivamo poslovnim uspehom. Po mom skromnom mišljenju, taj poznati proizvoĎač sa svim svojim milionima nije bio ni upola toliko uspešan kao moj otac, farmer iz Misurija koji je umro u sedamdeset devetoj godini, bez prebijene pare. Podaci sa klinike Mejo upućuju nas na činjenicu da je više od polovine bolesničkih kreveta u Sjedinjenim Drţavama rezervisano za bolesnike saţivčanim smetnjama . Ispitivanja ţivčanog tkiva pod snaţnim mikroskopima prilikom autopsije većine takvih bolesnika pokazuju , meĎutim, da je tkivo fiziološki bilo posve zdravo. Uzroci ţivčanih smetnji pomenutih bolesnika nisu, dakle, fiziološke anomalije, već osećanje depresije, frustracije, zabrinutosti, straha i sumnjičavosti. Još je Platon rekao da lekari najviše greše kada pokušavaju da izleče telo, a da pri tom ne leče duh, premda su telo i duh jedinstveni, pa ih ne bi valjalo odvojeno posmatrati. Medicini je, na ţalost, trebalo dve hiljade i tri stotine godina da spozna ovu veliku istinu. Tek nedavno se počela razvijati nova grana medicine, nazvana psihosomatska mediciia, koja se podjednako bavi telom i duhom. Krajnje je vreme da preĎemo na takav način lečenja, jer je tradicionalna medicina već uveliko suzbila zarazne bolesti uzrokovane mikrobima- zaraze poput boginja, kolere, kuge i sijaset drugih oboljenja koja su milione ljudi oterala u grob. Zadatak savremene medicine je da se uhvati ukoštac sa ţivčanim oboljenjima što nastaju iz osećanja frustracije, depresije, strahovanja i mrţnje, jer broj ţrtava pomenutih bolesti raste zastrašujućom brzinom. Prema medicinskim predviĎanjima, svaki dvadeseti čovek će u skoroj budućnosti provesti bar neko vreme u bolnici za lečenje mentalnih oboljenja. Evo još jednog zastrašujućeg podatka: 15

prilikom regrutacije vojnika za Drugi svetski rat, u Americi je svaki šesti muškarac bio proglašen za mentalno oštećenu osobu! Šta je uzrok mentalnih poremećaja? Na to pitanje teško je odgovoriti, ali je vrlo verovatno da su strah i preopterećenost brigama plodno tle za razvoj većineduševnih oboljenja. Čovek koji ne ume da se suprotstavi surovoj svakodnevici, a muče ga strah i brige, obično prekida sve veze sa okolinom i povlači se u svet vlastite mašte, verujući da na taj način'rešava' sve svoje probleme. Navešću naslov samo nekih poglavlja iz zanimljive knjige dr Edvarda Podolskog Prestanite da brinete , pa ćete ozdraviti : BRIGE I SRČANE SMETNJE BRIGE I POVIŠEN KRVNI PRITISAK BRIGE MOGU BITI UZROK REUMATIZMA ŠTO MANJE BRIGA, TO MANJE ŢELUDAČNIH SMETNJI KAKO BRIGE MOGU BITI UZROK PREHLADE BRIGE I BOLESTI ŠTITNE ŢLEZDE DIJABETIS I BRIGE Druga korisna knjiga s ovog područja je Ĉovek protiv sebe (Man Against Himself) dr Karla Meningera, u kojoj autor na izuzetno zanimljiv način analizuje pogubno delovanje briga na čovekovo zdravlje. Ukoliko ţelite da prestanete da delujete protiv samog sebe, nabavite tu knjigu i pročitajte je. Poklonite je i prijateljima . Nije skupa, a vredi milione. Ponekad se i naj staloţeniji čovek ulovi u zamku briga. To ce dogodilo američkom generalu Grantu pred kraj graĎanskog rata. Grant je devet meseci opsedao grad Ričmond. Vojska generala Lija, gladna i polugola , bila je najzad potučena . Došlo je do masovnog dezertiranja. Oni koji nisu dezertirali skupljali su ce y šatorima i u stanju blizu ludila molili, vikali, plakali i doţivljavali svakovrsne vizije. Bliţio se kraj. Lijevi ljudi najzad su zapalili skladišta pamuka i duvana u Ričmondu, uništili skladište municije i pobegli iz zapaljenog grada. Zauzet ratovanjem na drugoj strani, general Grant nije imao pojma o stanju neprijateljske vojske. Dogodilo se, meĎutim, da ga je jedne noći uţasno zabolela glava, pa je zaostao sa vojskom i zaustavio se u nekom selu . Noć je proveo sa oblozima protiv glavobolje, sa nogama u koritu sa toplom vodom i semenom od gorušice , sve u nadi da će na taj način izlečiti glavobolju . Glavobolja je idućeg jutra zaista nestala, ali ne zahvaljujući oblozima i gorušici, već glasniku sa Lijevom porukom o predaji. „Kada sam ugledao oficira sa Lijevom porukom", piše Grant u svojim Memoarima, „glava me je još uvek ludački bolela, ali je glavobolja prestala onog trenutka kada sam pročitao sadrţinu poruke" Grantova glavobolja bila je očigledno uzrokovana napetošću, zabrinutošću i premorom. Izlečilo ju je osećanje sigurnosti, nadmoćnosti, pobede. Sedamdeset godina kasnije, šef drţavne blagajne u Ruzveltovoj vladi, Henri Morgento, gotovo je oboleo kada je saznao da je predsednik u jednom jedinom danu kupio gotovo četiri i po miliona barela ţita, kako bi mu podigao cenu . U svom dnevniku Morgento piše: 16

„Saznavši za tu vest, dobio sam napad vrtoglavice. Nije mi preostalo ništa drugo nego da odem kući i srušim se u krevet." Kada je čuveni francuski filosof Montenj bio imenovan za gradonačelnika svog rodnog Bordoa, sugraĎanima se obratio ovim rečima: „Spreman sam da sve vaše brige preuzmem u svoje ruke, ali ne i u svoju jetru i pluća." Preterana zabrinutost moţe vas dovesti do invalidskih kolica- to jest , moţe biti uzrok teškog reumatizma i artritisa. Poznati reumatolog Rasel Sesil navodi četiri najučestalija uzročnika artritisa: 1. Braĉne nevolje 2. Finansijske nedaće 3. Usamljnost i brige 4. Potisnuta mrţnja Ova četiri emocionalna stanja nisu jedini, ali jesu najučestaliji uzročnici artritisa. Receseija izmeĎu dva rata teško je pogodila jednog mog prijatelja. Ostao je bez prebijene pare. Plinara mu beše isključila dovod gasa u kuću, dok mu je banka obustavila kredit za kuću . Ţena mu je gotovo istovremno dobila teţak napad artritisa, koji se nije smirio sve dok im se finansijska situacija nije poboljšala. Brige mogu biti uzročnik i bolesti usne duplje i zuba. Dr Vilijem Mak Ganigl je na skupštini američkih stomatologa izjavio da„neprijatne emocije uzrokovane brigama, strahom i ljutnjom... mogu poremetiti ravnoteţu kalcijuma u organizmu i prouzrokovati kvarenje zuba." Dr Mak Ganigl je kao primer naveo slučaj jednog pacijenta koji je imao odlične zube, dok se nije počeo opterećivati brigama zbog ţeninog zdravlja . Tokom nepune tri sedmice, koliko mu je ţena bila u bolnici, počelo mu se kvariti ni manje ni više nego devet zuba! Jeste li ikada videli osobu sa hiperaktivnom štitnom ţlezdom? Ja jesam, i mogu vam reći da je strašno. Takve osobe drhte, tresu se, preplašene su- rečju menjaju ćud. Poremećaji u lučenju štitne ţlezde ubrzavaju rad srca i toliko menjaju funkcije organizma da telo počinje da ţivi ludačkom brzinom. Izostane li lečenje, ţrtva ovakve bolesti moţe umreti, to jest'sagoreti' vlastiti organizam. Nedavno sam bio u Filadelfiji sa prijateljem koji je imao problema sa štitnom ţlezdom, pa smo pošli na pregled jednom poznatom specijalisti. Zapanjio sam se kada sam na zidu čekaonice ugledao savete pacijentima, nalepljene na veliku drvenu tablu, i na kraju sam ih prepisao na komadić papira. RELAKSACIJA I REKREACIJA Ono što vam najviše moţe pomoći da se opustite jesu zdrav ţivot, san, muzika i smeh. Verujte u ţivot, naučite da dobro spavate. Uţivajte u muzici i nastojte da sagledavate smešnu stranu ţivota. Prihvatite li ovaj savet, saznaćete šta znače zdravlje i sreća. Prvo pitanje filadelfijskog lekara mom prijatelju glasilo je : „Kakve su emocionalne smetnje prethodile pojavi bolesti ? " Ujedno ga je opomenuo da mu , ukoliko ne prestane da se opterećuje brigama, prete dalje komplikacije: srčane tegobe , čir na ţelucu ili dijabetis. „Sve su to srodne bolesti, i nastaju zbog preteranih briga", rekao je on. 17

Poznata glumica Merl Oberon ispričala mi je kako je još u mladim danima shvatila da je preterana zabrinutost štetna ne samo za zdravlje, već i za lep telesni izgled. „Prvi pokušaj da se probijem na film doneo mi je strah i brige. Tek što sam stigla iz Indije u London, gde nikog ţivog nisam poznavala, počela sam da traţim posao. Danima sam bezuspešno obilazila producente. Zaliha novca koju sam donela sa sobom počela se opasno smanjivati, pa mi ubrzo nije preostalo ništa drugo do da štedim na hrani. Čitavih četrnaest dana ţivela sam na vodi i keksu . Tako sam, pored zabrinutosti za budućnost, morala i da gladujem. Posle nekog vremena, shvatila sam da to nema nikakvog smisla. „Moţda se nikada neću probity na film", rekla sam samoj sebi . „ Nemam iskustva , nikada nisam glumila , i lep spoljni izgled jedini mi je kapital." Pogledala sam se potom u ogledalo i ustuknula pred vlastitim iscrpljenim, zabrinutim licem. Hema smisla toliko brinuti o budućnosti, pomislila sam. Ti to sebi ne moţeš priuštiti, jer je lepo lice jedino što moţeš ponuditi filmu, a brige su ga već učinile poruţnelim. Sušta istina! Ništa na svetu ne moţe toliko nagrditi ţenu koliko brige. Izraz gorčine i zabrinutosti zaoštrava crte lica, čini ih tvrdim, stvara neţeljene bore i čini ga starijim. Poznato je da od briga moţemo i osedeti, da ni ne govorimo kako one nepovoljno deluju na ten, izazivajući bubuljice, čiriće i lišajeve. U današnje vreme srčane bolesti su u Americi i u svetu na prvom mestu uzročnika smrti. Broj njihovih ţrtava skoro je jednak broju stradalih u Drugom svetskom ratu. Podsetimo li se da većina srčanih tegoba nastaje zbog prevelike napetosti i briga, sloţićemo se sa tvrdnjom dr Aleksisa Karela da' poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi'. Crnci i Kinezi retko pate od srčanih bolesti uzrokovanih brigama, zato što po prirodi i ţivotnoj filosofiji sve primaju mirno i staloţeno. Od srčanog udara umire dvadeset puta više lekara nego poljoprivrednika. Ţivčanu napetost na poslu lekari, dakle, plaćaju ţivotom. „Bog će nam oprostiti grehe ", rekao je jednom prilikom Vilijem Dţejms, „ali ţivĉani sistem neće." Još jedan zaprepašćujući i gotovo neverovatan poatak:broj samoubistava u Americi veći je od broja smrtnih slučajeva od zaraznih bolesti! Zbog čega? Odgovor na to pitanje uglavnom glasi: Zbog suvišne zabrinutosti. Surovi kineski metod mučenja ratnih zarobljenika vodom dovodio je ljude do ludila. Kinezi su okovane zarobljenike stavljali pod mešinu iz koje im se na glavu danonoćno izlivala voda, kap po kap. IzluĎujući zvuk upornih kapi bio je gori od udaraca čekića. Istim metodom mučenja sluţili su se i španska inkvizicija i nacisti u Hitlerovim koncentracionim logorima. Brige su nalik na uporno kapanje vode, kap... kap... kap... Danonoćno opterećivanje kapima briga tera ljude u ludilo i samoubistvo. Strahovite hrišćanske vizije pakla nisu ni upola tako strašne kao što je paklenska muka duha i tela što ih suvišne brige mogu izazvati na ovom svetu.Hronični brigobriţnici, na primer, često završavaju kao ţrtve angine pektoris. Obolite li jednom od te bolesti, krici iz Danteovog pakla činiće vam se kao dečji plač u poreĎenju sa mukama koje ćete morati da podnosite. Ukoliko smatrate da preterujem, pitajte bilo kog lekara! 18

Volite li ţivot? Ţelite li da ţivite dugo, sretno i zdravo? Ukoliko je vaš odgovor potvrdan, navešću vam još jednu misao dr Aleksisa Karela: „Oni ljudi koji u trci i vrevi savremenog ţivota umeju da zadrţe unutranji mir imuni su na ţivčana oboljenja." Spadate li u takve ljude? Umete li da u trci i vrevi modernog ţivota zadrţite unutrašnji spokoj ? Ukoliko spadate u normalne ljude, odgovor je sigurno potvrdan. Apsolutno potvrdan. Ljudi su čvršći no što to i sami misle, jer su u svakome od nas skrivene tajne rezerve, kojih ponekad nismo ni svesni. Toro je u svojoj besmrtnoj knjizi Volden rekao: „Ono što me najviše ohrabruje jeste neosporna činjenica da čovek poseduje sposobnost svesnog oplemenjivanja vlastite prirode... Čovek koji korača stazom vlastitih ideala i trudi se da ţivi u skladu sa njima, doţiveće uspeh o kakvom običan smrtnik ne moţe ni da sanja." Mnogi meĎu vama koji čitate ovu knjigu sigurno imate isto toliko snage i unutrašnjih rezervi kao i Olga Dţarvev, ţena koja je i u najtragičnijim trenucima ţivota uspela da sačuva mir. „Pre osam i po godina lekari su ustanovili da bolujem od raka i da mi nema spasa", priča ona. „ To su iošvrdili i najbolji siecijalisši u zemlji, braća Mejo. Bila sam mlada i nisam ţelela da umrem. Nazvala sam stoga svog dugogodišnjeg lekara u Kelogu, i plačućim glasom saopštila mu dijagnozu. Odgovorio mi je pomalo nervozno i prekorno: „Šta je to s tobom, Olga? Zar si odlučila da se predaš? Jasno je da ćeš umreti ako budeš plakala i ţalila samu sebe . Slaţem se, nije ti lako, ali suzama nećeš ništa postići. Pogledaj istini u oči i prestani da misliš na smrt. Tek oida moći ćeš da se boriš." Nakon tog telefonskog razgovora svečano sam se u sebi zaklela da ću ga poslušati. „ Zaklinjem se da ću prestati da mislim na smrt. Zaklinjem se da ću prestati da plačem- da ću učiniti sve što je u mojoj moći da pobedim bolest. Zaklinem se da ću ţiveti!" Uobičajeno vreme zračenja rendgenskim zracima u uznapredovalim slučajevima kao što je bio moj, gde je upotreba radijuma nemoguća, iznosi deset i po minuta dnevno tokom trideset dana. Mene su čitavih četrdeset devet dana zračili četrnaest i po minuša dnevno. Kosti na mom omršavelom telu štrčale su kao strašila, noge su mi bile teške kao da su od olova, ali se ipak nisam brinula. Nisam više plakala. Šta više, prisiljavala sam sebe na smešak. Nisam toliko glupa da bih poverovala da me je smešak izlečio od raka. MeĎutim, smatram da dobro raspolaţenje i optimizam pomaţu organizmu u borbi protiv bolesti. Ja sam pobedila rak. Zahvaljujući izazovnim, borbenim rečima mog lekara, nikad se nisam osećala zdravijom nego tokom te dve godine dok sam se borila sa bolešću. 'Pogledaj istini u oči i prestani da brineš. Samo ćeš tako moći da se boriš'." Završavam ovo poglavlje podsećajući vas na reči dr Aleksisa Karela: „ Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi." Ţeleo bih da upamtite te reči, da ih nosite u sebi, kao što su fanatični sledbenici proroka Muhameda na grudima nosili istetovirane izreke iz Kur'ana. Da li je dr Karel mislio i na vas? Moţda.

KRATAK PREGLED OSNOVNO ŠTO MORATE ZNATI O BRIGAMA 19

1. Ţelite li da izbegnete brige, poslušajte savet Vilijema Oslera: 'Ţivite na jednodnevne rate'. He opterećujte se razmišljanjem o budućnosti. Ţivite od jutra do polaska na poĉinak. 2. Kada u buduće zapadnete u neprilike, pokušajte da primenite Karijerovu ĉarobnu formulu: a) Upitajte se: 'Šta mi se u najgorem sluĉaju moţe dogoditi ukoliko ne rešim ovaj problem?' b) Duhovno se pripremite da prihvatite najgore. c ) Smireno pokušajte da popravite sve što se daje popraviti. 3. Imajte na umu cyvume visoku cenu koju bi ste mogli platiti vlastitim zdravljem. 'Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi.' Drugi deo OSNOVNE TEHNIKE ZA ANALIZOVANJE BRIGA Poglavlje 1 ANALIZA I TRAŢENJE REŠENJA Odanih slugu imam šest(od njih stek'o sam znanje); a zovu se Šta i Zašto, Kada, Kako, Ko i Gde. Radjard Kipling Mislite li, moţda, da će Karijerova čarobna formula, opisana u drugom poglavlju prvog dela ove knjige, rešiti sve vaše brige? Razume se da neće! Šta nam, dakle, valja činiti? Pa, valja se naoruţati tehnikom za borbu protiv različitih vrsta briga, a to ćemo najbolje postići naučimo li tri osnovna pravila za analizu problema: 1. Suoĉiti se sa ĉinjenicama . 2. Analizirati ĉinenice. 3. Doneti odluku i poĉeti delovati u skladu sa njom Čini li vam se to odveć očiglednim? Da, tome je već podučavao, a i svoj nauk sam primenjivao, još Aristotel. A i vi i ja moramo početi da se sluţimo ovim tehnikama ukoliko ţelimo da rešimo probleme koji nas poput more opterećuju i danju i noću. Proučimo prvo pravilo : Suočiti se sa činjenicama . Zbog čega je suočavanje sa činjenicama toliko vaţno? Pa, zato što nijedan problem nećemo moći da inteligentno rešimo ukoliko ne znamo iz čega se sastoji. Bez uvida u ĉinjeniĉno stanje samo ćemo se smušeno vrteti oko problema kao maĉak oko vruće ĉorbe. Herbert Hoks, dekan fakulteta Kolumbija, koji je pune dvadeset tri godine pomagao studentima u rešavanju svakodnevnih problema, rekao mi je da je „smušenost glavni uzrok briţnosti." Polovina briga na svetu nastaje zbog toga što ljudi pokušavaju da učine nešto da reše problem pre nego što su sakupili dovoljno znanja koje bi im 20

moglo pomoći u donošenju odluke. Ukoliko, na primer, imam pred sobom problem s kojim se moram suočiti u utorak", rekao je Hoks, „nastojim da o njemu ne donosim odluke pre utorka. U meĎuvremenu prikupljam podatke u vezi sa problemom. Ne zabrinjavam se i ne mučim, jedem i spavam normalno, ali se svim silama usredsreĎujem na analizu činjenica. Kada najzad doĎe utorak, ja sam već naoruţan tolikim brojem podataka da se problem obično reši sam od sebe." Pitao sam dekana Hoksa znači li to da se on nikada i ni zbog čega ne zabrinjava. „Tako je", odgovorio je on, „iskreno vam mogu reći da je moj ţivot sada posve lišen briga. Došao sam do zaključka da se brige, ukoliko posvetimo dovoljno vremena smirenoj, nepristrasnoj i objektivnoj analizi činjenica u vezi sa odreĎenim problemom, u svetlosti stečenih spoznaja redovno sami od sebe rasplinjuju." Kako se, meĎutim, ponaša većina ljudi? Nastoje da što manje razmišljaju, jer, po rečima Tomasa Edisona, „nema tog sredstva kojem ĉovek neće pribeći da bi izbegao napor razmišljanja." Ukoliko se potrudimo da razmislimo o okolnostima koje su nas dovele do problema, ponašamo se kao psi tragači, iznalazeći samo činjenice koje potkrepljuju naše već stvorene sudove, a zanemarujemo sve ostalo. Prihvatamo samo činjenice koje opravdavaju naše ponašanje - činjenice koje se lepo podudaraju sa našim ţeljama i opravdavaju naše ustaljene predrasude. Francuski piosac Andre Moroa jednom je rekao: „Sve što je u skladu sa našim ličnim ţeljama čini nam se istinitim. Sve što je u suprotnosti sa njima, dovodi nas do besa." Treba li se stoga čuditi što nam je ponekad toliko teško da naĎemo rešenje za sve probleme? He bi li smo se isto toliko mučili kada bismo pokušavali da rešimo neki aritmetički problem,ubeĎeni da su dva i dva pet? Pa ipak, ima mnogo ljudi na ovom svetu koji i svoj i ţivot svojih bliţnjih pretvaraju u pravi pakao, tvrdeći da su dva i dva pet, ili, čak, pet stotina! Šta, dakle, da radimo? Ne smemo dopustiti svojim emocijama da utiču na naše razmišljanje. Kao što je rekao dekan Hoks, „ moramo posvetiti dovoljno vremena nepristrasnoj i objektivnoj analizi činjenica u vezi sa određenim problemom." Evo kako ja to rešavam: 1. Dok se trudim da prikupim ĉinjenice, pretvaram se da to ne ĉinim za sebe nego za nekog drugog. To mi pomaţe da dobijem trezven, nepristrasan uvid u pravo stanje stvari. Na taj naĉin iskljuĉujem emocije.

2. Ponekad zamišljam da sam advokat koji zastupa protivniĉku stranku. Drugim reĉima, iznalazim argumente protiv sebe- sve ono što je u suprotnosti sa mojim ţeljama, sve ono sa ĉime podsvesno ne ţelim da se suoĉim. 3. Potom napismeno izlaţem razloge za i protiv vlastitog stava, pri ĉemu obiĉno doĊem do zakljuĉka da j e istina negde u sredini, izmeĊu dveju krajnosti. Šta ovim ţelim da vam kaţem ? Da ni vi ni ja , kao ni najveći mudrac na svetu, ne 21

moţe da donese inteligentnu odluku o bilo kom problemu ukoliko se prethodno ne pozabavi okolnostima u kojima je problem nastao. Tomasu Edisonu bilo je to poznato. Kada je bio na samrti, kod njega su našli dve hiljade pet stotina beleţnica sa popisom problema sa kojima se susretao i podrobnom analizom okolnosti koje behu dovele do njihovog nastanka. Stoga, pravilo broj jedan za rešavanje problema glasi: Prikupite podatke u vezi sa odreĊenim problemom. Postupite po savetu dekana Hoksa: nastojte da pri tom budete nepristrasni. To će vam biti mnogo lakše ukoliko sebe prinudite da i pismeno obrazloţite svoje stavove. Naime, sam čin pismene analize uveliko nam pomaţe da sami sebi rastumačimo suštinu problema, i navodi nas na razloţno razmišljanje i pomaţe nam da donesemo trezvenu odluku. Čarls Ketering jednom je rekao: „Dobro razloţen problem napola je rešen problem." Kinezi imaju običaj da kaţu da jednaslika vredi koliko i deset hiljada reči , pa ću vam ilustracije radi ispričati kako se moj poznanik Galen Ličfild, jedan od najuspešnijih američkih poslovnih ljudi na Dalekom istoku, posluţio gore navedenim save-tima. Godine1942, kada su Japanci napali Šangaj, Ličfild se beše zatekao u Kini. „Ne dugo posle napada na Perl Harbur", pričao mi je kasnije Ličfild, „Japanci su nagrnuli u Šangaj. U to vreme bio sam na čelu Azijskog osiguravajućeg društva u Šangaju. Japanci su nam ubrzo poslali'likvidatora', koji je zapravo bio admiral, a meni naredili da mu se naĎem pri ruci prilikom likvidacije računa osiguravajućeg društva. Našao sam se u nebranom groţĎu. Bilo mi je jasno da takva naredba znači saradnju ili smrt. Mehanički sam obavljao sve što su Japanci od mene traţili, jer drugog izboranisam imao. Sastavljajući spisak imovinskog stanja za japanskog' likvidatora ', namerno sam izostavio nekoliko vrednosnih papira u iznosu od sedam stotina pedeset hiljada dolara, jer su oni bili vlasništvo naše podruţnice u Hong Kongu i nisu imali nikakve veze sa imovinskim stanjem šangajskog društva. Pri tom sam, razume se, zazirao da bi Japanci mogli otkriti šta sam učinio, što se uskoro i dogodilo. Bio sam odsutan u trenutku tog'velikog otkrića', ali mi je šef računovodstva kasnije ispričao kako se japanski admiral razbesneo i nazvao me lopovom i izdajnikom japanske vojske. Dobro sam znao šta to znači: strpaće me u tamnicu Bridţhaus, mučionicu japanskog Gestapoa! Imao samu neke prijatelje koji behu počinili samoubistvo, samo da bi izbegli mučenja u Bridţhausu. Poznavao sam i ljude koji su izdahnuli nakon desetodnevnog mučenja u tom kazamatu. Sada je i mene čekala ista takva sudbina! Šta sam mogao da učinim? Za vest sam saznao u nedelju po podne. Da nisam imao razraĎenu tehiiku za rešavanje problema, sasvim normalio - na smrt bih se preplašio. MeĎutim, tu tehniku sam već godinama primenjivao kada bih zapao u neprilike. Seo bih za pisaću mašinu, otkucao dva pišanja i odgovore na njih: 1. Šta je to što me brine? 2. Šta bih tim povodom mogao da uĉinim?

22

Isprva sam ovu tehniku primenjivao usmeno, ali sam ubrzo shvatio da pisanje pomaţe jasnijem i sistematskijem razmišljanju. S toga sam se tog nedeljnog popodneva smesta latio pisaće mašine i napisao: 1. Šta je to što me brine? Odgovor: Bojim se da će me sutra strpati u tamnicu. 2. Šta bih tim povodom mogao da učinim? Odgovor: Čini mi se da postoje četiri rešenja. a) Rastumačiti nesporazum japaiskom admiralu. Budući da on ne govori engleski, sigurio bi se razbesneo kada bih ga zamolio za tumača. To bi značilo smrt, jer je Japanac surov, i radije će me baciti u tamšcu nego što će saslušati moja objašnjenja . b) Mogao bih da pokušam da pobegnem iz grada. MeĎutim, to je nemoguće, jer me uhode. Prilikom svakog izlaska iz kuće i ponovnog povratka, duţan sam da se javim nastojniku. Prema tome, pokušam li da pobegnem, c va je prilika da će me uhvatipš i streljati . c) Ostati zaključan u stanu i ne pojavljivati se na poslu. To bi moglo pobuditi sumnje, pa bi japanski admiral sigurno poslao vojnike da me odvedu u Bridţhaus. Na taj iačin bi mi oduzeli poslednju priliku da pokušam da objasnim nesporazum. d) U ponedeljak izjutra krenuo sam na posao kao da se ništa nije dogodilo. Japaiac će moţda biti toliko zauzet drugim poslovima da neće ni obratiti paţnju na mene. Ukoliko se i seti šta sam učiiio, moţda se već ohladio, pa me neće mučiti daljim pitanjima. Ukoliko bi tako zaista bilo, izvukao sam ţivu glavu . S druge strane, ukoliko bude pokušao da. me ispituje , pruţiće mi priliku da mu objasnim nesporazum. Odlazak na posao u ponedeljak izjutra pruţa mi, dakle , mogućnost da izbegnem tamnicu. Čim sam sve ovo napisao i potom se odlučio za četvrto rešenje, to jest da u ponedeljak odem na posao, pao mi je kamen sa srca. Kada sam u ponedeljak osvanuo u kancelariji, Japanac je već sedeo za stolom i nervozno pušio. Uputio mi je uobičajen preteći pogled, ali nije izustio ni jednu jedinu reč. Kao da se ništa nije dogodilo! Dva meseca kasnije vrašio se u Tokio, a sa njim su nestale i sve moje brige! Vrlo je verovašno da sam sebi spasao ţivot onog trenutka kada sam seo za pisaću mašinu i trezveno analizovao moguća rešenja i nihove pos-ledice. Da nisam tako postupio, tapkao bih u mraku, oklevao i mučio se, i u kritičnom trenutku reagovao na naj gori mogući način. Da trezvenim razmišljanjem nisam došao do najboljeg rešenja, čita-vo popodne bih se izluĎivao brigama; te noći ne bih ni oka sklopio i u ponedeljak osvanuo bih u kancelariji avetinjski bled i zabrinut, što bi, najverovatnije, pobudilo sumnje kod japanskog admirala i navelo ga da stupi u akciju." Iskustvo mi je bezbroj puta potvrdilo da se trud oko donošenja odluka i te kako isplati. Oklevanje, okolišanje i tapkanje u začaranom krugu dovode čoveka do ţivčanog sloma. Uverio sam se da pedeset odsto briga nestaje onog trenutka kada donesem jasnu , konačnu odluku , a drugih pedeset odsto kada je počnem sprovoditi u delo. Shodno tome, prvih pedeset odsto briga nastojim da uklonim u četiri etape: 23

1. 2. 3. 4.

Zapišem šta me muĉi. Zabeleţim moguća rešenja. Odluĉim kako ću postupiti. Odmah poĉinjem da svoju odluku sprovodim u delo.

Kao što sam već rekao, Galen Ličfild danas je jedan od najuvaţenijih poslovnih ljudi u Aziji, pri čemu i sam priznaje da svoj uspeh uveliko duguje gore opisanom metodu analize briga i stupanja u akciju posle donošenja trezvene odluke. Zbog čega je ovaj metod toliko delotvoran? Pa, zato što zadire u srţ problema. Zato što uključuje akciju. Ruku na srce, uzalud nam je i najpodrobnija analiza problema, ukoliko nismo spremni da donesenu odluku sprovedemo u delo. Vilijem Dţejms jednom je prilikom rekao: „Kada jednom donesete odluku koju valja sprovesti u delo, odbacite apsolutno svaku odgovornost i brigu o ishodu." Time je hteo da kaţe da posle donošenja promišljene odluke valja odmah krenuti u akciju. Da odluku ne valja preispitivati, da ne valja oklevati i gubiti se u sumnjama koje, opet, raĎaju nove sumnje. Da se ne valja osvrtati za onim što je već prošlo. Zamolio sam Vejta Filipsa, jednog od najvećih proizvoĎača nafte u Oklahomi, da mi kaţe kako on dolazi do vaţnih odluka. Odgovorio mi je: „Došao sam do zaključka da postoji granica razmišljanja o problemima, posle čega svako daljnje razmišljanje nesumnjivo raĎa nove brige. To je granica nakon koje svaka daljnja analiza postaje suvišna i štetna. Ţeleli mi to ili ne ţeleli, doĎe trenutak kada moramo doneti odluku, sprovestije y delo i pritom se ne osvrtati za sobom." Da li moţda ţelite da isprobate Ličfildovu tehniku na nečem što vas ovog trenutka muči? Pitanje br. Pitanje br. odgovor). Pitanje br. Pitanje br.

1 glasi: Šta je to što me brine? (Molim vas da upišete odgovor). 2: Šta u vezi s tim mogu da preduzmem ? (Molim vas da upišete 3: Odluĉio sam... 4: Kada ću poĉeti da svoju odluku sprovodim u delo?

Poglavlje 2 KAKO IZBEĆI PEDESET ODSTO BRIGA NA POSLU 24

Ukoliko ste poslovan čovek, sigurno ćete reći: „Smešnog li naslova! Već dvadeset godina radim svoj posao i poznajem ga bolje od bilo kog drugog na svetu. Apsurdno je i pomisliti da bi mi neko mogao deliti savete o tome kako ću izbeći pedeset odsto poslovnih briga." Slaţem se, jer bih i ja tako reagovao kada bi mi neko pre nekoliko godina pokazao naslov ovog poglavlja. Ipak, smatram da ga je vredno pročitati. Mnogo obećava, a obećanja ništa ne koštaju. Biću iskren: moţda vam neću pomoći da izbegnete pedeset odsto briga na poslu. Na kraju krajeva, to ne moţe niko osim vas. Siguran sam, meĎutim, da vam mogu pokazati kako je to nekim ljudima pošlo za rukom, a ostalo prepuštam vama. Moţda se sećate da sam na početku trećeg poglavlja citirao dr Aleksisa Karela: „Poslovni ljudi koji ne umeju da se suprotstave brigama umiru mladi." Ukoliko je zabrinjavanje toliko štetno, n bi li vam bilo drago da vam pomognem da rešite bar deset odsto briga na poslu?... Jeste?... Dobro. Ispričaću vam kako je jedan poslovni čovek uspeo da reši pedeset odsto poslovnih briga, i da pri tome još na minimum skrati vreme koje je prethodno provodio na sastancima u rešavanju poslovnih problema. Reč je o Leonu Šimkinu, poslovnom partneru i generalnom direktoru velike njujorške izdavačke kuće' Sajmon i Šuster'. Dajem reč Šimkinu: „Punih petnaest godina trošio sam gotovo polovinu svakog radnog dana na poslovne sastankeu rešavanje poslovnšh problema. I jau moji saradnici često smo se nervirali, meškoljili u stolicama , šetkali gore dole po sobi, sporečkavali se i vrteli u krug. Na kraju radnog dana bili smo obično iscrp-ljeni i iznemogli. Ţiveo sam tako punih pešnaest godina i mislio da drukčije ne moţe biti. Nikad mi nije palo na pamet da bi mogao postojati bolji, delotvorniji način rešavanja poslovnih problema. Da mp je neko u to vreme rekao da je moguće izbeći traćenje vremena na nedelatna sastančenja i upola smanjiti nervnu napetost, nazvao bih ga kratkovi-dim, lakomislenim, salonskim optimistom. Uprkos svemu, naposletku sam sam došao do metoda za uklanjanje briga, metoda kojim se sluţim već punih osam godina. Potvrda njene valjanosti sastoji se u novim i sve većim uspesima u poslu, u zdravlju i ličnom zadovoljstvu. Zvuči čarobno, ali je poput svake čarolije, vrlo jednostavno kada shvatite kako funkcioniše. Evo u čemu je tajna: najpre sam prekinuo sa petnaestogodišnjim sastančarskim navikama, to jest sa ispitivanjem poslovnih saradnika o nevoljama na poslu i sa traţenjem rešenja. Drugo, uveo sam novo pravilo, to jest da svako ko ţeli da mi izloţi neki svoj problem mora prethodio da pripremi i razradi kratak izveštaj u obliku odgovora na sledeća četiri pitanja:

25

Pitanje br. 1: U ĉemu je problem? (Napominjem da smo do tada provodili dva do tri sata na sastancima , a da niko ţiv nije znao da kratkou jasno formuliše suštinu problema. Zapetljavali smo se u beskrajne raspre o svakovrsnim poslovnim nevoljama, a da zapravo nismo znali o čemu je konkretno reč). Pitanje br. 2: Šta je do njega dovelo? (Danas s uţasom gledam na sve one protraćene sati u petnaestogodišnjoj sastaničarskoj praksi, kada nismo ni pokušavali da jasno definišemo okolnosti u kojima je problem nastao). Pitanje br. 3: Postoje li mogućnosti za rešavanje problema? ( Do tada smo praktikovali da neko od nas pred- loţi iekakvo rešenje, posle čega je redovno sledilo nekoliko posve suprotnih mišljenja, što je dovodilo do reči i svaĎa. Na taj način smo se često udaljavali od teme i završavali sastanak sa oprečnim teorijama o mogućem rešenju problema). Pitanje br. 4: Koja rešenja vi predlaţete? Do tada sam sate i sate slušao maglovita izlagana bez konkretnih sugestija koje bi mi pomogle da krenem u akciju). Danas me saradnici retko saleću problemima. Zbog čega? Zbog toga što znaju da najpre moraju razmotriti sve podatke o odreĎenom problemu i dobro o njemu razmisliti. Moja pomoć im je nakon toga retko kada potrebna, jer se rešenje u sedamdeset odsto slučajeva samo od sebe nametne prilikom podrobnijeg razmatranja problema. Čak i u onim slučajevima kada je konsultacija neophodna, na diskusiju trošimo triputa manje vremena nego ranije, jer je sve unapred pripremljeno, promišljeno i vodi logičnom, konkretnom zaključku. U izdavačkoj kući'Sajmon i Šuster' mnogo manje vremena trošim na nerviranje, brige i raspre o onom što ne valja, pa nam ostaje više vremena za akciju i ispravljanje eventualnih grešaka." Moj prijatelj Frank Betger, sluţbenik jednog velikog osiguravajućeg društva, pričao mi je kako je istim tim metodom redukovao poslovne brige i gotovo udvostručio zaradu. „Moje početno oduševljene zapady osiguravajućem društvu ubrzo je splaslo i pretvorilo se u nezadovoljstvo. Počeo sam prezirati posao, i sigurno bih ga i napustio da jednog dana nisam pokušao da i pismeno formulišem uzroke nezadovoljstva. Upitao sam se: 1. Šta me muĉi? Odgovor je bio: Nedovoljna nagrada za uloţeni trud. Naime, provodio sam sate i dane u svesrdnom ubeĎivanju klijenata da će im se polisa za osigurane i te kako isilatiti, a oni su samo klimali glavom, smeškali se i na kraju odgovarali: „Razmisliću. Javite mi 26

se za nekoliko dana." Uzrok mog neraspoloţenja i potištenosti bilo je vreme koje sam traćio na ponovne obilaske takvih mušterija. Prema tome, upitao sam se: 2. Postoji li izlaz iz ove situacije? Da bih odgovorio na to pitanje, morao sam da proučim uzroke mojih neprilika. Izvadio sam beleške o svim svojim posetama u proteklih dvanaest meseci i počeo da proučavam brojke. Došao sam do zapanjujućeg zaključka! U beleš-kama je crno na belo stajalo da sam u proteklih godinu dana sedamdeset odsto poslova zaključio pri prvom viĎenju. Dvadeset tri odsto poslova bilo je zaključeno pri drugom viĎenju, a samo sedam odsto poslova prilikom trećeg, četvrtog ili petog obi-laska mušterija! Drugim rečima, traćio sam po-lovinu radnog dana na posao koji mi je donosio samo sedam odsto prodatih polisa! 3. Kakav je zakljuĉak? Bilo mi je jasno kao dan da smesta moram prestati sa obilascima nakon drugog viĎenja, a tako dobijeno vreme utrošiti na razradu novih poslovnih planova. Rezultati su bili fantastični. Ne dugo posle toga gotovo sam udvostručio čist dobitak prilikom svakog pojedinačnog obilaska mušterija." Frank Betger danas je jedan od najpouzdanijih ljudi u svetu američkih osiguravajućih društava. Radi za firmu ' Fidelitio Mutual of Philadelphia', i godišnje ostvari poslove u polisama vredne milione dolara. A hteo je da napusti posao! Bio je već spreman da prizna poraz, kada ga je analiza problema uputila na stazu uspeha. Ţelite li da primenite metod pitanja i odgovora na vlastite probleme u poslu? Ponoviću šta sam rekao u početku: takav metod moţe vam pomoći da uklonite pedeset odsto briga. Ponavljam četiri pitanja od kojih se taj metod sastoji: 1. 2. 3. 4.

U ĉemu je problem? Šta je UZROK problema? Koja su moguća rešenja? Koje rešenje predlaţete?

KRATAK PREGLED OSNOVNE TEHNIKE ZA ANALIZU BRIGA 1. Prikupite sve ĉinjenice u vezi sa problemom. Setite se Hoksovih reči da 'polovina briga na svetu potiče od ljudi koji pokušavaju da donesu odluku pre nego što su sakupili dovoljno podataka na temelju kojih ćete odlučivati', 2. Pošto ste ponovo odvagali prikupljene podatke, treba da odluĉite šta vam valja ĉiniti. 3. Posle paţljivo donesete odluku, krenite u akciju! Latite se posla i ne opterećujte se razmišljanjem o ishodu. 27

4. Ukoliko vi ili neki vaš saradnik poĉne da sumnja, pribegnite metodu ĉetiriju pitanja: a) U ĉemu je problem? b) Šta je uzrok problema? v ) Koja su moguća rešenja? g) Koje je rešenje najbolje?

Poglavlje 3 DEVET SAVETA KO JI NAJVEĆU KORIST

ĆE VAM

POMOĆI DA IZ OVE KNJIGE IZVUĈETE

1. Ukoliko zaista ţelite da vam ova knjiga bude od koristi, moraćete se pridrţavati jednog vaţnog pravila. Bez njega će sav vaš trud ostati uzaludan, dok ćete s njim postići čuda. Pitate me kakvo je to čudesno pravilo? Pa, evo ga: Ne uzimajte u ruke ovu knjigu, ukoliko ne osećate duboku i iskrenu ţelju da nešto naučite, snaţnu potrebu da se otarasite suvišnih briga i počnete da ţivite novim ţivotom. Kako ćete to postići? Ukoliko se budete neprestano podsećali da vam je to nuţno potrebno. Ukoliko uvek budete imali na umu da će vaš odnos prema problemima uticati na vašu ličnu sreću, zdravlje, pa čak i na prihode. 2. Prelistajte paţljivo svako poglavlje pre nego što ga pročitate, kako biste dobili uvid u temu o kojoj ono raspravlja. Prinudite sebe da naredno poglavlje počnete da čitate tek pošto ste dobro i pomno proučili prethodno. Time ćete uštedeti vreme i postići bolje rezulate. 3. Zaustavljajte se pri čitanju , kako biste mogli da razmislite o onome što ste naučili. Upitajte se gde biste i kako mogli da primenite naučeno. Takav način čitanja pomoći će vam mnogo više nego bezglavo gutanje stranica. 4. Čitajte s olovkom u ruci i podvucite ono što vam se čini korisnim. Tako ćete se u obilju saveta kasnije moći lakše da snaĎete. 5. Imajte na umu da se naučeno brzo zaboravlja i da se pamćenje postiţe jedino savesnim i sistematskim ponavljanjem. Stoga budite spremni da savetima iz ove knjige svakog meseca posvetite nekoliko sati ponavljanja. Drţite je na svom radnom stolu i često je prelistavajte. Upamtite da primena ovih načela moţe da vam postane navika samo ukoliko ih budete dosledno sprovodili u ţivotu. Drugih načina nema. 6. Bernard Šo jednom je prilikom rekao: „Podučavanjem nećeš naučiti čoveka." Bio je u pravu , jer je učenje aktivan proces koji se ostvaruje praksom. Ţelite li, dakle, da ovladate načelima ove knjige sluţite se njima. Primenjujte ih kada god vam se za to pruţi prilika, inače ćete ih brzo zaboraviti. “Pamtimo samo ono znanje koje smo primenili u praksi.” Znam da vam neće uvek biti lako da primenjujete ove savete. Znam to zbog toga što je i meni ponekad teško da se sluţim onim što vama savetujem . Svi smo mi isti. Kada nam nešto nije po volji, mnogo nam je lakše da kritikujemo nego da pokušamo da razumemo razloge drugih ljudi. Često je lakše kuditi nego hvaliti, i prirodnije je govoriti 28

o vlastitim ţeljama nego proniknuti u stremljenja drugih. I stoga, kada budete čitali ovu knjigu imajte na umu da to činite zato što ţelite da steknete nove navike. A za sticanje novih navika treba nam vremena, istrajnosti i hrabrosti da ih primenimo. Vraćajte se pročitanim stranicama. Shvatite ovu knjigu kao udţbenik za suzbijanje briga. Kada se naĎete u neprilici, nastojte da se uzdrţite od trenutne i 'prirodne' reakcije. Ona je obično pogrešna. Umesto da postupite onako kako vam nalaţe instinkt, prelistajte stranice ove knjige i odlomke što ste ih prilikom čitanja po dvukli. Tek tada isprobajte nove načine ponašanja. Videćete da se nećete pokajati. 7. Pretvorite uĉenje u zabavu. Zamolite bračnog partnera, dete ili najbliţe saradnike da vas upozore svaki put kada prekršite neko od navedenih načela. 8. NaĎite vremena za razmišljanje o vlastitom ponašanju, za analizovanje vlastitih grešaka. Na kraju svake nedelje posvetite pola sata pitanjima kao što su ova: Kakve sam greške počinio ove sedmice? Šta me je na njih navelo? Kako sam mogao bolje da postupim? Kakvu sam pouku izvukao iz takvog ponašanja? To he vam biti dvostruko korisno. Prvo, na taj način ćete upoznati sebe i postati vlastiti učitelj. I drugo, pomoćk će vam da razvijete sposobnost odstranjivanja suvišnih briga i naučiti vas da ţi-vite punim ţivotom. 9. Na kraju ove knjige naći ćete Dnevnik, to jest nekoliko praznih stranica na kojima ćete moći da ispisujete uspehe koje ste postigli primenom ovih načela. Molim vas da budete odreĎeni. Upisujte datume, imena i rezultate. VoĎenje dnevnika navešće vas na nove napore i posluţiti vam kao vodič na nimalo lakom putu samovaspitavanja. KRATAK PREGLED 1. Razvijajte u sebi iskrenu želju za usvajanjem načela neophodnih za suzbijanje suvišnih briga. 2. Svako poglavlje pročitajte dva puta, pre nego što pređete na naredno. 3. Zaustavljajte se dok čitate i upitajte se kako biste mogli da primenite svaki pojedini savet. 4. Podvlačite važne misli. 5. Ne zaboravite na mesečno ponavljanje stečenog znanja . 6. Primenjujte načela iz ove knjige kad god vam se pruži prilika. Služite se knjigom kao priručnikom za rešavanje svakodnevnih problema. 7. Pretvorite učenje u zabavu. Zamolite bračnog partnera ili prijatelja da vas upozori svaki put kada prekršite neko od navedenih načela. 8. Napredak proveravajte svake sedmice. Upitajte se gde ste pogrešili, u čemu ste se popravili, koje ste lekcije naučili za budućnost. 9. Vodite dnevnik na kraju ove knjige- zapisujte kako ste i kada primenjivali određena pravila.

29

Treći deo KAKO DOKRAJĈITI BRIGE PRE NEGO ŠTO BRIGE DOKRAJĈE VAS Poglavlje 1 KAKO ISTERATI BRIGE IZ GLAVE Teško da ću ikada zaboraviti potresnu ţivotnu priču mog učenika Mariona Daglasa, priču koju je taj čovek jedne večeri ispripovedao pred čitavom grupom polaznika. (Nazvao sam ga izmišljenim imenom, jer me je izričito zamolio da mu, iz ličnih razloga, ne otkrivam identitet). Ispričao nam je kako su on i njegova ţena tokom samo jedne godine dana doţiveli dvostruku tragediju. Prvi udarac zadesio ih je u vidu gubitka petogodišnje kćeri, devojčice koju su oboje naprosto oboţavali. Mislili su da neće moći da podnesu taj prvi udarac, ali im se deset meseci kasnije rodilo drugo dete, devojčica koja je umrla pet dana nakon roĎenja. Taj dvostruki udarac bio im je oboma gotovo nepodnošljiv. „Bio sam očajan", pričao je on. „Nisam bio u stanju ni da jedem ni da spavam . Ni u čemu nisam nalazio utehu . Ţivci su mi popustili, izgubio sam samopouzdanje." Daglas je najzad zatraţio pomoć lekara. Jedan mu je preporučio tablete za spavanje, a drugi putovanje. Pokušao je i jedno i drugo, ali mu ništa nije pomoglo. „Imao sam utisak da mi je telo uklješteno u čelične mengele, koje su me sve snaţnije, sve surovije stezale." Ukoliko ste ikada doţiveli neku veliku nesreću i bili paralisani bolom, sigurno znate o čemu je reč. „Srećom", nastavio je on, „bilo nam je ostalo još jedno dete, četvorogodišnji sinčić. Verovali ili ne, taj dečko me je izvukao iz nevolje. Dok sam jednog popodneva sedeo obuzet samosaţaljevajućim mislima, prišao mi je i zamolio me: „ Tata, sagradi mi brodić." Nije mi bilo ni na kraj pameti da se upuštam u gradnju brodića. Zapravo, ne beše mi ni do čega stalo, ali nisam mogao odoleti upornim detinjim molbama. Gradnja brodića posve me je zanela: radio sam na njemu puna tri sata. Kada je posao bio dovršen, shvatio sam da su ta tri sata provedena u gradnju dečje igračke bila zapravo prva tricata opuštenosti i mira što ih bejah iskusio u poslednja tri meseca! To otkriće trglo me je izapatuje u nateralo na razmišljanje. Prvi put u tri meseca počeo sam da razmišljam! Shvatio sam da se čovek lako otarasi briga ako je zaposlen nečim što iziskuje planiranje i razmišljanje. Gradnja brodića posve je odagnala moje brige... i stoga sam odlučio da počnem da se nečim bavim. Bilo čime, tek toliko da nešto neprestano radim. Uzeo sam list papira i obišao stan, popis-jući sve sitne popravke koje ranije nikako nisam dospevao da obavim. Našlo se i te kako mnogo posla: valjalo je učvrstiti police za knjige, ofarbati drveno stepenišše i prozore na tavanu, popraviti brave i slavine . Moţda će vam se činiti neverovat- nim, ali za samo dve nedelje obavio sam gotovo dvesta pedeset sitnih popravki! Trebalo mi je dve godine da sve dovedem u red, a y meĎuvremenu počeo sam se baviti i drugim stvarima . Sada dva puta nedeljno pohaĎam večernje tečajeve u Njujorku. Postao 30

sam aktivan i u mesnoj školskoj zajednici, gde sam trenutno predsednik školskog odbora. Sakupljam novac za Crveni krst. Jednom reč-ju, toliko sam zauzet da nemam vremena za brige." „Nemam vremena za brige." Da, upravo je to rekao i Vinston Čerčil, kada je u jeku Drugog svetskog rata radio i po osamnaest sati dnevno. Neko ga je tih dana upitao da li ga brine silna odgovornost koja počiva na njegovim plećima, i on je odgovorio: „Suviše sam zauzet. Nemam vremena za brige." Slično je razmišljao i Čarls Ketering, pronalazač elektropokretača za automobilske motore. Ketering je kasnije postao potpredsednik'Dţeneral Motorsa' i njegovog poznatog istraţivačkog odeljenja, ali je u po-četku ţivotne karijere bio toliko siromašan da je, umesto u laboratoriji, bio prinuĎen da radi u staji. Dajući časove klavira, Keteringova ţena teškom je mukom zaraĎivala novac, pri čemu su morali i da ga pozajmljuju. Upitao sam gĎu Ketering kako joj je bilo. „Toliko sam se brinula šta će se sa nama dogoditi, da nisam mogla ni da spavam", odgovorila mi je, „dok je moj muţ bio toliko obuzet poslom da nije ni imao vremena za brige." Paster govori o„spokoju biblioteka i laboratorija." Kako to da mir nalazimo baš na tim mestima? Pa, zato što su ljudi u bibliotekama i laboratorijama toliko obuzeti poslom, da nemaju vremena da razmišljaju o sebi. Naučnici i istraţivači retko kada doţivljavaju ţivčane slomove: oni naprosto nemaju vremena za takav luksuz. Zbog čega nas zaposlenost lišava briga? Zbog prirodnog zakona koji glasi da se ljudski mozak, ma kako briljantan bio, ne moţe istovremeno baviti dvema stvarima. He verujete? Dobro, napravićemo jednu probu. Zavalite se u stolicu, zatvorite oči i pokušajte da istovremeno mislite i na Kip slobode i na ono što ćete sutra raditi. Haj'te, pokušajte! Uverili ste se, zar ne, da se na te dve različite misli moţete usredsrediti samo ukoliko idete redom, to jest najpre na jednu, a onda na drugu, ali nikako istovremeno. To vaţi i za osećanja. Čovek ne moţe sa radošću i oduševljenjem obavljati neki uzbudljiv posao, a da se istovremeno oseća potištenim i pritisnutim brigama. Jedna vrsta osećanja isključuje drugu. Ovim jednostavnim zakonom uspešno su se sluţili i američki vojni psihijatri tokom Drugog svetskog rata. Vojnicima koji bi se vraćali iz borbe duboko potreseni onim što su doţiveli, lekari su za ozdravljenje propisivali'aktivnost'. Svaki slobodan trenutak rastrojenih vojnika bio je ispunjen nekom aktivnošću. Obično su to bile telesne aktivnosti na čistom vazduhu: ribolov, fudbal, golf, fotografija, vrtlarstvo ili ples. Vojnicima na taj način nije ostajalo vremena za razmišljanje o doţivljenim strahotama. 'Radna terapija' naziv je kojim se sluţi savremena psihijatrija kada umesto leka za ozdravljenje propisuje rad. Zamisao nije nova. Propovedali su je još grčki lekari pet stotina godina pre nove ere. I američki kvekeri propovedali su je u doba Bendţamina Franklina. Jedan čovek, koji je1774. go-dine posetio kvekerski sanatorijum u Filadelfiji, bio je šokiran kada je ugledao duševne bolesnike kako predu vunu. Shvatio je to kao najobičniju eksploataciju bolesnika, dok mu nisu objasnili da rad zapravo povoljno deluje na pacijente, jer im smiruje ţivce. Svaki psihijatar će vam reći da je aktivnost najbolji anestetik za slabe ţivce. Američki pesnik Longfelou u to se i sam uverio kada mu je nesrećnim slučajem stradala ţena. Topeći komadić pečatnog voska na plamenu sveće, nesretnici se bila zapalila haljina, pa 31

je izgorela pre no što joj je muţ mogao da pritekne u pomoć. Longfeloua je neko vreme toliko opsedala misao na ovaj strašan dogaĎaj, da je gotovo poludeo. Sreća u nesreći bila je da su Longfeloui imali troje nejake dece, za koju se valjalo brinuti. Pesnik je preuzeo ulogu i oca i majke. Izvodio je decu u šetnju, igrao se sa njima, i sve to ovekovečio u pesni Dečji trenutak. Pored pisanja pesama, prevodio je i Dantea. Jednom rečju, bio je toliko zaokupljen poslom da je zaboravljao na vlastite jade. Tako je ponovo stekao duševni mir. Kada je izgubio najboljeg prijatelja, Artura Halama, engleski pesnik Alfred Tenison napisao je: „Moram se utopiti u radu, da se ne bih utopio u oĉaju." Obiĉno nije teško 'utopiti se u radu' kada nas posao zanima ili kada smo prinuĊeni da obavljamo svakodnevne duţnosti. Opasnost, zapravo, vreba iz ĉasova dokolice. Demoni briga poĉinju da nas napadaju baš u tim trenucima, kada bismo morali da uţivamo u slobodnom vremenu i da se osećamo najsrećnijim. Tada počinjemo da se mučimo pitanjima. Šta sam, uopšte, postigao u ţivotu? Kog Ďavola radim na ovom poslu? Šta je šef mislio današnjom primedbom? Jesam li počeo da ćelavim?" I tako redom. Slikovito rečeno, kada nemamo posla svest nam se ispunjava nekom vrstom vakuuma. Svaki student fizike zna da 'priroda ne podnosi prazninu'. Vakuum se, na primer, nalazi u električnoj sijalici. Ali, razbijemo li je , njena teoretski prazna unutrašnjost istog časa ispunjava se vazduhom! Priroda na isti naĉin reaguje i na 'praznu svest'. Ali, ĉime je puni, sigurno se pitate. Ponajĉešće emocijama. Zbog ĉega? Zbog toga što su osećanja zabrinutosti, straha, mrţnje, ljubomore i zavisti toliko snaţni da veoma brzo potiskuju iz svesti sve smirene, vedre misli i osećanja. Profesor Dţejms Marsel, pedagog sa Kolumbijskog univerziteta, imao je običaj da kaţe: „Brige nas obično ne tište dok smo obuzeti poslom, već nakon rada. Tada mašta počne da se raspaljuje i stvara svakovrsne smešne kombinacije, i ponekad i najmanju sitnicu pretvara u golem problem. Ljudska svest u takvim je trenucima nalik na zahuktalu mašinu koja se usled brzine na kraju zapali ili raspadne u hiljadu delova. Jedini lek protiv briga u potpunom je predavanju konstruktuivnom radu." Ne treba biti univerzitetski profesor da bi smo shvatili ovu istinu i sproveli je u delo. Za vreme rata upoznao sam domaćicu iz Čikaga koja mi je pričala kako je i sama došla do zaključka da je„jedini lek protiv briga potpuno predavanje konstruktivnom poslu." Tu ţenu i njenog muţa upoznao sam u vagon-restoranu voza na relaciji Njujork-Misuri. Pričali su mi o sinu jedincu koji je bio regrutovan samo dan posle japanskog napada na Perl Harbur. Kada je sin otputovao, majka je bila očajna. Gde je? Kako mu je? Da li će biti ranjen? Ili, moţda, poginuti? Bila su to pitanja koja je neprestano sebi postavljala. Kada sam je upitao šta je preduzela da bi prestala da preterano brine, odgovorila mi je: „Zaposlila sam se." Isprva se svim silama bacila na kućne poslove, ali je ubrzo uvidela da mehanički rad nije delotvoran protiv crnih misli. „ Pranje sudova i peglanje ostavljali su mi dovoljno vremena za razmišljanje. Uvidela sam da mi je potrebna druga vrsta posla, nešto što će me posve zaokupiti. Stoga sam se zaposlila kao prodavačica u velikoj robnoj kući. 32

To je bilo pravo rešenje. Okruţena mušterijama koje su me saletale pitanjima, nisam imala ni trenutka vremena za razmišljanje. Radila sam svoj posao, a uveče sam bila toliko umorna da sam samo mislila na počinak. Nisam više imala ni vremena ni energije za brige." Ova majka sama je otkrila ono što je Dţon Kauper Povis u svojoj knjizi Umetnost zaboravljanja neprijatnih stvari izrazio rečima: „Neka vrsta prijatne sigurnosti, neki duboki unutrašnji mir, odreĎena sretna obamrlost smiruje ţivce ljudske ţivotinje zaokupljene zadatim poslom." Prava je sreća što je tako! Nedavno mi jeOca Dţonson, poznata ţena istraţivač, ispričala kako je pronašla lek protiv tuge i bola. Moţda ste čitali njenu duhovito naslovljenu autobiografiju Kako sam se udala za avanturu. Zaista, ako je ijedna ţena ikada ţivela s avanturom, onda je to zasigurno bila Oca Dţonson. U šesnaestoj godini udala se za Martina Dţonsona, koji ju je iz Kanzasa odveo pravo u cungle Bornea. Dţonsonovi su čitavih četvrt veka putovali svetom i snimali filmove o ţivotu u divljinama Azije i Afrike. Kada su se pre devet godina vratili u otadţbinu, krenuli su na turneju, drţali predavanja i prikazivali filmove sa svojih putovanja. Let iz Denvera u San Francisko, meĎutim, tragično se okončao: avion je udario u planinu, Martin Dţonson ostao je na mestu mrtav, dok je ona bila teško povreĎena. Lekari su mislili da će do kraj a ţivota ostati nepo kretna, jer nisu znali s kim imaju posla. Oca ce, meĎutim, tri meseca kasnije već kretala u invalidskim kolicima, nastavivši sa predavanjima! Zapravo, već iste te godine bila je započela novu turneju po zemlji. U invalidskim kolicima! Kada sam je upitao zbog čega je to učinila, odgovorila mi je: „Da ne bih imala vremena za samosaţaljenje i brige." Oca Dţonson, naprosto, shvatila je svu istinitost Tenisonovih reči: „Moram se utopiti u radu, da se ne bih utopio u očajanju." Do istog tog zaključka beše došao i admiral Berd, koji je pet meseci proveo posve sam u malenom skloništu u sred ledenih glečera Juţnog pola. Sam i izloţen strahovitoj hladnoći, Berd je jedva izvukao ţivu glavu. U svojoj knjizi Sam on opisuje kako je, zahvaljujući radu, uspeo da sačuva zdrav razum. „Uveče, pre nego što bih ugasio fenjer, prisi-lio bih sebe da skiciram plan zadataka za sutradan. Pri tom bih tačno rasporedio vreme: jedan sat provešću na radu u ledenom tunelu, pola sata čistiću sneţne nanose, jedan sat ću raditi na policama na zidovima ostave, i dva sata utrošiti na popravku sanki..." „Bilo je divno", nastavlja Berd, „što sam došao na zamisao da rasporeĎujem vreme i poslove. To mi je ulivalo osećanje sigurnosti, osećanje da umem da vladam sobom. Da toga nije bilo, dani bi mi bili besciljni, a ţivot bez cilja doveo bi me do očajanja i samouništenja." Zapamtimo: „Ţivot bez cilja doveo bi me do očajanja i samouništenja." Ako vas nešto tišti, pribegnite starom, oprobanom receptu: radu. Čujte sada šta je o tome rekao pokojni dr Ričard Kabot u svojoj knjizi Od čega ljudi ţive... „Kao lekar, imao sam sreću da uočim do koje mere rad postaje sredstvo izlečenja mnogih ljudi koji su patili od parališućeg bola duše, tegoba koje nastaju zbog prevelikih sumnji, oklevanja, neodlučnosti i straha... Hrabrost koju sti-čemo radom nalik je na samopouzdanje što ga Emerson beše opevao u svom besmrtnom delu." Ukoliko ne pronaĎete nešto čime ćete se zabaviti, ukoliko besposleno razmišljate o tegobama ţivota, postaćete plen demona oča a, demona koji će vam 33

ispiti krv i uništiti moć i volju . Poznajem jednog Njujorčanina koji je iz borbe sa pomenutim demonom izišao kao pobednik. Ime mu je Tremper Longman, i evo njegove priče: „U jednom razdoblju ţivota, pre osamnaestak godina, brige me behu dovele do potpune ţivčane rastrojenosti. Bio sam nervozan, grub prema bliţnjima, a noću gotovo da nisam mogao da spavam. Uzrok mojim brigama bioje gubitak investicije od pola miliona dolara u preduzeću za prodaju voća, gde sam radio kao blagajnik. Preduzeće je, naime, punih dvadeset godina prodavalo voće proizvoĎačima sladoleda. Sve je bilo u redu dok proizvoĎači nisu počeli da kupuju jagode na veliko, to jest u buradima, od drugih nakupaca. Nismo znali šta da radimo. He samo da nam je pola miliona dolara bilo uloţeno u jagode koje nismo mogli da prodamo, već smo i prema ugovoru bili obavezni da kupujemo nove količine jagoda u vrednosti od milion dolara. Od banke smo već imali pozajmicu od trista pedeset hiljada dolara, pa nismo mogli dobiti novi kredit, a nekamo li isplatiti stari. Nije čudo ššo sam bio izbezumljen! Otputovao sam u Kaliforniju i generalnom direktoru naše fabrike pokušao da objasnim novonastalu situaciju. Mislite li da mi je poverovao? Đavola! Upornoje tvrdio da je neposlovnost njujorškog rukovodstva dovela preduzeće do propasti! Posle višedneviih ubeĎivanja, najzad sam uspeo da ga nagovorim da prestane da stavlja jagode u konzerve i da počne da ih isporučuje za prodaju na trţnici u San Francisku. To nas je spaslo. Pomislićete da mi je ovaj srećni završešak doneo smirenje. Varate se! Naprosto, nisam mogao da se opustim. Opterećivanje brigama je navika, a navike je teško iskoreniti. Kada sam se vratio u Njujork, bilo mi je još gore. Počeo sam da se izjedam zbog najmane sitnice. Večito mš je nešto smetalo, p plašilo me, opsedalo. Bivao sam sve nervozniji, sve napetiji, dok se napokon, kao što sam rekao, nisam našao na ivici nervnog sloma. Od potpune rastrojenosti spasao me je jedan posao... Počeo sam ludački da radim, kako ne bih mislio na ono što me je mučilo. Umesto uobičajenih sedam, radio sam petnaest do šesnaest sati dnevno. U kancelariju sam stizao u osam izjutra, a odlazio oko ponoći. Preuzeo sam nove duţnosti i odgovornosti. Kada sam se posle ponoći vraćao kući, bio sam toliko iscrpljen da bih se samo srušio u krevet i odmah zaspao. Izdrţao sam tim tempom tri meseca, i napokon se rešio stare navike opterećivanja nepotreb-šm brigama. Tek tada sam se posve opustio, i vratio se normalnom radnom vremenu od osam sati dnevno. Premda se sve ovo zbilo pre osamnaest godina, nikad me više nisu mučile brige i nesanica." Bernard Šo bio je u pravu kada je rekao da je „tajna očajnika u tome što ima dovoljno slobodnog vremena da razmišlja o tome da li je sretan ili nije." Stoga je najbolje da se ne zamarate jalovim razmišljanjima. Pljunite u šake i bacite se na posao. Krv će vam življe poteći venama, mozak će vam proraditi, a novo pronađeni život tela oteraće vam brige iz glave. Aktivirajte se. Ostanite aktivni. To je najjeftiniji lek na svetu i jedan od najboljih. Prvo pravilo protiv briga, dakle, glasi: Aktivirajte se. Čovek opsednut brigama mora se utopiti u radu, da se ne bi utopio u očaju. 34

Poglavlje 2 NE DOZVOLITE DA VAS SITNICE OBESHRABRE Dok god budem ţiv pamtiću dramatičnu priču Roberta Mura, pa vas molim da je i vi saslušate: „Najveću ţivotnu lekciju naučio sam u martu 1945. godine, u dubinama Indokineskog mora, u podmornici Baja SS318. Kada nam je radar najavio pribliţavanje manjeg japanskog konvoja, pripremili smo se za napad. Kroz periskop sam ugledao dva broda koja je pratio jaianski razarač: bili su to jedan tanker i jedan minonosač. Ispalili smo tri tor-peda na razarač i sva tri puta promašili. Očigledno, nešto nije bilo u redu sa torpedima. He sluteći da ga gaĎamo, razarač je nastavio da plovi, ali se upravo u trenutku kada smo se spremali da napadnemo poslednji brod, minonosač, okrenuou pojurio nas. (Jedan japanski avion bio je otkrio naš poloţaj na dubini od trideset metara, i smesta to dojavio minonoscu). Zaronili smo na dubinu od sedamdeset metara i pripremili se za dubinsko ronenje. Sve smo otvore zatvorili i pritegli bezbednosne komore, pogasili ventilatore i ureĎaje za hlaĎenje, i isključili struju. Tri minuta kasnije, nastao je pravi pakao. Eksplozija šest podvodnih mina bacila nas je na dno, to jest na dubinu od devedeset metara. Bili smo prestravljeni, dobro znajući da nam na takvoj dubini nema spasa. Japanski minonosač punih je petnaest sati bacao mine, i mnoge su eksplodirale na udaljenosti od petnaestak metara od nas, što je bilo blizu kri- tične granice. Bilo namje nareĎeno da se'osiguramo', to jest da legnemo i mirujemo. Temperatura u podmornici, zbog isključenih rashladiih ureĎaja, iznosila je oko četrdeset stepeni celzijusovih, dok se meni krv u ţilama ledila od straha. Nisam prestao da cvokoćem ni kada sam navukao dţemper i debelu, postavljenu vindjaknu. Ovo je smrt. Sigurna smrt, ponavljao sam u sebi, dok mi se telom cedio leden znoj. Japanci su nas gaĎali petnaest sati, a onda odjednom prestali. Očito im beše ponestalo mina. Odahnuli smo. Činilo nam se da je onih petnaest sati trajalo pet-šest miliona godina. Čitav mi se ţivot bio odvio pred očima: setio sam se svih nepravdi što ih bejah naneo ljudima, svih beznačajnih sitnica zbog kojih sam se nervirao... Pre nego što sam stupio u mornaricu radio sam u banci. Nerviralo me je zamorno radno vreme, mala plata i gotovo nikakva mogućnost napredovanja. Bio sam nezadovoljan zbog toga što nisam bio u stanju da kupim ni stan ni automobil, kao ni da supruzi priuštim lepe haljine. Mrzeo sam šefa, koji je večito gunĎao i zanovetao. Setio sam se kako sam se uveče vraćao kući mrzovoljan i natmuren, spreman da zbog najmanje sitnice zapodenem svaĎu sa ţenom. Setio sam se još stotina briga koje su mi nekad zagorčavale ţivot, a koje su mi se pod kišom japanskih mina sada činile tričavo beznačajnim i smešnim. I tada sam se zarekao da se ugledam li ponovo sunce-nikada više neću opterećivati brigama. Nikada više! Tako sam za ciglih petnaest sati naučio lekciju o umeću ţivljenja, i to mi je koristilo više nego četvorogodišnje studije na fakultetu." Ljudi obično hrabro podnose velike ţivotne nedaće, ali istovremeno dopuštaju da budu ulov-ljeni u zamke sitnih, glupih briga. Tako je Semjuel Pepis u svom čuvenom Dnevniku opisao kako je ser Henri Vejn, popevši se na gubilite, počeo preklinjati celata da pripazi i ne udari ga po čiru na vratu! 35

Admiral Berd, opet, piše da su njegovi ljudi poka-zali izvanrednu hrabrost i izdrţljivost na jezivoj hladnoći i u mraku polarnih noći, ali i neverovatnu sitničavost i tvrdoglavost u nevaţnim stvarima. „U polarnom logoru", kaţe Berd, „sitnice ponekad umeju da do ludila dovedu i najdisciplinovanije ljude." Mogli bismo na ovom mestu dodati da i u braku sitnice dovode ljude na ivicu izluĎenosti i da su upravo one uzrok polovine svih nesporazuma meĎu ljudima. Takvo je, uostalom, i mišljenje stručnjaka. Čikaški sudija Dţozef Sabat, koji je posredovao u četrdeset hiljada brakorazvodnih parnica, jednom je prilikom izjavio: „U temelje većine bračnih nevolja ugraĎena je sitničavost", dok je njujorški okruţni javni tuţilac Hogan sa svoje strane dodao:„Pedeset odsto slučajeva koji dospevaju pred krivični sud zasnovani su na sitnicama. Raspre u gostionicama, bračne čarke, uvredljive primedbe, pogrdne reči, bezobzirno ponašanje- sve su to sitnice koje dovode do fizičkih obračuna, pa čak i ubistva. Te sitne povrede čovekove taštine i samopoštovanja uzrok su većine nesporazuma meĎu ljudima." Elinor Ruzvelt ispričala je, opet, kako je u prvom braku danima patila zbog toga što joj je kuvar jednom prilikom loše spravio obed. „Kada bi mu se to ponovo dogodilo", kaţe ona, „ravnodušno bih slegla ramenima." Izvanredno! To znači ponašati se kao emocionalno odrasla osoba. Čak bi se i Katarina Velika, koja je, kao što znamo, bila neprikosnoveni autokrata, samo nasmejala na poneki kuvarski promašaj. Jednom sam sa suprugom bio pozvan na večeru kod nekih prijatelja u Čikagu. Dok je sekao meso- kod Anglosaksonaca je to muški posao moj jadni prijatelj nešto je pogrešno isekao. Ja to nisam ni primetio, a i da jesam ne bih tome pridavao nikakvu vaţnost. MeĎutim, ţena mog prijatelja skočila je kao razbesnela tigrica i pošteno ga izgrdila. „ Da li ćeš ikada naučiti kako se seče meso", dobacila mu je ona zlobno, a zatim se okrenula prema nama i dodala: „To mu se uvek dogaĎa, samo zato što se nikad nije potrudio da nauči kako treba seći meso." Moţda se jadni Dţon zaista nikada nije potrudio da nauči kako treba seći meso, ali mu ja odajem priznanje što već dvadeset godina ţivi u braku sa takvom rospijom. Moram priznati da bih ja radije na miru pojeo viršle sa senfom, nego pekinšku patku i čorbu od peraja morskog psa uz kišu njenih grdnji! Nedugo posle tog dogaĎaja moja ţena i ja imali smo neko društvo na večeri. Nekoliko minuta pre nego što su gosti stigli, moja ţena ustanovila je da joj, uz odabrani stolnjak, nedostaju tri salvete. „Otrčala sam do krrpe sa prljavim vešom i ustanovila da su, nekako, ostali neoprane", pričala mi je kasnije. „Gosti su već bili na vratima. Nisam imala vremena da promenim stoni čaršav. Jedva sam se uzdrţavala da ne briznem u plač. Zbog čega mi takva glupa sitnica mora pokvariti čitavo veče, pomislila sam besno, i gotovo istog trenutka se upitala: Stvarno, zbog čega? Pa, ne mora ako ja to neću! Ohrabrena ovom pomišlju, dočekala sam goste nasmejana i dobro raspoloţena. Bolje da kaţu da sam neuredna, nego nervozna i mrzovoljna domaćica, tešila sam se. MeĎutim, koliko mi je poznato, niko nije ni primetio moje tri različite salvete." Poznata latinska pravna izreka glasi: Deminimis popcurat lex, TO jest: Zakon ne mari za sitnice. Valjalo bi da to vredi i za čoveka- ukoliko mu je stalo do mira u kući. 36

Skretanje paţnje na druge stvari često će posluţiti kao lek protiv tiranije sitnica. Moj prijatelj Homer Kroj, pisac brojnih romana, ispričao mi je kako to njemu beše pošlo za rukom. Kroja je, naime, do ludila dovodilo pištanje pape y radijatorima, pogotovo dok je pisao. „Jednom sam krenuo sa prijateljima na logorovanje pod šatorima", pričao mi je. „ Dok sam uveče sedeo uz vatru, pucketanje i praskanje suvih grančica podsetilo me je na pištanjenape y radijatorima. Zbog čega mi se ovo sada sviĎa, a ono tamo me dovodi do ludila? upitao sam se. I kada sam se vratio u Njujork, rekao sam sam sebi: Ako si već mogao da uţivaš u pucketanju suvih grančica, moraćeš da naučiš i da ţiviš sa zvukomnape y radijatorima. Za divno čudo, navikao sam se na taj zvuk, i ubrzo ga više nisam ni primećivao! Čini se da ovo vaţi i za mnoge druge sitne ljudske brige. Nerviraju nas i izluĎuju samo zbog toga što im pridajemo suviše vaţnosti." Engleski političar Dizraeli jednom je rekao: „Ţivot je odviše kratak da bi bio sitan", dok je Andre Moroa priznao da su mu Dizraelijeve reči uveliko pomogle u mnogim bolnim ţivotnim trenucima. „Često sebi dopuštamo da se uzrujavamo zbog glupih, prezira vrednih sitnica", rekao je Moroa. „Nemamo na ovom svetu više od nekoliko tričavih decenija ţivota, a traćimo nenadoknadive sate razbijajući glavu brigama, koje ćemo već iduće godine zaboraviti kao lanjski sneg. Nije li mnogo bolje posvetiti ţivot korisnim delima,pozitivnim osećanjima, velikim mislima, istinskim ljubavima i dalekoseţnim poduhvatima? Ţivot je odviše kratak da bi bio sitan." Čak je i mudri Radjard Kipling ponekad zaboravljao da je'ţivot odviše kratak da bi bio sitan'. Posledice takve zaboravnosti izbile su na videlo u sudskom procesu izmeĎu Kiplinga i njegovog šuraka, ovekovečenom u knjizi Zavada Radjarda Kiilinga u Vermontu. Šta se dogodilo? Kipling se oţenio jednom devojkom iz Vermonta, i sagradio lepu kuću u Bretlborou u kojoj je nameravao da ostane do kraja ţivota. Ţenin brat, Biti Balestijer, bio mu je u to vreme najbolji prijatelj. Kipling je jednog dana kupio komad zemlje od Balestijera, uz prećutan dogovor da će ovaj zadrţati pravo na otkos sena. Jednom prilikom je, meĎutim, Balestijer zatekao Kiplinga kako prekopava livadu, sa namerom da je pretvori u cvetne aleje. Krv mu je udarila u glavu, poludeo je i počeo da se dernja. Kipling mu, naravno, nije ostao duţan. Bio je to, meĎutim, tek početak. Nekoliko dana kasnije, dok se Kipling vozio biciklom po okolini, na putu mu se isprečio šurak u kolima sa konjskom zapregom i oborio ga sa bicikla. Na to je Kipling- onaj isti Kipling koji je u svojoj čuvenoj pesmi Ako napisao i stihove„Ako sačuvaš treznu glavu, kad je svi oko tebe budu gubili, i tebe za to krivili..." - odjurio u policijsku stanicu i zatraţio da uhapse Balestijera! Usledio je senzacionalan proces. Sudnicu su opsedali novinari iz čitave Amerike. Vest o glupoj zavadi obišla je i svet. Budući da sud nije mogao da donese presudu ni u čiju korist, Kipling i njegova ţena zauvek su napustili Ameriku! Završavam ovo poglavlje zanimljivom pričom Harija Fosdika- pričom o izgubljenim bitkama jednog šumskog diva: Na jednom obronku Long Pika u Koloradu leţi oboreno neko dţinovsko stablo. Prirodnjaci kaţu daje to drvo ţivelo punih četiri stotine godina. 37

Bilo je još sadnica u doba kada je Kolumbo doplovio u San Salvador, i beše tek stasalo u mlado drvo kada su se Englezi doselili u Plimut. U svom dugom ţivotnom veku stablo je odolevalo burama i olujama, gromovima, mrazu i sneţnim lavinama. A šta ga je uništilo? Roj skakavaca! Dubeći mu koru, napasnici su polako ali sigurno isisavali sokove starog drveta. Tako je šumski div pao pobeĎen sićušnim stvorenjima koje svako dete moţe zdrobiti izmeĎu palca i kaţiprsta! Nismo li i mi, ljudi, nalik na šumskog diva? Zar i mi ne odolevamo olujama ţivota, a izjedamo dušu sitnim brigama- beznačajnim mušicama koje bismo mogli zdrobiti izmeĎu dva prsta? Prema tome, drugo pravilo za suzbijanje briga glasi: Nemojte se uzrujavati zbog gluposti. Imajte na umu da je 'ţivot odveć kratak da bi bio sitan'. Poglavlje 3 ZLATNO PRAVILO Moje detinjstvo na farmi u Misuriju nije bilo ni lepo ni lako. Zbog čega? Zbog toga što su me opsedale brige o budućnosti. Jednog dana, dok sam sa majkom čistio trešnje, briznuo sam u plač. „Šta ti je, Dejle?" zabrinuto me je upitala majka. „ Zbog čega plačeš?" „Zbog toga što se plašim da će me jednog dana neko ţivog zakopati." Nije me samo to proganjalo. Bojao sam se i groma i verovao da će me jednog dana sigurno ošinuti. U nerodnim godinama strahovao sam od smrti zbog gladi. Plašio sam se pakla i zagrobnog ţivota. Uţasavala me je i pomisao da će mi dečak iz susedstva odseći uši, čime mi jednom beše zapretio. Bojao sam se da me nijedna devojka nikad neće hteti za muţa. Ako se neka guska na to ipak bude i odlučila, o čemu ću s njom razgovarati kada se posle venčanja budemo vraćali iz crkve? Takve i slične brige večito su me progonile dok sam kaskao za plugom. Tokom vremena sam ipak shvatio da su moje brige u devedeset odsto slučajeva bile puke izmišljotine. Istina, strahovi o kojima sam govorio muče bez sumnje svako dete, svakog adolescenta. Ipak, valja priznati da su mnoge brige odraslih ljudi gotovo isto tako apsurdne. Svaki ĉovek mogao bi se otarasiti devedeset odsto briga kada bi makar za trenutak prestao da se boji i razmislio da li, po zakonu verovatnoće, postoji stvarno opravdanje za sva njegova strahovanja. Najpoznatije osiguravajuće društvo na svetu, londonska firma 'Lojd', zaradila je milione funti na ljudskoj sklonosti da strahuje od nedaća koje će nas, zapravo, retko zadesiti. Osiguravajuće društvo nalik je na kladionicu: kladi se sa klijentima da se katastrofe od kojih strahuju nikada neće dogoditi. Razume se, ne nazivaju se kladionicama već osiguravajućim društvima, premda se njihova delatnost zapravo temelji na zakonu verovatnoće. Londonski 'Lojd' postoji već dve stotine godina, i ukoliko se ljudska narav ne promeni, postojaće još vekovima i osiguravati obuću i brodove, oči i noge protiv nesreća koje se prema zakonu verovatnoće ne dogaĎaju ni upola tako često kao što ljudi zamišljaju. 38

Proučite li zakon verovatnoće, doći ćete do zanimljivih otkrića. Kada bih, na primer, znao da ću za pet godina morati da se borim u ratu kakav je bio Drugi svetski rat, poludeo bih od straha. Sigurno bih se osigurao kod najboljeg osiguravajućeg društva na svetu. Napisao bih testament i sredio sve svoje zemaljske stvari. Poţeleo bih da iskoristim tih pet poslednjih godina ţivota, pa bih ludovao i zabavljao se do besvesti. Zakon verovatnoće, meĎutim, kaţe da je ţivotno razdoblje od pedesete do pedeset pete godine isto tako smrtno u miru kao i u ratu, to jest da jednak broj ljudi u tom ţivotnom dobu plaća danak smrti, bez obzira na to da li ljudi ratuju ili ne. Dok sam pisao uvodna poglavlja ove knjige upoznao sam bračni par Selindţer. Stekao sam utisak da se uzdrţana, smirena gospoĎa Selindţer nikada u ţivotu nije opterećivala brigama. I, jednog dana zapodenuo sam s njom razgovor o tome. „Brige?" uzviknula je ona. „Brige su mi skoro uništile ţivot. Jedanaest godina ţivela sam na paklenim mukama koje sam sama sebi nametala. Bila sam razdraţljiva, ţivela sam u večitoj napetosti. Jedanput nedeljno odlazila sam u kupovinuu San Francisko, ali se ni tada nisam mogla osloboditi briga: uvrtela bih sebi u glavu da sam moţda zaboravila da isključim peglu, i da će planuti poţar u kući; da su deca sigurno izašla na ulicu sa biciklima, i da će ih pregaziti neki auto. Često bi me u sred kupovanja oblio hladan znoj zbog misli koje su mi se rojile u glavi, pa bih obično odjurila do autobusa i vratila se kući da vidim šta se dogodilo . Nije nikakvo čudo što se moj prvi brak završio krahom. Moj drugi muţ. po zanimanjuje pravnik- miran, analitičan čovek koji se nikad ne opterećuje brigama. On me je naučio da je potrebno opustšti se, razmisliti o onome što nas brine, i na temelju zakona verovatnoće zaključiti da li bi se neka odreĎena nesreća mogla dogoditi ili ne. Sećam se , na primer , jedne naše voţnje Nju Meksikom, kada nas je zatekla strahovita oluja. Drum je bio blatnjav i klizav, pa je moj muţ s mukom odrţavao kontrolu nad upravljačem. Bila sam sigurna da ćemo skliznuti sa druma i survati se u jarak, ali mi je muţ neprestano ponavljao: „Vozim polako. Ništa nam se ozbiljno ne moţe dogoditi. Čak i ako skliznemo u jarak, po zakonu verovatnoće sigurno se nećemo povrediti." Napokon me je njegovo samouvereno i trezveno razmišljanje smirilo. Jednog leta krenuli smo na logorovanje u kanad-ske planine. Kada nas je u planinskom bespuću iznenadila oluja, premrla sam od straha da će nam vetar odneti šator. Muţ mi je, meĎutim, stalno ponavljao: „Smiri se... Vodiči sa kojima putujemo iskusni su planinari, koji već šezdeset godina logoruju u naj nepovoljnijim uslovima. Nije im prvi put da su šatore razapeli baš na ovom mestu, u do sada se nije ništa dogodilo. Prema zakonu verovatnoće, šator će i ove noći izdrţati sve nalete vetra, a ako ga baš i odnese, uvek moţemo potraţiti pribeţište u nekom drugom šatoru. Opusti se i spavaj..." Poslušala sam ga i zaspala. U Kaliforniji je pre nekoliko godina izbila epidemija dečje paralize. Zahvaljujući muţevljevoj smirenosti, nije me zahvatila moja stara histerija. Preduzeli smo sve moguće preventivne mere: decu nismo vodili u školu, niti na mesta gde se okuplja mnogo ljudi. Pouzdali smo se u zakon verovatnoće i zaista se ništa nije desilo. „Prema zakonu verovatnoće, ništa se neće dogoditi." Ova rečenica mnogo puta mi je pomogla da se rešim brige o eventualnim budućim nesrećama. Ujedno mi je ulepšala ţivot, i donela smirenost i vedrinu o kojima ranije nisam ni sanjala." 39

Kao što je rekao američki general Dţordţ Kruk: „Gotovo sve ljudske brige i osećanja nezadovoljstva plod su ljudske mašte i nemaju veze sa stvarnošću." Osvrnete li se na vlastiti ţivot, uvidećete da je to tačno. Priča Dţima Granta veoma lepo ilustruje gornju tvrdnju. Grant je bio vlasnik trgovine voćem na veliko, pa je iz Kalifornije često naručivao tovare juţnog voća, u količinama od po nekoliko vagona. Pričao mi je kako se mučio mislima da bi se voz mogao prevrnuti, ili most preko kojeg je prelazio srušiti. Šta bi se tada dogodilo sa voćem? Istina, voće je bilo osigurano, ali ukoliko ga na vreme ne bi isporučio kupcima, izgubio bi trţište. Takve i slične misli toliko su ga opsedale da je na kraju otišao lekaru, bojeći se da je zaradio čir na ţelucu. Nije, doduše, bilo baš tako crno, ali mu je lekar rekao da su mu ţivci popustili i da se mora kloniti nerviranja i nepotrebnih briga. „To mi je otvorilo oči", pričao je kasnije Grant. „ Upitao sam se: Koliko se tovara voća prevrnulo u proteklih dvadeset pet godina? Odgovor je glasio: Pet. A koliko si tovara prevezao? Opet odgovor: Oko dvadeset pet hiljada vagona. Na to sam rekao sam sebi: Znaš li ti šta znači pet tovara od ukupno dvadeset pet hiljada vagona? Radi se o srazmeri od jedan prema dvadeset pet hiljada! Drugim rečima, prema zakonu verovatnoće, koji se u ovom slučaju temelji na mom vlastitom iskustvu, mogućnost da se tovar robe prevrne iznosi jedan prema dvadeset pet hiljada! Pa, zbog čega onda brineš? Đavo mi ipak nije dao mira. Mogao bi se srušiti ţeleznički most, počeo sam staru igru zabrinutosti. Pa, da li se to ikada dogodilo? Odgovor: Ne, nije. Ponovo sam se upitao: Nije li u tom slučaju glupo mučiti se crnim mislima i zaraditi čir na ţelucu? upitao sam se. Kada sam počeo da tako gledam na stvari, uvideo sam koliko sam bio šašav. Odlučio sam, stoga, da brige prepustim zakonu verovatnoće, i na taj način sam izlečio ţivce i izbegao čir na ţelucu." Al Smit, guverner drţave Njujork, na napade svojih protivnika uvek je odgovarao rečima: „ Hajde da proanalizujemo situaciju!" Potom bi počeo da iznosi činjenice. Idući put, kada počnete da brinete o onome šta bi se moglo dogoditi, setite se mudrog Smitovog saveta: analizujte situaciju i pokušajte da ustanovite da li se vaše crne slutnje temelje na stvarnosti, ili su samo plod zabrinute mašte. Tako je postupio i Frederik Malstet u trenutku kada mu se učinilo da mu je odzvonilo. Evo njegove priče: „Početkom juna 1944. godine, kao pripadnik 999-e jedinice za vezu, leţao sam u plitkom rovu pokraj plaţe Omaha. Bili smo se upravo ukopali na obalama Normandije. Plitak rov u obliku pravougaonika neodoljivo me je podsećao ia grob. Pokušavao sam da zaspim, ali mi to nikako nije polazilo za rukom. Moţda ovo i jeste moj vlastiti grob? ponavljao sam u sebi. Kada su nas oko jedanaest časova Nemci počeli da bombarduju, ukočio sam se od straha. Prve dve ili tri noći ni oka nisam sklopio. Ţivci su počeli da mi popuštaju, i činilo mi se da ću izludeti. Peta noć bila mi je naj strašnija, ali sam, iscrpljen od straha, ipak počeo da trezvenije razmišljam. Prošlo je pet noći, tešio sam se, a ipak niko iz moje jedinice nije poginuo. Ranjena su samo dva čoveka, i to ne od nemačkih bombi već od šrapnela naše protivavionske artiljerije! Takvo razmišljanje pomoglo mi je da se smirim i da učinim nešto konstruktivno. Narednog jutra podigao sam debeli drveni krov iznad rova, kako bih se zaštitio od šrapnela. Ubedio sam samog sebe da bi me samo direktan pogodak bombe mogao usmrtiti, a mogućnost da se to dogodi bila je jedan prema hiljadu. Posle nekoliko noći takvih 40

samoubeĎivanja sasvim sam se smirio, i na kraju sam spavao kao zaklan čak i tokom vazdušnih napada!" Američka mornarica se za vreme rata sluţila zakonom verovatnoće da bi podigla moral meĎu ljudima. Jedan bivši mornar ispričao mi je kako su on i njegovi drugovi naprosto precrkli od straha kada su dobili prekomandu na tankere sa visooktanskim gorivom. Verovali su , naime, da će tanker sa visokooktanskim gorivom, pogoĎen torpedom, eksplodirati za tili čas i razneti ih na komadiće. Statistike su , meĎutim, pokazale da od stotinu tankera sa visokooktanskim gorivom, pogoĎenih torpedom, šezdeset ostaje da plovi, a od preostalih četrdeset koji potonu samo pet tone za manje od deset minuta. To je značilo da se posada moţe spasti, kao i da je broj poginulih minimalan. „Kada smo saznali za ove podatke, odahnuli smo ", pričao je kasnije KlajdMac. „Bilo nam je sada jasno da imamo poprilično izgleda da ostanemo ţivi i da nam se, po zakonu verovatnoće, čak ništa neće dogoditi." Znači, treće pravilo protiv briga glasi: Analizirajte situaciju. Upitajte se kakvi su izgledi da se prema zakonu verovatnoće ostvare vaše najcrnje slutnje. Poglavlje 4 SARAĐUJTE SA NEIZBEŢNIM U detinjstvu sam jednom prilikom tako nespretno povredio kaţiprst leve ruke, da su morali da mi ga amputiraju. Bilo mi je strašno. Mislio sam da ću umreti. MeĎutim, kada je rana najzad zarasla, nije mi preostalo ništa drugo već da se pomirim sa činjenicom da ću proţiveti ţivotni vek sa četiri prsta na levoj ruci. Danas mi se često dogodi da se nedeljama ni ne setim da mi nedostaje prst. Pre nekoliko godina upoznao sam čoveka bez čitave leve šake. Kada sam ga upitao da li mu taj nedostatak smeta, odgovorio mi je: „He, nimalo. Ponekad posve zaboravim da je nemam. MeĎutim, budući da nisam oţenjen, nedostaje mi jedino kada udevam konac u iglu." Neverovatno je kako brzo prihvatamo nedaće-ukoliko to moramo- i kako im se prilagoĎujemo i posve na njih zaboravljamo. Često se setim flamanskog natpisa na ruševinama jedne srednjovekovne katedrale u Amsterdamu, natpisa koji glasi: TAKO JE, I DRUKČIJE NE MOŢE BITI. Svi se mi u ţivotu susrećemo sa neprijatnim situacijama, koje su onakve kakve jesu i koje ne mogu biti drukčije. Ostaje nam jedino da biramo. Moţemo ih prihvatiti kao neizbeţne, pomiriti se i saţiveti se sa njima, ili pak upropastiti sebi ţivot opiranjem i večitim jadikovanjem. Vilijem Dţejms jednom je rekao: „Najbolje je spremno prihvatiti datu situaciju. Prihvatanje je prvi korak prema savladavanju posledica bilo kakve nevolje." Elizabeta Konli je putem jednog gorkog iskustva svojevremeno došla do istog zaključka. Evo šta mi je nedavno napisala: „Na dan pobede američkih oruţanih snaga u Severnoj Africi stigao mi je telegram sa obaveštenjem o pogibiji mog nećaka, mladića koga sam volela kao roĎenog sina. Zanemela 41

sam od bola. Činilo mi se kao da se čitav svet srušio, i da je sve ono lepo što sam imala u ţivotu iščezlo u nepovrat. Sreća mi je do tog dana bila prilično sklona: imala sam zanimljiv posao i sa ljubavlju sam pomagala u vaspitavanju voljenog nećaka. A sada sam odjednom ostala sama na svetu! Počela sam da zapuštam posaou prijatelje. Ni za šta više nisam marila, pa sam se uskoro pretvorila u mrzovoljno dţangrizalo. Zbog čega se to baš njemu moralo dogoditi? Zbog čega je morao da pogine baš on, pred kojim je stajao čitav ţivot? neprestano sam se pitala. Nikako se nisam mogla pomiriti sa gorkom istinom o nećakovoj smrti. Skrhana bolom, odlučila sam da napustim posao i da odem nekuda gde ću moći da budem nasamo sa svojom nesrećom. Dok sam se pripremala za put, slučajno sam u pisaćem stolu našla pismo koje mi taj isti nećak beše napisao nekoliko godina ranije, kada mi je umrla majka. „ Razume se da će nam svima nedostajati, a posebno tebi, draga tetko", pisao je. „Ipak, znam da ćeš hrabro podneti taj veliki gubitak. U tome će ti pomoći tvoja ţivotna mudrost i vesela narav. Nikada neću zaboraviti kako si me učila da čovek i u nevolji mora ostati čovek. Ma gde bio, ma šta radio, uvek ću imati na umu tvoje reči da moramo zadrţati smešak i hrabro podneti nesreću i onda kada nam je u ţivotu najteţe." Čitala sam i pročitavala nećakovo pismo. Činilo mi se da je pored mene, da mi se obraća. Gotovo da sam ga čula kako mi govori : „ Zar si zaboravila ono čemu si me učila? Nemoj posustati, ma šta se dogodilo. Nasmeši se, priguši bol, budi hrabra do kraja. Budi čovek." To me je pismo vratilo u ţivot. Vratila sam se na posao i obnovila veze sa starim prijateljima. Prestala sam da ropćem na sudbinu i u sebi sam stalno ponavljala: Ono što se dogodilo, dogodilo se. Ţivot je nemoguće izmeniti. Moram i mogu da smognem snage da nastavim da ţivim onako kako bi to njemu bilo drago, da je ţiv. I, bacila sam se na posao ţestinom očajnika. Počela sam da pišem pisma drugim vojnicima, sinovima drugih ljudi. Upisala sam se u večernju školu, traţeći nove interese, nove prijatelje. To mi je pomoglo da se promenim i postanem bolja kao ljudsko biće. Prestala sam da ţalim za prošlošću, shvatajući da je ne mogu promeniti. Pomirila sam se sa ţivotom, prihvatila ga. Upoznala sam radost o kojoj ranije nisam mogla ni da sanjam. Sada je moj ţivot ispunjen brigom i ljubavlju za druge ljude, ljubavlju koju nisam stigla da do kraja poklonim voljenom nećaku ." Eto, tako je Elizabeta Konli naučila ono što svako od nas ranije ili kasnije mora da nauči: da mora prihvatiti neizbeţno, saraĎivati s njim. Tako je, i drukčije ne moţe biti. He kaţem da je lako savladati tu ţivotnu lekciju, ali znam da je ona jedna od najvrednijih pouka ţivota. Šopenhauer je jednom prilikom rekao: „ Dobra doza rezignacije naj vaţnija je zaliha na ţivotnom putu." Da li ćemo se osećati srećnim ili nesrećnim ne zavisi od okolnosti, već od načina na koji se prema njima postavimo. Tačno je , zar ne, da svako od nas nosi u sebi svoj raj i svoj pakao. Da li ćemo biti srećni ili nesrećni, samo je pitanje izbora. Svako od nas moţe podneti tragediju i izaći iz nje kao pobednik- ukoliko mora. Moţda mislimo da je to nemoguće, ne znajući da se u svakome od nas kriju neizmerne zalihe snage, snage koja će nam pomoći ukoliko budemo umeli da je iskoristimo. Čovek je snaţniji nego što i sam to misli. 42

Pokojni But Tarkington uvek je govorio: „Sve u ţivotu mogao bih da podnesem, osim jednog : slepila! Sa slepilom se nikad ne bih mogao pomiriti!" Kao da je sam sebe urekao, Tarkington je u šezdesetoj godini oslepio. I, kako je reagovao na tu nesreću? Začudo, posve smireno, pa čak i sa humorom. „ Uverio sam se da gubitak vida nije najveća trage-dija u ţivotu", govorio je kasnije. „Podnosim je kao što čovek podnosi bilo kakvu nedaću. Kada bi mi se dogodilo da izgubim svih pet čula, znam da bih i dalje mogao da ţivim. Ţiveo bih mozgom, jer mozgom čovek radi i u mozgu ţivi, bio on toga svestan ili ne." U nadi da će povratiti vid, Tarkington je za ciglih godinu dana operisan više od dvanaest puta! I to samo uz lokalnu anesteziju! Znajući da su ope-racije neizbeţne, nastojao j e da prihvatanjem sudbine umanji vlastite patnje. Nije pristao na privatnu sobu u bolnici, već je traţio višekrevetnu, kako bi mogao da bude sa ljudima koji su imali slične probleme... I, šta je učinio? Uveseljavao ih je! A kada je morao da se podvrgava uzastopnim operacijama, potpuno svestan svega što se dogaĎa, sam sebe je ubeĎivao da je sretan što ţivi u dvadesetom veku. „Divno je", govorio je, „ što je medicina danas toliko uznapredovala, da se moţe uhvatiti ukoštac sa tako tananim i sloţenim mehanizmom kao što je ljudsko oko!" Prosečan smrtnik posustao bi, suočen sa više od dvanaest operacija i potpunim slepilom. Tarkington je, meĎutim, rekao: „He bih menjao ovo iskustvo za neko srećnije iskustvo."Ono ga beše naučilo prihvatanju. Pokazalo se da nema nevolje u ţivotu koja bi ga kao čoveka mogla slomiti. Potvrdila mu se istinitost reči engleskog pesnika Dţona Miltona, koji je rekao, kada je oslepio: „Nije strašno biti slep, ali je strašno ne moći podneti slepilo." Zaista! Neizbeţno ne moţemo izmeniti ni pobunom, ni gorčinom, ni besom. Moţemo jedino da izmenimo sami sebe i da upropastimo ţivot sebi i svojim bliţnjima. O, kada bismo znali da se poput drveća i ţivotinja suprostavimo noći, oluji i nesreći, gladi, - poniţenju i ruglu! pevao je stari Volt Vitmen. Razmišljajući o tim Vitmenovih stihovima, shvatio sam koliko dostojanstva ima u smirenom, blagostivom prihvatanju ţivotnih nedaća, koliko ponosa u bolu i umiranju ranjene ţivotinje. Pomislićete moţda da zagovaram slepo pokoravanje sudbini, prihvatanje svega što nam ţivot donosi. Nikako! Pa, to bi bio čist fatalizam. Čovek se mora boriti dok ima nadeboriti se do kraja. MeĎutim, kada nam zdrav razum počne ukazivati na besmislenost borbe, ljudski je da u ime zdravog razuma prihvatimo dato stanje i ne ţalimo za onim što ne moţe biti. Profesor Hoks sa Kolumbijskog univerziteta rekao mi je jednom prilikom da je njegova ţivotna krilatica sadrţana u jednoj jednostavnoj dečjoj pesmici koju beše naučio još u detinjstvu: Svakoj boljci što nas moţe snaći Leka ima ili nema. Ima li ga, valja nam ga naći, Zaboravit', ako li ga nema. Pripremajući se za pisanje ove knjige, vodio sam razgovore sa priličnim brojem vodećih poslovnh ljudi Amerike. Zapanjila me je činjenica da svi oni u svom poslovnom i privatnom ţivotu saraĎuju sa neizbeţnim i nastoje da imaju što manje briga. Dato ne čine, slomili bi se pod teretom neprestane napetosti pod kojom ţive. Evo, daću vam i nekoliko primera: 43

DŢ. S. Peni, osnivač poznatog lanca američkih robnih kuća 'Peni', rekao mi je: „He bih se zabrinjavao ni onda kada bih izgubio sve pšto imam, jer ne shvatam šta bih stalnim brigama mogao da dobijem. U svakom poslu dajem sve od sebe i radim najbolje što mogu, a rezultat, pun poverenja, prepuštam sudbini." Henri Ford mi je dao sličnu izjavu: „Kada osetim da više ne mogu da upravljam dogaĎajima, puštam dogaĎaje da upravljaju sami sobom." Kada sam ga upitao kakav je njegov recept protiv briga, K. T. Keler, predsednik kompanije 'Krajsler', odgovorio mi je: „Kada se naĊem u teškoj situaciji, uĉinim sve da se iz nje izvuĉem. Ukoliko izlaza nema, mirim se sa situacijom. Nikada ne brinem o budućnosti, jer znam da ĉovek nikada ne moţe da predvidi šta će se dogoditi. Mnogo je raznovrsnih ĉinilaca koji deluju na ĉovekovu budućnost. Nikome nije poznato kako se oni aktiviraju- niko ne moţe da prodre u njihovu suštinu. Zbog ĉega bismo onda brinuli?" Kada biste Keleru rekli da je filosof, besumnje bi se nasmejao; a ipak, on ţivi u saglasju sa filosofijom koju je pre devetnaest vekova propovedao slavni grčki filosof Epiktet. „ Samo je jedan put koji vodi ka sreći", govorio je Epiktet, „i taj put zahteva od nas da prestanemo da brinemo o stvarima koji su izvan domašaja naše volje." Čuvena francuska glumica Sara Bernar, poznata kao 'Boţansgvena Sara', sjajan je primer ţene koja je znala kako treba 'saraĎivati sa neizbeţnim'. Čitavih pola veka Sara Bernar bila je kraljica pozorišne scene na četiri kontinenta, najomiljenija glumica na svetu. U sedamdesetoj godini posve je bankrotirala, i pri tome još tako nezgodno pala da j e povredila nogu, tako da nije bilo drugog rešenja osim amputacije. Poznavajući ţestoku narav 'Sare', lekar se jedva usudio da joj pomene istinu. Očekivao je da će strašna vest o amputaciji izazvati u njoj pravu provalu histerije. Prevario se. Kada joj je saopštio nemilu vest, Sara ga je za trenutak pogledala, a potom mirno rekla: „Ako mora biti, mora." Takva joj je bila sudbina. Na putu u salu za operacije, Sara Bernar počela je da recituje stihove iz jedne od svojih omiljenih drama. Upitali su je da li to čini zato da bi se obodrila... „He, već da obodrim lekare i sestre", odgovorila je. „Znam da im neće biti lako." Oporavivši se posle operacije, Sara Bernar je još punih sedam godina putovala svetom i očaravala publiku svetskih metropola. „Kada prestanemo da se borimo sa neizbeţnim", kaţe Elsi Mak Kormik, autorka jednog članka u Reader's Digestu, „počinjemo da oslobaĎamo energiju koja nam pomaţe da ţivot učinimo bogatijim i lepšim." Lepo rečeno! Niko na svetu nema dovoljno snage i ţilavosti da se bori sa neizbeţnim i da istovremeno, ostatkom energije, gradi novi ţivot. Moramo odabrati: ili jedno ili drugo. Ili ćemo se povinovati neizbeţnim olujama ţivota, ili ćemo im se opirati- i slomiti se! U to sam se uverio dok sam radio na imanju u Misuriju. Bio sam zasadio dvadeset stabala, koja su u početku sjajno napredovala. Jednog dana, meĎutim, osvanula su okovana ledom. Umesto da iskoriste gipkost svojih mladih grančica i da se povinu pod teţinom ledenog okova, moja stabla ponosito su se odupirala svom teretu- i na kraju se slomila. Kao da nisu bila upućena u mudrost šuma severa, koje znaju kako se treba svijati, kako saraĎivati sa neizbeţnim. Veština starog istočnjačkog sporta, ciju-dţice, u tome je da se rvač'savija poput vrbe, umesto da se opire poput hrasta'. 44

Šta odrţava automobilske gume na drumu? Gipkost, rastegljivost, sposobnost da preuzimaju na sebe apsorbovanje neizbeţnih udaraca. Tako je i sa nama, ljudima. Duţe ćemo i zadovoljnije poţiveti ukoliko nauĉimo da apsorbujemo udarce i šokove po kamenitom drumu ţivota. A šta će se dogoditi ukoliko im se budemo opirali? Budemo li tvrdoglavo odbijali da se'savijemo poput vrbe'? Neprestano ćemo trpeti od unutrašnjih sukoba, mučiti se sa samim sobom. Postaćemo napeti, zabrinuti, neurotični. PoĎemo li još dalje i odbacimo surovi svet zbilje, povlačeći se u vlastiti svet snova, čeka nas ludilo. Za vreme rata milioni uplašenih vojnika suočavaju se baš sa takvim izborom: prihvatiti neizbeţno, ili se slomiti pod teretom ratnih strahota. Uzmimo za primer priču Vilijema Kaselijusa: „Nedugo pošto sam stupio u američku mornaricu dobio sam prekomandu na jednu od najvrućih tačaka s ove strane Atlantika. U zadatak mi beše palo da se brinem o zalihama američkog eksploziva. Zamislite! Trgovac keksom odjednom biva zaduţen za eksiloziv, odgovoran za hiljade tona trinitrotoluola! Krv mi se ledila u ţilama pri pomisli na takvu odgovornost. Bilo mi je još gore kada sam posle dvodnevne obuke saznao nešto više o prirodi eksploziva. Nikada neću zaboraviti svoj prvi zadatak: nadzor nad brodskim skladištem eksploziva. Sa mnom su u toj trupi radila još iestorica lučkih radnika. Ti plećati momci nisu imali pojma kakvim se opasnim poslom zapravo bave. Istovarivali su eksploziv sa pokretne platforme na kojoj se svakog puta nalazila tona trinitrotoluola - to jest, dovoljna količina eksploziva da raznese brod u paramparčad. Platforma se u sklonište spuštala pomoću dva čelična uţeta. Mene je progonila i do ludila dovodila pomisao da bi uţe moglo iskočiti iz leţaja i pokidapš se. Preznojavao sam se, tresao se od straha, dok mi je srce ludački tuklo. Ipak, nisam mogao da pobegnem. To bi značilo dezertirati, a takav čin u ratnim uslovima gotovo po pravilu povlači za sobom smrtnu kaznu. Morao sam da ostanem i obavljam svoj opasan zadatak. Bespomoćno sam gledao radnike kako nemarno barataju opasnim teretom. Brod je svakog trenutka mogao da odleti u vazduh. Posle gotovo dvočasovniog premiranja od straha, počeo sam trezvenije da razmišljam Rekao sam sam sebi: Dobro, odletećeš u vazduh. Pa šta? Biće bezbolno. To je, zaopravo, laka smrt. Mnogo lakša nego, recimo, lagano umiranje od raka. He budi lud. Niko ne ţivi večito. Obavljaćeš svoj posao, ili ćeš biti streljan,. Pa, ako je tako, zbog čega ga onda ne bi obavljao sa zadovoljstvom? Satima sam tako razgavarao sam sa sobom, i na kraju sam se malčice opustio. Pobedio sam strah, prisiljavajući se da prihvatim neizbeţno. Ove ţivotne lekcije setim se uvek kada doĎem u iskušenje da počnem da brinem zbog nečega na šta, sam, nisam u stanju da utičem. Potom slegnem ramenima i kaţem: Nije to vredno ni truda ni ţivaca. Priznajem da je to jedna od najdragocenijih lekcija koje sam u ţivotu naučio." Smrt grčkog filosofa Sokrata jedna je od naj uzvišenijih i najdirljivijih smrti u čitavoj istoriji čovečanstva. Ljudi će bez sumnje čitati Platonov predivan opis te smrti, dok bude sveta i veka, jer spada meĎu najlepše odlomke svetske knjiţevnosti. Zbog čega je Sokrat 45

morao da umre? Zbog toga što ga je nekoliko Atinjana, ljubomornih na starog bosonogog filosofa, optuţilo da kvari omladinu i predalo ga sudu, gde mu je izrečena smrtna kazna. U trenutku kada mu pruţa čašu sa otrovom, tamničar se ovako obraća Sokratu: „Gledaj da što lakše podneseš ono što je neminovno." Sokrat, naravno, to i čini. On gleda smrti u oči sa vedrinom i pomirenošću koji se graniče sa boţanskim. „Gledaj da što lakše podneseš ono što je neminovno." Te reči bile su izrečene gotovo četiri stotine godina pre nove ere, ali se čini da su ovom našem modernom svetu u sadašnjem trenutku neophod- nije nego ikada ranije. „Gledaj da što lakše podneseš ono što je neminovno." Četvrto pravilo za suzbijanje briga, dakle, glasi . SaraĊujte sa neizbeţnim. Poglavlje 5 PRIHVATITE NAĈELO ' AUTOMATSKE PRODAJE' BRIGA Priča Čarlsa Robertsa, savetnika za berzanske in-vesticije, neće vam pomoći da zaradite milione, ali će vas moţda naučiti da u ţivotu , kao i na poslu , valja poznavati granice vlastitih mogućnosti, sposobnosti i strpljenja... Evo Robertsove priče: „ U Njujork sam stigao iz Teksasa, sa dvadeset hiljada dolara u dţepu, to jest sa novcem koji mi prijatelji behu dali da ga uloţim u berzanske deonice. Mislio sam da sam stručnjak za deonice, ali sam se grdno prevario. Uloţio sam novac- i izgubio sve do posledneg centa. Bilo mi je strašno, najviše zbog toga što novac nije bio moj, premda sam znao da mojim bogapšm prijateljima svota od dvadeset hiljada ne znači ništa naročito. Od stida nisam mogao da im pogledam u oči, a kada sam im na kraju saopštio istinu, iznenadio sam se kako su je spremno, čak i sa humorom prihvatili, ne odbacujući nadu da ću jednom ipak uspeti u berzanskim poslovima. Kada sam se oporavio od šoka, počeo sam da razmišljam gde sam pogrešio. Shvatio sam da sam igrao na sve ili ništa, oslanjajući se najviše na sreću. Odlučio sam stoga da, pre nego što se ponovo oprobam u berzanskim poslovima, prethodno naučim poneku berzansku' caku'. Tako sam se upoznao sa najve-ćim ţivim berzanskim kombinatorom, Bertonom Kastlsom, od koga sam zaista mnogo naučio. Evo šta mi je on rekao: „ U berzanskim poslovima uvek primenjujem nače-lo automatske prodaje... Šta to znači? Kupim li, recimo, deonice po pedeset dolara, smesta im ograničavam pad na četrdeset pet dolara, tako što potpišem nalog o automatskoj prodaji. To znači da u slučaju pada vrednosti kupljenih deonica za više od pet dolara, moj nalog o automatskoj pro-daji zaustavlja dalji pad vrednosti na taj način što deonice bivaju smesta prodate za četrdeset pet dolara. Gubim, dakle, pet dolara po deonici. SvoĎenje gubitka na minimalan postotak dopušta mi da se u predviĎanima često prevarim, a da ipak zaradim velike svote novaca." Prihvatio sam Kastlsov savet, kojim mi je pomogao da sebi i svojim klijentima uštedim ia hiljade dolara. Ujedno sam, meĎutim, shvatio da je on primenljiv i u svakodnevnom ţivotu. 46

Imam, na primer, prijatelja sa kojim često obedujem van kuće. Nevolja je, meĎutim, u tome što moj prijatelj skoro po pravilu kasni. Ranije mi se dogaĎalo da ga čekam io čitav sat, nervirajući se kada će se i da li će se uopšte pojaviti. Sada je drukčije. Rastumačio sam mu načelo 'automatske prodaje' i rekao mu da ću ga čekati tačno deset minuta. He pojavi li se za to vreme, smatraću da je obed otkazan i otići ću da obavljam svoje poslove." Izvanredno! Bilo bi divno da sam i ja imao tu pamet i pre mnogo godina počeo da primenjujem ovo načelo. Zbog čega samo nisam imao dovoljno soli u glavi da u teškim situacijama kaţem sam sebi: „Slušaj, Dejle Karnegi, ovaj problem vredan je tri dana truda i ni trunčice više!" Moram, ipak, da sebi odam priznanje za jednu ţivotnu grešku koju sam srazmerno lako preboleo. O čemu je reč? U mladosti sam se zanosio idejom da ću postati romanopisac. Sanjao sam o priznanjima i slavi, o romanima koji će stati uz bok najboljim svetskim knjiţevnim dostignućima. Otputovao sam u Evropu i tamo proveo dve godine u besomučnom pisanju. Naslov mog budućeg velikog dela bio je Mećava. Kada sam najzad završio roman i ponudio ga izdavaču, naišao sam na hladan prijem(u skladu sa naslovom). Kada mi je, još, urednik saopštio da moj roman nema nikakve knjiţevne vrednosti, jer nemam dara za pisanje, mislio sam da će me udariti kap. Čini mi se da bi mi bilo lakše da me je opalio lopatom po glavi. Ošamućen i čemeran, izašao sam iz izdavačke kuće i shvatio da stojim na velikoj ţivotnoj raskrsnici. Šta da radim? Kuda da se uputim? Trebalo mi je dobrih nekoliko nedelja da doĎem sebi. U to vreme nisam znao za Kastlsovo načelo'automatske prodaje' briga. Gledajući unazad, čini mi se da sam ga, ipak, instinktivno primenio. Otpisao sam one dve godine truda u pisanju romana, kao zanimljiv i koristan eksperiment- i nisam se više zanosio mislima o pisanju i slavi. Vratio sam se svom prvobitnom poslu: obrazovanju odraslih, organizovanju večernjih tečajeva , pisanju biografija i knjiga poput ove. Shvatio sam da nisam krojen za romanopisca. Ponosan sam i sretan što sam imao dovoljno soli u glavi da se pomirim sa činjenicom da nisam Tolstoj. Prihvatio sam istinu o sebi, budući da mi ništa drugo ne beše ni preostalo. Čuveni engleski zabavljači Gilbert i Saliven nisu, na ţalost, bili svesni istine da je suludo pridavati suviše veliku vaţnost sitnicama koje nam mogu zagorčati ţivot i pokvariti prijateljstvo. Godinama su uveseljavali publiku mjuziklima za koje su sami pisali i reči i muziku- ali nisu znali kako da humor i radost unesu i u vlastiti ţivot i prijateljstvo. Jednog dana ţestoko su se posvaĎali oko cene za neki ćilim, i nikad se više nisu pomirili. Nastavili su da saraĎuju u pisanju mjuzikla, ali tako što je Saliven pisao muziku, a Gilbert libreta- s tim što su ih razmenjivali poštom. Kada su jednom prilikom morali da se zajedno pojave na pozornici, pred publiku su stali odvojeno: svako se klanjao na svoju stranu, da im se pogledi ne bi slučajno susreli! Mudri Abraham Linkoln smatrao je da se ne isplati istrajavati u neprijateljstvu prema ljudima koji su nas jednom povredili. „Nemam toliko vremena da bih pola ţivota proveo u svaĎi sa ljudima. Ako neprijatelj prestane da me napada, zaboraviću da mi je nekada bio neprijatelj." Da je bar moja stara tetka Edita imala i trunčicu Linkolnove pomirljivosti! Tetka Edita i teča Frank ţiveli su na oskudnoj farmi u Misuriju. Budući da su jedva sastavljali kraj s krajem, morali su da štede svaki dolar. Tetka Edita bila je vredna domaćica, ali je imala 47

i jedan mali 'porok': ţelela je da joj dom bude lep i udoban. Jednog dana naumila je da ga ulepša novim zavesama, pa se kradimice zaduţila kod mesnog trgovca Dena Eversola. Teča Frank to je ubrzo otkrio i naloţio Eversolu da obustavi zajam. PovreĎena muţevljevim postupkom, tetka Edita mu to do kraja ţivota nije oprostila. Pričala je i prepričavala nemili dogaĎaj poznanicima, prijateljima, rodbini i susedima. Meni ga je poslednji put ispričala kada joj je bilo osamdeset godina. „Tetka Edita", rekao sam joj tada, „istina je da te je ujak povredio. He čini li ti se, ipak, da je smešno što to ne moţeš da mu oprostiš ni posle pedeset godina?" Saslušala me je bez razumevanja i umrla bez oproštaja. A zapravo je skupo platila vlastitu nepomirljivost- platila ju je mrţnjom, zlovoljom, jedom i gubitkom duševnog mira. Bendţamin Franklin je kao sedmogodišnji dečak počinio grešku koje se sećao do kraja ţivota. Jednog dana, svu svoju ušteĎevinu potrošio je na neku bezvrednu drvenu pištaljku, i braća i sestre zbog toga su mu se ţestoko narugali. Franklina je to, dabome, duboko povredilo, pa je više patio nego što se radovao svojoj nesmotrenoj kupovini. „Kada sam odras-tao i upoznao ljude, shvatio sam da mnogi odviše skupo plaćaju tričarije poput moje drvene zviţdaljke. Došao sam do zaključka da ljudi zagorčavaju sebi ţivot zbog toga što ne znaju da procene pravu vrednost stvari, pa plaćaju i preplaćuju najobičnije trice i kučine." Primeri Gilberta, Salivena i moje tetke Edite potvrĎuju ove Franklinove reči, a podjednako je poučan i slučaj velikog ruskog romanopisca Tolstoja. Tolstoj i njegova mlada ţena bili su u početku neizrecivo sretni. Nevolje su zareĎale kada je Tolstojeva ţena počela da ispoljava svoju ljubomornu prirodu. Bila je toliko ljubomorna da se presvačila u seljanku i sledila svaki muţevljev korak , čak i kada bi ovaj odlazio u šumu. Ljubomorna i na vlastitu decu , jednog dana uzela je pušku i pucala u kćerkinu fotografiju. Drugom prilikom je, opet, zapretila muţu samoubistvom , i pred decom se bacila na pod sa bočicom otrova u ruci. SvaĎe meĎu Tolstojevima uskoro su se pretvorile u pravi pakao. Kako je Tolstoj reagovao na ţeninu ljubomoru? Naprasit kakav je bio, dobijao je napade besa i razbijao pokućstvo, dok na kraju nije smislio i jednu mnogo podliju osvetu. Počeo je da piše dnevnik u kojem je svu krivicu za neuspeli brak svaljivao na svoju ţenu. To je bio njegov ventil, njegova' drvena zviţdaljka'. Ţeleo je da budućim pokolenjima pokaţe ko je krivac za sve nevolje što su ih on i njegova ţena preţivljavali u braku. Ţena se, pak, jednog dana dočepala dnevnika i spalila ga, i potom počela d a piše vlastiti dnevnik , čiji je glavni zlo duh bio Tolstoj. Napisala je čak i roman pod naslovom Ko je kriv?, u kome je muţa prikazala kao zločinca, a sebe kao mučenicu . A zbog čega? Zbog čega je to dvoje ljudi pretvorilo svoj dom u'ludnicu' - kako ga je sam Tolstoj jednom prilikom okrstio? Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Čini se, ipak, da je glavni razlog pisanja tih smešnih dnevnika bila ţelja Tolstojevih da se opravdaju pred budućim pokolenjima i ganu ih svojim ţalopojkama. Ko su , meĎutim, ta buduća pokolenja? To smo mi, vi i ja, koje je na kraju krajeva baš briga ko je kriv za neuspeli brak. Kakvu su cenu Tolstojevi platili za svoju'drvenu zviţdaljku "? Pedeset godina zajedničkog ţivota u pravom pravcatom paklu, samo zbog toga što ni jedno ni drugo nisu imali pameti da mrţnju i zlobu zamene praštanjem i razumevanjem. Zbog toga što nisu umeli da procene vrednost trica i kučina i primene na sebe načelo' automatske prodaje'. 48

Iskreno verujem da je sposobnost procene vrednosti ţivotnih situacija jedna od najvećih tajni za oĉuvanje duševnog mira. Smatram, ujedno, da bismo mogli da izbegnemo pedeset odsto sveukupnih briga kada bismo se potrudili da pronaĎemo neku vrstu ličnog zlatnog merila- merila za procenjivanje vrednosti situacija odnosu na vrednost vlastitih ţivota . Shodno tome, pravilo broj pet za suzbijanje briga glasi: Ne činite ništa naprečac . Ukoliko vas neka ţivotna situacija dovede u dilemu, zastanite i upitajte se: 1. Koliko je ta stvar vaţna za moju liĉnu sreću? 2. Gde je granica do koje smem da idem? Kada da primenim naĉelo'automatske prodaje'? 3. Koliku cenu ću morati da platim za svoju' drvenu zviţdaljku'? Nisam li je moţda već pretplatio? Poglavlje 6 NE POKUŠAVAJTE DA TESTERIŠETE STRUGOTINU Pripadate li onim ljudima koji provode dane, sate i neprospavane noći ţaleći za počinjenim greškama? Ukoliko to jeste slučaj, moramo vam odmah reći da uzalud trošite vreme, energiju i ţivce, jer ništa na svetu ne moţe promenite prošlost. Moţemo ublaţiti posledice prošlih dogaĎaja, ali ih promeniti nikako ne moţemo. Postoji jedan jedini način pod kapom nebeskom na koji prošlost moţemo učiniti konstruktivnom, a to je da smireno analizujemo počinjene greške, da iz njih izvučemo pouke za budućnost. Alen Sonders ispričao mi je jedan dogaĎaj iz svojih školskih dana, koji mu se kao ţivotna pouka duboko urezao u pamćenje. „Još kao momčić u pubertetu pokazivao sam znake bolesne zabrinutosti. Uznemiravala meje u najmana sitnica, bio sam uţasan tremaš, patio zbog počinjenih grešaka, dane i noći provodio u mazohističkim razmišljanjima o tome kako je u odreĎenim situacijama trebalo da postupim, šta je trebalo da kaţem, i tako dalje. Jednog jutra nastavnik higijene poveo nas je u laboratoriju, stavio na katedru bocu s mlekom i naredio nam da sednemo. I sedeli smo, zureći u bocu s mlekom i pitali se kakve veze boca s mlekom ima sa našim predmetom. Nastavnik je onda naglo ustao, dohvatio bocu i zavitlao je u sudoperu, proprativši to rečima: „He ţalite za prosutim mlekom!" Zatim nam je naloţio da ustanemo i priĎemo sudoperi. „Dobro pogledajte ostatke ove boce sa mlekom", rekao nam je. „Ţelim da do kraja ţivota upamtite šta ću vam reći. Kao što vidite, mleka više nema: izlilo se u sudoperu. Nikakvo nam ţaljenje, plakanje ili kajane neće povratiti ni kap prosutog mleka. Uz malo paţnje i predostroţnosti, mogli smo ga spasšti; meĎutim, sada je prekasno. Preostaje nam jedino da ga otpišemo, preţalimo, zaboravimo, i da preĎemo na sledeći zadatak." Ove mudre pouke sećao sam se i onda kada već bejah zaboravio geometriju i latinske glagole, pa mi se danas čini daje to najvrednija ţkcija koju sam iaučio tokom četiri 49

godine srednoškoţkog obrazovanja. Naučila me je da se valja kloniti uzalud prosutog mleka, ali da- ukoliko je već do toga došlo ne valja za njim ţaliti." Neki čitalac će verovatno pomisliti da traćim vreme na otrcanu englesku poslovicu- da 'nema smisla plakati za prosutim mlekom'. Znam da je ta izreka banalna i već izlizana, i poznato mi je da su je mnogi čuli već hiljadu puta. Znam, meĎutim, i to da je upravo u otrcanim izrekama sadrţana suština vekovne narodne mudrosti. Izreke i poslovice nastale su na temelju gorkih iskustava ljudskog roda i usmenim predanjima prenosile su se sa jednog pokolenja na drugo. Moţete pročitati tomove knjiga o mudrosti ţivljenja, ali nigde nećete naći saţetije i dublje mudrosti od onih sadrţanih upravo u takvim izreka-ma. Kada bismo se pridrţavali bar nekoliko narodnih poslovica, ova nam knjiga ne bi bila ni potrebna. Kada bismo uznastojali da ih većinu primenjujemo u svom ţivotu, bili bismo gotovo savršeno srećni. Znanje nema snagu ukoliko ga ne primenjujemo, a cilj ove knjige i jeste da vas podseti na ono što već znate, da vas mune u rebra i potakne na akciju. Uvek sam se divio pokojnom Fredu Fuleru, koji je stare istine umeo da zaodene u novo, slikovito ruho. Fuler je bio urednik časopisa Philadelphia Bulletin. Jednom je pred diplomcima nekog fakulteta odrţao govor, a onda ih upitao: „Ko meĎu vama ume da testeriše drva? Neka digne ruku!" Naravno, većina ih je digla ruku. Potom ih je upitao: „Ko je meĎu vama ikada testerisao strugotinu?" Nastao je tajac. „Niko, naravno", nastavio je Fuler, „jer je strugotinu nemoguće testerisati. Ona je proizvod testerisanja. Slično vam je i sa prošlošću. Ono što je učinjeno, učinjeno je i više se ne moţe promeniti, kao što ni strugotinu više ne moţete testerisati." U razgovoru sa osamdesetogodišnjim Konijem Makom, veteranom bejzbola, saznao sam kako je Mak u svojoj dugogodišnjoj sportskoj karijeri podnosio poraze. „U početku sam se izjedao i zabrinjavao, i tek kasnije sam shvatio da to nema nikakvog smisla", rekao mi je. „He moţeš mleti ţito vodom koja je već otekla niz potok." Istina je, ne moţemo! Moţemo jedino dobiti bore na licu ili čir na ţelucu- i ništa više! U razgovoru sa Dţekom Dempsejem, nekadašnjim šampionom sveta u teškoj kategoriji, saznao sam kako je podneo konačan poraz od Tanija. „U sred borbe shvatio sam da sam postao starac... Na kraju desete runde još sam se drţao na nogama, ali sam bio doslovno pretučen i iznakaţen. Video sam kada je sudija podigao Tanijevu ruku u znak pobede i shvatio da više nisam svetski šampion. Krenuo sam u svlačionicu. Neki su pokušali da me dohvate za ruku, dok su me neki gledali sa suzama u očima. Priznajem da mi je bilo teško. Godinu dana kasnije, pobedio sam Tanija. Znao sam da mi je to poslednja pobeda. Morao sam samog sebe prinuditi da kaţem: „Neću ţiveti u prošlosti, i neću ţaliti za njom. Šta je bilo, bilo je . Hrabro ću podneti taj udarac i neću dopustiti da me slomije"." Dţek Dempsej upravo je tako i postupio. Prihvatio je poraz, otpisao ga, a potom se posvetio planovima za budućnost. Otvorio je restoran na Brodveju i hotel u njujorškoj 57. ulici. Radio je na unapreĎivanju boksa i organizovanju izloţbi iz istorije tog sporta. Ispunio je ţivot tolikim aktivnostima, da nije imao ni vremena ni potrebe za razmišljanjem o prošlosti. „Priznajem da sam tokom poslednjih godina sretniji nego kada sam bio svetski šampion u boksu", rekao mi je na kraju.

50

Čitajući biografije i posmatrajući ponašanje ljudi koje ţivot nije mazio, uvek se ponovo divim sposobnosti takvih osoba da se uhvate u koštac sa tragedijama, a da pri tom ne izgube vedrinu i ţivotnu radost. Posetivši jednom prilikom zloglasni zatvor Sing Sing, bio sam iznenaĎen ponašanjem zatvorenika. Činili su mi se vedrim, poput običnih, slobodnih ljudi. Upravnik zatvora kasnije mi je rekao da kod onih inteligentnijih zatvorenika početno razdoblje ogorčenja i potištenosti traje samo neko-liko prvih nedelja. Posle toga se mire sa sudbinom, prihvataju zatvorski način ţivota, nastojeći da gaučine što je moguće prijatnijim. Neki čak obavljaju zatvorske poslove pevajući! Zbog čega bismo onda mi morali da prolivamo suze nad počinjenim greškama? Pogrešili smo, pa šta? Koji čovek nije u ţivotu pogrešio? Čak je i Napoleon izgubio trećinu svojih najvaţnijih bitaka. Nismo li, dakle, i mi u svojoj prosečnosti slični Napoleonu? Imajmo na umu da je prošlost nešto što nikakvim naporom volje ne moţemo da promenimo. Imajmo, stoga, na umu pravila broj šest, koje glasi: Ne pokušavajte da testerišete strugotinu. KRATAK PREGLED 1. Posvetite se radu. To je najbolji naĉin da zaboravite brige. 2 Ne brinite zbog sitnica. Ne dopustite da vam nevaţne stvari zagorĉavaju ţivot. 3.U kriznim situacijama primenjujte zakon verovatnoće. Upitajte se: „Postoje li realne šanse da baš mene zadesi nevolja?" 4.SaraĊujte sa neizbeţnim. Ukoliko ste sigurni da datu situaciju ne moţete da promenite, pomirite se s njom. Prihvatite je. 5.Prihvatite naĉelo'automatske prodaje' briga. Ocenite koliko je dati problem vredan vaše paţnje i ne prekoraĉujte postavljenu granicu. 6. Šta je bilo, bilo je. Ne pokušavajte da testerišete strugotinu. Ĉetvrti deo SEDAM NAĈINA ZA ZADOVOLJSTVA

DUŠEVNOG MIRA,

POSTIZANJE

RAVNOTEŢE

Poglavlje 1 DEVET REĈI KOJE MOGU DA VAM PROMENE ŢIVOT U jednom radio-intervjuu pre nekoliko godina, jedan me je novinar upitao: „Koja je najdragocenija lekcija koju ste u ţivotu naučili?" Na to pitanje nije mi bilo teško da odgovorim. Najdragocenija lekcija koju sam u ţivotu naučio glasi da je vaţno šta čovek misli i kako se postavlja prema svetu. Kada bih znao šta mislite, znao bih ko ste. Mišljenje nas čini onakvima kakvi jesmo. Način na koji se 51

I

postavljamo prema svetu odlučan je činilac u razvoju naše sudbine. Američki pesnik Emerson jednom je rekao: „Čovek je zbir onoga o čemu svakodnevno razmišlja..." Zaista, kako bi i mogao biti nešto drugo? Sasvim sam uveren da je izbor pravih misli naj veći, a rekao bih i jedini problem sa kojim se u ţivotu suočavamo. Izborom pravilnog stava, to jest pozitivnog naĉina razmišljanja, nalazimo put za rešenje svih ţivotnih problema. Rimski car i filosof Marko Aurelije saţeo je ovu mudrost u ciglih devet reči: „Ţivot čoveka onakav je kakvim ga oblikuju njegove misli." Šta to znači? Prepustimo li se radosnim mis-lima, i ţivot će nam biti radostan. Predamo li se očajničkim mislima, bićemo očajni. Bolesno razmišljanje bez sumnje će nas odvesti u bolesno stanje duha. Budemo li svoj ţivot smatrali promašajem, sigurno će i biti promašen. Budemo li kukali, ţaleći same sebe, ljudi će početi da nas izbegavaju. „ Nisi ono što misliš da jesi ", rekao je jednom Norman Pil, „ već ono što je od tebe načinilo tvoje mišljenje." Znači li to da propovedam zaslepljeni optimizam u odnosu na ţivotne probleme? He, jep ţivot, na ţalost, nije tako jednostavan. Zalaţem se za zauzimanje pozitivnog stava prema ţivotu. Drugim rečima, smatram da nas problemi moraju zaokupljati, ali ne i zabrinjavati. Ali, kakva je razlika izmeĎu zaokupljenosti i zabrinutosti nekim problemom? Pokušaću da vam to neposredno prikaţem... Kada prelazim preko neko prometne ulice u Njujorku, zaokupljen sam ali ne i zabrinut onim što radim. Zaokupljenost značipoimanje problema i preduzimanje mera za njihovo rešavanje. Zabrinutost je, meĎutim, izluĎivanje samog sebe, uzaludno okretanje u krugu. Moguće je da čovek bude zaokupljen ozbiljnim problemima, a da ipak korača uzdignute glave, sa smeškom na licu. Američki filmski reditelj Louel Tomas, autor filmova o poduhvatima Alenbija u Palestini i Lorensa u Arabiji, iskusio je u ţivotu i slavu i bogatstvo, ali i neuspeh. Jednom prilikom, kada je ostao i bez posla i bez novaca- a ja sam se baš u TOM trenutku zatekao u Londonu- Tomas je hrabro i vedro podnosio prisilno siromaštvo. Hranio se u naj jeftinijim restoranima i pozajmljivao novac, ali je svakog jutra kupovao karanfil, zadevao ga u rupicu na reveru i vedar i nasmešen kretao u potragu za poslom. Znao je da se ne sme prepustiti očajanju, jer će ga u tom slučaju svi napustiti, uključujući i prijatelje od kojih je pozajmljivao novac. Smatrao je da je i neuspeh deo ţivotne igre, korisna veţba koju čovek mora da prihvati ukoliko namerava da se izdigne iznad proseka. Čovekov stav prema ţivotu, neosporno, utiče i na njegove fizičkesposobnosti. U svojoj knjizi Psihologija moći, čuveni britanski psihijatar DŢ. Hedfild izvanredno lepo ilustruje tu činjenicu. „Zamolio sam tri osobe", piše Hedfild, „da se podvrgnu testu za ispitivanje učinka što ga duhovno raspoloţenje ima na telesnu snagu. Za to mi je posluţio dinamometar." Ispitanici su pritiskali dugme na dinamometru u raznim okolnostima, to jest u budnom stanju ili pod hipnozom. Pritisak na dinamometar u budnom stanju iznosio je prosečno četrdeset kp. Kada je, pak, ispitanicima pod hipnozom bilo sugerisano da su fizički vrlo slabi, pritisak je iznosiosvega dvanaest kp; dakle, manje od jedne trećine ispod normale. 52

(Valja napomenuti da je jedan od ispitanika bio bokser, i da je pod hipnozom, kada mu je sugerisano da nema snage, izjavio„da mu je ruka sićušna, kao u deteta.") Prilikom trećeg ispitivanja pod hipnozom, ispitanicima je bilo sugerisano da su neobično snaţni, i da mogu postići pritisak veći i od pedeset šest kp. Ishod je bio zaista sjajan: ispitanici su premašili vlastite mogućnosti za gotovo petsto odsto! Takva je , eto , moć čovekovog stava prema bilo kom problemu . Postoji niz primera' čudesnog' izlečenja pacijenata od raznih bolesti , izlečenja do kojih j e došlo posle pacijentove odluke da se ne prepusti bolesti i smrti. Setite se samo primera iz Novog zaveta, u kojima je vera na simboličan način prikazana kao put ka ozdravljenju . Evo i jedne istinite priče o ozdravljenju. Ispričao mi je moj učenik, Frank Vali. „Brinuo sam zbog svega i svačega", pričao je Vali. „Zbog toga što sam bio suviše mršav, zbog toga što je počela da mi opada kosa, zbog toga što sam strahovao da nikada neću imaši dovoljno novaca da zasnujem porodicu , što nikad neću biti dobar otac. Poped toga, bio sam opsednut i mišlju da ću obo-leti od čira na ţelucu. Preteranšm brigama doveo sam sebe u takvo stanje da više nisam mogao da radim, a nedugo potom doţiveo sam i nervni slom. Biloje to tegobno iskustvo, kakvo ni neprijatelju ne bih poţeleo... Pošto sam se kako tako oporavio, odlučio sam da otputujem na Floridu, u nadi da će mi promena okoline koristiti. Otac mi je pri odlasku gurnuo u ruke jedan koverat i zamolio me da ga ne otvaram pre nego što stignem na Floridu. MeĎutim, tamo sam doţiveo novo razočarane: nisam mogao da naĎem ni posao ni pristojan smeštaj, pa sam morao da spavam u nekoj napuštenoj garaţi. Prekraćivao sam vreme izleţavajući se na plaţi, ali mi je bilo gore nego kod kuće. Jednog dana, u očajanju, otvorio sam očev koverat, na koji bejah gotovo sasvim zaboravio. „ Sine", pisao je otac, „ znam da se ni sada, kadacu dve u po hiljade kilometara daleko od kuće, ne osećaš bolje nego ranije. Razlog tome je što si sa sobom poveo i uzročnika svih svojih nevolja- sebe samog . Hteo bih da ti kaţem da za tvoj slom nije kriv poloţaj u kom si se našao, već tvoj stav prema nemu, to jest način na koji o njemu razmišljaš. Čovek je zbir vlastitih misli. Kada to shvatiš, sine, vrati se kući, jer ćeš tek tada biti izlečen." Očevo pismo me je razljutilo. Činilo mi se da mi nisu potrebne pridike, već razumevanje. U besu bejah odlučio da se nikada više ne vratim kući. Proveo sam besanu noć, lutajući ulicama Majamija. Razmišljajući o očevom pismu, na koje sam se ipak stalno vraćao, setio sam se i novozavetne izreke: „ Onaj ko pobedi vlastiti duh moćniji je od onoga ko osvoji grad." Malo pomalo, počeo sam da shvatam dobronamernost očevih reči. Prvi put u ţivotu počeo sam da jasno i trezveno razmišljam. Prvi put sam ugledao sebe u pravoj svetlosti: pa, ja sam hteo da promenim svet i sve ljude, a jedina stvar koju je zapravo trebalo menjati bio je fokus moje duhovne kamere! Sledećeg jutra spakovao sam se i otputovao kući. Nedelju dana kasnije, vratio sam se na posao. Posle četiri meseca oţenio sam se devojkom za koju sam ranije mislio da me nikada neće zavoleti. Sada imam petoro dece. Zadovoljan sam poslom. Osećam da mi je ţivot puniji, a sreća naklonjenija. Razlog je bez sumnje u tome što bejah naučio da cenim irave vrednosti u ţivotu. U trenutcima potištenosti, nastojim da se razvedrim mišlju da je svaki problem onakav kako mu čovek pristupi, a onda pokušavam da upravim fokus kamere u vlastiti duh, i to mi zaisša mnogo pomaţe. 53

Mogu iskreno da kaţem da mi je drago što sam doţiveo nervni slom, jer mi je to iskustvo pomoglo da shvatim koliku moć ima čovekov način razmiš-ljanja nad negovim duhom i telom. Zahvaljujući tom nemilom dogaĎaju, stekao sam sposobnost da vlas-tite misli učinim saveznicima, a ne neprijateljima. Sada znam da je moj otac bio u pravu kada mi je rekao da nisu spoljne okolnosši uzročnice mojih patnji, već da su ih moje misli učinile takvima. Čim sam to shvatio , izlečio sam se i ostao izlečen." Duboko sam ubeĎen da duhovni mir i radost što nam ih ţivot donosi ne zavise od toga ko smo, gde se nalazimo i šta posedujemo, već isključivo od našeg duhovnog stava prema ţivotu. Spoljne okolnosti nemaju mnogo veze s tim da li ćemo biti srećni ili nećemo. Uzmite, na primer, slučaj starog Dţona Brauna, čoveka koji je bio osuĎen na smrt vešanjem zbog toga što je provalio u drţavno skladište oruţja i pokušao da podigne robove na ustanak. Braun se na gubilište vozio sedeći na vlastitom mrtvačkom kovčegu, smireniji i hladnokrvniji od radoznalaca koji se behu okupili da posmatraju smaknuće. Obazrevši se prema planinama Virdţinije u daljini, Braun je uzviknuo: „Divne li zemlje! Do ovog trenutka nisam ni primetio koliko je lepa!" Poučna je i priča o Robertu Skotu i njegovim drugovima, ljudima koji su prvi osvojili Juţni pol. Povratak Skotove druţine sa Juţnog pola odvijao se u nečovečno teškim uslovima. Nisu imali ni hrane ni goriva, a nisu mogli ni da se kreću, jer ih je jedanaest dana i jedanaest noći šibao ledeni vetar. Znali su da moraju da umru. Pri sebi su imali opijum, koji behu poneli za slučaj da budu prinuĎeni da se suoče sa smrću . Mogli su , dakle, uzeti poveću dozu opijuma i zaspati , da se više nikada ne probude. Oni su, ipak, odabrali drugačiju smrt: umrli su sa pesmom na usnama. To nam je poznato iz oproštajnog pisma koje je, osam meseci kasnije, spasilačka ekipa našla pokraj mrtvih tela. Kada je oslepio, engleski pesnik Dţon Milton napisao je: Duh je sam svoj gospodar; on u sebi moţe Raj stvoriti od pakla, i pakao od raja. Napoleon i Helen Keler savršeno ilustruju Miltonovu misao. Napoleon, koji je imao sve za čim čovek moţe da ţudi- moć, bogatstvo i slavu - izjavio je na Sv. Jeleni: „Nikada u ţivotu nisam sastavio šest sretnih dana", dok je , opet, Helen Keler, slepa i gluvonema devojka, rekla: „Ţivot je predivan." Ukoliko me je pedeset godina ţivota ičemu naučilo, onda me je naučilo istini da vam„ništa ne moţe doneti mir osim vas samih." To cy reči kojima Emerson završava svoj esej Samopouzdanje. Navodim završnu rečenicu u celini: „Politička pobeda, poboljšana materijalna situacija, ozdravljene dragog bolesnika, povratak prijatelja ili neki sličan spoljni dogaĎaj bodre čovekov duh i navode ga na misao da mu se spremaju bolji dani. Ne verujte u to! Ne dozvolite sebi da budete obmanuti! Ništa vam ne moţe doneti mir osim vas samih." Grčki filosof Epiktet rekao je jednom prilikom da bi otklanjanju pogrešnih misli iz svesti trebalo poklanjati više paţnje nego odstranjivanju„tumora i čireva iz tela." Moderna medicina potvrĎuje Epiktetove reči. Dr Kenbi Robinson ustanovio je da četiri od pet pacijenata njegove bolnice pate od bolesti čiji su uzroci delimično emocionalne prirode. To često vaţi i za naoko posve organske smetnje. „Na kraju se sve svodi na neprilagoĎenost ţivotu i njegovim problemima", zaključio je dr Robinson. 54

Ţivotni moto francuskog filosofa Montenja bio je da „čoveka ne povređuje toliko

ono što mu se događa, koliko njegovo mišljenje o onome što mu se događa." A naše mišljenje o onome što nam se dogaĎa zavisi isključivo od nas samih. Moţda vam se čini drskim što vam drţim pridike, tvrdeći da moţete promeniti svoje ţivotne okolnosti jednostavnim naporom volje. Ako je tako, utešiću vas, to jest otkriću vam tajnu kako ćete u tome uspeti. Moraćete se, meĎutim, malo potruditi, premda je tajna u suštini krajnje jednostavna. Američki filosof Vilijem Dţejms, izvrstan poznavalac praktične psihologije , jednom je rekao: „ Naoko se čini kao da delo sledi osećanja, dok, u stvari, i delo i osećanja idu zajedno, te regulisanjem našeg delanja- koje je pod neposrednim uticajem volje- moţemo posredno regulisati i osećanja, koja nisu pod njenim uticajem." Drugim rečima, Vilijem Dţejms kaţe da voljnim činom ne moţemo trenutno promeniti emocije, ali moţemo promeniti ponašanje. Promenimo li ponašanje, automatski ćemo promeniti i osećanja. „Najbolji put prema dobrom raspoloţenju - ukoliko vas je dobro raspoloţenje napustilo- sastoji se u tome da veselo podignete glavu , da se ponašate i govorite kao da vam se dobro raspoloţenje već vratilo", kaţe Dţejms. Sigurno ćete se upitati: A da li pali taj štos? Pali! Isprobajte ga na sebi. Razvucite lice u širok osmeh, duboko udahnite- i zapevajte! Ukoliko ne umete da pevate, zviţdućite . Ukoliko ni to ne umete, pevuckajte. I ubrzo ćete ustanoviti šta je Vilijem Dţejms imao na umu - da je fizički nemoguće ostati potišten, ukoliko istovremeno glumite simptome dobrog raspoloţenja. Ta mala, jednostavna istina moţe imati čudesno dejstvo na vaš ţivot: moţe vam ga potpuno promeniti. Poznajem jednu staricu u Kaliforniji koja bi se svih briga i nevolja mogla otarasiti za dvadeset četiri sata, kada bi samo znala tu malu tajnu. Udovica je i stara je , što je , priznajem, prilično tuţno, ali zar nema na hiljade takvih ţena širom sveta? Upitate li tu staricu za zdravlje, odgovoriće vam da' nije loše' – ali sa takvim gorkim osmehom na licu da će vas odmah proći volja za ţivotom. A šta joj zapravo fali? Uţiva pristojnu muţevljevu penziju, a ima i lepu ušteĎevinu, koja će joj potrajati do kraja ţivota; ima i tri kćeri, koje se prosto nadmeću da joj ugode. Pa ipak, ja tu ţenu nisam nikad video nasmešenu . Večito kuka, kao da traţi razloge za nezadovoljstvo. Čas joj zetovi nisu dovoljno dobri, čas joj kćeri ne poklanjaju dovoljno paţnje. Svojim nezadovoljstvom truje i sebe i svoje najbliţe. A zar ne bi mogla biti drugačija? Naravno da bi mogla, samo kad bi htela. Mogla bi se od zajedljive, potištene, veči- to nezadovoljne starice pretvoriti u milu, poštovanu , omiljenu majku porodice . Za to joj ne bi trebalo ni mnogo napora; valjalo bi samo da počne da makar glumi malo bolje raspoloţenje, i ostalo bi sigurno došlo samo po sebi. Poznajem i jednog čoveka iz Indijane- ime mu jeX. Englert- koji pomenutoj maloj tajni duguje ni manje ni više već vlastiti ţivot. Sigurno mislite da preterujem? Pa, počujte Englertovu priču. „Pre deset godiia oboleo sam od šarlaha, a kada sam se najzad oporavio, lekari su ustanovili da bolujem od nefritisa, jedne vrste bubreţne bolesti. Obilazio sam lekare, čak i nadrilekare, ali niko nije bio u stanju da mi pomogne. Posle nekog vremena, silno mi je skočio krvni pritisak. Lekari su ubrzo digli ruke od mene, dajući mi još najviše godinu dana ţivota. Bio sam očajan. Posle nekoliko nedelja potištenosti, kada već bejah 55

dolijao i sebi i svojoj okolini, trgao sam se i rekao: U redu, čoveče. Imaš još godinu dana ţivota pred sobom. Zašto ne bi iskoristio tu poslednju godinu i bio sretan? A ako ne moţeš da budeš sretan, pokušaj barem da se ponašaš kao da to jesi. Razvukao sam lice u osmeh, i sprsio se i prinudio sebe da se ponašam kao da je sve u najboljem redu. Priznajem da mi u početku nije bilo lako, da je gluma iziskivala silan trud, ali sam bio uporan. Uvideo sam i sam da mi je laknulo. Malo pomalo i sam sam počeo da se bolje osećam, tako da uskoro više nisam ni morao da glumim. Za divno čudo, počeo sam da se i fizički bolje osećam. Zlokobne lekarske prognoze nikad se nisu obistinile. He samo što sam ţiv, zdrav i veseo, već mi se i pritisak spustio na normalu. Jedno je izvesno: lekarske prognoze sigurno bi se ostvarile da sam ostao u prvobitnom stanju depresije, da sam se neprestano mučio mislima o smrti. Izlečilo me je to što sam vlastitom telu pruţio šansu za isceljenje, na taj način što sam promenio stav prema ţivotu i smrti." Dozvolite mi da vas upitam: ukoliko je glumljenje dobrog raspoloţenja spaslo tom čoveku ţivot, zbog čega bismo vi i ja morali da se priklanjamo sitnim depresijama i povremenim osećanjima potištenosti? Zbog čega bismo sebe i sve oko sebe činili nesretnim, kada sami moţemo da budemo tvorci svoje sreće? Pre mnogo godina pročitao sam knjigu pod naslovom Onako kako čovek misli, od Dţejmsa Alena, knjigu koja je znatno uticala na moje razmišljanje o ţivotu. Navodim nekoliko kratkih odlomaka iz Alenove knjige: „Promenimo li način razmišljanja o ljudima i stvarima, promeniće se i oni prema nama... Radikalna promena načina ramišljanja rezultira i preobraţajem čovekovog načina ţivota. Ljudi ne privlače one koje bi ţeleli da privuku, već onakve kakvi su i oni sami... Boţanska sila koja nas oblikuje skrivena je u nama samima. Ona je suština našeg bića... Čovekova dostignuća neposredan su rezultat njegovih misli. Negovanjem i uzdizanjem misli prema pozitivnom, čovek se izdiţe na površinu, pobeĎuje i postiţe uspehe. Odbacivanjem pozitivnog načina razmišljanja on ostaje slabić, i oseća se nesretnim i odbačenim." Prema Knjizi postanja, Bog je čoveku podario vlast nad zemljom dar vredan svakog poštovanja. Mene, meĎutim, ne zanimaju takvi kraljevski darovi. Jedino za čim teţim jeste da postignem vlast nad samim sobom, da postanem gospodar svojih misli, svojih strahovanja, svog duha. Divno je što znam da mi je ta moć u svakom trenutku dostupna, da je mogu postići pukim obuzdavanjem vlastitog delovanja, koje zauzvrat obuzdava moje reakcije. Navodim još nekoliko misli Vilijema Dţejmsa: „Većinu onoga što nazivamo Zlom moguće je, jednostavnom promenom čovekovog unutrašnjeg stava, od zastrašenosti prema borbenosti, preobratiti bratiti u okrepljujuće i blagotvorno Dobro." Borite se, dakle, za vlastitu sreću! Prihvatite oprobani recept Sibila Partridţa, recept u vidu dnevnog programa za vedro i konstruktivno razmišljanje. Navodim ga ovde u celini, pod naslovom SAMO DANAS. Nadam se da ćete se primenom tog programa osloboditi mnogih suvišnih briga i obogatiti svoj ţivot velikom dozom onoga što Francuzi nazivaju joie de vivre, to jest radošću ţivljenja.

56

SAMO DANAS 1. Samo danas trudiću se da budem sretan i dobro raspoložen. Imaću na umu Linkolnove reči da je„većina ljudi sretna u onoj meri u kojoj odluči da bude sretna." Stalno ću se podsećati da je sreća u čoveku, a ne izvan njega. 2. Samo danas nastojaću da se prilagođavam okolnostima, umesto da se trudim da okolnosti prilagođavam vlastitim željama. 3. Samo danas brinuću se za vlastito telo. Radiću gimnastiku, negovaću ga i hraniti. Neću ga zapuštati ni zloupotrebljavati, jer želim da me dugo i dobro služi. 4. Samo danas posvetiću malo vremena vežbanju uma . Naučiću nešto korisno . Pročitaću nešto što iziskuje napor, razmišljanje i koncentraciju. 5. Samo danas učiniću neštou za dušu. Učiniću makar jedno dobro delo, ne očekujući ni nagradu ni dobitak. Uradiću dve stvari koje mi inače teško padaju, kako bih vežbao i duh i volju. 6. Samo danas biću ljubazan prema svojoj okolini. Trudiću se da delujem što bolje mogu biću pažljiv i ljubazan za svakog ću nastojati da pronađem neku lepu reč. Ništa i nikoga neću kritikovati. Neću pokušavati da menjam ljude. 7. Samo danas pokušaću da živim samo za danas. Neću rešavati stotinu problema odjednom, jer znam da dan traje samo dvadeset četiri sata. 8. Samo danas pridržavaću se unapred utvrđenog dnevnog plana. Rasporediću vreme tako da unapred znam šta ću raditi nekoliko narednih sati. Kloniću se i dveju velikih napasti: žurbe i neodlučnosti. 9. Samo danas potrudiću se da nađem pola sata vremena za potpuno opuštanje, pola sata kada ću moći da budem sam sa sobom. 10. Samo danas rešiću se svih svojih strahovanja. Neću se plašiti da budem onakav kakav jesam , da se radujem i da uživam u lepom. Bez straha ću voleti i bez straha verovati da me vole oni koje volim. Želite li da odnegujete u sebi duhovni stav koji će vam doneti mir i sreću, imajte na umu prvo pravilo: MISLITE I PONAŠAJTE SE VEDRO, PA ĆETE I BITI VEDRI. Poglavlje 2 NE ISPLATI SE IZRAVNAVATI RAĈUNE Jednom sam u Jeloustonskom parku ugledao grizlija. Šumar mi je pri tom rekao da je grizli kralj ţivotinjskog carstva zapadnog sveta i da se moţe suprotstaviti čak i bizonu. Zapazio sam, ipak, da postoji jedna ţivotinja koju grizli podnosi u svojoj blizini, pa joj čak i dopušta da se hrani zajedno s njim, a to j e tvor . Zbog čega? Pa, zbog toga što ga je iskustvo naučilo da se ne isplati zapodevati kakvu s tvorom.

57

U to sam se uverio i ranije, dok sam ţiveo na farmi u Misuriju, a i kasnije u Njujorku, gde sam nekoliko puta nabasao na dvonoge tvorove koji su šetali ulicama velegrada. Naučio sam da je i jednu i drugu vrstu bolje izbegavati nego se petljati u njihove poslove. Osećati mrţnju prema neprijatelju znaĉi dopuštati mu da vlada nad nama: nad našim snom, apetitom, krvnim pritiskom, zdravljem i srećom. Naši neprijatelji bili bi ludi od radosti kada bi samo znali da se zbog njih izjedamo, da patimo i krvavimo od rana koje su nam zadali. Naša mrţnja njih ni malo ne boli, ali zato pretvara naše dane i noći u paklene muke. Šta mislite, čije su ovo reči: „Dogodi li vam se da neki sebični tip pokuša da vas iskoristi, beţite od njega i ni po koju cenu ne pokušavajte da sa njim izravnate račune. Izravnavanje računa sa takvom osobom povrediće viševas nego nju." Pomislićete moţda da su to reči nekog idealiste. Varate se! Na njih sam naišao u mesečniku koji izdaje policijska uprava drţave Milvoki. Izravnavanje računa moţe vas povrediti na mno-go načina. Ako je verovati časopisuLife, moţe vam čak upropastiti i zdravlje. „Glavna karakteristika ljudi sa povišenim krvnim pritiskom je osvetoljubivost", navodiLife. „Posledice hronične ţelje za osvetom su hronična hipertenzija i srčane tegobe." Etička postavka hrišćanstva da' neprijatelja treba voleti' i opraštati mu'sedamdset sedam puta' ima, dakle, i svoju praktičnu namenu, jer propovedajući praštanje štiti čoveka od telesnih tegoba prouzrokovanih preteranim uzrujavanjem. Jedna moja prijateljica nedavno je doţivela sr-čani udar. Lekar joj je savetovao da se, ma šta se dogodilo, uzdrţi od ljutnje i uzrujavanja. Lekari, razume se, znaju da napad besa moţe doneti smrt srčanom bolesniku. Vilijem Falkaber, šezdeset osmogodišnji vlasnik kafane u Spokejnu, ţivotom je platio bes koji ga je spopao kada je video da kuvar pije kafu iz tanjirića, a ne iz šoljice. To ga je toliko razljutilo, da je zgrabio revolver, jurnuo na kuvara i srušio se mrtav, jer ga je srce izdalo. U ruci je još stezao revolver uperen u kuvara. Autopsija je pokazala da je uzrok srčanog napada bio Falkaberov nekontrolisani izliv besa. Svi mi znamo da su bes, jed i mrţnja najveći neprijatelji lepog telesnog izgleda. Kladim se da poznajete mnoge ţene čija su lica otvrdla i izborana mrţnjom, izobličena pakošću. Ni najbolja kozmetička nega na svetu neće ulepšati lica takvih ţena ni upola toliko koliko bi ih prolepšala mrvica praštanja, neţnosti i ljubavi. Mrţnja utiče i na apetiti. 'Bolja je večera od trave s ljubavlju, nego punjeni ovan pomešan sa mrţnjom', kaţe Biblija. Šta mislite, zar ne bi vaši neprijatelji trlja-li ruke od zadovoljstva kada bi znali da sebi upropašćujete ţivot mrţnjom; da ne jedete, ne spavate i ne ţivite kao čovek samo zato što ste kivni zbog nanesenih uvreda? Ako baš ne moţete da volite neprijatlja, volite sami sebe. Volite sebe toliko da ne dozvolite neprijatelju da vam se upliće u liĉnu sreću , zdravlje i lep izgled. Šekspir je jednom rekao: Ne raspiruj odveć jaku vatru za neprijatelja, Da se sam na njoj ne oprţiš! 58

Praštanje je preduslov i za dobre poslovne odnose. Ilustrovaću ovu tvrdnju pričom bečkog advokata Georga Rone, koji za vreme Drugog svetskog rata beše prebegao u Švedsku. Rona se u Švedskoj obreo bez posla i bez prebijene pare; meĎutim, budući da je govorio nekoliko svetskih jezika , nadao se da će naći posao u nekom uvoznoizvoznom preduzeću . MeĎutim, nije imao sreće. Čak mu se dogodilo da mu jedan poslodavac kaţe da mu njegove usluge nisu potrebne, i da ga ne bi uzeo i da jesu , jer ne vlada švedskim jezikom, što potvrĎuju i greške kojima vrvi Ronino pismo. Primivši ovakav odgovor, Rona je podivljao. Seo je za pisaću mašinu, spreman da bezobzirnom poslodavcu odvrati istom merom. U jednom trenutku ipak se zaustavio i pomislio da je čovek, moţda, i u pravu. Švedski nije bio njegov maternji jezik, pa je moguće da je u pismu napravio greške. To je značilo da će morati još mnogo da uči. I tako, skoro da je osetio zahvalnost prema tom poslodavcu, jer mu je on- premda drsko i netaktično- ukazao na potrebu da se usavršava u jeziku, te da tako moţda naĎe dobar posao. Iscepao je, dakle, započeto pismo i napisao novo. Navodim ga u celini: „Vrloje ljubazno od vas što ste se potrudili da odgovorite na moju ponudu, naročito kada se ima u vidu da vam korespondent nije potreban. Ţao mi je što sam se prevario misleći da je vašem preduzeću potreban čovek sa znanjem stranih jezika. Obratio sam vam se stoga što sam prilikom raspitivanja o uvozno-izvoznim preduzećima dobio adresu vaše fi-rme kao vodeće na trţiššu. Nisam bio svestan gramatičkih grešaka u pismu, ali ih se sada stidim. Odlučio sam da započnem sa marljivim učenjem švedskog jezika, u nadi da ću ga jednom savladati. Zahvaljujem vam na pomoći što ste mi je pruţili na mom putu jezičkog usavršavanja." Posle nekoliko dana, usledio je poslodavčev odgovor Roni. Pozvao ga je u svoje preduzeće i smesta mu našao posao. Tako je Rona otkrio da ' blag odgovor topi i poslednji grumen gneva'. Moţda nismo toliki sveci da bismo mogli da volimo svoje neprijatelje, ali bi smo, u interesu vlastitog zdravlja i sreće, morali da umemo da im praštamo. „Ništa ne znaĉi ukoliko vam neko nanese bol ili vas ĉak opljaĉka, pod uslovom da prestanete da na to mislite", rekao je Konfucije. Jednom prilikom upitao sam Ajzenhauerovog sina Dţona da li je njegov otac osvetoljubiv. „He, nije", odgovorio je on. „Tata nikad ne troši ni trenutak vremena na osobe koje ne voli." Stara izreka kaţe da je budala onaj koji ne ume da se naljuti, a mudrac onaj koji ne ţeli da se naljuti. Ta izreka bila je ţivotno geslo Vilijema Gejnora, nekadašnjeg njujorškog gradonačelnika. Ţestoko napadan u kuloarskim novinama, Gejnor je jednog dana gotovo podlegao revolverskom hicu nekog manijaka. Dok se u bolnici borio za sopstveni ţivot, izjavio je: „Svake noći praštam svim svojim prijateljima i svim svojim neprijateljima." Čini li vam se to odveć idealističkim? Suviše svetačkim , slatkim načinom ponašanja? Ako je tako,čujte u tom slučaju reči velikog nemačkog filosofa Artura Šopenhauera, autora studije O pesimizmu, čoveka koji je smatrao da je ţivot bolna avantura i zračio najcrnjim očajem, ali istovremeno i čoveka koji je iz dubine svog očaj a ipak uzviknuo: „Ukoliko je moguće, uzdrţite se od neprijateljstva prema bilo kome!" Jednom sam upitao Bernarda Baruha, savetnika brojnih američkih predsednika (Vilsona, Hardinga, Kulica, Huvera, Ruzvelta i Trumana), da li je ikada patio zbog toga što su ga 59

neprijatelji napadali. „Mene niko ne moţe ni poniziti ni uvrediti", odgovorio mi je . „ Ja naprosto ne ţelim da im priuštim to zadovoljstvo." Čovečanstvo se stolećima klanjalo ljudima koji su umeli da iz srca odagnaju svaku mrţnju, pa i onu prema neprijatelju . Često sam se u kanadskom nacionalnom parku Dţasper divio predivnoj planini nazvanoj u čast engleske bolničarke Edit Kavel, koju su Nemci streljali u oktobru 1915. godine . Kakav je bio njen greh ? To što je u svom belgijskom prebivalištu skrivala, hranila i negovala ranjene francuske i engleske vojnike i pomogla im da prebegnu u Holandiju. Kada je engleski sveštenik ušao u briselsku zatvorsku ćeliju da pripremi Edit Kavel za smrt, ona je izgovorila reči koje su kasnije bile uklesane u bronzu i granit: „Shvatila sam da patriotizam nije dovoljan. Znam da ne smemo gajiti mrţnju ni prema kome na svetu ." Uspomena na nju ovekovečena je granitnom statuom podignutom preko puta Nacionalne galerije portreta u Londonu, a njeni posmrtni ostaci preneseni su iz Belgije u Englesku. Najsigurniji način da oprostimo neprijatelju i da ga zaboravimo jeste da se predamo nečemu što je neizmerno veće od nas samih. Tada nam neće smetati ni uvrede ni klevete, jer ćemo biti mrtvi za sve osim za stvar za koju se borimo. Epiktet je pre hiljadu devet stotina godina rekao da ţanjemo ono što smo zasejali i da nas sudbina na neki način uvek tera na plaćanje počinjenih grešaka. Svako na kraju plaća kaznu za vlastita nedela", rekao je Epiktet. „Onaj ko to ima u vidu, ni na koga se ne ljuti, nikoga ne prezire, nikoga ne krivi, nikome se ne ruga, nikoga ne vreĎa i nikoga ne mrzi." Nijednog čoveka u američkoj istoriji ljudi sigurno nisu vreĎali i klevetali više nego Abrahama Linkolna. Linkoln, meĎutim, prema rečima svog biografa Herndona, nikada nije procenjivao ljude prema tome da li ih voli ili ne voli. „Shvatao je da i njegovi lični neprijatelji mogu biti sposobni ljudi. Ako bi ga neki saradnik povredio, a y datom trenutku ipak bio najbolji čovek za neki odreĎen posao, Linkoln bi mu poveravao posao kao što bi ga poverio svom najboljem prijatelju... Mislim da nikad nije uklonio čoveka sa poloţaja zato što bi se ovaj pokazao neprijateljem ili što ga lično nije voleo." Verovao je da„nikoga ne treba veličati ili kuditi zbog onoga što jeste ili nije učinio", budući da smo „svi mi deca okolnosti, uslova, okoline, obrazovanja, stečenih navika i nasleĎa koje nas čine onakvim kakvi jesmo i kakvi ćemo doveka biti." Linkoln je moţda bio u pravu. Da smo vi i ja nasledili iste telesne, duhovne i emocionalne osobine kakve su nasleĎem stekli naši neprijatelji, da je ţivot s nama postupao kao i sa njima, sigurno bismo se isto tako ponašali. Sva je prilika da nikako drukčije ne bismo mogli postupiti. Klarens Darou govorio je da„sve spoznati znači sve razumeti, a kada smo sve razumeli ne ostaje mesta za osudu." Umesto da mrzimo neprijatelje, bolje će biti da ih saţaljevamo i da budemo zahvalni što nas ţivot nije učinio sličnim njima. Umesto da se trujemo mrţnjom, zlobom i pakošću prema neprijateljima, bolje će biti da pokušamo da ih razumemo, da im ponudimo pomoć, saosećanje i oproštaj. Ţelite li, dakle, da negujete duhovnu klimu koja će vam doneti mir i sreću, upamtite da drugo pravilo glasi: Nikada ne pokušavajte da izravnate račune s neprijateljima, jer ćete time povrediši više sebe nego njih. Setšte se da nema smisla traćiti vreme na ljude koje ne volite .

60

Poglavlje 3 NE VREDI PATITI ZBOG LJUDSKE NEZAHVALNOSTI Nedavno sam upoznao čoveka koji mi je, petnaestak minuta pošto smo izmenjali prve konvencionalne fraze upoznavanja, počeo da priča o svojim jadima . Ogorčeno se ţalio zbog nepravde koju su mu pre dve godine naneli njegovi nezahvalni saradnici. Opsednut vlastitom povreĎenošću, moj sagovornik delovao je poput'skrenutog' čoveka koji je spreman da do kraja ţivota sagoreva u plamenu mrţnje, jeda i gorčine. „Gnevan čovek prepun je otrova", govorio je Konfucije, i moj sagovornik bio je toliko zatrovan gnevom da sam počeo da ga od sveg srca ţalim. Šta ga beše toliko razgnevilo? To što je nameštenicima u svom preduzeću bio podelio novogodišnji višak, nekih trista dolara po osobi, pri čemu mu oni za tako lep poklon nisu uputili ni reč zahvalnosti. Pomislio sam da se moţda mogao upitati i zbog čega su tako postupili, šta ih je to sprečilo u izraţavanju zahvalnosti svom dareţljivom poslodavcu. Moţda ih je, inače, loše plaćao i iscrpljivao dodatnim poslovima. Moţda su oni taj novogodišnji višak shvatili kao pošteno zaraĎen novac, a ne kao neki poseban dar. Moţda je bio toliko kritičan i toliko nepristupačan prema saradnicima, da se niko nije ni usudio da mu zahvali na nagradi. Druga mogućnost bila je da su nameštenici bili odreda sebična, nevaspitana, pohlepna čeljad. Ko bi to znao! Do dana današnjeg nisam ustanovio šta je bilo po sredi, ali znam da je Semjuel DŢonson jednom prilikom rekao: „Zahvalnost je neţan plod pomno negovane duše. Kod prostaka nikada na nj nećeš naići." Hoću time da kaţem da je moj sagovornik učinio vrlo ljudsku i vrlo opasnu grešku već samim tim što je očekivao zahvalnost. Očigledno nije poznavao ljudsku prirodu! Kada bi ste nekom spasli ţivot, da li biste od te osobe očekivali da vam bude zahvalna? Sigurno. Ima, meĎutim, primera koji pokazuju da čak i u takvim dramatičnim situacijama ljudska zahvalnost nije tako dugog veka. Američki advokat Semjuel Lajbovic spasao je od smrti na električnoj stolici ni manje ni više nego sedamdeset osam ljudi! Šta mislite, koliko ih je bar nečim izrazilo zahvalnost svom spasitelju? Barem dopisnicom sa pozdravima iz slobode? Hajde, pogodite... Koliko? Tačno- ni jedan jedini! Jevanćelje po Luki kazuje da je Isus tokom jednog popodneva izlečio deset gubavaca. Zahvalio mu je jedan jedini, dok su ostali pobegli glavom bez obzira. Dozvolite, onda, da vas upitam zbog čega bi smo vi, ja ili onaj moj sagovornik morali da očekujemo više zahvalnosti za naše sitne, svakodnevne usluge? Čarls Švob pričao mi je kako je jednom prilikom pomogao blagajniku banke u kojoj je i sam radio, čoveku koji je za sopstvene berzanske spekulacije koristio novac iz fondova banke. Švob je zataškao manjak i tako spasao blagajnika sigurnog zatvora. Blagajnik mu je neko vreme bio zahvalan, ali se ubrzo okrenuo protiv Švoba, izneo slučaj na videlo i prijavio ga policiji prijavio čoveka koji sopstveni ugled beše stavio na kocku da ga spase robije! Kada biste nekom od roĎaka poklonili milion dolara, da li biste očekivali zahvalnost u zamenu za svoju dareţljivost? Van svake sumnje! Čovek po imenu Endru Karnegi ostavio je milion dolara jednom bliskom roĎaku, i da se nekoliko meseci kasnije digao iz groba ne bi se mogao odbraniti od roĎakovih kletvi. A zbog čega? Zbog toga što je stari Endi 61

ostavio milione dolara u dobrotvorne svrhe, dok je roĎaku, kako se ovaj kasnije izvoleo izraziti, „udelio samo jedan bedni miliončić." Takva je, na ţalost, ljudska priroda još od pamtiveka, i budući da nema mnogo izgleda da će se promeniti dok ste vi ţivi, zbog čega je ne biste prihvatili? Zbog čega ne biste bili realista, kao Marko Aurelije, jedan od najmudrijih vladara Rimskog carstva, koji je u svom dnevniku zapisao: „Danas imam sastanak sa nekim brbljivcima, sebičnjacima, egocentricima, nezahvalnicima. To me, meĎutim, neće ni iznenaditi ni oneraspoloţiti, jer naprosto ne bih mogao da zamislim svet bez takvih ljudi." Razumno, zar ne? Ukoliko, meĎutim, idemo unaokolo gunĎajući i srdeći se zbog ljudske nezahvalnosti, sami smo za to krivi. Jedno je poznavati ljudsku prirodu sa svim njenim nesavršenostima, a drugo naivno očekivati da će se ona zbog nas- promeniti. Zakljuĉak, dakle, glasi da nema smisla da oĉekujemo zahvalnost, a ukoliko ipak na nju i naiĊemo, radovaćemo se i biti prijatno iznenaĊeni. Ukoliko zahvalnost izostane, nećemo zbog toga patiti. Prvo što ţelim da istaknem u ovom poglavlju jeste da je prirodno što ljudi zaboravljaju na zahvalnost, pa je bolje da je ni ne očekujemo, jer ćemo u protivnom biti ranjivi i ranjavani. Poznajem jednu NJujorčanku koja se uvek ţali da je usamljena. Niko je od rodbine ne posećuje, a nije ni čudo. Kada biste je upoznali, satima bi vas davila pričama o tome kako je pomagala nećacima dok su bili mali: kako je sedela kraj njih dok su imali boginje, zauške i veliki kašalj, kako im je pomagala da se školuju, kako im je našla posao i priskakala im u pomoć u nevoljama. Nećaci je, dabome, s vremena na vreme posećuju, ali ne iz ljubavi već iz čistog osećanja duţnosti. Oni zapravo mrze te posete jer znaju da će satima morati da slušaju tetkine poluprikrivene prekore, beskrajne litanije prituţbi i samosaţaljivih uzdaha. Kada ih ničim drugim ne moţe privući da joj doĎu u posetu, tetka dobija srčane napade. To, kako kaţu lekari, jesu pravi pravcati srčani napadi, ali nastaju kao posledica emocionalnih tegoba. Toj ţeni zapravo su potrebni paţnja i ljubav, samo što ona to naziva' zahvalnošću '. Zahvalnost i ljubav nikada neće dobiti, jer ih suviše otvoreno zahteva, misleći da je dobročinstvima stekla na njih neopozivo pravo. Ha svetu postoje na hiljade ovakvih ţena, osoba koje boluju od hronične ' nezahvalnosti', usamljenosti i nedostatka ljubavi. Takve osobe ţude da budu voljene, a ne shvataju da ljubav mogu dobiti samo ukoliko prestanu da je zahtevaju i počnu da je sami iskazuju, ne očekujući da će išta dobiti zauzvrat. Mislite li da je to naivno, idealističko gledanje na svet ? Iz vlastitog iskustva mogu vam reći da nije. Prirodno je za sve nas da ţelimo da budemo srećni i voljeni, ali to moţemo postići samo na jedan način: davanjem bez oĉekivanja nagrade. Ja sam u vlastitoj porodici bio svedok takve sreće. Roditelji su mi bili siromašni, gotovo uvek do grla zaduţeni, ali su ipak nekako uspevali da odvoje poneki dolar za obliţnje sirotište . Za te poklone verovatno nikada niko nije došao da im zahvali ( osim pismenim putem), ali su oni bili bogato nagraĎeni spoznajom da pomaţu deci, pa nikada nisu ni ţeleli ni očekivali zahvalnost. Kada sam otišao od kuće i počeo da sam zaraĎujem, svake godine slao sam za Boţić 62

roditeljima ček, moleći ih da za taj novac priušte sebi nešto čega su se čitavog ţivota morali da odriču . MeĎutim, oni su to retko kada činili. Kada bih stigao kući, nekoliko dana pre Boţića, otac bi mi obično uzbuĎeno pričao kako su majka i oni kupili ugalj i hranu za neku siromašnu udovicu sa puno dece. Kakvu su im radost samo pričinjavali takvi darovi-radost davanja bez očekivanja da će išta dobiti zauzvrat! Verujem da je moj otac bio gotov osasvim dostojan Aristotelove definicije idealnog čoveka- čoveka koji više od ostalih ljudi zasluţuje da bude srećan. „Idealnog ĉoveka raduje da pomaţe drugim ljudima, ali se stidi ako drugi njemu ĉine usluge. Poklanjati dobrotu obeleţje je superiornosti, primanje je obeleţje inferiornosti", govorio je Aristotel. Evo i druge vaţne tačke koju ţeli da istaknem u ovom poglavlju: Ţelimo li da naĎemo sreću, moramo prestati da mislimo na zahvalnost i nezahvalnost, i davati je zbog radosti što je pričinjava samo davanje. Roditelji obično očekuju zahvalnost od dece. Šekspirov kralj Lir uzviknuo je u jednom trenutku kako je oštrije od zmijskog zuba imati nezahvalno dete! Ali, zbog čega bi deca trebalo da budu zahvalna, ukoliko ih kao roditelji ne naučimo da to budu? Nezahvalnost je prirodna, ona je poput korova, dok je zahvalnost nalik na cvet: valja ga zalivati, negovati, štititi i voleti. Ko je kriv ako su nam deca nezahvalna? Moţda upravo mi sami. Ukoliko ih nikad nismo naučili da iskazuju zahvalnost prema drugim ljudima, kako moţemo da očekujemo da budu zahvalni prema nama? Poznajem jednog čoveka iz Čikaga koji se s pravom ţali na nezahvalnost svojih posinaka. Oţenio se udovicom sa nekoliko dece, i radio potom kao rob da bi ih sve mogao izdrţavati i školovati. Nikada se nije ţalio, ali nikada nije dobio ni trunčicu zahvalnosti- zato što je majka decu odgajila kao da je najprirodnija stvar na svetu da otac robuje za njihovo dobro. Odgajila ih je s opasnom idejom da mogu bezobzirno uzimati sve što im se pruţi. Da je ta ideja zaista vrlo opasna dokazuje i primer jednog od sinova koji je pokušao da 'pozajmi' novac od svog poslodavca i pri tom završio u zatvoru. Kao roditelji moramo imati na umu da će nam deca biti onakva kakvima ih vaspitamo. Moja tetka Viola nikada nije imala razloga da se ţali na 'nezahvalnost' svoje dece. Dok sam još bio dečak dovela je svoju majku kod sebe, negovala je i pazila, a kasnije je isto tako postupala i sa svekrvom. Još uvek se ţivo sećam dveju starica kraj ognjišta u seoskoj kući tetke Viole. NJoj verovatno nije bilo lako da pazi na dve starice i šestoro dece, ali to nikad ničim nije pokazala. Naprosto ih je volela, mazila ih i ugaĎala im, a da nikada nije ni pomislila da radi nešto hvale vredno, nešto što zasluţuje svetački oreol. Za nju jer to bilo prirodno, pravilno, i samo je činila ono što je ţelela da učini za majku i svekrvu. Danas je tetka Viola udovica sa petoro odrasle dece, i svi se oni naprosto nadmeću da je ugoste bar na kratko vreme. Oboţavaju je i deca i unuci. Mislite li da to čine iz'zahvalnosti'? Nipošto! Oni je jednostavno vole, zato što im je udahnula ljubav, neţnost i dobrotu dok su još bili deca, pa stoga nije čudo da joj danas na ljubav uzvraćaju ljubavlju. Zapamtimo, dakle, da za podizanje zahvalne dece i sami moramo biti zahvalni. Setimo se da klinci imaju velike uši i pripazimo na ono što govorimo pred njima. Sledeći put kada od neke tetke dobijemo rukom pleteni pulover, nemojmo reći: „Gle, šta nam je poslala! 63

Sama ga je isplela, ni dinara nije za njega potrošila." Radije recite: „Lepo je od tetke što je sate i sate utrošila na izradu ovog pulovera. Hajde da joj odmah napišemo pisamce i zahvalimo."Tako će naša deca moţda i nesvesno upiti u sebe naviku da cene tuĎ trud i da budu zahvalna. Ţelite li da izbegnete razočaranje zbog ljudske nezahvalnosti, treće pravilo glasi: a) Nemojte se uzrujavati zbog nezahvalnosti - oĉekujte je. b) Zapamtite da se sreća postiţe jedino davanjem bez oĉekivanja nagrade. c) Imajte na umu da je zahvalnost osobina koju valja negovati. Ţelite li da vam deca budu zahvalna, morate ih na taj naĉin i vaspitavati.

Poglavlje 4 UMETE LI DA CENITE ONO ŠTO IMATE Arnolda Abota poznajem već godinama. Abot ţivi u Veb Sitiju, u drţavi Misuri, i izvanredan je primer zadovoljnog, uvek raspoloţenog čoveka. Jednom sam ga upitao kako mu to polazi za rukom, i on mi je ispričao priču koju nikada neću zaboraviti: „Nekada sam i ja spadao u večite nezadovoljnike, u ljude koji se neprestano opterećuju brigama i problemima, sve dok jednog prolećnog jutra 1934. godine nisam ugledao prizor koji me je zauvek izlečio. Sve je zapravo trajalo nepunih desetak sekundi, ali dovoljno dugo da me nauči nečem o ţivotu, moţda i više nego što sam naučio u prethodnih desetak godina. U to doba bio sam vlasnik male radnje prehrambenom robom u Veb Sitiju. Posao je išao traljavo, pa sam morao da radnju zatvorim i poplaćam silne dugove. Bio sam, dakle, na ivici stečaja. Tog prolećnog jut-ra uputio sam se u banku, u nadi da ću dobiti pozajmicu od sto dolara kojom ću vratiti dugove i pokušati da naĎem novi posao u Kanzas Sitiju. Vukao sam se nevoljno ulicama, kao prebijena mačka. Činilo mi se da mi sve laĎe behu potonule. A onda, odjed-nom sam ispred sebe ugledao čoveka bez nogu kako se vešto kreće trotoarom. Sedeo je na malom drvenom postolju sa točkićima, dok je u rukama drţao drvene letvice kojima se odgurivao od tla. Upravoje bio prešao preko ulice, i u tom trenutku se, vešto iskrenuvši svoja kolica, uspinjao uz ivičnjak. Pogledi su nam se sreli. Nasmešio mi se zaraznim osmehom i veselo dobacio: „Dobro jutro, gospodine! Lep dan, zar ne?" Zastao sam kao gromom ošinut. U tom trenutku shvatio sam koliko sam bogat. Pa, ja imam dve zdrave noge! I mogu da hodam! Postideo sam se svog očajanja. „Budalo!" dobacio sam samom sebi. „ Ako ovaj čovek zrači tolikim zadovoljstvom, samopouzdanem i radašću, ti onda nemaš baš nikakvog razloga da budeš potišten." Osetio sam kako mi se vraćaju snagau samopouzdanje. Bio sam krenuo u banku da zatraţim pozajmicu od stotinu dolara, ali sam sada odlučio da bez ustručavanja zatraţim dve stotine. Nameravao sam da kaţem da idem u Kanzas Siti, gde ću pokušati da naĎem posao, a sada sam odlučio da im saopštim da u Kanzas Sitiju ţelim da otvorim novu radnju. I zaista: dobio sam i pozajmicu i posao! 64

Na ogledalo u kupatilu posle tog zalepio sam ceduljicu sa ovim rečima: Lutao sam ulicom bez novca i nade, nesretan što nemam cipele. Tada sam sreo čoveka bez nogu i shvatio koliko sam bogat!" Zamolio sam jednom prilikom Edija Rikenbakera da mi kaţe kakvu je pouku izvukao iz dvadesetodnevnog plutanja Pacifikom, u malom čamcu za spasavanje sa još pet brodolomnika. „He ţali se sve dotle dok imaš dovoljno vode da utaţiš ţeĎ i hrane da utoliš glad- to je naj dragocenija pouka mog nesretnog putovanja Pacifikom", odgovorio mi je Edi. Magazin Time objavio je jednom prilikom članak o nekom naredniku, teško ranjenom u bici za Gvadalkanal. Krhotina bombe beše ga pogodila u vrat, pa je morao da primi sedamtransfuzija. Budući da nije mogao da govori, počeo je da se sa lekarom'dopisuje'. „Da li ću preţiveti", glasilo je prvo narednikovo pitanje. „Hoćete", odgovorio je lekar. „A da li ću moći da govorim?" „Hoćete." „Pa, kog Ďavola onda tugujem?" napisao je narednik treću poruku i dao je lekaru. Zbog čega se i vi sami ne biste upitali: „ Kog Ďavola se toliko uzrujavam?" Pokušajte, pa ćete videti da će vam se mnoge brige i problem ubrzo početi da čine neumesnim i smešnim. U ţivotu svakog čoveka ima oko devedeset odsto dobrog i oko deset odsto lošeg. Ţelite li da budete sretni, nastojte da mislite na onih devedeset procenata dobrog, a zaboravite one loše. MeĎutim, ukoliko ţelite da budete večiti nezadovoljnik, ukoliko vam je stalo do toga da se stalno ţalite, da dobijete čir na ţelucu- samo napred! Razmišljajte o onih deset procenata i zaboravite na sve ostalo čime vas je ţivot obdario. DŢonatan Svift, autor Guliverovih putovanja, bio je jedan od najcrnjih pesimista u engleskoj knjiţevnosti. Bio je toliko nesretan što je uopšte došao na svet, da je uvek nosio crnu odeću, dok je za roĎendan čak i postio. Pa ipak, uprkos svom pesimizmu, Svift je umeo da ceni veselje i ţivotnu radost. „Najbolji lekari na svetu su doktorke Dijeta, Tišina i Radost", govorio je on. Svi mi moţemo se besplatno koristiti uslugama Radosti, pod uslovom da pristanemo da svu paţnju usmerimo na neizreciva bogatstva koja posedujemo na bogatstva veća i od basnoslovnog blaga Ali Babe. Pa, zar ima tih para na svetu za koje biste dali svoje oči? Ili noge? Ruke? Sluh? Vlastitu decu? Dodajte tome i sve ono što ste postigli u ţivotu, pa ćete shvatiti da je blago koje posedujete vrednije od novca svih milionera ovog sveta. A umemo li da cenimo to svoje blago? He, često ne umemo. Šopenhauer je jednom prilikom rekao: „Retko kada pomišljamo na ono što imamo, i skoro uvek mislimo na ono što nam nedostaje." Takvo razmišljanje najveća je tragedija koja nas moţe zadesiti- tragedija koja je sigurno prouzrokovala više jada i nevolja nego svi ratovi i bolesti u istoriji čovečanstva. Zbog takvog stava prema ţivotu DŢon Palmer se, po vlastitim rečima, „od normalnog čoveka bio pretvorio u staro gunĎalo." Evo vam i njegove priče: „Nedugo po povratku iz vojske skupio sam neš-to para i otvorio malu prodavnicu autodelova. Radio sam i danju i noću. U početku je posao lepo napredovao, a onda je odjednom naglo zapelo. Počele su teškoće sa nabavkom delova u materijala. Bio sam očajan; bojao sam se da ću morati da zašvorim radnju. Opsednut brigama, počeo sam se pretvarati u dosadno, staro gunĎalo. Postao sam prek i neza-dovoljan, pa je malo trebalo da izgubim lični mir i sreću. Ja, dabome, toga nisam bio svestan, sve dok mi jedan stari ratni 65

drug- napola invalid i radnik u mojoj prodavnici- nije jednog dana rekao: „DŢoni, trebalo bi da se stidiš. Ponašaš se kao da si jedini čovek na svetu koji ima briga i problema. Pretpostavimo da ti ovaj posao i propadane... Pa šta? Kada doĎu bolja vremena, otvorićeš novu prodavnicu. Zdrav si i mlad. Poseduješ mnogo čega na čemu bi trebalo da budeš zahvalan ţivotu. A ipak večito gunĎaš... Da samo znaš koliko bih ja voleo da sam u tvojoj koţi! Pa, pogledaj me! Imam samo jednu rukuu unakaţeno lice, a ipak se nikada ne ţalim. Ukoliko ne prestaneš da kukaš i gunĎaš, izgubićeš i posao i zdravlje, i porodicu i prijatelje." Te reči napokon su mi otvorile oči i naterale me da shvatim koliko sam bogat. U tom trenutku odlučio sam da se promenim i da ponovo budem ono što sam nekada bio- veseli , zadovoljni DŢon Palmer. I, verujte, uspeo sam." Jedna moja prijateljica, Lusil Blejk, morala je da iskusi krajnje očajanje kako bi naučila da ceni sreću i da bude zadovoljna onim što ima, umesto da stalno kuka zbog onoga što joj nedostaje. Evo i njene priče: „Bila sam naučila da ţivim ludo, u grču. Radi-la sam, studirala, bavila se jahanjem, odlazila na zabaveu plesove. A onda sam se jednog jutra jednostavno skljokala. Srce! Lekar mi je saopštio da ću morati da leţim, i to ni manje ni više već punih godinu dana. I, što je najgore, nije mi pruţao ni malo nade u potpuno ozdravljenje. Bila sam očajna. Nisam mogla da se pomirim sa pomišlju da ću godinu dana morati da ostanem prikovana za krevet, da ću biti invalid, da ću moţda čak i umreti. Zbog čega se to baš meni moralo dogoditi, pitala sam se. Čime sam zasluţila takvu sudbinu? Kukala sam i očajavala, opirala se i bunila, ali sam ipak poslušala lekarov savet: legla sam u krevet. U tim teškim trenucima najviše mi je pomogla moja dobra susetka gĎa Rudolf, slikarka po zanimanju. „ Ti tu godinu sada doţivljavaš kao pravu tragediju. Ipak, nisi u pravu. Zamisli samo koliko vremena ćeš imati za sve ono što ranije nikada nisi stizala. Imaćeš vremena za čitanje, za razmišljanje, za upoznavanje same sebe. Veruj mi da ćeš se za tih desetak meseci duhovno razviti više nego ikada ranije..." Te njene reči donekle su me umirile. Počela sam da se trudim da sebi izgradim novi svet, koji će imati nove duhovne vrednosti. Čitala sam, slušala radio... Jednog dana, čula sam na radiju i ovu misao: „ Čovek moţe da izrazi samo ono što je u njegovoj svesti." Te su me reči duboko dirnule, i usekle mi se u srce i pamćenje. Odlučila sam da od tog trenutka počnem da razmišljam samo o onime što mi moţe dati volju za ţivotom. Razmišljaću o radosši, sreći, zdravlju. Kada bih se izjutra probudila, naterala bih samu sebe da nekoliko minuta razmišljam o svim lepim stvarima kojima me ţivot beše obdario. O tome kako me, zapravo, ništa ne boli. Kako imam predivnu ćerkicu, kako sam okruţena paţnjom i ljubavlju, knjigama, muzikom i prijateljima. Kako imam hrane u izobilju i mnogo vremena za razmišljanje. Takve misli pruţale su mi toliko zadovoljstva , da sam ubrzo postala najveseliji pacijent na svetu. Prijatelji su me posećivali u tolikom broju, da je lekar ubrzo bio prinuĎen da zabrani grupne posete- na vrata moje sobe okačio je cedulju na kojoj je pisao: 'Molimo, jedan po jedan'. Danas, posle devet godina, opet ţivim aktivnim ţivotom. Neizmerno sam zahvalna sudbini za onu godinu koju sam provela u krevetu. Bila je to za mene najdragocenija i najsretnija godina u ţivotu. A navika koju sam stekla- da svakog jutra pobrojim u sebi sve što me čini srećnom - i sada mi uveliko koristi. To je , zapravo, jedno od mojih 66

najvećih blaga. Sramota me je da priznam da nisam znala šta znači ţiveti, do onog časa kada mi je ţivot bio doveden u pitanje." Dr Semjuel DŢonson beše tu istu lekciju naučio dve stotine godina pre Lusile Blejk. „Navika da u svakom dogaĊaju vidimo njegovu lepu stranu vredi mnogo više nego hiljadu funti prihoda godišnje", govorio je on. A Dţonson nije bio nikakav profesionalni optimista, već, na protiv, čovek koji se punih dvadeset godina borio sa nemaštinom, nevoljama i glaĎu, da bi najzad postao jedan od najistaknutijih pisaca svog vremena. Logan Pirsol Smit u samo dve rečenice saţeo je mnogo ţivotne mudrosti. Evo šta je rekao: „Postoje dve stvari u ţivotu za koje je vredno boriti se.. Prvo, da dobijemo ono što ţelimo, i drugo, da umemo da uţivamo u dobijenom. Samo najmudrijima meĎu nama polazi za rukom ovo drugo." Moţda bi vas zanimalo da čujete kako čak i pranje sudova moţe predstavljati zadovoljstvo? Ukoliko to ţelite, ispričaću vam istinitu priču Borgilde Dal, jedne slepe ţene koja nikako nije ţelela da se pomiri sa svojim slepilom. Borgilda Dal napisala je i knjigu o tome, pod naslovom Ţelela sam da vidim. „Imala sam samo jedno oko", piše Borgild, „a i ono je bilo toliko oštećeno da sam videla samo kroz sićušni otvor na levoj strani oka. Mogla sam, dakle, da čitam samo ukoliko bih knjigu prinela tik do nosa, i zenicu primakla što je moguće više ulevo, prema onom otvoru koji mi je bio jedina spoljna veza sa svetom." MeĎutim, Borgilda se nikako nije mogla pomiriti sa svojim nedostatkom. Još od detinjstva odbijala je saţaljenje okoline: nije ţelela da se razlikuje od ostale dece. Ţelela je da igra' školice' sa svojim drugaricama, iako nije mogla da vidi kvadrate nacrtane na trotoaru. Stoga bi se, kada bi druga deca otišla kući, iskradala na ulicu i, puzeći po pločniku, sledila nacrtane linije. Upamtila bi ih tako dobro, da je uskoro postala pravi stručnjak za tu igru. Kod kuće je čitala knjige sa uvećanim slovima, i drţala ih je tako blizu onom jednom oku, da su joj trepavice dodirivale stranicu. Bila je odlična učenica, i kasnije je diplomirala na univerzitetu u Minesoti i magistrirala umetnost na Kolumbijskom univerzitetu. Posle toga je neko vreme radila kao nastavnica u seocetu Tvin Vali u Minesoti, zatim postala profesor ţurnalistike i knjiţevnosti na koledţu Ogastan u Juţnoj Dakoti. Tu je radila punih trinaest godina. „U podsvesti me je uvek progonio strah od potpunog slepila", piše ona u svojoj knjizi. „U ţelji da ga prevladam, razvila sam samoodbranu: prihvatila sam vedar, gotovo euforičan stav prema ţivotu." Kada su joj bile pedeset dve godine, 1943, dogo-dilo se čudo. Operacija na čuvenoj klinici Mejo vratila joj je vid. Doduše, ne potpuno, ali je sada videla četrdeset puta bolje nego ranije. Pred Borgildom se otvorio nov, čudesan svet. Uţivala je u svemu što joj ranije beše onemogućeno. Čak i u pranju sudova! „Igram se sapunicom kao dete", piše ona. „Umočim ruke u meku penu i podignem čitavu grudvu sićušnih mehurova... Zatim ih prinesem svetlosti i uţivam u sjaju boja što se u njima pre-livaju, nalik na malenu dugu. U tim trenucima, osećam neizmernu zahvalnost prema ţivotu koji mi je, premda kasno, pruţio neizmerno blago vida." Čitajući ove redove, moralo bismo da se stidimo vlastitog kukavičluka. Morali bismo da shvatimo da mi, zdravi ljudi, ţivimo u carstvu lepote, samo što smo za nju postali odviše 67

slepi, i previše razmaţeni da bismo umeli da je cenimo. Ţelite li, dakle, da prestanete da se opterećujete brigama i da počnete da ţivite, vaţno je da upamtite pravilo koje glasi: Sabirajte blagoslove ţivota, a ne brige!

Poglavlje 5 UPOZNAJTE SEBE I BUDITE ONO ŠTO JESTE ... UPAMTITE DA VAM NIKO NA SVETU NIJE SLIĈAN Započinjem ovo poglavlje citatom iz pisma čitateljke A. E. iz Severne Karoline: „Kao devojčica bila sam neobično osetljiva i stidljiva, a uz to još i debeljuškasta. Zbog punačkih obraza činilo mi se da sam još deblja no što sam uistinu bila. Majka mi je bila staromodnih shvatanja, pa je lepu odeću smatrala nepotrebnim luksuzom. „Široke haljine dugo će ti trajati, dok će se uske brzo pocepati", večito je ponavljala, pa me je i odevala u skladu sa tim svojim stanovištem. Nikada nisam odlazila na dečje zabave, nikad sudelovala u dečjim radostima, a kada sam krenula u školu nisam smela da se bavim ni vanškolskim aktivnostima, čak i sportom. Bila sam bolesno stidljiva. Osećala sam se'drukčijom' od ostale dece, suvišnom i odbačenom. Kada sam odrasla, udala sam se za čoveka nekoliko godina starijeg od sebe. Udaja me nije nimalo promenila. Roditelji i braća mog muţa bili su zdravi, normalni, samouvereni ljudi. Bi.š su sve ono za čim sam uvek ţudela, a što nikad nisam uspela da postignem. Svim silama trudila sam se da budem nalik na njih, ali mi to nikako nije polazilo za rukom. Svi njihovi pokušaji da me oslobode stidljivosti i zatvorenosti samo su me još dublje terali u sebe. Postala sam nervozna i razdraţljiva. Počela sam da izbegavam društvo. Jeţila sam se na sam zvuk kućnog zvonceta i pomisli na goste. Bila sam svesna beznadeţnosti svog poloţaja, i hvatao me je strah pri samoj pomisli da će moj muţ ubrzo otkriti koliko sam daleko doterala. Stoga sam, kad god bismo se zatekli u nekom društvu, nastojala da budem vesela, i, dabome, pri tom preterivala. Svesna vlastite maske, kasnije sam se danima bedno osećala. Na kraju sam postala toliko nesrećna, da ţivot beše za mene izgubio svaki smisao. Počela sam da pomišljam i na samoubistvo." Šta je promenilo ţivot te nesrećne ţene? Jedna jedina slučajno izgovorena rečenica. „Jedna slučajno izgovorena rečenica", piše ona u svom pismu , „ posve mi je promenila ţivot. Govore-ći o vaspitanju, moja svekrva jednom je rekla: „Bez obzira šta se od njih traţilo, uvek sam nastojala da moja deca budu i ostanu ono što jesu : onakvi kakvima ih je priroda stvorila..." Ta me je rečenica vratila u ţivot! U tom trenutku shvatila sam da su sve moje patnje bile plod očajničkog nastojanja da vlastitu ličnost prilagodim jednom kalupu u koji se ona jednostavno nije uklapala. Izmenila sam se gotovo preko noći! Počela sam da dopuštam sebi da budem ono što jesam. Trudila sam se da proniknem u tajne vlastitog bića. Pokušavala sam da shvatim ko sam. Analizovala sam svoje dobre i loše strane. Proučila sam boje i stilove odevanja i počela se oblačiti onako kako je to pristajalo mom izgledu. Postala sam članica jednog društva i ledila se od uţasa kada sam morala da javno izgovorim poneku reč. Tokom 68

vremena sam i u tome postala hrabrija. Moj preobraţaj dugo je trajao, ali zato danas uţivam u sreći o kojoj ranije nisam mogla ni da sanjam. Vaspitavajući vlastitu decu, često sam im ponavljala lekciju do koje sam sama došla svojim gorkim iskustvom: 'Budite ono što jeste, onakvi kakvima vas je priroda stvorila'." Nespremnost čoveka da prihvati vlastitu prirodu, da bude ono što jeste, ide u red problema koji su, kao što kaţe dr DŢejms Gordon Gilki, „stari kao sam svet, i univerzalni kao ljudski ţivot." Neprihvatanje vlastite prirode izvor je brojnih neuroza, psihoza i kompleksa. AnĎelo Patri, čovek koji je napisao trinaest knjiga i bezbroj članaka o psihologiji, deteta, voleo je da kaţe: „Najnesrećniji čovek na svetu je onaj koji ţudi za tim da bude drukčiji nego što zaista jeste, koji bi ţeleo da i duh i telo prilagodi jednoj izmišljenoj, nestvarnoj slici o sebi." Ţelja za ukalupljivanjem vlastite ličnosti u nametnute modele posebno je prisutna meĎu glumačkim svetom u Holivudu. Pokojni Sem Vud, nekad jedan od najistaknutijih holivudskih reditelja, pomenuo je jednom prilikom da je najviše problema uvek imao sa nadobudnim mladim glumcima koje je morao da prisiljava da ostanu ono što jesu. Svi su oni odreda ţeleli da budu drugorazredna, pa i trećerazredna otelotvorenja velikih zvezda. „ Publika se toga već zasitila", govorio je Sem Vud, „i sada joj treba dati nešto novo." Pre no što je reţirao poznate filmove Zbogom, mister Čips i Za kim zvono zvoni, Sem Vud je godinama radio kao savetnik na području psihologije ponašanja poslovnih ljudi. Tvrdio je da u poslovnom svetu vaţe ista načela kao i u svetu filma. Majmunsko prenemaganje i papagajsko podraţavanje ne vode do uspeha, tvrdio je on. „Iskustvo me je naučilo da je najbolje ne imati posla sa ljudima koji se pretvaraju da su ono što nisu", govorio je Vud. Nedavno sam zamolio Pola Bojntona, direktora kanadskog ogranka petrolejske kompanije' Sokoni-Vakuum', da mi kaţe u čemu ljudi najčešće greše prilikom razgovora sa potencijalnim poslodavcem. Činilo mi se da bi čovek kao što je Pol Bojnton, koji je vodio razgovore sa više od šezdeset hiljada kandidata i napisao knjigu pod naslovom Šest načiia da dobijete posao, morao da zna da odgovori na takvo pitanje. Evo šta mi je rekao: „Najveća i najčešća pogreška u tome je što ljudi ţele da se prikaţu u drugačijoj svetlosti. Umesto da budu iskreni i neposredni, oni često nastoje da o sebi govore ono što misle da se od njih očekuje." A to ne pali, jer nikome nisu potrebne kopije. Nikome nije stalo do laţnih novčanica. Počujte priču o devojci koja je gorkim iskustvom došla do istine o sebi. Od detinjstva je ţelela da postane pevačica. Na ţalost, imala je suviše velika usta i isturene gornje zube . Prilikom svog prvog javnog nastupa u jednom noćnom klubu u NJu DŢerziju, devojka se čitavo vreme trudila da sakrije zube gornjom usnom. Trudila se da bude' neodoljiva'. A ispala je , dabome , smešna . Tako je njen prvi nastup predstavljao gotovo potpun fijasko. Dogodilo se, meĎutim, da se jednom slušaocu neobično svideo njen glas . Bio je ubeĎen da je devojka i te kako nadarena. Prišao joj je i rekao joj bez imalo okolišanja: „Gledao sam vas kako pevate i shvatio šta vas muči. Stidite se svojih isturenih zuba." Devojci je bilo neprijatno, ali se čovek nije dao zbuniti . „ Baš vas briga za zube ", nastavio je on uporno. „ Istureni zubi nisu nikakav zločin i nemojte se truditi da ih prikrijete. Samo hrabro otvorite usta i znajte da će vas publika zavoleti kada shvati da se ničega ne stidite. Upamtite da upravo tim zubima moţete da napravite karijeru!" Devojka je poslušala savet i prestala da se opterećuje mislima o ruţnim zubima. Od tog trenutka mislila je samo na publiku . Počela je da peva širom otvorenih usta, i pevala 69

je sa toliko zanosa da je uskoro postala najtraţenija zvezda filma i radija. I sada se drugi pevači iz petnih ţila trude da podraţavaju njen stil pevanja! Setimo se još jednom američkog psihologa i filosofa Vilijema DŢejmsa, koji je tvrdio da prosečan čovek uspeva da u ţivotu razvije samo deset odsto svojih pritajenih duhovnih sposobnosti. „Velika je razlika izmeĎu onoga što jesmo i onoga što bi trebalo da budemo", govorio je DŢejms. „ Koristimo samo mali deo naših telesnih i umnih zaliha. Govoreći uopšteno, ljudsko biće ţivi ispod proseka svojih sposobnosti. Obdareno je svakojakim sposobnostima, od kojih se mnogima nikada ne sluţi." Svesni svojih neiskorišćenih mogućnosti, ne bismo smeli da ni za trenutak oklevamo da ih upotrebimo, niti da se zabrinjavamo zbog toga što nismo nalik na ljude oko sebe. Upamtite da ste upravo vi novo čudo sveta. Da u čitavoj istoriji čovečanstva nikada nije bilo osobe koja bi bila posve nalik vama, i da se ni u budućnosti nikada više neće roditi čovek kao što ste vi. Genetika nas uči da je svaki pojedinac ishod sjedinjavanja dvadeset četiri očevih i isto toliko majčinih hromozoma. Upravo tih četrdeset osam hromozoma odlučuje o vašim naslednim osobinama. A svaki hromozom, kaţe Arman Šajfled, „sadrţi nekoliko desetina, do nekoliko stotina gena, pri čemu jedan jedini gen moţe ponekad da posve izmeni ţivot pojedinca." Čovek je, uistinu, 'zastrašujuće divno' stvorenje! Čak i nakon izvršenog oploĎavanja izmeĎu vaših roditelja, izgledi da će nastati osoba kao što ste vi bili su jedan prema tri stotine hiljada milijardi! Drugim rečima, da ste imali tri stotine hiljada milijardi braće i sestara, svi oni bili bi drukčiji od vas... Mislite li da je sve ovo samo puko nagaĎanje? Nije; reč je o naučnim činjenicama koje ćete naći u bilo kom priručniku o genetici i nasleĎu. Ističem ovde potrebu za što potpunijim razvijanjem vlastite ličnosti zbog toga što sam na vlastitoj koţi iskusio koliko je ona vaţna. Kada sam kao mladić prvi put stigao u NJujork, upisao sam se na pozorišnu akademiju. Ţeleo sam da postanem glumac. Verovao sam da ću uspeti jer sam, onako nadobudan, bio došao na sjajnu zamisao, toliko jednostavnu, razumljivu i jasnu da nisam mogao da shvatim zbog čega se hiljade ambicioznih ljudi nisu njome već odavno okoristili. Evo u čemu se ona sastojala: pomno ću proučiti tehniku i trikove slavnih glumaca, kakvi su u ono vreme bili DŢon Dru, Volter Hampden i Otis Skiner, pa ću, podraţavajući najbolje strane svih njih zajedno, postati briljantna, zapanjujuća kombinacija najvećih. Smešno! Koliko sam samo vremena protraćio na podraţavanje drugih, dok mi najzad u ovoj mojoj tvrdoj tikvi, kakve se raĎaju u Misuriju, nije sinulo da nikada neću moći da postanem neka druga osoba, naprosto stoga što sam ja - ja . Trebalo je da iz tog mučnog iskustva izvučem dobru i doţivotnu pouku. Đavola! Bio sam previše tvrdoglav, odveć glup. Kao da mi jedna lekcija nije bila dovoljna, ja sam uporno traţio drugu. Nekoliko godina kasnije upustio sam se u pisanje knjige koja će- verovali ili ne- zaseniti sve dotadašnje studije o tome kako uspeti u poslovnom ţivotu. Ta je zamisao u suštini bila isto onoliko glupa koliko i ona o podraţavanju velikih glumaca: pozajmiću ideje svih autora koji su do tada pisali o pomenutoj temi i objediniti ih u jednoj jedinoj knjizi. Moja knjiga sadrţaće apsolutno sve. Okruţivši se desetinama knjiga, proveo sam godinu dana u nastojanju da u svoj rukopis uklopim mnogobrojne savete drugih ljudi. Radio sam kao crv, dok mi napokon nije sinulo da od sebe pravim budalu . Tako dobijena' čorba' saveta bila bi tako bljutava, tako dosadna i jadna , da bi sigurno izazvala prezir čitalaca. Shvativši 70

koliko sam pogrešio, bacio sam rukopis u korpu za otpatke i počeo iznova. Tom prilikom, meĎutim, rekao sam sam sebi: „He preostaje ti ništa drugo nego da budeš Dejl Karnegi, sa svim svojim greškama i manama. Ne moţeš biti ništa drugo; moţeš biti samo ono što jesi." Tek kada sam najzad prestao da se upinjem da postanem kombinacija drugih ljudi, zasukao sam rukave i počeo da pišem onako kako sam znao i umeo. Napisao sam knjigu koja se temeljila na iskustvima, zapaţanjima i ubeĎenjima što ih bejah sam stekao kao govornik i nastavnik govorništva. Jednom za svagda nadam se naučio sam lekciju o kojoj je govorio ser Volter Roli. „ Nisam dorastao da pišem dela koja bi se mogla meriti sa Šekspirovim", rekao je Roli, „ ali zato mogu da napišem vlastitu knjigu ." Budite svoji! Prihvatite savet koji Ervin Berlin beše dao pokojnom DŢordţu Geršvinu . U doba kada je upoznao Geršvina, Berlin je bio na vrhuncu slave, dok se Geršvin kao mlad kompozitor borio sa nemaštinom, mukotrpno se probijajući u svetu muzike. Zadivljen Geršvinovim sposobnostima, Berlin mu je ponudio dobro plaćeno mesto sekretara. „ Ipak, savetujem vam da ne prihvatite taj posao", napomenuo je Berlin mladiću . „Prihvatite li ga, sigurno ćete se razviti u drugorazrednog Berlina. Budete li, pak, nastojali da ostanete ono što jeste , jednog dana postaćete prvorazredni Geršvin." Geršvin je prihvatio Berlinov savet i ubrzo postao jedan od najznačajnijih američkih kompozitora svog vremena. Čarli Čaplin, Vil Rodţers, Meri Margaret Mak Brajd, DŢin Otri i milioni drugih ljudi bili su takoĎe primorani da do te pouke doĎu vlastitim gorkim iskustvom. Prvi reditelj s kojim je radio na filmu traţio je od Čaplina da oponaša jednog u ono vreme popularnog nemačkog komičara. Čaplinu je to više štetilo nego što mu je koristilo. Uspeh je postigao tek kada je počeo da glumi... sebe! Slično je bilo i sa Bobom Houpom: godinama je u nekom varijeteu ponavljao istu, stereotipnu tačku. Zainteresovanost publike, meĎutim, pobudio je tek kada se počeo sluţiti vlastitim umećem. Vil Rodţers je u nekom vodvilju godinama vitlao lasom, ne izgovarajući pri tom ni jednu jedinu reč. Zapazili su ga tek kada je progovorio i dao oduška svom sjajnom smislu za humor. Meri Margaret Mak Brajd doţivela je neuspeh sa svojim prvim nastupima na radiju upravo zbog toga što je pokušavala da podraţava irski način humora. I kada je najzad odlučila da bude ono što jeste - to jest , obična seoska devojka iz Misurija- postala je jedna od najpopularnijih radio-zvezda u NJu jorku. Kada je DŢin Otri, u nastojanju da odbaci svoj teksaških izgled i naglasak, počeo da se odeva po'gradskoj' modi, trudeći se da deluje kao pravi njujorčanin, ljudi su mu se iza leĎa smejali. Naklonost publika stekao je tek kada je, prateći se gitarom, počeo da pevuši kaubojske balade, pa mu je upravo to donelo popularnost na radiju i na filmu. Upamtite da ste svi, upravo vi, novo čudo sveta. I budite srećni što je tako . Iskoristite sve sposobnosti kojima vas je priroda obdarila. Čovek zrači onim što jeste. Hteli mi to ili ne hteli, ljudsko biće predstavlja zbir vlastitih iskustava, okoline i nasleĎa. Stoga moramo negovati sićušni vrt vlastite ličnosti, i svirati svoj mali instrument u velikom orkestru ţivota. Emerson je to lepo izrazio u svom eseju Samopouzdanje... „U duhovnom ţivotu svakog čoveka nastupi trenutak kada shvati da zavist znači neznanje, da je oponašanje ravno samoubistvu , da ma šta se dogodilo mora prihvatiti sebe onakvog kakav jeste; da mu , 71

premda je svet pun dobra , niko neće darovati seme hranljivog ţita, već da do njega mora doći vlastitim radom, obdelavanjem onog parčenceta zemlje koje mu je dato na staranje. Snaga koja počiva u svakom pojedincu posve je nova po svojoj prirodi, te nju ni ne poznaje niko osim njega samog- a ni on je ne moţe spoznati dok je ne iskuša." Ţelite li da u sebi negujete klimu koja će vam doneti mir i spokojstvo, prvo pravilo glasi: Ne oponašajte druge. Upoznajte sebe i budite ono što jeste. Poglavlje 6 AKO STE OD ŢIVOTA DOBILI LIMUN, NAPRAVITE LIMUNADU Na moje pitanje kako uspeva da se odbrani od suvišnih briga, Robert Hačins, sekretar Čikaškog univerziteta, odgovorio mi je: „Pridrţavam se saveta koji mi je dao jedan poznanik... A savet glasi: Ako si dobio limun, napravi od njega limunadu" Tako se, očigledno, ponaša pametan čovek. A budala? Upravo suprotno. Ustanovi li da je od ţivota dobio limun, rastuţi se i kaţe: „Gotov sam! Takva mi je sudbina. Moj ţivot je promašen." Do kraja ţivota budala ţivi ţaleći se na sve oko sebe, pothranjujući se laţima o vlastitoj nemoći, uţivajući u samosaţaljevanju. Pametan čovek, meĎutim, kaţe: „Šta bih mogao da naučim iz ove ţivotne situacije? Kako bih je mogao preokrnuti u svoju korist? Kako bi od ovog kiselog limuna mogao da napravim limunadu?" Čuveni psiholog Alfred Adler rekao je jednom da je jedna od zadivljujućih čovekovih osobina„sposobnost da minus pretvori u plus." Ispričaću vam priču njujorčanke Telme Tompson, ţene čiji ţivot potvrĎuje gornju tvrdnju. „Muţ mi je za vreme rata sluţio vojsku u centru za vojnu obuku koji je bio smešten u blizini pustinje Mohavi u NJu Meksiku. I sama sam se preselila tamo, kako ne bismo ţiveli odvojeno, ali sam mrzela svaki trenutak proveden na tom odvratnom mestu. Nisam podnosila pasju ţegu pustinje, a još mi je teţe padala potpuna usamljenost. Vetar je neprestano duvao, pa je sve čega smo se doticali bilo prekriveno peskom, čak i hrana. U očajanju , naiisala sam pismo roditeljima, pi- smo puno jada i samosaţaljenja. Otac mi je , pak, odgovorio pismom koje se sastojalo od samo dva stiha : Dva zatvorenika kroz rešetke pogledaše, Jedan ugleda blato, drugi vide zvezde. Čitala sam i pročitavala očeve stihove, sve dok se nisam postidela. Odlučila sam, stoga, da otvorim oči za dobre strane moje do tada nepodnošljive situacije . Odlučila sam da pronaĎem zvezde . Ubrzo sam se sprijateljila sa domorocima, i počela da pokazujem zainteresovanost za njihovu veštinu tkanja i grnčarske radove. Počela sam da proučavam pustinjsko rastinje, kaktuse i lišajeve. Naučila sam sve što se daje naučiti o prerijskim psima, uţivala u pustinjskim zalascima sunca, u pesku tragala za million godina starim školjkama. Jednom rečju, ispunila sam ţivot zanimanem za skrivene lepote pustinje koja mi je do tada bila tuĎa i odvratna. Zbog čega se moj stav prema kušnji odjednom tako korenito promenio? 72

Pustinja je ostala kakva je i ranije bila. Promeiila sam se jedino ja- u tome je bila šajna. Promenivši stav prema ţivotu u pustinji, ja sam jedno od najčemernijih iskustava u ţivotu pretvorila u najuzbudljiviju ţivotnu avanturu. Novootkriveni svet pustinje uzbuĎivao me je i podsticao na nove aktivnosti. Toliko sam ga zavolela, da sam na kraju napisala i knjigu o pustinji, knjigu pod naslovom Svetli bedemi. Pogledala sam kroz prozor zatvora koji sama oko sebe bejah podigla, i ugledala zvezde." Telma Tompson beše otkrila prastaru istinu za koju su znali stari Grci još pet stotina godina pre naše ere. ' Najbolje stvari su najteţe'. Tu istinu potvrdio je u ovom našem veku i Hari Fosdik, rečima: „Sreća uglavnom nije prijatnost, već pobeda." Da, pobeda koja proishodi iz osećanja da smo nešto postigli, iz spoznaje da smo od limuna kojim nas je ţivot' obdario' uspeli da napravimo limunadu! Poznajem jednog srećnog farmera sa Floride kojem čak beše pošlo za rukom da od otrovnog limuna napravi dobru limunadu . Imao je komadić škrte zemlje na kojoj nije mogao da uzgaja voće, niti da hrani svinje. Na takvoj zemlji uspevali su samo nisko ţbunje i zmije čegrtuše. Čovek je u početku bio očajan, ali se ubrzo dosetio kako da rečeni nedostatak pretvori u prednost- to jest , da iskoristi čegrtuše. Na zaprepašćenje svojih suseda, jednog dana počeo je da proizvodi konzerve sa zmijskim mesom. Kada sam ga pre nekoliko godina posetio na njegovoj farmi, imao sam šta da vidim: turisti su, kao prvorazredan kuriozitet, u čoporima obilazili zmijsku farmu. Prihod od pakovanog zmijskog mesa u to je vreme iznosio dvadeset hiljada dolara godišnje; pored toga, domišljati farmer prisetio se da bi usput mogao prodavati i zmijski otrov fabrikama za proizvodnju seruma, kao i zmijsku koţu koţarskoj industriji. Kada sam se vraćao sa te neobične farme, svratio sam u mesnu poštu i kupio razglednicu da me podseća na susret sa čegrtušama. Imao sam šta da njoj vidim! Selo u meĎuvremenu beše dobilo i novo ime: Čegrtuša, drţava Florida, u čast čoveka koji od otrovnog limuna beše napravio slatku limunadu! Pomenuti farmer nije jedini primer čoveka koji je minus umeo da pretvori u plus. U ţivotu bejah sreo mnogo sličnih ljudi, pa zaključujem da svako, uz malo volje i napora, moţe da svoje nedostatke pretvori u prednosti. Vilijm Bolito, autor knjige Dvanaestorica protiv bogova, izrazio je to ovim rčima: „Praviti kapital od vlastitih talenata nije najvaţnija stvar u ţivotu. Mnogo je vaţnije umeti izvući korist iz gubitaka Za to je neophodna inteligencija, pa je upravo to ono po čemu se pametan čovek razlikuje od budale." Bolito je ovo izjavio pošto je u ţelezničkoj nesreći izgubio nogu. Ja sam, pak, upoznao čoveka bez obe noge, a bio je najveselije biće koje sam u ţivotu sreo. Evo njegove priče: „Nesreća mi se dogodila na radu. Imao sam tada dvadeset četiri godine. U početku sam proklinjao sudbinu i mrzeo sve oko sebe, ali sam sa proticanjem vremena shvatio da su ljudi prema meni neobično dragi i ljubazni, pa sam zaključio da mi ne preostaje ništa drugo nego da im počnem uzvraćati istom merom. Ta odluka izmenila mi je ţivot. Počeo sam da čitam i razvijam sklonost prema dobroj knjiţevnosti. Knjige koje sam pročitao tokom tih četrnaest godina- oko hiljadu četiri stotine knjiga- otvorile su mi nova obzorja, ispunile mi ţivot dotad neslućenim bogatstvom. Počeo sam da slušam muziku i otkrio čar velikih simfonija koje su mi ranije bile dosadne. Počeo sam da u svetu oko sebe tragam za pravim vrednostima. Sve više shvatao sam da je mnogo toga za čim sam ranije teţio uglavnom isprazno i glupo. Malo pomalo, 73

zainteresovao sam se za politiku, za društvena pitanja, počeo da drţim javne govore, upoznao mnoge zanimljive ljude. Gotovo bih mogao da kaţem da mi je milo što me je zadesila nesreća: naučila me je da cenim ono što je u ţivotu zaista vredno, bez čega više ne bih mogao da opstanem." Toni Fortson danas je drţavni sekretar u DŢordţiji! Dugogodišnje pedagoško iskustvo naučilo me je da većina odraslih ljudi najviše ţali zbog nedostatka višeg ili visokog obrazovanja. Po svemu sudeći, oni misle da je nedostatak fakultetskog obrazovanja najveći hendikep u ţivotu. Meni je, meĎutim, poznato da to nije tačno, jer sam upoznao na stotine ljudi koji nikad nisu završili ni srednju školu, a y ţivotu su prošli bolje nego hiljade fakultetski obrazovanih mediokriteta. Takav je, na primer, bio popularni njujorčanin Al Smit, čovek sa završenom osnovnom školom koji je četrnaest puta uzastopce bio biran za guvernera drţave NJujork. Al Smit ujedno beše dobio i počasne diplome šest najpoznatijih američkih univerziteta, uključujući i Kolumbiju i Harvard. Ničeova formula za superiornog čoveka bila je„ne samo podnositi nevolju, već je i voleti." Što više proučavam biografije velikih ljudi, to više dolazim do zaključka da su mnogi velikani uspeli zato što su patili od nekakvog nedostatka, koji ih je zatim podsticao na trud i stvaralaštvo. Vrlo je verovatno, na primer, da je Miltonova kasnija poezija dobila na vrednosti zbogtoga štoje pesnik bio prinuĎen da trpi muke slepila, kao i da je Betovenova najlepša muzika crpla nadahnuće u tišini gluvila. Da Čajkovski u ţivotu nije bio tragično nesrećan, moţda nikada ne bi komponovao svoje remek-delo Patetična simfonija. Da Tolstoj i Dostojevski nisu i te kako patili, gotovo je sigurno da nikad ne bi bili kadri da napišu svoja besmrtna dela. Slepa i gluvonema Helen Keler postigla je svetsku slavu zahvaljujući upravo slepilu i gluvonemosti. „Da nisam ovako teţak invalid", napisao je Čarls Darvin, „nikada ne bih obavio sav taj golemi posao." Da je Abraham Linkoln, dete siromašne seljačke porodice, bio roĎen u porodici lordova, gotovo sigurno nikada ne bi postao borac za dobrobit svih ljudi, najveći sin američkog naroda. „Otkud nam ideja da siguran i udoban ţivot sam po sebi čini ljude dobrim i srećnim?" pita se Hari Fosdik u svojoj knjizi Snaga koja mi je pomogla da izdrţim. „Na protiv, ljudi koji ţale sami sebe istrajavaju u samosaţaljenju čak i onda kada leţe na mekim jastucima, a velika dela u povesti stvaraju oni koji na vlastitim leĎima nose teško breme sudbine." Pretpostavimo da je i vama ţivot toliko teţak da mislite da nema nade da od limuna napravite limunadu. Postoje ipak dva razloga zbog kojih se isplati barem pokušati. Razlog broj jedan glasi: moţda ćete ipak uspeti. Razlog broj dva glasi: čak i ako ne uspete, već sam pokušaj da svoj minus pretvorite u plus nateraće vas da gledate u budućnost, a ne u prošlost, da negativne zamenite pozitivnim mislima, da oslobodite stvaralačku energiju i da vas potakne na posao koji će vas toliko zaokupiti da više nećete imati ni vremena ni snage za razmišljanje o onome što je učinjeno i što se ne moţe izmeniti. Kada je čuveni violinista Ole Bul gostovao u Parizu, iznenada mu je u sred koncerta pukla ţica na violini. Bul se, meĎutim, nije nimalo zbunio: odsvirao je koncert do kraja- na tri 74

ţice! „Ţivot je takav da nam često izbije iz ruku jednu ţicu, pa onda moramo da gudimo na preostalim", govorio je Hari Fosdik. Ja bih sa svoje strane dodao da je takav čovekov stav vredniji od pukog prihvatanja ţivota. To je za mene trijumf nad ţivotom. Dozvolite mi da vas još jednom podsetim na reči Vilijema Bolitoa: „Praviti kapital od vlastitih talenata nije najvaţnija stvar u ţivotu. Mnogo je vaţnije umeti izvući korist iz gubitaka. Za to je neophodna inteligencija, pa je upravo to ono po čemu se pametan čovek razlikuje od budale." Šesto pravilo za postizanje duhovnog mira i sreće, dakle, glasi: Kada vam sudbina dodeli limun, pokušajte da od njega napraviše limunadu. Poglavlje 7 KAKO IZLEĈITI MELANHOLIJU Za uvod u ovo poglavlje posluţiće nam istinita priča K. Bertona, čoveka koji je uprkos svim ţivotnim nedaćama uspeo da sačuva ljubav prema ţivotu i ljudima oko sebe: „Roditelje sam izgubio vrlo rano: kada mi je bilo devet godina izgubio sam majku i dve mlaĎe sestre, a otac mi je poginuo u saobraćajnoj nesreći kada sam napunio dvanaestu. Za trojicu mlaĎe braće pobrinule su se stare tetke, dok mene niko nije hteo. Bojao sam se da ću morati u sirotište, ali mi se na kraju smilovao bračni par Loftin. Stari Loftin- bilo mu je sedamdeset godina-rekao mi je da mogu da ostanem s njim i njegovom ţenom koliko god budem ţeleo, pod uslovom da ne laţem, ne kradem i da činim ono što mi se naloţi. Ta tri zahteva postala su nešto poput moje Biblije. Nevolje su, meĎutim, nastale kada sam krenuo u školu. Seoska deca zadirkivala su me i rugala mi se nazivajući me 'sirotim kopiletom'. Mlašili su me, tukli i poniţavali, ali ja nisam smeo da im pokaţem koliko patim, tako da sam plakao tek kada bih se iz škole vratio kući. Stari Loftin me je jednom prilikom posavetovao da ne beţim od dece, premda su prema meni neprijateljski raspoloţena, već da se zainteresujem za njihov ţivot i da pokušam da im pomognem u školi. Poslušao sam ga. Počeo sam da učim kao lud i uskoro sam postao najbolji učenik u razredu. Drugovi mi nisu zavideli, jer sam svakome uvek rado pomagao. Ujedno sam pomagaou siromašnim seljanima, kao i svakome ko bi se našao u nevolji. Jednom sam pune dve godine pomagao dvema udovicama u poljoprivrednim radovima, cepao im drva, muzao krave, hranio i pojio stoku. Umesto da me nazivaju pogrdnim imenima, ljudi su počeli da me blagosiljaju i najzad su me irihvatili kao jednog od svojih . Svoje prijateljstvo najbolje su mi iskazali kada sam se vratio iz vojske. Tom prilikom posetilo me je više od dve stotine seljana, što iz našeg, što iz okolnih sela. Pomaganje drugim ljudi-ma naučilo me je kako da se rešim tuge i briga, pa danas zaista mogu da kaţem da sam sretan što sam davno u dešinjsšvu poslušao mudri saveš starog Loftina." Slična je ţivotna priča i dr Franka Lupa, čoveka koji je punih dvadeset pet godina proveo u invalidskim kolicima, a koji je, ipak, bio najnesebičnije i najveselije biće koje sam u 75

ţivotu sreo. Šta je radio dr Lup? Pomagao je drugima, posebno invalidima, organizovao dopisni klub i osnovao nekoliko institucija za invalide. Kakva je razlika izmeĎu dr Lupa i hiljada drugih ' normalnih' ljudi? U tome što ljudi poput dr Lupa imaju u sebi neki unutrašnji ţar, osećanje ljubavi i odgovornosti prema drugima, pa se osećaju gotovo pozvanim da svu svoju energiju ulaţu u pomaganje ljudima. Čini se da su takvi ljudi obdareni spoznajom da njihov ţivot sluţi jednoj mnogo plemenitijoj, mnogo značajnijoj svrsi nego što su puko ţivljenje i briga oko vlastite udobnosti. Oni nisu , kao što je jednom rekao Bernard Šo, „egocentrične hrpice boljki i briga koje se večito ţale što svet ne ţrtvuje sebe da bi njih učinio srećnim." Znameniti psihijatar Alfred Adler govorio je svojim pacijentima koji su patili od melanholije da će se od nje izlečiti za dve nedelje, pod uslovom da svaki dan barem malo vremena posvete razmišljanju o tome kako da učine nešto što će obradovati druge ljude. Dozvolite mi da navedem nekoliko stranica iz divne Adlerove knjige Šta bi vam ţivot mogao značiti (preporučujem vam, istovremeno, da tu knjigu i sami pročitate): „Melanholija je nalik na dugo suzbijani bes i mrţnju uperenu protiv drugih ljudi, ali se pacijent, u ţelji da pridobije simpatije , paţnju i podršku, ipak čini potištenim zbog neke svoje krivice. Prva ţivotna uspomena melanholika glasi otprilike ovako: „ Sećam se da sam hteo da legnem na kauč, ali je tamo već leţao moj brat. Počeo sam da plačem, i plakao sam sve dotle dok mi nije prepustio svoje mesto." Melanholici se često svete okolini tako što pokušavaju da počine samoubistvo, pri čemu lekar koji leči takvog pacijenta mora učiniti sve da im odagna svaku pomisao na takav čin. Ja kao lekar pokušavam da smanjim pacijentovu napetost time što mu savetujem da se kao najvaţnijeg pravila u lečenju pridrţava naloga da nikada ne čini ono što ne ţeli. Smatram da takav pristup melanholiku zadire u srţ njegovog problema. Jer, ukoliko moţe da učini sve što poţeli, koga će onda da optuţuje? Kome da se sveti? „Ukoliko ţelite da idete u pozorište, otidite", kaţem takvom pacijentu. „ Ukoliko, pak, na putu onamo ustanovite da ste se predomislili, odustanite." Ko ne bi poţeleo da bude potpun gospodar situacije kao ššo je ova? Za melanholika ona je posebno pogodna, jer zadovoljava njegovu ţudnju za nadmoćnošću. On se oseća poput boga koji moţe da čini sve što mu padne na pamet. S druge strane, takva sloboda se ne uklapa u stil ţivota melanholika. On ţeli da dominira i da optuţuje druge; meĎutim, ukoliko se oni s njim u svemu slaţu, on ne moţe dominirati. Ovaj pristup je vrlo koristan, pa ja meĎu melanholicima nikada nisam imao samoubice. Pacijent obično odgovara: „Ali, nema ničega što bih ja posebno voleo da radim." Na takav stav imam spreman odgovor, jer se često sa njim susrećem. „Pa, onda nemojte ni činiti ništa što vam se ne sviĎa ." Kat kad mi pacijent odgovara: „ Voleo bih da mogu da provedem čitav dan u krevetu. "Ja, meĎutim, znam da će, ukoliko mu to dozvolim, prestati da ţeli da provodi čitav dan u krevetu, i da će, ukoliko mu to zabranim, početi da mi se suprotstavlja. Zato se uvek slaţem sa onim što mi on kaţe. To je prvo pravilo. Drugo pravilo neposrednije je usmereno protiv ţivotnog stila melanholika. Pacijentu kaţem „Izlečićete se kroz četrnaest dana, ukoliko svaki dan bar malo vremena posvetite razmišljanju o tome kako da učinite nešto ilto će obradovati vaše bliţnje." To je već teţak zadatak za meţnholika, jer on, upravo, sve vreme 76

razmišlja o tome kako da bliţnima nanese bol. Ukoliko pacijentu kaţem da razmišlja o tome pre spavanja, sutra- dan će mi bespogovorno odgovoriti da nije imao vremena za razmišljanje, jer je zaspao čim je legao. Drugi mi, pak, odgovaraju: „Ja to nikako ne mogu. Suviše sam potišten." Ja im tada kaţem: „U redu, budite i dalje potišteni, ali ipak s vremena na vreme pokušajte da mislite na druge." Time, naravno, pokušavam da njihovu zainteresovanost usmerim na druge ljude. Mnogi često odgovaraju: „Zbog čega bih morao da mislim na druge i da se trudim da ih obradujem? He misle ni oni na mene!" „Zato što morate da mislite na svoje zdravlje ", odgovaram im. Retko kada nailazim na pacijenta koji prihvata moje sugestije u vezi sa drugima, pa je sav moj lekarski napor usmeren na razvijanje društvenog interesa kod pacijenta. Znam da su glavni uzroci bolesti melanholika nezainteresovanost i nespremnost na saradnju sa drugima, pa se trudim da mu to i dokaţem. Čim melanholik postane sposoban da razmiš-lja o sebi i o drugima kao o povezanim, ravnopravnim jedinkama, on biva izlečen... Najvaţniji zadatak koji nam nameće vera oduvek je bio'Voli bliţnjega svoga...' Pojedinac koji nije zainteresovan za druge ljude ima najviše problema u ţivotu i predstavlja večitu opasnost za bliţnje, jer ih svojim ponašanjem vreĎa. Sve ljudsko zlo potiče od takvih po- jedinaca... Najviše što traţimo od ljudskog bića i najviša ocean koju mu moţemo dati jeste da bude sadrug na poslu, prijatelj svih ljudi i iskren partner u ljubavi i braku." Alfred Adler se, dakle, zalaţe da činimo dobra dela. Ali, šta je dobro delo? „Dobro je delo", rekao je prorok Muhamed, „ ono delo koje je u stanju da izmami osmeh radosti na licu drugog ĉoveka." Zbog čega je navika da svaki dan učinimo nešto dobro za druge toliko korisna za onoga ko ju je stekao? Zbog toga što nastojanjem da zadovoljimo druge prestajemo da mislimo na sebe, to jest na glavni uzrok svih svojih briga, strahovanja i potištenosti. Mogao bih da napišem knjigu punu ţivotnih priča ljudi koji su se, pomaţući drugima, izlečili od melanholije. Karl Gustav Jung je jednom rekao: „Otprilike trećina mojih pacijenata ne pati ni od kakve klinički opipljive neuroze, već od besmislenosti i ispraznosti vlastitog načina ţivota." Moţda ćete reći, čitajući ovo poglavlje: „Kako ja, uz ovaj dosadni i monotoni ţivot, mogu da počnem da se interesujem za druge ljude? A i zbog čega bih? Kakvu korist bih iz toga mogao da izvučem?" Pokušaću da vam na to odgovorim. Ma kako dosadan, ma kako običan bio vaš ţivot, sasvim je sigurno da svakodnevno susrećete bar nekoliko ljudi s kojima izmeniti poneku reč. Kako se odnosite prema tim ljudima? Gledate li na njih kao na predmete ili kao na ljude? Pokušavate li ikada da proniknete u njihove male ljudske radosti i patnje? Znate li, na primer, išta o poštaru koji vas nekoliko puta nedeljno obraduje prispelim pismima? Znate li gde taj čovek ţivi, s kim i kako? Jeste li ga ikada upitali da li je umoran ili ţedan? Šta, na primer, znate o prodavcu hleba i mleka u čiju radnju svakodnevno zalazite? A šta o svom prodavcu novina? Sve su to ljudi sa svojim problemima, snovima, ambicijama i nadama... Svi oni ţele da svoje brige i tuge podeli sa ostalim ljudima, a vi se moţda ustručavate da im priĎete kao čovek, da ih upoznate, da pokaţete iskreno zanimanje za njihov ţivot. Eto na šta mislim kada kaţem da je korisno svakodnevno učiniti nešto što će obradovati druge ljude. He kaţem da morate preko noći da postanete društveni 77

reformator, koji će iz temelja promeniti svet. Ne, nipošto. Samo tvrdim da preko noći moţete promeniti vlastiti svet, ukoliko se iskreno zainteresujete za ljude oko sebe. Da li će vam to doneti ikakvu korist? Svakako. Doneće vam zadovoljstvo i osećanje ponosa. Usrećiće vas. Aristotel je takvo ponašanje nazvao'prosvećenom sebičnošću', dok je Zaratustra rekao: „Dobročinstvo nije duţnost. Ono je radost, jer uvećava čovekovo zdravlje i sreću." Bencamin Franklin je to takoĎe saţeo u svega nekoliko reči: „Kada si dobar prema drugima, najbolji si prema sebi samom." K. Link, upravnik njujorškog Centra za psihologiju, napisao je da„nijedno otkriće moderne psihologije nije toliko značajno koliko naučno dokazana činjenica da poţrtvovanost i samodisciplina rezultiraju razvojem potpune, srećne, zaokruţene ljudske ličnosti." Bavljenje drugim ljudima pomoći će vam da zaboravite na vlastite brige, ali ćete na taj način steći i prijatelje. Evo šta o tome kaţe Vilijem Felps, profesor Jejlskog univerziteta: „Nikada ne uĎem u hotel, u berbernicu ili u bilo kakvu prodavnicu, a da ne kaţem nešto lepo ljudima koji tu rade. Uvek se trudim da tim ljudima kaţem nešto po čemu će osetiti da ih smatram ljudima od krvi i mesa, a ne brojevima. Berberina ću upitati kako je počeo da se bavi svojim poslom, koliko dugo se već bavi tim zanatom, koliko je ljudi do sada podšišao. Devojku u samoposluzi obradovaću malim komplimentom. Kelnera u restoranu upitaću da li mu je teško da po čitav dan trčkara unaokolo i da povremeno ima posla sa neprijatnim gostima. LJudi vole kada pokaţete za- interesovanost za njihov posao. Nikada neću zaboraviti kako sam jednog toplog letnjeg dana, sedeći u restoranu gde je posluga bila neobično spora, upitao kelnera kako je tek onim jadnim ljudima u kuhinji. Nije mogao da doĎe sebi od zaprepašćenja da se neko moţe interesovati za ljude koji se muče u kuhinji. Ostali gosti ţalili su se na sporost posluge, na vrućinu, na kvalitet hrane, cene, a ja sam svojim pitanjem pokazao bar malo saosećanja za ljudska bića." „Ljudi ţude za mrvicom prave, ljudske paţnje", nastavlja profesor Felps. „ Jedna lepa reč, osmeh ili pitanje, osveţe ih za čitav dan, bude u njima osećanje vaţnosti i ponosa. Kada na ulici sretnem čoveka sa lepim psom, uvek izrazim divljenje za psa. To y vlasniku izazove osećanje ponosa i blago- naklonosti prema ţivotinji. Moje divljenje pojačava njegovo divljenje, a osećanje da sam na neki način ugodio drugom čoveku čini i mene sretnim." Mislite li da čovek kao što je prof. Felps moţe da u ţivotu bude potišten, zabrinut, očajan? Razume se da ne moţe! Jedna kineska poslovica kaţe: „Dašak mirisa uvek prijanja uz ruku koja poklanja ruţe." Jedna moja učenica ispričala mi je kako je čitavog detinjstva i mladosti patila zbog toga što je bila siromašna, pa nije mogla da sebi priušti lepe haljine i skupe izlaske. Jednog dana dosetila se jadu , pa je mladiće s kojima je izlazila počela da propituje o njihovim brigama, problemima i planovima za budućnost- ne toliko zbog toga što ju je to zaista zanimalo, već zbog toga da na taj način odvrati njihovu paţnju od svojih skromnih haljina. Malo pomalo, ona se odistinski počela zanimati za ono o čemu su joj oni pričali. „Preokret je bio čudesan", pričala mi je ona kasnije. „Ponekad bi me njihovo pričanje toliko zaokupilo da sam zaboravljala na sebe i svoj izgled. Najzanimljivije je bilo to što sam uskoro postala najomiljenija devojka meĎu mladićima u susedstvu, i za nepunih nekoliko meseci 78

dobila sam tri bračne ponude." Moţda će neki čitaoci pomisliti da je sve ovo o čemu pišem puka besmislica, i da su jedino za čim se u ţivotu isplati teţiti korist i novac. Takve čitaoce ne nameravam da razuveravam, budući da svako ima pravo na svoje mišljenje. Istorija, ipak, dokazuje da su najsrećniji ljudi bili oni koji su umeli da daju . Uzmimo, na primer, velike duhovne voĎe čovečanstva kao što su bili Buda, Isus, Konfucije, Platon, Aristotel, Sokrat i mnogi drugi. Čak je i notorni ateista i pesimista dvadesetog stoleća, Teodor Drajzer, umeo da kaţe: „Ukoliko čovek ţeli da izvuče radost iz svog kratkog veka, u tom slučaju mora nastojati da ulepša ţivot ne samo sebi samom već i drugima, jer njegova radost zavisi od radosti drugih ljudi." Ţelimo li da ulepšamo ţivot sebi i drugima, moramo biti brzi. Ţivot je kratak i samo je jedan. Imajmo na umu da nam je samo jedanput dato da budemo srećni i da unesemo radost u ţivot drugih ljudi. Samo ovog puta. Sedmo pravilo za suzbijanje briga i postizanje duhovnog mira glasi: Nauĉite da zaboravljate na sebe, pokazujući zainteresovanost za druge. Nastojte da svakog dana uĉinite neko dobro delo, koje će izmamiti osmeh na licu drugog ĉoveka.

KRATAK PREGLED SEDAM NAĈINA ZA POSTIZANJE DUŠEVNOG ZADOVOLJSTVA 1.

MIRA,

RAVNOTEŢE

I

Naviknite sebe na pozitivan način razmišljanja; prihvatite pozitivan stav prema životu.

Upamtite da će vam život biti onakav kako se prema njemu postavite. 2. Nikada nemojte da izravnavate račune sa neprijateljima, jer time više povređujete sebe nego njih. He traćite ni trenutak vremena na razmišljanje o ljudima koji vam nisu dragi. 3. Ne očekujte zahvalnost od ljudi. Kada dajete, činite to zato što vam davanje donosi radost, a nezbog toga da bi ste bili nagrađeni. Zahvalnost je stečena osobina, pa decu valja vaspitavati da budu zahvalna. 4. Sabirajte blagoslove života, a ne brige. 5. Nemojte oponašati druge ljude. Budite onakvi kakvim vas je priroda stvorila. Upamtite da je podražavanje ravno samoubistvu. 6. Kada od života dobijete limun, nastojte da od njega napravite limunadu. 7. Pokušajte da zaboravite na vlastite brige, nastojanjem da unesete trunčicu sreće u živote drugih ljudi. 'Kada ste dobri prema drugima, najbolji ste prema sebi samom'.

79

Peti deo KAKO SE ZAŠTITITI OD NEDOBRONAMERNE KRITIKE Poglavlje 1 UPAMTITE DA NIKO HE UDARA NOGOM UGINULO PSETO U Čikagu se 1929. dogodilo čudo, koje je izazvalo pravu senzaciju u obrazovnim krugovima Amerike. Prosvetni radnici iz svih krajeva zemlje pohrlili su u Čikago da budu svedoci tog čudesnog dogaĎaja. Nekoliko godina pre toga, jedan mladić, Robert Hačins, uporno se probijao kroz ţivot radeći kao kelner, drvoseča, instruktor i trgovački pomoćnik, dok je istovremeno studirao na Jejlskom univerzitetu. I sada, samo osam godina kasnije, bio je imenovan za predsednika jednog od četiri najčuvenijih univerziteta u Americi- Čikaškog univerziteta. Godine starosti? Trideset! Neverovatno! LJudi iz prosvete sumnjičavo su klimali glavama, dok je javnost otvoreno kritikovala to'čudo od mladića' i njegove 'bolesne ambicije'. Odasvud su se mogla čuti mišljenja da je odveć mlad za takav poloţaj, neiskusan, zelen, utopista sa ludačkim idejama. Čak se i dnevna štampa bila pridruţila ovakvom načinu kritike. Na dan preuzimanja duţnosti predsednika uni-verziteta, neki prijatelj obratio se ocu mladog Hačinsa. „Zaprepastio me je i ogorčio jutrošnji članak u novinama, u kojem urednik na onako uvredljiv način napada vašeg sina", rekao mu je on. „ a", mirno je odgovorio stari Hačins, „radi se, zaista, o gadnom i podlom načinu obezvreĎivanja čoveka. Ali, upamtite, da niko ne udara nogom uginulo pseto." Tačno, zar ne? Jer, što je pseto vaţnije, to ga ljudi sa više uţivanja i strasti vole da udaraju nogom! Princ od Velsa, kasnije engleski kralj Edvard II, osetio je tu istinu na vlastitoj koţi. U doba kada se zbila zgoda koju ću vam ispričati, princ od Velsa nalazio se na studijama u koledţu artmutu evonširu, koledţu kojii po rangu odgovara američkoj Pomorskoj akademiji u Anapolisu. Bilo mu je tek četrnaest godina. Jednog dana deţurni oficir zateče princa kakon plače, pa ga upita šta se dogodilo. Posle mnogo nećkanja, princ mu priznade istinu: nekoliko kadeta pomorske mornarice beše ga opalilo nogom u zadnjicu bez iakvog stvarnog povoda i razloga. Na to komandant Akademije pozva okrivljene kadete i obeća im da će ih poštedeti kazne, ukoliko mu kaţu šta ih je navelo na tako neprijateljski čin prema dečaku . Posle poduţeg nećkanja i natezanja, mladići su najzad priznali: jednog dana postaće komandanti, kapetani Kraljevske mornarice, i tada će im i te kako dobro doći da se pohvale kako su kao kadeti opalili kralja nogom u zadnjicu ! Setite se ove priče kada vas ubuduće budu napadali i kritikovali. Znajte da ljudi to najčešće rade samo zato što napad na vaţnu osobu pruţa njima osećaj vaţnosti. Zapamtite i da je to vrlo često znak da nešto značite u očima sveta. Mnogi ljudi nalaze silno uţivanje u ogovaranju onih koji su uspešniji i obrazovaniji od njih samih. Dok sam pisao ovo poglavlje dobio sam pismo jedne ţene u kojem je teško optuţivala generala Buta, osnivača Vojske spasa, tvrdeći da je prisvojio osam miliona dolara od 80

prikupljene pomoći za siromašne. Ta optuţba, razume se, bila je apsurdna i zlonamerna. Ţena koja je beše iznela nije se rukovodila ţeljom za istinom, već da bi ocrnila nekoga ko je iznad nje. Stoga sam pomenuto pismo bacio u korpu za otpatke, sretan što nisam oţenjen takvom vešticom. Šopenhauer je jednom prilikom rekao: „Prostak silno uţiva u greškama i propustima velikana." Primera za takvo ponašanje ima bezbroj. Čak i meĎu onima koje nam nikada ne bi palo na pamet da svrstamo meĎu'prostake'. Uzmimo slučaj Timotija Dvajta, rektora Jejlskog univerziteta, koji je sa velikim uţivanjem javno optuţivao ondašnjeg kandidata za predsednika Sjedinjenih Drţava. „Izaberemo li tog čoveka", pisao je Dvajt, „moţemo se nadati danima kada će naše ţene i kćeri postati ţrtve legalne prostitucije, i biti obešćašćivane, poniţavane i vreĎane." Čitajući ovo, zar ne, pomislili biste da je reč o Hitleru? Ipak, te su reči bile upućene na adresu Tomasa DŢefersona. Kog Tomasa DŢefersona, pitaćete? Sigurno ne onog besmrtnog autora Deklaracije o nezavisnosti, oca demokratije? Da, upravo na njegovu adresu! Da li znate koji je Amerikanac bio u javnosti nazivan 'licemerom', 'gadom', 'varalicom', jedva nešto boljim od ubice'? Karikature u dnevnoj štampi prikazivale su ga na giljotini, a narod mu se smejao i pljuvao po njemu dok je jahao ulicama. O kome se to radilo? O DŢordţu Vašingtonu. Ipak, bilo je to davno. Moţda se odonda ljudska priroda promenila? Pa, da vidimo. Uzmite slučaj admirala Pirija, istraţivača, koji je 1909. Godine oduševio svet osvojivši Severni pol koristeći se samo psećom zapregom. Piriju beše pošlo za rukom ono o čemu su mnogi pre njega samo sanjali, pokušavali, i na tom putu umirali strahovitom smrću. Stradao je i sam Piri: gotovo je umro od gladi i hladnoće, pa su morali da mu amputiraju osam smrznutih noţnih prstiju. Bio je na granici ludila... MeĎutim, Pirijevi pretpostavljeni oficiri u Vašingtonu nisu pokazali nimalo saosećanja prema njegovim patnjama i nadljudskim naporima. Na protiv, bili su ljubomorni zbog časti i slave koja ga je uvela u središte paţnje. Optuţivali su ga da je dobio novac za naučnu ekspediciju, i da je zatim otišao da se ' izleţava i skita po Arktiku'. Oni su u te optuţbe sigurno i verovali, jer je gotovo nemoguće ne verovati u ono u šta ţelimo da verujemo. Namera tih ljudi da unište Pirija bila je toliko čvrsta da je tek intervencija predsednika SAD Mek Kinlija omogućila Piriju da nastavi sa svojim istraţivanjima na Arktiku. Da li bi Piri doţiveo ovakav napad da je nekim slučajem mirno sedeo u kancelariji Komande mornarice u Vašingtonu? Sigurno je da ne bi. Tada ne bi bio toliko vaţan, ni toliko opasan u očima svojih ljubomornih saradnika. General Grant doţiveo je još mučnije iskustvo od Pirija. Grant beše 1862. dobio prvu veliku bitku , bitku koja ga je preko noći učinila narodnim herojem i čije su dalekoseţne posledice imale odjeka čak i u Evropi. Grantova pobeda zapalila je vatre i oglasila zvona od Mejna do obala Misisipija. Pa ipak, šest nedelja kasnije general Grant bio je odvojen od svoje vojske, uklonjen sa poloţaja generala- i uhapšen. Zbog čega? Uglavnom zbog toga što je pomenutom pobedom izazvao pogubnu zavist svojih pretpostavljenih . Ukoliko ste podloţni depresijama pošto se osetite nepravedno napadnutim i kritikovanim, setite se ovog vaţnog pravila: Nepravedna kritika često je prikriveni kompliment. Jer, niko ne udara nogom uginulo pseto. 81

Poglavlje 2 KAKO SE ODBRANITI OD NEPRAVEDNE KRITIKE Jednom sam razgovarao sa general-majorom Smedlijem Batlerom, najzanimljivijom ličnošću u istoriji američke mornaričke pešadije. Pričao mi je kako je u mladosti patio od uţasne potrebe za vaţnošću i popularnošću. Nije bilo osobe na svetu na koju nije ţeleo da ostavi dobar utisak. Upravo zbog toga bio je vrlo osetljiv i na najmanju reč kritike. MeĎutim, trideset godina pro-vedenih u pešadijskoj sluţbi odučilo ga je od toga. „ Grdili su me i vreĎali", priča Batler, „ nazivali me pogrdim imenima kao' ţuti pas', ' zmija', ' smrdljivac', da ni ne pominjem najpogrdnije reči u engleskom jeziku kojima su me neki stručnjaci za psovke častili kao od šale. Da li me je to vreĎalo? I te kako! Ali, samo u početku . Danas sam već toliko oguglao na grdnje i psovke, da kad čujem kako mi neko iza leĎa upućuje pogrdne reči- ni ne okrenem se da vidim ko je to." Moţda je stari general Batler i odviše ravnodušan prema kritici. Ipak, jedno je sigurno: većina ljudi preozbiljno shvata sitne prigovore okoline, previše uzima k srcu ponekad bezazleno bockanje svojih bliţnjih. Sećam se kako je jedan reporter njujorškog lista Sun napisao podrugljiv članak o mom radu na večernjim tečajevima za odrasle. Poludeo sam. Shvatio sam to kao ličnu uvredu. Nazvao sam glavnog urednika i traţio od njega da objavi odgovor koji će argumentovano pobiti neistine iz novinarevog članka. Moj povreĎeni ponos zahtevao je dostojnu odmazdu za počinjni'zločin'. Danas se stidim takve svoje reakcije. Svestan sam da polovina onih koji tog dana behu kupili novine nisu ni primetili taj nesrećni članak. A i oni koji su ga pročitali, verovatno su ga shvatili kao nevinu rugalicu. Polovina, pak, od te polovine verovatno je već posle nekoliko nedelja zaboravila sadrţinu članka. Danas shvatam da ljudi zapravo ne razmišljaju ni o vama ni o meni, već jedino i samo o sebi. Pre doručka, posle doručka, tokom čitavog dana, sve dok im umor ne zaklopi oči. I verujte, više im briga zadaje njihova blaga glavobolja nego moja ili vaša smrt. Sve ovo odnosi se na vaše najprisnije prijatelje i najbliţe saradnike. Setite se samo legende o Judinoj izdaji. Zbog čega bismo onda vi ili ja morali da očekujemo bolju sudbinu ? Iskustvo me je naučilo da je mnogo vaţnije znati ostati ravnodušan prema nepravednoj kritici nego sprečavati ljude da vas napadaju. Da se razumemo: ja ne zagovaram ravnodušnost prema svakoj vrsti kritike. Govorim samo o potrebi neobraćanja paţnje na neopravednu kritiku. Jednom prilikom zamolio sam Elinor Ruzvelt da mi kaţe kako je izdrţala zlonamerne prigovore koji su u doba Ruzveltovog predsednikovanja bili upućivani Beloj kući. A ona se zaista beše naslušala takvih kritika. Odgovorila mi je da je kao devojka bila bolesno stidljiva, pa je ţivela u neprestanom strahu od mišljenja drugih ljudi. Jednom je, tako, zamolila Ruzveltovu sestru za savet kako da se ponaša... „He obaziri se na mišljenja drugih ljudi, sve dok si u duši sigurna da je ono što činiš ispravno", odgovorila joj je tetka Baj. Pridrţavajući se tog saveta, Elinor Ruzvelt shvatila je da se čovek- ma kako savršen bio- ne moţe odbraniti od nepravedne kritike. Radio ovo ili ono, uvek će se naći neko da ga 82

napadne, pa je stoga zaista bolje postupati onako kako nam to razum i srce nalaţu. Tada i u teškim trenucima imamo utehu u spoznaji da smo postupili u skladu sa vlastitim mišljenjem i prirodom, a ne onako kako bi to neki od nas očekivali. Evo šta mi je na pitanje da li je osetljiv na kritiku odgovorio M. K. Braš, predsednik jedne velike i vaţne američke korporacije u Volstritu... „U mladosti, bio sam silno osetljiv na mišljenja drugih ljudi. Iz petnih ţila sam se trudio da udovoljim svim ljudima sa kojima sam radio, ţeleći da me svi smatraju savršenim. Čim bih čuo glas nekog 'nezadovoljnika', nastojao bih da ga pridobijem za sebe. Takav moj postupak neminovno je stvarao nekog novog nezadovoljnika. Tek što bih i njega smirio, našlo bi se još nekoliko ljubomornika koji bi se po jednostavnoj formuli preko noći pretvarali u neprijatelje. I tako u nedogled. Na kraju sam shvatio da mi je sav trud uzaludan, budući da što više nastojim da svakoga zadovoljim, to iz dana u dan stičem sve više i više protivnika. Stogao sam rekao samom sebi: „Budući da si na vaţnom poloţaju, moraš se pomiriti sa mišlju da će te uvek neko kritikovati. Prihvati to kao neizbeţnu činjenicu, pa će ti i ţivot biti lakši." To mi je uveliko pomoglo. Nateralo me je da izgradim vlastito pravilo ponašanja, koje glasi otprilike ovako: Trudi se da uvek postupaš kako najbolje znaš i umeš... I kada te napadnu , otvori kišobran i pusti da se pljusak prigovora sliva niz platno na kišobranu , umesto da ti se cedi niz vrat'." D. Tejlor otišao je i korak dalje: dopustio je da mu se pljusak kritike slije niz vrat, a potom bi sve svoje napadače javno ismejao. Jednom prilikom ga je jedna radio-slušateljka pismeno napala zbog komentara koje je davao na radiju u pauzama prenosa nekog koncerta, nazvavši ga„laţovom, izdajnikom, zmijom i gadom." Prilikom radio-prenosa koncerta iduće nedelje, Tejlor je pred milionskom publikom pročitao pomenuto pismo. Posle nekoliko dana stiglo mu je novo pismo od iste te slušateljke, u kome mu je saopštavala da„ostaje pri svom prvobitnom mišljenju, i da ga i dalje smatra laţovom, izdajnikom, zmijom i gadom." Tejlor je imao hrabrosti i duha da čitav taj dogaĎaj opiše u svojoj knjizi Čovek i muzika. Ne moţemo a da se ne divimo tako smirenom, gotovo duhovitom načinu primanja udaraca. Čarls Švob je studentima na Prinstonu ispri-čao doţivljaj jednog svog radnika u čeličani, poreklom Nemca, nazvavši tu zgodu naj dragocenijom lekcijom u ţivotu. Radnik se bio ţestoko posvaĎao sa kolegama u čeličani. Budući da svaĎa beše izbila oko neke ratne teme , radnici amerikanci su sa posebnim uţivanjem hteli da se osvete'Švabi', pa su ga bacili u obliţnji blatnjavi potok. Kada je onako blatnjav i mokar došao kod Švoba da se poţali, ovaj ga je upitao šta je rekao kolegama kada se iskoprcao iz potoka. „Ništa", odgovorio je radnik, „samo sam im se od srca nasmejao!" Čarls Švob je filosofiju starog Nemca preuzeo kao vlastiti moto: Smej se! Taj moto posebno dobro će vam posluţiti u trenutku kada se osetite kao ţrtva nepravedne kritike. Jer , čoveku koji odgovara na kritiku moţe se ponovo odgovoriti , ali šta reći onome ko se na nju samo nasmeje ? I Linkoln je imao izvrstan recept. Toliko dobar da spada u bisere, u klasiku te vrste knjiţevnosti. General Makartur drţao je kopiju te Linkolnove mudrosti uokvirenu iznad radnog stola, a Vinston Čerčil na zidu svoje radne sobe u Čartvelu. Glasi, otprilike, ovako: 83

„Kada bih samo pokušao da pročitam sve ono što je protiv mene napisano- da ni ne pomišljam na odgovor- morao bih istog časa da svoju kancelariju zatvorim za sve ostale poslove. Postupam onako kako najbolje znam i umem, i tako ću nastaviti do kraja. Ukoliko zbir svih mojih dela bude dobar, tada nije vaţno šta su protiv mene govorili i pisali. Ukoliko, pak, taj zbir bude loš, ni deset anĎela koji će se zaklinjati da sam bio u pravu neće mi pomoći." Upamtite ovo pravilo kada se osetite nepravdno napadnutim. Radite najbolje što moţete, a kada vas napadnu , otvorite kišobran u pustiše da vam se pljusak prigovora sliva niz kišobran, umesto da vam se cedi za vrat. Poglavlje 3 LUDOSTI KOJE SAM U ŢIVOTU POĈINIO U ličnoj dokumentaciji koju drţim kod kuće imam fasciklu sa naznakom LŢPskraćenica za ' Ludosti koje sam u ţivotu počinio'. Tu čuvam pismene izveštaje o raznim sitnim i krupnim budalaštinama za koje se osećam krivim . Budući da kao i svaki smrtnik i dalje grešim, svoje grehe ponekad' ispovedam' pisaćoj mašini, ali su oni ponekad toliko lični i glupi da ih radije zapisujem rukom i odlaţem u pomenutu fasciklu . Ovakve beleške podsećaju me na ludosti što sam ih počinio i pomaţu mi svaki put kada moram da se uhvatim ukoštac sa najvećim problemom svog ţivota- sa Dejlom Karnegijem. Da sam u prošlosti bio do kraja iskren pred samim sobom i zapisivao ama baš svaki, i najsitniji'greh', danas bih sigurno imao dvadesetak sličnih fascikli. Čini mi se da se potpuno slaţem sa dve hiljade starom izrekom kralja Saula, koji za sebe beše rekao: „Bio sam budala i grešio preko svake mere." Sigurno ćete se upitati kako mi je uopšte pala na pamet zamisao da počnem da beleţim takve gluposti. Biću iskren: u mladosti sam uvek traţio krivca za svoje nevolje, ali sam sa protokom godina shvatio da sam gotovo za svaku ţivotnu grešku kriv jedino i samo ja. Čini se da takva vrsta pameti dolazi sa vremenom: što je čovek stariji, sve bolje upoznaje sebe i sve jasnije vidi kakav je . „ Jedini krivac za moj pad", rekao je Napoleon na Sv. Jeleni, „isključivo sam ja sam. Oduvek sam bio svoj najveći neprijatelj-uzrok svoje strašne sudbine." P. Hauel, vodeći američki finansijski stručnjak i predsednik poslovnog odbora američke Komercijalne banke, kao i direktor nekoliko velikih udruţenja, bio je pravi umetnik u samoanalizi i samokontroli. Sve što je u ţivotu postigao- a postigao je mnogo, jer je počeo gotovo ni od čega- bilo je voljom i upornošću, posebno upornosti u neumornom ispitivanju i vrednovanju vlastitih postupaka. „Već godinama imam posebnu beleţnicu u koju zapisujem sve poslovne i privatne susrete tokom jednog dana", rekao mi je Hauel kada sam ga zamolio da mi oda tajnu svog uspeha. „Moji ukućani znaju da subotom uveče ne mogu da računaju na mene, jer se u to doba povlačim na sat ili dva, da bih se uz pomoć pomenutih beleţaka podsetio na sve što se dogodilo protekle nedelje i načinio mali' bilans' vlastitog ponašanja prema ljudima. Tada sebi postavljam otprilike ovakva pitanja: „U čemu sam pogrešio? Kako bih to mogao da ispravim? Šta bi trebalo da učinim da ubuduće ne počinim istu grešku ? Kakvu sam pouku iz svega izvukao?" Ponekad bi me takvo 84

svakonedeljno preispitivanje i te kako oneraspoloţilo. Ponekad čak ni sam ne mogu da poverujem da sam samo tokom jedne nedelje načinio toliko grešaka. Primetio sam , ipak, da sam sa protokom godina počeo da sve manje grešim. Bio je to, valjda, rezultat uporne samoanalize i ţivotnog iskustva. Moram priznati da mi je tehnika samopreispitivanja pomogla više od bilo čega u ţivotu, i da sam zahvaljujući njoj postigao više nego da sam završio deset fakulteta." Tehnikom samoanalize bavio se i Bendţamin Franklin, samo što on to nije činio na kraju nedelje, nego na kraju svakog dana, pre odlaska na počinak. Ustanovio je , pri tom, da ima trinaest ozbiljnih mana. Tri najozbiljnije bile su : nepotrebno gubljenje vremena, vreĎanje zbog sitnica i svaĎe sa ljudima. Mudri Franklin beše shvatio da neće daleko dogurati ukoliko se ne oslobodi pomenutih mana, i stoga je počeo da primenjuje tehniku samoanalize i samok-ritike, pa se čitave dve godine neumorno borio s onih svojih trinaest najgorih mana, i to tako što bi svakog dana stavljao sebi u zadatak da se uhvati u koštac sa jednom od njih, i da na kraju dana načini bilans uspeha i poraza. Nije čudo što je Franklin ubrzo postao jedan od najomiljenijih i najuticajnijih ljudi u istoriji Sjedinjenih Američkih Drţava! Elbert Habard jednom prilikom je rekao: „Nema tog čoveka koji se bar pet minuta dnevno ne ponaša gore od najveće budale. Mudar je onaj čovek koji zna da ne sme prekoračiti gornju granicu." Sitne duše razjaruje i najnevinija kritika, dok mudar čovek nastoji da uči od onih koji ga kritikuju i 'ukazuju mu na pravi put'. Volt Vitman je jednom prilikom rekao: „Da li učite samo od onih koji vam se dive, koji su sa vama neţni i blagi i koji su uvek na vašoj strani? Pa, zar do najvećih ţivotnih pouka ne dolazite preko onih koji vas odbacuju, koji vam idu uz dlaku, koji vam neprestano stoje na putu?" U tome , dakle, leţi čitava tajna ! Umesto da čekamo neprijateljsku kritiku, moramo pre svega umeti da je sami formulišemo . Moramo biti svoj i naj stroţiji kritičari i pronaći lek za sve naše slabosti, čak i pre nego što neprijatelj bude imao vremena da razmisli o našim greškama. Na taj način postupao je i veliki Čarls Darvin. Kada je dovršio rukopis svoje čuvene knjige Poreklo vrsta, Darvinu je bilo sasvim jasno da će objavljivanje tako revolucionarnog dela uzbuniti duhove i uzburkati vode intelektualne i crkvene elite onog vremena. Iz tog razloga, upravo, odlučio je da postane svoj sopstveni kritičar, pa je narednih petnaest godina proveo tragajući za argumentima i protivargumentima za vlastite postavke, kao i zaključke iz pomenute knjige. Tek posle petnaest godina bio je sasvim siguran da knjigu moţe staviti na uvid javnosti. Zamislite da vas neko odjednom proglasi za budalu . Kako biste reagovali? Da li biste se naljutili? Ili, moţda , uvredili ? Evo šta je Linkoln učinio kada ga je njegov privatni sekretar, M. Stenton, nazvao budalom. Stenton se osetio veoma povreĎenim zbog toga što mu se Linkoln beše umešao u posao. Linkoln, naime, da udovolji nekom ambicioznom političaru, beše izdao pismeno nareĎenje o prekomandi nekih vojnih jedinica pod Stentonovom upravom, i Stenton je reagovao tako što je odbio da izvrši nareĎenje, nazvavši pri tom Linkolna budalom. Kada je saznao kakvim epitetom ga je Stenton 'častio', Linkoln je mirno primetio: „Ukoliko me je Stenton nazvao budalom , mora da je bio u pravu , jer je on skoro uvek u pravu . Skoknuću do njega da vidim o čemu se radi." 85

Linkoln je zaista otišao do Stentona, i ovaj ga je ubedio u neispravnost donesene odluke, tako da je predsednik na kraju povukao svoje nareĎenje. Linkoln je, dakle, pravilno postupio, prihvativši iskrenu , konstruktivnu , razumnu i prijateljsku kritiku , i nije zamerio Stentonu zato što ga je u izlivu besa nazvao budalom. Zbog čega ne bismo pozdravili ovakvu vrstu kri-tike , kada znamo da- poput svih smrtnikavrlo često nismo u pravu? Pa, čak je i veliki Ajnštajn priznao da je devedeset odsto njegovih postavki počivalo na slabašnim nogama! „Mišljenja naših neprijatelja", rekao je jednom La Rošfuko, „bliţa su istini o nama samima od naših vlastitih nagaĎanja." Čudni smo mi ljudi! Eto, premda mi je poznato da je sve što sam vam rekao tačno, ipak često uhvatim sebe da osetljivo reagujem na kritiku i skačem u samodbranu čak i pre nego što saslušam zbog čega me neko kada mi se to dogodi. Svi mi mrzimo kritiku i uţivamo u pohvalama, bez obzira na to da li su kritike ili pohvale uopšte osnovane. Čovek je, na ţalost, satkan od emocija, i nesklon logičkom razmišljanju kada je u pitanju njegova koţa. Ono malo logike što je ima, nalik je na brodić koji besciljno plovi po dubokim, olujnim i tamnim vodama emocija. Većina nas ima veoma lepo mišljenje o sebi- onakvima kakvi smo u sadašnjem trenutku - premda ćemo za desetak godina moţda i sami priznati kako smo ponekad bili glupi i smejati se sami sebi ili ţaliti zbog grešaka i ludorija što smo ih- onakvi kakvi smo danas- u izobilju činili. Poznati američki novinar Vilijem Vajt sledećim rečima opisao je sebe od pre pedeset godina: „ Naduvena budala sa konjskim ţivcima... Nadmeni mladi farisej... Samodopadljivi reakcionar." Ko zna, moţda ćemo i vi i ja za nekih dvadesetak godina izreći sličnu ocenu o sebi; moţda ne baš s istim pridevima, ali isto tako nepovoljnu ocenu zbog koje bismo danas, da nam je neko izrekne, bili spremni da počinimo i najstrašnije nedelo. U prethodnim poglavljima govorio sam o onome što nam je bilo najbolje da činimo ukoliko se osetimo nepravedno napadnutim. Sada bih mogao da vam kaţem i nešto novo: kada osetite da počinjete da se ljutite zbog toga što vas je neko bezrazloţno osudio, zastanite i recite: „Trenutak, samo... Nisam ni ja savršen. Ukoliko je i sam Ajnštajn priznao da devedeset odsto puta nije bio u pravu, moţda ni ja nisam besprekoran. Moţda sam ovakvu kritiku zaista i zasluţio . Ukoliko jesam , morao bih da je sa zahvalnošću prihvatim i nastojim da iz nje izvučem korisnu pouku za budućnost." Nije redak slučaj da uprave velikih trgovačkih firmi, u ţelji da dobiju ocenu potrošača o kvalitetu svojih proizvoda, pribegavaju ispitivanju javnog mnenja, analizujući prvenstveno kritički nastrojena mišljenja potrošača. Poznajem čoveka koji je nekada radio u kozmetičkoj industriji, u odeljenju za proizvodnju sapuna. U vreme kada tek beše počeo da radi za' Kolgejt', sapun ove fabrike nije bio posebno traţen na trţištu. Bojeći se da će izgubiti posao, počeo je da obilazi kupce i da se raspituje za razloge srazmerno slabe prodaje. Traţio je od kupaca da mu kaţu šta, po njihovom mišljenju, nedostaje' Kolgejtovom' sapunu. Na taj način stekao je brojne prijatelje i dobio zlata vredne savete. Danas je taj čovek predsednik upravnog odbora firme'Kolgejt-Palmoliv', to jest najvećeg svetskog proizvoĎača sapuna! Ime mu je E. Litl, i spada meĎu najbolje plaćene ljude Amerike. 86

Valja imati hrabrosti i veličine da bi se postiglo ono što su postigli ljudi poput Hauela, Franklina i Litla. Stoga vam najtoplije preporučujem da se već danas pogledate u ogledalo i upitate da li ste sposobni za dugotrajnu, ali korisnu borbu sa samim sobom . Stoga, treće pravilo za sprečavanje nepotrebnih briga zbog kritike drugih glasi: Vodite neku vrstu dnevnika o greškamau glupostima koje ste u toku dana počinili i kritikujte same sebe. Budući da ne moţete da budete savršeni, postupite poput E Litla: traţite od svojih bliţnjih nepristrasnu, prijateljsku i konstruktivnu kritiku. KR ATAK PREGLED KAKO SE ZAŠTITITI OD NEDOBRONAMERNE KRITIKE 1. Nepravedna kritika često nije ništa drugo do prikriveni kompliment, pa u većini slučajeva znači da ste svojim poslom i ponašanjem pobudili ljubomoru izavisš bliţnjih. Imajte na umu da niko nikada ne udara uginulog psa. 2. Trudite se da svaki posao obavite po sopstvenoj savesti i najbolje što moţete, a zatim otvorite svoj' kišobran' i nastojte da vam se pljusak kritike ne slije niz vrat. 3. Vodite dnevnik o greškama i glupostima koje ste tokom nedelje počinili, i kritikujte sami sebe. Upamtite da niste i da ne moţete biti savršeni, pa stoga nastojte da od svojih bliţnjih uvek dobijate nepristrasnu, prijateljsku i konstruktivnu kritiku o sebi i svom poslu. Šesti deo ŠEST SAVETA RASPOLOŢENJA

ZA

SUZBIJANJE

UMORA

I

ODRŢAVANJE

DOBROG

Poglavlje 1 KAKO PRODUŢITI DAN ZA ĈITAV JEDAN SAT Bez sumnje ćete se upitati zbog čega u knjigu o odstra-njivanju briga uključujem i poglavlje o suzbijanju umora. Odgovor je jednostavan: zbog toga što umor često rezultira zabrinutošću, ili nas, u najmanju ruku, čini prijemčijima za brige. Svaki student medicine reći će vam da umor smanjuje telesnu otpornost na prehladu i stotine drugih bolesti, dok će vam psiholozi potvrditi da umor smanjuje otpornost na snaţne emocije, strah i brige. Iz tog razloga, eto, sprečavanje umora posredno suzbija i brige. Šta više, američki fiziolog dr Edmund DŢekobson, autor dveju knjiga o relaksaciji, tvrdi da se„u stanju potpune relaksacije gube sve snaţne emocije." Drugim rečima: ukoliko se opustimo, brige će same od sebe nestati, hteli mi to ili ne hteli. Prvo pravilo za sprečavanje umora glasi: Ĉesto se odmarajte. Odmarajte se pre nego što se umorite. Zbog čega je odmaranje toliko vaţno? Zbog toga što se umor veoma brzo sakuplja, ali i isto tako brzo nestaje ukoliko organizmu omogućimo kratka i učestala razdoblja odmora. Vojnici, na primer, brţe i lakše marširaju ukoliko se na svaki sat odmore desetak 87

minuta. Uostalom, ni naše srce ne radi neprestano, već nakon svake kontrakcije nastupa faza odmora. Ukoliko radi odmerenim ritmom od sedamdeset otkucaja u minutu, srce zapravo'radi' samo devet sati u toku dana (dvadeset četiri časa), a od-mara se nepunih petnaest časova. Brojni su primeri ljudi koji su radili kao mahniti, ali ipak nikad nisu bili umorni. Takav je, na primer, bio Vinston Čerčil, koji je u poodmaklim šezdesetim godinama radio po šesnaest časova dnevno. Kako mu je to polazilo za rukom? Jednostavno: često se odmarao. Izjutra, ostajao je u krevetu do jedanaest , pregledajući poštu, baveći se vaţnom korespondencijom, obavljajući vaţne telefonske razgovore, prelistavajući dnevne novine. Posle obeda ponovo bi odlazio na jednočasovni počinak, a pre večera odspavao još dva sata. Čerčil, dakle, nije lečio umor, već ga je sprečavao. Čestim odmaranjem uvek je odrţavao telesnu i umnu sveţinu, kao i ornost za rad do kasnih noćnih časova. Rokfeler se svakog dana posle obeda odmarao pola sata u svojoj kancelariji. Legao bi na kauč u radnoj sobi i tokom pola sata bio' mrtav' za sav okolni svet. U svojoj odličnoj knjizi Zbog čega biste morali da budete umorni?, D. D Žoslin kaže: „ Odmor ne podrazumeva posvemašnju odsutnost svake aktivnosti. Odmor je, zapravo, popravljanje organizma." Zaista, čak i najkraći interval odmora opskrbljuje telo takvom'popravljačkom' snagom da i petominutni san moţe sprečiti umor. To, uostalom, najbolje znaju ljudi koji se posle obeda obavezno odmaraju, makar samo nekoliko minuta, pa na taj način čitavo posle podne i veče ostaju sveţi i spremni za rad. Elinor Ruzvelt mi je jednom prilikom ispri-čala kako se ona pre svakog izlaska ili pojavljivanja u javnosti obavezno odmara, sedeći u naslonjači oko dvadesetak minuta. He spava, već se samo posvema opusti i miruje. Henri Ford mi je , opet , rekao nekoliko dana pre svog osamdesetog roĊendana :„ Ja nikada ne stojim ukoliko mogu da sednem , i nikada ne sedim kada mogu da legnem ." Mudra navika! Opuštanje u leţećem poloţaju vrlo je korisno za sprečavanje umora, pa vam savetujem da ga što češće primenjujete, čak i kada vam je to moţda nezgodno. Ukoliko vam predah posle obeda iz bilo kog razloga nije moguć, nastojte da se odmorite jedan sat pre večere. Ukoliko ste oko pet, šest ili sedam posle podne u mogućnosti da odspavate jedan čas, produţićete dan za čitav jedan sat . Kako? Zašto? Zato što će vam jednočasovni san pre večere, plus šestočasovni noćni odmor što ukupno iznosi sedam sati- pomoći više nego uobičajenih osam sati neprekidnog sna. Nauĉno je dokazano da se fiziĉki poslovi brţe i bolje obavljaju ukoliko se radnik ĉesto odmara. Isto to vaţi i za umni rad . Ĉestim odmaranjem , dakle , bićete delatniji na poslu, a odmorniji u ţivotu. Stoga vam preporučujem da se često odmarate. Sledite primer vlastitog srca: odmarajte se pre nego što se umorite, pa ćete svoj dan produţiti za čitav jedan sat.

88

Poglavlje 2 UZROCI UMORA I KAKO GA IZBEĆI Zanimljiva je, a za nas ovde i veoma značajna činjenica da umni rad sam po sebi ne zamara. Zvuči gotovo neverovatno, zar ne? Pa ipak, pre nekoliko godina naučnici su pokušali da ustanove koliko ljudski mozak moţe da bude opterećen, a da ipak ne dostigne'smanjenu sposobnost rada', što predstavlja naučnu definiciju umora. I, na svoje veliko zaprepašćenje, došli su do zaključka da krv koja obliva mozak ne ispoljava nikakve znake umora. Drugim rečima, kada bismo analizovali krv iz ţila fizičkog radika nakon napornog radnog dana, videli bismo da je puna toksina, to jest otrova koji su posledica umora. Kada bismo, meĎutim, s druge strane, analizovali kapljicu krvi iz mozga jednog Alberta Ajnštajna, videli bismo da ona ne sadrţi ni najmanje tragove toksina , čak ni na kraju dana ispunjenog napornim umnim radom. Govorimo li, dakle, o mozgu , moţemo mirne duše reći da je on„sposoban da pod jednako dobro i brzo radi na kraju osam ili dvanaest časova uposlenosti, baš kao i na samom početku ." Mozak je neumoran... Pa, šta nas onda čini umornim? Psihijatri smatraju da osećaj umora velikim delom proizilazi iz naših duhovnih i emocionalnih raspoloţenja . Ugledni engleski psihijatar DŢ. A. Hedfild u svojoj knjizi Psihologija snage kaţe da je „umor od koga pati prosečan čovek velikim delom mentalnog porekla, dok je iscrpljenost od čistog fizičkog rada zapravo vrlo retka pojava." Američki psihijatarA. A. Bril ide još i dalje, pa tvrdi da se „zamor Činovnika (takozvanih ' sedećih' profesija) - pod uslovom da je radnik dobrog zdravlja - temelji na isključivo psihološkim faktorima, pod kojima podrazumevamo emocionalna stanja." Ali, koja su to emocionalna stanja koja uzrokuju zamor kod radnika' sedećih' profesija? Zadovoljstvo? Radost? Nipošto! To su dosada, neraspoloţenje, osećanje da njihov posao nije dovoljno cenjen, osećanje nekorisnosti, neprestana ţurba, nemir, napetost. Upravo ti faktori iscrpljuju radnike 'sedeće' profesije, čine ih osetljivim na prehlade, smanjuju im produktivnost i postaju uzrok glavobolja. Da, istina je da se zamaramo zbog toga što naša osećanja deluju na stvaranje ţivčane napetosti u organizmu. Jedan američki osiguravajući zavod izdao je svojevremeno brošuru o umoru, i opisao ga sledećim rečima ... „ Naporan rad sam po sebi retko je kada uzrok umora koji se ne bi mogao izlečiti odmorom i snom, Brige, napetost i emocionalni stresovi tri su glavna uzroĉnika umora. Upamtite da napregnuti mišić troši isto onoliko energije koliko i uposleni mišić. Stoga, nastojte da se opustite! Štedite energiju za vaţnije zadatke!" Pokušajte da i sami proverite ove tvrdnje. Zastanite na trenutak i pogledajte kakvo vam je drţanje tela dok čitate ovu knjigu . Da li se mrštite? Osećate li napetost u predelu čela izmeĎu očiju ? Sedite li opušteni? Ili, moţda, pogrbljeni? Jesu li vam mišići na licu napeti? Ukoliko vam čitavo telo nije opušteno i meko poput stare krpene lutke, znači da čak i u ovom trenutku opterećujete organizam ţivčanom i mišićnom napetošću . Drugim rečima, stvarate u svom telu nervnu napetost i umor ! Zbog čega čovek stvara tu nepotrebnu napetost i to baš onda kada se bavi umnim radom? Denijel DŢoslin u vezi sa tim kaţe: „ Smatram da je glavna teškoća u gotovo opšte prihvaćenom verovanju da umni rad zahteva osećaj napora, jer u suprotnom ne bi bio 89

valjan." Stoga se mrštimo, na primer, kada ţelimo da se na nešto koncentrišemo. Zbog toga povijamo ra-mena. Kao da dozivamo u pomoć sve mišiće, prinuĎujući ih da zauzmu poloţaj koji će izraţavati napor- ali koji nimalo ne pomaţe radu mozga. Eto vam zapanjujuće i tragične istine: milioni ljudi kojima ni na um ne pada da uludo traće novac, bez razmišljanja i osećanja krivice traće i rasipaju energiju, uporno kao mazge. Kako, dakle, sprečiti nervni umor? Samo i jedino opuštanjem. Stoga je neophodno naučiti tehiiku opuštanja za vreme rada. To, meĎutim, nije tako jednostavno, jer ćete sigurno morati da menjate mnoge stare navike. Ipak, vredno je truda , jer vam moţe izmeniti ţivot! Vilijem DŢejms u jednom je svom eseju rekao: „Karakteristična američka napetost, grčevitost , zadihanost, ţestina i silovitost izraţavanja... samo su loše navike i ništa drugo. Napetost je loša navika. Opuštanje je takoĊe navika. A kao što vam je poznato, loših navika moţemo se rešiti, a dobre steći ." Kako ćete se opustiti ? Da li ćete početi sa opuštanjem duha ili sa opuštanjem nerava? Ni sa jednim , ni sa drugim. Treba poĉeti sa opuštanjem mišića. Pokušaću da vam objasnim šta time mislim. Počnimo sa očima. Pročitajte ovaj odlomak do kraja, i kada završite zabacite glavu , zatvorite oči i tiho im 'naredite' da se opuste. „Opustite se, opustite, prestanite da se mrštite. Opustite se!" Ponavljajte to nekoliko puta, polako, čitav minut... Jeste li uočili kako su očni mišići posle neko- liko sekundi počeli da slušaju! Kao da vam je preko čela prešla neka blaga ruka, uklanjajući nakupljenu napetost? Moţda vam se čini neverovatnim, ali istina je da ste tokom tog jednog minuta oprobali tajnu i umeće opuštanja. Na isti način moţete opustiti vilicu, mišiće lica, vrata, ramena i čitavog tela. Oko je, ipak, najvaţniji od svih organa. Dr Edmund DŢekobson, profesor Čikaškog univerziteta, ide čak toliko daleko da tvrdi da ćete, ukoliko vam poĎe za rukom da posve opustite očne mišiće, zauvek rešiti sve ţivotne probleme! Zbog čega je opuštanje očnih mišića toliko vaţno za uklanjanje nervne napetos-ti? Zbog toga što oči koriste jednu četvrtinu sveukupne ţivotne energije koja otpada na čitav čovekov organizam. To je ujedno i razlog što se mnogi ljudi, inače savršeno normalnog vida, često ţale na'umor' u očima. Takvi ljudi previše napinju očne mišiće. Poznata američka knjiţevnica Viki Baum priča kako je kao dete naučila veštinu opuštanja od nekog starog cirkuskog zabavljača. Igrajući se u dvorištu sa drugaricama, Viki je pala sa jednog omanjeg zida i ogulila kolena i laktove. Starac je podigao sa zemlje , obrasio joj ogrebotine i rekao: „ Povredila si se zbog toga što nisi umela da se opustiš. Morala si da se opustiš toliko , da ti telo bude mlitavo poput stare, zguţvane čarape. DoĎi da ti pokaţem kako se to radi." Starac je potom naučio Viki i njene drugarice kako treba padati, kako izvoditi majstorije u vazduhu, čak i salto mortale. I pri tom im je sve vreme ponavljao : „ Pretvarajte se da vam je telo mlitavo, poput stare čarape . U tom slučaju , moraćete da se opustite ." Kada jednom savladate umeće opuštanja, shvatićete da se njime moţete sluţiti svagde, i u najrazličitijim prilikama. Vaţno je samo da to ne shvatite kao napor. Jer, opuštanje znači odsustvo svakog napora. Vaţnu ulogu u opuštanju ima svest . Delujte na mišiće putem svesti. Počnute tako što ćete mišićima očiju i lica 'narediti' da se opuste. To ćete postići ponavljanjem već pomenute' čarobne' rečenice: „Smirite se... opustite se." Osetićete kako vam nakupljena energija iz mišića lagano otiče prema središtu tela i uverićete se da ste 90

opušteni poput novoroĎenčeta. Upravo tom tehnikom sluţila se poznata sopranistkinja Amelita Galikurči. Pre svake predstave prosedela bi neko vreme u naslonjači, opuštajući mišiće tela i lica toliko da se činilo kao da joj vilica naprosto'visi'. Tom sjajnom tehnikom postizala je potpuno oslobaĎanje od treme i otklanjanje svakog umora. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da ovladate umećem opuštanja: 1. Pročitajte neku dobru knjigu o veštini opuštanja i savladavanja umora. 2. Naučite da se opuštate u najrazličitijim prilikama. Setite se saveta onog starog cirkuskog zabavljača. Opustite telo tako da vam bude nalik na staru , ispranu čarapu . Ja, na primer, kao podsetnik na radnom stolu drţim jednu staru tamnu čarapu- da me u svakom trenutku podseća na opuštanje. Ukoliko vam se to čini smešnim, pomislite na mačku. Jeste li ikada podigli sa zemlje mačku zaspalu na suncu ? Ako jeste, sigurno ste uočili da joj je telo meko i opušteno, kao kod krpene lutke. Učitelji joge kaţu da je proučavanje mačke neobično vaţno za ovladavanje ume- ćem opuštanja. I zaista: ne sećam se da sam ikada video umornu mačku, mačku koja je doţivela nervni slom, mačku koja pati od nesanice, teskobe ili čira na ţelucu. I vi ćete, naučite li da se opuštate kao mačka, sigurno izbeći sve te teškoće! 3. Nastojte da pri padu zadrţite što udobniji poloţaj tela . Upamtite da fizička napetost uzrokuje bol u ramenima i nervni zamor. 4. Kontrolišite se četiri do pet puta dnevno. Pitajte se: „Da li drţanjem i poloţajem tela oteţavam sebi posao? Upotrebljavam li mišiće koji nemaju veze sa poslom koji obavljam?" Takvo proveravanje pomoći će vam da steknete naviku opuštanja. 5. Uveče se uvek upitajte: „Koliko sam umoran?" 6. Na kraju dana još jednom analizujte šta vas je nateralo da se osećate umornim.Recite sami sebi da se niste umorili zbog toga što ste se umno naprezali, već zbog toga što ste obavljali posao u krajnje neprikladnom poloţaju. „Uspešnost obavljanja posla procenjujem na osnovu toga koliko se osećam od-mornim, a ne umornim", rekao je jednom prilikom Denijel DŢoslin. „Kada se na kraju dana osetim poseb- no umornim ili kada po razdraţljivosti mogu da procenim da su mi nervi umorni, znam da mi je taj dan i po količini i po kakvoći posla bio neuspešan." Kada bismo se svi pridrţavali ovih jednostavnih pravila, siguran sam da bi se bolesti uzrokovane nervnom napetošću preko noći smanjile na minimum. Ujedno bismo prestali i da punimo duševne bolnice ljudima skrhanim umorom, brigama i teskobama. Poglavlje 3 KAKO DA ŢENA IZBEGNE UMOR I SAĈUVATE MLADALAĈKI IZGLED U američkom gradu Bostonu postoji škola u kojoj se jednom nedeljno odrţava medicinski tečaj za odrasle. Pre nego što pristupe tečaju , polaznici se podvrgavaju podrobnom medicinskom pregledu . Zanimljivost tečaja sastoji se u tome što pruţa neku vrstu psihološke terapije za odrasle. Premda mu je zvanični naziv 'Tečaj za primenjenu psihologiju', pravi cilj je' prevaspitavanje' i lečenje ljudi obolelih od prevelikih briga. Veliki deo pacijenata-polaznika regrutuje se iz redova ţena, posebno domaćica. 91

Upitaćete se, moţda: Kako je i zbog čega utemeljen ovakav tečaj? Tridesetih godina ovog veka, dr DŢozef Prat, učenik čuvenog lekara Vilijema Oslera, primetio je da mnogi pacijenti bostonskog ambulatnog dispanzera ne pate ni od kakvih telesnih boljki, a ipak pokazuju sve simptome fizičko-fizioloških oboljenja. Jedna ţena, na primer, patila je od tako jakog artritisa u rukama, da se pretvorila u gotovo stopostotnog invalida. Druga je pokazivala očigledne simptome raka na ţelucu. Neke su patile od kostobolje, iskrivljene kičme, glavobolje i hronične iznurenosti. Zajedničko im je bilo to što su sve one zaista i osećale pomenute bolove, premda su podrobni pregledi pokazivali da nema nikakve fiziološke podloge za njihov nastanak. Dr Prat shvatio je da takvim pacijentkinjama, premda boluju od umišljenih boljki, ne moţe da pomogne ukoliko im kaţe da njihova bolest nema nikakve stvarne podloge. Znao je da većina tih ţena ne ţeli da bude bolesna, da bi one i same, kada bi im to bilo moguće, rado zaboravile na bolove. Zato je, na zaprepašćenje i negodovanje svojih starijih kolega, odlučio da organizuje pomenuti tečaj. Bio je to pravi pogodak. Tokom osamnaest godina postojanja, tečaj je pohaĎalo više hiljada ljudi, i velika većina polaznika na kraju tečaja osećala se'izlečenim'. Neki su ga pohaĎali godinama, ne propustivši ni jedan jedini čas. Razgovarao sam sa ţenom koja je'patila' od neke srčane mane i bila zbog toga toliko zabri-nuta, da je povremeno gubila vid. Danas je to vedra, vesela, samouverena osoba izvrsnog zdravlja, ţena kojoj ne biste dali ni četrdeset godina- iako je već baka. „Pre odlaska na tečaj bila sam na ivici samoubistva. Toliko sam bila opsednuta porodičnim brigama, da mi se ţivot počeo činiti besmislenim. U toj školi, meĎutim, naučila sam koliko je navika da brinemo o onome na šta ne moţemo da utičemo zapravo jalova i beskorisna. Naučila sam da se izdignem iznad briga, da ih obuzdam, sprečim, zaustavim. Danas iskreno mogu da kaţem da sam se preporodila." Dr Roza Hilferding, lekarka koja je radila sa pacijentima kao medicinski savetnik, kaţe da je po njenom mišljenju najbolji lek za ovakve boljke razgovor o onome što vas muči sa nekim u koga imate poverenja. „Mi to nazivamo katarzom", kaţe dr Hilferding. „ Pacijenti ovde nadugo i naširoko raspravljaju o svojim nedaćama, i cilj takvih raspravljanja je da olakšaju dušu i isteraju brige iz glave. Kada sami razmišljamo o brigama i zadrţavamo ih za sebe, u nama se stvara silna nervna i emocionalna napetost. Stoga moramo da brige delimo sa drugima. Moramo imati osećanje da postoji neko na svetu ko će nas rado saslušati i razumeti." Lično sam bio svedok velikog osećanja olakšanja što ga beše doţivela jedna ţena nakon razgovora o svojim brigama. Na početku razgovora bila je gotovo nema od bola. Traţila je reči i s mukom ih povezivala u koliko toliko suvisle rečenice. Tokom razgovora počela je polako da dolazi k sebi, i na kraju se toliko smirila da je čak počela i da se smeši! Mislite li da je taj kratak razgovor rešio njene probleme? He, razume se da nije. Nije to baš tako jednostavno ! Ipak, razgovor sa drugim čovekom, propraćen savetima i istinskim ljudskim razumevanjem, izazvao je u njoj osećanje da nije sama, čime se promenio i njen stav prema problemima koji su je mučili. Ono što joj je zaista pomoglo, bila je silna isceliteljska snaga izgovorene reči - vlastitog tereta podeljenog sa prijateljski naklonjenim slušaocem. Psihoanaliza se donekle temelji upravo na toj isceliteljskoj moći reči. Od Frojdovih vremena naovamo, psihoanalitičari su svesni činjenice da oslobaĎanje od skrivenih 92

strahovanja i briga dolazi kod pacijenta upravo činom pričanja, govorenja. Zbog čega je tako? Moţda zato što pričanjem dobijamo bolji uvid u ono što nas muči, što na taj način sagledavamo probleme sa druge tačke zrenja. Uostalom, svima nam je poznato da' izjadati se', 'otvoriti srce', ' olakšati dušu', znači doţiveti gotovo trenutno olakšanje. Stoga bih vam savetovao da sledeći put, kada se suočite sa nekim ozbiljnim problemom, potraţite nekoga kome ćete moći da se izjadate. He mislim, razume se, da treba da počnete da zaustavljate ljude na ulici i da im pričate o svojim boljkama. Izaberite nekoga u koga imate poverenja i recite mu da ţelite da sa njim porazgovarate. To moţe biti neki dobar prijatelj, roĎak, lekar, advokat ili sveštenik. Recite toj osobi da ţelite od nje savet, jer verujete u njemu moć rasuĎivanja i mislite da bi vam razgovor s njom mogao pomoći da sagledate problem iz drugog ugla. Recite joj da će vam pomoći čak i ukoliko ne bude u stanju da vam pruţi ikakav odreĎen savet, jer će vam sam razgovor s njom olakšati dušu. Ukoliko vam se čini da nemate nikog bliskog s kim biste se usudili da iskreno i otvoreno porazgovarate, dobro razmislite o ljudima koje poznajete: iznenadićete se kada ustanovite da neko na koga niste ni obraćali paţnju i sam ţeli da vam pomogne, ali da diskretno čeka da vidi da li ćete vi to primetiti. Ponekad ima smisla naprosto sesti u voz i otputovati u mesto koje volite, naći se meĎu ljudima koji vas vole- i da čak ni ne spomenete šta vas tišti; moţda će, naprosto, takva promena okoline provetriti vaš duh, zaparloţen u mestu stalnog boravka. Osim olakšanja duše na terapijskim tečajevima o kojima smo malopre govorili i iskrenog razgovora sa pametnom osobom, postoji još nekoliko načina da pomognete sami sebi. Procedura je jednostavna, i svaka ţena moţe je obaviti u sopstvenom domu. 1. Nabavite beleţnicu u koju ćete zapisivati citate iz knjiga koje volite, pesme i misli koje su vam se u knjiţevnosti posebno svidele, i koje vas svojim sadrţajem na neki način ohrabruju. Kada se osetite potištenom, posegnite za tom beleţnicom. Moţda će vam poneki citat lepotom i mudrošću svog sadrţaja pomoći da prebrodite krizu. Mnogi pacijenti po- menutih tečajeva za odrasle imaju takve beleţnice i tvrde da im on mnogo znače. 2. Nemojte previše razmišljati o manama svojih najbliţih. Jasno je da vaš muţ nije savršen! Da je svetac, nikada se- zar ne? - ne bi vama oţenio... Jedna polaznica tečaja, koja je bila svesna svoje zajedljivosti prema muţu, ostala je bez reči kada ju je lekarka upitala: „Šta biste učinili da vam muţ iznenada umre?" To pitanje toliko ju je šokiralo, da je sela i smesta sastavila spisak muţevljevih dobrih osobina. I, moram reći da je lista bila podugačka! Savetujem vam da i vi tako postupite kada počnete da samu sebe ţalite što ţivite sa tiraninom. Moţda ćete, kada pročitate spisak, zaključiti da je u pitanju čovek s kojim biste ţeleli da se upoznate! 3. Zainteresujte se za svoje poznanike ili susjede! Razvijajte u sebi stvarnu, zdravu zaintersovanost za ljude koj ima ste u ţivotu okruţeni . Osećanje da ţivite meĎu ljudima koji, kao i vi, imaju svoje brige i probleme, pomoći će vam da lakše podnosite vlastite nevolje... i razviće u vama osećanje pripadnosti, drugarstva i zajedništva. 4. Pre odlaska na poĉinak napravite plan za naredni dan. Mnoge domaćice pate od osećaja da su domaćički poslovi besmisleni, glupi i da im nikad nema kraja. Često im se dogaĎa da započnu stotinu poslova odjednom, i da ni jedan ne privedu kraju. Kada se, pak, nedovršeni poslovi nagomuilaju, i kuća počne da liči na bojno polje, osete se 93

obeshrabrenim i posustanu. Podrobno razraĎen plan o onome što ćete obaviti sutra, i šta ćete ostaviti za prekosutra, pomoći će vam da uštedite vreme, da brţe i sa više ljubavi obavite nuţne poslove, i ujedno će vam ostaviti više vremena za doterivanje i razmišljanje o vlastitom izgledu. Doterivanje je potrebno svakoj ţeni, pa prema tome i domaćici. Nema ničeg goreg od zapuštene, neuredne i neočešljane'čuvarke ognjišta'. 5. Izbegavajte napetostu umor! Odmarajte se! Opuštajte se! Ništa na svetu neće vas toliko učiniti starijom koliko napetost i umor. Kada biste bili svesni njihove pogubnosti po vaš mladalački izgled, sigurno biste mnogo više vremena posvećivali veţbama odmora i relaksacije. Dvadesetak minuta dnevno zaista nije mnogo, naročito kada pomislite da sigurno dvostruko više vremena trošite na nepotrebne stvari. Pokušajte da se nekoliko puta dnevno ispruţite na podu(pod je najbolja podloga) i potpuno se opustite. Domaćicama to neće biti nimalo teško, dok će ţene koje rade izvan kuće morati da za takve veţbe naĎu nekoliko minuta pre i posle posla. Navodim nekoliko veţbi kojima moţete da pribegnete kada god se osetite premorenim. Upraţnjavajte ih nedelju dana, pa ćete se i sami uveriti u njihovu delotvornost. a ) Ispruţite se na leĎa. Mirujte nekoliko trenutaka, i nastojte da se potpuno opustite. Okrećite se s boka na bok, a potom što više moţete raširite ruke i noge. b ) Ispruţeni na podu, zatvorite oči i ponavljajte u sebi kratak stih neke lepe pesme, ili govorite: „Sunce sija, nebo je plavo, priroda je lepa. Ja sam čedo prirode, deo svemira." v ) Ukoliko ne moţete da se opruţite, sedite na tvrdu stolicu sa uspravnim naslonom. Sedite ispravljene kičme i sa dlanovima na bedrima, nepomično poput neke egipatske statue. Duboko dišite. g ) Opuštanje u leţećem poloţaju započnite od stopala. Najpre opustite noţne palčeve, a onda, polako, opuštajte mišiće bedara, trbuha, dijafragme,grudi, ruku, ramena i vrata. Pri tom sve vreme u sebi ponavljajte: „Palčevi(noge, bedra, trbuh i tako dalje) mi se opuštaju . Postaju teški. Tonu." Posle desetak minuta ovakve veţbe osetićete se opuštenom i smirenom, tela mekog poput krpe. d) Smirujte ţivce veţbama ritmičkog disanja. Udišite vazduh polagano , iz trbuha . Izdišite u istom ritmu. Indijske joge su u pravu: ritmičko disanje najbolji je način za smirivanje ţivaca. Ď) Imajte na umu bore i pokušajte da sprečite prevremeno starenje. Nekoliko puta dnevno obavljajte jednostavne veţbe za opuštanje mišića lica, poklanjajući posebnu paţnju borama na čelu, borama meĎu obrvama(koje nastaju zbog povećane zabrinutosti) i borama oko usana. Moţda ćete na taj način izbeći česte posete kozmetičarki, a moţda će vam i poći za rukom da barem za nekoliko godina zaustavite proces starenja!

94

Poglavlje 4 ĈETIRI KORISNE RADNE NAVIKE KOJE ĆE VAC OSLOBODITI UMORA I BRIGA Prva dobra radna navika: Oĉistite radni sšo od svega onoga što nije u vezi sa najhitnijim duţnostima i zadacima. Roland Vilijerms, predsednik Udruţenja čikaških i severozapadnih američkih ţeleznica, često je imao običaj da kaţe: „LJudi kojima je radni sto večito zatrpan vaţnim i nevaţnim papirima silno će pomoći sebi ukoliko sa stola uklone sve ono što im nije hitno potrebno. Na taj način moći će da rade brţe i efikasnije. Ja to nazivam dobrim privreĎivanjem, korakom broj jedan ka što delotvornijem obavljanju prslova." Posetite li američku Kongresnu biblioteku u Vašingtonu, na tavanici ćete zapaziti pet reči engleskog pesnika Aleksandra Poupa: „Red je prvi zakon neba." Red bi, isto tako, trebalo da bude prvi zakon poslovnog života. A da li jeste? Nije, jer je radni sto prosečnog zaposlenog čoveka pretrpan papirima koji stoje nedirnuti i po mesec dana... Izdavač jednog njuorlinskog dnevnog lista ispričao mi je jednom da je njegova sekretarica, raščišćujući jedan od njegovih radnih stolova, pod hrpom papira našla pisaću mašinu koju je uzalud traţio pune dve godine ! Već i sam pogled na pisaći sto pretrpan papirima, neotvorenim pismima, izveštajima i podsetnicima, dovoljan je da u vama izazove zbrku , nervozu i odbojnost prema poslu. I još gore od toga! Takav stalni podsetnik na hiljade stvari koje bi trebalo da obavite- 'kad biste imali dovoljno vremena' - ne samo da u vama izaziva nervnu napetost i zabrinutost , već moţe i da bude uzrok visokog krvnog pritiska, srčanih smetnji i čira na ţelucu. DŢon Stouks, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Pensilvaniji, u svom članku Funkcionalne neuroze kao smetnje organskih bolesti, nabraja čak jedanaest uzroka neuroza modernog čoveka. Prvi meĎu njima je: Osećaj duţnosti i obaveze: pomisao na beskrajan niz poslova koje treba posvršavati. Sigurno ćete se upitati kako vam tako jednostavan postupak kao što je uklanjanje nepotrebnih papira sa stola i donošenje brzih odluka moţe pomoći da izbegnete visok krvni pritisak i da se otmete osećanju obaveze, to jest pomisli na 'beskrajan niz poslova koje naprosto treba posvršavati"? Na to pitanje odgovoriće vam primer iz iskustva američkog psihijatra Vilijema Sadlera koji je, sluţeći se tim jednostavnim metodom, spasao jednog pacijenta od nervnog sloma. Sadlerov pacijent bio je direktor jednog velikog preduzeća u Čikagu. Kada je prvi put prekoračio prag Sadlerove ordinacije, bilo je jasno da je silno napet i nervozan, i da ga muče mnoge brige i problemi. Bio je svestan da mu preti nervni slom, ali naprosto nije umeo da se oslobodi poslova. Bila mu je potrebna lekarska pomoć. „Dok mi je pričao o svojim nevoljama", kaţe dr Sadler, „zazvonio je telefon. Traţio me je neko iz duševne bolnice. Umesto da odloţim razgovor i posvetim se pacijentu, odlučio sam da pred njim rešim problem kolege na drugom kraju ţice. Nije to ništa neuobičajeno: sve svoje probleme uvek nastojim da rešim na licu mesta. Tek što sam spustio slušalicu, telefon je ponovo zazvonio. Opet neki hitan slučaj. Moj razgovor sa pacijentom treći put je pre-kinuo kolega koji je došao da me upita za 95

mišljenje o stanju nekog teškog bolesnika. Kada sam i to oba-vio, okrenuo sam se pacijentu, izvinjavajući se što ga toliko zadrţavam. „He izvinjavajte se, doktore", rekao mi je on ţivahnim glasom i posve izmenjenog izraza lica. „ Mislim da sam u proteklih desetak minuta shvatio u čemu grešim. Odlučio sam da se vratim u svoje preduzeće i da smesta promenim svoje stare radne navike... Ipak, pre no što odem, voleo bih da zavirim u vaš radni sto- razume se, ukoliko mi dozvoljavate..." Doktor Sadler je tada izvukao fioke svog pisaćeg stola. Ni u jednoj nije bilo nepotrebnih papira- samo uredno sloţeni lekovi, „ A gde drţite nedovršene poslove?" upitao je pacijent. „Takvih kod mene nema... Sve ih odmah posvršavam", odgovorio je Sadler. „A pisma na koja treba odgovoriti?" „Obavljeno!" odgovorio je Sadler. „Moje pravilo je da nikada ne odloţim pismo pre nego što na njega odgovorim. Čim ga otvorim, izdiktiram sekretarici odgovor." Šest nedelja kasnije, pacijent je pozvao dr Sadlera u svoju kancelariju . Bio je to posve nov čovek, a i pisaći sto mu je drukčije izgledao . U fiokama više nije bilo nedovršenih poslova. „Koliko pre šest nedelja, imao sam tri pisaća stola smeštena u dve kancelarije. Bio sam pretrpan poslom. Nikad ništa nisam mogao da dovršim na vreme. Posle razgovora sa vama, vratio sam se ovamo i raščistio svu silu papira. Sada radim samo za jednim stolom, rešavajući probleme onim redosledom kojim se javljaju , i nema više na tone nerešenih papira i poslova koji bi me činili napetim i nervoznim. A što je od svega najdivnije, sasvim sam se oporavio. Zdravlje mi je sada u najboljem redu!" Čarls Hjuz, bivši glavni sudija američkog Vrhovnog suda, jednom je rekao: „Ljude ne ubija prezaposlenost. Ubija ih traćenje vremena i napetost zbog veĉito nedovršenih poslova." Druga dobra radna navika: Prihvatajte se poslova prema redosledu vaţnosti. Henri Doherti, utemeljivač komunalnih sluţbi u Americi, rekao je jednom prilikom da mu je naj teţe da naĎe dobre radnike sa dvema osnovnim, nuţno potrebnim osobinama, a to cy: sposobnost pravilnog razmišljanja i navika obavljanja poslova po redosledu vaţnosti. Čarls Lakman, čovek koji je počeo ni od čega i u roku od dvanaest godina postao direktor kompanije Pepsodent, potvrdio je da za svoj uspeh treba da zahvali razvijanju upravo tih dveju osobina. „Od kada znam za sebe", kaţe Lakman, „ustajem u pet izjutra, jer mi tada mozak najbolje radi. Rano ujutro osećam se sposobnim za planiranje dnevnih poslova po tačno utvrĎenom redosledu vaţnosti." Za razliku od Lakmana, Frank Betger, jedan od najuspešnijih američkih zastupnika osiguravajućih društava, planira poslove za sledeći dan kasno uveče. On sebi postavlja kao cilj: tačan broj polisa osiguranja koje će ugovoriti narednog dana. Ukoliko mu ne poĎe za rukom da ostvari zadati plan, neprodate polise prebacuje u sledeći dan, i tako dalje. Iz vlastitog iskustva poznato mi je da nije uvek moguće obavljati poslove po redosledu vaţnosti, ali znam i to da je planiranje najvaţnijih poslova mnogo korisnije nego svaštarsko improvizovanje. 96

Da se Bernard Šo nije čvrsto pridrţavao tog pravila, bez sumnje bi zauvek ostao bankarski činovnik. Šo je , meĎutim, pisao po tačno utvrĎenom planu : pet stranica dnevno. Radio je tako punih devet godina, premda je pisanjem zaraĎivao samo tričavih trideset dolara nedeljno. Setite se da je čak i Robinson Kruso imao spisak aktivnosti kojima je ispunjavao svaki trenutak svoje samoće na pustom ostrvu! Treća dobra radna navika: Kada se uhvatite u koštac sa nekim problemom, nastojte, ukoliko vam okolnosti to omogućuju, da ga rešite na licu mesta. Upamtite da odluke treba donositi brzo, bez odlaganja. Ispričaću vam zgodu iz iskustva mog bivšeg polaznika, X. Hauela, koji je bio član Upravnog odbora Korporacije američkih čeličana. Sastanci uprav-nog odbora obično su se otezali u nedogled. Premda se na njima raspravljalo o brojnim problemima, retko kad su se donosile vaţne odluke. Stoga su članovi Odbora morali da i kući nose vaţne materijale, koje je trebalo proučiti do sledećeg sastanka. Hauelu je najzad pošlo za rukom da članove Odbora ubedi da će biti bolje ukoliko budu nastojali da probleme rešavaju jedan po jedan, bez odugovlačenja. I zaista: posle nekog vremena, pokazali su se prvi rezultati takvog rada. Članovi Odbora nisu više morali da materijale nose kući, jer se sve manje ili više rešavalo na samim sastancima. Radilo se brţe i savesnije, i- što je najvaţnijenije više bilo osećanja krivice i nervoze zbog nerešenih problema. To je , zaista, dobro pravilo, kojeg bi svi trebalo da se pridrţavamo! Četvrta dobra radna navika: Nauĉite da organizujete posao, da zadajete zadatke i da nadgledate postignute rezultate. Mnogi ljudi na odgovornim mestima upropašćuju sebi ţivce i zdravlje samo zato što ne umeju da odgovornost prenesu na druge, pa sve zadatke obavljaju sami. Posledica takvog načina rada obično je zbrka u glavi onoga ko ga obavlja. Od stotine sitnih poslova čovek često ne vidi glavni cilj, i pod stalnim teretom ţurbe postaje napet, nemiran i zabrinut. Iz vlastitog iskustva poznato mi je da nije lako naučiti da deo odgovornosti prenosimo na druge. Znam da to ponekad moţe biti pogubno, naročito ukoliko odgovornost poverimo nepogodnim osobama . Ipak, ma koliko to bilo teško, poslovan čovek i čovek na odgovornom poloţaju mora imati poverenja u svoje saradnike, mora naučiti da deo svojih odgovornosti prenosi na njih. To je jedini način da sprečimo napetost, umor i nervna oboljenja. Čovek na odgovornom poloţaju koji ne ume da organizuje posao, da zadaje zadatke i nadgleda rezultate, obično postaje ţrtva srčanih bolesti u pedesetim ili šezdesetim godinama. Ukoliko mi ne verujete-pogledajte čitulje u novinama. Moţda ćete mi tada poverovati!

97

Poglavlje 5 KAKO SPREĈITI OZLOJEĐENOST

DOSADU

KOJA

IZAZIVA

UMOR,

BRIGE

I

Dosada je jedan od glavnih uzroka umora. Da bih potkrepio ovu tvrdnju, navešću primer daktilografkinje Alise, devojke koja ţivi u velikom američkom gradu i koja je toliko tipična da bi mogla da ţivi bilo gde na svetu . Alisa se jednog dana vraća sa posla strašno umorna. Boli je glava, bole je leĎa, i sprema se da poĎe u krevet ne čekajući večeru . Majka je moli da se strpi... i Alisa i protiv volje pristaje. U tom trenutku zazvoni telefon. Mladić je poziva da poĎu na ples! Alisa je oduševljena, vraća joj se energija... Jurne u sobu, stavlja na sebe svoju najlepšu haljinu i odlazi na igranku, gde neumorno poskakuje sve do tri izjutra. Vraća se kući, i- začudo! - ne oseća se ni najmanje umornom. Šta više, toliko je uzbuĎena da nikako ne moţe da zaspi. Šta mislite, da li je Alisa odista bila umorna kada se vratila kući sa posla? Odgovor je : jeste. Osećala se umornom i iscrpljenom samo zbog toga što joj je na poslu bilo dosadno. Dosada na poslu izazvala je u njoj neraspoloţenje, pa se ni za šta nije osećala sposobnom... Svi smo mi okruţeni takvim ljudima, i moţda upravo i vi spadate u takvu kategoriju. Poznata je istina da emocionalni stav ĉesto mnogo više doprinosi stvaranju osećanja umora i iscrpljenosti nego fiziĉki napor. Dr DŢ. Barmak nedavno je u jednom medicinskom časopisu objavio članak o istraţivanjima uzročno-posledičnih veza izmeĎu dosa- de i umora. Uzeo je grupu studenata i podvrgao ih testovima za koje je znao da ih neće zanimati. Šta se dogodilo? Studenti su uskoro počeli da se ţale na umor, pospanost, glavobolju i zamor u očima. Postali su i razdraţljivi. Neki su čak osećali i mučninu u ţelucu. Da li je sve to bilo samo'umišljanje"? Nije. Ispitivanje metabolizma kod rečenih studenata dokazalo je da se kod osoba koje osećaju dosadu i nedostatak volje za posao gotovo automatski smanjuju krvni pritisak i potrošnja kiseonika u krvi, kao i da-nasuprot tome- čitav metabolizam' ţivne' čim čovek počne da oseća zainteresovanost i naklonost prema datom poslu . Obavljamo li, meĎutim, zanimljiv i uzbudljiv posao, retko kada ćemo se osetiti umornim. Nedavno sam, na primer, provodio praznike u kanadskim planinama, u blizini Jezera Lujza. Kao strastveni peca-roš, svakodnevno sam se probijao kroz šikaru uz obale potoka Koral, spoticao se o korenje i oborena debla dţinovskih stabala, samo da bih došao do ţeljenog cilja. To me, meĎutim, nije ni najmanje nerviralo ili zamaralo. Zbog čega? Pa, zbog toga što me je y zbuĎivala pomisao na ribolov. Zbog toga što sam , vraćajući se kući, nosio u torbi nekoliko velikih, sveţih pastrmki. Spoznaja da sam nešto postigao potiskivala je u meni svako osećanje umora. Pretpostavimo, meĎutim, da nisam strastven pecaroš, da mi je, šta više, taj sport dosadan. Kako bih se tada osećao? Posle višečasovnog hoda i probijanja kroz gustiš, sigurno bih bio na smrt umoran. Čak i u tako iscrpljujućim aktivnostima kao što je planinarenje, dosada će vas sigurno mnogo više zamoriti nego naporno penjanje. S. Kingman, director štedionice u Mineapolisu, ispričao mi je jednom prilikom zgodu koja izvanredno ilustruje gornju tvrdnju . U julu 1943. kanadska vlada obratila se Planinarskom savezu Kanade s molbom 98

da joj obezbedi vodiče-instruktore koji će jedan vod alpske pešadije obučiti visokogorskom planinarenju. Kingman je, sticajem okolnosti, bio odreĎen za jednog od tih vodiča. Pričao mi je potom kako je s ostalim vodičima planinarskog saveza(sve su to, odreda, bili ljudi srednjih godina- izmeĎu četrdeset dve i pedeset devet) vodio mlade vojnike na naporne uspone po glečerima i sneţnim poljima, po strmim planinskim liticama i grebenima po kojima su morali da se veru pomoću uţadi i klinova. Posle petnaestočasovnog penjanja, ti mladi ljudi, u naponu snage, bili su posve iscrpljeni. Valja napomenuti da neposredno pre tečaja penjanja behu završili šestonedeljni kurs za obuku komandosa.Da li su se ti mladići umarali zbog nedostatka kondicije? Svako kome je poznato šta znači proći kroz kurs za komandose sigurno će se nasmejati tako smešnoj pretpostavci. He, mladići su bili iscrpljeni zbog toga što im je penjanje bilo dosadno. Na kraju dana bili bi toliko umorni, da bi zaspali ne čekajući večeru. A šta je bilo sa vodičima, dva ili tri puta starijim od vojnika? Jesu bili umorni, ali ne i iscrpljeni. Posle večere su još satima ostajali budni, razgovarajući o svemu što prilikom penjanja behu doţiveli. Nisu bili iscrpljeni samo stoga što im je penjanje predstavljalo uţivanje! Istraţujući uzroke umora , dr Edvard Torndajk izvodio je eksperimente sa mladićima koje je prisiljavao da ostanu budni i po nedelju dana . To mu je polazilo za rukom na taj način što im je neprestano drţao paţnju prikovanu za stvari koje su ih zaista interesovale. Posle opseţnih istraţivanja , dr Torndajk je zakljuĉio : „ Dosada je jedini stvarni uzrok zamora pri radu ." Ukoliko se bavite umnim radom, primetićete da vas količina posla retko kada čini umornim. Umor izaziva spoznaja o nezavršenom poslu. Setite se, na primer, prošle nedelje, kada niste bili u stanju smireno da radite. Stalno su vas prekidali. Tor dana niste odgovorili ni na jedno pismo, morali ste da otkaţete nekoliko sastanaka i sve vam je išlo nao-pako. Ništa niste uradili, i kući ste se vratili iscrpljeni i, uz sve to, sa groznom glavoboljom. Sutradan je, meĎutim, sve krenulo kako treba. Obavili ste deset puta više posla nego prethodnog dana, i kući se vratili sveţi kao da ste tek ustali iz kreveta. Šta iz ovoga moţemo da zaključimo ? Da umor često nije posledica rada već osujećenosti, briga i osećanja odbojnosti prema poslu. Nedavno sam gledao obnovljenu predstavu muzičke komedije DŢeroma Kerna Ploveće pozorište, u kojoj jedan od junaka kaţe, otprilike, sledeće: „Srećan je ĉovek koji moţe da se bavi poslom u kojem uţiva." Takav se ĉovek oseća srećnim zbog toga što ima više energije, više zadovoljstva i manje briga, te ga zbog toga rad ne ĉini previše umornim. Radna energija zavisi od naše zainteresovanosti za posao. Lakše vam je da preĊete desetak kilometara neprohodnog puta u društvu oboţavane devojke, nego pedesetak metara pored nekog dosadnog, brundavog ţenskog ĉeljadeta. A šta ako ne uţivate u poslu? Ima li leka za takvu boljku? Evo vam istinite priče iz iskustva jedne devojke koja je radila kao stenograf u velikoj naftnoj kompaniji u Oklahomi. Svakog meseca devojka je po nekoliko dana morala da obavlja naj dosadniji posao na svetu: da ispunjava formulare mesečnih izveštaja i da u njih upisuje brojke i statističke podatke. Posao joj je bio toliko dosadan, da je u samo odbrani odlučila da 99

ga učini zanimljivim. Kako? Počela je da se takmiči sama sa sobom ! Na kraju svakog jutra izbrojala bi ispunjene formulare, pa bi potom, u popodnevnim časovima, pokušavala da premaši jutarnju normu. Na kraju radnog 1 Ovome bi se, kao ilustracija, mogla pridodati i čuvena nriča o tome kako je nastalo remek-delo arapske knjiţevnosti, Hiljadu i jedna noć. (Red.) 2 dana ponovo bi izbrojala formulare, da bi idućeg dana još jednom premašila samu sebe. Na kraju je tako vešto i brzo obavljala taj dosadni posao, da je postal najbolja stenografkinja u kompaniji. Premda joj to nije donelo unapreĎenje u poslu, kao ni novčanu nagradu, devojka je bila zadovoljna jer je u takmičenju sa samom sobom pobedila dosadu , a ca njom i umor. Nov način rada bio je za nju neka vrsta duhovnog zadovoljenja. Trudeći se da svoj dosadni posao učini na neki na-čin zanimljivijim, dobila je više energije i radnog o duševljenja, pa su i slobodni trenuci počeli da joj donose više zadovoljstva i radosti. Uveravam vas da je gornja priča istinita, jer je devojka iz te naftne kompanije danas- moja supruga. Evo sada još jedne priče steno daktilografkinje koja je isto tako shvatila da je mudro ponašati se kao da je dosadan posao odista zanimljiv. Ime joj je Vali Golden, i ţivi u drţavi Ilinois. Čujte njenu ispovest: „ Sa mnom u birou rade četiri daktilograf-kinje, od kojih svaka kuca dopise za sluţbenike iz nekoliko odeljena. Ponekad se dogodi da imamo posla preko glave, pa zaista nemamo vremena za dodatne, 'leteće' zadatke. Upravo takvog jednog dana, jedan od rukovodilaca odeljenja došao je do mene sa molbom da mu prekucam jedno dugačko, već otkucano pismo, na kojem je, meĎutim, bilo nekoliko manjih daktilografskih grešaka. Počela sam da se bunim, pokušavajući da ga ubedim da imam posla preko glave. Rekla sam mu i da se ništa strašno neće dogoditi ukoliko to pismo pošalje neprekucano, jer zaista nemam vremena da ga ponovo kucam. „Ukoliko nećete vi, učiniće mi to neko drugi", odgovorio mi je on mirno. Premda sam bila besna, ta me je primedba'osvestila'. Shvatila sam da bi mnoge devojke bile srećne, kada bi imale moje mesto. Uostalom, ja jesam plaćena upravo za taj posao, pomislila sam u sebi. Stoga sam odlučila da pismo prekucam, pretvarajući se kao da zaista uţivam u tom poslu premda mi je u stvari bio mrzak. MeĎutim, prekucavajući to pismo, ustanovila sam nešto veoma vaţno: ukoliko pristupim poslu kao da me zaista raduje, na kraju počinem i da osećam izvesnu vrstu zadovoljstva. Istovremeno sam ustanovila i da po-sao kojem pristupam sa uţivanem obavljam i mnogo brţe. I, uskoro više nisam morala da nosim kući nedovršene poslove. Novi stav prema radu ubrzo mi je pribavio glas marljive radnice. Budući da je, ne dugo potom, direktoru preduzeća bila potrebna nova sekretarica, obratio se meni i ponudio mi taj posao, uz obrazloţene da sam poznata kao daktilografkinja koja nikada ne odbija poslove i koja se ne mršti zbog dva ili tri više pisma dnevno. Energija koju sam stekla novim odnosom prema radu bila je za mene veliko otkriće i učinila me je zadovoljnijom na poslu." Vali Golden posluţila se psihologijom' kao da' - što je, uostalom, bila deviza i prof. Hansa Vejhingera, koji je tvrio da osećanje sreće proizilazi iz našeg stave prema sreći : ukoliko se ponašamo kao da smo srećni, uskoro ćemo početi da se tako i osećamo. 100

Budete li se ponašali kao da vas posao koji obavljate stvarno interesuje, uvidećete da će takav stav uskoro uroditi i vašom stvarnom zainteresovanošću- što će vam pomoći da se osetite odmornijim i smirenijim. Harlan Hauard je pre nekoliko godina doneo vaţnu odluku koja mu je izmenila ţivot: odlučio je da svoj dosadni posao učini zanimljivijim. Ruku na srce, posao mu je zaista bio dosadan: prao je sudove, ribao stolove i posluţivao sladoled u trpezariji neke srednje škole, dok su njegovi vršnjaci u dvorištu jurcali za loptom ili za devojkama. Harlan Hauard prezirao je svoj posao, ali, budući da nije imao drugog izbora, odlučio je da počne da proučava sladoled: način dobijanja, sastojke, kao i zanimljivo pitanje zbog čega su neke vrste sladoleda bolje od drugih. Drugim rečima, počeo je da proučava hemiju sladoleda, i uskoro se upisao na kurs hemije. Prehrambena hemija počela je da ga toliko zanima, da se upisao na fakultet i diplomirao iz predmeta'tehnologija ishrane'. I, šta mislite, ko je dobio nagradu za studiju o upotrebi kakaoa na konkursu što ga beše raspisala njujorška fabrika kakaoa? Naravno, Harlan Hauard. Kasnije, budući da nije mogao da naĎe posao, otvorio je privatnu laboratoriju u svom stanu. Malo vremena posle toga, donesen je zakon o kontroli mlečnih bakterija. Hauard je imao pune ruke posla, pa je čak morao da uzme i dva pomoćnika, jer je počeo da radi za čak četrnaest proizvoĎača mleka u svom rodnom gradu Amherstu. Šta će biti sa Hauardom kroz dvadeset godina? Sigurno će postati jedan od vodećih stručnjaka u svom poslu. LJudi koji danas rade u prehrambenoj industriji za dvadeset godina otići će u penziju, moţda i umreti, i na njihovo mesto doći će nove snage, pune novih ideja i radnog oduševljenja. I Hauard će biti meĎu njima, dok će poneki od njegovih školskih drugova kojima je nekada prodavao sladoled moţda biti bez poslavečiti nezadovoljnici koji će zbog vlastitog neuspeha kriviti druge, ţaleći se kako, zapravo, nikada nisu imali priliku da pokaţu koliko vrede. Ni Hauard ne bi imao priliku , da ne beše čvrsto odlučio da u svom tadašnjem poslu naĎe i zanimljivu stranu. Pre mnogo godina ţiveo je mladić koji je radio u fabrici u kojoj je osam sati dnevno sedeo za tokarskom mašinom , izraĎujući klinove . Ime mu je bilo Sem . Sem nije voleo svoj dosadni posao, ali je , poput Hauarda, odlučio da ga učini zanimljivim. Počeo je da se nad- eće sa kolegom za susednom tokarskom mašinom, koji je Semove grubo obraĎene klinove doterivao na tačnu meru. Povremeno su se menjali i takmičili ko će izraditi više klinova. Oduševljen brzinom i preciznošću izrade, predradnik je uskoro Semu poverio bolji posao. Bio je to početak Semovog napredovanja. Trideset godina kasnije, Sem- Semjuel Voklejn-postao je predsednik firme 'Boldvin Lokomotiv Vorks'. Da nije odlučio da svoj dosadni posao učini zanimljivijim, Sem bi bez sumnje čitavog ţivota ostao radnik za tokarskom spravom. Poznati radio-komentatorX. Kalternborn izneo mi je jednom prilikom kako je svoj dosadni posao uspeo da učkni zanimljivijim. Kalternborn se kao dvadesetogodišnji mladić beše ukrcao na brod za prevoz stoke, i svoj put preko Atlantika'odradio' hraneći i napajajući stoku. Iskrcao se u Engleskoj, čitavu je obišao na biciklu, i uskoro se, bez prebijene pare, obreo u Parizu. Snalaţljiv kakav je bio, zaloţio je foto- aparat za ciglih pet dolara, a potom se javio na oglas u listu Nev Jork Herald Tribune i dobio posao akvizitera stereooptičkih sprava. 101

Neki od vas sigurno će se setiti tih ljupkih spravica naravno, oni koji su sada u poznijem ţivotnom dobu ! To cy bila ona čuda tehnike vaše mladosti, koja su dve slike mogla povezati u jednu , dajući vam utisak treće dimenzije. Kalternorn se, dakle, latio posla: tumarao je unaokolo Parizom, kucao na vrata domaćinstava nudeći svoje čarobne spravice. Valja, pri tom, napomenuti da nije znao ni reči francuski! To mu ipak nije smetalo da na kraju prve godine ostvari dobit od pet hiljada dolara, kao i da se naĎe na spisku najbolje plaćenih trgovaca godine. Kalternborn pri tom napominje da je ta godina za njega značila više nego godina dana studija na Harvardu: donela mu je samopouzdanje , neophodno za uspešno poslovanje. Upoznala ga je sa francuskim načinom ţivota, i kasnije, kada je postao radio- komentator za Evropu, to svoje znanje umeo je da i te kako umešno iskoristi. Ipak, budući da nije znao ni reči francuski, kako je mogao da doţivi toliki uspeh kao trgovac ? Evo kako... Zamolio bi poslodavca da mu na komadiću papira napiše nekoliko uobičajenih fraza, pa ih je naučio napamet. Kada bi mu domaćica otvorila vrata, Kalternborn bi'otpevao' svoju pesmicu- razume se, sa izrazitim američkim naglakom. Zatim bi joj pokazao sličice i svoje stereoskopske spravice, i na sva njena dalja pitanja samo slegao ramnima i odgovarao: „Amerikanac, Amerikanac." Potom bi skinuo šešir na koji je bio nalepljen papirić sa frazama napisanim savršenim francuskim jezikom. Domaćica bi prasnula u smeh- i Kalternborn zajedno sa njom. Gotovo uvek odlazio je obavljena posla. Kalternborn, naravno, priznaje da to nije bio nimalo lak posao. Jedino što mu je pomoglo da izdrţi, bila je spremnost da jedan dosadan, gotovo klovnovski posao učini zanimljivim. Svakog jutra, pre no što bi krenuo od kuće, Kalternborn bi stao pred ogledalo i sam sebi odrţao ovakav govor: „Kalternborne, ukoliko ne ţeliš da gladuješ , moraš na posao . A ako već moraš, zbog čega ne bi spojio ugodno sa korisnim? Zbog čega svaki put kada pritisneš na zvonce ne bi pomislio da si glumac na pozornici, da tamo, iza zatvorenih vrata, sedi tvoja publika? Na kraju krajeva, tvoj posao ponekad i jeste nalik na pravu pravcatu komediju... Pa, zbog čega onda ne bi u njega uneo i malo glumačkog ţara i oduševljenja?" Kalternborn potom dodaje da su mu ovakvi ohrab-rujući' govori' silno pomogli u nastojanju da jedan u suštini odvratan posao pretvori u dobro plaćenu zabavu .Evo šta mi je odgovorio kada sam ga upitao ima li neki koristan savet za mlade ljude kojima je stalo do uspeha u poslu: „Porazgovarajte sami sa sobom svakog jutra kada ustanete... To je moţda korisnije i od samih fizičkih veţbi, jer su svakom čoveku neophodne i duhovne i mentalne veţbe koje će ga podstaći na akciju. Stoga svakog dana nastojte da samom sebi odrţite ohrabrujući govor. To će vam pomoći da prevladate mnoge prepreke u sebi i izvan sebe." Moţda će vam se ovaj savet učiniti smešnim, detinjastim, glupim? Ipak, na njemu se temelji svaka zdrava psihologija. „Naš ţivot je onakav kakvim ga oblikuju naše misli", rekao je još Marko Aurelije pre punih osamnaest vekova. Premda potiče još iz antičkog doba, taj savet vredi danas podjednako kao i nekada: u prirodi čoveka trajno je prisutna ţelja da utiče na svoje ponašanje. Stvorite li naviku razgovora sa samim sobom , steći ćete i sposobnost da svoj duh usmerite prema osećanjima hrabrosti, zadovoljstva , snage i mira. Ukoliko svakog dana preobrojite u sebi osobine kojima vas je priroda obdarila i zbog kojih joj morate biti zahvalni, osećaćete se vrednijim, sposobnijim i zadovoljnijim ljudskim bićem. Tako ćete i najdosadniji posao moći da učinite zanimljivijim. Nastojte da uvek 102

imate na umu da posao obavljen sa uţivanjem utiče na vaše celokupno raspoloţenje. Budući, opet, da pola dana provodite na poslu, učinite sve što je u vašoj moći da tu polovinu dana proţivite sa osećanjem prijatnosti. Upamtite da će vam zainteresovanost za posao pomoći da zaboravite dnevne brige i probleme, i da će vam, na kraju krajeva, sigurno doneti unapreĎenje na poslu, a ca njim i bolju platu . MeĎutim, ukoliko ovo potonje čak i izostane, takav pristup poslu pomoći će vam da se ne osećate umornim i omogućiti vam da sa uţivanjem provodite slobodno vreme. Pokušajte! Poglavlje 6 KAKO POBEDITI NESANICU Da li ste moţda jedan od onih ljudi koje zabrinjava činjenica da noću ne moţete da zaspite? Ukoliko je tako, sigurno će vas zanimati slučaj čuvenog američkog advokata Semjuela Antermajera, koji se nikada nije pošteno naspavao. Antermajera su još od najranije mladosti mučile dve boljke: astma i nesanica. Budući da ni jednu od njih nije mogao da izleči, odlučio je da ih obe prihvati, pri čemu je nesanicu, čak, pretvorio u svoju prednost. Slobodno vreme, kojeg je zbog nespavanja imao na pretek, koristio je za učenje, pa je u rekordnom roku i sa najboljim oce-nama diplomirao na njujorškom pravnom fakultetu. Nije se uzbuĎivao zbog nespavanja, verujući da se za njegov organizam brine priroda. Zaista, uprkos minimalnim količinama sna, Antermajer je bio zdrav kao dren i posedovao fantastičnu radnu energiju. U dvadeset sedmoj godini već je bio poznat njujorški advokat i zaraĎivao sedamdeset pet hiljada dolara godišnje, što je u ono vreme bila više nego lepa svota Doţiveo je osamdesetu , a da nikada u ţivotu ni od čega nije bolovaoosim, naravno, od astme i nesanice. Čovek provede trećinu ţivota spavajući, premda zapravo niko ne zna šta je san. Poznato nam je da je san navika i stanje odmora tokom koga priroda obnavlja istrošeni organizam, ali nam nije znano koliko je časova sna potrebno svakom pojedincu . Čak ni ne znamo da li uopšte moramo da spavamo . Moţda vam ovo zvuči pomalo neverovatno, ali slučajevi iz medicinske prakse pokazuju da je bilo ljudi koji su nastavljali da ţive uprkos dugim razdobljima nespavanja... MaĎar Paul Kern bio je u Prvom svetskom ratu ranjen u glavu . Kada se oporavio od operacije, ustanovilo se da Kern beše izgubio sposobnost spavanja. Premda su lekari pokušavali da ga na sve moguće načine uspavaju- primenjivali su sredstva za spavanje, narkotike i hipnozu-Kern je svejedno ostajao budan. Lekari su najzad digli ruke od njega i prog-nozirali mu skoru smrt, ali ih je Kern sve nadmu-drio: još je godinama ţiveo bez sna, i odmarao se leţeći zatvorenih očiju. Nekim ljudima potrebno je više, a drugim manje sna. Toskanini je , na primer, spavao samo pet sati, a Kalvin Kulidţ deset, što znači da je Toskanini prespavao petinu, a Kulidţ gotovo polovinu ţivota. UzbuĎivanje zbog nesanice pogubnije je po organizam od same nesanice. Slučaj moje učenice Ajre Sendner lepo ilustruje navedenu tvrdnju . Evo njene priče: „Pre nego što sam se zaposlila, spavala sam kao top. Nikakva buka na svetu nije me mogla probuditi. Zbog toga su i počele sve moje nevolje. Morala sam, naime, da rano ustajem, kako bih na vreme stigla na posao. Od straha da ću prespavaši zvuk budilnika svakog časa sam se trzala, budila se i bacala pogled na sat. Ubrzo mi se san sasvim 103

poremetio. Lutala sam po kući očajna što ne mogu da spavam, i počela da ozbiljnije pomišljam na samoubistvo, jer mi se smrt činila jediiim izlazom iz te strašne situacije. Takvo stanje potrajalo je puna dva meseca, dok se najzad nisam uputila lekaru. „ He mogu da eam pomognem", rekao mi je , „ jer ste sami uzrok vlastite nesanice. Mogu jediio da vam posavetujem da prestanete da se uzbuĎujete zbog nespavanja. Uveče normalno lezite u krevet i ponašajte se kao da vas je baš briga da li ste ili nećete zaspati. Drţite sklopljene oči i ponavljajte u sebi: Sve dok leţim mirno, nije mi vaţno da li ću zaspati. Znam da ću se svejedno odmoriti." Poslušala sam ga, i posle dve nedelje počela sam normalno da spavam. Za manje od mesec dana vratila mi se moja stara navika čvrstog osmočasovnog sna, i rano jutarnje buĎenje nije mi više predstavljalo iikakvu poteškoću." Ajru Sendner, dakle, nije mučila nesanica, već briga zbog nespavanja. Dr Natanijel Klajtman, profesor Čikaškog univerziteta i stručnjak za pitanja nesanice, kaţe da niko nikad nije umro od nespavanja. Ono što iscrpljuje ljude koji ne mogu da spavaju nije toliko nesanica, koliko briga zbog nespavanja. Zabrinut čovek lakše se iscrpljuje i postaje manje otporan na raznorazne bolesti. Dr Klajtman istovremeno tvrdi da ljudi koji pate od nesanice spavaju mnogo više nego što to misle. Čovek koji je spreman da se zakune da prethodne noći nije ni oka sklopio, sigurno jeni ne znajući- odspavao nekoliko sati. Ovo potvrĎuju i brojni primeri notornih' nespavača' za koje se(pod naučnim nadzorom) ispostavilo da spavaju kao topovi, i da, šta više, toliko hrču da drugima ne daju da spavaju! Prvi preduslov za dobar noćni san je osećanje sigurnosti. Kod religioznih ljudi molitva je najbolji sedativ, a oni koji nisu religiozni moraju da pribegavaju drugim sredstvima. Jedan od najboljih načina su veţbe disanja i relaksacije. Dr Dejvid Fink tvrdi, tako, da treba'porazgovarati' sa vlastitim telom. Po njegovom mišljenju,reči predstavljaju ključ za sve vrste hipnoze; i stoga, kada čovek ne moţe da spava, razlog tome je što svoje telo'nagovara' da ne spava. Tome moţemo doskočiti tako što ćemo se'dehipnotisati', to jest'porazgovarati' sa mišićima vlastitog tela. Na primer, ovako: Opusti se, opusti se, omekšaj, utoni u san... Poznato nam je, naravno, da se mozak i ţivci ne mogu opustiti ukoliko su mišići napeti, pa stoga, ukoliko ţelimo da usnemo, moramo početi od mišića. Dr Fink nam savetuje da stavimo jastuk pod kolena, kako bismo omekšali napete mišiće nogu, i da pod ruke stavimo dva manja jastuka. Tada počinje'razgovor' sa mišićima. Počinjemo od stopala, preko nogu, trbuha, grudi, ruku, ramena i vrata, i završavamo sa vilicom i očima. I, san nastupa pre nego što i shvatimo šta se sa nama dogaĎa. Ovu veţbu svesrdno vam mogu preporučiti, budući da sam se i sam uverio u njenu delotvornost. Istovremeno vam savetujem da nabavite izvanrednu knjigu dr Finka OslobaĊanje od nervne napetosti, koja je po mom mišljenju veoma zanimljivo pisana i moţe biti sjajan savetnik onima koji pate od nesanice. Drugi izvrstan lek protiv nesanice je fiziĉka iscrpljenost. Ma kakvim se fizičkim poslom, naporom ili sportom bavili pre spavanja, sigurno je da će vam to pomoći da mirno zaspite. Priroda nas, naime, prisiljava da spavamo kada smo fizički iscrpljeni, pa nisu retki slučajevi ljudi koji su spavali- u hodu! Dr Foster Kenedi pričao mi je da je u Prvom svetskom ratu imao prilike da vidi vojnike koji su se od iscrpljenosti sručivali na zemlju i zapadali u 104

tako dubok san, da se činilo kao da su u komi. He bi se probudili čak ni kada bi neko pokušao da im silom otvori oči. Dr Kenedi kaţe da je tom prilikom ustanovio da se zenice u snu pomeraju nagore, to jest da se posve'podvlače' pod kapke. „Budući da sam i sam imao problema sa spavanjem, počeo sam da pod kapke svesno'podvlačim' zenice, to jest čitave očne jabučice , pri čemu sam posle samo nekoliko trenutaka postajao pospan i tonuo u san. Radi se o automatskom refleksu, nad kojim nemamo nikakvu kontrolu." Ukoliko, dakle, ţelite da prestanete da se brinete zbog nesanice, pridrţavajte se ovih pravila: 1. Ukoliko ne moţete da zaspite, ustanite i zabavite se knjigom ili nekim drugim poslom, sve dok vas san ne svlada. 2. Upamtite da niko nikad nije umro zbog nespavanja. Nerviranje zbog nesanice pogubnije je za organizam od same nesanice. 3. Nauĉite da se opuštate. Primenjujte veţbe disanja i relaksacije. 4. Izmorite organizam u toku dana, a posebno pre spavanja. Bavite se nekim sportom ili teţim fiziĉkim radom. Upamtite da zdravom, umornom telu san dolazi sam od sebe. KRATAK PREGLED ŠEST SAVETA ZA SUZBIJANJE UMORA RASPOLOŢENJA

I

ODRŢAVANJE

DOBROG

1. Odmarajte se pre nego što se zamorite. 2. Naučite da se opustite na radnom mestu. 3. Žene i domaćice moraju imati na umu da često opuštanje doprinosi njihovom mlađanom izgledu. 4. Primenjujte sledeće četiri dobre radne navike: a) Uklonite sa pisaćeg stola nepotrebne papire. Zadržit samoone koji se odnose na neposredne zadatke. b) Obavljajte poslove po redosledu važnosti. c) Kada se suočite sa problemom na poslu, nastojte da ga, ukoliko vam to okolnosti omogućuju, rešite na licu mesta. d) Naučite da organizujete posao, da dajete zadatke saradnicima i nadgledate njihov rad. 5. Radite sa entuzijazmom. Oduševljenost poslom odagnava umor i zabrinutost. 6. Upamtite da niko nikad nije umro zbog nespavanja. Uzbuđivanje zbog nesanice pogubnije je za organizam od same nesanice.

105

Sedmi deo KAKO ODABRATI ZVANJE KOJE ĆE VAM PRUŢITI ZADOVOLJSTVO I DONETI USPEH Poglavlje 1 O VELIKIM ŢIVOTNIM ODLUKAMA (Ovo poglavlje namenjeno je mladićima i devojkama koji još nisu odlučili čime bi u ţivotu ţeleli da se bave... Ukoliko pripadate toj grupi, dobro će vam doći nekoliko saveta u vezi sa izborom budućeg zvanja ). Ukoliko vam je manje od osamnaest godina, verovatno ćete se uskoro suočiti sa dvema velikim i vaţnim ţivotnim odlukama koje će i te kako uticati na vaš budući ţivot, sreću, zadovoljstvo i zdravlje. Jednom rečju, suočićete se sa odlukama od čijeg ishoda zavisi da li ćete od sebe stvoriti srećnog ili nesrećnog čoveka. Koje su to dve vaţne odluke? Prva: Koje ćete zvanje odabrati? Druga: Koga ćete odabrati da vam bude ţivotni saputnik, roditelj vaše dece? Odmah vam moram reći da su obe odluke često nalik na lutriju - čista igra na sreću . Da li je , ipak, moguće smanjiti faktor slučajnosti u donošenju tako vaţneodluke kao što je izbor budućeg zvanja? Čini mi se da jeste. Na prvom mestu, vaţno je da odaberete područje koje vas zanima i u kojem ćete moći da bar donekle uţivate. Vaţno je da vas posao zabavlja. Posao u kome uţivate činiće vam se lakim poput dečje igre. Tomas Edison moţe nam posluţiti kao izvanredan primer za ovu tvrdnju. Edison je od neškolovanog prodavca novina upornim radom izrastao u jednog od najvećih pronalazača, inovatora industrijskog ţivota moderne Amerike. Edison je i jeo i spavao u svojoj laboratoriji i ne retko je provodio i po osamnaest sati dnevno radeći na svojim izumima. Uprkos tome, posao mu nikada nije bio teret. „U čitavom svom ţivotu nisam proveo ni jedan jedini dan radeći..." govorio je on. „Rad je za mene uvek bio samo zabava." Nije, dakle, nikakvo čudo što je toliko postigao! Čarls Švob često je govorio : „ Čovek moţe uspeti gotovo u svemu za šta oseća bezgranično oduševljenje." Sve je to lepo i dobro, ali kako osećati bezgranično oduševljenje kada zapravo ne znate čime biste ţeleli da se bavite! To je , priznajem, grdan problem. „Najveća tragedija za koju znam", rekla mi je jednom prilikom poznanica koja se bavila upošljavanjem mladih ljudi, „jeste da mnogi mladi ljudi nikada ne otkriju čime zaista ţele da se bave. Mislim da je čovek koji ne ume da pronaĎe zadovoljstvo u svom poslu , već samo misli na novac koji će njime zaraditi , zaista vredan saţaljenja." Ista poznanica pričala mi je da su joj u savetovalište dolazili diplomirani ljudi sa poznatih američkih fakulteta, koji naprosto nisu znali kakvim bi poslom ţeleli da se bave. Zar je onda čudo što se toliko mladih ljudi, koji počinju ţivot puni poleta i lepih snova, već u četrdesetoj godini pretvaraju u 106

osujećenu, rezigniranu čeljad, i što mnogi meĎu njima završavaju sa nervnim slomovima i sličnim ozbiljnim ţivčanim problemima? Pronaći pravo zanimanje podjednako je vaţno kao i sačuvati zdravlje. To je, uostalom, i naučno dokazano. Tomas Karlajl je jednom rekao: „Blagosloven je čovek koji je pronašao pravi posao. Nikakav drugi blagoslov nije mu potreban." He davno sam razgovarao sa Polom Bojntonom , upravnikom kadrovskog odeljenja firme ' Sokoni- Vakuum Ojl', čovekom koji je tokom dvadesetak godina, koliko radi na tom poslu, razgovarao sa više od sedamdeset pet hiljada mladih ljudi u potrazi za poslom. Bojnton je ujedno i autor knjige Šest načina kako da naĎete posao . Pitao sam ga u čemu mladi ljudi, traţeći posao , najviše greše. „He znaju šta zapravo ţele da rade", odgovorio je Bojnton. „Naprosto je zastrašujuće da čovek današnjice više i ozbiljnije razmišlja o kupovini odela koje će iznositi za nekoliko godina, nego o izboru zanimanja od kojeg će zavisiti čitav njegov budući ţivot- na kojem se temelje sreća, mir i zadovoljstvo u ţivotu." Ima li, dakle, načina da ozbiljnije pristupite odgovornom zadatku izbora budućeg zvanja? Naravno da ima. Kao prvo, za pomoć se moţete obratiti nekom od savetovališta za izbor zvanja. Takve ustanove mogu i da vam pomognu i da vam odmognu, u zavisnosti od znanja, iskustva i sposobnosti savetodavca. Nije, ipak, na odmet da potraţite neko takvo savetovalište u gradu o kojem ţivite, i da razmislite o onome što će vam stručnjaci predloţiti. Isto tako, dobro bi bilo da njihov savet shvatite samo kao sugestiju i da ne donosite odluku naprečac. Imajte na umu da ni oni nisu sveznajući i da mogu da pogreše. Jednoj mojoj polaznici, na primer, u jednom takvom savetovalištu predloţili su da postane knjiţevnica samo zato što je umela da se lepo izraţava. Smatram da je to besmisleno. Da bi postao dobar pisac, čovek mora umeti da čitaocu prenese svoje misli i svoja osećanja, a preduslov za to nije samo lepo izraţavanje, već i stotine drugih stvari kao što su mašta, ideje, iskustvo, literarni dar... Stručnjak iz savetovališta koji je pomenutoj devojci savetovao da postane knjiţevnica postigao je samo jedno: do tog časa srećnu devojku pretvorio je u osujećenu, netalentovanu autorku sladunjavih priča. Da se razumemo: nemam ja ništa protiv savetodavaca za izbor zanimanja. Ţelim samo da kaţem da njihovi saveti ne moraju biti bespogovorno tačni, da su i oni ljudi od krvi i mesa koji mogu da pogreše. Stoga vam preporučujem da posetite nekoliko takvih savetovališta, da porazgovarate sa nekoliko stručnjaka, i da posle toga dobro razmislite; konačnu odluku donećete sami, oslanjajući se prvenstveno na vlastite sklonosti i zdrav razum. Moţda vam se čini čudnim što sam poglavlje o izboru zanimanja uvrstio u knjigu o suzbijanju briga. MeĎutim, ukoliko bolje razmislite uvidećete da mnoge ljudske brige i nevolje proishode upravo iz nezadovoljstva poslom koji ljudi rade. Ako mi ne verujete, priupitajte neku stariju osobu: oca, suseda, strica ili šefa. Američki psihijatar Vilijem Meninger, čovek koji je za vreme rata rukovodio vojnim neuropsihijatrijskim odeljenjem, jednom je izjavio: „Vojska nas je naučila koliko je vaţno pronaći pravi posao za svakog pojedinca... Neobično j e vaţno da čovek veruje u korisnost posla koji obavlja. Ukoliko nije zainteresovan za svoj posao, ukoliko oseća da je na pogrešnom mestu, ukoliko smatra da njegov rad nije dovoljno cenjen i da su njegove 107

mogućnosti neiskorišćene, čovek gotovo redovno počne da ispoljava znake psihičkih poremećaja, a često i teških trauma." Slične traume i psihički poremećaji javljaju se i kod ljudi nezadovoljnih poslom u industriji ili bilo gde drugde. Uzmimo, na primer, slučaj Fila Dţonsona. Dţonsonov otac bio je vlasnik perionice rublja, i nadao se da će ga sin naslediti u istom poslu. DŢonson je, meĎutim, mrzeo posao upravljanja perionicom , pa je zabušavao kad god je stigao i često izostajao sa posla. Otac je bio duboko povreĎen si-novljevim odnosom prema poslu, a pored toga se i pred radnicima u perionici počeo stideti roĎenog sina. DŢonson je, meĎutim, jednog dana sam razrešio čvor: saopštio je ocu da ne ţeli da radi u upravi perionice i da mu je namera da postane mehaničar. Stari je bio šokiran, ali je sin tvrdokorno istra-jao na svojoj odluci. Zaposlio se u mehaničarskoj radionici i radio mnogo više i mnogo napornije nego u očevoj perionici, ali je bio sretan i presretan. Nedugo posle toga počeo je i da studira mašinstvo, kasnije postao predsednik upravnog odbora vazduhoplovne kompanije'Boing', i sudelovao u izradi'letećih tvrĎava' čijom je pomoću Amerika izišla kao pobednica iz Drugog svetskog rata. Da je ostao u perionici, DŢonson bi posle očeve smrti sigurno sve poslao do Ďavola, upropastio i sebe i firmu i završio kao što završavaju mnogi ljudi sa nesrećno odabra-nom profeeijom- kao razočarani, osujećeni, rezignirani pedesetogodišnjak sit sebe i ţivota. Savetujem stoga mladim ljudima da se- čak i po cenu svaĎe sa roditeljima ne osećaju primorani da odaberu zanimanje koje im nameću bilo porodica, bilo porodična tradicija. Pomno razmislite o roditeljskom savetu, ali nemojte srljati u zanimanje koje ne volite. Roditelji vam mogu pomoći svojim znanjem, iskustvom i razumevanjem, ali ste na kraju krajeva jedino vi kompetentni da odlučite o svom budućem zanimanju, jer ćete jedino i samo vi biti njime sretni ili nesretni. Pokušaću da vam ukaţem na nekoliko saveta u vezi sa izborom zvanja i zanimanja: 1. Proučite ovih pet predloga koji vam mogu pomoći da odaberete pravo savetovalište za izbor zanimanja: a) Nemojte odlaziti nadristručnjacima koji vam obećavaju čarobne tehnike za otkrivanje 'uspavanih talenata'. U tu grupu spadaju frenolozi, astrolozi, vračare, grafolozi i slični'stručnjaci'. b) Nemojte traţiti savet od osobe ili ustanove koja vam obećava da će otkriti vaše sklonosti na temelju testa. Takva osoba ili ustanova krši osnovno pravilo koje glasi da valja uzeti u obzir psihičke, fizičke,društvene i ekonomske okolnosti ispitanika. c) Obratite se ozbiljnoj ustanovi koja raspolaţe bogatim fondom informacija o različitim zvanjima i zanimanjima, i koje koristi za davanje saveta ispitanicima. d) Imajte na umu da ozbiljno savetovalište za izbor zanimanja upriličuje ne samo jedan, već nekoliko razgovora sa ispitanikom. e) Nemojte pristati na davanje saveta putem pošte. 2. Nastojte da se kloiite zvanja kojih trenutio ima suviše i u kojima znate da ćete se teško zaposliti - osim ukoliko, razume se, niste posebno nadareni za odreĎeno područje. Imajte na umu da postoji na stotine zanimljivih zvanja i zanimanja koja bi vas mogla usrećiti. He povodite se za primerom školskih drugova i drugarica i ne odlučujte se za zvanja koja su oni odabrali samo zato što niste mogli smisliti ništa pametnije. He upuštajte se u 108

avanture kao što su novinarstvo, film, radio, televizija i slična pomodna zvanja, osim ukoliko nemate za njih posebno izraţene sklonosti. 3. Ne ţalite ni truda ni vremena da saznate sve što je moguće o zanimanju koje ste odlučili da odaberete. Raspitujte se o njemu kod stručnjaka koji se već najmanje deset godina bave vašim budućim poslom. Takvi razgovori mogu imati i te kako vaţan uticaj na vašu budućnost. To znam iz vlastitog iskustva. Kada mi je bilo dvadeset godina, zatraţio sam savet dvoje ljudi u vezi sa mojim budućim poslom. Sada uviĎam da su ta dva razgovora predstavljala prave prekretnice u mom ţivotu, i da bi mi bez njih ţivot danas bio posve drugačiji. Sigurno ćete se upitati kome se moţete obratiti za takve razgovore. Pa, uzmimo da ţelite da studirate arhitekturu . Pre nego što donesete definitivnu od-luku, nastojte da nekoliko nedelja provedete u razgovorima s arhitektama iz vašeg grada ili okoline. NJihove adrese naći ćete u telefonskom imeniku, i ukoliko im se pristojno obratite, budite sigurni da vam pomoć neće odbiti . Ukoliko, meĎutim, smatrate da bi vam bilo lakše da im se za pomoć obratite pismenim putem , napišigge pisamce otprilike ovakve sadrţine : „Obraćam vam se za savet, u nadi da ćete me razumeti i izići mi u susret. Imam osamnaest godina i ţeleo bih da studiram arhitekturu. Pre nego što donesem konaĉnu odluku , voleo bih da se posavetujem sa nekom struĉnom osobom. Ukoliko nemate vremena da me primite u svom ateljeu, bio bih vam veoma zahvalan kada biste mi dopustili da vas na pola sata posetim kod vaše kuće. Prilaţem spisak pitanja na koja ćete mi vi si-gurno najbolje moći da odgovorite: a) Kad biste ponovo bili na početku ţivotnog puta, da li biste ponovo odabrali zvanje arhitekte? b) Ţeleo bih da mi, pošto porazgovaramo, iskreno kaţete šta mislite o mojim sklonostima- to jest , da pokušate da ocenite da li su one dovoljne da se posvetim arhitektui. c) Kada bih studirao arhitekturu četiri do pet godina, da li bi mi, po vašem mišljenju , bilo teško da dobijem zaposlenje čim diplomiram? Kakvim poslom bih morao da se bavim pre nego što dobijem posao arhitekte. d) Kao diplomirani arhitekta prosečne nadarenosti, koliku bih, po vašem mišljenju, mogao imati platu tokom prvih pet godina? e) Koje su prednosti i koji nedostaci bavljenja arhitekturom? f) Da sam vaš sin, da li biste mi savetovali da izaberem zvanje arhitekte?" Ukoliko ste srameţljivi i zazirete od susreta sa nekom stručnom' veličinom', evo dva predloga koja će vam moţda biti od pomoći: Prvo, povedite razgovor sa prijateljem vaših godina. Udvoje će vam biti lakše! Drugo, imajte na umu da će stručnjaku kome ste se obratili za savet laskati što ste baš njega odabrali. To je za njega pravi, istinski kompliment: imajte isto tako na umu da odrasli vole da savetuju mlade. Vaš arhitekta sigurno će uţivati u razgovoru sa vama. Ukoliko vam ne leţi pisanje pisama , skupite hrab - rost i bez prethodne najave poĎite u atelje čoveka koga ste odabrali, i ujedno ga zamolite za razgovor koji je za vas od izuzetne vaţnosti. 109

Pretpostavimo da ste se obratili za savet petorici arhitekata i da su svi bili suviše zauzeti poslom da bi imali vremena za razgovor sa vama. Šta ćete učiniti? Razume se, obratiti se novoj petorici! Nemojte odustati, budite uporni. Siguran sam da će se naći bar jedan arhitekta koji će vam dati i te kako korisne savete- savete koji vam mogu pomoći da izbegnete mnoge nevolje i uštedite godine izgubljenog vremena. Imajte, dakle, na umu da birajući buduće zanimanje donosite jednu od najvaţnijih ţivotnih odluka. Stoga ne ţalite ni truda ni vremena, da ne biste ţalili kada već bude prekasno. 4. Raskrstite sa pogrešnim uverenjem da ste stvoreni za samo jedan posao i jedno zvanje. Svaki normalan čovek moţe da ima uspeha u nekoliko posve različitih zanimanja, kao što i svaki normalan čovek moţe doţiveti neuspeh u raznim poslovima. Uzmite, na primer, moj slučaj: da sam studirao za dole navedena zvanja, siguran sam da bih bar donekle u njima uspeo: u agronomiji, medicini, ekonomiji, ekonomskoj propagandi, uredničkim poslovima, pedagogiji, šumarstvu. S druge strane, siguran sam da bih bio veoma nesrećan i potpuno promašen slučaj da sam izabrao knjigovodstvo, inţenjerijsku struku, hotelijerstvo, rad u fabrici, arhitekturu, mašinstvo i mnoga druga zvanja. Osmi deo O NOVĈANIM BRIGAMA I KAKO IH SMANJITI Poglavlje 1 ' SEDAMDESET ODSTO SVIH NAŠIH BRIGA...' Kada bi mi bio poznat najbolji način za rešavanje svih vaših finansijskih briga, ne bih ni pisao ovu knjigu , već bih sedeo u Beloj kući kao prvi i najvaţniji savetnik predsednika Sjedinjenih Drţava! Na ţalost, jedino što znam jesu misli i iskustva kompetentnih ljudi u vezi sa problemom rešavanja finansijskih briga, s tim što vam ujedno mogu dati i nekoliko korisnih saveta i uputiti vas na knjige i brošure koje će vam moţda biti od pomoći. Statistiĉka ispitivanja pokazala su da je sedamdeset odsto svih naših briga vezano za novac . Stručnjaci Galupovog instituta( za ispitivanje javnog mnenja) tvrde da većina ljudi veruje da bi sve njihove brige nestale kada bi im se prihodi povećali za samo desetak procenata. Valja, meĎutim, priznati da to vaţi za mnoge ljude, ali ne i za većinu. Pišući ovo poglavlje, razgovarao sam sa Elsi Steplton, koja je kao stručnjak za pitanja budţeta bila savetnik nekoliko njujorških firmi, a isto tako bila od pomoći nizu ljudi svih profila i zanimanja u rešavanju finansijskih briga . I, evo šta mi je rekla : „ Za finansijske probleme većine ljudi rešenje se ne sastoji u povećanju količine novca. Često se, zapravo, dogaĎa da povećana primanja za ishod imaju veća trošenja- i još veće glavobolje. Većina ljudi ne brine zbog toga što nema dovoljno novca, već zbog toga što ne ume da racionalno raspolaţe novcem koji ima." (Sigurno ste, pročitavši poslednju rečenicu, prezrivo odmahnuli rukom. Ipak, pre no što to ponovo učinite, molim vas da se prisetite da gĎa Steplton nije rekla da to vaţi za sve ljude, već za većinu. Nije, dakle, mislila na 110

vas, već na vašu rodbinu , poznanike i prijatelje, za koje, zar ne, i sami znate da previše troše). Moguće je da će mnogi čitaoci reći: „ Kada bi taj Dejl Karnegi morao da moje račune plaća sa mojom platom, sigurno bi pevao drugu pesmu!" U redu , priznajem da vam nije lako, ali, ipak, nemojte misliti da i ja nisam imao novčanih problema. Radio sam i po dvanaest sati dnevno na poljima Misurija, šljakao do iznemoglosti za pet centi na sat, i dobro znam šta znači ţiveti u kući bez kupatila i bez tekuće vode. Znam šta znači spavati u sobi gde se zimi temperatura spušta na nekoliko stepeni ispod nule. Pravi sam stručnjak za pešačenje kojim ću uštedeti izdatak za autobusku kartu , a znam i šta znače pocepani cepovi i zakrpljene pantalone. Znam i šta znači naručiti naj jeftinije jelo u jeftinoj krčmi i spavati sa pantalonama ispod madraca(da bi se'ispeglale')! Ipak mi je i u tim teškim vremenima ponekad polazilo za rukom da uštedim poneku paru od plate, samo zato što sam se bojao da ostanem bez ušteĎevine. Već tada sam shvatio da ću dug i brige izbeći samo ukoliko budem ţiveo po unapred utvrĎenom finansijskom planu , kao što to rade mudra rukovodstva pojedinih preduzeća. Većina ljudi, meĎutim, ne ţivi na taj način. Moj dobar prijatelj Leon Šimkin, generalni direktor izdavačke kuće' Sajmon i Šuster', skrenuo mi je nedavno paţnju na činjenicu da većina ljudi pati od neke vrste slepila kada je u pitanju novac. Kada je reč o novcu preduzeća, knjigovoĎa u njegovoj izdavačkoj kući pravi je čarobnjak kada su brojke u pitanju, ali potpuna neznalica u vlastitim finansijskim pitanjima. Kao da se drţi one izreke: 'Što dobim, to zdrobim'! Dobije li platu na kraju nedelje, potrošiće je bez razmišljanja- čitavu, ako trebana najskuplje odelo, zaboravljajući da će iz istog plat-nog koverta kad-tad morati da plati struju, vodu, stanarinu, grejanje i slične troškove. A ipak taj čovek i te kako dobro zna da bi takvim odnosom prema novcu brzo odveo preduzeće u stečaj. Valja imati na umu i da ste u novčanim pitanjima vi sami svoj gospodar, što znači da se moţete upropastiti ili uštedeti neku paru, u zavisnosti od toga šta vam se više sviĎa. Hteo bih da vam kaţem i nekoliko reči o plani-ranju kućnog budţeta, pa ću stoga nabrojati deset pravila koja bi vam mogla biti od koristi. 1. Vodite neku vrstu kućnog troškovnika. Kada je Arnold Benet pre nekih stotinak godina započinjao svoju karijeru romanopisca, nije imao ni prebijene pare. Bio je siromašan kao crkveni miš, pa je, hteo ne hteo, morao da vodi računa o svakoj potrošenoj pari. Mislite li da se pitao kuda mu novac otiče? He, nije! Tačno je znao. Tu je naviku zadrţao i kasnije , kada se obogatio , pa čak i onda kada je imao toliko novaca da kupi i luksuznu jahtu ! Kućni troškovnik vodio je i sam Rokfeler, koji nikad ne bi otišao na počinak pre no što pomno prouči prihode i rashode proteklog dana. He kaţem da vi i ja moramo biti baš kao Rokfeler, ali mi se ipak čini da ne bi bilo na odmet kada bismo vodili nekakav dnevnik prihoda i izdataka. LJudi se često iznenade kada počnu da beleţe izdatke i vide na kakve im gluposti odlazi teško zaraĎen novac. Vi ste moţda drukčiji. Moţda znate kako ga i na šta trošite, i ako je tako, verujte da ste jedan od hiljadu! 111

2. Izradite plan za budţet koji će zaista odgovarati vašim potrebama. Već pomenuta gĎa Steplton tvrdi da dve porodice mogu da ţive jedna pored druge u posve istim kućama, da imaju isti broj dece i iste prihode, a da im budţeti ipak budu posve različiti. Zbog čega? Zbog toga što različiti ljudi imaju različite potrebe. Budţet je , dakle , veoma lična stvar , pa svaki pojedinac mora da zna koliko će mu novaca biti dovoljno za razdoblje od, recimo, mesec dana. Voditi računa o kućnom budţetu ne znači odreći se svakog uţivanja i sitnih radosti od kojih se, uostalom, sastoji ţivot. Valjalo bi da prvi i osnovni cilj voĎenja budţeta bude stvaranje materijalne sigurnosti, koja je vrlo često podloga za emocionalnu sigurnost i osloboĎenje briga o novcu. „LJudi koji umeju da organizuju ţivot na temelju dobro voĎenog kućnog budţeta mnogo su sretniji ljudi", tvrdi gĎa Steplton. Šta, dakle, treba da učinite? Prvo, kao što sam već pomenuo, valjalo bi da počnete da beleţite sve dnevne izdatke. Posle nekoliko meseci takve rabote, steći ćete prilično jasan uvid u kućne rashode, pa ćete moći pouzdanije da raspolaţete novcem i da ga rasporeĎujete na velike i male troškove. 3. Nauĉite da mudro trošite. Time samo ţelim da kaţem sledeće: naučite kako ćete iz novca kojim raspolaţete izvući najveću moguću vrednost. 4. Ne trĉite za zaradom po svaku cenu. Time ćete moţda steći više novaca, ali je sigurno da ćete početi da patite od nepotrebnih glavobolja. Više novaca u kući najčešće znači više troškova i više briga. Osećaj da imate mnogo dovodi vas u iskušenje da kupujete i ono što zapravo ne moţete da sebi priuštite. To, opet, vodi u nove novčane brige, novu trku za novcem, pa vam dobra koja stičete postaju opterećenje, umesto da vam budu izvor uţivanja. 5. Ukoliko već morate da pozajmljujete novac, ĉinite to na pravom mestu. Ukoliko vam novac hitno zatreba, znajte da su polisa osiguranja, obveznice i razni bonovivrednosni papiri koje odmah moţete da unovčite. MeĎutim, pre nego što posegnete za tim izvorom, proverite uslove unovčavanja, jervećina tih vrednosnih papira, prilikom prevremenog unovčavanja, gubiznatan deo nominalne vrednosti. Pravilo, dakle, glasi: pitajte! Raspitajte se o uslovima prevremenog unovčavanja! Pretpostavimo, meĎutim, da nemate polisu osiguranja, bonove i slično, ali da posedujete kuću, au-tomobil ili nešto drugo čime moţete jamčiti za pozajmicu. Gde ćete pozajmiti novac? Uvek u banci! Banke su strogo kontrolisane zakonom, i kamatna stopa je zakonom propisana, pa ćete u njima naići na korektan i poslovan odnos. Bankarski stručnjaci će vas posavetovati kako da najbolje rešite problem pozajmice. MeĎutim, ponavljam: ukoliko posedujete nekretnicu kojom moţete da jamčite za pozajmicu, bezuslovno otidite u banku. Ukoliko, meĎutim spadate meĎu one smrtnike koji ne mogu da ponude nikakvu drugu garanciju osim svog mesečnog dohotka, preklinjem vas da 112

imate na umu da je opasno nasedati novinskim oglasima sa primamljivim uslovima pozajmljivanja. He verujte im, jer će se u većini slučajeva čitava stvar okončati pred sudom. Više je nego sigurno da ćete parnicu izgubiti, iz jednostavnog razloga što ste potpisali ugovor sa veoma nepovoljnim klauzulama, a da toga niste bili svesni. I najsitnija zakašnjenja u vraćanju duga povećavaće glavnicu dugovanja takvom progresivnom brzinom, da bi se od toga i samom Ajnštajnu zavrtilo u glavi. Sudska praksa puna je primepa kod kojih su zatezne kamate stravično povećavale ukupan dug, pri čemu su kamate bile i nekoliko puta veće od bankarskih! 6. Osigurajte se protiv poţara, kraĊa, bolesti i nesreće . To vam bar nije teško, jer za srazmerno male pare moţete u bilo kom osiguravajućem društvu dobiti polisu osiguranja protiv raznih ţivotnih nedaća. He mislim, naravno, da budete kao filmske zvezde koje osiguravaju noge ili trepavice, ali vam savetujem da se osigurate protiv najverovatnijih nedaća za koje znate da bi vas mogle i te kako skupo koštati. 7. Naučite decu da budu odgovorna u odnosu prema novcu. Svi znamo da decu od malena valja učiti mnogim stvarima, pa tako i odgovornom odnosu prema novcu. Evo kako je to činila jedna mlada majka: svojoj devetogodišnjoj devojčici dala je praznu čekovnu knjiţicu na koju je kći 'ulagala' svoj nedeljni ceparac. Kada bi joj tokom sedmice bio potreban novac, devojčica bi'ispunila ček' i beleţila izdatke. Tako je, kroz igru i zabavu, sticala odgovoran odnos prema novcu. Postoje, razume se, i prave dečje štedne knjiţi-ce, pa ukoliko imate decu predškolskog i školskog uzrasta, savetujem vam da što pre počnete da ih učite štednji. Svako dete s ponosom će pričati rodbini i prijateljima koliko je novca uspelo da uštedi i šta za svoju ušteĎevinu namerava da kupi. 8. Nastojte da zaradite i neku paru u 'kućnoj radinosti'! Ukoliko i posle pomnog planiranja budţeta još uvek niste u stanju da sastavite kraj sa krajem, preostaju vam dva rešenja: da se nervirate, brinete i razbijate glavu kako da izdrţite do kraja meseca, ili da još koju paru zaradite nekim sitnim poslom kojem ste posebno vični. Kako? Jednostavno: siguran sam da u mestu u kojem ţivite ima mnogo zanemarenih delatnosti u kojima bi vaše znanje moglo da doĎe do izraţaja...Evo šta je učinila Neli Spir, udovica koja je posle muţevljeve smrti ostala sama u trosobnom stanu. Časteći se sladoledom u susednoj poslastičarnici, jednog dana zapazila je da poslastičarska pita nije baš naj sveţija i da nije stručno ispečena. Potom je taktično upitala vlasnika poslastičarnice da li bi mu mogla pomoći pri izradi pita. Vlasnik je pristao, i naručio da mu ispeče dve vrste pita. Bio je to pun pogodak. Mušterije su bile oduševljene novom vrstom pita, pa se poslastičareva narudţbina ubrzo znatno povećala. Tokom nepune dve godine Neli Spir počela je da zaraĎuj hiljadu dolara godišnje, i budući da je posao rastao, ubrzo je morala da uposli dve pomoćnice za izradu pita i kolača. Neugledna poslastičarnica ubrzo je postala najbolja i najpopularnija poslastičarnica u gradu , a Neli Spir se, pored toga što je rešila svoje finansijske probleme, od tuţne i bezvoljne udovice preobrazila u ţivahnu ţenu zainteresovanu za ţivot i posao. „Nikada u ţivotu 113

nisam bila sretnija", rekla mi je Neli. „ Radim i po četrnaest sati dnevno, a da uopšte ne osećam umor. Za mene je to neka vrsta razonode. Milo mi je što ljudi vole moje kolače i što često i rado zalaze u našu poslastičarnicu. Nisam više usamljena, jer je ovaj koristan posao ispunio veliku prazninu koja je u mom ţivotu nastala smrću muţa i majke. Verujem da bi mnoge ţene mogle da poĎu mojim stopama- ukoliko ih to raduje i ako su dobre kuvarice." Slično je postupila i Ora Snajder, koja je počela kao prodavačica domaćih kolačića; danas je vlas-nica pet poslastičarnica u blizini Čikaga. Naveo sam vam ovde dve ţene kao primer snalaţljivosti u teškoj finansijskoj situaciji. To, razume se, ne znači da ćete i vi sutra početi da pečete pite i kolače, ali sam siguran da raspolaţete bar jednim umećem kojim biste mogli da zaradite malo dodatnog novca i osloboditece finansijskih briga. 9. Ne kladite se i izbegavajte igre na sreću! Nikada nisam mogao da razumem ljude koji misle da će klaĎenjem i kockanjem zaraditi bogatstvo. Poznajem vlasnika jedne kockarnice koji prezire naivne budale koji misle da će im kocka doneti sreću. Jednom sam razgovarao sa poznatim američkim stručnjakom za sportske kladionice. PohaĎao je moj tečaj. UbeĎivao me je da uprkos svem znanju i upu ćenosti u kladioničke poslove nikada ne bi mogao da zaradi klaĎenjem na konjskimtrkama. Činjenica je, ipak, da naivni ljudi troše milijarde dolara godišnje na opklade na konjskim trkama, što je svota koja premašuje svako verovatno poreĎenje sa godišnjim nacionalnim dohotkom. „Ništa gore ne moţete poţelti neprijatelju",rekao mi je taj čovek, „nego što je ludilo klaĎenja na konjskim trkama." Ukoliko ste ipak odlučili da novac trošite na taj način, budite bar razumni. Saznajte na koji način ne moţete izgubiti. Danas već postoje brošure i knjige čiji su autori vrhunski matematičari i statističari, sa naučno i matematički obraĎenim prognozama mogućnosti dobitka. To, naravno, nisu'kuvarice' za pravljenje novca igrama na sreću, već ozbiljne studije koje ukazuju na nepovoljne faktore i prilično tačno prognoziraju mogućnost dobitka. Pročitate li neku od takvih knjiga, počećete da sa ţaljenjem gledate na ludake koji na slične gluposti troše i poslednju paru svoje teško zaraĎene plate. 10. Ukoliko ni na koji naĉin ne moţete da poboljšate svoju finansijsku situaciju , budite dobri prema sebi i prestaniše da se bunite protiv onoga što ne moţete da promenite. Ukoliko nikako ne moţete da promenite svoju finansijsku situaciju , nastojte da bar izmenite svoj stav prema njoj. He zaboravite da i drugi ljudi imaju novčane teškoće. Moţda ni vaš dobrostojeći sused nije sretan, jer ţeli da postigne ono što je postao još bogatiji od njega, i tako u nedogled. Setite se da su mnogi veliki ljudi ţiveli u bedi, i da su ipak bili srećni. I Abraham Linkoln i DŢordţ Vašington- dvojica najvećih američkih predsednika- išla su na svečanost svoje inauguracije sa pozajmljenim novcem ! 114

Ukoliko ne moţete da imate sve što ţelite, zadovoljite se onim što već posedujete i prestanite da trujete sebi ţivot nezadovoljstvom, gorčinom i ne-mogućim snovima. Budite dobri prema sebi, budite filosof. „Ukoliko ti se ono što poseduješ čini nedovoljnim, ostaćeš čemeran čak i ako osvojiš čitav svet", rekao je rimski filosof Seneka. Imajte na umu i ovo: kada biste posedovali čitavu drţavu u kojoj ţivite, i u tom slučaju bi ste i dalje jeli samo tri obroka dnevno i spavali samo u jednoj postelji. Ţelite li da umanjite finansijske brige, pridrţavajte se sledećih deset pravila: 1. Vodite neku vrstu kućnog troškovnika. 2. Izradite plan za budţet koji će zaista odgovarati vašim potrebama. 3. Nauĉite da mudro trošite. 4. Ne jurite za zaradom po svaku cenu. 5. Ukoliko već morate da pozajmljujete novac, pozajmljujte ga na pravom mestu. 6. Osigurajte se protiv poţara, kraĊa, bolesti i nesreće. 7. Nauĉite decu da se odgovorno odnose prema novcu . 8. Nastojte da zaradite neku paru nekim od svojih umeća. 9. Ne kladite se i izbegavajte igre na sreću. 10. Ukoliko nikako ne moţete da poboljšate svoju finansijsku situaciju,budite dobri prema sebi i prestanite da se bunite protiv onoga što ne moţete da izmenite. Deveti deo KAKO SAM POBEDIO BRIGE Poglavlje 1 DVADESET DEVET ISTINITIH PRIĈA I. Blekvud, sluţbenik: „Istovremeno mi se na glavu sručilo šest velikih nevolja" Do1943. godine ţiveo sam mirnim i zadovoljnim ţi- votom, a onda su , posve neočekivano, zareĎale nedaće. Činilo mi se kao da se na mene behu sručile sve nevolje ovog sveta... 1. Preduzeće u kome sam radio odjednom se našlo na ivici propasti: svi mladi ći bili su pozvani u vojsku, a devojke su listom počele da se zapošljavaju u ratnoj industriji, koja im je donosila više dobiti. 2. Stariji sin mi je otišao u vojsku,pa sam neprestano brinuo za njegov ţivot. 3. U Oklahomi, gde sam ţiveo, počeli su da nacionalizuju zemlju zbog gradnje aerodroma, i budući da se zemljište mog oca nalazilo usred' ugroţenog' područja, bilo mi je jasno da ću ga izgubiti i dobiti minimalnu odštetu za nacionalizo- vani posed. Va-ljalo je, dakle, potraţiti novi dom za šestočlanu porodicu , što mi, naravno, da sam imao novaca, ne bi bilo teško. 4. Na pomenutom zemljištu odjednom je presušio bunar jer su u blizini počeli da obavljaju radove za uvoĎenje kanalizacije. Činilo mi se glupim da se upuštam u kopanje 115

novog bunara, budući da sam znao da će zemljište biti nacionalizovano, pa sam mesecima morao da nosim vodu iz susedovog bunara. 5. MeĎumesni javni saobraćaj počeo je da zakazuje, i budući da mi je auto bio dotrajao, bojao sam se da ću morati pešice da odlazim na posao– deset milja daleko od mesta gde sam stanovao. 6. Moja naj starija kći, koja upravo beše maturirala, ţelela je da se upiše na fakultet, a ja nisam imao sredstava da joj platim školovanje. Jednog dana, dok sam sedeo u kancelariji zaokupljen brigama, pala mi je na um sjajna zamisao: napraviću spisak svojih briga, da znam koliko ih imam, pa ću početi da ih redom rešavam. To sam i učinio, ali i gotovo istog trena, tutnuvši ga negde u fioku, zaboravio na spisak. Kada sam ga, posle godinu i po dana, slučajno pronašao, pročitao sam ga sa zaprepašćenjem i olakšanjem. Svi moji problemi u meĎuvremenu se behu sami od sebe rešili, te mi je to , stoga, bila velika ţivotna pouka: da se ne valja izluĎivati uzaludnim traţenjem rešenja za nerešive probleme, budući da vreme i neoredviĎene situacije ionako čine svoje i rešavaju sve naše brige. Evo kako se sve sredilo: 1. Preduzeće u kome sam radio ipak nije palo pod stečaj, jer nam je drţava pritekla u pomoć stavljajući nam na raspolaganje novu radnu snagu. 2. Sin mi se sa ratišta vratio ţiv i zdrav, bez i jedne jedine ogrebotine. 3. Očevo zemljište nije bilo nacionalizovano, jer su, kopajući kanalizaciju, u blizini naišli na naftu , pa nije dolazilo u obzir da se na tom području gradi aerodrom. 4. Time je bio rešen i problem bunara. Sagradio sam novi i bolji bunar, znajući da me niko neće iseljavati sa poseda za male pare. 5. Gradski javni saobraćaj uskoro se normalizovao, pa na kraju nisam morao da pešačim na posao. 6. Kćerku sam poslao na fakultet, jer su mi u meĎuvremenu- kao nekim čudom - ponudili dobar honorarni posao koji mi je omogućio da plaćam njeno školovanje. Premda bejah mnogo puta čuo uzrečicu da se devedeset odsto briga zbog kojih gubimo ţivce i zdravlje rešava samo od sebe, nisam u nju verovao sve dok na vlastitoj koţi nisam osetio koliko je istinita. Sada mi je milo što sam se mesecima borio da rešim šest velikih problema, jer sam iz te borbe izvukao jednu od najvećih ţivotnih pouka: da je ludo brinuti zbog onoga što se još nije ni dogodilo i što se verovatno nikada neće ni dogoditi, jer vreme donosi svoja rešenja o kojima mi ne moţemo ni da sanjamo. Pouka: Imajte na umu da je danas ono sutra zbog kojeg ste juĉe razbijali glavu . Upitajte se: Kako moţeš znati da će se ono zbog ĉega danas brineš sutra zaista i dogoditi? P. Babson, ekonomista : „ Naučio sam da sačuvam optimizam i u najteţim ţivotnim situacijama" Kako, upitaćete se. Jednostavno: odem u radnu sobu, zaţmurim i priĎem polici sa knjigama iz istorije. Zatvorenih očiju posegnem za nasumice odabranom knjigom, otvorim je i počnem da je čitam. Provedem tako jedan sat , dok naposletku ne shvatim da je svet bez obzira na vremensko razdoblje- oduvek bio poprište ljudskihbriga , i da od prvih početaka koračamo ivicom ponora. Tako se utešim pomišlju da je čovek današnjice u mnogo boljem poloţaju nego što je bio u prošlosti, ma kako nam se crnom činila 116

današnjica. To mi pomaţe da se prema vlastitim brigama postavim optimistički, da ih sagledam u pravoj svetlosti i da shvatim koliko su sve brige prolazne u odnosu na večni i nepresušni tok ţivota koji nam je dat da u njemu uţivamo, a ne da zbog njega patimo. Pouka: Čitajući o istoriji ljudskog roda shvatićete da niste sami na svetu, i da nema čoveka koga bar jednom u ţivotu nisu morile brige. Elmer Tomas, senator iz Oklahome: „Kako sam se oslobodio kompleksa manje vrednosti" Zbog toga što sam bio previsok za svoje godine, a pored toga i neverovatno mršav, u mladosti sam patio od silnog kompleksa manje vrednosti. Pored toga, bio sam i veoma slabašan, pa nikad nisam bio u stanju da se nadmećem sa drugim dečacima u bejzbolu i trčanju . Svi su me zadirkivali i zvali' glista', i ja sam samo tiho patio i sve više se povlačio u sebe. Budući da smo ţiveli na periferiji, često mi se dogaĎalo da iz kuće ne iziĎem i po nedelju dana, iz straha da ne sretnem nekoga ko će mi se rugati. Da nisam imao inteligentnu majku, koja je bila učiteljica i razumela moje muke, sigurno ništa ne bih uspeo da postignem. Jednog dana mi je prišla i rekla: „Sine, ti moraš odabrati zanimanje za koje su potrebni mozak i inteligencija, jer nema mnogo nade da ćeš se fizički ikad bolje razviti." Kako, meĎutim, roditelji nisu imali novaca da me pošalju na studije, znao sam da ću morati da se sam snalazim , pa sam počeo da se bavim lovom. Čitave zime lovio sam zečeve, tvorove i kune zlatice. U proleće sam njihovo krzno prodao za četiri dolara, čime sam kupio dva praseta. Do jeseni sam ih hranio, a onda prodao za četrdesetdolara. Sa tim novcem upisao sam se u Učiteljsku školu u Denvilu, u Indijani. Plaćao sam dolar i četrdeset centi nedeljno za hranu i pedeset centi za sobu . Nosio sam stara očeva odela i prevelike cipele. Zbog toga me je bilo toliko sramota , da nisamni izlazio sa drugim studentima ; samo sam sedeo u svojoj sobi i učio . Moja najveća ţeljau tim studentskim danima bila je da skupim dovoljno novaca za pristojnu odeću, koje neću morati da se stidim pred kolegama. Uskoro su se, meĎutim, dogodile četiri stvari koje su mi pomogle da se oslobodim kompleksa manje vrednosti. Jedna od njih dala mi je hrabrost isamopouzdanje, i posve promenila moj ţivot. Ukratko ću opisati šta se dogodilo: Prvo: Već posle dva meseca napornog učenja poloţio sam ispite za prvu godinu i dobio svedočanstvo koje mi je omogućilo da se zaposlim kao učitelj u pokrajinskoj školi. To svedočanstvo vredelo mi je samo šest meseci, ali je meni mnogo značilo kao potvrda da bar neko na svetu ima poverenja u mene. Bio je to prvi pravi izraz poverenja koje samo dobio od drugih, osim poverenja što mi ga je majka obilato iskazivala. Drugo: Pokrajinski školski odbor u mestašcetu Hepi Holou ponudio mi je mesto učitelja za četrdeset dolara mesečno, što je opet bio i te kako veliki izraz poverenja. Treće: Za svoju prvu platu kupio sam pošteno odelo. Kada bi mi neko danas poklonio ček od milion dolara, mislim da se ne bih više opbradovao nego onda kada sam za vlastite pare kupio to prvo, konfekcijsko odelo. Četvrto: Prva velika prekretnica u mom ţivo-tu , prva velika pobeda u mojoj borbi protiv kompleksa manje vrednosti, dogodila se na godišnjem sajmu u gradiću Bejnbridţ, 117

u Oklahomi. Majka me beše nagovorila da učestvujem u takmičenju u govorništvu , koje se odrţavalo na pomenutom sajmu . Meni se, meĎutim, ta zamisao činila fantastičnom i nemogućom. Pa, zar ja da govorim pred grupom ljudi, ja, koji nisam imao hrabrosti da zapodenem razgovor ni sa jednim jedinim čovekom? Vera moje majke u mene bila je, meĎutim, naprosto neograničena, i ona me je i podstakla da sudelujem u nadmetanju . Valjalo je odabrati temu govora, što mi nije bilo nimalo lako. Najzad sam odlučio da govorim o umetnosti u Americi premda o umetnosti nisam imao pojma. To, meĎutim, nije bilo suviše vaţno, jer mi je bilo jasno da ni publika ne zna ništa o njoj. Sastavio sam dakle govor, i beskrajno dugo ga uveţbavao. Bilo mi je toliko stalo da opravdam majčino poverenje da sam, kada je kucnuo veliki trenutak, govorio sa zanosom, iz dubine duše. Kada sam saznao da mi je ţiri dodelio prvu nagradu, gotovo da nisam mogao da doĎem sebi od zaprepašćenja. Publika je počela da kliče, i svi oni momci koji su mi se u školskim danima rugali i nazivali me' glistom' sada su me odjednom počeli da tapšu po ramenima, uveravajući me da su znali da će od mene nešto biti. Majka me je grlila, jecajući. U mesnim novinama sledećeg dana pojavio se članak o meni - članak na naslovnoj strani- koji mi je proricao veliku i sjajnu budućnost. Pobeda na tom takmičenju bila je prava prekretnica u mom ţivotu, ne toliko stoga što sam postao poznat, koliko zbog toga što mi je ulila toliko samopouzdanja da sam se prvi put u ţivotu osetio vrednim ljudskim bićem. Bez nje sigurno nikada ne bih postao član američkog Senata, jer nikada ne bih shvatio da se u meni kriju latentne sposobnosti koje do tada još ne behu izišle na videlo. Nagrada koju sam dobio na takmičenju bila je kao skrojena za mene: stipendija za jednogodišnje studije na Pedagoškoj akademiji! Sledeće četiri godine posvetio sam studiranju i podučavanju, a novac sam zaraĎivao radeći svakojake poslove- od kelnerskog do čistačkog. U svojoj devetnaestoj godini odrţao sam ništa manje nego dvadeset osam govora tokom predizborne kampanje za izbor predsednika Sjedinjenih Drţava. Počela je da me privlači politika, pa sam se upisao na univerzitet De Pov, gde sam studirao pravo i veštinu govorništva. Ubrzo sam dobio još nekoliko nagrada na takmičenjima u govorništvu i postao glavni urednik univerzitetskog godišnjeg zbornika The Mirage i univerzitetskiog lista The Palladium. Posle diplomiranja otputovao sam u Oklahomu i otvorio advokatsku kancelariju u gradiću Loton. Radio sam trinaest godina u Drţavnom senatu za Oklahomu, i sa navršenih pedeset godina ostvario sam svoj ţivotni san- postao član Senata Sjedinjenih Drţava. Nisam ispričao ovu priču da bih se hvalisao sopstvenim uspesima, već u nadi da će ona uliti poverenje mladim ljudima koji pate od srameţljivosti i kompleksa manje vrednosti i pomoći im da počnu da se osećaju punovrednim ljudskim bićima. (Piščeva primedba: Zanimljivo je napomenuti da j e Elmer Tomas- čovek koji se toliko stideo poha- banog očevog odela i starih cipela- kasnije bio proglašen najbolje odevenim čovekom u američkom Senatu). K. Bodli, pisac: „Do saznanja o umeću ţivljenja došao sam meĎu Arapima" Sedam godina što ih bejah proveo meĎu nomadskim arapskim plemenima u SahariAlahovom vrtu - predstavljalo je najsmirenije i najsrećnije razdoblje mog ţivota. Naučio sam njihov jezik, nosio njihovu nošnju, jeo njihovu hranu iprihvatio njihov način ţivota. MeĎu njima sam i ja postao pastir, čuvao ovce i spavao u šatorima. Napisao sam i 118

podrobnu studiju o njihovoj religiji, a kasnije i knjigu o Muhamedu, kojoj sam dao naslov Glasnik. Pre nego što se bejah otisnuo u Saharu, iza sebe sam već imao ţivot bogat raznolikim iskustvima. RoĎen u Parizu od engleskih roditelja, prvih devet godina ţivota proveo sam u Francuskoj. Obrazovanje sam stekao u Itonu i Kraljevskom vojnom koledţu u Sendherstu. Posle toga sam nekoliko godina proveo kao britanski vojni oficir u Indiji, gde sam uglavnom igrao polo, odlazio u lov i skitao se po Himalajima, a ponekad obavljao i raznovrsne vojničke duţnosti. Borio sam se u Prvom svetskom ratu, i pred kraj rata obreo se na Pariskoj konferenciji kao pomoćnik vojnog atašea. Duboko me je potreslo i razo-čaralo ono što sam video u Parizu. Tokom sve četiri godine krvoprolića na Zapadnom frontu verovao sam da se borimo za spas civilizacije i dobrobit čovečanstva. Na Pariskoj konferenciji, meĎutim, shvatio sam da grupica sebičnih političara već priprema tle za sledeći svetski rat. Velike sile grabile su za sebe sve čega su se mogle dočepati, stvarajući na taj način nacionalne antagonizme i oţivljavajući intrige tajne diplomatije. Bio sam sit rata, vojske i civilizacije. Prvi put u ţivotu počeo sam da patim od nesanice i da razmišljam čime bih mogao početi da se bavim. Lojd DŢordţ me je nagovarao da se posvetim politici, i upravo kada sam počeo da razmišljam o toj mogućnosti, dogodilo se nešto neobično, nešto što je promenilo i odredilo sledećih sedam godina mog ţivota. Sve beše proizišlo iz jednog kratkog razgovora sa T. E. Lorensom, čuvenim 'Lorensom od Arabije'. najzanimljivijom i najromantičnijom figurom u Prvom svetskom ratu . Lorens mi je savetovao da sledim njegov primer i provedem neko vreme meĎu arapskim plemenima u Sahari. Meni se ta zamisao u prvom trenutku činila fantastičnom, ali, kako bejah čvrsto odlučio da napustim vojnički ţivot, morao sam se nečim baviti. Kao bivši vojni oficir nisam mogao da dobijem nikakav graĎanski posao, jer je vladala velika nezaposlenost. Stoga sam odlučio da prihvatim Lorensov savet i da krenem meĎu Arape. Nije mi ţao što sam to učinio; Arapi su me naučili umeću ţivljenja i savladavanju briga. Poput svih muslimana, i Arapi su fatalisti. Veruju da je Muhamedova reč u Kur' anu boţansko objavljenje Alaha. Stoga izreka iz Kur'ana'Bog je stvorio čoveka i sve što čovek radi prihvataju doslovno, i ţivot uzimaju smireno; nikada nikuda ne ţure, i nisu podloţni naglim promenama raspoloţenja kada stvari krenu nizbrdo. Veruju da se sve zbiva onako kako je suĎeno i da niko osim Boga ne moţe da promeni svet . To, meĎutim, ne znači da u kriznim situacijama nisu borbeni. Pokušaću da to ilustrujem opisom strahovitog nevremena koje me jednom beše zateklo u Sahari. Snaţan, vruć vetar puna tri dana i noći zavijao je Saharom, i bio je toliko silovit da su zrnca saharskog peska zasula Sredozemlje i stigla čak do doline reke Rone. Imao sam utisak da mi usijani vetar pali kosu , grlo mi je bilo suvo, oči upaljene i zubi puni peska. Činilo mi se da ćemo poludeti. Arapi se, meĎutim, ni jednom nisu poţalili na vetar i vrućinu . Samo su slegali ramenima i govorili' Mehtub', što će reći'Tako je zapisano'. Čim se nevreme smirilo, bacili su se na posao. Počeli su da kolju jagnjad, znajući da će ionako uginuti, pa su hteli da spasu barem ovce. Zatim su poterali ovce prema jugu , na vodu, i sve su to činili smireno, bez reči optuţbe ili ţaljenja nad desetkovanom stokom. Plemenski poglavica je , šta više, izjavio da „gubitak i nije baš tako velik. Mogli smo sve da izgubimo, ali nam je zahvaljujući Bogu- ostalo četrdeset odsto ovaca, koje će nam pomoći da počnemo iznova." 119

Sećam se još jedne zgode kada nam je usred pustinje pukla automobilska guma, pri čemu ni rezervna nije bila u redu. Izvan sebe od besa, upitao sam Arape šta da radimo... Podsetili su me da mi ljutnja neće pomoći, i da će mi, šta više, ukoliko se budem nepotrebno uzbuĎivao, biti još gore. Probušena guma predstavljala je volju Alahovu, govorili su, i čovek je tu nemoćan. Krenuli smo, dakle, vozeći se u automobilu nagnutom na jednu stranu , ali smo posle nekoliko metara morali da se ponovo zaustavimo. U rezervoaru više nije bilo ni kapi benzina! Arapski poglavica samo je izustio ' Mehtub!' Umesto da izgrdi vozača što nije mislio na benzin, smireno je krenuo pešice. Pošli smo za njim, pevajući! Sedam godina meĎu Arapima uverilo me je da su neurotičari, ludaci i pijanci Amerike i Evrope proizvod našeg brzog zapadnjačkog načina ţivota i takozvane civilizacije. Dok sam ţiveo u Sahari, bio sam lišen svih briga. Tamo sam, u Alahovom vrtu, otkrio vedrinu, zadovoljstvo i fizičku lagodnost za kojima zapadnjački svet očajnički teţi, i retko ih kada postiţe. Neki ljudi preziru filosofiju fatalizma. Moţda su i u pravu, ko zna? Meni se ponekad čini da je čovekov ţivot na neki način često unapred odreĎen. Da jednog toplog julskog dana nisam razgovarao sa Lorensom od Arabije, ko zna šta bi danas od mene bilo? Gledajući u prošlost, sve više dolazim do zaključka da su na moj ţivot uticali dogaĎaji nad kojima je nisam imao nikakve moći. Arapi to nazivaju ' Mehtub' ili ' kismet' - to jest , volja Alahova ili sudbina. Zvali mi to kako nam drago, istina je da postoji nešto što upravlja našim ţivotima. Ja samo znam da sam do dana današnjeg, sedamnaest godina pošto sam napustio Saharu, sačuvao vedru smirenost u odnosu na neizbeţno, i da sam to umeće naučio od Arapa. Ta mi je filosofija pomogla da postignem smirenje kakvo mi ne bi mogli pruţiti ni svi psihijatri ili lekovi ovog sveta. Pouka: Vi i ja nismo muslimaii. Ne ţelimo ni da budemo fatalisti. Ipak, kada ţivotima počne da nam vitla podivljali vetar protiv kojeg ne moţemo da se borimo, najbolje nam je da prihvatimo neizbeţno i da pokušamo da spasemo što se spasti moţe tek kada vetar utihneu oluja se posve smiri. Vilijem Felps, profesor univerziteta : „ Mojih pet naĉina za suzbijanje briga" 1. U dvadeset četvrtoj godini počeli su da mi se javljaju grdni problemi sa očima. Pekle su me kada bih čitao i postale toliko osetljive da nisam podnosio dnevnu svetlost. Obilazio sam najbolje oftal-mologe u NJu Hejvenu i NJujorku, ali niko nije mogao da mi pomogne. Nije mi preostajalo ništa drugo već da se u ranim popodnevnim časovima povučem u zatamnjenu sobu i čekam vreme za počinak. To mi je veoma teško padalo. Plašila me je pomisao da ću morati da se odreknem nastavničkog posla i da po-traţim nešto prikladnije. A onda se dogodilo nešto neobično, što me je uverilo u čudesnu moć koju svest ima nad telom. Te zime, baš kada sam imao najveće probleme sa očima, u koledţu gde sam predavao zamolili su me da odrţim govor studentima poslednje godine. Dvorana u kojoj sam drţao govor bila je osvetljena jakim plinskim svetiljkama, čija mi je svetlost toliko smetala da sam sve vreme morao da gledam u pod. Ipak, čitavih pola sata, koliko je govor trajao, nisam ni za trenutak osetio uobičajen bol. MeĎutim, čim se govor 120

završio, bol mi se povratio. Oči su me pekle, bolele, i ţmirkao sam čim bih pogledao prema svetlosti. Razmišljajući o tom čudnom fenomenu, pomislio sam da bih veţbama koncentracije moţda mogao da izlečim svoj vid. Bejah, naime, shvatio da duhovno uzbuĎenje pobeĎuje telesni nedostatak. Slično mi se dogodilo jednom kasnijom prilikom, kada sam putovao preko okeana. Bio sam dobio tako jak napad lumbaga, da nisam mogao ni da se mrdnem. Slučajno su me baš tom prilikom pozvali da putnicima odrţim nekakav govor. I, čim sam počeo da govorim, iščezli su i bol i ukočenost: ispravio sam se, počeo da se krećem savršenom gipkošću i govorio punih šezdeset minuta. Na kraju sam se zdrav zdravcat uputio u kabinu, gde mi se lumbago vratio onog trenutka kada sam se opustio i legao u postelju . Ta zgoda još jednom me je uverila u vitalnu vaţnost čovekovog duhovnog stave prema bilo kakvom problemu. Shvatio sam da je uţivanje u onom što trenutno radim najvaţnija stvar u ţivotu, i stoga sam počeo da ţivim kao da mi je svaki dan prvi ili poslednji dan u ţivotu. Radujem se svemu , svakodnevno me ponovo uzbuĎuje avantura zvana ţivot, jer znam da čovek uzbuĎen ţivotom nema vremena da razmišlja o brigama. Oboţavam nastavnički posao. Podučavanje je za mene oduvek bilo umetnost, a ne profesija. Volim da podučavam ljude i činim to sa velikom strašću, kao umetnik koji ne moţe da ne slika, ili pevač koji nije u stanju da odoli lepoti pesme . Prvo na šta izjutra sa radošću pomislim jeste grupa studenata sa kojom ću započeti radni dan. Uveren sam da je oduševljenost onim što obavljam jedan od glavnih preduslova za uspeh u ţivotu. 2. Shvatio sam da se čovek moţe osloboditi briga i čitanjem nekog zanimljivog štiva. Dobra knjiga ne retko mi je skratila trenutke bolesti, razočaranja i tuge. 3. Neprekidna fizička aktivnost još je jedan od načina za suzbijanje briga. Kada jednom prilikom bejah zapao u tešku depresiju , lečio sam se tako što telu nisam dozvoljavao da ni za trenutak otpočine. Jutrom bih provodio vreme igrajući tenis, zatim bih se istuširao, obedovao, i posle podne igrao golf . Petkom bih obično plesao do sitnih sati, a subotom i nedeljom bavio se drugim poslovima. Verujem da je znojenje korisno za organizam, i čini mi se da potištenost i brige naprosto isparavaju iz tela zajedno sa znojem! 4. Naučio sam da izbegavam ţurbu i napetost. Oduvek sam se trudio da se ponašam u skladu sa filosofijom Vilbera Krosa. Dok je bio guverner u Konektikatu , Kros mi je rekao: „Kada imam najviše posla, ja sednem, zapalim lulu i ostanem tako po čitav sat. To me opušta i priprema za bitku." 5. Naučio sam da su strpljivost i vreme dva velika čovekova prijatelja. Ne kaţemo uzalud da vreme leči rane. Kada sam zbog nečega zabrinut, trudim se da sagledam stvari u pravoj svetlosti, pa kaţem sam sebi: „Dva meseca od današnjeg dana neću brinuti o ovom problemu , jer će se on do tada već nekako rešiti. Zbog čega bih sada o njemu brinuo? Zbog čega ne bih prema njemu zauzeo isti stav kao što ću ga imati kroz dva meseca?"

121

Pet Felpsovih načina za suzbijanje briga, dakle, izgledaju ovako: 1. Uţivajte! Oduševljavajte se ţivotom! Ţivite svaki dan kao da vam je prvi ili poslednji u ţivotu. 2. Ĉitajte zanimljive knjige ! Dobro štivo pomaţe vam da zaboravite svakodnevne brige. 3. Budite fiziĉki aktivni! Fiziĉka aktivnost pomaţe u suzbijanju potištenosti. 4. Opuštajte se dok radite! Ţurba i napetost neće vam pomoći da dobro obavite dati posao. 5. Trudite se da probleme sagledavate u pravoj svetlosti ! Imajte na umu da će vam se sadašnje brige kroz dva meseca ĉiniti smešnim, i da će mnoge, naprosto, same od sebe išĉeznuti. Zato nastojte da vam ni danas, kada vas muĉe, ne zadaju suviše glavobolje.

Doroti Diks: „Izdrţala sam juĉe izdrţaću, dakle, i danas" U ţivotu sam iskusila i bolest i bedu. Kada me ljudi pitaju kako sam uz sve brige uspela da sačuvam vedrinu duha, ja im odgovaram: „Izdrţala sam juče. Moći ću, dakle, da izdrţim i danas. He ţelim da razmišljam o onome što bi se moglo dogoditi sutra." Upoznala sam nestašicu, očajanje i bol. Oduvek sam morala teško da radim. Moj ţivot nalik je na bojno poprište puno ruševina, uništenih snova, razbijenih nada i poljuljanih ideala- poprište na kojem sam se uvek borila sa nadmoćnim neprijateljem, i iz borbe izlazila ranjena, osakaćena, iznemogla. Ipak, ne saţaljevam samu sebe. He lijem suze nad prošlošću, ne zavidim ţenama prema kojima je ţivot bio milostiviji. Ja bar mogu reći da sam ţivela, dok su one samo postojale. Ja sam ispila čašu ţivota do dna, a one su srkale samo penu po površini. Ja sam upoznala stvari za koje one neće nikada saznati. Ja vidim stvari za koje su one slepe. Samo čovek čije su oči isprane suzama moţe videti svet u pravoj svetlosti i osećati se bratom svih ljudi. Na velikom univerzitetu Teških Udaraca Ţivota naučila sam da ni jedna ţena koja je ţivela lagodnim ţivotom ne izlazi iz njega kao pobednica. Naučila sam da ţivim od jednog dana do drugog, ne brinući brigu o sutrašnjici. Brige su najveći neprijatelj sadašnjosti i budućnosti, jer pretvaraju ljude u kukavice. Ja odbacujem strah, jer me je iskustvo naučilo da on nikuda ne vodi. Kada jednom doţivite da vam se sruši zdanje u koje ste uloţili čitav svoj ţivot, nije vaţno ako jednom u budućnosti zakasnite na voz ili izgubite posao. Naučila sam da od ljudi ne treba suviše očekivati, pa stoga još uvek mogu da uţivam u prijatelju koji mi nije suviše odan ili u poznaniku koji me ponekad ogovara. I, što je najvaţnije, godine patnje naučile su me umeću humora, budući da je u mom ţivotu bilo mnogo dogaĎaja koji su me terali u plač ili smeh. Kada je ţena u stanju da zbija šale nad svojim nevoljama, umesto da pada u histeriju, nikada je ni-šta neće moći da suviše duboko povredi. He ţalim zbog tegoba kroz koje sam prošla, jer sam kroz njih upoznala 122

ţivot u svakom njegovom obliku, u svakoj njegovoj ţilici, u svakoj niti. Za to se isplatilo platiti visoku cenu! Pouka: Doroti Diks pobedila je brige ţiveći na 'jednodnevne rate'. E. Egan, pukovnik:

„ Fiziĉka aktivnost najdelotvorniji je lijek protiv briga i potištenosti" Svaki put kada se osjetim potištenim i zabrinutim, ja počnem da umaram telo kako bih odmorio duh. Odem, na primer, na trčanje ili pešačenje, a kako se i inače bavim sportom , poĎem u obliţnju sportsku dvoranu pa odigram dve ili tri partije tenisa ili bilo koje druge igre. Čini mi se da mi fizička aktivnost razbistruje duh. Zamaranjem tela, mozak kao da dobija novu energiju, pa se posle nekoliko dana fizičkih napora osećam mentalno spremnijim da se hvatam u koštac sa novim problemima i svakodnevnim brigama. Dţejms Berdsol: „Nauĉio sam da gledam istini u oĉi" U studentskim danima bio sam poznat kao čovek koji večito o nečem brine, pa su mi drugovi prikačili nadimak 'Zabrinuti DŢim'. Opsednutost brigama bila je kod mene tako snaţno ispoljena, da sam često naprosto obolevao od zabrinutosti, i to tako često da su u studentskoj bolnici uvek imali rezervisani krevet za'Zabrinutog DŢima'. Čim bih se pojavio na vratima ambulante, bolničarka bi mi gurnula tabletu za smirenje, pa bi me tek posle toga odvela do lekara. Brinuo sam zbog svega i svačega, ponekad i zbog toga što bih zaboravljao zbog čega brinem! Bio sam loš student, pa sam strahovao da će me izbaciti iz koledţa. Brinuo sam zbog svog slabog zdravlja, zbog rĎavog varenja, zbog nesanice, zbog novčanih nedaća, a i zbog toga što sam pomišljao da će me napustiti devojka sa kojom sam nameravao da se oţenim. Jednog dana sam , u očajanju , sve to ispričao prof. Berdu, ekonomisti po struci. Petnaestominutni razgovor sa Berdom otvorio mi je oči i naučio me pravim vrednostima u ţivotu. „DŢime", rekao mi je prof. Berd, „čini mi se da bi jednom zauvek morao da pogledaš istini u oči. Kada bi bar polovinu vremena što ga trošiš opterećujući se brigama počeo da trošiš na konstruktivno rešavanje problema koji te muče, ti više, naprosto, ne bi imao briga. Opsednutost brigama nije ništa drugo već loša navika, kao piće ili pušenje. Jednom rečju, to je porok." Prof. Berd mi je potom dao tri saveta za prevladavanje briga: 1. Taĉno definiši problem koji te muĉi. 2. PronaĊi uzrok problema. 3. Smesta preduzmi nešto ĉime ćeš na konstruktivan naĉin poĉeti da problem rešavaš. Poslušao sam Berdov savet i odmah počeo sa analizom kako sam i zbog čega pao iz fizike. Znao sam da nisam pao zbog toga što sam glup to nije bio jedan od mojih problema. Došao sam ubrzo do zaključka da sam pao zbog toga što me fizika kao predmet nikada nije zanimala. Odlučio sam, stoga, da promenim stav prema fizici, budući da sam znao da će mi u mom budućem inţenjerskom poslu biti i te kako potrebna. 123

„Ukoliko je fizika uslov za dobijanje diplome, moram je poloţiti", rekao sam sam sebi. Stoga sam ponovo prijavio ispit. Učio sam marljivo- i poloţio! Novčane brige razrešio sam tako što sam se zaposlio preko studentskog servisa i počeo da pozajmljujem novac od oca, da bih mu ga kasnije, kada sam diplomirao i zaposlio se, pošteno vratio. LJubavne brige nestale su onog trenutka kada sam zaprosio devojku danas gĎu Berdsol. Sada, kad sam se potpuno sredio, čini mi se da je moj problem bio u tome što nisam imao hrabrosti da pogledam istini u oči i da realno rešavam ţivotne probleme. Pouka: DŢim Berdsol nauĉio je kako da se otarasi briga tehnikom analize problema. On se, dakle, sluţio naĉelima opisanim u poglavlju 'Analiza i traţenje rešenja'. T. Eriksen: „Teško ţivotno iskustvo nikada nije na odmet" DogaĎaj koji se zbio u leto 1942. zauvek je odagnao brige iz mog ţivota i dokazao mi da su , u poreĎenju sa onim što sam tada preţiveo, sve brige na svetu apsolutno beznačajne. Šta se dogodilo? Godinama sam ţeleo da provedem leto ribareći uz obale Aljaske, pa sam se1942. priključio posadi malog ribarskog broda za lov na losose. Posada je, zajedno samnom, brojala tri osobe: kapetan, pomoćnik kapetana, i' mali', to jest ' čovek za najteţe fizičke poslove'. Taj' mali' bio sam upravo ja . Budući da je lov na losose povezan sa smenama plime i oseke, često sam radio i po dvadeset četiri časa dnevno. Obavljao sam sve poslove koje niko drugi nije hteo da radi: prao palubu , skupljao Ďubre, kuvao u malenoj smrdljivoj kuhinji koja je bila toliko zagušljiva da sam nekoliko puta pao u nesvest. Prao sam posuĎe i obavljao sve popravke na brodu , tovario losose u kutije u kojima smo ribu slali na dalju obradu. Noge su mi, iako u gumenim čizmama, uvek bile mokre, a nisam imao vremena da ih sušim ili da se zbog toga nerviram. Sve je to, meĎutim, bilo nalik na dečju igru u poreĎenju sa mojim zadatkom na brodu - izvlačenje mreţe na brod, što je trebalo obavljati sa nogama u vodi. Bio je to uţasno naporan posao, i budući da sam ga obavljao nedeljama, telo me je na kraju toliko bolelo da sam se jedva kretao. Kada bih najzad legao na zasluţen počinak, nije to bilo u udobnom mekom krevetu , već na vlaţnim madracima u dnu palube. Mučio sam se kao neki galijaš, premda ni sam ne znam zbog čega sam i kako sve to izdrţao. Sada mi je , meĎutim, drago što sam prošao kroz sve te fizičke torture: one su mi uveliko pomogle da prestanem da brinem o nevaţnim sitnicama. Shvatio sam da je naj vaţnije sačuvati goli ţivot, i da je sve ostalo prava tričarija. Kada se danas suočim sa nekim problemom, kaţem sam sebi: " Eriksene, ovo ne moţe biti gore od izvlačenja mreţa." I Eriksen mi tada uvek odgovara potvrdno: „Ne, naravno da ne moţe. Dakle, nije nesavladivo!" Takvo razmišljanje uvek me oraspoloţi i ohrabri. Verujem, stoga, da nije loše kada čovek s vremena na vreme proĎe kroz neko teško ţivotno iskustvo. Dobro je znati da smo ispili čašu do dna, i ipak ostali ţivi i zdravi. Takvo iskustvo pomaţe nam da realno gledamo na svakodnevne sitne probleme, i da shvatimo koliko su nevaţni u poreĎenju sa mnogo teţim situacijama kroz koje smo prošli i ostali ţivi. 124

Persi Viting, poslovni ĉovek: „Bio sam kukavica nad kukavicama" Ja sam u ţivotu umro više puta nego i jedan ţiv, poluţiv ili mrtav čovek. Kako? upitaćete se. Pa, lepo: bio sam hipohonder nad hipohonderima. Otac mi je bio vlasnik apoteke u kojoj gotovo da sam odrastao. Svakog dana razgovarao sam sa lekarima i medicinskim sestrama, pa sam znao nazive i simptome svih bolesti na kugli zemaljskoj. Kada kaţem da sam bio hipohonder nad hipohonderima, hoću da kaţem da se nisam samo plašio bolesti, već da sam autosugestijom izazivao kod sebe prave fizičke simptome različitih obolenja. Sećam se da se jednom u našem gradu pojavila ozbiljna epidemija difterije. Budući da sam u očevoj apoteci iz dana u dan prodavao lekove protiv difterije mušterijama koje su dolazile iz zaraţenih kuća, najzad sam ubedio sebe da sam i ja dobio difteriju. Legao sam u krevet i počeo da pokazujem sve' prave' simptome. Otac je na to pozvao lekara, koji me je pregledao i rekao: „Da, Persi, dobio si difteriju ." Kada sam čuo lekareve reči, odahnuo sam. Nikada se, naime, nisam bojao ni jedne bolesti kada bih od nje oboleo , pa sam se stoga jednostavno okrenuo na drugu stranu i mirno zaspao . Posle dobro prospavane noći probudio sam se zdrav zdravcijat, bez traga difterije. Godinama sam se tako ponašao, što mi je, razume se, donelo i izuzetno povlašćen poloţaj u porodici, vezujući za sebe svu paţnju i neţnost roditelja, koji nisu mogli ni da sanjaju da sam postao specijalista za dobijanje naj fantastičnijih bolesti i zaraza. Dva puta sam, kako rekoh, i umirao, i to jednom od kočenja vilica, a drugi put od hidrofobije! Kasnije sam se zadovoljio običnijim bolestima i specijalizovao se za tuberkulozu i rak. Sada ovo pričam kroz smeh, ali se kunem da mi onda nije bilo lako. Plašio sam se svega i svačega i ţiveo kao da koračam po ivici vlastitog groba. Kada bi u prolećedošlo vreme da kupim novo odelo, uvek bih se upitao: „ Da li se isplati potrošitinovac na novo odelo, kada i onako znam da neću preţiveti do zime?" Milo mi je , meĎutim, što sam uznapredovao. Tokom poslednjih deset godina, naime, ni jednom nisam umirao, što je za mene ogroman napredak. Kako sam prestao da umirem ? Pa, uz pomoć humora i samoizrugivanja! Svaki put kada bih osetio da mi se javljaju neki uţasni simptomi, nasmejao bih se sam sebi i rekao: „Slušaj, budalo, evo kako već dvadeset četiri godine umireš od naj smrtonosnijih bolesti, a još uvek si ţiv i zdrav- u stvari, pucaš od zdravlja. Nije li došlo vreme da se zamisliš i dobro se narugaš hipohonderu kojeg nosiš u sebi?" Ubrzo sam uvideo da ne mogu istovremeno raditi obe stvari: rugati se sam sebi i saţaljevati se zbog strašnih bolesti. I tako sam, postepeno, odbacio samosaţaljenje i prihvatio samoizrugivanje. I, od tada ne prestajem da se smejem samom sebi! Pouka: Ne uzimajte sami sebe previše ozbiljno. Pokušajte da sa humorom gledate na sitnije brige, pa ćete videti da će i one s vremenom izgubiti na vaţnosti.

125

DŢin Otri, glumac i pevaĉ: „Uvek valja imati nešto u rezervi" Po svemu sudeći, većina uobičajenih porodičnih briga potiče od novca. Ja sam imao sreću da se oţenim devojkom iz provincije, čije je porodično vaspitanje bilo slično mome, što znači da cenimo i poštujemo slične stvari u ţivotu. Obojese pridrţavamo pravila zlatne sredine, pa nam je uvek polazilo za rukom daporodične brige zadrţimo na minimumu . Kada je reč o novčanim brigama, pridrţavam se dvaju pravila: prvo, ma štačinio, uvek nastojim da zadrţim stopostotni integritet. Pozajmim li od nekoga novac, radije ću umreti nego da ostanem duţan. Vraćam, dakle, dug do poslednjeg centa. Nepoštenje je jedan od najvećih izvora briga. Drugo, kada započinjem novi posao, uvek na umu imam'pomoćni izlaz'. Vojni stručnjaci tvrde da je, osim udarne snage, vaţno imati pomoć linije snabdevanja municijom, hranom, lekovima i ljudstvom- jednom rečju, dobru rezervu. Došao sam do zaključka da je to načelo i te kako vaţno u borbama koje vodimo u svakodnevnom ţivotu. Navešću kao primer svoje detinjstvo prove-deno u Teksasu opustošenom sušama. Moja porodica jedva je preţivela seljakajući se iz mesta u mesto, putujući u kolima s arnjevima sa konjskom zapregom i desetak izgladnelih konja. Hranili smo se menjajući konje za brašno i so. Budući da više nisam mogao da izdrţim takvu bedu, odlučio sam da naĎem posao. Zaposlio sam se na ţeleznici, i u slobodno vreme učio telegrafiju. Ubrzo sam dobio bolji posao, ali sam i dalje ostao na ţeleznici, obavljajući u slobodno vreme sitne popravke, smatrajući da uvek moram da u rezervi imam neki posao za crne dane. Jednog dana sreo sam čoveka koga je oduševilo moje pevanje i sviranje na gitari. Posavetovao me je da poĎem u NJujork i da potraţim posao u nekom varijeteu ili na radiju . Naravno da mi je takvo priznanje i te kako laskalo, posebno kada sam saznao da je taj čovek velika zvezda u zabavnoj muzici. Uprkos mlada-lačkom oduševljenju , uspeo sam da sačuvam svoju uobičajenu dozu opreznosti. Nisam odmah odjurio u NJujork, već sam čak devet meseci razmišljao o laskavoj ponudi svog novog poznanika. Na kraju sam zaključio da ništa ne mogu da izgubim, a da mogu mnogo da dobijem ukoliko odem u NJujork i okušam se u muzici. Budući da sam zadrţao posao na ţeleznici, imao sam besplatnu voznu kartu. I, jednog dana osvanuo sam u NJujorku, gde sam iznajmio jeftinu sobu , hranio se iz automata i povlačio se ulicama čitavih deset nedelja a da ništa nisam postigao. Da u rezervi nisam imao stalan posao na koji sam se mogao vratiti, bio bih u grdnoj neprilici. Ovako sam se, iskoristivši dopust u NJujorku, vratio na posao u Oklahomu. Počeo sam posle toga da štedim od plate, kako bih se još jednom mogao oprobati u NJujorku. I, drugi put sam u NJujorku imao više sreće: naišao sam na čoveka kome se svidelo moje muziciranje, i on me je uputio u jednu poznatu kuću za proizvodnju gramofonskih ploča, gde sam snimio svoju prvu ploču! Ploča, naravno, nije bila dobra: glas mi je bio ukočen inamešten. Poslušao sam stoga savet jednog od stručnjaka iz pomenute kuće za proizvodnju ploča, i vratio se u Tulsu; danju sam radio na ţeleznici, a noću pevao kaubojske pesme na noćnom programu lokalnog radija. To je opet značilo da uz redovni, imam i rezervni posao, to jest mogućnost da se jednom počnem ozbiljnije baviti pevanjem. Punih devet meseci pevao sam za noćni program Radio-Tulse, a onda sam, zajedno sa DŢimijem Longom, komponovao pesmu 'Taj moj sedokosi tata'. Pesma se svidela 126

slušaocima, pa me je uskoro generalni direktor gramofonske kompanije' Ameriken Rikording Kompani' pozvao u NJujork. Ovog puta je upalilo! Počeo sam da snimam za pedeset dolara po ploči, i najzad dobio posao kao pevač kaubojskih pesama na Radio-Čikagu, uz platu od četrdeset dolara nedeljno. Posle nekoliko godina plata mi je porasla na devedeset dolara, i budući da sam se već bio probio u muzičkom svetu, zaraĎivao sam stotine dolara mesečno pevajući po kabareima i barovima. Uskoro sam dobio angaţman i za film, jer se neki reditelj beše dosetio da napravi kaubojski film sa pravom kaubojskom muzikom. Bio je to početak vratolomnog uspeha na filmu. ZaraĎivao sam hiljade dolara po filmu-ali sam uvek znao da se, presuši li taj zlatni rudnik, uvek mogu vratiti starom poslu snimanja ploča, pa čak i radu na ţeleznici. Imao sam, dakle, dve rezerve u dţepu . Obezbedio sam se s oba boka!

Homer Kroj, romanopisac: „Izdrţao sam najgore i izvukao ţivu glavu" Najteţi trenutak u mom ţivotu bio je dan kada sam na vratima ugledao šerifa i posle nekoliko trenutaka izišao sa njim- na zadnji ulaz. Tor trenutka bejah izgubio poštenje, slavu i porodičnu kuću u kojoj sam sa ţenom i decom proveo punih osamnaest godina ! Nikad nisam ni pomišljao da bi se tako nešto moglo meni dogoditi. Dvanaest godina pre toga bio sam na vrhuncu slave. Jedna filmska kompanije upravo beše otkupila od mene pravo za snimanje filma po tekstu mog romana Zapadno od vodenog tornja, a cena je bila astronomska! Pune dve godine ţiveo sam sa porodicom u inostranstvu . Letovali smo u Švajcarskoj, a zimovali na Francuskoj rivijeri, kao pravi pravcati bogataši. Šestomesečni boravak u Parizu urodio je novim romanom : Morali su da vide Pariz. U filmskoj verziji romana pojavio se tada slavni Vil Rodţers. Bio je to prvi pravi zvučni film! Dobio sam ponudu da se nastanim u Holivudu i napišem scenarija za nekoliko filmova u kojima bi Vil Rodţers bio glavna zvezda. Odbio sam, meĎutim, tu ponudu i vratio se u NJujork. To je bio početak svih mojih nevolja! U NJujorku sam počeo zamišljati da se u meni krije pravi genije za sklapanje unosnih poslova. Neko mi beše rekao da se čuveni DŢekob Astor obogatio ulaganjem u neizgraĎene delove NJujorka. „Kakav Astor", počeo sam da laskam sam sebi. „Pa, on je samo bedni doseljenik, trgovčić iz Evrope, koji jedva da je natucao engleski. Ako je on postao milionar, mogu i ja." Bio sam sebi uvrteo u glavu da ću se kad tad obogatiti, pa sam počeo da čitam raznorazna trgovačka glasila. O trgovini, razume se, pojma nisam imao, odnosno, slikovitije rečeno, bio sam u taj zanat upućen koliko i neki Eskim u tehniku naftnih peći. Pokretala me je snaga neznanja. Bio mi je potreban početni kapital, pa sam se dosetio da bih mogao da zaloţim kuću i da za dobijeni novac kupim nekoliko najbolih gradilišta u otmenom delu NJujorka. Gradilišta neću prodavati dok ne dostignu milionsku cenu, a onda ću početi da ih prodajem i ţivim od tako stečenog novca- kao lord! Počeo sam da saţaljevam 'šljakatore' koji se po kancelarijama i fabri- kama znoje za bednu mesečnu platicu, jadnike bez 'klikera' koje Bog nije obdario boţanskom vatrom finansijskog genija. U početku je sve išlo lepo. Zaloţio sam kuću i kupio gradilišta na zajam. 127

Urnebes je nastao kada sam nekoliko meseci kasnije morao da počnem da otplaćujem prve rate. Dvesta dvadeset dolara nije u ono vreme bila šala. A valjalo je plaćati i stanarinu , struju , gas i izdrţavati veliku , razmaţenu porodicu . Da zaradim neku paru , počeo sam da pišem humorističke priče, ali mi je humor bio toliko traljav da sam ubrzo odustao. Treći moj roman doţiveo je potpun neuspeh. Novaca, dakle , niotkuda, a nisam imao šta da prodam ili zaloţim , osim pisaće mašine i dva ili tri zlatna zuba. Uskoro nam je plinara isključila gas , a mlekar otkazao donošenje mleka. Kupili smo parafinsku peć, koja se pušila i toliko zaudarala da je bila prava milina. Grejali smo se grančicama i daskama sakupljenim na obliţnjim gradilištima- gradilištima bogataša kakav sam i ja nameravao da postanem! Počela je da me muči nesanica. Budio bih se usred noći i izbezumljeno šetkao po kući. Banka mi je uskoro obustavila hipoteku na kuću i silom nas izbacila na ulicu. Tako sam upoznao šerifa... He ţelim više ni da se sećam kako smo preţiveli najcrnje dane u ţivotu. Ipak, preţiveli smo ih, ali samo zahvaljujući tome što smo imali hrabrosti da započnemo iz početka . Kada sam shvatio da su se svi moji snovi srušili u blato, setio sam se majčine izreke da ne vredi plakati nad prolivenim mlekom. Svu svoju radnu energiju uloţio sam u pisanje. Radio sam danonoćno, i malo po malo ponovo počeo da stičem samopouzdanje- i novac. Sada sam skoro zahvalan sudbini što mi je dala da iskusim svu gorčinu neuspeha, poniţenja i bede. To iskustvo me je očeličilo, i ulilo mi samopouzdanje. Danas znam da čovek moţe da podnese mnogo više nego što misli, i da nema stvari koja moţe da ga do kraja slomije. Kada se danas suočim sa nekim problemom ili sa sitnom, svakodnevnom banalnom brigom, oteram je kao dosadnu muvu i setim se dana kada sam sa porodicom sedeo na kovčegu, izbačen na ulicu i kada sam u sebi ponavljao: „Došao sam do dna i još sam ţiv. Dublje ne mogu da padnem, i, stoga, valja mi da ponovo počnem da se uspinjem." Kakva je pouka ove ţivotne priče: Da nema smisla testerisati strugotinu! Da valja prihvatiti ono što je neizbeţno. Da, došavši do dna, moţemo samo da pokušamo da se ponovo uspnemo.

128

Dţek Dempsej, protivnik"

profesionalni

bokser: „Brige

su

mi

bile

najveći ţivotni

Često sam se u ringu borio sa nadmoćnijim pro-tivnikom, ali sam shvatio da je briga u ţivotu često opasnija od najoštrijeg protivnika teške kategorije. Shvatio sam da moram da prestanem da se opterećujem brigama, jer će mi one uništiti borilačku energiju i upropastiti karijeru . Zato sam izgradio vlastitu odbrambenu tehniku . Evo u čemu se ona sastojala: 1. U ţivotu, kao i u ringu, hrabrio sam se pozi-tivnim mislima. Kada bih se, na primer, borio sa opasnim protivnikom, ponavljao sam u sebi: „Ništa me neće sprečiti da pobedim. Protivnik me neće povrediti; neću ni osetiti njegove udarce. Mene niko ne moţe da povredi... Izdrţaću do kraja, ma šta se dogodilo." Takvo hrabrenje pozitivnim mislima mnogo mi je pomagalo. Ponekad me je toliko zaokupljalo, da zaista nisam osećao protivničke udarce, premda su me moji protivnici često grdno mlatili. Gde sve nisam imao povrede! Smrskali su mi vilicu, umalo izbili oko, slomili rebra, nokautirali me tako da sam jednom prilikom odleteo u gledalište i pao na sto nekog novinara i polomio mu pisaću mašinu. Moţda zvuči neverovatno kada tvrdim da ni naj ţešće udarce nisam osećao zbog toga što sam primenjivao pomenutu tehniku samoohrabrivanja . Moram, ipak, da priznam da sam jedan udarac i te kako bolno osetio. Bilo je to kada mi je Lester DŢonson smrskao tri rebra. Nije me zaboleo sam udarac, ali sam posle njega uţasno teško disao. Sve ostale udarce u ringu pri-mio sam bez trunčice bola. 2. Shvatio sam da su trema i nerviranje zbog onoga što bi moglo da se dogodi podjednako opasan nepri-jatelj kao i strah . Dugo mi je trebalo da to razumem, pa sam u početku provodio besane noći razmišljajući o ishodu sutrašnjeg nadmetanja. Jednom sam se, tumarajući po kući, pogledao u ogledalo i rekao sam sebi: „Baš si budala što brineš o onome što bi se moglo dogoditi, a još se nije dogodilo. Ţivot je kratak. Imaš samo nekoliko godina pred sobom, zato uţivaj u ţivotu sada , uţivaj u njemu što više moţeš. Ništa u ţivotu nije vaţnije od zdravlja, a ti gubiš zdravlje ne spavajući od briga." I to mi je pomoglo. Kada bi me opet uhvatila nesanica, ponavljao sam sebi pomenute reči, ponavljao ih noćima, mesecima, godinama, sve dok mi se nisu uvukle pod koţu , usekle u moţdane vijuge i postale moje ţivotno načelo.

129

K. Halter, nastavnica muzike : „ Dok sam smatram se najsrećnijom osobom na svetu"

zdrava i sposobna za ţivot,

Moje detinjstvo bilo je teško, i ispunjeno uţasnim strahom da će mi majka umreti i da ću završiti u mesnom sirotištu. Majka je bila teţak srčani bolesnik, i svakodnevno je dobijala napade slabosti ili se onesvešćivala naočigled mene i mog brata... Mi smo je bespomoćno gledali i molili Boga da je sačuva, jer nam se pri pomisli na sirotište ledila krv u ţilama. Na te najranije šokove iz detinjstva nadovezao se ţivot pun tegoba, pa zaista mogu da kaţem da me ţivot nikada nije mazio. Moj brat Majner još kao mladić je povredio kičmu, i posle dve godine nepokretnog leţanja najzad umro u strašnim mukama. Budući da smo nas dvoje ţiveli sami, morala sam da ga negujem, hranim, perem, okrećem u krevetu i da mu dajem injekcije morfijuma svaka tri sata, to jest kada bi mu bol postajao neizdrţljiv. U to vreme radila sam kao nastavnica muzike u koledţu Vorenton Vesli u Misuriju. Komšije su me telefonom obaveštavale o bratovljevom stanju koga sam ostavljala samog kod kuće, to jest pozivali bi me čim bi čuli da počinje da jauče od bolova. Tada bih odjurila kući da mu dam injekciju morfijuma, dok sam noću navijala budilnik u razmacima od tri sata, jer sam bila toliko iscrpljena da nisam mogla sama da se budim. Sećam se da sam zimi stavljala bocu sa mlekom u prozor da se zamrzne, jer sam još od detinjstva oboţavala da liţem zamrznuto mleko, kao neku vrstu sladoleda. Pomisao na tu poslasticu davala mi je snagu da ustanem usred noći i pobrinm se za brata! Premda mi je bilo teško, uspela sam da se oduprem samosaţaljenju i očaju, zahvaljujući tome što sam se pridrţavala dva vaţna i korisna pravila. Prvo, radila sam po dvanaest časova dnevno, da odagnam misli od bratovljevih patnji i nevolja kod kuće. I drugo, kad bih došla u iskušenje da počnem da samu sebe saţaljevam, počela bih da sebi naglas ponavljam: „Sve dok moţeš da hodaš i da se sama hraniš, i dok si pošteĎena onih uţasnih bolova od kojih umire tvoj brat, moraš sebe smatrati naj srećnijom osobom na svetu . He zaboravi to dok god si ţiva. Budi sretna što si zdrava." Šta sve nisam činila da odrţim veru u ţivot i zahvalnost za sve lepe stvari kojima me priroda beše obdarila! Svakog jutra zahvaljivala sam Bogu što mi nije udelio teţu sudbinu i odlučno sam istrajavala na odluci da ću , uprkos svemu , biti najsrećnija osoba u Vorentonu. Taj cilj moţda nisam uspela da ostvarim, ali mi je sasvim sigurno pošlo za rukom da budem i ostanem najzadovoljnija devojka u gradu. Pouzdano znam da su samo retki meĎu mojim poznanicima i prijateljima prihvatali sudbinu sa istom pomirenošću, zahvalnošću i dobrom voljom koje sam uspela da sačuvam i u najteţim trenucima. Pouka? Ova hrabra devojka iz Misurija primenjivala je dva načela izloţena u ovoj knjizi: nalazila je zadovoljstvo u radu i tako zaboravljala na brige; nije se ţalila na sudbinu, već je zbrajala blagodeti ţivota, a ne probleme kojima ju je on uporno zasipao.

130

Kameron sedativi"

Šip, publicista : „ Opuštanje i

unutrašnja ravnoteţa najbolji su

Godinama sam bio sretan i zadovoljan poslom u odeljenju za propagandu kalifornijskog studija' Vorner Bros', za koji sam pisao filmska scenarija i, usput, po raznim časopisima, objavljivao priče i crtice iz ţivota tada popularnih filmskih glumaca . Nevolje su počele onog dana kada su me unapredili u zvanje pomoćnika direktora odeljenja za propagandu . Zajedno sa tom zvučnom titulom dobio sam i direktorsku sobu sa dve sekretarice, osoblje od osamdeset pet ljudi i sve dodatne, ugodne sitnice koje idu uz zvučni kaziv direktora. Bio sam izvan sebe od ponosa i oduševljenja. Odmah sam odjurio u grad i kupio novo odelo. Počeo sam da se trudim da se ponašam i govorim dostojanstveno, s autoritetom. Bio sam ubeĎen da je čitav teret odgovornosti odeljenja za propagandu naše kompanije pao na moja pleća. Činilo mi se da su javni i privatni ţivoti velikih zvezda kao što su bili Erol Flin, Hamfri Bogart, DŢejms Kegni, Edvard Robinson, Beti Dejvis, Olivija de Hevilend i drugih sada u potpunosti u mojim svemoćnim rukama. Osećaj odgovornosti, meĎutim, gotovo me je sasvim slomio. Za manje od mesec dana ustanovio sam da sam dobio čir na ţelucu, i u potaji sam se pribojavao da bi u pitanju mogao biti i rak . Često su me spopadali snaţ - ni grčevi u ţelucu, i počeo sam da gubim na teţini i da patim od nesanice. Kada sam najzad shvatio da je Ďavo odneo šalu, otišao sam do jednog poznatog interniste, koji me je potom uputio na sve moguće preglede; i, posle duţeg razgovora, saopštio mi je da mi je ţeludac potpuno zdrav i da nema ni traga čiru. „Poslao sam vas na sva ispitivanja samo zato da vas smirim, premda sam već na prvi pogled shvatio da čir nije vaš problem", rekao mi je on. „Budući da vas sve to košta poprilično novaca, daću vam jedan savet: Nemojte se opterećivati brigama u vezi sa poslom. Znam da vam to neće biti lako, naročito u početku , pa ću pokušati da vam pomognem. Daću vam blage tablete za smirenje. Uzimajte ih nekoliko nedelja, i posle toga mi se javite. Imajte na umu da vam tablete u stvari nisu potrebne, i da će sve vaše nevolje sa ţelucem prestati onog trenutka kada se otarasite navike da stalno brinete, a vi to moţete i bez tableta ." Bilo bi lepo, zar ne, kada bih mogao da vam kaţem da sam se već sledeće nedelje otarasio nemile navike da se brinem, i to bez tableta za umirenje. Ipak, nije bilo tako lako. Tablete, meĎutim, jesam uzimao nekoliko nedelja, kad god bih se osetio suviše napetim zbog problema na poslu . Pomagale su mi da se smirim. Moram priznati da sam se glupo osećao dok sam uzimao tablete. Ja sam , naime, visok, snaţan čovek, pa me je bila gotovo sramota što sam morao da se kljukam tabletama, kao kakva histerična ţena. Malo po malo, počeo sam da se sam sebi smejem i da sam sebi govorim : „Čuj ti, Kamerene Šipe, ponašaš se kao prava budala. Suviše ozbiljno uzimaš i sebe i taj Ďavolji posao. Beti Dejvis, DŢejms Kegni i Edvard Robinson bili su poznati glumci i pre nego što si ti počeo da ih reklamiraš. Kada bi te sutra srce izdalo, 'Bop nep Bros' bi preţiveo i bez tebe. Pogledaj druge ljude na vaţnim poloţajima: zar se oni kljukaju tabletama za smirenje? Ukoliko nisi u stanju da bez histerije obavljaš posao pomoćnika direktora u jednom običnom odeljenju za reklamu filmske kuće, za kog Ďavola si uopšte sposoban?" 131

Ovakvo razmišljanje vreĎalo je moj ponos, pa sam malo po malo počeo da smanjujem dnevnu dozu tableta . Bio sam ponosan svaki put kada bi mi pošlo za rukom da im se oduprem. I uskoro sam se do te mere uverio da mi nisu potrebne, da sam ih trijumfalno bacio u Ďubre. Umesto uzimanja tableta , počeo sam da se tokom dana češće odmaram. Kada bih se po podne vratio sa posla, odspavao bih pola sata i pre večere posve se opustio. Najzad sam počeo da ţivim normalnim, smirenim ţivotom. Pobedio sam samog sebe! Premda više nikad nisam otišao kod onog in-terniste, svestan sam da mu i te kako mnogo dugujem. On je bio prvi čovek koji me je naučio da se smejem samom sebi. Nije to postigao tako što se on meni smejao, niti što mi je rekao da se nemam rašta bri-nuti. Nipošto! Pristupio mi je sasvim ozbiljno, ne povreĎujući moj ponos i dao mi je mogućnost izlaza pomoću kutijice tableta za smirenje, premda je znao, kao što i ja danas znam , da rešenje nije bilo u tableticama, već u promeni mog stava prema samom sebi i svojoj okolini. Pouka ove priče je da nam nikakve tablete na svetu neće pomoći ukoliko sami ne pomognemo sebi- opuštanjem i sticanjem unutrašnjeg mira. V. Vud, sveštenik: „Umeće opuštanja nauĉio sam posmatrajući suprugu kako pere posuĊe" Pre nekoliko godina počeo sam da patim od jakih bolova u ţelucu. Budio sam se noću dva do tri puta, zgrčen od bolova, jadan i preplašen. Progonila me je pomisao da su ti bolovi simptomi raka na ţelucu, bolesti od koje mi beše umro otac. Na sreću , lekarski pregled odagnao je moja strahovanja. Posle temeljnih ispitivanja, lekar mi je saopštio da su bolovi rezultat snaţne nervne i emocionalne napetosti. Zaista, u to vreme radio sam gotovo danonoćno, jer sam se pored uobičajenog posla bio prihvatio i predsedničke duţnosti u nekoliko mesnih društava i klu -bova, što je značilo da nisam imao ni trenutka slobodnog vremena. Budući da bolovi nisu jenjavali, poslušao sam lekarski savet i počeo da se više odmaram. Jednog dana, dok sam sreĎivao svoj pisaći sto, pala mi je na um sjajna zamisao. „Zbog čega ne bih sve svoje brige počeo da bacam u korpu za otpatke, kao što to činim sa starim beleškama, pismima i rokovnicima?" upitao sam se. „Zbog čega se uvek opterećujem brigama koje će ionako posle nekoliko meseci biti zaboravljene i zastarele, baš kao i svi ovi stari papiri?" Ta misao me je oraspoloţila. Osetio sam da mi je laknulo , kao da mi je neka nevidljiva ruka odjednom skinula teţak teret sa pleća. Od tog dana pridrţavam se pravila da sve brige i probleme, koje ni uz najbolju volju nikako ne mogu da rešim- jednostavno bacim u korpu za otpatke! Drugo' čudo' zbilo se jednog dana dok sam sedeo u kuhinji i odsutno posmatrao suprugu kako pere posuĎe. Pevala je. Vidi, samo, kako imaš veselu ţenu, pomislio sam. Udata je za tebe već punih osamnaest godina, svakog dana pere sudove i obavlja teške domaćičke poslove, a uvek je vedra i nasmejana. Zamisli kako bi joj bilo da je onog dana kada se udavala za tebe razmišljala o gomili sudova koje će kao supruga i domaćica morati u ţivotu da opere! Hrpa prljavog posuĎa bila je visoka kao planina. Sama pomisao na takvu gomilu odvratila bi od udaje svako normalno ţensko biće. Ona to ipak nije učinila. 132

Prihvatila je pranje sudova kao neizbeţan dnevni posao i ne ţali se na njega, jer svakog dana opere jednu hrpicu, ni ne misleći na sutrašnju ... Takva razmišljanja po-mogla su mi da shvatim u čemu grešim. Ja se u ţivotu uvek trudim da perem jučerašnje, današnje, sutrašnje, pa čak i preksutrašnje neuprljano posuĎe! Ja , koji svake nedelje drţim propovedi ljudima kako valja mudro ţiveti, kako se treba radovati ţivotu! Postideo sam se pred samim sobom i odlučio da izvučem trajnu pouku iz ţeninog primera sa prljavim posuĎem . Bila mi je to dobra ţivotna lekcija. Naučila me je bezbriţnom načinu ţivota, i sada više ne patim ni od nesanice, ni od bolova u ţelucu. Nerešive brige i probleme bacam u korpu za otpatke, a cy trašnje prljavo posuĎe ostavljam za sutra. Sećate li se slične misli iz prve glave ove knige? „Sutrašnji teret pridodat jučerašnem, a nošen danas, najteţe je breme na svetu." Zar ne bi bilo vredno pri-meniti ovu misao na vlastiti ţivot? D. Hjuz, knjigovoĊa: „U radu je spas" Početkom 1943. godine dospeo sam u vojnu bolnicu u Albukerkiju sa tri slomljena rebra i povreĎenim plućnim krilom. Bila je to posledica nezgodnog skoka padobranom u more, prilikom vojne veţbe na Havajima. Pravi šok je, meĎutim, usledio tek posle tri meseca lečenja, kada mi je lekar saopštio da mi se stanje ni za dlaku nije poboljšalo. Kada sam se oporavio od šoka, počeo sam da razmišljam o neuspehu lečenja i došao do zaključka da je svemu kriv moj stav prema bolesti. Nikada do tada nisam bolovao; bio sam navikao na aktivan ţivot, a sada sam odjednom morao da nepokretno leţim i razbijam glavu o ishodu lečenja. Naravno da sam se pribojavao da ću moţda ostati doţivotan invalid, da neću više moći da ţivim kao ostali ljudi, da se moţda nikada neću oţeniti. Došao sam, napokon, do zaključka da takve brige i crne misli koče i usporavaju moj oporavak. S toga sam zamolio lekara da me premesti na drugo odeljenje, gde su se pacijenti slobodno bavili raznim aktivnostima. Čim mi je ţelja bila ispunjena, počeo sam da učim bridţ, pa sam ga već posle nedelju ili dve dana znalački igrao sa ostalim pacijentima. Istovremeno sam, uz pomoć bolničkog terapeuta, počeo da slikam i da se bavim drvorezom i linorezom. U' slobodno' vreme čitao sam sve što bi mi došlo po ruku . Jednom rečju , bavio sam se tolikim aktivnostima da nisam imao vremena da razmišljam o budućnosti. Tri meseca kasnije, lekar mi je čestitao na' zapanjujuće brzom oporavku'. Mislim da su to bile naj lepše reči što ih u ţivotu bejah čuo. Bio sam presretan. Znao sam da sam pobedio bolest, a pobedio sam je samo zato što sam prestao da trujem mozak mislima o budućnosti i potraţio spas u zanimanju za druge ljude, druge aktivnosti. Sada sam zdrav zdravcijat, uţivam u svom poslu i srećan sam što me je boravak u bo lnici naučio istini da je u radu spas. Sećate li se reči Bernarda Šoa?„Tajna očajnika u tome je što ima dovoljno slobodnog vremena da razmišlja o tome da li je sretan ili nesretan." Pouka, dakle, glasi. „Budiše aktivni. To je naj jefšiniji lek protiv briga i jedan od najboljih."

133

L. Montan, ekonomista: „Vreme leĉi rane" Zbog briga i problema izgubio sam deset najlepših godina ţivota: od osamnaeste do dvadeset osme. Priznajem da sam samo ja kriv za taj gubitak-ja i niko drugi. Sve meje y to doba brinulo: posao, zdravlje, porodica. Pored toga, patio sam i od snaţnog osećanja manje vrednosti. Bilo mi je toliko neprijatno u društvu drugih ljudi, da sam izbegavao svaki susret sa poznanicima, čak i sa onima za koje sam znao da me vole. Još gore je bilo sa nepoznatim ljudima: u njihovom prisustvu naprosto nisam umeo da se ponašam. Izgubio sam tri nameštenja za redom, samo zato što sam se stideo da pokaţem i ono što sam umeo da činim. A onda sam , tokom jednog jedinog popodneva, prevladao sav svoj strah, sve svoje komplekse. Kako? Tog poslepodneva zatekao sam se u kancelariji čoveka koji je u ţivotu doţiveo mnogo više neuspeha nego ja , čoveka koji se tri puta obogatio i tri puta bankrotirao, ali čoveka koji je i u najteţim trenucima zadrţao smisao za humor i veru u ţivot. Nevolje koje bi svakog normalnog čoveka oterale u ludilo ili samoubistvo njega su samo okrznule i iščezle u nepovrat kao što vodene kapi kliznu niz pačje perje. Sedeći u njegovoj kancelariji, zavidio sam mu na srećnoj naravi i ţalio što i mene Bog nije takvim stvorio. Razgovarali smo neko vreme, a onda mije on pruţio pismo koje tog jutra beše primio i rekao: „Pročitaj ovo." Sadrţaj pisma bio je krajnje neprijatan: bilo je to ljutito pismo neke mušterije koja je mog poznanika optuţivala za mnoge nezgodne poslovne promašaje. Da sam ja primio takvo pismo, bio bih izvan sebe od očajanja. „I, Bile, šta sada nameravaš?" upitao sam ga zabrinuto. „Otkriću ti jednu malu tajnu" odgovorio mi je Bil. „Sledeći put kada se naĎeš pred zaista sloţenim problemom, uzmi olovku i list papira i zapiši šta te brine u vezi sa dotičnim problemom. Nastoj da u opisu budeš što precizniji, što podrobniji. Zatim stavi papir u fioku, ostavi ga da se'kiseli' nekoliko nedelja, a onda ga izvadi i pročitaj. Ukoliko i tada ustanoviš da su brige sa popisa još uvek prisutne, da ti još uvek ne daju mira, vrati papir u fioku i ostavi ga tamo još neko vreme. He brini, niko ti ga neće odneti iz fioke, ali će se u meĎuvremenu sigurno promeniti mnoge okolnosti u vezi sa tvojim problemom. Došao sam do zaključka da vreme i strpljenje leče i najteţe rane, da i najveće brige sa vremenom postaju beznačajne, da se polako ali sigurno rešavaju same od sebe." Poslušao sam Bilov savet. I, nimalo ne preterujem kad kaţem da mi je to bila najvrednija pouka u ţivotu. Sada ţivim bezbriţno, ne opterećujem se nepotrebnim strahovima i kompleksima. Najzad sam doţiveo uspeh u poslu i u privatnom ţivotu. Jednom rečju, potpuno sam se izlečio! Pouka? Vreme leči rane. Vreme će bez sumnje rešiti i one probleme koji vam se danas čine nerešivim.

134

DŢ. Rajan, viši inspektor: „U ţivot me je povratio susret sa smrću" Pre nekoliko godina bio sam pozvan u sud da svedočim u jednom sloţenom sudskom slučaju , i to me je stajalo mnogo ţivaca i neprospavanih noći. Kada se proces najzad završio, usledila je reakcija: dok sam se podzemnom ţeleznicom vraćao iz sudnice kui, odjednom sam osetio oštar bol u predelu srca; pao sam i onesvestio se. Preneli su me kući i hitno pozvali lekara koji mi je, kako sam kasnije saznao, dao nekakvu injekciju. Kada sam posle nekog vremena došao svesti, imao sam šta da vidim: nada mnom je stajao sveštenik, pozvan da mi da poslednju pričest! Na licima mojih ukućana ogledao se izraz dubokog saosećanja i prigušenog bola, što me je navela na pomisao da su mi časovi zaista odbrojani. Kasnije sam od ţene saznao da mi lekar beše prorekao siguran kraj. Srce mi je, naime, bilo toliko slabo da više nije moglo da izdrţi ni najmanji napor. Premda nikad u ţivotu nisam bio' svetac', odlučio sam da se prepustim sudbini. Neka bude kako mi je suĎeno, pomislio sam, i gotovo u istom trenutku osetio kako se opuštam. Strah od smrti iščezao je, i ja sam se upitao šta bi mi se, ukoliko odmah ne umrem, moglo dogoditi. Novi napad grčeva praćen neopisivim bolovima, pomislio sam, a posle toga kraj. Smirenje u smrti. S takvim mislima preleţao sam nekoliko sati, spreman na najgore, pomiren sa sudbinom. Budući, meĎutim, da se bolovi nisu vraćali, počeo sam da razmišljam šta bih učinio kada bih se nekim slučajem sasvim oporavio. Došao sam do zaključka da bih, u prvom redu , prestao da se nerviram, da bih duh i telo prestao da mučim večitom napetošću , brigama i griţom savesti zbog nevaţnih sitnica. Posle toga počeo bih da činim sve da sačuvam zdravlje , ma koliko veliki napor to iziskivalo. Sve ovo dogodilo se pre četiri godine. Od tada sam se toliko promenio, da moj lekar sa nevericom i očitim zaprepašćenjem posmatra moj kardiogram. A ja ? He opterećujem se brigama. Uţivam u ţivotu kao da sam se ponovo rodio. Svestan sam da me je suočavanje sa smrću vratilo u ţivot. Da nisam prihvatio najgore, da se nisam smireno prepustio sudbini, sigurno bih umro od straha i panike. Pouka: DŢ. Rajan u kritičnom je trenutku primenio pravilo iz ove knjige: suočite se sa najgorim, a nakon toga pokušajte da spasete što se spasti moţe. O. Tid, viši predavaĉ: „Nauĉio sam veštinu zaboravljanja" Opterećivanje brigama navika je sa kojom sam odavno raskrstio. Verujem da su mi u tome pomogle tri stvari... Prvo: Suviše sam zauzet poslom da bih mogao da sebi dopustim luksuz jalove introspekcije i samouništavajućih briga. Bavim se istovremeno trima poslovima, koji iziskuju maksimalnu koncentraciju i neprekidnu aktivnost : obavljam duţnost predavača na Kolumbija univerzitetu, predsednik sam Odbora za visoko školstvo grada NJujorka i savetnik za područje sociologije u izdavačkoj kući 'Harpers end Braders'. Veliki zahtevi koje pred mene postavljaju ove tri odgovorne duţnosti ne ostavljaju mi ni trenutka vremena za jalove spekulacije i neplodno obrtanje u krugu 'nerešivih' problema. 135

Drugo: Postao sam pravi majstor zaboravljanja. Kada prelazim sa jedne duţnosti na drugu- a to činim po nekoliko puta nedeljno- zaboravljam probleme koji su me prethodno zaokupljali. Bavljenje različitim duţnostima zabavlja me, osveţuje i nadahnjuje. Odmara me i bistri mi um. Treće: Svestan sam da bi me opterećenje trenutnim problemima dovelo do nervnog sloma. Kada bih sa radnog mesta svakog dana nosio sa sobom gomilu nerešenih problema, uništio bih sebi zdravlje, i-što je još gore- postao bih nesposoban da ih rešavam u pravo vreme i na pravom mestu. O. Tid majstor je 'četiriju korisnih radnih navika'. Sećate li ih se? K. Mak, sportista: „Brige su me gotovo oterale u grob" Profesionalnim bejzbolom bavim se već više od pola veka. Kada sam tek počinjao, nisam dobijao nikakvu nadoknadu. Igrali smo na poljanama gde su se okupljali radoznalci i na kraju nam davali po neki cent nagrade, kao da nam dele milostinju. ' Zarada' je bila ništavna, pogotovo kada se uzme u obzir da sam u to vreme izdrţavao majku i nekoliko mlaĎe braće. Ţivot me i inače nije posebno mazio, pa sam u svom dugom veku uvek imao mnogo razloga za brige. Jednom su me gotovo oterale u grob, i pošto sam i iz te teške situacije izvukao ţivu glavu , zakleo sam se da ću promeniti stav prema problemima što ih ţivot, neizbeţno, sa sobom donosi. Uspeo sam, i u tome mi je pomoglo sledeće: 1. Spoznaja da je navika opterećivanja brigama jalova i beskorisna , i da mi to jedino moţe upropastiti zdravlje i karijeru. 2. Zauzetost poslom. U to vreme postao sam toliko traţen igrač bejzbola, da nisam imao vremena da razmišljam o izgubljenim utahmicama kako na igralištu, tako i u ţivotu. 3. Odmaranje. Došao sam do zaključka da premoren čovek lakše podleţe brigama, pa sam počeo da se češće odmaram i da više spavam. Spavam devet do deset sati noću i obavezno se odmaram posle obeda. Ponekad mi je dovoljno pet do deset minuta sna da se predahnem od dnevnih briga. 4. Neprestana aktivnost. Stalno bavljenje raznovrsnim poslovima odrţava duh i telo sveţim. Sada mi je osamdeset pet godina, i još nisam otišao u penziju. Zakleo sam se da ću to učiniti tek onog dana kada budem počeo da dva puta pričam iste stvari. Tada će zaista biti vreme da se povučem! K Mak sastavio je spisak vlastitih pravila za borbu protiv briga. Moţda ne bi bilo loše da se i vi prisetite svega što vam je u prošlosti koristilo da iz borbe sa brigama iziĎete kao pobednik? Da u donje rubrike upišete sopstvena pravila za borbu protiv briga. KORISNA PRAVILA ZA SUZBIJANJE BRIGA 1. ......................................................................................... 2. . ...................................................................................... 3 ......................................................................................... 4 ............................................ .............................................. 136

DŢ. Miler, pisac: „ Jedan po jedan , gospodo, jedan po jedan" Mnogo godina proteklo je od onog dana kada sam spoznao da brigama ne moţemo umaći beţeći od njih, već da ih se moţemo otarasiti samo ukoliko promenimo stav prema njima. Shvatio sam da brige i problemi nisu izvan nas, već u nama. Ţivot me je ujedno naučio da vreme leči mnoge rane i da rešava mnoge probleme. Često mi se dogaĎa da se ni ne mogu setiti problema koji su me mučili pre nepunih nedelju dana. Stoga poštujem pravilo da se nikad ne opterećujem brigama zbog problema koji nije star bar jednu sedmicu. Ponekad se, naravno, dogodi da situacija traţi brţe rešavanje problema, ali ja ni u takvim slučajevima ne dopuštam problemu da mi postane opterećenje, da mi zagorčava ţivot pre nego što istekne rečena sedmica. U meĎuvremenu se problem uvek razreši sam od sebe, ili is-krsnu neke nove mogućnosti, ili, pak, ja toliko promenim svoj stav prema njemu da prestane da mi bude problem. Delo ser Vilijema Oslera u mnogome mi je pomoglo pri izgradnji zdrave ţivotne filosofije. Pored toga što je bio veliki lekar, Osler je bio i veliki umetnik ţivljenja. U borbi za prevladavanje briga posebno mi je pomogla jedna Oslerova misao: „Uspeh u radu i ţivotu dugujem navici da se prihvatam dnevnih zadataka i obavljam ih što bolje mogu, a ostale pojedinosti prepuštam budućnosti da ih rešava kako zna i ume." U rešavanju svakodnevnih problema pridrţavam se reči jednog starog papagaja, o kojem mi je otac pričao u detinjstvu. Taj papagaj ţiveo je u kavezu iznad ulaznih vrata u jedan lovački klub u Pensilveniji. Kada bi članovi ulazili u klub, papagaj bi ponavljao jedine reči koje beše uspeo da nauči: „Jedan po jedan, gospodo, jedan po jedan." Otac me je naučio da na isti način postupam sa brigama i problemima, to jest da ih rešavam jedan po jedan. Milo mi je što mogu da kaţem da mi očeva mudrost i dan danas pomaţe da i u najteţim situacijama sačuvam mir i pribranost. „Jedan po jedan , gospodo, jedan po jedan!" Zaista, lepa ilustracija jednog od temeljnih načela za suzbijanje briga: 'Ţivite na jednodnevne rate'. Ukoliko ste zaboravili o čemu govorim, pročitajte još jednom prvo poglavlje ove knjige. DŢ. Koter, sluţbenik: „Vaţno je posedovati unutrašnji signalni ureĊaj" Mojim detinjstvom, momaštvom i ranim odraslim dobom dominirale su brige, pa bez preterivanja mogu reći da mi je navika zabrinjavanja predstavljala drugu 'profesiju'. Brinuo sam se zbog svega i svačeg, a meĎu problemima koji su me mučili bilo je više izmišljenih nego stvarnih. Retki su bili trenuci kada sam se osećao bezbriţnim, a i te lepe trenutke zagorčavao sam strahovanjem da sam moţda prevideo neki problem koji će me sutra uništiti. Tek pre dve godine počeo sam da dolazim pameti. Početak mi nije bio lak, jer je iskorenjivanje starih navika traţilo poštenu samoanalizu . Samoanaliza je , zaista, otkrila pravi uzrok svih mojih briga, to jest da ne mogu da ţivim samo za danas- da, naime, patim od prinude strahovanja za budućnost. Uzalud su mi prijatelji, poznanici i lekari govorili da valja uţivati u današnjici, ne misliti na sutra; uzalud su mi pričali d a je naše danas jedini dan nad kojim imamo potpunu vlast, i da ga stoga 137

moramo do kraja iskoristiti. Ja sam razumom shvatao logiku njihovog umovanja, ali je srcem nisam mogao da prihvatim. Progledao sam izmenada i na posve neočekivanom mestu: na ţelezničkoj stanici! Dogodilo se to oko sedam časova uveče, jednog dana kada smo ţena i ja ispraćali prijatelje na put. Peron je bio krcat putnicima i ja sam se u jednom trenutku odvojio od ţene i našao se pri čelu kompozicije. Skrenuvši pogled udesno, ugledao sam ogroman ţeleznički semafor. Narandţasto svetlo na semaforu u magnovenju se promenilo u zeleno. MašinovoĎa je dao signal i uzviknuo„Krećemo!" Narednog trenutka golema kompozicija pokrenula se i punom parom jurnula napred na svoje putovanje od dve hiljade i tri stotine milja! Mozak mi je u tom trenutku proradio. Učinilo mi se da mi je mašinovoĎa na neki čudesan način saopštio veliku tajnu. On, eto, kreće na dalek put samo zato što se na semaforu upalilo zeleno svetlo. Ja bih na njegovom mestu traţio da vidim sva usputna zelena svetla, a njemu je bilo dovoljno jedno- jedno jedino , početno svetlo. To je , dakle, bila moja ţivotna greška: sedeo sam na koloseku ţivota, čekajući da se preda mnom upale zelena svetla duţ čitave pruge, a on je kretao na prvi znak, verujući signalnim ureĎajima, ne ramišljajući o zastojima, kvarovima i mogućim udesima. Na znak narandţastog svetla usporavao je brzinu , crveno svetlo shvatao je kao opomenu i obavezno zaustavljanje, a na zeleno svetlo je kretao, siguran da će ga ono dovesti do cilja. Verovao je signalnim ureĎajima, rukovodio se njima. A ja ? Kakve sam ja signalne ureĎaje imao za putovanje kroz ţivot? Nikakve! Valjalo ih je , dakle , izmisliti, stvoriti. Prionuo sam na posao, i svakog jutra pre doručka razmišljao o zelenom svetlu za dotični dan. Malo po malo, razradio sam sopstveni'semafor', signalni ureĎaj za dnevne brige i probleme. Nekima sam davao prednost i puštao ih da iščeznu sa zelenom svetlošću, neke sam u bljesku narandţaste svetlosti za trenutak zadrţavao, a onima zaista opasnim nareĎivao sam da stanu i nastojao da rešim na licu mesta. Iskreno mogu da kaţem da sam od tog dana na ţelezničkoj stanici postao novi čovek. Izlečio sam se od opake bolesti izluĎivanja brigama. Kako je Dţon Rokfeler ukrao trideset pet godina ţivota Rokfeler je svoj prvi milion dolara stekao kada su mu bile dvadeset tri godine. U četrdeset trećoj već je posedovao najveću firmu na svetu : naftnu kompaniju 'Standard Ojl'. A šta je sa Rokfelerom bilo u pedeset trećoj godini? Počeo je da pati od prevelike napetosti i da se opterećuje brigama; izjedali su ga stvarni i izmišljeni problemi. Prema re-čima jednog od svojih biografa, Rokfeler je u pedeset trećoj godini počeo da 'liči na mumiju'. Bila ga je napala neka tajanstvena crevna bolest od koje je počela da mu opada kosa, pa čak i trepavice i obrve. „Stanje je postalo do te mere zabrinjavajuće", kaţe Rokfelerov biograf Vinkler, „da je neko vreme morao da ţivi na majčinom mleku ." Lekari su ustanovili da pati od neke vrste ćelavosti uzrokovane nervnom napetošću . Da prikrije ćelavost , Rokfeler je u početku nosio kapicu , a kasnije i periku koju nije skidao do kraja ţivota. 138

Rokfeler je inače bio čovek čeličnog zdravlja. Odrastao na farmi, bio je jak kao bik, snaţnih ramena, uspravnog drţanja, ţustrog hoda. MeĎutim, u pedeset trećoj godini, kada je većina muškaraca u naponu ţivotne snage, odjednom se pogurio i počeo da vuče noge. „Kada bi se pogledao u ogledalo", pisao je DŢ. Flin, drugi Rokfelerov biograf, „ugledao bi starca." Iscrpljujući rad, brige, neprospavane noći, kao i nedostatak odmora i fizičkih veţbi, učinili su svoje: dokrajčili su ga i fizički i duhovno. Najbogatiji čovek na svetu morao je da ţivi na dijeti kakvu bi prezirao i najbedniji prosjak. Prihodi su mu tada iznosili oko milion dolara nedeljno, a na hranu je trošio jedva dva dolara. Koţa mu beše izgubila boju, sasušila se i nabrala poput pergamenta. Ostao je ţiv samo zato što je mogao da plati najbolje lekare na svetu, koji su ga teškom mukom odrţavali u ţivotu. Rokfeler je, dakle, u pedeset trećoj godini plaćao danak svojoj opsednutosti novcem, svom tvrdičluku , posvemašnjem nedostatku humora i odbijanju da uţiva u sitnicama od kojih se sastoji ţivot. Sedeo je na milionima, a nije sebi dopuštaio da se ma i trenutak zabavi lepim stvarima; ludio je kada bi izgubio stotinak dolara, zamerao saradnicima koji bi slobodno posle podne provodili u jedrenju . „Nikad u ţivotu nisam poloţio glavu na jastuk a da prethodno nisam pomislio da je moj poslovni uspeh veoma prolazna stvar", izjavio je Rokfeler pod stare dane . Bojao se , dakle, da bi preko noći mogao izgubiti sve svoje milione! Zar je onda čudno što je takav čovek u pedeset trećoj godini bio ţivi mrtvac! Rokfelerovo ludilo sastojalo se u opsednutosti novcem. „Zdrav je u svakom drugom pogledu , ali je lud za novcem", rekao je Mark Kana. Zaista, čovek koji nikada nije kročio u pozorište, nikad prisustvovao ni jednoj zabavi, nikad odigrao partiju karata takav čovek mora da je bio lud! Rokfeler se jednom prilikom poverio nekom susedu u Ohaju, rekavši mu da čezne za ljubavlju drugih ljudi, a bio je toliko hladan, proračunat i nepoverljiv da su retki bili oni kojima se bar donekle sviĎao. Vlastiti brat toliko ga je mrzeo da je odlučio da tela svoje dece premesti iz porodične grobnice . „ Niko kome je u ţilama tekla moja krv neće počivati u zemlji DŢona Rokfelera", izjavio je on. Saradnici su ga se plašili kao crnog Ďavola, ali je ironija bila u tome da se on još više plašio njih. Strahovao je da bi mogli da odaju njegove poslovne tajne, da bi ga mogli izdati, prevariti, orobiti. Imao je tako malo povernja u ljude da je jednom, potpisavši desetogodišnji ugovor sa vlasnikom neke rafinerije, naterao tog čoveka da mu obeća da nikome neće reći ni reči o sklopljenom poslu, čak ni vlastitoj ţeni. „Zaveţi gubicu i radi svoj posao", bio je Rokfelerov moto. Taj i takav Rokfeler ipak je u pedeset trećoj godini shvatio da novac ne moţe čoveku nadoknaditi zdravlje, da je bespredmetan ukoliko sam sebi postane svrha. Doţiveo je devedeset osam godina- on, koji je u pedeset trećoj bio na ivici smrti - ali se do kraja ţivota pridrţavao triju strogih pravila: 1. Prestao je da se uzrujava. 2. Odmarao se i bavio lakšim sportovima na sveţem vazduhu . 3. Pazio je na ishranu i prestajao da jede pre nego što bi osetio da je sit. Kada se posve povukao iz javnog ţivota, počeo je da se bavi vrtlarstvom, da čavrlja sa susedima, da se zanima za sudbine drugih. Postao je čovečniji. Veliki deo svojih miliona 139

utrošio je u humanitarne svrhe. Potpomagao je siromašne univerzitete za belce i obojene, ulagao u naučna i medicinska istraţivanja. Danas bez preterivanja moţemo reći da Rokfeleru dugujemo zahvalnost što smo tek u dvadesetom veku uspeli da pronaĎemo lekove protiv do tada smrtonosnih bolesti kao što su tuberkuloza, meningitis, kolera, difterija i grip. Četrdeset pet godinašto ih beše ukrao od smrti bile su plodnije od pedeset tri: Rokfeleru su podarile duševn i mir, a čovečanstvu pomogle u borbi protiv bolesti i neznanja. B. V.: „Sluĉajno proĉitana knjiga o seksu spasla mi je brak" Ovo je toliko intimna ispovest da ću morati da ostanem anoniman. Dejlu Karnegiju je , meĎutim, poznato da je ona istinita. Prvi put sam mu je ispričao pre dvanaest godina. Pošto sam diplomirao, zaposlio sam se u industriji i posle pet godina otputovao na Daleki istok. Nedelju dana pre nego što sam napustio Ameriku oţenio sam se predivnom devojkom koju sam doslovce oboţavao. Na kraju našeg medenog meseca, meĎutim, pokazalo se da nešto meĎu nama nije u redu . Za nepunih meseca dana moja mlada, vesela supruga, bi-la se pretvorila u tuţno, nesretno stvorenje, i najradije bi se sa Havaja, gde smo boravili, vratila u Ameriku- da je nije bilo sramota pred porodicom i prijateljima da prizna neuspeh tek započetog braka. Proveli smo dve tuţne godine na Dalekom istoku . Bio sam toliko potišten , da sam ponekad pomišljao na samoubistvo. Jednog dana, meĎutim, slučajno sam naišao na neku knjigu o seksu , koja je doslovno promenila čitav moj ţivot. Bio je to Savršen brak dr Van de Veldea. Naslov mi se na prvi pogled učinio pomalo smešnim , ali sam već posle nekoliko prvih stranica ustanovio da taj stručno napisan priručnik prilazi seksu iskreno i bez vulgarnosti. Da mi je neko pre no što sam se oţenio savetovao da pročitam knjigu o seksu, samo bih se prezrivo nasmejao, a moţda se čak našao i povreĎenim. Zar da čitam knjige o seksu , ja koji bih takve knjige mogao da pišem! Sada je, meĎutim, bilo drukčije. Brak mi se rušio a da nisam znao zbog čega, pa sam bio spreman da učinim sve, samo da ga spasem. Pročitao sam Van de Veldeovu knjigu , pročitala ju je i moja ţena. Mogu is kreno da kaţem da je naš odnos posle toga doţiveo potpun preporod. Nerazumevanje, nespretnost i stid ustupili su mesto neţnosti, drugarstvu i meĎusobnoj paţnji. Oboje smo shvatili koliko su skladni seksualni odnosi vaţni za odrţavanje veze izmeĎu muškarca i ţene. Ukoliko se ikada naĎete pred dilemom šta darovati mladencima kao venčani dar, savetujem vam da servise za jelo, čaj i kafu prepustite starim tetkama, a vi im darujte dobru knjigu o seksu. To će im vredeti stotinu puta više od bilo kakvog servisa ili aparata za domaćinstvo.

140

P. Sampson: „ Poĉeo sam opustim"

da uţivam

u

ţivotu tek pošto sam nauĉio da se

Do nedavno sam jurio kroz ţivot brzinom samoubice. Uvek sam bio napet, nervozan, zabrinut. Vraćao sam se kući s posla i iscrpljen brigama i nervnom napetošću. Zbog čega? Naprosto, zbog toga što mi niko nikada nije rekao: „Čoveče, ti se ubijaš od posla! Opusti se, jer ćeš inače nastradati." Sve sam u ţivotu obavljao na brzinu . Na brzinu sam ustajao, doručkovao, brijao se i oblačio, jurio na posao kao lud, na brzinu obavljao poslove, na brzinu se vraćao kući, na brzinu večerao i na brzinu odlazio na počinak. Budući da više nisam mogao da izdrţim takav tempo, obratio sam se za pomoć poznatom specijalisti za nervne bolesti. On mi je preporučio da se opustim i dao mi nekoliko dobrih saveta, sličnih onima iz poglavlja o borbi protiv umora u ovoj knjizi. Rekao mi je, takoĎe, da moram savladati umeće opuštanja: uveţbavati ga dok radim, dok jedem, dok vozim, pa čak i dok pokušavam da zaspim. Dodao je, još, da svojim načinom ţivota lagano koračam stazom samoubistva, samo zbog toga što ne umem da se opustim. Poslušao sam ga . Počeo sam da veţbam opuštanje . Kada uveče leţem na počinak, svesno opuštam telo i radim veţbe disanja. Sada se izjutra budim odmoran, što je veliki napredak, jer sam se ranije uvek budio umorniji i napetiji nego što sam bio kada sam legao u krevet. Opuštam se i dok jedem i dok vozim. Vozim, naravno, podjednako paţljivo kao i ranije, ali sada vozim mozgom, a ne ţivcima. U kancelariji se redovno nekoliko puta' preslišam', to jest proveravam da li sam dovoljno opušten. Kada zazvoni telefon, ne bacam se na njega kao sumanut, već mu mirno i staloţeno priĎem i paţljivo saslušam poruku sa drugog kraja ţice. Sa poslovnim partnerima takoĎe razgovaram opušteno, bez panike, kao pospano dete. Ţivot bez nervne napetosti postao mi je mnogo prijatniji, i, što je najvaţnije, prvi put od kada znam za sebe počeo sam da uţivam u ţivotu! DŢ. Berger, domaćica: „Kako sam se vratila uţivot" Nesigurnost i nestašica posleratnih godina ozbiljno su se odrazile na moje duševno zdravlje. Kao ţena mladog advokata koji je bio na početku ţivotne karijere i kao majka troje sitne dece osećala sam se potpuno beskorisnom. Noću nisam mogla da spavam, dok danju nisam umela da se opustim. Počela sam da pomišljam i na samoubistvo. Iz te gotovo bezizlazne situacije izvukla me je moja majka, posluţivši se metodom šoka. Majka me je na drastičan način prinudila da se vratim u ţivot. Najpre me je izgrdila što se kukavički predajem potištenosti i gubim kontrolu nad ţivcima i razumom, a potom me je prinudila da ustanem iz kreveta i da se počnem boriti za ţivot. Rekla mi je , još , da beţim od ţivota jer nemam snage da mu pogledam u oči, umesto da mu se suprotstavim i radujem. To mi je otvorilo oči. Počela sam da se borim sama sa sobom . Posle nekoliko dana poslala sam roditelje kući, izjavivši da mi njihova pomoć oko dece nije više potrebna. Bio je veliki korak za mene. Kućni poslovi i staranje o deci malo po malo toliko su me zaokupili, da sam počela da dobro spavam i da se osećam zadovoljnom . Kada su me, 141

posle nedelju dana, roditelji ponovo posetili, zatekli su me kako pevajući obavljam kućne poslove. Hrabrilo me je osećanje da se borim sama sa sobom:i da iz svake sitne bitke izlazim kao pobednica. Nikada neću zaboraviti majčinu lekciju , nikad na njoj neću prestati da joj budem zahvalna. Kada vam se situacija čini neršivom, bolje je ne posustati, već joj se suprotstaviti i pogledati joj u oči. Boriti se... do kraja! PobeĎivati! Zainteresovanost za posao i spoljni svet učinila me je normalnom osobom. Srećna sam što imam troje divne dece. Radujem se svakom muţevljevom uspehu u poslu. Počela sam i da pravim planove za budućnost. Prestala sam da mislim na sebe, jer za to, naprosto, više nema vremena. I upravo u tom trenutku dogodilo se čudo. Počela sam da se radujem ţivotu, i da se budim s osećanjem nestrpljenja da sudelujem u dogaĎajima novog dana. Sada, godinu dana posle opisanih dogaĎaja, mogu da se pohvalim da imam srećnog muţa koji već postiţe lepe uspehe u poslu, divan dom i sjajnu decu. MeĎutim, što je naj vaţnije, stekla sam duševni mir o kakvom ranije nisam mogla ni da sanjam. Ferenc Molnar, knjiţevnik: „Rad je najbolji narkotik" Tačno pre pedeset godina otac mi je dao pouku koju ću pamtiti do kraja ţivota. Bio je lekar. Ja upravo bejah počeo da studiram medicinu na univerzitetu u Budimpešti, i već na prvom ispitu sam pao. Činilo mi se da neću moći da preţivim sramotu , pa sam počeo da zaborav traţim u alkoholu . Jednog dana, neočekivano me je posetio otac. Kao dobar lekar, odmah je shvatio šta je po sredi. Ispričao sam mu šta me je nateralo da počnem d a beţim od stvarnosti. Starac je na licu mesta improvizovao recept. Protumačio mi je da je bekstvo u alkohol ili bilo kakvu drogu naprosto nemoguć, da za duševni bol postoji samo jedan lek, bolji i sigurniji od svih lekova na svetu : rad! Kako je samo moj otac bio u pravu ! Nije uvek lako navići se na posao, ali vam ranije ili kasnije i to poĎe za rukom. Posao je nalik na omamljujuće sredstvo, jer prelazi u naviku. A kada je navika jednom stvorena, nemoguće je od nje se odviknuti. Ja sam je stekao pre pedeset godina i ostao joj veran do dana današnjeg! K. Farmer, ĉinovnica: „Bila sam osamnaest dana nisam ništa okusila"

toliko

opsednuta

brigama,

da punih

Potištenost i brige doveli su me u takvo stanje da četiri noći uzastopce nisam ni oka sklopila, a punih osamnaest dana nisam ništa jela . Nemam reči kojima bih mogla opisati duševne tegobe kroz koje sam prošla, pa se ponekad pitam ima li i u paklu strašnijih muka od onih koje sam izdrţala. Činilo mi se da ću poludeti ili umreti. Znala sam da na taj način naprosto ne mogu da opstanem... Prekretnicu u mom ţivotu označio je dan kada sam na poklon dobila knjigu koju sada drţite u ruci. Tri meseca sam , doslovno, ţivela sa tom knjigom, proučavala svaku njenu stranicu i trudila se da iz nje izvučem što je moguće više pouka. Gotovo je neverovatno koliko sam se, čitajući je, promenila. Postala sam vedrija, smirenija, zrelija. Tek sada shvatam da me u prošlosti nisu izluĎivali 142

samo trenutni problemi, već i nezadovoljstvo onim što se dogodilo juče, kao i strah od sutrašnjice. Kada danas uhvatim sebe da brinem zbog sitnica, smesta počnem da primenjujem načela iz ove knjige. Ukoliko počnem da se nerviram zbog nečega što moram da dovršim, odmah pristupam poslu i dovršavam ga što je moguće brţe, tako da me više ne muči. Kada iskrsnu problemi koji bi me u prošlosti dovodili do ludila, nastojim da ih smireno rešavam, primenjujući pravila iz drugog poglavlja ove knjige. Najpre se upitam šta mi se u najgorem slučaju moţe dogoditi ukoliko problem ostane nerešen. Potom pokušam da zamislim posledice, to jest da se pomirim sa neizbeţnim. Posle toga pristupam analizi problema i pokušavam da pronaĎem najbolji izlaz iz onoga što sam u mislima već prihvatila kao moguće. Ukoliko nekim slučajem počnem da se nerviram zbog nečega što ne mogu da razrešim i što ne ţelim da prihvatim, podsetim samu sebe da postoje stvari u ţivotu na koje ne moţemo da utičemo, a koje će se, nekako, verovatno same od sebe ipak rešiti. Otkako sam pročitala ovu knjigu počela sam da ţivim novim ţivotom. Prestala sam da uništavam svoje zdravlje i sreću strahovanjem za budućnost. Sada spavam devet sati noću . Uţivam u jelu . Čini mi se kao da mi je neko otvorio oči, skinuo sa njih kopr enu koja mi je smetala da sagledavam stvari u pravoj svetlosti. Sada vidim lepote sveta i uţivam u njima. Srećna sam što sam ţiva, i što sudelujem u uzbudljivoj avanturi postojanja. Ţeleo bih da vas zamolim da još jednom pročitate najvaţnije odlomke iz ove knjige, i da je drţite kraj sebe i da joj se u nevolji vraćate. Da je proučavate, da ce njome sluţite. Jer, ovo nije knjiga za čitanje u uobičajenom značenju te reči. Ovo je priručnik koji će vas naučiti novom načinu ţivota!

143

SADRŢAJ UVOD: Kako sam i zbog ĉega napisao ovu knjigu PRVI DEO: Osnovno što morate znati o brigama 1. Ţivite na'jednodnevne rate' 2. Čarobna formula da se otarasite briga 3. Kakve su posledice prepuštanja brigama Kratak pregled DRUGI DEO: Osnovne tehnike za analizovanje briga 1. Analiza i traţenje rešenja 2. Kako izbeći pedeset odsto briga na poslu Kratak pregled 3. Devet saveta koji će vam pomoći da iz ove knjige izvučete najveću korist Kratak pregled TREĆI DEO: Kako dokrajĉiti brige pre nego što brige dokrajĉe vas 1. Kako isterati brige iz glave 2. He dozvolite da vas sitnice obeshrabre 3. Zlatno pravilo 4. SaraĎujte sa neizbeţnim 5. Prihvatite načelo'automatske prodaje' briga 6. He pokušavajte da testerišete strugotinu Kratak pregled ĈETVRTI DEO: Sedam naĉina za postizanje duševnog mira, ravnoteţe i zadovoljstva 1. Devet reči koje mogu da vam promene ţivot Samo danas 2. He isplati se izravnjavati račune 3. He vredi patiti zbog ljudske nezahvalnosti 4. Umete li da cenite ono što imate? 5.Upoznajte sebe i budite ono što jeste...Upamtite da vam niko na svetu nije sličan 6. Ako ste od ţivota dobili limun, napravite limunadu 7.Kako izlečiti melanholiju Kratak pregled PETI DEO: Kako se zaštititi od nedobronamerne kritike 1.Upamtite da niko ne udara nogom uginulo pseto 2.Kako se odbraniti od nedobronamerne kritike 3.Ludosti koje sam u ţivotu počinio Kratak pregled ŠESTI DEO: Šest saveta za suzbijanje umora i odrţavanje dobrog raspoloţenja 1. Kako produţiti dan za čitav jedan sat 2.Uzroci umora i kako ga izbeći 3.Kako da ţena izbegne umor i sačuva mladalački izgled 4.Četiri korisne radne navike koje će vas osloboditi umora i briga 5.Kako sprečiti dosadu koja izaziva umor, brige i ozojeĎenost 6.Kako poediti nesanicu Kratak pregled SEDMI DEO: Kako odabrati zvanje koje će vam pruţiti zadovoljstvo i doneti uspeh 1.O velikim ţivotnim odlukama OSMI DEO: O novĉanim brigama i kako ih smanjiti 1.'Sedamdeset odsto svih naših briga...' DEVETI DEO: Kako sam pobedio brige 1. Dvadeset devet istinith priča

144