Đakomo Leopardi- Mali Moralni Ogledi

Albatros

B i b l i o t e k a

Mali moralni ogledi

| 1

B i b l i o t e k a

Albatros knjiga: 137 Đakomo Leopardi Mali moralni ogledi Copyright © IP „Filip Višnjić“ i Aleksandar V. Stefanović, za srpsko izdanje, 2008. izdaje: IP „Filip Višnjić“, 2008. glavni i odgovorni urednik: Jagoš Đuretić urednik: Mladen Vesković likovno-grafički urednik: Maja Josifović ISBN 978-86-7363-582-8 http://www.filipvisnjic.co.yu/ [email protected] [email protected] +381 (011) 244 56 74

2 |

Đakomo Leopardi

Đakomo Leopardi

Mali moralni ogledi S italijanskog preveo, sa predgovorom i napomenama, priredio Aleksandar V. Stefanović

IP „Filip Višnjić“, Beograd, 2008. Mali moralni ogledi

| 3

Naslov originala: Giacomo Leopardi Operette morali Biblioteca Universale Rizzoli, 1976.

4 |

Đakomo Leopardi

Prethodna napomena Napomene u samom tekstu nose dve vrste oznaka: one sa brojem u zagradi (1) itd., odnose se na napomene piščeve, koje su date na kraju same knjige, kao Napome­ ne Leopardijeve uz Male moralne oglede; one bez zagrada primedbe su prevodiočeve ili komentatora iz raz­nih originalnih izdanja. Za navode iz Leopardijevog Zibaldona, oznaka Zib. praćena arapskim brojem, upućuje na stranicu autogra­fa, oznaka Zib., praćena rimskim brojem, na izdanje Flo­ra.

Mali moralni ogledi

| 5

6 |

Đakomo Leopardi

ISTORIJA LJUDSKOG RODA1 Priča se da su svi ljudi koji su od samog početka2 na­ se­lja­va­li zemlju bili stvoreni svuda u isto vreme, i to kao de­ca,3 i da su ih hranile pčele, koze i golubovi4 onako ka­ ko su pesnici kazivali da je odgajan Jupiter. I da je zem­lja bi­la mnogo manja nego što je sada, da je skoro ce­lim šarom bila ravna, bez i jedne zvezde na nebu, dok od mora nije bilo ni traga, te da je svet pružao mnogo ma­nje ša­ re­nu i veličanstvenu sliku od one koja se danas mo­že vi­de­ti.5 Ali ljudi su i pored toga nezasito uživali gle­da­ ju­­ći i razmišljajući o nebu i zemlji, neizmerno im se di­ ve­ći, smatrajući ih veoma lepim i ne samo prostranim, već i beskrajnim, kako zbog same veličine, tako i zbog ve­le­lep­nosti i dražesnosti; hraneći se osim toga nadom is­pu­nje­nom radošću, i crpeći iz svakog osećanja u svo­ me životu nepojamna uživanja, rasli su u potpunosti za­ do­volj­ni, skoro ubeđeni u sreću.6 Pošto su tako krajnje ugod­no proživeli detinjstvo i ranu mladost, i dospeli do zre­li­jeg doba, počeli su da doživljavaju neke promene. Vi­dev­ši da se nade koje su do tada odlagali iz dana u dan ni­ka­ko ne ostvaruju, njima se učinilo da zaslužuju malo po­verenja;7 zadovoljiti se onim što su dotad uživali, ne Mali moralni ogledi

| 7

očekujući pri tom nikakvo poboljšanje svog blagostanja, ni­je im bilo prihvatljivo, naročito zbog toga što im se ce­lo­kup­ni prirodni izgled stvari i svaki deo njihove svako­dnevice, bilo zbog navike ili zato što je u njima samima usah­nu­la ona prva živost, nisu više ni izdaleka činili ona­ko prijatnim i ugodnim kao u početku.8 Kretali su se po svetu posećujući daleke krajeve, što su mogli da či­ne bez teškoća jer su se sva mesta nalazila u ravnici, ko­je mora nisu delila, a nisu ih sprečavale ni druge pre­ pre­ke; i nakon ne mnogo godina, većina njih je shvatila da zemlja, premda ogromna, ima određene granice, i to ne tako široke, da bi bile neshvatljive;9 i da su sva mesta na ovoj zemlji, i svi ljudi, sem malih razlika, slični jed­ ni drugima. Zbog toga je njihovo nezadovoljstvo toliko naraslo, tako da ih je, još pre nego što ih je minula mla­dost, sve odreda bio zahvatio užas. I malo pomalo u nji­ho­vom muževnom dobu, a pogotovu kada se zalaženjem u godine, zasićenost pretvorila u mržnju, neki su pa­li u takvo očajanje, da su ne podnoseći svetlost i dah ži­vo­ta, koje su isprva toliko voleli, sasvim spontano, ko na ovaj ko na onaj način, lišili sebe i jednog i drugog.10 Ovo je užasnulo bogove, da živi stvorovi smrt pretpostavljaju životu, i da je ovaj kod nekih ljudi, bez ikakve nužde ili kakvog drugog sticaja okolnosti, bio oruđe sopstvenog uništenja. A nije lako izraziti ni to koliko su se čudili tome što su njihovi darovi tako malo cenjeni i mrski, da bi drugi svim silama gledali da ih odbace i da ih se otarase; njima se činilo, da su u svet uložili toliko dobrote i blagosti, i stvorili takav poredak i uslove da bi taj život zemaljski11 trebalo ne samo podnositi, već da bi 8 |

Đakomo Leopardi

ga svaki živi stvor, a pogotovu ljudi, čiji su rod sazdali s pomnim razmišljanjem i čudesnom savršenošću valjalo i te kako da voli. Međutim, istovremeno, pored toga što su bili pogođeni ne malim sažaljenjem zbog tolike be­ de ljudske koju su događaji iznosili na videlo, oni su i stra­ho­va­li da bi ponavljanjem i širenjem ovih žalosnih pri­me­ra, ljudski rod mogao uskoro, uprkos smernicama sud­bi­ne da nestane, i da bi stvari bile lišene onog savr­ šen­stva koje im je podario naš rod, a oni onih počasti koje su im ljudi ukazivali.12 Rešen stoga da popravi ljudsku sudbinu, kako je iz­ gle­da­lo da se od njega traži, i da ovu, uz povećana sred­ stva, usmeri ka sreći, Jupiter je shvatio da se ljudi uglav­ nom žale na to da im se stvari ne čine dovoljno ve­li­k im što se golemosti tiče, ili da im nisu beskrajno lepe, savršene ili raznolike kao što su to isprva verovali; već da su suprotno tome skučene, sve odreda nesavršene, i skoro sve istoga oblika; i da žaleći se ne samo na svoje poodmakle godine, već i samu mladost, čeznu za nežnostima iz svojih najranijih dana, svesrdno se mo­le­ći za povratak u detinjstvo,13 da u njemu provedu sve vre­me koje im je ostalo od života. U čemu Jupiter nije mo­gao da ih zadovolji, pošto se to kosilo sa opštim za­ko­ni­ma prirode14 i dužnostima koje su namera i propisi bo­žan­ski nalagali ljudskom rodu. A nije mogao ni da pre­ne­se sopstvenu bes­ko­nač­nost na obične smrtnike, ni­ti da samu tvar uči­ ni neograničenom, kao što nije mo­gao da učini da sa­v r­ šen­stvo i sreća onog što je ljudsko budu neograničeni.15 Međutim, učinilo mu se na mes­tu da proširi granice stvaranja, da ovo ukrasi i da u većoj meri unese u njega Mali moralni ogledi

| 9

raznolikost: i pošto je doneo ovu odluku, proširio je zemlju na sve strane, pa je u nju slio more, rasporedivši ga između naseljenih mesta, promenivši na taj način izgled stvari i sprečivši da ljudi lako raspoznaju njegove granice, s obzirom da nije bilo puteva, a ono je uz to i sa­mom pogledu pružalo živu sliku sličnu beskraju. U to vre­me su nove vode progutale kopno Atlantide,16 i ne samo nju, već i druga nebrojena prostranstva; premda se ova zadržala u posebnom se­ća­nju, koje je preživelo tolika stoleća. Mnoga mesta17 je pretvorio u doline, a mnoga druga ispunio izdigavši pla­ni­ne i brda, dok je noćno nebo prekrio zvezdama, sastav vazduha učinio ređim i čišćim, da­ni­ma je podario blis­ta­vost i svetlost, osnažio i preuredio boje neba i krajo­li­ka, učinio ih drugačijima nego što su pre toga bili, a onda je izmešao pokolenja ljudi time što je sredio da se sta­rost jednih stekne sa mladošću i de­tinj­stvom drugih. Rešen da umnogostruči izglede te beskonačnosti18 za kojom su ljudi čeznuli (s obzirom da im suštinu nije mogao pružiti), i želeći da pothrani i podstakne njihove maš­te, iz kojih je uglavnom proiz­ la­zi­lo obilato blaženstvo njihovog detinjstva, između mno­gih domišljatosti koje je sproveo u delo (kao što je to bio slučaj sa morem), sazdao je odjek, skrio ga po do­ li­na­ma i pećinama, dok je šumama podario gluvi i du­ bo­k i muk, a vrhovima dr­ve­ća široko njihanje.19 Slično tome, stvorio je narod sno­va,20 kome je namenio21 da na razne načine vara misao ljudsku prikazujući svetu u izobilju onu neizmernu sreću,22 koju on nije imao ni puta ni načina da sprovede u delo,23 kao i one nejasne i neodređene24 slike od kojih on sam, makar to i želeo, 10 |

Đakomo Leopardi

i premda su ljudi za njima žarko žudeli, nije mogao da ostvari nijednu od njih.25 Ovim merama je Jupiter podigao i potkrepio duh u ljudima, i u svakome od njih obnovio radost i ljubav prema životu, kao i ubeđenost i zadivljenost lepotom i neizmernošću stvari na zemlji. I ovo srećno stanje potrajalo je duže od prethodnog, uglavnom zbog vremenski postupnog rađanja ljudi koje je Jupiter zaveo, tako da su se duše izmorene i ohladnele od preživljenog utešile videvši toplinu i nade mladog doba.26 Ali kada su tokom vremena novine zapravo opet počele da izostaju, kada su se čamotinja i prezir prema životu ponovo uvrežili, ljudi su pali u takvu utučenost da je tada, kako se veruje, nastao običaj koga su se, prema istoričarima, držali neki drevni narodi:(1) prilikom nečijeg rođenja, rodbina i prijatelji bi se okupljali oko novorođenčeta da bi ga oplakali, a prilikom smrti taj dan je svetkovan i propraćivan čestitanjima preminulom.27 Na kraju svi smrtnici su prešli na bezbožje, bilo zbog toga što im se činilo da ih Jupiter ili ne čuje, ili pak stoga što je u samoj prirodi bede da očvršćuje i izopačuje i najplemenitije duše, i da ih odvraća od časnog i ispravnog. Zbog toga uvek se varaju oni koji misle da je nesreća ljudska nastala pre nego što su počinjene pakosti i zlodela protivu bogova; naprotiv, poreklo zlobe u ljudima treba tražiti samo u njihovoj nesreći.28 I onda, pošto su bogovi potopom Deukalionovim29 kaznili drskost smrtnika, osvetivši im se za nanete uvrede, jedine dve osobe koje su uspele da se spasu od opšte propasti naše vrste, Deukalion i Pira, utvrdivši obostrano da ništa na svetu ne može toliko koristiti ljudskom Mali moralni ogledi

| 11

rodu koliko da u potpunosti nestane, seli su na vrh jedne litice pomno prizivajući smrt, ne strahujući niti se ža­le­ ći na opštu sudbinu. Međutim, kada ih je Jupiter upozorio da nađu leka opustošenosti sveta, ovo dvoje su bili toliko utučeni i ispunjeni prezirom prema životu da bi se mogli posvetiti obnavljanju poroda; uzeli su kamenje sa planine, kao što su ih bogovi poučili, i počeli da ga bacaju iza sebe, obnovivši na taj način ljudsku vrstu. Ali Jupiter, prethodnim događanjima osvešćen o pravoj pri­rodi ljudi, a i time da njima nije dovoljno, kao drugim životinjama da žive i budu slobodni od bilo kakvog bola ili telesne smetnje; štaviše, da se čeznući uvek i u svim prilikama za nemogućim, oni ovom težnjom kinje po sopstvenoj želji, tim pre što su lišeni drugih zala30 – odlučio je da se posluži novim domišljatostima ne bi li tako sačuvao ovaj kukavni rod: i to uglavnom dvema. Prva od njih se sastojala u tome da njihove živote ispuni pravim nedaćama;31 i druga, da ih uplete u bezbroj zbivanja i muka, i na taj način što je moguće više odvrati od razgovora sa sopstvenom svešću, ili barem sa onom njihovom nepoznatom i zaludnom srećom. Stoga je najpre među njima raširio mnoštvo raznih bolesti i mnoge druge nedaće: delimično želeći da unošenjem šarenila u uslove i sudbine života smrtnika izbegne prezasićenost, i za uzvrat, da uvođenjem nedaća pospeši procenu onog što je dobro; delimično pak, misleći da će na taj način dušama naviknutim na ono najgore odsustvo uživanja postati mnogo podnošljivije negoli što je to bilo ranije; i najzad, delimično stoga što je nameravao da prekine i pokori surovost ljudi, naučivši 12 |

Đakomo Leopardi

ove da sagnu glavu i popuste pred nužnošću, navikavajući ih uz to da se s većom lakoćom mire sa sudbinom, kao i da u dušama onemoćalih od bolesti, i ništa manje od sopstvenih jada, ublaži oštrinu i živost njihovih že­lja. Osim toga, znao je da će se neizbežno desiti da ljudi mu­ če­ni bolestima i nesrećama budu mnogo manje spremni ne­goli pre toga da dignu ruke na sebe, jer će biti zastra­ še­ni i skrhana srca, kao što se to obično dešava sa onima koji pate. Ove patnje, sem toga, ustupaju mesto nadi na bolje dane, što uvek doprinosi da se ljudi u svojoj svesti vezuju za život: na taj način oni koji su nesrećni čvrsto su ubeđeni kako im krajnja sreća neće biti uskraćena, ka­da bi se samo otarasili svojih nedaća; nešto u šta, s ob­ zi­rom na samu prirodu ljudsku, ne prestaju da veruju da to, na neki način, neće ni njih mimoići. A onda je stvorio vetrovite oluje i crne oblake,32 naoružao se gromovima i munjama, dao Neptunu trozubac, naterao komete da slede kružni put i naredio pomračenje;33 svim ovim, kao i drugim znacima i zastrašujućim činjenjima, zamis­lio je da s vremena na vreme zaplaši smrtnike: znajući da će strah i prisustvo opasnosti pomiriti sa životom, ma­ kar i za kratko, ne samo nesrećne već i one koji su ga naj­v i­še mrzeli i u najvećoj meri bili spremni da od njega po­beg­nu.34 A da bi iskorenio nekdašnju obamrlost, stvorio je u ljudskom rodu potrebu i želju za novim jelima i pići­ ma, do kojih se dolazilo uz mnoge i velike teškoće; tamo gde su sve do potopa ljudi utoljivali žeđ vodom i hranili se travama i voćem što su im zemlja i drveće prirodno pružali,35 kao i šturim jestivom do koga se bez teškoće Mali moralni ogledi

| 13

dolazilo, kao što se neki narodi i dandanas održavaju u životu, i to poglavito oni iz Kalifornije.36 Raznim kraje­ vi­ma je dodelio različita podneblja, a slično tome postu­ pio je i sa godišnjim dobima,37 koja su dotle u svim krajevima zemlje bila blagorodna i prijatna, tako da ljudi nisu imali potrebe za odećom; međutim, od sada pa nadalje oni su bili prinuđeni da ovu na hiljade načina nabavljaju kako bi se zaštitili od promena i nenaklonosti neba. Na­ lo­žio je Merkuru38 da osnuje prve gradove, i da ljudski rod razdeli po narodima, nacijama i po jeziku, unevši me­đu njih takmičenje i neslogu; te da ljude nauči peva­ nju i ostalim umetnostima, koje su zbog same njihove prirode i porekla bile poznate kao božanske,39 kako ih i danas zovu. On lično je novome svetu dao zakone, pra­v i­la i ustrojstvo; i konačno, želeći da im podari neu­ po­re­divi poklon, poslao im je izvesne prikaze40 sjajnog i vanzemaljskog izgleda, kojima je dopustio da uglavnom vladaju i imaju moć nad ovim svetom: nazvao ih je Pravda, Vrlina, Slava, Rodoljublje i dao im druga slična imena.41 Među ovim prikazama bila je i jedna po imenu Ljubav, koja se slično ostalim onda po prvi put pojavila na zemlji: jer pre nego što se odeća počela da nosi, to i nije bila ljubav već gladna požuda, nimalo različita kod tadašnjih ljudi od onoga što se od vajkada zbivalo kod ži­vo­ti­nja, gde jedan pol goni onaj drugi, na isti način kao što svakog privlače hrana i slično, gde ljubav zaista i ne postoji, već samo glad za njom. Bilo je stati pa gledati kakvim su plodom u životu smrt­ni­ka urodili ovi božanski koraci, i u kojoj meri se no­vo stanje među ljudima, uprkos mučnome trudu, stra­ 14 |

Đakomo Leopardi

ho­va­nji­ma i bolu, stvarima u prošlosti nepoznatim na­ šem rodu, pokazalo nadmoćnijim u pogledu ugod­nos­ti i korisnosti od stanja u kome su se ove nalazile pre nas­ ta­log potopa. A ovakav ishod nastao je uglavnom zbog ovih čudesnih priviđenja, koja su ljudi ponekad sma­tra­li dusima, a ponekad božanstvima, i koje su, uz mno­go­ brojne i teške muke, i tokom dugih godina, s bezmernim darom sledili i poštovali; podgrevani u tome beskrajnim naporom pesnika i plemenitih umetni­ka; do te mere da se jedan veliki broj smrtnika nije nimalo ko­le­bao da ko za jednu ko za drugu prikazu pokloni i žrt­v u­je svoju krv i sopstveni život. Ovo je bilo daleko od toga da se ne sviđa Jupiteru, i to mu je pričinjavalo ogromno zadovoljstvo, jer je on između ostalog prosu­đi­vao da će oni tim te­že svojevoljno podizati ruku na sebe, te da će biti sprem­niji da život koriste za lepe i slav­ne ciljeve. I u pogledu samog trajanja ovi dobri poretci u mnogome su prevazilazili prethodne, jer iako su na­kon tolikih stoleća doživeli očigledni pad, sve skupa i sam raspad, oni su bili na takvoj ceni sve do početka veka ne mnogo udaljenog od današnjeg;42 život ljudski, koji je zahvaljući ovim poretcima, svojevremeno, a poseb­no u izvesnim razdobljima bio tako reći radostan, nastavio je njihovom zaslugom da bude umereno lagan i podnošljiv. Uzroke i načine nastalih promena treba tražiti u mno­go­broj­nim izumima koji su omogućili ljudima da bez velike muke i za kratko vreme obave svoje potrebe; u nerazmernom porastu razlika u dužnostima i stanjima koje je Jupiter postavio ljudima prilikom osnivanja i usmeravanja prvih republika; u dokonosti i taštini koje Mali moralni ogledi

| 15

su se, iz ovih razloga ponovo, posle dugog odsustva uvre­ži­le u životima; u činjenici da je ne samo u suštini stva­ri, već s druge strane više u mišljenjima ljudi, ovom na­či­nu života počela da nedostaje blagodet različitosti, do čega neumitno dolazi posle duge navike, i konačno, u ostalim i težim uzrocima koje, s obzirom da su ih mno­gi drugi opisali i spominjali, nema potrebe da ih sa­ da iznosimo. Svakako, kod ljudi se iznova stvorila ona odvratnost prema životu koja ih je bila zahvatila još pre po­to­pa, a došlo je i do osveženja gorke žudnje za srećom nez­na­nom i odsutnom u prirodi vaseljene.43 Međutim, potpuni preokret u njihovim sudbinama i konačni ishod stanja koje smo danas uobičajili da zovemo drevnim vremenima,44 nastao je iz drugog jed­ nog razloga, drugačijeg od onih gore navedenih: zapra­ vo ovog. Među priviđenjima toliko cenjenim od strane an­tičkih naroda bilo je i ono koje se na njihovim jezicima zvalo Mudrost;45 koja je, inače opšte poštovana kao i sve njene drugarice, i koju su mnogi posebno sledili, slič­no ostalim dala svoj doprinos blagostanju minulih sto­le­ća. Ona je često, zapravo svakodnevno obećavala i zaklinja­la se svojim sledbenicima kako želi da im pokaže Istinu,46 za koju je govorila da ima veoma veliki duh i da je svoja gospodarica, da nikada nije silazila u pohode zemlji, već da sedi na nebesima u društvu bogova; stoga, obećavala je ona, ugledom svojim i ljubaznošću ima nameru da je privuče i navede da izvesno vreme probo­ra­v i među ljudima; i tako će, upoznavši je i uspostavivši prisnost sa njom, ljudski rod svakako doći u stanje koje će po znanju, savršenosti ustanova i običaja, kao i životnoj 16 |

Đakomo Leopardi

sreći, biti bezmalo uporedivo sa božanskim. Ali kako mo­že jedna bleda senka i čist privid da sprovede u delo, a ka­mo­li dovede Istinu na zemlju? I tako su se ljudi, nakon du­gog verovanja i uzdanja, sagledavši jalovost ovih po­ nu­da, a istovremeno žudni za novinama, uglavnom zbog svog dokonog života, podstaknuti delimično častohlep­ ljem da se izravnjaju s bogovima, i delimično pak zbog žudnje za blaženim stanjem u kome će se po uveravanju prikaze naći posle razgovora sa Istinom, upornim i osionim zahtevima obratili Jupiteru, tražeći od njega da za neko vreme ustupi zemlji ovaj plemeniti duh, prebacujući mu da on svojim štićenicima zavidi na bezmernoj koristi koju bi njegovo prisustvo donelo; istovremeno mu se žaleći na ljudsku sudbinu, iznova iznoseći vajkadašnje i mrske primedbe o sitničavosti i bedi onoga čime raspolažu. U stvari, ove predivne prikaze, izvor tolikog dobra u prošlosti, sada su kod mnogih bile na vrlo maloj ceni, ne zbog toga što su već bile poznate po onome što su u stvari bile,47 već stoga što su opšta podlost misli i učmale navike činile da ih sada skoro niko više ne poštuje; ljudi su zato sramno hulili na najveći poklon koji su večiti podarili i mogli da podare smrtnicima, braneći se da zemlju udostojuju samo manji duhovi, dok se za one veće smatra da je neumesno, a i nedopustivo da kroče nogom u ovaj bedni deo svemira. Već dugo vremena mnogo toga bilo je oduzelo Ju­ pi­te­r u njegovo dobro raspoloženje prema ljudima; iz­ me­đu ostalog neuporedive mane i nedela, koje su po bro­ju i svojoj težini uveliko bile prevazišle obesti nastale sa potopom. Posle tolikih loših iskustava, nemira, Mali moralni ogledi

| 17

nazajaživosti, neumerenosti ljudske prirode, njemu se bilo zgadilo; bilo mu je sasvim jasno da više ne raspolaže nijednim sredstvom, postupkom, merom, nikakvim načinom da ih ako ne usreći, onda barem zadovolji; jer kada je vrlo rado bio prihvatio da ljudima hiljadu puta proširi prostore i uveća zadovoljstva na zemlji, kao i sve ostlao što se na njoj nalazi, ovi su, podjednako pohlep­ni za beskonačnošću48 koliko i nesposodni da se nje do­ mog­nu, ubrzo na sve to gledali kao na pretesno, neugod­ no i bezvredno. I na kraju svi ovi glupi i nadmeni zahtevi to­li­ko su ražestili boga da je ovaj rešio, stavivši na stranu sva­ku samilost, da za stalno kazni ljudski rod, osudivši ga za sva buduća vremena na bedu mnogo veću i strožu od onih u prošlosti.49 Imajući ovo kao cilj, rešio je ne sa­ mo da među njih za neko vreme pošalje Istinu, kao što su tražili, već da se ova među njima zasvagda odomaći; istovremeno je povukao one divne prikaze koje im je bio poslao ranije, učinivši da Istina postane večita posrednica i gospodarica ljudskog roda. Budući začuđeni tom odlukom, pošto se ostalim bo­žan­stvi­ma činilo da ona suviše izdiže naš položaj uma­nju­ju­ći njihovu nadmoćnost, Jupiter im je stavio do zna­nja da svi dusi, pa i oni veliki, ne moraju biti nužno bla­go­dat­ni, što sa Istinom nije slučaj, i da bi ona morala ima­ti podjednak uticaj kako na ljude tako i na sama bo­ žan­stva. Međutim, dok je besmrtnima htela da predoči nji­ho­vo blaženstvo, ljudima je bila spremna da u potpu­ nos­ti otkrije i stalno im iznosi njihovu nesreću, pred­ stav­ljajući je, između ostalog, ne samo kao deo Sreće, već i do te mere neizbežnu, i takve prirode da je nikakav 18 |

Đakomo Leopardi

slu­čaj i nikakav lek ne mogu odstraniti, niti pak, za živo­ ta, prekinuti. I s obzirom da su najvećim delom zla ovak­ ve prirode, a takva su jer oni koji ih podnose takvima ih smatraju; a uz to su manje ili više teška, već prema to­me ko o njima sudi; može se samo zamisliti od kak­ve će goleme štete biti prisustvo ovog duha. Njima se ništa na svetu neće činiti istinitije od lažnosti svih zemalj­skih do­ba­ra i ništa čvršće od ispraznosti svih stvari, osim nji­ ho­v ih ličnih bolova.50 Iz ovih razloga biće im oduzeta i sa­ma nada, koja im je od početka do sada, više od bilo kak­vog uživanja ili utehe, pružala podršku životu. A ne­ ma­jući nikakve nade, niti pak sagledavajući u bilo kak­ vom trudu il delovanju bilo kakav dostojni cilj, njih će obu­zeti takav nemar i gnušanje od svakog vrednog, da ne rečemo plemenitog rada, da se uobičajene navike živih neće mnogo razlikovati od navika mrtvih i pogre­be­ nih. Ali, u tome očajanju i sporosti oni neće biti u stanju da izbegnu onu žudnju za ogromnom srećom, prirođe­nu njegovom duhu, koja ih je nekad mučila i koja će ih i dalje kinjiti, tim pre što će biti manje sprečavana i obuzeta raznolikošću njihovih zaokupljenosti i zamahom samih de­lat­nosti. Istovremeno, oni će biti lišeni svoje prirodne maštovitosti,51 koja je jedina bila u stanju da im u iz­ ves­noj meri pruži ovu sreću, koja je nemoguća i koju ne shvatam ni ja,52 niti oni sami koji za njom žude. I sve ove sličnosti sa beskonačnošću koje sam ja pomno priveo u svet da ih zavaram i pothranim u njihovoj svesti, shodno njihovim sklonostima, misli široke i neodređene,53 po­ ka­za­će se nedovoljnim za postizanje ovog cilja, i to zbog uče­nja Istine i ruha u koje će ih ona odenuti. Tako da će Mali moralni ogledi

| 19

zemlja i ostali delovi svemira, koji su im se nekada či­ni­li malim, sada izgledati sićušnim: stoga što će biti upu­će­ ni u tajne prirode i što će im ove biti objašnjene; i zato će one, suprotno od očekivanja današnjih ljudi, što o njima budu više znali, izgledati tim suženije. Konačno, s obzirom na to da će zemlja ostati bez svojih prikaza, dok će im učenje Istine razjasniti njihovu pravu prirodu, ljud­ski život će izgubiti svaku vrednost, svaku čestitost, ka­ko misaonu tako i u postupcima, i ne samo učenost i mi­losrđe,54 već i sama imena zemalja i nacija svuda će nes­ta­ti, tako da će se svi ljudi naći na okupu, kao što će im već postati navika da kažu, u jednoj naciji i otadžbini, kao što je to bilo u početku, ispovedajući sveopštu ljubav pre­ma celokupnoj svojoj vrsti; premda, u stvari, ljudski rod će se raspasti u onoliko naroda koliko bude pojedinaca. Prema tome, nemajući za cilj nikakvu otadžbinu koju bi voleo, niti strance koje bi mrzeo, svako će mrzeti onog drugog, voleći od svih sebi sličnih samo sebe.55 Kolike će se i kakve muke i nevolje iz toga izroditi, o tome bi se moglo beskonačno ispredati. Bez obzira na toliku očajničku beznadežnost smrtnici se neće odlučiti da svo­je­voljno napuste svetlost sveta: jer vladavina ovoga du­ha će ih naterati da se osećaju koliko zastrašenim toli­ ko i jadnim: i dodajući punom šakom gorčinu njihovih ži­vo­ta, lišiće ih i hrabrosti da ga se odreknu. Zbog ovih Jupiterovih reči božanstvima se učinilo da će naša sudbina pomahnitati, i da to božanska samilost ne bi mogla da dopusti.56 Međutim, Jupiter je nastavio, ovako govoreći. Njima će pak ostati neka uteha koju će im pružiti prikaza koju oni zovu Ljubav, a koju sam ja 20 |

Đakomo Leopardi

spreman, pošto odstranim ostale, da ostavim u ljudskom društvu. A Istini neće biti dopušteno, bez obzira koliko snažna bila i stalno u napadu, niti da bude uklonjena sa zemlje, niti da bude pobednica, sem u retkim slučajevima. Prema tome, život ljudski, koji će podjednako gajiti kult ove prikaze i ovoga duha, biće podeljen u dva dela; i ovi će vladati zajedno stvarima i dušama smrtnika. Sve druge želje,57 izuzev neke od manje važnosti, kod većine će nestati. Kod staraca, nedostatak utehe koju pruža lju­ bav nadoknadiće, kao što to biva i kod drugih životinj­ skih vrsta, prednost njihovog prirodnog svojstva što su tako reći zadovoljni samim tim što su živi, a ne zbog uži­ va­nja ili koristi koje iz toga izvlače. Pošto je odstranio sa zemlje blažene prikaze, izuzev naravno samu ljubav, od svih njih najmanje plemenitu,58 Jupiter je ljudima poslao Istinu i odredio joj da među nji­ma stalno boravi i njima vlada. Ovo je imalo žalosne pos­le­di­ce koje je on već bio predvideo. A onda se desilo nešto veoma čudno: i pre samog dolaska ovog duha, ka­ da još uvek nije imao nikakve vlasti niti prava nad lju­di­ ma, oni su mu već bili izražavali poštovanje podiza­njem ve­li­kog broja hramova i podnošenjem žrtava. Sada, ka­ da je na zemlju došla da njome vlada i sa njome se neposredno upoznaje, za razliku od svih drugih besmrtnika, koji time što se jasnije ističu tim izgledaju dostojniji poš­ to­va­nja, Istina je u velikoj meri ražalostila srca ljudi nametnuvši im se toliko teško da su ovi, premda primo­ra­ ni da joj se pokoravaju, odbili i da je obožavaju. I dok su druga priviđenja kad god su se u nekoj od duša snažnije zalagala, tim više bila poštovana i voljena, ovaj duh,59 od Mali moralni ogledi

| 21

strane onih nad kojima je imao najveću vlast,60 dobijao je žestoke kletve i bio teško omrznut. Ali, s obzirom da ni­su mogli izbeći da se suprotstave strahovladi Istine, smrt­ni­ci su živeli u neizrecivoj bedi u kojoj se i dandanas nalaze, i u kojoj će za sva vremena ostati. Međutim, samilost, koja u srcima nebesnika nikada ne presahnjuje, nedugo potom, zbog tolike nesreće, dirnula je Jupitera; pogotovu zbog one koja se obrušila na neke ljude posebno poznate po plemenitom ponašanju i doslednom životu, za koje je video da su obično potišteni i pogođeni, više od bilokog drugog, onom čudnom moći i velikom prevlašću rečenog duha.61 Božanstva su u drevnim vremenima, kada su Pravda, Vrlina i ostale prikaze upravljale ljudskim stvarima, običavale da posećuju s vremena na vreme svoja stvorenja,62 silazeći kad jedna kad druga na zemlju, obeležavajući na razne nači­ne svoje prisustvo: što je uvek bilo od velike koristi za sve smrtnike, a posebno za neke od njih.63 Ali budući da je život bio iznova zapao u pokvarenost, utopivši se u sva moguća zla, oni su dosta dugo prezirali bilo kakvo opštenje s ljudima. Jupiter, pogođen našom golemom nesrećom, predložio je besmrtnicima da neko od njih prikupi hrabrost, i kao što su činili u drevnim vremenima, sada poseti i uteši to njihovo potomstvo, naročito one koji su pokazivali da što se njih tiče nisu zaslužili opštu nesreću. Našta, umukli svi ostali, sem Ljubavi, ovaj sin Nebeske Venere, koji je nosio ime kao duh koji se tako zvao, ali je po prirodi, vrlinama u delu bio sasvim drugačiji,64 ponudio se (budući jedinstven među božanstvima po svom milostivom srcu) da on preuzme 22 |

Đakomo Leopardi

na sebe zaduženje koje je postavio Jupiter, i da siđe sa nebesa,65 koja nikada ranije nije napuštao, jer savet besmrtnih, zbog toga što mu je bio neizrecivo drag, nije mu dozvoljavao da makar i na kratko ode iz njihovog druš­t va. Premda su, s vremena na vreme mnogi ljudi iz drev­nih vremena, zavarani preobražajima i raznim zlo­ u­po­trebama utvare istog imena, bili uvereni da su pre­ poz­nali nesumnjive znake prisustva ovog vrhunskog bo­žan­stva. Međutim, on se nije odlučio da poseti smrt­ ni­ke pre nego što su se ovi podvrgli vlasti Istine.66 Od tog vremena on obično ne silazi tako često, i ne zadržava se dugo;67 ovo zbog opšte nedostojnosti ljudi, a i stoga što bogovi teško podnose njegovu odsutnost. Kada dođe na zemlju, Ljubav bira najnežnija srca i osobe najljubaznije među najširokogrudijim i najvelikodušnijim sve­tom, i među njima obitava kraće vreme; šireći tako je­din­stve­nu i iznenađujuću blagost, ispunjavajući ih ple­ me­ni­tim osećanjima i takvim vrlinama i snagom, da njih onda prožme nešto u potpunosti novo u ljudskom ro­du, pre stvarnost negoli nešto slično blaženosti. On veo­ma retko sjedinjuje dva srca obgrlivši istovremeno jed­no i drugo, udahnjujući u oba uzajamnu strast i po­ žu­du; premda to od njega vrlo žudno traže svi oni koje po­ho­di, Jupirer mu, sem u retkim slučajevima, ne do­ puš­ta da im on ispuni želju; jer sreća koja se rađa iz ove bla­že­nosti nije daleko od one božanske.68 U svakom slu­ ča­ju, samo osećanje ispunjenosti njegovim božanskim da­hom po sebi prevazilazi čak i stanje najveće moguće sre­će koju je, bilo koji čovek, u svojim najboljim trenucima mogao da doživi.69 Osoba koju on pohodi okružena Mali moralni ogledi

| 23

je predivnim priviđenjima, svima ostalim nevidljivim i dav­no već odsutnim iz ljudskog društva, koje sada ovaj bog, s Jupiterovim dopuštenjem, s ovim ciljem pono­ vo dovodi na zemlju, a čemu se Istina nije mogla da usproti­v i, makoliko nenaklona prikazama i u dnu svog sr­ca bila teško pogođena njihovim povratkom: ali u samoj pri­ro­di duhova nije da se suprotstavljaju bogovima. I s obzirom da su mu suđaje dodelile večito detinjstvo, Ljubav [Amor], u skladu sa tom svojom prirodom, ispu­ nja­va u izvesnoj meri prvobitni zavet ljudi, koji se sastoji u vraćanju u doba detinjstva.70 Zbog toga, u srcima u kojima izabere da obitava, on pobuđuje i obnavlja, sve vreme dok u nijma boravi, beskonačnu nadu i lepo i drago maštanje nežnih godina. Mnogi smrtnici, neupućeni i nesposobni da osete slasti koje pruža, rugaju mu se i zajedaju ga, i kada je prisutan i kada je odsutan, i to sa neobuzdanom nezajažljivošću:71 ali on ne haje za njihovo podrugivanje; a i kada ga čuje, zbog toga ne pati; toliko je on velikodušan i krotak. Osim toga besmrtnici, zadovoljni osvetom nad celim ljudskim rodom, kao i ne­po­pra­v i­vom bedom kojom je kažnjen, i ne haju za po­ je­dinačne uvrede ljudske;72 a nekažnjeni ostaju i varalice, nepravedni i oni koji preziru bogove, sem što ostaju lišeni njihove milosti.73

24 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 Napisana između 19. januara i 7. februara 1824. „Istorija ljudskog roda“ zamišljena je kao uvodno štivo za Male moralne oglede (Operette morali), i bez obzira na promene koje su činjene (izvesni razgovori od­ba­če­n i, drugi dodati), ona je ostala na početku knjige u sva četiri iz­da­nja koja je Leopardi ili sam priredio, ili koja su bila načinjena u „skladu sa poslednjim piščevim namerama“. Ovo ukazuje na to da je, bez obzira kakvu je celinu za ostali deo knjige Leopardi imao u vidu, početkom 1824, „Istorija“ kontinuirano ispunjavala ulogu čeonog de­la, čak i u pogledu docnijih izmena. Tema ove mitološke priče je od­nos između „sreće“ i „iluzija“, u kojoj su posebno primetni odjeci Biblije, Hesioda, Platona i Ovidija. „Istorija“ zapravo zameće, premda u potpunosti ne razvija, sve glavne teme knjige. Iako ima oblik tra­d i­ cio­nal­nog predanja o postanku sveta, ona se zaista više bavi mitom o sreći, koja je u Leopardijevoj svesti u stvari sinonim života. U „Is­to­ ri­ji“, mi se po prvi put srećemo sa „iluzijama“, onim strastima koje su podržavale čoveka u toku „detinjstva“ sveta, koje obuhvataju sve što mu u životu zaista pripada i koje se u zrelom dobu čovečanstva, pa i kod pojedinaca više lako ne susreću. Upoznajemo i Istinu, koja nam otvara oči da bolje sagledamo svoju ništavnost, a ponuđen nam je i Amor (Ljubav), „sin Nebeske Venere“ (vidi napomenu 64). Ove i druge teme, razvijane tokom štiva, u Ogledima počivaju i na površini Leopardijevih blagoironičnih razgovora (dialoghi); ali tamo gde su na drugom mestu iznete, nekad sa velikom toplinom, nekad s besom, ili pak sa hladnim prezirom, u samoj „Istoriji“, one su izložene čarobnim sti­lom, koji je pored ironičnosti, uzev u celini, namerno neutralan, dis­tan­ci­ran i klasičan. Prilično udaljena od prosvetiteljskog karaktera di­ja­lo­ga iz drugih Malih ogleda „Istorija“ otkriva, između ostalog, hra­ bro zalaganje u pogledu traženja „neobičnog“ u mogućnostima ko­je

Mali moralni ogledi

| 25

pruža jezik – karakteristika koju je prevod, ponekad i po cenu jas­no­će tražio da sačuva. 2 Bezvremenost u Leopardijevom mitu o postanku sveta ovde je pod­ vu­če­na odjekom iz Knjige o postanju 1, 1, i Jevanđelja po Jovanu 1, 1. 3 Podvučeno Leopardijevo gledište da detinjstvo odražava u iz­ves­ noj meri detinjstvo samog sveta i u oba slučaja, ubeđenost u „sreću“. Vidi, takođe, „Mudre izreke Filipa Otonijerija“ (str. ?): „deca nalaze sve čak i u ničemu, a odrasli ništa u svemu.“ 4 U jednoj rukopisnoj primedbi Leopardi kaže: „... pčele – Ka­l i­ mah, golubovi – Atenej, koze: koza Amalteja“, aludirajući na mit iz pre­da­nja Kalimahovog u Himni Zevsu (bog je oduzet ocu Hronosu, da ga ne bi proždrao, a potom je bio odgajan na ostrvu Kritu, mlekom Amal­te­ji­n im i pčelinjim medom; kao i na vest koju Atenej iznosi u Goz­bi sofista (Zevsa su odgajili golubovi). 5 Galimberti navodi na misao kako je Leopardi imao u vidu Platona (Kriton, 118), premda ništa manje je verovatno kako je želeo da pruži vrlo tamnu sliku mesta. 6 Ovom rečenicom Leopardijeva „blaga ironija“ je već stavljena u dejstvo. 7 Zibaldone, 85 (1819-20), gde Leopardi tvrdi da „ograničena za­do­ voljstva“ od nadanja, jednom zaista raspršena, „teško da će se iznova vratiti, jer je vreme velikih iluzija prošlo“. 8 Upr. Zib. 4090. 9 Upr. u Pesmama (Canti), „Anđelu Majiju“, 87-90, prevod D. Mrao­ vić. 10 Verovatno odjek iz Lukrecija (upr. O prirodi stvari [De Rerum Na­tu­ra], III, 78-81, i Vergilija, Enejida, VI, 435-6: „Et sæpe usque adeo mor­tis formidine, vitæ / percipit humanos odium lucisque videndæ / ut sibi conscis mœrenti pectore letum“ (I često do te mere, zbog straha od smrti, ljude obuzme mržnja prema životu i svetlosti [dana], i oni zbog mračne sete biraju smrt). Drugačije je, međutim, Leopardijevo shva­ ta­nje od shvatanja Lukrecijevog: pisac ovde samoubistvo motiviše ne­za­do­volj­stvom jednim suviše određenim i suženim svetom (dok sva zadovoljstva nastaju iz onog neodređenog). 11 U originalu stanza (engl. prevod primenjuje reč dwelling-place, fr., jednostavno le monde); mi smo se opredelili za „život zemaljski“ (upr. „Noćna pesma jednog pastira lutalice u Aziji“, 90). Petrarka u nekoliko slučajeva upotrebljava reč stanza kao i Leo­par­d i u svojim Pesmama.

26 |

Đakomo Leopardi

12 Leopardi ovde govori o samoubistvu na način zapravo drugačiji od onog „herojskog“ i „buntovnog“ u „Brutu mlađem“ (Bruto mi­no­ re), da ne spominjemo preromantičko patetično podneblje iz „Pos­led­ nje Sa[p]fine pesme“ (Ultimo canto di Safo). U svome Zibaldonu, Leo­ par­di se ponovo vratio razmišljanju o samoubistvu, a onda je doc­ni­je razmatrao ovu temu u „Razgovoru između Plotina i Porfirija“, iz­no­ se­ći sasvim drugačije rešenje. Događaj zbog koga prvi ljudi, zasićeni do zgađenosti, dižu ruku na sebe, ovde je rekonstruisan smireno i sa fi­lo­zof­skom jasnoćom. Što se tiče zabrinutosti bogova zbog lišavanja od dužnih im počasti od strane ljudi, Galimberti nas upućuje na Pla­to­ na, Gozba (Symposion), 109. 13 Vraćanje detinjstvu, barem psihološki, kao što smo već pomenuli (v. nap. 3), česta je tema Leopardijeva. On je poistovećivao detinjstvo sa „mladošću sveta“, tj. sa izgubljenim drevnim vrlinama. 14 Ovo je zacelo leopardijevski motiv o suprotnosti između ustroj­ stva prirode i čovekovih stremljenja. Upr. „Razgovor između Prirode i jednog Islanđanina“, kao i odgovarajuće upute na Zibaldona. 15 Platon, Timaj (Timaios), 37: „Priroda živog bića je bila večita, i ni­je bilo moguće u potpunosti podariti ovo svojstvo stvorenoj va­se­lje­ni...“ 16 Mit o Atlantidi najpre se javlja kod Platona (Timaj, 24) a čini i dobar deo sadržaja u Kritonu. Njeno pominjanje ovde je značajno, jer je to u stvari prva utopija poznata u književnosti, i predstavlja sliku pr­vo­bit­ne nade i „ubeđenosti u sreću“, koja iščezava baš u trenutku kada Jupiter pokušava da je učini blistavijom. „I druga nebrojena pros­ tran­stva“ osnažuje osećanje gubitka koji podjeda otvorenu afirmaciju dobiti za ljude. Upr. takođe Saggio sopra gli errori popolari degli antichi, u Poesie e Prose II, str. 366 (a cura di F. Flora, Milano 1940): „Dosta se govorilo o čuvenoj Atlantidi koju pominje Platon, i koja se nalazi, kako on kaže, naspram Herkulovih stubova, većoj od Afrike i Azije uze­t ih zajedno, koju su užasni zemljotres i neprekidna danonoćna pro­va­la oblaka poslali na dno mora. Origen, Porfirije i Proklo su u Atlan­t i­d i videli alegorično ostrvo; Rudbek (Rudbeck) je nalazio da je u pitanju Skandinavija; Olivije (Olivier) je smatrao da se radi o Pa­les­ ti­n i; Ortelio Bodran (Baudrant), Sanson, Šmid (Schmid) i Karli (Car­ li) su u njoj sasvim jasno prepoznavali Ameriku. Oni najoprezniji su Platonovu priču shvatali kao bajku.“ 17 Ovde je Leopardi imao u vidu Ovidijeve Preobražaje (Me­ta­mor­ pho­ses), tačnije rečeno stihove u kojima rimski pesnik opisuje svet koji je nastao iz haosa (upr. Met. I, 43 i dalje): „Inssit et extendi campos,

Mali moralni ogledi

| 27

sub­si­de­re valles. / Fronde tegi silvas, lapidosos surgere montes...“ (I učini da se prošire polja, i prodube doline, da šume olistaju, i izdignu stenovite pla­n i­ne); ibid., 3 i dalje: „Tum freta diffudit rapidisque tumuscere ventis / iussit et ambitæ circumdare litora terræ“ (I onda je odredio da nastanu ma­g le, oblaci i gromovi, koji će zastrašiti srca ljudska). Leopardijeva je zaista prilično življa od Ovidijeve slike prirode. 18 U pogledu nemoguće čežnje čovekove za beskonačnošću, Leo­par­ di ima dosta zajedničkog sa Paskalom i njegovim paradoksom o veličini i bedi ljudskoj. Što se izgleda beskonačnosti tiče, uputa je bez­broj, i stoga skrećemo pažnju čitaočevu na onu najvažniju: Leo­par­di­je­v u pesmu „Beskonačnost“ (L’Infinito) u Pesmama (vidi: Počivaj zau­vek umorno srce moje – Pesme i proza, prevod Dragana Mraovića, Pod­go­ri­ca 1996). 19 Ovde, takođe, pogledati „Beskonačnost“. Isto tako i više od­lo­ ma­ka iz Zibaldona (npr. 115), u kojima Leopardi iznosi svoju „teoriju o zadovoljstvima“ (tj. čežnju za večitim zadovoljstvom, neumitno osu­đe­nu na razočaranje) i čovekovu opšte uzev nezasitnu žudnju za bes­ko­nač­noš­ć u koja se povezuje sa njegovom bedom (vidi prethodnu na­po­me­nu). 20 Izraz sa ukusom drevnih vremena, uzet iz Hesiodove Teogonije (stih 212): „i stvori narod snova“). 21 Naložio. 22 Upr. Zib. 3499-3500. 23 Ostvari. 24 U Leopardijevoj poetici, pojmovi i reči su imale široki smisao i bile neodređene, bliske onome što bismo mogli da zamislimo kao po­ jam beskonačnog. Vidi Zib. 165 i dalje; 185, 472-3, 514-16, 1430-31 itd. 25 Poznato je da za Leopardija neodređeno, nejasno (il vago), noćno predstavlja suštinu poetičnosti. 26 U originalu, dell’età verde, sintagma draga Leopardiju. Vidi Pesme, „Veče prazničnog dana“ (La sera del d Ì di festa) 24, i „Uspomene“ (Le ricordanze) 28. 27 Opšte mesto grčkog pesimizma, koje Leopardi u Malim ogledima (npr. „Otonijeri“, gl. II), kao i Pesmama (naročito poslednji stih „Ponoćne pesme“: „koban [je] dan rođenja svakome ko se rodi“). Citiranje Herodota i Strabona, iz Leopardijevih napomena, potvrđuje da mu je izvor bio u Bartelemijevom Voyage du jeun Anacharsis en Grèce; u Zibaldonu (2671, zapis pod datumom 8. februar 1823), naveden je sledeći pasus: „Parmi plusieurs de ces nations que les Grecs appelent barbares, le jour de la naissance d’un enfant est un jour de deuil pour sa

28 |

Đakomo Leopardi

famille...“ (Kod većeg broja ovih naroda koje Grci zovu varvarima, dan rođenja jednog deteta predstavlja dan žalosti za porodicu). Zatim sle­ di navođenje Herodotovih reči, itd. Leopardijeva rečenica je svakako napisana pod Ciceronovim uticajem (Tusculanæ disputationes I, 48): „...docuisse regem non nasci homini optimum esse, proximum antem quam primum mori. Qua est sententia in Cresphontes usus Euripides: Nam nos decebat œtus celebrantes domum Lugere, ubi esset aliquis in lucem editus, Humanæ vitæ varia reputantes mala: At, qui labores morte finisset graves, Hunc omni amicos laude et letitia exequi“. (Objasnio je kralju da je za čoveka bolje ako se ne rodi, i da ubr­zo potom umre. Ovo mišljenje je poslužilo Euripidu u Kresfontu: „Za­pra­ vo, bilo bi bolje da mi, koji posećujemo skupove, uzevši u obzir razna zla vezana za ljudski život oplakujemo onu kuću u kojoj je na svetlost dana došlo neko dete; umesto što prijatelji propraćuju radošću i po­ hva­la­ma osobu koja bi svojom smrću skratila teške patnje“). 28 Trezveno, u ovom pasusu Leopardi polemiše protiv vernika koji nesreće pripisuju „ljudskoj grešci“ (culpa hominum) protiv bogova. Po Leopardiju zlo je nesreća koja zaoštrava i naoružava sebičnost. Ga­ lim­ber­t i: „Još jedno pozivanje na Kritona (121 a-b), ali ništa manje i na Bib­l i­ju. Polemika je, međutim, žestoko antihrišćanska, protiv ideje po ko­joj su bol i smrt odmazda za počinjene grehe.“ 29 Deukalion, sin Prometejev, bio je „grčki Noe“. Pira, njegova žena. Mit, ispričan u jednom drugačijem svetlu, potiče iz Ovidija (Met, I, 318 i dalje), dok je „prezir prema životu“ Leopardijevo tumačenje. 30 Vidi Zib., 387b. 31 Zato „što zla nanose manju štetu od dosade itd., i zaista ponekad dovode i do same sreće“, Zib., 1555 (25. avgust 1821). 32 Odlomak koji aludira na neobuzdanu snagu prirode otežan je iz­ves­n im apokaliptičkim manirizmom bliskim mladom Leopardiju (upr. de­t i­nji Diluvio i Apprezzamento della morte, kao i prevod He­sio­ do­ve Ti­ta­no­ma­ki­je). Isto tako uporedi Ovidije, Met. I, 328 i dalje: „Nu­ bi­la di­siecit nimbusque aquilone remotis / Et cœlo terras ostendit et ætera terris. / Nec maris ira manet positaque tricuspide telo / Mulcet aquas rector pelagi..“ (Rasterao je oblake, pošto je nimbuse oduvao akvilonom i ne­ bo pokazao zemlji, a zemlji vazduh. More više ne besni, ali, odloživ tro­zu­bac, gospodar mora kroti vode.) 33 Za ove nove mere upr. Met. I, 1.

Mali moralni ogledi

| 29

34

Upr. Pesme: „Mir posle oluje“, 33 i dalje. (Galimberti) Daleki odjeci iz Vergilija o drevnom mitu o zlatnom dobu. (Or­ lan­do) 36 Upr. „Himna patrijarsima...“, 104 i dalje, i Zib., 3180, 3304, 3660, 3801. Narodi Kalifornije činili su se Leopardiju blizu prividne sreće, simbolizovanom zlatnim dobom. Vrlo verovatno da su na njega utica­ li Šatobrijanovi opisi kalifornijskih šuma iz Génie du Christianisme. Beleška uz „Himnu“ počinje: „Nije nužno reći da se Kalifornija nalazi na krajnje zapadnoj ivici kontinenta. Narodi Kalifornije, po pričanju putnika, žive u prilikama prirodnijim negoli što to izgleda, neću reći ve­rovatnim, već mogućim za ljudsku rasu.“ Veza sa shvatanjima iz XVIII veka o „plemenitom divljaku“ više su nego očigledni. 37 Upr. Ovidije, loc. cit., 115: „Jupiter antiqui contraxit tempora veris“ (Jupiter je skratio trajanje drevnog proleća). 38 Upr. Platon, Protagora. 39 Upr. Pesme, „O Danteovom spomeniku“, 64: „Vi, o drage bo­ž an­ ske umetnosti“. U jednom ironičnom kontekstu, ovo je neka vrsta dvo­stru­ke obmane: „nauči pevanju i drugim umetnostima“, koje su za Leopardija, kao proizvod ljudske mašte, bile što je najbliže moguće bo­ž an­skom. U Bibliji (Post. 4:17-22) gradovi, muzika i rukotvorine bili su tvorevine Kajinove i njegovih sinova, što navodi na pomisao o ag­nos­t i­ci­z­mu koji je Leopardi imao u vidu. 40 Radi se o „iluzijama“ koje je Leopardi kao svojevremeno Foskolo (pod drugačijim uslovima) smatrao „na izvestan način od suštastvene važnosti“ (pismo od 30. juna 1820; u vezi sa ovim upr. takođe poznato pismo Jakopsenu od 23. juna 1823). Vidi i sledeću napomenu. 41 Opsene: prvi uput na „iluzije“, o kojima Galimberti daje zanim­lji­ vo tumačenje: „Upotrebljena reč, dvosmislena kao i druge slične reči (utvare, iluzije, varke, greške), naznačenje su o postojećem sukobu ko­ji Leopardi nije rešio, između divljenja izvesnim vrednostima „sjajnog i vanzemaljskog izgleda“ i neverovanja u njihovu objektivnu stvarnost. U čuvenom pismu Pijetru Đordaniju (30. jun 1820) Leopardi kaže da takve iluzije „čine celi naš život“. 42 Leopardi ovde ustupa mesto, na primer, njemu veoma dragom XVI veku, po njemu zlatnom veku italijanske književnosti i jezika. Nje­go­va kritika, za trenutak, ne ide dalje od njegovog sopstvenog do­ ba, doba utilitarizma, i uverenja u ljudsku savršenost, za koju je on ga­jio krajnje prezrenje. Upr. „Tristan“. 35

30 |

Đakomo Leopardi

43 Još jedan nagoveštaj onog što kritičari zovu Leopardijevim „kos­ mič­k im“ pesimizmom. Vidi npr. „Razgovor između Zemlje i Meseca“ (str. ?). Nije nimalo slučajno što Leopardi u tekst o složenom periodu smešta „sreću“ koju određuje „neznanom i odsutnom u prirodi va­ se­lje­ne“. On smatra apsurdnom, suprotnom poretku u svemiru, čo­ ve­ko­v u pretenziju na „sreću“ (a treba imati na umu u kojoj meri je kul­t u­ra prosvećenosti raspravljala o „javnoj sreći“!). Upr. Predgovor (preambulu) prevodu Epiktetovog Priručnika: „Čovek u svome životu ne može ni na koji način postići ni blaženost, niti izbeći produženu ne­sre­ć u... Konačno, ljudi nemaju drugog izlaza do jednog jedinog, da se odreknu, da tako kažemo, sreće, da se uzdrže koliko god je to moguće od begstva njene suprotnosti“. 44 Tj. (za Leopardija), kada je sreća i dalje bila mogućnost, jer je maštoviti život bio još uvek snažan, a „ledena istina“ još nepoznata. 45 Galimberti: „Na ovom mestu mali ogled počinje da sledi platon­ ski smer, ili još više, gnostički mit, razvijajući se kao pripovest o od­ nosu natprirodnih bića i sveta.“ 46 „Istina je u celini ružna“ (v. „Indeks“ u Zibaldonu). Ovde počinje Leopardijeva blaga prepirka sa „bednom i ledenom istinom“, na pri­ mer u „Timanderu“ (str. ?). 47 Tj. čiste iluzije. 48 V. nap. 18, u vezi sa Paskalom. 49 Vidi Platon (Kriton, 121). Preostali deo „Istorije“ može se uzeti kao tekst koji je Platon ostavio nedovršenim. 50 Rečenica koja se kod Leopardija ponavlja u bezbroj varijanti, kao na primer: „Izvesno je samo, / da je sve njihovo osim bola“ („Anđelu Majiju“, 119-120). 51 Po Leopardiju, jedini mogući izvor sreće. Upr. Paskal, Misli, 82: „Ona [mašta] ne može da učini mudrim budale; ali ih čini srećnim, na­sup­rot razumu, koji svoje prijatelje može da učini samo bednim: maš­ta ih ispunjava ponosom, razum stidom“. (Prev. Jelisaveta i Mio­ drag Ibrovac). 52 Ovo su još uvek Jupiterove reči. 53 Misli široke i neodređene kao i reči koje ih izražavaju, od osnovnog su značaja za Leopardijevu poetiku, i po sebi su poeticissime. Vidi, pored mnogih primera, Zib. 2629 u razmatranju reči ermo (eremo, samotan, usamljen): „Ove i slične reči poetske su u odnosu na beskonačnost i širinu ideje itd., itd.“ Upr. takođe nap. 24. 54 Ne samo zainteresovanost i nežnost.

Mali moralni ogledi

| 31

55 Samoljublje (ljubav prema samom sebi) u Leopardijevom raz­ miš­lja­nju, u mnogim svojim pojavama postaje zapravo jedina stvarna ljud­ska strast. Što se tiče besmislenosti „sveopšte ljubavi“ (amore uni­ ver­sa­le) i iz nje nastale „sveopšte sebičnosti“ (egoismo universale), vidi Zib. 890-91. 56 Odjeci iz Ovidija (Met. I, 244 i dalje). 57 U originalu studi, u smislu zanimanja, želja. 58 Upr. Platon, Gozba, 181. 59 Istina. 60 Po Leopardiju, jednom kada neko spozna istinu o životu, njemu je manje-više kraj. Vidi npr. „Tristana“ (str. ?): „Ljudska rasa... neće ni­ka­da poverovati da bilo šta ne zna, ili da je to ništa, ili da se ima čemu nadati.“ Vidi, isto tako, Zib., 4525. Ili pak „Anđelu Majiju“, 101-102; „Silviji“, 60-61, gde Silvija otelovljuje maštanje, nadu i, kratko rečeno, ži­vot. 61 Ovo je glavna tema „Prirode i duše“. 62 U originalu, fatture u smislu kreature. 63 Odjeci Katulove poezije (Carmina, LXIV, 384 i dalje). 64 Razlika koju čini Platon između Nebeske i Zemaljske Venere (Goz­ba, gl. 8-9). Galimberti: Za jednačinu koju je postavio Leopardi iz­me­đu platonske ljubavi i moderne „sentimentalne“ ljubavi, vidi Zib., 3909 i dalje, (26. novembar 1823). 65 Upr. Zib. 3911-12, (6. novembar 1823). 66 Ova kratka, štura rečenica navodi na misao da je bila od po­seb­ nog značaja za Leopardija. U čemu je stvar? Da li podla Istina ima tu prednost da pravi razliku između sakralne i profane ljubavi? Ili na to treba gledati u svetlu povećanog „produhovljavanja stvari i poimanja o čoveku“, Zib. 3911-12? 67 Leopardi ovde prelazi na sadašnje vreme i sadašnje stanje. 68 Upr. Pesme, „Svojoj dragoj“, 41 i dalje. 69 Upr. Zib. 59: „Nisam nikada imao takav utisak da živim kao kada sam bivao ispunjen ljubavlju, iako je ostali svet za mene bio kao mrtav. Ljubav je život, oživljavajuće načelo prirode, kao što je mržnja načelo razorno i smrtno“. 70 Vidi nap. 13. Ovo „Istoriji“ daje ciklično kretanje i pokazuje da priroda (v. „Plotin“, str. ?) nije svedena ninašta. 71 Još jedan udarac utilitarizmu, i opravdanje za maštoviti život. 72 S obzirom da ove uvrede često trijumfuju u ovozemaljskim ter­ mi­n i­ma. 73 Sa njihove strane.

32 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU HERKULA I ATLANTA1 Herkul: Oče Atlante,2 Jupiter te pozdravlja i po­ ru­č uje, ukoliko si se umorio od ovog tereta, da te ja zamenim sat-dva, kao što sam to jednom učinio, pre toli­ ko vremena, već i ne pamtim koliko vekova.3 Tako bi mo­gao da predahneš i malo se odmoriš. Atlant: Hvala ti lepo, dragi moj Herkuliću, a veo­ ma sam zahvalan i carskome Jupiteru. Ali, svet(1) je pos­ tao tako lak,4 da ovu kabanicu koju nosim ne bih li se za­šti­tio od snega, osećam kao veću težinu; i kada me sa­mo volja Jupiterova ne bi sprečavala u tome da ovde sto­jim nepokretan, i ovu loptu nosim na leđima, ja bih je već bio stavio pod pazuh ili u džep, ili je okačio sebi o vlas brade, i onda uzeo da gledam svoja posla. Herkul: A zašto je sada tako laka? Nije mi nimalo teško videti da je promenila oblik, da je postala kao hleb,5 i više nije okrugla kao onda kada sam proučavao zemljopis radi one velike plovidbe s Argonautima.6 Me­ đu­tim, nikako da shvatim zašto je manje teška nego ra­ ni­je. Mali moralni ogledi

| 33

Atlant: Razlog mi nije poznat. Ali ako hoćeš dokaza o lakoći o kojoj je reč, možeš se u to odmah uveriti, uzmeš li je samo za trenutak u ruku. Herkul: Herkula mi, da nisam probao, ne bih nikada poverovao. Ali, kao što vidim, tu je još jedna promena: poslednjeg puta kada sam je nosio, osećao sam kako mi snažno damara po leđima, kao srce u životinja; a i brujala je neprestano, pomislio bi osinjak. Međutim, sada kada kuca, podseća na sat kome se slomila opruga; a što se brujanja tiče više ni šuma ne čujem. Atlant: Sve što ti mogu reći, to je da već duže vre­ me­na7 svet više niti se pomera niti se primetno čuje; i sa svoje strane ozbiljno podozrevam da je mrtav, očeku­ ju­ći iz dana u dan da me okuži smradom, te razmišljam gde bih mogao da ga sahranim, i kakav nadgrobni natpis da mu stavim. Ali kako vidim da se ne raspada, zaključio sam da se od živog stvora koji je bio pretvorio u biljku, kao Dafna i mnogi drugi,8 te da se zbog toga niti kreće niti diše: a još uvek strahujem da će uskoro pustiti korene i ščepati me sleđa. Herkul: Ja bih pre rekao da je zaspala Epimenido(2) vim snom, koji je trajao pola i više stoleća,9 ili kao što se to desilo Hermotimu,(3) kome se duša rastavljala od tela kadgod bi to zaželela,10 te je godinama boravila van njega, zabavljajući se po raznim zemljama, da bi se ponovo vratila, sve dok prijatelji, da bi jednom stali na put ovoj ludoriji, nisu spalili telo; i tako kada se duh iznova vratio, video je da mu je kuća razorena, i ako želi da ne ostane bez krova nad glavom, da mu valja uzeti drugu pod kiriju, ili otići u gostionicu. Međutim, ako želimo 34 |

Đakomo Leopardi

da svet ne zapadne u večiti san, da neki prijatelj ili dobročinitelj, misleći da je ovaj mrtav, ne napravi od njega lomaču, ja bih da ga nekako probudimo. Atlant: Da, ali kako? Herkul: Ja bih ga dobro tresnuo ovom toljagom: ali se bojim da bih ga zgnječio, i od njega napravio pitu; ili da mu se kora, s obzirom da je postala toliko laka, do te mere ne istanji, da mi se pod udarcem ne raspršti kao jaje.11 A nisam baš siguran ni da ljudi koji su se nekada goloruki suprotstavljali lavovima, a sada buvama, ne bi odjednom obeznanili od udarca. Najbolje je da ja ostavim močugu, a ti skineš kabanicu i onda se nas dvojica ma­lo poigramo ovom kuglicom. Žao mi je što nisam do­neo rukavice ili rakete kojima se ja i Merkur služimo pri­li­kom igre kod Jupitera u kući, ili u vrtu: ali biće nam do­volj­ne i pesnice. Atlant: Jel’ da? Pa da nas tvoj otac, kada nas vidi kako se igramo, i njemu ne dođe želja da nam se kao treći pridruži, te nas onom svojom vatrenom loptom12 ne strmoglavi i jednog i drugog ne znam ni sam gde, kao Fetona u Po.13 Herkul: Zaista, kada bih ja bio kao Feton, sin jed­ nog pesnika,14 a ne baš njegov sin; a i da nisam, ako bi pes­ni­ci punili gradove uz zvuke svojih lira,15 meni bi bi­ lo dovoljno da nebo i zemlju pročistim uz zvuke toljage. A njegovu loptu, jednim udarcem noge, poslao bih do naj­v i­šeg svoda u visinama nebeskim. Ali budi siguran da ako bi mi samo palo na pamet da otkačim pet-šest zvez­da da se sa njima poigram kulice16 ili gađam u metu slu­že­ći se kometom, kao praćkom, držeći je za rep, ili Mali moralni ogledi

| 35

kada bih samo sunce uzeo da mi posluži kao disk za ba­ ca­nje, moj otac bi se pravio da to ne vidi.17 Sem toga, na­ša je namera da sa ovom igrom učinimo dobro svetu, a ne kao Feton, koji je želeo da se pokaže pred Horama, koje su mu podmetnule nogostup kada se penjao u ko­ la; i da bi stekao ime dobrog kočijaša kod Andromede i Kaliste18 i ostalih sazvežđa, za koje se pričalo da im je u proš­losti u prolasku bacao svežnjeve zraka i šećerleme od svetlosti; kao i da kod bogova ostavi lep utisak o sebi pri­li­kom šetnje tog dana koji je bio praznični.19 Kratko re­če­no, što se besa moga oca tiče, nemoj mnogo da brineš, jer ti obećavam da ću se, u svakom slučaju, lično po­s­ta­ra­ti da ti nadoknadim gubitke. Prema tome, skidaj taj kaput i dobaci mi loptu. Atlant: Bilo zbog ranga, ili snage, biće bolje da se sa tobom složim: jer ti si snažan i naoružan, a ja bez oruž­ja i star. Ali gledaj da je barem ne ispustiš, da ne do­bi­je još koju čvorugu, negde se ne ulubi, ili naprsne, kao što se desilo kada se Sicilija razdvojila od Italije, a Afri­ka od Španije;20 ili da se neki delić ne odvali, recimo jed­na pokrajina ili kraljevina, pa se iz toga ne izrodi rat. Herkul: Što se mene tiče, ne moraš da brineš. Atlant: Drž’ je. Vidiš da zanosi nastranu, pošto je izobličena. Herkul: Hajde, udari je malo jače, jer vidiš da do mene ne dopire. Atlant: Nije važno kako je udaram, jer kao i obič­ no duva garbin,21 i pošto je laka vetar je zanosi. Herkul: To joj je stara mana, da ide tamo kud je vetar nosi.22 36 |

Đakomo Leopardi

Atlant: U stvari, ne bi bilo sgoreg da je naduvamo, jer vidim da ni za pedalj ne odskače bolje od dinje. Herkul: To joj je nov nedostatak, jer je u drevnim vremenima poskakivala i skakala kao srndać. Atlant: Trči brzo tamo! Brzo, kažem ti. Za ime bo­ga, pašće! Proklet bio čas kada si ovde došao! Herkul: Dodao si mi je tako loše, i po zemlji, da ju nisam mogao stići makar i vrat slomio. O, jadna ti, kako si? Da nisi negde povređena? Ne čuje se ni dah, a nigde ni žive duše, izgleda da svi spavaju kao i pre. Atlant: Tako ti svih Stiginih rogova,23 ostavi mi je, i ja ću je zabaciti ponovo sebi na leđa; a ti uzmi tu svoju toljagu, i vraćaj se smesta na nebo da me izviniš kod Jupitera zbog ovog što se desilo, jer si ti za sve kriv. Herkul: Tako ću i postupiti. Vekovima već u do­ mu moga oca živi jedan pesnik, po imenu Horacije,24 primljen kao dvorski pesnik na molbu Avgustovu, koga je Jupiter proglasio božanstvom iz obzira prema moći Rim­lja­na. Ovaj pesnik pevuši tamo svoje pesmice, iz­ me­đu ostalih i jednu u kojoj kaže da svet može i da se sruši25 ali se čovek pravednik neće s mesta pomaći. Moram pomisliti da su svi ljudi danas pravednici, jer se svet srušio, a niko se s mesta nije pomerio. Atlant: Ko sumnja u ljudsku pravdu? Ali ti nemoj da gubiš više vreme, i požuri da me opravdaš kod oca, jer svakog trenutka očekujem munju koja će me od Atlanta pretvoriti u Etnu.26

Mali moralni ogledi

| 37

Napomene 1 Napisan između 10. i 13. februara 1824, tako reći neposredno posle „Istorije“, od koje se znatno razlikuje, izražava nesumnjivo davnašnju Leopardijevu nameru da Male moralne oglede napiše u vidu razgovoradijaloga, po ugledu na njemu dragog Lukijana, premda celina knjige govori da je donekle izmenio svoj plan, o čemu nam svedoče prvi, kao i dva zadnja teksta u knjizi, koja su naknadno dodata firentinskom iz­da­nju Ogleda. Leopardi se ovde zapravo vraća na već uvedene dve te­me – tako reći beznačajnu važnost čovekovu u svemiru, i nestanak sta­r ih vrednosti koje su mu nekada davale vrednost i snagu – ali ih ovde razvija na sasvim drugi način: ljudi su izloženi na milost i ne­m i­ lost nepredvidljivom (kataklizmama itd.), dok se istovremeno zanose da je svet stvoren radi njih i zahvaljujući njima. 2 Atlant je bio Titan, koji je na svojim plećima nosio nebo, ili po dru­goj jednoj tradiciji mita (koji Leopardi ovde prihvata), zemlju. Pois­to­ve­ćen sa planinom Atlas u severnoj Africi, prvi put se pominje kod Herodota (knj. IV, 184, 5-6). 3 Tojest, kada je otišao u vrt Hesperida da donese Herkulu zlatne ja­bu­ke. 4 Igra rečima, svet kao oboje „zemlja“ i kao „društvo“, i „lak“ kao niš­ta­van. 5 Kritičari u ovome vide aluziju na bezazlenost sveta u XIX veku (Or­lan­do). 6 Kako pripoveda Apolonije Rođanin u svojoj Argonautici. 7 U izdanjima iz 1827. i 1834, u Leopardijevom tekstu je stajalo, „ima tome već skoro dva veka“, a imao je u vidu prethodnu renesansu. (Or­lan­do) 8 Leopardi u šali aludira na činjenicu da u sadašnje vreme ljudi su se sveli na vegetativni život. U Ogledu o greškama drevnih naroda

38 |

Đakomo Leopardi

(Saggio sopra gli errori popolari degli antichi), Leopardi navodi Kse­ no­fa­no­ve reči, prema kojima je zemlja pustila duboke korene u gru­d i­ ma beskonačnog, održavajući se na taj način kao biljka. U Ovi­d i­je­v im Preobražajima Dafna se preobrazila u maslinu kako bi izbegla Apo­lo­ no­vo udvaranje. 9 Shodno mitu, spavala je u pećini 57 godina. U svojim učenim na­ po­me­na­ma, Leopardi sa zadovoljstvom navodi sve izvore za ovu epi­ zo­du. 10 Leopardi, pozivajući se na priču o Hermotimu, ima prvenstveno u vidu Lukijana (upr. Pohvalu muvi, kao i razgovor [dijalog] Her­mo­ti­ ma). 11 Motiv o sićušnosti zemlje i njenog stanovništva, volterovskog je porekla: upr. Mikromegas. 12 Gromom, munjom. 13 Prema mitu, Feton se strmoglavio u Po, pošto se bio usudio da vo­zi sunčeva kola, i tako zapalio deo zemlje. 14 Misli se na Apolona, koji je predstavljen kao običan pesnik; još jedno razobličavanje mita, ali ništa manje i gorki komentar na položaj pesnika i poezije u savremenom društvu. 15 Po drevnim piscima, mitski pesnici Amfion, Orfej i Lin započeli su stvaranje civilizacije. Upr. Horacije, Ars poetica, 376 i dalje. 16 U originalu fare alle castelline: dečja igra koja se sastojala u tome da se kulica od oraha rasturi pogođena drugim orahom. 17 Prema Ovidijevoj priči (Met. II, 116 i dalje) koju je pesnik šaljivo protumačio. 18 Andromeda i Kalista bile su pretvorene u sazvežđa (Hyginus, Poe­ti­ca Astronomica II, 9-10, i 12, 1; Ovidije, Metamorphoses II, 405 i da­ lje; IV, 663 i dalje). 19 Ovom slikom o šetnji (passeggio), kakvu možemo da vidimo i da­ nas u bilokom italijanskom provincijskom mestu, Leopardi ovu is­me­ ja­va do samog grotesknog izraza. Sličan prizor, ali sa sasvim dru­ga­č i­ jim utiskom, može se naći u Leopardijevom „Passero solitario“ 32-5 („Usamljeni vrabac“, Pesme i proza, SKZ 275, str. 41-43). 20 Vidi npr. Vergilije, Eneida III, 414 i dalje. 21 Garbino: od zastarelog Garbo (Garb, Algarve), oblasti na severozapadu Afrike odakle duva vetar istog imena, danas poznat pod ime­ nom libeccio, lebić. 22 Aluzija na uzaludne snove čovečanstva.

Mali moralni ogledi

| 39

23 Grčki bogovi često su se kleli Stigom, paklenom rekom, dok su reke personifikovane imale rogove. 24 U izdanjima iz 1827. i 1834, portret Horacijev bio je detaljniji: „Ovaj pesnik, inače onizak i trbušast, pijući, kao što često čini, ne nek­tar, koji njemu ima ukus začina, već vino koje mu Bah prodaje bo­ cu po bocu, pevuši...“ 25 Horacije, Ode (Odes), knj. III, 3, gde se pominju i Herkul i Avgust. Hor. Carm. III, 3: „Iustum et tenacem propositi virum / non civium ardor prava inbentium, / non voltus instantis tyranni / mente quatit solida neque Auster, / dux inquieti turbidus Hadriæ / nec fulminantis magna manus lo­vis: / si fractus inlabatur orbis, / impavidum ferient ruinæ.“ (Čoveka pravednog i upornog u svojim namerama, u njegovoj odlučnosti neće po­remetiti metež građana, koji ga navodi na zlodelo, a ni trenutno pre­te­će lice nasilnika, ili Auster, smrknuti gospodar uzburkanog Jad­ ra­na, ili pak velika ruka munjevitog Jupitera; kada bi se svet raspao u deliće, ruševine bi pale na njega, ali bi on i dalje ostao neustrašiv.) 26 Zapravo u vulkan, jer Atlas je takođe ime jedne afričke planine, i prema tome ova igra reči ima svoj smisao.

40 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU MODE I SMRTI1 Moda: Gospođo2 Smrti, gospođo Smrti! Smrt: Pričekaj pravi čas, i ja ću doći i bez tvoga po­ zi­va. Moda: Gospođo Smrti! Smrt: Idi do đavola. Doći ću kada ti to i ne želiš. Moda: Kao da ja nisam besmrtna! Smrt: Besmrtna? Prošlo je već više od hiljadu leta3

otkako su minula vremena besmrtnih. Moda: Dakle, i Gospođa se šepuri Petrarkom kao da je nekakav italijanski pesnik iz šesnaestog ili devet­ naes­tog veka?4 Smrt: Volim Petrarkine stihove, jer u njima nalazim svoj Trijumf,5 a i skoro u svakom od njih, o meni je reč. Ma, slušaj, sklanjaj mi se s puta. Moda: Hajde, za ljubav sedam smrtnih grehova ko­je toliko voliš, stani malo i pogledaj me. Smrt: Dobro, gledam te. Moda: Zar me ne prepoznaješ? Mali moralni ogledi

| 41

Smrt: Morala bi znati da imam loš vid, i da ne mo­g u da nosim naočare, jer Englezi nikako da naprave ona­k ve kakve meni odgovaraju, a i kada bi ih napravili, ja no­sa nemam na koji bih ih stavila. Moda: Ja sam Moda, tvoja sestra. Smrt: Moja sestra? Moda: Pa da: zar se ne sećaš da smo obe kćeri Prolaznosti?6 Smrt: Ja da se sećam, koja sam smrtni neprijatelj pam­će­nja. Moda: Ali se ja zato dobro sećam; i znam da i jedna i druga podjednako težimo da uništavamo i menjamo stvari ovde dole, iako si ti izabrala da ideš jednim a ja drugim putem. Smrt: Sem ako ne misliš da govoriš samoj sebi, ili sa nekim koga kriješ u grlu, povisi malo glas i bolje izgovaraj reči, jer ako mi ih cediš kroz zube, sa tim tvojim glasićem kao da si pauk, ja ću te sutra razumeti, pošto, ako nisi znala, sluh me ništa bolje ne služi od vida. Moda: Premda je u suprotnosti s običajima, i u Fran­cus­koj se ne govori tako da bi te neko čuo, ipak pošto smo sestre, i među nama možemo da opštimo bez ne­kog uvažavanja, govoriću onako kako ti želiš. Kažem da su naša zajednička priroda i način ponašanja da ne­ pres­ta­no obnavljamo svet, iako si se ti od samog po­ čet­ka okomila na ličnosti i na krv, dok se ja uglavnom za­do­vo­lja­vam bradama, kosom, odećom, pokućstvom, zgra­da­ma i sličnim. Ali, istina je da nisam propuštala, a i sada ne propuštam da se poigram kao i ti, da na primer bušim ponekad uši, ponekad usne i nozdrve, i da 42 |

Đakomo Leopardi

ih sakatim tričarijama koje im protinjem kroz rupice; da izgaram ljudsko meso usijanim gvožđem, utiskujući svoje crteže, koje oni nose kao nešto lepo na njima; da obez­liču­jem dečje glave povezima i drugim izmišljoti­ na­ma, pra­veći od toga običaj da svi u izvesnoj zemlji ima­ju isti oblik glave, kao što sam to uradila u Americi i Azi­ji;(1) sakatim svet uskim cipelama; da isterujem dah na nos ženama, da im oči ispadnu, zbog tesnih steznika; i stotinu drugih stvari ovakve prirode. U stvari, opšte go­ vo­re­ći, ja ubeđujem i teram uljudni svet da svakodnev­ no podnosi sijaset napora i hiljadu neugodnosti; često i mu­ku i nevolju, a ponekog i da slavno umre, samo zbog lju­ba­v i prema meni. A i da ne pominjem glavobolje, prehla­de, zapaljenja svih vrsta, svakodnevne, trodnevne i povratne groznice koje ljudi dobijaju da bi mene sledili, prihva­tajući da cepte od hladnoće ili umiru od vrućine upravljajući se prema meni, pokrivajući leđa vunenim tka­ni­na­ma, a grudi onim od platna, i da sve čine kako se meni hoće, iako na svoju štetu. Smrt: Konačno, ja ti verujem da si mi sestra, i ako baš hoćeš, u to sam sigurnija nego li u smrt,7 i nema nikakve potrebe da mi podnosiš krštenicu od paroha! Ali, kada ovako mirujem, onesvestiću se; i zato, ako ti duša želi da sa mnom trčiš, gledaj da ostaneš čitava, jer sam ja vrlo brza, i dok hitamo, možeš mi reći šta želiš. Ako ne, imajući u vidu našu rodbinsku vezu, obećavam ti, ka­da umrem, da ću ti ostaviti sve što imam, i neka ti je sa srećom.8 Moda: Kada bismo nas dve imale da trčimo palio,9 ne znam koja bi od nas dve stigla prva, jer ako ti trčiš, Mali moralni ogledi

| 43

moj galop će biti brži; a budemo li stajale u mestu, ako se ti onesvestiš, reći ću ti, to će biti moj kraj. Zato da nas­ta­v i­mo trčanje, i trčeći, kako ti veliš, možemo da pri­ ča­mo o našim stvarima. Smrt: U dobri čas! Dakle, pošto te je rodilo telo mo­je matere, bilo bi sasvim na mestu ako bi me ti pomo­ gla u mojim stvarima. Moda: Ja sam to činila i u prošlosti, i to više nego što ti misliš. Na prvom mestu, ja koja stalno ukidam ili iz­v r­ćem sve druge navike, nisam nikada dozvolila da umi­ra­nje bilogde zamre: možeš i sama da vidiš da ono bez prekida traje otkako je sveta i veka. Smrt: Zaista čudo, da nisi učinila ono što nisi ni mo­gla učiniti! Moda: Kako nisam mogla? Vidi se da ne znaš kakvu moć ima moda. Smrt: U redu, dobro. Imaćemo vremena da o tome go­vo­rimo kada umiranje prestane da bude svakodnevni običaj. U međuvremenu, ja bih da mi ti, kao dobra ses­tra, pomogneš da postignem suprotno od toga, i to lak­še i brže negoli do sada. Moda: Ja sam ti već govorila o nekim svojim pos­ tup­cima, koji tebi znatno koriste. Ali to je sve ništa u poređenju s onim što ću ti reći. Malo pomalo, a naročito u poslednje vreme, ja sam, da bih ti pomogla, obustavila i poslala u zaborav napore i vežbe koje su od koristi za telesno zdravlje, i zavela ili učinila da se ceni bezbroj postupaka koji na hiljadu načina narušuju telo i skraćuju život.10 Osim toga, uspostavila sam u svetu takva pravila i navike, da je i sam život što se tiče vođenja računa 44 |

Đakomo Leopardi

kako o telu tako i o duši, više mrtav negoli živ; tako da se za ovaj vek može zaista reći da je vek smrti.11 I dok u drevnim vremenima nisi imala druga imanja sem jama i pećina, po kojima si u mraku sejala gomile kostiju i prah – seme koje roda ne daje – sada raspolažeš sunčanim pros­tran­stvi­ma, svetom koji se kreće i hoda okolo na svo­jim nogama, koji, može se reći, tebi stoji na raspo­ la­ga­nju od samog rođenja, ukoliko ga već nisi pokosila dok je još bio u nastajanju. Štaviše, dok si u prošlosti bi­ la omražena i dostojna prezira mojim naporom danas stva­ri su dotle došle da svako ko je iole pametan ceni te i hvali, pretpostavljajući te životu, i toliko te voli da te stalno priziva i u tebi vidi svoju najveću nadu.12 Na kra­ju, kako sam videla da su se mnogi hvastali da žele bes­mrt­nost, to jest da ne umru u potpunosti, jer dobar deo njih samih ne bi dopao u tvoje ruke, i pored toga što sam ja znala da je to koješta i da, kada su oni, ili drugi ži­ve­li u ljudskom sećanju, živeli su, da tako kažemo, sa sprd­njom, i u svojoj slavi nisu uživali ništa više negoli što su patili od vlage u svojim grobovima; u svakom slu­ ča­ju, shvatajući da te sva ova zavrzlama oko besmrtnika peče, jer je izgledalo da ti to smanjuje čast i ugled, ja sam ukinula ovaj običaj da se traži besmrtnost, čak i u slu­ča­je­v ima kada je zavređena.13 Ishod je taj da danas, ako neko umre, možeš biti sigurna da ne postoji nijedan nje­gov delić koji nije mrtav, i da je za njega najbolje da ode pod zemlju odmah i ceo, kao ribica koju progutaš u jednom zalogaju, glavu, kosti, i sve ostalo. Ove stvari, ko­jih niti je malo, niti su male, ja sam činila dosad tebe ra­di, želeći da time uvećam tvoju moć na zemlji, kao Mali moralni ogledi

| 45

što se i desilo. I sa ovim ciljem, spremna sam da svakog dana to činim, pa i više od toga; imajući ovo u vidu, ja sam i pošla da te tražim, i u vezi sa tim meni se čini da nas dve više nikada ne treba da napuštamo jedna drugu, jer ostanemo li zajedno, možemo da se, shodno okolnostima, savetujemo i onda donosimo bolja rešenja negoli obično, kao i da ih bolje sprovodimo u delo. Smrt: Pravo veliš, tako ćemo i postupiti.

46 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1

Ovaj razgovor, u duhu dijaloga XVIII veka napisan je između 15. i 18. februara 1824. Radi se o satiri na modu, promenljivu i iracionalnu u svome toku, koju Leopardi stavlja rame uz rame sa Smrću, ništa manje neumornom u svom opštem uništavanju. I ovo je jedna varijacija na „Istoriju“: glupost sveta uopšte, i posebno u modernim vremenima. Suš­t i­na argumenta (s obzirom da je svima poznato šta smrt ima da kaže) leži u dva izlaganja Mode. U prvom ona se hvališe kako se na­ met­nu­la svetu svim onim koještarijama koje obično smatramo „mo­ dom“. Drugi monolog zadire nešto dublje, opisujući njen uticaj na miš­lje­nje, ideale i „velikodušne iluzije“, stvari koje su za Leopardija zais­ta predstavljale pravu suštinu života i smrti. 2 U prethodnim izdanjima pre 1835 (Starita) stajalo je: Madonna Mor­te. za galicizam Madama, Leopardi se odlučio zato što je ovaj iz­ raz u to vreme bio u dnevnoj upotrebi, a samom dijalogu je davao i fran­c us­k i ukus. 3 Petrarca, Rime LIII, 77, (Spirito gentil), nije usputni citat, jer Pe­ trar­k a govori o dekadenciji svojih savremenika u poređenju sa svetom drev­n ih vremena. 4 Jasna aluzija na petrarkizam XVI veka; manje je jasan poziv na pe­t rar­k i­zam XIX veka, koji tada nije bio naročito razvijen, vidi Zib. 4246. 5 Zapravo, Petrarkin Triumphus Mortis. 6 Ovu mitsku vezu je, naravno, smislio sam Leopardi. 7 Oskudna rečenica u kojoj se Smrt izražava kao ljudi: „... sigurnija negoli smrt“. 8 Iznova reči sumnjivog ukusa, gde se Smrt izražava sasvim po­pu­ lis­t ič­k i.

Mali moralni ogledi

| 47

9 Palio je trofej koji se daje pobedniku u čuvenoj i istorijskoj konj­ skoj trci (koja se i danas održava) u Sijeni. Međutim, ovde je primetan i odjek iz Danteovog Pakla XV, 121-4 (Brunetto Latini). 10 Ovo mesto je u samoj žiži Razgovora; Leopardi polemiše protiv svog vremena i podvlači njegov nedostatak životne snage, što je još je­dan od stalnih Leopardijevih refrena (v. „Tristan“, str. ?). Za njega je telesna snaga drevnoga sveta išla ruku pod ruku sa snagom mašte. U Zib. 207, on navodi Poupa (Pope), Kanovu, Voltera, Dekarta i Paskala kao intelektualne genije i fizičke slabiće, i dodaje: „veličina uma danas ne može se steći bez neprekidnog procesa duhovnog slabljenja na ra­ čun telesnog, oštrice na račun korica“. 11 U Pesmama („Anđelu Majiju“, 4) Leopardi je svoje vreme nazvao „mrtvim stolećem“. 12 Leopardi insistira ovde, kao i na drugim mestima u Malim ogle­di­ ma (ali i u „Noćnoj pesmi“; „Ljubav i smrt“), gde je njegovo pri­želj­k i­ va­nje smrti iskreno izraženo. Međutim, njemu je ovde glavna namera da satirizuje smrt, kao i propadanje koje je izazvalo tako užasno sta­ nje. 13 Ovo je glavna tema „Parinija“ (str. ?).

48 |

Đakomo Leopardi

PREDLOG ZA NAGRADE AKADEMIJE KSILOGRAFA1 Akademija ksilografa,2 u skladu sa svojom prvenstve­ nom svrhom, i u stalnom nastojanju da sve sopstvene za­dat­ke stavi na raspolaganje opštoj stvari, ceneći da u ovom cilju nema ničeg prikladnijeg od pomagnaja raz­ vo­ja i težnji Srećnog stoleća u kome živimo,3

kako to kaže jedan čuveni pesnik, preuzela je na se­be da pomno razmotri vrednost i prirodu vremena u ko­me živimo, pa je nakon dužeg i zrelog ispitivanja od­lu­či­la da ga nazove epohom strojeva, ovo ne samo zbog toga što današnji svet radi i živi možda više mehanički od svih ranijih pokolenja, već i stoga što ceni veliki broj strojeva nedavno pronađenih i primenjenih ili koje danas pronalazimo i primenjujemo u tolike i zaista razne svrhe, tako da se može reći kako sada strojevi, a ne ljudi vode računa o ljudskim potrebama i ljude zamenjuju u radu. Imajući ovo u vidu, pomenuta Akademija izražava svoje najveće zadovoljstvo, ne toliko zbog očiglednih pogodnosti koje iz takvog stanja stvari proishode, koliko iz dva razloga Mali moralni ogledi

| 49

koje smatra od izuzetne važnosti, iako su ovi obično van pažnje. Prvi se sastoji u tome da se Akademija uzda da će vremenom strojevi obavljati fun­k­ci­je i zadatke ne sa­ mo materijalne već i duhovne pri­ro­de; prema tome, na isti način kao što smo se pomoću ovih mašina oslobodili i zaštitili od šteta zbog gro­mo­va i tuča, i od mnogih sličnih nesreća i bojazni, tako će se postepeno pronaći, da rečemo, primera radi (sa dužnim izvinjenjem za no­ vo­saz­da­ne reči), i neki zavistobran, neki klevetobran, zlo­bobran, ili pak prevarobran, neki zdravstveni prenos­ nik 4 ili drugi izum koji bi nas oslobodio od sebičnosti, od prevlasti osrednjaštva, od berićetne sreće budala, nit­ko­ va i nedostojnih, od opš­te nepažnje i siromaštva mud­rih, pristojnih i veliko­duš­nih, kao i od drugih sličnih neprijatnosti, koje su već čitav niz vekova naovamo te­že odstranjive negoli što je to bio slučaj s gromovima i tu­čom.5 Drugi i glavni raz­log je u tome što s obzirom da je većina filozofa očajna zbog sumnje da će ikada biti u sta­nju da nađe leka ne­dos­ta­ci­ma ljudskog roda, koji su shodno verovanju veći i brojniji od samih vrlina; i smatrajući izvesnim da je mogućnost veća ako se ovaj pretopi u novi kalup, ili zameni nekim drugim, nego da se popravlja, Akademija ksilografa nalazi veoma korisnim da ljudi što je moguće u većem broju napuste životne zadatke, i svoje mesto pos­te­pe­no prepuste strojevima koji će ih zameniti. I rešena da svim svojim moćima dopri­ne­se napretku ovog novog poretka stvari, predlaže, za sada, tri nagrade onima koji će izmisliti tri dole opisana stroja. Svrha prvog biće da igra ulogu i ličnost prijatelja, koji ne kudi i ne ismeva prijatelja iza njegovih leđa;6 ne okleva 50 |

Đakomo Leopardi

da ga podrži onda kada čuje da ga neko kritikuje ili mu se ruga, koji sopstvenu reputaciju duhovite i kras­no­re­ či­ve ličnosti koja druge zasmejava, ne koristi na račun prijateljstva; koji ne širi poverenu mu tajnu da bi time postigao učinak ili sebi obezbedio sadržaj za docnije ispredanje ili se pravio važan; koji se ne koristi prisnoš­ću i poverenjem od strane prijatelja kako bi ga što lakše istisnuo ili se izdigao iznad njega; koji ne zavidi njegovim uspesima; koji vodi računa o njegovim interesima, izbegavajući i ispravljajući svaku štetu, i koji je uvek spreman da izađe u susret njegovim molbama, kao i onda kada mu je potreban, i to ne samo na rečima. Što se ostalih stvari tiče koje treba da čine sastavni deo ovog automata valja voditi računa o razmatranjima o prijateljstvu Ciceronovom i markize od Lambera.7 Akademija je mišljenja da izum jednog ovakvog stroja ne bi trebalo smatrati nemogućim, niti preterano teškim, s obzirom da smo, ostavimo li po strani automate Ređomontanove, Vokasonove i ostalih, kao i onaj u Londonu što je crtao figure i portrete, i uz to i pisao ono što mu je bilo ko diktirao, videli i veći broj strojeva koji su mogli da igraju šah za svoj račun.8 Sada, po mišljenju mnogih mudraca, ljudski život je čista igra a neki tvrde da je stvar još i manje važnija od toga, i da je između ostalog vođenje jedne partije šaha u većoj saglasnosti s razumom, i da su potezi u njemu obazrivije smišljeni negoli u samom životu, koji je uz to, po kazivanju Pindarovom, stvar ništa suštastvenija nego što je to senka iz nekog sna,9 sasvim dostojan jave jednog automata. Što se govora tiče, izgleda nesumnjivo da ljudi imaju sposobnost da ga prenesu na strojeve koje prave, o Mali moralni ogledi

| 51

čemu nam svedoče razni primeri, a posebno onaj koji se može pročitati o Memnonovom10 kipu i glavi koju je Albert Veliki napravio, i koja je bila do te mere pričljiva da je sv. Toma Akvinski omrznuvši je razbio.11 I ako je već papagaj iz Nevera,(1) uza sve to što je bio životinjica, znao da odgovara na pitanja i da priča,12 tim pre je verovati da može postići isti učinak i stroj koga je izmislio čovekov um, a načinile njegove ruke, koji neće morati da bude brbljiv kao papagaj iz Nevera i drugi njemu slični koje vidiš i čuješ svakog dana, niti pak kao glava koju je načinio Albert Veliki, jer joj neće biti pogodno da uznemirava prijatelja terajući ga da je razbije. Izumitelj ovog stroja kao nagradu dobiće zlatnu medalju težine četiri stotine cekina, koja će s jedne strane nositi lik Pilada i Oresta,13 a s druge ime nagrađenog, sa urezanim zapisom: Prvom proveraču drevnih mitova.14 Drugi stroj će biti veštački čovek na paru, sposoban da obavlja časna i plemenita dela. S obzirom da, izgleda, dru­gog sredstva nema, Akademija smatra da se para15 mo­že korisno primeniti da podžari jedan samohod i ovaj usmeri u pravcu rešenja vrednih i slavnih dela. Oni ko­ji budu uzeli na sebe da naprave ovakav stroj, neka po­gle­da­ju poeziju i romane, koji bi trebalo da im budu pu­to­kaz za upravljanje u pogledu valjanosti i radnji koje ovaj automat16 treba da obavlja. Nagrada će biti zlatna me­da­lja težine četiri stone cekina koja će s lica nositi utis­nut neki značajniji prizor iz Zlatnoga doba, dok će sa naličja stajati ime pronalazača stroja uz zapis uzet i četvrte Vergilijeve ekloge Quo ferrea primvm desi­ net ac toto svrget gens avrea mvndo!17 52 |

Đakomo Leopardi

Treći stroj treba da bude napravljen tako da obavlja poslove jedne žene kakvu je delimično zamislio i opi­ sao grof Baldasar Kastiljone u svojoj knjizi Dvorjanin,18 a delimično i drugi, koji su o tome raspravljali u raznim spisi­ma, lako pristupačnim, i po kojima je moguće rav­ na­ti se, kao i po onoj grofovoj. Ni pronalazak ovog stro­ja ne bi trebalo da izgleda nemoguć ljudima našeg vre­me­ na, ako samo pomisle da je u dalekim drevnim vre­me­ nima, kada se nije znalo za nauku, Pigmalion19 bio u stanju da sopstvenim rukama stvori sebi nevestu, za koju se smatra da je najbolja moguća žena svih vremena. Pro­ na­la­za­č u ovog stroja biće dodeljena zlatna medalja u te­ ži­ni od pet stotina cekina, na kojoj će biti predstavljen sa jedne strane Metastazijev arapski feniks20 posađen na vrh jednog drveta evropske vrste,21 dok će na drugoj stra­ni biti ispisano ime nagrađenog, i sledeće reči: Pro­ na­l azač vernih žena i bračne sreće. Akademija je odredila da će se troškovi nužni za ove nagrade podmiriti iz sume koja se bude zatekla u vre­ći­ci Diogenovoj,22 negdašnjeg sekretara ove Akademi­je, ili iz onog što se bude bilo našlo kod jednog od tri zlatna magarca koja su pripadala trojici akademika ksilografa, što će reći Apuleju, Firencuoli i Makijaveliju,23 čija su dobra testamentom zaveštana Akademiji, što je u istori­ ji iste i zapisano.

Mali moralni ogledi

| 53

Napomene 1 „Predlog“ je napisan između 22. i 25. februara 1924. Nema sum­ nje da je Leopardi u Annali di scienze e lettere (Analima nauke i knji­ žev­nosti) za god. 1810, pročitao „Izveštaj sa skupa Akademije pi­ta­go­ re­ja­ca“ (Ragguaglio di un’adunanza dell’Accademia dei Pittagorici Uga Fos­ko­la.) Izvesne crte ove satire na akademski svet, vezane su za taj tekst, dok su polemika protiv strojeva i nabeđena civilizacija XIX ve­k a tipične za Leopardija. Ovaj mali ogled (operetta) nastavlja, i još više ističe satiričnu venu izraženu u „Herkulu“ i „Modi i Smrti“, ali na jedan nešto drugačiji način. Napušten je dijalog, a jezik i stil, da­ le­k i od idiomatskog, namerno su kruti i zvanični. U suštini, ovo je po­le­m i­k a protiv pretežnog, svojevremenog optimizma, kao i uverenja da svakog dana i u svakom pogledu stvari idu nabolje. U rastućem pres­t i­žu strojeva pisac je video ne blagodet, već pretnju čovečanstvu – otprilike, kao današnja polemika o šteti i korisnosti kompjutera i Inter­neta – to će reći, onome što je urođeno, prisno naše i maštovito u sva­ko­me od nas, jer je Leopardi pre svega ubeđeni individualista. On se ovoj temi vraća u „Tristanu“. Još ranije, 1817-18, on srž ovog svog gle­d iš­ta iznosi u Zibaldonu, 22: „I stoga nema sumnje da se iz napretka ra­zu­ma i iščezavanja iluzija rađa varvarstvo, i izuzetno prosvećeni svet ne postaje uopšte visoko civilizovan, kao što to današnji filozofi za­m iš­lja­ju, Gospođa de Stal (Mme de Staël), itd., već varvarski, kome sta­nju se užurbano približavamo, i već smo tako reći stigli.“ Fubini, na pri­mer, u svom izlaganju (str. 84) kritikuje Leopardija jer njegov izbor stro­je­va nije bogzna kako maštovit, i u stvari predstavlja opšte mesto. Me­đu­t im, pisac je imao u vidu (opravdano?!) akademiju savršenih glu­pa­k a, te bi, da je akademicima dodelio maštovitost, to bilo u suprotnosti sa samim njegovim ciljem. Prema tome, on je postupio u okvirima ograničenja nametnutih ironičnom potkom zamisli.

54 |

Đakomo Leopardi

2 Akademija je, naravno, Leopardijeva tvorevina, premda se termin φλύακες (pesma zajedljivog sadržaja) vezuje za Timona iz Fliunta (oko 320-230 stare ere), kao i za druge pisce silloi-a. Izbor naslova je, prema tome, u svom krutom obliku sasvim odgovarajući. 3 Stih je, nešto malo izvrnut, uzet iz Animali parlanti (Životinje ko­je govore) XVIII, 106, 6 Đ. B. Kastija (G. B. Casti). Termin „čuveni“ je, naravno, ironičan: stručnjacima koji su proučavali Leopardija bilo je potrebno veoma dugo vremena dok su došli do Kastija. 4 Satira na naučni jezik i terminologiju, koje Leopardi, pobornik tzv. proze illustre, nije voleo. „Zdravstveni prenosnik“ doslovni je pre­vod sintagme fillo di salute. Etimološko objašnjenje je da je ovo ra­n i termin za ono što mi danas zovemo uzemljenje ili „zemlja“, u elek­tri­ci. 5 Za procenu onoga šta za nas novine znače, iako oni koji se njima da­nas koriste ne mogu da zamisle da je neko ikada mogao bez njih, itd., vidi Zib. 4198-99. 6 U opisu lažnog prijatelja, može se videti Leopardijeva bliskost sa Horacijem, Serm. I, IV, 80 i dalje: „Absentem qui rodit amicum / qui non defendit alio culpante, solutos / qui captat risus hominum fa­ma­m­que dicacis, / fingere qui non visa potest, commissa tacere / qui nequit, hic niger est, hunc tu, Romane, caveto“ (Ko zajeda odsutnog prijatelja, ko ga ne brani onda kad ga neko optužuje, ko izaziva svet na preterani smeh kako bi ispao duhovit, ko zna da izmišlja stvari koje vi­deo nije, i ne ume da ćuti kada su u pitanju tajne, taj je crna duša, i od takvih se, Rimljani, valja čuvati). 7 Pominjanje Cicerona (Leliju i O prijateljstvu) u istom dahu sa mar­ ki­zom od Lambera (Anne Thérèse de Lambert), sastavni je deo šo­ kan­tne Leopardijeve ironije. Međutim, treba reći da je on veoma ce­ nio Gospođu od Lambera, koju je u Zibaldonu često spominjao. Ov­de je konkretno reč o njenoj Raspravi o prijateljstvu (Traité de l’amitié). 8 Ređomontan (Regiomontanus), pseudonim je Johana Milera od Ke­n ig­s­berga (Johann Müller von Königsberg, 1436-76), astronoma i pronalazača nekolikih automata; Žak od Vokansona (Jacques de Vau­ canson, 1709-82), iz Grenobla pravio je mehaničke igračke; ša­hov­ske strojeve su izumeli V. (W) Kempelen (1751-1801) i Leonard Mel­cel (Leon­hard Maelzel, 1783-1855). Upr. E. A. Po, Melcelov šahista (Mael­ zel’s Chess-Player). 9 Pindar, Ode, Pitska VIII. 10 Mitski, etiopijski kralj koji se borio u Trojanskim ratovima. Pre­ ma Strabonu njegov kip pod zracima izlazećeg sunca glasno je slavio Auroru, njegovu majku.

Mali moralni ogledi

| 55

11 Albertus Magnus, filozof sholastičar (XIII vek), učitelj sv. Tome Ak­v in­skog. Pojedinost koju navodi Leopardi izmišljen je šaljivi do­ ga­đaj. 12 „Vidi Greseov Vert-Vert“ (Leopardi). Ž. B Gresset (1709-77) na­ pisao je ovu burlesku u kojoj je glavna ličnost jedan brbljivi papagaj. 13 Klasični uzor za pravo prijateljstvo. Pilad je odani Orestov pri­ja­ telj i njegov drug u tragedijama Eshilovim, Sofoklovim i Euripidovim, in­spi­r i­sa­n im mitom o Orestovoj osveti Egistu i Klitemnestri. 14 Ironični odjek Petrarkinog „Prvi slikar drevnih sećanja“, (Trium­ phus famæ, III, 15). 15 To jest, nešto apstraktno. 16 Implikacija je da su „velika i slavna dela“ do te mere pala u zaborav da ih valja potražiti u knjigama. 17 Verg. Ecl. IV, 8 itd.: „Nek prestane gvožđe i svet od zlata nikne iz zemlje.“ 18 Baldassar Castiglione (1478-1529). Njegova knjiga Il cortegiano (Dvor­ja­n in), izražava mnoge renesansne ideale i bila je od velikog uti­ ca­ja u celoj Evropi XVI stoleća. Pojedinost je uzeta iz 3. knjige ovog de­la. 19 Prema Ovidiju (Met. X, 243-97), Pigmalion se zaljubio u kip koji je sam načinio, i ubedio Veneru da ovaj preobrazi u ženu. 20 Metastasio, pesnik i libretista XVIII veka. Pojedinost se odnosi na njegov komad Demetrio, čin 2, scena 2: „È la fede degli amanti / come l’araba fenice; / che vi sia ciascun lo dice; / dove sia nessun lo sa“ (Vernost ljubavnika je / kao arapski feniks, / za kog svi vele da pos­toji; / a gde je, to niko ne zna). 21 Fubini: „Kao da je želeo reći da se verne žene, inače svugde retke, u Evropi ne mogu naći“. 22 Vrećica za novac Diogenova (oko 400-oko 325 p.n.e.), osnivača ciničke škole, koji je u potpunosti odbacivao sva ovozemaljska dobra, bila je večito prazna. 23 Apulej (rođen oko 123 n.e.), pisac je jedinog do nas dospelog la­ tin­skog romana Metamorphoseon, poznatog takođe kao Asinus aureus (Zlatni magarac). Agnolo Firenzuola (1493-1543) je slobodno preveo pomenuti roman. Niccolò Machiavelli (1469-1527), pisac je Vladara (Il principe), kao i dužeg alegoričnog speva u terzza rimi, Dell’asino d’oro (O zlatnom magarcu), u kome je satirično obradio likove svojih firentinskih savremenika.

56 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU JEDNOG ĐAVOLKA I JEDNOG PATULJKA1 Đavolak: Ah, ti si tu, sine Sabazijev?2 Kuda si to kre­nuo? Patuljak: Otac me šalje da vidim šta kog vraga ro­va­re ovi nitkovi od ljudi; zato što je, kad su oni u pi­ ta­nju vrlo podozriv, jer eto već duže vreme nam ne za­ da­ju brige,3 i u celom njegovom kraljevstvu nigde nikog ži­vog od njih da nađeš. Sumnja da ne pripremaju neš­to krup­no protiv njega: kako se vratio običaj da se ku­po­ vi­na i prodaja obavlja pomoću ovaca, a ne putem zla­ta i sreb­ra; ili da se civilizovani narodi zadovoljavaju meni­ ca­ma4 umesto upotrebom kovanog novca, kao što je to ne­kad više puta bilo u prošlosti ili kao što to či­ne var­ va­ri, staklenim brojanicama; ili da su ponovo na snazi Li­kur­go­v i zakoni,5 što se njemu čini najmanje ve­ro­vat­ nim. Đavolak: Uzalud ih očekujete, mrtvi su svi odreda, poslednja je rečenica iz jedne tragedije u kojoj su svi odreda mrtvi.6 Patuljak: Šta ti to hoćeš da kažeš? Mali moralni ogledi

| 57

Đavolak: Da su svi ljudi mrtvi i da je ljudski rod zatrt. Patuljak: Pa, to je vest za novine.7 A o tome dosad niko ni reči. Đavolak: Budalo, kako ne shvataš, ako su ljudi mrt­v i, nema više ni novina?8 Patuljak: Pravo veliš. I kako ćemo sada dobijati vesti o tome šta se u svetu događa? Đavolak: Kakve vesti? Da je sunce svanulo i zašto, da je toplo ili hladno, da je tu i tamo pala kiša ili sneg, ili duvao vetar? Sad, kada više nema ljudi Sreća9 je skinula ko­pre­nu s očiju, stavila naočare i okačila svoj to­čak o ku­ku, sedi skrštenih ruku, i posmatra šta se u sve­tu zbiva, ne mešajući se više u sve to; nema više kra­lje­v i­na ni carevina koje se nadimaju i pucaju kao mehu­ri,10 jer su sve odreda iščilile; više nema ratova, i sve godine naliče jedna na drugu, kao jaje jajetu. Patuljak: I odsad nećemo znati koji je dan u mesecu, pošto više neće imati ko da štampa kalendare.11 Đavolak: To i neće biti neka velika šteta, jer mesec zbog toga neće skrenuti sa svog puta. Patuljak: I dani u nedelji neće više imati svoja ime­na! Đavolak: Šta, bojiš se da ako ih ne budeš zvao po imenu, da oni neće doći! Ili možda misliš, ako su već proš­li, da ćeš ih moći dozvati natrag ako ih pozoveš? Patuljak: A nećemo više moći da vodimo računa ni o godinama. Đavolak: Tako ćemo moći da zabašurujemo go­ di­ne, i budemo mlađi; i pošto više nećemo računati vre­ 58 |

Đakomo Leopardi

me koje prolazi, imaćemo manje briga, i kada ostarimo nećemo više iz dana u dan iščekivati smrt. Patuljak: I kako su samo mogli da nestanu ti čap­ ku­ni? Đavolak: Neki u međusobnim ratovima, neki na si­njem moru, neki jedući jedni druge, neki od svoje sop­ s­tvene ruke, neki trunući od nerada, neki što su mozgali nad knjigama, neki zbog terevenki i sijaset drugih neu­ me­renosti; na kraju, proučavajući sve moguće načine da se ponašaju protiv svoje prirode i na taj način loše zavr­še. Patuljak: I pored svega, ja ipak ne mogu da razu­ mem da čitava jedna životinjska vrsta može da najednom nestane,12 kao što ti to kažeš. Đavolak: Ti, koji si geološki stručnjak, morao bi znati da slučaj nije nov, i da se mnoge životinje koje su u davnim vremenima postojale danas više ne mogu naći, sem poneki njihov okamenjeni13 fosil. Jedno je izvesno, da ova sirota stvorenja nisu primenjivala nijednu od tolikih majstorija koje su, kao što sam ti rekao, upotrebili ljudi da bi sebe odveli u propast. Patuljak: Neka je kako ti kažeš. Baš bih voleo ka­ da bi neko, jedan ili dvojica od ovog ološa ponovo oži­ veo, da čujem šta bi samo imali da kažu kada vide ka­ko druge stvari, iako je ljudski rod iščezao, još uvek tra­ju i dalje postoje kao i pre, dok su oni verovali da je ce­li svet tu, i da opstaje samo njih radi. Đavolak: I nisu hteli ni da čuju kako je stvoren i da se održava za đavolke. Patuljak: Ako ovo stvarno kažeš, onda zaista pri­ čaš đavolije. Mali moralni ogledi

| 59

Đavolak: Zašto? Ja to zaista i mislim. Patuljak: Hajde tamo! Baš si pravi pajac. Ko to ne zna da je svet stvoren za patuljke? Đavolak: Za patuljke, koji su neprestano pod zem­ ljom? Pričam ti priču! Šta se patuljaka tiču sunce, me­sec, vazduh, more, polja? Patuljak: A šta je đavolke briga za rudnike zlata i srebra, i celo zemljino telo, sem za njen gornji sloj ko­že? Đavolak: Dobro, dobro, da li ih je briga ili nije, da ostavimo tu prepirku, jer ja sam ubeđen da gušteri i muve veruju kako je ceo svet sazdan posebno njih radi.14 Zato neka se svako drži svog mišljenja, jer inače mu ga niko neće izbiti iz glave, a sa svoje strane, reći ću ti samo ovo, da se nisam rodio đavolkom, ja bih bio očajan. Patuljak: I sa mnom bi bilo isto, samo da se nisam rodio kao patuljak. A sada, bio bih rad da saznam šta bi lju­di imali da kažu o svojoj umišljenosti zbog koje su se, između ostalih zala nanetih ovom i onom, spuštali du­ bo­ko duboko pod zemlju otimajući nam na silu ono što je naše, pričajući kako ta dobra pripadaju ljudskom ro­ du i da ih je priroda sakrila i pohranila tamo dole iz ša­le, pošto je htela da vidi da li će ih ljudi pronaći i izvući na površinu. Đavolak: Zar te to čudi? Oni su se ne samo ubeđivali da stvari u svetu nemaju druge svrhe do da služe nji­ma, već su računali da i sve ostalo skupa upoređeno sa ljudskim rodom, predstavlja koješta. Zbog toga su ono što se njima dešavalo smatrali kao svetske revoluci­ je, dok su istorije svojih naroda shvatali kao istoriju sveta: premda je bilo moguće nabrajati tolike druge vrste, 60 |

Đakomo Leopardi

neću reći jednostavno stvorenja u najširem smislu, koliko je bilo i živih ljudi. Međutim, ove životinje, posebno stvorene da bi se oni njima koristili, nisu nikada primetile da je svet doživljavao pobune. Patuljak: Da li su komarci i buve takođe bili stvo­ re­ni na polzu čovekovu? Đavolak: Pa naravno; to jest, da bi ih, kako su govorili, naučili strpljenju. Patuljak: Zaista, da nije bilo buva, ko bi ih drugi naučio strpljenju! Đavolak: Nego, prema Hrizipu,(1) svinje su bile ko­ ma­đe mesa koje je priroda namerno pripremila za ku­hi­ nje i ostave ljudi, i, da se ne bi ukvarilo, bilo je začinje­no dušom umesto solju.15 Patuljak: A ja, suprotno od toga, mislim da je Hri­zip imao u glavi malo više soli16 umesto duše, nešto slično mu ne bi ni palo na pamet. Đavolak: A i ovo je zabavno: bezbroj životinjskih vrsta, ljudi, njihovi gospodari nisu ni videli niti upoznali, bilo zbog toga što ove žive gde čovek nije nogom kročio, ili stoga što su bile toliko sićušne da ih ovaj ni na ko­ ji način nije mogao otkriti. A i tolike druge vrste su tek odskora primetili. Slično nešto bi se moglo reći i za biljni svet, kao i za hiljadu drugih. Isto tako, s vremena na vreme, zahvaljujući svojim teleskopima, postajali su svesni prisustva neke zvezde ili planete za koje nisu dotad ni znali da na svetu postoje; jer su zamišljali da su zvez­de i planete, kako bih to rekao, fitilji na fenjerima stav­lje­nim tamo gore kako bi ovde dole služili kao sve­tilj­ke njihovim gospodstvima za njihove noćne podvige. Mali moralni ogledi

| 61

Patuljak: Tako da su u letnjim mesecima, kada bi primetili da neki od tih plamičaka ponekad noću pro­le­ti prostorom, verovatno govorili kako neki duh mrvi zvezde da bi to poslužilo ljudima. Đavolak: Međutim, sada kada su iščezli, zemlja ne oseća da joj bilo šta nedostaje, niti su reke umorne zbog svog toka, a more, iako više ne mora da služi plovidbi i saobraćaju, ne daje znake da će zbog toga presušiti. Patuljak: A što se zvezda i planeta tiče, one i dalje izlaze i zalaze, i nisu se zavile u crno. Đavolak: A i sunce nije prekrilo svoje lice rđom, kao što je to, po kazivanju Vergilijevom,17 učinilo kada je ubijen Cezar, kojom prilikom je bilo, ja mislim, ništa manje tužno od Pompejevog kipa.18

62 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 Ovaj razgovor napisan je između 2. i 6. marta 1824. Osnovni mo­t iv ovog malog ogleda je ravnodušnost svemira u odnosu na ljudske sud­ bine. Patuljak i Đavolak (duh zemlje odn. vazduha) ličnosti savršeno prilagođene za cerebralnu, kontrolisanu satiru, izlažu podsmehu lju­ de koji su uobražavali da je svet stvoren njih radi, što ih je dovelo do samouništenja (ratovi, samoubistva, itd.). Ova tema, „svet bez ljudi“, veoma je draga Leopardiju, i on se njom bavio i u „Razgovoru između dve životinje“ (Dialogo tra due bestie) i „Razgovoru jednog konja i jed­ nog bika“ (Dialogo di un cavallo e un toro), napisane verovatno 1820, koje je izostavio iz naknadnih izdanja. Ravnodušnost prirode u odnosu na čoveka Leopardi je detaljnije razradio u „Prirodi i Islan­đa­n i­nu“ (str. ?). Osim toga, slično Paskalu piščev pogled bio je često upućen onom „beskonačnom prostoru“ neba o kome je reč na kraju ovog raz­ go­vora. Ova kosmička vizija piščeva u osnovi je njegovog knji­žev­nog postupka, koji je ponekad i na granici frivolnog. Posle donekle teš­ke ironije u „Ksilografima“, stil je ovde prikladno lak, i umesto otvo­re­ nog ruganja čoveku, pisac se zadovoljava da ljude izloži blagom pod­ smehu. Izvesno je da su neke ideje u ovom tekstu pozajmljene od Fontanelovih (Fontanelle) Entertiens sur la pluralité des mondes. 2 Tračansko-frigijsko božanstvo vegetacije, koje odgovara Bahu. Ka­ba­l is­t i su ga smatrali najstarijim među gnomima (patuljcima). 3 Time što odnose srebro i zlato. 4 Hartije od vrednosti. Upr. Pesme, „Palinodija markizu Đinu Ka­ po­n i­ju“, 57-59: „Baš mnogo puta / će prezreti srebro i zlato, za­do­vo­lja­ va­ju­ć i se / hartijama od vrednosti.“ 5 Likurg je bio tradicionalni ustavotvoritelj Sparte, koji je, između ostalog, nalagao upotrebu kovanog novca. Upr. Zib. 1170.

Mali moralni ogledi

| 63

6 Rutzvanscad il giovine (1724) od Zakarije Valereska (Zaccaria Va­ le­resco). Reči koje izgovara sufler na kraju tragedije. 7 Leopardi je prezirao novine, kao i optimističku filozofiju koju su popularizovale. Upr. „Tristan“. 8 U izdanjima iz 1827. i 1834. tekst je glasio: „Pošto su ljudi mrtvi, više nema nikoga ko bi hteo da štampa novine, niti bi ko želeo da snosi troš­ko­ve, a nema ni toga ko bi ih kupovao za gotov novac. Patuljak: Pra­ vo kažeš. A ne bi trebalo da bude ni onih koji bi mogli da ih štampaju, i ka­da bi hteli. Đavolak: Tako je. I sada, kako ćemo?“ 9 Tradicionalno, Sreća (Fortuna) prikazana je kao žena vezanih oči­ju, uspravna i na točku koji je u stalnom pokretu. 10 Rolando, XXXIV, 76. 11 Uprv. „Razgovor između prodavca almanaha i jednog prolaznika“ (str. ?). 12 U prethodnim, već pomenutim izdanjima na ovom mestu je sta­ja­ lo: „Kako može da se zaboravi sećanje na jednu dobru osobu. Đavolak: Ti, koji si takav stručnjak za mineralogiju, kada bi isto tako bio upoznat sa istorijom životinja, znao bi za njihove razne vrste...“ Patuljci su ži­ ve­l i pod zemljom, i to objašnjava aluziju na mineralogiju. 13 Pridev dodat u poslednjem piščevom izdanju. 14 Satirizujući iluzije životinja, pisac ima u stvari u vidu aluziju na ljude i doktrinu o „krajnjim uzrocima“. 15 Hrizip iz Soloija (281-205 pre n.e.), bio je učitelj stojicizma. 16 Naravno, u smislu „atičke soli“, tj. pameti. 17 Upr. Verg. Georgicon I, 466-67: „Ille etiam extinto miseratus Cæsare Romam / quum caput obscura nitidum ferrugine texit.“ (I on je, po smrti Cezarovoj, sažaljevao Rim, kada je svetlo lice prekrio rđom). 18 Poznati Cezarov protivnik: budući mrtav pre Cezara, pored čijeg je kipa u senatu ovaj izboden pao, samo ga je on žalio, tj. niko.

64 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU MALAMBRUNA I FARFARELA1 Malambrun: Dusi ponora, Farfarele, Čiriate, Ba­ ko­ne­r u, Astarote, Alikine,2 ili koja bilo da su vam ime­ na, u ime Belzebubovo3 ja vas prizivam, i naređujem vam krepkošću svojom, moćnom da razvali mesec i pri­ ku­je sunce nasred neba:4 neka jedan od vas dođe s jas­ nim pristankom vašega kneza, i s punim ovlašćenjem da može da upotrebi sve snage pakla i meni ih stavi na ras­po­la­ga­nje. Farfarel: Evo me. Malambrun: Ko si ti? Farfarel: Farfarel, naređuj! Malambrun: Imaš li saglasnost Belzebubovu? Farfarel: Imam, evo je; i u tvojoj službi ja mogu da činim ono što bi i kralj glavom mogao da čini, i više nego što bi to mogla sva druga stvorenja zajedno. Malambrun: Dobro, moraš da mi ispuniš jednu želju. Farfarel: Bićeš uslužen. Šta išteš? Plemstvo više od onog atrejskog?5 Mali moralni ogledi

| 65

Malambrun: Ne! Farfarel: Bogtstva veća od onih koja će se naći u Manoji(1) kada bude otkriven taj grad.6 Malambrun: Ne! Farfarel: Carstvo veće od onog što vele da ga je Karlo V usnio jedne noći?7 Malambrun: Ne! Farfarel: Da želji tvojoj podvedem ženu bešnju od Penelope?8 Malambrun: Ne! Misliš li da bi za tako nešto mo­ rao đavole da prizivam?9 Farfarel: Počasti i unapređenja, ti koji si lupež? Malambrun: Vrag bi mi pre potreban bio kada bih suprotno od toga želeo.10 Farfarel: Konačno, šta mi zapovedaš? Malambrun: Usreći me za jedan trenutak. Farfarel: Ne mogu. Malambrun: Kako to ne možeš? Farfarel: Savešću svojoj kunem ti se, da to ne mogu.11 Malambrun: Savešću poštenog demona. Farfarel: Sigurno. Računaj da ima poštenih đavola, kao što ima i ljudi. Malambrun: Ali, vodi računa, obesiću te o rep za jednu od ovih greda, samo li me smesta ne poslušaš, i to bez pogovora. Farfarel: Bolje je da me ubiješ, nego da mi tražiš da udovoljim tvojoj želji. Malambrun: Onda idi dovraga otkuda si i došao, i neka Belzebub glavom dođe ovamo. 66 |

Đakomo Leopardi

Farfarel: Makar došao i sam Belzebub sa celom Đudekom i svim Bolđama,12 neće ni on moći da usreći ni tebe niti druge tebi slične, više negoli što sam ja to mo­gao. Malambrun: Ni za jedan tren? Farfarel: Ni za jedan, i štaviše ni za pola trena ili njegov hiljaditi deo; ništa drugačije negoli za celi život. Malambrun: Ali kad već ne možeš da me učiniš srećnim ni na koji način, možeš li barem da me oslobodiš nesreće? Farfarel: Ako tebi uspe da ne voliš sebe iznad svega.13 Malambrun: To ću moći tek posle smrti. Farfarel: Za života to ne može nijedna životinja, jer sama vaša priroda, pre bi vam podarila14 bilo šta drugo, negoli ovo. Malambrun: Tako je. Farfarel: Dakle, s obzirom da nužno voliš sebe najviše moguće, ti ništa manje želiš sebi i najveću mo­ gu­ć u sreću; a pošto uopšte ni izdaleka ne možeš da za­ do­voljiš ovu svoju želju, od koje veće nema, ostaje da ni­ka­ko ne možeš izbeći ni to da ne budeš nesrećan.15 Malambrun: Pa ni u trenucima kada budem ose­ tio neko zadovoljstvo; jer nema nijednog koje će me us­ re­ći­ti ili zadovoljiti. Farfarel: Vaistinu nijednog. Malambrun: I tako, pošto ne može da dostigne želju koja mi je usađena u duši, to neće biti ni pravo zadovoljstvo; i istovremeno dok bude trajalo, ja neću prestati da budem nesrećan.16 Mali moralni ogledi

| 67

Farfarel: Nećeš prestati: jer kod ljudi i ostalih ži­ vih stvorenja uskraćivanje sreće, premda bezbolno i bez ikak­v ih nedaća, pa i u trenucima koje vi zovete za­do­ volj­stvom, dovodi do izričite nesreće. Malambrun: Tako da od rođenja pa do smrti, na­ ša nesreća ne može prestati ni samo za trenutak. Farfarel: Ipak: prestaje, uvek kada spavate17 bez snova, kada ste iznureni ili kada vam čula zamru.18 Malambrun: Ali zato nikada kada smo svesni svog bića. Farfarel: Ne, nikad. Malambrun: Uopšteno govoreći,19 iz toga sledi da je ne živeti uvek bolje od življenja. Farfarel: Ako je uskraćivanje nesreće jednostav­ no bolje od nesreće. Malambrun: I onda? Farfarel: I onda, ako ti se čini kako si spreman da mi predaš dušu pre vremena, ja sam spreman da je od­ne­sem.20

68 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1

Ovaj razgovor sastavljen je između 1. i 3. aprila 1824. Malambrun je fantastično ime, i ne bez izvesne negativne aluzije (male = zlo, bruno = taman, mračan). Farfarel je danteovski đavo (upr. Inf. XXI i XXII). Ovaj dijalog se razlikuje od ostalih prethodnih satiričnih malih ogleda, po tome što u njemu jedva da je prisutna bilo kakva ironija, osim ne­ ko­l i­ko početnih zajedljivih đavolovih pitanja. Umesto toga, ogled je zapravo savršeno skeletni tretman Leopardijeve „teorije zadovoljstva“, ši­ro­ko obrađene u Zib. 165-183 (12-23. jul 1820). Ostavljajući po strani svu argumentaciju u vezi sa problemom (jer Malambrun se ne ras­ prav­lja sa Farfarelom), pisac iznosi svoje misli o osnovnom pitanju ljud­ske sreće na krajnje mogući ogoleo, paradoksalan način. 2 Čiriat i Alikin takođe su ličnosti iz Danteovog Pakla, XXI-XXII; Astarot, iz Pulčijevog (Pulci) Morgante Maggiore (Pevanje XXV); Bakonero iz Malmantile racquistato Lorenca Lipija (Lorenzo Lippi). 3 Đavolski kralj. 4 Motivi drevnog sujeverja koje Leopardi iznosi u svom Saggio sopra gli errori popolari degli antichi (cap. IV, Della maggia). 5 Atrejci: Homerovi heroji Agamemnon i Menelaj, sinovi Atrejevi, koji su se hvastali svojim zevsovskim poreklom. 6 Priča o ovom gradu došla je do Leopardija preko Voltera, Kandid, XVII-XVIII. 7 Nad čijim carstvom „sunce nikad nije zalazilo“, i koji je sanjao da vlada svetom. 8 Penelopa, čuvena po svojoj postojanosti, izložena je đavolskom podsmehu; reč besna u originalu salvatica, može biti uzeta u smislu pozitivno divlja. Ali ovo je isto tako prebacivanje modernom svetu, u kome ova vrlina i ne postoji.

Mali moralni ogledi

| 69

9 U izdanju iz 1827, stajalo je: „Ne, za ovo mi ne bi bio potreban đa­vo“. 10 Zato što nitkovi „cvetaju“, a časni ljudi propadaju (upr. Misli, 1). 11 U izdanju iz 1827: „Dobra savest bi trebalo da je đavolska“. Farf.: „Računaj ovog puta da bude kao ona ljudska“. 12 Krugovi u Danteovom Paklu; Đudeka pripada Izdajicama (Pakao, XVIII i dalje). 13 Leopardijeva razmišljanja o samoljublju (amor proprio) i ljubavi prema samom sebi (amor di se stesso) posejana su po celom Zibaldonu, upr. u Zib. 181-182 (jul 1820), gde se pominje kao „posledica postojanja“ i uzrok kako naše „ljubavi prema zadovoljstvu“, tako i „ljubavi prema beskonačnom“. Njegova intuicija ovde, kao i u misli, da što više sle­d i­ mo sopstvenu sreću sve manje ima izgleda da ćemo ovu naći, ima više zajedničkog sa izvesnim istočnjačkim stremljenjima negoli sa mo­der­ nim zapadnjačkim teorijama (ili praksom). 14 To jest, „naterala vas da podnesete“. 15 Ovo rasuđivanje preuzeto je iz odeljka u Zibaldonu (165-166): „Čo­ ve­či­ji duh (a ovo je isto tako vredno za sva živa bića) želi u suš­ti­ni uvek, i tome jedino teži... zadovoljstvu, što će reći sreći... Ta že­lja i ta težnja nisu ograničene, zbog toga što su urođene i pri­ro­đe­ne samom postojanju, te zbog toga ne mogu da se završe na ovom ili onom zadovoljstvu, već traju do kraja života. Ova želja nije ogra­ni­če­na, prvo ni vremenski, drugo ni prostorno. Prema tome ne postoji nikakvo zadovoljstvo ravno njoj, prvo ni po svom trajanju, jer nijedno zadovoljstvo nije večito, drugo niti po prostiranju, jer nijedno za­do­volj­stvo nije bezgranično: priroda stvari zahteva da sve ima svoje gra­ni­ce i bude omeđeno... Ako želiš da imaš konja, tebi se čini da ga želiš kao konja, kao jedno određeno zadovoljstvo, dok ga ti u stvari želiš kao zadovoljstvo apstraktno i ograničeno. Kada konačno dođeš do konja, nalaziš zadovoljstvo nužno ograničeno, i osećaš prazninu u duši, jer tvoja stvarna želja nije zadovoljena. Kada bi i bilo mogućno da bude zadovoljena prostorno, to ne bi mogla biti i vremenski, jer priroda stva­ri čini da ništa nije večito.“ 16 Upr. Zib. ibidem: „Zbog toga sva zadovoljstva moraju biti po­me­ša­ na sa nezadovoljstvom, kao što i osećamo, jer da bi do njih dospeo duh pohlepno hrli za onim što naći ne može, to jest bezbroj zadovoljstava, ili opet zadovoljenje jedne beskrajne želje.“ 17 Upr. „Pesma divljeg petla“: „Zasad vam smrt nije dopuštena: sa­ mo povremeno vam je dopušteno, i to za izvesno vreme, nešto što je na nju nalik“.

70 |

Đakomo Leopardi

18

U izdanjima iz 1827. i 1834: „kada niste sposobni da mislite“. To jest: „Precizno rečeno“. Analogni zaključci i u „Rujišu“. 20 U izdanjima iz 1827. i 1834: „I onda, ako ti pada na pamet da mi dušu predaš pre vremena, ja ti mogu biti na usluzi da je odnesem“. 19

Mali moralni ogledi

| 71

72 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU PRIRODE I JEDNE DUŠE1 Priroda: Pođi, kćeri moja najmilija, a to ćeš biti, i tako ću te zvati dugi niz vekova. Živi, i budi mi velika i nesrećna.2 Duša: Šta sam to zgrešila još pre rođenja,3 da me na takvu kaznu osuđuješ? Priroda: Kakvu kaznu, kćeri moja? Duša: Zar mi ne određuješ da budem nesrećna! Priroda: Ali pošto želim da mi budeš i velika, jedno bez drugog ne ide. Osim toga, ti si određena da udahneš život ljudskom telu; a svi ljudi nužno se rađaju i žive nesrećno. Duša: Ali suprotno od toga, bilo bi razumno ako bi se ti postarala da oni budu nužno srećni; ili, ako to ne možeš, bolje bi bilo da ih više ne dovodiš na svet. Priroda: Ni jedno ni drugo nije u mojoj moći, jer sam ja podređena sudbini; koja drugačije nalaže, i ima svoje razloge, koje ni ti ni ja ne možemo da shvatimo. Sada, s obzirom da si stvorena i određena da uneseš život u jedno ljudsko stvorenje, nema te snage, moje ili Mali moralni ogledi

| 73

ičije dovoljno jake da te izbavi od nesreće običnih ljudi. Ali pored toga, moraćeš da poneseš još jednu mnogo ve­ć u nesreću, svoju, i to zbog samog savršenstva kojim sam te obdarila. Duša: Nisam još ništa shvatila, jer sam tek počela da živim: mora da je to razlog što te ne razumem. Nego, reci mi, biti obdarena savršenstvom i izvanrednom4 nesrećom, u suštini to je jedno te isto? Ili, ako su to dve različite stvari, da li bi mogla da ih razdvojiš? Priroda: U dušama ljudskim, i razmerno u duša­ ma sveg živog, moglo bi se reći da su i jedna i druga skoro jedno te isto: jer savršenstvo duša unosi veću snagu5 u njihove živote, a to opet dovodi do snažnijeg osećanja sopstvene nesreće, što je isto kao kada bih ti rekla veće ne­sre­će. Slično tome, snažniji život duša obuhvata ži­ vah­nije samoljublje,6 bez obzira kuda ono vodilo7 ili koji oblik imalo: koja veća8 živahnost samoljublja do­vo­di do veće žudnje za blaženstvom, i u vezi s tim,9 do ve­ćeg ne­za­do­volj­stva i muke što njega nema, kao i jačeg bola zbog ne­vo­lja koje slede. Sve ovo je obuhvaćeno iskonskim i ve­či­tim poretkom stvorenog sveta, koji ja izmeniti ne mo­g u. Osim toga, tananost samog tvog uma, kao i živa maš­ta, lišiće te velikim delom moći da vladaš sobom. Zve­ri se bez teškoća služe svim sopstvenim snagama i ume­ćem da ispune ciljeve koje su sebi postavile. Međutim, ljudi se vrlo retko koriste svim svojim darovima i sna­gom; njihov razum i mašta obično ih u tome spreča­vaju; jer rađaju sijaset sumnji i hiljade neodlučnosti pri izvršenju. Oni koji su najmanje skloni i najmanje naviknuti da u sebi procenjuju i rasuđuju, najhitriji su u 74 |

Đakomo Leopardi

donošenju odluka i najvredniji na radu. Ali, duše ravne te­bi, večito obuzete sobom i kao savladane veličinom sopstvenih sposobnosti, te prema tome nemoćne nad so­bom,10 podređene su većinu vremena ko­le­ba­nju, kako u mišljenju, tako i u postupcima: i ovo je jedna od najvećih muka koje kinje ljude u životu.11 Dodaj ovome: dok ćeš zbog značajnih svojih darova, lako i za kratko vreme pre­va­zići skoro sve druge duše tebi slične, u najozbiljnijim granama znanja, i ništa manje najtežim disciplinama, i pored svega, uvek ćeš videti da ti je bilo nemoguće, ili izuzetno teško, da naučiš ili sprovedeš u delo mnogobrojne po sebi sitnice, međutim neophodne za opštenje sa ostalim svetom; stvari za koje ćeš istovremeno videti da su ih bez muke naučili i savršeno ih sprovode hiljade umova, ne samo nižih od tebe, već i u svakom pogledu dostojnih prezira. Ove i druge bezmerne teškoće i jadi obuzimaju i sputavaju velike duhove. Međutim, njih za­ to obilato nadoknađuju slava, pohvala i počasti koje su plod veličine ovih časnih duhova, kao uz to i dugo sećanje koje za sobom ostavljaju svome potomstvu. Duša: Ali te pohvale i te počasti o kojima govoriš, da li će mi doći s neba, s tvoje strane, ili od nekog drugog? Priroda: Od samih ljudi; jer niko drugi ti ih ne može dati. Duša: Ali, vidiš, nešto se mislim, ako sam već nesposobna da u opštenju s drugim ljudima činim ono što je neophodno, a što lako polazi za rukom i najmanje na­ da­renim umovima; daleko od toga da budem hvaljena, me­ne će taj isti svet omalovažavati i izbegavati; ili ću Mali moralni ogledi

| 75

sigurno živeti a da za mene ne zna skoro većina njih, kao neprikladna za ljudsko društvo. Priroda: Meni nije dato da predvidim budućnost, niti da ti predskažem šta će ljudi misliti o tebi dok bu­deš boravila na zemlji. Međutim, sasvim je tačno da sam iz prošlog iskustva prinuđena na zaključak kako je najverovatnije da te oni moraju progoniti svojom zaviš­ću; što je još jedna propast koju i najuzvišenije duše obič­ no sreću na svom putu; ili ćete pak mučiti svojim pre­ zi­rom ili nehajem. Da ne spominjemo samu sudbi­nu, ili ništa manje slučaj, koji su obično neprijatelji oni­ma sličnim tebi. Ali odmah nakon smrti, kao što se dogodilo jednome koji se zvao Kamoinš,12 ili najviše posle nekoliko godina, kao što je to bio slučačj sa jednim po imenu Milton,13 ti ćeš biti slavljena i voznesena na nebo, neću reći od strane svih, ali ako ništa drugo, od manjeg broja razumnih ljudi. I možda će pepeo osobe u kojoj si ti boravila počivati u veličanstvenom grobu; i njegov će lik podražavan na razne načine, ići iz ruke u ruku ljudi; njegovu ličnost mnogi će opisivati, dok će se drugi truditi da sačuvaju u pomnoj uspomeni događaje iz njegovog života; i na kraju, u celom civilizovanom svetu biće naširoko poznato njegovo ime. Osim ako se ne desi, da zbog pakosti sudbine, ili samog obilja tvojih sposobnos­ ti, ne budeš za sva vremena sprečena da svetu prikažeš bilo kakav srazmerni znak svoje vrednosti: u kom smislu, istini za volju, primera nije bilo malo, i za koje znamo samo sudbina i ja. Duša: Majko moja! I pored toga što mi nedostaju druga saznanja, ja ipak osećam da je najveća, štaviše 76 |

Đakomo Leopardi

jedina želja koju si mi usadila, žudnja za srećom. A budući da sam obdarena željom za slavom,14 izvesno je da neću moći da žudim za njom, ne znam da li ovo kažem dobro ili loše: sem ako ona nije jedan oblik sreće ili sredstvo da se do nje dospe. Sada, sledstveno tvojim rečima, savršenstvo kojim si me obdarila može biti ili potrebno ili od koristi za sticanje slave; premda zbog toga ono ne vodi put blaženstva, već pre žestoko hrli put nesreće. A nije verovatno ni da će me sama slava dopratiti do smrti: kada me ova bude stigla, kakvu korist i kakvu prijatnost mi mogu pružiti i pričiniti i najveća dobra ovoga sveta? I na kraju, može se vrlo lako dogoditi, kao što kažeš, da ova stidljiva slava, cena tolike nesreće, ne stigne uopšte do mene, pa ni posle smrti. Na taj način, iz samih tvojih reči zaključujem da ti, umesto da me posebno voliš, kao što si na početku tvrdila, ti si na mene gnevna i uz to puna zlobe, više nego što će to biti ljudi i sudbina kada budem boravila u svetu; jer nisi oklevala da me obdariš tako zlosrećnim darom kao što je ovo savršenstvo kojim se hvališ i koje će predstavljati jednu od glavnih prepreka što će mi braniti da dospem do svog jedinog cilja, to jest blaženstva. Priroda: Kćeri moja! Sve ljudske duše, kao što sam ti već rekla, bez neke moje krivice, namenjene su kao plen nesreći. Ali u opštoj bedi ljudske sudbine, i bezmernoj taštini15 svakog njenog zadovoljstva i preimuć­ stva, velika većina ljudi slavu procenjuje najboljim da­ rom koji je dodeljen smrtnima, kao i najdostojnijim pred­me­tom njihovih stremljenja i delatnosti. Elem, ne iz mržnje, već iz prave i posebne blagonaklonosti prema Mali moralni ogledi

| 77

tebi, ja sam rešila, ne bih li ti na taj način omogućila da postigneš ovaj cilj, da ti pružim svu moguću pomoć ko­ ja je u mojoj moći. Duša: Reci mi, među onim zverima, koje si pomenula, da li je neka od njih kojim slučajem manje životna i osećajnija od ljudi?16 Priroda: Ako krenemo od onih koje su najbliže bilj­ka­ma, u ovome su sve, neke više neke manje, na nižem stupnju od čoveka; čija je životnost bogatija17 dok su osećanja snažnija od bilo koje druge životinje; budu­ći da je on od svih živih stvorova najsavršeniji među njima. Duša: Onda, ako me voliš, svrstaj me među najmanje savršena stvorenja: ili, ako ovo ne možeš, liši me pogubnih darova koji me oplemenjuju, saobrazi me sa najglupljim i najbezosećajnijim ljudskim duhom koji si bilo kada stvorila. Priroda: U ovom poslednjem mogu ti izaći u susret; i to ću i učiniti; zato što odbijaš besmrtnost, prema kojoj sam te usmerila. Duša: I umesto besmrtnosti, molim te da ubrzaš moju smrt, i to što je moguće pre. Priroda: O tome ću se posavetovati sa sudbinom.

78 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 Ovaj mali ogled nastao je između 9. i 14. aprila 1824. Tema je i ovom prilikom neizbežnost nesreće u čovečjem životu, ovde sužena i usredsređena na jedan od njenih sastavnih delova u okviru opšte teo­ri­ je. Što je veći duh u čoveku, tim snažnija je i želja za životom, od koga se više zahteva, zbog čega će neuspeh biti gorči: jer misaoni čo­vek nailazi na nepremostive prepreke u svojoj težnji da ublaži ne­sreć­nost. Nemoćna da deluje, Duša se opredeljuje za obamrlost kao je­di­ni delimični izlaz. Ovo za Leopardija ne predstavlja samo teoriju, već i predmet svakodnevnih muka. Piščeva osnovna teza izneta je u razgovoru na neuobičajeno energičan način: Priroda je kao „velika maj­ka“ koja svojoj kćeri (duši) negira bilo kakvu mogućnost da dođe do sreće, kojoj ona čisto nagonski teži, tim u većoj meri što je živahnija nje­na suština. 2 Tema je začeta već na početku, ali je sama fraza pozajmljena od D’Alambera, Éloges de l’Academie française; citirana u Zib. 649 i 2414. Upr. takođe i Zib. 2583: „Danas, svako ko se rodio velikim, rodio se nesrećnim“. 3 Upr. Pesme, „Poslednja Sa[p]fina pesma“, 37-39: „Kakav li to greh, kakav li to užasni prestup / ukaljao je mene pre rođenja, da su mi / nebo i lice sudbine tako mračni?“ (D. Mraović). 4 U izdanjima iz 1827. i 1834, stajalo je singolare, jedinstven(om). 5 „Unosi veću snagu“. Leopardi je bio sklon vitalističkom poimanju ži­vo­ta. 6 Upr. Zib., 4079-81. 7 U originalu, dovunque esso s’inclini. Upr. Apokrifni odlomak (str. ?), gde Leopardi kaže da se sve strasti svode na „ljubav prema samom sebi“ (l’amor di se stesso). U Zibaldonu, ljubav prema sebi, kao tema se javlja još u početku, str. 55 (1819), dok je na str. 181-182 već uzdignuta na stepen sveopšteg načela (vidi „Malambrun“, nap. 13).

Mali moralni ogledi

| 79

8 Leopardi je upotrebio reč maggioranza (većina), veoma retko pri­ me­nji­vanu, za koju je i sam osetio da zahteva objašnjenje. Sa strane, pi­sac je zabeležio primedbu tanano lingvističke prirode: „Većina u smis­lu veće količine. Dino Compagni, ed. Pisana, 1818, str. 100“. Naš pre­vod je išao po skraćenom postupku, kako bi se izbegla nejasnost. 9 Zbog toga. 10 Upr. zbog analognog motiva pismo Leopardijevo Jakopsenu (Jacopssen) od 23. juna 1823: „Il est vrai que l’habitude de réflechir qui est toujours propre des esprits sensibles, ôte souvent la faculté d’agir et même de jouir. La surbondance de la vie interieur pousse toujours l’individu vers l’extérieur, mais en même temps elle fait en sorte qu’il ne sait comment s’y prendre. Il embrasse tout, il voudrait toujours être rempli: cependant tous les objets lui échappent; précisément parcequ’ils sont plus petits que sa capacité.“ (Istina je da navika da se razmišlja, koja je uvek svojstvo ose­ćaj­n ih duhova, često sprečava sposobnost za delanje, a neretko i spo­sob­nost za radovanje. Preobilje unutrašnjeg života podstiče uvek pojedinca ka spoljašnjem, ali istovremeno postupa tako da ovaj ne zna kako da se prema njemu odredi. On prigrljuje sve, želeo bi da uvek bude pun, dok mu međutim sve izmiče baš zbog toga što je sve manje od njegove obuhvatne moći). 11 „Kolebanje je gore od beznađa“: Zib. 245. Vidi takođe Zib. 538 i 3040. 12 Lujiš de Kamoinš (Luis de Camões, 1524-80), pesnik Luzijada (Os Lusíadas), portugalskog nacionalnog epa, srodnog Miltonu po nevoljama i epskoj strukturi dela, koga Leopardi često navodi. 13 Džon Milton (1608-74), pisac Izgubljenog raja, sledbenik Olivera Krom­ve­la; bio progonjen od strane monarhista posle restauracije. Leo­par­di ga navodi, dajući o njemu povoljan sud, u svom „nacrtu“ o Hrišćanskim himnama (Inni cristiani) i u Izlaganju jednog Italijana o romantičnoj poeziji (Discorso di un Italiano intorno alla poesia ro­man­ti­ca). 14 Ova tema je obrađivana i u „Pariniju“, kao i u „Razgovoru jednog gospodina i Sveta“ (Dialogo Galantuomo e Mondo) gde se iznova, među velikim nesrećnicima pominje i Kamoinš. Leopardi nije doradio ovaj dijalog, i nije ga ni uneo u konačno izdanje Malih ogleda. 15 Usklična rečenica iz Zib., 69 („O, beskrajna zaludnosti istine!“ [stvarnosti], kao i u „A se stesso“: ‘E l’infinita vanità del tutto’ („Sebi“: i neizmerno ništavilo svega [na svetu]). 16 Misao i razum su pokvarili ljude. Što je neko gluplji, time je zadovoljniji. Upr. „Noćna pesma“, 105 i dalje, gde se pastir obraća svom stadu.

80 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU ZEMLJE I MESECA1 Zemlja: Dragi Meseče, ja znam da ti možeš da go­ vo­riš i daješ odgovore, pošto si osoba,2 što sam čula to­li­ ko puta od pesnika: a da ne govorimo o tome kako na­ša deca kažu da zaista imaš usta, nos i oči, kao i svako od njih; i da to ona vide svojim očima, koje u tim godinama mora da su razumno oštre. Što se mene tiče, sigurna sam da ti je poznato kako sam i ja, ni manje ni više, jedna osoba; i da sam u svojoj mladosti, imala puno dece,3 ta­ko da se nećeš iznenaditi kada me čuješ gde govorim. Elem, krasni moj Meseče, i pored toga što sam ti već to­ li­ka stoleća bliska, da im ni broja ne znam, ja ti se dosad nisam nikad obraćala, jer sam toliko bila zauzeta svojim stva­ri­ma, tako da mi nije ostajalo vremena za ćaskanje. Me­đu­tim, danas, s obzirom da su moje delatnosti4 sve­ de­ne na mali broj stvari, štaviše mogu reći da mile; ja ne znam šta da radim, i umirem od dosade: premda, računam, u buduće, da sa tobom dosta razgovaram, i da razmišljam o tvojim stvarima, ako ti to ne bude smetalo. Mesec: U to nemoj da sumnjaš! Neka me samo sre­ ća poštedi od svih drugih nezgoda, kao što ne sumnjam Mali moralni ogledi

| 81

da od tebe one neće doći. Ako samo želiš da sa mnom pričaš, razgovaraj sa mnom koliko ti želiš; jer i po­red toga što sam prijatelj tišine,5 kao što verujem da znaš, ja ću te slušati i rado ti odgovarati, ne bih li ti bila na usluzi. Zemlja: Čuj samo ovaj divan zvuk koji svojim kre­ ta­njem stvaraju nebeska tela.6 Mesec: Pravo da ti kažem, ja ne čujem ništa. Zemlja: Ni ja ništa ne čujem, sem hujanje vetra ko­ji od mojih polova duva ka polutaru, i od polutara ka po­lo­ vima, i pokazuje da on o muzici pojma nema. Međutim, Pitagora kaže da nebeske sfere stvaraju izvestan zvuk ta­ ko blag, da je to prava divota; a i da ti tu spadaš, te da si osma žica na ovoj vaseljenskoj liri: ali sam ja zaglušena od samog zvuka, i sve to ne čujem. Mesec: I ja sam besumnje zaglušen; i, kao što rekoh, ne čujem: a ne znam ni to da sam jedna žica. Zemlja: Onda da promenimo predmet razgovora. Re­ci mi: jesi li zaista nastanjen, kako tvrde i u to se kunu hi­lja­de filozofa drevnih, a i modernih vremena, od Orfeja7 do De la Landa?8 Međutim, moram ti reći da makoliko pokušavam da produžim ove svoje rogove, koje lju­di zo­v u planinama i vrhovima; sa kojih šiljkova te i gle­ dam; ne uspevam da na tebi otkrijem nijednog stanov­ ni­ka: premda sam čula da je neki David Fabricius,9 koji je imao bolji vid od Linkeja,10 otkrio jednom neke koji su sušili svoje rublje na suncu. Mesec: Za tvoje rogove, ja ne znam šta da ti kažem. Međutim, činjenica je da sam nastanjen. Zemlja: A koje su boje ti ljudi?11 Mesec: Koji ljudi? 82 |

Đakomo Leopardi

Zemlja: Ti koji na tebi žive. Zar ne kažeš da si nastanjen? Mesec: Da: i onda? Zemlja: I onda, sigurno svi tvoji stanovnici nisu ži­ vo­ti­nje. Mesec: Ni životinje ni ljudi; jer ja ne znam ni za jed­ ne ni za druge kakva su to stvorenja. Već u svemu ovo­ me što ti meni pričaš, koliko sam u stanju da prosudim, ti si natuknula više stvari, a ja od svega toga nisam ra­ zumeo ni slovo. Zemlja: I onda kakvi su to narodi?12 Mesec: Mnogi, i to različiti narodi, koje ti ne poz­ na­ješ, kao što ja ne znam tvoje. Zemlja: Ovo meni izgleda do te mere čudno, i da samo nisam od tebe čula, ne bih u to ni za šta na svetu poverovala. Da li si ikada bio pokoren od strane bilo kog od tvojih naroda? Mesec: Koliko je meni poznato nisam. I kako to? I zašto to misliš? Zemlja: Iz častoljublja, zbog tuđe pohlepe, lukave politike, putem oružja. Mesec: Ja ne znam šta to uopšte znači putem oružja, lukavom politikom, zapravo ništa od svega što ti kažeš. Zemlja: Ako ne znaš za oružje, za rat sigurno znaš šta je: jer tu nedavno, jedan ovdašnji fizičar,13 sa nekak­ vim teleskopima koji su instrumenti načinjeni da se nji­ ma može videti vrlo daleko, otkrio je jednu lepu tvr­đa­ vu, sa pravim bedemima; što je znak da tvoji narodi, ako ništa drugo, prave opsade i bitke na zidinama. Mali moralni ogledi

| 83

Mesec: Izvini me, Zemljo gospo, ako ti ja odgovaram malo slobodnije, što možda ne bi trebalo kada je u pitanju jedan tvoj podanik ili sluga, kao ja što sam. Ali zaista, nalazim da si suviše sujetna kada misliš da su stvari svuda u svetu iste kao kod tebe; kao da priroda nema nikakve druge namere sem da tebe u svemu i svug­de u potpunosti podražava. Ja kažem da sam nastanjena, i ti iz toga zaključuješ da moji stanovnici moraju biti ljudi. Skrećem ti pažnju da nisu; i ti, prihvatajući da su druga stvorenja, nemoj sumnjati da imaju iste osobine i da im se dešava isto što i tvome svetu; i ti mi pričaš o teleskopu tamo ne znam kog fizičara. Nego, ako ti tvoji teleskopi ne vide bolje ni druge stvari, zaključiću da imaju dobar vid kao tvoja deca, koja na meni otkrivaju oči, usta i nos, premda ne znam gde su to oni na meni. Zemlja: Dakle, onda neće biti istina ni da su tvoje oblasti ispresečene širokim i lepim putevima; da ti je zem­ljiš­te obrađeno: što se sve, uzmeš li samo teleskop, iz Nemačke može lepo videti.(1) Mesec: Da li su moje zemlje obrađene, to nisam zapazio, a puteve na sebi nisam video. Zemlja: Dragi moj Meseče, moram ti reći da ja nisam ni nešto mnogo fina niti bogzna kako pametna; i nije nikakvo čudo što me ljudi lako prevare. Ali, mogu ti ipak reći da, ako tvoji ljudi ne žele da se muče da bi te osvojili, to još ne znači da si uvek van opasnosti: jer u više navrata, dosta ovdašnjeg sveta bilo je utuvilo sebi u glavu da te osvoje, te su u tom smislu činili ozbiljne pripreme. Sem što, premda su se penjali visoko, izdizali na prste i pružali ruke uvis, do tebe nisu mogli da dosegnu. 84 |

Đakomo Leopardi

Pored ovoga, ima tome već dosta godina, ja sam videla kako potajno i pomno ispituju svaki tvoj kut, prave ma­ pe tvojih krajeva, mere visinu tvojih planina, za koje čak znamo i kako se zovu. Sve ove stvari, zato što sam ti naklona, meni se učinilo kako bi bilo dobro da ti na njih skre­nem pažnju, kako ne bi propustio priliku da se za sva­k i slučaj pripremiš. A sada, da pređemo na drugo, da li tebi smetaju psi koji na tebe laju? Šta misliš ti o onima koji te pokazuju na dnu bunara?14 Jesi li ti muško ili žensko? Jer, znaš, u dalekim vremenima bilo je, u tom smislu, dosta protivrečnih mišljenja.(2) Da li je istina ili ne da su Arkadijci došli na svet pre tebe?(3) Da tamo kod tebe žene, ili kako bih trebalo da ih zovem, nose jaja? I da je jedno od njih, ne znam ni ja kada, ovde kod nas?(4) Da si isprobušen kao zrna na brojanicama, kao što je u to ubeđen jedan moderni fizičar?(5) Da si napravljen, kako to tvrde neki Englezi, od mladog toskanskog sira?(6) Da te je Muhamed jednog lepog dana, ili lepe noći, raspolutio kao neku ljubavnicu; i da mu je dobar deo tvog tela kliz­nuo u rukav? Da li si zadovoljan što stojiš na vrhu mi­na­re­ta?15 Šta ti misliš o bajramu kao prazniku?16 Mesec: Samo ti nastavi, jer dokle god to budeš či­ni­ la, ja nemam razloga da te ogovaram i da remetim tvoje uobičajeno ćutanje. Ako ti je baš stalo do toga da na­k la­ paš, i nemaš niočemu drugom da pričaš; umesto što se obraćaš meni, koji ne mogu da te shvatim, biće mnogo bolje da nađeš nekog ko će ti napraviti jednu novu planetu koja će se vrteti oko tebe, i koja će biti nastanjena onako kako tebi odgovara. Ti ne znaš ništa drugo da pri­čaš sem o ljudima, psima i sličnim stvarima, o koji­ Mali moralni ogledi

| 85

ma znam onoliko koliko i o velikom golemom suncu, oko koga, kako čujem, kruži i naše sunce. Zemlja: Zaista, što se ja više trudila da u našem raz­go­vo­r u ne dotičem svoje lične stvari, to mi ovo sve manje polazi za rukom. Ali odsad ću voditi više računa. Reci mi: da li se ti to sa mnom igraš kad povlačiš vodu iz mora, da bi je ponovo vratio?17 Mesec: Sasvim moguće. Ali, ako ti to činim, ili bi­ lo šta drugo, ja toga nisam ni svestan: kao što ni ti isto tako, barem kako ja mislim, nisi svesna mnogih posledica koje ovde izazivaš, i koje su mora biti mnogo veće od mojih, jer ti si i jača i veća od mene. Zemlja: O tim posledicama ja zaista drugo ne znam, sem to da te s vremena na vreme lišavam sunčeve svet­ losti, a sebe tvoje; i uz to, da ja veoma snažno svetlim u tvojim noćima, što poneki put mogu i da vidim.(7) Ali, za­ boravljam jednu stvar važniju od svega drugog. Htela bih da znam da li stvarno, kao što piše Ariosto,18 sve ono što svaki čovek uz put izgubi; recimo kao mladost, lepotu, zdravlje, trud i novac koji je uložio da bi stekao počasti od drugih, da bi svoju decu uputio na pravi put, ili da bi podržao korisne ustanove, sve se to ovde gomila: tako da se ovde može naći sve ono što je ljudsko; sve osim ludosti,19 koja se od ljudi ne rastaje. Ukoliko je ovo tačno, računam da si ti mora biti pun i prepun, da više mesta na tebi nema, naročito zbog toga što su, u poslednje vreme ljudi izgubili mnoge stvari (na primer, patriotizam, vrline, velikodušnost, čestitost), ne delimično, ili samo ovaj ili onaj, kao što se to nekad događalo, već svi odreda i u potpunosti.20 I svakako, ako sve ove stvari nisu tamo kod vas, mislim 86 |

Đakomo Leopardi

da se ne mogu naći ni na kojem drugom mestu. Međutim voleo bih kada bismo se mi nešto dogovorili i kada bi ti meni odmah vratio, i potom s vremena na vreme, kako se budu stekle kod tebe sve ove stvari; kojih, rekla bih, i sam ti bi rado želeo da se oslobodiš, naročito od zdrave pameti,21 koja pretpostavljam tamo kod tebe zauzima ogroman prostor; a ja bih ljude naterala da ti za to dobro plate. Mesec: Opet se vraćaš na ljude! I uprkos činjenice da se, kako ti kažeš, ludost ne udaljuje van tvojih grani­ ca, ti hoćeš da ja na svaki način poludim, i da meni oduzmeš zdravu pamet, tražeći njihovu; za koju ne znam ni gde se nalazi ni da li se kreće ili miruje bilo gde u svetu; znam dobro da ovde nije, kao što ovde nema ni ostalih stvari koje ti tražiš. Zemlja: Ako ništa drugo, znaćeš da mi kažeš da li se kod tebe zna za poroke, zlodela, nesreće, jad, starost, sve skupa rečeno nevolje? Znaš li ti šta ove reči znače? Mesec: O, sigurno da znam za njih,22 i to ne samo po imenu, već i te kako za njihovo značenje, jer sam do gu­še pretrpan njima, umesto onim drugim koje si ti ima­la u vidu. Zemlja: Šta preovlađuje kod tvojih naroda, vrline ili mane? Mesec: Mane, i to u mnogo većoj meri. Zemlja: A čega ima više, dobra ili zla? Mesec: Zla, i to neuporedivo više. Zemlja: Opšte uzev, tvoji stanovnici su srećni ili nesrećni? Mesec: Do te mere nesrećni, da se ja ne bih menjao ni sa najsrećnijim od njih. Mali moralni ogledi

| 87

Zemlja: Sasvim isto kao i ovde. Tako da se čudim, ko­li­ko sam drugačija u svemu drugom, u ovome smo slič­ni. Mesec: Ali ja sam ti sličan i po obliku, po putanji u svemiru, a i po tome što sunce i mene obasjava; tako da to nije ništa veće čudo od ovoga: jer zlo je zajedničko za sva nebeska tela u vasioni, ili barem za ona koja pripadaju Sunčevom sistemu, kao što su zaobljenost i ostale osobine koje sam pomenuo, ni više ni manje. I kada bi ti samo mogla da digneš glas, da te čuju Uran i Saturn ili neka druga planeta našeg sveta; i kada bi im postavila pitanje da li kod njih postoji nesreća, i da li dobro ima prevagu nad zlom; svi oni bi ti odgovorili kao što sam to ja uradila. Ovo ti kažem stoga što sam ja ta pitanja već postavila Veneri i Merkuru, planetama koje su mi s vremena na vreme bliže od tebe; kao što sam pitala i neke druge planete u prolazu pored mene, i sve one su mi dale odgovor koji si čula. A mislim da bi i samo sunce, i sve zvezde odreda odgovorile na isti način. Zemlja: I pored svega toga, ja se nadam dobru: na­ ro­čito danas, kada mi ljudi obećavaju tolika zadovoljstva u budućnosti.23 Mesec: Nadaj se, samo se ti nadaj: obećavam ti več­ nu nadu. Zemlja: Znaš šta se dešava? Ovi ljudi i ove životinje počinju da galame: jer na strani sa koje ti ja pričam sada je noć, kao što i sama možeš da vidiš, ili kao što ne možeš da vidiš; tako da svi spavaju; i zbog buke koju pra­v i­mo ovim našim razgovorom, oni se bude dobro za­ pla­še­ni. 88 |

Đakomo Leopardi

Mesec: Međutim s ove strane je, kao što vidiš, dan. Zemlja: Čuj, ja ne bih želela da izazivam strah kod ovog sveta, ili da im kvarim san, koji je njihovo najveće dobro. Zato da odložimo ovaj naš razgovor za neku drugu priliku. Za sada, zbogom i dobar dan. Mesec: Zbogom i laku noć.

Mali moralni ogledi

| 89

Napomene 1 Ovaj mali ogled napisan je između 30. aprila i 8. maja 1824. Mnoge pojedinosti u njemu upućuju nas na dva izvora bliska Leopardiju: na Lukijana iz Samosate i na Voltera. Komentatori se slažu da klicu ovog Leopardijevog dijaloga treba tražiti u Lukijanovom pasažu iz Icaromenippusa: „Stvar je u tome, Menipe, što su meni već preko glave sve one mudrosti što naučnici o meni govore. Izgleda da oni nemaju drugo šta da rade nego da zabadaju nos u moje stvari. Stalno žele da znaju ko sam ja, koje su moje mere, i zašto neprestano menjam oblik... Neki od njih vele da vrvim od živih organizama, drugi da sam neka vrsta ogledala izvesenog iznad mora...“ itd. Leopardi ga izričito pominje u svom Saggio sopra gli errori popolari degli antichi (1818; PP II 323-24), kao i u ranijoj Storia dell’astronomia (1813). Leopardi se ovde služi svojim posebnim poznavanjem iz astronomije da bi degradirao bogove na položaj ljudi, kao što to čini Lukijan: Zemlja (boginja Gaja) dosadna je torokuša. A ako su bogovi ljudski, čovečanstvo nužno ispa­ da homunkularno. Napomenimo i to, da u iznova objavljenom spisku Leopardijevog štiva (1823-24, Pacella), Lukijan zauzima značajno mes­to. Osim toga, prisutni su i odeljci Fontenellovih Entretiens sur la pluralité des mondes (Razgovori o višestrukosti sveta), kao i drugih klasičnih izvora toliko bliskih eruditu kao što je bio Leopardi. Recimo još i ovo: napadi piščevi na antropocentričnu koncepciju svemira, primetni su i u prethodnim de­lo­v i­ma ove knjige, na primer „Razgovoru između đavolka i patuljka“, a još i izraženije u potonjem „Koperniku“. Međutim, nova i važ­na tema koja se ovde uvodi je tzv. Leopardijev „kosmički pesimizam“. Leopardi je imao naviku da uopštava svoja osećanja, i da ih primenjuje na čovečanstvo u celini, da im daje opšte značenje; tako da je na kraju celu tvorevinu sveta video kao neizbežno nesrećnu. Bilo šta mi mislili o ovom pitanju, ono nas podseća na to da

90 |

Đakomo Leopardi

je Leopardi bio pesnik, i da je kao takav razmišljao o ovom predmetu čak i u „jednoj knjizi duboko, i u potpunosti filozofsko-metafizičkih rasprava“, kako je sam pisac, u jednom pismu svom izdavaču A. F. Stelli (6. decembar 1826) opisao svoju knjigu. 2 Mesec je, zapravo, u antičkoj mitologiji poistovećivan sa Ar­te­m i­ dom, Dijanom, Hekatom, itd. 3 Šaljiva aluzija na hesiodovski mit: Zemlja oličena u Gaji, mati je Giganata, Titana, Kiklopa, itd. 4 Moje delatnosti: Leopardi aludira na umrtvljenost modernog, u poređenju sa drevnim svetom; upr. „Herkul“. 5 Vergilije, Enejida, II, 255: „Tacitæ per amica silentia Lunæ“. 6 Upr.: Storia dell’astronomia cit.: „Pitagora je učio da nebeska tela čine sklad koji je prijatan nebeskim bogovima“; misao koja se ogleda u „Somnium Scipionis“ (Scipionov san; Ciceron, De res publica): „Quid? Hic... quis est qui complet aures meas tantus et tam dulcis sonus? Hic est qui intervallis coniunctus imparibus, sed tamen pro rata parte ratione distinctis, impulsu et motu ipsorum orbium conficitur, qui acuta cum gravibus temperans rarios æquabiliter concentus effecit...“ (A kakav je ovo tako jaki a ipak tako prijatni zvuk koji dopire do mojih ušiju? To je, reče mi on, onaj složeni zvuk koji iz nejednakih, ali u određenoj srazmeri složenih i na zakonit način poređanih intervala, zamahom i kretanjem samih sfera nastaje, i mešanjem visokih i niskih tonova raznovrsne harmonije proizvodi. – Prev. Vasilije Tomović, u M. T. Ciceron, Filozofski spisi, MS). Međutim, muzika ili harmonija sfera koja se pripisuje Pitagori, vrlo verovatno je još starijeg datuma. 7 U Istoriji astronomije, gl. II, Leopardi raspravlja o pitanju vi­šes­ tru­kos­t i svetova i kaže: „Postoji verovanje da je Orfej bio prvi koji je procenjivao naseljena nebeska tela, kao i našu zemlju“ (Leopardi do­da­je i citat iz Orfičkih himni, iz Prokla; u tim stihovima stoji da je me­sec nastanjen). 8 Francuski astronom (1732-1807), napisao Traité d’Astronomie. Leo­par­d i ga navodi u već pomenutoj Istoriji: „Nous voyons, kaže g. de La Lande, à la vue simple, plusieurs milliers d’étoiles, il n’y a aucun ré­­gion du ciel où une lunette ordinaire, n’en fasse voir presque autant qu l’oeil en distingue dont tout un hémisphère...“ (Mi vidimo golim okom mnoge hiljade zvezda i nema nijedne zone na nebu na kojoj kroz jedan jednostavni durbin ne bismo mogli videti otprilike ono što oko može da razazna u celoj hemisferi).

Mali moralni ogledi

| 91

9 Holandski astronom (1564-1617), koga je citirao u pomenu­ toj Istoriji (PP II, 809): „Pitanje višestrukosti svetova može se reći da je najčuvenije i najmanje rešivo od svih pitanja, iako ludi Da­v id Fabricijus, po Vitalijevim rečima, najavljuje da ga je već rešio time što je svojim očima video stanovnike meseca“. 10 Mitski osmatrač sa lađe Argo, nadaren posebnim vidom. U svo­ me Saggio sopra gli errori popolari degli antichi, Leopardi je pisao: „Svi znaju da je Linkej, prema drevnom predanju dostojnom štovanja, bio čestit čovek i učesnik na lađi Argonauta... ovaj moreplovac je imao do te mere savršen vid, da je mogao da prozre rude pod zemljom, i čini druge neverovatne podvige.“ 11 Ovo pitanje i odgovor na njega, podsećaju na Fontenellove Entretiens, Second soir. 12 Upr. Fontenelle cit.: „Quelles sortes de gens seraient-ce donc?“ (I kakva je to vrsta sveta?). 13 Prema Dalla Giovanna ovo se odnosi na apokrifnu priču u vezi sa Herschelom, koji je sa Rta dobre nade, 7. februara 1824, video grad „Selenopolis“ i bitku koja se tamo vodila. Međutim, čak i kao „apokrifna“ ova verzija je neverovatna, jer Sir John Herschel je prispeo na Rt tek deset godina potom. Upr. i napomenu Leopardijevu o Gruithuisenu (1774-1852, vidi str. ?). 14 Šaljiva aluzija na izreku „pokazati na mesec u bunaru“ (govoriti neverovatne stvari); ova aluzija je u živoj suprotnosti sa Leopardije­ vim eruditskim izražavanjem; vidi i njegovu poslednju napomenu uz ovaj Razgovor (str. ?). 15 Poznata činjenica da na vrhovima minareta stoji polumesec. 16 Jedan od velikih muslimanskih praznika. 17 Leopardi ima u vidu plimu i oseku. 18 Astolfo na mesecu nalazi Orlandov um. Vidi: Ludovico Ariosto (1474-1533), Orlando furioso, XXXIV, okt. 73: „Ciò che si perde, o per nostro difetto, / O per colpa di tempo o di fortuna; / Ciò che si perde qui, là si raguna.“ (Vidi srpski prevod: Bijesni Rolando, prep. Dragiša Stanojević, SKZ 33, 1896). 19 Furioso, loc. cit., okt. 81: „Sol la pazzia non v’è poca né assai, / Che sta qua giù, ne se ne parte mai.“ XXXIV, 83. 20 Leopardi iznova polemiše protiv svog vremena, koje smatra dekadentnim, i preuzima izvesne motive već prisutne u nekim od njegovih prvih pesama. 21 Vidi Orlando furioso, XXXIV, 82.

92 |

Đakomo Leopardi

22 Leopardi ovde počinje da izražava svoj tzv. „kosmički pesimi­ zam“. Upr. Zib. 4174-75: Sve je zlo. To jest, sve ono što postoji je zlo... Nisu samo pojedinci, već je celi ljudski rod bio i biće po potrebi nesrećan. I ne samo ljudski rod, već i sve životinje. I ne samo životinje, već na svoj način i sva ostala bića. Ne jedinke, već vrste, rodo­v i, carstva, zemlje, sistemi, svetovi.“ Leopardi često upotrebljava reč „svet(ovi)“ u širem smislu za svemir. 23 Strelica upućena onovremenim optimistima neospiritualistima, satirizovanim na primer u „Ksilografima“, i izloženi podsmehu u „Tristanu“. Leopardijev satirični napad na optimizam doći će do izražaja u docnijim godinama u pesmama kao što su „Palinodija“ (1835), „Novovernici“ (1836) i „Žuka“ (1836).

Mali moralni ogledi

| 93

94 |

Đakomo Leopardi

PROMETEJEVA OPKLADA1 Godine osamsto trideset tri hiljade dvesta sedamdeset pete vladavine Jupiterove, Veće Muza dalo je u štam­pu i objavilo na javnim mestima, u samom gradu i predgrađima Hipernefelsa,2 izvestan broj plakata u ko­ ji­ma se pozivaju svi bogovi, veliki i oni manji, kao i svi ostali građani koji su u skorije vreme ili u prošlosti doš­ li do nekog vrednog izuma, da isti predoče u stvarnom obliku, putem crteža ili opisno članovima žirija po­me­ nu­tog Veća. Izvinjavajući se, što zbog svoje pozna­te skučenosti u pogledu sredstava3 nije u stanju da se pokaže široke ruke kao što bi želelo, Veće je obećavalo na­gra­du pronalasku koji bude bio ocenjen kao najlepši ili naj­ko­ ris­ni­ji: lovorov venac, uz privilegiju da ga dobitnik mo­že nositi na glavi danju i noću, u kući, u javnosti, u gra­du i izvan njega; te da uz to njegov lik može biti por­tre­ti­san, vajan, rezbaren, izlivan i oblikovan na bilo koji dru­gi način i od bilo kakvog materijala, i to sa vencem oko glave. U ovom natečaju, iz razonode, učestvovao je ne ma­ li broj nebesnika; a događaj se pokazao od nešto manje bitne važnosti i za stanovnike Hipernefelsa, za razliku od nekih drugih gradova; i to bez ikakve želje za samim Mali moralni ogledi

| 95

ven­cem, koji po sebi nije vredeo ni koliko jedna obična kapa. A što se slave tiče, ako ovu ljudi, od kako su pos­ta­li filozofi,4 preziru, može se samo pretpostaviti šta o njoj mo­g u da misle bogovi, toliko mudriji od samih ljudi, za­pra­vo, jedini mudri, kako to kažu Pitagora i Platon.5 Zbog toga, slučaj jedinstven i dotad nečuven u sličnim pri­li­ka­ma isticanja najzaslužnijih, nagrada je ovoga pu­ ta dodeljena bez ikakvih pritisaka, ustupaka, sumnjivih obećanja ili trikova. Dobitnika je bilo troje: Bah je nagrađen zbog toga što je pronašao vino; Miner­va zbog ulja, nužnog za mažu koju bogovi obavezno stavljaju na sebe posle kupanja; i Vulkan, koji je izmislio bakarnu, tako zvanu štedljivu šerpu, koja služi za kuvanje bilo kog jela na tihoj vatri i bez teškoća. Tako, pošto je nagrada podeljena između troje učesnika, svakome od njih pripa­la je po grančica lovora; međutim, sve troje su odbili na­gra­ du, delimično i u celosti; s razlogom što je Vulkan iz­ja­v io da, budući većinu vremena provodi po­red vatre u ko­vač­ nici, uz znoj i veliki napor, njemu bi ve­nac na čelu sa­ mo smetao; a pored toga i zato što bi pos­tojala opas­nost da ovaj nagori ili bukne plamenom, ako bi samo kojim slučajem neka iskra pala na lisnate gran­či­ce, i zametnula požar. Minerva je rekla da, imaju­ći već da nosi na glavi kacigu koja je, po Homerovim re­či­ma, bila dovoljno velika da pokrije vojske stotine gra­do­va, njoj nikako ne odgovara da na bilo koji način po­ve­ća­va sebi već postojeći teret. Bah nije želeo da zame­njuje svoj turban i svoju krunu od lozovog za venac od lovorovog lišća: premda bi ga vrlo rado prihvatio ukoliko bi mu bilo dopušteno da ovaj izvesi ispred vrata svoje krčme;7 međutim, Muze 96 |

Đakomo Leopardi

se nisu složile da mu dozvole korišćenje venca u tu svrhu: tako da je ovaj ostao u opštinskoj riznici. Niko od učesnika na ovom natečaju nije zavideo dvo­ji­ci bogova i boginji koji su bili nagrađeni i nagradu od­bi­li, niti se žalio na sudije, ili osporavao sam izbor, ni­ ko sem jednog, i to Prometeja,8 koji je na natečaju učes­ tvo­vao time što je poslao uzorak zemlje koju je napravio i iskoristio da od nje oblikuje prave ljude, čemu je bio priložio i jedan podsetnik u kome je izneo osobi­ne i ulogu ljudskog roda, u čemu se sastojao njegov pronalazak. Razočaranje koje je ovom prilikom izrazio izazvalo je ne malo čuđenje, tako da su svi, i pobeđeni i pobednici počeli da mu se smeju: i kada se bolje zagledalo u ovaj slučaj, videlo se da on ne želi toliko čast, koliko mu je bilo stalo do povlastice koju bi mu donela pobeda. Neki su mislili kako je nameravao da se koristi lovorom da bi zaštitio glavu od nepogoda,9 kao što se priča da je to bio slučaj sa Tiberijem, koji je kad god čuje da grmi stavljao na glavu krunu, ubeđen da grom neće u lovor.(1) Međutim, u gradu Hipernefelosu niti udaraju gromovi niti uopšte grmi. Sa većom verovatnoćom, drugi pak tvrde da je Prometej, sa godinama počeo da ćelavi; i suočen sa ovom nevoljom, kao što se mnogima dešava, teško to podnosio, a uz to i neupoznat sa Sinesijevim10 pohvalama ćelavosti, ili za njih ne hajući, što je verovatnije, že­leo je samo da kao Cezar diktator11 ispod dijademe sa­k ri­je ogolelost glave. Ali, vratimo se na događaj, Prometej je jednog dana poverio Momu,12 gorko mu se žaleći kako su vino, ulje i šerpe pretpostavljeni ljudskom rodu, koji je nešto naj­ bolje što je bilo koji besmrtnik ikada na svetu stvorio. I Mali moralni ogledi

| 97

pošto mu se učinilo da nije dovoljno ubedio Moma, koji je iznosio ne znam ni ja koje i kakve protivrazloge, predložio mu je da obojica siđu na zemlju, u svih pet njenih delova i spuste se u prvo mesto gde ih slučaj bude naneo naseljeno ljudima, pošto prethodno sklope sledeću opkladu: da li će u svakom od pet delova sveta, ili u većini njih, naći ili ne, očite dokaze da je čovek najsavršenije bi­će u vasioni. Kako je Mom ovo prihvatio, i pošto su se dogovorili o visini opklade, počeli su bez oklevanja da se spuštaju na zemlju; krenuvši najpre ka Novom sve­tu; zbog samog njegovog imena, kao i činjenice da niko od besmrtnih dosad u njega nije stupio nogom, što je u najvećoj meri budilo njihovu radoznalost. Spustili su se u varošicu Popajan,13 južno i nedaleko od reke Kauke, tamo gde su naišli na mnoge znake naseljenosti: tragove seoske i poljske kulture; staze u svim pravcima, premda u mnogim mestima zakrčene i zarasle u šikaru; stabla posečena i oborena; i onda nešto što im se činilo kao humke; i tu i tamo ljudske kosti. Međutim, i pored toga, dvojica nebesnika, napregnuvši sluh i zagledajući na sve strane, nisu mogli da čuju ni glasa niti opaze senku živa čoveka. Prelazili su tako delom pešice, a delom u letu milju za miljom, preko brda i reka naizlazeći stalno na iste znake i istu pustoš. Zašto li su samo opusteli ovi krajevi, upitao je Mom Prometeja, koji pokazuju da su očigledno bili naseljeni? Prometej mu je skrenuo pažnju na morske poplave, zemljotrese, nepogode, preterane pljuskove, za koje je znao da su nešto uobičajeno u toplim krajevima: i zaista u tom trenutku mogli su da čuju kako sa svih okolnih šikara, sa grana drveća vetar prska vodu bez prestanka. Mom, međutim, nije mogao da shvati kako je more moglo da plavi 98 |

Đakomo Leopardi

ove krajeve, kad od njega nije bilo ni traga ni glasa ni sa koje strane; a još manje mu je bilo jasno kako su to zemljotresi, nepogode i kiše mogle da unište sve ljude u ovom kraju, a poštede ja­gua­re, majmune, mravojede, oposume, orlove, papa­ga­je i stotine drugih vrsta životinja i ptica iz tih krajeva. Najzad, spustivši se u jednu nepreglednu dolinu, otkrili su, da tako kažemo, čitav niz kuća ili drvenih koliba sa krovovima pokrivenim palminim granama, koje su sve bile ograđene kao palisadom: ispred jedne od kojih je sta­ja­la gomila ljudi, ko stojeći a ko sedeći oko jednog zem­lja­nog ćupa, stavljenog na veliku vatru. Dvojica ne­bes­nika su im prišla, pošto su prethodno na sebe uzeli ljudski lik; pozdravivši sve učtivo, Prometej se obratio jednom od njih koji mu se učinio važniji od ostalih, upitavši ga: šta to radite? Divljak: Kao što vidiš, jedemo. Prometej: A šta to dobro imate? Divljak: Ovo malo mesa. Prometej: Domaćeg ili divljači? Divljak: Domaćeg, zapravo mog sina. Prometej: Imaš li ti za sina tele, kao Pasifaja?14 Divljak: Ne tele, već čoveka, kao i svi drugi. Prometej: Govoriš li ti to ozbiljno? Jedeš svoje me­so? Divljak: Svoje baš ne, već njegovo: jer samo zato sam ga i doneo na svet, i potrudio se da ga ishranim. Prometej: Zato da bi ga pojeo? Divljak: A što je to toliko čudno? I njegovu majku, koja više ne može da rađa decu, mislim uskoro i nju da pojedem. Mom: Kao posle jaja kokošku koja ih je snela. Mali moralni ogledi

| 99

Divljak: I ostale naše žene, kako i one ne mogu vi­ še da rađaju, poješću na sličan način. A i ove moje robo­ ve što vidite, da li bi ih možda čuvao žive, samo kada mi oni ne bi davali svoju decu, koju jedem? Kako budu starili i oni, a ja budem potrajao,15 poješću i njih.(2) Prometej: Reci, ovi robovi, pripadaju li oni tvom narodu, ili nekom drugom? Divljak: Jednom drugom. Prometej: Koji živi udaljeno odavde? Divljak: Vrlo daleko, toliko daleko da između njihovih kuća i naših protiče potočić. I ukazujući na brežuljak, dodao je: Eno tamo je bilo njihovo selo; ali su ga naši razorili.(3) 16 Tog trenutka Prometeju se učinilo da ga je ne znam koliki broj njih odmeravao istim pogledom kao kad mačka gleda miša: ta­ko da, kako ga ne bi proždrale osobe kao i sam što je, praćen Momom, smesta je uzleteo. Strepnja koju su obojica osetili bila je toliko velika da su prilikom rastanka hranu varvara zagadili onom vrstom đubreta kojim su Harpije iz zavisti zasule trojanske trpeze.17 Međutim oni, više gladni i manje tankoćuti od Enejinih drugova, nastavili su da jedu; i Prometej krajnje nezadovoljan novim svetom, okrenuo se onom najstarijem, hoću reći Aziji: i pošto su, skoro u istom mahu, preleteli prostor koji deli nove od drevnih indijskih zemalja, spustili su se obojica blizu Agre,18 na jedno polje s neizmernom gomilom sveta, okupljenom oko neke jame prepune panjeva: na čijoj ivi­ci su se, sa jedne strane, videli neki ljudi s upaljenim buk­ti­nja­ma, spremni da podmetnu vatru; a sa druge stra­ne, na jednom postolju, jedna mlada žena u veoma ras­koš­nim haljinama, i sa 100 |

Đakomo Leopardi

svakakvim vrstama varvarskog nakita, igrajući i vrišteći, davala je snage velike raz­dra­ga­nos­ti. Kada je Prometej sve to video, pomislio je da se nalazi pred jednom novom Lukrecijom, novom Virginijom,19 ili osobom koja podražava Erehte­jeve kćeri,20 neku Ifigeniju, Kodr, Menekeja, Marka Kurcija ili Decija, koji su se odani nekom proročanstvu, svojevoljno žrtvovali za otadžbinu. Kada je zatim uvideo da je razlog žrtvi one žene smrt muža, pomislio je da ona slič­no Alkesti,21 želi da po cenu svoje, otkupi njegovu du­ šu. Ali, pošto je saznao da je ono što je ženu nateralo da pristane na lomaču bio običaj koji je primenjivan na sve udovice njene sekte; i da je oduvek mrzela muža, da je pijana, i da će preminuli, daleko od toga da bude vraćen u život, izgoreti u tom istom ognju; odmah je okrenuo leđa ovom prizoru i krenuo put Evrope; kojom prilikom je, sa svojim saputnikom, imao ovaj razgovor: Mom: Da li ti je ikad palo na pamet, kada si ono krao nebesku vatru,22 izlažući se tolikim opasnostima po sebe, da bi je dao ljudima, kako će je oni na ovaj način zloupotrebiti, neki tako što će kuvati jedni druge u kot­lo­v i­ma, a drugi kako bi svojevoljno bili spaljeni na lo­ma­ča­ma? Prometej: Sigurno da ne. Međutim, uzmi u obzir, dragi Mome, da su ovi koje smo dosad videli varvari: a po varvarima ne treba suditi o prirodi ljudi, već po onim civilizovanim, kojima sada idemo: i čvrsto sam ubeđen da ćemo među njima videti stvari i čuti reči koje će biti dostojne ne samo hvale, već će te i začuditi. Mom: Što se mene tiče, ako su ljudi najsavršenija bića u svemiru, ne vidim zašto bi morali da budu civilizovani kako se ne bi uzajamno pekli, i ne bi jeli svoju Mali moralni ogledi

| 101

sopstvenu decu. Sve ostale životinje su varvari, pa ipak nijedna od njih se ne baca svojevoljno u vatru, sem feniksa, kod nigde nema; a još su ređe one koje jedu svoju decu, i to izuzetno i slučajno, a ne zato što su potomstvo odgajali u tu svrhu. Primetićeš da od pet delova sveta, samo jedan, pa ni on u celosti, i u svakom slučaju neuporediv po veličini sa bilo kojim od ostala četiri, ima civilizaciju koju ti hvališ; uz nekoliko dodatnih ograničenih krajeva u ostalim delovima sveta.23 A ni sam nisi spreman da kažeš kako je ova civilizacija potpuna, i da ljudi u Parizu ili Filadelfiji, opšte uzev, danas raspolažu stepenom savršenstva koje bi odgovaralo njihovoj vrsti. I sada, da bi dospeli do ovog stupnja još nesavrše­ne civilizacije, koliko je samo vremena trebalo da taj svet argatuje? Onoliko godina koliko neko može da izbroji između postanka čoveka i najskorijih vremena.24 A skoro svi izumi koji su bili ili od najpreče potrebe ili najveće ko­ris­ti da bi se došlo do ovog sadašnjeg stupnja civiliza­ ci­je, nisu proizvod razuma, već ishod slučajnosti25: ta­ko da je ljudska organizacija više delo slučaja negoli ne­ke sudbinske predodređenosti prirode. A tamo gde do ovakvih slučajeva nije došlo, vidimo da su narodi još uvek varvari; i pored toga što nisu ništa mlađi od ci­v i­li­zo­va­ nih naroda. Prema tome, kažem ja: ako čovek varvarin pokazuje da je u mnogo čemu niži od bilo koje ži­vo­ti­ nje; ako je civilizaciju, koja je suprotnost varvarstvu, do danas osvojio samo jedan mali deo ljudskog ro­da; ako uz to taj deo nije drugačije mogao da dospe do današnjeg stepena uljuđenosti, nego tokom bezbroj vekova, i to uglavnom putem slučajnosti, umesto nekim drugim 102 |

Đakomo Leopardi

razlogom; i na kraju, ako rečeni stepen civilizacije nije pored toga ni savršen; razmisli malo da li možda tvoj sud u odnosu na ljudsku rasu ne bi bio istinitiji, sažet u ovom obliku: to jest, kada bi se reklo da je ona zaista najviša među vrstama, kao što veruješ da jeste; ali najviša u svojoj nesavršenosti, pre negoli u savršenosti,26 premda ljudi, govoreći i prosuđujući o njoj, stalno za­me­ nju­ju ova dva pojma; raspravljajući i polazeći od iz­ves­ nih pretpostavki koje su sami smislili, držeći da su one od samog početka bile gola istina. Izvesno je da su sve ostale vrste bića od samog početka bile svaka posebno krajnje savršene.27 I pored toga što nije bilo jasno da je varvarsko čovečanstvo, upoređeno sa ostalim životi­nja­ ma manje dobro od ostalih; niko me neće moći ubedi­ ti da, budući po prirodi nesavršeno u svojoj vrsti, kao što izgleda da je sa čovekom slučaj, znači kako je, što se sa­v r­šen­stva tiče, on na višem stupnju od svih ostalih. Ovo­me dodaj činjenicu da ljudska civilizacija, do koje se tako teško dolazi, i koju je možda nemoguće dovesti do savršenstva, nije čak ni toliko postojana da ne bi mogla da propadne; kao što se u stvari već više puta dogodilo, i to raznim narodima, koji su dobrim delom do nje bi­li dosegli. Sve skupa uzeto, mogu da zaključim, ako je tvoj brat Epimetej28 pokazao sudijama kalup koji je mo­ra biti upotrebio kada je oblikovao prvog magarca ili prvu žabu, možda bi dobio nagradu koja je tebi izmakla. Ali u svakom slučaju, ja ću ti rado dopustiti da je čovek apsolutno savršen, ako se samo budeš složio da je njegova savršenost nalik onoj koju je Plotin29 pripisivao svetu: koji je, prema rečenom Plotinu, odličan i savršen Mali moralni ogledi

| 103

u apsolutnom smislu, ali da bi svet bio savršen, trebalo bi da, između ostalog, sadrži u sebi isto tako i sve ostale mane; jer u stvari, mi u njemu nalazimo onoliko koliko zla on može da primi na sebe. A u ovom pogledu, mogao bih i da se složim sa Lajbnicom, da je postojeći svet najbolji od svih mogućih svetova.30 Ne treba sumnjati da na sva ova pitanja Prometej nije imao spreman, jasan, određen i dijalektički odgovor; ali je isto tako izvesno da ga nije ni ponudio: zato što su se u tom trenutku nalazili iznad grada Londona, gde su se i spustili da bi ugledali veliku gomilu sveta, koja se stekla pred ulazom u jednu privatnu kuću, kojoj su se i sami pri­dru­ži­li. Pošto su ušli u kuću, u njoj su našli čoveka po­lo­že­nog na krevet,31 koji je u desnoj ruci držao pištolj, sa ranom na grudima i mrtvog; dok su pored njega ležala dva mala deteta, isto tako mrtva. U sobi je bio i veći broj ukućana, kao i neke sudije, koji su ih ispitivali, dok je jedan zvaničnik nešto beležio. Prometej: Ko su ovi nesrećnici? Jedan poslužitelj: Moj gospodar i njegova deca. Prometej: I ko ih je ubio? Poslužitelj: Gospodar, sve troje. Prometej: Hoćeš reći, svoju decu i sebe? Poslužitelj: Tačno. Prometej: I kako se to desilo? Ovde se, mora biti desila neka velika nesreća. Poslužitelj: Koliko je meni poznato, nije. Prometej: Ali, možda je bio siromah, bio prezren od svih, nesrećno zaljubljen, ili imao neprilike na dvoru? 104 |

Đakomo Leopardi

Poslužitelj: Naprotiv, bio je vrlo bogat, i mislim da su ga svi poštovali; ljubav ga nije zanimala, a na dvoru je uživao veliki ugled. Prometej: Pa kako je onda pao u ovakvo očajanje? Poslužitelj: Zbog životne dosade, kako je ostavio pismeno za sobom. Prometej: A šta traže ovde ove sudije? Poslužitelj: Ispituju da li je gospodar bio sišao ili nije s uma: jer u slučaju da nije bio poludeo, njegovo imanje će pripasti javnom dobru: što zapravo i nije moguće izbeći. Prometej: Međutim, reci mi, zar nije imao nekog od prijatelja ili rođaka, kome je mogao da poveri ovu de­ či­cu, umesto što ih je pobio? Poslužitelj: Da, imao je, između ostalih, jednog koji mu je bio veoma blizak, kome je poverio psa. Mom je baš hteo da čestita Prometeju na dobrom učinku civilizacije; kao i na zadovoljstvu koje izgleda iz nje proističe u našim životima; i želeo je još da ga podseti kako nijedna životinja, sem čoveka, ne lišava sebe života, niti iz dosade skraćuje život svojoj deci: međutim, Prometej ga je u tome sprečio, i ne želeći više da vidi preostala dva dela sveta, isplatio mu opkladu.

Mali moralni ogledi

| 105

Napomene 1 Ovaj mali ogled bio je napisan između 30. aprila i 8. maja 1824. Više pojedinosti u „Prometeju“ upućuju iznova na Lukijana, premda opšti sklop priče, usmeren na osudu ljudskog roda, pri čemu se odbacuje bilo kakav laki optimizam, podseća na užasna putovanja Volterovog Kandida. Grozne činjenice na kojima Leopardi zasniva svoj prikaz stanja sveta, primetni su kod francuskih prosvetitelja, kao i kod drugih pisaca (npr. Bartolija), i svakako su više knjiške negoli hroničarske prirode. Sam početak dat je u blago podsmešljivom epskom obliku, u kome pisac razobličuje besmrtnike na račun već poznat čitaocu. Podrugljivost u odnosu na materijalni progres prećutno je izražena u Vulkanovom izumu – štednoj šerpi, a sama tehnika prelaza iz uzvišenog u smešno, poznata je čitaocu od ranije. U čemu je onda novost u odnosu na prethodne teme i sadržaje? Kao prvo, odstranjen je svaki pozitivan pojam o „plemenitom divljaku“ (u teoriji poznatom kao Noble Sauvage): navedeni primeri nisu samo ljudožderi, već čudovišta koja jedu sopstvenu decu (što je uostalom činio i Kron sa svojim sinovima), u koju svrhu ih i odgajaju. Pored toga, u razgovoru dvojice besmrtnika, uvedena je tema civilizacije: kako se teško do nje dolazi, kako je do nje dospeo samo mali deo čovečanstva (pogledajmo samo stanje u svetu!) i kako tamo gde se do nje stiglo (u londonskoj epizodi na kraju), dolazi do njene „apsurdizacije“, gde civilizacija vodi ne ka životu već ka tædium vitaæ i smrti. Premda će se na sličnu žicu naići i docnije (recimo u „Koperniku“), ovo je poslednja od manjeviše komičnih varijacija na veliku „uvertiru“ iz „Istorije ljudskog roda“. Još jednom cilj je apsurdnost čovečanstva, koje je ovog puta napadnuto s većom žestinom: sva tri odabrana primera su (za razliku od trija u „Ksilografima“) i grozni i tragični, a uz to su i verni odrazi podataka iz stvarnih događaja. „Prometej“, prema tome, uzima na

106 |

Đakomo Leopardi

sebe prelaznu ulogu, kao modulacija na još težu muziku koja nas očekuje u sledećim razgovorima. 2 Hipernefelos („iznad oblaka“) podnaslov je Lukijanovog Ica­ro­ me­ni­ppusa (vidi napomenu 1. iz prethodnog razgovora). Pominjući „pred­g ra­đa“ Leopardi na samom početku pokazuje da se i ovoga puta ru­ga klasičnim mitovima. 3 MIsli se na večitu besparicu pesnika, a i na škrte fondove kada je u pitanju kultura. 4 Aluzija je na nasledstvo epohe prosvećenosti („filozofski vek“). 5 Na margini Leopardi beleži: „Laert., I 12; Plat. na kraju Fedra“; Diogen Laertije je pisao: „Pitagora je bio prvi koji je sebe nazvao lju­bi­ te­ljem mudrosti [znanja], ceneći da nijedan čovek nije mudar, već da je to samo bog“. Platon u Fedru (gl. LXIV: 278 c-d) kaže da mudrost „priliči samo božanstvu“. 6 Hom., Il. V, 743-4. 7 Lisnata grančica iznad vrata, u nekim delovima Italije još uvek uka­zu­je na skromnu krčmu. 8 Polubog koji je navodno ukrao nebesku vatru i preneo je ljudima (Hesiod, Theogonia, 562 i dalje). U drugom mitu za njega se kaže da je oblikovao čoveka iz gline (upr. Pauzanija 10.4.4). Prikazivan kao ve­ li­k i prijatelj čoveka među besmrtnicima, kao i veliki buntovnik, kako ga i ovde prikazuje Leopardi. 9 Upr. Leopardijev mladalački Saggio sopra gli errori popolari deg­li antichi, XIII, O gromu: „Lovor, shodno drevnim vremenima, bio je izuzet od opasnosti da ga udari grom. Plinije podozreva da ga je ta oso­bi­na učinila dostojnim da krasi čelo pobednika. Cezar Tiberije, ko­ji se veoma plašio gromova, kada bi se nebo natuštilo, stavljao je na gla­v u krunu od lovora“. 10 Sinesije (oko 370 - oko 412), episkop ptolemaijiski, sas­ta­v io Poh­ va­lu ćelavosti. 11 Svetonije (Suetonius), De vita Cæsarum, I 45. 12 Mom (kod nas u prevodu dr B. Glavičića, Hesiod, Postanak bo­ go­va, 214), poznat pod imenom Poruga. Potomak Noći, bog satirične duhovitosti. Lukijan, u Hermotimu, predstavlja ga kao oštrog cen­zo­ra Vulkanovog i njegovog dela, koji je, za opkladu sa Neptunom i Mi­ner­ vom sazdao čoveka; Mom prebacuje bogu „da mu nije napravio pro­ zor­č ić na grudima, kako bi, kada se ovaj otvori, svi mogli da saznaju svoje želje i svoje misli, i da li govori pravo ili krivo“.

Mali moralni ogledi

| 107

13 Grad u Kolumbiji. Leopardi se inspirisao Hronikom Perua (Chró­ ni­ca del Perú) Pedra de Sijesa (Pedro de Cieza). 14 Žena kritskog kralja Minoja, koja je sa bikom rodila Minotaura. 15 Ovde dajemo prevod teksta na španskom jeziku, koji je citirao Leo­par­di u svojim napomenama uz ovaj mali ogled; vid. nap. (2), str. ?; „Kada smo se po drugi put vratili u ove doline, uzvisine iznad gra­ da Antiohija bile su nastanjene. Tom prilikom sam saznao da gos­po­ da­ri ili poglavice u dolini Nore gone na neprijateljskoj teritoriji sve žene kojih se domognu; odvode ih k sebi i ponašaju se sa njima kao da su njihove. Deca koja su rođena iz ovih veza odgajana su sa ve­li­ kom brigom do njihove dvanaeste ili trinaeste godine. Kada bi dos­tig­li zadovoljavajuću debljinu, poglavice su ih s uživanjem jeli, ni naj­ma­ nje se ne uznemiravajući što jedu meso svog mesa. Njihove žene su im služile isključivo kako bi obezbeđivale decu koju će oni docnije po­jes­ ti: najveći greh od svih grehova koji su činili. Potvrdu ovih činjenica do­bio sam iz priče licencijata Huana de Vadiljo (koji se ove godine na­ la­zi u Španiji i može da potvrdi verodostojnost mojih reči): prvi put kada su Španci hrišćani stupili nogom u ove doline, a to smo bili ja i moji drugovi, došao je da nas potraži jedan mladi poglavica, po imenu Nabonuko, sa svoje tri žene. Kada je pala noć, dve od njih su se opružile na nekoj vrsti ponjave ili tepiha, dok se treća namestila po­pre­ko kako bi poslužila kao uzglavlje. Indijanac se ispružio preko njih svom svojom dužinom, i uzeo za ruku jednu drugu, veoma lepu že­nu, koja je pristigla sa ostalim delom plemena. Licencijat Huan de Vadiljo pitao ga je onda zašto je bio doveo ovu poslednju ženu; gle­da­ju­ći ga pravo u lice, Indijanac mu je jednostavno odgovorio, zato da bih je pojeo, i da samo nije on došao, da bi to već bila gotova stvar. Na ovo, Vadiljo, užasnut, mu je rekao: ‘Kako, to je tvoja žena, i ti ćeš je pojesti!’ Poglavica, podigavši glas mu je odgovorio: ‘Vidiš, sina ko­ga je dobila sa mnom, ja ću i njega pojesti’. To se događalo u dolini Nore; u dolini Guake, koja se nalazi nešto dalje, licencijat Vadiljo mi je ispričao kako je čuo od nekih starih Indijanaca, da su u ratovima urođenici, zarobljene Indijance pretvarali u robove. Oni su ih ženili svojim rođakama ili bliskim osobama, i onda jeli decu koja bi se rodila iz ovakvih brakova, a zatim i same robove, kada bi ovi ostareli i postali jalovi. Za celu istinu, kako ovi Indijanci nisu verovali niušta, kao što nisu imali nikakvu predstavu o demonu do te mere izopačenom bi ih navodio na ove grehe, nije nikakvo čudo što su ove postupke uzimali vi­še kao dokaz hrabrosti a ne kao zločin.“ Prvi deo Hronike Perua, Pedra de Sijesa, gl. 12, izd. Anvers, str. 30.

108 |

Đakomo Leopardi

16 Prevod napomene (3) koju je Leopardi dao na francuskom (vidi str. ?): „Broj nezavisnih domorodaca koji nastanjuje obe Amerike sva­ke godine je sve manji. Računa se da ih ima još oko 500.000 na se­ve­r u Sjedinjenih Država, i 400.000 na jugu republika Rio de la Pla­ ta i Čile. Ovde se ne radi toliko o ratovima koje moraju da vode pro­ tiv američkih vlada, koliko o njihovoj kobnoj sklonosti prema ja­k im pićima i istrebljujućim borbama koje vode između sebe, čemu va­lja pripisati njihovo ubrzano opadanje. Oni ove dve preteranosti do­vo­ de do takvog stupnja, da se sa izvesnošću može predskazati, da će pre isteka punog stoleća potpuno iščeznuti sa ove strane [zemljine] polulopte. „Delo g. Skulkrafta (podnaslovom, Travels in the central portions of the Mississipi valley, objavljeno u Njujorku, godine 1825) pu­ no je zanimljivih pojedinosti o ovim primitivnim vlasnicima iz No­ vo­ga sveta; njega treba tim pre tražiti s obzirom da se radi, da tako ka­že­mo, o istoriji poslednjeg perioda postojanja jednog naroda koji će se ugasiti.“ 17 Leopardi se poziva na Verg., Enejida III, 225 i dalje. Kod Vergilija Harpije su zagadile balegom trojanske trpeze; kod Leopardija se radi o jednoj sarkastičnoj crti povezanoj sa strahom. 18 Drevna prestonica Hindustana. Ovde Leopardi sledi Missione al Mogor Daniella Bartolija. 19 Sledeći svoj ukus erudite, Leopardi nabraja primere „herojskih“ žrt­v i: Lukrecija koja se spalila iz sramote zbog pretrpljenog nasilja: „Ot­m i­ca Lukrecije“ zbog koje je Tarkvinije Oholi proteran iz Ri­ma. Virginija koju otac ubija da bi joj zaštitio čast, čija je smrt izaz­va­la ukidanje decimvirata u Rimu; citirana, takođe, pri kraju u Leo­par­d i­ je­voj pesmi „Za svadbu sestre Paoline“. 20 Erehtej, mitski kralj Atine; jedna se kćer žrtvovala kako bi Kron prestao da proganja njihovog oca, dok su se druge ubile; Ifigenija, po Eshilu, žrtvovana da bi omogućila grčkim brodovima da dignu kot­ vu put Troje. Kodr, po pretpostavci atinski kralj iz XI veka pre nove ere, žrtvovao se da bi spasio Atinu od Doraca; Menekej da bi spasio Te­bu. Marko Kurcije se bacio u ponor da bi smirio bes bogova, a De­ ci­je Mus, sin i sinovi sinova istog imena, radi rimskih pobeda. Ne­ke od ovih epizoda Ciceron je obradio u svojim Raspravama u Tuskulu, (Tusculanæ desputationes), knj. I, od. XLVIII: „Repetunt ab Ereteo, cuins etiam filiæ cupide mortem expetiverunt pro vita civium: Codrum, qui se in medios immisit hostes veste famulari, ne posset agnosci, si esset ornatu regio, quod oraculum erat datum, si rex interfectus esset, victrices Athenas fore;

Mali moralni ogledi

| 109

Mœnœceus non prætermittitur, qui item oraculo edito largitus est patriæ suum san­gui­nem; Iphigenia Aulide duci se immolandam iubet, ‘ut hostium eli­ci­a­tur suo.’“ (Oni polaze od Erehteja, čije su čak i ćerke željno išle u smrt da bi se spasli životi građana; spominju takođe i Kodra koji je jur­nuo u najgušće neprijateljske redove, odeven kao sluga, da ga ne bi prepoznali ukoliko bi bio u kraljevskom odelu; jer proročanstvo je gla­ si­lo da će Atinjani pobediti ako kralj bude ubijen. Ne zaboravlja se ni Me­ne­kej koji je, takođe zbog proročanstva, dao svoju krv za otadž­bi­nu. Ifigenija u Aulidi zahteva da je povedu da bude žrtvovana „da bi svo­ jom krvlju izazvala krv neprijatelja“). – [Preveo Ljubomir Cre­pa­jac.] 21 Alkesta (Alkestida), žena Admetova koja je pristala da zameni muža u podzemnom svetu (vidi posebno Euripidovu Alkestu). 22 Prema hesiodovskom mitu, Prometej je ukrao vatru Zevsu kako bi je poklonio ljudima, i za kaznu bio privezan uz jednu liticu, gde mu je kraguj (orao) čupao jetru. 23 To jest, Severna Amerika, Filadelfija i Paris uzeti su ovde kao sre­ diš­ta Američke odn. Francuske revolucije. 24 Upr. Zib. 3799-800, u vezi sa pojmom kroz šta je sve čovek morao da prođe da bi stigao do „civilizacije“ i „srećnog stanja“, zapravo kroz same suprotnosti i jednog i drugog. 25 Upr. Zib. 1737-9, zbog učinka i uloge slučajnosti u ljudskom „pro­ gre­su“. 26 Upr. Zib. 2899-902, gde Leopardi zamišlja dve lestvice, jedne uzlaz­ne i druge silazne na kojima je „čovek u stvari ne na vrhu savr­še­ nosti (kako bi izgledalo kada bismo imali samo jednosmerne lestvice, jednostavne i prave), već nesavršenosti...“ 27 Valja imati u vidu da je Leopardi bi predarvinovac. 28 Epimetej, „smeteni“, brat Prometejev bio je toliko bezazlen da je stvorio životinje dok je Prometej stvorio čoveka, a oženio se Pan­do­ rom, prvom ženom, koja je otvorila kutiju iz koje su izletele sve bede i nevolje sveta, dok je u njoj ostala samo Nada. 29 Plotin (205-69 ili 70), predvodnik novoplatonske škole u filozofi­ ji. Ovde je reč o njegovim Eneadama. 30 Gottfried Wilhelm Leibniz (1646-1716), Leopardi aludira na fi­lo­ zo­fovu Teodiceju. Ironija piščeva (koji će docnije, u Zibaldonu, pi­sa­t i i ponoviti da je „sve loše“, u polemici sa Lajbnicom da je „sve do­bro“ – uporedi belešku sa datumom 17-19. april 1826, II, str. 1004 i dalje), koincidira sa osudom zla u Volterovom Kandidu. U ovom kon­tekst­u (vidi Zib. 4174) Leopardi pominje i Poupa (vidi npr. Esej o čoveku

110 |

Đakomo Leopardi

(Essay on Man I, 293-4)). Optimizam u XVIII veku bio je čes­ta pojava. To je rasrđivalo Leopardija. 31 Verovatno da se Leopardi poziva na samoubistvo R. Smitha i njegove žene, o kome Volter govori u Dictionnaire philosophique (De Caton – Du suicide); sama činjenica da je našla mesta u Enciclopédie, pod pojmom Samoubistvo.

Mali moralni ogledi

| 111

112 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR JEDNOG FIZIČARA I JEDNOG METAFIZIČARA1 Fizičar: Eureca,2 eureca.(1) Metafizičar: Šta se desilo? Šta si to pronašao? Fizičar: Umeće večitog življenja.(2) Metafizičar: U toj knjizi koju nosiš sa sobom? Fizičar: U kojoj ovo iznosim: i ako zbog ovog otkrića drugi budu živeli dugo, ja ću živeti barem večito; hoću reći da ću steći besmrtnu slavu. Metafizičar: Uradi nešto po mome. Nađi jednu olovnu kutiju, stavi u nju ovu knjigu, zakopaj je u zem­ lju, i pre nego što umreš nemoj da zaboraviš da na tom mestu ostaviš napisano, tako da svet može da ide tamo i dođe do knjige, onda kada bude pronađeno umeće da se srećno živi.3 Fizičar: A u međuvremenu? Metafizičar: U međuvremenu ona će biti savršeno beskorisna. Cenio bih je više kada bi sadržala umeće kako živeti kraće. Fizičar: Ono nam je već dugo poznato; a nije ni bi­lo teško do njega doći. Mali moralni ogledi

| 113

Metafizičar: U svakom slučaju ja ga cenim više od tvoga. Fizičar: Zašto? Metafizičar: Zato, ako život nije srećan, što je do­ sad propustio da bude, bolje da je bude kraći negoli du­ži. Fizičar: Oo, to ne: jer život je dobro po sebi, i svako ga, naravno, želi i voli.4 Metafizičar: Tako misle ljudi; ali se varaju: kao što se puk5 vara onda kada misli da je boja svojstvo pred­ me­ta; kada se ne radi o predmetu, već o svetlosti. Ka­žem da čovek ne želi i ne voli ništa drugo do svoju sopstvenu sreću. Prema tome on ne voli život, sem u onoj meri u kojoj ga smatra oruđem ili pretpostavkom takve sreće.6 Prema tome, pravo rečeno, on voli nju a ne ono pr­vo, prem­da vrlo često onom prvom pripisuje ljubav ko­ju ose­ća prema onom drugom. Istina je da su ova zablu­da, kao i ona sa bojama, obe prirodne. Međutim, reći da lju­ bav prema životu nije prirodna, ili ako hoćeš, nije neop­ hod­na, pogledaj samo koliko je njih u drevnim vremenima izabralo svojevoljno da umre, premda su mogli da žive; a mnogi u naše vreme i u raznim slučajevima žele sebi smrt, neki i od svoje ruke. Što ne bi bilo moguće kada ljubav prema životu sama po sebi ne bi bila prirođena čoveku. Budući da je ljubav prema sopstvenoj sreći prirođena svakom živom stvorenju, svet bi propao pre nego što bi bilo koje od njih prestalo da je voli i da do nje dođe na svoj način. A onda, da je život po sebi dobar, čekam da mi io tome pružiš dokaze, obrazlažući to razlozima fizičkim, metafizičkim, ili bilo koje druge naučne grane. Što se mene tiče, ja bih rekao da je srećan život, 114 |

Đakomo Leopardi

van svake sumnje jedno dobro; ali samo zbog toga što je srećan, a ne zato što je život. Nesrećan život, samim tim što je nesrećan, predstavlja zlo; i s obzirom da priroda, ili barem ljudska priroda, čini život i nesreću nerazdvojnim, sam zaključi šta iz toga proishodi. Fizičar: Lepo te molim, ostavimo ovo; jer je zaista tužno; i bez mnogo uvijanja, odgovori ti meni iskreno: kada bi čovek živeo večito; hoću reći bez umiranja, a ne posle smrti; misliš li ti da se to njemu ne bi sviđalo? Metafizičar: Na jednu bajkovitu pretpostavku od­ go­vo­ri­ć u ti nekolikim bajkama: tim pre što nikad ni­sam večito živeo, tako da ti ne mogu odgovoriti iz is­kus­t va, niti sam pak razgovarao sa nekim ko bi bio bes­mr­tan; i sem u bajkama, ja o takvim osobama čuo ni­sam. Kaljostro7 bi tu mogao da nam malo rasvetli stvar s obzirom da je živeo nekoliko vekova: premda, poš­to je umro kao i svi ostali, ne izgleda da je bio besmrtan. Stoga ću ti reći da je mudrome Hironu,8 koji je bio bog, tokom vremena život postao toliko dosadan da je od Jupitera zatražio da umre, i umro je.(3) Ili pomisli samo, ako je besmrtnost smetala bogovima, šta bi tek bilo sa ljudima. Hiperborejci,9 narod nepoznat ali ču­ven; kome se ne može prići ni suvim ni vodenim putem; bogat svim dobrima; naročito lepim magarcima, ko­ji im služe za masovne žrtve; imaju ako se ne varam, mo­g uć­nost da večno žive, jer ne znaju niti za bolesti niti za muke, ratove, razdore, nes­ ta­ši­ce, poroke ili krivice; i pored svega toga umiru svi odreda: jer posle manje-više hiljadugodišnjeg života ili tako nešto, siti zemlje, skaču svojevoljno sa jedne svima njima znane litice u more, da bi se udavili.(4) Dodaj ovoj Mali moralni ogledi

| 115

jednu drugu bajku. Braća Biton i Kleobij,10 na jedan praznik, kako mazge nisu bile spremne, upregli su se u kola svoje majke, Junonine11 sveštenice i odvezli je u hram; ova je usrdno molila boginju da nagradi pobožnost njenih sinova najvećim do­brom kojim ljudi mogu da budu nagrađeni. Junona, umesto da ih učini besmrtnima, što je bilo u njenoj moći, i što je u ono vreme bilo uobičajeno, učinila je da i jedan i drugi istodobno umru. Isto se zbilo sa Agamedom i Trofonijem.12 Pošto su završili hram u Delfima, zatražili su od Apolona da ih isplati: koji im je odgovorio da će njihov zahtev ispuniti u roku od nedelju dana; u međuvremenu otišli su da terevenče o svom trošku. Kada je došla sedma noć, uspavao ih je blagim snom iz koga se još uvek nisu probudili; i pošto su bili isplaćeni na ovaj način, više od toga nisu ni tražili. Ali, kada smo već kod bajki, evo ti još jedne, u vezi sa kojom želim da ti postavim jedno pitanje. Meni je poznato da tvoja sabraća smatraju aksiomom da ljudski život, bez obzira u kojoj zemlji, ili pod kojim podnebljem, sem malih razlika, traje prirodno određeno vreme, imajući pri tom u vidu narod kao celinu. Međutim, izvesni cenjeni antički pisci(5) govore o tome da u nekim delovima Indije i Etiopije ljudi ne žive duže od četrdeset godina; ko umre u tim godinama, umire u dubokoj starosti; a devojčice u sedmoj godini su već za udaju. Znamo i to da se ovo poslednje događa manje-više u Gvineji, u Dekanu13 i na drugim mestima izloženim žarkoj klimi. Dakle, pretpostavimo kako je tačno da postoje jedan ili više naroda, kod kojih ljudi redovno ne žive duže od četrdeset godina; i ovo se dešava prirodno, a ne kao što se 116 |

Đakomo Leopardi

govorilo za Hotentote,14 iz drugih razloga; moje pitanje je, da li se tebi, u odnosu na ovo, čini da rečeni narodi treba da budu bedniji ili srećniji od drugih? Fizičar: Bedniji, svakako, s obzirom da umiru ra­ ni­je. Metafizičar: Ja mislim suprotno od toga, i to iz is­tog razloga. Međutim, stvar nije u tome. Obrati za tre­ nu­tak pažnju. Ja sam negirao da je sam život po se­bi, to će reći prosto osećanje sopstvenog postojanja, pri­rod­ no poželjan. Međutim, ono što se isto tako dos­tojnije mo­že zvati životom, a ovde mislim na snagu i obilje ose­ća­ja,15 prirodno je da ga svi ljudi vole i žele: jer bilo ko­ji pos­tu­pak ili živa i snažna strast, pod uslovom da ni­ je ne­pri­jat­na ili bolna, samim tim što je živa i jaka, na­ ma je ugodna, premda može biti lišena bilo kakve dru­ge pri­jat­ne osobine. Elem, kod one vrste ljudi kod ko­je se ži­vot proživi prirodno u roku od četrdeset godi­na, to jest, vremenski za polovinu manje od onog što je priro­ da odredila drugim ljudima, taj i takav život, u svim svo­jim fazama, bio bi dvostruko življi od ovog našeg: za­to što ti ljudi treba da porastu, dođu do pune zrelos­ ti, i zatim se, na sličan način istroše i umru, dok im za sve to stoji na raspolaganju samo polovina vremena. Ži­ vot­ni procesi, njihove prirode, u srazmernom odnosu sa ovom brzinom, bili bi u svakom trenutku dvostruko snaž­ni­ji u odnosu na ono što se događa drugima; a isto ta­ko i voljni postupci tih ljudi, njihova kretanja i spoljna živahnost odgovarali bi toj većoj snazi. Na taj način, oni bi za kraće vreme raspolagali količinom života kojom mi raspolažemo. Ta ko­ličina raspoređena na manji Mali moralni ogledi

| 117

broj godina bila bi dovoljna da ove ispuni, ili da pri tom ostavi manje praznine; tamo gde udvostručeni prostor ne bi bio dovoljan: postupci tih ljudi i njihovi osećaji, budući snažniji i sabijeni u sažetiji okvir, bili bi isto tako dovoljni da ispune i oživotvore celokupnu njihovu egzistenciju; dok u našem trajanju, mnogo dužem, ostaju prilično česti i veliki razmaci, neispunjeni bilo kakvom životnom delatnošću ili osećanjima. I s obzirom da prosto postojanje nije poželjno, već samo ono ispunjeno sre­ćom; a dobra ili zla sreća ne može se meriti brojem dana, moj zaključak je da bi se život tih naroda, tim što je kraći, utoliko manje siromašan zadovoljstvima, ili onim što se tako zove, mogao da pretpostavi našem, a niš­ta manje i životima pr­v ih kraljeva asirskih, egipatskih, kineskih, indijskih i drugih zemalja, koji su živeli, da se vratimo na bajke, pre toliko hiljada godina. Stoga, mene ne samo da ne za­ni­ma besmrtnost, već sam spreman da ovu prepustim ribama; kojima je pripisuje Levenhuk,16 ukoliko ih ne pojedu ljudi ili kitovi. Ali, umesto da odugovlačimo ili prekidamo sa razvojem našeg tela kako bi produžili život,17 i kako to predlaže Mopertui,(6) ja bih rađe kada bismo mogli da ga ubrzamo, ne bi li se naš život sveo na meru života nekih insekata, koje zovu vodenim cvetovima,18 za koje kažu da oni najstariji ne žive duže od jednog dana, pa i pored toga oni prestaju da žive kao praoci i kao čukundede.19 U kom slučaju računam da nam ne bi preostalo mesta za dosadu. Šta ti misliš o ovakvom načinu rasuđivanja? Fizičar: Mislim da je za mene neubedljiv; i da, ako ti voliš metafiziku, ja se držim fizike: hoću reći, ako ti 118 |

Đakomo Leopardi

zalaziš u sitnice, ja posmatram celinu, i to mi je dovoljno. Ali, i ne stavljajući ruku na mikroskop, mogu ti reći da je život lepši od smrti, i ja jabuku20 dajem njemu, a da pri tom ne moraju da se svlače ni jedno ni drugo. Metafizičar: I ja tako sudim. Ali kada samo po­ mis­­lim na običaje onih varvara,21 koji su za svaki nesreć­ ni dan u životu, bacali u jedan tobolac crni, a za sva­k i srećni, beli kamenčić;(7) pitam se samo, po smrti svakog od njih, koliko je malo belih kamičaka nađeno u tim tul­ci­ma, a koliko mnogo crnih. I voleo bih da vidim pred sobom sve kamenčiće dana koji su mi još preosta­li; i raztrebivši ih, da mogu da bacim sve one crne, i oduzmem ih od svog života, sačuvavši samo belutke: premda znam da to ne bi bila nikakva gomila, a i bila bi sumnjivo bele boje. Fizičar: S druge strane, mnogi bi, makar svi ka­ men­čići bili crni, crnji i od samog probnog kamena,22 hteli da mogu da im dodaju i druge, pa i iste boje, zato što su ubeđeni da nijedan kamenčić nije tako crn kao onaj poslednji. I ti ljudi, kojima i sam pripadam, mogli bi zapravo da dodaju mnoge kamenčiće svojim životima, koristeći se umećem iz ove moje knjige. Metafizičar: Neka svako misli i radi kako bolje zna i ume; a i smrt neće propustiti da postupi na svoj na­ čin. Ali, ako već želiš, produžujući život, da zaista izađeš u susret ljudima; nađi puta i načina da umnožiš i okrepiš njihova osećanja i njihovu delatnost. Tako ćeš stvar­no uvećati ljudski život, i ispunjujući one prete­ra­no duge vremenske razmake u kojima životari­mo umes­to da živimo, moći ćeš da se pohvališ kako si ga produžio. I to Mali moralni ogledi

| 119

bez potrebe da krećeš u potragu za ne­mo­g u­ćim, ili da siliš samu prirodu, naprotiv pomoćićeš joj. Ne čini li se tebi da su u drevnim vremenima23 ljudi živeli punijim životom od ovog našeg, i pored toga što su doživljavali velike i stalne opasnosti, i zbog toga obično ranije umirali?24 I učinićeš veliku blagodet ljudi­ma: čiji ži­vot je vazda, neću reći bio srećan, već utoliko manje ne­sre­ćan, tim što je bio burniji, i uglavnom is­pu­njen, bez­bo­lan i lišen ne­pri­jat­nosti. Međutim, kada je is­pu­njen dokolicom i ča­ mo­ti­njom, što će reći prazan, na­vo­di na pomisao kako je istinita ona Pironova25 izreka: da između života i smrti razlike nema.26 Kada bih ta­ko mis­lio, kunem ti se, moj strah od smrti ne bi bio ma­li. Ali konačno, život treba da je živ; ili će smrt biti neu­po­re­di­vo vrednija.27

120 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 Započet ni nepunih nedelju dana po završetku „Prometeja“ (na­ pi­san između 14. i 19. maja 1824) ovaj razgovor ima teži prizvuk i nje­ gova tako reći sublimisana melanholija biće karakteristična za ve­ć i, preosta­l i deo knjige. Međutim, i pored toga, u centralnoj temi di­ja­lo­ ga, Leopardi kao da nudi izlaz u tom smislu. Jer pojam „života“, ima dva značenja: pr­v i je čisto fizičko trajanje u vremenu, sa kojim je ve­ ći­na sveta spremna da se pomiri (strana koju predstavlja Fizičar); dru­go, pak, je „ono što se isto tako dostojnije može zvati životom, a ovde mislim na snagu i obilje osećaja“. Drugim rečima, vitalnost, pos­ tup­ci, misao, rad, ukratko: pun život. Osim toga, premda Leopardi (u svojstvu Metafizičara) zauzima stav protiv tvrdnji, opštih mesta Fi­ zi­ča­ra, on izgleda kao da saoseća sa nji­ma. Međutim, ishod niukom slu­­ča­ju ne predstavlja poricanje sop­s­t ve­nog Leopardijevog stava, već, re­ klo bi se, jedno dublje i iskrenije raz­miš­lja­nje neprekidano polemičkim is­pa­dima o neuhvatljivoj opseni sre­će i putevima i načinima na koji ona može biti, ako ne baš shvaćena, ono barem zamišljena. Poslednja tvrd­nja Metafizičara – „Ali konačno, ži­vot treba da je živ; ili će smrt bi­ti neuporedi­ vo vrednija“ – odgovara jed­nom konstantnom leo­par­di­jevskom ubeđenju po kome živahno, buj­no životno iskustvo jedini je lek protiv dosade, protiv čame. U „Ko­lum­bu“, „Noćnoj pesmi...“, na raz­nim mestima u Zibaldonu, primetno je ana­log­no uverenje: Leo­par­di jednostavno dugom životu pret­ pos­tav­lja ži­vot ispunjen snaž­nim ose­ća­nji­ma. 2 Na grčkom: pronašao sam. 3 Vidi Zib. 3922-7 gde Leopardi razrađuje nadugačko ovu temu. 4 Uporedi Zib. 1476: „U osnovi, velika većina ljudi ne voli život i ne čezne za njim, osim da bi živela. Stvarni cilj života je život i mukotrpno vučenje istim putem preteških, ali uz to praznih kola. (10. avagust 1821). Sličan argument, plod opšteg verovanja, u „Razgovoru jednog

Mali moralni ogledi

| 121

prodavca almanaha i jednog prolaznika“ (Prolaznik: „Pa ipak, život je lepa stvar, zar ne?“ Prodavac: „To je poznato“). 5 U originalu stoji, il volgo, običan svet, reč koju Leopardi često upo­t reb­ljava za „neobrazovani“ svet, ali bez nekih preteranosti u tom smi­slu. 6 Upr. Zib. 3813-14, gde čitamo: „A zadovoljstvo nije ništa drugo do sam život itd. I život je neumitno zadovoljstvo, i samim tim veće zadovoljstvo što je taj život veći i životniji.“ 7 Čuveni pustolov Giuseppe Balsamo, zvani Cagliostro (1743­-1795). 8 Mesto koje navodi Leopardi u svojoj napomeni (vidi str. ?) počinje ovim rečima: Menip: Rekli su mi, Hirone, da si ti, iako si bog, rešio da umreš. Hiron: Rekli su ti istinu, Menipe. I mrtav sam, kao što vidiš, premda sam mogao biti besmrtan. Menip: I šta si to dobro pronašao u smrti, u kojoj mnogi nalaze zlo? Hiron: Tebi ću reći, koji nisi glup. U korišćenju besmrtnosti, nisam našao nikakvog zadovoljstva.“ – Ovaj Kentaur, čuven po svojoj mudrosti, bio je zaštitnik nekolikih grčkih heroja, uključiv Jazona i Ahila. 9 Mitski narod sa dalekog severa. Vidi Leopardijevu napomenu (4), str. ?. 10 Bajka o Bitonu i Kleobij se pominje u Zibaldonu (2676); Leo­par­ di je preuzeo od Barthélemyja, Voyage du jeun Anacharsis en Grè­ce, i od Plutarha, Consolatio ad Apollonium. Međutim, iako nas Leo­par­ di upućuje na Plutarha, priču o ovo dvojice braće nalazimo kod He­ rodota, kada je Krez kazuje Solonu 1.31. Kao i kod Cicerona (Ras­pra­ve u Tuskulu I, 48) u jednom pasusu gde se govori o istom „do­ga­đa­ju“. 11 T.j. Herina. 12 Ova priča se takođe nalazi kod Plutarha, Consolatio ad Apol­lo­nium. 13 Leopardi se poziva na Buffona, Histoire naturelle (beleška L. na margini). 14 Aludira na Bifonovo mišljenje, po kome je odlučujući uzrok preu­ra­nje­ne smrti kod Herodota bio nedostatak higijene. 15 Ovde Leopardi uvodi temu koja se proteže kroz ceo Zibaldone. Snažno je zahvaćena i u pesmi „Pobedniku u igri loptom“ (1821), a vraća se i u „Kolumbu“. Galimberti primećuje: „Ovi vidovi Leo­par­ di­je­ve mi­sli naveli su kritičare da ga stavljaju na istu liniju koja polazi od Ru­soa do Ničea.“ 16 Anton van Leeuwenhoek, holandski prirodnjak (1632-1723). 17 P. L. Moreau de Maupertuis je bio francuski matematičar i mo­ra­ list (1628-1759); vidi Leopardijevu napomenu na str. ?.

122 |

Đakomo Leopardi

18

U izdanju iz 1827. ove reči nedostaju. U Zibaldonu (3511): „I ako je tačno kao što kažu da u reci Apranis u Skitiji ima životinjica među kojima su i one koje se rađaju ujutru da bi nestale uveče, a najstarije među njima odlaze ostavljajući za sobom veliko potomstvo, svoj porod, unuke, praunuke i na svoj način godine (Genovesi, Meditazioni filosofiche sulla religione i sulla morale, Me­di­ta­zio­ ne I: Piacere dell’esistenza, at. 12; Bassano Remondini, 1783, str. 26), itd.“ 20 Aluzija na mit o Parisu, koji je jabuku dodelio Afroditi, pošto je video nagu. Međutim, možda je u pitanju i odjek iz Platonovog Gor­ gi­je 523, gde Sokrat pripisuje Zevsu reči: „kada se o ljudima u životu sudi, sudi im se obučenima“, tj. sa svim njihovim telesnim dodacima uključiv lepotu itd. 21 Prema Galimbertiju, Skiti opisani u Zib. 3676-81 s pozivom na Ver­g ilija, Georgike, III, 370 i dalje. 22 Probni kamen, posebno crni jaspis, koji se koristi za raspoznava­ nje zla­ta i srebra, i koji pri trenju ostavlja traga. 23 Vraća se Leopardijev motiv mita o drevnim vremenima, razdob­ lja u kome je ceo kosmos bio krepkiji i životniji. 24 Ova misao je natuknuta ranije, još u februaru 1821. (Zib. 626-9). 25 Piron iz Elide (oko 365 – oko 275 p.n. ere), osnivač grčke skeptičke filozofije. Leopardijev neposredni izvor je Diogen Laertije. 26 Jedna Leopardijeva beleška (na margini) upućuje na Loci com­ munes Jovana iz Stobija (Stobaeus): „Pyrrhon aiebat nihil interesse inter vitam ac mortem“ (Piron je tvrdio da između života i smrti ne postoji nikakva razlika). 27 Upr. Zib., beleška od 29. avgusta 1821, str. 1584 i dalje: „Sledstveno mo­joj teoriji zadovoljstva zapravo proizlazi, da kada je u pitanju sa­mo­ ljub­lje, mogućoj sreći čovekovoj odgovara samo stanje punog ži­vo­ta ili potpune smrti. Njemu odgovara da on i njegova duševna svoj­stva bu­du obuzeta jednom obamrlošću, jednom trenutnom ili uo­bi­ča­je­ nom ravnodušnošću, koje uspavljuju ili skoro ugušuju svaku želju, sva­k u nadu, svaku strepnju, ili pak da rečena svojstva i pomenute stras­t i budu rasute, preterane, dovedene u stanje da na najživlji način, i tako reći u potpunosti budu obuzete delatnošću, životnom snagom, odu­šev­lje­njem, snažnim maštanjem ili spoljnim stvarima koje ih na neki način ostvaruju. Jedno stanje između ova dva nužno je nesrećno, to jest živa želja, uzavrelo samoljublje, lišeno bilo kakve radinosti, ja­ lo­vo tle za život i oduševljavanje. Ono je, međutim, najčešće stanje u ko­me se ljudi nalaze...“ 19

Mali moralni ogledi

| 123

124 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU TORKVATA TASA1 I NJEGOVOG DOMAĆEG DUHA(1) Duh: Kako si, Torkvato?2 Taso: I sam znaš kako je kada si u zatvoru, a kada si unutra, briga preko glave. Duh: Hajde, hajde! Posle večere, nije vreme za jadanje. Razgali se, i daj da se smejemo. Taso: Nisam ti baš raspoložen. Ali tvoje prisus­tvo i tvoje reči uvek mi donose utehu. Sedi ovde pored me­ne. Duh: Ja da sednem?3 To jednom duhu nije lako. Ali, ništa: zamisli da sam seo. Taso: O, kada bih samo iznova mogao da vidim svo­ ju Leonoru.4 Kad god mi se obre u svesti, a mene prož­mu žmarci od sreće, od glave do pete; i nema nerva, nema vene koja se u meni ne uzbudi. Ponekad, kad sa­mo po­ mis­lim na nju,5 u mojoj svesti ožive takve slike ko­je bu­de osećanja, da mi se za trenutak učini kao da sam onaj isti Taso koji sam nekada bio pre nego što sam is­ku­sio ne­ da­će i spoznao ljude, i koga sada često kao mrt­vog opla­ ku­jem. Da, mogu ti reći, spoznaja sveta, i hod po mu­ka­ Mali moralni ogledi

| 125

ma obično utapaju i uspavljuju u svakom od nas čo­ve­ka koji je nekad bio: koji se s vremena na vreme začas prene, ali sa godinama sve manje i manje; sve više se povlači u samog sebe, pada u još dublji san; i još za ži­vo­ta umre. Najzad, ja se zaista čudim da pomisao na jed­nu ženu, može imati takvu snagu, da me natera da za­bo­ra­v im tolike nesreće. I da nije ovog beznađa da ću je ikada više videti, poverovao bih da još uvek nisam izgubio sposobnost da budem srećan. Duh: Šta ti je od ovog dvoga draže: da vidiš voljenu ženu, ili da o njoj misliš? Taso: Zaista ne znam. Kada bi bivala pored mene, či­ni­la mi se ženom; daleko od mene činila mi se boginjom.6 Duh: Te boginje su tako dobre ćudi, da kada im se ne­ ko približi, za tili čas sputaju one svoju božanstve­nost, oslobađaju se sjaja u kome blistaju, stavljaju ga u džep, da ne bi zasenio smrtnika koji se našao pred njima. Taso: Avaj, govoriš istinu. Ali, zar ne misliš da je to veliki nedostatak kod žena; da stavljene na ispit one ispadaju toliko različite od onog što smo zamišljali? Duh: Ja u tome ne mogu da vidim njihovu grešku, to što su one od krvi i mesa, a ne od amvrosije i nektara. Koja to stvar u svetu je samo senka ili hiljaditi deo savršenstva koje vi zamišljate da postoji u ženama? A čini mi se i neobično, vas ne čudi to što su ljudi ljudi, to jest za malu pohvalu i ne mnogo ljubazni; a ne možete da ra­ zu­me­te kako to da, zapravo, žene nisu anđeli. Taso: I pored svega toga, umirem od želje da je ponovo vidim, i iznova s njom razgovaram. 126 |

Đakomo Leopardi

Duh: Dobro, u redu, noćas ću ti je dovesti u san; le­ pu kao mladost; prijatnu i ljubaznu tako da ćeš se odvažiti da sa njom razgovaraš mnogo iskrenije i tečnije kao nikada dosad: štaviše, na kraju ćeš je zgrabiti za ruku; a ona će, piljeći pogledom u tebe, uliti u tvoju dušu takvu mi­li­nu, da ćeš se osetiti sputan sa svih strana; i celog su­ traš­njeg dana, svaki put kada se budeš setio ovog sna, ose­ti­ćeš kako ti srce nežno poigrava. Taso: Velika uteha: san umesto istine. Duh: Šta je istina?7 Taso: To ni Pilat nije znao ništa bolje od mene. Duh: Dobro, odgovoriću ja umesto tebe. Znaj da iz­ me­đu istine i sna razlike nema, sem što snovi mogu bi­ti lepši i prijatniji nego što istina može ikada biti.8 Taso: Tako da je sanjano zadovoljstvo vredno koliko i ono pravo? Duh: Ja u to verujem. I ne samo to, već sam čuo za jednog čoveka, da uvek kada se voljena žena pojavi pred njim u nekom nežnom snu,9 on celog idućeg dana beži kako je ne bi sreo i video; znajući da ona ne bi mogla da podnese poređenje sa slikom koja mu se upečatila u snu, i da će ga zbilja, brišući varku iz njegove svesti, lišiti posebnog zadovoljstva koje mu je bila donela. Eto zbog čega ne treba osuđivati drevni svet, koji je bio mnogo brižljiviji, domišljatiji i preduzimljiviji od vas, u odnosu na bilo koje zadovoljstvo dostupno prirodi ljudskoj, zato što im je običaj bio da na razne načine obezbeđuju sebi mi­le i vedre snove; niti pak treba Pitagori prebacivati što je zabranjivao da se jede bob, za koji se verovalo da re­me­ti spokoj istih tih snova, te može i da ih pomuti;(2) Mali moralni ogledi

| 127

a valja oprostiti i sujevernima koji su navikli da se pomole i prinesu vinsku žrtvu Merkuru nosiocu snova,10 kako bi im udelio one radosne; i u ovu svrhu davali su da im se na stubiće od postelje ureže njegov lik.(3) I tako, ne na­la­ze­ći nikada sreću za budnog stanja, ovu su tražili u spavanju: verujem da su delimično, i na neki način u to­me i uspevali; i da je Merkur bio spreman da usliša nji­ ho­v u molbu bolje od ostalih božanstava.11 Taso: Prema tome, s obzirom da se ljudi rađaju i ži­ ve isključivo radi zadovoljstva, bilo telesnog bilo dušev­ nog; i ako je zadovoljstvo samo ili poglavito u snovima, treba se rešiti i živeti tek radi snova: na šta, istinu govoreći, ja sebe ne mogu da svedem. Duh: Već si se sveo i rešio u tom smislu, jer si živ i pristaješ na život. Šta je zadovoljstvo? Taso: Nisam ga u dovoljnoj meri iskusio da bih znao šta je.12 Duh: Niko to ne zna šta je zato što ga je doživeo, već samo razmišljajući o njemu; jer zadovoljstvo je veštastveni a ne stvarni predmet;13 jedna želja, a ne činjenica; osećanje koje nastaje u mislima ljudi, i tu i ostaje; ili bolje rečeno, to je samo pojam, ali ne i osećanje. Zar ne shvatate da istovremeno sa nekim vašim zadovoljstvom, iako je ono beskrajno žuđeno i postignuto uz to­li­ke neizrecive muke i nevolje; budući nesposobni da se zadovoljite uživanjem koje doživljavate svakog od tih trenutaka, vi neprestano očekujete neko još veće i stvarnije uživanje, u kome se zapravo sastoji to zadovoljstvo? I da takoreći na taj način, vi celo vreme prenosite na bu­ duć­nost zadovoljavanje svojih želja?14 A ono prestaje 128 |

Đakomo Leopardi

uvek pri samom prispeću trenutka koji vas zadovoljava; i jedinu korist koju vam ostavlja to je slepa nada da ćete uži­va­ti bolje i stvarnije drugom jednom prilikom, kao i utehu da sami sebe zavaravate i sebi pričate kako ste uži­va­li, i da to onda ispričate i drugima, ne iz čistog čas­ to­h le­p­lja, već da ubedite druge u ono u šta biste sami želeli da verujete. Stoga, svako ko pristaje da živi, ne čini to ni iz kakvog drugog razloga ili koristi sem da sanja; to će reći da veruje da će tek uživati, ili da je već uživao; što je i jedno i drugo lažno i čisto maštanje. Taso: Zar ljudi ne mogu nikada da veruju kako uživaju u sadašnjem trenutku? Duh: Onog trenutka kada bi poverovali u tako nešto to uživanje bilo bi stvarnost. Ali, kaži mi sam, sećaš li se ti da si u bilo kom trenutku u svom životu, s potpunom iskrenošću i ubeđenjem rekao: ja uživam. Svakog bogovetnog dana si govorio i govorićeš sasvim iskreno: uživaću, i puno puta, ali manje iskreno: uživao sam. Ta­ ko da je zadovoljstvo vazda bilo prošlost ili budućnost, ali nikada sadašnjost.15 Taso: Što je kao kada bi se reklo i da ne postoji. Duh: Tako izgleda. Taso: Pa i u snu. Duh: Pravo rečeno, da. Taso: I pored svega, cilj našeg života, njegova prava svrha; ne isključivo suštinska, već jedina, jeste samo zadovoljstvo; podrazumevajući pod zadovoljstvom sreću; koja zapravo mora biti zadovoljstvo, sa bilo kog izvora ono poteklo. Duh: Sasvim izvesno. Mali moralni ogledi

| 129

Taso: Zato je i naš život, budući uvek bez cilja, stalno nesavršen; shodno tome, i življenje, po svojoj prirodi je jedno nasilje.16 Duh: Možda. Taso: Ja tu „možda“ ne vidim. Zašto mi onda živimo?17 Hoću reći, zašto pristajemo da živimo? Duh: Šta ja znam o tome? Budući ljudi, vi se u to bo­lje razumete. Taso: Što se mene tiče, ja ti se kunem da ne znam. Duh: Pitaj druge, mudrije, i možda ćeš naći nekog ko će ti razrešiti ovu sumnju. Taso: I hoću. Ma naravno, život koji ja vodim, sve vreme je nasilje: jer, ostavimo li i bolove po strani, mene ubi sama dosada. Duh: A šta je to dosada? Taso: Kad smo kod nje, iskustvo mi ne nedostaje da udovoljim tvome pitanju. Meni se čini da je dosada kao i vazduh, koji ispunjava svaki prostor između materijalnih stvari i sve praznine sadržane u svakoj od njih; i ka­ da se jedno telo pokrene, a drugo ga ne nadomesti, ona tu smesta nastupa. I tako, sve međuprostore u ljudskom životu raspoređene između zadovoljstva i neprijatnosti osvaja dosada. Zbog toga, kao i u materijalnome svetu, shodno peripatetičarima,18 bezvazdušni prostor ne postoji; isto tako, i u našim životima ne postoji bilo kakav bezvazdušni prostor; sem onda kada iz bilo kog razloga, prestanemo da mislimo. Sve ostalo vreme, duh, uzet po sebi, i kao rastavljen od tela, sadrži ovo ili ono osećanje; kao stvar koja, budući lišena svih radosti i bolova, mora 130 |

Đakomo Leopardi

biti ispunjena dosadom,19 koja je isto tako osećanje, ništa manje od bola i zadovoljstva. Duh: I s obzirom da su sva vaša zadovoljstva sazda­ na od tkiva sličnom paučini; tananog, proređenog i pro­ vid­nog; stoga, kao što vazduh u one, tako i dosada pro­ di­re u ove ispunjavajući ih sa svih strana. Zaista ve­r u­jem da pod dosadom ne bi trebalo podrazumevati niš­ta drugo do čistu žudnju za srećom;20 koju zadovoljstvo nije ispunilo, a neprijatnost stvarno povredila. Ali, ka­ko ova žudnja, kao što smo netom rekli nije nikada za­do­vo­ljena, zadovoljstva, pravo rečeno, i nema. Prema tome, ljudski život, da tako kažemo, sastavljen je i satkan delimično od bola, delom od dosade; i jednog od tih osećanja neće se osloboditi ukoliko ne ispuni i ono dru­go. A ovo nije samo tvoja lična, već i sudbina svih ljudi. Taso: Postoji li kakav dobar lek protiv dosade? Duh: San, opijum i bol. Ovaj poslednji je najdelotvorniji; jer dok pati čoveka ne mori bilo kakva dosada. Taso: Više volim da se dosađujem celog veka, negoli da pribegnem takvom jednom leku. Ali, isto tako, raznolikost u postupcima, zanimanjima i osećanjima, prem­da nas ne oslobađa dosade, jer nam ne pruža pravo za­do­volj­stvo, ipak ovu ublažuje i olakšava teret.21 Dok u ovoj tamnici, bez dodira sa svetom, čak u nemoći da pišem, sveden na to da u dokolici brojim otkucaje na satu, prebrajam potporne gredice,22 pukotine ili crvotočine na tavanici, zurim u opeke na podu, zabavljam se lepti­ ri­ći­ma i mušicama koje lete po sobi, provodim skoro sve ča­so­ve na isti način; nema ničega što bi mi barem deli­ mič­no umanjilo teret dosade.23 Mali moralni ogledi

| 131

Duh: Reci mi: koliko već dugo si sveden na ovakav način života? Taso: Više nedelja, kao što i sam znaš. Duh: Od prvog dana otkako si ovde nisi li primetio neku promenu u tom dodijavanju koje ti taj način života donosi? Taso: Sigurno da sam u početku osećao to mučenje mnogo više: jer malo-pomalo, moja svest, neobuzeta drugim mislima i lišena razonode privikla se na razgovor sama sa sobom mnogo više i zabavnije negoli ranije; i stekavši naviku i vrlinu da razgovara sa sobom, štaviše da brblja, i to tako, da mi se u više navrata učinilo kako mi se u glavi obrelo celo društvo koje se raspravlja, te mi je dovoljna i najmanja pomisao da bi se iz toga začela u meni velika rasprava. Duh: Videćeš da će ta navika u tebi jačati i iz dana u dan biti sve čvršća, tako da kada ti se bude pružila pri­li­ka da posećuješ druge ljude osetićeš da ti je manje la­god­no u njihovom društvu, nego kada si sam. I ovo pri­vi­ka­va­ nje na takav način života nemoj misliti da se događa sa­ mo svetu već naviknutom na razmišljanje kao što si ti; jer pre ili posle ono se dešava svakome. Štaviše, budući razdvojeno od drugog sveta i, da tako kažemo, od samog života, donosi sa sobom ovu prednost; da čovek, uprkos prezasićenosti, osvešćen i razočaran sa­mim iskustvom u odnosu na ljudske stvari; malo-po­ma­lo navikavajući se iznova da na njih gleda s izvesne raz­da­ljine, sa koje one izgledaju mnogo lepše i vrednije negoli izbliza zaboravlja na njihovu taštinu i beznačajnost; iznova gradi sebi, i tako reći stvara svet na svoj način; da ceni, voli i želi život,24 sa 132 |

Đakomo Leopardi

kojim nadama će on, ako mu se ne oduzme bilo mogućnost bilo pouzdanje povratka u ljudsko društvo, nastaviti da se hrani i u njima uživa, kao što je to već činio u svojim mladim godinama. Na taj način samoća skoro da zamenjuje mladost; ili u najmanju ruku podmlađuje duh, potkrepljuje i stavlja u pokret maštu, a i obnavlja u iskusnom čoveku blagodeti one pranevinosti za kojom žudi.25 Sada moram da idem; jer vidim da si zadremao; i odlazim da bih ti pripremio onaj obećani slatki san. Tako, između sna i maštanja, trajaćeš svoj život; bez druge koristi sem da ga istraješ; jer to je jedina polza koja se može steći na ovome svetu, i jedini cilj koji svakog jutra26 pri buđenju treba sebi da postavljate. Vrlo često, moraćete da zubima vučete taj život: blažen bio onaj dan kada ćete moći da ga vučete rukama, ili ga teglite na leđima. Ali, sve rečeno i sve urađeno, znaj da vreme u ovoj tamnici tebi ne protiče sporije negoli što protiče u dvoranama i vrtovima onih koji te kinje.27 Zbogom. Taso: Zbogom. Ali, čuj! Tvoj razgovor mi je bio velika uteha. On neće prekinuti moju tugu: ona je najveći deo vremena kao najtamnija noć, bez meseca i bez zvezda; dok u tvome društvu, slična je sutonu večeri, više prijatna nego nesnosna. I kako bih mogao da te ubuduće pozovem kada ustreba, reci mi gde obično obitavaš? Duh: Zar to još ne znaš? U nekoj dobroj čaši vi­na.28

Mali moralni ogledi

| 133

Napomene 1 Napisan između 1. i 10. jula 1824, „Razgovor između Torkvata Tasa i njegovog domaćeg duha“ Leopardi je odredio kao „kolokvijum ili solilokvijum“. Ovaj drugi termin – razgovor sa sobom – zapravo bolje odre­đu­je prirodu samog malog ogleda, koji ilustruje Leopardijevu „teo­ ri­ju zadovoljstva“ i dosade. Pisac ovde po prvi put napušta mit i mi­to­lo­ gi­zi­ranje i uvodi jednu istorijsku ličnost, pesnika Torkvata Tasa (Tor­ quato Tasso) koga je pomno izučavao, često bio odjek njegovih mis­li i osećanja, i smatrao ga, zbog njegovih nedaća svojim sabratom. Šta­v i­še, Taso kao protagonista, kao i sam tretman njegove ličnosti, neuo­bi­ ča­jeno za Leopardija, ima istorijsku osnovu, jer polazna tačka za ovo delce je Tasov dijalog iznet u njegovom Messagiero (Vesnik). Leo­par­ di je u Tasovom sužnjovanju video i svoje „tamnovanje“ u Re­ka­na­ti­ju; a izdvojenost i samovanje (a i blaženstva za njih vezana) teme su ko­ je ovaj razgovor zahvata. Međutim, ima i drugih tema: već pomenuta „teo­ri­ja zadovoljstva“ data je i produbljeno i sažeto; pitanje sna i jave je do­tak­nuto sa posebnim osvrtom na polnu ljubav; Leopardijeve zrele mis­li u vezi sa vitalnom i sveprožimajućom dosadom (tædium vitæ) ta­ kođe su u kraćim potezima našle mesta na ovim stranicama. Kratko rečeno, „Taso“ pokriva širok prostor, dok su ga neki kritičari napadali zbog nedostatka jedinstva. Međutim, ono što drži celovitost delca je sama proza – fikcija na kojoj je ono zasnovano: čovek u samotnoj iz­ dvo­je­nosti, malo podnapit, u razgovoru sa jednim zamišljenim du­hom, dok je ishod u veoma osetljivom misaonom „proizvodu“ jedne lutajuće svesti. Blaga melanholija u tonu koji preovladava celim tek­s­tom „Tasa“ sasvim prirodno se nadovezuje na zaključak „Fizičara i metafizičara“, jer i ovde, kao i u pomenutom delcu postoji „izlaz“. Ta­so može da se nada oslobođenju iz zatvora, kao i od bar nekih ne­vo­lja koje su ga skolile. Ovo su možda bili razlozi zbog kojih je Leopardi po prvi put odstupio

134 |

Đakomo Leopardi

od hronološkog kompozicionog reda svojih operette-a, s obzirom da je „Priroda i Islanđanin“ napisana pre „Tasa“, 30. maja. Leopardi mora biti da je posebno voleo ovaj svoj di­ja­log, jer je bio jedan od tri mala ogleda koje je pre izlaska same knji­ge iz štampe objavio u Antologia, januara 1826, i zatim u Nuovo ri­co­gli­to­re sledećeg aprila. „Sentimentalni portret Tasov odgovara ono­v re­me­nom raširenom ukusu za romantizam XIX veka, a veruje se da je pro­ša­ran i autobiografskim elementima. U vezi sa ovim podsećamo na stihove u pesmi „Anđelu Majiju“, 122-151, stranice u Zibaldonu, 1087 i dalje, kao i na piščevu belešku od 14. marta 1827. Inače Torkvato Taso, pisac Oslobođenog Jerusalima (Gerusalemme liberata), jedan je od najvećih italijanskih književnih stvaralaca; tokom celog života Leopardijevog njegov najomiljeniji pesnik i njemu vrlo srodna duša, bio je čovek neuravnotežena temperamenta, koji je sedam godina pro­veo u ludnici (1579-86). 2 U izdanju iz 1827: „Dobri Torkvato“. 3 U istom: „Ja da sednem? Zar ti ne znaš da duhovi nemaju zadnjice? U svakom slučaju gledaću da se smestim što je moguće bolje: Evo: ra­ ču­naj s tim da sam seo.“ 4 Jedna od mnogih legendi ispletenih oko Tasovog života bila je i ona o njegovoj neprihvaćenoj ljubavi prema Eleonori d’Este, sestri voj­vo­de Alfonsa II od Ferare. 5 Upr. „Svojoj dragoj“, stihovi 39. i dalje: „damari me bude / dok mislim na tebe.“ 6 I u gore pomenutoj pesmi (1823) postoji analogno uverenje. 7 Jev. Jovanovo 18,38: „Reče Pilat: – Šta je istina?“ („Quid est ve­ ri­tas?“) 8 Leopardijevo mišljenje o razornom uticaju „istine“ na čoveka, či­ tao­c u je poznato još od ranije iz „Istorije“. Ali vidi isto tako Zib. 679, gde on pominje utehu koju pruža usamljenost; 1974 i 2653: „Istina o jednoj izvesnosti, nije lepa...“; vidi takođe, Appunti e Ricordi (Beleške i sećanja), PP I 685-6. 9 U pismu Jakopsenu (iz Rekanatija, 23. juna 1823): „Plusieurs fois j’ai évité pendant quelques jours de rencontrer l’objet qui m’avait charmé dans un songe déliceux. Je savais que ce charme aurait été détruit en s’approchant de la réalité.“ (Više puta izbegavao sam po ne­ko­li­ko dana da se iznova sret­ nem sa predmetom koji me je očarao u nekom divnom snu. Znao sam da će ta čarobna slika biti uništena, on­da kada se približi stvarnosti.) 10 Galimberti: „Ja ne bih isključio zajedljivu aluziju na drugu duž­ nost Merkurovu: prenošenje duša umrlih u drugi svet.“

Mali moralni ogledi

| 135

11

Upr. poslednje rezonovanje Zemlje u delcu „Zemlja i Mesec“. Aluzija, s izvesnom ironijom, na Tasovo nesrećno stanje. 13 To jest, uvek i samo u budućnosti. Upr. „Prodavac almanaha – Pro­laz­n ik“. 14 Podsećamo na već pominjanu „teoriju zadovoljstva“. 15 Upr. Zib. 414 i dalje (beleška od 20. januara 1821): „Zadovoljstvo kod čoveka... može se reći da je uvek u budućnosti, ne postoji ako ni­je buduće, sastoji se samo u budućnosti. Samog čina zadovoljstva ne­ ma...“; 3745-6; i gornje napomene. 16 Upr. Zib. II, 1004 i dalje: „Postojanje, po svojoj prirodi i sa­moj opštoj suštini, opšte uzeto, jeste nesavršenost, nepravilnost, gro­zo­v i­ tost...“; 4074-5, napisano samo dva meseca pre toga. 17 Upr. u vezi sa ovim „Razgovor Plotina sa Porfirijem“. 18 Filozofi sledbenici Aristotelovi u Atini, nazvani ovim imenom zbog navike da filozofiraju šetajući. 19 Za celo izlaganje u ovom delu štiva, upr. Zib. 3714; Pensieri (Mis­ li); XLVIII. 20 Zib. 3715: „Dosada je neobuzdana želja za srećom, da tako ka­že­ mo, u čistom stanju.“ 21 Poenta koja je prisutna kako u „Fizičaru“ tako i u „Kolumbu“. 22 U originalu correnti, gredice koje podržavaju noseće grede, ko­ je opet nose ćeramide na tavanici ili sam krov. U belešci sa strane, Leo­par­d i navodi Innamorato (Zaljubljenik) koga je preradio Berni (LXVII. 56: „Okrenuti licem tavanici / počinjali bismo da brojimo gre­d i­ce“). 23 Upr. pismo Đordaniju od 19. novembra 1819: „Kada bih poludeo u ovom trenutku, verujem da bi moje ludilo bilo takvo da celo vre­ me sedim zapanjena pogleda, razjapljenih usta, sa šakama među ko­ le­n ima, nit’ sa smehom niti sa suzama, ne mičući se s mesta na kome sam, sem kada me neko na to natera... Ovo je prvi put da me je dosada ne samo pritisla, dojadivši mi, već pogodila i duboko povredila kao najjači bol...“ 24 Vidi Zib. 681-2 u vezi sa uticajem samoće na „mlade ljude još uvek vezane za četiri zida u kući ili u internatima“, kao i na čoveka ra­ zo­ča­ranog, istrošenog, sa proživljenim iskustvom, iznemoglog, i koji je iscrpeo sve želje...“ Uticaji su pozitivni. 25 Tema izneta na samom početku i na kraju „Istorije“. 26 U izdanjima iz 1827-34-35: „svakog dana“. Izmena zapisana ru­ kom samog pisca, u izdanju Starita-e. 12

136 |

Đakomo Leopardi

27 Misli se da je Taso bio zatvoren u Sv. Ani, i da ga je tamo smestio Alfonso od Ferare. 28 Posle jednog prijatnog razgovora, ovakav kraj je svakako neo­če­ ki­van, i u tom smislu je razumljivo ocenjivan kao vulgaran. Međutim, on nije bez poente: Taso je zaista dosta pio, i Leopardi ovde naglo pre­ nosi kako samog pesnika, tako i čitaoca natrag u stvarnost, u hladnu ćeliju, i samoću.

Mali moralni ogledi

| 137

138 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR PRIRODE SA JEDNIM ISLANĐANINOM1 Jedan Islanđanin,2 koji je proputovao dobar deo sveta i boravio u raznim zemljama, putujući jednom prilikom po unutrašnjosti Afrike, i prolazeći ispod polutara na mestu gde dotad nije kročila ljudska noga, doživeo je nešto slično što se već dogodilo Vasku da Gami3 pri prolasku pored Rta dobre nade, kojom prilikom isti taj Rt, čuvar južnih mora, mu je krenuo ususret, u vidu džina, ne bi li ga naterao da odustane od pokušaja da prodre u te nove vode.(1) On je izdaleka video jedan ogromni torzo,4 za koji je isprva pomislio da je od kamena, sličan golemim kamenim statuama koje je pre mnogo godina video na Uskršnjem ostrvu.5 Međutim, kada se približio, video je da se tu radi o jednom nerazmernom obliku žene koja sedi na zemlji, oslanjajući se leđima i laktovima o planinu, i to ne isklesana već živa; lica prelepog i zastrašujućeg, očiju i kose crnih kao zift, koja je piljila u njega, što je potrajalo a da ni reči nije izustila, dok mu se napokon nije obratila. Priroda: Ko si ti? Šta tražiš u ovim krajevima gde je tvoja fela nepoznata? Mali moralni ogledi

| 139

Islanđanin: Ja sam jedan siroti Islanđanin, koji gle­ da da pobegne od Prirode, i pošto sam celog svog ži­vo­ta bežao od nje na sve strane sveta, evo to i sada činim. Priroda: Tako beži veverica od zmije zvečarke, dok joj sama ne padne u ždrelo. Ja sam ta od koje bežiš. Islanđanin: Priroda?! Priroda: Lično. Islanđanin: Baš mi je žao, i to mnogo, a mislim da mi se veća neprijatnost nije mogla dogoditi. Priroda: Pa, mogao si znati da ja naročito boravim u ovim krajevima, gde i sam znaš da se moja snaga oči­ tuje više nego na drugim mestima. Ali zašto ti bežiš od mene? Islanđanin: Moram ti reći da sam ja od najranije mla­dosti, s ono malo stečenog iskustva jasno shvatio svu taštinu života6 i glupost ljudi. Oni se neprestano bo­re između sebe da steknu zadovoljstva od kojih radosti ne­ ma, kao i dobra koja to nisu, podnoseći i nanoseći jed­ni drugima i bezbroj brižljivosti i bezbroj zala, zbog ko­jih trpe i koja im pakoste. A sreću, što je više tražiš, sve si od nje dalje. Ostaviv po strani svaku drugu želju, ovo su razlozi zbog kojih sam odlučio da, ne smetajući nikome, ne pokušavajući da na bilo koji način popravim svoje stanje, ne otimajući se s drugima oko bilo kakvog blaga ovog sveta, živim životom u senci i miru. Ne oče­ku­ju­ći ništa od zadovoljstava, kao nečeg što nije dato na­šem rodu, rešio sam da se jednostavno držim podalje od patnje i muka. Ovim ne želim reći kako sam mislio da se uzdržim od fizičkog rada i napora, za koje i sama znaš da nisu isto što i dirindženje i nevolja, ili ono što je smiren 140 |

Đakomo Leopardi

život ili besposličarenje. I već pri prvom koraku ove moje rešenosti da stvar sprovedem u delo, shvatio sam koliko je uzaludno verovati, da ako živiš među ljudima, i ako sa­mo ne povrediš nikoga, kako ćeš moći izbeći da i tebe ne­ko ne povredi; i popustiš li samo svoje­volj­no prvi, za­ do­vo­lja­va­ju­ći se u svemu onim najma­njim, da će ti zbog to­ga biti ostavljeno nešto malo prostora, i da ti to najmanje neće biti osporeno. Međutim, od napasti ljudske ja sam se lako oslobodio, držeći se po strani od njihovog druš­t va, i povlačeći se u samoću: što se na mome rodnom ostrvu može bez teškoće postići. Postupivši na ovaj na­čin, i živeći tako reći bez i trunke zadovoljstva, ja i pored svega nisam bio u stanju da izbegnem patnju: jer du­ ga zima, led i studen, i užasna let­nja žega, inače odlike tih krajeva, stalno su me mučile; a vatra kraj koje sam bio pri­nu­đen da provodim veliki deo vremena, sahnula mi je kožu i svojim dimom pekla oči, tako da niti u kući, niti na otvorenom prostoru ni­sam mogao da se spasim od ve­či­te tegobe. A nisam mo­gao da sačuvam ni onu životnu smirenost u kom prav­cu su uglavnom bile usmerene mo­je misli: jer užas­no nevreme na kopnu i moru tutnjilo je i pretilo sa Hekle,7 strah od požara, što se često događa u kućama koje su od drveta, nije mi davao mira. Sve ove neu­god­nosti u vazda nepromenljivom životu, lišenom ma­kak­ve druge želje i nade, i skoro bilo kakve brige sem da se spokojno proživi, očituju se kao važne, i mnogo oz­ bilj­ni­je negoli što obično izgledaju kada je dobar deo na­ še duše obuzet mislima o društvenom životu i nevoljama koje stvaraju ljudi. I tako, pošto sam video da po­vla­če­ći se sve više u sebe, i tako reći ustežući se iznutra, kako bih Mali moralni ogledi

| 141

na taj način sprečio da moje biće ne dosađuje i nanosi ni najmanju štetu bilo kome ili čemu na svetu, sve više su druge stvari unosile u mene nemir i zadavale brige. Odlučio sam da menjam mesta i podneblja, da vidim da li ću u bilo kom kraju na zemlji, ne vređajući nikoga moći i sam ostati nepovređen, i da patnju izbegnem time što ću se li­ši­ti uživanja. A na ovu odluku naterala me je misao ko­ja mi je sinula,8 da si ti možda ljudskome rodu namenila sasvim određena podneblja na kugli zemaljskoj (kao što si to učinila kada su bile u pitanju druge vrste životinja i biljaka), i sasvim određena mesta, van kojih ljudi ne bi mogli da napreduju niti žive bez teškoća i bede, što bi sve moralo da se prepiše samo njima, a nikako tebi, onda kada se oni ne bi osvrtali na njih i kršili propise utvrđene tvojim zakonima za ljudska naselja. Prošao sam skoro ceo svet, stekao iskustva tako reći u svim zemljama, uvek se držeći svoje odluke da ne uznemiravam druga stvorenja, kolikogod je to moguće, i da samo tražim puta i načina da živim u miru. Međutim, ja sam izgarao od žege u tropskim krajevima, cepteo od hladnoće u polarnim područjima, mučio se zbog ne­postojanos­ti vazduha u predelima sa umerenom klimom, i trpeo svuda od neobuzdanih prirodnih elemena­ta. Video sam mnoge krajeve u kojima nije prolazio dan bez nevremena: što će reći da si svakog bogovetnog da­na bio primoran da sa tamošnjim svetom, a koji ti ništa skrivio nije, vodiš pravu bit­ku. Na drugim mestima uobičajeno plavetnilo neba zamenjeno je čestim zemljotresima, mnoštvom besnih vulkana, i uzavrelim podzemljem u celom tom kraju. U nekim područjima, i u godišnjim dobima pošteđenim od drugih 142 |

Đakomo Leopardi

vazdušnih besova, preovlađuju neobuzdani vetrovi i ura­ ga­ni. Ponekad mi se pod teretom snega i krov rušio nad glavom, a katkad mi se i sama zemlja pod nogama iz­mi­ ca­la zbog odrona od obilnih kiša, a poneki put sam bio prinuđen da bez daha bežim od nadirućih rečnih bu­ji­ca koje su se mnome igrale, kao da sam im ja naneo ne­ku nepravdu. Mnoge divlje zveri, koje nisam ni najmanje izazvao, htele su da me prožderu; mnoge zmijurine da me otruju; na više mesta malo je trebalo pa da me krilati insekti izjedu do kostiju. I da ne govorim o svakodnevnim opasnostima koje neprekidno prete čoveku, i to do te mere da jedan drevni filozof(2) nije našao drugog leka strahu, nego da smatra kako se od svega valja pribojavati. A ni bolesti me nisu mimoilazile, premda sam vazda bio, a to sam još i uvek, ne samo umeren, već i uzdržan kada su u pitanju telesna uživanja. Mene još uvek ne ma­ lo čudi kad samo pomislim kako si nam ti ulila toliku čvrs­ti­nu i nezasitu nezajaživost prema zadovoljstvima, bez kojih je naš život, lišen onog što prirodno želi, nesavr­ šen. S druge strane ti si sredila tako da doživljavanje tog istog zadovoljstva, skoro svega ljudskog, ne može biti škodljivije po zdravlje i telesnu snagu, niti pogubnije što se posledica po bilo koga tiče, a sem toga ono je i krajnje neprijateljski usmereno na samu dužinu našeg života. Me­đu­tim, na bilo koji način, uzdržavajući se skoro uvek i u potpunosti od svakog uživanja, meni nije pošlo za rukom da izbegnem mnoge i razne bolesti: od kojih su me neke dovele u smrtnu opasnost, druge opet do gubitka nekog uda, ili do toga da večito vodim život bedniji od onog ranijeg, a povrh svega toga, sve one, danima i me­ Mali moralni ogledi

| 143

se­ci­ma su mi stostrukim mukama i bolovima kinjile telo i dušu. I svakako, premda svi mi u toku bolesti, doživimo neko na­ma dotad nepoznato i neuobičajeno oboljenje, zbog čega smo još više nesrećni negoli što smo na to navikli (kao da naš život nije već dosta bedan ovakav kakav je), ti u nadoknadu nisi darovala čoveku neko razdoblje preo­bil­nog i naročitog zdravlja koje bi mu pružilo izves­ no izvanredno zadovoljstvo što se tiče osobenosti i veličine. Osim toga, u zemljama koje su prekrivene snegom, samo što nisam oslepeo: kao što se to ponajviše dešava Laponcima u njihovoj postojbini.9 Vazduh i sunce, vitalne stvari, štaviše neophodne da čovek preživi, i što se to­ga tiče, od kojih se ne može uteći, neprestano nam nanose povrede; onaj prvi, vlagom, oštrinom i drugim ne­po­ćud­nos­ ti­ma; ono potonje, vrelinom i samom svet­loš­ću: tako da čovek nikad ne prođe bez veće ili manje nez­go­de ili ozlede, ukoliko je samo izložen jednom od njih. Na kraju, ja se ne sećam da sam barem ijedan dan u životu proveo bez ne­ ke muke, a ne mogu ni izbrojati one koje sam proživeo daleko od same makar i najmanje sen­ke od uživanja: vidim da nam je usud dodelio neizbežnu patnju kao nužnost, i da su nam zadovoljstva uskraćena; onemogućio nam je miran život na bilo koji način, a omo­g u­ćio onaj nemiran, premda bez teskobe: zbog svega toga ja sam se rešio na zaključak da si ti otvoreni neprijatelj ljudi, i ostalih životinja, kao i svega onog što si stvorila; da nas čas ugrožavaš, čas nam pretiš, čas nasrćeš na nas, čas nas za­ je­daš, pa nas mlatiš, razdireš, i stalno nas vređaš ili progoniš; i uz to, po običaju ili ustaljenosti, ti si i krvnik sopstvene porodice, svoje dece i, da tako rečemo, svoje krvi 144 |

Đakomo Leopardi

i čreva svojega.10 Tako da sam izgubio svaku nadu: jer sam shvatio da ljudi prestaju da gone one koji im beže i od njih se kriju, s istinskom željom da im uteknu i da se sklone; dok ti, bez ikakvog po­vo­da, ne propuštaš priliku da nas teraš i goniš dok nas ne prignječiš. A već vidim sebe kako se bližim gorkom, sumornom dobu starosti; pravom i očitom zlu, šta­v iše prepunom zala i najgore be­ de; i sve to nimalo slu­čaj­no, već stoga što si ti to tako sve­mu živom zakonom odredila; predvidela za svakog od nas još od najma­njih nogu; usadila u nama, od naše dvadeset pete godine11 pa nadalje, da se bez naše krivice, sunovraćujemo i propadamo: tako što je tek jedna trećina ljudskog veka određena za procvat, nešto malo vremena za zrelost i savr­šen­stvo, a sve ostalo što je preostalo namenjeno je te­go­ba­ma koje ne oklevaju. Priroda: Da li si možda zamišljao da je svet sazdan za vaše dobro?12 Sad znaj, da ja u onom što činim, u svome poretku i svojim postupcima, izuzev u posebnim slučajevima, uvek sam imala i imam sasvim druge namere negoli da vodim računa o ljudskoj sreći ili nesreći. Kada vas na neki način, ili bilo kojim sredstvom ozleđujem, ja to i ne primećujem, sem u veoma retkim prilikama kao, obično, onda kada vas zabavljam ili vam činim neko dobročinstvo, premda nisam ni svesna toga. Ja te stvari nisam, kao što vi to verujete, činila, ili te radnje ne činim, da bih vama priredila zabavu ili pružila korist. I na kraju, kada bi mi došlo da istrebim ceo vaš rod, ja to ne bih ni primetila. Islanđanin: Pretpostavimo da me neko svojevolj­ no i dosta uporno pozove u svoj letnjikovac, i ja to iz obzira prema toj osobi prihvatim. I tamo nađem da je Mali moralni ogledi

| 145

soba koja mi je određena za boravak prava beda od ćelije, ko­ja samo što se nije srušila i u kojoj mi preti stalna opasnost da ne nastradam; vlažna, gadna, izložena vetru i ki­ši. A moj domaćin, umesto da se postara i da me nečim zabavi, ili mi pričini bilo kakvu ugodnost, suprotno od toga, jedva se trudi da mi pruži ono najnužnije za op­sta­nak, i što je najgore, dopušta da se njegova deca i os­ta­li ukućani prema meni neuljudno ponašaju, rugaju mi se, prete mi i tuku. Ako bi on na moju pritužbu zbog ovog zlostavljanja odgovorio: da li sam ja ovaj letnjikovac sagradio tebe radi? Ili možda izdržavam ovu moju decu i domaće da bi oni tebi služili? E pa, znaš, imam ja i druge stvari o kojima da mislim, a ne na ono što je tebi potrebno, ili čime ćeš se zabaviti. Ja bih mu odgovorio: znaš šta, prijatelju, kao što ti nisi sazidao ovaj letnjikovac mene radi, tako isto si mogao i da me ne pozoveš. Međutim, kako si svojevoljno poželeo da ja ovde proboravim, ne misliš li zar kako bi valjalo da stvari podesiš tako, da ja, koliko je to u tvojoj moći, bar proživim ovde bez muke i bez opasnosti? Ja sad ovako velim. Meni je dobro poznato da ti svet nisi stvorila da bi ovaj bio na usluzi ljudima. Pre bih pomislio da si ga namerno stvorila i smislila kako bi ga mučila. I sada te ja pitam: jesam li ja tebe molio možda da se nađem u ovom svetu? Ili sam se njemu silom i protiv tvoje volje nametnuo? Ali, ako si me svojevoljno, a da ja o tome ništa ne znam, i na način da to ne mogu da odbijem, ti sama, svojim rukama ovde postavila, nije li onda i tvoja dužnost, ako ne da me podržavaš srećnim i zadovoljnim u ovom tvom kraljevstvu, a ono barem zabraniš da me kinje i razdiru, i da 146 |

Đakomo Leopardi

sam boravak ne bude za mene škodljiv? A ovo što velim za sebe, kažem i za druge životinje i sva stvorenja. Priroda: Ti očigledno nisi primetio da je život u celom svetu večiti krug stvaranja i razaranja, a ovo dvoje su međusobno povezani tako da se neprestano uzajamno pomažu, ne bi li se na taj način svet održao, i koji bi kada bi jedno od njih prestalo, isto tako nestao. Razlog zbog koga bi za svet bilo štetno kada bi bilošta u njemu bilo lišeno patnje. Islanđanin: Svi filozofi isto to kažu. Ali, kako sve ono što je razoreno pati, a ono što ga je razorilo u tome ne uživa, i ubrzo zatim i samo biva razoreno, reci ti meni ono što mi nijedan filozof nije znao da kaže: kome se sviđa i kome koristi ovaj nesrećni život celog sveta,13 koji se održava na uštrb i smrću sveg onog što ga čini? Dok su oni ovako razmenjivali ove i slične misli, pri­ ča se da su naišla dva potpuno izgladnela lava koji su jed­va pribrali snage da pojedu tog Islanđanina, što su i uči­ni­li; i taj obrok im je dobrodošao da prežive taj dan. Me­đu­tim, neki kažu da ovo nije istina, već iznose svo­ju pri­ču, da dok je Islanđanin govorio, kako se digao veoma sna­žan vetar, koji ga je oborio na zemlju i preko njega izgradio predivan mauzolej od peska, ispod ko­ga je on, sa­v r­še­no isušen, postao lepa mumija, koju su docnije ne­ ki putnici pronašli da bi je zatim smestili u muzej, u ne znam kome evropskom gradu.

Mali moralni ogledi

| 147

Napomene 1 Po svojeručnom zapisu Leopardijevom, ovaj dijalog napisan je 21, 27. i 30. maja 1824. Tako reći je nesumnjivo da je „Islanđanin“ stavljen u docniju grupu moralnih delca, jer je pisac smatrao da on zapravo pred­stav­lja najtačniji i sveobuhvatni rezime njegovih dotadašnjih po­g le­da. On istovremeno izražava i izričito rušenje pojma „priroda“, ko­ju je pesnik Leopardi svojevremeno obožavao. Duži niz primedbi i zapažanja sakupljenih u Zibaldonu (4027; 4127-31 itd.) pratio je nas­ ta­ja­nje ovog razgovora, svakako nadahnutog, u izvesnim svojim de­ lo­v i­ma Volterovim Dialogue entre le philosophe et la Nature (Raz­go­vor između filozofa i prirode). Sem toga, Priroda-maćeha, ne­prijateljski raspoložena i ravnodušna prema potrebama svoje dece, izražava vi­ do­ve koji se mnogo ne razlikuju od onih koji se mogu naći u nekim nemilosrdnim portretima Adelaide Antiči (Antici; Zib. I, 309 i dalje, itd.). Izuzmemo li tobože akademski početak i zaključne priče, fi­lo­ zof­ski dijalog u suštini se sastoji iz dva ostrašćena protesta protiv ljud­ skog stanja koje iznosi Islanđanin, kao i dve replike od strane Prirode, od kojih je prva prezrivo odbacivanje primedbi, a druga nosilac gorke istine da je „život u celom svetu večiti krug stvaranja i razaranja“, što je neizbežna i nesumnjiva istina, a što je Leopardi protumačio tako da priroda nema razumevanja za čoveka, odnosno da njoj pojedinac nije važan. Ovu istinu, možemo slobodno reći truizam, koja važi u od­no­su na vrste i rodove, vremensku beskrajnost, ili astrofiziku, Leo­ par­d i u apsolutnom smislu nije nikada mogao da prihvati: jer da li bi zbir tolikih nesreća pojedinih ljudskih sudbina ikada mogao da bude doprinos bilo kakvoj „celini“ koju bi zaista vredelo sačuvati? Kritika po­seb­no ističe da je ovaj dijalog prekretnica u kojoj Leopardi na pre­ čac otpisuje Prirodu kao „najdobroćudniju majku“ (Zib. 1530), i kao što smo već pomenuli, govori o njoj kao ravnodušnoj snazi, štaviše

148 |

Đakomo Leopardi

neprijateljskoj prema životu koji je podarila živome svetu. Po rečima Pa­t ri­k a Krejga (Patrick Creagh): „On se nije upustio u iznenadnu kon­ver­za­ci­ju, i sve njegove ideje su od ranije bile u buretu, pre nego što su stavljene u boce. Ja mislim da je on ovde našao pravi poetski mit u kome je kombinovao više tema – filozofsku, emocionalnu i auto­ bio­g raf­sku – koje su sazrevale nezavisno jedna od druge.“ U dru­g im svojim malim ogledima u ovoj knjizi, iako se kreće u širokim kru­go­v i­ ma oko iste teme, obogaćuju neke vidove i uvodeći nove, on se nikada nije povukao sa svog utvrđenog položaja. 2 U Volterovoj Histoire de Jenni, zapaža M. Fubini, priroda Is­lan­đa­ ne izlaže mukama i nevoljama: „Toujours menacés voient la faim devant eux, cent pieds de glace et cent pieds de flamme à droite et à gauche sur le mont Hécla“. 3 Portugalski moreplovac koji je prvi prošao pored Rta dobre nade. Slavio ga je Kamoinš, a citirao Leopardi (vidi str. ?). 4 U antičkom svetu torzo koji je predstavljao boga Hermesa. Ovde statua od kamena. 5 U jednoj primedbi sa strane teksta Leopardi kao izvor navodi: „La Pérouse, t. I, str. 100-2“. 6 U „Islanđaninu“, očigledno, Leopardi projektuje deo sebe. 7 Vulkan na Islandu. Pojedinost iz Volterove Histoire de Jenni. 8 Upr. Zib., 4069 i dalje: „Tu skoro, primetio sam u ovim mislima veću sklonost ka prirodnoj sreći koju pokazuju narodi žarkih podneb­ lja i istočnjaci u odnosu na druge narode. Ovde treba obratiti pažnju da je zapravo priroda ova podneblja namenila ljudskom rodu...“ Ova misao može da vodi poreklo i od Lukrecija (De rerum natura V, 199 i dalje). 9 Beleška Leopardijeva: „Buffon, t. 3, str. 8-9; Martinière, članak Lapons“. 10 Upr. pesma „Nad starinskim nadgrobnim bareljefom“, stih 44-7; obratiti pažnju da je priroda ovde svedena na stepen ljudožderstva iz „Prometeja“; Paralipomeni (IV, 12): „svoje dece drevni / glavni krv­n ik i neprijatelj“. 11 Zib. 4141: „Posle dvadeset pete godine čovek doživljava između os­ta­log znatnu i bolnu promenu u životu“; isto tako 4130, gde se Leo­ par­d i poziva na ovaj razgovor, kao i na „Pesmu divljeg petla“. 12 Retoričko pitanje, koje u svojoj prećutnoj negativnosti, sadrži os­nov­nu tezu malog ogleda: svet nije sazdan na korist čovekovu. Upr. Zib. 4099, zapis sa datumom od 2. juna 1824, u kome Leopardi

Mali moralni ogledi

| 149

navodi svoj „Razgovor Prirode sa jednim Islanđaninom“, i Zib. 4128, gde je između ostalog zapisano: „... Dakle, priroda, postojanje, ni na koji način nema za cilj zadovoljstvo, niti sreću životinja: pre će biti suprotno od toga. Međutim, to ne znači da svaka životinja po svojoj pri­ro­di nema za nužni, večiti i jedinstveni cilj svoje zadovoljstvo i svo­ ju sreću, i na isti način svaka vrsta uzeta kao celina, kao i ceo uni­ver­ zum živih bića...“ 13 Analogna pitanja postavljena i u „Noćnoj pesmi“. Međutim, upr. po­jam Nature u Volterovom Dictionnnaire philosophique: À quoi bon tout cela, Nature? – Oh! va interoger qui m’a faite“ (I čemu sve to, Pri­ro­ do? – O, idi pitaj onog ko me je stvorio).

150 |

Đakomo Leopardi

PARINI ILI O SLAVI1 Glava prva Đuzepe Parini,2 u našem sećanju, ostao je kao jedan od malog broja Italijana koji je pored sjajnog književnog dara bio i duboki mislilac, budući uz to dobar poznavalac filozofije naših dana, vičan njenoj primeni. Ove osobine sada su već do te mere neophodne lepoj knji­žev­nosti, da bi njihovo razdvajanje bilo neshvatljivo, samo kada kod nas, u Italiji u tom smislu ne bi bilo toliko suprotnih primera.3 Sem ovoga, on je bio, kao što nam je svima poznato, čovek jedinstvene čestitosti, pun samilosti prema nesrećnima i ljubavi prema svojoj zem­ lji, odan svojim prijateljima, plemenite duše i postojan na hirovitosti prirode i životne sudbine, koje su mu za­ da­vale jade tokom celog njegovog bednog i skromnog života sve dok ga smrt nije preotela tami. Imao je dosta sledbenika: koje je pre svega učio da upoznaju ljude i ono čime se oni bave, i da ih onda razonođuju rečitošću i poezijom. Jednome od njih, mladome čoveku4 neverovatne naravi, koji se sa žarom predavao izučavanju, i od koga se mnogo očekivalo, svom tek pristiglom učeniku obratio se on u ovom smislu: Mali moralni ogledi

| 151

Ti, sine moj, tražiš onu slavu, moglo bi se reći jedinu koja je među svim ostalim vredna da je ljudi skrom­no­ga porekla5 postignu: to jest, koja se nekad stiče pu­tem znanja, a ponekad ozbiljnim učenjem dobrog knji­žev­nog štiva. Među tim, pre svega, i sam znaš da je ova sla­va, premda je naši izvrsni preci nisu nipodaštava­li, bi­la na manjoj ceni u poređenju sa ostalim: a video si svakako koliko često i sa koliko pažnje je Ciceron,6 ko­ji je sa žarom i radošću sledio njen put, morao da se iz­v i­nja­va svojim tadašnjim sugrađanima zbog vremena i tru­da uloženog u to da do nje dođe, čas braneći se da ga izučavanje književnosti i filozofije ni u kom slučaju vre­men­ski ne ometaju da bi se posvetio javnome radu; čas opet da su ga zla vremena gonila da se uzdrži od važnijih poslova, te da se posvećivao tim izučavanjima ne bi li na dostojan način iskoristio svoju dokolicu; uvek slavi svojih rukopisa pretpostavljajući slavu svojih konzuls­k ih dužnosti i onoga što je radio za dobro republike.7 I zaista, ako je glavni predmet književnosti ljudski život, a prvenstveni cilj filozofije da unosi red u postupke, ne­ma sumnje da je delanje mnogo dostojnije i plemenitije od razmišljanja ili pisanja, kao što je i cilj plemenitiji od sa­mog sredstva, isto kao što su to stanja i pojedinci u od­no­su na reči i rasuđivanje. Štaviše, priroda nije stvori­la nijedan um uče­nja radi; niti se čovek rađa zato da bi pisao, već samo da bi radio. Zbog toga i vidimo da je prevashodni deo iz­van­red­nih pisaca, pogotovu čuvenih pesnika, naših sa­v re­me­nika, kao na primer Vitorio Alfijeri,8 u početku bio neuobičajeno strastveno usmeren ka velikim delat­ nos­tima da bi se potom, zbog nenaklonog doba u kome 152 |

Đakomo Leopardi

su živeli, ili možda sprečeni svojim ličnim sudbinama, ti pisci okrenuli pisanju velikih dela. A i oni koji nemaju dara i vrline za veliku delatnost nisu ni kadri da pišu velika dela. A zatim, možeš vrlo lako da vidiš, u Italiji, gde se skoro niko ne ističe nekim izvanrednim činom koliko je mali broj onih koji svojim pisanjem stiču trajnu slavu. Ja mislim da se drevna vremena, naročito u doba Rimljana i Grka, mogu simbolički predstaviti na­či­nom na koji je u Argu bila isklesana statua Telesile,9 pes­ni­k i­nje žene-ratnika i spisateljke domovine. Jer ovaj kip ju je predstavljao sa kacigom u ruci, pogleda uprta u nju, očito zadovoljna, kao da je spremna da je stavi na gla­v u; a pored njinih nogu, nekoliko knjiga na koje ona sko­ro da i ne obraća pažnju, kao na tek jedan mali deo svo­je slave.(1) Međutim, među nama ljudima ovog vremena, koji­ ma su obično preprečeni svi pristupi putevima slave, oni koji se opredeljuju za izučavanja, tim izborom pokazuju samo duševnu veličinu koju je danas mogućno pokazati, i nemaju potrebe da se za to izvinjavaju svojim sunarodnicima.10 Tako da u odnosu na tvoju velikodušnost ja mogu samo da pohvalim tvoju odluku. Ali, s obzirom da ovaj put nije u skladu sa ljudskom prirodom, i ne mo­ že se njime ići bez štete po telo, niti da se na razne načine ne uveća već ionako prirodno nesrećan sopstveni duh,11 pre svega ostalog smatram svojom dužnošću, pored velike ljubavi koju zaslužuješ, i koju prema tebi gajim, da ti skrenem pažnju, kako na razne i tolike teškoće koje će se isprečiti na putu ka slavi kojoj smeraš; a onda i na sam plod te slave, ukoliko do nje dođeš. Imajući u vidu ono što sam dosad mogao da saznam samim iskustvom ili iz Mali moralni ogledi

| 153

razgovora, ja ti iznosim, kako bi mogao sam da proceniš s jedne strane važnost i cenu cilja koji treba postići, i sa dru­ge štetu, tegobe i neprijatnosti kojima je bremenito samo to traženje (o čemu ćemo razgovarati jednom dru­gom prilikom): na taj način, podrobno obavešten, mo­ći ćeš da oceniš i odlučiš da li ti je korisnije da nastaviš tim pravcem, ili pak da kreneš drugim putem.

Glava druga Mogao bih već ovde na samom početku da ti nadugo i naširoko govorim o suparništvima, zavistima, oštrim kritikama, klevetama, pristrasnostima, nameštanjima i spletkama, iza leđa ili javno, protiv tvoga ugleda, kao i o drugim smetnjama koje će ti ljudska pakost stavljati na putu kojim si krenuo. Ove prepreke koje se teško, a često i nikako ne mogu zaobići, postaju uzrokom da se ne samo jednom piscu, ne samo za života, već i posle smrti u potpunosti uskraćuju dužna čast i poštovanje.12 Jer kada se živi bez slave, bilo zbog mržnje ili zavisti drugih, posle smrti se ostaje u senci zaborava; jer teško je i zamisliti da će se bilo čija slava roditi ili vaskrsnuti u vreme kada se, sem na papiru i po knjigama, već po sebi nemuštim i nepokretnim, niko o tome ne stara. Ali, teškoće nastale zbog pakosti ljudske, o kojima su mnogi opširno pisali, i na koje bih mogao da se pozovem, ja bih radije da ostavim po strani. A nemam namere da se zadržavan ni na preprekama zasnovanim na ličnim okolnostima samog pisca, onim vezanim za usamljen slučaj ili uzgredan događaj: koji često dovode do toga da neki spisi, vredni svake pohvale, uz to i plod 154 |

Đakomo Leopardi

beskrajnog truda i znoja, večito ostaju nezapaženi, ili koji su bili zablistali samo za trenutak pre nego što će se rasplinuti i u potpunosti iščeznuti iz ljudskog sećanja, dok su drugi spisi, ili manje vredni, ili pak ne bolji od prethodnih, čuveni i na veliko hvaljeni. Ja bih samo da ti izložim teškoće i smetnje, koje se po strani od ljudske zlobe snažno suprotstavljaju sticanju slave, i to ne samo u ovom ili onom izuzetnom slučaju, već kao nešto najobičnije i kada su u pitanju i najveći pisci. I sam dobro znaš da niko ne postaje dostojan ovog naziva, niti dospeva do postojane i prave slave, ukoliko se ne radi o izvrsnim i savršenim delima, ili onim koja se na neki način približuje savršenstvu. Zbog toga treba da ti je uvek na pameti izreka puna istine jednog našeg pisca Lombarđanina,13 hoću reči pisca Dvorjanina:(2) ko­ ja glasi: retko se dešava da neko nevičan pisanju ma­ko­li­ko bio učen, može da shvati muke i trud pisaca, ili da uživa u prijatnostima i savršenstvu stihova, i onim skri­ve­nim savetima koji se mogu naći kod antičkih pisaca. Ovde on prvenstveno ima u vidu, koliko je mali broj onih koji su naviknuti na pisanje i njemu vični, i koliko je malo ljudi, danas ili ubuduće od kojih bi mogao sa si­g ur­noš­ću da očekuješ ono sjajno mišljenje14 koje si ti sebi postavio kao krunu svog života. Osim toga uzmi u obzir od kolike je samo važnosti stil15 u pisanju, od čijih odlika uglavnom, zavisi dugi opstanak dela koja u sva­kom slučaju spadaju u okvire lepe književnosti. Vrlo čes­to se dešava, da izuzmeš li stil nekom čuvenom delu, za koje si mislio da je njegova celokupna vrednost u mis­li­ma, ti ga time svodiš na nešto što ti se čini potpuno bezvrednim. Mali moralni ogledi

| 155

Sada, jezik čini toliko veliki deo stila, štaviše toliko je sa njim povezan da ih je teško razmatrati ukoliko su jedan od drugog razdvojeni; ove dve osobine stalno se prepliću, ne samo u govoru ljudi, već i njihovoj svesti, i za dobar deo njihovih odlika, njihovih zasluga ili slabosti, nije lako, ili je čak i nemoguće, pa i putem tananog i brižljivog razmatranja, razlučiti i odrediti da li te osobenosti pripadaju stilu ili jeziku, toliko oni imaju nečeg tako reći zajedničkog, i ne mogu se razdvojiti jedan od drugog. Međutim, izvesno je da nijedan stranac, vratimo se na Kastiljoneove reči, ne može biti vičan pisanju, otmenom, na tvome jeziku. Tako da kada je u pitanju stil, taj toliko važan sastavni deo pisanja, plod truda i neizrecivih teškoća, koliko u samom savlađivanju najsavršenijih tananosti, toliko, pošto se ove nauče, nji­ho­ voj primeni, ne može biti reči o drugim pravim su­di­ja­ ma, niti drugim odgovarajućim ocenjivačima, kad­rim da ih prema zasluzi pohvale, ukoliko se ovi, u ok­v i­r u jednog naroda, i sami ne bave pisanjem. Za sav ostali ljud­ski rod, one goleme teškoće i napori uloženi oko sti­ la, dobrim ili možda najvećim delom su uzaludni i ba­ če­ni u prazno. Ostavljam po strani beskrajne razlike u mišljenjima i naklonostima ljudi od pera, radi kojih se broj osoba podrobnih da procene vrednosti ove ili one knjige svodi na još manji broj. Ja bih želeo da ti sasvim jasno shvatiš da za savršeno poznavanje značajnih odlika jednog savršenog dela, ili dela koje je blizu savršenstva, zaista vredno besmrtnosti, nije dovoljno samo baviti se pisanjem, već i da ono mora biti skoro isto toliko savršeno koliko i pisanje 156 |

Đakomo Leopardi

samog pisca čije delo treba oceniti. U stvari, iskustvo će ti pokazati da ćeš, u srazmeri sa dubinom upoznavanja odlika koje čine savršeno pisanje, kao i beskrajnih teš­ ko­ća koje valja prevazići da bi se ove stekle, sve bolje ume­ti da dođeš do ovih prvih i savladaš one druge, tako da više neće biti nikakvih razlika između poznavanja i vla­da­nja ovim sredstvima: to će zaista biti jedno te isto. Na ovaj način čovek ne stiče sposobnost da u potpunos­ ti uočava i uživa u izvrsnosti odličnih pisaca, pre nego što stekne veštinu koju će pokazati u svom pisanju; jer ova izvrsnost se ne može u potpunosti sagledati niti pak u njoj uživati, ukoliko se ne ostvari u sopstvenoj primeni i radu, dok se, da tako kažemo, ne prenese u sebe. Pre tog trenutka, niko zaista i ne zna, ne može se dužno ni diviti samim vrhunskim piscima. I najveći deo onih koji se bave naukom, a veruju da dobro pišu zato što pišu la­ko, u stvari smatraju kao sigurno, čak i onda kada se suprotno izražavaju, da je dobro pisanje laka stvar. Prema tome, vidi sam na šta se svodi broj onih koji bi mogli da te cene, i koji bi umeli da te dostojno pohvale, kada i tebi bude pošlo za rukom, da preznojavajući se i trpeći ne­po­jam­ne muke i tegobe, konačno ostvariš izvrsno i savr­še­no delo. Ja ti tvrdim (a mojoj sedoj glavi možeš ve­ro­va­ti) da ćeš u Italiji danas moći da nađeš jedva dve ili tri osobe koje su savladale umetnost izuzetnog pisanja. Ako ti se čini da je taj broj preterano mali, nemoj zbog toga misliti da je ovaj ikad, ili bilo gde bio veći. Više puta sam se u sebi čudio načinu na koji je, uz­mi­ mo recimo Vergilije, primer najvišeg stupnja savršenstva u književnom stvaranju uspeo da se nadigne do samog Mali moralni ogledi

| 157

vrhunca slave, i da se na njemu i održi. Makoliko skromno mislio ja o sebi, i bez obzira koliko malo verovao da ću bilo kada uživati i ceniti svaki delić svake njegove zasluge, i svaki vid njegovog majstorstva; i pored svega toga ja sam ubeđen da veoma veliki broj njegovih či­ta­la­ ca i hvalitelja, u njegovim spevovima ne zapaža više od jedne jedine lepote od onih dvadeset koje ja uspe­vam da otkrijem, iznova ih čitajući i o njima razmišljajući. Istinu govoreći, ja sam uveren da visoko ocenjivanje koje se daje, i poštovanje koje se ukazuje vrhunskim piscima, pa i od strane onih koji ih pročitavaju i njima se bave, obično potiče više iz slepo stečene navike, negoli ličnog prosuđivanja ili zapažanja, bilo kojim putem, odlika u njihovim delima. A sećam se i vremena svoje mladosti,16 kada sam Vergilijeve spevove čitao potpuno slobodno od svakog suda sa strane, s jedne strane, i bez ika­k ­vog vođenja računa o uglednim mišljenjima drugih, što se ne dešava mnogima; i s druge strane sa neiskustvom uobičajenim za taj uzrast, ali možda ne većim od onog koji se inače sreće kod zaista mnogih čitalaca, ja sam sa svoje strane odbijao da se podvrgnem opštem miš­lje­nju, ne nalazeći kod Vergilija mnogo veće vrednosti negoli kod osrednjih pesnika. Mene maltene čudi da je Vergilijeva mogla da prevaziđe Lukanovu17 slavu. Vidiš da se većina čitalaca, ne samo u vekovima lažljivih i iskvarenih oce­nji­ va­nja, već i u stolećima u kojima je preo­vla­da­va­la snažna i uravnotežena književnost, mnogo više zabavljala neo­ tes­nim i zapanjujućim lepotama, negoli onim tananim i zapretanim: više odvažnim nego uzdržanim; često, ta­ko­đe, više pojavno negoli suštinski, i opšte uzev više 158 |

Đakomo Leopardi

osrednjim, a manje izvanrednim. Čitajući pisma jednog vladara,18 čoveka zaista umnog, ali vazda naviknutog da u dosetkama, duhovitostima, neobičnom i domišljatostima, tako reći iscrpljuje sav sjaj pisanja, ja sasvim jasno vidim da je on u prisnosti svojih misli Henrijadu19 pretpostavljao Enejidi; premda se nije usuđivao da izrekne takav sud, iz čistog straha da ne povredi nečiji sluh. Na kraju, ja se čudim da je sud jedne manjine, premda ispravan, mogao da nadvlada sud bezbrojne većine, i da stvori naviku opšteg divljenja, koliko slepog, toliko ništa manje umesnog. Što se ne događa uvek; ali ja sam mišljenja da slava izvanrednih pisaca često zavisi više od slučaja negoli od njihovih zasluga: što će ti biti potvrđeno onim što ću imati da kažem u toku svog daljeg izlaganja.

Treća glava Videli smo već našta će se svesti broj onih koji će biti u stanju da ti se dive kada budeš postigao savršenstvo kome težiš. Sada, morao bi da shvatiš da će se i tom malom broju isprečiti više nego jedna prepreka, tako da neće biti u stanju da stvori sebi dostojnu predstavu o tvojoj vrednosti, premda mu sami znaci neće izmaći. Nema nikakve sumnje da se o spisima krasnorečivo i pesnički izraženim, i to bilo kakve vrste, ne sudi toliko na osnovu njihove vrednosti po sebi, koliko po utisku koji ostavljaju u duši čitalaca. Tako da prilikom prosuđivanja, čitalac ih razmatra, da se tako izrazimo, više u svojoj svesti, negoli po njima samim. Iz ovog proishodi, da uprkos dobrom smislu za kritiku, pronicljivosti uma i dobroj potkovanosti znanjem, ljudi po prirodi spori Mali moralni ogledi

| 159

i hladna srca ili mašte tako reći su nesposobni da daju odgovarajući sud o takvim spisima; nemoćni da makar i u najmanjoj meri usklade svoj duh sa duhom samog pis­ca. U sebi oni ih obično preziru, jer dok ih čitaju, zna­ ju­ći da su čuveni, oni su daleko od toga da shvate raz­ lo­ge njihovog uspeha: jer u stvari ovo čitanje ne budi u njima bilo kakvo osećanje, bilo kakav utisak, i prema tome, nikakvo primetno zadovoljstvo.20 Sada, čak i kod onih prirodno sklonih i pripremljenih da prime i u svesti obnove bilo koju sliku ili osećanje, koje je pisac na prikladan način znao da izrazi, javljaju se mnogi trenuci hladnoće, ravnodušnosti,21 duševne klonulosti, nedoku­ či­vos­ti i raspoloženja koji ih, dok traju, izjednačavaju ili čine sličnim onim ranije pomenutim; a ovo iz više raz­ lo­ga, spoljnih ili unutrašnjih, koji su vezani za duh i telo, bili oni prolazni ili pak trajni. Pod takvim okolnostima niko, makar bio on i vrhunski pisac, ne može biti dobar sudija dela koje bi trebalo da podstakne srce ili maštu. Neću ni pominjati zasićenost od netom doživljenog za­ do­volj­stva sličnim čitanjem; niti manje ili više snažne os­traš­nje­nos­ti koje se s vremena na vreme javljaju pri či­ta­nju ne ostavljajući mesta ushićenju do koga bi u nekoj drugoj prilici došlo. I tako, iz ovih ili sličnih razloga često zapažamo da sama ta mesta, ti prizori divota pri­ ro­de, ili bilo koji drugi, ta muzika, i stotine takvih stvari koje su nas uzbudile u prošlosti, ili, da smo ih vide­li ili čuli, bile u stanju da nas uzbude, to što ih vidimo ili čujemo sada nas uopšte ne uzbuđuje, ili nam pruža za­do­ volj­stvo; a oni zbog toga nisu ništa manje lepi ili upečat­ lji­v i nego što su onda bili.22 160 |

Đakomo Leopardi

Međutim, kada iz bilo kog već navedenog razloga, čovek nije spreman da se preda utiscima krasnorečivos­ ti i poezije, on ipak zbog toga ne odustaje i ne odgađa do­no­še­nje svog suda o delima ove ili one vrste koja je po prvi put imao prilike da pročita. Meni se ne retko de­ša­va da ponovo uzmem u ruke Homera, Cicerona ili Pe­trar­ku, i da me čitanje tih stranica uopšte ne uzbudi. Sve­jed­no, budući već svestan i ubeđen u izvanrednost ovih pisaca, kako zbog njihove drevne slave, tako i zbog ra­ni­je doživljenog zadovoljstva koje su mi priredili; ja ra­di ove moje trenutne bezosećajnosti i ne pomišljam da su oni stoga manje slavni. Međutim, kada su u pitanju spisi koji se čitaju po prvi put, i koji, zbog toga što su novi, još uvek nisu mogli da izbiju na glas, ili da se po­ tvr­de na delu, kako ne bi bilo ni trunke sumnje u pogledu njihove vrednosti, čitaoca ništa ne sprečava, da su­ de­ći o njima na osnovu utisaka koji se rađaju u njegovoj svesti, u tom trenutku, nepodatnoj da primi osećanja i sli­ke koje je pisac imao u vidu, ne stekne neki ne baš po­ vo­ljan utisak o inače izvanrednim piscima i delima. A neće biti lako da ga, u nekom boljem trenutku, uzbudi ni ponovno čitanje te iste knjige: jer malo je verovatno da doživljena dosada prilikom ranijeg, neće osujetiti i potonje čitanje. U svakom slučaju, ko je taj ko nije svestan važnosti prvih utisaka i predubeđenja, pa i onda ka­da su ovi pogrešni? Nasuprot ovome, poneki put, iz ovog ili onog razloga, naš duh se nađe usplahiren, u stanju takve osetljivos­ ti, topline i krepkosti, ili do te mere otvoren i pripravan da sledi pa i svaki najmanji dodir, te prilikom čitanja, Mali moralni ogledi

| 161

do­živ­lja­va u sebi sijaset uzbuđenja i maštovitih slika ko­ je ga dovode do slatkog zanosa, tako reći van sebe. Iz ovo­ga često sledi, da gledajući unazad na zadovoljstvo nas­ta­lo čitanjem, i brkajući posledice ličnih vrlina i stanja duha sa onima koje zaista pripadaju knjizi; njih ispu­ nja­va velika ljubav i divljenje prema trenutnom štivu, o ko­me stiču preterano visoko mišljenje, pretpostavljajući ga drugim knjigama dostojnim pažnje, ali koje su imali u rukama u manje povoljnoj prilici. Vidiš, dakle, kakvoj neiz­ves­nosti su podvrgnuti istina i ispravnost mišljenja, pa i samih merodavnih ličnosti, kada su u pitanju spisi i darovitost drugih, čak i onda kada je odsutna bilo kak­ va zla namera ili pristrasnost. A ta neizvesnost je takva, da je čovek u velikoj meri u sukobu sa samim sobom pri ocenjivanju dela podjednake vrednosti, ili čak istog dela, ali u raznim dobima života, pa i u raznim prilikama, štaviše i u različitim časovima jednog te istog dana.

Glava četvrta Kako ne bi pomislio da se navedene teškoće nena­ klo­nih čitalaca retko i izuzetno dešavaju, uzmi samo u ob­zir da ništa nije uobičajenije kod ljudi nego videti ka­ko sa godinama opada njihova prirodna sklonost ka uži­va­nju u krasnorečivosti i poeziji, a ništa manje i u os­ ta­lim podržavajućim umetnostima i svakojakim le­po­ ta­ma u najširem smislu reči. Ovo duhovno propada­nje, što sama priroda nameće našim životima, danas je još i veće nego što je bilo u drugim vremenima, a počinje mno­go ranije i ima brži tok, poglavito kada su u pitanju učene osobe, gde se svakom pojedinačnom iskustvu 162 |

Đakomo Leopardi

pridružuje, kod nekog više kod nekog manje, i znanje nas­ta­lo primenom i umovanjem tokom tolikih prošlih ve­ko­va. Razlog zbog koga, dodamo li mu uz to sadašnje druš­t ve­ne uslove života,23 iz ljudske mašte lako blede sen­ke24 mladosti, uz njih i duhovne nade, a sa nadama i veliki deo želja, strasti, žara, života i sposobnosti. Či­nje­ ni­ca da ljudi u zrelom dobu, ponajpre oni učeni, i pos­ve­ će­ni razmišljanju o ljudskim stvarima, mogu još uvek da budu osetljivi na kreposti leporečivosti i poezi­je, mene čudi u stvari više nego kada bih ih video savr­še­no ravnodušnim prema tim dvema umetnostima. Pre­ma tome, budi siguran, da bi lepo i velemaštovito nekog snaž­no pogodili, nužno je verovati da u životu uopšte pos­to­ji nešto zaista veliko i lepo, i da poetičnost sveta nije prazna priča.25 U ove stvari mladi svet vazda veruje, čak i onda kada zna za suprotno, sve dok njihovo lično is­kus­t vo ne pridruži znanju. Ali nakon žalosne istine sva­ko­dne­v ­ni­ ce, u njih verovati lako nije, naročito kada to iskustvo prispe preobučeno u odoru mudrosti i nauke. Iz ovog izlaganja sledilo bi da su mladi uopšte bolji sudije dela namenjenih buđenju osećanja i slika, negoli što su to zreli i stariji ljudi. Međutim, pogledamo li stvar s druge strane, videćemo da mladi nenaviknuti na čitanje traže u njemu zabavu koja prevazilazi ljudsko, zapravo nešto neizmerno,26 odlike koje nisu moguće; i pošto ih ne mogu naći, misle loše o piscima: što se i u drugim dobima, iz sličnih razloga, dešava poneki put i neukom svetu.27 A onda, oni mladi ljudi koji se posvećuju književnosti, kako pri pisanju tako i pri ocenjivanju tuđih spisa, bez teškoće, preterivanje stavljaju ispred Mali moralni ogledi

| 163

usmerenosti, sjaj ili razmetanje ispred obrta, dok kitnjasti pretpostavljaju jednostavnom i prirodnom izrazu, a varavu lepotu stvarnoj. Delom oni to čine zbog malog iskustva, a delom opet zbog naglosti zanosa vezanog za godine. Otuda su mladi, bez daljeg onaj deo čovečanstva koji je najspremniji da hvali ono što se njemu čini da je dobro; budući najiskreniji i najprostodušniji, vrlo retko u stanju da uživaju u zrelom i otvorenom savršenstvu književnih dela. Protekom godina, osećajnost stečena kroz umetnost raste, a ona prirodna opada, premda to ne znači da je svrsishodno bilo koja od njih nevažna. I zatim, bilo ko od onih koji žive u velikom gradu,28 i pored toga što ga je priroda obdarila srčanim darom i živom uobraziljom, ja ne znam (sem ako ne provodi svoje vreme usamljen kao što ti to činiš), kako će on uopšte moći da oseti lepotu koju pružaju priroda ili književnost; bilo kakvu pobudu, nežno ili plemenito čuvstvo, bilo kakvu tananu ili dražesnu sliku. Ovo zbog toga što ništa nije toliko protivno onom duševnom stanju ko­je nas čini osetljivim na ova zadovoljstva, koliko je to dru­ že­nje sa ovim ljudima, bučnost tih mesta, prizor ja­lo­vog sja­ja, duševna ispraznost, večita lažnost, bedna za­ni­ manja i bedna dokonost koji tamo vladaju.29 Što se pak gomile pisaca tiče, mogu ti reći da oni iz velikih grado­ va daju manje pouzdane sudove o knjigama od sudova pisaca iz manjih gradova: jer u velikim gradovima u kojima su i ostale stvari lažne i ispunjene taštinom, i sama književnost je obično lažna i tašta, ili površna. Iako se u drevnim vremenima, u poređenju sa običnim pos­lo­v i­ma bavljenje književnošću smatralo odmorom i 164 |

Đakomo Leopardi

razonodom, najveći deo onih, danas, koji se u gradovi­ ma po pozivu bave učenošću, smatraju, i stvarno se ba­ ve izučavanjem i pisanjem kao razonodom i odmorom među ostalim razonodama. Moje je mišljenje da bi se u značajnim delima slikar­ stva, vajarstva i arhitekture mnogo više uživalo kada bi ova bila izložena u unutrašnjosti, u manjim i srednjim gradovima, a ne u ovako nagomilanim u velikim centrima: gde su ljudi, delimično obhrvani bezbrojnim mislima, a delom obuzeti beskrajnim zabavama, sa priviknutom svešću, a možda i protiv svoje volje, prinuđeni na razonodu, na lakoumnost i ispraznost, vrlo retko u stanju da se predaju prisnim duhovnim zadovoljstvima. Pored ovoga, veliki broj toliko lepih predmeta okupljenih na jednom mestu, odvlači do te mere pažnju duha da ovaj, u nemogućnosti da im posveti dužnu pažnju, ne može da pobudi ni živo osećanje; ili pak stvara takvu pre­za­si­će­nost da čovek ova dela posmatra s unutrašnjom hladnoćom, kao kada bi gledao bilo kakav obični predmet. Isto to mogu ti reći i kada je u pitanju muzika; koja se u drugim gradovima ne izvodi tako savršeno, i sa onim sjajem kako se to čini u velikim gradovima; gde su duhovi ljudski manje prijemčivi za čudesna uzbuđenja te umetnosti, i manje, da tako kažemo, muzikalni, nego bilo gde drugde. Ali, i pored svega toga, sve umetnosti moraju biti vezane za velike gradove, gde mogu računati da će moći da slede i dovedu do još većeg savršenstva svoju delatnost: premda, s druge strane ništa manje je istina da uživanje koje pružaju svetu dosta je skromnije od onoga koje bi bilo ostvareno na drugom mestu. A Mali moralni ogledi

| 165

može se isto tako reći da umetnici, u tišini i samoći, revnosnom budnošću, prilježnošću i staranjem pričinja­va­ju svetu zadovoljstvo, koji će, priviknut na gungulu i gra­ju, moći tek u najmanjoj meri da uživa plod jednog go­le­ mog truda.30 A ova sudbina svih umetnika, srazmer­no, odnosi se i na same ptice.

Glava peta Ali da ovo spomenemo među zagradama. Vraćajući se na naš predmet, za one spise koji su blizu savršenstva, kažem kako imaju ovo svojstvo, da se pri drugom čitanju više sviđaju negoli pri prvom. Suprotno od ovoga se dešava sa mnogim knjigama napisanim sa osrednjim darom i manjom brižljivošću, ali koje, međutim, nisu bez izvesne unutrašnje i očite vrednosti, koje ponovo uzete u ruke, više ne mogu da potkrepe mišljenje koje je čovek svojevremeno stekao o njima pri prvom čitanju. Međutim, i oni prvi i ove druge, kad ih pročitaš samo jednom, prevare ponekad učene ljude i stručnjake tako da i najbolje ispadnu ispod prosečnih. Osim toga, treba da uzmeš u obzir kako danas, i oni koji su svoj život posvetili nauci,31 s velikom teškoćom se rešavaju da ponovo čitaju skoro objavljene knjige, pogotovu one koje imaju za cilj da zabave. Što se sa antičkim piscima nije dešavalo, jer je bilo mnogo manje knjiga. Ali, u ovim vremenima bogatim pisanom reči, što su nam toliki vekovi ostavili u nasledstvo, pored tolikog broja pismenih naroda, s ovim preteranim brojem knjiga koje svi oni svakodnevno objav­lju­ju, ne gubeći pri tom iz vida trgovinsku razmenu između svih njih; pored toga, sa tolikim mnoštvom i 166 |

Đakomo Leopardi

raznovrsnošću pisanih jezika, drevnih i savremenih, uz tolike naučne grane i širinu svakakvog znanja i umenja, kao i njihovu isprepletenost i povezanost, učena osoba je primorana da se napregne i sve ih obgrli, već prema svojim mogućnostima; i sam lepo vidiš da se tu nema vremena na za prvo čitanje, a kamoli za ono drugo. Međutim, bilo kakvo mišljenje da je jednom doneto o novim knjigama, njega je teško menjati. Ovome valja dodati da iz istih razloga, čak i pri prvom čitanju rečenih knjiga, naročito onih iz lepe književnosti, veoma mali broj čitalaca, i u vrlo retkim slučajevima, posvećuje dovoljnu pažnju i dublje zalazi u štivo, kako bi na taj način otkrili teško postignuto savršenstvo, prisnu umetnost, smerne i skrivene vrline same pisane reči. Tako da danas, sve u svemu, sudbina savršenih knjiga je gora od sudbine onih osrednjih; čije lepote i odlike najvećeg dela njih, istinite ili lažne, tu su pred nama, izložene na način, da makoliko ove bile male, mogu se zapaziti na prvi pogled. I zaista, možemo mirno reći, da danas trud da se piše na savršen način, za slavu, takoreći više nije ni nužan. Međutim, s druge strane, knjige sazdane na brzinu, daleko od bilo kakve savršenosti, kakve su skoro sve odreda ove današnje, iako su neko vreme hvaljene, ne čekaju dugo da padnu u zaborav: što se to u stvari neprekidno i vidi. Cela je istina da se danas toliko mnogo piše, da mnogi tekstovi, svakako vredni da se upamte, pa i oni koji su svoju slavu već stekli, ubrzo potom nestaju, pre nego što je dobar glas o njima (da tako kažemo) mogao i da se ustali; gube se bez daljeg zbog ogromne reke novih knjiga koje svakodnevno izlaze na svetlost Mali moralni ogledi

| 167

dana, ustupajući mesto drugim, dostojnim ili nedostojnim, koje tako, jedno kratko vreme, uživaju slavu. Na taj način, istovremeno, data nam je mogućnost da sledimo samo jednu slavu, od tolikih koje su bile dostupne antičkim piscima; a i do nje danas doći mnogo je teže negoli što je to bilo u drevnim vremenima. Usamljene u ovom trajnom brodolomu, zajedničkom plemenitoj i plebejskoj pisanoj reči, isplivavaju na površinu knjige antičkih pisaca, koje zbog svoje vekovima utvrđene i potkrepljene slave, ne samo da se još brižljivo čitaju, već se iščitavaju i proučavaju. Isto tako, obrati pažnju na to da jedna savremena knjiga, premda po svome savršenstvu uporediva sa svojom antičkom prethodnicom, teško bi ili nikako mogla, neću reći postići istu meru slave, već da pruži onoliku prijatnost koja se stiče pri čitanju drevnih pisaca: a ovo iz dva razloga. Prvi je u tome što ne bi bila podvrgnuta tako pažljivom i brižnom čitanju kao što se to dešava sa dugovremeno čuvanim spisima, jer retko ko će ih uzeti u ruke po drugi put, a niko ih neće proučavati; zato što se ne izučavaju knjige koje nisu naučne, sem ako ne pripadaju antičkim vremenima. Drugi razlog je što trajna i opšta slava jednog spisa, pod pretpostavkom da je ova prvenstveno nastala isključivo zbog njegove suštinske vrednosti, i pored toga, bilo kako bilo da je nastala i rasla u svojoj slavi, svoju vrednost uvećava i postaje znatno zahvalnije štivo, nego što je to bio ranije; a ponekad, najvećim delom razlog zadovoljstva koji čitalac oseća, jednostavno leži u samoj njegovoj slavi.32 U vezi sa ovim, padaju mi na pamet značajne napomene jednog francuskog filozofa,33 koji(3) u suštini, govoreći o poreklu 168 |

Đakomo Leopardi

ljudskog zadovoljstva kaže ovako: „Mnogi razlozi za uživanje čine i stvaraju sam naš duh, uglavnom na taj način što međusobno povezuju razne stvari. Zbog toga, dosta često se događa da ono što se jednom dopalo, isto tako se dopada i drugi put, i to samo zbog toga što nam se isprva dopalo, povezujući trenutnu sliku sa onom pređašnjom. Uzmimo ovaj primer, glumica koja se dopala gledaocima na sceni, verovatno će im se dopasti i u svojoj sredini; s obzirom da će se zbog zvuka njenog glasa, njene glume, činjenicom što su ovi bili obuhvaćeni aplauzom kojim je nagrađena, ukoliko joj pored onoga što joj pripada budemo dodali i svojstvo princeze,34 stvoriće se neka mešavina više stvari, koja će obrazovati i proizvesti jedinstveno zadovoljstvo. Izvesno je da svačija svest dan za danom obiluje slikama i razmatranjima dodatnim onim glavnim. Iz ovoga sledi da žene koje su na velikom glasu, a obeležene nekim manjim nedostatkom, nose ponosno taj beleg, dajući drugima povoda da u njemu vide nešto dražesno. I zaista, posebna ljubav koju osećamo, svaki čovek prema određenoj ženi, obično se zasniva samo na predubeđenjima koja nastaju u njenu korist bilo zbog plemenitog porekla, ili zbog bogatstva, časti koje joj se ukazuju ili poštovanja kojim je drugi zasipaju; često i zbog slave, istinite ili lažne, lepote ili dražesnosti, ili pak same ljubavi koja joj se nekada ukazivala, ili sada ukazuje od strane drugih osoba. A ko još ne zna da skoro sva zadovoljstva nastaju uglavnom u našoj mašti, a ne zbog posebnih osobina ove ili one dopadljive stvari. Budući da su ove napomene savršeno primenjive na pisanu reč, a ništa manje i na druge stvari, mogu reći, da kada bi se danas na svetlo dana pojavio neki spev ravan, Mali moralni ogledi

| 169

ili u stanju da po sušastvenoj vrednosti prevaziđe Ilijadu; njemu bi se ovaj učinio znatno manje prijatan i manje zanimljiv od Homerovog speva, i on bi ga mnogo manje cenio: zato što vrednosti novog epa, ne bi kao podršku imale dvadesetsedmovekovnu slavu, niti pak sijaset sećanja i sijaset visokih mišljenja, vezanih za vrednosti Ilijade. Isto to ću reći i za bilo kog drugog koji bi čitao Oslobođeni Jerusalim ili Besnoga Rolanda,35 u potpunosti ili delimično neupućen u njihovu slavu; doživeo bi pri čitanju mnogo manje uživanje od drugih. Da zaključimo, govoreći uopšteno, prvi čitaoci ma kojeg značajnog dela i savremenici onog koji ga je napisao, pod pretpostavkom da će ono steći slavu kod potomstva, jesu oni koji su pri tom čitanju uživali manje od svih drugih: što za pisce predstavlja golemu štetu.

Glava šesta Ovo su delimično teškoće na koje ćeš naići na svome putu sticanja slave među učenim svetom, pa i među svima koji se ističu u pisanju i nauci. A što se pak tiče onih koji, premda sa dovoljnim obrazovanjem za koje danas možemo reći čini nužni deo civilizacije, za sebe ne kažu ni da su naučnici niti pisci, i čitaju samo iz dokolice, znaš i sam da nisu u stanju da bogzna kako uživaju u vrednome štivu: a za ovo, pored onoga što smo već malopre rekli, postoji još jedan razlog, koji ću izneti: To jest, da taj svet, pri čitanju, drugo i ne traži, do samo trenutno zadovoljstvo. Međutim, sadašnji trenutak je, po prirodi svojoj, svima sićušan i dosadan. Otuda, i najprijatnije stvari, kao što kaže Homer,36 170 |

Đakomo Leopardi

Čovek se jednom zasiti sveg, i ljubavi i sna, slatki su nasiti pesme i lepe u kolu igre;37 vrlo brzo i neumitno pretvaraju se u dosadu, samo ako trenutna obuzetost nije praćena i nadom u neko buduće uživanje ili prijatnost koja od njega zavisi. Jer čoveku nije dato da uživa u bilo čemu značajnom, što pre svega ne bi bilo nadanje, čija je moć takva, da mnoga zanimanja po sebi lišena svakog zadovoljstva, a uz to dosadna i teška, pridruži li im se nada, za uzvrat postaju prijatna i radosna, i to bez obzira na trajanje; i suprotno od toga, ono zašta se misli da je po sebi zabavno, ako pri tome nema nade, postaje dosadno, da se tako izrazimo, čim se okusi. A možemo da vidimo i kako su učeni ljudi nezasiti kada je u pitanju čitanje, i onda kada je štivo suvoparno da često suvoparnije ne može biti. Njih uz to prati i preterano uživanje tokom samog izučavanja, koje traje dobar deo dana; jer oni, i pri izučavanju i pri čitanju uvek imaju pred očima cilj utvrđen u budućnosti, kao i nadu u napredak i bilo kakvu korisnost; pa ponekad čak, pri čitanju uvek imaju pred očima cilj utvrđen u budućnosti, kao i nadu u napredak i bilo kakvu korisnost; pa ponekad čak, pri čitanju iz čiste razonode i zadovoljstva, ne propuštaju da imaju u vidu, pored trenutnog uživanja, još neku manje-više određenu korist. Dok ostali, nemajući pri čitanju nikakav cilj, da tako kažemo, koji bi bio van samog okvira tog njihovog štiva, čak i na početnim stranicama neke najzabavnije i veoma prijatne knjige, osećaju tašto zadovoljstvo: tako da obično s mukom prelaze s jedne knjige na drugu,38 i na kraju većina njih se iščuđava kako to da drugi mogu, Mali moralni ogledi

| 171

da pri tako dugom čitanju, osećaju tako trajan užitak. Iz ovog možeš isto tako videti, da su bilo koja umetnost, rad ili trud onoga koji piše, kada su u pitanju ovakve osobe, skoro u potpunosti uzaludni; a među ovima je, računaj, većina čitalaca. Isto tako i učeni ljudi, kako su se s godinama menjali, što se često dešava, materija i priroda njihovih izučavanja, jedva su u stanju da čitaju knjige u kojima su svojevremeno nalazili ili mogli da i te kako nađu neizmerno zadovoljstvo; i premda im ne nedostaje ni pamet ni dovoljna stručnost da procene šta je u njima dobro, i pored toga oni jednostavno osećaju samo dosadu; jer od njih ne očekuju nikakvu korist.

Glava sedma Dosad smo o pisanju govorili uopšteno, kao i o izvesnim stvarima koje se odnose na lepu književnost, do koje ti je, kako vidim najviše stalo. Hajde sada da se posebno pozabavimo filozofijom,39 premda ne mislim da ovu delim od lepe književnosti, koja od nje u potpunosti zavisi. Možda ćeš pomisliti da zbog filozofije, s obzirom da joj je izvor u razumu, kojim širi krug civilizovanog sveta raspolaže u većoj meri negoli maštom i osećajnošću, vrednost filozofskih dela treba da je lakše uočljiva, i to od strane većine osoba, negoli što su to vrednosti spevova i druge pisane reči koja se odnosi na zabavno i lepo. Što se mene tiče, ja cenim da su uravnoteženo prosuđivanje i savršena osećajnost manje retki u odnosu na ona prva negoli ova potonja ostvarenja. U prvom redu smatraj za izvesno, da za postignuće značajnog na­pret­ ka u filozofiji nisu dovoljni samo tananost duha i snažna 172 |

Đakomo Leopardi

moć rasuđivanja, već se traži i velika snaga maštovitosti;40 i da su Dekart, Galilej,41 Lajbnic, Njuton i Viko, što se tiče njihovih umnih sposobnosti, mogli biti vr­ hun­ski pesnici; i obratno, Homer, Dante i Šekspir,42 vr­ hun­ski filozofi. Međutim, da bi se ova materija iznela i u potpunosti uzela u razmatranje, bilo bi potrebno puno reči, a to bi nas odvelo suviše daleko od našeg cilja; stoga, budući zadovoljan ovom napomenom, i nastavljajući svoje izlaganje, reći ću: da samo filozofi mogu savršeno da shvate vrednost, i osete zadovoljstvo koje pruža čitanje filozofskih knjiga. Ovo kažem imajući u vidu njihov suštinski sadržaj, a ne nekakve njihove krasote, kao što su odabrani rečnik, stil ili bilo šta drugo. Dakle, kao što osobe, da se tako izrazimo, nepoetične, iako razumeju reči i smisao, ne doživljavaju poetska osećanja i slike; tako isto, dosta često, oni koji su nenaviknuti na razmiš­ lja­nje i filozofiranje u sebi, ili su nesposbni za dublje misli, bez obzira koliko tačno i brižljivo bilo izlaganje i zaključivanje nekog filozofa, nezavisno od jasnoće metoda kojim se on služio da bi sve to izneo, oni će razumeti reči i ono što on želi da kaže, ali ne i suštinu njegovog kazivanja.43 Ovo stoga što, nemajući sposobnost ili naviku da misaono proniknu u prisnost same stvari, ili da protumače sopstvena shvatanja raščlanivši ih do najsitnijih pojedinosti, ili pak da priberu i sažmu jedan dobar deo tih svojih misli, da u jedan mah u svojoj svesti razmotre više pojedinosti kako bi iz toga izvukli jednu uopštenu sliku, ili da neumorno unutrašnjim okom svesti slede jednu po jednu iz dugog niza istina, ili da otkriju ta­na­ ne i skrovite spone kojima je svaka istina povezana sa Mali moralni ogledi

| 173

stotinama drugih; ne mogu lako, ako uopšte i mogu, da podražavaju ili u svojoj svesti ponove obavljeni postu­ pak, ili prežive utiske i osećanja koja je doživeo taj filozof. A to je jedini način da se sagledaju i shvate i kako treba ocene svi razlozi koji su naveli filozofa da donese ovaj ili onaj sud, potvrdi ili odbaci ovo ili ono, posumnja u ovu ili onu stvar. Prema tome, bez obzira u kojoj meri dobro razumeli njegove postavke, oni ne razumeju da li su one istinite ili moguće; zato što nemaju uvid, i ne mogu da sagledaju njihovu istinitost44 i njihovu verovatnoću. Stvar koja se mnogo ne razlikuje od onoga što se dešava ljudima smirene prirode kada su u pitanju poetska maštovitost i osećajnost. A i sam dobro znaš da je zajednička osobina i pesnika i filozofa da zadiru u dubine ljudskih duša, i da iznose na videlo njihove prisne osobine i mnogostrukosti, njihovu radnu svest, težnje i pritajene uspehe, razloge i posledice jednih i drugih: u kojim stvarima, oni koji nisu u stanju da u sebi osete postojeću vezu između poetskih misli i stvarnosti, isto tako ne mogu da osete, niti razumeju, istu tu vezu kada je u pitanju filozofija. Iz navedenih razloga vidimo da svakodnevno nas­ta­ ju mnoga značajna dela, svima podjednako jasna i shvatljiva, koja i pored toga, nekima se čine da sadrže hi­lja­de sasvim izvesnih istina, a drugima isto toliko oči­gled­nih grešaka: zbog kojih bivaju napadana, javno i pri­vat­no; ne samo zbog zlosti ili iz interesa, ili sličnih raz­lo­ga, već isto tako zbog umne slabosti,45 kao i nesposob­nosti da se oseti i shvati izvesnost njihovih načela, ispravnost nji­ho­vog poimanja i njihovih zaključaka, i opšte uzev, 174 |

Đakomo Leopardi

pri­k lad­nost, delotvornost i istinitost njihovih izlaganja. Vrlo često najčudesnijim filozofskim delima se pripisuje da su nejasna, ne zbog greške samih pisaca, već zbog dubine i novine osećanja, s jedne strane, i slabe duhovne pronicljivosti onih koji ih ne bi mogli razumeti ni u kom slučaju. Uzmi u obzir, dakle, koliko je isto tako teško ste­ći slavu u oblasti filozofije, bez obzira koliko ova bila zas­luž­na. Između ostalog, nemoj sumnjati premda se ja u tom smislu ne izražavam, da je broj pravih i dubokih filozofa, van čijeg kruga niko nije u stanju da proceni je­ su li oni to ili nisu, veoma mali, pa i u ovim vremenima, inače više naklonjenim ljubavi prema filozofiji negoli što je to bilo u prošlosti.46 Neću ti pominjati razne tabore, ili kako ih već zovu, po kojima su podeljeni oni koji se danas po pozivu bave filozofijom i koji su to oduvek bi­li. Svaki od ovih tabora poriče dužnu hvalu i poštovanje onom drugom; ne samo zbog toga što to tako žele, već zato što u glavi imaju sasvim druga načela.

Glava osma I onda (s obzirom da nema toga čemu ne bih mogao da se nadam kada je u pitanju nadarenost kao što je tvoja) čak kada bi se i uzdigao znanjem i razmišljanjem do takve visine, da dospeš, kao što se to dešavalo nekim odabranim duhovima, do neke izuzetno važne istine, pre tebe ne samo nikada ranije otkrivene, već i daleko od očekivanja da će se do nje ikada doći, uz to u potpunosti, čak i u krugovima mudrih, suprotne od vladajućeg mišljenja, nemoj misliti da ćeš za života biti naročito hvaljen. Štaviše, neće te hvaliti ni oni mudri (sem možda Mali moralni ogledi

| 175

jedan vrlo mali deo njih), sve dok ponavljanjem tih istih istina, malo-pomalo, sad od strane ovog, sad od strane onog, zašta će biti potrebno mnogo vremena, ljudi se ne budu navikli najpre da slušaju, a zatim i da ih svesno pri­me.47 U stvari, nijedna nova istina sasvim po strani od postojećih sudova; čak i kada je prva osoba koja ju je svesno shvatila, potvrdila na način jasan i pouzdan, sa­gla­san ili sličan sa geometrijskim istinama, nije nikada mogla, sem ukoliko ovi nisu bili po sebi očevidni, da is­tog trenutka nađe svoje utvrđeno mesto u svetu; već samo tokom vremena, putem upoznavanja sa njom, i uz primere koji će je potkrepiti: navika će naterati ljude da o njoj steknu uverenje, kao što se to uostalom događa i sa svim ostalim stvarima; štaviše, najčešće zbog navike, a ne zbog izvesnosti svesno shvaćenih dokaza; tako da na kraju, takva istina, najpre preneta putem nastave deci, biva opšte prihvaćena uz čuđenje da se o njoj ranije ništa nije znalo, dok će je uz to pratiti podsmeh upućen drugačijim mišljenjima, prošlim i sadašnjim. Međutim, samim tim što su teškoće bile veće, a vreme koje su zahtevale bilo duže, to su i ove nove i neverovatne istine dobijale na svojoj težini i važnosti, i prema tome bile po­raz­ne za veći broj mišljenja ukorenjenih u svesti ljudi. Čak ni oštri i oprobani umovi nisu u stanju da lako osete svu snagu razloga koji jasno dokazuju takve dotad neizrečene istine, koji uz to daleko prevazilaze znanje i sposobnosti ovih umova; naročito kada se ti razlozi i te istine kose sa verovanjima uvreženim u njihovim mozgovima.48 Dekarta49 je svojevremeno, što se tiče geome­ tri­je, koju je on čudesno proširio, primenom algebre i 176 |

Đakomo Leopardi

dru­gim domišljatostima, shvatao veoma mali broj pos­ ve­ćenih. Slično se dogodilo i Njutonu.50 Istini za volju, stanje ljudi koji su po učenosti neuobičajeno ispred svog vremena, ne razlikuje se mnogo od stanja književnika i učenih ljudi koji žive u gradovima i unutrašnjosti gde nau­ka ne cveta: jer ni od ovih drugih, kao što ću već iz­ne­ti, njihovi sugrađani ili meštani, kao što je to slučaj i sa onim prvima, ne drže onoliko koliko zaslužuju; naprotiv, vrlo često su izloženi omalovažavanju, i to zbog načina života ili mišljenja koji se razlikuju od ostalih, a ništa manje i zbog sušte nemoći da shvate vrednost nji­ ho­v ih sposobnosti i njihovih ostvarenja. Nema sumnje da ljudski rod danas, još od same obnove civilizacije,51 ne ide pravcem učenosti. Međutim, to napredovanje je sporo i odmereno: dok se najviši i jedinstveni duhovi pos­ve­ć u­ju razmišljanju o ovom svetu, dostupnom čove­ ko­voj osećajnosti i poimanju, i u traženju istine, idu, šta­ vi­še ponekad i trče, žurno, nemajući pri tom skoro nikakve mere. Istovremeno, svet koji ih gleda kako hitaju nije u stanju da dovoljno ubrza korak kako bi ih dostigao ili barem stigao malo posle njih, do tačke gde su se oni najzad zaustavili. Zapravo, on i ne menja svoj korak, niti pak stiže poneki put do ovog ili onog cilja pre nego što minu jedan ili više vekova kako je do njega prispeo neki od uzvišenih duhova.52 Uvreženo je osećanje, može se reći, da ljudsko znanje za svoj razvoj najvećim delom ima da zahvali tim vi­ so­k im umovima, koji se s vremena na vreme pojave, čas jedan čas drugi, kao čuda prirode. Nasuprot tome, ja cenim da za taj napredak u prvom redu treba zahvaliti Mali moralni ogledi

| 177

obič­nim umovima, a vrlo malo onim izuzetnim. Recimo da se neko od ovih poslednjih nalazi na čelu i ispunjava sav znanstveni prostor poznat njegovim savremenicima, i u njemu prednjači, da se tako izrazimo, deset koraka napred. Ostali ljudi, međutim, ne samo ne žele da ga u tome slede, nego štaviše u većini slučajeva, da ne kažem nešto još gore, izlažu podsmehu njegovo napredovanje. Za to vreme, mnogi osrednji umovi, koristeći se možda delimično mišlju i otkrićima ovog vrhunskog znal­ca, premda pre svega svojim izučavanjima, zajedničkim snagama čine jedan korak napred, korak koji zbog skromno pređenog prostora, to jest skučene izvornosti svežih misli, a i mnoštva onih koji su do njega došli, u roku od nekoliko godina učine i svi ostali. Napredujući na ovaj način, shodno onome što se obično zbiva, malo-pomalo, trudom i primerom ostalih osrednjih umova, ljudi konačno stignu da načine i deseti korak; na taj način svi civilizovani narodi, na kraju, prihvataju kao is­ti­ni­ta otkrića onog vodećeg uma. Međutim on, već odav­no upokojen, za taj uspeh ne dobija ni sa zadocnjenjem, makar i neblagovremeno priznanje; jednim delom zbog toga što je sećanje na njega izbledelo, ili pak što je još za njegova života nepravično mišljenje stečeno o njemu, potvrđeno drugom navikom, preovladalo nad ovim ostalim obzirima; kao drugo, i zbog toga što ljudi nisu došli do ovog stepena spoznaje njegovim radom, a delimično i zbog toga što su mu ravni u znanju, te će ga ubrzo preteći, a sada su ga možda već i prevazišli, pošto su vremenom mogli da iznesu i bolje izlože istine do kojih je on došao, da njegove pretpostavke utvrde kao izvesnost, da bolje srede i 178 |

Đakomo Leopardi

uobliče ono što je on iznašao, i da sve to, tako reći, učine zrelijim. Osim ukoliko, neko iz naučnih krugova, ispitujući radove iz prošlosti, i razmatrajući mišljenja tog izuzetnog čoveka, upoređujući ih sa mišljenjima njegovih sledbenika, ne uvidi kako je i u kojoj meri on bio preteča ljudskog roda, i ne izrekne mu neku pohvalu, uostalom ne bogzna kako glasnu, i ko­ja će ubrzo pasti u zaborav. Iako napredak ljudskog znanja, slično padu teškog tela, iz jednog trenutka u drugi dobija ubrzanje, i pored svega, vrlo teško da će u toku jednog pokoljenja ljudi izmeniti sud ili priznati sopstvene greške, tako što će reći da danas veruju u suprotno od onoga u šta su nekada verovali. Oni samo pripremaju put sledećem pokolenju da ovo sazna i poveruje u mnoge stvari suprotne verovanju onog prethodnog. Ali kao što niko ne oseća neprekidno kretanje u kome kružimo zajedno sa zemljom, isto tako i većina sveta nije svesna stalnog napretka u svome znanju, ili istrajne promene u sopstvenim sudovima. I uvek kada menja mišljenje, taj svet nije svestan te promene. Međutim, sigurno da ne bi mogao da ne veruje i ne bude svestan, uvek kada bi na prečac prigrlio sud koji je potpuno drugačiji od onog koji je dotad imao. Zbog toga ni u jednu takvu istinu, ukoliko se ova ne bi očitavala pred njima samima, obično neće poverovati savremenici onoga koji je prvi do nje došao.

Glava deveta Pretpostavimo da si, savladavši sve prepreke, i da je tvoj vredni sud pratila sreća, zapravo postao ne samo ču­ven već i stekao pravu slavu, i to ne posmrtnu, već Mali moralni ogledi

| 179

za života. Da vidimo, kakvu ćeš korist iz toga izvući. U prvom redu, one želje ljudi da te vide i lično upoznaju, da drugima prstom ukazuju na tebe, ona čast i poštova­ nje koje ti prisutni iskazuju rečima i delom, u čemu se i sastoji najveća korist od ove slave koju pisanje53 donosi, izgleda da ti se pre može dogoditi u malim negoli u velikim gradovima; u kojima su pogledi i duše ljudske ra­se­ jane delom usled moći delom usled bogatstva, i ko­načno onih veština koje služe za zabavu i razonodu beskorisnog života. Ali kako malim gradovima pre svega nedostaju sredstva i podstrek da bi se uzdigli do vrsne književnosti i nauke; i kako se sve ono što je retko i vred­no steklo u velikim gradovima; stoga oni mali, u kojima ćete retko naći učen svet, i koji su obično bez boljih prosvetnih ustanova, imaju dosta nisko mišljenje, ne samo o nauci i znanju, već i o samom dobrom glasu koji je ne­ko stekao ovim putem, jer ni ona prva ni ona druga ne predstavljaju nešto na čemu bi se moglo zavideti. I ako se, kojim slu­ča­jem neka ugledna osoba, ili neko izuzetna uma i učen, nađe da živi i obitava u malom mestu, glas o njenoj posebnosti ne samo da raste, već će joj i na­ne­ti štetu, ta­ko što vrlo često, čak i kada je čuvena van svoga kraja, zbog mesnih navika ovog sveta, postaje krajnje zanema­ re­na i nepoznata ličnost. Kao tamo, gde su zlato i srebro metali nepoznati i bez vrednosti, onaj koji bi njima raspolagao u izobilju, nemajući pri tom nikakvog drugog imanja, ne bi bio bogatiji od ostalih, već bi naprotiv bio puka sirotinja, zato što ima to što ima, isto tako tamo gde su nadarenost u učenost nešto nepoznato, i kao takvi nisu na ceni, ako bi postojao neko ko bi ih imao na 180 |

Đakomo Leopardi

pretek, ne bi imao načina da se izdigne iznad drugih; i kada bi to samo bilo sve njegovo imanje, njega bi smatrali bednim. I on je u takvim mestima toliko daleko od toga da bude uvažavan, iako je vrlo često na glasu kako je veći nego što u stvarnosti jeste, da ga ipak niko ni najmanje ne ceni.54 U svoje vreme, još kao mla­dić, odlazio sam s vremena na vreme, u moj mali Bo­zi­zio;55 u tom kraju su znali da sam se posvetio učenju, i da se pomalo bavim pisanjem; seljani su držali da sam pesnik, filozof, fi­zi­čar, matematičar, lekar, pravnik, bo­gos­lov i stručnjak za sve jezike na svetu; i postavljali su mi pitanja ne vo­de­ći nimalo računa, o bilo čemu se raz­go­vor vodio, o raz­li­ka­ma koje postoje između naučnih grana, ili raznih je­zi­ka. Uprkos ovog mišljenja koje su imali o meni, nisu me bogzna koliko cenili; šta više, bi­li su uvereni da sam da­le­ko manje pametan od svih os­ta­lih učenih ljudi iz os­ta­lih mesta. Ali, ako bih im doz­vo­lio da pomisle kako je moje znanje makar i sasvim malo manje od onog što su oni računali, ja sam još više padao u njihovim očima, da bi na kraju ostajali ubeđeni kako moje poznavanje stva­ri nije ništa šire od onog što oni i sami znaju.56 U velikim gradovima, kolike samo prepreke stoje sti­ca­nju slave, a i mogućnostima da se u njoj uživa ukoli­ ko je stečena, tebi neće biti teško da shvatiš iz onoga što sam već ranije rekao. Sada ću još dodati, da nijednu slavu nije teže steći od slave istaknutog pesnika, dobrog pisca ili filozofa, kojoj ti uglavnom težiš, a koja, i pred svega, nije od neke koristi onome koji ju je stekao. Nisu ti nepoznate večite zađevice, primeri siromaštva i nedaća koje su pratile najveće pesnike i u dalekoj prošlosti i u Mali moralni ogledi

| 181

našim vremenima. Kada je reč o Homeru, sve je (može se reći) široko i na dražesan način neodređeno, što se ti­če poezije, a i same ličnosti,57 njegova domovina, život i sve odreda predstavljaju za ljude nepojamno tajans­ tvo. Jedino, u svoj toj neizvesnosti i neznanju, iz jednog upornog predanja, ostaje nam da je Homer bio siromah i nesrećnik: skoro kao da slava i vekovno pamćenje nisu želeli da ostave mesta sumnji kako su i drugi sjajni pesnici delili sudbinu onoga koji je među njima bio najviši.58 Ali, ostavljajući na stranu ostala dobra, i govoreći samo o časti, nijedna slava ovoga sveta ne biva manje časna, manje podobna da te uzdigne u očima drugih, od onih koje smo maločas pomenuli. Da li zbog toga što ih mnoge osobe stiču bez zasluge, ili ogromne teškoće da se zasluže oduzimaju vrednost i poverenje u takve slave; ili je pak to zbog toga što se skoro svi oni donekle kultivisani, zanose da već sami raspolažu, ili da će lako steći izvesno znanje i sposobnost, kako u lepoj književnosti tako i u filozofiji, te zbog toga ne zapažaju daleko veću nad­moć­nost onih koji su zaista zaslužni na ovim područjima. Zbog jednog od ova dva, ili možda zbog oba razloga zajedno, sigurno je da biti poznat kao osrednji ma­te­ma­ti­čar, fizičar, filolog, ili arheolog; kao osrednji sli­kar, vajar ili muzičar; makar upola poznavalac samo jed­nog od klasičnih ili stranih jezika, to bude dovoljno da neko kod običnog sveta, takođe i u najboljim gradovima, stekne mnogo više ugleda i poštovanja, negoli što će ga steći neko za koga su dobri kritičari procenili, i koga slave kao filozofa ili istaknutog pesnika, ili čoveka, sjajnog književnika. I eto tako, dva najplemenitija izražajna 182 |

Đakomo Leopardi

područja, koje nije nimalo lako doseći, najizuzetnija i naj­č u­des­nija; dva vrhunca, da tako kažemo, umetnosti i ljudskog znanja; hoću reći, poezija i filozofija; u očima onih ko se njima bavi, posebno danas, postaju dve najzapostavljenije sposobnosti ljudske na svetu; te ih čak smatraju nižom vrstom i u odnosu na ručni rad, između ostalih razloga i zato što niko i ne pretpostavlja da nije vičan nijednoj od njih, premda se njima nije ni bavio, ili da njima može da se bavi ne uloživši prethodno ni dugo učenje ni veliki trud. Na kraju, pesnik i filozof u životu ne ubiru neki drugi plod svoje nadarenosti, drugu nagradu za svoja izučavanja, sem možda slavu rođenu i ograničenu u okviru jednog malog broja ličnosti. Između ostalog i ovo je jedna od mnogih tačaka u kojoj se susreću poezija i filozofija, i ona sirota, i naga, kako to peva Petrarka,(4) ogoljena ne samo od svakog drugog dobra, već i od dubljeg poštovanja i časti. 59

Glava deseta S obzirom da u opštenju sa ljudima60 nećeš moći da uži­vaš ma kakvu blagodet od svoje slave, najveća korist ko­ju ćeš izvući biće to što ćeš moći da u tišini svoje sa­ mo­će,61 o njoj razmišljaš, crpeći iz nje utehu i podsticaj za novi trud, stvarajući iz toga temelje za nove nade. Jer sla­va spisatelja, kao i sva ljudska dobra, prijatnija je iz da­lji­ne negoli izbliza, ali zato nikada nije, može se reći, uz onoga koji ju je stekao, i ne postoji mesto na kome je mo­žeš naći. Elem, na kraju, u svojoj mašti ti ćeš pribeći onom krajnjem pribežištu i utehi velikih duša: potomstvu. Baš kao i Ciceron, obdaren ne nekom pustom slavom, ne Mali moralni ogledi

| 183

obič­nom i tanušnom, već, mnogostrukom i neobičnom, ve­li­kom kakva se i priličila jednom Rimljaninu iz drevnih vremena, i među ljudima drevnoga Rima; koji se, upr­kos tome, obraća budućim pokolenjima, sa željom, go­vo­reći, premda ustima jednog od svojih likova:(5) Zar misliš da bih ja, […] podneo tolike napore danju i noću, u miru i ratu, da sam samo pomišljao kako će se moja slava ugasiti odlaskom iz ovog života? Zar ne bi daleko bolje bilo provesti miran i bezbrižan život, bez tegoba i napora; Ali, moja je duša, ne znam kako, uvek gledala u budućnost, kao da će otpočeti da živi kada bude otišla sa ovoga sveta. Ove Ciceronove reči se odnose na osećanje besmrtnosti du­ še, koje je priroda usadila u ljudska srca. Međutim, pravi razlog je u tome da sve blagodeti ovoga sveta, netom stečene, potvrđuju da nisu bile vredne sveg u njih uloženog truda i svih muka, a najvećma slava, čije je sticanje među svim ostalim, bilo najskuplje, a koja je od najmanje koristi kad je neko već stekao. Ali, kako to Simonid62 veli: Lepa nada hranu nam svima nudi U vidu privida sreće; I svako od nas uzaman se trudi; Čekajuć’ naklonu zoru, a neko pramaleće Il’ novo godišnje doba čeka; I pri tom niko ne hita kraju svog veka, I da mu za godinu što sledi Plutona i bogove druge Milosrdne i bez tuge63 Duša mu ne prosledi; tako i mi, dok nas malo-pomalo, iskustvo ne ubedi u is­ praz­nost slave, nada, tako reći gonjena iz jednog kraja u 184 |

Đakomo Leopardi

drugi, nemajući na kraju gde da se skrasi, tokom celog trajanja života, u međuvremenu se ne gubi, već prešavši na stranu same smrti, zaustavlja se kod potomstva.64 Ovo stoga, što je čovek vazda sklon i prinuđen da veruje u neko buduće dobro, kao što je uvek krajnje nezadovoljan onim čim raspolaže u sadašnjosti. Zato svi oni koji žude za slavom, i čak su do nje u životu zaista uspevali da dođu, hrane se uglavnom onom za koju se nadaju da će uslediti nakon njihove smrti, baš kao što niko nije da­ nas do te mere srećan, da prezirući taštu sreću trenut­ka, ne bi se tešio pomišlju na onu ništa manje taštu, kojoj se nada u budućnosti.

Glava jedanaesta Ali, napokon, šta zapravo znači ovo naše pozivanje na potomstvo? Svakako, priroda ljudskog maštarenja vo­di nas ka opsežnijem i boljem poimanju naših sledbe­ ni­ka, negoli naših savremenika, a i onih koji su ostali za nama; ovo samo zbog toga što o onima kojih još nema, ne­ma­mo nikakvog saznanja, ni iz iskustva, ni po čuvenju. Ali, obratimo li se razumu, a ne mašti, verujemo li mi da će oni koji će doći, zaista biti bolji od savremeni­ ka? Ja pre verujem u suprotno, i smatram verodostojnom poslovicu, da svet što više stari, postaje sve gori. Me­ni se čini da bi istaknuti ljudi bili u boljem položaju, ka­da bi samo mogli da se obrate svojim prethodnicima65 koji, po Ciceronovim rečima,(7) nisu bili malobrojniji od onih koji će doći posle nas, dok su, što se vrline tiče, bi­li na daleko višem stupnju. Međutim, izvesno je da ni najvredniji čovek ovoga veka ne bi mogao da računa na bilo Mali moralni ogledi

| 185

kakvu pohvalu od drevnih naroda. Dopustimo da bi buduća pokolenja, ukoliko bi bili slobodni od utrkivanja, zavisti, ljubavi i mržnje, ne između sebe, već u odnosu na nas, bili nepristrasniji sudije naših stvari nego što bi to mogli biti naši savremenici. Da li je verovatno da bi oni s obzirom i na ostalo bili bolje sudije? Mislimo li mi, da ne zadiremo u drugo, nego samo u ono što je vezano za humanitarne nauke,66 da će potomstvo imati veći broj sjajnih pesnika, odličnih pisaca, pravih i du­bo­k ih filozofa, s obzirom da smo videli kako samo oni mo­g u pravično da prosuđuju sebi ravne? Ili pak, da je nji­hov sud bio od većeg upliva na većinu njihovih savreme­ni­ ka, nego što ga ima sud naših dana? Verujemo li mi da će svojstva srca, maštovitosti i uma običnog sveta biti ve­ći negoli što su to danas? U samoj lepoj književnosti, ne vidimo li mi koliko ve­ ko­va su se provlačili zaista izvitopereni sudovi, koji pre­zi­ ru pravi sjaj pisane reči, koji su bacili u zaborav ili iz­lo­ži­li podsmehu najbolje stare i nove pisce, time što su vo­le­li i neprekidno cenili ovaj ili onaj varvarski način; sma­tra­ju­ći ga uz to jedino prikladnim i prirodnim, jer bi­lo koja navika, makoliko bila iskvarena i loša, teško se može razlikovati od same prirode.67 I zar ne nalazimo da se to dešavalo vekovima kod naroda inače kultur­nih i plemenitih? Kakvu sigurnost imamo mi da će potom­stvo uvek imati hvale za naše načine pisanja, koje mi hva­li­mo? Premda se danas hvale oni koji zaista i jesu za pohvalu. Svakako, sudovi i naklonosti ljudske prema le­po­ta­ma pi­sa­ne reči veoma su promenljive, i varljive shodno vreme­nima, prirodi mesta i naroda, običajima, na­či­ni­ma i pojedincima. 186 |

Đakomo Leopardi

Elem, ova varljivost i neposto­ja­nost predstavljaju snagu od koje će zavisiti i sama slava pisaca. Još varljivije i promenljivije je stanje filozofije i ostalih nauka, premda se na prvi pogled čini suprotno od to­ ga: jer lepa književnost se bavi lepim, koje u velikoj me­ri zavisi od navika i shvatanja, dok se nauka bavi istinom, koja je ustaljena i ne trpi promene. Ali, kako je ova is­ti­na skrivena od smrtnika, sem onog što nam vekovi ma­lopomalo obelodanjuju, ljudi, s jedne strane, trudeći se da do nje dosegnu, pretpostavljajući, prihvatajući umes­to nje ovu ili onu njenu pojavu, dele se u mnoge ško­le mišljenja i razne klike: tako da se u nauci dolazi do ne malih razlika. Sa druge strane, novim saznanjima i novim, tako reći tračcima istine, koji se postepeno stiču, naučne grane su u stalnom rastu: zbog čega se, kao i stoga što u raznim razdobljima preovlađuju različita miš­lje­nja, koja ne sumnjaju u svoju tačnost, događa da one, ne trajući dugo, ili nimalo u istom stanju, menjaju povremeno svoj oblik i svojstva. Neću se zadržavati na onom prvom slučaju, to jest različitosti koja možda nije od manje štete po slavu filozofa ili naučnika kod njihovih potomaka, nego što je to kod savremenika. Nego do koje mere promenljivost u nauci i filozofiji, misliš ti, može da škodi ovoj slavi kod potomstva? Kada zbog no­v ih otkrića, ili novih pretpostavki i naslućivanja, stanje ove ili one naučne grane bude znatno promenjeno od stanja u našem stoleću, ako će se ceniti spisi i misli onih koji na svom naučnom području uživaju najveći ug­led? Ko još čita Galilejeva dela? Nema sumnje da su svo­je­v re­meno bila vredna najvećeg divljenja; i tada se, ve­ro­vat­no, nisu mogla, u okviru te Mali moralni ogledi

| 187

materije, napisati bolja, ni­ti pak dostojnija jednog od naj­ve­ćih umova, puna naj­v i­ših pronalazaka i najuzviše­ ni­jih pojmova. I pored to­ga, svaki osrednji fizičar ili ma­ te­matičar danas, svako u svome području, smatra sebe mnogo višim od Galileja. Koliko njih u naše vreme čitaju kancelara Bekona?68 Ko­ga zanima šta ima da kaže Malbranš?69 Šta da kažemo za Lokova70 dela. Ako napredak nauke, kojoj je on ta­ko reći postavio temelje, bude u budućnosti toliko brz ko­li­ko izgleda da će biti, koliko dugo će se ljudi njima ko­ris­ti­ti? Istini za volju, ona ista snaga uma, marljivost i trud, kojima se filozofi i naučnici služe u sticanju sopstvene slave, vremenom postaju uzrokom da se ova ugasi ili po­ tam­ni. Jer iz doprinosa koji oni daju, svako svojoj grani nauke, zbog čega i izbijaju na glas, niču novi doprinosi, zbog kojih njihovo ime i spisi nestaju iz upotrebe.71 Si­g ur­no da je teško većini ljudi da se divi i kod drugih du­bo­ko poštuje naučni stepen znanja znatno niži od onog sopstvenog. Sada, ko može sumnjati da u bliskoj bu­duć­nosti neće biti utvrđena netačnost mnogih stvari koje danas tvrde ili u koje veruju oni koji predvode u znanju, te da neće uveliko prevazići saznanja o istini do­ ba u kome živimo?

Glava dvanaesta Na kraju, možda ćeš želeti da čuješ moje mišljenje i izričit savet, da li je za tebe, i za tvoje dobro, bolje da nastaviš ili da napustiš put ka toj slavi, tako reći nekorisnoj, do te mere teškoj i nestalnoj, ništa manje u tome da se zadrži, od onog da se stekne, sličnoj senci, koju, kad 188 |

Đakomo Leopardi

je se dokopaš, ne možeš da je osetiš, niti da je zaustaviš da ti ne pobegne. Kazaću ti ukratko, bez ikakvog zataškavanja, šta ja o tome mislim. Ja cenim da je ova tvoja čudesna pronicljivost i moć shvatanja, ova plemenitost, žarovitost i plodnost srca i mašte, od svih svojstava koje usud dodeljuje ljudskim dušama, nešto najštetnije i naj­ bolnije za onog kome su date.72 Ali jednom stečene, teško je izbeći štetu koju sobom donose: s druge strane, u ovim vremenima, valja jedina korist koju mogu da pru­ že, to je ova slava do koje se poneki put može dospe­ti ukoliko se one stave u službu književnosti i nauke. Sto­ ga, kao što čine oni sirotani, žrtve kakvog nesrećnog slu­ča­ja koji nemaju ili ne mogu da se služe nekim delom svog tela, te tu svoju nesreću gledaju da iskoriste što je bolje moguće, služeći se time kako bi pobudili darežljivost kod ljudi; isto tako ja smatram da bi i ti valjalo da se potrudiš i na svaki način, iz ovih svojih osobina, izvučeš ono jedino dobro, bez obzira koliko malo ili nesigurno bilo, koje su one u stanju da ti pruže. Svet obično drži da su to blagonaklonosti i darovi prirode, na čemu oni koji ih nemaju zavide onima koji su, nekada ili sada, do njih došli. A ovo je toliko protivno zdravom razumu, kao kad bi neka zdrava osoba zavidela onim nesrećnicima na njihovoj telesnoj mani; maltene, kao da su oni tu ne­ sre­ć u svojevoljno izabrali, na račun one zlehude milostinje koja im je udeljena. Ostali se trude onoliko koliko im vreme dopušta, i gledaju da uživaju onoliko koliko im ovaj naš život smrtni dozvoljava. Veliki pisci prirodno ili iz stečenih navika, nesposobni za mnoga životna zadovoljstva, lišeni čisto po svojoj volji tolikih drugih, Mali moralni ogledi

| 189

čes­to su zapostavljeni u ljudskom društvu, osim možda od strane onog malog broja koji se bavi istom granom nauke. Njih je sudbina osudila da vode život sličan smr­ti, i da žive, ako im to bude podareno, onda kada ih pre­k ri­je crna zemlja. Međutim, mi svoju sudbinu, bilo ku­da nas ona vodila, treba da sledimo snažna i velika du­ha; pogotovu kada to najvećima od tebe traže vrline ko­ji­ma si obdaren, i oni koji su tebi nalik.73

190 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1

Ovo delce, u obliku rasprave, napisano je u Rekanatiju između 6. jula i 13. avgusta 1824. Ono je posle Timandra najduže štivo u Leopardijevim Operette-ama. Naslov je klasičan (i podseća na Cicerona, Cato Maior seu de senectute). Razlozi koji su naterali Leopardija da iza­be­re Đu­ ze­pea Parinija kao učitelja koji odgovara na pitanja jednog mla­dog čoveka „neverovatne naravi, koji se sa žarom bavio studijama“, iz­la­ žu­ć i mu naročito bezvrednost mita o slavi, mogli bi da se potraže u utis­k u koji su na pisca ostavila Poslednja pisma Jakopa Ortisa (pismo od 4. decembra; razgovor između Jakopa i Parinija); sigurno je, inače, da pesnik iz Rekanatija (upr. Zib., 2364-65) nije smatrao pisca Dana (Giorno) velikim pesnikom. U stvari, bio je pre svega pod uticajem mo­ral­ne ličnosti Parinijeve, što je, manje-više bio opšti stav pisaca prve po­lo­v ine devetnaestog veka. Kritičari su često zamerali Leopordiju zbog preterane dužine rasprave, zbog suvoće i sitničarkog stila, a i ne­ dos­tat­k a jedinstva. Svakako, u tekstu postoji niz digresija, kao što je na­pad na velike gradove u Glavi IV (vidi nap. 28), ali one se prilično ukla­pa­ju u način izlaganja koji je Leopardi ovde izabrao. Parini je u operetti dat kao časni starac, mudar ali opširan, i kada De Sanktis (izd. Musatta, str. 305) kaže za ovo delce da je „više predavanje negoli di­ja­log“, on, kao što to često čini, stavlja tačnu primedbu, ali izvlači pogrešan zaključak. Tekst i ima nameru da bude predavanje (kao što to naslov i otkriva), zasnovano na klasičnim, posebno Ciceronovim načelima o izlaganju ideja. Usporeno i pedagoško rasplitanje pitanja, digresije i ostalo, sve to je namerno i smišljeno. Međutim, ovde je opet na delu Leopardijeva „blaga ironija“. Napojen klasicima, za njega je slava kao pesniku predstavljala jednu od njegovih najvećih Iluzija, i sem Ljubavi, možda poslednja od njih koja je preživela. U „Pariniju“ on saseca ovu iluziju jednim za drugim zaključkom, dok na kraju ne postane jasno ono šta je, čista zaludnost i bezvređe: bezvređe, kako to

Mali moralni ogledi

| 191

sama reč želi da znači. Međutim, Leopardi nije mislio kao ostali svet, i na kraju, on sam se buni protiv svojih sopstvenih logičnih zaključaka. I sem toga, sama slava je samo simbol svih ostalih plemenitih iluzija koje život čine vrednim življenja, ili raspolažu snagom u tom smislu. Otklonimo li koru od ironije i akademizma, ovo štivo može da nam pruži ne malo estetsko osećanje. 2 Giuseppe Parinija (1729-99) Leopardi je izabrao za ovu ulogu „zbog izuzetno visokog ugleda koji je ovaj uživao među svojim sled­ be­n i­ci­ma na etičkom i socijalnom polju“ (Galimberti, str. 185); za­ne­ ma­r iv­ši pri tom Alfijerija i Foskola, pesnike koji su mu bili bliži, ali ne­po­dob­n i za ovu priliku. 3 Ova pomalo, zajedljiva primedba, koja se odnosi na, po Leo­par­d i­ je­vom osećanju, „loše razmišljanje“ u to vreme dosta često u ita­l i­jan­ skoj književnosti, istovremeno izražava i piščevo nastojanje, posebno u ovoj knjizi, da se stvori jezik u stanju da iskaže ozbiljno mišljenje. 4 Naravno, reč je o samom Leopardiju. „Od koga se mnogo oče­k i­ va­lo“ (u orig. di aspettazione meravigliosa) zvuči kao odjek jedne re­če­ nice iz pisma koje je Angelo Mai (8. marta 1817) uputio piscu. 5 U orig. di nascimento privato, to jest, bez plemenitog porekla ili bo­gat­stva. 6 Upr. Cic. De oratore I, 1. 7 Upr. u De Officiis III, 1-4 (Galimberti). 8 Vittorio Alfieri (1749-1803), pesnik i dramski pisac, koga je Leo­ par­d i veoma cenio. Upr. Zib., 2453: „Nijedan čovek nije, niti će ika­ da biti veliki filozof ili čovek od pera, ako nije rođen da deluje i čini veće stvari od drugih; ako ne nosi u sebi znake jednog većeg života ili potrebu za značajnijim životom negoli što to imaju obični ljudi, i ako po svojoj prirodi i izvornim sklonostima nije spreman na delanje i energiju postojanja. Gospođa De Stal, kaže ovo kada je reč o Alfijeriju (Corinne t. I, livre dernier), ali navodeći, da on nije bio rođen da piše, već da dela, da mu je samo priroda doba u kome je živeo to dopustila. I baš zbog toga je on i bio pravi pisac, suprotno od skoro svih književnika ili učenih Italijana svoga i našeg vremena. 9 Upr. Zib., 2676: „La statue de Télésila (čuvene pesnikinje iz Arga, žene-ratnika, spasiteljice domovine) fut posé sur une colonne, en face du temple de Vénus; loin de porter ses regards sur des volumes representés et placés à ses pieds, elle les arrête avec complaisance sur un casque qu’elle tien dans sa main, et qu’elle va mettre sur sa tête (Pausan., II, 20 p. 157).“ (Poviše pozorišta ima Afroditino [Venerino] svetilište, a ispred kul­t­

192 |

Đakomo Leopardi

ne statue prikazana je na steli u reljefu pesnikinja Telesila. Knjige joj leže rasute kod nogu, a ona gleda u kacigu koju drži u ruci s na­me­ rom da je stavi sebi na glavu. [Prevod sa starogrčkog Ljiljane Vu­l i­će­ vić: Pausanija, Opis Helade, I, str. 187, Matica srpska, 1994.]“ Ta­ko bi mogao biti prikazan narod Latina, narod Grka i sveukupna an­t ič­k a civilizacija: nedosežna i nikad dosegnuta u književnosti i li­kov­n im umetnostima, ona ih i pored toga obe smatra razonodom i dru­go­raz­ red­n im zanimanjem; ona ratnička, delatna i snažna.“ 10 U orig. colla loro patria, svojoj otadžbini. 11 Izraz u kome ima i autobiografskih primesa. 12 Motivi slični nacrtu za Dialogo Galantuomo e Mondo, (Razgovor jed­nog časnog gospodina i Sveta) razgovor koji pisac nije uključio u svo­je Operette. 13 Baldassar Castiglione (1478-1529), Mantovljanin, koji u svojoj knji­zi Il Cortegiano (Dvorjanin) opisuje život i humanističke ideale na urbinskom dvoru. Bila od znatnog uticaja na engleske pisce XVI ve­k a. Leopardi ga navodi u svojim Mislima (Pensieri) XXXIX, kao i u Zib. 2682-3. 14 U orig. opinione magnifica. 15 „Ma koliki samo deo stila čini tako reći jedinstvo sa jezikom.“ (Zib. II, 99). Što se mišljenja o važnosti stila tiče itd., npr. Zib. 2796-99, i 2584. 16 Upr., povodom ovoga Zib., 1788-89. 17 Lukan (39-65), Kordobljanin, latinski pisac, Senekin nećak. Na­ pi­sao ep O građanskom ratu (De bello civili), pogrešno nazvan Pharsalia. Upr. Zib.2568-72. 18 Leopardi misli na Correspondance de Frédéric II roi de Prusse (ana­ log­n i citat u Zib. II, 411). 19 Volterov ep o Anriju IV. Upr. Zib. II, 640-41 (ovde Leopardi pod­ se­ća na povoljan sud o Henrijadi koji je Fidrih II izrazio u svojoj Éloge de Voltaire). 20 Upr. Zib. 347-9. 21 Leopardi (Zib. I, 231) priznaje da je i on imao takve trenutke. 22 Lepo kao „čisto relativna stvar“ i zasnovano na „jednostavno poz­na­tom“, Leopardi naširoko razvija u Zib. 1183-1201. 23 Polemika protiv etičko-civilnog izopačenja XIX veka, u po­re­đe­ nju sa srčanošću drevnih vremena. 24 U orig. larve dela prima età: jedan od izraza (fantasmi, inganni itd.) koje Leopardi upotrebljava za iluzije, zablude, koje su po njegovom mišljenju jedina dobra stvar u životu.

Mali moralni ogledi

| 193

25 Pismo Giordaniju od 17. decembra 1819. „Mora biti da je svet zaista nešto, i da ja nisam zacelo mrtav…“ 26 Za Leopardija, zadovoljstvo, pa i ono priređeno čitanjem, ne mo­ že a da ne bude „neograničeno“, neizmerno. 27 Upr. Zib. 1788-9. 28 Po prvi put, daleko od kuće, Leopardi boravi u Rimu od novembra 1822. do kraja februara 1823. On je mrzeo taj boravak. Međutim, stav prema velikim gradovima izražen ovde prećutan je još od 1820. (v. Zib. 191). Vidi, takođe Zib. 2653-4, zapis iz Rima, od 13. oktobra 1822. 29 Analogno osećanje neprihvatljivosti života u velikim gradovima Leo­par­d i iskazuje i u svojim pismima iz vremena svog boravka u Ri­ mu. 30 Trud u smislu delatnosti. Galimberti ukazuje da je (u originalu) udaljavanje, izolovanje umetnika (artisti) od „gungule“ (la folla) pod­ vu­če­na i čestom primenom latinizama. Umetnici se pominju kao ar­ te­fi­ci (zanatlije; tvorci), umesto samo artisti. 31 U orig. per instituto di vita, latinizam koji je ovde upotrebljen da bi samom izlaganju dao karakter pedantnosti. 32 Upr. Zib. 1884-85: „… Ja držim da mi danas ne bismo bili do te me­re očarani, na primer, Ariostom, kada bi Besni Rolando bilo delo na­pi­sa­no i objavljeno ove godine. Prema tome, privlačnost koju stvara jed­no pesničko delo, jedno umetničko ostvarenje, govorništvo, i dru­ go iz oblasti lepog, raste u srazmeri s vremenom i slavom.“ 33 Monteskjev traktat o kome je Leopardi raspravljao u Zib. 154-5, (6. jula 1820) i 191-2, (29. jula 1820). Deo dat kurzivom je parafraza fran­c us­kog teksta. 34 Pretpostavlja se da je glumica imala ulogu princeze. 35 Remek-dela Torkvata Tasa (1544-95), odnosno Ludovika Ariosta (1474-1533), dvojice velikih pesnika italijanske renesanse. Upr. takođe Zib. 1883-5, odakle su ovi argumenti preneti u celini. 36 Ilijada XIII, 636-7; i upr. Zib. 2600. Ova misao se javlja još ranije, 1820 (Zib. 345-7 i 359). 37 Uzeto iz prevoda Miloša N. Đurića, Matica srpska, 1965, str. 400-401, stih. 637-38. U orig. međutim glasi: Venere, il souno, il canto le corole. 38 Upr. Zib. 4266 (27-30. mart 1827, nakon Operette-a). 39 Ovaj deo teksta pokazuje spekulativnu, filozofsku nameru Leo­ par­d i­je­v u, koja je veoma jasna u dobrom delu njegovog stvaralaštva. Je­dan od Leopardijevih životnih ciljeva bio je da razvije italijanski

194 |

Đakomo Leopardi

knji­žev­n i jezik, u kome bi filozofske i naučne ideje mogle da budu jas­no izražene, s tim da se istovremeno postigne ili zadrži „jedinstvo fi­lo­zo­fi­je i književnosti“ (v. Disegni letterari PP I 694-5). Upr. isto ta­ ko Zib. 3334-5, što se tiče „velikog pothvata obnove italijanske knji­ žev­nos­t i, i dajući ili ukazujući Italiji na njenu sopstvenu savremenu knji­žev­nost.“ 40 Polazeći od ubeđenja o „zakletom i smrtnom neprijateljstvu“ iz­ me­đu pesništva i filozofije (vidi na primer Zib. 1228-9, 1231, 1356-60), Leopardi je više verovao ne samo u mogućnost razumevanja između njih, već u nužnu potrebu. Međutim, moramo imati u vidu da je on po­ ne­k ad upotrebljavao termin filozofija u užem smislu za racionalizam XVIII veka, koji je bio smrtonosan za poeziju i poetsko viđenje sveta, a u drugim prilikama kako bi opisao radove onih (Dekartov i dr.) koji su obelodanili velike istine kako intuitivno, tako i putem razuma (Zib. 3382-5). Ovo je tema koja se u Zibaldonu tretira od 1821. nadalje. Među ove prave filozofe Leopardi je ubrajao i sebe (Zib. 1856: „Ko ne zna kak­ ve sve uzvišene misli je jedan pravi lirski pesnik u stanju da otkrije i iznese na videlo“ itd., i s druge strane, „najdublji filozofi, najprodorniji is­t ra­ži­va­č i na putu istine, i oni najširih vidika, bili su posebno zapaže­ ni i jedinstveni zbog svoje snažne maštovitosti i srčanosti, a isticali su se po svojoj odlučnoj veri za poeziju i genijalnost“, Zib. 3245). 41 U izdanjima iz 1827. i 1834, umesto Galileja bili su navedeni Locke i umesto Shakespeare, Milton. 42 Trojstvo omiljeno preromantičarima. 43 Upr. Zib. 347-8 (22. novembar 1820) 44 U orig. una quasi esperienza. U Zib. 348 Leopardi upotrebljava es­pe­rien­za u ovom smislu i to podvlači kurzivom. 45 U orig. imbecillità u striktno latinskom smislu za „nemoćan; du­ šev­no slab.“ 46 Filozofiju u „užem smislu“ iz gornje napomene br. 40. 47 Upr. Zib. 1720-21, za celokupno izlaganje u ovom delu. Navikavanje (assuefazione) je osnovno načelo Leopardijevo, bilo u značenju (kao ov­de) razumevanja, bilo (kao u „Istoriji ljudskog roda“) u smislu is­ tro­še­nosti, dosade i pomanjkanja sreće. 48 Pored svoje „beznadežne, ali prave filozofije“, smatrao je za sebe da je osuđen na jetko nerazumevanje svojih savremenika. 49 U belešci sa strane teksta, Leopardi beleži: „Thomas, Éloge de Des­car­tes, not. 22, str. 143 i 37.“ 50 „Sa Galilejem i Lokom, i zapravo Dekartom, Njuton se smatra za jednog od mislilaca koji su izmenili lice filozofiji“ (Zib. 1857). „O

Mali moralni ogledi

| 195

njihovoj rušilačkoj snazi upr. Zib. 2708-09“ (Galimberti). Leopardijev stav ovde može se uporediti sa stavom jednog sasvim drugačijeg pes­ ni­k a: Viljema Blejka (William Blake). 51 Leopardi ima u vidu renesansu. Npr. „Žuka ili cvet pustinje“ (Gi­ nes­t ra), stih. 55. i dalje. 52 Upr. Zib. 1729-32 za ovo, kao i za preostali deo glave. 53 Ovo svakako predstavlja reductio ad absurdum sveukupne si­t ua­ ci­je. Uzgred rečeno, zanimljivo je, makoliko razlog bio očigledan, da Leopardi nikada ne spominje novac kao podsticaj. 54 Upr. Zib. 455. 55 Parinijevo rodno mesto. Međutim celokupna glava je veoma au­ to­bio­g raf­skog karaktera, i odnosi se na Leopardijeva iskustva iz Re­ ka­na­t ija. 56 Upr. Zib. 273-4. Ništa u Parinijevoj biografiji ne dopušta pret­pos­ tav­k u ovakvih epizoda, Leopardi u stvarnosti ima u vidu svoje „neo­ tesane, bedne“ (zotica, vil) meštane iz Rekanatija. 57 Leopardi ovde, i ovom prilikom, potvrđuje svoju teoriju o „ne­ jas­nom“ (vago) i neodređenom (naravno u poetskom smislu) kada je u pitanju mit o Homeru. Upr. Zib. 3975, gde je „Homer sam neodređen i shodno tome poetski pojam. I to do te mere da se postavljalo pitanje da li je on ikada i bio nešto drugo do ideja“. Što se tiče kvalifikativa „širokog i divno neodređenog“ upr. takođe i „Istoriju ljudskog roda“, napomene 18-19, 24. 58 Upr. Zib. 2544-5. 59 Upr. Zib. 3383-5. Radi se o Petrakinom sonetu „Ždrelo i san“ (La gola e ‘l sonno [VII]), čija tema je ovde izuzetno relevantna. 60 Leopardi upotrebljava izraz conversazione, koji često koristi u ovom smislu. 61 Upr. Zib. 271 (11. oktobar 1820). 62 Simonid sa Amargosa (VII vek pre n.e.), za razliku od poznijeg uče­ nja­k a sa Keosa. Fragment je preveden donekle drugačije, i potpunije u Canti (XL, 10-18). Ova verzija cilja (znatno) na muzikalnost, više ne­go na tačnost. 63 To jest, Pluton je oličenje bogatstva; i svih ostalih blagodeti. 64 Upr. Zib. 827-8. 65 Upr. Zib. 306-07. „Posustajanje današnjice je tema na koju nai­la­ zi­mo naročito kod ranijeg Leopardija, kako na stranicama Zibaldona, tako i Pesama: vidi na primer „Italiji“, „O Danteovom spomeniku“, „Anđelu Majiju“, „Za svadbu sestre Paoline“ itd. (Galimberti).

196 |

Đakomo Leopardi

66

U orig. agli studi. Po Leopardiju književni (a još i više muzički) ukus, preovlađuje nad prirodom. 68 Frensis Bekon od Verulama (1561-1626), engleski filozof empiris­ ta. Leopardi ga spominje u Zib. 1349 kao prvog modernog filozofa. 69 Nicholas Malebranche (1638-1715), pristalica okazionalizma; Leo­par­d i ga pominje u Zib. 946, zajedno sa Dekartom, Njutonom, Lo­ kom, Rusoom i drugima među „najvećim modernim“ filozofima. 70 John Locke (1632-1704) engleski empirist, poznat kao mislilac koji je zbog svog striktno filozofskog metoda dao temelje nauci: Džon Stjuart Mil kaže za njega da je „neosporan osnivač analitičke filozofije svesti.“ 71 Upr. Zib. 1533. 72 Ovo je glavna tema „Prirode i duše“. 73 Ovaj zaključak je izazvao izvesno čuđenje kod kritičara: umesto da nastavi sa argumentom i dokaže da je slava čista prevara, Leopardi se okreće pravo sebi i zapravo kaže: „Ona je jedna zabluda, ali ipak ti je sledi, zato što je ona tvoja sudbina.“ Čak i jedan oštrouman, i piscu naklonjen komentator, kao što je Fubini (str. 153) uzima Leopardija na „odgovornost“ zbog toga što „ nije bio u stanju da se uzdigne do Foskolove mudrosti“ odbacivši u potpunosti samu ideju. Istovremeno su Fubini i drugi ukazali na stoičke strane ovog zaključka, kao i na poseban dug Leopardijev Epiktetu, koga je on i preveo sledeće godine (1825), uz vrlo značajan predgovor koji u tri stranice sadrži celokupni paradoks Leopardijeve misli. Svakako ovaj mali moralni ogled trebalo bi u stvari čitati u obrnutom smeru. Nakon dugog, rastegnutog i na­ mer­no pedantnog izlaganja, u kome je, „blaga ironija“ dosta očita s obzirom na Leopardijevu grozničavu pomamu za životom, kao i da na ovom svetu učini nešto od trajne vrednosti, ovakav kraj objedinjuje ono što je on zaista želeo da kaže. Slava je (pored ljubavi) poslednja za­ blu­da koja nam ostaje, ali ove zablude, kao što je čitaocu već poznato, jedino je što nam još ostaje, što govori o životu, pre negoli o smrti. I stoga nam valja da ih prigrlimo. To je gledište, u kome njegov suviše dobro poznati pesimistički način razmišljanja postaje, po suprotnosti, po­zi­t i­van i pomoć življenju, i zbog toga, u Leopardijevom smislu i nje­ govom osećanju, „moralan“. 67

Mali moralni ogledi

| 197

198 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU FEDERIKA RUJŠA1 I NJEGOVIH MUMIJA(1) Hor mrtvih u laboratoriji Federika Rujša2 Sola nel mondo eterna, a cui si volve Ogni creata cosa, In te, morte si posa Nostra ignuda natura; Lieta no, ma sicura Dall’antico dolor. Profonda notte Nella confusa mente Il pensier grave oscura; Alla speme, al desio, l’arido spirito Lena mancar si sente: Così d’affanno e di temenza è sciolto, E l’età vote e lente Senza tedio consuma. Vivemmo: e qual di paurosa larva, E di sudato sogno, A lattante fanciullo erra nell’alma Confusa ricordanza: Tal memoria n’avanza Del viver nostro: ma da tema è lunge Il rimenbrar. Che fummo? Che fu quel punto acerbo Che di vita ebbe nome? Mali moralni ogledi

| 199

Cosa arcana e stupenda Oggi e la vita al pensier nostro, e tale Qual de’ vivi al pensiero L’ignota morte appar. Come da morte Vivendo rifuggia, così rifugge Dalla fiamma vitale Nostra ignuda natura; Lieta no ma sicura; Però ch’esser beato Nega ai mortali e nega a’ morti il fato. Jedina u svetu večna, ka kojoj Sve stvoreno hrli U tebi, smrt, grli3 Našu ogoljenu prirodu4 Srećnu ne, al’ slobodnu Od drevnog bola. Duboka noć U umu pometenom Misao tešku drži skrivenom Za nadu, žudnju, usahlu dušu Oseća da gubi daha I slobodna od straha, Godine prazne i spore Bez čame se tavore. Živeli smo negda: i ko užasna sablast, I strašni san u mori U duši odojčeta tvori Mutno sećanje: Što vam ostaje Od prošla života: al’ daleko od straha je Sećanje to. Šta smo bili Šta je zapravo bio taj trenutak tili Što smo ga životom zvali? Život je danas u našoj misli Tajanstvo i divota, a takvom Vidimo u nama i

200 |

Đakomo Leopardi

Neznanu smrt. I kao što se za života teži Da se od smrti utekne, tako i Ogoljeno naše biće Od životnog plamena beži; Srećna ne, al’ slobodna od svega; Jer usud uskraćuje blaženstvo smrtnima Kao što ga ne da ni onim mrtvima.5

Rujš: (van svoje laboratorije, gledajući kroz maleni ot­ vor na vratima.) Do vraga! Ko li to daje časove iz muzike ovim mrtvacima, koji pevaju kao pevci u ponoć? Mene, zapravo, obliva hladan znoj, i maltene sam više mrtav i od njih samih. Nisam mislio kada sam ih sačuvao od raspada, da će mi vaskrsnuti. Šta je, tu je: pored sve svoje mudrosti, ceptim od glave do pete. Proklet bio vrag koji me je naterao da pustim ovaj svet u kuću. Sad ne znam šta da radim. Ostavim li ih ovde zatvorene, kako mogu znati da neće razlupati vrata, ili da neće izaći kroz klju­čao­ni­cu, i doći mi u postelju? Da zovem upomoć zbog straha od mrtvih, ni to mi se neće. Nego, hrabro, daj malo da mi njih uplašimo. Ulazeći. Deco, šta se to igramo? Zar ste zaboravili da ste mrtvi? Kakav je ovo metež? Možda ste se uobrazili zbog careve(2) posete, i mislite da raniji zakoni za vas ne važe? Pretpostavljam da ste hteli samo da se šalite, i da niste mislili ozbiljno. Ako ste zaista vaskrsli, radujem se sa vama; ali moje su mogućnosti male, i ja ne mogu da se staram o živima, kao što sam se starao o mrtvima; zato gubite se iz moje kuće. Ako je tačno ono što se priča o vampirima, a vi ste to, izvolite pa potražite na drugom mestu krv koju ćete piti; jer ja vam neću dozvoliti da sisate moju, kao što sam bio širokogrud kada sam Mali moralni ogledi

| 201

vam ubrizgavao onu veštačku u vaše vene.(3) Da ne traćimo vreme, ako nastavite da budete mirni i tihi, kao što ste dosad bili, ostaćemo u miru i slozi, i u mome domu ništa vam neće nedostajati; ako ne, skinuću prečagu sa ulaznih vrata, i sve ću vas pomlatiti. Mrtvac: Nemoj da se žestiš. Obećavam ti da ćemo ostati mrtvi kao što smo, bez potrebe da nas ubijaš. Rujš: Nego, od kuda vam je palo na pamet, i sada počnete da pevate? Mrtvac: Malopre, u ponoć tačno, završila se po pr­ vi put Velika matematička godina,6 o kojoj se u drevnim vre­me­ni­ma toliko pisalo, i slično tome je i ovo, da mrtvi sa­da po prvi put govore. I ne samo mi, već po svim grob­ lji­ma, gdegod je neka grobnica, dole na dnu mora, pod snegom ili peskom, pod otvorenim nebom, bilo gde se nalazili, svi mrtvi, kad je izbila ponoć, pevali su kao i mi onu pesmicu koju si čuo. Rujš: I koliko dugo će oni tako da pevaju ili da govore? Mrtvac: Sa pevanjem su već završili. Da govore, imaju mogućnost još četvrt sata. A onda će ućutati sve do završetka sledeće godine. Rujš: Ako je to tačno, verujem da mi nećete ponovo prekidati san. Samo vi nastavite da pričate među sobom; ja ću da stojim ovde sa strane, i vrlo rado ću da vas slušam, iz znatiželje, i neću vas uznemiravati. Mrtvac: Mi ne možemo da govorimo, sem kada nas nešto upitaju žive osobe. Svaki onaj koji nema odgo­ vo­ra na pitanje živih, sa završenom pesmom, mora da uću­ti. 202 |

Đakomo Leopardi

Rujš: Zaista mi je žao: jer zamišljam da bi bilo veoma zabavno čuti šta biste imali da kažete jedni drugima, kada biste samo mogli da razgovarate između sebe. Mrtvac: I kada bismo mogli, ne bi čuo ništa; jer me­đu sobom ne bismo ni imali šta da kažemo. Rujš: Meni padaju na pamet sijaset pitanja koja bih mogao da vam postavim. Ali, s obzirom na kratko vreme, i nema izbora, ispričajte mi ukratko, šta ste osećali u svome telu, a i u duši u trenutku smrti.7 Mrtvac: Ja nisam ni primetio trenutak smrti.8 Ostali Mrtvaci: Ni mi. Rujš: Kako to da niste primetili? Mrtvac: Kao što i ti nisi svestan trenutka kada zaspiš, bez obzira koliku pažnju tome poklanjao.9 Rujš: Ali zaspati, to je nešto prirodno. Smrt: A zar ti se umiranje ne čini normalnim? Pokaži mi samo jednog čoveka, životinju ili biljku, koji ne umiru. Rujš: Ako niste zapazili trenutak smrti, ja se više i ne čudim tome što vas vidim kako pevate i govorite. Nesvestan da je udarac primio Borio se i dalje, a već je mrtav bio,

kaže jeadn italijanski pesnik.10 Ja sam mislio, da što se smrti tiče, ti i tvoji nešto više znate od nas živih. Nego, da se vratimo na stvar, u trenutku smrti niste osetili nikakvu bol? Mrtvac: Kakav bi to bol trebalo da bude, a da ga pogođeni i ne primeti? Rujš: U svakom slučaju, svi su ubeđeni da je osećaj smrti vrlo bolan. Mali moralni ogledi

| 203

Mrtvac: Kao da je smrt neko osećanje, a ne pre su­ prot­no od toga.11 Rujš: Pa ipak, oni koji se drže ustaljenog mišljenja o prirodi duše, kao i oni koji se pridružuju mišljenju Epi­ ku­re­jaca,12 svi, ili najveći deo njih, slažu se u onom što ja ka­žem; to jest, u verovanju da je smrt po svojoj prirodi, i bez ikakvog upoređivanja, veoma bolna. Mrtvac: Dobro, uredu, možeš pitati bilo koga od nas: ako čovek nije u stanju da zapazi trenutak u kome su, u većoj ili manjoj meri, bilo zbog sna ili obamrlosti, tre­ nut­ne nesvestice ili iz bilo kakvog drugog razloga, obus­ tav­lje­ne ži­vot­ne funkcije; kako će onda moći, da za­pa­zi trenu­tak kada ove funkcije u potpunosti prestanu, i to ne na kratko, već za sva vremena? Osim toga, ka­ko je uopšte moguće da jedan živi osećaj ima bilo kak­ve veze sa smrću? Štaviše, da je sama smrt, po svojoj svojstve­nos­ti živi osećaj? Kada je osetna moć ne samo oslabljena i nedovoljna, već sve­de­na na najnižu meru, da jenjava ili u potpunosti nestaje, mis­li­te li vi da je jedna ličnost u stanju da zapazi neki jači oset? Zapravo, isto ovo gašenje osetne moći, mislite li vi da bi ono trebalo da budu neki sveobuhvatni osećaj? Vidi­te i sami da i oni koji umiru od akutnih bolesti, po sebi bol­nim, u trenutku približa­va­nja smrti, nešto pre nego što će izdahnuti, smiruju se i uspokojavaju, tako da se može vi­de­ti da život u njima, sveden na zaista malu meru, nije vi­še u stanju ni da oseti bol, tako da ovaj prestaje pre nego i sam život.13 To tre­ba, sa naše strane da kažeš svima koji mis­le da će u tre­nut­ku smrti umreti od bolova. Rujš: Ovi razlozi će možda zadovoljiti Epikurejce. Ali ne i one koji drugačije sude o suštini duše; kao što 204 |

Đakomo Leopardi

sam to ja činio u prošlosti, i što ću i nadalje sve više činiti, pošto sam, eto, čuo mrtve gde govore i pevaju. Jer ve­r u­ju­ći da se smrt sastoji u razdvajanju duše od tela, oni neće razumeti kako ovo dvoje, spojeni i tako reći slep­lje­ni međusobno, na način da predstavljaju i jedna i dru­go jedinstvenu ličnost, mogu biti razdvojeni bez nekog golemog nasilja, i neizmernog truda. Mrtvac: Reci mi: da li je duh možda povezan sa telom nekim nervom, kakvim mišićem ili membranom, koji po nuždi mogu da se prekinu kada se duh razdvaja? Da li je ona kao neki ud tela, tako da ga nasilno treba iščupati ili odseći? Zar ne vidiš da duša napušta svoje telo samo zato što je sprečena da u njemu ostane, i njoj tu više mesta nema; a ne zato što je neka sila otkida ili čupa iz korena? I kaži mi još: dok ulazi, da se ona ne oseća, možda, kao zabodena ili snažno privezana, ili kako ti to veliš, slepljena? Zašto bi se inače osećala kao da je neko otrgnuo prilikom izlaska, ili osetila neko silno nasilje? Budi siguran, da su ulazak i izlazak duše, i jedan i drugi, podjednako mirni, blagi i laki.14 Rujš: Dakle, ako nije bol, šta je onda smrt? Mrtvac: Pre svega zadovoljstvo. Znaj da umiranje, kao i uspavljivanje, ne nastaje u jednom trenutku, već postepeno. Istina, ovi stepeni su više ili manje brojni, jači su ili slabiji, već u zavisnosti od različitih uzroka i vrsta smrti. U poslednjem od ovih primera, smrt ne na­no­si ni bol niti bilo kakvo zadovoljstvo, kao uostalom ni san.15 U drugim prethodnim slučajevima ne može da stvo­ri bol jer je bol nešto živo, i čula ljudska su u to vreme, to jest s obzirom da je počelo umiranje, umrtvljena, Mali moralni ogledi

| 205

što je kao kada bismo rekli da je smanjene snage. Može i te kako biti izvor zadovoljstva: jer zadovoljstvo nije uvek živo; zapravo, možda veći deo zadovoljstava ljudskih se i sastoji u nekoj vrsti obamrlosti. Na način što su ljudska čula u stanju da pruže zadovoljstvo čak i onda kada se gase; s obzirom da i sama obamrlost je često zadovoljs­ tvo; naročito kada te oslobađa patnje; jer i sam dobro znaš da je prestanak svakog bola ili neprijatnosti već po sebi zadovoljstvo.16 I tako, samrtna obamrlost mora bi­ti da je tim prijatnija time što je veća patnja od koje os­lo­ ba­đa čoveka. Što se mene tiče, premda u trenutku smrti nisam obratio veću pažnju na ono što sam osećao, jer su mi lekari bili zabranili da ne opterećujem mozak, ipak se sećam da se ono što sam osećao nije mnogo razlikova­lo od prijatnosti koju čoveku donosi obamrlost od sna, u trenutku kada se uspavljuje. Ostali Mrtvaci: Čini nam se da se i mi toga sećamo. Rujš: Neka bude tako kako vi kažete: premda svi oni sa kojima sam imao prilike da o ovome razgovaram, sudili su sasvim drugačije. Ali, koliko se ja sećam, nisu go­vo­ri­li iz sopstvenog iskustva. Nego, recite vi meni sa­ da: u trenutku smrti, dok ste osećali to stanje blaženosti, da li ste verovali da umirete, i da je ta prijatnost ljubaznost koju vam smrt ukazuje; ili ste, zamišljali nešto dru­go? Mrtvac: Dok nisam bio mrtav, nisam ni jednog tre­nut­ka bio ubeđen da neću izbeći tu opasnost; i ako niš­ta drugo, sve do poslednjeg časa dok sam još mogao da mislim, nadao sam se da će mi ostati da živim još 206 |

Đakomo Leopardi

sat ili dva: kao što cenim da se dešava mnogima, kada umiru.17 Ostali Mrtvaci: Nama se baš to dogodilo. Rujš: Baš kao što kaže Ciceron,(4) da niko nije toliko oronuo da ne bi verovao da će živeti još makar godinu dana. Ali kako ste bili svesni o tome da je duh bio napustio telo? Recite mi: kako ste znali da ste mrtvi? Ne odgovaraju. Deco, da li me čujete? Mora biti da je isteklo njihovih četvrt sata. Da ih malo dodirnemo. Ponovo su sasvim mrtvi: nema opasnosti da će me ponovo uplašiti: vratimo se u krevet.

Mali moralni ogledi

| 207

Napomene 1 Ovaj razgovor napisan je između 16. i 23. avgusta 1824, odmah nakon „Parinija“, i teško da može predstavljati veći kontrast sa svojim prethodnikom. Dolazeći posle dugog usporenog ritma Leopardijevih razmišljanja o ispraznosti slave, „Rujš“ počinje poezijom, jednom od njegovih najkrepkijih i najvećih u celom opusu: „Ovaj hor na italijanskom jedno je od književnih čuda“ (James Thomson): Zbog ovoga ga ovde dajemo i u originalu. Kako je Leopardi uspeo da je napiše u vreme kada je mesecima, čak i godinama čini se bio smanjenog, da ne kažemo odsutnog pesničkog daha, pravo je čudo. Ali i sam razgovor nije ništa manje zametan; nakon što je razmatrao ljudskih život s tačke gledišta besmrtnih, Meseca, Majke Prirode u više odora: jednog đavolka, patuljka i samog vraga, on sada prihvata i gledišta mrtvih. Mnoge od ideja su obrađivane još od oktobra 1820 (vidi nepomene), dok u ovom obrtu one dobijaju upečatljiv, čisto književno fikciozni, oblik. Primetićemo da dok je Rujšev jezik neobično idiomatski i „govorni“, mumije zadržavaju izvesnu dostojanstvenu strogost, kao što se i priliči onima kojima život predstavlja trpko mesto u vremenu koga se jedva i sećaju, i žele da u potpunosti zaborave. Onima koji bi hteli da stave razumljivu primedbu kako je ovo, pogotovu hor, tužno negativan tekst ikada napisan, mogu se ponuditi reči iz Zibaldona (259-60), uzetih inače za moto ove knjige. Samo štivo ovog dijaloga nadovezuje se na jedan odeljak iz Buffonove Histoire naturelle de l’homme (o pretpostavljenom bolu koji se oseća u trenutku razdvajanja duše od tela ) „za koji Leopardi želi da pokaže, na ‘bizaran’ i knjiški jezovit način“ (Orlando), da je smrt pre izvor zadovoljstva negoli bola. Značajne, u ovom smislu, su primedbe sadržane u Zibaldonu (str. 292): „... Dosta često kada bih se našao u ozbiljnim telesnim i moralnim tegobama, ne samo da sam priželjkivao odmor, već se i

208 |

Đakomo Leopardi

moja duša prirodno radovala, bez napora i junačenja s moje strane, pri pomisli na neograničenu i trajnu neosetljivost, jedan odmor, neprekidno mirovanje duše i tela...“ 2 Holandski naučnik (1638–1731), stručnjak za balsamiranje. Beleška sa strane teksta, Leopardijevom rukom, kaže: „Fontenelle, Éloge de M. Ruysch; Thomas, Éloge de Descartes, not. 32“. Ovim poslednjim tekstom Leopardi se posebno inspirisao za svoj opis naučnikovog kabineta, kao i događaj u vezi sa posetom ruskoga cara. 3 Odmara (si posa). 4 Ogoljenu od života: koju je život napustio. 5 U izdanju iz 1827, poslednji stih je glasio: „Nega agli estinti ed ai mortali il fato“; preminulima. 6 „Period (različito računat) nakon koga sva nebeska tela je trebalo da se vrate u svoj početni položaj; takođe poznata kao Platonska godina“ (OED). 7 Pitanje koje je Leopardi iscrpno razradio u Zib. 281–3 (oktobar 1820), pozivajući se na Buffonovu Histoire naturelle de l’homme. 8 Upr. Zib. I, 271. 9 Upr. Zib. 290. 10 Zabeleška Leopardijeva: „Berni, Orlando innamorato, pev. LIII, strofa 60“. 11 Upr. Zib., 2566. 12 Po njima, duša je bila materija; sastavljena od glatkih i tanušnih atoma, i raspada se sa telom. 13 Upr. Zib. 2182. 14 Upr. Zib. 281–3. Međutim Galimberti upućuje i na uticaj barona od Holbacha i njegovog Système de la Nature, kao i Ciceronovog Cato Maior. 15 Za ovo i pitanja koja slede, upr. Zib. 290–293. 16 Upr. „Mir posle oluje“, 45-54; v. Počivaj zauvek umorno srce moje, prev. D. Mraović, str. 122-23. 17 Još jednom vidi Zib. 291.

Mali moralni ogledi

| 209

210 |

Đakomo Leopardi

MUDRE IZREKE FILIPO OTONIJERIJA1 Glava prva Filipo Otonijeri, čija izvesna pažnje dostojna rasu­ đivanja, od kojih sam neka čuo iz njegovih usta, dok su mi ostala ispričali drugi, rodio se, i veći deo vremena pro­veo u Nubijani, u okrugu Valdivento,2 gde je nedavno i umro, i gde se ne pamti da je ikoga povredio bilo rečju ili delom. Njegovi sugrađani obično su ga mrzeli, jer izgleda da nije bogzna koliko uživao u mnogo čemu što inače dosta voli i iziskuje veći deo sveta, premda ničim nije davao do znanja da malo poštuje ili zamera onima koji su se više od njega zabavljali i držali svog izbora. Veruje se da je on u stvari bio, i to ne samo u mislima, već i u samom životu, ono što su drugi ljudi, njegovi savremenici, govorili za sebe da su, to će reći filozof. Stoga se on ostalom svetu činio kao osobenjak, iako se nije pravio niti trudio da u bilo čemu bude drugačiji3 od mnoštva. U vezi sa ovim, govorio je da je najveće osobenjaštvo na koje čovek danas može da naiđe, bilo u navikama, bilo društvenom životu ili postupcima makoje uljuđene Mali moralni ogledi

| 211

oso­be, u poređenju sa osobenjaštvom ljudi na koje se u drevnim vrmenima gledalo kao na osobenjake, ovo ni­ je bilo samo druge vrste, već se i toliko malo razliko­va­ lo od uobičajenog ponašanja savremenika, da ono što bismo mi danas smatrali neobičnim, njima bi se činilo bez­na­čaj­nim, ili bi prošlo čak nezapaženo sa nji­ho­ve stra­ne, pa i u vreme i kod onih naroda koji su u drev­na vre­me­na bili najuljudniji ili najpokvareniji.4 A oce­nju­ ju­ći osobenjaštvo Žan-Žaka Rusoa,5 koji se našim precima činio izuzetno osobenom ličnošću, upoređu­jući ga sa osobenjašvom Demorkita i prvih filozofa,6 dodao je, da biloko ko bi živeo do te mere drugačije od nas, kao što su ti filozofi živeli drugačije od Grka njihovog doba, ne bi slovio kao osobenjak, već bi od javnog mnenja bio izop­šen, da se tako izrazim, iz samog ljudskog roda.7 Osim toga, smatrao je da se po apsolutnoj meri osobe­ njaš­t va koje je moguće zapaziti kod osoba u datom vre­ me­nu, i bilo gde, može oceniti stupanj civilizacije ljudi tog mesta ili tog vremena.8 U životu, premda krajnje umeren, možda više iz ša­le, negoli iz ubeđenja, javno je izjavljivao da se oseća epi­ku­rej­cem.9 Međutim, osuđivao je Epikura, govoreći da je u vreme i u zemlji u kojoj je živeo moj filozof, tra­ že­njem vrline i slave bilo moguće postići daleko veće za­do­volj­stvo negoli dokoličarenjem, nehajem i čulnim nasladama, u kojima je on video najviša ljudska dobra. Tvrdio je uz to da Epikurejevo učenje, pogoduje modernim a da je u potpunosti tuđe drevnim vemenima.10 Kada je u pitanju filozofija, voleo je za sebe da kaže da je sokratovac; i često, kao i Sokrat, dobar deo dana 212 |

Đakomo Leopardi

provodio je raspravljajući, sada sa jednim sada sa drugim o filozofiji, ponajpre sa svojim domaćima, i to o bi­ lo čemu što bi mu tom prilikom palo na pamet. Među­ tim nije, kao Sokrat, svraćao kod obućara, drvodelje, u ko­vač­ni­ce i slična mesta, jer je smatrao, da ako atinski ko­va­či i drvodelje imaju vremena na pretek za filozofi­ ra­nje, Nubijci bi, kada bi tako postupali, presvisli od gla­di.11 A i rasprave nije vodio onako kao Sokrat, pos­ tav­ljajući neprestano pitanja i iznoseći svoje dokaze, jer, govorio je, premda su moderni strpljiviji od drevnih lju­ di, danas ne bi bilo moguće naći nekog ko bi podneo da odgovara na hiljade besprekidnih pitanja, ili slušao stotine zaključaka. A istini za volju, sa Sokratom mu je bilo zajedničko samo to što je ponekad govorio ironično i zapretano. A ispitujući čuvenu sokratovsku ironiju, govorio je: Sokrat, po rođenju prilično blaga duha, i prema tome u velikoj meri u stanju da voli, ali preterano nesrećan zbog samog oblika svog tela,12 vrlo verovatno, od mladih dana je očajavao što neće biti voljen drugom sem prijateljskom ljubavlju, nedovoljno podobnom da is­pu­ni jedno nežno i usplamtelo srce, koje često prema drugima gaji mnogo tananija osećanja.13 S druge strane, od sveg onog izobilja hrabrosti koje potiče iz razuma, iz­ gle­da da nije u dovoljnoj meri imao i hrabrost čiji je iz­vor u prirodi, a uz to ni druge osobine koje su, u tim ratnim i uskovitlanim vremenima, i u tolikoj svedopusti­vosti Atinjana, bile neophodne za bavljenje javnim poslovima. Njegov nezahvalni i smešni izgled mora biti da mu nije bio na maloj smetnji kod jednog naroda koji je, i u samom svom jeziku, pravio tako malu razliku između Mali moralni ogledi

| 213

dobrog i lepog, a uz to bio i veoma sklon da zbija šalu. Elem, u jednom slobodnom gradu, punom buke, ostrašćenosti, poslovanja, razbibrige, bogatstva i drugim iza­ zo­v ima sreće, siroti Sokrat, odbačen od ljubavi, jedva spo­so­ban za vođenje javnih poslova, ali nadaren izuzetnim umom, koji je uz sve rečeno neizmerno uvećavao inače postojeće tegobe i smetnje; okrenuo se iz dokolice da potanko razmatra navike, običaje i osobine svojih sugrađana, pri čemu se nije ustručavao od izvesne ironije, kao što se i moralo dogoditi nekome ko se našao sprečenim da učestvuje, da tako rečemo, u životu.14 Međutim, njegova krotka i velikodušna priroda, a uz to i slava koju je počeo da stiče istim tim razmatranjima, i koji mora biti da su mu barem delimično ublažavali samoljublje, činili su da ova ironija nije bila ispunjena prezirom i gorčinom, već blagošću i smirenošću. Tako je filozofija, prema čuvenoj Ciceronovoj izreci, prvi put skinuta sa neba, da bi je Sokrat uveo u gradove i kuće;15 odvraćena od razmatranja o tajanstvu sveta, čime je bila opsednuta sve do tog trenutka, i skrenuta da se bavi razmišljanjem o običajima i životu ljudi, te da raspravlja o vrlinama i manama, stvarima dobrimi ko­ ris­nim, kao i o njihovim suprotnostima. Međutim, So­ krat s početka nije nameravao da uvodi ovu novinu, niti da bilo koga bilo čemu uči, ili stekne ime filozofa, što se u ono vreme pristojilo samo fizičarima i metafiziča­ ri­ma; te u vezi s tim, na te i takve rasprave i razgovore nije mogao da računa. Čak je otvoreno izjavljivao da o njima ništa ne zna, ograničivši se samo na to da se zabavlja ćaskanjem o tuđim stvarima. On je ovu dokolicu 214 |

Đakomo Leopardi

pretpostavljao samoj filozofiji, a ništa manje i bilo kojoj drugoj nauci, i bilo kojoj umetnosti, jer budući prirodno mnogo više naklonjen delovanju negoli razmišljanju, on je razgovoru pribegavao samo zbog teškoća koje su ga sprečavale da dela.16 Uvek je radije vodio razgovore sa mladim i lepim osobama negoli sa ostalim; kao da je zavaravao želju, i zadovoljavajući se time što su ga cenili oni za koje bi mnogo više želeo da su ga voleli. I s obzirom da su sve grčke filozofske škole nastale od tog vremena naovamo, na izvestan način proizašle iz sokratovske, zaključivao je Otonijeri, poreklo skoro sveukupne grčke filozofije, iz koje je nastala i moderna, polazi od zatupastog nosa i satirskog lika, sjajnog uma i žarkog srca.17 Govorio je još, da je u knigama njegovih službenika, ličnost Sokratova nalik onim maskama, od kojih je svaka u našim starim komedijama18 imala svoje ime, određeni kostim, i svoju narav; dok se u svakoj posebnoj komediji, razlikovala u svemu drugom. On za sobom nije ostavio nikakav filozofski spis, kao ni bilo šta napisano, sem stvari strogo lične prirode. A onima koji bi mu postavili pitanje, zašto se ne bi bavio filozofiranjem i u pisanoj formi, kao što je to činio usmeno, i stavio svoje misli na hartiju, odgovarao je: čitati znači voditi sa piscem razgovor. I onda, kako na svetkovinama i javnim zabavama, oni koji ne učestvuju u priredbi, ili misle da ih se ona ne tiče, vrlo brzo počnu da se dosađuju, tako i u razgovoru, uglavnom je prijatnije govoriti negoli slušati. Međutim, knjige su neizbežno kao one osobe koje kada su u društvu, govore uvek one i nikada ne slušaju. Zbog toga je neophodno da knjiga Mali moralni ogledi

| 215

ima mnogo toga šta da kaže lepog i dobrog, i to na vrlo dobar način; kako bi mogla da se iskupi kod čitalaca za ono neprekidno pričanje. U protivnom, neminovno je da će svaka knjiga omrznuti čitaocu, kao što nekome mo­že da omrzne osoba koja priča bez prestanka.

Glava druga On nije prihvatao razliku između poslova i razonode; i svaki put kada bi bilo čim bio zauzet, makoliko to bilo teško, uvek je govorio da se zabavljao. Samo ako bi kojim slučajem za trenutak bio besposlen, priznavao je da se za to vreme nije uopšte zabavljao.19 Govorio je da najstvarnije prijatnosti u životu nas­ ta­ju iz zabluda, i da deca nalaze sve u ničemu, a ljudi u svemu ništa.20 Upoređivao je sva zadovoljstva za koja kažemo da su stvarna, sa artičokom sa koje, ukoliko želiš doći do jed­ra, moraš da poskidaš i progutaš sve listove. Tome je dodavao, da su ovakve artičoke veoma retke; da onih dru­gih ima koliko hoćeš, sličnih ovima samo spolja, dok su iznutra bez jedra, i da je on, nimalo raspoložen da guta lišće, bio zadovoljan što može da se uzdrži i od je­ d­nih i od drugih.21 Odgovarajući jednome na postavljeno pitanje, koji je najgori trenutak u čovečjem životu, rekao je: izuzmemo li trenutni bol, i isto tako strah, što se mene tiče, mislim da su najgori trenuci zadovoljstva: zato što je nada i sećanje na ove trenutke, koji ispunjavaju ostatak života, nešto mnogo bolje i dosta prijatnije od samih uživanja.22 On je, uopšte, ljudska zadovoljstva upoređivao sa 216 |

Đakomo Leopardi

mirisima: pošto je smatrao, da ovi obično u srazmeri sa dozvoljenim uživanjem, ostavljaju za sobom veću žudnju od bilo kog drugog osećanja; a od svih čovekovih ču­la, cenio je on, da se čulo mirisa najteže može zado­ vo­lji­ti sopstvenim uživanjem. Isto tako upoređivao je mi­ ri­se sa očekivanjem nečeg dobrog, govoreći da su jes­ ti­ve, a mirisne stvari, ili one koje se na bilo koji način mogu okusiti, obično boljeg mirisa negoli ukusa, jer kad ih probaš manje će ti se sviđati od njihovog mirisa, ili manje nego što bi se po mirisu moglo ceniti.23 Pričao je da mu se ponekad dešavalo da izgubi strpljenje oče­ ku­ju­ći neko dobro, za koje je već mislio da ga je zasi­ gur­no stekao; i to ne toliko zbog velike gramzivosti za njim, koliko iz straha da će svoje uživanje umanjiti go­ mi­lanjem uobrazilja koje bi mu preuveličale ono što je oče­k i­vao da će dobiti. I da se u međuvremenu brižno sta­rao, da mnogo ne razmišlja o rečenom dobru, kao što se čini kada neko želi da odvrati od sebe zle misli. Osim toga govorio je da svako od nas, dolazeći na svet, kao da je legao u neku tvrdu i neugodnu postelju,24 u kojoj tek što se opružio, počne da se oseća nelagodno i da se prevrće s jedne strane na drugu, svaki čas menja­ ju­ći mesto i uzglavlje; i tako to traje cele noći, uvek se na­da­ju­ći da će konačno moći malo da odspava, i poneki put čak, verujući kako samo što već nije zaspao; sve dok ne dođe čas kad, nimalo se ne odmorivši, mora da se dig­ne.25 Posmatrajući zajedno sa nekim drugim osobama pče­le obuzete svojim trudom, rekao je: blago vama što ne shvatate svoju nesreću.26 Mali moralni ogledi

| 217

Nije verovao da neko može izbrojati sve bede ljudske, niti da se jedna jedina može ožaliti.27 Na ono Horacijevo pitanje,28 kako to da niko nije zadovoljan svojim životnim stanjem, odgovarao je: razlog je u tome što srećna stanja ne postoje. Podanici i vladari, sirotinja i bogataši, ništa manje slabi nego oni moćni, da su samo srećni, bili bi prezadovoljni svojom sudbinom, i ne bi nikome zavideli; jer ljudi nisu ništa zahtevniji od bi­lo koje druge vrste: ali, mogu da se zadovolje samo ako su srećni. Stoga, s obzirom da su večito nesrećni, kak­vo je onda čudo što nikada nisu zadovoljni?29 Primećivao je, kada bi se neko našao u najpovoljni­ jem položaju na svetu, bez izgleda da može očekivati po­bolj­ša­nje u bilo kom pravcu ili smislu, da bi se za tu oso­bu skoro moglo reći kako je bednija od svih ostalih. Čak i najstariji ljudi imaju svoje zamisli i nade da će, na ne­k i način, poboljšati svoje stanje. I skretao je pažnju na jedno mesto u Ksenofonu,30 (1) gde ovaj savetuje, da ako se već kupuje neko zemljište, onda valja kupiti loše obra­đenu zemlju, jer, kaže on, zemljište koje ti ne bi dalo više berićeta, neće te baš mnogo ni obradovati, kao što bi se to desilo, kada bi video da ovo ide iz dobrog u bolje. I sva ona dobra za koja vidimo da idu nabolje, pružaju nam mnogo veće zadovoljstvo nego ona druga. Suprotno od toga, primećivao je, da nema tog bednog stanja koje ne bi moglo biti još gore;31 i da nijedan smrtnik, makoliko bio nesrećan, ne može da se teši ili sebi laska time što će reći da se oseća toliko nesrećnim, da nesrećnijim ne može biti. Premda je ljudska nada bez­gra­nič­na, blagostanja to nisu; zapravo, uporedimo li 218 |

Đakomo Leopardi

samo bogatog čoveka sa siromašnim, gospodara sa slugom, i pri tom zamenimo razlike u njihovim stanjima njihovim odgovarajućim navikama i željama, videćemo da oni uglavnom uživaju podjednaku količinu blagode­ ti. Međutim, priroda nije stavila nikakva ograničenja na­šim nevoljama, a tako reći ni sama mašta nije u stanju da zamisli toliko tešku nesreću koja se već danas ne dešava; već se nije desila, ili se konačno ne bi mogla de­ si­ti nekom predstavniku našeg roda. Zato, s obzirom da većina sveta zaista ne može da se nada nikakvom pove­ ća­nju onoga čime raspolaže, tokom ovog života niko ne mo­že a da ne strepi: i ako se sreća ubrzo svede na to da zaista nema više snage da nam i dalje bude pri ruci, ona zbog toga niukom slučaju ne gubi sposobnost da nas oja­di novim nedaćama, podobnim da savladaju, ili da slo­me i samu čvrstinu očajanja. On je često ismejavao one filozofe32 koji su bili mišljenja da čovek može da izbegne moć sudbine, ukoliko bude prezirao i smatrao da sva dobra i nedaće koje nije u stanju da postigne, izbegne, zadrži, ili se njih oslobodi, pripadaju drugima; da se za svoje blaženstvo i nesreću ne oslanja na druge, nego samo na sebe, i na ono što u potpunosti samo od njega zavisi. Što se ovog mišljenja tiče, između ostalog, govorio je: čak kada bismo i pretpostavili da je ikada postojala osoba koja je sa drugima živela životom pravog i savršenog filzofa, na taj i takav način niko nije živeo, niti živi sam sa sobom; a moguće je isto tako ne voditi računa o sopstvenim stvarima koliko ni o tuđim, kao i starati se o stvarima drugih kao da su u pitanju one lične. Međutim, Mali moralni ogledi

| 219

dopustivši da bi ono duševno stanje o kome govore ti fi­lo­zo­fi, bilo ne samo moguće, kao što nije, već zaista pos­to­ja­lo, i to zapravo u nekome od nas, pa i savršenije od onog što oni kažu, potkrepljeno i prirođeno dugom primenom, oprobanom na hiljadu načina, da li možda zbog toga blaženstvo i nesreća ove ili one ličnosti, ne bi slučajno zavisili od moći sudbine? Nije li i ono samo pod­ložno sudbini, to duševno raspoloženje za koje ti mis­lio­ci kažu da bi trebalo da nas od nje oslobodi? Nije li čovečiji razum celog dana izložen svakakvim neugod­ nos­tima? Bezbrojnim bolestima koje čoveka izglupljuju, dovode ga do bunila, besa, pravljenja gluposti, stotinu drugih vrsta ludila kraćih ili trajnijih, prolaznih ili stalnih? Ne mogu li one da ga poremete, iznure, izopače, uniš­te? Pamćenje, čuvar znanja, zar se ono stalno, sve više ne osipa i ne slabi, počev još od same mladosti? Koliko samo njih u starosti ne podetinje! skoro svi odreda, u tom dobu, gube krepkost duha. Kao što, takođe, zbog bilo kakvog telesnog obolenja, premda sve sposobnosti uma i pamćenja ostaju nedirnute i u celini, hrabrost i pos­to­ja­nost, obično počinju, nekad više, nekad manje, da jenjavaju; a neretko se i gase. Na kraju, bezmerna je glu­post ispovedati da je naše telo potčinjeno stvarima van naših moći, i uza sve to poricati da je naš duh, koji tako reći u svemu zavisi od tela, neizbežno podvrgnut bi­lo čemu sem nama samima. Na kraju je usledio njegov zaključak, da je čovek u celini, uvek i neosporno pod igrom sudbine. Na pitanje, zašto se ljudi rađaju, žaleći se, odgovorio je: da bi saznali koliko je umesnije ne biti rođen.33 220 |

Đakomo Leopardi

Glava treća Imajući u vidu izvesnu nesreću koja mu se dogodila, rekao je: izgubiti voljenu osobu usled nekog iznenadnog nesrećnog slučaja, ili zbog kratke i brze bolesti, nije toliko gorko koliko kada moraš da gledaš kako je polako-polako uništava (a ovo se njemu desilo) dugotrajna boljka, od koje neće umreti pre nego što se i telesno i duhovno ne izmeni, dok ne bude svedena na, tako reći, drugu osobu. Što je zaista prava beda: jer u tom slučaju voljena osoba ne nestaje iz tvog vidokruga tako što će ti u zamenu ostaviti sliku o sebi ništa manje prijatnu od one prošle, već u tvojim očima postaje sasvim drugačija od one koji si ti nekad voleo: tako da su ti sve ljubavne zablude nasilno iščupane; i kada ona za svagda ne bude više prisutna, onu staru sliku, nošenu u svesti, zameniće nova. Tako u celosti gubiš voljenu osobu, jer ona ne može da preživi ni u tvojoj uobrazilji: koja, umesto da ti pruži malo utehe, ostavlja ti samo priliku za tugovanje. I na kraju, nesreće slične ovoj ne dopuštaju ni najmanji predah od bola koji nanose.34 Kada mu se jedna osoba požalila zbog neke nevolje go­vo­re­ći: kada bih samo mogao da se oslobodim ove, sve ostale koje imam, vrlo bih lako podneo, odgovorio je: suprotno od toga, onda bi ti tek teško pale, sada su one lake.35 Kada mu je drugi jedan rekao: da je ovaj bol samo du­že potrajao, bio bi nepodnošljiv; odgovorio je: suprot­ no od toga, sa navikom, ti bi ga bolje podneo.36 I u mnogim stvarima koje su se ticale ljudske prirode, njegova rasuđivanja su se razlikovala od sudova Mali moralni ogledi

| 221

zajedničkih većini ljudi, a ponekad i od mišljenja onih zaista pametnih. On je, na primer, poricao da bi za pod­ no­šenje nekog zahteva ili upućivanja molbe, trebalo bi­ra­ti poseban trenutak kada je osoba kojoj se zahtev upu­ć u­je posebno raspoložena. Naročito, rekao je, kada molba nije takva da joj onaj kome je ova upućena može udovoljiti jednim običnim, ili nešto više nego običnim pristankom, zato što mislim da je kod ljudi, da bi se od njih bilo šta izmolilo, radost podjednako neprikladna ko­li­ko i bol. Jer oba ova čuvstva u ustoj meri ispunjava­ ju čoveka mislima o samom sebi, na takav način da ne ostavljaju mesta razmišljanju o stvarima i potrebama dru­gih. Kao u bolu nesreća, tako i u velikoj radosti naša sre­ća, drže napregnutim i zaokupljenim naša duševna sta­nja, nepodatna za tuđe potrebe i zahteve. Naročito ka­da je u pitanju sažaljenje, veoma su daleka oba ova vremena; vreme bola, zato što je čovek sav okrenut samilosti prema samom sebi, vreme radosti, zato što onda sve što je ljudsko, i celi život, izgledaju veoma radosno i veoma prijatno; do te mere da se zla sreća i patnje prikazuju kao maltene pusta maštanja, koja i sama misao odbacuje, zato što su u preteranom neskladu sa našim pos­to­je­ćim duševnim raspoloženjem. Najprikladnije vre­me za pokušaj da se neko ubedi da smesta deluje, ili da se u tom smislu reši, u korist drugog, jesu trenuci mirne i umerene razdraganosti, ni izuzetne ni žive. Ili, možda i pre, trenuci izvesne radosti, koja, bez obzira ko­ li­ko bila živa, nema neki poseban uzrok, već nastaje iz neodređenih misli, a sastoji se u smirenom duševnom uz­bu­đe­nju. U kome stanju, ljudi su više nego ikada 222 |

Đakomo Leopardi

spremni na samilost, pristupačniji moliocima, i ponekad rado prihvataju priliku da obraduju druge, i da ono neodređeno kretanje i onaj prijatni poriv svojih misli, preokrenu u neko hvale vredno delo.37 Na isti način, poricao je da nesrećan čovek, pričajući, ili na neki način izlažući svoje nedaće, može obično da probudi veću samilost i veću pažnju kod onih koji imaju iste takve nevolje kao on. Zapravo, kada ovi ljudi čuju tvoje jadikovanje, ili kada na neki način i shvataju tvoje stanje, oni ne razmišljaju od drugom, već kako će rešiti svoje nevolje, koje su u njihovoj svesti, teže od tvojih: a često biva i da kada ti misliš da su se uzbudili zbog stanja u kome se nalaziš, oni te prekinu i počnu da pričaju o svojoj sudbini, trudeći se da te ubede kako je ova nepodnošljivija od tvoje. I govorio je da se u takvim slučajevima obično dešava ono što se u Ilijadi priča o Ahilu, kada je Prijam, preklinjući ga i sa suzama u očima pao ničice pred njega; i pošto je završio svoju turobnu jadikovku, Ahilu su na to navrle suze na oči, ali ne zbog Prijamovog bola, već zbog njegove sopstvene nesreće, i zbog sećanja na oca i na ubijenog prijatelja.38 K tomu je Otonijeri dodavao, da samilost može da se probudi, ukoliko smo i sami u drugim vremenima iskusili iste te nesreće koje čujemo ili vidimo da su se desile drugima, ali ne ako zbog njih patimo i u sadašnjem trenutku.39 Govorio je, da su nemarnost i nepromišljenost razlog bezbrojnim svirepim i zlohudim postupcima, koji često i izgledaju zli i svirepi: kao, na primer, neko ko se van kuće zabavlja, a svoju poslugu ostavlja negde na otvorenom da se cedi na kiši; čineći to ne zbog toga što Mali moralni ogledi

| 223

je nemilosrdan, već zato što ne razmišlja, i nije razumno odmerio njihovu nelagodnost. Cenio je uz to da je kod sve­ta nepromišljenost mnogo uobičajenija od zlobe, od ne­čo­več­nosti i sličnog, i da od nje potiče znatno veći broj rđavih postupaka: te da je najveći deo delanja i po­ na­ša­nja ljudskog, koji se pripisuju lošem moralu, u stvari pitanje čiste nepažnje.40 Jednom prilikom je rekao kako dobročinitelju, potpuna i jasno izražena nezahvalnost, manje teško pada, nego kao kad vidi da mu se za veliko dobroćinstvo uzvraća nekom uslugicom, kojom onaj kome je dobročinstvo učinjeno, bilo iz nerazumevanja bilo iz zlobe, misli ili zamišlja da se u potpunosti prema njemu iskupio; a ovaj poslednji, mora da izgleda i kako je namiren, ili da se iz učtivosti pravi da je sve u najboljem redu: tako da mu se s jedne strane uskraćuje gola i jalova duševna zahvalnost, koju je vlro verovatno, u svakom slučaju, očekivao; s druge strane, oduzeta mu je i mogućnost da se zbog nezahvalnosti otvoreno požali, ili da barem pokaže, ono što zapravo i jeste, da je nezadovoljan i da mu je nepravično uzvraćeno.41 Čuo sam takođe da se njemu pripisuje i sledeća pa­ metna misao. Mi smo skloni, i obično pretpostavljamo da su osobe sa kojima slučajno razgovaramo veoma pro­ nic­lji­ve i u stanju da zapaze naše prave vrednosti, ili one koje zamišljamo da imamo, i da prepoznaju lepotu ili bi­lo koju drugu dobru stranu onoga što smo rekli ili ura­di­li; i pored toga da imaju dubinu, veliku sposobnost raz­miš­ljanja i izvanredno pamćenje, nužne da bi se oce­ ni­le te dobre strane i vrednosti, i uvek ih zatim imaju 224 |

Đakomo Leopardi

na umu; ali kada je bilo šta drugo u pitanju, mi takva svojstva, u tim ličnostima ili ne otkrivamo, ili nećemo sebi da priznamo da smo ih otkrili.42

Glava četvrta Primećivao je da su neodlučni ljudi pokatkad veoma uporni u svojim namerama, bez obzira na sve mogu­ će smetnje, a ovo zbog same te svoje neodlučnosti, jer kad jednom napuste donetu odluku, valja se odlučiti na no­v u. Ponekad su vrlo brzo i uspešni u sprovođenju u de­lo onoga što su odlučili: jer, bojeći se da će svakog tre­nut­ka napustiti svoju odluku, i da će se ponovo naći u onom veoma mučnom stanju neodlučnosti i duševne neiz­ves­nos­ti, u kome su se pre donete odluke nalazili, pos­pe­šu­ju izvršenje, i u potpunosti se tome predaju; go­nje­ni više bojaznošću i nesigurnošću da će savladati sa­mi sebe, negoli samim predmetom sebi postavljenim kao cilj, i ostalim preprekama koje bi imali da savladaju ka­ko bi ga postigli.43 Ponekad bi smejući se govorio da osobe naviknute da neprestano iznose drugima svoje misli i osećanja, vriš­te i kada su same, čak kada ih muva pecne, ili ako im se neka posuda izvrne ili ispadne iz ruku. I suprotno od toga, osobe koje su naviknute da žive sa sobom i zat­vo­ re­ne u sebe, pa i onda kada osete da će ih udariti kap, i pored toga što su u prisustvu drugih, usta ne otvaraju.44 Bio je mišljenja da je većina drevnih ili današnjih lju­di, za koje se smatra da su veliki i neobični, ovaj ug­led stekla zahvaljujući pre svega prevazi neke njihove osobine nad ostalim. I da će neko kod koga su razne duševne Mali moralni ogledi

| 225

osobine uravnotežene i u međusobnoj srazmeri, makar bile one izuzetne i preterane, teško biti u stanju da učini nešto što bi zasluživalo bilo onaj prvi ili onaj dru­gi epitet, te da će nekome danas ili sutra moći da iz­gle­da velikim i neobičnim.45 Kod savremenih civilizovanih naroda razlikovao je tri vrste ljudi.46 U prvu je stavljao one čija sopstvena priroda, a velikim delom i ona zajednička svim ljudima, do­živ­lja­va promenu pod uticajem umetnosti i navika gra­đan­skog života. U ovu vrstu spadaju, govorio je, sve oso­be podobne za privatne i javne poslove, koje sa za­ do­voljstvom učestvuju u učtivom opštenju s ljudima, i ko­ji­ma polazi za rukom da budu uzajamno ljubazne s oni­ma sa kojima zajedno žive, ili da lično delaju na jedan ili drugi način; kratko rečeno, da su prilagođene zah­te­v i­ma koje postavlja savremeni društveni život. Sa­ mo ova vrsta, opšte govoreći, dodao je on, zaslužuje ovo uvažavanje, i da ono samo njoj pripada. U drugu vrstu spadaju oni kod kojih priroda nije dovoljno odmakla od svog prvobitnog stanja; ili se nisu, kako se to kaže, kultivisali; ili opet, zato što zbog svoje uskosti i nedovoljnosti nisu bili dovoljno spremni da prihvate ili u dovoljnoj meri zadrže utiske i dejstvo umetnosti, bilo u praksi bilo iz primera. Ova je najmnogobrojnija od sve tri; ali koja samu sebe prezire ništa manje nego što je preziru ostali, uz to vredna malog pomena, a čine je ljudi koji nose ili zaslužuju naziv „prostog puka“47 bez obzira da li je sudbina prema njima bila štedra ili uskogruda, ili im dala ovaj ili onaj ugled i položaj. Treću, neuporedivo malobrojniju od ostale dve, koja je prezirana tako reći 226 |

Đakomo Leopardi

ništa manje od one druge, a često i više od nje, čine osobe u kojima je priroda zbog goleme snage odolela našem današnjem načinu života, i uspela da ih isključi i od­g ur­ne od sebe, prihvatajući ih tek jednim svojim delićem, nedovoljnim da bi mogli da posluju ili umeju da se ponašaju u društvu, učestvuju u razgovoru, da budu prijatni i cenjeni. Ovu vrstu delio je zatim u dve podvrste: jednu snažnu i odvažnu, koja je prezirala sam prezir koji joj se na sve strane izražava, i koji ona često prima s većom radošću nego da je poštovana; drugačiju od os­ta­lih ne samo zbog same prirode stvari, već isto tako zbog svesnosti i punog pristanka; daleku od nade ili zadovoljstava u opštenju sa svetom i usamljenu u samom sr­cu gradova, ništa manje zbog toga što sama beži od os­ta­lih, ili stoga što se drugi klone nje. Pripadnici ove pod­v rs­te, podvlačio je on, veoma su retki.48 U prirodi one druge podvrste, govorio je, pored snage prisutna je, s njom združena i neka vrsta slabosti i bojažljivosti, tako da se njena priroda bori sa samom sobom. To je razlog zbog koga pripadnici ove druge podvrste, nemajući sves­no, što se njih tiče, ništa protiv opštenja sa ostalima, željni u mnogo kom pogledu da se priklone i budu slični sa onima iz prve podvrste, pateći u sebi zbog neuvažavanja u kojem su se našli, i što se za njih misli da manje vrede od onih koji su od njih neizmerno niži i duhom i umom, nikako ne uspevaju, bez obzira koliko se trudili i o tome starali, da se prilagode zahtevima svakodnevnog života, kao i da u razgovorima međusobom, druge i da ne spominjemo, budu koliko-toliko snošljivi. Takvi su, u poslednje vreme, i u našem veku, ko više ko ma nje, Mali moralni ogledi

| 227

bili mnogi od najvećih i najtananijih umova. Kao uzor u ovom smislu pomenuo je Žan-Žaka Rusoa,49 dodajući uz to još i primer uzet iz antičkih vremena, to jest Vergi­ li­ja: za koga u latinskom Životopisu(2) Donat grama­ti­ čar,50 oslanjajući se na Melisa, isto tako gramatičara, Me­ce­ni­nog slobodnjaka, kaže da se izražavao dosta teš­ ko i ne mnogo drugačije od neukog sveta.51 A da je ovo tačno, i da je baš zbog te prefinjenosti duha, bio ne mnogo vičan ophođenju sa ljudima, Otonijeriju se činilo da se to može, vrlo verovatno, zaključiti, iz njegovog majstorski istančanog i složenog stila, a ništa manje i posebne prirode njegove poezije; kao i onoga što možemo da nađemo pri kraju druge knjige Seoskih pesama.52 Tu pesnik, za razliku od drevnih Rimljana, posebno onih sa velikom nadarenošću, iznosi kako je željan povučenog i usamljenog života; i to na takav način, da se može razumeti da ga na to pre nagoni njegova priroda, negoli sama naklonost, te da takav život više voli kao lek ili utočište, nego kao neko dobro. I kako, opšte govoreći, predstavnici ove, kao i one druge podvrste nisu cenjeni, s izuzetkom nekog pojedinca, i to tek posle smrti, dok oni iz druge podvrste, kako za života, tako i posle njega, to uopšte nisu, ili su to tek vrlo malo, Otonijeri je smatrao da se u naše vreme uopšteno može ustvrditi kako nijedan pojedinac ne bi mogao da za života stekne poštovanje svojih savremenika ukoliko se prilično ne bi udaljio i preobrazio svoju pravu prirodu. Pored ovoga, s obzirom da u sadašnje vreme celokupan, da se tako izrazimo, društveni život čine pripadnici prve vrste, čija je priroda nekakva sredina između preostale dve, njegov 228 |

Đakomo Leopardi

je zaključak bio kako je na ovaj, kao i na hiljadu drugih načina sasvim jasno da se korišćenje, upravljanje i vlast nad sredstvima i stvarima, tako reći u celosti nalazi u rukama osrednjaštva. Osim toga, on je razlučivao tri stupnja starosti u od­ nosu na ostala doba u čovečjem životu. U ranim danima nastajanja naroda, kada su običaji i navike bile sve odreda pravične i časne, i dok iskustvo i poznavanje ljudi i života još uvek nisu bili stekli osobinu da duše ljudske skreću s puta časti i ispravnosti, starost je poštovana više od ostalih doba u životu čoveka: jer sa pravednošću i sličnim vrlinama, u to vreme zajedničkim svim dobima, ona se odlikovala, kao što je u njenoj prirodi, većom razboritošću i opreznošću od ostalih. Tokom vremena, za uzvrat, uz običaje koji su se iskvarili i izopačili, nije bi­lo doba bednijeg i gadnijeg od starosti; zato što se vi­ še od ostalih vezivala za zlo, zbog duže navike, boljeg poznavanja i samog iskustva u ljudskim stvarima, zbog posledica tuđe zlosti, dugotrajne i česte, kao i zbog hlad­ no­će koja je u njenoj prirodi; uza sve to, istovremeno nesposobna za delanje ukoliko ovo nije praćeno klevetama, prevarama, podlostima, lukavstvima, pritvornoš­ ću, kratko rečeno, umećima od kojih nema opakijih i od­v rat­ni­jih. Međutim, kada je ljudska pokvarenost pre­ š­la sve granice, a prezir prema ispravnosti i vrlinama nadvladao iskustvo i spoznaju sveta i tužne istine; još bolje, da se ovako izrazimo, kada su iskustvo i saznanje pretekli i sama doba, tako da se čovek još u detinjstvu osećao stručnim, poučenim i izopačenim, starost je postala, neću reći duboko poštovana, jer od tog vremena Mali moralni ogledi

| 229

nadalje, veoma mali broj stvari je bio dostojan tog naziva, već snošljivija od ostalih doba. Dok su živahnost duha i krepko telo, koji su, gledano unazad pogodovali mašti i plemenitosti misli, i često bili u izvesnoj meri po­vod za časne navike, osećanja i dela, sada su se pret­ va­rali u podstrekače i izvršioce zlih zamisli i zlih dela, prenevši na taj način duh i živost zlu: koje je tek protekom godina bilo ublaženo i umireno hladnoćom srca i obamrlošću53 udova, stanjima koja pre vuku ka poroku negoli vrlini. Osim toga, pošto su bogato iskustvo i obaveštenost u pogledu ljudskih stvari, postali neprijatni, odbojni i bedni, umesto, kao u prošlosti, dobre upute ka zlu, oni su dobili snagu da umanje i pokoji put ugase ljubav kod ojađenih. Stoga, što se društvenih običaja tiče, govoreći o staračkom u poređenju sa ostalim dobima, može se reći da je ono u najranijim vremenima bilo u odnosu kao dobro prema najboljem, u vreme pokvarenosti kao rđavo prema najgorem,54 a u sledećim i gorim, suprotno od rečenog.55

Glava peta Često je razgovarao o onoj vrsti samoljublja koju na­zi­va­mo egoizmom,56 pošto mu se, rekao bih, prilika za to neprekidno pružala. Sada ću vam izneti neke od nje­go­v ih misli po ovom pitanju. Govorio je da danas, kad god čujete da vam neko nekoga hvali ili kudi zbog nje­go­ve čestitosti, ili pak suprotno od toga, a taj neko je imao, ili sada ima nešto sa dotičnom osobom, o toj oso­bi nećete ništa drugo saznati do da onaj koji onoga ogo­vara ili hvali, jeste, ili nije njime zadovoljan, ukoliko 230 |

Đakomo Leopardi

ga ovaj lepo predstavlja, nezadovoljan, ukoliko ga predstavlja u lošem svetlu.57 Osporavao je da bilo ko u današnje vreme može da vo­li bez suparnika; i upitan zašto, odgovarao je: zato što je voljeni ili voljena strastveni suparnik onoga koji vo­li.58 Pretpostavimo, govorio je, da tražiš od bilo koga ne­ku uslugu; uslugu koja je neispunjiva, a da se pritom ne izazove mržnja ili zla volja nekog trećeg. A ovaj treći, ti i osoba od koje je usluga tražena, pretpostavimo, podjednako ste moćni i imate isti položaj u društvu. Mogu reći, da tvoj zahtev, po svoj prilici neće biti ispunjen, čak i pod pretpostavkom da bi te ova usluga znatno obavezala prema dobročinitelju, a i da ćeš i ti sam biti blagonakloniji prema njemu od onog trećeg, neprijateljski raspoloženog. Ali, od mržnje i srdžbe ljudske čovek mnogo više zazire nego što se od njihove ljubavi i zahvalnosti očekuje, i to s razlogom; jer redovna je pojava da su one prve dve strasti češće, i u svom dejstvu mnogo snažnije od onih drugih. Uzrok tome je što onaj koji se trudi da naudi onima koje mrzi, i koji traži osvetu, radi to sebe radi; dok onaj koji nastoji da bude dobar prema onima koje voli, i koji uzvraća primljena dobročinstva, čini to prijatelja i dobročinitelja radi.59 Opšte govoreći, iznosio je da izrazi poštovanja i paž­ nja koji se izražavaju prema drugima, i sa izgledima na sopstvenu korist, retko postižu svoj cilj; jer ljudi, naro­ či­to danas, budući obavešteniji i razboritiji nego ranije, lakše primaju, a teže uzvraćaju. Uprkos tome, od takve pažnje i usluga, kada ih neki mladi ljudi izražavaju starijim, bogatim i moćnim ženama, oni postižu svoj cilj, i to ne samo češće, već i u većem broju slučajeva.60 Mali moralni ogledi

| 231

Razmatranja koja slede, i koja se uglavnom tiču sa­ vre­me­nih navika, sećam se da sam ih čuo iz njegovih us­ta. Danas, kada se radi o ljudima proživelim i sa u ži­ vo­tu stečenim iskustvom, ne postoji niša na svetu što bi njih nateralo da se stide, sem samog stida; niti se ovak­ vi ljudi bilo čega stide, sem ovoga, ako im se neki put uopš­te i desi da se zastide.61 Čudesna je stvar moć koju ima moda: jer dok se navodi i pojedinci u svemu drugom drže vrlo uporno navika, rasuđuju, delaju i postupaju shodno običajima, pa i onda kada je to nerazumno i na ličnu štetu, moda, kadgod to zaželi, može da ih natera da najednom promene, na­pus­te ili primene načine i mišljenja, i onda kada je ono što napuštaju razumno, korisno, lepo i odgovarajuće, dok je ono što prihvataju, suprotno od toga.62 Postoji bezbroj stvari u svakodnevnom životu, ili kod pojedinaca, koje su zaista smešne, a kojima se vrlo ret­ko smeje; i pokuša li ipak neko, kada vidi da se taj smeh ne prenosi na druge, ubrzo će i sam prestati da se sme­je. Nasuprot ovome, sijaset drugih stvari, veoma važ­nih i čoveku korisnih, izložene su smehu kome se vr­lo lako pridružuju i ostali. U stvari, najveći broj stvari kojima se smeje obično nisu uopšte smešne, a mnogima od ovih svet se baš zbog ovoga smeje, zato što nisu dovoljno, ili uopšte smešne.63 Mi stalno govorimo, ili čujemo da se kaže: dobri svet starih vremena, naši hvale dostojni preci, i čovek staro­ ga kova, što će reći, ispravan čovek u koga možeš da se pouz­daš. Svako pokolenje, s jedne strane veruje da je svet prošlih vremena bio bolji od današnjeg: s druge stra­ 232 |

Đakomo Leopardi

ne, da narodi postaju bolji time što se svakim danom sve više udaljuju od svog prvobitnog stanja, i da bi bez ikakve sumnje postali gori ukoliko bi se u to stanje vra­ti­li.64 Svakako, istina nije lepa. Ali i pored toga, čak i istina može često da pruži poneku prijatnost: i ako je u ljudskim stvarima lepota poželjnija od istine, ovu, tamo gde nema lepog, valja staviti ispred svega drugog. Međutim, u velikim gradovima, čovek je daleko od lepog: jer lepom nema više mesta u čovečjem životu. Nisi ništa više bliži ni istini: jer u velikim gradovima sve je lažno, ili isprazno. Tako da tamo, da se tako izrazim, ti niti vidiš, niti čuješ, ne možeš da dodirneš, niti da udahneš bilo šta što nije lažno, i uz to ružno i neprijatno. A za tanane duhove, može se reći, veća beda na svetu ne postoji.65 Oni koji nisu primorani da se sami o sebi staraju, i to prepuštaju drugom, obično ne mogu, bilo ni na kakav način, bilo što su to u stanju samo s velikom teškoćom, i manje uspešno od drugih, da pomognu sami sebi kada se radi o najosnovnijoj ličnoj potrebi. Hoću reći, da ispune svoj život: što predstavlja potrebu daleko veću od svih ostalih pojedinačnih potreba, koje se rešavaju samim tim što je život ispunjen; i koja je uz to veća i od same potrebe da se živi. Jer živeti, po sebi, nije potreba, s obzirom da razdvojen od sreće, život i nije neko dobro.66 A tamo gde je život najvažnija i prva potreba, njega treba proživeti što je moguće manje nesrećno. Sada, s jedne strane, dokon i prazan život prava je nesreća. Sa druge strane, jedini način da se život učini manje nesrećnim od bilo kog drugog načina, jeste u tome da čovek zadovolji sopstvene potrebe.67 Mali moralni ogledi

| 233

Govorio je kako je običaj kupovine i prodaje ljudskih bića bio od koristi ljudskom rodu: i pri tom je na­ vo­dio da je cepljenje protiv velikih boginja preneto u Ca­ri­grad, zatim u Englesku, i odande u ostale krajeve Ev­ro­pe, i to iz čerkeskih krajeva; u kojima je obolenje od velikih boginja bilo prirodno, ugrožavajući tako ži­ vo­te, pa i lep izgled dece i mladih, nanoseći na taj način veliku štetu trgovini mladim devojkama koju je taj narod vodio.68 O samom sebi je pričao, kada je prvi put napustio ško­lu69 i stupio u život, kako je doneo odluku, da kao neis­ku­san mladić i ljubitelj istine nikada ne hvali niti ne­ ku osobu, niti neku stvar, ukoliko zaista nije bio u pot­ pu­nos­ti ubeđen da je to na mestu. Međutim, po prote­ku godinu dana, i držeći se sebi zadatog obećanja, on ni­ je bio našao nijednu stvar, niti pak neku osobu vrednu poh­va­le; i strahujući da će zbog praktične neupotrebe za­bo­ra­v i­ti sve što je od besedništva bio naučio o poh­ vala­ma i veličanju, odrekao se ove svoje odluke, da bi je ubr­zo potom potpuno odbacio.70

Glava šesta Imao je običaj da mu neko, kad iz ove kad iz one knjige, čita pre svega štiva antičkih pisaca; i da tokom čitanja stavlja tu i tamo, poneku svoju primedbu. Slušajući kako mu iz Života filozofa Diogena Laertija,(3) čitaju mesto u ko­ me na postavljeno pitanje, u čemu se učeni ljudi razliku­ju od neukog sveta, Kilon odgovara: u tome što se nadaju dobru; rekao je: danas je sasvim suprotno od toga; jer neuki se nadaju, dok se znalci71 ne nadaju ničemu.72 234 |

Đakomo Leopardi

Slično tome, čitajući u istim Životima(4) kako je Sokrat tvrdio da na svetu postoji samo jedno dobro, i da je to dobro nauka; i samo jedno zlo, a to je neznanje; rekao je: što se antičke nauke tiče, i neznanja, to ne bih znao; međutim danas, ja bih ovu misao okrenuo naopako.73 U istoj knjizi,(5) naišavši na ovu dogmu sekte hegesijevaca: Mudrac, bilo šta činio, u svemu će postupati imajući u vidu svoje dobro; rekao je: ako su svi oni koji ovako postupaju filozofi, onda neka dođe Platon, i neka u celom civilizovanom svetu ostvari svoju republiku.74 Mnogo je hvalio jednu misao Biona iz Boristene, ko­ju i ovog puta navodi Laertije,(6) da su od svih najveći pa­će­nici oni koji traže najveću sreću. Uz to je dodavao da su suprotno od toga najblaženiji oni koji su pre u stanju, ili pre mogu da se zadovolje i najmanjim stvarima, koje, i kada ove prođu, na njih se vraćaju, i u svojim sećanjima na miru u njima uživaju.75 Na razna doba civilizovanih naroda primenjivao je ovaj grčki stih, koji glasi: mladi delaju, sredovečni pričaju, starci žale svoju prošlost; govoreći da današnjem vremenu ne preostaje ništa drugo do čežnja.76 Jednom mestu kod Plutarha,(7) koje je Marčelo Adri­ ani mlađi, ovako preneo: Spartanci su mnogo manje pod­ no­si­li Stratoklove drskosti i lakrdijašenje: koji je, pošto je prethodno ubedio narod (Atinjane), da kao pobednik tre­ ba da se žrtvuje, a ovaj je saznavši istinu o porazu, bio be­ san; rekao: kakvo sam vam zlo ja naneo time što sam umeo da vas puna tri dana držim u slavlju i veselju?77 Otonijeri je dodao: sličan odgovor bi se mogao dati onima koji se žale na prirodu, tužeći se kako ona, koliko je u njenoj Mali moralni ogledi

| 235

moći, čuva istinu u tajnosti od svih, pokrivajući je mnogim taštim prividima, ali lepim i zabavnim: kakvo zlo vam nanosi time što će vas činiti tri-četiri dana veselim?78 Drugom prilikom je rekao: da bismo, kada se radi o sveukupnom ljudskom rodu, mogli sasvim lepo da pri­me­ni­mo, imajući poštovanja za prirodne nedostatke čo­ve­ka, ono što o detetu na prevaru nateranom da uzme lek, kaže Taso: i za život ima da se prevari zahvali.79 Kada su mu pročitali jedno mesto u Ciceronovim Paradoksima,(8) koje za narodni jezik prevedeno glasi: čine li čulna zadovoljstva nekog boljim ili hvale vrednijim? I da li kojim slučajem postoji neko ko se, pošto ih je iskusio, zbog toga veliča i pravi važan? on je rekao: dragi Cicerone, ne usuđujem se reći da današnji svet zbog čulnog za­do­volj­stva postaje bolji ili hvale dostojniji, ali je zato sva­ka­ko više hvaljen. Sem toga, treba da znaš da skoro svi mladi ljudi imaju za cilj samo ovaj jedini put hvale i njega slede; to će reći, onaj koji se doživljuje preko čul­ nih zadovoljstava. I oni se njima ne samo diče, kad ih do­ži­ve, nego se o tome pričaju beskrajne priče sa prija­ teljima, i sa ne baš bliskim svetom, sa onima koji o tome žele, i o nima koji o tome ne žele da slušaju; ali sem toga, oni su u potrazi za njima i obilno ih nalaze, ali ne kao čulna zadovoljstva, već kao priliku da se pohvale i steknu slavu, kao nešto čime će se hvastsati; čak se sebi pre­pisuju i mnogi neostvareni uspesi, uz to i oni koji čak nisu ni pokušavani, ili koji su jednostavno izmišljeni.80 U istoriji pohoda Aleksandra Velikog koju je napi­ sao Arijan,(9) zapažao je da je u bici kod Isa, Darije pos­ ta­v io grčke plaćenike na čelo vojske, a Aleksandar svoje 236 |

Đakomo Leopardi

plaćenike, takođe Grke, na začelje; procenjujući da se iz same ove okolnosti, bez daljneg mogao unapred sagledati ishod bitke.81 Nije nalazio ništa u tome, čak se i pohvalno izraža­vao, što pisci mnogo pričaju o sebi:82 jer su u ovome, go­vo­rio je, skoro svi vrlo rečiti i imaju obično dobar i pri­k la­dan stil, drugačiji od u to vreme prihvaćenog, od ras­pros­ tranjenog u narodu, ili i od onog ličnog. I da se to­me ne treba čuditi, jer oni koji pišu o svojim stvarima, ima­ju duh snažno obuzet i ispunjen svojom građom; nji­ma nikada ne nedostaju ni misli ni osećanja nastala iz te građe, i to u samoj njihovoj svesti, a ne preneta od nekuda, crpena sa drugih izvora, i koja nisu ni obična ni otrcana, a i sa lakoćom se uzdržavaju od ukrasa po sebi neumesnih ili neprikladnih, od lažnih dražesti, ili onih koje su više izgled negoli suština, od izveštačenosti, i od svega onog što je neprirodno.83 Govorio je da je velika laž to da se čitaoci po pravilu malo brinu o onome što pisci imaju da kažu o sebi: u prvom redu, zato što je sve ono što je zaista mislio i osećao kao pisac, i to rekao na prirodan i odgovarajući način, izaziva pažnju i stvara uti­sak; zatim, zato što se tuđe stvari uopšte ne prikazuju, i o njima se ne govori sa većom istinitošću i snagom, nego što je to slučaj kada se pripoveda o svojim sops­t ve­nim: sve ovo s obzirom, da su svi ljudi nalik jedni na druge, kako po svojim prirodnim osobinama, tako i po onome što im se događa, i onome što zavisi od sudbine; kao i to što se ljudske stvari, gledane kroz ličnu, sagledavaju mnogo bolje i sa više osećanja negoli kada su viđene kroz tuđu prizmu. Kao potvrdu za ove svoje misli navodio je, između ostalog, Mali moralni ogledi

| 237

Demostenovu Besedu za venac, u kojoj besednik, govoreći neprestano o sebi, pre­va­zi­la­zi u rečitosti samog sebe;84 i Cicerona, kome se više puta događa isto to, onda kada se dotiče svojih stva­ri: što se najbolje može videti u odbrani Milona, iz­van­red­noj od početka do kraja, premda ponajviše pri kra­ju, gde besednik počinje da govori o sebi. Kao što je u Bosijeovim besedama, isto tako, iznad svih drugih naj­lep­še mesto kada, završavajući sa pohvalama princu od Kondea, besednik pominje svoju starost i blisku smrt.85 Od spisa cara Julijana, koji je u svemu ostalom što je napisao sofista, i često nepodnošljiv, najrazboritiji je i najviše hvale dostojan njegov podsmešljivi Mizopogon, što će reći protiv brade, gde odgovara na dosetke i ogovaranja Antiohijaca protiv njega.86 U kome delcu, ostavimo li po strani ostale odlike, on ne zaostaje mnogo za Lukijanom ni po komičnoj gracioznosti, niti po bo­gat­stvu i pronicljivosti živahnog duha; dok je u onom o cezarima, takođe po ugledu na Lukijana, nezgrapan, li­šen humora, i pored ogoljenosti, slabašan i tako reći bez duha.87 Među Italijanima, kod kojih skoro i da nema be­sed­ničkih spisa, apologija koju je napisao Lorencino dei Mediči da bi sebe opravdao, primer je velike i savrše­ne rečitosti u svakom pogledu;88 isto tako kao i Taso, ko­ji je često rečit u svojim pismima, u kojima može se re­ći, ne govori niočemu drugom do o svojim dogodovš­ti­na­ma.89

Glava sedma Pominju se i neke njegove dosetke i domišljati od­ go­vori, kao onaj koji je dao jednom mladiću, dobrom poz­na­vao­cu književnosti, ali nevičnom u životnim stva­ 238 |

Đakomo Leopardi

rima; koji je rekao da se veština čovekovog vladanja u društvenom životu, i praktično poznavanje ljudi, može naučiti iz stotinak stranica na dan. Našta mu je Otonijeri odgovorio: ali knjiga ima pet miliona stranica.90 Drugom jednom mladome čoveku, nepromišljenom i drskom, koji je da bi se odbranio od onih koji su mu zamerali svakodnevne ispade i podsmehe kojima je stal­no bio izložen, obično odgovarao, da život ne treba niš­ta više ceniti od obične komedije, jednom prilikom Oto­ni­je­ri je odgovorio: i u komediji uvek je bolje pod­ne­ti aplauz negoli zvižduke; a i glumac koji je loše izučio svoj zanat, ili nespretno glumi svoje uloge, na kraju umi­re od gladi.91 Kada su organi reda uhvatili jednu hulju, ubicu koji po izvršenom zločinu nije mogao da utekne zato što je bio ćopav; Otonijeri je rekao: vidite, prijatelji, da se prav­da, iako se kaže da je ćopava, dokopa ćopavog pres­tup­ni­ka.92 Putujući po Italiji, kada mu je neki dvorjanin, ne znam gde, da bi ga ujeo rekao: ukoliko mi dopustiš, go­ vo­ri­ć u ti sasvim iskreno; odgovorio je: štaviše, biće mi vr­lo drago da te saslušam, jer kad čovek putuje, onda je u potrazi za retkim stvarima.93 Jednom prilikom prisiljen, ne znam kakvom nuždom, da uzajmi novac od nekog čoveka, koji mu se iz­ vi­nja­vao što mu ga ne može dati, i na kraju zaključio tvr­de­ći da kada bi bio bogat, on ne bi niočemu drugom mis­lio do o potrebama svojih prijatelja; Otonijerijev od­go­vor je bio: bilo bi mi vrlo žao da budeš u brizi zbog nas. Neka te Bog sačuva od toga da postaneš bogat.94 U svojoj mladosti bio je napisao stihove u kojima je bilo i nekih arhaizama. Kada ih je jednoj dami već u Mali moralni ogledi

| 239

godinama, na njeno traženje izrecitovao, i ova se požalila da ništa nije razumela, zbog reči koje nisu u njeno vreme bile uobičajene; odgovorio je: a ja sam baš mislio da jesu, jer su zaista stare.95 Za jednog zaista veoma bogatog škrca, kome su ukra­ li manju svotu novca, rekao je kako se ovaj i sa lo­po­v ima škrto poneo.96 Za nekog kalkulanta, koji je za svaku stvar koju bi video ili čuo, počeo da nešto izračunava, rekao je: drugi obavljaju stvari, a ovaj ih računa.97 Nekim antikvarima koji su se raspravljali oko jedne antičke Jupiterove statuice, napravljene od gline, kada su ga upitali šta on misli; zar ne vidite, rekao je, da je ovo Jupiter od Krita?98 O jednoj budali, koja se zanosila da vrlo dobro rasuđuje, svaki čas u svojim razgovorima pozivajući se na logiku, ovako se izrazio: ovaj čovek je zaista onakav kakvim ga opisuju Grci: to jest, logička životinja.99 Pred smrt, sastavio je sam sebi ovaj natpis,100 koji je kasnije, po sahrani bio uklesan na njegovom grobnom kamenu: Posmrtni ostaci Filipa Otonijerija rođenog da čini časna i ugledna dela koji je život proveo dokono i beskorisno i umro bez slave svestan prirode i sudbine svoje 240 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 „Otonijeri“, u mnogom pogledu jedinstveno štivo u Malim og­le­di­ ma, napisano je između 29. avgusta i 26. septembra 1824. Premda neuo­bi­ ča­jeno autobiografskog karaktera, čak kada je u pitanju i Leo­par­di, ono istovremeno predstavlja i nameru piščevu da prikaže jed­nu doslednu i razumno uokvirenu ličnost. On to čini u trećem li­cu, po ugledu na antič­ ke pisce. Nema sumnje da je Leopardi pred oči­ma imao, kao što se iz sa­ mog naslova može videti, Ksenofontove Us­po­me­ne na Sokrata, Lukijanov Život Demonatov i Foskolovu Notizia in­tor­no a Didimo Chierico (što se jasno može videti iz natpisa na kraju). Čes­ti su i odjeci iz Zibaldona, kako je to već očito iz napomena uz ovaj mali ogled. Ono što daje jedinstvo delu jeste sam protagonist i miš­lje­nje koje stoji iza njega. Skoro sve glavne teme Leopardijevog mi­sao­nog aparata prisutne su ovde, iznete na dvadesetak stranica, po­ne­kad veoma sažeto, ili u obliku parabole. Mesto je dato i pa­ra­dok­su, i očito kontradiktornim stavovima, kao što je i dvostruk pris­tup stojičkoj doktrini u napomenama. Jer Otonijeri nije tipični lič­ni portret Leopardijev, koliko je više slika njegovih ideala u nje­go­v im najizraženijim filozofskim trenucima – osobe koja je krajnje osa­mos­ta­lje­na i u punom pozoru nad sobom; sasvim u moći da otkloni, ili ako ho­će­te, da se odbrani od udaraca i strela okrutne sudbine. Međutim, pes­nik u Leopardiju nije uvek mogao da ostane hladan i (vidi na­po­me­nu 32) nešto od „herojskog“ i „velikodušnog“ u njemu očešalo se i od Otonijerija. Kao ishod imamo izvesnu napetost između pisca i lič­nos­ti koju je otelovio, jer ako je Otonijeri u nekom smislu Leopardi, on to svakako nije u potpunosti. 2 Izmišljena imena; u preovdu „Maglič“ i „Vetrovnik“. 3 U originalu: fatto singular da l’altra gente, odjek iz Petrarke, Rime CCXCII: „I samom sebi strancem sebe stvorih“ (Lalić); „i drukčiji sam od svih nego slutih“ (Čale).

Mali moralni ogledi

| 241

4 Upr. Zib., I, 57-58. U civilizovanom društvu, sklonom jednakosti, osobenjaci se posebno ističu. 5 Parini (Mezogiorno, stih. 140 i dalje) već je bio uporedio Rusoa sa Diogenom psom (kinikom). 6 Demokrit, filozof iz Abdere (sredina V veka pre n. e.), poznat po svom učenju da je svet sastavljen od tzv. „atoma“; bio čuven i zbog svo­je nastranosti. Kinici: sledbenici Diogena iz Sinope, koji je učio o samodovoljnosti, telesnoj pozornosti, apstinenciji i preziru svih kon­ ven­cio­nal­nos­t i. 7 Shodno svome shvatanju, po kome su drevna vremena, u pogledu svih manifestacija bila srčanija i više obojena od modernog doba, Leo­par­d i kaže da bi se u njegovo vreme na „originalne“ osobe antike, kao što su Demokrit i ostali, gledalo kao na prava čudovišta, stvorenja dru­ga­č i­ja od ljudi. 8 Mesto i teško i protivrečno za tumačenje. Budući da civilizacija još više ističe „osobenjake“, moglo bi se zaključiti da što je više oso­ be­nja­k a u datom vremenu i na datom mestu, utoliko su ljudi u toj sre­d i­n i „civilizovaniji“. Osim toga, Leopardi u Zibaldonu (I, 57 i da­ lje) kaže: „U drevnim vremenima bila je potrebna veća doza, da bi se postigao učinak koji se danas postiže sa mnogo manje...“; to jest, lju­d i antike naviknuti kao što su bili na mnogo jače senzacije i na ba­ha­to osobenjaštvo nisu mogli da se zadovolje nekom osrednjom nas­t ra­ noš­ć u. Širenje osobenjaštva zapravo je svojstveno korumpiranoj ci­ vi­l i­za­ci­ji modernog vremena, koje je mnogo manje životno i srčano od onog antičkog. – Ovo pitanje prvi put je razmatrano u Zib. 38-39 (1817), gde ga Leopardi naziva „toplomerom navika“. 9 Iz čisto polemičkih razloga, a ne nekog prisnog ubeđenja. 10 Shodno svome cilju Leopardi sledi ustaljeno gledište na Epi­k u­ ro­vo učenje, shvaćeno u današnjem modernom smislu; s obzirom da su u filozofovo vreme vrednosti i slava bili cenjeni. Ovo je jedan od pa­ra­doksa Leopardi-Otonijeri. 11 Antifilozofski „realizam“ pomešan sa osećanjem intelektualne nadmoćnosti. 12 Očigledna contaminatio Sokrat-Leopardi. 13 Tema osetljive duše u ružnome telu – zapravo piščevo stvarno sta­nje – česta je kod Leopardija, premda naročito u „Poslednjoj Sa(p) finoj pesmi“. Upr. takođe, Zib. 220-21, sa posebnim pozivom na So­ kra­ta.

242 |

Đakomo Leopardi

14 Uporedi opis sudbine velikog pisca u Glavi XII u „Pariniju“, i Zib. 112 („Isus Hristos je bio“ itd.) i 611. Izolovanje iz društva i „života“, naravno, stalna je tema Leopardijeva. 15 Postila Leopardijeva: „Tusc. V, 4; Accad. I, 4“ 16 Upr. „Parini“, Glava I, gde je reč o Alfijeriju i statui Telesile (i pre­ć ut­no, o samom piscu). Leopardijeva nezavršena drama Telesila da­t i­ra iz 1819. 17 Ovo navodi na misao da je telesna neprikladnost Sokratova ima­ la neosporan uticaj na njegova razmišljanja i delovanje (a sve ovo mo­ glo je da se odnosi i na samog pisca), tako da se može pomisliti na još jed­nu Leopardijevu protivrečnost, s obzirom na njegovo pismo De Si­n ­neru, od 24. maja 1832: „Avant de mourir, je vais protester contre cette in­ven­tion de la faiblesse et de la vulgarité, et prier mes lecteurs de s’attacher à détruire mes observations et mes raisonnements plutôt que d’accuser mes ma­la­dies”. 18 Reč je o commedia dell’arte. 19 Obuzetost radom čini život podnošljivim, upr. „Metafizičara“ (str. ), čiji se lek sastoji u intenzitetu osećaja, i „Kolomba“ (str. ) koji nudi delanje (akciju) i opasnost. Isto tako, upr. Zib., 4043. 20 Upr. Zib., 527. 21 Ibid., 4095. Stav je stoičkog karaktera, i postavlja jedno zanimlji­ vo pitanje. Otenijeri, uzor leopardijevske duševne jačine, ovde iz­ra­ž a­ va gledište onih koji imaju “samo umerenu snagu, ili su zaista slabići“ (Predgovor Priručniku Epiktetovom, PP II, 93-94). 22 Tema ista kao u pesmi „Subota na selu“. 23 Upr. Zib., 1537-38, gde kaže: „Mirisi su kao slike ljudskih za­do­ volj­sta­va... Želim time reći da čulo mirisa nije nikad čak ni osrednje za­do­vo­ljeno“. 24 U Manzonijevim Verenicima može se naći analogno poređenje: gl. XXXVIII. 25 Upr. Zib., 4104. 26 Ibid., 69 i (naročito) „Noćnu pesmu...“, st. 105 i dalje 27 Ibid., 703. 28 Hor., Satires (Serm.), I, 1. 29 Upr. Zib., 4090 30 Ibid., 2526-27. 31 Za ceo ovaj odeljak upr. Zib., 1477. 32 Kao što su Epiktet i stoici (vid. nap. 21). Postoji li ovde neka pro­t iv­ reč­nost? Očito da postoji! Ali, u Predgovoru svom prevodu Epikteta,

Mali moralni ogledi

| 243

Leopardi pravi razliku između onih koji „nisu heroji, ili snažni“; za koje su „spokojnost duha koju Epiktet pre svega preporučuje, i ono bestrastveno stanje“ veoma poželjni, i s druge strane, onih koji sebe ne mogu da dovedu u takvo stanje. Zadobiti sreću ili slobodu od sreće nije moguće, prema tome „u nemoći da se do njih dođe, svojstvo je velikih i snažnih duhova da uprkos tome uporno idu za njima i da ih željno traže, boreći se barem u sebi, protiv neizbežnog, žestoko se i na smrt hrvajući sa sudbinom, kao Eshilova Sedmorica protiv Tebe, i kao dru­ge velike duše drevnih vremena.“ Da, to je Leopardijeva osveta! Me­đu­t im, možemo samo da pretpostavimo da je pesnik i njegov alter ego imao nužnu potrebu za povremenim predahom od mentalne borbe i sukoba. Za preostali deo ove glave, vidi Zib., 2800-03. 33 Upr. Zib., 676: „Rođeni smo dakle, samo da osećamo, pa kakva bi to sreća bila da uopšte nismo rođeni?“ Opšte mesto helenskog pe­ si­m iz­ma, od Teognida do Sofokla. 34 Upr. Zib., 479-80 35 Ibid., 1364. 37 Ibid., 97-98. 38 Ilijada, XXIV, 468-676, odeljak komentarisan u Zib., 3162. 39 Upr. Zib., 99 i 1605. 40 Ibid., 238-39, gde je upotrebljen isti primer. 41 Ibid., 38. 42 Ibid., 183. 43 Ibid., 375-76, i 245: „Neodlučnost je gora od očajanja.“ 44 Ibid., 4068-69. 45 Ibid., 3447-48 46 Ibid., 3183-91. 47 U originalu volgo, reč koju Leopardi često primenjuje za „čoveka sa ulice“, bez neke društvene snoberije sa svoje strane, kao što se iz preostalog dela rečenice i vidi. Njegova kritika bila je uperena na pojedince, ne društvene klase, sem ukoliko sveštenstvo ne smatramo klasom. Vidi Zib., 3185. 48 „U Zib., 3190 Vitorio Alfijeri se navodi kao primer ove vrste čo­ ve­k a“ (Galimberti). 49 Upr. Zib., 3190 (naročito napomenu u vezi sa celokupnim pi­ta­ njem), 3492 i 4038-39. 50 Aelius Donatus, IV v. n. e. 51 Odeljak zabeležen u Zib., 3189-90. 52 Verg. Georgica, 483.

244 |

Đakomo Leopardi

53 U orig. imbecilità u striktno latinskom smislu reči: obamrlost, ne­ moć. 54 Upr. Zib., 3520-3524. 55 Kao najgore prema rđavom. 56 Galimberti iznosi da je pojam egoismo bio novog kova, i da su Leo­ par­d i i Giordani bili među prvima koji su ga upotrebili. Jer egoizam je po­seb­na vrsta samoljublja, vidi Zib., 3291. 57 Ibid., 194-95. 58 Zib., 1362. Već ovde opservacija je pripisana zamišljenoj ličnosti, i odnosi se isključivo na žene. 59 Upr. Zib., 55 i 1833. 60 Ibid., 2481 61 Ibid., 2611 i 3061. 62 Ibid., 1926-27, i naravno, „Moda i smrt“ (str. ). 63 Ibid., 3000. 64 Ibid., 352-53. 65 Ibid., 2653, koji zapis, s obzirom na njegovu važnost, dajemo u ce­ li­ni: „Svakako, istina nije lepa: ali ona zadovoljava, i ako ništa dru­go, utiče na neki način na dušu, a nesumnjivo postoji i izvesno za­do­volj­ stvo od istine i saznanja o drugoj, došavši do koga, čoveku je ipak pri­ jat­no i nalazi u tome zadovoljstvo, makoliko ružna, užasna i bedna ta istina bila. Ali nagora stvar na svetu, i najveća nesreća za čoveka je da se nađe lišen lepote i istine, da se bavi i živi sa onim što nije le­po ni istinito. Takva je sudbina onih koji žive u velikim gradovima, gde je sve lažno, a to lažno nije lepo, i to nimalo.“ (Rim, 13. decembar 1822) Pogledaj i gl. III „Parinija“; kao i pisma napisana između 23. no­vem­ra 1822. i 26. arila 1823, naročito ona upućena bratu Karlu i sestri Pao­l i­ni. 66 Stalna Leopardijeva tema, razvijena iz raznih uglova u „Fizičaru i Metafizičaru“ i „Prirodi i duši“, premda je ovde izneta kategorički. 67 Upr. Zib. 4075-76, i pismo A Carlo Pepoli, u kome je osnovni kon­ cept sličan. 68 Ironija ove „teorije“ na granici je apsurdnog, međutim, vidi Zib. 912 u vezi sa gledištem o ropstvu, poteklom iz razmišljanja o sa­mo­ ljub­lju i patriotizmu. 69 T. j. po završetku školovanja. 70 Upr. Zib., 4023 od 27. januara 1824, gde je srž ovoga stavljena u usta „te i te“ ličnosti (il tale), koji je zamagljeni prototip Otonijerijev. 71 U orig. conoscenti, za koju reč Galimberti kaže da je vidi kao „in­ te­l i­gen­tni, pre nego li učeni ili znalci, s obzirom na osrednje standarde mo­der­ne kulture“.

Mali moralni ogledi

| 245

72

Upr. Zib., 162. Ibid., 231. 74 Sledbenici Hegesija iz Kirene, filozofa iz III veka n. e. Poznat kao „za­go­vor­n ik smrti“, pominje se takođe u „Plotinu“ (vidi i nap. 32). Re­če­n i­ca ovde navedena, u Zib. 249, data je na grčkom, uz komentar: „Ovo bi mogao da bude moto (divisa) svih modernih filozofa, striktno kao filozofa“; dok je „civilizovani svet“ spreman za Platonovu re­pub­ li­k u, zato što svako istražuje za sebe, prema tome filozof, a u republici tre­ba da vladaju filozofi. 75 Bion iz Boristene, filozof kinik, živeo između III i II vek p. n. e. Za sam koncept, upr. Zib. 303. 76 Zib. 2062. U samom MS Leopardi daje ovu rečenicu na grčkom, ali ovoga puta nije mogao da se seti samog izvora. 77 Stratokle je izvestio Atinjane da su odneli veliku pobedu, dok su zapravo bili pretrpeli poraz. 78 Zib., 2680-81. 79 Oslobođeni Jerusalim, I, 3, st. 8. Odlomak komentarisan u Zib. 3761 u vezi sa zabludama (iluzijama) u čovečjem životu. Stih u originalu gla­si: e da l’inganno vita riceve, gde se “suo” odnosi na “inganno” 80 Upr. Zib., 593-95, gde pisac opisuje čulna zadovoljstva kao „stanje mla­deži danas“. 81 Ibid., 62-63. Arijan, grčki istoričar, II vek. n. e., vojnik i Epiktetov uče­n ik; napisao Anabasis, glavni izvor našeg znanja o Aleksandru Ve­ li­kom. 82 Ibid., I, 44-45; 90-91. 83 Upr. Zib. 29-30. Leopardijev stav ovde je tipično romantičarski, i on karakteristično uzima klasične i neoklasične primere. 84 Upr. Zib., 61, gde se Demosten, Ciceron i ostali pominju u ovom kontekstu. Ovde je reč o Demostenovoj besedi u odbranu Ktesifona. 85 Ibid., 45. 86 Ibid., I, 284. 87 Ibid., 58 i 312-13. 88 Ibid., 60-61; i pismo Đordaniju od 21. juna 1819. 89 U orig. casi, kao eufemizam; Zib. 91. 90 Upr. Zib. 2588. 91 Ibid., II, 898-99; 4068 92 Postila uz tekst: „Horacije, Od. 2 fin. 1, III“: Raro antecedentem scelestum / deseruit pede Poena claudo (Retko biva da ćopavoj Kazni umakne krivac koji joj prethodi). 73

246 |

Đakomo Leopardi

93

Upr. Zib., 212. Ibid., I, 84; 55. 95 Vidi samu prvu stranicu Zibaldona (1817). Ova prilično vulgarna, sar­k as­t ič­na primedba, kao i igra reči koja sledi – Jupiter od Krita – Ga­l im­ber­t i opravdava dramatskom snagom: da je Otonijeri morao da bude pajac; da je imao da prođe kroz tesnac siromaštva, sve dok ko­nač­no nije dostigao dostojanstvo kostura sa epitafom na kamenoj plo­č i. Patrick Creagh, američki leopardista kaže da je delimično ube­ đen Galimbertijevim tumačenjem, i pri tom dodaje: ovo je izlet u ap­ sur­d ­nost, koji na ono što se zbilo pre toga, baca svetlost, ne prijatnu, već očajničku. 96 Upr. Zib., 273. 97 Ibid., 66. 98 Ibid., Igra reči sa homonimom. Giove di Creta (Jupiter sa Krita): Creta je na it. ostrvo Krit, i isto tako creta, glina ili ilovača. Otonijeri postaje sve više „dokon i beskoristan“. 99 Ibid., 309. 100 Upr. Foscolo, Notizia: “Didymi Clerici / vitia virtus ossa / hic post anno +++ / conquieverunt” (Ovde / po godini +++ / gresi vrline i kosti / Didima Kijeričija počivaju). 94

Mali moralni ogledi

| 247

248 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR KRISTOFORA KOLUMBA SA PEDROM GUTIJERESOM1 Kolumbo: Lepa noć, prijatelju. Gutijeres: Zaista lepa; verujem da bi gledana sa kop­na bila još lepša. Kolumbo: Vidim: i tebi je plovidba već dodijala. Gutijeres: Ne u načelu; ali ova se nekako odužila više nego što sam mislio, i malo mi je dosadila. Ali, i pored svega, nemoj misliti da se ja žalim na tebe, kao ostali. Štaviše, budi siguran, da bilo kakvu odluku ti doneo u vezi sa ovim putovanjem, ja ću te uvek slediti, kao i ranije, svom snagom. Nego, kada smo već kod toga, voleo bih kada bi mi sasvim iskreno rekao, da li si ti siguran kao na početku, da ćeš naći zemlju u ovom delu sveta; ili možda, posle toliko vremena, i tolikog negativnog is­ kus­t va, nije u tebi počela da se rađa i neka sumnja. Kolumbo: Iskreno govoreći, kao što je to moguće sa nekim ko ti je blizak prijatelj, priznaću ti da ponekad i posumnjam: tim pre što su mi se tokom putovanja mno­gi znaci koji su mi ulivali velike nade, izjalovili; Mali moralni ogledi

| 249

kao ono kada su nas nadletale ptice, dolazeći sa zapada, nekoliko dana pošto smo napustili Gomeru,2 zbog čega sam verovao da kopno nije daleko. Slično tome, iz dana u dan video sam da se od pretpostavki i predviđanja ko­ je sam pravio pre nego što smo se otisnuli na more, os­ tva­ri­la tek po koja od njih, od toliko raznih stvari za ko­ je sam mislio da će se dogoditi tokom plovidbe. I sada ka­žem sebi, budući da su me ova predviđanja prevarila, i pored toga što se meni činilo da su tako reći izvesna, da se isto tako i moja glavna pretpostavka može pokazati pogrešnom, što će reći, da ću s druge strane okeana otkriti kopno. Međutim, istina je da se ona zasniva na takvim temeljima, da ukoliko bi bila lažna, meni se či­ ni, da s jedne strane čovek ne bi mogao da se pouzda ni u jedan ljudski sud, sem u ono što je neko u stanju da vidi ili dodirne svojim rukama. S druge strane, uzimam u obzir da se iskustvo često, zapravo u najvećem broju slučajeva razilazi sa razmišljanjem, i onda kažem sebi: kako možeš da znaš da je svaki deo sveta nalik na one druge, tako da, s obzirom da istočnu poluloptu obuhvata delom kopno, a delom voda, proizlazi da i zapadna po­lu­lop­ta mora da je nužno podeljena na isti način? Ot­ ku­da možeš znati da ga u celini ne zahvata jedno je­din­ stve­no i neizmerno more? I da umesto zemlje, ili ako hoćeš zemlje i vode, tamo ne postoji još neki drugi elemenat? I zatim, kada ima kopno i more kao i ova he­mis­ fera, zar ne bi i ona mogla biti nastanjena? Ili nenastanjiva? Pretpostavimo da nije manje nastanjena od naše: u kojoj meri možeš biti siguran da ćeš na njoj naći razumna stvorenja kao na našoj? A ako ih i ima, kako ćeš sa 250 |

Đakomo Leopardi

sigurnošću znati da su u pitanju ljudi, a ne neka druga vrs­ta pametnih životinja? A budu li ipak ljudi, da neće bi­ti drugačiji od onih koje ti poznaješ? Recimo, mnogo krupnijeg tela, odvažniji, spretniji; naravno, mnogo snaž­ni­jeg duha, i pored toga civilizovaniji, sa mnogo raz­v i­je­ni­jim naukom i umetnošću? O ovome ja razmiš­ ljam u sebi. I zaista, vidimo da priroda ima takvu moć, kao i da su njene posledice mnogobrojne i različite; da mi ne samo ne možemo sa sigurnošću da prosuđujemo šta je ona učinila, i šta ona čini u za nas vrlo dalekim i krajnje nepoznatim delovima sveta, već možemo da pomislimo kako se grdno varamo praveći smele zaključke o ovome ili onome, i ne bi bilo ni najmanje nemoguće ka­da bi stvari u nepoznatome svetu, u celosti ili deli­ mič­no bile divne i veoma neobične u odnosu na naše. Gledaj samo gde našim očima možemo da vidimo kako u ovim vodama igla na busoli znatno odstupa od Sever­ nja­če prema zapadu, što je nešto potpuno novo, pa čak i nepoznato bilo kom moreplovcu, čemu, makoliko lupao ja glavu, ne mogu da smislim nijedan razlog koji bi me zadovoljio. Zbog svega ovoga, ne kažem kako bi trebalo da damo za pravo kazivanjima iz drevnih vremena o čudima iz nepoznatog sveta, i ovog okeana; kao na primer, priči o krajevima koje pominje Hanon,(1) koji noću bukte u plamenu, i o vatrenim bujicama koje se slivaju u more.3 I bolje, možemo da vidimo u kojoj meri su do danas bila prazna sva strahovanja o čudesnim zbivanjima i zastrašujućim novinama, koje su naši ljudi imali na ovom putu; kao u trenutku kada su, videvši alge od kojih je more izgledalo skoro kao livada, i koje su znatno Mali moralni ogledi

| 251

us­po­ri­le našu plovidbu, pomislili da su stigli do krajnje granice plovnoga mora.4 Međutim, u odgovoru na tvo­ je pitanje, želim samo da ti kažem, da bez obzira na to koliko se moja pretpostavka zasnivala na veoma vero­ vat­nim dokazima, ne samo po mome ličnom sudu i ube­đe­nji­ma, već i sudu mnogih geografa, astronoma i iz­van­red­nih moreplovaca, sa kojima sam se, kao što ti je poznato, savetovao u Španiji, Italiji i Portugalu, kako se i pored svega može desiti da je ona pogrešna: jer po­ nav­ljam, svedoci smo kako mnogi zaključci izvedeni na osnovu veoma temeljitih razgovora, ne odolevaju sa­ mom iskustvu; a ovo se dešava pogotovu kada su u pi­ta­ nju stvari skrivene u senci. Gutijeres: Tako da si ti, ako stvar svedemo na to, stavio svoj život i život tvojih drugova na kocku, imajući za oslonac samo jednu prostu pretpostavku. Kolumbo: Tako je, i to ne poričem. Međutim, ostavimo po strani činjenicu da se ljudi svakodnevno izlažu ži­vot­noj opasnosti iz mnogo manje vrednih razloga, i zbog stvari od mnogo manjeg značaja, čak i ne razmiš­ lja­ju­ći o tome. Uzmi to u obzir. Kada u ovom trenutku ti i ja, i svi naši drugovi, ne bismo bili na ovim brodovima, usred ovog mora, u ovoj nepojamnoj usamljenosti, u sta­nju neizvesnom i opasnom koliko te volja, u kakvom dru­gom životnom stanju bi trebalo da smo? Čime bismo se drugim bavili? Kako bismo provodili ove naše dane? Mis­liš li, na srećniji način? Ili da ne bismo možda bili na nekoj većoj muci ili nevolji, ili umrtvljeni od dosade? Šta zapravo znači stanje slobodno od nesigurnosti i opas­ nos­ti? Ukoliko je ispunjeno zadovoljstvom i srećom, 252 |

Đakomo Leopardi

tre­ba ga pretpostaviti svakom drugom stanju, ukoliko je dosadno i bedno, ne vidim nijedno drugo koje mu se ne bi moglo pretpostaviti. Neću pominjati slavu i korist ko­je ćemo zadobiti ukoliko naš poduhvat bude uspeo shod­no našem nadanju. Makar izostale druge nagrade od ove plovidbe, meni se čini više nego unosno to što će­mo izvesno vreme biti oslobođeni dosade, što ćemo skupo ceniti život, i što će nam mnoge stvari koje ranije nismo ni primećivali, izgledati mnogo vrednije no ikada pre toga.5 Antički pisci6 nam kažu, kao što si već čitao i čuo, da su se nesrećni ljubavnici, bacanjem sa Hridi sv. Mavre (koja se onda zvala Levkada) u more, ukoliko bi ostali živi, milošću Apolonovom oslobađali ljubavne strasti.7 Ne znam da li treba verovati kako su uspevali da postignu to oslobađanje; međutim, vrlo dobro znam da su izašavši iz te opasnosti, izvesno vreme, čak i bez Apo­ lo­no­ve pomoći, veoma cenili život koji im je pre toga bio mrzak; ili im se ovaj činio dražim i vrednijim nego ra­ni­je. Svaka plovidba je, kako ja prosuđujem, tako reći skok sa hridine levkadske, koji daje prednosti, premda trajnije od onog drugog, i samim tim mnogo vrednije. Uobičajeno je verovanje da mornari i ratnici, budući stal­no u životnoj opasnosti, manje cene sopstveni život, ne­goli što je to slučaj sa drugima. Iz istog tog razloga, ja ve­r u­jem da malo koje osobe cene i vole svoj život kao što je to bio slučaj sa vojnicima i moreplovcima. Koliko je samo dobara Gospodnjih, koja kada njima raspo­la­že­ mo, mi za njih i ne hajedno, i zapravo, koliko je mnogo stvari koje i ne nazivamo tim imenom, a koje se moreplovcima čine veoma dragim i od velike koristi, i to sa­ Mali moralni ogledi

| 253

mo zbog toga što su njih lišeni! Ko je ikad od nas ubrajao u ljudska dobra to što ima onaj pedalj zemlje pod no­ga­ma na kome stoji? Niko živi, sem onih koji plove mo­rem, a mi ponajviše, koji zbog velike neizvesnosti ka­da je u pitanju uspeh ove plovidbe, veće želje nemamo nego da vidimo parče kopna; to je prva misao koja nam se javlja pri buđenju, a sa njom idemo i na počinak; i budemo li ikada ugledali izdaleka vrh neke planine ili šu­me, ili nešto slično tome, našoj radosti neće biti kraja. I kada na kopno stupimo, sama pomisao na to da smo se iz­no­va obreli na čvrstom, i da možemo da se krećemo amo-tamo, kuda nam je volja, doneće nam blaženstvo ko­je će potrajati više dana. Gutijeres: Sve to je sasvim istinito: i bude li se tvo­ je nagađanje pokazalo stvarnim, kao tvoji razlozi zbog kojih si ga sledio, mi sigurno nećemo propustiti da je­ dan od predstojećih dana ne uživamo u ovoj blagodati. Kolumbo: Što se mene tiče, iako se više ne usuđujem da sa sigurnošću obećavam, ja se i pored svega nadam da na to zadovoljstvo nećemo dugo čekati. Kao što znaš, već nekoliko dana olovnica dodiruje dno; i ono što sa njom izvlačimo na površinu, dobar je znak. Pred veče, oblaci oko sunca, vidim da se razlikuju oblikom i bojom od onih od pre nekoliko daha. Vazduh je, što možeš i da osetiš, malo blaži i umereno topliji od onog ranijeg. Vetar je prestao, i više ne duva kao što je duvao, ni onako punom snagom, ni onako pravo, a ni onako upor­no; već je pomalo neodlučan, promenljiv, kao da ga neš­to sprečava. Dodaj tome onu trsku koja je plutala po po­v r­ši­ni, i za koju se vidi da je tu skoro posečena; pa ona grančica 254 |

Đakomo Leopardi

sa drveta s onim crvenim i svežim bobicama. Čak i jata ptica, premda su me ove, u drugim prilikama, prevarile, sada pak proleću u velikom broju, a i vrlo su retke, i svakim danom sve ih je više; tako da pomišljam kako kop­no nije daleko; pogotovu što među njima vidimo iz­ ves­ne ptice koje po svom obliku ne izgleda da su mor­ ske. Kratko rečeno, svi ovi znaci skupa, makoliko bio ja oprezan, pothranjuju moje očekivanje, i veliko i le­po. Gutijeres: Bog nam pomogao da se ovo ostvari.

Mali moralni ogledi

| 255

Napomene 1 Ova operetta napisana je između 19. i 25. oktobra 1824, i u mnogo kom pogledu jedinstvenija je u odnosu na ostala delca. Nastala je ne­ punih mesec dana po završetku „Otonijerija“. Po Fubinijevim rečima (v. njegovo izdanje L. dela, str. 210), ovaj razgovor „mirniji je i po duhu odmereniji“ od ostalih tekstova u Malim moralnim delima ili u ranijim razrađivanjima iste ove teme, kao na primer u pesmi „Pobedniku u igri loptom“ (1821; st. 60-65). Pomisao o opasnosti koja život čini podnošljivim time što će se pobediti dosada i nemir, nije jedina tema ovog dijaloga. Naprotiv, „Kolumbo“ je neuobičajeno dramatičan, u smislu da se razne teme javljaju spontano vezane za samo ljudsko stanje. Mnoge pojedinosti ovde uzete su iz Istorije Amerike (History of America) W. Robertsona (1777; it. izd. 1794), premda je Leopardi celokupnu emfazu prebacio na vreme kada je ishod ekspedicije još uveliko bio neizvestan, i pošto je svoju dvojicu razgovornika okružio širokim krugom nepoznatih bogatstava prirode. Ne samo da su dva moreplovca izgubljena u „nepojamnoj usamljenosti“, već je teskoba u kojoj su se našli, podvučena i činjenicom da ih okružuje noćna tama. Pa ipak, izgubljen, jadan, mučen sumnjom i greškama čovek izlazi iz tog stanja uzdignute glave, kao plemenito stvorenje: što kod Leopardija nije čest slučaj. Recimo još i ovo: već u pesmi „Anđelu Ma­ji­ju“, Leopardi je uznosio Kolumbovu ličnost – „potomka sme­ li­jeg ligurijskog roda“ (st. 77: ligure ardita prole), uzdižući smelost kao jedini lek dosadi. U fantastičnom okruženju, pisac je zamislio razgovor između Kolumba i njegovog prijatelja (plemića sa dvora kra­lja Ferdinanda Katoličkog, koji ga je pratio prilikom prve eks­pe­ di­c i­je). S obzirom da se razgovor odvija u noći, u sredini koju smo već po­me­nuli, tim pre nam se čini upečatljivijom apologija opasnosti, koja je zapravo misaono prvenstveni motiv ovog delca.

256 |

Đakomo Leopardi

2

Jedno od Kanarskih ostrva. Hanon, kartaginski moreplovac, oplovio i istraživao zapadno-af­ rič­k u obalu, negde oko 480. p. n. e. Obojica, i Leopardi i Robertson se pozivaju na njegov Periplus. 4 Još jedna pojedinost uzeta od Robertsona, a odnosi se na Sargasko more. 5 Kolumbovi razlozi su uporedivi sa razlozima „Metafizičara“ (str.), i analognim tvrdnjama Otonijerijevim: gl. V; upr. i Zib., I, 96. 6 Na primer Ovidije (Heroides, [Pisma mitskih žena], XV, 165-7.) (Galimberti). U Jonskom moru, na Levkadama, nalazi se veoma strma i visoka stena; osumnjičeni zločinci su sa nje bacani u bezdan. 7 Upr. Zib. 82. Delo pod naslovom Skok sa Levkade bio je na čelu spis­k a za Operette morali, koje je Leopardi imao nameru da napiše, 1823. 3

Mali moralni ogledi

| 257

258 |

Đakomo Leopardi

POHVALA PTICAMA1 Jednog proletnjeg jutra, Amelije,2 usamljeni filozof, okružen knjigama, sedeo je u senci svoje poljske kuće, i čitao. Privučen pojem ptica sa svih strana, malo-pomalo predao se slušanju njihovog pevanja i razmišljanju, i ostavivši čitanje, konačno je uzeo pero u ruke, i ne mičući se, počeo da piše ovo što sledi. Ptice su, naravno, najradosnija stvorenja na svetu. Ne kažem ovo zbog toga što kada ih vidimo ili čujemo, one nas uvek razvesele, već zato što one prirodno osećaju radost i veselost više od bilo kojih drugih životinja. Ostale životinje obično vidimo ozbiljne i natmurene, a mnoge od njih i tužne: retko pokazuju znake radosti, a i ovi su jedva primetni, i ne traju dugo; kod njih se radost i veselost retko ispoljavaju, i na njima nećeš zapaziti bi­ lo kakvu razdraganost; makar se i razveselile, na zelenim proplancima, na širokom i dražesnom prostoru, po obasjanim livadama, u blisavom i blagom vazduhu, to se obično neće videti na njima: sem što se čuje da noću, kad je mesečina, poglavito za puna meseca,3 skakuću i zajedno se igraju, radujući se, prema rečima Kseno­fon­ to­v im,(1) ovome sjaju. Osim toga, samim svojim kre­ta­ Mali moralni ogledi

| 259

njem i izgledom ptice pokazuju vedrinu; a ona njihova vr­li­na, što nas razgaljuju kada ih posmatramo, sledi sa­ mo zato što su njihovi oblici i kretanje, opšte uzev takvi da one pokazuju prirodnu sposobnost i naročitu sklonost ka uživanju i radovanju: a ovaj utisak nije ni prazan ni prevaran. Svako njihovo uživanje i zadovoljstvo propraćeno je pevanjem, a što su im uživanje i zadovoljstvo veći, to je i njihova izdržljivost i produženo pevanje pos­ tojanije. A s obzirom da dobar deo vremena provode u pevanju, možemo zaključiti da su obično i dobroćudne i da se zabavljaju. I premda je zapaženo4 da one, kada im dođe vreme ljubavi, pevaju bolje, češće i duže nego u bilo koje drugo vreme; ipak zbog toga ne treba vero­ va­ti, da ih na pevanje ne podstiču i druga radovanja i dru­ga zadovoljstva sem ovi razlozi ljubavi. Zato što je oči­gled­no da za blagih i vedrih dana više pevaju negoli on­da kada se nebo smrači i uznemiri: a bude li nevreme, ućute, kao i uvek kada ih nešto plaši; i pošto ovo mine, izlaze na videlo i pevaju, igrajući se međusobno.5 Slično tome, vidi se da im je navika da pevaju samo ujutru, pošto se probude, i da ih na to podstiče nešto radost zbog no­vog dana, a nešto činjenica što sve životinje okrep­ lje­ne snom osećaju kao novorođene. One se isto tako mno­go raduju veselom zelenilu, plodnim dolinama, čis­ tim i bistrim vodama, kao i lepom predelu. Ovde je primetno, da ono što se nama čini prijatnim i dražesnim, to se i njima čini; što nije teško zapaziti ako samo pogledamo vabila kojima ih mrežari privlače, kao i lepljive grančice na koje ih hvataju na za to posebnim mestima. To je takođe primetno u samoj prirodi, u tim poljima i 260 |

Đakomo Leopardi

šumarcima gde redovno ima više ptica, i gde je njihovo pevanje istrajno i uzavrelo. Dok druge životinje, izuzev onih koje su pripitomljene i naviknute da žive s ljudima, nijedna, ili veoma mali broj njih, prosuđuju onako kao i mi kada su u pitanju prijatnosti i ljupkosti predela. A ovo­me se ne treba čuditi: budući da one nalaze zadovoljstva samo u onome što je prirodno. Elem, u ovim stva­ri­ma, mnogo toga što mi zovemo prirodnim, to u stva­ri nije; štaviše je veštačko: recimo, obrađene njive, dr­ve­će i drugo bilje, uzgajano i zasađeno po izvesnom re­du, reke pritešnjene između izgrađenih obala i prinuđene na usmerene tokove, i slične stvari, nisu ni u onom stanju, niti imaju onaj lik koji im je priroda dala. Na taj način, i da ne spominjemo gradove i mesta u kojima se ljudi okupljaju da bi živeli, izgled svih civilizovanih sredina, već pokolenjima, sasvim je veštački, i znatno raz­ li­čit od onog kakav bi inače prirodno bio. Neki kažu,6 a ovde bi to bilo i sasvim umesno, da je glas ptica prijat­niji i dopadljiviji, a samo pevanje skladnije u našim kraje­ vi­ma, nego u onim gde su ljudi divlji i sirovi; i stoga za­k lju­č u­ju, da ptice, i kada su slobodne, primaju samo ma­li deo civilizacije sveta čija boravišta posećuju. Bile ove priče istinite ili ne, vrlo je značajno što je pri­ro­da jednoj od vrsta životinja podarila i let i pevanje;7 i podesila da stvorenja koja će razonođivati svojim gla­ som ostala živa bića, obično obitavaju visoko, odak­le će se ovaj širiti mnogo bolje, i tako dospeti do većeg broja slušalaca. Na taj način je vazduh postao elemenat namenjen zvuku, a nastanjuju ga stvorenja koja pevaju i muziciraju. Zaista, tako kada čujemo ptičije pevanje, ovo Mali moralni ogledi

| 261

nam pruža veliku okrepu i radost, a po mome mišljenju, i drugim životinjama, ništa manje nego ljudima. Ja verujem da se to zbiva uglavnom ne toliko zbog umilnos­ti zvukova, bez obzira koliko velika ona bila, niti zbog raznolikosti tih glasova, ili pak načina na koji se prepliću, već zbog onog iskazivanja prirodne veselosti, kako u pevanju uopšte, tako u ptičijem poju posebno. Koji je, da se tako izrazimo jedna vrsta smeha što ga ptica izražava u trenutku kada se oseća ugodno i prijatno. Otuda, na neki način, moglo bi se reći da ptice dele sa čovekom dar smeha, koji druge životinje nemaju. Ne­ ki su zbog toga mislili, da bi čovek, budući po određenju umna i razumna životinja, isto tako mogao da ponese i oznaku smejuće životinje;8 jer po njima, smeh je svojstven i pripada čoveku ništa manje od razuma. Svakako, čudesno je, da je čoveku, koji je iznad svih, stvorenje od svih najviše napaćeno i bedno, podaren osmeh koji nije dat nijednoj drugoj životinji. A čudesan je i način na koji mi taj dar ostvarujemo: pošto vidimo da se mnogi koji su doživeli neki teži nesrećni slučaj, drugi opet u teškom duševnom stanju, treći potpuno ogorčeni na život i ubeđeni u taštinu svega ljudskog, zapravo nesposobni da osete bilo kakvu radost, lišeni svake nade, i pored svega smeju. Štaviše, što im je bolje znana taština pome­ nu­tih dobara, i nesrećnost samog života; što se manje na­da­ju, i što su manje spremni da uživaju; tim pre su odre­đe­ni ljudi obično skloni smehu.9 Njegova priroda, opš­te uzev, njegova najdublja načela i načini, s obzirom da su deo koji pripada duhu, jedva se mogu odrediti i objasniti; sem ukoliko ne kažemo da je smeh neka vrsta 262 |

Đakomo Leopardi

prolazne ludosti, ili možda besa i bunila. Zato što ljudi, budući da ništa ne može da ih zadovolji niti stvarno razonodi, ne mogu nikada da imaju razuman i pravi razlog za smeh. Zaista, bilo bi zanimljivo videti zašto i kojom prilikom je čovek, po prvi put, najverovatnije bio naveden da upotrebi ovu svoju moć, i postane nje svestan. Zapravo, nema sumnje da se on, u primitivnom i divljem stanju, uglavnom pokazuje ozbiljan kao i druge životinje, a i zaista setna izgleda. Stoga sam ja mišljenja da se smeh pojavio na svetu posle plača, o čemu uopšte ne može biti spora; ali da je bilo potrebno duže vreme kako bi se oprobao i video. U kom međuvremenu, niti se mati smešila svom detetu, niti je ono raspoznvalo materin osmeh, kako to veli Vergilije.10 Jer ako danas, barem u uljuđenim sredinama, ljudi počinju da se smeju, tako re­ći od samog rođenja, oni to poglavito čine poučeni pri­me­rom, zato što vide druge kako se smeju. A spreman sam i da verujem da je prvenstvena prilika i prvi razlog čovečjem smehu bilo pijanstvo, ova druga po redu osobina tako svojstvena ljudskome rodu. Ovo je počelo mno­go vremena pre nego što su ljudi bili dostigli bilo ko­ji stupanj civilizacije, jer nam je dobro poznato da je teško naći narod, do te mere grub, koji nije izmislio neko piće ili neki drugi način da se ne napije, i koji to ne čini prilično ostrašćeno. A zbog ovoga ne treba se mnogo ni čuditi; uzmemo li samo u obzir da ljudi, nesrećniji od svih ostalih životinja, isto se tako raduju više od bi­lo kod drugog, zbog bezbolne rasejanosti svesti, samozaborava, prestanka, da tako rečemo, života, što im, bi­lo prekidom ili privremenim smanjenjem osećanja i svesti o svojim Mali moralni ogledi

| 263

nedaćama, daje ne malu prednost. A što se smeha tiče, vidimo da divljaci, bez obzira koliko u drugim prilikama izgledali tužni i ozbiljni, ipak, kada su pijani, i te kako se smeju, i sasvim suprotno od svojih navika,11 mnogo pričaju i pevaju. Ali, na ovo ću se vra­ti­ti kada budem poduže raspravljajo o istoriji smeha, u knjizi koju nameravam da napišem: u kojoj ću, pošto budem proučio njegovo poreklo i nastanak, nastaviti s iznošenjem činjenica za njega vezanim, njegovih loših i njegovih dobrih strana, od samih početaka sve do danas, kada je on na najvišem stupnju koji je ikada ranije imao; s obzirom da kod civilizovanih naroda zauzima mesto i na neki način vrši dužnost koju su nekada imali vrlina, pravda, čast i ostalo; i u mnogim stvarima odvra­ća­jući i zastrašujući ljude od zlodela. Sada, zaključujući sa pevanjem ptica, kažem: budući da veselje koje se vi­de­lo ili čulo kod drugih, a koje nije izazvalo zavist, obično veseli ili potkrepljuje, vrlo je pohvalno što je priroda obezbedila da pevanje ptica, koje je po sebi dokaz razdraganosti, i vrsta smeha, bude javno ispoljeno; dok su pevanje i ljudski smeh, iz poštovanja prema ostalom delu sveta, ostali lični: a i mudro je postupila, time što je na zemlji i u vazduhu rasporedila životinje koje će celog dana, svojim radosnim i svečanim glasovima, koji kao da kliču sveukupnom životu, podstičući ostala živa bi­ća na veselost, biti stalni, premda lažni svedoci radosti sveg ostalog.12 To što se ptice vesele, i što to pokazuju više od ostalih životinja, nije bez ozbiljnog razloga. Jer zaista, kao što sam to već na početku ukazao, one su prirodno bolje prilagođene da uživaju i budu srećne. Pre svega, ne 264 |

Đakomo Leopardi

izgleda da pate od dosade. Svakog časa menjajući mesto; prelaze iz jednog udaljenog kraja u drugi, bez obzira na razdaljinu; uzleću, za najkraće vreme i si čudesnom lakoćom, s najmanjih do najviših visina u vazduhu;13 tokom života svedoci su i doživljavaju bezbroj raznih stvari; bez prestanka uvežbavaju svoje telo; a imaju i na pretek od spoljnjeg života. Sve ostale životinje, pošto su se postarale za svoje potrebe, vole da miruju i budu dokone; nijedna njihova vrsta, ako izuzmemo možda ribe, i uz njih neke leteće insekte, ne vrzmaju se okolo i nadaleko, i to iz čiste zabave. Isto tako i šumski čovek,14 sem što je iz dana u dan bio prinuđen da obezbeđuje svoje potrebe, a što je zahtevalo mali i kratak napor; ili ako bi ga nevreme, neka zver ili kakav sličan razlog na to naterali; jedva se rešavao da napravi jedan korak; voli uglavnom dokolicu i nehaj: provodi maltene cele dane sedeći nemarno i ćuteći u tišini svoje bezoblične kolibe, napolju, ili pak međ ruševinama i pećinama, stenjem i kamenjem. Ptice, suprotno od toga, vrlo kratko se zadržavaju na jednom mestu; odlaze i dolaze bez neke nužde; letenje im je razonoda; i poneki put, pošto su iz zabave otišle stotine kilometara daleko od kraja u kome obično borave, istog tog dana pred veče se vraćaju. Čak i ono malo vremena što provedu na istom mestu, nikada ih nećeš videti gde miruju; uvek preleću s jednog kraja na drugi, vrteći se stalno tamo-ovamo; večito obletaju, savijaju vrat, šire krila, strmoglavljuju se, razliću; sa živahnošću, pokretljivošću, i onom neizrecivom brzinom pokreta.15 Kratko rečeno, od trenutka kada se izlegla iz jajeta, pa sve dok ne ugine, izuzev kad u međuvremenu spava, ptica ne zna za Mali moralni ogledi

| 265

predah. Iz ovih razloga, izgleda, može se tvrditi, da ako je redovno prirodno stanje ostalih životinja, tu uključiv i čoveka, mirovanje, kod ptica je to kretanje.16 Ovim njihovim spoljnim osobinama i okolnostima, odgovaraju one unutrašnje, to jest duševne, koje više po­go­du­ju njihovoj sreći nego što je to slučaj kod drugih ži­vo­ti­nja. Pošto imaju vrlo izoštren sluh, a pogled hitar i savršen, tako da naša svest s teškoćom može da o tome stvori sebi sliku; zahvaljujući ovoj svojoj moći, one celog dana doživljavaju velike predstave koje se stalno me­ nja­ju, i sa onih visina otkrivaju, u jednom trenu, tolike prostore na zemlji, i vrlo jasno vide mnoga mesta, što čo­vek, čak razmišljajući o tome, teško može da shvati u jednom trenu; a po sebi se razume da moraju imati ogromnu snagu i živost, i ništa manju moć mašte.17 Ne onu duboku maštu, uzavrelu i uzburkanu, koju su ima­li Dante i Taso, koja je pogibeljni dar,18 i izvor golemih i večitih nemira i muka; već onu bogatu, raznoliku, la­ ku, promenljivu i detinju; koja je izvor mnogih ljupkih i veselih misli, nevinih grešaka, svakojakih uživanja i udob­nosti – najveći i najplodniji dar koji je priroda ikada ljubazno darovala živim dušama. Tako da iz ovih svoj­stava, ptice obilno crpe ono što pospešuje i koristi veselosti duše, a da ova pri tom ne učestvuje u onome što je za nju štetno, i što može da je kinji. I s obzirom da imaju bogat spoljni, u istoj meri je bogat i njihov unutrašnji život:19 ali na takav način, da ovo obilje biva u njihovu korist i na njihovo zadovoljstvo, kao kod dece; a ne na njihovu štetu i okrutnu bedu, kao što to biva kod najvećeg broja ljudi. U stvari, što se tiče čilosti i telesne 266 |

Đakomo Leopardi

živosti, dete i ptica pokazuju očigledne sličnosti,20 koje ra­zum­no dopuštaju da su oni isto tako slični i kada su u pi­ta­nju unutrašnje duševne osobine. I kada bi dobra iz ovog razdoblja u životu čoveka bila zajednička sa onim os­ta­lim, i kada zla u ovim potonjim ne bi bila veća nego u onim prethodnim, čovek bi možda imao razloga da ži­vot strpljivo podnosi. Po mome mišljenju, priroda ptica, posmatrana iz od­re­đe­nog ugla, što se savršenosti tiče, prevazilazi pri­ ro­du svih ostalih životinja. Uzmemo li, primera radi, u obzir da ptice znatno bolje od svih drugih vide i čuju, što su shodno prirodnom redu koji odlikuje rod živih bića glavna čuvstva, na ovaj način proizlazi da je ptičija priroda savršenija od bilo koje druge prirode rečenog roda. Pored toga, budući da su druge životinje, kako je napred napisano, po prirodi sklone mirovanju, a ptice kretanju, te da ptice raspolažu na pretek spoljnim kretanjem više od bilo koje druge životinje; i uz to njihov vid i sluh, u čemu prevazilaze sve druge, i koji su njihove najglavnije odlike, budući dva najosobitija čuvstva kod živih bića, kao što su i najživlja i najpokretljivija, kako u sebi, tako i kada su pitanju ponašanje i osećanja koja izazivaju kod životinje unutra i spolja; i konačno s obzirom na druge prethodno iznete stvari; proizlazi da ptice imaju bogatiji unutarnji i spoljni život, nego što ga imaju druge životinje. Elem, ako je život savršeniji od svoje suprotnosti,21 barem kada su u pitanju živa bića; i ako je zbog toga veća punoća života veće savršenstvo; u ovom smislu sledi isto tako i da je ptičija priroda savršenija. U vezi sa tim treba reći da su ptice isto tako u stanju Mali moralni ogledi

| 267

da podnesu najveću žegu i najveću stud; čak i bez nekog vremenskog razmaha između ta dva stanja: pošto često vidimo da se sa zemlje, maltene u tren oka, dižu u vazduh sve do neke veoma visoke tačke, što će reči do mesta neizmerno hladnog; a mnoge od njih, za kratko vreme, proleću i kroz različita podneblja. Na kraju, kao Anakreont,22 koji je želeo da se pretvori u ogledalo kako bi ga njegova voljena neprestano imala pred očima, ili u suknjicu da je pokrije; u mirisavu mast kojom će se mazati; vodu kojom će se prati; ili u povez kako bi ga stegla oko grudi; ili biser da bi ga nosila oko vrata; pa i u čarapu ne bi li ga bar pritiskala stopalom; slično tome, i ja bih želeo, da se za neko kratko vreme pretvorim u pticu, ne bih li doživeo onu njihovu životnu radost i blaženstvo.

268 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1

Ova „pohvala“ napisana između 29. oktobra i 1. novembra 1824, za­pra­vo odmah posle „Kolumba“, nastavlja, barem u jednom smis­lu, raz­m iš­lja­nja iz prethodnog malog moralnog ogleda, zapravo meditira­ nje o pri­ro­d i i čovekovoj radoznalosti, kao i čuđenje pred njenim bes­ kraj­n im bo­gat­stvom. Međutim, zastrašujuća strana prirode, koja se u „Ko­lum­bu“ mogla naslutiti, ovde nije uzimana u obzir, tako da je ne sa­mo jedan kri­t i­čar (naročito Gentile u svojoj „rekonstrukciji“ Malih mo­ral­nih ogleda) shvatio delo kao izliv čistog lirizma, bezmalo kao delo no­vog Leopardi­ja, srećnog ljubitelja prirode koji priželjkuje da ima krila golubice. Među­t im, u tom slučaju duži odlomak o smehu, bio bi prava digresija, kako ga je Fubini i nazvao, i tim bi rad bio oštećen. Svakako, „ple­me­n i­ta ironija“ se opet nazire čak i u najlirskijim de­lo­v i­ ma, a Leo­par­d i se nikad nije upuš­tao u jednostavne pesničke pohvale. Njegove ptice više su kao Kitsov sla­v uj, negoli Šelijeva ševa, a njihovi glasovi „kao da kliču sveukupnom živo­t u, podstičući ostala živa bića na ve­se­lost“, premda su možda „lažni svedo­ci radosti sveg ostalog“. Nije li ovo možda ključ za razumevanje ovog del­ca? Valja pomenuti da su u ovom ogledu primetni i Buffonovi Discours sur la nature des oiseaux (Izlaganja o prirodi ptica). 2 Nadimak filozofa Gentilijana (Amelius Gentilianus, „Bezbrižni“, III vek n. e.), bio Plotinov učenik. 3 U jednoj postili, Leopardi navodi Bifona: „Četvoronošci, t. VI, str. 52“. Upr. takođe, „Usamljeni život“, st. 70-75. 4 Buffon, cit. (Discours): „Ou le voit par le plaisir qu’ils trouvent à chan­ter continuellement à gazouiller sans cesse, surtout lorsqu’ils sont plus heureux, c’est à dire dans le temps de leurs amours“ („To se vidi po nji­ho­ vom stalnom zadovoljstvu, po besprekidnom cvrkutanju, što će reći u vre­me kad one vode ljubav“). 5 Upr. „Mir posle oluje“, st. 1-4.

Mali moralni ogledi

| 269

6 Leopardijeva postila: Bifon, Ptice, knj. I, str. 52: „N’est-il pas singulier que dans tous les pays peuplés et policés la plupart des oiseaux aient la voix charmante et le chant mélodieux tandis que dans l’immense étandue des déserts de l’Afrique et de l’Amérique, où l’on n’a trouvé que des hommes sauvages, il n’existe aussi que des oiseaux criards et qu’à peine on puisse citer quelques espèces dont la voix soit douce et le chant agréable?“ (Nije li malo neo­bič­no da u svim nastanjenim i civilizovanim zemljama većina pti­ca ima čaroban glas i melodičan poj, dok na širokim prostorima u afričkim i američkim pustinjama, u kojima je moguće sresti samo div­lje ljude, nailazimo tek na kreštave ptice, i jedva se može pomenuti po koja vrsta, čiji je glas umilan, a poj prijatan?) 7 Upr. Zib., 159: „Obratite pažnju na izuzetno prefinjeni primer ume­ ća prirode...“ 8 U orign. risibile, što navodi na pomisao da je Leopardi imao u vi­ du dvojni smisao, „kadar da se smeje“ i „smešan“. Ovde počinje du­ž a „digresija“ o smehu, zbog čega je kritika ponekad prebacivala Leo­par­ di­ju (npr. Fubini, str. 218). Međutim, ovaj odlomak se ne mora uopšte uzeti kao digresija, već kao suština predmeta, u kom slučaju lirizam preosta­log štiva nema taj arkadijski karakter kao što se ponekad za­ miš­ljalo. 9 Upr. Zib., 107: „Smeh osetljivog čoveka, uz to ugnjetenog grdnom nesrećom, već je znak zrelog beznađa“; takođe 188; 4138. 10 Ecl. IV, 60: „Incipe, parve puer, risu cognosere matrem“ (Malo dete, po osmehu počinje da prepoznaje majku). 11 Upr. Zib., 109. 12 Smeh u prethodnoj rečenici bio je sveden na bednu zamenu za velike iluzije, analogno, pevanje ptica postaje jedna od velikih ilu­zi­ja. 13 Upr. Bifon, op. cit., „L’aigle en s’élévant au-dessus des nuages, peut passer tout à coup de l’orage dans le calme, jouir d’un ciel serein et d’une lumière pure tandis que les autres animaux dans l’ombre sont battuts de la tempête...“ (Orao, kada se digne iznad oblaka, može u tren oka da pređe iz oluje u mir, da se raduje vedrome nebu i jasnoj svetlosti, dok druge životinje u senci tuče nevreme). 14 U orig. l’uomo silvestre, divljak. 15 Upr. Zib., 221. 16 Ibid., 1684; 1716-17. 17 I ove pojedinosti u vezi sa čulima mogu se naći kod Bifona, Leo­ par­d ijevo je, međutim, shvatanje da stvorenja koja imaju snažna čula i osećanja, imaju i veću sklonost ka sreći.

270 |

Đakomo Leopardi

18 Pominjanje Dantea i Tasa od strane jednog filozofa iz III veka, do­volj­na je opomena, ako je uopšte i nužna, da ovo delce ne treba shva­ ti­t i doslovno, ili „sa naučne strane“. „Pogibeljni dar“ je svakako obuh­ va­tao i Leopardija (vidi „Parini“, gl. XII, i upr. Zib., 152). 19 Upr. Zib., 1719; analogna koncepcija u „Noćnoj pesmi“, st. 133-35. 20 Ibid., 221; (između ostalog) 1725. 21 Ibid., 2415: „Život je, naravno, stvoren za život, a ne za smrt. To će reći da je stvoren za delanje i za sve ono što je najživotnije u pos­ tup­ci­ma živih stvorenja“. 22 U jednoj Leopardijevoj postili: „Od., 20: ‘Η Τα υτάλου ποτ’ έατη. Anakreont je bio grčki pesnik, IV vek p. n. e.

Mali moralni ogledi

| 271

272 |

Đakomo Leopardi

PESMA DIVLJEG PETLA1 Neki jevrejski učitelji i pisci tvrde, da između neba i zemlje, ili bolje reći, pola na jednom a pola na drugoj, ži­v i izvestan divlji petao, koji stoji nogama na zemlji, dok mu kljun i kresta dotiču nebo.(1) Pored drugih osobina o kojima se može saznati iz knjiga pomenutih pisaca, ovaj džinovski petao2 je razuman; ili je sigurno, kao papagaj, bio naučio, ne bih znao od koga, da izgovara reči kao što to čine ljudi: pošto se na jednom drevnom pergamentu is­pi­sa­nom jevrejskim pismom, i na jeziku negde između haldejskog, targumskog, rabinskog, kabalističkog i tal­mud­skog našla svečana pesma pod naslovom Scir de­ tarnegòl bara letzafra, to jest Jutarnja pesma divljeg pet­la. Ovu pesmu, koju sam ja, ne bez velike muke, i pošto sam se raspitao kod više rabina, kabalista, teologa, pravnika i jevrejskih filozofa, uspeo da protumačim i prevedem na narodski jezik, što se u nastavku i može videti. Za sada, nisam još uvek uspeo da otkrijem da li petao ovu pesmu ponavlja s vremena na vreme, ili svakog jutra; ili je pak bila otpevana samo jednom prilikom; ko ga to čuje, ili ga je ikada čuo da peva; i da li je rečeni jezik baš petlov, ili je Pesma preneta sa nekog drugog jezika. Što se donjeg Mali moralni ogledi

| 273

prepeva na narodski jezik tiče, ne bih li ga učinio što je moguće vernijim (oko čega sam se dosta namučio), rešio sam kako je bolje da prevod bu­de prozni a ne u stihu, premda se radi o pesničkom de­lu. Isprekidani, i pokatkad možda naduti stil, ne treba pre­ba­ci­va­ti meni; jer je on saglasan sa izvornim štivom: ko­je štivo u ovom smislu odgovara jeziku kojim se na is­to­ku posebno služe pesnici.3 Ustajte, smrtnici, probudite se! Dan iznova sviće: is­ti­na se na zemlju vraća, i zaludne slike nestaju. Dižite se; ponesite snova teret života; vratite se iz sveta laži u svet istine. Ovo je čas kada svako u svesti pribira sve misli svog sadašnjeg života; priziva u sećanje stremljenja, ono što je učio i oko čega se trudio; predviđa prijatnosti i muke sa kojima će se suočiti u toku novog dana. I svako je, u ovom trenutku više nego željan, da iznova nađe, makar samo u svesti, neka radosna iščekivanja i mile misli.4 Ali malo je onih koji su zadovoljni ovom željom: buđenje šteti svima.5 Jadnik se još nije ni digao, a evo gde već hrli u zagrljaj svojoj nesreći. Najslađi od svega je onaj san koji prate radost ili nada! Jedna od njih ostaje netaknuta do sledećeg svitaja dana; ali onda, ili nestaje ili jenjava. Kada bi san smrtnika bio večit, i izjednačen sa životom; ako bi za dnevne zvezde, zbog opšte klonulosti sveg živog na zemlji, izostao sav rad; ako se više ne bi čulo mukanje goveda po livadama; urlikanje zveri po šumama, ni pevanje ptica u vazduhu; kada bi prestale pčele da zuje, a leptiri da preleću sa cveta na cvet; ako se ne bi čuo nijedan glas, video niti jedan pokret, sem žubor voda, hučanje vetrova i oluja sa svih strana,6 svet bi sigurno bio 274 |

Đakomo Leopardi

beskoristan; međutim, da li bi stoga bilo manje sreće, ili više bede, negoli što ih danas imamo? Ja pitam tebe, O Sunce, tvorče dana, ti što nadgledaš naše budne časove:7 tokom vekova koje si dosad svojim izlascima i zalascima prevalio preko glave, i kojima si video početak i kraj, da li si ikada međ živim stvorovima zapazio bar i jedno blaženo biće? Od bezbroj dela što ih načiniše smrtnici, a koja si dosad video, misliš li ti da je ijedno od njih bilo svrsishodno, zadovoljilo, trajno ili privremeno, samo stvorenje koje ga je ostvarilo? Zapravo, možeš li da vidiš, ili da li si bilo kad video sreću u okvirima sveta? U kom polju boravi, u kojoj šumi, na kojoj planini, kojoj dolini, mestu nastanjenom ili pustom, na kojoj planeti od tolikih koje tvoji plameni zraci obasjavaju i greju? Možda se, na dnu jazbina, ili duboko pod zemljom, u ponorima morskim krije od tvog pogleda? Koje živo stvorenje, koja biljka, ili bilo šta čemu ti udahnjuješ život, koje biće što nosi odlike biljnog ili životinjskog sveta učestvuje u sreći? A i ti, ti koji si tako reći neumorni džin, što hitro, noću, bez sna i predaha, prelaziš neizmerni put koji ti je propisan; jesi li ti blažen ili nesrećan?(2) Smrtnici, probudite se. Još uvek niste slobodni od života. Doći će čas, kada vas nijedna snaga spolja, nikakav pokret iznutra, neće oteti spokojnome snu; već ćete u njemu večito i nezasitno počivati. Zasad vam smrt nije dopuštena: tek povremeno vam je dopušteno, i to samo za izvesno vreme, nešto što je na nju nalik. Jer život ne bi mogao da se očuva kada ne bi bio često prekidan. Dugo lišavanje od ovog kratkog i razbijenog sna, po sebi je smrtno zlo i donosi večni pokoj. Takav je Mali moralni ogledi

| 275

život, i da bi se podneo,8 mora se, s vremena na vreme, pustiti da predahne, da se iznova pribere, i onda ga obnoviti, s ukusom, i tako reći, česticom smrti.9 Čini se da postojanje svega na svetu ima za svoj jedini cilj umiranje. S obzirom da ono što nije postojalo ne može da umre, stoga sve postojeće je nastalo ni iz čega.10 Svakako, sreća nije krajnji cilj postojanja; jer sreća ne postoji. Istina je da živa bića, u svemu što čine imaju za cilj sreću; ali postići je neće: i u celom svom životu, trudeći se, zalažući, i mučeći se bez prestanka, oni to zaista ne trpe, i ne naprežu se zbog nečeg drugog do da bi postigli taj jedini naum prirode, a to je smrt. Bilo kako bilo, živim stvorovima, prvi jutarnji časovi obično su i najpodnošljiviji. Nije veliki broj onih koji pri buđenju imaju u svesti vesele i radosne misli; ali zato ih svi stvaraju i grade u tom času, jer čovečji duh u to vreme, premda bez nekog posebnog i izričitog razloga, uglavnom teži vedrini i spreman je pre nego u drugo neko vreme da strpljivo podnosi nedaće. Otuda se dešava, da ako je neko pri odlasku na počinak kojim slučajem bio ispunjen beznađem, nakon buđenja prihvata iznova u duši nadu, bez obzira koliko to bilo beznadežno. Mnoge lične nesreće i muke, mnogi razlozi za brige i strahovanja u tim časovima izgledaju mnogo manji negoli što se to činilo veče pre toga. Često, zapravo, brige od prethodnog dana se preziru maltene s podsmehom, kao da su nastale nekom greškom, iz čiste mašte. Veče se može uporediti sa starošću; dok rano jutro je, suprotno od toga, slično mladosti: izvor utehe i samopouzdanja; a veče je tužno, obeshrabrujuće i sklono najgorem.11 Ali, kao i sama mladost u životu, ono što 276 |

Đakomo Leopardi

smrtnici doživljavaju svakog dana, kratkotrajno je i prolazno; i za njih se dan veoma brzo pretvara u zašle godine.12 Cvet mladosti, premda predstavlja najbolje godine ži­vo­ta, ipak je jadan. Ne zadugo, pa i ovo siroto dobro pres­ta­je, kada živi stvor, posle više nagoveštaja uvidi da mu sopstveno biće posrće; i tek što je mogao da oseti i u pot­pu­nos­ti upozna svoje moći, a one već popuštaju. Kod svih smrtnih stvorenja, najveći deo života prolazi u venenju. Samo zbog toga što je priroda, u svemu što je stvorila, usred­sre­đe­na i usmerena ka smrti, starost ima tako oči­ gled­nu i snažnu prevlast nad životom i svetom.13 Svaki delić univerzuma neumitno hrli ka smrti, čudesno predano i hitrim korakom. Samo sâm on kao da je otporan na propadanje i klonulost: jer ako s jeseni i u zimu pokazuje nemoć i starost, ništa manje zato se sa svakim novim godišnjim dobom podmlađuje. Ali, baš kao što smrtnici, premda u ranim jutarnjim časovima svakoga dana povrate deo svoje mladosti, ipak iz dana u dan stare i konačno nestaju; ta­ko i svet, koji se i pored toga svakim početkom godine pod­ mla­đu­je, ipak ništa manje neprestano stari. Doći će vreme, kada će se taj svet i sama priroda, ugasiti. I kao što od tolikih moćnih kraljevina i carstava ljudskih, i njihovih ču­desnih podviga, koji u druga vremena bejahu i te kako čuveni, danas ne ostade niti kakav beleg niti slava, tako ni od celog sveta, i bezbroj događaja i propasti onoga što nekada bejaše stvoreno, neće ostati čak ni kamen na kamenu; a nepreglednim prostorom će zavladati samo goli muk i duboki duboki mir.14 Tako će ovo čudesno i strahovito, sveopšte postojanje, pre negoli bude i shvaćeno i objašnjeno, iščeznuti i biti za sva vremena izgubljeno.(3) 15 Mali moralni ogledi

| 277

Napomene 1

Napisana između 10. i 16. novembra 1824, „Pesma divljeg petla“ je poslednje delce nastalo te godine, i prema tome poslednje iz ori­g i­ nal­nog kruga od dvadeset malih ogleda (operetta) koje je milanski iz­ da­vač Stella objavio 1827. Leopardi je, međutim, promenio redosled i na kraj stavio „Timandera i Heleandera“, s namerom da na taj način da jednu vrstu postskriptuma i objašnjenja. Zapravo, „Pesma“ navodi na pomisao da je Leopardi pomišljao da ovim delcem okonča svoje pi­sa­nje. Tekst koji je započet odjecima iz Biblije i Platona teško da je mogao imati „bolji“ završetak od apokaliptičke vizije. Lirski i us­ hi­će­n i (premda i ironični) ton; piščeva obuzetost poslednjim što je preostalo u svetu pojedinaca i samom univerzumu, reklo bi se da krije u sebi (vidi nap. 10) jednu od krajnjih formula na temu smrti koju je Leo­par­d i ikad dodirnuo, a „Pesma“ predstavlja savršenu zaključnu ka­ den­c u u tom smislu. Međutim, za sreću, stvari su se tako okrenule, da su piscu ostavile slobodan put da svoju knjigu obogati sa poslednjih pet dijaloga. 2 Napomena koju je, uz svoju poslednju rečenicu, pisac stavio važ­ na je stoga, što je u pomenutoj knjizi (štampanoj u Bazelu 1640) Leo­ par­d i našao izvode iz Targuma (aramejskih parafraza i tumačenja Bi­ bli­je), gde se javljao, i u kojima je opisan pomenuti gallus sylvestris. 3 Leopardi je učio hebrejski i izgleda da je poznavao rabinsku knji­ žev­nost. Preambola nije lišena filološke tananosti pomešane s iro­n i­ jom. Što se tiče jezika drevnog rukopisa o kome je reč, haldejski pri­ pa­da aramejskoj grupi jezika; targumski nosi to ime zbog posebnih stil­skih infleksija, i on haldejskog porekla, a njime su pisani Targumi (vidi nap. 2); rabinski je moderniji oblik jevrejskog, kojim se služe ra­bi­n i, verski stručnjaci; kabalistički, onaj na kome je pisana kabala, drev­na okultna i alegorička doktrina koja Bibliju tumači magijski u po­g le­du porekla i sudbine stvari; na talmudskom je napisan Talmud, skup jevrejskih zakona. U Zib., 2006-7, Leopardi komentariše bogatstvo metafora na he­ brej­skom, dok u Zib. 3564-8 iznosi da je „hebrejska proza bila poetska zbog svoje nedovoljnosti i želje za njom, i stoga što je jezik raspolagao šturim rečnikom“. 4 Upr. Zib., 151-2. 5 Upr. čuveni kraj „Noćne pesme“.

278 |

Đakomo Leopardi

6

Upr. „Usamljeni život“. Poziv Suncu je segment u osijanovskom duhu. Leopardi je vrlo ve­ro­vat­no poznavao Makfersonov spev (Poems of Ossian) u originalu, ali je sasvim izvesno poznavao Cesarottijev prepev Poesie di Ossian, o čemu nalazimo potvrde u Pesmama (Canti), i materijalni dokaz u Zi­bal­do­nu. 8 U originalu, portarla, u značenju sopportarla. 9 Upr. Zib., 193-4. 10 Upr. Zib., 1341-2 i 1616, u vezi sa ništavilom i početkom stvari. Me­ đu­t im, meni se čini da se on tako reći igra ovakvim pomislima kako bi stvorio vrlo čvrst paradoks, implicirajući pitanje, „Ima li postojanje [ži­vot] ikakav smisao?“ i odgovarajući pozitivno: „Da, ima, tako da bismo mogli umreti!“ (Patrick Creagh) 11 Upr. Zib., 151-2. 12 U orig. in età provetta (lat. provectus), zašao u godine. Upr. „Pa­ sse­ro solitario“ (st. 21): provetti giorni. 13 Upr. Zib. 4130 (april 1825), gde Leopardi direktno upućuje na dva delca: na ovo, i na „Razgovor Prirode s jednim Islanđaninom“. 14 Upr. „Beskonačnost“, st. 5-11. 15 Primedba (3) Leopardijeva uz ovaj tekst nije mnogo komentari­sa­ na od strane kritike, premda je dosta zbunjujuća. Međutim, ovde će­mo citirati Patrika Krejga, koji je i sam pesnik: „Reskirajući, pokušaću da objasnim jedan paradoks, i dajem jedno tumačenje barem u skladu sa Leopardijevom misli. Život (postojanje) predstavljalo bi zaista pravi život kada bi se [ovaj] živeo u sadašnjosti, što se nikada ne dešava: živ­lje­nje je uvek bilo prošlost ili budućnost. Budućnost ne postoji, ali i život koji je prošao, u svoje vreme bio je prošlost ili budućnost, i zbog toga nije ni postojao, i u ovom smislu ‘nikada nije imalo početka‘. ’Fi­ lo­zof­ski govoreći‘ zato što je [postojanje] viđeno u svetlu ‘ledene is­t i­ ne’ lišeno zabluda sećanja ili nade.“ 7

Mali moralni ogledi

| 279

280 |

Đakomo Leopardi

APOKRIFNI ODLOMAK STRATONA IZ LAMPSAKA1

Reč unapred Ovaj odlomak, koji sam iz duga vremena preveo sa grčkog na narodni jezik, uzet je iz jednog starog rukopisa nađenog pre nekoliko godina, a koji se još uvek možda na­la­zi u biblioteci kaluđera na Svetoj Gori.2 Dajem mu na­ziv Apokrifni odlomak, jer kao što svako može da vidi, ono što je izneto u poglavlju o kraju sveta, moglo je biti napisano samo pre ne mnogo vremena, dok je Straton iz Lampsaka, filozof peripatetičar, zvani „Fizičar“, živeo trista godina pre hrišćanske ere.3 Sa druge strane, istina je da je poglavlje o poreklu sveta u skladu sa ono malo filozofovih misli što su nam ostale na stranicama antičkih pisaca. I prema tome, moglo bi se verovati kako je prvo poglavlje, štaviše možda i početak drugog, zaista napisao Straton; ostatak je dodao neki učeni Grk, ne pre prošlog veka. Neka o ovome sude obrazovani čitaoci. Mali moralni ogledi

| 281

O poreklu sveta Materijalne stvari, budući da sve odreda propadaju i doživljuju kraj, isto tako su imale i svoj početak. Međutim, sama materija nije imala nikakav početak, što će reći da postoji po sebi ab eterno. Jer ako vidimo da materijalne stvari rastu, smanjuju se, i konačno raspadaju, možemo zaključiti da one po sebi nisu ab eterno, ali da su bile započete i sazdane; sa druge strane, naprotiv, da ono što se nikada ne razvija, ili nikada ne iščezava, mo­ra­mo zaključiti da nikada nije bilo ni započeto i ne proiz­la­zi ni iz čega.4 I svakako, ni na koji način ne bi se mog­lo dokazati da je od ove dve postavke, ova tačna, a ona pogrešna. Međutim, pošto smo sigurni da je ona pret­hod­na tačna, moramo to dopustiti i ovoj drugoj. Sa­da vidimo da se materija nikada ni najmanje ne po­ve­ća­va, niti se njen i najmanji deo gubi, tako da ta ista ma­te­ri­ja, nije podvrg­ nu­ta uništenju. Iz ovog razloga, raz­ni načini postojanja materije koje možemo videti kod, kako ih mi zovemo materijalnih tvorevina, prolaz­ni su i kratkotrajni; opšte uzev, međutim, u celini tvari ni­je primetan nijedan znak da je imala početak, ili da su joj zbog postojanja bili potrebni, ili su joj sada potrebni bi­lo koji razlozi ili snaga koja ne bi bila njena. Svet, to će reći postojanje tvari na jedan određeni način, nešto je što je imalo svoj početak i prolaznost.5 A sada ćemo go­vo­ri­ti o poreklu sveta. Materija [tvar] u opštem smislu, a biljke i živi stvorovi posebno, sadrži u sebi prirodno jednu ili više od sops­ tvenih snaga, koje je pokreću i potiskuju neprestano i na razne načine. Ove snage mi možemo da naslutimo, pa 282 |

Đakomo Leopardi

čak i imenujemo po njihovim dejstvima, ali same njih ne možemo znati, niti pak otkriti njihovu prirodu. A ne možemo znati ni da li ta dejstva koja mi pripisujemo jednoj te istoj snazi, u stvari proističu iz jedne ili više njih, i da li nasuprot, ove snage koje mi označavamo raznim imenima su zaista različite, ili je to jedna te ista snaga. Na isti način kao što svakog dana upotrebljavamo razne nazive da bismo označili jednu te istu strast ili snagu u čoveku:6 na primer, častoljublje, ljubav prema određenom zadovoljstvu i slično, koji su ponekad svako za sebe izvor dejstava ponekad sasvim suprotnih onim drugim, dok su u stvari jedna te ista strast, to jest ljubav prema sebi, koja postupa u raznim slučajevima na različit način.7 Ove sna­ge, dakle, ili bi trebalo reći ova snaga materije, pokrenuta, kao što smo rekli, i neprestano potiskivana stvara od materije bezbroj stvorenja, što će reći da ovu na raz­ ne načine preinačuje. Ova stvorenja, uzeta kao celina, podrazumevajući da su podeljena po određenim rodovima i vrstama, i međusobno povezana izvesnim redom i izvesnim odnosima proisteklim iz same njihove prirode, zovu se svet. Ali, s obzirom na to što se rečena snaga nikada ne zaustavlja, i preobražuje materiju, tako i ova stvorenja, koje ona neprestano ob­li­ku­je, na isti način ih i razara, stvarajući od njihove tva­ri nove tvorevine. Na taj način, sve dok se rodovi i nji­ho­ve vrste, uprkos pojedinačnom razaranju održavaju, a poredak i prirodni odnosi, u celosti ili delimično, ne menjaju, kaže se da taj svet traje. Međutim, bezbroj sve­tova u beskrajnome prostoru večnosti, nakon što su tra­jali duže ili kraće vreme, na kraju su iščezli, a u tim neprestanim preokretima tvari, Mali moralni ogledi

| 283

izazvanih od strane rečene snage, rodovi i vrste koje su činile te svetove nestali su, a odnosi i ustrojstvo koji su njima vladali pretvorili ni u šta. I pored svega, materija se zbog toga nije smanjila ni za jednu česticu, već su samo ti pojedinačni načini postojanja propali, pri čemu je svaki od njih zamenjen, to jest novim svetom, a koji su se svetovi smenjivali, jedan za drugim.

O kraju sveta Ovaj svet, kome čovek pripada i koji čini jednu od njegovih vrsta, koliko on već traje računajući do današnjeg dana, mi to s lakoćom ne bismo mogli reći, kao što ne možemo reći ni koliko dugo će on još trajati. Zakoni koji njime upravljaju izgledaju nepromenljivi, a takvima ih i zamišljaju, jer se oni tek malo-pomalo menjaju, a to uzi­ma neshvatljivo mnogo vremena, tako da je njihovo me­nja­nje teško dostupno našem saznanju, a o čulima ljud­skim i da ne govorimo. Ovo vremensko trajanje, bez obzira na njegovu dužinu, ništavno je u poređenju sa večnim trajanjem tvari. Mi u ovom postojećem svetu vi­ di­mo stalno propadanje pojedinaca i neprestano preo­ bra­žavanje stvari iz jedne u drugu; međutim, stoga što se razaranje bez prestanka nadoknađuje proizvodnjom, a rodovi opstaju, postoji uverenje da ovaj svet ne sadrži u sebi, niti će sadržati bilo kakav razlog zbog koga bi trebao ili morao da pokaže neki znak propadanja. I pored toga, možemo zaključiti i suprotno od toga, i to iz više od jednog razloga za sumnju; između ostalih, ovih.8 Poznato nam je da je zemlja, neprestano se okreću­ći oko svoje ose, sa delovima bližim polutaru koji se uda­ 284 |

Đakomo Leopardi

lju­­ju od središta, i delovima blizu polova koji teže ka središtu, promenila i stalno menja svoj oblik, i da je svako­ga da­na sve više nabreknuta u blizini polutara, dok je su­prot­ no od toga, blizu polova, sve više potisnuta. Zbog ovo­ga, dakle, mora doći do toga da nakon izvesnog vre­me­na, trajanje inače po sebi izračunljivo, nije dostupno čo­ve­ ku; zemlja će se sa obe strane polutara istanjiti na ta­kav način da će se loptasti oblik svesti na tanku okrug­lu ploču. Ovaj disk, i dalje se bez prekida okre­ću­ći oko svo­ga središta, budući sve tanji i tanji i prošireniji, vreme­nom, s obzirom da se svi njegovi delovi udaljuju od centra, najzad će se naći s otvorom u sredini, koji otvor, povećavajući se iz dana u dan, na taj način će dobiti prstenasti oblik, i na karaju se raspasti u komade, koji će se sa svoje strane, izašavši iz zemljine orbite, izgubiv tako kruž­no kretanje, strmoglaviti na sunce, ili možda na ne­ku planetu. Za potvrdu ove tvrdnje mogli bismo da uzmemo kao primer Saturnov prsten,9 oko čije prirode fizičari10 ne mogu da se slože. Makoliko bila nova i dosad nečuvena, ne bi nužno morala biti i neverovatna pretpostavka da je taj prsten bio jedna od manjih planeta pratilja Satur­no­v ih; onda, spljoštena i potom provaljena u sredini, iz razloga koje smo izneli u vezi sa zemljom, ali mnogo br­že, budući sastavljena od ređe i mekše tvari, ispala je iz svoje kružne putanje i pala na planetu Saturn, koja je zah­va­lju­ju­ći svojoj privlačnoj sili mase i središta uspela, baš kao što zapravo i vidimo, da je zadrži oko svoga centra. U potpunosti je zamislivo, da ovaj prsten, ne presta­ju­ći da se kreće, kao što i čini, oko svog središta, sada istovetnim sa onim Saturnove lopte, Mali moralni ogledi

| 285

postaje sve tanji i da se širi, dok se prostor između njega i netom rečene lop­te povećava, premda se ono može događati isuviše spo­ro da bi takve promene čovek mogao da zapazi i bio sa njima upoznat, pogotovu s obzirom na udaljenost. Ovo se, da li ozbiljno ili iz šale, priča kada je u pitanju Sa­tur­nov prsten.11 Sada, ova promena zemljinog oblika za koju znamo da se desila i da se dešava svakoga dana, bez ikakve sumnje, iz istih razloga dešava se i svakoj od ostalih planeta, samo što kod njih ova nam ne pada toliko u oči, kao što je to slučaj kada se radi o Jupiteru; i ne samo planete koje se slično zemlji okreću oko sunca, već se isto to nesumnjivo dešava svim planetama za koje imamo sve moguće razloge da verujemo kako gravitiraju oko svake zvezde. Zbog toga, na isti način koji smo zamislili kada se radilo o zemlji tokom određenog vremena, sve planete koje su se po sebi raspale, moraju da se sunovrate, neke na sunce, a druge na svoje zvezde. U tom plamenu, očito je da će ne samo izvesni pojedinci, već uopšte svi oni rodovi i vrste koji sada obitavaju na zemlji i na planetama, biti uništeni, da se tako izrazimo, u samom korenu. Ovo su verovatno slične pretpostavke koje su u svojoj svesti imali filozofi, kako grčki tako i varvarski, koji su tvrdili da ovaj svet na kraju mora nestati u plamenu.12 I pošto znamo da se sunce isto tako okreće oko svoje ose, i da tako mora biti i sa zvezdama, proizlazi da će vremenom, i ono i one, ništa manje od planeta, morati da se raspadnu, a njihov plamen rasprši u prostoru. Na ovaj način, dakle, kružno kretanje svetskih kugli, koje predstavlja najvažniji deo postojećih prirodnih zakona, i tako reći 286 |

Đakomo Leopardi

početak i izvor očuvanja ove vasione, biće isto tako razlog razaranju same te vasione i rečenih zakona. Sa raspadom planeta, zemlje, sunca i zvezda, ali ne i njihove materije, iz ove će nastati nova stvorenja, koja će se razlikovati po novim rodovima i novim vrstama, i u skladu sa večitim snagama materije, nastaće novi poredci stvari i jedan novi svet.13 Ali u vezi sa prirodom tog sveta i njegovih poredaka, kao zapravo i bezbroj drugih koji su jednom postojali, i beskrajnog broja koji će tek pos­to­ja­ti u budućnosti, mi nismo u moći da pravimo čak ni daleke pretpostavke.

Mali moralni ogledi

| 287

Napomene 1

Ovaj mali ogled nastao je, po svoj prilici, u Bolonji, u jesen 1825, prem­da je objavljen tek dvadeset godina docnije, kao prvi dodatak već od ranije postojećem krugu. Uzevši u obzir da su operette iz 1824. nas­ ta­le u brzom nizu jedna za drugom, plod razmišljanja i ideja koje su se ta­lo­ži­le godinama, ovaj ogled odražava piščevu stalno rastuću brigu i želju da izrazi svoj materijalistički pogled na svet. Leopardijeva li­te­ ra­t u­ra je široka: Epikur, Pismo I Herodotu, i naročito Pismo II Pitoklu; me­đu­t im, strogo uzev, njegov izraženi materijalizam je na liniji Fon­te­ ne­la, barona D’Holbaha i francuskih mislilaca XVIII veka. Međutim, kri­t i­k a ukazuje na to da Leopardijeve ideje zapravo ne odražavaju ono što je nama poznato u vezi sa Stratonom iz Lampsaka. Iz zapisa u Zib. 4248 („…sistem Stratona iz Lampsaka, koji sam izneo u jednom del­ cu napisanom u tu svrhu“) možemo zaključiti da je Leopardi mislio sup­rot­no. Bilo kako bilo, Timpanaro (str. 224) umesno primećuje: „Os­taje činjenica da je izbor ove ličnosti bio vezan za materijalizam i ateizam: Straton je negirao bilo kakvu ulogu bogova u nastanku sve­ ta, a čak je i za Demokritovu fiziku smatrao da je puna fantastike i li­še­na naučne strogosti.“ Protagonist „Odlomka“ nije, dakle, čovek, već tvar – materija; i dok „živi stvorovi“ igraju malu ulogu, čovek kao takav se skoro i ne po­m i­nje. Zbog toga u ovom delcu nema ničeg izravno „moralnog“, i ov­de je čak izostavljen i nagoveštaj o čovečanstvu, što nije bio slučaj, re­ci­mo, u „Đavolku i Patuljku“: „svet bez ljudi“ je ovde viđen u kos­ mič­k im srazmerama. Dodajemo, da je ovaj tekst napisan u vreme ka­da je pisac bio na izvestan način mentalno iznuren nakon napora iz 1824, kada je izjavio kako je izgubio interesovanje za čovečanstvo (vi­d i npr. pismo Vieusseux-u od 4. marta 1826), i za sebe rekao da je „grob koji se kreće“ (Zib. 4149, 3. novembar 1825); u vreme kada su svi nje­go­v i zapisi bilo čisto filološke prirode.

288 |

Đakomo Leopardi

2 Leopardi je bio stručan „imitator“, kao u navodno prevedenoj Him­ni Neptunu (1816). Drugi primeri ovog roda, u ovoj knjizi, bili bi „Ksilografi“ i „Pohvala pticama“. 3 Straton iz Lampsaka (umro posle 1827. p.n.e.), Teofrastov nas­ led­n ik u vođenju peripatetičke škole. Aristotelovac u mnogo kom po­g le­du, zastupao je pre svega postavku da se prirodni procesi mogu objas­n i­t i isključivo prirodnim uzrocima, a ne bilo kakvim učešćem bo­go­va. 4 Upr. Platon, Fedar, XXIV. 5 Rani primer piščevog interesovanja po ovom pitanju, može se na­ ći u Zib., 629-33. 6 Leopardi ovde ima u vidu D’Holbachovu, Système de la nature. 7 Upr., na primer, Zib. 149-50 („sve ljudske emocije potiču iz ljubavi prema sebi prilagođenoj na razne načine“), i 2490-1 („ne postoji strast koja ne bi bila samoljublje“); uporedi takođe „Priroda i Duša“, nap.7. 8 Fubini (str. 235) upućuje na Fontanelle-ove Entretiens sur la plu­ra­ li­té des mondes, 5e soir (Razgovori o višestrukosti sveta, 5. veče). 9 Upr. u vezi sa ovim gl. IV u Storia dell’Astronomia (Istorija as­t ro­ no­m i­je). 10 U originalu i fisici; termin je u Leopardijevo vreme imao šire zna­ če­nje, kao u „Fizičaru i Metafizičaru“. 11 U ovom odlomku Leopardi ima u vidu prozaističan Galilejev tip proze. 12 Heraklit, stoičari, indijski filozofi, eritrejska Sibila… itd. (Ga­ lim­ber­t i). Vidi takođe Zib. II 1079-80. 13 Odjek iz Otkrov. 21,1: „I vidjeh nebo novo i zemlju novu“ itd. „Uče­n i Grk“ iz Reči unapred bi verovatno zapazio ovu vezu.

Mali moralni ogledi

| 289

290 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU TIMANDRA I HELEANDRA1 Timander: Želim, a i primoran sam da vam is­k re­ no kažem. Srž i cilj vašeg pisanja i vašeg načina izra­ža­ va­nja, meni se čini za osudu. Heleander: Sve dok ne budete tako mislili i o mo­ jim postupcima, mene to mnogo ne pogađa; jer reči i pi­sa­nje nemaju veliku važnost. Timander: Što se vaših postupaka tiče, ja tu ne bih imao šta da vam prebacim. Znam da drugima ne či­ni­te dobro zato što to ne možete, i vidim da ne činite zlo zato što to ne želite. Međutim, kada su u pitanju reči i ono što pišete, ja vas držim vrlo odgovornim, i ne slažem se sa vama da ove stvari danas nemaju bogzna kak­v u vrednost, jer naš sadašnji život ne sastoji se, može se reći, u nečem drugom. Ostavimo za sada reči, i da po­raz­go­va­ ra­mo o pisanju. Tom vašem stalnom prebaci­vanju i ru­ ga­nju ljudskome rodu, što je pre svega van mode. Heleander: I moj mozak je van mode. I nije ništa novo da se deca rađaju na oca. Mali moralni ogledi

| 291

Timander: A neće biti ništa novo i ako vaše knji­ ge, kao sve što se sukobljava sa ustaljenim tokovima, ne budu imale uspeha. Heleander: Nikakva velika šteta. Ako ništa dru­ go, neće ići da prosjače hleb od praga do praga. Timander: Četrdesetak ili pedesetak godina ra­ni­ je, filozofi su se loše izražavali o ljudskoj rasi; međutim, u ovom veku, čine nešto sasvim suprotno. Heleander: Mislite li vi da su pre četrdesetak ili pedesetak godina, filozofi,2 govoreći o ljudima, lagali ili kazivali istinu?3 Timander: Više i češće istinu negoli laž. Heleander: Da li verujete da se u ovih četrdeset ili pedeset godina ljudski rod promenio suprotno od ono­ga što je bio pre toga? Timander: Ne verujem; ali to ništa ne menja od onog što smo rekli. Heleander: Zašto ništa ne menja? Možda je pos­ tao silniji, ili se popeo na društvenoj lestvici; tako da su pisci danas prinuđeni, ili dužni da ga poštuju? Timander: Mi se šalimo, a pitanje je ozbiljno. Heleander: Nego, da se mi vratimo na naš predmet, meni nije nepoznato da su ljudi u ovom veku, čineći zlo svome rodu na način iz davno prošlih vremena, ipak i pored toga govorili dobro o njemu, što je suprotno od ono­ga što se dešavalo u prošlom veku. Međutim, ja koji ne činim zlo ni sebi sličnim ni nesličnim, ne verujem ka­ko sam sada obavezan da protiv svoje savesti pričam do­bro o drugima. Timander: Vi ste ipak dužni, kao i svi drugi, da se potrudite i budete od koristi svojoj vrsti. 292 |

Đakomo Leopardi

Heleander: Sigurno, ali ako vrsta kojoj pripadam meni čini sve ono što ne treba, ne vidim kako sam ja to du­žan da postupam onako kako vi velite. Ali, pretposta­ vi­mo da jesam dužan. Šta mi je činiti, ako već ništa ne mo­g u da uradim? Timander: Ne možete, a i mali je broj onih koji mo­ gu da učine nešto svojim postupcima. Međutim, pi­sa­ njem, možete da budete od koristi, i morate. A ne mo­že se biti od koristi knjigama koje uopšte neprestano zagrizaju čoveka; štaviše, tako se zaista nanosi velika šte­ta. Heleander: Slažem se da tako koristi nema, ali ni šte­te. Nego, da li vi verujete da se može biti od koristi ljud­skoj vrsti? Timander: Ne samo ja, već to veruje celi svet. Heleander: Kojim knjigama? Timander: Raznih vrsta; ali moralnim delima posebno. Heleander: To celi svet ne veruje; jer i ja, između os­ta­lih, to ne verujem; kao što je jedna žena odgovorila So­k ra­tu.4 Ako bi bilo koja knjiga o moralu5 mogla biti ko­ris­na, mislim da bi tu najbolje prošli pesnici: kažem pes­ni­ci, uzimajući ovu reč u njenom širem smislu; to će re­ći knjige koje su namenjene da pokrenu maštu; a tu ne pra­v im nikakvu razliku između proze i stihova. Elem, ja imam vrlo malo poštovanja za takvu vrstu poezije, ko­ja kada se pročita i o njoj razmisli, u svesti čitaoca ne os­tav­ lja takvo plemenito osećanje, koje ovoga u toku od po­la sata, ne bi sprečilo da pomisli nešto nisko, ili da ne uči­ni nešto nedostojno. Ali, ako čitalac izda svog najbo­ljeg prijatelja, jedan sat posle takvog čitanja, ja neću zbog toga Mali moralni ogledi

| 293

prezreti tu pesmu: jer na taj način morao bih da prezrem najlepše, najtoplije i najplemenitije pesme na svetu. A onda, iz ovoga bi isključio i čitaoce koji žive u velikim gradovima: koji makar i imali priliku da čitaju pažljivo, neće imati od toga ni onih pola sata, niti će ih to oduševiti ili uzbuditi, bez obzira na vrstu poezije.6 Timander: Vi govorite kao i obično, sa zlobom, i ta­ko skrećete pažnju da vas drugi redovno veoma loše pri­ma­ju, i da sa vama ništa bolje postupaju: jer ovo je naj­češ­ći razlog za zlovolju i omalovažavanje koje neki iz­ra­ža­va­ju prema sopstvenoj vrsti. Heleander: Zaista, ja i ne kažem da su se ljudi pre­ma meni lepo odnosili ili odnose: tim pre što bih na taj način sebe istakao kao jedinstven slučaj. A nisu mi na­neli ni neko naročito zlo: jer nemajući bilo kakve zah­ te­ve prema njima, a budući ni u kakvom suparništvu sa njima, ja se nisam ni izložio njihovim uvredama više negoli što je to bilo potrebno.7 Kažem vam, i u to vas uveravam, da s obzirom da znam i sasvim jasno vidim kako ni najmanje ne umem da činim ono što se od nekog zah­ teva kako bih bio prijazan prema svetu; kao i da sam do krajnosti nesposoban da opštim sa drugima, pa čak i da se snađem sa sopstvenim životom, bilo zbog toga što sam sâm kriv, ili što je to sama moja narav; ipak, ako bi se svet ponašao prema meni bolje nego što to čini, ja bih ga manje cenio od onog kako ga zapravo cenim. Timander: Prema tome, vi ste tim pre za osudu: jer mržnja, i želja, da tako kažemo, za osvetom svetu, uko­li­ko je neko bio pogrešno uvređen, imala bi i nekak­ vo opravdanje. Ali za vašu mržnju, prema onome što ka­ 294 |

Đakomo Leopardi

že­te, nema nikakvog posebnog razloga; ukoliko se ne bi radilo o uobičajenom i bednom častohleplju da se stek­ ne glas čovekomrsca, i bude kao Timon,8 što bi bila že­lja sama po sebi gnusna, naročito strana ovom veku, pre­ da­nom pre svega čovekoljublju.9 Heleander: Što se častoljublja tiče, nema nikakve potrebe da vam odgovaram, jer sam već rekao da ja od sve­ta ništa ne želim: i ako vam se ovo čini neverovatnim, premda je istinito, morate mi barem verovati da me­ne čas­to­hlep­lje ne podstiče da pišem ono što danas, ka­ko sa­mi tvrdite, donosi pogrdu a nikako hvalu onom ko­ji pi­še. Od mržnje prema celoj našoj vrsti, osećam se to­li­ ko daleko, da ne samo neću, već i ne mogu da mrzim one koji me posebno vređaju; štaviše, ja sam u potpunos­ti nes­po­so­ban i nedostupan za mržnju. Što ne predstavlja ma­li deo moje nepodatnosti za opštenje sa svetom. Ali ja tu ne mogu bogzna šta: pošto uvek mislim da obično onaj koji sebe ubeđuje, da time što čini bilo kome nepri­ jat­nost ili neko zlo, čini to stoga što mu to odgovara ili pričinjava zadovoljstvo; on navodi sebe na vređanje, ne zato da bi naneo zlo drugome (jer to zaista nije cilj ni­jed­ nog mogućeg postupka ili pomisli), već da se priči­ni dobro sebi, što je prirodna želja, koja ne zaslužuje mrž­nju. Osim toga, kada kod drugog primetim neki nedostatak ili krivicu, pre nego što počnem da se zgražavam, os­v r­ nem se da ispitam sebe, pretpostavljajući da sam i sâm u odgovarajućim prilikama i okolnostima; i pošto uvek na­đem da sam umrljan, ili kadar da učinim iste tak­ve greš­ke, nemam srca da se zbog toga nerviram. Uvek os­tav­ljam mesta da se rasrdim onda kada vidim ne­ku Mali moralni ogledi

| 295

izopačenost koja je strana mojoj naravi, ali koju do danas nisam mogao da zapazim. Na kraju, saznanje o taštini svega ljudskog, stalno mi je u svesti, tako da ni­sam u stanju da se borbeno založim za bilo koju od njih; a gnev i mržnja mi se čine strastima mnogo većim i snažnijim, nego što to odgovara krhkosti samog života. Vidite li sa­ mo koliko je veliki prostor koji razdvaja Ti­mo­na od me­ ne. Timon, koji je mrzeo i klonio se svih, vo­leo je Alki­ bi­ja­da, i samo se njemu ulagivao, što je do­ne­lo mnoga bu­du­ća zla njihovoj zajedničkoj otadžbini.10 Ja, ne mrze­ ći ga, mnogo bih se više klonio njega negoli os­ta­lih, upozorio bih građane na opasnost, i pomogao im da se iz nje izvuku. Neki kažu da Timon nije mrzeo lju­de, već zveri u ljudskom obliku. Ja ne mrzim ni ljude ni zveri. Timander: Ali nikog i ne volite. Heleander: Čujte, prijatelju moj. Ja sam rođen da vo­lim, voleo sam, i to možda sa takvom privrženošću ko­li­ko je ova moguća kod živih bića.11 Danas, premda još nisam došao, kao što vidite, u stanje ohlađenih stras­ti, a ni mlakih, nimalo se ne stidim reći da nikog ne volim, sem samog sebe, i to zato što priroda tako zahteva,12 premda što je moguće manje. I pored svega toga, navikao sam, a i spreman da lično patim, pre nego što bih postao razlog da neko zbog mene pati. I što se ovoga tiče, iako niste baš najbolje obavešteni o mojim životnim navikama, verujem da mi ipak možete biti svedokom. Timander: To vam ne mogu poreći. Heleander: Tako da ja, što se mene tiče, ostavljajući po strani obzire prema samom sebi, ne propuštam 296 |

Đakomo Leopardi

da svetu pružim ono najveće, štaviše jedino dobro koje sam sveden da želim samome sebi, to jest da ne patim. Timander: Međutim, da li izričito priznajete da čak uopšte ne volite ni naš rod? Heleander: Da, izričito. Ali kao i sve drugo, kada bih se ja pitao, ja bih one koji su krivi kaznio, premda ih ne mrzim; tako, kada bih mogao, ja bih učinio sve u svojoj moći za vrstu kojoj pripadam, premda je ne volim. Timander: Dobro, neka tako i bude. Ali, na kraju, ako vas ne nagone nepravde koje su vas pogodile, ni mržnja, a ni častohleplje, šta vas to onda navodi da pišete na ovaj način? Heleander: Razne stvari. Kao prvo, činjenica da ne podnosim nikakvo pretvaranje i prikrivanje: kojima ponekad popustim u razgovoru, ali u onome što pišem nikada; jer ja često govorim zato što je to nužno, dok za pisanje ne postoji nikakvo moranje; i kada bih imao da kažem ono što ne mislim, to mi ne bi baš mnogo pomoglo da ne lupam glavu nad hartijom. Svi učeni ljudi se smeju onima koji danas pišu na latinskom, jeziku kojim ni­ko ne govori, a malo ga ko razume. Ne vidim zašto ne bi bilo isto tako smešno, i ovo večito pretpostavljanje koje se sprovodi u pisanju i govoru, o postojanju iz­ves­nih ljudskih odlika za koje svi odreda znaju da ih vi­še nema kod onih koje je mati rodila, i nekim ideali­ zo­va­nim ili fantastičnim bićima, nekad davno-davno obo­ža­va­nim, koja u sebi uopšte ne cene ni oni koji ih po­mi­nju, niti oni koji su čuli da su ova pomenuta.13 Da ne­ko upotrebljava masku ili se prerušuje da bi prevario dru­ge, ili da ga ne bi prepoznali; to mene ne čudi: ali da Mali moralni ogledi

| 297

svi idu okolo sa istovetnom maskom na licu, i prerušeni na isti način, niko nikoga ne obmanjujući, i vrlo dobro se međusobno prepoznavajući, za mene je to detinjarija. Skinu li maske, i ostanu li u svojim odelima, utisak se ne­će promeniti, a oni će se osećati bolje. Jer, na kraju kra­je­va, ovo neprestano pretvaranje, uz to i beskorisno, i ovo stalno predstavljanje jedne ličnosti koja je sasvim različita od tvoje, ne može se obavljati bez smetnji i velikih neprijatnosti. Da su ljudi iz primitivnog stanja, usamljeničkog i divljeg, prešli na savremenu civilizaciju u jednom skoku, a ne postepeno; verujemo li mi da bi se u jezicima našle imenice za napred pomenute stvari, kao i navika kod naroda da te imenice svaki čas ponavljaju? Zapravo, mene ovaj običaj podseća na jedan od onih dnevnih obreda ili postupaka, veoma dalekih od današnjih običaja koji se i pored svega održavaju silom navika. Međutim ja, koji nisam u stanju da se prilagodim ob­re­di­ma, ne mogu to ni kada je u pitanju navika; i pišem na savremenom jeziku, a ne na onom iz trojanskih vremena. Kao drugo, ja u svojim spisima ne idem toliko za tim da ujedem našu vrstu, koliko da se požalim na usud.14 Mislim da ništa nije očiglednije i opipljivije od neizbežne nesreće sveg živog. Ako ta nesreća nije prava, sve je lažno, i onda da dignemo ruke od ovog, kao i od svakog drugog raspravljanja. Ako je prava, zašto mi ne bi bilo dopušteno da se na nju slobodno i otvoreno žalim, i kažem, ja patim? Ali, kada bih se plačući žalio (a ovo je treći razlog koji me pobuđuje), dosadio bih i to ne malo drugima, a i samom sebi, potpuno uzaludno. Smejući se našim zalima, ja u tome nalazim neku utehu; 298 |

Đakomo Leopardi

i na isti način omogućujem to i drugima. Ako mi to nije dato, ipak i dalje smatram izvesnim da smejanje našim zalima je jedina korist koju iz toga možemo da zvučemo, i jedini lek koji se u tome može naći. Pesnici kažu da očajanje ima na usnama uvek jedan samotni osmeh. Ne treba misliti kako ja ne saosećam sa ljudskom nesrećom. Ali pošto nema te sile koja bi tu mogla pomoći, nikakvo umeće, nikakav trud, bilo kakav sporazum, cenim da je mnogo dostojnije čoveka i jednog plemenitog očajanja, da se smejem opštim zalima, negoli da se prepustim uzdisajima, suzama, i cičim sa ostalima, ili ih podstičem da to čine.15 Na kraju, preostaje mi da kažem, da ja ništa manje od vas, i isto toliko koliko bilo ko drugi, želim do­bro svojoj vrsti uopšte, ali se niukom slučaju mogu to­me da nadam; i ne umem da se radujem nekim lepim iš­če­k i­vanjima, kao što vidim da to čine mnogi filozofi u ovom veku; i moje očajanje, budući potpuno i trajno, zasnovano na čvrstom sudu i izvesnosti, ne ostavlja mi mesta ni za kakve snove i srećna maštanja u pogledu budućnosti, niti pak snažno srce kako bih preduzeo bilo šta što bi moglo da ih ostvari. Vi vrlo dobro znate da čo­vek nije spreman ni da pokušava nešto za šta zna ili veruje da mu neće poći za rukom; a i kada pokuša, čini to nerado i sa nedovoljno snage; i da pišući drugačije i suprotno od sopstvenog uverenja, bilo ono makar i pogrešno, nikada neće biti napisano nešto što bi bilo dostojno pažnje. Timander: Ali sopstveno mišljenje valja promeniti onda kada je u suprotnosti sa onim pravim; kao što je to slučaj sa vašim. Mali moralni ogledi

| 299

Heleander: Što se mene tiče, ja sudim da sam nesrećan, i znam da se u ovome ne varam. Ako ostali nisu, ja im na tome od sveg srca čestitam. Ja sam sem toga si­ gu­ran da se nesreće neću osloboditi, pre smrtnoga časa. Ukoliko drugi za sebe gaje drugačiju nadu, ja se na sličan način radujem. Timander: Svi smo mi nesrećni, i svi su to bili: i ve­r u­jem da se nećete ponositi ovom svojom mišlju kao jed­nom od svežijih. Međutim, ljudska sudbina se može znatno poboljšati u poređenju sa današnjim njenim stanjem, kao što se neizrecivo popravila od onog ranijeg. Vi kao da se ne sećate, ili ne želite da se setite da je čovek usavršiv.16 Heleander: Da je usavršiv verovaću vam na reč; ali da je već savršen, a to je ono što je od najveće važnosti, ne znam zaista kada ću u to poverovati, i na čiju bi to bilo reč. Timander: Još nije dospeo do savršenstva, zbog krat­kog vremena; međutim, sumnje nema da će ga pos­ ti­ći.17 Heleander: Ni ja u to ne sumnjam. Ovih nekoliko godina koje su minule od početka sveta do današnjeg dana, nisu mogle biti dovoljne; i ne treba izražavati sud o naravi, sudbini i sposobnostima čoveka: jer pored toga imao je on i drugo šta da radi. Međutim, sada je obuzet samo usavršavanjem naše vrste.18 Timander: Svakako, na tome se veoma nastoji u ce­lom civilizovanom svetu. I imajući u vidu bogatstvo i efikasnost sredstava pri ruci, od kojih su oba odskora neverovatno porasla sasvim je verovatno da će taj cilj u 300 |

Đakomo Leopardi

razumnom roku i biti postignut: i ova nada nije od male fajde kada su u pitanju korisna preduzetnost i dela koje ona podržava i stvara. Stoga, ako je oduvek bila štetna i pogrešna, danas je krajnje štetno i ogavno isticati to va­ še očajanje i ulivati uverenje ljudima o neizbežnosti njihove bede, o uzaludnosti života, slabosti i beznačajnosti njihove vrste, kao i o zloćudnosti njihove prirode: što može samo da ih dovede do stanja malodušnosti; oduzme im samopoštovanje, prvi osnov časnog, korisnog i slavom ispunjenog života, i da ih uz to odvrati od toga da se postaraju o sopstvenom dobru. Heleander: Ja bih da mi vi sasvim jasno kažete, čini li se vama da je ono što ja mislim i kažem o nesrećama čovečanstva, istina ili laž. Timander: Vi se iznova hvatate svog najdražeg oruž­ja; i kada bih vam ja poverio da je ono što kažete is­ ti­na, mislite li da ste time postigli pobedu. Sada ću vam od­go­vo­ri­ti, da svaku istinu ne bi trebalo propovedati svi­ma, niti pak uvek. Heleander: Molim vas lepo, budite ljubazni pa od­go­vo­ri­te na još jedno moje pitanje. Ove istine koje iz­ ri­čem, ali ih ne propovedam, jesu li one osnovne, ili tek do­dat­ne istine? Timander: Ja, ako mene već pitate, mislim da su one od suštastvene važnosti u sveukupnoj filozofiji. Heleander: Dakle, ogromno se varaju oni koji go­ vo­re i propovedaju da se savršenstvo čovekovo sastoji u spoznaji istine, i da sva njegova zla proističu iz pogrešnog mišljenja i neznanja, i da će ljudski rod biti konačno srećan onda kada svako ili većina sveta bude saznala Mali moralni ogledi

| 301

istinu, i samo na osnovu nje bude usmeravala svoje živote. A ovo vam kažu ništa manje i svi antički i savremeni filozofi. Međutim, eto, po vašem mišljenju, one istine koje predstavljaju suštinu vascele filozofije, valjalo bi sakriti od većeg dela čovečanstva; a verujem i da biste se lako složili sa tim kako bi valjalo da niko za njih i ne zna, ili da budu zaboravljene: jer kada bi se za njih saznalo, i kada bi ih čovek nosio u srcu, nema sumnje, one bi samo mogle da budu štetne. To je isto kao kada bi se reklo da fi­lo­zo­fi­ju treba iskoreniti iz sveta. Meni nije nepoznato da je krajnji zaključak koji se može izvesti iz prave i savršene filozofije taj da ne treba filozofirati. Iz čega se zaključuje, na prvom mestu, da je filozofija nekorisna, jer da bi se uzdržalo od filozofiranja, za to nije nužno biti filozof; na drugom mestu, ona je veoma štetna, jer do ovog poslednjeg zaključka se dospeva isključivo o sopstvenom trošku, a kada se već jednom utuvi, ne mo­ že se primeniti; jer nije u vlasti ljudi da zaborave istine koje znaju, i pre će se čovek otarasiti bilo koje navike sem one da filozofira. Sve skupa filozofija, nadajući se i obećavajući na početku da će naći leka našim zalima, na kraju se svodi na želju da uzalud pomogne samoj sebi.19 Pošto je sve to tako, ja vas pitam zašto treba verovati da je sadašnje vreme više sklono i bliže savršenstvu od minulih vremena. Možda zbog toga što bolje poznajemo istinu; koja se očevidno suprotstavlja ljudskoj sreći? Ili možda zato što je danas nekolicini ljudi jasno da ne treba filozofirati, premda nisu u stanju da se toga odreknu? Međutim, prvobitni ljudi zapravo i nisu filozofirali, a div­lja­ci se od toga uzdržavaju bez velike muke. Kojim 302 |

Đakomo Leopardi

to drugim sredstvima, novim i moćnijim, mi to raspolažemo, a koja naši preci nisu imali, da bismo se približili savršenstvu? Timander: Mnogim, i od velike koristi: međutim, da ih ja sada ovde iznosim, trebalo bi nam ne znam ni sam koliko vremena. Heleander: Ostavimo ih zasad po strani: vratimo se na moj slučaj; kažem, ako u svojim spisima podsećam na neke teške i sumorne istine, činim to da bih skinuo teret sa duše, utešio se osmehom, i ni zbog čega drugog; i pored svega, u istim tim knjigama ja ne prestajem da žalim, da odvraćam i upozoravam protiv istraživanja te bedne i ledene istine, saznanje o kojoj je izvor ili ravno­ duš­nosti i lenjosti, ili duševne niskosti, pakosti i nepoš­ te­nih postupaka i izopačenosti naravi: dok suprotno od toga, hvalim i uzdižem one sudove, uprkos tome što su pogrešni, koji rađaju plemenite, snažne postupke i misli, velikodušne, časne i korisne opštem ili ličnom dobru; ona maštanja, lepa i srećna, premda zaludna, koja daju vrednost životu; prirodne zablude svesti; i na kraju, zablude drevnih vremena,20 veoma različite od zabluda varvara, koje su isključivo, a ne one druge, trebale da pro­pad­nu pod pritiskom savremene civilizacije i filozo­ fi­je. Međutim ove poslednje, po meni, prevazišle su sve granice (što je svojstveno i što se neumitno dešava čoveku); netom smo se oslobodili jednog varvarstva, one nas sunovraćuju u neko novo, ne manje od onog prethodnog; iako je ovo nastalo iz razuma i znanja, a ne neukosti; i samim tim manje uspešno i primetno na telu negoli u samom duhu, manje odvažno u delovanju, i da Mali moralni ogledi

| 303

se tako izrazim skrivenije i više unutarnje. U svakom slu­ča­ju, sumnjam, ili bolje rečeno, sklon sam verovanju da zablude drevnih vremena, koliko god bile one nužne za dobrobit civilizovanih naroda, tim pre svakodnevno pos­ta­ju sve više i više nepodobne za bilo kakvu obnovu. Što se pak savršenstva čoveka tiče, ja vam se kunem, da je dosad postignuta, ja bih već bio napisao barem jedan ceo tom hvale ljudskome rodu. Ali, s obzirom da ja tome svedok bio nisam, a ne verujem da ću to i biti u životu koji mi preostaje, spreman sam da testamentom zaveštam dobar deo onoga što imam kako bi se, kada ljudski rod bude postigao savršenstvo, svake godine napisao i izneo javnosti jedan panegirik; kao i da mu se, po ugledu na antičke, podigne mali hram ili statua, ili bilo šta zašta se veruje da bi odgovaralo svrsi.

304 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1

Napisan od 14. do 24. juna 1824, između „Tasa“ i „Parinija“, „Raz­ go­vor između Timandra i Heleandra“ ima svoju istoriju. Sa „Tasom“ i „Kolumbom“ objavljen je januara 1826. u časopisu Antologia (koji je izdavao Vieusseux), i zatim u Stellinom Nuovo Ricoglitore, u aprilu iste godine. U prvom izdanju Operette-a stavljen je na kraj knjige, iz sledećih razloga: „Voleo sm da napišem predgovor za Operette morali, ali činilo mi se da ironični ton koji provejava u njima i uopšte njihov duh, u potpunosti isključuju bilo kakav uvodni deo; a možda ćeš se i ti, promisliš li samo o tome, složiti sa mnom, da ako bi i jedno de­lo trebalo da ostane bez uvoda, onda je to naročito slučaj sa ovim. Sve­ jed­no, pokušao sam da ovo učinim sa Timandrom i Heleandrom… ko­ji je jednovremeno predgovor i apologija dela protiv savremenih fi­ lo­zo­fa. Samo što sam ga ja stavio na kraj.“ (Pismo izdavaču Stelli, od 16. juna 1826). Prvobitno, dvojica učesnika u razgovoru trebalo je da se zovu Mi­ ze­no­re i Filenore, ili „mrzitelj“ i „ljubitelj“ čovečanstva (vidi Disegni letterari iz 1823, PP, I, 700). Međutim, ispitivanjem savesti, a i motiva, Leo­par­d i je očevidno shvatio da se teoretski pripremljeni stav za Mi­ ze­no­ra od mržnje preobratio u saosećanje: „saznanje o zaludnosti sveg ljudskog, ispunjava mi svest na takav način, da sam nemoćan da se rešim sa koje bih strane zauzeo borbeni stav; a bes i mržnja meni se čine strastima većim i snažnijim negoli što se pristoji tanušnosti ži­vo­ ta“ (vidi str. 184); elem: „Ne treba da misliš da ja nemam saosećanja za nesrećnost čovečanstva.“ Timander (onaj koji častvuje čoveka; od grčkog timế, čast, i andros, čo­vek), manje da bi se suprotstavio Heleandru (onaj koji saoseća sa čovekom) koliko da mu pruži mogućnost da iznese jednu vrstu jas­ne analize svoje sopstvene negativističke ideologije. LeopardiHeleander, u polemici sa tolikim misliocima svog vremena, ubeđen je

Mali moralni ogledi

| 305

u neizlečivu nesreću čovečanstva, i prisvaja sebi pravo, ako ne dužnost, da iznese na videlo ovu stvarnost. Ostaje u njemu, međutim, dejstveno ube­đe­nje kako bi bolje bilo ne ispitivati „istinu“; stoga on ovde i hvali „ona maštanja, lepa i srećna, premda zaludna, koja daju vrednost životu“. U svojoj polemičkoj doslednosti, ton ovog razgovora je vedar. Na sasvim drugi način i sa žestokom oštrinom Leopardi će, pri kraju ži­vo­ta, polemisati sa svojim protivnicima i klevetnicima (napuljski „no­v i mislioci“, i prijatelji-neprijatelji iz časopisa Antologia). 2 Svakako da nije reč o illuministi-ma koji su propovedali sa­v r­še­n­ stvo čoveka, itd., već o filozofima kao baron D’Holbach, čiji je ma­te­r i­ ja­l i­zam bio obojen pesimizmom i težnjom da se omalovaži čo­ve­čan­ stvo, u vezi sa prirodom i kosmosom. 3 Aluzija na misao iz doba prosvećenosti, koju je Leopardi svesrdno podržavao; kao i na spiritualističku reakciju s početka XVIII veka. 4 Leopardijeva postila: „Plat., Conviv. Disput. Socratis et Diatimæ“. – Takođe, Gozba, 202 c. 5 U orig. libro morale, tj. knjiga koja raspravlja o pitanjima morala u smislu „kako valja živeti“; kao što stoji i u samom naslovu dela. 6 Motiv koji nalazimo i u gl. IV „Parinija“. 7 Upr. iskustvo „Islanđanina“ (str.) 8 Timon Atinjanin, filozof skeptik iz V veka p.n.e., smatran čo­ve­ko­ mrs­cem, pominje se kod Plutarha (Život Atinjaninov, 70); protagonist u istoimenoj Šekspirovoj drami; Lukijan napisao o njemu dijalog (Ti­ mon ili čovekomrzac). Leopardi imao u planu da napiše razgovor iz­me­ đu Timona i Sokrata. 9 Ovaj „osvrt“ na čovekoljublje valja videti u svetlu Leopardijevog na­pa­da na olaki optimizam, „progres“ i „produhovljenost“ sveta, i to­ me slično (upr. „Tristana“). Vidi takođe Zib., 885: „…čovekoljublje, ili univerzalna ljubav i ljubav prema čovečanstvu, nikada nisu bi­l i svojstveni bilo čoveku ili velikom čoveku…“, i u nastavku, on uni­ver­ zal­nu ljubav naziva „teorijom nečinjenja dobra bilo kome“. 10 Upr. Plutarh, Život Alkibijadov, XVI; i Život Antonijev, LXX. 11 Biografija i sami spisi (poglavito pisma članovima porodice i Ranijeriju) govore o tome da je Leopardi bio sklon izlivima nežnih osećanja. O tome svedoči i „krajnja zabluda“ u vezi sa Fanny Targioni Tozzetti. 12 To jest, zakon samoljublja; upr. „Apokrifni odlomak“, nap. 7. 13 Većina komentatora iznosi da se ovo odnosi na Opsene (illusioni), „prikaze“ i „priviđenja“ iz „Istorije ljudskog roda“, još uvek na usnama

306 |

Đakomo Leopardi

sve­ta koji u njih veruje. Ovaj odlomak, u ovom slučaju sadrži jetku iro­ni­ju, jer ovo su Leopardijeva verovanja, naravno izražena u ob­ li­ku opsena (vezanih za prirodu, božanstva, sudbinu ljudi itd.); dok je njihov gubitak, po njegovom viđenju, od našeg vremena na­pra­v io „doba smrti“. Vidi Heleandrovu poslednju repliku u ovom raz­go­vo­r u. 14 U početku svoje spisateljske karijere Leopardi je verovao u do­ bro­ć ud­nost Prirode, koja se stara o nevinosti, mašti, delatnosti, plo­ do­t vor­n im opsenama itd., koju je čovek napustio, izdao u korist Ra­ zu­ma. Ovaj stav pisac menja u toku rada na Malim moralnim delima, i u vreme pisanja „Heleandra“, Priroda, Sudbina, bogovi, besmrtnici itd. svi su u istom savezničkom redu nepomirljivih neprijatelja čo­ve­ čan­stva. Sledeći stupanj Leopardijeve misli, izražen u pesmi „Žuka ili cvet pustinje“ (La ginestra), zapravo je poziv ljudskoj solidarnosti da se suoči sa čudovišnom skupinom saveznika. 15 Zib., 107: „Smeh osetljivog čoveka, uz to ugnjetenog grdnom ne­sre­ćom, već je znak zrelog beznađa“; i Zib., 3990: „Sve je dostojno sme­ha, sem smejati se svemu“. Takođe upr. „Brut mlađi“, st. 45. 16 Napadu na lično savršenstvo i optimizam, Leopardi se vraća iz­ no­va u „Tristanu“. 17 Upr. Zib., 1908-11, gde piščeva analiza savršenstva vodi zaključku da „apsolutno savršenstvo… i postojanje, protivrečni su nazivi“. 18 Dobar primer za „sokratovske“ kvalitete Leopardijeve ironije, na­ro­č i­to što se tiče načina na koji ova ironija prolazi neprimećena od strane drugih. Isto ovo razlaganje može se naći i u „Prometeju“ – (Mom). 19 Upr. Zib., 304-5 (o pohvali Prirode, u smislu ranog Leopardija: vi­d i nap. 14) i 2705-15. 20 Po Leopardiju, „zablude“ drevnoga sveta su tako reći „bajke“ po­ dob­ne da probude maštu; dok je varvarski srednji vek smatrao, što se prosvećenosti tiče, kao mračnjaštvo. Upr. u vezi sa ovim piščev Dis­ cor­so sopra lo stato presente degli Italiani (Izlaganje o sadašnjem stanju Ita­l i­ja­na).

Mali moralni ogledi

| 307

308 |

Đakomo Leopardi

KOPERNIK1 Dijalog Scena prva Prvi čas i Sunce Prvi čas:2 Dobar dan, Svetlosti. Sunce: Da: zapravo, laku noć. Prvi čas: Konji su spremni.3 Sunce: Dobro. Prvi čas: Danica4 je već poduže na nebu. Sunce: Vrlo dobro: neka se pojavljuje, i neka odlazi kako joj drago. Prvi čas: Vaša Svetlosti, šta želite time reći? Sunce: Time mislim, da me ostaviš na miru. Prvi čas: Ali, Svetlosti, noć je toliko trajala da više od toga nije moguće; budemo li i dalje oklevali, znate, Svetlosti, može da se izrodi neki nered. Sunce: Nek se izrodi šta hoće, ja se odavde ne mičem. Prvi čas: O Svetlosti, šta se to dešava? Da li vam je loše? Sunce: Ne, ne, ništa mi nije; samo što ne želim da se pomeram: međutim, ti idi i gledaj svoja posla. Mali moralni ogledi

| 309

Prvi čas: Kako ja da idem, budući prvi Čas dana, ako i vi ne pođete sa mnom? I kako da nastane dan ako se Vaša Svetlost ne udostoji, kao što obično čini, i ne izađe? Sunce: Ako ne budeš bio prvi čas dana, bićeš Prvi Čas noći; ili će noćni časovi imati udvojenu službu, a ti i tvoje kolege moći ćete da lenčarite. Jer, znaš šta, ja sam se već umorio da idem stalno okolo i svetlim jednoj ša­ci životinjica, koje žive na jednoj grudvi od blata toli­ ko maloj da ja, i pored dobrog vida, ne uspevam da je vi­dim: a ove noći sam dokonao da neću više da se ovim bavim, i ako je ljudima stalo da vide svetlo, neka održavaju svoje vatre, ili se snađu na neki drugi način. Prvi čas: Na koji način, Svetlosti, želite vi da se siroti snađu? A da bi održali svetlost u lampama, ili se postarali da nađu tolike sveće da im po celi dan svetle, bio bi im potreban grdan novac. Da su već pronašli kako da primenjuju onaj izvesni vazduh što gori, da njime osvetljavaju ulice, sobe, radnje, podrume i šta sve ne, i sve to za male pare, rekao bih onda da cela stvar i nije bogzna kako ozbiljna. Ali činjenica je da će imati da prođe manje-više još trista godina pre nego što ljudi pronađu taj lek;5 u međuvremenu, pošto iscrpe i ulje i vosak i smolu i lojanice, neće imati šta više da pale i da gore. Sunce: Ići će da traže svice i one crve što sjaje. Prvi čas: A šta će da rade kad zahladni? Jer bez po­mo­ći koju ste im pružali, Svetlosti, sve vatre iz svih šu­ma neće biti dovoljne da ih ogreju. Sem što će uz to po­mre­ti od gladi, jer Zemlja neće više rađati plodove. I ta­ko, nekoliko godina, i seme ovih sirotih životinja će se za­tr­ti: potucaće se naslepo jedno vreme tamo-ovamo po 310 |

Đakomo Leopardi

Zemlji tražeći od čega će da prežive i kako da se ogreju; i na kraju, pošto su progutali sve što se moglo progutati, ugašenom i poslednjom iskrom vatre, pomreće svi u mraku, sleđeni kao gorski kristali. Sunce: Šta se to mene tiče? Šta sam ja, dojkinja ljud­skog roda, ili možda kuvar, što treba da im priprema i kuva hranu? I kakve to veze ima sa mnom, ako jedna ša­ka jada od nevidljivog sveta, od mene udaljenog mi­ lio­ni­ma milja, ne vidi, i ne može da izađe nakraj sa zimom, bez moje svetlosti? I onda, ako ja sad treba još da slu­žim i, kako da rečem, kao peć i ognjište toj ljudskoj po­ro­di­ci, sasvim je razumljivo, ako već ta porodica želi da se ogreje, da dođe i okupi se oko ognjišta ona, a ne da ognjište ide oko kuće. I zato, ako je zemlja željna mog pri­sus­t va, neka krene ona i postara se da dobije ono što tra­ži: jer meni od Zemlje ništa nije potrebno, da bih sa­ da ja išao da nju tražim. Prvi čas: Vaša Svetlost želi reći, ako dobro razumem, da ono što ste u prošlosti vi činili, sada to treba da čini Zemlja. Sunce: Da: sada i za sva vremena. Prvi čas: Svakako, Vaša Svetlost za ovo ima svoje duboke razloge: i sem toga može da radi šta joj je volja. Ali, i pored svega, Svetlosti, najlepše vas molim, uzmite u obzir koliko bi samo lepih stvari time nužno propalo, ako biste ustanovili ovaj novi poredak. Dan više ne bi imao svoje divne zlatne kočije, sa prelepim konjima, koji su se prali u moru: i da ostavimo ostalo po strani, nama sirotim Časovima neće više biti mesta na nebu, i od nebeskih, postaćemo zemaljska bića; to će reći, uko­ Mali moralni ogledi

| 311

li­ko se ne rasplinemo u dim, kao što očekujem. Ali neka bude kako biti mora: najvažnije je ubediti Zemlju da se okreće; što neće biti ni najmanje lako: jer ona na to nije na­v ik­nu­ta; i što će se njoj činiti vrlo čudno, što mora ve­ či­to da juri i podnosi tolike napore, dok dosad nije ima­ la ni da se pomeri s mesta. I ako Vaša Svetlost sada, kako izgleda, počinje da pomalo naginje lenjosti, čujem da ni Zemlja nije sklona većem naporu danas negoli što je to bila u prošlosti.6 Sunce: Nužda će je u ovoj stvari podbosti i naterati da podskoči, i počne da se kreće koliko je potrebno. Ali u svakom slučaju, najbrži i najsigurniji način je da se nađe jedan pesnik ili filozof koji će ubediti Zemlju da se pokrene, ili ako je drugačije na to ne natera, onda da je na to silom pritera. Jer na kraju krajeva, ove stvari su u rukama filozofa i pesnika; štaviše, skoro da nema to­ga što oni ne bi mogli. Pesnici su bili ti koji su me u proš­los­ti (jer sam onda bio mlad, pa sam ih slušao), onim svojim pesmama, dragovoljno, kao kroz zabavu, ili počasno zaduženje, naterali da obavljam tu glupavu, za­mor­nu, očajničku trku – mene, ovako golemog i krup­nog, oko jednog zrna peska. Međutim, od kako sam zašao u zrelo doba, i okrenuo se filozofiji, ja u svemu tražim korisnost, a ne lepotu;7 a pesnička osećanja, on­da kada mi ne prevrću stomak, teraju me na smeh. Da bih bilo šta uradio, moram za to imati dobre razloge, kao što ono što radim mora biti od suštastvene važnosti: i pošto ne nalazim baš nikakav razlog da bih dokoni i lagodni život cenio manje od radnog; koji nikada ne­će uroditi plodom koji bi bio vredan uloženog truda, 312 |

Đakomo Leopardi

i samo bi me bacio u misli (budući da na svetu nema plo­da koji bi vredeo dve pare), stoga sam rešio da trud i neugodnosti ostavim drugome, a ja kod kuće živim za svoj račun mirno i ništa ne radeći. Ovu promenu kod mene, kao što sam ti rekao, pored godina, izazvali su filozofi; soj koji je u današnje vreme počeo da dobija na sna­zi, i svake godine je sve jači. Tako da, ako s jedne stra­ne želimo da se Zemlja pokrene, i da se okreće okolo-okolo umesto mene, tu bi zaista bio potreban jedan pes­nik više negoli filozof:8 jer pesnici, sad jednom sad drugom bajkom, nagoveštavajući da su stvari u svetu od neke važnosti, i da su dopadljive i prelepe, ulivaju time ra­dos­ne nade, i često nateraju druge da se trude; dok im filozofi samo ubijaju volju.9 Međutim, s druge strane, kako su filozofi u usponu, ja sumnjam da bi zemlja sada slušala nekog pesnika, više nego što bih ga ja slušao; ili, ako bi ga i slušala, to bi bilo bez učinka. Stoga bi bilo bolje za nas da pribegnemo jednom filozofu: jer iako su filozofi obično manje podesni, i još manje skloni, da nateraju druge da delaju, i pored svega toga, možda će u jednom ovako krajnjem slučaju kao što je ovaj, moći da učine nešto sasvim suprotno od uobičajenog. Sem uko­ li­ko Zemlja ne prosudi kako joj je bolje da ode u propast, ne­goli da se izlaže tolikom trudu: u kom slučaju ja joj ne bih mnogo zamerao. A sada dosta! Videćemo šta će se de­si­ti. Dakle, ti ćeš uraditi sledeće: otići ćeš na Zemlju, ili ćeš poslati nekog od tvog društva, kako već hoćeš: i ako taj neko nađe jednog od onih filozofa koji drežde na­po­lju smrzavajući se, promatrajući i ispitujući nebo i zvez­de; što razumno može i da se očekuje, s obzirom Mali moralni ogledi

| 313

na ovu tako neobično dugu noć: bez velike buke, treba da ga ščepa, stavi na leđa i donese ga meni ovde. A ja ću onda videti da ga ubedim da uradi ono što je potrebno. Jesi li ti to dobro shvatio? Prvi čas: Da, Vaša Svetlosti. To će biti urađeno.

Scena druga Kopernik na terasi svoje kuće, posmatra nebo na is­ to­ku kroz jedan svitak od hartije; jer onda još nisu bili pronađeni dalekozori. Kakva divota! Ili su svi časovnici u kvaru, ili je sunce trebalo da se pojavi još pre jednog sata, a ovde se na is­to­ ku ne vidi ni tračak svetlosti, iako je nebo jasno i čis­to kao ogledalo. Sve zvezde blistaju kao da je ponoć. Od­mah se obrati Almagestu10 ili Sakrobosku11 da te oni upute u razlog svemu ovome. Ja sam u više mahova čuo o noći koju je Jupiter proveo s Alkmenom, ženom Am­fi­tri­jo­no­vom,12 a isto tako se sećam iz jedne savremene knjige nekog Špan­ ca,13 kako Peruanci pričaju da je nekad, u drevna vre­me­ na, u njihovoj zemlji bila veoma duga noć, zapravo bes­ krajna; i da je najzad sunce izronilo iz jednog jezera, koje zovu Titikaka. Ali ja sam sve dosad mislio da su to samo obično naklapanja, i kao i svi razumni ljudi na tome sam i ostao. Sada kada shvatam da razum i nauka, da se grubo izrazim, ne vrede ni pišljivog boba, rešio sam da verujem kako ove i slične priče mogu da budu sušta istina: štaviše, ići ću sada da obiđem sva jezera i sve močvare koje mogu, da vidim hoću li uspeti da upecam sunce. Ali šta se to ču­ je, što se meni čini kao lepet neke velike ptice? 314 |

Đakomo Leopardi

Scena treća Poslednji čas i Kopernik Poslednji čas: Koperniče, ja sam Poslednji čas. Kopernik: Poslednji čas? Pa, dobro: šta je, tu je! Va­ lja se prilagoditi. Samo, ako je moguće, daj mi malo vre­ me­na da napišem testament, da sredim svoje stvari pre nego što umrem. Poslednji čas: O kakvom to umiranju pričaš? Ja nisam poslednji čas života. Kopernik: A ko si ti onda? Poslednji čas iz molit­ ve­nog trebnika?14 Poslednji čas: Mogu da verujem da ti je taj čas naj­ dra­ži od svih ostalih kada si u pevnici.15 Kopernik: A otkud ti to znaš da sam ja kanonik? Kako to da me poznaješ? Malopre si me pozvao po imenu. Poslednji čas: Ja sam se o tebi obavestio od nekih dole ispred kuće. Da mnogo ne dužim: ja sam poslednji čas dana. Kopernik: Aa! Sada shvatam: prvi Čas je bolestan, i zato se dan još uvek ne vidi. Poslednji čas: Dozvoli mi da ti kažem. Dana više neće ni biti, ni danas, ni sutra, ni nikada više, ukoliko se ti o tome ne postaraš. Kopernik: To bi lepo bilo; da sada od mene zavisi svitanje dana. Poslednji čas: Ja ću ti već reći kako. Ali, pre svega, po­treb­no je da ni časa ne časeći odmah kreneš sa mnom do kuće Sunčeve, moga gospodara. Ostalo ćeš saznati Mali moralni ogledi

| 315

us­put. A glavni deo ćeš čuti od Njegove Svetlosti, pošto bu­de­mo stigli. Kopernik: Sve je u najboljem redu. Međutim, ako se ne varam, put će potrajati dosta dugo. I kako mogu ja da ponesem toliko namirnica koje će mi trebati da ne um­rem od gladi, u toku godina, dok ne stignemo? Do­daj to­me kako sumnjam da se na imanjima Njegove Svet­los­ ti proizvodi više od onog što bi meni bilo nužno ko­li­ko za jedan doručak. Poslednji čas: Ostavi te sumnje. Nećeš morati da vekuješ u kući Sunca, a putovanje će trajati samo jedan tren, jer ja sam, ako to nisi znao, duh. Kopernik: Ali ja sam telo. Poslednji čas: U redu! Ti ne moraš da se upuštaš u te razgovore, jer ti nisi filozof metafizičar.16 Dođi ovamo: zaskoči mi na leđa, a ostalo prepusti meni. Kopernik: Hop! U redu. Sada da vidimo kakav će biti kraj ove novine.

Scena četvrta Kopernik i Sunce Kopernik: Presvetli Gospodine. Sunce: Izvini, Koperniče, što ti ne nudim stolicu da sedneš, jer ovde stolice nisu u upotrebi. Ali mi ćemo stvar brzo obaviti. Ti si već čuo od mog sluge.17 Ja, sa svo­je strane, po onome što mi momak kaže, u pogledu tvo­jih odlika, nalazim da si osoba veoma podobna za ono što tražimo. Kopernik: Gospodaru, ja u svemu ovome vidim mno­ge teškoće. 316 |

Đakomo Leopardi

Sunce: Teškoće ne treba da plaše čoveka kao što si ti. Štaviše, kažu da one podižu duh onima koji taj duh već imaju. I, konačno, u čemu su te teškoće? Kopernik: Pre svega, makolika bila moć filozofije, nisam siguran da je u dovoljnoj meri velika kako bi ube­di­la Zemlju da počne da se kreće umesto da lagodno se­di, i da počne da se muči umesto da dokoni: posebno u ova vremena koja sigurno nisu junačka. Sunce: Pa ako ne možeš da je ubediš, ti primeni si­lu. Kopernik: Vrlo rado, mnogopoštovani, kad bih ja samo bio Herkul, ili makar Orlando,18 a ne jedan kanonik iz Varmija.19 Sunce: Kakve to veze ima? Zar se ne priča kako je jedan od vaših onovremenih matematičara20 rekao, da ako bi mu samo dali mesto van sveta, koje bi mu poslužilo kao oslonac, on bi pomerio i nebo i zemlju? Sad, ti nemaš da pomeraš nebo, a evo te na mestu koje je van Zemlje. Elem, ako nisi manje sposoban od onog iz drevnih vremena, ne vidim zašto ne bi mogao da je pomeriš, htela to ona ili ne htela. Kopernik: Gospodaru moj, to bi moglo da se sredi, ali je zato potrebna poluga, koja bi morala da bude toliko dugačka, da ne samo ja, već i vaše presvetlo gospodstvo, bez obzira na svoje bogatstvo, ne bismo, međutim, imali ni polovinu sredstava od onoga koliko bi koštao sam materijal da se ona napravi. A ima i još jedna veća teškoća, koju ću vam odmah izneti; u stvari radi se o čitavom nizu teškoća. Zemlja je do danas zauzimala prvo mesto u svemiru, što će reći bila njegovo središte; i (kao što sami znate) budući nepokretna, nije imala šta Mali moralni ogledi

| 317

drugo da radi nego da posmatra okolo sve ostale kugle svetske, ništa manje one velike koliko i male, one što sja­je i one u tami, kako se vrte bez prestanka i gore i do­ le i sa strane, sa takvom žurbom, vrevom i, pomisliš li samo, zapanjujućim besom. I tako, pokazujući kako je sve u njenoj službi, izgledalo je kao da je celi svemir sli­ čan nekom dvoru, na kome Zemlja sedi kao na presto­lu, a ostale kugle oko nje, kao dvorjani, straža, sluge, sva­ ko sa ponekim zaduženjem. Tako da je Zemlja od uvek verovala kako je ona carica sveta: i zaista, budući da su stva­ri u prošlosti bile kakve su bile, ne bi se ni moglo re­ ći da je loše mislila; štaviše, ja ne bih poricao da taj njen stav nije bio na dobroj osnovi. A onda, šta da vam kažem o samim ljudima? Mi verujemo (kao što ćemo večito ve­ro­va­ti) da smo poreklom i po važnosti više nego prvi i naj­važniji među stvorovima zemaljskim; svako od nas, bio on makar u dronjcima i bez korice bajatog hleba koju bi grizao, smatra, bez pogovora, sebe carem, i to ne ca­ ri­grad­skim ili nemačkim, ili polovine kugle zemaljske, kao što su bili rimski carevi, već carem svemira; vla­da­ rem sunca, planeta, svih zvezda vidljivih i nevidljivih; i na kraju zvezda, planeta vašeg svetlog gospodstva, i sve­ga. Ali, ako sada želimo da se Zemlja oprosti od svog sre­diš­njeg položaja; ako je nateramo da trči, da se valja, ve­či­to trudi, obavlja ni manje ni više ono što su činile os­ta­le kugle; kratko rečeno, da postane jedna od planeta; to jednostavno podrazumeva da bi njeno zemaljsko veličanstvo, i njihova ljudska veličanstva imala da upraz­ne presto i odreknu se carstva; ostajući, međutim, u svojim dronjcima, i u svojoj bedi koja nije mala. 318 |

Đakomo Leopardi

Sunce: I šta ti to želiš da zaključiš ovom pričom, dragi don Nikola.21 Možda imaš obzire savesti, da se ne radi o veleizdaji.22 Kopernik: Ne, svetlosti; jer niti zakonici, niti dige23 sta, ni knjige koje se bave pravom Carstva,24 ni one pravom naroda,25 ili prirodnim pravom, ne pominju, koliko se ja sećam, ovakvu veleizdaju. Nego, u suštini, želim reći da naše pitanje neće biti samo materijalno, kao što to na prvi pogled izgleda da bi moralo biti; i da posledice neće biti isključivo fizičke; jer će ono poremetiti čitavu lestvicu važnosti stvari; promeniće ciljeve stvorenjima, i na taj način izazvati i veliki prevrat u samoj metafizici, štaviše u svemu što ima veze sa misaonim znanjem. Iz toga će proizaći da će ljudi, ako budu mogli ili želeli da zdravo rasuđuju, uvideti da su sasvim nešto drugo od onoga što su dotad bili, i što su zamišljali da jesu. Sunce: Sine moj, te stvari mene uopšte ne plaše: jer ja poštujem metafiziku koliko i fiziku, i ako hoćeš alhemiju i crnu magiju. I ljudi će imati da se zadovolje da budu ono što su: a ako im se to ne bude sviđalo, onda će morati da rasuđuju naopako, i zaključuju uprkos stanja stva­ri. To njima neće biti nimalo teško, i na taj način nas­ta­v i­će da sebe zamišljaju kako im drago, kao barone ili vojvode, careve ili nešto drugo po svojoj volji: tako će bi­ti zadovoljniji, a meni tim svojim rasuđivanjem neće uop­š­te smetati. Kopernik: Dobro! Da ostavimo ljude i Zemlju. Raz­mis­li­te, svetli gospodaru, šta će se razumno desiti sa os­ta­lim planetama. Jer kada budu videle da Zemlja radi sve ono što rade one, i da je postala jedna od njih, neće Mali moralni ogledi

| 319

više hteti da i dalje ostanu onako ogoljene, jednostavne i bez ukrasa, tako tužne i puste, kao što su oduvek bile; i da samo Zemlja bude toliko ukrašena: i one će želeti svoje reke, svoja mora, svoje planine, rastinje i, između ostalog, svoje životinje i stanovnike; pošto neće videti ni najmanji mogući razlog zašto bi u bilo čemu bile drugačije od Zemlje. I eto ti još jednog grdnog preokreta na zemlji; i jednog beskrajnog niza novih porodica i novih naroda, koji će jednog trenutka početi da niču na sve stra­ne, kao pečurke.26 Sunce: A ti pusti neka dođu; i neka ih bude onoliko koliko žele da ih bude: jer moje svetlosti i moje toplote biće dovoljno za sve, a da ja pri tom neću podizati cenu; i svemir će tako imati čime da ih hrani, oblači, pruži smeš­ taj, postupa s njima široke ruke, uz to se ne zadužu­ju­ći. Kopernik: Ali, svetlo gospodstvo vaše, pomislite malo dalje od toga, i videćete kako tu nastaje još jedna pometnja. Kada zvezde budu videle da ste se ustoličili, i to ne na stolici, već na prestolu, i da ste okruženi onim velelepnim dvorom i ovim narodom od planeta, neće se više zadovoljiti da samo sede i da se odmaraju, već će hteti i da vladaju: a ko vlada treba da ima i podanike; želeće da imaju svoje planete, kao što ih vi imate, i to svaka svoje. A ove nove planete moraće da budu nastanjene i ukrašene kao što je to Zemlja. A ovde se ne usuđujem da vam spominjem siroti ljudski rod, koji se već sveo skoro na ne mnogo više od ništa, u odnosu na postojeći svet; a našta će se samo svesti kada budu nikle tolike hiljade drugih svetova, tako da neće biti ni jedne majušne zvezdice iz Kumove slame koja neće imati 320 |

Đakomo Leopardi

svoj sopstveni. Uzevši u obzir samo vašu korist, kažem da ste dosad bili, ako ne prvi u svemiru, onda svakako drugi po redu, to jest odmah posle Zemlje, i niste imali nikog sebi ravnog; budući da se zvezde nisu usudile da se sa vama porede: dok u ovom novom svemirskom poretku imaćete tolike sebi ravne, koliko već bude bilo zvezda sa svojim svetovima. Stoga gledajte da ova promena koju želimo da ostvarimo, ne bude na štetu vašeg dostojanstva. Sunce: Ne sećaš li se ti onog što je rekao vaš Cezar kada je, prelazeći preko Alpa, nabasao u blizinu one varošice nekih sirotih varvara: kako bi više voleo da bude pr­v i u tom naselju, nego drugi u Rimu?27 I meni bi se slič­no tome više sviđalo da budem prvi u ovom našem sve­tu, negoli drugi u svemiru. Ali nije častohleplje to što me nagoni na želju da menjam sadašnje stanje stvari: već je u pitanju ljubav prema miru, ili da se tačnije izrazim, lenjost. Imam li ja jednake sebi, ili ih nemam, a da li sam na prvom ili poslednjem mestu, to mene ne pogađa: jer, za razliku od Cicerona,28 ja imam više sklonosti ka dokolici negoli dostojanstvu. Kopernik: Tu dokolicu, Svetlosti, sa svoje strane, i to što najbolje mogu, ja ću se potruditi da vam obezbedim. Ali sumnjam, čak i pored uspeha u ovom pokušaju, da ona neće dugo potrajati. Kao prvo, ja sam tako reći siguran da neće proći mnogo godina, a vi ćete biti prinuđeni da se okrećete oko sebe kao kotur na bunaru, ili kao žrvanj; ali ne menjajući mesto.29 A onda i nešto podozrevam da ćete ipak na kraju, posle dužeg ili kraćeg vremena, morati opet da se krećete: ne kažem oko Mali moralni ogledi

| 321

Zemlje; ali šta vi zato marite? A možda i ovo samo vaše okretanje jednog će dana poslužiti kao razlog da sa tim nastavite. Dosta, neka bude šta bude; uprkos svim nezgodama i bilo kakvom drugom razlogu ili obziru, ako vi istrajete u svojoj nameri, ja ću nastojati da vas uslužim; tako da, ukoliko meni stvari ne budu pošle za rukom, vi ćete shvatiti da ja to jednostavno nisam mogao postići, a ne reći kako nisam imao dovoljno hrabrosti. Sunce: Vrlo dobro, dragi moj Koperniče: pokušaj. Kopernik: Tu je samo još jedna dodatna teškoća. Sunce: Da čujemo, koja? Kopernik: Da ne bih voleo zbog ovoga, da me živog spale, kao što se to desilo feniksu: jer desi li se ovo, ja sam siguran da se neću ponovo dići iz svog pepela, kao što se to zbilo sa tom pticom, i tako nikada više, od ovog trenutka, neću videti ni lice vašeg gospodstva. Sunce: Čuj, Koperniče: ti znaš, nekada, kada ste se vi filozofi tek bili rodili, mislim u vreme kada je poezija imala glavnu reč, da sam ja bio prorok.30 Sada bih želeo da mi dopustiš poslednje proročanstvo, i da u spomen ove moje drevne vrline poveruješ ono što ću ti reći. Ja ti sto­ga velim da možda, posle tebe, neki od onih koji odo­ bra­va­ju ono što si učinio, možda će se malo i opeći, ili neš­to slično tome;31 ali da ti sam zbog onoga što si ura­ dio, koliko je meni dato znati, nećeš ni malo ispaštati. A ako baš želiš da u to budeš još sigurniji, uradi sledeće: knji­gu koju ćeš napisati o ovom predmetu, posveti papi.(1) Na taj način, obećavam ti, nećeš izgubiti ni svoj kano­ ni­kat.

322 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 Napisan 1827. „Kopernik“ nije bio uključen u izdanje Malih ogle­ da iz 1834, tako da se ovaj pojavio tek po piščevoj smrti 1845, u Ra­ ni­je­r i­jevom izdanju. Leopardi je zapravo počeo da izražava sumnju (pis­mo De Sinneru od 18. decembra 1832) u vrednost ovog delca, kao i u vrednost „Plotina“, premda je nekoliko meseci pre toga (21. ju­na) istom svom dopisniku najavio „dva dijaloga koja treba dodati Ope­re­ t­ta­ma, jedan između ‘Plotina i Porfirija’ o samoubistvu, i drugi ‘Ko­ per­n ik’ o ništavnosti ljudskog roda.“ Inače, već u Istoriji astronomije (1813) Leopradi je veličao „preokretanje“ ptolemejskog sistema koje je u svom De revolutionibus orbium cœlestium izvršio Kopernik, a uz to je pomno isticao pohvalu koju je u slavu poljskog astronoma napisao Fon­te­nel, iznoseći kako je ovaj „isterao zemlju iz središta svemira, ko­ je je ona neumesno uzurpirala“. Nešto duži citat koji sledi (Zib., 84), dat je stoga što može da nas pod­se­t i kako se ispod „lukijanske“ površine ovog malog ogleda kriju naj­strast­ve­n i­ji nemiri piščevi, onog Leopardija čiju smo kosmičku vi­ zi­ju mogli da sretnemo u njegovim Pesmama (Canti), posebno „Bes­ ko­nač­nosti“ i „Žuki“: „Jedan među tolikim primerima koliko čis­ to fizički sistemi imaju uticaja na intelektualce i metafizičare, jeste Ko­per­n i­kov sistem, koji onome ko razmišlja u celini menja pojam o prirodi i čoveku vezan za drevni sistem poznat kao Ptolemejev, ot­ kri­va jedan pluralistički svet, pokazuje da čovek nije jedino biće, kao što jedini nisu ni položaj, ni kretanje, ni sudbina zemlje, i otvara jed­ no nepregledno polje za razmišljanje u pogledu bezgraničnog bro­ja stvorenja koja po svim zakonima analogije mora da naseljavaju os­ ta­le kugle u svakom pogledu slične našoj, kao isto tako i one koje ne vidimo, a koje mora biti da se okreću oko drugih sunaca, što će reći zvez­da; umanjuje pojam o čoveku, sublimirajući ga, otkriva nova ta­

Mali moralni ogledi

| 323

jan­stva postajanja, sudbine prirode, same biti stvari, našeg bića, sve­ mo­ć i stvaraoca, ciljeva stvorenog itd.“ 2 Prvi čas (sat) dana. Sledeći antički mit, Leopardi daje Sunce okru­ že­no satima. 3 Shodno mitu, između ostalog Časovi su imali zadatak da opremaju ko­nje za Helijevu (Sunčevu) kvadrigu (četveropreg). 4 U orig. la diana. Nema nikakve veze sa mitskom Dijanom. Termin ov­de izveden od latinske reči za dan: dies. 5 Svetleći gas; u nekim londonskim ulicama uveden 1808. 6 Ovo je, na primer, tema u „Herkulu“. 7 Polemika protiv kulturnog smera italijanskog romantizma. 8 Još jednom imamo mladost, poeziju (maštu), delanje i drevna vre­ me­na (mladost sveta) suprotstavljene starosti, filozofiji i jalovoj istini. Upr., na primer, Zib. 520: „Cela filozofija je u potpunosti neaktivna i čitav jedan narod savršenih filozofa ne bi bio u stanju da pređe na ak­ci­ju.“ 9 Zbog neaktivnog i negativnog karaktera „moderne“ filozofije (vi­ di prethodnu nap. 8). Upr., takođe, Zib. 2709: „Uporedivši antičku sa modernom filozofijom, nalazimo, naći ćemo da je ova druga znatno iz­nad one prve, poglavito zbog toga što su svi antički filozofi želeli da bu­du učitelji i da grade: dok moderna filozofija obično ne čini ništa i samo razara iluzije i uništava… I ovo je pravi put filozofiranja… jer zapravo saznanje istine nije ništa drugo do oslobađanje od gre­ša­ka…“ 10 U početku naziv arapskog prevoda Ptolemejevog rada iz as­t ro­no­ mi­je (III vek n.e.), premda su docnije ovaj naslov nosile i druge as­t ro­ nom­ske rasprave, priručnici itd. 11 Italijanizovano ime engleskog filozofa Džona Holivudskog (John of Hollywood), koji je živeo u XIII veku, i bio autor jednog kom­pen­d i­ ju­ma Ptolemejevih spisa. 12 Da bi ostao s Alkmenom, ženom Amfitrijonovom, Jupiter je uči­ nio da noć bude tri puta duža. Iz ove veze rođen je Herkul. 13 Upr. Chrónica del Perú Pedra de Sieze, koju je Leopardi kon­sul­to­ vao pri pisanju „Prometeja“. 14 Poslednji od kanonskih časova predviđen za molitvu. 15 Podrazumevajući da Kopernik, premda kanonik, nije bio poznat kao mnogo pobožan čovek. 16 T.j. ne igra se rečima. I ova pošalica je u skladu sa antimetafizič­ kom i antiteološkom karakteristikom „Kopernika“.

324 |

Đakomo Leopardi

17 U orig. della mia fante, dakle ženski rod. Ovo se odnosi na Pos­led­ nji čas, koji je kod nas muškog roda, zbog čega u prevodu ne sluškinja, već sluga. 18 Protagonist Ariostovog speva Besni Orlando (Orlando furioso); pois­to­ve­ćen sa Rolanom iz svite Karla Velikog (La Chanson de Ro­ land). 19 Posredovanjem jednog strica, Kopernik je bio kanonik u Frau­en­ ber­g u, u oblasti Varmija. 20 Arhimed. Sama priča uzeta iz Plutarhovog, Vita Marcelli, XIV. 21 Koperniku je zapravo ime bilo Nikola. 22 U orig. crimenlese, od lat. crimen laesæ maiestatis, uvreda ve­l i­čan­ s­t va. 23 Digesta ili Pandectæ čine glavni deo Justinijanovog kodeksa (zbir­ ku pravnih pravila). 24 Rimskog carstva. 25 Ius gentium, međunarodno pravo, ili zakon o strancima u Rimskoj ca­re­v i­n i. 26 Galimberti ističe da kako stil tako i sam predmet rasprave u ovom razgovoru podseća na Galileja, navodeći posebno Prvi dan (Gior­na­ ta prima) Galilejevog Dijaloga najviših sistema (Dialogo dei ma­ssi­m i sitemi), čije delove je Leopardi zapravo uključuio u svoju Hres­to­ma­ ti­ju italijanske proze. 27 Upr. Plutarh, Život Cezarov, XI. 28 Galimberti upućuje na Cicerona, Pro Sextio, 45. 29 U svojoj Istoriji astronomije (PP, II, 916) Leopardi pominje iz­ves­ nog „P. Kristofora Šajnera Jezuita“, koji je 1614. i nakon toga objavio vest o okretanju sunca oko svoje ose, itd. 30 U liku Apolona. 31 Aluzija na osudu Galileja, ali mnogo više na spaljivanje na lo­ma­č i Đordana Bruna, od strane Inkvizicije (1599), zbog njegovog odo­bra­ va­nja Kopernikovih teorija. „Ove aluzije potvrđuju antiopskurantski i ‘progresistički’ karakter celog dijaloga.“ (S. Orlando)

Mali moralni ogledi

| 325

326 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR PLOTINOV SA PORFIRIJEM1 Jednom, kada sam se ja, Porfirije nosio mišlju da raskinem sa ovim životom, Plotin je za to saznao: i došavši neočekivano, pošto sam bio kod kuće, rekao mi je, da ovakva pomisao nije potekla iz zdrave pameti, već iz nekog turobnog stanja, i da je kao takvu izbacim iz pameti; naterao me je da promenim okolinu.2 Porfirije u svome Životu Plotinovom.3 Isto tako i u životu Porfirijevom koji je napisao Eunapije:4 koji tome dodaje kako je Plotin proširio u jednoj knjizi razloge tom prilikom iznete Porfiriju. Plotin: Porfirije, ti znaš da sam ti ja prijatelj, a znaš i koliko: i nemoj se čuditi što ja s izvesnom radoz­na­loš­ću pratim tvoje postupke, ono što govoriš, i tvoje du­šev­no stanje; jer to činim stoga što si mi ti blizak srcu. Već danima te vidim setnim i zamišljenim; imaš čudan iz­gled i prepuštaš se izvesnim rečima: konačno, bez dužeg uvoda i okolišenja, ja mislim da ti u glavi imaš lošu na­me­ru. Porfirije: Kako, šta hoćeš time da kažeš? Plotin: Lošu nameru, uperenu protiv sebe. I sam po­men, bio bi loš predznak. Vidiš, Porfirije moj, nemoj Mali moralni ogledi

| 327

mi poricati istinu; nemoj tako da vređaš toliku ljubav ko­ ju obojica gajimo već toliko vremena. Vrlo dobro znam da se osećaš neprijatno zbog ovog razgovora; a znam i da bi ti želeo da svoju nameru prikriješ: ali kada se radi o jednoj tako značajnoj stvari nisam u stanju da ću­ti­m; a ti ne bi trebalo da zameraš jednoj osobi koja te vo­li koliko i samu sebe. Daj da mi to mirno raspravimo, i pomislimo o razlozima: ti ćeš razgoniti svoje misli ti­me što ćeš ih reći meni, žalićeš se i plakati; a ja to od te­be zaslužujem: i na kraju, ja nisam tu da te sprečavam da učiniš ono što budemo našli razumnim, i korisnim po tebe. Porfirije: Ja ti nikada nisam odrekao, Plotine moj, bilošta što si od mene tražio. I sada ću ti poveriti ono što sam želeo da zadržimo za sebe kao tajnu, a što ne bih poverio drugima nizašta na svetu; reći ću ti da ono što si ti zamišljao o mojoj nameri je tačno. Ako ti je dra­go da nas dvojica o toj stvari razmislimo, premda se mo­ ja duša tome zaista protivi, pošto odluke takve priro­de zahtevaju veliko ćutanje, a svest, kada su u pitanju ovak­ ve misli voli da je usamljena i ograničena na sebe vi­še negoli u bilo kojoj drugoj prilici. Ja sam, međutim, spre­ man da ti udovoljim, kako ti to već želiš. Štaviše, po­če­ću sam ja, i reći ću ti da ova moja težnja ne proizlazi ni iz kakve nesreće koja mi se desila, ili za koju očekujem da će mi se desiti: već od životne mučnine,5 čama koju osećam, i koja je tako silovita, slična bolu i grču; od ne­kog ne samo saznanja, već i viđenog, nečeg što se oseti­lo, zato što sam prinuđen da svakog dana dodirnem ru­ka­ ma ispraznost.6 Na takav način, da su ne samo moj um, već i svi moji osećaji, čak i oni telesni (na neki način to je 328 |

Đakomo Leopardi

čudno reći, ali za ovaj slučaj prikladno) puni ove is­praz­ nosti. I ovde, kao prvo, nećeš mi moći reći kako mo­je rešenje nije razumno: premda ću se spremno saglasiti da je ono dobrim delom posledica neke telesne nedaće.7 Ali uprkos tome, ono je krajnje razumno: zaista, u poređenju sa njim, sva druga ljudska rešenja, po kojima se, na bilo koji način živi i ceni da život i ljudske stvari imaju neku suštinu, postoje, neke više neke manje daleko od razuma, i zasnivaju se na nekoj podvali i nekom lažnom uobraženju. I ništa nije shvatljivije od dosade. Sva zadovoljstva su isprazna. Sam bol, govorim o onom duševnom, dobrim delom je tašt: jer ako samo zagledaš uzrok i tvar, i o tome dobro razmisliš, videćeš da tu ima malo, ili nimalo stvarnosti. Slično tome ću reći i za strepnju; slično za nadanje. Samo dosada, koja vazda izrasta iz ispraznosti stvari, nije nikada isprazna, nikad prevara; nikada nije zasnovana na lažnom. I može se reći, budući da je sve drugo isprazno, da se sve ono što ljudski život ima u sebi sadržajno i stvarno, svodi na dosadu. Plotin: Neka je to tako. Ja ne bih poricao ovo što si rekao. Ali mi sada moramo da uzmemo u razmatranje čin koji imaš u vidu: kažem, da ga izbliže razmotrimo, i to samog po sebi. Ja neću sada isticati da je to bila Platonova mudra izreka; kao što sam znaš da čoveku nije dozvoljeno, da kao odbegli rob, sam sebe oslobađa od nazovi tamnice u kojoj se obreo voljom bogova;8 to jest da se namerno odrekne života. Porfirije: Molim te, Plotinu moj, ostavimo sada Pla­to­na na stranu; njegovo učenje i njegove sanjarije. Jedna stvar je hvaliti, pratiti objašnjenjima i braniti iz­ves­na Mali moralni ogledi

| 329

mišljenja u školama i knjigama, a druga slediti ih primenom u stvarnosti.9 U školi i knjigama bilo je opravdano odobravati pametne misli10 Platonove, i ja sam ih sledio; dok je danas takav običaj: u životu, ja ne da ih ne odobravam, ja ih zaista mrzim. Znam da se kaže kako je Platon širio u svojim spisima učenje o budućem životu, ne bi li ljude naterao da se pitaju i da podozrevaju o svome stanju posle smrti; kako bi se zbog te neizvesnosti, i straha od kazne i budućih nesreća, uzdržali od nanošenja neprav­de u životu, kao i od drugog zločinjenja.(1) Ali ako bih ja mis­lio da je Platon jemac ovih sumnji, i ovih ve­ro­va­nja; i da su ove bile njegova izmišljotina, ja bih re­kao: ne vidiš li ti, Platone, u kojoj meri su priroda, ili sudbina, ili nužnost, konačno snaga koja je stvorila svet i koja njime upravlja, bila i večito ostala neprijatelj našeg roda?11 Mnogi su, čak i bezbrojni razlozi koji bi mogli da os­pore ovu nadmoćnost12 koju mi, po drugim osnovama pripisujemo sebi da imamo nad drugim životinjama; ali ne­će se naći nijedan koji će oduzeti to prvenstvo koje nam je pripisivao drevni Homer:13 mislim na prven­s­tvo u nesreći. Međutim, priroda nam je namenila lek za sva zla: smrt; koja unosi mali strah u one koji se ne baš mnogo služe razumom, dok je drugi priželjkuju. I u našim životima, prepunim jada pomisao i očekivanje sa­ mog kraja trebalo bi da nam bude blaga uteha. Ti sa ovom užasnom sumnjom, koju si pobudio u svesti ljudi, oduzeo si ovoj pomisli svaku blagost, i učinio je gorčom od svih ostalih.14 Ti si uzrok što se mogu videti nesrećni smrt­ni­ci koji više strahuju od luke negoli od bure, i be­že sves­no od ovog jedinog njihovog leka i počinka, pos­to­je­ćim jadima i grčevitom životu. Ti si prema svetu bio su­ro­vi­ji od udesa, 330 |

Đakomo Leopardi

nužnosti ili same prirode. I pošto se ova sumnja ne može ni na koji način otkloniti, ti si za sva vremena doveo svoje bližnje u ovo stanje, da će smrt do­če­ki­va­ti s puno mučnine, i kao bedniju od života. Ta­ko da zbog tebe, tamo gde se sve druge životinje ras­ta­ju sa životom bez ikakvog straha, spokojstvo i duševni mir su zauvek odstranjeni iz poslednjeg čo­ve­ko­vog časa pos­to­ja­nja. Nema potrebe da ti govorim kako nisi postigao cilj koji si sebi postavio, da ljude odvratiš od nasilja i ne­prav­ de.15 Jer ove sumnje i ova uverenja plaše sve ljude u nji­ ho­v im poslednjim trenucima, kada više nisu u stanju da nanesu zlo: u toku života one često zastrašuju dobre lju­de, koji ne žele da štete bilo kome, već da budu od ko­ ris­ti; unose strah u bojažljive i telesno nejake osobe, koje nemaju prirodne sklonosti ni za nasilja ni za ne­prav­de, a nisu ni dovoljno srčane, niti pak snažnije ru­ke. Međutim, smele, i silne, i one kojima mašta nije baš jača strana; i na kraju, one kojima bi, uopšteno rečeno, bila potrebna još neka kočnica pored samo one u vidu za­ko­na; njih one ne plaše, niti ih sprečavaju od zločinje­nja: kao što se u tom smislu svakodnevno uveravamo, i kao što nam vekovno iskustvo, od tvojih pa sve do na­ših dana potvrđuje. Dobri zakoni, i naročito dobar od­goj, i kultura duhovna i samih običaja, čine da ljudskim društvom vladaju pravda i usrdnost. Jer u stvari, du­ho­v i donekle uglađeni i oplemenjeni civilizacijom, sa stvorenom navikom da razmišljaju o stvarima i koriste se razumom u svojim postupcima, tako reći nužno i skoro uvek se gnušaju i klone da stavljaju svoje ruke na bližnje; daleko su od toga da drugome, na bilo koji način nanose nepravdu; i retko Mali moralni ogledi

| 331

kad, i s teškoćom se usuđuju na izlaganje opasnostima koje sa sobom donosi suprotstavljanje zakonima. Ovakav srećan ishod niukom slučaju nije posledica pretećih slika i tužnih misli po­ve­za­nih sa divljim i zastrašujućim zbivanjima: kao što nam to, zaista, pokazuje primer onih država u kojima mnoš­t vo i surovost kazni, samo još više povećavaju, s jed­ne strane duševni kukavičluk, a s druge zverstvo; glav­ne neprijatelje i napasti ljudske zajednice. Ali ti si otišao i dalje, i obećao nagradu dobrima.16 Kakvu nagradu? Jedno stanje koje nam izgleda ispunje­ no dosadom još manje podnošljivo od ovog života. Sva­ ko­me je očevidna oporost tih tvojih kazni; ali blagost tvojih nagrada je skrivena, i tajanstvena, takva da je nedostupna ljudskoj pameti. Prema tome, takve nagrade nemaju nikakve privlačnosti koje bi nas privukle čestitosti i vrlini. I stvarno, ako veoma mali broj lupeža, zbog straha od tvog zastrašujućeg Tartara17 odustaje od makakvog nedela, ja se usuđujem da ti potvrdim, kako se nijedna dobričina, makar i najmanjim postupkom, nije pokrenula da učini neko dobro podstaknuta željom da uđe u taj tvoj Jelisej. Jer naše mašte ga ne zamišljaju kao nešto poželjno.18 Pored činjenice što bi jedno isto tako izvesno iščekivanje ovog dobra predstavljalo vrlo slabu utehu, kakvu nadu si ti ostavio, koju bi časni i pravedni takođe mogli da gaje; ako taj tvoj Minos i onaj Eak i Radamant,19 sudije nesavitljive i nemilosrdne, neće op­ros­ ti­ti ni najmanju senku i tračak od krivice? I koji je taj čovek koji bi se osećao, ili verovao toliko čistim i nevinim, kako ti to zahtevaš? Prema tome, postizanje kakve takve sreće postaje tako reći nemoguće: i neće biti dovoljna 332 |

Đakomo Leopardi

svest o tome da se vodio najispravniji i najradeniji život, koja će čoveku na umoru pružiti sigurnost o tome šta ga očekuje u budućnosti, i osloboditi ga od straha od kazni. I tako, po tvome učenju strah, ostavivši da­le­ko za­sobom nadu, postaje čovekov gospodar; i ishod ovog učenja na kraju je sledeći: da ljudski rod, ta čudesna sli­ka i prilika hude sreće ovog života, ne očekuje da će smrt biti kraj njegovih nedaća, već da će posle nje bi­ti još više nes­re­ćan. Na koji način si ti, po svireposti pre­va­zi­šao ne samo prirodu i sudbinu, nego i najdivljačni­jeg tira­ni­na i sve redom najbezočnije krvnike koje je ovaj svet vi­deo.20 Koje je to varvarstvo, međutim, sa kojim bi se mogla porediti ona tvoja odluka da čoveku nije dopušteno da učini kraj svojim patnjama, bolima, mukama, time što će savladati užasavanje od smrti i svojevoljno se od­ re­ći života? Svakako, kod životinja se ne javlja čežnja za okončanjem života, jer njihove nesreće ograničenije su od ljudskih, a sem toga one ne bi ni imale hrabrosti da prekinu život svojevoljno. Međutim, ako bi se takve želje kod divljih zveri i javile, njima u želji da okončaju ži­vot ne bi ništa stajalo na putu; nikakva zabrana, nikak­va sumnja ne bi ih sprečavala da se oslobode svojih zala. Eto, gde nas i u tom pogledu činiš nižim od životinja: ova sloboda da se ubiju kojom zveri raspolažu, i koju pri­ro­da nama, inače dosta škrta kada smo mi u pitanju, nije oduzela, ti si to učinio. Tako da jedini soj među ži­v im svetom, u stanju da priželjkuje smrt, isto tako je jedini koji smrt ne drži u svojim rukama.21 Priroda, udes i sudbina, vazda nas bičuju do krvi, mučeći nas i na­noseći nam neizmerne bolove; ti pritrčavaš, i čvrsto nam vezuješ ruke, i stavljaš negve na Mali moralni ogledi

| 333

noge, tako da ne mo­že­mo da se zaštitimo niti izbegnemo njihove udarce. Za celu istinu, kada samo uzmem u obzir ogromnost nes­re­će ljudske, mislim da bi pre svega drugog za nju tre­balo okriviti tvoja učenja; i da bi čovek morao da se ža­li mnogo više na tebe nego na prirodu. Koja i pored to­ga što nam je dodelila isključivo vrlo nesrećan život, s druge strane nam je pružila i mogućnost da ga pre­k ra­timo kada to zaželimo. U prvom redu, ne može se uopšte reći da je bogzna kako velika beda koja, zaželiš li samo, može biti kratkotrajna: a onda, čak ako se data osoba i ne reši da prekrati ovaj život, sama pomisao da se može uteći od bede kad god ti je volja, trebalo bi da pretstavlja takvu utehu i takvo oslobođenje od svake nes­re­će da bi samo zbog toga, sve ovo bilo lako podneti. Elem, ovo nesnosno povećanje naših nesreća nas nagoni na strah da ćemo skraćivanjem našeg života, doći u opasnost da padnemo u još veću bedu od ove sadašnje. I to ne samo veću, već neiskazivo okrutnu i dugotrajnu, tako da iako je sadašnja beda izvesna, a one kazne u budućnosti nesigurne, i pored svega strah od njih, van svake srazmere i iznad poređenja mora razumno da pretegne nad osećanjem bilo kakve nevolje u ovom životu. A ovu sumnju, o Platone, nije ti bilo teško izazvati; ali pre nego što bude odagnata, celi ljudski rod će prestati da postoji. Međutim, ništa se nije rodilo, niti će se ikada roditi, do te mere zlosrećno i pogubno po ljudski rod, kao tvoj um. Ja bih sve ovo rekao, kada bih verovao da je Platon smislio ili postavio ovo učenje, za koje vrlo dobro znam da nije.22 Ali u svakom slučaju, o ovom predmetu dos­ta je rečeno, i voleo bih kada bismo ga sada ostavili po strani. 334 |

Đakomo Leopardi

Plotin: Porfirije, ja Platona volim, kao što i sam znaš. Međutim, niukom slučaju ne želim da zbog toga govorim sa njegovim autoritetom; pre svega sa tobom, i o jednoj takvoj stvari: ali razložno, želim da govorim. Iako sam uzgred dodirnuo Platonovu mudru misao, učinio sam to više da bih je upotrebio kao neku vrstu uvoda, a ne sa nekom drugom namerom. I preuzimajući nit misli koja mi je ležala na srcu, kažem da ne samo Pla­ton ili neki drugi filozof, već sama priroda čini mi se da nas uči da rastavljanje od sveta po čisto našoj volji, ni­je dovoljno. Nije nužno da po ovom pitanju raspravljam nadugačko: jer budeš li malo razmislio, neće biti da i sam ne uvidiš kako je oduzeti bez potrebe sebi život sopstvenom rukom nešto protivprirodno. Štaviše, da se bo­lje izrazim, da je to čin protiv prirode, da protivniji ne može biti. Jer čitav poredak stvari bio bi poremećen ka­da bi se ove same uništavale. A izgledalo bi i ogavno da neko upotrebi život kako bi ugasio taj isti život, da nam postojanje posluži za nepostojanje. Osim toga, ako nam priroda išta nalaže i naređuje, nema sumnje da nam pre svega izričito i pre svega naređuje, i ne samo čoveku, ne­go isto tako i bilo kojem stvorenju u svemiru, da vodi računa o svom samoočuvanju, i da ga na sve moguće na­či­ne štiti; što je zapravo nešto sasvim suprotno od onog oduzeti sebi život. I da o ovome mnogo ne dužimo; zar mi ne osećamo kako nas sama naša sklonost na­go­ni i tera da mrzimo smrt, i da od nje strahujemo, da se užasavamo, pa čak i protiv nas samih? Sada, dakle, poš­to je ovaj čin samoubistva suprotan prirodi, i to do te mere da to postaje očito, ne vidim kako bih mogao da priz­nam njegovu pravovaljanost. Mali moralni ogledi

| 335

Porfirije: Ja sam već sve to imao u vidu: da je za svest, kao što ti veliš, nemoguće kako joj to svakog trenutka ne bi padalo na pamet. Međutim, meni se čini da se tvojim razlozima mogu suprotstaviti mnogi drugi, i to na više načina: ali potrudiću se da budem kraći. Ti sumnjaš da je dozvoljeno umreti ukoliko je to neophodno: a ja te pitam, da li je nama dopušteno da budemo nesrećni. Priroda zabranjuje samoubistvo. Čudno bi mi bilo da ona nema želju ili moć da me učini ni srećnim ni slobodnim, a sada raspolaže mogućnošću da me natera da živim. Svakako, ako nam je priroda usadila ljubav za samoočuvanje i omrazu smrti, ona nam je, ništa manje, stvorila i mržnju prema nesreći, kao i ljubav prema onome što je za čoveka najbolje; i zaista, ove potonje sklonosti mnogo su veće i više od onih napred rečenih, jer sreća je cilj svih naših postupaka, i svih naših ljubavi i mržnji; i od smrti se ne beži, niti se život voli zbog njega samog, već zbog cenjenja i privrženosti onom što je za nas najbolje, kao što se mrze zlo i ono što je protiv nas usmereno. Kako onda može biti protivprirodno ako ja izbegavam nesreću na jedini mogući način koji je dat lju­di­ma da od nje pobegnu? Što će reći, da nestanu sa ovog sveta: jer dok sam živ, ja joj uteći ne mogu. I kako može biti istina da priroda meni zabranjuje da pribeg­nem smrti, što je za mene bez i tračka sumnje najbolje; i da odbacim život, koji je za mene očevidno postao štetan i zao; ako mi već ne može pružiti ništa sem patnje, što je dosad i bio slučaj? Plotin: Jedno je sigurno, mene sve ovo ne ubeđuje da samoubistvo nije protiv prirode: jer samo naše osećanje suviše jasno izražava odbojnost i odvratnost prema 336 |

Đakomo Leopardi

smrti, i mi vidimo da životinje, koje (onda kada ih ljudi nisu primorali ili ih izopačili) sve što rade čine to prirodno, ne samo da nikada ne pribegavaju ovom činu, jer bez obzira koliko napaćene i bedne bile, pokazuju da im je on vrlo stran. I na kraju, izuzev među ljudima, ne nalazimo nikog ko bi se na njega rešio, pa i onda, svakako ne među onim svetom koji živi životom koji priroda nalaže; među kojim nećeš naći nikog ko se njega ne bi gnušao, ako bi išta i znao, ili imao pojma o njemu. Ti ćeš ga sresti među ovim našim izopačenim i iskvarenim svetom koji ne živi prirodnim životom.23 Porfirije: Dobro! Dopustiću ti, kao što želiš, da je ovaj čin protivan prirodi. Ali kakva je korist od toga, ako više nismo, da tako kažemo, prirodna bića. Hoću reći, civilizovani ljudi.(2) Uporedi nas samo, neću reći sa živima bilo koje druge vrste, već sa onim narodima u Indiji, u Etiopiji koji, kako se čuje, još uvek se drže primitivnih i divljačkih običaja, i neće ti se više činiti nimalo lako reći da su i oni pripadnici naše vrste. I ovaj naš, kako bih se izrazio, preobražaj, ova promena života, i ponajviše svesti – ja sam što se mene tiče, uvek bio siguran da se do nje ne može doći bez neizmernog povećanja nesreće. Sigurno je da ti divlji narodi nemaju nikada želje da okončaju svoje živote, pa čak i ne zamišljaju da se smrt mo­že priželjkivati, dok ljudi naviknuti na ovaj naš način, i kako mi to kažemo, civilizovani, dosta često ga že­le, a ponekad se na njega i rešavaju. Elem, ako je civilizovanom čoveku dozvoljeno da živi neprirodno, i da se protiv prirode ponaša ovako bedno, zašto mu ne bi bilo dozvoljeno i da umre neprirodno? S obzirom da usled Mali moralni ogledi

| 337

ove nove nesreće, koja nastaje zbog pomenute promene sta­nja, drugačije ne bismo ni mogli da se oslobodimo, ne­goli putem smrti. Što se pak tiče našeg povratka u pr­ vo­bit­no stanje, i u život koji nam je priroda naložila, mi bismo to teško, a možda i nikako mogli da uradimo zbog spoljnih uslova; međutim, kada je u pitanju naš unu­traš­ nji život, koji je od svega najvažniji, bez ikakve sum­nje to ne bi uopšte bilo moguće. Šta je manje prirod­no od medecine, kako one koja se primenjuje ručno, tako i one putem lekova? Koje su, uglavnom, i jedna i druga, što se samih postupaka tiče, a i materijala koji primenjuju, instrumenata i njihovog načina korišćenja, veoma daleko od prirode: a životinje i divlji narodi za njih i ne znaju. Ništa manje i bolesti koje one žele da leče, isto tako nisu deo prirode, a donela ih je civilizacija, to jest putem izopačavanja našeg stanja; stoga ova umeća, iako nisu prirodna, jesu i smatraju se potrebnim, pa i neophodnim. I tako ovaj čin ubijanja samog sebe, koji nas oslo­ba­đa od nesreće koju nam je iskvarenost natovarila na leđa, zato što je protivan prirodi, iz toga ne sledi da je i za osudu: neprirodna zla zahtevaju neprirodni lek.24 A bilo bi zaista mučno i nepravično kada bi razum, koji nas već čini nesrećnijima negoli što smo to već po samoj pri­ro­di, počeo da joj se često suprotstavlja i u drugim stva­ri­ma; sa njom se u tome ujedinio kako bi nam oduzeo i poslednji izlaz koji nam preostaje; jedini na koji nam sâm razum ukazuje; i tako nas prinudi da trajemo u bedi.25 Evo ti istine, Plotine. Ona prvobitna priroda iz drev­ nih vremena, i sveta divljeg i neukog, nije više naša pri­ro­ da: ali navika i razum dali su nam drugu jednu pri­ro­du, 338 |

Đakomo Leopardi

koju imamo, i koju ćemo uvek imati umesto one pr­ve. Ako u početku za čoveka nije bilo prirodno da se­be dobrovoljno ubija, nije bilo prirodno ni da to želi. Da­nas su i jedno i drugo prirodna stvar, što će reći, u skla­du sa našom novom prirodom: koja težeći da se još uvek nužno kreće kao ona drevna, ka onome što izgleda kao nešto za nas najbolje, dovodi do toga da mi često že­li­mo i tražimo ono što je čovekovo najveće dobro, to jest smrt. A ovo i nije za čuđenje: s obzirom da je ova dru­ga priroda uglavnom usmerena, i da njome upravlja razum. Koji smatra savršeno izvesnim da je smrt daleko od toga da zaista bude zlo, koju misao nam nameće naš primitivni nagon; štaviše, da je lek svim našim nedaćama, nešto što ljudi najviše žele, i od kojeg boljeg nema. Stoga se ja pitam: meri li civilizovani svet i druge svoje postupke svojom primitivnom prirodom?26 Kada, i uopšte, koje to postupke? Ne onom našom primitivnom prirodom, već onom sadašnjom, i hoćemo li to reći, razumom. Zašto bi se samo ovaj čin oduzimanja sopstvenog života morao meriti ne merilima nove ili razumne, već onim primitivne prirode? Zašto bi morala primitivna priroda, koja više ne propisuje zakone našim životima, da sa­da propisuje zakone našoj smrti? Zašto razum ne bi uprav­ljao smrću, kad već upravlja životom? Mi vidimo da u stvari kako razum, tako i nesreća zbog našeg sadašnjeg stanja, ne da samo ukidaju, i to poglavito kod unesrećenih i patnika, ono urođeno užasavanje od smrti o ko­me si govorio, već ga i menjaju u žudnju i ljubav za njom, kao što sam ja pre toga rekao. Kada se već rode ta žud­nja i ta ljubav koje, u skladu sa prirodom, nije ni trebalo da se jave; i pošto nesreća Mali moralni ogledi

| 339

nastane zato što smo se mi promenili, a ne zato što je to priroda htela; bila bi to očigledno nespojiva odbojnost i protivrečnost, kada bi prirodna zabrana na samoubistvo još uvek bila na snazi. Meni se ovo čini dovoljnim, da bi se donela odluka o tome da li je ili nije dopustivo izvršiti samoubistvo. Os­ta­je pitanje da li je to korisno. Plotin: O tome nije potrebno meni govoriti, dragi Porfirije: jer kada je ovaj čin dopustiv (a ja ne mogu dozvoliti da jedan čin, ni pravičan ni ispravan, može biti koristan), ja nemam ni trunke sumnje da je on i krajnje koristan. Jer pitanje se ukratko svodi na ovo: koja je od dve stvari bolja: ne patiti ili patiti. Znam vrlo dobro da bi tako reći svi ljudi voleli da istovremeno osete i patnju i zadovoljstvo, pre negoli da niti pate niti uživaju: tolika je čežnja, i da tako kažemo, žeđ duše za zadovoljstvom. Međutim, nužni izbor ne leži između ova dva pojma: jer uživanje i zadovoljstvo, da govorimo tačno bez okolišenja, toliko je nemoguće, koliko je patnja neizbežna. I to mislim na dugotrajnu patnju kao što su to žudnja i potreba koju osećamo za zadovoljstvom i za srećom koje su vazda neispunjive. Da ostavimo još na stranu posebne i slučajne patnje koje se svakome dešavaju, i koje su isto neizbežne, hoću reći, sigurno je da do njih mora doći (većih ili manjih, ove ili one vrste) i kada se radi o najsrećnijim životima na ovom svetu. I zaista, jedna jedina kratka patnja, za koju je neka osoba sigurna da će joj se, nastavi li da živi, svakako desiti, sledstveno razumu trebalo bi da bude dovoljna da se smrt pretpostavi životu: jer za takvu jednu patnju ne bi postojala nikakva nadoknada, pošto u našem životu, pravo blaženstvo ili zadovoljstvo ne može nikada da se desi.27 340 |

Đakomo Leopardi

Porfirije: Meni se čini da su sama dosada i činjenica da se neko našao lišen svake nade o svom boljem sta­nju i sreći, dovoljni razlozi da izazovu želju da se ži­ vot prekrati, pa i kod onih koji se nalaze u srećnom sta­ nju, ne samo ne lošem, već i povoljnom. I u više mahova sam se čudio da se nigde ne pominju prinčevi koji bi že­ leli da umru samo zato što ih muči čama, i zbog sta­nja prezasićenosti u kome se nalaze, kao što se to može pročitati i čuti da se to običnom svetu svakoga dana de­ša­ va. Mislim na one koji su, pošto su saslušali Hegesiju, kirenskog filozofa,28 koji im je kazivao svoje učenje o be­ di života, po izlasku iz škole, odlazili da se ubiju: zbog čega je Hegesija bio poznat pod nadimkom zago­vor­nik smrti; a kaže se, što verujem da ti je poznato, da mu je na kraju kralj Ptolomej29 bio zabranio da više ne raspravlja o ovom predmetu.(3) Istina, premda smo čuli da su neki, kao kralj Mitridat30, Kleopatra, Oton Rimski31 i možda još neki prinčevi izvršili samoubistvo; oni su to učinili jer su se našli u bedi i nevolji, i da bi izbegli još goru sud­bi­nu. Elem, meni se čini razumnim da prinčevi lakše od ostalih mogu da shvate mrskost svog stanja kao i sve neu­god­nosti koje ih čekaju, i da stoga že­le da umru. Jer, bu­du­ći na samom vrhu onog što se zo­ve ljudska sreća, i ne­ma­jući bogzna šta, možda ništa da očekuju, od onog što se smatra životnim dobrima (s obzirom da ih već sva imaju), oni ne mogu da se nadaju jed­nom sutra koje bi bilo bolje od njihove današnjice. Sa­daš­nji­ca, bila ona ma­kar i najsrećnija, tužna je i nepri­jat­na: samo budućnost može da pruži zadovoljstvo.32 Bilo kako bilo; mi smo na kraju u stanju da shvatimo (os­ta­v i­mo li na stranu Mali moralni ogledi

| 341

strah od drugog sveta) da je ono što zadržava ljude da dragovoljno napuste život, i nago­ni ih da ovaj vole, i da ga pretpostavljaju smrti, samo jed­na prosta greška, da se tako izrazimo, u računu, odme­ravanju i poređi­va­nju koristi i štete. Do ove greške dolazi, moglo bi se re­ći, onoliko puta koliko je trenutaka u kojima se čovek uta­pa u život, kada se ovaj prihvata, i kada je neko zbog to­ga zadovoljan, bilo to razumno ili voljno, ili čisto či­nje­nič­no. Plotin: To je zaista tako, moj Porfirije. Ali, uza sve to dopusti da ti ja dam savet, a strpi se i zbog moje molbe, što se ovog tvog cilja tiče, da slušaš više prirodu nego razum. A ovde mislim na onu prvobitnu prirodu, majku našu i vasione, koja premda nije pokazala da nas voli, i premda nas je unesrećila, ipak je prema nama bila manje neprijateljski raspoložena i štetna, negoli što smo to bili mi, sa našom sopstvenom pameću, sa nezajaživom i neodmerenom ljubopitljivošću, razmišljanjima, praz­nim razgovorima, snovima, bednim mišljenjima i učenjima. Ona se posebno napregla da našu nesreću leči tako što će je od nas uglavnom skrivati ili prikazivati drugačijom od onog što jeste. I makoliko veliki bio naš preobražaj, a moć prirode u nama smanjena, ipak ona nije svedena ninašta, niti smo se pak mi toliko izmenili i postali nešto novo, a da u svakome od nas nije preostao znatan deo čoveka iz drevnih vremena. A ovo, bez obzira koliko to vređalo našu glupost, nikada neće moći biti drugačije. Eto, to je ono što ti zoveš greškom u računu; a ona ne da je greška, nego je velika koliko i opipljiva; pa ipak nju bez prestanka prave ne samo budale i nišči duhom, već i pametni, učeni i mudri; i večito će je 342 |

Đakomo Leopardi

praviti, ukoliko se priroda, koja je stvorila ovaj naš rod, sama ona, a ne naš razum, naše sopstvene ruke i ljudi, ne bude rešila da ga uništi. I možeš mi verovati, nema te nedaće u životu, tog beznadežja, osećanja ništavnosti stvari, te bezvrednosti nastojanja, usamljenosti ljudske; nema te omraze na svet, i na samog sebe, koje mogu biti dugotrajne: premda su ova duševna stanja mnogo razumnija od njihovih suprotnosti, koje su za uzvrat nera­ zum­ne. Međutim, uza sve to, posle kraćeg vremena, na­kon manje telesne izmene, malo-pomalo, a često i u jed­nom trenu, iz najmanje mogućih i jedva primetnih raz­lo­ga, iznova oživljuje želja za životom, rađa se ova ili ona nova nada, i ljudske stvari ponovo dobijaju svoj nekdašnji oblik, i pokazuju da nisu nedostojne izvesne pažnje; ako ne samog razuma, ono svakako, da se tako izrazimo, duševnog osećanja.33 A ono je dovoljno da ne­ ku osobu, bez obzira koliko ona bila upućena i ubeđena u istinu, pa i uprkos razumu, natera da istraje u životu i produži tim putem, kao što to drugi i čine: jer to osećanje je, može se reći, ono što nama upravlja, a ne razum. Recimo da je ubiti sebe razumno, a da je predavanje životu, protivno razumu: sigurno je da to ostaje divljački i neljudski čin. I čoveku ne bi trebalo da se više sviđa, niti da bira, da u skladu s razumom, bude čudovište, ne­ goli shodno prirodi, ljudsko biće. A zašto ne bismo ima­li i neki obzir prema prijateljima, krvnim srodnicima, svo­joj deci, braći i sestrama, roditeljima, svojim žena­ma; pre­ma srodnicima i osobama koje žive sa nama u do­ma­ćins­tvu, sa kojima smo navikli da već dugo vreme­na živimo; koje, ako umremo, treba da zauvek ostavimo: nećemo li u sr­cu Mali moralni ogledi

| 343

osetiti baš nikakav bol zbog ovog ras­tan­ka; nećemo li zar voditi računa o tome kako će se osećati oni , delom zbog gubitka njima drage osobe, ili nekog na koga su navikli, a delom zbog okrutnosti sa­mog slučaja? Ja vrlo dobro znam da pametna osoba ne sme biti suviše blaga, niti da dopusti da sažaljenje i du­bo­k i bol na taj način ovladaju njome da je poremete, da se prostre, da se zanese i bude kukavički popustljiva, da se prepusti preteranim suzama i postupcima nedos­toj­nim čvrstine onih kojima je u punoj meri jasna ljud­s­ka sudbina. Ovu čvrstinu srca valja sačuvati za one tuž­ne i nesrećne slučajeve koje nam sudbina nameće, i ko­ji su neizbežni; ne zloupotrebljavati je tako što ćemo svojevoljno uskratiti svoje prisustvo i sklanjati se stalno s vida, uzdržavajući se od razgovora i bliskosti sa onima koji su nam dragi. Ne razmišljajući uopšte o bolu rastanka i gubitku rođaka, prisnih, drugova; ne biti u stanju da se zbog tako nečeg oseti bilo kakav bol, nije svojstveno pametnom svetu, već varvarima. Ne voditi računa o bolu koji se sopstvenim samo ubistvom nanosi prijateljima i domaćima: znači ne starati se o drugome, i starati se suviše o sebi. U stvari, svako ko sebe ubija nimalo ne vodi računa niti misli o drugima; ne zanima ga ništa drugo sem sopstvena korist; da tako kažemo, baca iza svojih leđa svoje bližnje, i ceo ljudski rod: tako da u ovom postupku oduzimanja sopstvenog života iz­bi­ja na videlo najogoljenija, svakako najmanje lepa i naj­ma­nje širokogruda ljubav prema samom sebi, koja se na svetu može videti.34 Na kraju, Porfirije, neprijatnosti i nedaće životne, prem­da mnogobrojne i nepresušne, koje, kao što je to da­nas sa tobom slučaj, nisu praćene izuzetnim nezgoda­ 344 |

Đakomo Leopardi

ma i nesrećama, ili teškim telesnim bolovima; nisu ni ne­pod­noš­lji­v i, poglavito čoveku mudrom i snažnom, kao što si ti. A život je nešto od tako malog značaja, da čovek ne bi trebalo da se previše brine niti da ga sačuva, ni­ti da ga napušta. Stoga, bez nekog dubljeg zalaženja i radoznalosti, sa svakim beznačajnim razlogom koji mu se ukaže da prione za ovaj ili onaj slučaj, ne treba da odbije da to učini. I ako bi ga neki prijatelj zamolio, zašto mu u ovome ne bi izašao u susret? Sada, od sveg sr­ca te molim, Porfirije moj, za sećanje na sve ove godine koliko već traje ovo naše prijateljstvo, ostavi se te misli; nemoj nanositi veliku žalost svojim dobrim prijateljima, koji te vole iz dubine duše; misli na mene jer ja nemam nikog meni dražeg, niti društvo koje bi me više ispunjavalo srećom. Budi pre spreman da nam po­ mog­neš da podnosimo naše živote, nego da nas tako, mno­go ne razmišljajući, jednostavno napustiš. Daj da vidimo, dragi Porfirije, tešeći se uzajamno: ne odbacujmo da ponesemo onaj deo nedaća naše vrste koji nam je usud dodelio. Postarajmo se da jedan drugom pravimo društvo; i nastavimo da se međusobno ohrabrujemo, da se uzajamno podržavamo; ne bismo li tako na najbolji način ispunili ovaj naš mučni život. Koji će bez iakave sumnje, biti kratak. A kada već smrt bude došla, nećemo se žaliti: i tada, u tim poslednjim trenucima, prijatelji i drugovi će nas tešiti; a mi ćemo biti zadovoljni pomišlju da kada nas više ne bude bilo, što će nas se oni često se­ ća­ti, i još uvek voleti.

Mali moralni ogledi

| 345

Napomene 1 Ovaj dijalog je napisan 1827, kao i prethodni, i Leopardi je prema ovom tekstu izrazio iste rezerve: „Ne šaljem ti dva prozna dela, jer poš­ to sam ih ponovo pročitao, nisam nimalo njima zadovoljan, i mislim da ću ih oba odbaciti, ili barem jedno od njih“ (pismo De Sin­ne­r u od 18. decembra 1832). Nije mnogo jasno zašto je Leopardi bio toliko kolebljiv u pogledu ovog razgovora, da bi ga izostavio iz iz­da­nja iz 1834. Štivo je bilo staro pet godina u vreme kada je pismo na­pi­sa­no, sedam kada je došlo do novog izdanja, i mnoge misli u nje­mu vraćaju nas u 1821 (pogledaj napomene). Međutim, ovde je pri­su­tan i jedan zreliji Leopardi: Plotinov poziv na kraju na ljudsku so­l i­dar­nost nagoveštava pesnikova poslednja dela, dok je Porfirijeva di­ja­tri­ba protiv hrišćan­ stva verna Leopardijevim načelima kojih se du­go pridržavao, ali koja su se još više učvrstila poslednjih godina piš­če­va života. Što se izbora ličnosti tiče, valja podsetiti da je 1814. Leo­par­di već bio napisao jedan komentar uz Život Plotinov (filozofa neoplatoničara, živeo između 205. i 269/70) koji je napisao Porfirije (232/3-305), njegov glavni učenik i bio­graf, inače u nekoliko navrata pominjan u Zibaldonu. Stoji činjenica da je u IX knjizi Eneada Plotin pisao o samoubistvu, premda Leopardi pripisuje obema ličnostima u potpunosti svoje stavove i misli. Nika­ kve, međutim, očite veze sa ovim štivom nema Odlomak o samoubistvu (Framento sul suicidio; naslov koji su mu dali prvi izdavači), koji je Leopardi napisao 1820. 2 U orig. che io mutassi paese. 3 Gl. XI. 4 Eunapios, otprilike 345-420, pisac biografije Život filozofa i so­fis­ta. 5 Tædium vitæ. Donekle različit pojam dosade izražen od onog u „Raz­go­vo­r u Torkvata Tasa i njegovog domaćeg duha“, i pored toga Mis­li­ma (Pensieri) LXVII-LXVIII.

346 |

Đakomo Leopardi

6 U orig. vanità, ovde i na drugim mestima reč upotrebljena iz la­t in­ skog u smislu vanus, prazan, tašt, isprazan. 7 Ako uzmemo da ovo ima bilo kakav lični značaj, onda bi on bio u sukobu sa Leopardijevim opštim stavom, kao što je to izraženo u ču­ ve­nom pismu De Sinneru od 24. maja 1832. 8 Fedon, VI. 9 Podsećamo da je Leopardi nameravao da sastavi jedan „priručnik praktične filozofije“. 10 U orig. sentimenti; uzeto u značenju sententia iz latinskog jezika. 11 Upr. „Heleander“, nap. 14. 12 U orig. maggioranza. 13 Ilijada, XVII, 446-7. 14 Upr. pesmu „Nad starinskim nadgrobnim bareljefom…“, st. 62 i dalje; i kao antitezu, „Ljubav i smrt“. 15 Leopardi se ovde priseća D’Holbachovog Système de la nature. 16 Leopardi se obraća Platonu kao transcedentalnom filozofu i pri­ pi­su­je mu vidove u stvari svojstvene hrišćanskoj misli (kazne u dru­ gom svetu, itd.). 17 U grčkoj mitologiji, najdublji mračni ponor u podzemnom svetu; pakao. 18 Ova pitanja, sa posebnim pozivom na hrišćanstvo (zbog cenzure neobjavljiva u knjizi namenjenoj javnosti) naširoko su raspravljana u Zib., 3497-509. 19 Sudije u hadu (donjem svetu), koji se pominju u Platonovom Fe­ do­nu. Predmet rasprave je stalno u paganskim terminima, delom zbog cen­zu­re (vidi prethodnu napomenu), a delom da bi se zadržao antički karakter štiva. 20 Upr. Zib., 814-8 (1821), tekst važan za ceo ovaj govor. 21 Upr. pesmu „Brut mlađi“, st. 61 i dalje (decembar 1821). 22 Pošto je preterao u polemičnosti, Leopardi daje na znanje da je Platon bio jedna vrsta lažnog cilja, i da je on u stvari imao u vidu hriš­ ćan­stvo. Pišući De Sinneru, Leopardi je priznavao da „Kopernik“ i ovo delce „nisu mogli biti lako objavljeni u Italiji“. Ovo objašnjava iz­ ves­ne rezerve. 23 Plotin zasniva svoje rasuđivanje o Prirodi koje više podseća na samog Leopardija, dok se Porfirije kreće u smeru razlikovanja između dve vrste Prirode. 24 Upr. Zib., 1978-81: „Samoubistvo je protivprirodno. Ali živimo li mi u skladu sa prirodom? Nismo li je u potpunosti napustili time što

Mali moralni ogledi

| 347

smo živeli sledeći razum?“ itd. Svi razlozi koje iznosi Porfirije, za­pi­sa­ ni su kod Leopardija pod datumom od 23. oktobra 1821. 25 Upr. Zib., 816: „Zašto, nakon što je razum vodio bitku i pobedio pri­ro­du da nas učini nesrećnima, sklapa zatim saveznišvo sa njom, ka­ko bi prelila čašu naše nesreće, time što nas sprečava da život do­ kraj­č i­mo sopstvenom rukom?“ 26 Upr. Zib., 2402-4, gde Leopardi raspravlja o našoj „drugoj“, „pravoj prirodi“ i kaže „da mi nemamo veze sa ljudima iz Adamovog vre­me­na“. Kao što ističe Galimberti (str. 403), suprotnost prirode i ra­ zu­ma je u izvesnom smislu odricanje od Leopardijevog ranijeg stava, prem­da Porfirije želi da iskoristi situaciju: s obzirom da moramo da ži­v i­mo razumno, onda barem da budemo razumni kad je u pitanju sa­mou­bis­t vo. 27 Upr. Zib., 2549-55, gde se podrobno raspravlja o ovom pitanju. 28 Hegesija iz Kirene bio je zbog ovoga prognan iz Aleksandrije (vi­ di „Otonijeri“, nap. 74). 29 Egipatski kralj Ptolomej I Soter (vladao od 304-282 pre n.e.), koji je proterao Hegesiju. 30 Mitridat VI Eupator, kralj Ponta, pretrpeo poraz od Pompeja i naredio vojniku da ga ubije (63 pre n.e.). 31 Posle bitke kod Akcija, Kleopatra je izvršila samoubistvo, pus­ tiv­ši otrovnicu da je ujede (31 pre n.e.); Oton se ubio posle poraza od stra­ne Vitelija kod Bedrijaka. 32 Od bezbrojnih primera, pogledaj kraj „Almanah – Prolaznik“. Takođe (za gornja zapažanja) Zib., 57-8. 33 U orig. al senso dell’animo. Leopardi kao da je s mukom tražio reč kojom bi izrazio posebnu svesnost koju je imao u vidu: duševno ose­ća­nje. 34 Samoljublje je kod Leopardija veoma širok pojam, počev od užas­ ne sebičnosti (kao ovde) i „sveopšteg izvora ljudskih zala“ (Zib., 57), do neke vrste samopoštovanja sledstveno svim, a posebno višim bićima (kao u „Prirodi i Duši“, str.), u kom slučaju je uzrok velike muke. Vidi, ta­ko­đe „Malambruna“, gde čarobnjak može da se oslobodi nesreće sa­ mo ako uspe da ne voli iznad svega sebe.

348 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR IZMEĐU JEDNOG PRODAVCA ALMANAHA I JEDNOG PROLAZNIKA1 Prodavac: Almanasi! Novi almanasi! Novi kalendari! Želite li almanahe, gospodine? Prolaznik: Almanahe za novu godinu? Prodavac: Da, gospodine. Prolaznik: Misliš li ti da će nam ova godina biti srećna? Prodavac: O, poštovani gospodine, svakako. Prolaznik: Kao i ona prošla? Prodavac: Mnogo, mnogo više. Prolaznik: Kao i pretprošla? Prodavac: Više, više, gospodine. Prolaznik: Onda, kao koja druga? Zar ne bi voleo da ova nova bude kao neka od ovih poslednjih godina? Prodavac: Ne, gospodine, ne bih voleo. Prolaznik: Koliko je novih godina prošlo od kako prodaješ almanahe? Prodavac: Biće jedno dvadeset, gospodine. Mali moralni ogledi

| 349

Prolaznik: Na koju od tih dvadeset bi želeo da li­ či ova nova godina? Prodavac: Ja? To ne bih znao. Prolaznik: Ne sećaš se posebno neke godine, ko­ ja ti se učinila srećnom? Prodavac: Ne, gospodine, zaista ne. Prolaznik: Pa ipak, život je lepa stvar, zar ne? Prodavac: To je poznato. Prolaznik: Da li bi voleo da ponovo doživiš tih dva­ de­set godina, i sve prošlo vreme, počev od dana kad si se rodio? Prodavac: Ee, dragi gospodine, kada bi to samo, pod milim Bogom, bilo moguće. Prolaznik: Ma, ako bi imao da ponovo doživiš, ni manje ni više, proživljeni život, sa svim prijatnostima i neprijatnostima koje si imao? Prodavac: To ne bih voleo. Prolaznik: Ah, a koji bi ti to drugi život želeo da ponoviš? Život kao što je bio moj, ili onaj prinčev, ili čiji drugi? I nemoj misliti da ja ne bih, ili da ne bi princ, ili bi­lo ko drugi dao tačno isti odgovor koji si ti dao; i da pri­nu­đen da iznova doživi prošli život, niko ne bi izabrao da se vrati unazad. Prodavac: To verujem. Prolaznik: Pod tim uslovima, ni ti se ne bi vratio; ukoliko ne bi postojao neki drugi način? Prodavac: Ne, gospodine, zaista ne bih se vratio. Prolaznik: Pa, kakav, dakle, bi život voleo? Prodavac: Voleo bih život onakav kakav mi Bog do­de­li, bez drugih zahteva. 350 |

Đakomo Leopardi

Prolaznik: Dakle, kako Bog da, ne znajući ništa unapred, kao što ništa ne znamo ni o novoj godini? Prodavac: Baš tako. Prolaznik: To bih i ja hteo, ako bih želeo da iznova živim, a tako bi i svi drugi. Međutim, to pokazuje da se udes loše poneo sa svima, sve do ove godine. I sasvim je jasno da svi cene kako je zlo koje su imali da podnesu bilo veće i teže od doba koje im je palo u deo, jer niko ne bi prihvatio da se iznova rodi kako bi živeo onim ranijim životom, pored sveg dobrog i lošeg u njemu. Život koji je lep, nije onaj nama poznati život, već život koji ne znamo; ne prošli život, nego onaj koji tek treba da dođe. Sa novom godinom, udes će početi da se dobro ponaša prema meni, tebi i svim ostalima, i počeće srećan život. Zar ne? Prodavac: Nadajmo se. Prolaznik: Dakle, daj da vidim najlepši almanah koji imaš. Prodavac: Evo, poštovani gospodine. Ovaj košta tri­de­set para. Prolaznik: Evo, trideset para. Prodavac: Hvala, poštovani: doviđenja. Almanasi! Novi almanasi! Novi kalendari!

Mali moralni ogledi

| 351

Napomene 1 Ovo je prvi od dva dijaloga napisana 1832, uključen zatim u fi­ren­ tin­sko izdanje Operetta iz 1834. Nema sumnje da njegov začetak tre­ ba tražiti u zapisu u Zibaldonu od 1. jula 1827 (4284-5). Za kratkoću i lakoću tona, koji štivu daje izuzetnu privlačnost, i dobar deo njegove upe­čat­lji­vos­t i, objašnjenje možda leži u činjenici da je Leopardi pi­ šu­ć i ga imao u vidu posebnu publiku. Prvih meseci 1832, Ranijeri i on smerali su da pokrenu jedan nedeljni magazin – Lo Spettatore fio­ ren­ti­no, u „uvodniku“ za koji (PP, II, 715 ff) Leopardi je najavio svoju nameru da čitaoce natera na smeh, „s obzirom da, kako se čini, smeh nije imao bogzna kakav uspeh u ovom veku, dok su suze uvek bile i uvek će biti krajnje neuspešne u svim vremenima“. Vrlo je moguće da je Leopardi ovaj dijalog imao u vidu za Spettatore; ali pošto su ga odu­ vek smatrale opasnim radikalom vlasti su zabranile izlaženje i ovaj se magazin nikada nije pojavio. Za pesnika, ovo je predstavljalo veliko ra­zo­ča­ranje, jer se nadao da od prihoda sebi obezbedi skroman život. Me­đutim, stvar je bila korisna za samu knjigu – Operette morali, koja je ovim dobila jedan lep tekst sokratovske ironičnosti, i bez obzira na samu težinu predmeta, jedno zabavno štivo, pre nego se pređe na sve­ ča­nu muziku Tristana.

352 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR TRISTANA SA JEDNIM PRIJATELJEM1 Prijatelj: Pročitao sam vašu knjigu. Setna kao i obič­no. Tristan2: Da, na moj stari način. Prijatelj: Setna, ojađena, očajnička; vidi se da vam ovaj život izgleda kao nešto vrlo ružno. Tristan: Šta da vam rečem? Imao sam u glavi tu ludu misao da je život ljudski nesrećan. Prijatelj: Nesrećan, da možda. Ali, ipak na kraju… Tristan: Ne, ne, naprotiv vrlo srećan. Sada sam pro­me­nio mišljenje. Međutim, kada sam pisao ovu knjigu, u glavi sam imao tu ludost, kao što sam vam rekao. A bio sam i toliko ubeđen, da sam očekivao sve drugo, samo ne da čujem kako se dovode u sumnju zapažanja koja sam izneo u vezi sa predmetom, pošto mi se činilo da će razumevanje svakog čitaoca ponaosob poslužiti kao svedočanstvo svakog od njih. Ja sam samo zamiš­ ljao da se može postaviti pitanje korisnosti ili štetnosti tih zapažanja, ali nikako i same istine: čak sam mislio da će moje žalostive reči, s obzirom na opšte zlo, naći Mali moralni ogledi

| 353

odjeka u srcu kod svakog ko ih bude slušao. I kada sam zatim čuo da se odbacuje ne samo neki poseban sud, već celina, i kaže da život nije nesrećan, premda se meni činio takvim, to je zbog mog zdravstvenog stanja ili neke druge moje lične nevolje, isprva sam ostao zgranut, zaprepašćen, skamenjen, i više dana sam mislio da se nalazim u nekom drugom svetu; a onda, pošto sam došao k sebi, malo sam bio uvređen; zatim sam se smejao, i re­kao: ljudi su, opšte uzev, kao muževi. Muževi, ukoliko žele da žive na miru, moraju nužno da misle, svako u pogledu svoje, kako su im supruge verne; i to i čine; iako pola sveta zna da je istina na drugoj strani.3 Onaj ko želi, ili je prinuđen da živi u jednom mestu, dobro je što veruje kako je ovo jedno od najboljih u kome se može stanovati; i u to je ubeđen. Ljudi uopšte, ukoliko žele da žive, dobro je što veruju kako je život lep i dragocen; i tako i biva; i srde se na one koji drugačije misle. Pošto u suštini ljudski rod uvek veruje, ne u ono što je istinito, već u ono što jeste, ili izgleda da je, ono što mu odgovara. Ljudski rod, koji je verovao i koji će verovati u tolike gluposti, neće nikada poverovati da bilo šta ne zna, ili da je to ništa ili da se ima čemu nadati.4 Nijedan filozof koji bi zagovarao jednu od ovih triju teza, ne bi imao uspeha, niti bi ga neko sledio,5 poglavito ne običan svet: jer, pored toga što nijedna od triju nisu mnogo preporučljive za onog koji želi da živi, prve dve pogađaju oholost ljudsku, treća, a zaista i prve dve, zahtevaju hrabrost i snagu kako bi bile uverljive. A ljudi su kukavice, slabići, skučena i bedna duha, uvek spremni na naj­bolje, jer su vazda posvećeni promeni mišljenja, već 354 |

Đakomo Leopardi

prema nuždi koja upravlja njihovim životima; više nego spremni da polože oružje, kako to kaže Petrarka,(1) pred svojom srećom, više nego spremni i odlučno rešeni da se uteše zbog bilo kakve nevolje, da prihvate u zamenu bilo kakvu naknadu za ono što im je uskraćeno ili ono što su izgubili, da se zadovolje pod bilo kakvim uslovima, čak i sa najnepravičnijom i varvarskom sudbinom, i kada ostanu lišeni svega onog što je poželjno, da žive od lažnih verovanja, tako čvrstih i postojanih, kao da su neš­to najistinitije i najčvršće zasnovano na svetu. Što se mene tiče, kao što se jug Evrope6 smeje muževima za­ ljub­lje­nim u neverne žene, tako se ja smejem ljudskome rodu zaljubljenom u život; i nalazim da je vrlo ne­mu­ žev­no dopuštati da vas varaju i zavode kao budale, i da se pored zala koja se teško podnose, postane tako reći predmet sprdnje prirode i sudbine. Još uvek govori­mo o zavaravanjima ne mašte, već uma.7 Da li su ovi mo­ji osećaji izazvani bolešću, to ne znam: znam samo da, bolestan ili zdrav, gazim po ljudskom kukavičluku, od­bi­jam svaku detinjastu utehu i zavaravanje, i imam do­volj­no hrabrosti da bih se lišio bilo kakvog nadanja, i da neustrašivo gledam pustinju života, ne skrivajući od oči­ju nijedan delić nesreće ljudske, i da prihvatim sve pos­le­ di­ce jedne bolne, ali istinite filozofije. Koja, ako ne ko­ ris­ti ničemu drugom, uliva jakim ljudima gordo zado­ volj­stvo da su videli strgnut svaki plašt sa zapretane i ta­jans­t ve­ne surovosti ljudske sudbine. Ja sam sve ovo se­bi govorio kao da je ova bolna filozofija nešto što sam ja izmislio; da bih video kako je svi odbacuju, kao što se odbacuju neshvaćene novine. Međutim, razmislivši Mali moralni ogledi

| 355

ponovo, setio sam se da je ona bila toliko nova, koliko su to Solomon i Homer,8 pesnici i filozofi od kojih stari­ jih nema; koji su prepuni slika, priča, mudrih izreka ko­je izražavaju krajnju nesreću ljudskih sudbina: neki ka­žu da je čovek najnesrećnija od svih životinja,9 neki da je bolje i ne roditi se, a ko je već rođen, da umre još u kolevci;10 drugi opet, da onaj koga bogovi vole umire mlad,11 i ostali čije priče u ovom smislu nemaju kraja.(2) A onda sam se još setio, od tih vremena pa sve do juče,12 svi pesnici i svi filozofi, pisci mali i veliki, na jedan ili dru­gi način, ponovili su ili potvrdili ista učenja. Tako da sam opet počeo da se čudim: i onda sam između ču­ đe­nja, gneva i smeha proveo dugo vremena, sve dok ni­ sam dobro proučio sam predmet i shvatio da je nesreća ljudska jedna od najuvreženijih grešaka uma, i da su laž­ nost ovog mišljenja i životna sreća najveći pronalasci de­ vet­naes­tog veka. I tako sam se primirio, i priznajem da nisam bio u pravu da mislim, onako kako sam mislio. Prijatelj: I da li ste promenili mišljenje? Tristan: Sigurno! Hoćete li da se suprotstavljam otkrićima devetnaestog veka? Prijatelj: I vi verujete u sve ono ušta veruje stole­će? Tristan: Svakako. Zašto se tome čudite? Prijatelj: Verujete, dakle, u bezgranično savršenstvo čoveka? Tristan: Bez sumnje. Prijatelj: Verujete, zapravo, da ljudski rod svakim danom postaje sve bolji? Tristan: Naravno da verujem. A svakako je istina da ponekad pomislim kako su naši praoci, što se telesne 356 |

Đakomo Leopardi

snage tiče, bili vredni, svako od njih ponaosob za četvero nas. A telo je čovek; jer (ostavimo li sve na stranu) velikodušnost, hrabrost, strasti, moć činjenja, sve ono što život čini plemenitim i živim, u zavisnosti je od krepkosti tela, koje bez nje ne postoji. Neko ko je slaba tela, nije čovek, već dete; štaviše, nešto još gore; jer njegova je sudbina da gleda druge koji žive, dok ono u najboljem slučaju može da brblja; ali život za njega nije. I u stara vremena, iz ovog razloga, slabost tela je predstavljala sramotu, čak i u doba razvijenije civilizacije.13 Međutim, kod nas, već dosta dugo odgoj se ne udostojuje ni da pomisli na telo, nešto suviše nisko i vredno prezira: misli na duh, i zapravo, želeći da gaji duh, uništava telo, gubeći iz vida da uništavajući ga, za uzvrat uništava i duh.14 Čak i kada bismo mogli da to popravimo odgojem, to ne bi bilo izvodljivo, a da se pri tom korenito ne izmeni savremeno stanje društva, nađe lek koji bi bio dobar i za druge vidove privatnog i javnog života, za koji su se svi, po samoj svojoj prirodi, u antičkim vremenima bili zaverili, da ga ili usavrše, ili sačuvaju telo, dok su danas u zaveri da ga izopače. Ishod je taj, da u poređenju sa sta­ri­ma, mi smo tako reći deca, a da se za naše praoce, u poređenju sa nama, može više nego ikada reći da su bi­li ljudi. Govorim tako o pojedincima upoređenim sa po­je­din­ci­ma, kao i o masi (da upotrebimo ovaj dražesni sa­v re­me­ni izraz) upoređenoj sa masom. I dodajem da su ljudi drevnih vremena bili neuporedivo muževniji od nas, čak i kada su u pitanju moralni i metafizički sis­te­mi. U svakom slučaju ovakve sitne primedbe, mene ne­će naterati da promenim mišljenje; ja verujem da ljud­ski rod ide stalno napred. Mali moralni ogledi

| 357

Prijatelj: Vi, naravno, isto tako verujete da je znanje, ili kako se to kaže, pamet čovečanstva, u stalnom rastu. Tristan: Sasvim sigurno. Premda vidim kada volja za saznanjem raste, želja za samim izučavanjem se sma­ nju­je. Sem toga, za čuđenje je kad uzmete da prebra­jate učene ljude, ali zaista učene, koji su svi živeli u isto vreme pre sto i pedeset godina, pa i docnije, i vidite koliko ih je neizmerno više bilo, negoli što ih je danas.16 Isto tako, neka mi ne kažu da je učenih malo, jer znanje, opš­te uzev, nije više usredsređeno u ponekim pojedincima, već pode­ lje­no između mnogih, i da mnoštvo ovih na­dok­na­đu­je ret­kost onih prvih. Znanje nije ono što su bo­gat­stva, koja se mogu deliti i gomilati, a zbir im ostaje uvek isti. Tamo gde svi malo znaju, malo je i znanje, jer zna­nje se gomila, i ne rasipa se okolo. Površna nastava ni­je deljiva između mnogih, ali je zato zajednička mno­gi­ma koji nisu učeni. Ostatak znanja pripada samo učenima, a veliki deo toga onima koji su među njima zaista najučeniji. Izuzmemo li posebne slučajeve, samo onaj ko je izuzetno učen, i uz to lično raspolaže ogromnim ka­pi­ta­lom znanja, u stanju je da znatno pospeši ljudsku učenost. Sada, s izuzetkom Nemačke,17 gde gnezdo učenosti još uvek nije rastureno, ne čini li se vama da pojava ovih uzvišenih duhova postaje sve ređa? Ja ovako razmišljam, čisto razgovora radi, i da bih pomalo filozofirao, ili možda sofisticirao; ne zato što nisam ubeđen u ono što kažete. Zapravo, čak i kada bih video svet pun prevaranata neznalica, s jedne strane, i nadmenih nez­na­li­ca s druge, ja bih ipak verovao, kao što verujem, da su saznanje18 i prosvećenost u stalnom porastu. 15

358 |

Đakomo Leopardi

Prijatelj: Sledstveno tome, vi verujete da je ovo sto­le­će natkrililo sve prošle vekove. Tristan: Sigurno. Tako su o sebi mislila sva stoleća, pa i ona najsavršenija;19 tako misli moje stoleće, a i ja sa njime. A ako biste me vi nakon toga pitali, u čemu je ta njegova prednost u odnosu na druga stoleća, da li u onom što pripada telu ili u onome što pripada duhu, ja bih se pozvao na ranije rečeno. Prijatelj: Ukratko, da svedemo sve na par reči, mis­li­te li vi, kada su u pitanju priroda, ljudske sudbine i os­ta­lo (jer sada više ne govorimo ni o književnosti ni o politici) isto ono što misle i novine?20 Tristan: U potpunosti. Verujem i prihvatam duboku filozofiju novina, koje su, pošto su usmrtile svaku drugu književnost i svako drugo učeno produbljivanje, poglavito ono teško savladljivo i ne mnogo prijatno, sa­ da učitelj i svetlost vremena u kome živimo.21 Nije li ovo is­ti­na? Prijatelj: Da ne može biti veća. Ako je to što ka­že­ te rečeno zaista, i ne iz šale, vi ste postali jedan od naših. Tristan: Da, svakako jedan od vas. Prijatelj: Ali, onda, šta ćete sa svojom knjigom? Hoćete li da ona dospe potomstvu, sa onim osećanjima tako protivnim mišljenjima koja sad zastupate? Tristan: Potomstvu? Moram da se nasmejem, jer se vi šalite; a kada bi bilo moguće da se ne šalite, ja bih se još više smejao. Neću govoriti o sebi, već o pojedincima i pojedinostima devetnaestog veka, i vodite računa da nema nikakvog straha od potomstva, koje će znati ono­li­ko koliko su znali preci.22 Pojedinci su iščezli pred Mali moralni ogledi

| 359

ma­som, kažu na otmen način savremeni mislioci. Što će reći, kako je nepotrebno da se pojedinac i najmanje remeti, budući da bez obzira na bilo koju svoju zaslugu, pa ni onu bednu nagradu u vidu slave, njemu više ne ostaje da se nada ni na javi ni u snu. Prepustiti sve masama!23 Šta će one bez pojedinaca, s obzirom da su sastavljene od pojedinaca, želeo bih, i nadam se da će mi to objasniti stručnjaci za pojedince i mase, koji danas prosvećuju svet. Nego da se vratimo na knjige i potomstvo, naročito na knjige. Vidite dobro da se one danas uglavnom pišu za kraće vreme nego što je potrebno da se pročitaju, da koštaju onoliko koliko vrede, i da zatim traju u srazmeri sa onim koliko koštaju.24 Što se mene tiče, ja verujem da će sledeće stoleće staviti jednu lepu crtu preko ogromne bibliografije devetnaestog veka; ili će reći: ja raspolažem bibliotekama punim knjiga za koje je bilo potrebno za ne­ ke dvadeset, za druge trideset godina spisateljskog tru­ da, a za neke i manje, ali koje su sve odreda zahtevale golem rad. Da pročitamo najpre ove, jer po svoj prilici je da ćemo izvući najveću korist, i kada više ne budem imao šta da čitam od ove vrste, onda ću da stavim ruku na one napisane na brzinu. Prijatelju moj, ovaj vek je vek dece, i ono malo preostalih ljudi, treba da se sakriju od sramote, kao onaj što je išao uspravno u selu gde su svi bili šepavi. A ovi dobri dečaci žele da u svemu rade onako kako su u drugim vremenima radili ljudi, a da to bude urađeno sve u jedan mah, bez nekog mučenja oko priprema, onako kako to rade dečaci. Zapravo, oni žele da ih stupanj koji je civilizacija dostigla, i sama priroda sadašnjeg i budućeg vremena zauvek oslobodi, njih i njihove naslednike, 360 |

Đakomo Leopardi

od bilo kakvog znoja i truda, kako bi bili u stanju da izađu nakraj sa stvarima.25 Kaže mi, pre neki dan, jedan moj pri­ja­telj, čovek koji se razume u poslove, da je i osrednjaštvo postalo prava retkost; skoro svi nesposobni, skoro svi nedorasli za one dužnosti ili one delatnosti koje su im nužda, sreća ili izbor namenili. U ovome se, kako mi izgleda, delimično sastoji razlika između ovog i drugih stoleća. U svim ostalim, kao i u ovom na veličinu se vrlo retko nailazilo; u drugim je vekovima, međutim, vladalo osrednjaštvo, u ovome ništavnost. Otuda i tolika galama i pometnja, gde svi žele da budu sve, gde se ne vodi nikakva briga o malom broju velikana, koji ipak verujem da mora da postoje; kojima pored tolikih takmaca, nije više moguće da se probiju.26 I tako, dok svi oni koji su najniži zamišljaju sebe veliči­na­ma, opskurnost i ništavnost rezultata stiču mesto opš­te sudbine i među najnižima i među najvišima. Ali ži­ve­la statistika! Živele privredne, društveno-istorijs­ke i političke nauke, džepne enciklopedije, priručnici, i tolike lepe izmišljotine našeg stoleća!27 I živ nam bio de­vet­naes­ti vek! Možda bogat i darežljiv u rečima: što je oduvak, kao što znate, bio dobar znak. I radujmo se, u sledećih šezdeset i šest godina28 ovo stoleće, samo će ono govoriti, i izneti svoje razloge. Prijatelj: Vi, izgleda, govorite malo ironično. Mo­ ra­li biste, ipak, na kraju da se podsetite kako je ovo pre­ laz­ni vek. Tristan: I kakav zaključak vi iz toga izvlačite? Sva stoleća, više-manje, bila su i biće prelazna, pošto je ljudsko društvo stalno u pokretu, a niti će ikada doći vek u kome će stvari ostati kakve jesu. Prema tome, ova veo­ Mali moralni ogledi

| 361

ma lepa reč ni u najmanjoj meri ne izvinjava devetnaesti vek, ili to izvinjavanje je zajedničko svim vekovima. Ostaje da se vidi, s obzirom da društvo ide putem kojim danas ide, gde će stići, to jest da li će prelaz koji je u toku biti od dobrog ka boljem, ili od lošeg ka gorem. Možda mi želite reći da je sadašnji prelaz par excellance, to će reći brz prelaz iz jednog stanja civilizacije u drugo, savršeno drugačije od prethodnog. U tom slučaju dozvolićete mi da se smejem tom brzom prelazu, i da odgovorim kako je bolje da se svi prelazi odvijaju lagano, jer ako se dešavaju na brzinu, posle kraćeg vremena našli bismo se tamo gde smo i bili, da bismo ih iznova započeli stupanj po stupanj. Tako se uvek događalo. Razlog je tome što pri­ro­da skokove ne pravi,29 i da se silovanjem prirode ne postižu trajna dejstva. Ili pak, bolje rečeno, ti i takvi pre­la­zi na brzinu, prividni su i nikako stvarni. Prijatelj: Molim vas, ovakve razgovore nemojte vo­ di­ti s mnogima, jer ćete tako steći mnoge neprijatelje. Tristan: To je malo važno. Sada već ni prijatelji ni neprijatelji neće mi više naneti neko veliko zlo. Prijatelj: Ili, verovatnije je da će vas nipodaštavati kao nekoga ko je malo upućen u savremenu filozofiju, i nekog ko se malo stara o napretku civilizacije i prosvećenosti. Tristan: Veoma mi je žao, ali šta se tu može? Budu li me nipodaštavali, gledaću da se nekako utešim. Prijatelj: Ali na kraju, da li ste vi promenili ili nis­te promenili mišljenje? I šta ćete sa tom vašom knjigom? Tristan: Najbolje je spaliti je. Ili, ako je ne spalim, da je sačuvam kao knjigu pesničkih snova, setnih 362 |

Đakomo Leopardi

izmišljotina i hirova, ili možda hude sreće autorove:30 jer u poverenju rečeno, prijatelju moj dragi, ja verujem da ste vi srećni, kao i drugi; ali ja, što se mene tiče, s odo­ bre­njem vašim i odobrenjem veka, ja sam krajnje nes­ re­ćan; i verujem da sam to, i sve novine dvaju svetova neće me u to razuveriti. Prijatelj: Meni nisu poznati razlozi te nesreće o kojoj govorite. Ali da li je neko lično srećan ili nesrećan, niko ne može suditi do sama ta ličnost, i kada je ovo u pitanju, u tome se ne može prevariti. Tristan: Savršeno istinito. A iskreno ću vam reći još i ovo, da se ja ne podvrgavam nesreći, niti se sa njom mi­rim, niti pred sudbinom povijam glavu, kao što to dru­ gi čine; i usredsređujem se da želim smrt, i to je želim iznad svega, s velikim žarom i ne manjom iskrenošću, čvrsto ubeđen da je malo ko na svetu tako i toliko želi. A ovo vam ne bih govorio kada sa sigurnošću ne bih znao, kada dođe čas, da činjenice neće oporeći moje re­ či; jer iako još ne sagledavam zahod31 svome životu, ipak u meni osećanje postoji, koje me čini skoro sigurnim da spomenuti čas nije daleko. Isuviše sam zreo za smrt, i či­ni mi se suviše besmislenim i neverovatnim, ovako du­hov­no mrtav kakav sam, i sa pričom života okruže­ nom sa svih strana, da će mi biti dato da trajem još četr­de­set ili pedeset godina, kojim brojevima mi preti pri­ro­da. I na samu pomisao o tome, mene počinju da hva­ta­ju žmarci. Ali kao što se zbiva sa svim nedaćama ko­je uspevaju da savladaju, da tako kažemo, moć mašte, ta­ko mi i ovo izgleda samo jedan san i zabluda, čije je ostvarenje nemoguće. Štaviše, bude li mi neko govorio Mali moralni ogledi

| 363

o dalekoj budućnosti kao nečemu što mi pripada, ne bih mogao da se uzdržim od smeha u sebi: toliko sam ja ubeđen da put koji mi ostaje da pređem neće biti mnogo dug. Knjige i izučavanje, za koje se često čudim da sam ih toliko voleo, zamisli o velikim stvarima, nade u sticanje slave i besmrtnosti, sve to je nešto čemu je ma­kar i za smeh prošlo vreme. Zamislima i nadama za ovaj vek, ja se ne smejem: iz dna duše im želim najveći mo­g u­ći uspeh, i za njih sam pun hvale, divim im se, i od sveg srca visoko cenim lepe namere: ali ne zavidim potomstvu niti onima kojima je još dugo ostalo da žive. U drugim vremenima zavideo sam glupacima i praznoglavcima,32 i onima koji imaju visoko mišljenje o sebi; i vrlo rado bih se bio zamenio sa nekim od njih. Danas više ne zavidim ni glupima ni mudrima, ni velikima ni malima, ni nejakima ni moćnima. Zavidim mrtvima, i samo bih se sa njima menjao. Svako prijatno maštanje, svaka moja pomisao na budućnost, kao što biva, u mojoj usamljenosti, i sa kojima život provodim, posvećena je smrti, i iz tog okvira ne nalazi ishoda. A ove moje želje, sećanje na snove iz najranije mladosti, i misao da sam život proživeo uzaludno, više me ne remete, kao što su to nekad činile. Bude li mi podarena smrt, umreću tako spokojno i zadovoljno, kao da se nikada ničem drugom nisam nadao i da ništa bolje nisam na svetu želeo. Ovo je jedino blaženstvo koje me može pomiriti sa sudbinom. I kada bi mi sa jedne strane bila ponuđena slava i sre­ća Cezarova, ili Aleksandrova, lišena svakog tamnog be­le­ga,33 a s druge da umrem danas, ja ne bih dužio sa re­še­njem. 364 |

Đakomo Leopardi

Napomene 1 Ovaj razgovor je nastao 1832. i bio uključen u izdanje Operetta iz 1834, gde je zamenio „Timandera i Heleandera“, kao epilog knjige kao celine. Za razliku od „Prodavca almanaha“, napisanog iste godine, sva­k a­ko nije bio namenjen Firentinskom posmatraču (Spettatore fio­ren­ ti­no), i nije bio napisan da bi nekog nasmejao. Leopardijeva satirična ži­ca, duže vremena potisnuta, izbija ovde na videlo, napadom na op­t i­ mi­zam, napredak, masovnu kulturu (šta li bi samo rekao da je živ da­ nas?) koja za njega predstavlja sinonim za neznanje, opšti kukavičluk i iznemoglost čovečanstva. Dok se u „Timanderu i Heleanderu“ spre­ mao da brani svoje delo od zamišljenih kritičara, vodeći u stva­r i pri­v id­nu borbu, Leopardi ovde reaguje na neprijateljstvo ili rav­no­ duš­nost sa kojom su Operette zapravo bile primljene po izlasku 1827. Njegovo osećanje izdvojenosti i usamljenosti doživelo je porast to­ kom godina; i nije nikada bilo beznačajno. Ovaj mali moralni ogled donekle pokazuje vezu sa pismom-od­bra­ nom koje je pisac uputio Luigiju De Skinneru 24. maja 1832, iste go­di­ ne kada je napisana i „Palinodija markizu Đinu Kaponiju“, u kojoj na sličan način, oružjem satire, Leopardi brani svoju negativističku fi­lo­ zo­fi­ju. U „Tristanu“, međutim, na zaključnoj stranici, polemika stoič­k i dosledno prelazi na neku vrstu himne smrti, nailazeći izvesnu po­ve­ za­nost sa stihovima iz „Ljubavi i smrti“ (Orlando). Osećajno klo­nuo, intelektualno po strani od opšte matice vremena, Leopardi se više ne interesuje za veličanje velikodušnih zabluda, žaleći, obes­hrab­r u­ju­ći i upozoravajući protiv posvećivanja i istraživanja istine, kao što je to učinio u ličnosti Heleandera. Suprotno od toga, on prih­va­ta ono najgore, i upućuje molbe smrti iskreno i svesno je pri­zi­va­ju­ći. „Tristan“ je sažeto očajanje, ali izgovoreno sa takvim na­bo­jem iskrenosti i vitaliteta da je ne samo potresno, već uzvišeno i ople­me­nju­ju­će. Leopardi!

Mali moralni ogledi

| 365

2 U „Tristanu“, očigledno, Leopardi projektuje sebe. Ime pro­ta­go­ nis­te aludira na pridev triste, tužan, setan, a ne na ličnost iz breton­s­ kog ci­k lu­sa. 3 Redak Leopardijev „ispad“ mizoginije (upr. i Treći stroj u „Ksi­lo­ gra­fi ­ma“), koji ipak ne pokazuje da je to piščevo duboko osećanje. 4 Upr. Zib., 4525. 5 U orig. né farebbe setta. 6 Ismejavanje „rogonja“ u braku dosta je popularno u Sredozemlju, poglavito na jugu Italije. 7 Zavaravanja mašte se odnose na „sveopštu fantastičnost“ prisut­ nu u antičkoj mitologiji. Zavaravanje uma (intelektualne zablude) od­ no­se se na greške pseudofilozofije ranog XIX veka. 8 Leopardi aludira na pesimizam iz Propovednika, koji se pripisuje Solomonu, kao i na grčki pesimizam, po Homerovom svedočenju. 9 Teognid iz Megare, grčki pesnik, VI vek pre n.e.; Leopardijeva postila u rukopisu: „Homer“; vidi „Plotin“, nap. 13. 10 U Zib., 2672 Leopardi citira Sofokla, Edip na Kolonu. 11 Menander, čija je izreka stavljena kao epigraf pesmi „Ljubav i smrt“. 12 To jest, sve do početka XIX veka. 13 Upr. Zib., 1631-2. 14 Za Leopardijeve zamerke „spiritualizaciji“ sveta, vidi Zib., 4206-8. Ovo je, takođe, predmet njegove satirične pesme „Novovernici“ (I nuo­vi credenti). 15 U orig. i lumi (na više mesta). Misli se na protagoniste Veka pro­ sve­će­nos­t i. 16 Upr. Zib., 4507-8. Leopardi zaboravlja (ili zanemaruje) činjenicu da mnogi „zaista učeni ljudi“ njegovog vremena, uključiv njega sa­ mog još nisu bili na sebe skrenuli pažnju javnosti, što on i razrađuje u „Pa­r i­n i­ju“, gl. 8. 17 Za vreme boravka u Rimu (novembar 1822-maj 1823) Leopardi se sreo i prijateljevao sa nemačkim učenim ljudima, kao što su Bunsen i Niebuhr, koje je on, pored još nekih drugih, veoma cenio, i što je još važnije, koji su se njemu otvoreno divili i uporno činili sve kako bi mu pomogli. U jednom pismu De Sinneru od 18. decembra 1832, on pominje „Nemačku kao jedinu zemlju danas predanu izučavanju“. 18 Opet i lumi. 19 Upr. Zib., 646. 20 Što se novina tiče, kao glasila masovne kulture, napretka, op­t i­ miz­ma itd., Leopardi je prema njima gajio najveći prezir.

366 |

Đakomo Leopardi

21

Upr. „Palinodiju“, cit., st. 18 i dalje. To će reći, ništa. 23 U celom ovom delu štiva, Leopardijeva oštrica je uperena na ma­ sov­nu kulturu, u koju je kružook oko Vijesea (Vieusseux), sa Đinom Kaponijem, kao vodećim članom, polagao velike nade. Vidi, takođe, pismo Fanny Targioni-Tozzetti (5. decembra 1831): „Ja se smejem sreći ma­sa, jer moj mali mozak ne može da smisli srećnu masu sastavljenu od nesrećnih pojedinaca“. 24 „Koštanje“ se ovde uzima i kao novac i kao uloženi trud i umeće. Vidi Zib., 4269-72, i upr. „Parini“, gl. 5. 25 Napad na masovnu kulturu izražen je ovde specifičnim termini­ ma: ona je pisce odvela u opustošenost i učinila ih neodgovornim u odnosu na njihovu umetnost. 26 Još jednom upr. „Parini“, gl. 5. 27 Vidi nap. 23. 28 Broj godina se odnosi na 1834, kada su objavljene Operette. 29 Natura non facit saltus, veoma stara izreka koju su prirodnjaci često ponavljali. 30 Mnogi kritičari su uzimali ovaj pasaž doslovno, kao da je Leo­ par­d i zaista mislio da ovu knjigu treba spaliti. Ovakvom tumačenju protivreče: pismo izdavaču Stelli od 6. decembra 1826 („…knjiga ko­ja govori o dubokom, i u potpunosti filozofskom i metafizičkom pred­ metu…“); stvarna apologija sopstvenih pogleda u zaključnici ovog raz­go­vo­ra; i sama priroda knjige kao celine. 31 U orig. esito; izraz primenjen u smislu koji ima u latinskom jezi­ ku: exitus, izlaz, kraj. 32 Upr. „Priroda i Duša“ (str.). 33 Obožavanje koje je gajio prema ličnostima antičkog sveta ni­je sprečavalo Leopardija od imanja snažnih savesnih i moralnih obzi­ra. 22

Mali moralni ogledi

| 367

368 |

Đakomo Leopardi

Napomene Leopardijeve uz Male oglede o moralu ISTORIJA LJUDSKOG RODA Herodot, knj. V, gl. 4; Strabon, knj. XI, izd. Casaub, str. 519; Mela, knj. II, gl. 2. Antologia greca, izd. H. Steph., str. 16; Koriskos Sofista, Orat. fun. in Procop. gaz., gl. 35, ap. Fabric. Bibl. Græc., ant. izd., t. VIII, str. 859. (1)

RAZGOVOR IZMEĐU HERKULA I ATLANTA Premda se za Atlanta smatralo da opšte uzev nosi na plećima nebo, kao što se može videti u prvoj knjizi Odiseje, v. stih 52. i dalje, kao i u Eshilovom Prometeju, v. stih 347. i dalje, u drevnim vremenima se držalo da nosi i Zemlju. (2) Plinije, knj. VII, gl. 52; Diogen Laertije, knj. I, frag. 109; Apolonije, Hist. commentit., gl. 1; Varon, De Ling. lat., knj. VII; Plutarh, An seni gerenda sit respub., Opp., izd. Frankfurt, 1620, t. II, str. 784; Tertulijan, De Anima, gl. 44; Pauzanija, knj. I, gl. 10; izd. Kuhn., str. 35; Appendice vaticana dei proverbi, centur. III, posl. 97; „Suda“, čl. ’Eũιμευίδης; Lukijan, Timon, Opp., izd. Amsterdam, 1687, t. I, str. 69. (3) Apolonije, Hist. commentit., gl. 3; Plinije, gl. 52; Tertulijan, De Anima, gl. 44; Lukijan, Encom. Musc., Opp., t. II, str. 376; Origen, Contra Cels., knj. VIII, gl. 32. (1)

RAZGOVOR IZMEĐU MODE I SMRTI U vezi sa ovim običajem, koji je zajednički mnogim varavrskim narodima da probražuju silom glave, zanimljivo je jedno mesto kod (1)

Mali moralni ogledi

| 369

Hipokrata, De Aere, Agnis et Locis, Opp., izd. Mercurial, class. I, str. 29, u kome je reč o jednom narodu iz Ponta, po imenu Makročefali, to jest Duge glave, koji je imao običaj da steže glave deci tako da se ove što je moguće više izduže: i pošto je ova praksa napuštena, njihove deca su se i pored toga rađala sa dugim glavama, zato što su, Kaže Hipokrat, takvi bili i roditelji.

PREDLOG ZA NAGRADE AKADEMIJE KSILOGRAFA (1)

Vidi Greseov (Gresset) Vert-Vert.

RAZGOVOR IZMEĐU JEDNOG ĐAVOLKA I JEDNOG PATULJKA Grad iz bajke, poznat i po imenu El Dorado, kako su ga zamišljali Španci, verujući da se nalazi u Južnoj Americi, između reka Orinoko i Amazona. Vidi geografije. (1)

RAZGOVOR IZMEĐU ZEMLJE I MESECA Vidi u nemačkim novinama za mart mesec 1824. otkrića koja se pripisuju g. Gruithuisenu. (2) Vidi Makrobije, Saturnal., knj. III, gl. 8; Tertulijan, Apologet., gl. 15. Mesec je slavljen i častvovan i pod muškim imenom kao bog Luno; Sparcijan, gl. 6. i 7. I dan-danas u tevtonskim zemljama mesec je muškog roda. (3) Menander Retoričar, knj. I, gl. 15, u Rhetor. græc. veter.; A. Manut., knj. I, str. 604; Meursije, ad Lycophron. Alexandr. opp. izd. Lamii, knj. V, stub. 951. (4) Atenaj, knj. II, izd. Casaub. str. 57. (5) Antonije iz Uloa. Vidi Carli, Lettere Americane, deo 4, pis. 7, Opp., Milano 1784, tom XIV, str. 313 i dalje, i Memor. encicl. dell’anno 1781, compilate della Società litt. di Bologna, str. 6. i dalje. (6) That the moon is made of the green cheese. Poslovično se odnosi na one koji pričaju o neverovatnim stvarima. (7) Vidi astronome gde govore o onoj svetlosti, zvanoj tamna ili pepeljava, koja se vidi na tamnom delu mesečevog diska u vreme mladog meseca. (1)

370 |

Đakomo Leopardi

PROMETEJEVA OPKLADA Plinije, knj. XVI, gl. 30; knj. II, gl. 55; Svetonije, Tiber., gl. 69. Ovde želim da navedem jedno zaista prilično odvratno i nimalo prijatno mesto po svom sadržaju, ali zato štivo vrlo neobično zbog veoma prirodnog načina koji pisac primenjuje u svom izlaganju. Radi se o izvesnom Pedru de Sijesi, Špancu, koji je živeo u vreme prvih otkrića i osvajanja svojih sunarodnika u Americi, i u kojima je i sam učestvovao, i gde se zadržao sedamnaest godina. O verodostojnosti ove priče i poverenju koje se može piscu pokloniti, upućujem na prvu belešku Robertsonovu u njegovoj šestoj knjizi Istorije Amerike. Tekst donosim u novoj ortografiji. „La segunda vez que volvímos por aquellos valles, cuando la ciudad de Antiochia pué poblada en las sieras que están por encima dellos, oí decir, que los señores ó caciques destos valles de Nore buscaban por las tierras de sus enemigos todas las mugeres que podian; la quales fraidas á sus casas, usaban con ellas como con las suyas proprias; y si se empreñaban dellos, los hijos que nacian los criaban con mucho regalo, hasta que habian doce ó trece años; y desta edad, estando bien gordos, los comian con gran sabor, sin mirar que eran su substancia y carne propria: y desta manera tienen mugeres para solamente engendrar hijos en ellas para despues comer; pecado mayor que todos los que ellos hacen. Y háceme tener pro cierto lo que digo, ver lo que pasó con el licenciado Juan de Vadillo (que en este año está en Espagna; y si le preguntan lo que digo dirá ser veridad): y es, que la primera vez que entraron Christianos españoles en estos valles, que fuimos yo y mis compañeros, vino de paz un señorete, que habia por nombre Nabonuco, y traia consigo tres mugeres; y viniendo la noche, las dos dellas se echaron á la larga encima de un tapete ó estera, y la otra atraversada para servir de almohada; y el Indio se echó encima de los cuerpos dellas, muy tendido; i tomó de la mano otra muger hermosa, que quedaba atras con otra gente suya, que luego vino. Y como el licenciado Juan de Vadillo le viese de aquella suerte, preguntóle que para qué habia traido aquella muger que tenia de la mano; y mirandolo al rostro el Indio, respondió mansamente, que para comerla; y que si él no hubiera venido, lo hubiera yá hecho. Vadillo, oido esto, mostrando espantárse, le dijo: ¿pues como, siendo tu muger, la has de comer? El cacique, alzando la voz, tornó a responder diciendo: mira mira; y aun al hijo que pariere tengo tambien de comer. Esto que he dicho, pasó en el valle de Nore: y en él de Guaca, que es él que dije quedar atras, oí decir á este licenciado Vadillo algunas vezes, como supo por dicho de algunos Indios viejos, por las lenguas que traíamos, que (1)

(2)

Mali moralni ogledi

| 371

cuando los naturales dél iban á la guerra, á los Indios que prendian en ella, hacian sus esclavos; á los quales casaban con sus parientas y vecinas; y los hijos que habian en ellas aquellos esclavos, los comian: y que despues que los mismos esclavos eran muy viejos, y sin potencia para engendrar, los comian tambien á ellos. Y á la verdad, como estos Indios no tenian fe, ni conocian al demonio, que tales pecados les hacia hacer, cuan malo y perverso era; no me espanto dello: purque hacer esto, mas lo tenian ellos por valentia, que por pecado.“ Parte primera de la Chronica del Perú hecha por Pedro de Cieza, cap. 12, ed. de Anvers 1554, hoja 30 y siguiente. (3) Le nombre des indigènes indépendans qui habitait les deux Amériques decrôit annuellement. On en compte encore environ 500.000 au nord et a l’ouest des États-Unis, et 400.000 au sud des républiques de Rio de la Plata et du Chili. C’est moins aux guerres qu’ils ont à soutenir contre les gouvernements américains, qu’à leur funeste passion pour les liqueurs forts et aux combats d’extermination qu’ils se livrent entr’eux, que l’on doit attribuer leur décroissement rapide. Ils portent à un tel point ces deux excès, que l’on peut prédire, avec certitude; qu’avant un siècle ils auront complètement disparu de cette partie du globe. L’ouvrage de M. Schoolcraft (pod naslovom, Travels in the central portions of the Mississipi valley; objavljeno u Njujorku, godine 1825) est plein de détails curieux sur ces propríetaires primitifs du Nouveau-Monde; il devra être d’autant plus recherché, que c’est, pour ainsi dire, l’histoire de la dernière période d’existance d’un peuple qui va s’éteindre.“ Revue Encyclopédique, tom 28. novembar 1825, str. 444. (4) Ova činjenica je istinita.

RAZGOVOR IZMEĐU JEDNOG FIZIČARA I JEDNOG METAFIZIČARA Čuvene Arhimedove reči izgovorene u trenutku kada je pronašao put kojim dokazuje krađu koju je, prilikom izrade zavetne krune tiranina Sirakuze Hjerona, izvršio njen tvorac, zlatar. (2) Oni koji se zanimaju za ovo umeće, mogli bi da o njemu više saznaju iz raznih knjiga, na primer Lezioni dell’arte di prolungare la vita umana (Predavanja o umeću produženja života ljudskog), savremenog dela koje je na nemačkom napisao gospodin Hufeland, i koje je sada prevedeno i objavljeno u Italiji. Godine 1550, izvesni Tomasso Giannotti, zvani „filolog“, lekar iz Ravene, svojevremeno veoma čuven, napisao je za Julija trećeg, koji je iste te godine stupio (1)

372 |

Đakomo Leopardi

na papski presto, knjigu pod naslovom De vita hominis ultra CXX annos protrahenda; delo veoma prikladno za pape, kao što su oni koji počinju da vladaju, obično u zašlim godinama. Ova bi knjiga bila smešna, da već nije izuzetno mračna. Lekar kaže kako je knjigu napisao da bi produžio život novog Prvosveštenika, toliko potrebnog svetu, zašta je dobio i spisateljsku podršku dvojice kardinala, koji su, i to preko svake mere, želeli to isto. U posveti, vives igitur, kaže, beatissime pater, ni fallor, diutissime. I u samom sastavu dela, pošto je u celom jednom poglavlju tražio cur Pontificum supremorum nullus ad Petri annos pervenerit, daje drugu, ovako sastavljenu: Iulius III papa videbit annos Petri et ultra; huius libri, pro longeva hominis vita ac christianæ religionis commodo, immensa utilitate. Ali papa je umro pet godina potom, u 67. godini života. Što se njega tiče, naš lekar, ako sam ne pređe ili ne napuni 120. godinu života, to neće biti njegova greška, i njegove pouke zbog toga ne treba zanemarivati. Knjiga se završava jednim uputom. Iulii III vitæ longæve ac semper sanæ consilium. (3) Vidi Lukijan, Dial. Menip. et Chiron, Opp., tom I, str. 514. (4) Pindar, Pyth., oda X, v. 46 i dalje; Strabon, knj. XV, str. 710 i dalje; Mela, knj. III, gl. 5; Plinije, knj. IV, gl. 12 kraj. (5) Plinije, knj. VI, gl. 30; knj. VII, gl. 2; Arijan, Indic., gl. 9. (6) Lettres philosophiques, pis. XI. (7) Suida, čl. Λεύχή ήμέρ

RAZGOVOR IZMEĐU TORKVATA TASA I NJEGOVOG DOMAĆEG DUHA (1) U toku svog duševnog poremećaja Torkvato Taso je došao na pomisao sličnu čuvenoj pomisli Sokratovoj: verovao je da njega s vremena na vreme posećuje jedan prijateljski duh, sa kojim on vodi mnoge i duge razgovore. To možemo da pročitamo u Mansovom životu Tasovom: koji je bio prisutan jednom od ovih kolokvija ili solilokvija, kako već hoćete da ih nazovemo. (2) Apolonije, Hist. commentit., gl. 46; Ciceron, De Divinat., knj. I, gl. 30; knj. II, gl. 58; Plinije, knj. XVIII, gl. 12; Plutarh, Convival. Quaestion., knj. VIII. quæst. 10, Opp., t. II, str. 734; Dioskorid, De Materia Medica, knj. II, gl. 127. (3) Meursije [Meursius], Exercitat. critic., deo 2, knj. II, gl. 19, Opp. vol. 5, kol. 662.

Mali moralni ogledi

| 373

RAZGOVOR PRIRODE SA JEDNIM ISLANĐANINOM (1) (2)

Kamoinš [Camoëns], Lusiad, pevanje V. Seneka, Natural. Quaestion., knj VI, gl. 2.

PARINI ILI O SLAVI Pauzanija, knj. II, gl. 20, str. 157. (2) Knjiga I, Milansko izd., 1803, knj. I, str. 79. (3) Monteskje [Montesquieu], Fragment sur le Goût; de la sensibilité. (4) Povera e nuda vai, filosofia, Petrarka, deo 4, sonet I, La gola e ’l sonno. (5) De Senect., gl. 23. (6) Kod Stobeja, izd. Gesner. Tigur., 1559, prop. 96, str. 529. (7) Somn. Scip., gl. 7. (1)

RAZGOVOR IZMEĐU FEDERIKA RUJŠA I NJEGOVIH MUMIJA (1) Vidi, između ostalog, u vezi sa ovim čuvenim mumijama, čiji je naziv anatomski preparati, Fontenelle-ovu, Éloge de mons. Ruysch. (2) Car Petar I, posetio je u dva maha Rujšovu laboratoriju, koju je potom otkupio i preneo u Petrograd. (3) Sredstvo koje je Rujšu poslužilo za konzervaciju leševa, bile su injekcije izvesnih tečnih sastojaka koje je sam pripremao, i čije dejestvo je bilo čudesno. (4) De Senec., gl. 7.

MUDRE IZREKE FILIPO OTONIJERIJA Œconom., gl. 20, § 23. Gl. 6. (3) Knj. I, od. 69. (4) Knj. II, od. 31. (5) Ibid., od. 95. (6) Knj. IV, od. 48. (7) Præcept. gerend. reipub., Opp. t. II, str. 709 i dalje. (8) Parad. I, na kraju. (9) Knj. II, gl. 8, sekt. 9; gl. 9, sekt. 5. (1)

(2)

374 |

Đakomo Leopardi

RAZGOVOR KRISTOFORA KOLUMBA SA PEDROM GUTJERESOM

(1)

Peripl. in Georg. græc. min., str. 5.

(1)

Cyneget., gl. V, § 4.

POHVALA PTICAMA PESMA DIVLJEG PETLA

Vidi, između ostalih, Buxtorf, Lexic. Chaldaic. Talmud. et Rabbin. kol. 2653 i dalje. (2) Kao i dobar broj neznabožaca i drevnih hrišćana, mnogi i od Jevreja (među kojima Filon iz Aleksandrije, i rabin Mojsije Majmonid) bili su mišljenja da sunce, i slično njemu planete i zvezde, imaju dušu i život. Vidi Gassendi, Physic., od. 2, knj. II, gl. 5; i Petau, Theologic. dogm. de sex dier. opific., knj. I, gl. 12, § 5 i dalje. (3) Ovo je poetski, a ne filozofski zaključak. Filozofski govoreći, postojanje, koje nikada nije imalo početka, neće imati ni kraja. (1)

KOPERNIK

(1)

Zapravo Kopernik je i posvetio delo papi Pavlu III.

RAZGOVOR PLOTINOV SA PORFIRIJEM Diogen Laert, Vit. Plat., odl. 80. Kada se radi o stanju prirode i civilizacije, mišljenja XIX veka u velikoj meri se razlikuju od Porfirijevih. Međutim, ova razlika se svodi na običnu prepirku oko reči kada je u pitanju Porfirijevo rasuđivanje u korist svojevoljne smrti. Ako nazovemo poboljšanjem, usavršenjem ili napretkom ono što Porfirije zove iskvarenošću, a popravljenom ili usavršenom prirodom ono što on zove drugom prirodom, vrednost njegovog rasuđivanja ostaje nepromenjena. (3) Ciceron, Tuscul., knj. I, gl. 34; Valerije Maksim, knj. VIII, gl. 9; Diogen Laert, knj. II, odl. 86; Suida, čl. ’Aρίoτιūūos. (1)

(2)

RAZGOVOR TRISTANA SA JEDNIM PRIJATELJEM

Deo II, kancona 5: Solea dalla fontana di mia vita. [Rime CCCXXXI, 7-8] (2) Vidi Stobej, prop. 96, str. 527 i dalje; prop. 119, str. 601 i dalje. (1)

Mali moralni ogledi

| 375

Obaveštenje u vezi sa ovim izdanjem Malih moralnih dela1 Ova Delca, napisana 1824, prvi put objavljena u Milanu 1827, ponovo odštampana 1834. u Firenci, uz dodatak Razgovora između jednog prodavca almanaha i jednog prolaznika, kao i Tristana sa jednim prijateljem, napisanim 1832; vraćaju se sada na videlo dana, znatno prepravljena od strane pisca, uvećana Apokrifnim odlomkom Stratona iz Lampsaka, napisanim 1825, Kopernikom, i Razgovorom Plotinovim sa Porfirijem, oba sastavljena 1827. Razgovor jednog učitelja retorike sa Salustijem, koji se može naći u drugim izdanjima, ovde je izostavljen po želji pisca.

1

Napisano od strane pisca za izdanje Starit

376 |

Đakomo Leopardi

SADRŽAJ Prethodna napomena..............................................................................5 Istorija ljudskog roda.............................................................................. 7 Razgovor između Herkula i Atlanta..................................................33 Razgovor između Mode i Smrti......................................................... 41 Predlog za nagrade Akademije ksilografa.......................................49 Razgovor između jednog đavolka i jednog patuljka......................57 Razgovor između Malambruna i Farfarela..................................... 65 Razgovor između Prirode i Duše....................................................... 73 Razgovor između Zemlje i Meseca....................................................81 Prometejeva opklada.............................................................................95 Razgovor između jednog fizičara i jednog metafizičara...............113 Razgovor između Torkvata Tasa i njegovog domaćeg duha...... 125 Razgovor Prirode sa jednim Islanđaninom................................... 139 Parini ili o Slavi......................................................................................151 Glava prva.........................................................................................151 Glava druga.....................................................................................154 Glava treća....................................................................................... 159 Glava četvrta...................................................................................162 Glava peta....................................................................................... 166 Glava šesta.......................................................................................170 Glava sedma....................................................................................172 Glava osma....................................................................................... 175 Glava deveta....................................................................................179 Glava deseta..................................................................................... 183 Glava jedanaesta............................................................................. 185 Mali moralni ogledi

| 377

Glava dvanaesta..............................................................................188 Razgovor između Federika Rujša i njegovih mumija..................199 Mudre izreke Filipo Otonijerija........................................................ 211 Glava prva........................................................................................ 211 Glava druga.....................................................................................216 Glava treća.......................................................................................221 Glava četvrta...................................................................................225 Glava peta....................................................................................... 230 Glava šesta...................................................................................... 234 Glava sedma....................................................................................238 Razgovor Kristofora Kolumba sa Pedrom Gutijeresom............249 Pohvala pticama....................................................................................259 Pesma divljeg petla.............................................................................. 273 Apokrifni odlomak Stratona iz Lampsaka.....................................281 Reč unapred....................................................................................281 O poreklu sveta.............................................................................. 282 O kraju sveta...................................................................................284 Razgovor između Timandra i Heleandra.......................................291 Kopernik. Dijalog................................................................................309 Scena prva.......................................................................................309 Scena druga.................................................................................... 314 Scena treća....................................................................................... 315 Scena četvrta...................................................................................316 Razgovor Plotinov sa Porfirijem...................................................... 327 Razgovor između jednog prodavca almanaha i jednog prolaznika..............................................................................349 Razgovor Tristana sa jednim prijateljem........................................353 Napomene Leopardijeve uz Male oglede o moralu......................... 369 Obaveštenje u vezi sa ovim izdanjem Malih moralnih ogleda.................................................................................376

378 |

Đakomo Leopardi

IMPRESSUM

Библиотека Албатрос ликовно-графичка опрема Маја Јосифовић графички знак библиотеке Петар Добровић лектура, коректура и прелом текста Младен Миливојевић штампа ИП „Филип Вишњић“ 2008. тираж 1000 примерака

Mali moralni ogledi

| 379

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 821.131.1-4 Леопарди, Ђакомо Mali moralni ogledi / Đakomo Leopardi ; s italijanskog preveo, sa predgovorom i napomenama, priredio Aleksandar V. Stefanović. Beograd : „Filip Višnjić“, 2008 (Beograd : „Filip Višnjić“). - 376 str. ; 21 cm. - (Biblioteka Albatros ; knj. 137) Prevod dela: Operette morali / Giacomo Leopardi. - Tiraž 1.000. ISBN 978-86-7363-582-8 COBISS.SR-ID 150957068

380 |

Đakomo Leopardi

Dosadašnja izdanja 1. M. Црњански: Дневник о Чарнојевићу 2. С. Винавер: Громобран Свемира 3. Р. Петровић: Бурлеска Господина Перуна Бога Грома 4. Ј. Kulundžić: Lunar 5. Е. А. По: Приче тајанства и маште 6. G. Tešić: Antologija Albatros 7. M. Danojlić: Kao divlja zver 8. Ђ. Вуковић: Друга страна 9. С. Мандић: Петољетка 10. К. Brandis: Nestvarnost 11. М. Novakovski: Knez tmine i dvanaest priča 12. I. Ivanović: Živi pesak, živo blato 13. C. Басара: Напукло огледало 14. Ž. Kara-Pešić: Dorasti za bravu 15. Г. Ђого: Изабране и нове песме (три издања) 16. С. Todorov: Poetika 17. Т. Манојловић: Основе и Развој модерне Поезије 18. S. Jovanov: Rajski trovači 19. T. Konvicki: Mala apokalipsa 20. M. Toholj: Gospodar srca 21. A. Baljak: Istorija afokalipse 22. G. K. Česterton: Tajne oca Brauna 23. M. Pantić: Vonder u Berlinu 24. L. Vegel: Pareneza 25. M. Ćupić: Đavolji trougao 26. R. Mikić: Postupak karnevalizacije 27. R. Lukač: Čipkarska škola 28. A. Baljak: U granicama demokratije

Mali moralni ogledi

| 381

29. V. Ćurgus Kazimir: Prvih pet godina i smrt Haila Selasija 30. M. Popović: Udri bandu (tri izdanja) 31. V. Šalamov: Krhotine dvadesetih 32. S. Mandić: Vreme očeva 33. Д. Албахари: Цинк 34. S. Sokolov: Škola za ludake 35. Dž. Milton: Izgubljeni raj i Raj ponovo stečen 36. S. Damjanov: Kolači, obmane, nonsensi 37. L. Kojen: Umetnost i vrednost 38. M. Prodanović: Novi Klini 39. N. Mitrović: Priče za oči 40. Р. Pavličić: Sve što znam o krimiću 41. H. L. Borhes/B. Kasares: Šest problema za don Isidora Parodija 42. D. Simonović: Neodoljiva draž poziva 43. Đ. Konrad: Osnivač grada 44. E. Limonov: To sam ja, Edička 45. E. Limonov: Stranac u rodnom gradu 46. Љ. Мицић: Барбарогеније децивилизатор 47. Ђ. Трифуновић: Стара српска књижевност 48. М. Вукадиновић: Ловци на пукотине 49. R. Kuver: Šta li se dogodilo sa Mrzovoljnim Gasom iz Čikaških medveda 50. A. Јовановић: Поезија српског неосимболизма 51. V. Biga: Dušin vrt 52. C. Марковић: Досада усвојених речника 53. М. Удовички: Истоку на Запад 54. К. Вагинов: Послови и дани Свистонова 55. Н. Милошевић: Књижевност и метафизика 56. М. Данојлић: Место рођења 57. D. Lodž: Zamena mesta 58. B. B. Јовановић: Двоглава корњача 59. М. Ломпар: Модерна времена у прози Драгише Васића 60. Ј. Христић: Професор математике и други други есеји 61. Љ. Ђурђић: Слике из претходног живота 62. Џ. Диздаревић-Крњевић: Утва златокрила 63. Ј. Деретић: Поетика српске књижевности 64. М. Данојлић: Ослободиоци и издајници (седам издања) 65. Д. Калезић: Пролазни дом 66. А. Bariko: Okean more

382 |

Đakomo Leopardi

67. П. Пијановић: Павић 68. I. Mekjuen: Crni psi 69. С. Тонтић: Твоје срце, зеко 70. М. Ломпар: Његош и модерна 71. D. Aleksić: Reditelj 72. Ј. Hristić: O tragediji 73. M. Грујић: У засенку Дунавском сокаку (четири издања) 74. S. Jovanov: Obmanuti Eros 75. P. Бели Марковић: Мале приче (два издања) 76. М. Данојлић: Балада о сиромаштву (два издања) 77. Д. Хамовић: Песничке ствари 78. М. Ломпар: Црњански и Мефистофел 79. С. Јаковљевић: Ен, ден, дину… 80. Ј. Радуловић: Идеалан плац 81. Д. Николић: Фото-керамика господина Цебаловиђа 82. М. Грујић: Новосадски ноктурно 83. С. Довлатов: Наши 84. R. Valzer: Jakob fon Gunten 85. K. Kješlovski, K. Pjesjevič: Deset božijih zapovesti 86. C. Мицковић: Александар и смрт 87. Ј. Гробаров: Власник туђег разума 88. Е. Mareš: Tomas Man izbliza 89. H. Вуковић: Девета соба 90. М. Данојлић: Година пролази кроз авлију 91. А. Гаталица: Еурипидова смрт 92. Ј. Hristić: Terasa na dva mora 93. Маргарет Етвуд: Телесна повреда 94. Марко Недић: Основа и прича 95. Милован Данојлић: Пустоловина 96. Митко Маџунков: Александров дом 97. Tomas King: Sve dok је trava zelena i vode teku 98. Cao Ju: Oluja 99. Шарл Бодлер: Цвеће зла и остали стихови 100. Р. Бели Марковић: Девет белих облака 101. Мирослав Јосић Вишњић: Ратна пошта 102. Laslo Blašković: Madonin nakit 103. Радоман Кордић: Језичке игре 104. Људмила Улицка: Случај Кукоцки 105. Džon Apdajk: Izabrane priče Mali moralni ogledi

| 383

106. Светлозар Игов: Кратка историја новије бугарске књижевности 107. Славко Гордић: Профили и ситуације 108. Миодраг Перишић: Анђео историје и дневни послови 109. Милован Данојлић: Зечји трагови 110. Људмила Улицка: Медеја и њена деца 111. Добрило Ненадић: Победници 112. Aleksandar Gatalica: Beograd za strance 113. Мирослав Цера Михаиловић: Сол на рану 114. Миро Вуксановић: Семољ земља 115. Милован Данојлић: Змијин свлак 116. Milen Alempijević: Sreća okupanog čoveka 117. Simona de Bovoar: Svođenje računa 118. Osamu Dazai: Sunce na zalasku 119. Слободан Зубановић: Море око Београда 120. Радивоје Микић: Прича и значење 121. Đakomo Leopardi: Zibaldone misli 122. Sanja Domazet: Ko plače 123. Pan Bujukas: Čovek koji je hteo da popije more 124. Ђорђе Оцић: Шума и друм 125. Рајко Лукач: Самртни загрљај 126. Александар Југовић: Три рога месеца 127. Džon Apdajk: Terorista 128. Драгиша Калезић: Адреса беше моја 129. Дејан Вукићевић: Омама 130. Radoman Kordić: Politika književnosti 131. Dragan Aleksić: Oko sa strane 132. Katarina Haker: Sirotani 133. Љубиша Јеремић: Мала књига о Толстоју 134. Александар Југовић: Српски у сто лекција 135. Сунчица Денић: Три света 136. Ravi Haž: De Nirova igra

384 |

Đakomo Leopardi