Crna knjiga Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog rata 1914-1918 Vladimir Corovic
December 16, 2016 | Author: vuk300 | Category: N/A
Short Description
Црна књига Патње Срk...
Description
ЦРНА КЊИГА Патње Срба Босне и Херцеговине за време Светског Рата 1914- 1918.
Написао В л a д ii м и р Ћ о р о в п К
1920.
ИЗДАЊЕ И. Ђ. ЂУРЂЕВИЋА, БЕОГРАД-САРАЈЕВО
Вл. Ћоровић
ЦРНА КЊИГА
СЛИКР.
>У
со
ш ш«сћипаЈ$1«г Когђ1)
ВЕШАЊЕ
СРПСКОГ
СВЕШТЕНИКА
У ТУЗЛИ. ПЕТРА
ЛА ЗА РЕВИ Ћ А
Штампарија „Босанске Поште“, Сарајево.
Н есравњива хисторнјска времена, која смо лроживљавали у ових апокалиптичких седам година и чији смо значај уочили већ сви стварањем наше велике уједињене отаџбине и свесним спремањем за нов одсек пашег националног живота. треба да буду осветљена са сваке стране. Поколење, коме је писано, да својим ж ртвам а створи досад непрепорно најобимније и идејно најдубље успехе у повест српског племена, овакво какво је, и са својим митским прегарањем и са својим ситним страстима, велико поред свега, што се гледано из близа губи у просечности, то покољење, силно по свом активном судеоништву на стварањ у Н овог и Великог, није мање хисторијски важно и по свом пасивном мученичком делу и вреди да се посебно прикаже за времена, која ће, посматрајуЂи створено из даљ е перспективе, имати да се непосредно увере како је доиста читав наш народ, читав, први пут од како имамо своју хисторију, подједнако суделовао у изградњи идеје и дела дајући за њих животе и здраву снагу на бојним пољанама као и по препуњеним аустријским тамницама и логорима. Пасивне су ж ртве чак много болније. Утрошене без видне непосредне користи за покрет, оне су документи интензивности осећања и извесне националне мистике и у многим срединама тек нужни потстицаји за јаче зближ авањ е
-
4
и отпор, али увек праћенс сазнаљем, да би друкчије употребљене имале далеко знатнији успех. М ученици идеје морају да буду приказани и њихова имена забележ ена за посебне странице хисторије овог покрета, који ће, као и сви дотле, имати да утврди како се та појава стално понавља у нашој прошлости и добија готово облик једне националне периодике. Чак ни најпопуларнијем јунаку наше народне песме није било суђено, да измакне тамници и да не зазире од Ђеминих веш ала. Крст је за нас био не само симбол хисторијске борбе према полумесецу, него и право обележ је Голготе, на коме се неколико столећа распињала вера и свест једног народа. О вог задњег пута. изгледа, силније и свирепије него икад пре. Још у затвору дош ао сам на мисао, слушајући страхоте преживелог, донекле очевидац и сам, да побележим и саберем све, што је наш свет поднео од 1914— 1918. године, од дана атентата на Ф ранца Фердинанда па до ослобођењ а. Кад се, у травничком затвору, дала донекле и материјална могућност за то, почели смо са прикупљањем градива. Међу нашим друговима било их је доста, који су сами препатили врло много и врло много видели својим очима. Раније, а деломично и ту, звпажајући извесну склоност препричавању и не^ виђеног и допуњавању код неких лица из нашег причалачког круга ја сам, молећи пријатеље да ми побележе ствари, траж ио изрично од њих, да ми саопш те само оно, што су сами видели својим
5
очима и сами на себи искусили. јер волео сам имати и мање, али тим поузданије податке. Кад сам пред крај 1917. изашао из затвора и у Загребу нашао прилике да средим своје одношаје, добио сам од к руга редакције G l a s a S l o v e n a c a , H r v a t a i S r b a , у вези ca организацијом Југославенског Клуба у Бечу, понуду, да за бечке делегације и Југославенски Одбор у Паризу израдим систематски преглед свих патња и прибавим што обилнији материјал фотографија вешања и других прогона. Читаве 1918. године радио сам на том послу и у августу отпремио велик део тога преко Прага за Париз. Предусретљивост r. дра Срђана Будисављевића, који je био главни фактор у тој акцији, омогућила ми je, да сам се дуго времена могао бавити само тим стварима. Материјал, који ми овде износимо, не обухвата све, што се има рећи. И поред љубазних предусретљивости с много страна и поред много уступљених бележака и података (као од r. проте Душана Кецмановића, Данила Димовића, Николе Костића, Вељке Митраковића, Божидара Томића, Радослава Парежанина) овде се ипак није могло сабрати све. Многа уста, и то она, што би имала највише да кажу, занемела су за увек. Многи нису имали прилике, да саопште неком писменом своје доживљаје; многи, од писменијих, нерадо или незгодно пишу. Много се код неких, нарочито млађих, и померило у истинитости приказа, добило понешто туђих елемената и постало врло проблематично за овакав
-
ß
-
један посао. Нарочито се то примећава код мно гих дописа у новинама, где се често пута, да би се деловање извесне личности јаче подвукло, догађаји приказују врло субјективно и не увек у складу са другим сведоцима. Ради тога се од те грађе могло употребити само оно, што je потврђивано и другим саопштењима. У том ми je доста помогао материјал, који je био слат Југославенском Клубуу Беч и мени уступљен. Добротом г. драВладимира Андрића добио сам све списе требињског војног суда, као најдрагоценији материјал за овакву радњу. Moj брат, покојни Светозар, написао je Б ел е ш к е ј е д н о г т a о ц a, своје доживљаје из мостарског гарнизона, објављене после у Н a р о дн о м Ј е д и н с т в у 1919. и посебно код И. Ђ . Ђурђевића. Да се потакне што више прикупљање ове грађе објављен je у Н а р о д н о л ! Ј е д и н с т в у од 11. фебруара 1919. циркулар Земаљске Владе под натписом „Зулум аустријско-угарског режима“, у ком су се стављала конкретна питања за многе ствари и податке овог дела. Одзив није био задовол>авајући, јер су многи чиновници, који су у првом реду требали да дају одговоре, имали личних рачуна, да сгвар прикажу на свој начин или да уопште вешто избегну постављеном питању. ja сам се овде, сасвим разумљиво, ограничио само на Босну и Херцеговину. Да сам преузео шири nocao не бих уопште доспео да га на време разрадим, јер би много месеци требало утрошити
на проверавање лица, која су доприносила грађу и на критички преглед материјала, да и не говоримо о том колико би организација таквог рада, без претходних веза, била отешчана с једне стране неповерељем, a с друге опасношћу. Чак ни за саму Босну није се могло постићи све што je било у плану. Заплашени прогонима 1914. године многи су се наши људи очевидно устручавали, д i уђу у ма какав посао тајне природе и уперен против власти и нису никако хтели ни да им се само име спомене. Отуд су извесне области и догађаји остали без свог потпуног и детаљнсг излагања и отуд поједиие неравности у приказу предмета. Један кратак, али политички врло важан сукус свих рекриминација из овог дела, дат je у меморандуму босанских политичара, израђеном од Данила Димовића, који je поднесен грофу Стевану Тиси у Сарајеву 20. септембра 1918., кад je дошао да се информише о приликама у Босни и Херцеговини и да проведе извесну агитацију за решење босанског питања у угарском смислу. Меморандум тај гласи овако : „Прије рата имали смо бар неку сјену уставности и то мало суделовања у државној управи почело je стварати ужу везу између народа и државе. Дошао je рат. Код нас се показао не само као страхота борбе државе против државе, него као страхота борбе државе против властитих држављана. Релативна већина наших суграђана, т. ј*
-
8
-
сви Срби православни били су извржени најстрашнијим прогонима. Изгледало je тако, као да сваког православног Србина сматрају атентатором. Србима je био у монархији навештен рат већ страшним, подузетим под заштитом јавних власти, погромима. Ha почетку рата уапшено je неколико хиљада Срба и стрпано no разним тамницама и казаматима без судске и без административне истраге или пресуде. Усљед лошег и нечовјечног поступка знатан дио тих људи je оболио и подлегао. У сваком селу у сваком градићу узет je већи број таоца. To je институција, коју не познаје право ниједне културне и правне државе овог века. По тој институцији бивају грађани властите државе ухапшени и предани војницима с том напоменом, да их ти војници имају право одмах убити, чим се макар што деси. чиме би били угрожени интереси всјске, сигурност мостова и жељезница. По тој институцији имали су дакле грађани да плате главом за туђа дела, која су често била плод подметнуте личне освете. Многи од њих убијен je без кривње. a многи без икаква разлога. To значи повреду најпримитивнијих права човјечијих, то значи гажење великог начела правног, лостављеног још у средњем веку, a које гласи: poena teneat actoris. У то су дошли казнени прогони пред војним и грађанским судовима. Ми морамо да истакнемо да je то правосуђе претерано строго судило не само у погледу казне, него и у погледу квалифи-
кације чина. Судило се на смрг, где за то предпостава законских није било. Само благост, чоијечност и милост младог владара избавила je већи број осуђеника, које су судови не само осудили на смрт, него и предложили, да се смртна казна и овриш. Kao посебан и карактеристичан случај наводимо то, да je један иародни посланик, умировл>ени професор, отац шестеро деце, лишен пензије и осуђен на тешку тамницу — ма да je уживао имунитет — за то, што у саборској седници 1. није устао, кад je председник јавио краљеву захвалу на честитци за оздрављење, 2. што je дошао у обичном оделу на жалобну седницу за покојним пресголонаследником *) Осим судских прогона и јустификација, мноштво je наших С рба убијено, запаљено и обешено без истраге суда, и то не само мушкараца, него жена и деце. To су већином чиниле уз редовиту војску оне чете, што их je уз плаћу свакаквих елемената основао генерал Потијорек. Од тих елемемата, који су организованм и командовани или, претрпио je наш народ најужасније патње. И ако се no вери разликујемо, ми смо синови једног народа, ми смо крв исте крви. Идеја народног јединства Хрвата, Срба и Словенаца продрла je у све народне слојеве. О н а j e п о с т а л а п о литичком вером и догмом н а ш е г нар о д н о г б и ti a. З а то муке и патње, што их je м орао српски део јединственог нашег народа трпи*) Случај Шћепана Грђића.
-
10 -
ти, одјекнуле су дубоко у срцу и души Хрвата и Словенаца. Ну нису само Срби трпили услед страховладе у почетку рата и услед тешког притиска војничког апсолутизма до данас. Свима нама у Босни и Херцеговини одузета су уставна права. Влада je радила како се њој најсходније чинило, без обзира на жеље и потребе народа. Код нас je народ усљед огромних ратних жртава и патња пропао. Случајеви умирања од глади били су обична појава у појединим крајевима Босне и Херцеговине. Tora не би било, да je народ no свом представништву M o rao вршити свој законити уплив на државну упра* ву. Ниједан народ монархије није м орао допринети размерно толико жртви у крви, колико испаћени народ Босне и Херцеговине. Поред тих неразмерних жртава у крви наметнуте су нашем обесправљеном народу још и прекомерне жртве у иметку. Ни у једној покрајини Аустро-Угарске монархије нису порези убрани у оној висини као код нас, ни у једној покрајини нису ратна подавања и реквизиције у толикој мјери и уз тако ниске цијене провађане, као у Босни и Херцеговини. Наши сељаци, наши земљопоседници лишени су уз минималне накнаде њихових земаљских продуката и стоке тако, да наше економско стање није сал\о дошло у кризу него стоји пред ^атастрофалном пропасти. Наше народно представништво распуштено je, аутономија котарева, окружја обустављена je била. Законом загарантована вјерско-просветна аутоно'
-11мија српско-православних епархија и управа укинута je наредбеним путем. Слобода састајања je потпуно укинута. 0 слободи штампе не може се ни говорити. Не допушта се шта више ни долазак новина у Босну и Херцеговину, које стоје под цензуром државних одветника у монархији. Слобода кретања, a да у близини нема ратних операција, огранимена je тако, да и најкраћи пут овиси о милости полиције и дозволи војничке власти. Сваки путник који долази из монархије у Босну добива утисак, као да долази још и данас у страну државу. Политички осуђеници, код којих закон прописује посебно поступање, чаме још и данас као обични осуђеници и злочинци у централној казниони у Зеници у гвозденим кавезима као животиње, уз слабу храну и необично строги поступак, који се против њих до у танчине проводи. У Аустрији je већ давно издана опћа амнестија чак и за оне, ;ja које су судови пронашли, да су кажњива дела; против државе за вријеме рата починили. У Угарској није у тој мјери ни било осуђивања. У свим југоисточним крајевима уништен je иметак народни ратним операцијама, a да штета до данас накнађена није. Наш je сабор прихватио законску основу о уведењу српско-хрватског језика у Босни и Херцеговини. Босна и Херцеговина су земље са искључивим становништвом српско-хрватске народности na та законска основа не само да није предложена на санкцију, него се — премда je добила предсанк-
—
12
-
цију — њемачки језик наредбеним, законским путем и праксом необично шири у нашој управи, док се у исто доба изгони из управе нама свима мило и свето писмо Ћирилово. Ове методе потјечу из глава централиста, који јединством немачког језика хоће да проведу своје циљеве против којих je Ваша Преузвишеност устала као министар председник, означивши такове циљеве и тежње именом, какво им припада. У кратким цртама изиели смо патње, муке, невоље и понижења, што их je народ у Босни и Херцеговини претрпио, a подноси их још и данас. Ово je само бледа слика наших прилика. Поједине чињенице, којих има неизмерап број, тек би je осветлиле потпуно. Тада би се тек могла схватити трагедија нашег народног живота. Од стрељања, вешања, палења и убијања несретна судбина довела нас je до умирања од глади. Уз оваково стање и овакав поступак према нама сваки мисаон и разборит човек разумеБе и наше расположење, разумеће наше тмурне осећаје, испреплетене чемером и горчином. Наше осећаје разумеће нарочито син мађарског народа, који je народ у борби за своју слободу. за своја народна, грађанска и уставиа права допринио огромне жртве и претрпео ужасне патње. Нека се Ваша Преузвишеност духом врати у она тчшка времена, која je мађарски народ претрпио у години 1848. и послије тога. Пред Вас he избити хлика бруталног апсолутизма, у коме су Хајнау и
-
13 -
Јамберт вјешањем н стрељањем гушили народни’ покрет мађарски и Ви ћете наћи потпуно оправданим, што се сав мађарски народ туђио од апсолутистичке и германизаторске ере Бахова система, и што се je заносио надом на боља времена своје уставне и народне слободе. Тако ћете и нас моћи праведно разумети. Треба да буде бол>е, треба да буде друкчије, na да се народ освијести и тргне из ове апатије, ове отуђености и потиштености, да зна, да није само објекат управне силе, него да je грађанин са правима и дужносгима. Претпоставе за друго расположење и за други рад јесу ове: 1. Потпуна амнестија политичких осуђеника. 2. Накнада ихтете свим невино настрадалим. 3. Осигурање прехране. 4. Успостава уставности сазивом распуштеног сабора уз потпуно слободне накнадне изборе. 5. Управа земље може се предати само људима саборског поверења. Тек кад ово испуњено буде, може се путе.м народног представништва приступити решавању осталих питања. Наш читави народ Срба, Хрвата и Словенаца претрпио je у монархији веома много за време овога рата. Данас још стоји Далмација, Словенија, Истра, Корушка без својих земаљских представништва под управом туђег чиновништва. У Хрватској je једино одржан уставии режим. Па и тамо испадају сваки час претње са страшилом неуставности и комесаријата, a једогласно примљене законске основе не могу да постану законом. To бу—
—
14 —
ди у нас осјећаје, који не могу бити склони држави. To буди у нама предосјећаје, што расту у сјени и мраку неслободе. Ми осјећамо једно са свом нашом истокрвном браћом Хрватима, Србима и Словенцима ма где они били. Ми знамо, да на кругљи земаљској не можемо изоловано живети, него да нас већ наш положај упућује на искрен и поштен споразум са географски најближим народом краљевине Угарске. Да тај споразум може искрен и поштен бити треба да га створе два равноправна и државно самостална народа. Ми Срби, Хрвати и Словенци нисмо данас равиопраеии са народом мађарским. Ми смо данас робље незаробљено, које носи лажни наслов држављана. Док год се горње предпоставе не испуне, док год ми морамо да живимо у овом политичком и грађанском ропству, ми нисмо у стању дати слободне изјаве. Наше народно питање не може се решавати без народа, о н о с е не с м е с а м о делом и ч н о р е ш а в а т и , него у целини и т о н а темељуправа народног самоодређења Свако друго решење, међу која убрајамо и директно и без приволе народне намеравано присаједињење Угарској, било би насиље, које би уродило најгорим последицама за нутаржу сигурност и спољашни мир. HanatieHa душа нашег јединственог народа Срба, Хрвата и Словенаца, ако насиљем и неправдом раскомадани будемо, проћи fce мученички пут борбе да у њему сагори и пропадне или да достигне јединство и слободу своју.“
-
15 —
Taj су меморандум потписали овим редом : Ристо Хаџи-Дамјановић, Мато Бекавац, Перо Тодоровић, Ђ у р о Џамоња, Јово Пешут, Гавро Гашић. Тоорђе Пејановић, Др. ф ра Јулијан Јелинић, Карло Цанкар, Др. Љ убо Симић, Глигорије Јефтановић Војислав Шола, Др. Јозо Сунарић, Перо Стокановић, Др. Милан ЈојкиБ, Данило Димовић, Ф р а Љ убо Галић, Др. Саво ЉубибратиЂ, Др. Лука Чабрајић, Др. Владо АндриИ, Вјекослав Јелавић, Стјепан Субашић, Др. М арко Алауповић, Др. фра Карло Икић. Занимљиво je у оваквој прилици чути no могућности и другу страну. Генерал Стјепан Саркотић, поглавар Босне и Херцеговине, био je при повратку из Босне за Беч у Загребу затворен у једном хотелу и после, no наредби Земаљске Владе у Сарајеву, пуштен. 15. новембра 1918. он je упутио Народном Већу у Загребу свој протест и обрану овог сад рж аја: „Свечано протестирам ради на мени изведених насшља у Сл. Броду и Загребу и надодајем слиједеће: Ja сам био до мог добровољног одступа кано поглавар Б. и X. орган Његовог Величанства и заједничког министра финанција и само њима одговоран. Моју наложену задаћу: „ У Б. и X. мир и ред уздржати, свако настојање које води изван монархије запријечити, политике нетрпити, земље од непријатеља обранитн, објективно управљати и династичка чувства његовати“ испуњавао сам мирном и примјерном дужношћу.
-
16 -
Новој влади нисам правио никакових потешкоћа, дапаче ишао сам joj искрено и отворено на руку и препоручио то свим војним областима и чиновништву. Једино сам je молио, да се у интересу земље и добре управе не пренагли. Ja сам joj изјавио, да сам предао кроз баруна Шпицмилера Његову Величанству моју демисију, али одговора још немам, изим што ми Шпицмилер телеграфира, да сам ja сада у Босни потребит кано никада и да почекам на упуте, које ће ми донести мој замјеник r. Ђурковић, којег сам ja у Беч послао, да све разјасни и каже, да je сада абсолутни курс један нонсенс и само од раздражујућег уплива на народно вијеће. Ђурковић je имао стићи у Сарајево на 31./X. али није ради потешкоћа на жељезницах стигао до 3. или 4./11. Међутим сам се ja одлучио сам добровољно одступити, пошто ми je скупина свих генерала тај корак тиме олакшала, изричућ, да ће сложно за ме стати, ако ми се прекршај моје дужности према цару и краљу и од које стране буде приговарао. Ha 1. или 2./П . сазвао сам у Конак генерале, заступнике старе и делегате нове владе и изјавио сам о в о : „Ja одступам добровољно од поглаварства земље, признајем Југославију, и желим њој и Б. и X. у њој најсјајнији развитак.* Делегати Народног Вијећа су ме упитали, да ли се могу у Зеници и Травнику још запрти пустити на слободу, на што сам одговорио: „БудуЂи су од мене на помиловање предложени и ja сам
-
17 —
увјерен, да их je цар помиловао, да тому нема никакве запреке и они се могу одпустити одмах, a не тек на 4./11. како je било интендирано“. (Краљек имендан). Ja сам све до мојег одласка подупирао нову владу у сваком смјеру. Свједоци: г. С у н а р и ћ и Мехмед С п а х о . О б а су ми једном на моје задовољство изразили, да би боље ишло, да се нису пренаглили и да се je мене слушало. Moj одлазак сам ja службено навијестио Нар. Вијећу, и молио, да се и Нар. Вијећу у Загребу исти објави, те да ми оба прибаве за ме и моју команду (штаб, штабску сатнију и т. д.) salvus conductus Подпредсједник С у н a р и ћ» који ме je особно походио, на чему му хвала, увјеравао ме je да мом одласку преко границах Славоније неће бити никаквих запрека, и написао je писмо једном уваженом господину у Сл. Броду, да се ja и мој штаб изпратимо кроз 2 поуздана члана Народног Вијећа у Броду дал>е преко славонске границе. Ja сам, даклен, свуда авизиран, a не потајно, како се прича; из Сарајева сам службено инстрадиран одпутовао са горе наведеним увјерењем, и усупрот томе доживио сам позната насиља. Додајем» да je у Сарајеву моја почасна страж а била увјек од босанске сатније, све до задњег дана. Пошто je она наравски морала остати у земљи, то се je задњи дан формирала сатнија из људих од команде, који су морали земљу оставити, дакле од Нијемаца, Мађара, и т. д. 2
—
18 —
ja сам принужден дакле Народно Вијеће замолити, да ми се отворено каже, зашто су на мени почињена овако грозна и безаконита насиља, да се могу пред лажним денунцијама бранити. Поздравило ме се кроз војнички шпалир на колодвору у Загребу титулом „крвник“. Нека се докаже, да ли je под мојом четири годишњом управом у Б. и X. no мом налогу и к а п к р в и п а л а ? Д а л е к о о д б и ј а м о д с е б е с в а нас иља и н е п р а в и ц е * ) у ч и њ е н е у Б. и X. год . 1914. г д ј е ј а н и с а м у Б о с н и б и о . ja одговарам за све, тек од почетка 1915. године, гдје сам почео на l./I. уредовати. Ш т а с у п о л и т и ч к е о б л а с т и, с в и в о ј н и ч к и т в р ђ а в н и с у д о в и и с у д о в и пољне в о ј с к е радили, односн о с л у ж б о в а л и у т у ж н о ј 1914. г о д и н и за то с а м j a и с т о т а к о о д г о в о р а н к а н о н . пр. Н а р о д н о В и ј е ћ е , д а к л е н и ш т а . Тужну политичку баштину 1914. године — такозвани бањалучки процес, — м орао сам ликвидовати. To je м орао сваки поглавар n a к а к о с е о н з в a о. A како сам ja то учинио ? У суд се мијешао нисам. To би било проти мојој части. Али *) Каракгеристично je истаћн ово. У Загребу генерал СаркотиН, ватворен јес a дужном почасти од официра, није се нико такао његове особе, аутомобнлом je спроведен у затвор у једном од најлепших хотела на Зрињевцу. To je за њ „ г р о з н о и б е з а к о н и т о н а с н љ е “. Даља причања показаће како се поступало с нашим најбољим људима и шта je све рађено од њих. З а Саркотића су то само „насиља и неправице" без оних срце парајућих епитета!
— 19 -
кад je одсуда пала, то je свих 20 на смрт осуђених на мој предлог и кроз моје посредовање помиловано било. Даље сам скоро направио план, да се најприје заведена младеж, затим мањи, онда тежи кривци испусте, тако да до мира ни најтеже оптерећени не остану у узи. К у м у л и р а њ е 1914. г о д и н е с а м о ј о м у п р а в о м ту, ч и н и ми се, л е ж и в е л и к о н е д о р а з у м љ е њ е , проти којему ja најоштрије лросвједујем. Ta о неким гадним стварима сазнао сам тек кроз К о р о ш е ц о в у интерпелацију. Ш то се горњих помиловања тиче, то сам имао задовољство, да су кадкада који предлози раније горе били, него ли je интервенција др. Д и м о в ић a наступила, који се je за запрте увијек заузимао. Када се о овој ствари говори, онда се мора увијек у обзир узети расположење пучанства при мом доласку у земљу. Ja сам нашао потпуни noлитички и војнички дебакл. Наше војске одступиле из Србије, мржња међу пучанством, с једне стране Хрвати и Муслиманци, с друге Срби, страшно. У тај хаос дошао сам ja, не познавајућ ни једног човјека у Сарајеву. Свако je мотрио, на коју ће страну? Ha никакову. Одлучио сам се no мом карактеру свима бити добар и праведан отац. Јесам ли био, нек суде сви безпристрасни. Кад je једанпут једна скупина Хрвата из Сарајева предамном била, онда сам им у разговору казао: „Господо, ви видите мој тешки положај. У оној минути, у којој би се ja од пута објективите2*
та и правде и најмање одалечио, у оној минути неби био више вриједан да остајем поглаваром земље. A k o л и би већ несрећа хтјела, да икога малко ускратити морам, то ћете бити ви, јер сам увјерен, да fce Хрвати Хрвату, гледајући на његове потешкоће, најприје опростити.“ Који су назочни били, могу то посвједочити. Говори, с којима сам ja и Кербер у оно вријеме поздрављени били, били су тако напети, да смо их ja и он увијек кано „преоштре“ квалифицирали.*) Ипак се ja у тој атмосфери ни педаљ од правде одалечио нисам. Шта пише поглавар земље у једном службеном предлогу у то вријеме: „Moj циљ јесте, дане мог дјетинства доживити у којима Србе и Хрвате ништа није друго разликовало, него само прекрст.“ A шта све нисам радио за поврат, и побољшање несретника у Араду и Нежидеру? Колико пута нисам слао вјештог пуковника Веселија тамо, да их извиди, стање побољша, и у земљу поврати. Све je ишло, али и за све je требало времена. Ж ао ми je, да нисам многе захвалнице и такове телеграме задржао. A таоце, који су no војничким прописима (Reglemens), допуштени били, све сам одстранио, чии сам се увјерио, да промету и војнички највише употребљеној, a за прехрану толи важној жељезни*) Говор н. np. поглаварова заменика дра Николе Мандића.
— 21 -
ци не пријети више никаква погибељ. Ta ствар изгледа сада лахка, али онда je била јако тешка и од највеће одговорности. A што продиче поглавар чиновништву и часницима: „Господо, тко хоће да у Б. и X. служи, за отога није доста само чувство д у ж н о с т и , он м ора имати и чувство највеће л> у б a в и за овај народ.“ Свједоци: Особито замјеник и секционшефи. A како просуђује поглавар политичке окривљенике ? Похађајућ Зеницу и Травник, гдје су они били и гдје сам се сам у она гладујућа времена за њих бринуо (моји војници су у оно вријеме имали 250 гр. на особу и дан, a они кроз моју наредбу 420 грама) na и шњима разговарао, обратио сам се к мојој пратњи и рекао: „Видите, господо, то су сада велеиздајници! Ако ли пако рат испане проти нама, онда су то мученици и највећи људн у свом народу“. A тко je и једанпут био код владе у понедељак и четвртак, гдје сам ja примао, и видио ону масу сиромашних молитеља и молитељица из разних слојева пучанства, тај ваљда гдје другдје таквих посјета ни видио није. Јесам ли се старао њихове јаде ублажити, и њихове сузе осушити, нека одговарају сами. 0 сличних ствари, мањег и већег, na и највећег опсега, могао би цијеле свезке написати, али можда je доста и ово за оне који су добре воље, a за друге су и цијели свезци бескорисни и забадава.
-
22 -
Тако no прилици изгледа крвник, који се je при свакој прилици за повјерени народ жртвовао. A шта je са „издајицом“ ? Обраћам позорност на моју изјаву у „Хрватском Бранику*4 од 5. студеног о. г., из које ће се увидити, како сам ja наше становиште бранио. Кано евједоке: Ено Његово Величанство, министри Кербер, Буријан, Шпицмилер, Векерле, Хусарек. При мојих ауденцијах није ми Његово Велич^нство само једанпут рекл о: „То no прилиии жели и Корошец“, или „Корошец не тражи такођер више,“ a Корошец je сада предсједник Народног Внје^а, a ja сам издајица. Ja поричем, да и један члан Народког Вијећа топлије ћути за свој народ, него ja. Невјешт сам био можебит у тому, да са политичарима опћио нијесам. Но мени je политика била забрањена, и ja сам je избјегавао кано отров, јер je особито у Б. и X . доста квара начинила. Трсио сам се и без ње иЂи једино правим путем. Босни и Херцеговини прибавио сам у в р и ј е м е р а т а , четири годишњи м и р и с п о к о ј с т в о , моје операције сам уредио увијек тако, да пучанство кроз њих скоро ни дирнуто није било. Увјерен сам, да ће ми народ бити за то једанпут — a можда већ и сада јако .чахвалан. Почасни грађанин Мостара, Требиња, Брода, Ерцегновог, Јањине na и главног града моје домовине нада се у то. Ja сам имао свете ocjefeaje дужности, не само према цару и краљу, него још можда внше према
-
23 -
народу, којим сам управљао и тако обима на услугу био. Неслогу и свађу — наше старе мане — увијек сам корио, јер оне су узрок сваке несреће. Кано Хрват поздравио сам са весељем Југосланију, и приправан сам њој — ако се икада на мене рефлектира — у сваку корист служити.“ Ми поводом ове неинтелигентне обране нећемо губити много речи. Овде се ради о читавом једном систему, a не о личностима као таквим. Оне су увек само мање више свесно оруђе у служби једне идеје или извесне веће организације. Каква je та била и чим се служила показаће јасно странице које следе. Оне ће, у исти мах, бити и најбол>и одговор за све апологије овакве врсте.
I.
Демонстрације иза атентата. Сарајевски атентат дао je добродошао повод потпуно отвореним нападајима на све оне елементе, који су се истицали јавиим деловањем за идеју народног јединства и на многе од оних, који се у свом политинком раду нису дали водити једино жељама н упутама меродавних службених личности; на Србе, међутим, били су ти нападаји управљени без ограде на све из реда готово без изузетка, у једном невероватном опсегу и без и најмањег обзира на постојеће државне законе. „Са стотинама вјешала неби се могле платити драгоцјене убијене главе“ узвикнуо je још истог дана пред новом музејском зградом у Сарајеву један од најпознатијих представника војних и клерикалних кругова града, Коста Херман, бивши оделни предстојник б. х. земаљске владе за унутрашње ствари и доцније помоћник грађанског комесара у окупираној Србији, који je тим ускликом, у једном часу изненађења и раздражености, јасно показао расположење своје околине. Дела, која су иза тог дошла, била су најбољи доказ, како je унапред добро промишљена, дуго спре-
-
26 -
мана и са системом организована сва она акција у земљи не само против политичара и водећих личности, него против целог народа као таквог. У једном опширном извештају о демонстрацијама у Травнику стоји изричито, како су тамошњи „лојални елементи“, после изјаве саучешћа код окружног предстојника, пошли против Срба потпуно свесни оног што чине. »Narod naviešćuje Srbima borbu na Život i smrt i progonstvo iz Bosne i Hercegovine.« (Hr vatska, br. 798, 3. juli 1914.). У једном говору држаном на дан атентата у Загребу и посебно дотераном од органа франковачке странке, чије су везе са војничком командом биле општепознате, са нагласком се истиче, да се »i u našem krugu na naSera tielu nalazi sva sila krpuša u spodobi Srba i Slavosrba, koji nam prodaju grudu i more, a eto i kralja ubijaju! S njima moramo jednom za uvijek obračunati i uniStit ih. To nek nam bude od danas c ilj!« (Hrvat ska, br. 794, 29. juni 1914.). Потицаји за то нису били спонтани. Премда je постојао дугогодишњи политички антагонизам између С рба и једног дела Хрвата и премда су још неизчезле верске опреке између православннх и муслимана и полнтичко-економске борбе ради аграрног питања биле појачане задњим балканским раговима, ипак je ван сумње, да страсти никад неби могле избити у толиком обиму и толикој успенушености, да нису нзвеснн мрачни елементи нашли свог ослонца, a можда чак и потстицаја, код службених фактора. Befc онда, 2. јула 1914., лепо je нс-
-
27 -
такао један загребачки лист, да су »ovake demon stracije s^mo moguće, dok ih se favorizira« (Obzor, br. 180), тим пре и тим више, uito je Аустро-Угарска можда најизразитија полицијска држава и што се најгоре догађало управ тамо, где се, да се хтело, у пола сата могао имати идеалан ред, јер je на расположењу била не само полиција и жандармерија, него и велики делови војске. Али су те демонстрације биле сматране једном несумњивом државном потребом и као такве су биле, у колико не инсценисане, оно свакако трпљене са „доброхотномм пасивношћу. Јер се атентат, no општем мишљењу, држао протестом великосрпске пропаганде и афирмацијом српских аспирација на Босну и Херцеговину и знаком неладовољства са анексионистичком политиком, требало je, у интересу монархије, извести пред читав свет Хрвате и Муслимане као већину очито противну српским тежњама и спремну, да се против њих бори најљућим средствима. Ради тога се и пожурило са саопштењел у једном званичном бечком коминикеју од 2. јула да „садашњи немири у Босни доказују, како велико-српска идеја није омиљена код оног становништва у Босни и Херцеговини, којега се тиче“. A колико су службени фактори ишли за тим, да постојеће опреке искористе и појачају и v колико je иницијатива долазила од њих чак и за вршење највећих злочина, сведочи најбоље признање др. Ивана Франка учињено у 181. јавној седници хрватског сабора. Он je рекао дословно о в о : »Ja nisam do*
-
28
-
sada htio u odboru iznijeli, da je onih dana, prije ne go je navješten rat Srbiji, u onoj općoj uzrujanosti u Zagrebu bilo raznih pothvata, da se ubiju stanovita gospoda, koja su tada bila u hrvatsko-srpskoj koaliciji, a naročito radilo se o glavi gospode Svetozara i Valerijana Pribičevića, zatim protiv gospodina Bude Budisavljevića i još nekolicine. Sada ću reći, da su misleći da su u tom pravcu Frankovci zgodno sredstvo da to počine, i držeći i računajući na ličnu i osobnu mržnju protiv te gospode, pokušali su influirati na mene, da ja organiziram crnu četu, po uzoru legija u Srbiji, i da se onda ubiju gospoda, što sam ih prije spomenuo. Tadanji chef policije, gospodin Mraović, telefonirao je meni pet dana prije predanja onoga ultimatuma, da će mene posjetili jedan gospodin i neka ja toga gospodina pozorno saslušam, jer da je ono, što će taj gospodin meni reći, da je to njegovo mnijenje i njegova želja -■. Tada je taj gospodin zbilja došao u 5 sati pak se me ni predstavio pod krivim imenom, kako sam kašnje saznao, i meni je razložio čitav plan. kako treba ovu gospodu ubiti. . . Potanko mi je taj gospodin razvio plan, a ja sam mu na to odgovorio: Ja sam u žesto koj političkoj borbi sa gospodom, koju ste Vi spome nuli, ali moj odgoj i moja ustavna svijest mi ne doz voljavaju, da se ja ovakvim sredstvima poslužujem i primite do znanja, da ja u toj slvari neću sudjelovati.« (Stenografski zapisnik C1.XXXI. sjednice sabora, 10. no vembra 1917., 4). Прве демонстрације биле су у Загребу, и то .већ на дан самог атентата. Код Хрвата се, преко
-
29 -
кругова бечких хришћанских социјалиста, стварало уверење, да je погинули престолонаследник био нарочито склон њиховим аспирацијама и да би он не само ојачао њихов положај према Мађарима, Hei о им и створио потпуно ново место у монархији уопште. Kao противник дуализма он би у Хрватима имао наћи свој ослонац и ослободити их од свих досадашњих веза формирањем велике Хрватске у новој федаралистичкој групацији круновина са јаком централном врховном влашћу. To je мишљење нарочито ширено преко повереника војних и клерикалних кругова у Загребу и Сарајеву и имало je доста утицаја и налазило доста вероваша код једног дела хрватске интелигенције. Сад се то искоришћивало нарочито у србофопском правцу са намером» да се створи још дубл»и јаз опрека и да се истакне, како Срби свесно иду за тим да Хрватима одузму све изгледе у бољу будућност. »Kadgod se bude spominjalo jedinstvo Srba i Hrvata«, писао je тада Hrvatski Dnevnik (br. 146), »svakom će Hrvatu zasjati pred očima krvavi lik nadvojvode Franje Ferdinanda, što su ga ubili Srbi«. Верујући у те бечке претпоставке доста олако, без икаквих стварних гаранција, они су исто тако олако, са чудном оскудицом увиђавности, веровали и у ово друго; не мислећи, да je то убиство баш Србима могло бити најнепријатније, јер им je стварало највише неприлика у часу, кад су их најмање требали. И откуд уопште, да се за кривицу појединаца чине одговорним читави народи ? Извесним елементима, ме-
— 30
-
ђутим, није било стало до разлога, него до пакости и помагани беневолентном насивношћу власти они су безобзирно ишли за тим, да из овог немилог случаја избију сав могући политички капитал. У свом првом чланку о атентату окомила се »Hr vatska« свом жестином на Србе сматрајући то пречом дужношћу од приказа надвојводина значаја за хрватску ствар. »Oba zločinca su fanatični Srbi«, вели ce тамо, »sinovi onog kletog plemena, koje svuda sije mržnju, klanje i ubojstva, koje gramzeći za vlašću podlo obara pred sobom sve, umišljajući, da će time zastrašiti hrvatski narod«. A у истом броју, на другом месту: »Ubojico, ime ti je Srbin! I jesi Srbin, prokleto ti sjeme i pleme, Što ga je vjetar natrunio po našem hrvatskom tlu, da radja zločin i zlobu, sije neslogu i razbojnički prolieva krv.* Срби су љуте змије »od kojih si tek siguran onda, kada im satareš glavu«. (Hr vatska, br. 794.. 29. juni 1914.). Слично je у Сарајеву писао Hrvatski Dnevnik, други главни орган фр^нковачких елемената и аустријских Хрвата. »Organizi rana zločinačka srpska banda izvela je djelo, što se spremalo odavna, a na kojem se radilo kroz mjesece i godine u Beogradu i u Sarajevu. Tri su srpska ban dita izvršila ono, što je iz dana u dan propovijedala srbijanska štampa u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu i Spljetu. Provedeno je djelo što je stajalo u programu srpskoga nacionalizma i u programu srpske opozicije u bosanskom saboru, (br. 143, 1914.). Демонстрација je уприличена на Видов-дан пред вече и имала je исто тако не жалобни, него борбе-
-
31
-
ни антисрпски карактер. »Hrvatska« доноси о том најопширнији и свакако, јер je она при том имала m as no учешће, инајаутентичнији приказ. Правашка омладина искупљена у Маргаретској улици пошла je према Илици под великим хрватским барјаком са црним велом. Уз клицањепрестолонаследнику мешалису се. no реду извештаја, и ови тугом испуљени поклици: „Доље Срби1и „На вјешала велеиздајници!“ „Доље српске слуге!“ „Доље српска коалиција!“ „Живјеле легије!“ „Живила година 1902.!“ „Доље Југославија!“ Кад су стигли пред Јелачићев споменик држао je др. Иво Франк тужни говор са оваквим полетом: »Danas pade u Sarajevu pod ubojničkom rukom dika i ponos ciele habsburške monarhije, nada, uzdanica, spas i zaStitnik hrvatstva, hrvatski prestolonasljednik... Srbi — tobožnja naša braća — koji drzovito tvrde, da su jedno s nama, Srbi, koji pod krinkom prijateljstva i Ijubavi rade o glavi hrvatskom narodu i habsburškoj monarhiji, ti Srbi ubiše danas u Sarajevu uzdanicu nas Hrvata. Srbi danas pogodiše hrvatski narod u srce. Srbi ubiše nadu Hrvatske. Srbi umoriše zaštitnika Hr vatstva i Slavenstva u našoj monarhiji«. Иза тих речи. вели известитељ, чуше се »iz hiljada i hiljada grla* поклици пуни пијетета: „Освета, освета!“ После je говорио омладинац Љубомир Маштровић, na je своју беседу извео у овом правцу: »Ovaj grozni ćin je plod velikosrpske propagande, a i izvedoše ga Srbi, i to na Vidovdan I Vidovdan je dan srpske osvete a od danas nek bude i dan osvete naše, jer tko se ne osveti taj se ne posveti... i mi ćemo se tog držati;
- 3 2 -
osvetit ćemo hrvatskog priestolonasljednika, osvetit će mo Hrvatsku«. Каква je имала бити та освета видело се најбоље no том, да су још исте вечери разбијени прозори на Српској Банци и на уредништву »Novosti«, да je на Српски Соко ударено камењем и циглама, a уредништво »Pokreta« да je било roтово сво демолирано. »Istaknuti nara je«, додаје се у извештају, »da u uzkazu saučešća sudjelovalo je i sveukupno vojničtvo te su časnici klicali i kapama ma hali, što je osobito duboki dojam učinilo«. (Hrvatska br. 794). Демонстрације су ce понављале три дана узастопце и узимале све то опасније размере нападајима на приватне српске куће и радње; демонстранти су, у сред главног града једне покрајине, где je седиште владе и заповедништво једног кора, продрли у српску цркву и њене утвари газили и тргали на једном од најживљих места града, na су чак један део тих уличких поклика пренели и у сам сабор, где су франковци омели седницу саучешћа најгрђим псовкама, не дозвољавајући да др. Богдан Медаковић, преседник сабора, као Србин председава саборској седници. Њ ихово понашање било je такве врсте, да je један немачки загребачки лист тим поводом м орао написати, да су ce франковачке демонстрације извргле у обичне пусте сцене, „које сигурно нису такве, да ce могу осетити као интерпретације искрене туге ради страховитог губитка, који je претрпела сва монархија уопште, a Словени монархије посебно тим убиством престо~ лонаследника“. (Agramer Tagblatt, Nr. 148, 30. Jr u
- 33 -
Бранећи ce у сабору од нападаја, да су приликол демонстрација франковци харали, др. Иво Франк рекао je ове важне речи: »Priznajem, da smo vodili demonstracije nakon proglašenja rata, ali dok smo ih mi vodili, bio je svađa m ir i red. Ali kad je vodstvo preuzela policija, onda je došlo do onoga, Što se desi* lo u julu 1914. u Zagrebu«. (Hrvatska Riječ, br. 189. 191?.). У својој огорченој али и усплахиреној књнзи „Босна у ланцима“ (Сарајево 1919.) наводи Вели.чир Мандић, да je у сарајевском полицијском затвору, у ком ce налазио и он, изабран нзвестан део муслиманског и католичког олоша, да изводи демонстрације од 29. јуна. Стражар je јавно прочитао извесна имена, a прозвани су одмах након тога изишли за н»им. (Стр. 34). 0 том ce, осим овог, чуло и неких других усмених потврда. Сво то писање »Hrvatske« и сво то несметано харангирање против Срба добива нарочит значај, кад ce no извесним документима осветли њихова позадина и уоче њени инсценатори. Иван Першић изнео je у хрватском сабору један драгоцен податак у том погледу. »Magyar Kiraly honvedelni mini ster. Nr. 234.035/1917. Zapovjedništvu kr. ug. 25. do mobranskog bataljuna Zagreb. — Budapest, 18. srpnja 1917. Savezno sa mojom naredbom od tek. godine broj 22.110—4 dra Vladimira Sachsa, pučko-ustaškog ka deta aspiranta, nepoznate godine rogjenja i nadlež nosti, glavnoga urednika zagrebačkog dnevnika lista »Hrvatska«, oprostio sam k a o p o u z d a n i k a kr. 3
-
34
-
h r v a t s k o - s l a v o n s k o g a m i n i s t a r s t v a od pučko-ustaške djelatne službe na neizvjestno vrieme. (Novosti, br. 136, 1918.). Из докумената, што их je хрватски бан A. Михаловић поднио јавно у сабору. да прикаже у правој светлости франковачко деловање против устава у Хрватској, види ce јасно, да je шеф ђенералног штаба Конрад Хецендорф имао већ 16. јула 1914. конференције са франковачким вођама др. A. Хорватом и др. И. Франком о извесним стварима за случај рата, за који ce вели да je тада — још пре ултиматума — био неизбежан. (Hrvatska Riječ br. 180, 1918.). У полемици са словеначким клерикалцима изнели су франковци сами, да je др. Ј. Крек, »tražio'dodira s istim krugovi ma kako i frankovci. . . htio je, da bi u Kranjskoj zavladala vojnička diktatura, jer je u svojoj naivnosti mislio, da bi po tome vojska izvela združenje Slove naca i Hrvata u jednu državu«. (Hrvatski Dnevnik. 9. lip. 1918.). Сад je потпуно разумљиво и то, што je зборни заповедник загребачки и доцније војнички гувернер у Србији, Ремен, кад су га 26. јула акламирали манифестанти под водством војне музике. захвалио публици завршујући речима: „Живили прави и чисти Хрвати“. (Obzor, br. 20G, 1914.). Јасно je, да други Хрвати, „Славосрби“ no франковачком речнику, нису били удостојени његових добрих жеља, још мање његове помоћи. Горе него у Загребу беху демонстрације у Сарајеву. Касно у ноЂ, између 9— 10 сати, на дан атентата, напала je једна руља од 200— 300 глава на
-
85 -
„Хотел Европу“, власништво Глигорија Јефтановића, полупала ту прозоре и почела грдним псовкама на Србе и Србију. Власти, које још нису биле добиле других упута, no својој старој традицији смирише демонстрације врло брзо помоћу војске и полиције. Да су хтеле своје дужности вршити и доцније лојално и као што no закону треба, оне су већ из те појаве могле извести потребне поуке и припремити ce за други дан и њих све не би оно, iu t o je касније дошло, могло затећи ни неприправне ни тобоже изненађене. Hrvatski Dnevnik br- 144, изрично вели, да ce je народ још те вечери „завјерио“, »da će se svi sutradan opet naći na okupu*. Има чак сведока, који тврде, да су те ноћи ишли на један састанак код надбискупа Ј. Штадлера, где je било неколико хрватских вођа и да су тамо два свећеника изјавила једној групи: „Радите шта хоћете, само не бирајте вођеи. (Jugoslavija, br. 129, 1!И9. Демонстрације сарајевске од 29. јуна биле би проста немогућност у ма којој правној и културној држави. Почете су једним прогласом градског заступства састављена, према изричном признању једног од потписника, градског подначелника Јосифа Ванцаша, од владиног комесара за град Сарајево у споразуму са другим вишим функционерима владе, међу којима je био и шеф пресидијала барон Колас. (Jugoslavija br. 129, 1919.). Позив je био упућен сарајевском гоађанству и плакатиран пред вече 28. и рано у јутру 29. јуна. »I ako je poticaj za ovaj gjavolski zloćin«. писало je тамо, »potekao iz inozem
-
36 -
stva — po iskazu atentatora nedvoumno je, da je bom ba iz Beograda, — ipak postoji temeljita sumnja, da i u ovoj zemlji ima prevratnih elemenata. Mi osuđuje mo zločin i duboko smo nesretni, da je atentat izve den u Sarajevu, Čije se stanovništvo uvijek pokazivalo vjerno kralju i dinastiji, pa ja pozivam pučanstvo, da takove elemente, koji se daju na ovakove zločine, iz svoje sredine istrijebi. Bit će sveta dužnost pučanstva, da tu sramotu opere«. To je био као званични позив на дела, која су ce сновала и за која ce у приватним разговорима дошаптавало, да би била радо виђена на меродавним местима. To je био у исти мах и „отворени лист“ за све на рђавштине спремне елементе, да почну јавну хајку против Срба из реда. O ko 8 часова пре подне скупила ce једна roмила католичког и муслиманског олоша са претежним делом младежи (потпуно су отсуствовали сви озбиљнији елементи) пред католичку катедралу, na je, отпевавши царевку и кликнувши славу погинулом престолонаследничком пару, одмах почела стварним бесом на Србе. По команди јурнуше у оближњу српску школу, у дом, »gdje se odgajaju borci za za vjetnu misao«, како говори Hrvatski Dnevnik br. 145 у свом опширном извештају, извукоше одатле клупе, табле, књиге, слике и све то онда почеше ломнти, цепати и сећи на улици. Носећи пред собом царску слику и непрестано певајући царевку, поделише ce онда у неколико група и пођоше на разне стране града, да демолирају ие само зграде српских установа (no наредби остале су поштеђене
— 37 —
све три банке, јер je у н.нма био заинтересован и несрпски капитал), него и српске радње и приватне куће. »Usput su uništene sve srpske radnje, kraj kojili se prošlo«. И славећи тај бестијални нагон разарања као какво значајно дело националног хероизма Hrvatski Dnevnik детаљно приказује, шта je све урађено при тим нападима. Код месара Шпире Новаковића избачено je сво месо на улицу; код Јове Паликуће просуто вино, »stolice, stolovi, burad, Čaše. flaše, peć — sve je bilo izbačeno«; код ТрифковиНа књижаре »u prostoru u daljini od preko 150 metara hodao si po samim knjigama, bilježnicama i drugim papirima«. И све тако даље. Нису биле поштеђене ни оне бедне потлеушице у Паткама и Пируши, где ce сиротиња скупља у no једној соби и где je сав намештај неколико дрвених ствари и неколико убогих крпа. Било je уопште дела најстидније и најгрђе суровости. Стара тешко болесна удовица, Савка Јефтановића, извучена je из кревета и остављена на сред собе, да би провалници могли и њега, као и остали богати намештај, делом уништити, a делом уграбити. У радњи Петра Векића разбијали су гробне споменике, крстове и наручене слике у њима, a у кући Ристе Максимовића нису ce смиловали ни на болесницу, која je патила после порођајних болова. »Sve je na ulici -. .pusta se ćirilica povalila po cesti, a kuća je sva iz temelja izrovana«. To je опис рушења С р п с к е Р и ј е ч и . И све ce то догађало на очиглед војске и полиције. Људи су сасвим јавно носили сво потребно оруђе за обија-
ф fcpaira vao сеужре. подуге. маказе. х остало и п*> iirras* су сагте несжетано у.умилн Wf\ прљ алнтин пгкго. fy/smsche Post полу•м'лмтн лист facancvt кладе, с а * je писао како -/ ирилмгом иападаја иа cpnciry плголу .хиљаде мгго су стали иа Црквеном Тргу и у оближм,и« улилама, *еђу »,има многи мушки и женске т миропи, са громуим локлицима „живио* цару и Ay< грији a огорченим лротив С рб а аплаудирали“. ГЛр MX, |{jI4.j. Пред шталом Глигорија Јефтанопи1*н ja сам сиојим очима гледао два официра, како rtivtmr полупијаии моб кличући им без зазора: .Гимо чиргго!" -Nur alle« zertrümmern!« Војска, ич\н )f! (fti)u\ на улици, поздрављала je демонстранте mfntfUt* с тога. јер су пеиали царску химну и ногили цирске слике, и ограничавала ce само на то, •in ..uiop'ipiie rpafjane“ суздржапа, да усред града и у no даил нс краду по обијеним дућанима. Јер
м
s.tr/
•V и у iiuJtiehcM пгорчењу лојални елементи равлиммшли иргдмстс од нредности и спасавали их у
* tu»M нптриотском occhaiby за достојније руке. Кад \ v шшпнута радњн rtpahe Вајчетића код Маријина .limpa. етјпло je иојништво једва десет корака ■ i/Mtwie, код Ружићове радње, и не покушавши да мл iina учини, дп спречи тај нападај. Тек око im \i\vw Man подно, пошто ce руља обијајући lo.iiiKo гргоиине колонијалне робе и складишта алкочола онли понаиила и пошто су лојални грађани у оном огорчсн*у аамешиш своја одела са другим чс.шма мл српских кућа. na je настала опасност
—
39 -
да ce патриотске манифестације не протегну и на „непргвратне“ елементе „службоуљудног“ града, проглашено je опсадно стање и добар део власти предан преком суду. Демонстрације су међутим деломично трајале и преко ноћи, a да нико ради тога није био позван на одговорност, na су у то доба опљачкане куће Милоша Милошевића и Драге Ћуковића и радња Симе Додера. Срби, који су бранили своје власништво, били су вучени на полицију и тамо немилосрдно злостављани. To ce, међу осталим, догодило и Ники Митрићевићу, једном од најугледнијих, најмирнијих, na чак и од власти нарочито одликованих, сарајевских грађана. »Sarajev ski su demonstranti«, вели тачно извештај једног осечког листа, »jučer počinili strašno pustošenje. Sa rajevo izgleda kao poslije ruskoga pogroma«. (Narodna Obrana, br. 146). »Sav ovaj kraj pruža tužnu sliku,*a razvaline, grozne i teške razvaline, svjedoče, kako se teško Sarajlija dojmilo zlodjelo razbojničke Srbinove ruke.« (Hrv. Dnevnik, br. 145). Колико je бедан и далеко од истине званични извештај о тим догађајима1 „Јучерашње протусрпске демонстрације“ вели ce тамо, „излијев су огорчења Befcer дијела сарајевског грађанства католичке и муслиманске вјероисповјести. Код демонстрација je присуствовало цијело грађансгво града Сарајева, дапаче су ce међу н>има налазиле и одличне госпође. Какове нарави су демонстрације биле, види ce no томе, што од Срба није нико настрадао, док
-
40 —
су једна жена и један католик убијени no Србима *) Војништво и редарство, те жендармерија бијаху од прошлога дана уморни, те нису могли запријечити на свим мјестима оштећивање туђег власншитва, a док je војништво стигло из табора (међутим, у сред вароши je једна касарна, a у удаљености од 3—4 км два велика л огора!) и док ce поразмјестило на свим тачкама града, прошло je дуље времена.“ Из тог цинизма и коментара догађајима види ce јасно, без нарочитог трагања, да доброхотна пасивност власти према демонстрантима није била случајна, и не можда без веза са зачетницима демонстрација. Опсадно стање тицало ce само Срба. Ta ce прилика употребила, да ce забрани српска тробојница и да ce свом снагом устане на српске школе. Од демонстраната није нико оптуживан ни за какав злочин, док су одмах иза прогласа опсадног стања затворена три Србина, тобоже „ради сметања јавнога мира“ и ради увреде величанства. Да би ce читаво јавно мнење раздражило што више против Срба, ширене су у свет најнемогућније и најразноврсније вести. Кад ce узме на ум, да су пошта и телеграф у Босни и Херцеговини у појничким рукама и да ниједна вест одатле не може проћи јавним путем преко воље власти, онда je *) Ни ово нпје истина! Од Срба збоден je Трифко Катнћ на вратнма своје куке, a Хрвата Крајину убио je трговац Јовичић у часу, кад му je лровалио у радљу. Ниједна жена није убијена! Од рана задобивених тај дан умро je у болници 3. јула Србин Перо Пријевић.
-
41 -
несумњиво, да су све те вести из Босне биле и лримљене и пропуштане са места, која у земљи највише значе. A шта ce све отуд јављало нека покаже овај низ бележака. У свом 794. бр. од 29. јуна доноси »Hrvatska« телеграм из Брода, у ком ce вели, како су после атентата код Али-пашина Моста бацани из воза летаци» у којима je стајало: »Danas je ubijen prestolonasljednik Franjo Ferdinand, a za dva dana biće ubijen Franjo Josip I a za kratko vrieme doći će kralj Petar i srbski prestolonasljednik i oslobo diti u ovim zemljama za3užnjene Srbe.« Све су новине донеле тобоже у Мостару предани телеграм, да je Атанасије Ш ола затворен у Невесињу, јер »da je kuSao nevesinjsko pučanstvo razdražiti na iredentis tičke izjave proti monarhiji,« и ако je он у то време био у Мостару и брижљиво праћен од полиције. У 798. бр. »Hrvatske« могло ce читати, да je Глигорије Јефтановић на бегу у Србију ухваћен у Вишеграду и да je »u njegovom stanu nadjen cieli arsenal.« Из Az Esta je пренео »Obzor« у 183. бр. вест, »da je iz Beograda otputovalo u Sarajevo 50 oboružanih komitadžija, koji su obučeni kao muslimani s namjerom da dignn u zrak sve kaznione.« У »Narod noj Obrani,« у 146. бр., јавља ce, да су и 29. јуна, дан после атентата, бачене у Сарајеву три бомбе и да су три особе рањене. У 148. бр. доноси дал>е, да су код једне жене на Илиџи нашли седам бомба. Не много истинољубиви и маштом ђогати председник босанског сабора, Сафвет-бег Башагић, створио je, са Јосифом Ванцашем и грофом Харахом,
—
42 —
читаву легенду о бомбама и причао je о њима једном извеетитељу о в ак о: Бомба je био пун град и налазиле су ce чак и no дрвећу, не само у Сарајеву, него и »na putu u Ilidže, kuda je nadvojvoda prestolonasljednik imao proći.« »Govorilo se je«, вели дал»е, »da će se nadvojvoda odvesti u mjesto Bistricu, koje je osam kilometara daleko od Sarajeva. I na ovom pulu, kojim bi se morali provesti prestolonasljednik i supruga, našla se je bomba u krošnji jednoga drveta.« (Hrvatska, br. 798.). У »Hrvatskoj« бр. 797. изашла je вест, да je у Травнику са прозора српске школе један свештеник показао слику српског краља и рекао светини: „То je ваш будући краљ!** Исту причу, само нешто китњастију и локализовану на другој страни. саопштила je. »Narodna Obrana« у 152. 6р. У Сарајеву je, казује ce тамо, са прозора српског манастира (у Сарајеву уопште нема никаква српског манастира!) један поп пуцао на демонстранте, a у тој соби je била слика, »Itoja prikazuje kralja Petra, kako na ćelu srpske vojske ulazi u Beč.« Јасно je, да свим тим вестима беше само једно врело и једна св р х а; оне су намерно и са системом пуштане у свет само да држе напетост што акутнијом и да против Срба створе расположење, у ком fce ce моћи оправдати све. Осим тога, такве вести оправдавале су суровост и оштрину поступака у Босни и Херцеговини, јер земља, у којој ce све то збива и намерава, мора да ce управља најачом и најбезобзирнијом руком.
— 43 -
Деловање није изостало. Н аскоро иза тих демонстрација у Загребу и Сарајеву учесташе демонстрације и no другим провинцијским местима. У Добоју и Маглају на Србе су »navaljivali u njihovim stanovima, teško ih zlostavljali, te im mal ne i kuće srušili « (Hrvatska, br. 795). У Ливну je демолирана српска школа и сви српски дућани. У Травнику, јавља један дописпик пун поноса због јуначког успеха, »svi stanovi Činovnika i privatnika vlaha, njihove kuće i dućani demolirani su, a pri tom se nije štedio ni namještaj. Potrgani su plotovi i verande, uništena vrata i prozori, a zidovi oštećeni«.. .(Hrvatska, br.798,). Опширни извештај o демонстрацијама у Зеници веома je карактеристичан и за бестидност, којом ce то јављало и за суровост како je то чињено и за трпељивост власти, која je то одобравала и у Зеници да ce чини и у Сарајеву да ce даље шири и прича као потстицај за друге. У свом 147. броју донео je био Hrvatski Dnevnik, да je иук демолирао »srpski rasadnik, srpsku školu», a у 148. броју има дуг допис о свим догађајима. »Oko osam sati su se demonstranti skupili u Bilinom polju, te su otuda pošli pjevajući carevku. a kod žendarmerije su manufakturnu radnju nekog Aleksića provalili, te sve na cestu pobacali i porazbijali. Otuda su otišli put srpske škole, gdje su sve demolirali Kod popa su Jevrema razrovali stan ama ni veš nisu poštedili, nego su i to trgali, a da o pokućstvu i ne govorimo. Zatim su Kuzmanu Jeftiću razorili dućan, sve razbili i na cestu pobacali. Dalje su cipelaru Jelačiću mašine porazbijali, te sve brijaču Kon-
-
44 -
stantinoviću, a Braći Milošević dućan s galanterijom i limarsku radnju; Bogdanu su Mikličaninu provalili u limarsku radnju, mašine razbili, robu na cestu izbacali i uništili. Otuda se došlo u pjev. društvo »DeČanski. i to leglo iridenata posve uništili. Tu su dapače i jorga ne i jastuke parali, knjižnicu potrgali. Dalje se pošlo čaršijom u kafane i gostione. Gostionu Jefte Jeftića po sve su razorili. Tu je eksplodirao plinski aparat; piće mu je sve proliveno. Tako isto kod Jove Čupovića. Kod mesara Nede Lukića meso. kobasice i slaninu izbacili su na ulicu i što se dalo sve obatalili. Kod Trive Ristića provalili su i porazbijali sve i sve piće prolili. Kod Vase Trifunovića, zlatara, sve je posve demolirano i sva roba uništena i na cestu pobacana. Isto i kod Gjorgje Jeftića. komu je tefter izgubljen, a vrijedi h ilja d a .... Otuda su se demonstranti razdijelili, te je jedan dio otišao pred bludilište Savićevo, te i cijelu zgradu demolirali, ali ne samo da su pokućstvo poraz bijali, nego su i zidove izrovali, bunar razvalili, a piće iz bačava ispustili i mnogo stvari u Bosnu pobacali Drugi je dio zašao u srpsku mahalu, te sve stanove i pokućstvo porazbijali Osobito je stradao Ilija Kalenić, gostioničar, koji se je psovkama opirao; njemu su ama sve uništili, perje i ponjave po cesti rasuli. Oko >',10 sati izašlo je vojništvo, te je red uspostavljen........ Demonstranti su pred sobom nosili sliku Njegova Veli čanstva, a rekrutirali su se iz svakog sloja naroda.' У Опличићима je похарана и школа и ирква. у Жупањцу школа, a у Љубушком све што je српско. Најстрашније ce, међутим, догодило у Чапљини. И
— 46 —
тамо je руља демолирала цркву, радње и станове и у подруму браће РужиБа просула неколико хиљада хектолитара вина, али оно, што je чинила у српској цркви у Клепцнма, превазилази све бестидности. Проваливши у цркву они су не само уништили сав намештај, покидали одежде, покрхали утвари, него су у бестијалној разузданосги вршили и нужду у самом путиру. Демонстрација je било, осим тога, у Мостару, Стоцу, Коњицу, Тузли, Брчком, Завидоаићу, Шамцу, Жепчу, Варешу, Тешњу, Бугојну и Високом н свуда су Срби имали да поднесу мање или више штете. У Мостару je, при том, Јефто Гмизовић био убијен у свом дућану. Несметан од државног одветништва Hrvatski Dnevnik je доносећи описе тих демонстрација показивао невероватну пакост a злочиначку мржњу према Србима. Јављајући за демонстрације у Коњицу он доноси: »Manifestanti su raz bili prozore na srpskom domu, o n a m o n j i h o v o j crkvi i banki, te su demolirali sve njihove dućane» (br. 146). Карактеристично je у читавој тој ствари, да демонстрација није никако било тамо, где није било католичког франковачког елемента, којим би ce власти могле послужити као харангерима. Муслимани сами нису нигде дали иницијативе за те ствари, нити ce са самим њима могло што почети. Важно je, дал>е, да су демонстранти често пута и иосле проглашења опсадног стања смели радити itiTO су хтели и да нико ради тога није био зван на одговорност. Кад je, на пример, послат из Мос-
-
46 -
тара судски тајник Тертел» у Чапљину, да проведе истрагу ради догађаја са ш квом у Клепцима, светина му просто није дала уредовати, a месне власти нису ни покушале да прибаве ауторитета реду и закону. Ствар je, наравно, на том и заспала. У том погледу врло je занимљив случај Данила Ш отре са Тријебња у Херцеговини, који ћемо нешто поближе приказати. 2. јула било je проглашено опсадно стање за сву аемљу и сва дела сметања јавног мира. стрке и насиља предата компетенцији прекога суда. Два дана иза тога, 4. јула, око два сата no подне, стигла je једна рул>а од каквих 200 људи пред кућу и радњу Шотрину у Пјешивцу пуцајући из револвера, носећи барјаке и царску слнку, пошто je npe тога демолирала српску школу у Опличићима. Кад су стигли пред НЈотрину кућу носећи косе и секире зазвали су га и рекли му, да je са децом остави, a они да му јамче за живот. Он ce самац није усудио опирати н изиђе са женом и децом, нашто рул>а провали унутра рушећи све, што ce није дало собом понети и непосредно употребитн. J o h i исте вечери пријавио je Ш от ра ту ствар у Столац. одакле je дошла једна жандарска патрола, да „проведе нзвиде“. Ш от ра je навео четворицу људн из гомиле, које je познао, да тим иоспеши и омогући нстрагу. Сва та четворица признадоше, да су учествовали у демонстрацнјама и именоваше још некнх 40 лица, која су била с њнма. 7. јула дошао je нз Мостара истражни суднја са једним аскултантом н дао за 8. јула позвати
-
47 -
преда ce све окривљенике и сведоке. Следећи дан од позватих не дође ни један једини пред суца, него ce упутише жандарској касарни у Домановиће, где седам особа предаде пријаву против LLiorpe, да je пред њима пре два месеца псовао цара и владу и клицао краљу Петру. И успеше. 30. јула je, на захтев државног одветника, Ш от ра био затворен и 3. маја 1915. и осуђен, на основу § 142, на годину и no дана тешке тамнице, премда су сведоци давали пометене изјаве чак и на главној распраии. на коју су дошла само двојица. Суд ce, наравно није хтео ни обазирати на то, да су ce људи присетили тек иза два месеца поднети пријаву, a и онда тек у*часу, кад су сами имали да дођу на оптуженичку клупу. Од демонстраната, чији je злочин био тако очевидан и извршен у време опсадног стања, није ce догодило апсолутно ником ништа. Занимљив je и овај жепачки случај из тих дана, где су обични провалници добили ореолу oropчених отаџбеника, a другн људи страдали са разлога, који ваљда нигде друго не би били могући. »Hrvatska« je донела као одјек демонстрација од 29. јуна овај допис: »U Žepču su takogjer ove de monstracije bile vrlo burne, pa je razjarena svjetina nakon Sto je demolirala neke srpske trgovine i privatne stanove, provalila u prostorije srbske Čitaonice, da i ovu demolira. Kako se medju demonstrantima nalazilo ponajviše sel'aka, koji su sve uništili, što im je došlo pod ruku, pohrlio je zidarski obrtnik iz Žepča Ante Pavlović u prostorije Čitaonice, da odstrani vladarevu
— 48 -
sliku, za koju je znao da se ondje nalazi. No na nje govo najveće začudjenje slike nije mogao nigdje naći ali je za to našao sliku kralja Petra, kao i sliku sviju srbskih vladara počam od Nemanje, nadalje slike srb skih junaka od posljednih sto godina, sliku Petra Kočića, kao i svu silu inih srbskih slika. Megjutim je raz jarena svjetina provalila u prostorije i uništila sve sli ko i Čitav namještaj, dok je Pavlović s nekolicinom prijatelja i dalje tražio sliku našega vladara i ovu ko načno ipak odkrio. Ova se nalazila u staroj kuhinji či taonice, koja se rabila za spremanje drva, starih no vina, petrolejskih posuda, krpa za brisanje prašine smeća, uopće za bezvriedne stvari. Slika se nalazila na štednjaku okrenuta s prednjom stranom k zidu. Ovo odkriće izazvalo je najveće ogorčenje. Ova se vijest u masi proširila munjevitom brzinom, pa je svjetina dočuv, da se slika našeg vladara u srbskoj Čitaonici na lazi u nedostojnom mjestu još više planula, te se tek onda primirila, kad je Pavlović iznio sliku kralja i u najvećem je slavlju prenio u zgradu kotarskog ureda gdje je po predstojniku pohranjena. Sasma je logično da je odbor čitaonice radi nedostojnog postupka s kra ljevom slikom morao biti povučen na odgovornost. I doista kotarska oblast dala je smjesta pohvatati sve članove odbora i povela je istragu. Odbor se sastojao od mjesnog prote popa Manojla Varagića kao predsjed nika, diurniste Jove Markovića kao podpredsjednika, gostioničara Danila Strahinića kao blagajnika, Alekse Jovanovića kao tonika i Milutina Jovanovića kao knjiž ničara. (Hrvatska br. 1045.). Ha првој расправи у
-
49 -
Травнику сви су оптужени билм решени кривње, да су увредили цзра, али на захтев из Сарајева расправа je вођена no други пут тамо и онда су 22. априла 1915. били осуђени Варагић на 15, Страхинић на 13, a Марковић na 12 месеци тешке тамнице. Алекса Јовановић je суђен доцније исто на годину дана, ^ок je Милутин ради велеиздаје у бањалучком процесу био осуђен на смрт. Да таква пристрасност власти није била без извесних упута с вишег места сведочи, међу осталим стварима, нарочито један говор заменика поглавара земље, дра Николе Мандића, изречен јавно при доласку министра Кербера 22. фебруара 1915. године у самој згради Земаљске Владе. Он je том приликои изразио наду, »da će Njegovo Veličanstva naš vrhovni gospodar rata, dati u svoje vrijeme, da moćni mač naših junačkih vojski, koje posvuda pobje donosno prodiru, razmrska glavu one hidre u Beogradu,, koja siplje otrov, da se tamo onamoSnji hajkaški narod, zadojen mržnjom, privede zasluženoj kazni radi njego voga pogubnoga rovarenja i radi nedužno prolivene dragocjene carske mučeničke krvi, pa da se za uvijek onemogući pogubni njegov upliv na srodni mu dio Žiteljstva ovih zemalja. Samo će na ovaj način bez sum nje uspjeti, da se za vazda učini kraj kobnom veliko srpskom otrovnom procesu u ovim zemljama, i sama će se na taj način znatno olakšati najteža upravna za daća Vaše Preuzvišenosli, naime ozdravljenje jednoga politički oboljeloga dijela ovoga naroda. Samo uz ova predpostavku bit će moguće, da se — kada dogje nor4
-
60 —
malno mirno vrijeme — u ovoj zemlji obezbijedi našoj velikoj državi odgovarajući pravni poredak za unapre đivanje visokih duševnih, kulturnih i materijalnih do bara, te da svi elementi narodni iskreno i kako treba njeguju dinastičku ideju.« (Hrvatski Dnevnik, br. 61.). Кад je тако говорио јавно и свечано, у пози поздрављача, какав je тек био у унутрашњем саобраћају и тамо, где ce није имала да мери свака реч? И како ce то тек схватало од нижих органа и од оних, којима je тај подстрек добро долазио за лична обрачунаважа! Ta пристрасност власти била je очита и no другим местима. У Загребу je, поводом демонстрација од 30. јуна, био на 14 дана затворен сарадник социјалистичког партијског органа »Slobodne Riječi« Владимир Борнемиса, ради критике полициског држања. У ноћи, кад je био затворен, дошао je неки човек у његову ћелију и стао га немилосрдно тући. Борнемиса je узалуд викао и звао у помоћ, a кад je најзад, иза дуга времена, дошао стражар било je то само с тога, да странца пусти напоље. Сутра дан тражио je Борнемиса да га одведу лечнику, али je био одбијен исто као и са молбом,- да ra одведу пред чиновника, који има тај дан службу, да би саставио с њим записник о тој ствари. Кад ништа није помогло, онда je човек почео штрајк глађу и тад je, на опште наваљивање јавности, био лосле четири дана на кратко време пуштен кући. Како ce ред, да je до њега увек било стало, могао држати и са мало и са врло обичним сред-
- 51 -
ствима, доказ су нам осечки догађаји. И тамо су франковци у два-три маха спремали опходе no граду и намеравали, да покажу своју „огорченост“ према Србима, али je, кад су почели да лупају прозоDe на једној српској кући, био довољан само један, истина енергичан стражар, да то и све друго радикално спречи. Како су онда, с тим сравњене, бедне извине о „немоћи власти" поводом догађаја у Ђакову и Петрињи, где су рушене не само cpnске радже и домови, него и само гробље, или у Славонском Броду и Метковићима, где су биле обешчашћене српске иркве и чак и паљене куће. (Дом трговца Поповића у Броду!) Међутим, све то беше само увод за оно, што ce мало после имало догодити. Досад су ce власти мање-више видно и спретно сакривале за „узбуђену“ и „огорчену“ светину и за „патриотске манифестације" и све што ce дотле збило, означавало ce као елементарна бујица страсти, као не.ки vis major у друштву и држави. Одсада власти саме иступају .Јотворено, без имало устручавања, и чине дела, којима сигурно нема равних ни у једној хисторији модерних светских држава и културног друштаа!
4*
ii.
Таоци. J o h i npe него je предан ултиматум АустроУгарске Србији почело ce затварањем соколских функционера у Бањој Луци и Спљету и кућним преметачинама no свој Далмацији, Срему, Босни и Херцеговини. A после предаје ултиматума и његова одбијања у Србији заређало je још исте ноћи, 25. јула, затварање свих угледнијих народних људи у свима нашим местима, и то без разлике свих оних, који су били изразите националисте и отворени поборници идеје народног јединства. Kao такви страдали су Срби понајвише, na напредни Хрвати, нарочито no Далмацији, и Муслимани, који су ce осећали као Срби. Постојећи закони о заштити личне слободе и о забрани присилног протеривања припадника једне ошитине у другу, која му je туђа, били су просто игнорирани. Врховна војна власт наредила je, no напред спремљеним плановима, да ce „у интересу војног водства“ морају безуветно провести извесна затварања, конфинације и прогони свих оних људи, за које ce политичким и војничким властима могло чинити, да нису довољно „лојални“ и да „угрожавају јавну сигурност“. У ратном министарству об-
разовала ce једна централа, „ц. и кр. уред за ратно надзирање“ (k. u k. KriegsÜberwachungsamt), којој je била дужиост да спроведе организацију те државне сигурности, односно, да нађе начине, како fce непоћудне људе учинити ман>е опасним за опште војничке и државне интересе. Командама појединих трупа дате су наредбе, да „оне особе, које нису довољно осумњичене ради каква кажњивог дела, него су само уопште политички непоуздане и сумњиве, лише слободе и да буду чуване било од политичких области, било од војничких команда аналогно као и ратни заробљеници“. Војним судовима je опет наложено, да означе за своја лица, да ли су „политички сумњива“ (politisch verdächtig; отуд ознака р. v.) и да онда такве људе не пуштају, него да их предају оним органима, који су већ одређени да воде надзор над тим елементима, који имају бити интернирани или конфинирани. Мерило, зашто je и у колико je ко политички сумњив и no чем то да ce узме, оставило ce потпуно увиђавности и компетенцији политичких и војних власти, којима ce сад дала најзгоднија прилика, да чине самовољу и несавесности најширег обима. У исто време организована je и посебна војска за потпуни грађански рат у земљи. To су били такозвани „шуцкори“, (Schutzkorps), „заштитне четеи. регрутоване обично из најгорег олоша муслиманског и католичког пролетаријата, створене да тобоже држе ред у залеђу војске и да паралишу евентуално деловање српских комитаџијских чета, a
— 54 —
спремане у ствари тако, да служе као оруђе једне потпуне страховладе према Србима и да постану најстраховитији насилници у обезглављеним и њима на чување преданим местима дуж читаве Босне и Херцеговине. Ha уста свог полузваничног органа, Bosnische Post, поручивала je босанска влада овако својим иоданицима: „Међу нашим Србима има људи, који од толико година воде политику и развијају делатност, која je морала уродити онакким плодовима, као u it o je атентат од недеље. Штитити државу од таквих елемената то мора сада бити једна од првих и најважнијих задаћа за то позваних фактора; a дужност ће бити лојалног и пристојног дела Срба у овим земљама да допринесе свима силама, да ce друштво очисти од таквих штеточиња. Само ће тако бити могуће, да ce опрости земља, a нарочито српско становништво од срамоте, која je на н>емуи. (бр. 145, 1914.) Од оних, који су били затворени првих дана мосле ултиматума, највећи je део био оглашен за таоце. По напред спремљеним листама најистакнутији су људи били похватани no читавој земл>и, одведени у затворе као најобичнији зликовци u тамо добили обавест, да они својим животима јамче за сваку штету, која би ce у земљи могла догодити војсци, војним објектима, транспортима, јавним прометним средствима и свему, што je у то време за војску од вредности. Људи су, кад ce што догоди, имали на месту бити
-
55 -
екземпларно стрељани без претходних испитивања .ко je кривац и из каквих мотива je злочин' учињен. A ником није било слободно, да о том поближе упути свет и да делује на њ, да не доводи без потребе у опасност ни свој, ни туђ живот. To су, рецимо, биле мере сигурности; оштре, безобзирне, неправедне и једностране, али можда донекле са војничког гледишта схватљиве, и ако je тужно за једну државу, да ce у доброј трећини својих земаља морала служити тим средствима. Али оно, што никад не може бити схватљиво и што читавој тој акцији даје праву боју и најкарактеристичније обележје сурове тежње за упропашћивањем, то je поступак с тим људима, бестидни начин, на који ce кушало, да ce ослободе од њих. Ми fceMO о том раду дати овде неколнко живих илустрација. „Кад су нас на стотине укрцали у Сплиту са најпростијим зликовцима", прича др. A. ТресићПавичић у свом говору на 32. седниии XXII. сесије Царевинског Већа у Бечу, „кад смо на Ријеци превожени на станицу no такој киши, да ни једна кр-. пица на нама није остала сува, кад смо три дана и четири Hofcn преко Загреба и Будим-Пеште требали до М арибора, и ту неиспавани без хлеба и воде били као српски заробљеници извргнути noгрдама мађарске светине, ударцима кундака и псовкама мађарске солдатеске, тад су многи полудили и ja сам видео једног несрећника како кроз п розор воза, који je јурио пуном снагом, скаче у тамнину
-
f) —
tiohn и смрти. После те четири непроспаване но!»и затворили су нас у једну школу за јахање, одакле. je после било извежено преко 100 кола коњског ђубрета. Ми смо морали спавати иа том ђубрету готово загушени од смрада коњске мокраће. Гледали с*до, како нам солдати, кад нам носе чорбу, пљују у котао“ . . . Кад га je после три месеаа затвора преслушавао један аудитор, рекао му јс : „Ja не знам ради чега Вас окривљују, што ћете лако појмити, кад помислите, да смо у са.мој Далмаиији, Истри u Крањској затворили преко 5000 особа.* Казнипнички лекар у Грацу, царски саветник др. Хофман, грдио je болеснике и говорио им, „да би најбоље било дати отрова велеиздајницима, кад ce устручавају да умру природном cMpfcy.“ Неки cyt наравно, и подлегли мукама у Марибору и Грацу, као Денић, ПушкаревиБ и Вушић, који je на дан спровода добио лекрет, да ce ослобађа конфинирања. У гарнизонском затвору у Мостару, у старом конаку под Пашинонцем, били су интернирци подељени у две групе: у горњем спрату били су таоци, ■у доњем, у подруму, без п розора и без врата само са једним отвором, на голој земљи други затвореници. Суд за вршење нужде стално ce преливао, јер je био мали међу много особа, a на том ce истом простору у општој стисци морало и јести и спаваш. Низ мрке зидове непрестано je цурила вода, a no блату испод тога готово ce види како гамижу разноврсни инсекти. П рофоз, наредник Гаспар Шолијер, један сурови бесомучник, који je
-
57 -
увек иосио свој квргави гвоздени штап звлн r Kron prinz“, којим je немилосрдно тукао заточенике не гледајући куд удара, тако je једном приликом изударао калуђера Драгутина Тихог, једног и иначе болесног човека, и то с тога, u it o je од своје хране делио другим гладнијима, да je тај пао онесвешћен и сав преливен крвљу no телу, са ког му je на леђима био одеран велик део коже. Кад je дошла једна партија прогнаника из Гацка, која je као и све друге била путем испребијана, пустили су људе да леже на авлији на голој з?мљи, изморени и подерани. и то за неколико ноћи, не давши им ни сламе ни локривача. A после неколико дана силом су од њих ■одузимали децу и давали их у обљижња, највише католичка села, док су њих старије, обескућене и искорућене слали у Арад. При том тргању деце од матера било je ужасних и неизбрисивих п ри зора; нешто од оне страховите трагике кад ce губи све и кида рођено чело. Изгубити имање, кућу, стоку; напустити огњиште и после свега жртвовати и ро^ену децу и то оне мале, нејаке, свикле само на материну негу! Поседник Смаил-ага Ћемаловић био je на путу до станице инсултиран и сав испљуван од уличне светине. и ако ce налазио у пратњи двојице војника, који су му били стража, али без упуте и осе£ања да заштите немоћна човека, који иде да врши једну дужност и чији je живот њима поверен. Напротив. ти су сами војници често чинили највећа безакоња. Перу Гвозденовића, Манојла Јелића и Ђ орђу Шахина изударали су немилице. Они су Ђорђу Ћапину
— 58
—
ca Домановнћа као таоцу у возу на голој глави тукли орахе, a Ђ орђу Додеру држали бајонет тако под грлом, да нвје смео нити могао икуд окренути главом. Петра Мандрапу затворнли су у вагон међу коње и ту му наредкли дд чучи не смејући ce ни макнути. Један га je коњ том приликом ударио у колено и пробио му панталоне. док му je, у исти мах, један стражар чупао длаку no длаку из косе. У Чапљини су, под водством шуцкора Хасана Хајдаровића. били магарећим самаром оседлали десет угледних грађана, na су то хтели учинити и jepnмонаху Христифору Крстовнћу, али ra je од те бруке спасао меснн католички фратар. У вршен>у службе таоци су просто били премарани. Светозар Ћ оровнћ je једном прнлико.м ишао трн дана и че* тири ноћи уз железничке транспорте не добнвиш ни труни почнвке, нн ма шта за јело и пнће „Изморен н клонуо*, вели сам, -често сач зажелео да ce деси ма каква несрећа, ма каква од оних незгода због којих cTpe.'bajy таоце. само да ce једанпут сврши ca тим бескрајннм мотљањем и тнм смншљеним гнусним мрцвареље.м.“ У Зеници je бно затворен свештеник казнионице Јован ГргуревнЂ, који je бно од цара одликован за ревну и лојалну службу, na je као таоц м орао излазнти на перон пред сваки иоз најпре у Зеници, a после у Лашви. To су главне станнце на јединој прузи Брод-Сарајево. преко које je свакнх 10—20 минута пролазно no који воз. Он je на тај начин био просто лншен сна н од.чора. С н>им je био
- i)U затворен и његов син Вељко. Једног дана, кад су ce ма станици иашла неколика воза, наредише Вељки, претећи му да ће иначе бити убијен, да оца ухвати за браду и да претрчи с њим тако, вукући га за н*у, неколико пута преко перона. Други пут, стрпали су старца у отворени вагон од Зенице до Алипашина Моста и натерали га, да три пуна сата клечи у вагону. Исцрпљен, он je дуго времена иза тога лежао у несвести. Умро je мало иза ослобођења. Стражара казнионице Перу Никића везали су као таоца за ноге и за руке и убили га на путу до станице, тврдећи, да je тако везан хтео да утекне. Тодор Ријић из Кивакара код Бос. Врода стрељан je првих дана августа, јер да ce код Руданке пуцало на железнички влак. Вел. Мандић прича, да je путујући из Брода, на једној малој станици између Добоја и Дервенте стао воз, a један од шуцкора довикивао je „на сав мах нама путницима: E h o убио сам једног n c a ,“ указују^и на убијена Србина таоца, који je лежао крај трачница. (Босна у ланцима. Сарајево 1919., стр. 42 -3). У Фочи су били поставили шест најугледнијих Срба као таоце код два железна моста на Дрини. Ha првом су били поп Јосиф Кочовић, поп Владимир Поповић из Челебића и трговац Нико Х&џивуковић; на другом поп Василије Кандић и два гр. овца Милан Хаџивуковић и Никола Мазија. Подану су ти људи држани у једпој кућици код моетова, a no ноћи су морали бити на самим мостовима. У зору 9. августа 1914 дође једна војничка патрола
-
ro -
пред први мост и иостреља сва три таоца без икаква повода, a у исти мах напапута су и друга тројица. Један од војника збоде два пута бајонетом Николу Мазију, који на месту остаде мртав, a опда прободе no два пута и Кандића и Хаџивуковића у 'прси и у трбух. Кад je приметио, да су још живи. пуцао je још два пута на њих, a да га нико од колега није задржао или опоменуо. Команданту поручнику Премужићу, кад je дошао да пита шта ie било, јавише, да су таоци хтели бежати. Ha то су убијепе пренели у Фочу и сахранили забранивиш породици, да их обиђе и да учествује при спроводу. О б а тешко рањена, тек што су ce били придигли, бише послана у Арад и тамо интернирани. Милана Хаџивуковића оптужише још рези велеиздаје и пошто je провео две године у истражном затвору у Блњој Луци и Сарајеву и ту био ослобођен, узеше га v зојску и једва после отпустише као тешко болесна. Свештеник Димитрије Јевђевић из Праче доведен je 28. јуна у тамошњи војнички логор и ту био затворен у једној ковачници заједно ca још 10 других грађана и радника. Други дан превели су га на станицу Сјетлине. З а три дана није му нико ништа рекао, зашто ce то све с њим тако ради. У Сјетлинама му би заповеђено, да на питање: „ко je“ ■не одговара, да je Србин, него Влах или Хришћанин, 4i забранише му сваку везу ca породицом. Сјутри дан га изведоше пред станицу. Ш ест људи, под заповедништвом једног заставника, опколише га и лабише пушке. Свезаше му руке и наредише, да
-
61 -
c њима маршира, a кад јс он ишао даље својим кораком, дрекну на њ један војник, да he га убити не ухвати ли корак ca њима. Кад ra je после тога пратио један војник у Прачу зановеди му, да стоји на једној нози ca претњом, да ће га убити, акодругу ногу спусти на тле. To je трајало све дотле, док ce Јевђевић изморен није срушио на земљу. Други му je пут тај исти војник био толико стегао ланце, да ra je несретник бар десетак пута заклињао». да попусти, на што je онај мирно одговарао: „И без тога ћеш ових дана крепати, na боље за те> ако то буде прије!“ Кад je воз долазио на станицу вукао je један војник Јевђевића за конопац, као какву животињу, од кола до кола, a подивљали су му војници пљували у лице. Војник, који je кајвишс тих недела без опомене чинио на очиглед својих старијих, беше Суљо Кукавица из Рогатице. Једног дана стрпали су Јевђевића у марвена кола од Сјетлина до Устипраче, у којима су били смештени сами коњи, усплахирени и затворени, који су ce грували и фркБали око њега претећи, да ra сваки час ударе или угризу. Тако je било све до 15. августа. Taj дан јави му поручник Ш ериф Козмић, да je стигла наредба, према којој ce има с таоцима још строжије поступати. Исто вече, у поноћи, м орао je Јевђевић устати, обући ce брзо, na je онда окован одведен једно три километра у шуму и тамо био свезан за једно дрво и ту остао читаву хладну ноћ до самог јутра. Док je он тако привезан стајаа дотрчао je један од војника и, у том систематском
— f»2 -
мучењу људи страшећи их смрћу, стао да циља на њ псујући и претећи пајгрубљим начином. Taj ce призор мучења понављао исте ноћи и после за пуних десет дана, јер су војници имали посебног уживања у тој преплашеној бризи. за живот и у том избезумљавању на доглед смрти. Једне ноћи, пред зору, он je случајно чуо, како су ce војници препирали о том, ко ће ra чувати. један говораш е: „Ако ja данас дођем, убићу ra за сигурно“ ; други одговори: „Тако и треба,“ a трећи додаде: „Ако ra убијеш немој на мјесту, ђе je свезан, него мало подаље, да можеш пошље казати, како je шћео бјежати.“ Тек што je тај дан стигао до железничке кућице, свезаше ra, и то за обе руке. Војник му рече, да мора ићи на страну, a како ra не може оставити сама, м ора и он иНи с њим мало даље од пруге. Видевши Јевђевић, да ствар овог пута може не бити само претња, учини ce, да ra страшно боле стомак и ноге и да уопште не може да ce дигне с места. Војник je до зоре покушавао неколико пута да ra одмами, a кад je видео да je узалуд, запрети му овако: „Данас ће ce овђе просути твоја пасја цријева, a сјутра Ђемо ти овђе убити и сина, нек ce и његова цријева ш њима помијешају.“ У ствари био je и Јевђевићев син код оближње стражарске куће као таоц. У зору нађе поп у својој соби на клинцу један коноп, који je висио до јастука. Један војник рече: „Данас долази обрст, који ће повјешати све таоце на штреци!“ И у тим толиким мукама Јевђевић није смео коме да ce потужи, јер
су му сви претили, да ће, покуша ли нријавити. сигурно бити убијен. Од 15. августа ишла je дневно патрола ca конопима у село и доводила везане сељаке. Заставник Грич ишао им je неколико пута у сусрет и тукао беднике воловском жилом. Преслушавали су их редовно овако: од три војника један je држао воловску жилу, други пушку наперену на дотичног сељака, a трећи je преслушавао. Кад би сељак на неко питање одговорио, да не зна ништа, почео би ra otuj војник немилосрдно тући, док би други с пушком пазио на сељакове покрете. Јевђевић je био присутан, кад су преслушавали Спасоја Балића. Tor су човека тукли тако нечовечно, да су ra после морали држати читаву недељу затворена, док ce мало не изгубе модрице и отеклине. Свештеник Симо Беговић ухваћен je пред црквом у Сокоцу. Жандари су наперили на њ пушке, прогласили ra затвореним и нису му дали ни да ce опрости ca женом и децом. Окована одвукли су ra у Рогатицу. Од 2. августа употребљавали су ra у Месићима као таоца. Ту су тешко изубијали poraтичког пароха Атанасија Косорића, одвукавши ra у подрум, и то с тога, што ce пронио глас, да му слуга у врећи носи бомбе, да дигне станицу у зрак, док му je он у ствари доносио од куће јело и карлсбадском водом закухане хлебове. Човека су злостављали животињски не хтејући сачекати пи да ce лично увере, шта je у врећи и да у повољном случају добију непосредан доказ у руке за joui
-
64 -
л»ући прогон. Алекси Вучинићу из Блажуја, пошто с у ra везали, спалилп су жигицом бркове, не длвши му ии да ce макне тим, што су му под грло ставил*г бајонет. Исто су то учинили и Сави Копривици. По наредби једног наредника испребијали су седамдесстогодишњег старца Ристу Еру, џематбашу из Касидола. У гарнизонском затвору у Сарајеву стриали су Беговића ca 37 других људи у једну собуБеху то сељаци од Рогатице, Вншеграда, Ф оче и Чајнича. Сваки новодошли био je сав крвав, јер б» ra већ на дворишту дочекали ca батинама. Чула ce јасно команда: „Још, joui, још јаче!м и онда страш но запомагање. Већнна би их без свести падала на тлег ма што би их онда односили и као вреће убацивалк у затвор. Нски Јовица из Горње Праче беше сав об.жвен крвљу и модар и тако изубијан, да није могао ни лежати. Он ce потужио код војног лечннка, да су ra изубијали војници no наредби надпоручника Козмића; овај му je дао хладне облоге и ствар, наравно, тим завршио. При делењу такозване каве кључари су редовно тукли затворенике. Врелу чорбу и каву морали су људи пити готово на душак и под ударцима, a кад би улазили у соб у сваки би још добивао no тежак ударац. Лимене зделе за јело нису никад чишћене н no неколико би пута на дан дошле на разна уста. У дворишту Лиле су бараке, у којнма ćy ce патилн мушки » женске готово голи и боси. Ту није били ни сламњаче, ни покривача.
— 65 —
Свештеника Драгу Урошевића из Сребренице затворили су као таоца у једну собу, где je провео 15 дана ca још 40 људи у уском и нездравом простору, у ком ce нужда вршила јавно пред свима. Одатле морали су сви, патећи ce страшно, пешице и без престанка ићи у Тузлу. Одмарати није им ce готово никако дало уз претњу, да ће, остану ли, бити поубијани. У затвору у Тузли, где су стигли мртви уморни, није ce могло спавати друкчије него седећи. После тога, на транспорту у Арад, отварали би војници марвене вагоне, у које су их били потрпалн и подјаривали би масу на њих говорећи, да су то саме комитаџије. Пљували су им у лице и злостављали их најружнијим начином. Више им дана нису дали ни да једу ни да пију. Светина их je дочекала у Араду на станици грдњом, камењем и циглама, док je тобожња боља публика пљувала на н>их ca п розора и балкона. У тврђави гурнули су их без покривача и сламњаче у мрачне тунеле, где започиње нова патња. Ca окружним сарајевским протом Костом Божићем превели су у марвеним вагонима 30 угледних д»уди из Вишеграда у сарајевски гарнизонски затвор. Војници су их злостављали јавно на улици; свештенику Алекси Ђуровићу из Добруна чупали су косе и браду; a раднике су из реда тукли кундацима. У дворишту сарајевског гарнизонског затвора стално ce чуло јаукање тучених. Једног дана доведено je из Фоче и стрпано у једну једину собу око 70 људи, који преморени од толиког пута и напора за
-
66 —
пуна двадесет и четири сата не добише ни једног јединог залогаја хлеба или друге хране. Стево Николић, учитељ из Бијељине, затворен je 26. јула ca још 19 других као таоц у једну тамошњу касарну и то у једну собу, која ce месецима није отварала ни ветрила и где je прашине било на прегршти, не давши им, наравно, да je очисте. С оба je та била у партеру, на домак војницима и ca дворишта, na су у гомилама долазили, грдили таоце најсуровијим начином, пљували на свештенике и претили голим бајонетима. Нису људима давали ни да седе, ни да легну. У соби није било суда за вршење нужде, na ce морала нарочито молити дозвола од страже, да ce може ићи на страну. A то je била опасна ствар, јер су војници редовно нападали на њих, и то понекад и ca оружјем. Тако je један подкаплар (»Gefreiter«) хтео бајонетом убити Николића, a учитеља Јову Видаковића ранио je један стражар другом приликом. Официри су све то видели и сами, али службено нису хтели примити никакве притужбе. 29. јула били су већ сви полегли кад изненада уђе мајор Хуго Боланг, потпуно наоружан, ca једним војником, na машући штапом рече, да су комите прешле код Поповаца и да ће ради тога један од таоца бити стрељан. Окренувши ce онда војнику каза му, да изабере кога ће. Док je овај одмеравао једног no једног јави ce неко с поља ca примедбом: „Сјутра! Сјутра!* М оже ce већ мислити, каква je то сад била ноћ за ове људе 1 Сјутра дан дође мајор с једним капетаном и изјави,
— 67 -
да ce није обистинила вест за комнте, те да према том отпадају и последице. Али оне нису смеле бити узете ни у обзир, све да je вест била и истинита. Јер no ком би праву босански таоци били одговорни з а оно, што ce догађа на бојном пољу међу две у рату стојеће власти? Ваљда само за то, што су Срби и што њихова осећања нису на аустријској страни? Ha 10. августа отпремљено je 10 таоца у Арад. Остало их 'је 10, којима ce кроз неколико дана иридружи још Стјепан Грђић. Било je свега четири сваштеника, два учитеља, два трговца, два сељака и један посланик. Понашало ce, уопште, према њима као да нису људи. Кад их je, приликом једног прегледа, питао један генерал о њиховом положају. рекао je свештеницима, да су они највећи лопови (»die grüssten Gauner*). После 18. августа дошао je нови заповедник места, меки пуковник драгона, те им рекао да они нису таоци, него проскрибовани, и нареди, да их сваки дан од тада гоне no осам сати на посао. Од тог дана они су морали сабирати коњско ђубре no дворишту, возити ra, товарити и пренашати муницију и носити суђе за вршење нужде. Њима самим нису дали ни да ce перу, ни да ce чисте. A да поруга буде виша доводили су разне људе из града да их гледају у том стању и да их сликају. Стража им ce састојала из седам Мађара. који су говорили само кундаком. Учитеља Николића, кад je једном пошао сам, да ce напије воде, истукли су до крви. Кад су српске гранате почеле да падају
-
68 —
око касарне одређен je no један таоц за електричну централу и за парни млин. Први je дан отпремљен на млин Стјепан Грђић, a на централу Стево Николић. Један поручник заповеди војницима, да одмах убију таоце, погоди ли ма једна граната дотичне објекте. Случајем само до тога ипак није дошло. Учитељ Коста Крајшумовић, таоц од 1. септембра до 20. новембра 1914., био je у једној тесној соби ca 19 других затворен на станици у ВисокомПреко дана морали су таоци стајати два корака удаљени од пруге при проласку сваког влака. Увек су готово били грђени или тучени од пролазника. Преко ноћи морали су редовно ићи „патролирати**, После су их превели у оближњу фрлњевачку гимназију. Кад нису „патролирали“ морали су вадити песак, чистити нужнике и односити ђубре. Премда je лекар код Крајшумовића констатовао тешку срчану ману, м орао je радити, док ra нису тешко болесна пренели у сарајевску болницу. Али ra убрзо затражише натраг и ту je опет м орао радити до 20. новембра 1914. односно до одласка у војску. Подкаплар Розенбергер, у цивилу дрварски агент из Тузле, изубијао je једног старца ca преко 70 година, иеког Јефту из Нишића, само „да му излечи болест“. Старца су одмах после тога морали пренети у болницу. Ha станицу je сваки дан довођена сила сељака, тешко окованих, и ту бивала преслушавана, бијена и мучена. Једног дана давали су им кашикама со без воде, само да их присиле на извесна признања, која би могла да компромитују поједине
-
69 -
л>уде, установе и земље. При мучењу су, на измену, учествовали војници, железнички намештеници и раздражени муслимани из Високог. Једног само дана довели су 30 сељака из Заврха и Подлугова и онако везане ланцем или конопима тукли су немилосрдно тако, да je Розенбергер при том сломио своју пушку. Кад су дошли у Арад тројица су из те групе умрла одмах, док су други вукли озледе и последице дуже времена. Тимотије Савић у Кладњу затворен je као таоц 28. јула. У његовој отсутности дошао je наредник Наглић ca 15— 20 „шуцкора“ на његово имање, донзо три ханџара и пријавио, да их je нашао у шуми и да no свој прилици припадају Савићу. Ta сумња била je довољна, да ce тај у читавом крају врло угледни човек затвори и да у затвору одседи од 28. августа до 27. септембра. Кад je био ослобођен кренут je опет од куће као таоц, no највећем пљуску, ca још 22 друга, пешке од Кладња до Тузле. Ко није могао да иде био je бијен, без обзира на доба и здравље. Кад je Савић замолио једног чиновника тузланског затвора, да му дозволи, да за свој новац добије хране, овај ra je одбио ca ријечима: „Поцркајте сви!“ Таоц Јосиф Симић из Маглаја замало није изгубио главу. 10. августа дође изненада један муслиман, Пашо Мусаефендић, и јави, да су му Срби сел>аци напали на кућу. Одмах стража оде тамо. поче пуцати и тражити, али не нађе ништа. Међутим изјави командант, да таоц мора ради тог дела
-
70 -
бити стрељан за пола сата. СимиБ, у невољи, да лобије времена, примети, да он само одговара за железничку пругу и да je с тога та одлука незаконита, нашто ce разви дебата о том питању. У то стиже један сусед Мусаефендићев и рече, да je читава та ствар просто измишљена. Пашини синови били су тај дан позвани од котара у комору, na je стари скнадио ову причу, да би ce приказао угроженим и да би му власт с тога разлога поштедила синове. To je било у ствари тако; Симића с тога оставе на миру, али клеветнику, јер ce ствар тицала Срба, не би ништа. Г ора je судбина задесила свештеника Ђ орђу Петровића из Осјечана (кот. Грачаница). 0 том прича његов сапатник Лука Тодоровић из Скуповца (кот. Грачаница). Kao таоце повели су у августу ПетровиЂа и њега заједно на станицу Добој, да прате влак, што je имао ићи у Брод. „Док смо још стајали на станици дошао je к нама неки повисок аустријски часник, те нам претражио џепове и њедра, na кад je код мене нашао хлеб, који je заједнички, т. ј. и мој и попов рекао j e : „Ш та fce вам толики хљеб, кад ra не ћете имати када јести, ви ћете ноћас бити поубијани.“ Затим je метнуо руку на моје раме, рекао стражи: „Овог вратите натраг, a г. поп нека иде сам, можда ће имати друга у путу.“ Ja сам на то понудио пок. попу Ђ орђу његов хљеб, a он je бришу+ш очи одвратио: „Понеси ra собом и поједи или коме другом подај, ja ra јести не могу. . . . " Te ноћи je и погинуо.“ (Српска
— 71 —
З о р а, бр. 45, 1919.) Изговор je био унапред познат: таоц je убијен при покушају бега. Теже муке м орао je да поднесе Трифко Максимовић, свештеник ca Илијаша, док није био убијен на најсвирепији начин. Њега су тукли с дана на дан. Један лекар, који je једном приликом прегледао дуж пруге, наредио je, да ce тај човек с места пренесе у болницу, али je командант поништио тај закључак и место у болницу превели су несрећника у Семизовац. Спомињани Розенбергер мучио ra je на све начине. Пре поласка у Семизовац свезао ra je ca сељацима Илијом Радићем ca Влахиње и Алексом Крављићем из Мракова тако чврсто. да им ce коноп усекао у помодреле руке. У Семизовцу бацише их у један подрум на станици. Ту су их тукли поново толико, да су дуго времена лежали без свести и обливени крвљу. Сјутра дан Максимовић није више готово могао ни да иде, кад су ra ca оба друга водили на неко преслушавање о свештенику Ристи Ераковићу из Нишића и учитељу ВојводиБу ca Илијаша. Дали су му неку мотку, да ce њом поттапа, a кад je поред тога клецао и падао, тукли су ra војници све док ce не би дигао и наставио пут. Кад су стигли до једног завоја иза станице, убише их сву тројицу без иједне речи суда или објашњења. Али тим бестијалност није била засићена. Кад je, нешто иза тога, дошла попадија Максимовићева, немајући ни појма о убиству, и упитала за мужа, одговорио joj je жандарски наредник: „Твој поп не прди више; ето ти све, што je иза њега остало“ и баци joj пар хелера. Зна ce, међутим, тачно, да je поп .у Високом имао уза ce већу
— 72 —
своту новаца. Осим Максимовића стрељано je 30. септенбра још 18 других људи, јер »su se ogriješili о svoju državljansku dužnost«, како вели службено саолштење. Исто je тако без икаква суда и кривице био смакнут и свештеник Тимотије Поповић из Дрињаче, отац шестеро незбринуте деце. Њега je ухватила једна војннчка чета у часу, кад je неким другим војницима саветовао да врући не пију воде из једног грозничавог бунара, и одвела ra једном капетану, који без ичег даљег нареди, да ce човек обеси. Сама казна вршена je на најнечовечнији начин. Неспретношћу или можда хотимице, из више пакости, они су човека два пута дизали на вешала и он je два пута падао с њих, док ra нису трећи пут обесили дефинитивно код Суљина Хана. Официри су на попов рачун правили простачке шале и своју једну кућицу на путу назвацие, из обести, »die Hütte zum gehängten Popen*'. Саборски посланик, др. Сано Љубибратић, затворен je 26. јула као таоц за нсточму пругу Сарајево— Увац. Ту су ra тако мучили, да je већ 20. августа бацио крв, a тек почетком октобра био пренесен у тврђавну сарајенску болннцу н ту био држан под нарочитом паском. Лскари, међу н>има и бечки професор Тирк, констатоваше болест (Hiimoptoe) и прописаше му апсолутан мир, јер би свако узбуђење могло нмлтн тешких последица. Ипак, њега у таком стању прсмесгише из болннце у једну малу собу. која je имала no два метра ширине и дужнне
-
73 -
и 1*80 метра висине, у којој je у диму и студени било још девет војника. Неколико дана доцније одведоше ra npe зоре, једног језовито хладног јутра, на станицу Пале, где je вагон, у ком je он био, застао пред једним редом вешала. Један од војника пратилаца упозори Љубибратића на та вешала и рече му, да je с тога доведен овамо, да ту буде обешен. М а л о и з а т о г а д о в е д о ш е н а њег о в е о ч и ч е т и р и м у ш к а р ц а и три жене и у б и ш е их у п р а в п о к р а ј њ е г о в а в а г о н а . Њему je примећено, да ће и њега задесити иста судбина, јер je и он то исто, што и ови погинули. Пошго je ту држан неко време изведоше ra, уз злостављање и погрде, на оно место, где су преноћиле малопрашње жртве. Ту му наредише да седне и да ce нипошто не миче. Ha том месту остао je Љубибратић од 10 сати npe подне, na до I I у вече и чим je покушао, да макар мало промени свој положај, притрчавао би војник и претио му. да ra прободе. Tor дана прошло je поред њега неколико хиљада војника, којима je таоц показиван као кривац и зачетник рата, на што су ra многи пљували, грдили и претили убиством, док ra je стража „спасавала“ тим, што je изјављивала, да fce и тако бити до мало убијен. Око 11 сати ноћи спремљен je ca још 27 људи и две жене у оклопл>ени вагон и доведен до Kopana, јер ce даље није смело из страха од Црногораца и Србијанаца, ‘који су ce туда јављали. З а време вожње морали су читаво време гледати преда ce, a ко ce усудио да
-
74 -
дигне главу и погледа на поље или на ког друга. осетио je с места кундак на леђима. У Корану су их увели у једну дрвену бараку, na им ту одузели новац с примедбом, да fte сјутра бити стрел>ани. A сјутра дан казало им ce, да ce већ спремају гробови за њих и они су доиста могли видети кроз пукотине дасака, како ce копа и изасипа земља. Т и х 27 љ у д и и дв е ж е н е , с в и из с е л а Г р а б а т р н о в с к е општине, бише д о и ст а и п о у б и ј а н и т а ј да н б е з и к а к в а п р е т х о д н о г с у д а и р а с п р а в е . Љубибратића су опет довели на Пале, поново ca напоменом, да fce сад бити тамо убијен. To je било једног понедељка средином октобра 1914. Ha Палима je остао на истом месту, где je био и дан npe, до четвртка, до 11 сати ноћи, одакле je опет враЋен у Коран. З а тих пет дана добио je само комад хлеба и нешто цигарета од два војника, од којих je један зато био кажњен, и један чај од једног официра. Пошто je у Корану, у муци, провео десет дана би упућен у Доњу Прачу. У тами, он je у Корану био упао у подрум и озледио ногу, na сад није могао да држи размак од 200 корака пред четом, како му je било заповеђено, na je и ради тога био тучен и грђен. У Прачи je најзад затворен ради велеиздаје и после неког времена преведен у Бању Луку. По службеном саопштењу (Hrvatska br. 802) смакнуто je на Палима 20. и 21. октобра 50 мушких и две жене ; и то први дан 14, a други 38 особа.
-
75 -
У чети шуцкора Мујаге Капетановића дошао je Иван Мартиновић 23. септембра 1914. у 2 1/* сата после поноћи у кућу свештеника Ристе Јокановића, «дигао ra из кревета, тукао ra пред његовом женом и дјецом, псујући му све светиже, повео ra ca 4 наоружана шуцкора и преметао ra с кундака на кундак до ријеке Зујевине, заједно ca Гавром Кртолином ca Илице, те их утјерао у ријеку Зујевину, гдје су морали стајати око пола сата.“ Илију Тркљу ca Илиџе тукао je толико, „да je постао неспособан за сваки тежи посао.“ Карло Ш ошић, заставник код ветерана, ударио je два пута no образу трговца Перу Памучину у бившој Филиповића касарни, a онда ra „угурао у једну собу, где су ra шуцкор Лакатош и још један муслиман кундацима тако тукли, да je поцрнио као гуњ и на његово запомагање дотрчао један ветерански официр и забранио да ra даље туку.и Војислава Борића, школског надзорника, ударио je у присуству исгог НЈошића шуцкор Фехим Кукавица кундаком у слабину. Шуцкор Лакатош тукао je у истој касарни Ристу Кебељу, који je услед тога и умро. (Српска Ријеч, бр. 90, 1919.). Интернирани Зворничани морали су у војничком затвору голим рукама чистити људску нечист, a свештеницима у Лијевну, који су били натерани на исти такав посао, нису дали ни да руке оперу, него су тако онечишћени морали да једу. Саву Савића, свештеника у Трнову, свезала jg стража за дрво, na му тако свезаном наредила да
-
76 -
широм отвори уста, у која су онда они пљували. Он je то м орао прогутати и захвалити ce посебно и за то, као и за примљене ударце. Љ убо Николић, сарајевски парох, м орао je no нитаво иола сата на станици у Смиљевцу правити велике чучњеве све дотле, док не би од умора обнемогао и пао. Осим тога je м орао, кад би долазио воз, стати управ до њега, да би ra војници што пролазе могли дохватити и злостављати. Тако ra je једног дана један војник ударио no глави голом сабљом и ранио тешко. Попа Митра ПоповиНа из Доњег Вакуфа натерали су војници, да о илинској жези читав сат трчи поред железничке пруге. Хафиза Џумхура, хоџу из Коњица, мучена зато што je Србин, присилили су, да чисти нужник, a канте ca нечисти да носи кроз варош. Ристу Вуковића из Подлугова били су шуцкори као таоца и тукли му 22 минута каменом орахе на глави, од чега ce тешко разболео. НЈуцкор Исмет Механовић упао je ca иећом групом шуцкора у кућу Нике Илића у Високом, тукли ra и крхали му ствари тако, да je Никина кћи од страха занемогла и умрла. Напавши на кућу Ж арка Радивојевића, на кога je пуцано из пушке, шуцкори су били толико страшни, да je Ж аркова жена, тучена од њих, још тај дан побацила. Нарочит je био систем застрашивања таоца скором смрћу, као код ЈевђевиБа, и уживање у њиховом страху од тога. Свештенику Сави Шкаљку из Језера код Јајца неколико су пута везали очи с напоменом, да ra воде на стрељање, псовали ra,
-
77 -
пунили пушке и онда командовали паљбу не изводећи ништа, мучећи ra том језовитом неизвесношћу no неколико минута. Сиромах je човек полудио због тога и био одведен у сарајевску лудницу. Исто je тако ради застрашивања за време таоштва и ради других суровости у тузланском затвору полудио и после умро и Јово Дангић, свештеник из Братунца. Трговца Ђ оку Милаковића, таоца у Б ос. Броду, злостављали су сами официри, надносили му револвер на чело и чак му једног дана натицали коноп на врат све у жељи, да уживају у патологији страха. Исто су тако Милану Грковићу, трговцу из Коњица, шест пута завезивали очи до Ивана говореЋи му сваки час, да fce сад одмах бити стрељан. Како ce при свему поступању према таоцима водило мало обзира у погледу истраживања материјалне истине показаБе најбоље ова два-три случаја. Ha путу између Добоја и Тузле, прелазећи преко једног моста, отворила су ce врата на једним железничким колима, a како je мост био узак, врата су ce ударајући у гвоздене пречаге сва искомадала. To je приметио железнички стражар iM. Цвијановић и дао знак, да воз стане. Вођа локомотиве није то опазио и ишао je даље. Кад je кондуктер видео ту штету, бојећи ce одговорности и казне за себе, наведе, да су то учинили Срби из оближњег села Липца. Без даље истраге наређена je одмах контрибуција од 3000 круна и сва je cpefca била, да још нико није ради тога платио главом. Село Талежа код Требиња сравњено je 12. августа сво ca зем-
— 78 —
љом, јер je један муслиман — како ce тек после установило — бацио на железничку пругу неколико камења, да изазове казну или покољ. У Брадини je случај испао страшније. Одмах од првог дана узети су за таоце Милан Мркајић и Богољуб Дамић, те су „вршили службу“ између Брадине и Ивана. 25. августа 1914. нареди натпоручник Јаков Чик, да ce обојица убију. Он je од истих таоца куповао за своје оделење неке животне намирнице и уводио их у књиге знатно скупље, него их je плаћао, што je иосле утврђено жандарским испитивањем. По свој прилици он je таоце дао смакнути само с тога, да ce ослободи евентуалних сведока против себе. Наредио je, да ce најпре обеси Дамић, a онда Мркајић. Кад су Дамића обесили о једно дрво пукла je грана и он je joui жив пао на тле. Онда je Чик позвао осам војника и дао убити обојицу „ватром из пушакам. Kao разлог за убиство навео je, да je неко no ноћи пуцао на влак, не истражујући, наравно. ни ко je то учинио, ни зашто и да ли ce уоиште то и Д0Г0ДИЈ10. Ђ у р о Тополник, учитељ из Тузле и резервни поручник, нарочито ce истицао у нељудској мржњи против таоца. Народног посланика Дра Ђ орђу Лазаревића дао je ca целим водом војника пешице везана отерати из Тузле у Зворник, да тамо буде таоц. Кад je Милоје Топаловић из бос. Петрова Села чувао железничку ћуприју на Спречи у Миричини као таоц Тополник ra у мало није дао убити ради ове ствари. „једне ноћи, кад je вода набујала.
— 7H —
носила je кршеве, пањеве и гране, које су ударале у бране и стијене ћуприје, од чега ce je мост тресао и настајала велика бука. Тополник премда je ене јунске демонстрације против Срба, без икакве казне еа оне, који су их инсценисали. Нарочито су биле сурове те демонстрације у Мостару за време мобилизације, од 26. — 29. јула. Оне су, у вези ca ca пријашњима, биле толико нељудске и бестидне, да je сам мостарски бискуп, фра Алојзије Мишић издао, 1. августа, једно посебно пастирско писмо и унио у њ ове речи: »Saznali smo, ojadjeni u duši, da su neki izmedju vjernoga stada minulih dana daleko zaboravili se svojih kršćanskih dužnosti, dali se zavesti od obiestne, bezglave i razvratne mladjarije, koji siju mržnju, nemir i nesklad, odvojili se od pravoga kršćan skoga stada i ubrojili se u Četu, kojoj nije sveto po štivati tudji imetak, te s kojim u društvu okolo po 6
-
82 -
gradovima u raznim navratima revolucionarno obilazahu i na štetu bližnjem poganskim i upravo divljim načinom kuće razvaljivahu, kvar po trgovini i po zgradama veliki prouzrokovahu". Каква je била стварна унутрашња потреба за узимање таоца показује врло речито ова афера. Прњаворски предстојник, Хрват, Милан Блажековић, јамчио je за ред и мир у свом од ратишта удаљеном котару и није подузимао ништа, да узбуђује свет. Кад je од владе дошла no други пут наредба, да мора узети таоце, и то л»уде од значаја. он je одговорио, да то не може учинити, јер нема повода за то и јер ce против тога буни његова правна свест. Он je на то одмах опозван, a на његово je место послан злогласни Рабатић, који je за пар дана увео страховладу и за кратко време упропастио читав низ српских ексистенција. Јасно je онда, зашто ce тако пашовало и no осталим крајевима и колико je за то било савесне оправданости.
III.
Интернирци у Араду. Ha 10. августа почело ce одашиљањем првих транспората „политичких сумњиваца" у интернацију, у Арад. У Броду су им ce дале раније дрвене колеричне бараке, у којима ce морало чекати, да ce искупи известан број људи, како би ce формирао BetiH контигенат. Надзор и власт над тим баракама и интернирцима имао je неки кафеџија ca шуцкорима, чију je суровост донекле могао ублажити само новац. Он je једног дана послао једног сељака из зворничког котара, да донесе воде ca Саве, na ra je онда убио ca изговором, да му je хтео побећи. У тим нездравим, тесним баракама људи су, без игде ичег, проводили no 2—5 дана, немајући ни где ни кова морало ce за шу нарочито плаћати. Како су људи били ненадно затворени и послати од кућа без спреме, нису имали, наравно, ни новог рубља, ни уопште друге преобуке, чак ни довољно новца у први мах, да je набаве, и с тога није чудо, да ce код људи развише посебне кожне болести и сила инсеката. Услови су били просто створени, да ce непрепорно морала појавити каква зараза. Људи су с почетка добивали само no једанпут на дан јести. Каква je била храна може ce просудити кад ce зна, да je „месо“ у месници лопатом гртато и тако дељено све до доласка прве истражне комисије. „М есои ce састојало из глава, црева. џигерица, гркљана, неочишћених репова, и доста пута из метиљавог овчјег меса. Изгладнели, људи су често купили храну ca сметлишта, јер су оброци били апсолутно недовољни, да им надокнаде трошење организма. Свега je једном премеравано месо, које je било прописано за храну и no службено» исказу ca суда „нашао ce мањак од 165 килогр.
-
87 -
према правој тежини; протокол који je о томе саставио један официр, подерао je и уништио Хегедиш, командантлогора.“ (НародноЈединство, бр. 163,1919) И при таквој храни и стану они су још морали радити најтеже послове, премда то институција таоца и интернираца никако не уветује. Морали су тако, примера ради, вући песак из Мароша, шест километара далеко, да наспу улице, и то без одмора и на највеће празнике, тако и на сам Божић. У месецу јаиуару била су 64 од интернираних запослена 45 дана у једној приватној фабрици, без икакве наднице, a какво je поступање било с њима види ce најбоље no том, што су у кратко умрла четворица од њих, и ако су за тај посао били одабрани најздравији људи у пуној снази. Последице свега тога осетиле су ce наскоро у најстраховитијој мери. Појавише ce у брзо најпре срдобоља, na црвени ветар, a онда тифус стомачни и пегави, tunnelitisternbilis, како су ra звали сами заточеници. Људи почеше умирати најпре на дан no два-три, a после у масама, док једног дана број не стиже на 481 Често су, у помрчини, no читаве ноћи лежали мртви и болесни и живи и здрави заједно. Грозничави су ce често, кад би дрхтали, увлачили у сламу, где су ослабели и заборављени и неопажени умирали, те би их тек трећи-четврти дан наилазили no задаху. Мртваце би онда на гомиле трпали у кола и вукли у гробље. У таквим приликама, у тунелима, где није било ни помисли о каквом оделивању боле-
— 88 —
сних од здравих, болест ce ширил? нагло и страховито и жртве су биле невероватно велике. Алкохол ce трошио прекомерно, јер ra je продавао наредник Рознер и њим знатно ћарио. A белници су пили, да ce забораве и да ce бар за час „ослободе** неподношљиве стварности. Кад ce најзад отворила као нека болница, у којој су били заједно и мушки и женске, морало ce најпре поскидати људе, да ce очисте, али како ни нису имали друге преобуке, лежали би обично увијени у ћебета потпуно голи. Храна ce није побољшавала ништа и остала je иста, као и за здраве. Кад су ce људи, после много патње и помора, потужили на све то, дошла je једна комисија, да прегледа тврђаву. Тад je управа, пред тај долазак, дала људима рубља и покривача (знак, да их je било у магазину!), али им ra je опет одузела, чим je комисија отишла. И у тој болници („линета“) било je људи, који су лежали на самим сламњачама, један поред другог, no читаве месеце без уредовног лекара и неговатеља. Тек, кад су ce разболела од тифуса два интернирана лекара, др. Јово Малић и др. Јово Бокоњић, упуЂени су тамо војнички лечници. Лечници ти, један штабни, други пуковски, дали су о здравственом стању међу интернирцима веран и поражавајући извештај, и тражили су „да ce час прије поправе исхрана и станови тих биједних људи. Један од тих извјештаја био je упућен војноме министарству, a други војној команди у Темишвару. Хегедиш je ријешио оба та извјешћа тиме што je на њих ставио биљешку „акта“, те их
— 89
оставио у свој сто, где су доцније нађена.“ (Народно Јединство, бр. 163, 1919.). Пијетета према мртвима нијз било никако. Њих би голе трпали у сандуке, a ако je који био npeвелик, онда би ra силом, увијајуБи поједине органе. сабијали у лес. Премда je било 86 интернираних свештеника није им ce никако дозвољавало, да опоју мртваца. Сви су сахрањивани у општи гроб, који би им копали другови из патње. Управа није дозвољавала преглед умрлих, na ce због тога могло догодити, да ce за преко 500 особа, које су биле доведене у Арад, не зна сад тачно рећи, где су, кад и да ли су умрле. Сандуке су куповали интернирци из својих средстава, a како je једно време било врло много смртних случајева, добивали би их често без носилица, na су с тога морали носити лесове иа раменима, што сигурно није доприносило умањивдњу заразе. Догађало ce чак понекад, да су на рђавом и клизавом путу из несолидно, на брзу руку прављеног сандука, испадали мртваци на земљу. Кад би ce људи с гробља враћали кући. нису добивали ништа, да ce дезиифицирају. Карактеристично je, да неким интернирцима (проти Душану Кецмановићу и Т. Бајалици) нису дозволили. да пред полазак походе гробове својих рођака и пријатеља и да тамо одрже обичајни помен. Кад je у децемрру 1914. умро Лука Џабић, свештеник из Винске (кот. Прњавор), отишао je његов син Душан, такођер свештеник, тврђавном команданту Хегедишу, да ra замоли еа дозволу, да оца сахраии
- oo у гробљу у Араду и да за то у вароши купи пристојан лес и остало, што je потребно за сахрану, Хегедиш je дочекао младог свештеника ca ужасним грдњама и рекао му за мртвог оца: „Можда и у том старом лежи какав шуфт!“ Тешко болесном туберкулозном Ристи Радуловићу, уреднику Н а р о д а , који je 18. фебруара 1915. доведен у Арад из тузланског затвора, није ce уопште никако, ни под којим уветима, дозволило, да буде пренесен у болницу, чак ни онда, кад ce јасно видело, да су му дани избројани. Умро je ту после непун месец дана, 15. марта. Свештеника Луку ХаџиБа из Турјака (кот. Бос. Градишка) пренели су у шпитаљ истом у потпуној агонији. Једном старцу из Купинова скинули су у болници окове тек онда, кад ce видело да je мртав. A било je случајева, да су тешко болесни људи у болници тучени. Тек концем новембра 1914., кад je зараза већ у велике харала, дозволило ce, да људи могу за свој новац набавити кревете и рубенину, али и то не непосредно у граду, него преко кључара и њихових ортака, који су за то добивали провизије. Тад су кључари. уз добру наплату, почели да изнајмљХју и војничке кревете и све друго, што je коме требало. Настало je просто лицитирање. Интернирцима je, на пример, било допуштено, да могу само код кључарских жена куповати животне намирнице. Тврди ce, да je при том имала свог удела
— 91 —
и жена команданта тврђаве, потпуковника Хегедиша. Ради тога ce није ни могло ни смело тужити на цене, које су биле врло високе. Кад су ce, ради све већег ширења болести, морале отварати нове болничке бараке, ишло je и то једино посредством новца, односно посредством кључара. Управа ce сама није бринула низашто. У болницама су интернирци за свој новац морали набављати лекарије (a и то ce дозволило с тешком муком), исто као и гориво преко зиме. Тако je разводник Лондон, који je имао читаво једно оделење, зарадио капитал од 30.000 круна. Боље не беше ни у оделењима Рознеровом и Недељкова. Доста je рећи, да су они, за сваки комад рубља, који je из њихова оделења ишао на прање, — a при том сами нису имали апсолутно никаква посла — узимали no четири хелере провизије за надзор. Тако ce и може тумачити, како су од 17. августа 1910. до 25. новембра 1916. интернирци, поред тајних пошиљака и оног што су понели собом, no званичним књигама noтрошили у ондашње доба 929.835 круна. Према вишој наредби, да ce с њима поступа као ca обичним заробљеницима, поступало ce још и rope. Интернирци су сматрани као прости зликовци и кажњеници. Кључари су их затварали, као у казниони, на подне и no ноци, док то ради болести, на интервенцију лекара, није било забрањено. При шетњи и сваком излажењу пратили су их војници с набијеним бајонетима, који су врло често и при најмањем поводу пуштали кундаке да место
-
98 —
њих говоре. Погрда je било свакодневно и најразличитије врсте. С почетка су сви интернирци били гоњени на тешке послове, a тек je касније успело некима, да ce помоћу новца тога ослободе, док у фебруару 1915. за сасвим тешке послове не изабраше посебне људе. Кад би иначе људи излазећи из тунела неиспавани, клонули, подбухли и костоболни јављали да су болесни, били су редовно тучени ca напоменом да симулирају, само да не морају радити. Такво поступање било je потпуно no интенцијама команданта Хегедиша, који je јавно довикивао војницима: „Не говорите много, него одмах прободите ниткове!“ Он je сам долазио увек на прегледање у пратњи војника с набијеним бајонетима и стално их грдио називима као „разбојници“, „ниткови“, „краљоубице“ и т. д. Димитрија Зеца из М остара ош тро je казнио само зато, што je био набавио Pester Lloyd и N. F. Presse. Један дан je, ради отпора неког интернирца из Кленка, дао оковати у клешта сваког десетог интернирца из тог места, na како није имао доста окова, ишло je то сукцесивно без разлике доба и сталежа. Једном je кроз сва одељења прошао један натпоручник ca напуњеним пиштољем у руци. Пред њим су ишла два, a иза њега један војник ca пуним пушкама и натакнутим бодовима. Неким je интернирцима надносио пиштољ над чело, те их питао: шта су, одакле и зашто интернирани. Све их je узгред називао „издајицама“, „разбојницима“ и другим епитетима. Кључар Волф у Лондоновом оделењу тукао je сабл»ом Тому
— 93 -
Иловца тако немилосрдно, да je сву изломио ода*. н>, a онда узео штап и слепо ударао њим no сваком, ко ce год у тај мах затекао у оделењу. A. бигго je при том много болесника, који су лежали немоћни и који му нису могли избећи. У истом оделењу ударио je каплар Швајцер Васу Божовића тако сабљом преко главе, да му je расекао ухо и делове око њега. Водник Недељков изубијао je тешко болесног Тодора Будалића толико, да je сиромах умро још истог дана. Исто je тако изударао једну трудну жену, која je те ноћи побацила и после десет дана умрла. Мучена од кључара Милована и до очајања доведена Даница ПајиЂа скочила je у бунар и ту ce удушила. У оделењу Недељковом били су Васо Џелетовић, Димшо Јовићевић, Радован Стијачић, Јово Лукета и Вукан Савић овако свезани: руке на леђа, глава савијена међу колена, коноп пребачен преко рамена, na онда свезан за ноге тако, да су л»уди били потпуно уквржени. Овако везане вукли би кључари за мошње и мучили толико док не изгуби свест. Слично je била мучена чак и једна женска, Стоја Касавица. Један од тих бедника умро je при тим мукама и остао у кврзи свезан тако, да je укочени леш једва могао бити положен у сандук. У октобру 1914. издана je наредба, да сви интернирци,не изузимљући ни свештеиика, морају војнички вежбати. Створила су ce тако јефтина весела позоришта за радозналу арадску публику, пред којом су ce мађарски војници хтели истицат».
— 94 -
нарочитом бруталношћу. Гавро Гаврић пао je тако као жртва беснила једног одвише ревног војног инструктора. Жене су имале исто тако да трпе врло много. Према наредби морали су војници и кључари пратити на купање не само све мушке, него и све женске, где су сироте морале да примају све примедбе, увреде, понижења и још горе ствари. Јелену Марковића из Шапца силовао je заповедник женског оделења тако сурово, да je након тога убрзо умрла. Тужити ce није с почетка помагало. Кад je !. фебруара 1915. дошао темишварски зборни заповедник у Арад, да прегледа тврђаву, хтели су бивши посланици босанског сабора прото Душан Кецмановић и Павле Кујунџић, да му предају један меморандум о читавом понашању, али их он одби не хтевши чути ни речи. Хтели су ra упозорити и на то, да су тек уочи његова доласка ингернирци добили неколико покривача, да њима покрију и сакрију бедне кревете и сламжаче и да су тек тад добили no комад сапуна и неколико малих леђена. Тек на интервенцију арадског посланика у мађарском парламенту, Румуна Стефана Чиче, који je ишао у Беч, Пешту и Сарајево, поче да ce води истрага о читавом поступку и да ce понешто поправља стање интернираца. 20. марта 1915. дошао je из Сарајева мајор Весели, да види све то, a 27. je примио од заточеника меморандум, где су они изложили своје патње и начин, како да им ce помогне. Иза тога.
— 95 —
20. јула, почеше да ce отпуштају кућама, али то je ишло тако споро, да je до краја године била послата само 1031 особа. Последице претрпљених патња беху ужасне. Ристо Павловић, трговац из Брчке, и Ш пиро Старовић, свештеник из Гацка, полудише у интернацији. Трговац Кондић из Градишке, Јово Јеремић из Фоче и бајонетима избодени Мирко Поповић из Сребренице имали су још управ толико снаге, да стигну до куће и ту да умру. Тешко измореним људима није ce дозволило, да ce за свој новац врате у вагонима треЂег разреда, него су морали дуги и напорни пут прећи у отвореним вагонима за робу и стоку. С тога слаби и испрозебали умреше одмах no повратку Марко Поповић, парох из Подграца и Јеврем (^танковић, свештеник из Чечаве. Војно-судски пуковник Јосиф Чајка, ноји je после водио истрагу о свим неделима у Араду, вели у свом службеном извештају. „Када сам посјетио логор изведено je преда ме 30 — 40 мале дјечице; то je био остатак од више но 400 дјеце, која су тамо била здрава доведена и онда биједно изгинула. Па и овај остатак, како ми рече љекар, који ме je пратио, показивао je махом на челу знаке скоре смрти, туберкулозу, која ce зачела усљед лоше хране. Виико сам око 15 младих дјечака између 10 и 20 година којима су били ампутирани удови, који бјеху промрзли; неким су фалиле обје ноге све до бедара, другима до кољена, a некима подлактица или цијела рука. Ови ми младићи називаху,
96 —
да су сви дошли зИрави у логор и да су им удови промрзли на каменом поду у шталама“. (НародноЈединство, бр. 163, 1919.). Како je мајор Весели пустио кући само један део интернираиа, остао je други и даље изложен разним тегобама. Многе од њих присилише, да раде no фабрикама и пустама угарских магната, a добивали су за то осим стана и рђаве хране само no 50 хелера наднице на дан. Нарочитих je тешкоћа било и с дописивањем.. Кад су људи стигли у Арад хтели су обавестити. своје породице где су и како им je. Давали су с тога кључарима, уз таксу за телеграме, no 1— 5 круна само да телеграме предају и да буду сигурни за вести. Неколико дана иза тога нашли су све телеграме у нужнику, a редов Пап je признавао сам,. да je све, што му je предано, бацао у М арош, док су новац делили војници међу ce. С почетка ce смело писати само на картама ca фотографијама ј и ч н и м и оним арадских оделења. Ilo наредби кључара, који су добијали провизије од тврђавног лиферанта и фотографа Коха, морали су ce сви имућнији људи сликати и писати само на дописницама ca сликом. Мало иза тога наређено je, да све те карте с места конфискују и униште, што ce одмах и учинило, наравно на штету заточеника. Писати ce могло и из Арада и у Арад само немачки и мађарски, што je опет било добро дошло кључарима, да ћаре н ту ударајући таксу на свако написано писмо.. Осим тога, многе су пошиљке и из немарности a
-
97 -
из пакости задржаване no неколико недеља, na су многи људи, нарочито трговци и они, којима ce радило о хитним привредним стварима, имали поред моралне и врло осетну материјалну штету. Тек 9. априла 1915. дозволило ce, да ce дописивање може обављати и српски. После доласка комисије стање ce интернираца нешто поправило. Од 1. фебруара почели су добијати и вечеру, a 3. марта примили су лрви свежи хлеб место дотадањег бајатог, буђавог и често уопште неподношљивог. Дотад су ce и кључари и подофицири обилато хранили од оне квоте, која je била одређена за интернирце, бирајући, наравно, за себе најбоље и најукусније и одређујући, да им ce дневно деле no три оброка. Од тада je и то нешто попустило. 1. октобра 1915. почеше да ce узимају заточеници у војску. У Араду их je асентирано око 1900, које су одмах, не давши им ни мали замољени допуст, да оду кућама и тамо уреде своје породичне одношаје, поразделили у 28 разних, понајвише немачких и мађарских, пуковнија. Међу тим уноваченима налазио ce и Михајло Павић из Мислова (кот. Рогатица), кога су заједно ca женом и петеро деце експатријирали и онда заточили. З а време интернације умре му четверо деце, a жена му, дубоко потресена, учини самоубиство. Премда експатриран он je ипак узет у војску и послат на фронту, док му je онда осмогодишња кћи Смиљка no том закону као туђа поданица одведена у LUo-
-
98 -
лроњек и тамо држана читаво време бивши лишена могућности за ма чију милост. Арад je био једна велика жива костурница. Због свих тих несавесности и злочиначких намера управе, због нездравих увета за живот и због потпуне пренебрегнутости, наши су људи тамо умирали у масама. З а првих пет и no месеци интернације, односно до 30. јануара 1915. умрло je у њему ништа мање него 1195 особа, a до 25. марта исте године повисио ce тај број на 1772. Како су тада учестала затварања у Араду ради велике велеиздајничке парнице и почеле с тим у вези преметачине, престали су људи даље водити списак помрлих, али ce ипак може знати, да je њихов број изишао на 2200. Јер од 5500 интернираца послата je и& Арада кући 1031 особа, 1900 je узето у војску, a 430 (44 жене и 37 деце међу њима) преведено je 27. новембра 1915. из Арада у Нежидер. Остатак je остао у арадском гробљу за увек. Аустријски војнички аташе у Хагу, ђенералштабни потпуковник Ишковски, демантујући познати говор дра A. Тресића-Павичића у аустријском парламенту и у наводима о Араду, казао je, да je умрло само 709 особа, што апсолутно не одговара истини. У исто време, no упутама које je примио, он je и тај помор кушао да објасни овако: „Овај још увек високи број треба приписати тој околности, да су у тој тврђави с почетка владале доиста рђаве хигијенске прилике и да je осим тога известан број особ а већ био болестан при доласку у ту тврђаву.“ Ми смо
-
№
-
имали прилике видети, да су ce те „доиста рђаве хигијенске прилике“ дале деломично поправити чистоћом, добром храном и слободнијим креташем и да je све то било пропуштено из пусте опачине претпостављених и несавесности оних, којима би била дужност, да врше надзор у тим стварима. Кад ce видело да има болесних људи међу доведенима, зашто ce према њима нису имали noсебни обзири и зашто им одмах није дата могућност лечења? Зашто им ce уопште нису набавили лекови ? З а р су само „доиста рђаве хигијенске прилике“ криве, да ce о 5500 невино прогоњених људи није бринуо апсолутно нико од грађанских властиг које су те прогоне узеле на своју савест и што су толики животи, без могућности заштите, пуштени судбини црне реке? Наше наводе потврђује и процес, који ce водио против Хегедиша. T e m e s v a r e r Z e i t u n g донела je о том извештај, који ми преносимо no H r v a t s k o j R i j e č i , бр. 89, 1917. „Потпуковник Едуард Хегедиш био je заповједник у Араду, na je уједно био шеф логора за интерниране Србе из Угарске и Босне, који су у почетку рата тамо доведени. Интернирани били су стрпани у узане просторије и добивали су недовољну опскрбу, јер су четири подофицира, који су водили надзор, водили злочиначке послове и помагали својим женама, да за добар новац обилно опскрбљују богате интерниране, док су напротив ca сиромашнима врло немилосрдно поступали. У логору ce појавила епиде7*
—
100 —
мија, a они, који су имали надзор, поступали су с болесницима врло лакоумно. Потпуковнику Хегедишу су потпуно биле познате ове прилике, но кад год ce који од интернираних потужио, добио je одговор, да ће ra потпуковник дати стријељати. У логору су били не само људи, него жене и дјеца, која су особито трпјела ради оваквог поступка.“ Ha расправи пред дивизијским судом, која je трајала више недеља у Темишвару, дознало ce, да je Хегедиш „поднио војном министарству пријаву, у којој je оптужио предсједника војног суда Чајку и аудитора Сахтера ca разних злоупотреба.“ И за све што je учинио, „ради увреде части, злоупотребе уредовне власти и ради пријетње“, он je осуђен само на годину дана тамнице и на деградацију, док су наше људе у исто доба вешали на све стране ради злочинстава далеко мањих, невинијих и хуманијих. To je требала да буде задовољштина за толике наше гробове у Араду! Али и то није било изведено. Хегедиш je предао неку жалбу на осуду, na je одмах, no телеграфском наређењу највишег војног суда, био пуштен из затвора. „О самој жалби највиши војни суд у Бечу све до политичког преврата у октобру 1918. није ништа ријешио, очевидно због тога, што je предсједник највишег војног суда генерал Белмон био Хегедишев шура.“ (Na rodno Jedinstvo, бр. 163, 1919.).
IV.
Наеиља и ;иочинетва војске. Од првог дана после атентата било je јасно, да су ce војничке власти потпуно определиле против С рба и српских пријатеља и да ће ca своје стране покушати све, да их што више оштете и онемогуће. У том су правцу рачунали одмах и на унутрашње грађанске борбе између Срба и Хрвата и преко франковаца чинили cee што ce дало, да ce страсти што жешће распале. Ha муслимане су опет деловали другим начином. Гк дјарујући старе хисторијске опреке и напетост насталу поводом балканских ратова они су, поврх тога, овим прогласом објављеним у другој половини августа 1914. настојали, да изазову потпуно свежу и кипећу мржн>у на Србе свесни оног силног утицаја, који код наших муслимана стварају суверничке симпатије. Проглас тај гласи према немачком оригиналу: „Пошто су српске и црногорске чете, које ce налазе у некадашњем турском новопазарском санџаку, пуцале на тамошња муслиманска насеља и почеле прави рат уништавања против нама пријатељски расположеног муслиманског становништва, продрле су наше чете у Санџак до Пљеваља и запречиле, да ce тамошњи муслимани истребе. Али како трајно запоседнуће
-
102 -
Санџака сада још није из војничких разлога узето у изглед, и како би муслимани тих подручја после сваког одласка наших трупа били извргнути новим разбојничким нападајима, добегли су ови несретници на нашу границу и молили за дозволу за прелаз. Према својој традицији заузела ce монархија и у овим тешким временима за муслимане, који су протерани с куће и кућишта, те fce пружити бегунцима за трајања рата заједничко збежиште, док не буде могуће, да ce одведу на своја огњишта и да ce осло■боде од њихових садашњих разбојничких насилничких господара.“ Од војничких области потиче даље и наредба, коју наводимо, и ма основу које ниједан грађанин није сигуран» да неће ради сумње због свог мишљења или ма какве, потпуно узгредне, примедбе бити лишен слободе. Њ ом ce директно изазивају грађани, да буду уходе својих другова и да постану најобичнији денунцијанти. „Власти су дознале, да ce у ово ратно дпба no монархији клате многи сумживи no државу и опште опасни индивидуи, како иноземни тако и овдашњи. Како су ти индивидуи у садашње време нарочито опасни no деловање војног и rpaђанског становништва, као и ca становишта јавног мира и реда и сигурности особе и имања грађана, то je света дужност свих патриотских кругова, да помажу у том области свим силама и средствима, да ce такве особе нађу к учине безопасним. Ради тога ce позива сва публика Краљевине Хрватске и Славоније, чим опази ма и н а ј м њ у с у м њ у у no-
-
103 -
гледу деловања таквих no државу и јавни ред опасних елемената, да то одмах пријави најближој области дотично жандармерији и да помаже властима што може боље у њиховим мерама против таквих особа. Упозорава ce на то, да je не само дозвољено, него да je управо света дужност сваког патриотског rpaђанина, да такве елементе у случају нужде и сам ухвати, да такве елементе личним уплитањем спречи у њиховим покушајима и да уопште у случају нужде личним заузимањем учини све, да такви елементи одмах буду учињени нештетним.“ У дословном вршењу тих прописа људи би често, без довољно критике, како бива у таквим временима, могли врло лако од денунцијаната постати и злочинци, јер овај позив даје и сувише велике слободе за рад у стварима, које не само нису учињене, него за које достаје ма и „најмања сумња“. Требао je да ce створи онај пословични млетачки страх и да ce грађани снизе до најнижег степена личног и грађанског поноса. У брзо je почело денунцирање на све стране. које je многе људе стало главе или здравља, због ког су упропаштене многе екзистенције и које ce најзад и самим властима дигло изнад главе. С noчетка ce у ширењу гласина имао известан систем, организован из неке централе, али ce, кад je ствар ушла у шире кругове и у јужњачкој машти узела одвише маха, све извргло у глупа маштања, постало поспрдно и онда мало делотворно за циљеве, ради којих ce све то спремало. Гласине су те, на име.
- 104 —
после првих пораза више шириле страх него мржњу и с тога ce с њима почело да поступа опрезније и вештије. A дотле je било свашта. Једног истог дана, 28. јула 1914., пронио ce глас у Сплиту, Загребу и Сарајеву, да су Срби отровали водовод и тако угрозили живот свих грађана. У Сарајеву je чак изишла обавест градског поглаварства, да ce вода не сме пити npe него ce искува. Коста Чанак, кобасичар, био je затворен и злостављан јер ce тврдило, да je бацио кило отрова у резервоар. Н аскоро иза тога почеше денунцијације рааи даван>а сигнала помоћу светлости. У градовима, где су српске чете у тај мах биле удаљене no 60— 80 километара, били су Срби осумњичени и затворани ради тога, да су помоћу светлости давали знакове српској војсци. Чак ce у Травнику, у сред Босне, играло ca таквим разлозима. Сава Дроца из Сарајева био je послан у Арад у интернацију с тога, што му je жена, no обичају у граду, пред празник Госпојине обелила кућу. To да je знак, да ce кућа спрема на предају 1 Колико ce у тим лудостима ишло далеко, види ce најбоље из овог примера. Сат на српској новој цркви у Сарајеву био je нешто покварен, a казаљка je, због ветра или рад каква притиска ког дела машине, често пута јурила no плочи, понекад у бесном темпу. To je одмах јављено као несумњив знак „договора с непријатељем“ (тако очигледна!), na ce одмах почела дуга и исцрпна истрага и савест ce власти није умирила све дотле, док опасна казаљка није била скинута и проведена преметачина. „Hrvat-
-
105 -
ska“, бр. 892, донела je о том чак посебан допис, у ком ce све доводило у везу с Глигоријем Јефтановићем! Срби железничари, као Данило Ш к о р о у Рами, имали су грдних неприлика, чак и затвора и злостављања, јер ce сумњало, да би могли покушати ма што против влакова и сигурности железничког промета, и јер ce сваки њихов покрет сматрао као нешто договорено. Војска je била унапред раздражена против Срба нешто новинском кампањом a нешто поукама официра. Највише су, међутим, могли бити распал>ени примерима, које су видели од старијих онда, кад су дошли у наше земље, гледали таоце, чули толике лажи и приметили, да ce Монархијини поданици Срби не посматрају само као непријатељи, него да ce тако и поступа с њима. 25. августа 1914. издао je ратни стан једно саопштење, да побије „свесни лажан приказ“ српске владе о неделима аустро-угарских чета у Србији за време борба у августу, ca цинизмом ретке врсте: „Просто су ce тим хтели претећи приговори, на које, да их подигне, има право аустро-угарска влада ради понашања Срба у овом рату“. Доста ће сад бити видети, шта су аустријски и мађарски војници радили no Срему, Босни и Херцеговини, иа да онда, у осталом довољно позната веродостојност оваквих демантија, буде приказана у правој светлости. Ha почетку рата добиле су војне команде ову наредбу; „Брза правда, нужна ратна обран а! Ca овим треба упозорити команде којих ce тиче.
-
106 —
да je ствар официра за судску службу, да поступају најстрожије у ратним процесима и код преког судз у споразуму ca надлежним командантом, али да ce извршење ратног обранбеног права при непријатељском држању месних становника, које ce често чини хитно нужним, одузима из делокруга официра за судску службу, јер их ставља пред немогућност утицања, и у том правцу могу трупе поступати без интервенције ког суца на основу права нужне ратне обране према војничкој командантској моћи“. Оваква конструкција ратног права из нужде значи неограничену слободну вољу за поједине команданте и потпуну неодговорност за почињене злочине; једном речи, просто препуштање становништва на милост и немилост солдатески. Наредба je ишла од старијих команданата млађима, a шта je значила и с колико je бруталности вршена, видеће ce најбоље из ових примера. Прве примене тог ратног права виделе су ce при тражењу оружја. Свака je готово српска кућа била под тим изговором прекопана, док су појединци били изложени најгорим шиканама, нарочито онда, ако би ce нашао какав, ма колико стар и безвредан, „непријављен“ комад оружја, као јатагани, старинске пушке, џефердари и остало. Многи су ради тога били затворени и посебно кажњени. Жандарски наредник Перић убио je приликом такве претраге Николу Чађу из Горњег Јеловца, из дубичког котара, до ког рат није никад ни близу допро. У Благају (кот. Купрес) жандари су ca шуцкорима
— 107 -
тражећи оружје скидали с л>уди одело и обућу, те их везане гањали no снегу и студени. Ha кога би ce посумњало да има оружја, „тај ra je м орао предатн и ако ra није имао, јер je био присиљен мукама, које je подносио у леду и снегу a осим тога и тучњавом коју су вршили у шумама све дотле. док им жртва није обећала, да ће пушку купити na где било. Ови су паћеници морали уистину куповаги -оружје no скупи новац давајући при томе коња или вола католицима или муслиманима, од којих уопће није залтевано оружје. Кад би показао оружје, na макар било и купљено, м орао je за н>ега одлежати затвор најмање три месеца na до године дана“. >(Срп. З о р а , бр. 93., 1919.). Многи су то животом ллатили као Симо Милишић, Симо и Стево Пјевачи. У Рудом опколили су војници, Мађари, и шуцЈих. Заглављивало je старо и младо, чак и жене с нејаком децом на рукама. A нису их •стрељали све од једном, него no реду, при чему су живи морали закопавати своје сапатнике, да војницима уштеде и тај напор.
—
108 —
Ha Палима je, после одласка Црногораца, заостало становништво било готово уништено. Од „шуцкора“ беху у Корану побијени без суда и истраге ови људи: свештеник Ристо Чечар, Крсто Павић, Стјепан Симић, Перо Каравдија, Перо Пантић, Ристо Ћ о с и ћ ; на Палима: Јово Клачар, Ристо Чукило, Лазо Јурук, Перо Кузмук, Миле Кузмук ca два сина и стари Ђ орђ о Клачар, коме je било више од сто година. Задња петорица избодени су бајопетама. У Корану су, даље, стрељане: Милка Чукило, Љубица Терзић, Милка Каравдија, Mapa Симатовић и Ђука Бјелореп. Спасоје Шибоња обешен je на станици на Палима. У злогласној Прачи убила су два шуцкора од једном седам људи, и т о : Милана Фуртулу, Јована Јокића, Крсту, Васиља, Милоша и Перу Глуховића и жену Стану Пузића, наравно све од обести и с тога, што им нису имали да плате откупа. Миле Нинковић. Јово Глуховић, Спасоје Вуковић и Крсто Јокић с Романије спасли су главе само тако, што су обадвојици платили no сто круна. При свим тим убиствима суделовао je заповедник на Палима Хасим Мушо Муса, док je жандармеријски наргдник Мартин Јелинић све то гледао и пуштао. У осталом, заним-Ђиво je, да je он 1917. год. имао иметак од каквих 100.000 K., док je још 1913. за женидбу м орао да диже зајам од 300 круна. Антун Фарчић, учитељ из Веле Луке с отока Корчуле, саопштио нам je овај случај од веродостојна сведока: У Прачу je једног дана доведено
—
100
—
пет кљастих стараца, који више не могоше да иду. Ту су их све пет стрељали. Једног старца, који ce беше сакрио у сено, запиташе војници: „Гдје су ти синови?" Он одговори: „У царској војсци“. Тад ra упиташе, где je српска војска, a он рече, да не зна. Ha то му свезаше руке железном жицом тако, да му ce жица усекла у месо. Старац je јаукао, a војници ra злостављаху ударцима, док ra један не убоде бајонетом у грло. После њих стрељане су и две жене, пошто су једној силом отргли децу од ње. A све ce то догодило no наредби надпоручника Хајдера. Павао Гугић из Блата, исто с Корчуле и војник, допуњује то причање огшсом, како су мађарски војници ужасно мучили старце, „са кундакама, ca комадима дрвећа, с камењем, с ногама и чиме год су могли. Старци су падали онесвијешћени на земљум. Један од њих понио ce при смрти готово јуначки. Један војник пуцао je на њ и ранио ra најпре у мокраћни мехур. Не осећајући ваљда бола старац поче тражити рукама, где je танс ударило. Ha то војник опали no други пут и рани ra у десно раме. Старац ce стресе, али оста на ногама, на опште чуђење светине, која je посматрала читав гтризор. Ражљућен војник приђе му тад ближе, напери пушку на чело и опали у часу, кад je старац кликнуо на освету. У Сребреници су мађарски војници пљачкали српске радње и куће често у no бела дана и не без знан>а претпостављених. Тако су поробили два дућана Мартијана Вујадиновића; радње Јована Илића.
-
110
-
Koje Урошевића» Грује Видаковића, Лазе Лазаревића^. радње и куће Bace Крзмановића и Цвијетинл Јовановића; кућу Марије Томића; двокатну куНу Михајла Стефановића су опљачкали na запалили, као и кућу и радњу Василија Ристића. Милошу Томићу опанчару однесена je роба, a алат попал>ен. Алекси Јовановићу срушили су кућу, a разграбили четири сена, саш и стпњик. Кућа Милке Јовановића знатко je оштећена, исто као бивша српска школа, где je ■5ило певачко друштво, чији je сав намешгај разнесен и опљачкан. Гаши јовановићу спленили су радњу, a њега сама једне ноћи убили без икаква разлога. Кад je избио рат дигли су у сребреничком котару сво становништво, да врши помоћне послове ia војску, na нису биле поштеђене ни трудне женег a све су узимали онако, како су их где затицали, не давши им ни да ce обуку и опреме како треба. Ради тога су много пропадали мучени неимаштином. хране и одела, a гоњени тешким и напорним пословима. Многи су од њих страдали и од војника, који су их често убијали без икаква повода, a нарочито онда, кад би ce чуло за какав успех српске војске. Тако су изгинули Илија Спасојевић и Јово Николић из Побрђа, Средоје Бајић с Обади, Глигор Обреновић из Побрђа, Михајло Милановић из Брађевине, Милић Петровић из Магудовића, Крсто и Драго Андрић из Вранешевића, Нико Јовановић из Грујичића, Милош Тришић с Боровца, Јефто Арсеновић из Дворишта, Миливоје Миливојевић И5
— 111 -
Дучића, Стојко Богићевић из Ратковића, Маринко Јешић из Грабовице. Ha Брежанима дошли су мађарски војници, подјарени од шуцкора и синова Хасана Диздаревића из Сребренице, пред кућу Крсте Петровића и његова стрица Манојла, да ишту новац. за који им ce рекло, да ra они имају. Кад су им ови казали да немају ништа продреше војници у куће и убише обојицу, a да нађу новце тргали су хаљине на Крстиној жени и разголитили je. Сребренички хоџа Кланчевић, сам шуцкор, дошао je ca још једним шуцкором, неким Мушаном с Будака, на Витловце, да отме овце Митра Марковића, Миће Рончевића и неког Цвјетка из Глине. Убили су сву тројицу и уграбили плен. У селу Сирочама убише војници и шуцкори Митра Петровића, старог Петра Лалића и његовч сина Илију. Други побегоше, али их потера стиже код Пашина Брда и тамо поби ове људе: Петра и Милу Лалића, Милка ПетровиБа и његова сина Михајла и Василија Лалића. Кад су почели клати Василија запомаже његова снаха Mapa, жена Ђукана Лалића, на што војници убише и њу. Ђоку Максића и Радована Никачевића, који су у Сребреници становали у једној кући, одведоше војници једне ноћи из стана тобоже, да им показују пут, и убише их оба, не зна ce на који начин. Мртва телеса налажаху ce врло често, a да ce не може тачно установити којом су приликом убијени. У једном потоку нађени су побјени Коста Митро-
еић, Ристо Остојић, његова женг и син, сви из Витковића. Мртву ca дететом нашли су на путу Госпаву Недаљковић из Иликиришћа. Јања Будова с Бјеловца нађена je заклана. Јаков Ш арац je стрел>ан у Џилама. Крајем августа 1914. запалише жандари и шуцкори (a међу њима беше најгори Алија Бектић) потпуно село Подравање, пошто су ra npe опљачкали. T o m приликом изгибоше: Митар Маринковић, Стеван Крунић и браћа Сретен и Јован Крунић. Ђукана Лалића натерали су, да и он пуца на њих. Светили су ce чак и на мртвима пуцајући на њихове лешине и газеЂи их крволочки. Кад су ce спремали на нова крвопролића и већ повезали Милоша, Перу и Милована Маринковића и Јована Ш арца, стиже гласник из Сребренице с вешћу, да не треба уништити све људе, него само примерно казнити најопасније, и то Симу и Ђуку Новаковића, Филипа Акшамовића и Перу Јовановића, јер да су комите пуцале из њихових кућа. Ta четворица, na Глигор Андрић, Раде Миладиновић, Перо Ранковић и његова два брата бише иза тог обешени у Сребреници. Вешање су вршили невешти људи свирепо и неспретно; Симо Новаковић пао je с вешала, јер ce конопац претргао, na су ra нато пустили и кад je дошао себи упутили у затвор у Сарајево и после у Арад. Ha Пашином Брду стрељана су браћа Игњат. П еро и Живан Милошевић, a њихов отац послат у Арад, где je наскоро свисно од туге. Кад су Данила
- 113
Филиповића хтели водити на Пашино Брдо, он ce испречи и рече заповеднику, да ra убију ту у селу, кад већ мора гинути; он одавле неће ићи, јер жели да буде сахрањен међу својима. Ta му je жеља, наравно, на месту испуњена. Срећка Милошеви^а и сина му Јанка из Постеље нађоше војници на гумну, где дену сено, и убише обојицу. Другога сина CpefcKOB.'i Владимира одведоше војници на Пашино Брдо, гд& би убијен заједно с другима. Ha Цулића Брду пострељани су Илија Мићић, Раде Ђурић и Митар Ђокић с Црног Врха (сребренички котар). У Љесковику су побјени Сретен Перишић, М арко Веселиновић и један његов рођак. Жандари су одвели Милића Јаковљевића из Топлице у сеоско гробље и ту ra убили. Алексу Еру су убили на Прибићевцу. Госпава Беатовић ca Братунца обешена je у Тузли, l u t o je „издала скрсвиште ераријалне робе српским комитаџијама и чувала предмете, што су овима припадали“. У Братунцу je убијен Милан ДурмиН no наредби царинара Жубрииића, „јер ce истицао као Србин“. Ha Крсташу су стрељани ови људи из Лознице, котара сребреничког: Цвјетко Стојановић, браћа Ристо, Тано и Митар Николић; из Прибићевца Јефто Вукадииовић; из Тегара Филип и Милош Лукић; из Обади Крсто Бајић. У Рскавицама су стрељани: Тодор и М арко Јовановић, Радослав, Алекса, Срећко и Живан Симић и Живојин Драгићевић, сви из Сикирића. Ha Брежанима су побјени Станоје Живковић из Јеловца и Неђо Милошевић из Пећишта. СреЂко и Средоје Коштано8
«4 —
вичани беху обешени. Дику Јовановића из Вранешевића стрељали су у Запољ у; ту je убијен и Алекса Стаменић из Дубравице. У Бјеловцу je „мушкетан“ Тодор Јовановић и с н>им ш есторо деце из Сикирића. Три брата Јовановића (Даничића) стрељана су у Залужју, a Милован Матнћ из Постеље на Пашином Брду. У кафани Јове Рачића јавно су ce хвалнла два војника, да су само једног дана на своју руку убили шест тежака. Цвијетина Живановића из Загона одвели су no ноћи војници ca два љегова унука Маринком и Видојем на Кик и ту их убили. Бедног старца, коме je било преко деведесет година, тако су дивљачки бацили из рођене куће, да je преко прага пао и сломио руку. Шездесетогодишњу неуку и невешту Јању Драгићевића из јелаха довели су на Кик као сумњиву ради ухођења и ту je убили. Овде су, даље, пострељани Милан Илић, Антоније Илић, Перо Дудкћ и Јакко Ивановић, сви из Реповца. Јанко Ивановкћ, који je био само рањен, направи ce да je мртав, na кад су шуцкори отишли, одвуче ce до Kyfce. Кад ce после дознало за то, дошли су му шуцкори и у главу запретили, ако ма шта од тог буде причао *ли ce тужио коме. У Братунцу су код српске цркве мађарски војници стрељали Стојана, Раду, Милка и Симеона Илића, Станоја Митровића, Неђу Милошевића, све из Загона, и Милоша Карића из јеловца. Од те седморице био je Раде Илић рањен тешко, a Стојан само лако, na чим су војници отишли, узме Стојан
~ .11» -
Раду на леђа, те га преко бара, њнваи крозаш уму, цредо једно седам километара, донесе кући. У Кику су пострељали ове људе без икаквнх ближих навода и разлога: Малешка Зечевића из Ратковића; Јефта Продановића из Јелаха, Димитрија Николића из Ранче, Милоша Лазаревића из Сребренице (ухваћен, кад je ишао својој пецари ракије), Јаку Карића из Јеловца, Бож у Илића и Ристу Ракића из Подчауша, Николу Радића из Борића, Драгу Бјелкина и Антонија Лазића из Реповца; сина Живана Тодоровића из Бузнице. Никола Веселиновнћ je обешен на Рада-Водама. У Фочи je 14. августа 1914. стрељано и повешано 126 особа; међу њима Глигорије Јоловкћ из Мнрића, старац ca преко осамдесет година, Васил» Продановић и Обрад Радонић из Руде Главице беху испод двадесет година, a Тривун Арсенић из Сјеченишта (Подграб, Веленица) и Крсто Калајџић из Фалнћа (Зарајт) чак испод осамнаест. Тројица су ce из групе осуђених спасла бегом, a један од стрељаних измакао je тешко рањен. Кад су ухваћенн послани су у сарајевски дивизијски суд с уверењем, да ће ce тамо за њих наћи још страшнија казна. У Сарајеву су, међутим, сва четворица била ослобођена, јер није било ни довољно сумње, да ce подигне оптужница. Симо Зрнић, наредник 12. компаније трећег батаљона друге б.-х. регименте, који je [ca својом четом кренуо лрвих дана из Власеница према источној граници, казује, да су их офицнрн, нарочито 8*
-
116 -
капетан Ружичнћ, директно навађали на злочинства говорећи им, да су босанскн Срби браћа србијанских, да су непријатељи монархије и да и њих, као и оне преко, треба уништити, ако човек хоће да будс сигуран. Треба их уништити потпуно, не поштедити ни жене, ни деце, ни блага, јер ће. остане ли ма што од њих, остати отровно семе. Војници су и радили тако. Он je својим очима гледао, како ce пале читави стогови сена и жита, наилазио je на стаје, у којима су биле печене лешине коња и стоке нарочито затворене, видео je чак, где мађарски војници на бајонете набадају малу децу. Из једне Kjfce, која je била потпаљена, бежали су један старац и једна жена, која je била сва у пламену, али их војници на излазу дочекаше пушкама и убише обадвоје. To све било je онда тако мало зазорно, да je једаи допис из Босне у .Hrvatskoj“, бр. 892., завршавао чак оваким речима и прошао и војничку дензуру Босне и ону у Хрватској: „Kod nas je u Sarajeva sve u redu, а hrabre naše čete čiste sada naš pogranični teritorij od ove pogane srbske i crnogorske gamadi, koja se mogla sa svojim komitadžijama uvući u Bosnu samo zato, jer ju vode i podpomaža naši po svojoj lojalnosti razvikani i proslavljeni domaći „Srbi“. T a j se k o r o v s a d a m l a t i i t r e b a ga p o s v e u m l a t i t i “. Доста je знати, да je само један мађарски батаљон при поласку из Сарајева на rpaницу понео собом хиљаду метара конопа. Отуд и онај други извештај пријатеља „Hrvatske“, који с поносом јавл>а: „ K u d a i d e m o n o s i m o s m r t i z a t o r £‘. (Hrvatska, br. ^62.).
-
117 -
Салнх ЗејниловиЂ, нођа једне шуцкорске naтроле, дао je убити Јанка Петровића код Булога (кот. Сарајево), јер су му три официра, која су ce т.уда провезла у аутомобилу, то' наредилн, пошто им ce Петровић само учинио сумњив fcao шпијун. Суд je решио Зејниловића сваке кривње, ca мотиваиијом достојном да ce забележи за особеност босанског суда тога времена, „да je био у Ллудњи, кад je упуте официра схватио као наредбу даустрели Јанка Петровића“. (Осуда од 4. маја 1916.). Мустафа Вучић убио je Ђорђу Лонцу, Спасоја и Перу Обрадовића и ранио Василију Лонцо, na их опљачкао. Алија ХаџокиИ, исто тако, убио je и о . 1л>ачкно Павла Делића. И Вучић и Хаџовић били су шуцкори и вршили та зличинства у служби, и ти у самој сарајевској околини. Шуцкори Велија Карахмет, Мехмед и Ферхат Алагићи и Алија Драгуљ дошли су у октобру 1914. једие ноћи Триши Гладанцу у Зовик (кот. Рогатица) и ранивши и изударавши његову жену Петру дознаAouie од ње где ce Трлша сакрио и убише ra. Онда скидоше убијеном сат и ципеле, a жени повезачу и замакоше у ноћ. Исти Вечија Карахмет убио je у Гојкуши старца Малишу Делића и мртву му откинуо једно ухо. Алија Крагуљ и Алија Добрача убили су старца од 75 година, Милана Вукојчића, у Сочицама. Ha суду су ce бранили тим, да су то учинили no наредби свог официра, који им je рекао да му похватају и доведу сву мушку чељад породице Вукојчића. Старац да јет с пушком у руци.
- ne — покушао да Оежи и да je убијен на бегу. Офицнр нх je» веле, ради тога и похвалио. Pacro Пустослемшек, познати словеначки публишгста, наводи овај случај. У Милићима (кот. Власенице) обешени су ови људи: Максим Васвљевић, Јован Обрадовић, Милорад Милинковић, Перо Жугић-Нешић, сви из Дервенте; Гајо, Павле и Петар Мађеровић, Симеон Петрокић из Васида; В асо Милић из Милића. Стрељани су М арко Ковачеви* из Дервенте, Перо Гркић, Миладин и Ђ ок о Мишић, сви из Милића. Сви су били пред војним судом оптужени као комиге и сви као недужни решенж. Алн капетан Светек незадовољан том одлуком суда даде их поново све похватати и нареди својим људима, које je изненадила та оштрина, да направе с њима „кратак процес". Мак ce један жандар, неки Хершак, усудио да упозори капетана, како je недозвољено убијати невине, али je добио од говор: „Заповедник сам ja и нико други. Наређујем, да ce моја заповед одмах нзврши“. Војници и жандари су ce морали покорнти. Други пут, кад ce радило о једном дечку и некој- жени, подређени су ra преварили, да су шзвршили његову заповед, a у ствари су жртве сакрилн код Bace и Трише Заловкћа у Џилата. (Sloreneki Narod, br. 93, 191£.)i Муслнманскн шуцкори навели су на почетку рмта аустријске војнике »a ку*у Станише Станиnmfca из Џнмрија (кот. Рбгатица) и убнлн ra У 1Шнкови*тма стрељаиф je 28& Гласиица л CöRAnöBivfeft, ft у Кнежи** Ш Селим Xötyfck, шумар
-
119 -
ж» Кошутице, убно je на Игришту код Хан Пијеска 5* Срба: три Мелезовића и два Лековића. Зајко Дадећ из Неправдића (кот. Рогатииа) убио je Josa-ia ГрчиЂа из исгог ce ia. Шуцкори Мухарем и Бећир Вра-калица адвели су Раду Нерића из Педиша (кот. Рогатица) у о1лижњу шу.чу и ту ra заклали и заклава још даље боли ножевима. Под водством злогласног Мустафе Вучића дошло je у село Бјелогирце (кот. Сарајево) око 400 шуцкора и око 40 аојника Банаћана, који су ту повезали 44 становника и повели их пут Сарајева. Уз пут су пуцали на н>их, те 4 убили (Мнхајла Јокића, Косту, Тому и Мнлана Гавриловића), a 4 ранили у Кадину Ceiy. Исгога дана попалшш су цело село и побили Рисгу и Симу Лиздека, a Алексу и Максима Лиздека и Божану жену Лазара Лиздека запалили су с кућом заједно. Аџо Омановић из Крамер Села (кот. Рогатица) убио je 1. новембра 1914. Маринка Бајића из Бурата» a у кући Неђе Перовића у Гривцима, „скинуо je ca зида икону Св. Ђ орђ а и кандило, обоје згазио нпгама и опљачкао кућу“. П родро je, дал>е, у кућу Васиља Војновића у Сочицама и заклао i a. (Српска З о р а , бр. 64, 1919.). Махмуд Карић из Врхлазја (кот. Рогатица) довео je пред кућу Ђ орђ а Шивалије у Сочицама више аустријских војника и онда извео Ђ орђ а и петоро његове браће и све су их пострељали. Мехо Фериз из Враголова (кот. Рогатица) убио je у Сочицама Јефту Кнежевића у његовој кући. Шуцкори су Неђи Боровини из Вјетреника
- lžo живом огулили главу. Алија Добрача пз Враголова убио je Данила Перовнћа из Поткома „одсјекавши му претходно нос и извадивши очи“. (Српска З о р а. бр. 66, 1919.). Покрај жандарске касарне у Жљебовима убијени су од жандара Лазар Тошић из Жљебова и Ђ ок о Боровина из Вјетреника. Жандарски наредник Калчић je „ради тога. што je Ђ у р о Елез из Добропоља кот. Сарајево утекао с фронте r. 1914., убио његова два брата Марка и Васиља код њихове куће у Добропољу, такођер u Митру жену четвртог брата Милете који je онда био у војништву. Митра и М арко подлегли су ударцима након мало дана, док je Васил> живио и узалуд ce лијечио још годину дана“. (Српска З ор а , бр. 79, 1919.). Три брата Тешовића из Горње Праче 'обешена су од мЈСлиманских шуцкора у Баол>у о орахову дрвету. Мурат Муслић и Зајко Хаџић из Устиколине „узели су Николу Пејови^а из Лигата и оћерали су ra покрај воде Калуне, и тамо су ra жива одерали и нијесу ra далк укопати за мјесец дана. Онда су ra појеле звијери и тако ce није никако укопао“. (Српска З о р а , бр. 85, 1919.). У Кнежини (кот. Власеница) убијено je ових 11 С р б а : Триша и Периша БатиниЂ, Јанко Вуковић. Јован Маричић, Вукан Вујичић, Вукашин Савић, Данило Радовић, Васо Копривица, Неђо Шутан, Нико и Јово Вишњи^. Побјени су сви на заповед оружничког заповедника Франца Видаса.
Авдија Грбић и М ујо Х ари ћ шуцкори убили су сељака Илију Чизмића и његова об а сина, Лаз а р а и Милкана, водећи их к ро з шуму Лисину. Хасан Бахта и Ф ерхат Алагић убили су 20. октобра 1914. болесног Милана Пурковића отевши најпре његовој снахи нешто новца и једну кобилу. Да ce види како je то била систсматска хајка против С р б а на свима странама, a не сам о случајни испади поједииаца, довољно je, примера ради, навести страховита недела из Купинова у Срему. Т ам о су, после повлачења српске војске, дошли мађарски „ш трајфкори", зашли ио кућама и довукли сву мушку чељад пред општинску кућу и жандарску станицу. Ту су људи мучени на све могуће начине, од којих je овај био нов и зликовачки раф и н и ран : док су горсле куће no селу сви су ти људи били затворени у једној школској соби, у к ојој je на средини била гомила сламе, a они постављени уза зидове. Изгледало je потпуно и то ce давало осетити, као да ће сви ту бити живи спаљени. У том страху држали су јаднике целу ноћ. Сјутра дан стрпали су људе у кола и повели иут Брчке. Кад су дошли до раекрснице заустави командант прва кола и упути их према гробљу. Ту су били преко ноћи спремљени гробови и сиротим људима, Миши Радосављевићу, бившем начелнику, Љумку Влашићу, Николи Ралићу, Живану Мазињанину и Ивану Грмуиш, кад су дошли тамо, бише завезане очи и одређено уж асно мучење. Боли су их бајонетима и још живе бацали у гроб и засипали земљом. Гр-
— J22 —
мушу су још у гробу дотуцали лопатом, Осталн су- ce у тај дан спасли, али су гтосле десетак дана биди поново изложени уцарцима мађарске солда*тевке, од којих je Иван Радосављевић ум ро нвпосредно, a други боловали no више месеци. У Кленку су, да- наведемо још један случај, уди, у- тамошњу православну цркву, где су провели читаву Hofc и касно до у идући дан и где су чак морали и нужду вршити. Онда су изабрали десеторицу од најугледнијих грађана и дали им, да вуку на срећу цедуље. Петорица су извадили црне, (то беху Boja РајчевиН, О б рад Витомировић, Сретен Сивђелић, јов ан Девечерск» и М-иша М аркуш ), те били у дворишту општинске зграде одмах стрељани и закопани. Остали су одведени у Арад у интернацију. Осим тогаубнли су војницну Кленку јошдевет о со б а , a међу њима и три жене. Н аравно, да им je свима било имање опљачкано, стока разграбљ ена и куће попадене. З а сва та недела веома je карактеристичан oeaj сдучај, ш го ra je у свом познатом говору навео др. A. ТресиЂ-Павичић. Надпоручник у иричуви М ари јо Минах, полицијски чиновник на Ријеци, одговарао je пред војничким еудом у Темишвару, што je убио три Србина у Плочицама на Дуваву. Оптужба није гласила na смрт, него сам о на злоупотребу уредовне властн. Оптуженик je на суду изјавло (сведочн службени спис 1293/15.), да није дао убити тр», него б ар најмање 303 Србина, алн
- 183 -
„из чистог патриотског осећањ а*. Б ио je, после тогз, ослобођен и службено додељен етапној служби. a иза неколико месеци добио je крунски орден. Требињски тврђавни заповедник генерал Браугт напунио je одмах иза објаве рата све требињске затворе кајбољим људима из града и околице, пга je, на своју руку, ради застрашивања, лао вешати таоце на очиглед свему свету. После je склопио један страховит суд, који je изрицао смртне осуде к ао обичне дневне заповеди. Пред српском црквом и школом, да буде поступак довољно карактерисан за друге конфесије, беше подигнуто шест вешала. И з зат вора би изводичи с ока, без нарочитог изб ор а, no два-три човека, na би их онда у поворци вуклн к р о з читав град до вешала. Напред би-ишлн бубњ ари лупајући у бубњеве, да сврате пажжу, за њима п рот о Стеван Правица, иза њега жртве, a онда трубачи; све, наравно, у пратњи бајонета. Kao крвнике узимали су понекад обичне Цигане, чак и живодера, који су невешти тако страш но вршили сво} п осао, да je једном приликом требало 25 ажнута, да један несретник издахне. Онда би их товарили на кратка кола за сметље тако, да су им ноге стално лангарале, na их потом вукли на гробље. Копали су их б р з о .и немарно и толико плитко, да je н аск оро вода однела земљу и о и » бнли у најужаснијем стању изложени пред стоку и п рол азт ж е. Котарски преетојник Потучко, који ce заузим&о за невиие људе и н аст ојао да невол>у ублажи на човекољубивији начин, б и о je- одмах на захтев војнлх области премештен из Требиња.
- 184 —
Одмах сјутри дан no објави рата заткорено е ок о четрдесет С р б а Корјенића заједно ca њиховим свештеником Вндом Парежанином, na су у Ластви стрпнни на двоја кола и послати у Требиње ca јаком пратњом. Да задовоље простачком инстикту корјенићких муслимана стрпана су у кола, заједно с таоцима, и два утовљена крмка. Ha уласку у Треб и ае , где су их предали све два no два, дочекала их je гомила светине, међу њима нарочито много официра и њихових жена и грдила их и пл.увала и блатила најгнуснијим начином. У Требињу су били одмах затворени најпре у гарнизонски, na после у котарски затвор. Већ 28. јула почело ce ca вешањем. Taj дан платише главом О брен Грубач, М арк о Деретић и Т риф ко Ш акотић. Сјутри дан обешен je младић Гајо Гудел» из Покрајчића, јер да je давао сигнале Црногорцнма. Он je, ме ђутим, чувао реквирирану стоку, na како je зн сваки комад одговарао главом, бриж но je пазио, да ли му je све на броју. lio ноћи je обилааио стоку ca свећом у руци и то му je донело смрт. Осудом војног суда обешена je 7. децембра 1914. јањица Вукаловић из Улица и 12. априла 1915. Цвијета Пажин из О раш ја. Од 40 Корјенића остао je на животу сам о попов син Радослав, спашен младим годинама и једна будала спашена лудошћу. Једна жена била je ебешена на основу сам о овог случаја. Она je дошла да купује нешто у дућан једног муслимана u no обичају, који je с дозволом власти одржаван дуж читаве границе, хтела je да
—
125
-
плати у црногорским перперима. Т рговац joj није хтео да прими новце наглашавајући, да тај новац више не вреди. Она je на то одговори л а: „Вала Богу, дако некад ваљадне" и пошла je на пол>е. Ради тих речи, које су имале да означују „велеиздајничку наканум она je изгубила живот. Никола Дабовић, Крсто и Ш л и ро Средановић обешени су ради тога, што je, после црногорског узмака, неко од н.ихових муа.иманских комшија устврдио, да je у њиховим кућама експлодирала муниција, за коју нико није знао, како je тамо могла доспети. Иначе, смртие су осуде објашњаване просто о в а к о : „Данас биће објешен тај и тај зато, што су његови сусједи потпомагали нама непријател>ск. војску*. U lio су ce „у споразуму с непријатељем истом придружили те ra подупрли“ кажњени су с м р ћ у : јо к о ВучковиН, Ђ урица, Л азар и Т ом о Ч урић; Томица, Вуко, Лука, Крсто и Видо Ратковић, Никола и Милош Мијовић. Ha смрт су биле осуђене чак и четири жене: Милица, Руж а, M apa и Јована Ч урић, na им je онда казна прометнута у робију од 15 година. Из истог разлога на смрт осуђени Петар и Митар Чурић „помиловани“ су на 15 и 10 година тешке тамнице, a Стево Мијовић на 13 година. У Зупдима напали су погранични *jei ери“ Васу Ћ у ри ћа, ранили ra и поробили отевши му сат и 300 круна готовине. Пош то су ra лечили no болницама послаше ra на опоравак — у А рад! T om су му приликом отерали и сву стоку испред куће, и то како изјавише сведоци лред судом, на
— *26 —
изричну заповед капетана Шпицнгра (Festungsgericht Trebinje, К где ce дословно вели: Auf Befehl des Herrn Hptm. Spitzner haben wir dieses Vieh ohne jedwede Empfangsbestätigung einfach abgetrieben. Ахмед Ч евро, подловац шесте ловачке чете, прианао je сам на суду у Требињу 29. новембра 1915. (К да je у селу Богојевићима, у требињском котару, на заповед капетана Радоваиа Станкова убио и дао убити 17 сељака, „који су no свој прилици хгели побећи у Црну Г о р у и потерати св оју стоку“. Записник, који je вођен немачки, изрично вели: „Im Dorfe Bogojević habe ich auf Befehl des Hptm Stankov 17 Dauern w e l c h e a n s c h e i n e n d . n a c h M o n t e n e g r o f l ü c h t e n und ihr Vieh m it treiben w o l l t e n , teils ich selbst niedergemacht, teils durch meine Leute niedermachen lassen“. Сам Станков, на жалост Србин, објашњ ава то ов ак о: „Зупци су тада скривали Црногорце и кад су наше трупе налредовале падоше из села Коњског и Богојевића хици на нас, тако, да су војници оправдано напали то место, запалили куће и људе побили". Ч ев ро о тим хицима из кућа не наводи ни речи. Хице не спомиње ни други сведок ловац Махмут ЋеринагиЂ, који наводи да je том приликом убијено 18 људи и то на заповед кагнтана Сханкова и О брад а Влаха, -који су наредили „да ce побију сви људи и запале све Kyhe“ . Ha једној судској расправи у Требињу (К'-*™,) вођеној 30. септембра 1914. изјавио je капетан Рудолф Шпицнер, да je војска na почетку рата у том
- 127
котару добила упуте, „да одмах побије cee домаће сељаке, ако их сретне с пушком у руци. Н еоруж ане становнике треба затворити“ . У Коњском су тада, 14. августа 1914., побјени ови људи: Милутин, К рсто, О брен, Ш ћепан и Видо Ратковић; Вуко, Т ом о, јок ан , М арк о, В а со , Л азо, П ајо, Јован, Анто и О брен Ћ у ри ћ и жена Анђа Ћ ури ћ од 86 година; М арк о, С аво, Алекса и Јован Тица. Осакаћени су тај дан В а с о М. З у р и ћ и Никола Б ож ов . У Жељеву су убијени Никола Ратковић од 65 година и три жене Стоја, Крстиња Перкова и Крстиња Ђ у р о в а Ратковић. Од тих je била С г оја старица ca 80 година. 19. августа 1914. обешени су јо в о и Никола Средановић из Вучије (кот. Требиње) на пнсмену заповед генерала Брауна упућену тврђавном суду у Требињу под б р. 361 ради тога, што ce „доказало“ „durch vier Augen und Ohrenzeigen*1, да cy ce становници Вучије придружили Црногорцнма и палили ,,властита суседства на корист Ц рн огорац а“ . О б а та човека нису тад била у Вучијој, него у требињском затвору, где су одмах с почетка рата били доведени као таоци. Т ак о су 27. августа повешани из Коњског и Богојевић Села: П е ро З у р и ћ , Обрен Средановић, В ујош Вукаловнћ, М ато н Раде Вукаловић, Раде Вучковић и Видак СимовиН, свн с тога, iu t o су становници њихових села, беа њихова присуства, помагали Црногорцима, с њнма пљачкали жандарску касарну и пошли с њима у Црну Гору. Из истих- разлога обешени су били 23. августа из
— 1-2«
Вучије Дамјан Средановић, a из Арханђелова Ћетко, Никола и Видак Ш егрт и Јакша Габовић. 21. августа обешени су из З аграђ а Дикан Рутешић, Никола и Јован Кујачић и Ђ о к о Бендераћ, јер да су Црногорци „били примл>ени и угошћени у кнежевој кући у Заграђ у‘£. (K. u. k. Festungskommando in Trebinje, Nr. 378.)- Осим тога cy обеш ени: Петар Радоман, Илија Ковачевић, Јован Тркл>а, Лука Грубач, Лука, Стеван и Гаврило Бегенешић, Т од ор Милеуснић, Петар Ђ ајић, Раде Бурлица, П ајо и Раде Ш акотић, Лука и Раде Б акоч, С п асоје Стијачић, Т риф к о Кујачић, Лазар Рутешић, К рсто, Видак, Ђ о р ђ о , Т од ор Стијачић, Петар Жигић, Илија Скорупан, Никола Б а р а ћ , И со Корелија, Ђ у р о Кујачић, Петар Гобовић, Јово Т ојага, Гојко Деретић, Јован Стајичић, Сава Инић, Б о ж о Лабуш. 21. новембра 1914. обешен je Благоје Лиздек, из Удрежња (кот. Невесиње), јер да je у крчми једној к азао, како ce пријавио болестан сам о за то, да не иде пуцати на браћу. Дал>е су обеш ен и : Симо Бендараћ из Клобука, Ђ о к о Бабић из Клобука, Симо Грубач из О раховц а. У Автовцу су 1914. повешани ови људи: Панто ХаџиБ, Андрија и Новица Шкиљевић, Симо и М рка Мастиловић, Видак Антељевић из И з г о р а ; М ирко и Максим Дубљевић из Јабуке; Љ убиш а Супић, Јефто Суџум и Јово Грковић из В р б е ; Жањевице;
Петар
Окиљевић
из
Никола Савић из Платице;
Симо
Ш о ји ћ и Л азар Капетинић из Јасеника; О брен Супић ca Мемерна; Јанко Курдилија из Корита.
—
129
—
У ок тобру 1915. ухваћена су у ц рногорској нојсци на Космашу два српска пребега из Ораховца; Ф е јзо СалковиИ, злогласни вођа шуцкора, довео их je у Ласгву, „и ту им сам изрекао смртну осуду и наредио своме друштву те су донели крампу и лопату, те присилио о б а заробљ еника да сами себи гробницу ископају... Кад су ископали јаму рек ао je Ф е јзо своме брату Меху и Ш а ћ и р у Салковићу да их закољу. Одма су сви прискочили те увалили у јаму и Ш а ћ и р Салковић заклао je бајунетом Милована Видакова Деретића, .a М ехо другога који ce звао Петар“ (изгледа да je то био Петар МрдиЋ). (Српска З о р а , бр. 99, 1919.). Ha Буни код М ост ара убили су шуцкори неколико сељака и трговца Јову Комленовића из Мостара. У био ra je један шуцкор, који му je био конкурент. Код манастира Житомишљића убио je неки човек, — судском истрагом ce установило, да то није учинио Србин — једног шуцкора. Без питања сумња je пала на С рбе. Одмах je склептано и повезано тридесетак сељака и међу њима и архимандрит манастирски, Х рист иф ор Михајловић> и уз тучњаву поведено у мостарски гарнизонски затвор. Један je финанс хватао архимандрита за браду и пакосно ra п итао: „Христиф оре, ђе ти je сад крал> Петар ? “ Други су ra, у исто време, псовали и ударали. У м остарском гарнизону сељаци су, потпуно недужни, били тучени на најсуровији начин. „П ро ф о з, злогласни Ш ол ијер, увукао ce међу сељаке, na својим 9
ш тешким, гвозденим крбачом удара где кога стигне, гура их, раздваја. Архимандрита назива старим лоповом и прети му. Затим ce поодмакне у страну, као да би да одабере кога ће напасти, na ce затрчи и удари ra ногом“ . Т ако описује ствар један веран очевидац. A после осам дана, кад je проведена истрага и утврђено, да ти људи нису ништа криви, пуштени су кући без об зи ра на све ово, што ce с њима догодило. Не знам от..уда je дошла у француске новиие ова врло прецизована вест, коју наводи Н. Сгојановић у св ојој књизи Bosnie-HerzĆgovine-, Genfcve 1917., стр. 82— 3, и која треба да ce нарочито забележи. Студент социјологије на лозанском универзитету Јован Ж ивановић, родом из Брчког, отиш ао je у српске добровољ це и у једној бици био рањен и заробљ ен. Њ е г а с у ж и в а с па лили у С р е б р е н и ц и . Спаљивања je код Аустријанаца било и иначе. Убијеног Јоку Ћ еран и ћа из гатачког котара бацили су на ватру. Два брата, Т ом о и Илија Јоковић, ca мајком, били су исто тако спаљени. Луди Иетар Ковачевић, младић, био je у Котарима жив спаљен после ужасних мучења (сп. д., стр. 83.). Ж андари и шуцкори затворише у октобру 1914. на Булозима Аћима Паприцу ca женом и децом у кућу и ту их запалише. To исто учинише и ca Симом Ковачевићем и његовом породицом, „сам о један син његов к ро з ватру искочи, али и њега ухвате и жива
-
131 -
ra у земљу закопају“. Уз то ce наводе и ова нечовештва: Илији Маринковиђу, старцу од 80 година, одсекли живом руке до лаката, „жени му протерали јеаик кроз вилице, a снаху му и њено троје деце онде поклаше“ . З а стогодишњег старца Стјепана Лазаревића ce казује, да су ra убили и дали крмцима, „који су ra више дана јели“. Ђ орђа Митровића кнеза ca још 16 људи и жена „убише и разнеше на бајонетима“ . (Српска З ор а, бр. 37, 1919.)* Стојановић износи и ове случајеве. У гатачком котару убијена je жена Максима Перовића заједно ca дететом и мајка Јевте Марковића. Ђурђа Поповића била je обешена у Автовцу и три дана остала на вешалима. Масакриран je старац Периша Глоговац и његова жена. У Фатници су обешени Стјепан Ш аренаи. Илија Бољанић, Никола Иопара и неки Мубрило. Ђ орђ о Гаћина с Меке Груде био je стрељан. (стр. 83.). З а понашање аустријске војске најстраховигију оптужбу дижу ова два с 1учаја. У Фочи, кад су Црногорди почели да наваљају, извеле су војпичке власти таоце идруг е С р б е и п о с т а в и л и их у с в о ј е п р в е р е д о в е . Исто су то чииили и на Пашином Брду према Србијанцима, гд е с у ч а к д о в е л и и ж е н е и п у ц а л и и з а њих , п р и ч е м у и х ј е м н о г о с т р а д а л о н б и л о р а њ е н о . У Брежанима још и сад има женских инвалида из те бирбе. 9*
182 -
Аустријске власти, које су све ове страхоте делом потакле и организокале, a делом за њих знале и трпеле их, кушале су на све начине, да их или прећуте и на тај начин избришу или да их с њима својственим цинизмом омаловаж е и обране. Министар спољашњих послова и дугогодишњн заједнички министар финансија и за Босну и Херцеговину, барон Буријан, о д р ж а о je 6. децембра 1917. свој експозе у од бору аустријских делегацпја и казао за све те суровости о в о : „Кривци су морали бити кажњени, a заведени ca успехом идузети од агитаторских утицаја, којима су били подлегли. Не греба улепшавати, да je при том у појединим случајевима долазило до опорих мера, али то не сме да зачуђава с обзиром на огорчење, које je еилно избило ради издајничког деловања извесних елемената и ради опипљиве опасности, у коју су ти исти гурнули земљу“. Под утисцима оптужаба говора дра A. Тресића-Павичића страна je штампа донела неколико оштрих -»суда аустријског режима у Босни, нашто je аустријски војни аташе у Амстердиму, подпуковник Иииковски, no наредби своје владе п ож урио ca исправком. Он наводи, да je од почетка рата било осуђено у Босни и Херцеговини 210 о с о б а ради смегања јавног мира и рада против оруж ан е државне снаге, a 250 ради велеиздаје и ухођења. „ Б р о ј никако није висок с обзиром на то, да je велик део становништва у Источној Босни свим средствима настојао, да нанесе штете аустро-угарским четама и с обзиром на то, да су ce многи људи придружили
-
133 -•
непријател>у*‘. Не наводећи ове убијене без осуде признаје сам 460 „редовних“ смртних осуда. У Челебићу „није немогуће, да су војници убили неколико људи, које су ухватили на издаји“ . A „измишљена“ je, веле, вест, да je у сарајевском затвору било преко 1000 о с о б а и да су многе од њих биле обешене. Најзал, влада констатује „да су ce на почетку рата међу становништвом догодила многа убиства али из верских разлога H jia власти то нису могле запречити у удаљеним и готово непроходним пределима“ . (Bosnische Post. б р. 23, 1918.)
V.
Наси.ва војеке ирема ('рбима војницима. Ta бруталност војске види ce исто тако и у мерама и у понашању према онима, који су имали да служе у њеним редовима. У Босни и Херцеговини они су с почетка }днгли, нарочито код С рб а, готово све људе не сам о од 18.— 50. године, него и децу ca 14 година*) и старце ca 60 и 65, на неким местима чак и жене. Употребљавали су их, уз најтеже оскудице и понижења, за прављење шанчева и као гониче у ком ори. Највећи део тих бедника п роп ао je за увек, јер за њих дуго времена кије уопште важио разлог да су болесни или да ce могу преморити. Како ce поступало при том ви |и ce најбоље одатле, што су неки академски образовани људи, који су од лекара означени као неспособни за војску, били ипак уврштени у ком ору, у којој су у ратној зони служили као обични кочијаши. Такав je случај био ca дром Јовом Зубовићем» кога су *) З а Ивицу ДрА! ићевића (кот. Кључ), који je 1914. одведен у комору, тврдн љегов жупник, ј о г о к о неверовлтно, да je рођен 1908. године. Дечко je остао у нојсци Feldpost SSO, Staffel Nr. 15&4.) све до 1918.
- 135 —
дигли 6. децембра 1914. у Бањ ој Луци и ca cand. phil. Миланом Будимиром, који je служио четири м 'сеца као кочијаш. Вративши ce кући болестан Будимир није остављен на миру, пего je, чим ce опоравио, узет у војску, те ca свршеним реллцем Ахметом Куленовићем одмах нослат у Зеницу, без об)и ;;а на то, m ito су, као и други асентовани с њима заједно, могли no закону чекати до ок тобра 1915. године. У Зеници су као политички сумњиви били држани у затвору у једној стражарници, a онда, кад их ce иза пар дана скупило десетак, послани су ca пратњом у Оркењи у М ађарску. Кад су стигли тамо после три дана врло напорног пута негде у јутро, нареди им један поручник Немац, да без одм ора одмах иду на посебно „вежбање за казну“ (Strafexerzieren). Сутра дан доделише их радничким оделењима б р. 304 и 305, где су бедно одевени и храњени, поред војничких вежби морали и улице чистити. Изрично им je било забрањ ено, да ма што набаве за властити новац, нарочито хране. У ноиембру преместише их у Ерц. Ф алфу трећој попунидбеноЈ компанији. Т ам о су их примили и чували директно као злочинце. Имали су соб у , пред којом je увек ст раж ари о no један војник ca натакнутом бајонетом, који их je онда редовно пратио на вежбу, на ручак, чак и у заход. Ha умивање, из јутра, ишли су увек сам о један no један и тад, наравно, полуголи ca пратњом ст раж ара. Ни њима, као ни многим другим интелигентима, као на пример, дру Божидару Вукотићу, посланику на Царевинском Већу и дру
— fзв Б . Г. Анђелиновићу, није ce дозволило да носе „знак интелигенције“ (Intelligenzabzeichen), нити да имају нкаквих повластица, које им дају знање и дипломе. Кад не би хтели да псују на С рб е и да вређају српске династије нагонили су их (нарочито je то чинио наредник Иво Мађим), да праве најтеже вежбе и не би их ce оканили, док не би уморни и изнемогли клонули и попадали. У Коморану je било од новембра 1914. ок о 600 војника из гатачког и билећког. котара, ca неколико неизвежбаних новака. T o су највећим делом били они војници, којима иза мобилизације нису хтели дати оруж је, него их употребљавали као раднике за шанчеве. Поручник Ш терн, који je хтео те л»уде учинити безопасним, нареди да босоно.'ена и отуд у баракам а страховита гамач. Почетком децембра 1917. ум ро je ту један Тузлак од легавог тифуса; дезинфекција je била наређена, али je ради оскудице огреиа и других срестава остала неизвршена. 51 од наших л.уди беше одређен за разне службе, за болничаре, на пример, где je разумевање језика од преке потребе. Једном батал>онском наредбом, no упути војничке команде, би наређено да ce тај 51 Босанац смени и замени ca толико Немаца. Taj извештај, који су изнели као интерпелацију на Царевинском Већу посланици Ф он и другови, доби одговор од једне комисије, коју je послало ратно министарство (K. M. Erl. A b t 5. Nr. 3*ö73), да испита те наводе. Како ce кушало приказати ствар нека послуже ова два примера: „Сламњача има, оне су највећим делом и напуњене, али при великој навали м орају no три човека лежати на две сламњаче. Р а д и о с к у д и ц е с л а м е не мења ce садржина сламњача. О н а т р и с т о ж и ћ а с л а м е ш т о с у п р е д л о г о р о м својина je логорског властитог кућанства и м орал а би ce no наредби одвести. Они су од комисије стављени na расположењ е команди л огора да напуни сламњаче“ . И л и: „Отпуштање б. х. болничара и њихова измена немачким људима изведено je uo наредби војничке
- 188 -
области Präs. Nr. 29799 Exp. d. Ers. W .. Садашњи болничари cy императивно додељени људи лаке службе, чија je завичајност у најближој околици. Б. х. трупама je непријатно, да ce не могу споразумевати ca болничарима. У л о г о р с к о ј б о л н и ц и з a б о л е с н е м у с л и м а н е нала. че ce мус лим а н и к а о б о л н и ч а р и “. Овај задн.и пример нека карактерише и поступак ca нашим људима! Код те босанске регименте било je 75°/0 православних, na ce о њима није хтело водити никаква посебна обзира, док ce за 15% муслимана, као што докуменат сведочи, бринула нарочита брига. Сви наши л>уди у војсци гоњени силним напорима, као најнесвеснији искоришћавани и злоупотребл.авани сваком приликом, рђаво храњени и одевапи, вођени у нездрава и за њих климатски неподношљина места, a и сами донекле телесним саставом предиспонирани за ту болест, готово су редом лропадали од сушице. Нарочито наиш људи, који су npe тога имали да поднесу стотине најгорих невоља и који су били узети у војску, не u ito су способни, него што ce држало да су тамо мање опасни. Тако су настрадали, да наведемо само дватри познатија примера, наши књижевници Светозар ЋоровиИ и Иво Андрић. Ирви je, npe него су ra узели у војску, провео годину дана као таоц у Мостару и у табору интернираннх у Жегару; док je други после годнну-дана тамнице у Марибору и Граиу и кућњег затвора у Травнику запао да служи у Зеници. Глишу Ковачевића из Невесиња, који je
-
№ -
био интерниран у Ж егару, довели су тешко болгснг У Ђ у р , у војску, где je ум ро за непуна два месеца. A и кад их, неизлечиво болесне, треба ослободити и послати кући, то ce чини ca свим могућим оградама и препрекама тако, да често смрт није даља од суперарбитрације. 16. новембра 1917. дошла су на добојску станицу три ст ара босанска војника, које су к ао неспособне за службу пустили кућама. У четири сата изјутра стигао je с њима воз у Д обој, a неколико минута иза тога била су двојица од њих мртва, док je трећи м орао бити предан у болницу у У сори . Један од умрлих звао ce Мехмед Салкић и био je послат у Добој из Нађи Харш ањ ија ca путницом б р. 1025, a други Емин Халиловић» послат од одележа транзена из Ш иклош а, c a ' путницом бр. 1042. Сјутри дан предата je станичној команди у Добоју лешина војника Салке Делића Хусичића, кога су као'.неспособна и болесна, без икакве пратње, отпутили из Нађи Харш ањ ија кући. У м ро je Beh на путу између Дервенте и Д обоја. A колико je тек оних, што нису ни послати кућама и оних, који су умирали у свом кревету, у који би једва доспели да ce спусте1 Генерал-мајор Хеф ер издао je 19. септембра 1914. један ааничљив службени коминике, у ком je енергично одбио све тврдње, као да „трупе у наш ој војсци ове или оне народности нису у рату потпуно одговориле дужности... Према тим тенденциозним извртањима, која на много места рачунају ca noстојећим непознавањем прилика у монархији, м ора
— 140 —
ce изјавити ca свом одлучношћу, да и сада, као у првашња времена, једнодушно стоје, такмичећи ce у храбрости , сви народи наше часне мокархије у борб и , која нам je наметнута, као што каже наша војничка заклетва: против сваког непријатеља, ма ко то б и о“ . Te су речи врло карактеристичне за истинољубивоет и веродостојност званичних аустријских саошитења, као и за начин, како ce она износе. Jep док ce тако трубило пред страним светом о једнодушности аустријске војске, правдали су ce, на другој страни, сви прогони и насиља у земљи тим, да су своју дужност заборавили не сам о обични становници, него и сами војниии. И то не сам о у Босни и Херцеговини, Далмацији и Срему, него и no Галицији и no Ч еш к ој! И з дописа упућених судовима од врховног команданта надвојводе Фридриха и дом обранског министра Георгија види ce аутентично, како je ствар била много друкчија него ce желело показати и како су наивни разлози, кад читав национални покрет своде на акцију ког друштва и које личности. Али заш то ce одмах није признавала права истина и пред соб ом и пред светом ? Заш т о ce сам о у резерватним актима нав о д и л ј, како су чешки војници демонстрирајући с муком одвођени на ф ронт у; како су, као 1. дедембра 1914. у Прагу, бацали пушке или носили чешке заставе ca натписом: „Cerveny ргароге, toß se jen, toC, musime do Ruska, nevime, proč“ ; како je 28. пук премештен у Сегедин. (Dr. Z. V. Tobolka: Prameny současnych dćjin
Ceskych I. 43— 4, 48). Из дописа
-
141 -
оперативне војске Nr. 2916 од 5. фелр. 1915. зиа ce, да су одели 32. домобранског пука пребегли Русим а; у допису Nr. 9274 од 20. априла јавља ce, да ce прашки 28. пук ca 1850 људи предао у Карпатима и да je с тога, царском одлуком, та регимента била брисана из војничке листе. Надвојвода Јосиф Фердинанд јавља наредбом од 15. јуна б р. 4049, све из исте године, да je веома непоуздана чешка момчад у пуковима бр. 21, 3G и у д ом обран скон бр. 8 и 12 и да je с Русима у извесном споразуму (Prameny, II, 176— 9). Заш т о ce све то није одмах рекл о? П рост о за то, да ce свет и дал>е обмањује, да ce неда повода другима и главио, да ce не покажу и признају прави поводи и узроци, ради којих je све то настало. Jep то je он о, што би за Аустрију и њен режим било најп оразн ије; jep то je он о, што je и довело до расула. Нашим ce људима није веровало од првог почетка. После проглашења мобилизације, кад су у великом л огору према новом музеју у Сарајеву почели да ce окупљају људи из околних села, ja сам. 27. јула својим очима гледао, како мрцваре С рб е сељаке. Тукли су их под ма каквим изговорима. Пијане б араб е из варош и и други војнички елементи, неретко и официри, нагонили су ове, који би долазили, да псују С рб е, Србију, краљ а Петра и све друго из реда, и ак о би ce који устручавао, a често и без тога, био je ударан оним, шта je коме дошло под руку. Т ројиц а су убијена на месту, два Пред л огором , a један према дуванској фабрици.
-
142 -
Овом е je камен потпуно разби о темењачу и ja сам, дошавши нада њ, видео страховито измешане мозак и крв. Имена им никад не могох дознати, Код четврте босанске регименте, која je имала свој кацер најпре у Карловцу и Загребу, a касније у Ђ у ру , били су испрва одељени сви С рби од осталих војника, одузето им ору ж је и онда као радници послати у Беч, да копају шанчеве. Касније. кац су ce због великих губитака имале попунити осетне празиине у аустријској војсци, доведсни су натраг и одређени на фронгу, али увек тако, да би уз једног православног била два иноверца. Одељивање и то мешање вршило ce јавно на вежбалишту, при чем, наравно, нису изостајале погрде на С рб е ни од официра, ни од војничких другова. Људи су уопште вређачи на све могуће начине. Наређивало ce, на пример, изрична, да ce најтежим вежбама преко читавог дана, на православни Б ож и ћ и на друге свеце, запосле православни и да то осете као казну, jep припадају том елементу. У „добровољ ачкој“ школи казнио je на православни Б ож и ћ поручник Звонимир Прашницки нарочито и све С рб е зато, што једном католику нису биле ципеле, које je необучене оставио под креветом, у ставу „мирно*. До 1. марта 1915. српским интелигентима није било дозвољено, да похађају официрске школе, a С рб е официре су поразделили no разним мађарским пуковнијама, док су нама доводили Бечлије и Немце. Ови су били унапред препарирани против С р б а и с нарочитом су строгош ћу поступали против свих,
- 143 -
a особ и т о против оних, који би из интернације, затвора или иначе дошли ca ознаком р. v., то јест, „политички сумњиви“. Ти су имали поново да поднесу силу мука и понижења сваке врсте. У седници Царевинског Beka од 14. јула 1917. предали су заступници Т у сар , Башћински, Стањек и др. Кончи четири истоветна питања поводом једне резерватне иаредбе ратног министарства. „П о тој ce наредби имаде на фронту отпремити она момчад годишта 1870. до 1867. чешке, русинске, румуњске, српске и талијанске народности, која je у залеђу на располагању, a одређена je за страж арску службу", a има ce заменити Немцима и М ађарима. Хтело ce, дакле, спасавати свој елеменат систематски, без об зи ра, како ће ce то схватити код осталих племена државе. To je уједно и један доказ равноправности, која je владала у свима врстама аустријске управе. У осталом, каква ce човечност и правда могла тражити од једие војске, чија je В рховна Команда могла да изда овакав проглас: „23. I. 1916. br. III. A. F. K. Заповедник од A. 0. K. Nr. 2 9 — 18 od 13. I. 1916. Многе изјаве заприсегнутих аустро-угарских часника и момчади који су ce ослободили из српског заробљ енииива дају јасну слику о нечовјечном и нехуманом поступку ca нашим ратним заробљеницима у Србији. Војници и часници били су најсуровије псовани и безразл ож но ударани ca шакама и кундацима. Код транспорта заробљ еника у Албанији била je издана заповјед да ce убије сваки
-
144 -
часник и момак који даље не би м огао и на путу би з а о с т а о ; вриједносги к ао и рубље и об у ћ а биле су нашим људима одузете, пошиљке за н>их ca одијелима, ципелама, гуњевима и т. д. биле су им већим днјелом од српских часника и чиновника затајиване н продане. Брига за н.ихову оп скрбу била je минимална, зарчбљеници нису често no више дана добивали ништа да једу, налазили су ce у најјаднијем п олож ају a многи су умрли од глади. Ca болесницима ce поступ1Ло ca немарном с у р о в о ш ћ у . 26.000 људи погинуло je од тифуса, од глади. A. 0. К. види ce према свему овоме принужденом издати наредбу да ce ca српским заробљеницима који су употребљени »a службу у пољу има у оквиру п ост ојећи х закона поступати с драконском строгош ћу не обазирући ce при том ни најмање на хуманитет. Људе ce м ора тјерати на п осао најжешћим средствима евентуално тјелесном казном. О в а заповијед има ce примјенити на све српске заробљ енике“. (Глас Народ а, бр. 15, 1919.).
VI.
Војни еудгви. У 53. седници XXII. сесије аустријског парламента од 22. јаи уара 1918. изнео je др. A. Корош ец у својој интерпелацији важну наредбу врховне војне команде из прннх месеци рата, која му je дошла до рука. Ta ce наредба тнче „Формалног упрошћавања у бојном судском поступкуа и гласи дословце у преводу о в а к о : „Изврш ујући објаву ц. и кр. министарства рата створену у споразум у ca ц. кр. министарством за земаљску обрану, оделење 4/2 од 5. септембра 1914., Res. б р. 273., уп озоравају ce сви органи војног судства, који врше дужност према бојном поступку у Аустрнји, онда у Восни и Херцеговини, као и у подручју окупираном од војске, да није никаква сметња да ce одмах проведе преки суд, што би ce морала добити наредба надлежног команданта за тај поступак, a осоС ито у оним случајевима не, кад je надлежни заповедник далеко од уреда, који заступа, и кад ce чини, да je уведење преког суда одмах нужно као застраш авајући пример“. A § 438 војиичког казненог поступника изрично вели: „Наредба . a преки суд издаје ce у нужном случају гтисменим
10
-
140 -
налогом управљеним на војничког тужитеља од страпе надлежног заповедника, у ком ce имају тачно назначити и окривљеник као и дело, које ra терети-. Даље ce вели у наредби, коју je издала врховна команда: „С тога ce ynyfcyjy надлежнп заповедници у подручју војске на бојном пољу, да могу издати опћениту писмену наредбу, неокрњујући своје право да потврђују осуде преког суда, свима судским референтима, који су им додељени, као и свима одасланим или експонираним официрима за судску службу, да у свима случајевима згодним за постуиак преког суда no закону почну и проведу тај поступак без икакве дал,е иарочите наредбе надлежмог заповедника". Према тачки другој § 438 војног казн. поступника управо je дужност надлежног заповедника да испита, да ли je случај за поступак преког суда према закону допустив. В рховн а команда у споразум у ca о б а министарства сама, дакле, упућује сиоје подређене судске органе да обилазе закон и да поступак учине што бржим и површнијим. Рад на своју руку свих тих „експонираних“ официра u мањих командаиата изазивао je код ових iienpc'nopno акте самовол.е, riojaчаване нарочиго свешћу о неодговорности за њих, и зависио je у највише случајева о њиховој ман>е или више развијеној правној свести и расположењ у. A ми см о ималн довол»но прилике да познамо јасн о, како су високи били етички примципи аустријске солдатеске и колико je чонек смео с н>има рачунати. Каракгеристично je у тој ствари још и ово.
- f 47
Док ce, и ако су у питању људски животи, настојало свом снагом, да ce т обож е упрости поступак преког суда, na да ce читав процес изводи без икаквих посебних истражииања и ишчекивања, могло би ce мислити, да je настојање војне управе ишло з а тим, да војску поштеди од свих тих нево;ничких no* слова. Али, кад видимо, да ce у исто време стварају посебни одсеци у миниетарству за ратни надзор односно за унутрашњу шпијунажу; да je војска узела на ce пола агенада грађанских судова у Срему, Босни и Херцеговини и Далмацији; да су ce састапљале читаве комисије и штабови за означавање и свиденцију политички сумњивих лица онда je више него јасно, да je упрош ћавањ е преког суда учињено баш намерно, да би ce могло страховитије деловати застрашивањем свих редова неограниченим самовол>ством појединаца. Није ce, дакле, штедила војска од невојничких послова, него je no унапред cnpeM/LCHOM плану она узела на ce све лужности, чак и полицијске, a привидно поједнсставл»ивање поступака, које je прописивао закон, ишло je сам о за тим, да обиђе те законе и да их учини илузорним. В аж но je даље и ово. Док ce упрошћавањ е судског бојног поступка и осим преког суда (изрично ce тражило, да ce о свему воде сам о „сумарни протоколи“ !) проводило на no ручју аустријске половине, Босие и Херцеговине и запоседнутих крајева, дотле je законом било искључено, да ce тако поступа и на подру.чју круне св. Стефана. 10*
З аш т о т о ? Je ли стога, што су Мађари, зазирући с разлогом од војничке јудикатуре, сматралн за своју потребу, да ce законски оСезбеде против ње или je Аустрија створила ту наредбу ради с в о ји х ранијих намера према словенском становништву својих ужих подручја и Б осне и Херцеговине? Какво je све било војно суђење у Босни и Херцеговини нека покажу ови примери. Свештеник Никола П рокопић пош ао je 30. јула 1914. на ваш ар у Козарац, да тамо прода два вола. Волове му je гонио слуга, a он je сам д ојахао до каменог моста у јакуповићима, гле je онда с једним пријатељем ceo у кола и одвезао ce у К озарац. Ту je ост ао до вечери и вратио ce одатле равно кући не могавши продати волова. 1. августа no подне дође му седам жандара, претражи му сву кућу, a њега поведоше у затвор. Још исти дан би одведен у К озарац, где му један наредник саопшти да je затворен с тога, ii i t o je цестар Дмитар |ачишпн» Галицијан, кога Прокопић није уопште познавао, поднео пријаву, како je Прокопић 30. јула д ојахао до н>ега између Јакуповића и К озарца и довикнуо м у : „Хеј цестару, Аустрија je објавила Србији рат, a ja ево идем у Козарац, да дигнем устанак. Ja ћу имати више војске, него je у Приједору и Козарцу, бићу joj војвода и ратоваћу против Аустрије*. Озбиљном човеку, који позна ма и мало људску душу и наше прилике у Босни, била би од првог часа необично сумњива таква једна пријава. je ли могуће да на почетку рата тако говори један трезвен човек u то
-
149 -
да тако говори је.шом иноверцу, туђину, државном плаћенику? Не би ли сваком суцу била и дужност и потреба, да ствар проучи изближе и опрезниЈе? Jep, да je П рокопић чак и наумио тако што, може ли ce веровати да би он, тако с нога, без имало устручавања, нш ао да то јавља првом кога сретне и нарочито једном човеку, за Koia je могао знати (б ар no оделу!), да je један од „службоуљудних*' и да fce тај ствар пријавити и тако омести све н>егове планове ? И како то, да о том није Прокопић ништа говори о у Козарцу, кад je тамо пош ао да диже устанак? Војнички судови узеше ипак ствар за истиниту и одбише Прокопићев захтев, да ce докаже, да он на том делу пута није уопште јахао, него ce п; овезао у колима. 2. августа био je предан у бањалучки гарнизонски затвор, a 8. августа je била главна расп рава. Сведоци Прокопићеви, кочијаш и сапутник, нису никако били припуштени расправи, нити ce хтео чути њихов исказ, те Прокопић, на основу Јачишинове пријаве, би осуђен на смрт на вешалима. С тешком муком и после дуге дебате би му дозвољено да апелира на вишу инстанцију. После дванаест дана стиже одговор, да ce његова ствар преда грађанском суду. Кад je тај испитао читаву ствар нађе ce у великој неприлици. Да не брискира војни суд у ствари, која je била јавна, бањалучки грађански суд осуди 15. јануара 1915. П рокопића no § 142. (сметање јавног мира и реда) на године тешке тамнице. И ак о je и та осуда неправедна, колика ипак равлика ивмеђу н>е
-
160
и оне војничке! 22. јануара одкеден je Прокопић у Осијек, a после четири месеца у Арад. Т ам о je ост ао до 25. о к т об р а 1917., кад je био амнестиран. У Ф очи, на почетку рата, пошто су на граници одмах почела непријатељства и безглавост власти, «ноги људи нису доспели да предају ору ж је, a многи нису знали коме да ra предају. Ж андари су ревносно јављали све те случајеве, na чик и оне. где у кућама није било другог о р у ж ја осим хисторијског. Месни заповедник у Ф оч и замоли из Сарајева једног аудитора, да испита пријављене случајеве, a док тај стигне пријави ce котарски судац Мате Бош кић, да он преузме тај п осао. Одмах ce организов ао војни суд у баракам а стрелишта, где су осуђеници одмах могли бити и побјени. Како je изгледао начин тог судовања види ce најбоље no том, шго je Бош кић у исто време био тумач језика (jep официри фочанског батаљона нису знали српски), истражни судац, државни одветник и лравни савеш ик! Он je, најзад, и осуде писао. У три дана осудио je тај суд и дао стрељати на 70 људи, ради чега су Црногорци после уценили БошкиЋеву главу. С ав о Вујичић, који je био осуђен и утекао, прича, да je Бош кић натерао оеуђенике, да једаи другом копају јаму. При том копажу Вујичић ce сп асао. Исти тај Бош кић, који je за своје успехе био декорисан, био je истражни судац у бањалучком велеиздајничком процесу, a колико je био човек од дужне објективности, савесне хладнокрвнос!и и уопште од финије човечанске културе показује нај-
151 -
боље то, што je Стевану Жакули, управитељу сарајевске трговачке акалечије и вођи б о с .-xepu. соколске жупе, рек ао сам, да би дра Лазу Поповића, ингелектуалног вођу српског соколства, он лично својим рукама обеси о без имало устручавања. З а његову етичку карактеристику нека послужи најзад овај случај. Преметачину куће обавио јекодГл игорија Јсфтановића Бош кић и капетан П фајф ер и прегледане списе усгупили су сарајевском окруж ном суду. Да учини немогућим свог противника б арон а Коласа, управитеља административног оделења земаљске владе, иначе једног мађарског аривисту без много скрупула, ш сф босанског правосуђа, Пољак Хмељеиски, уиотреби ту прилику и даде, преко Бош кића, подметнути, да je у тим списима била и једна меница Коласова од 5000 круна ca Јефтановића ж иром . Изишло би, онда, да je Јефтановић имао својих посебних рачуна, да држи у својим рукама ш ефа административног оделсња, a да je Колас, не пазећи иптересе своје службе, долазио до новаца где je могао и можда ма под коју било цену. Колас ради тога буде пензионисан. Изненађен и после узбешњен он потера читаву ствар до краја и доби потпуну задовол>штину. Ha судски проведеној расправи 3. јуна 1918. установило ce, да П фајф ер те менице није наш ао при преметачини Јефта1>овића ствари и да je то проста подвала. Ha основу тога био je Б ош кић доведен у теснац к, премда ce од стране његова шефа, кога je овај ив лако појмљивих разлога, штедео, кушало свим мо-
- 1 2 -
гућим начинима, да ce његов положај олакша, он je ипак био осуђен на новчану глобу или на 10 дана затвора. Ето, у рукама таквих елемената били су животи толиких наших људи и њима ce, на основу наведене наредбе врховне војне команде, било препустило да самостално могу „делити правду“ и престављати стубове монархијске свести и властн! Судских војних осуда у прве две године рата било je врло много. Ми ћемо овде, према званичним образложењ има у јавности, — jep до службених списа и читавог тока истраге не мож ем о доћи, a мртва уста не говоре, — изнети све, шта см о о том сазнали. Поједине казне ca одузимањем слободе навешћемо кумулативно и издвојити сам о посебно карактеристичне случајеве. Осим тога, треба joiu навести да јустифицирања вршена no мањнм местима. (Гацко, Билећа, Ф о ч а , Вишеград) нису објављивана и да ce ту све до данас није могао потпуно утврдити б ро ј осуђених на смрт, ни разлози зб ог којих je то учињено. Осудом тврђавног суда у Билећи од 13. септембра 1914. осуђени су на смрт П еро Парежанин sa злочин „неовлаштеног врбовањ а“ и Милан Глоговац, за злочин сукривње у тој ствари, jep су наговарали неке људе да иду у Д обрићево, „где ће сваки мушкарац од 15— 60 година добити од Црногораца о р у ж је “. У Џилама су на смрт осуђени Максим Васиљевић и Милорад Милинковић вради сооразум к а и припомоћи непријатељу“. У Сарајеву су обешени: Мијат Петровић, мјер je од србијанских
— 165 —
чета примио пушку, проводио их, те им дојављивао вијести о нашој војсцк“, Недо Ораш анин „јер je подупирао непријатеља*, Стеван, Младен и М арк о Ч изми Јг и Максим Чурић, „јер су подупирали непријатеља и jep су осим тога примили од непријатеља о р у ж ја “, Милан Крсманови^, „јер je подупирао непријатеља, служио му као проводич, добављао му храну и заједно с њим пуцао на наш аероплан", П еро Вукашиновић, Стеван Ристановић, Л а зо Анџић, Митар Вуковић и Јанко Спахић, „јер су непријатеља подупирали“. У Тузли су суђени на см рт: Миливој Мађаревић, „јер ce придружио непријатељу те ra подупирао“, Цвјетко Вујадиновић и Јаков Дрмоњић, ^јер су примили од непријатеља ору ж ја, те му били на руци“, Цвијетин Филиповић, „јер je наговарао свијет да прими ору ж је од непријатеља, a сам ce истом придружио“, Радован Мијатовић, „јер ce 16. септембра 1914. код Сребренице б ори о против нас у редовима непријатеља и бацао на оружничку патролу постаје Скелани бом бе“. Све су те осуде, чије појединачне датуме нисмо могли установити, извршене npe 4. марта 1916., jep су цитиране у бањалучкој велеиздајничкој осуди, бр. 868/15., стр. 8 9 - 9 0 . До тог времена пало je код војног суда у Бањој Луцн 449 осуда ради политичких кривица ca различитим казнама затвора. A ради чега ce све тамо осуђивало показују ови примери. Осудом бр252/14 кажњен je Никола Ћ о си ћ , трг. помоћник нз Приједора, радн ових р е ч и : „Ja сам Србин и остајем
- 154 -
Србин и не бојим ce никога, ja свога краља Петра штује«, и ja ra недам вријеђати, ja ra волим, као што и ви вашега краља Фрањ у Јосипа*. Или, осудом б р. 342/14 суђен je трговац и тежак Милан Илић из Чатрње (кот. Б о с. Градишка), ради тога шго je ово ре к ао: „Ja сам Србин, ова земља српекл и остат ће срп ска“. У много случајева, где ce наводе извесне речи, човек ce не мож е тачно обавестити о њиховом значењу, али нема сумње да д обар део отпада н\ увеличавања, на денунцијације и на провоцирања. Jep у оно доба било je сваком слободно вређати Србима све што ce хтело, a и нчјмање реаговање у том тону ca српске стране било je довољно, да ce дође у затвор и под најтеже прогоне. Нема сумње, да су о б а горљ а примера настала у таквој прилици, да су била нимало агресивна, и да je ипак осуда пала сам о против С рба. Веом а je карактеристичак за војно судовање случај свештеника Вида Парежанина из Ластве. 31. јула 1914. пријавила je жандарска патрола, да je приликом преметачине попове куће нашла у њој кило барута. 26. јула одредила je влада, да свак м ора у рок у од 24 сата пријавити све што има код себе од ор у ж ја и муниције, иначе fce доћи под тешку војну казну. Наредба та објављена je, према службеној пријави 18,14, 27. јула у Ластви и за предаваже о р у ж ја и муниције одређсн рок од три дана. Парежанин je изјавио приликом истраге, да je Сарут набавио хтијући правити рибњак, a деломично ra употребљ авао и за утишавање чела. 28.
—
165
-
јула дознао je, да треба барут пријавити и предати; међутим, он je тог истог дана затвореп. Разлога за судски прогон и осуду, према том. пије било. Али je казна м ор'1ла пасти. Генерал Браун одредио je кратко и без устручаважа, да ce 12. августа Парежанин „обеси као таоц“, што je одмах и извршено. Потпуно невин свештеник je узбеснео ради осуде и доведен пред вешала кликнуо je српском народу и слободи. Кад je, дуго иза осуде, удовица покојникова, која je остала ca осм е ро незбринуте деце, затражила од епархијског савета своју пензију, власги су забраниле да joj ce изда, „што joj ce муж у задњем часу под вјешалима нелојално понио“. У Требињу je осудом војничког суда од 4. јануара 1915. (К 127/14), осуђена на четири месеца гамнице, ради увреде величанства, Симана Лојовић, којој није било ни иуних 11 година (рођена 22. јула 1903. године). Казну je одлежала у требињском котарском затвору. Митар Барзут осуђен je 7. септембра 1914. (К 25 14.) на четири године тешке тамнице, jep je суд без икаквих даљих истрага узео као „доказано“, да je он изговорио неке речи, ради којих ra \ г пријавио Видак Ћ осиИ, једини сведок, и ако je Барзут тврдио не сам о да дотичних речи није употребио, него да тај дан није ни излазио из куће. У изјави против изјаве суду je било доста сам о то, да je лријавитељ католик, a пријављени православни, na да његова одлука буде одмах донесена на штету
-
туженог.
У
166 -
призивној судској
одлуци изрмчно ce
вели: „Das Urteil stützt sich zwar nur auf die Aussa gen des einzigen Zeugen Vidak Ćosić, es ist aber eine ganz freie richterliche Überzeugung ob man dem Zeugen Glauben schenken kann oder nicht". 25. новембра 1914. осуђен je Стојан Херцег (oc. бр. 99/14.) на смрт сам о ради тога, што je мало припит казао, да „аустријски војници нису дорасли српским и црногорским**. После je помилован на 15 година робије. 26. ф е б ру ара 1915. осуђен je на смрт на вешалима Јок о Бујановић (К старац од 97 година, ради неких погрда Аустрије, и ако су ra судски лекари као вештаци прогласили сенилним и лрема том не потпуно урачунљивим. После je и он ломилован на 15 година робије и послан у Петроварадин. У Тузли су повешани ови л»уди: 24. августа 1914. свештеник из Козлука Петар Л азаре в и ћ ; Василије Зечић, кнез из Ратковића (кот. Сребреница); из кладањског котара Милош Виторовић и Јов о Ковачевић. 20. ок т об ра обесиш е из кладањског котара „ради злочина против војске“ учињена „дијелом тиме, што су хотимице пропустили, да поднесу пријаву о приближавању непријатељских чета, a дијелом што су угостили српске чете и хранили их, чинили им службу к ао вође, и дијелом на њих ов ој страни ce заједно с н»има борили и учествовали у пљачкању непријатеља и напокон зб ог угрожавањ а муслиманског житељства, да fce им запалнти станове, ако их драговољно не испразне": Б ож у
-
167 -
Савића, Милкана и Мићу Зугу, Стјепана Бегу, Матију Горчиновића, Јову Јовановића, Тоду Вншњу, Саву Богдановића, Јову Тадића, Симу Ђурића^ Митра, Перу, Николу, Данку Ж угића, Јовицу Бркљу, Нику Поњарца, М арка Бркљу и Спасенију Бего. 30. септембра био je обешен саџија М арк о Павлићевић из Тузле; 10. ок т об ра Симо Петровић из Вишњице (кот. Власенице), после Р а јо и Драго Матићи и Видак Пецовић из Тегара код Сребренице (13. октобра). И з рогатичког котара обешени с у ; Милија ВуксановиЂ, Милош Средојевић и Петар Коњократ. Свима je суђено ради сувише опште узетог појма „злочина против војне силе“. У Бијељини су обеш ени: П еро Симић из Црњељева 9. августа и 8. септембра Михајло и Душан Маринковић из Балатуна, jep да су сигналима обавештавали српску војску о аустријским кретањима. П. Симића, који ce био случајно вратио кући из Србнје, пријавио je као српског шпијуна кнез Ђ о к о Јовановић из Велике О барске. У Сарајеву су, no осуди војног суда, 24. септембра били обешени јо ш о Скакавац, кнез из Јабуке (фочански котар) и Никола Симовић из истог места и то' ради велеиздаје „почињене издајством Црногорцима кретања наших чета“. 2. октобра обешени су Јов о Космук (сеоски сарајевски котар) и Илија Мудо из Горњ е Биоске (кот. С арајев о) ради „злочина против војске“. У М ост ару je обешен Јанко Ивезић из Невесин>а, jep да je покуш ао дизати устанак.
- 1*8 -
Baco Милишић из Требињ а стрељан je 10. априла 1915. у Дубровнику ca овим образложењ ем. које je било јавно плакатирано. Он да je „покушао дне 3. травња о. г. у разговиру с другим особам а да побуди мржњу и презир проти јединствен >ј државиој свези монархије и војној сили, те бијаше тога ради no приеком суду домобранског суда ц. и кр. заповједнишгва тврђаве и ратне луке у Ерцегновоме дне 9. травња 1915. осуђен на смрт сгријељањем!“ З а ту кривицу, no нашем § 142. к. з., он би иначе могао биги суђен највише између 3 — 5 година. 22. јануара 1916. обешен je у Сарајеву Малиша Савић из Булатова код Чајнича, „ради злочина npoтиву војне силем. 17. ф е б ру ара обеси о je Видак Ш ош и ћ , живодер, 11 људи, a џелат Алојз СајЈфид 23. ф е б ру ара 9 људи у Требињу, који су би.чи нађенн у Црној Гори , где су били пре^егли првих дана. Стари црногорски капетан Петар Радомап, који je преко двадесет гсдина живео у Ластви као емигрант, био je најпре обешен, a како за дуго није умро, би поново на вешалима стрељан. Аћим Бјелогрлић из фочанског котара би 21. ф е б ру ара 1916. стрељаи у Сарајеву. „Он ce сноједобно прикључио непријатељу те je за н>ега обављ ао оружничку службу“. 27. марта стрељан je П еро Топаловић из О ск ору ш е (вишеградски когар), „јер ce као комитаџија прикл.учио иепријатељу“. 18. маја стреа.ан je Анђелко Станић, сел.ак из Маргитића^ (рогатички котар), „који je за врисме иепријател>-
— 169
ске инвазије ходао преобучен као Ц рногорац, оборуж ан пушком и обављ ао шпијунашку службу у корист непријатеља. Надаље je с осталима пуцао на један ц. и кр. аероплан, који je кружио над Рогатицом“. 4. септембра 1916. обешен je у Ссрајеву Аидрија Ћушкић из Челебића (кот. фочански), што ce придружио Црногорцима и учествовао у борбам а против Аустријанаца. Ухваћеи при повлачењу српске и црногорске војске био je обешен у Требињу 2. јуна 1916. Михајло РадовиН с Пала. У Грацу вођена je 15. новембра 1916. расправа лротив Алексе Зекића, кнеза из Видова (тузлански котар). „Био je оптужен, да je у јесеии год. 1914., за једне провале српске војске, као проводич једној српској банди комитаџија показивао пут у различита мјеста no Босни те дао повода, да je било ухваКено 27 аустријских војника муслимана, као и потакнуо, да су били ма барбарск и начин смакнути“. Обешен je 23. децембра 1916. Није ли ce у том случају радило о освети за ранија зверства тих војпика? У јуиу 1915. ушло ce у Стоцу у траг једној оргаиизованој усташкој акцији. 5. јуна ухваћени су у Хргулу четници Ђ о р ђ о Вулић и Радоје Драговић. «Остале усташе били су сакривени у чувеној Бршљан пећини. Аустријске власти употребише сва средстиа да присиле Вулића и Драговића иа издају својих другова и цијеле акције. Познато je каква cv средства аустријске власти у оваквим случаје-
100
вима употребљавале и колико je требало самопреropa, свијести и величине духа да нм ce могло с успјехом — na ма и под цијену живота — опријети. Кад су свезаног Ђ о р ђ а Вулића довели жандари више пећине да каже и открије своје другове, — он ce управо наднаравном одлучношћу ca једне страхоните, вртоглаве висине суновратио ca пећине ca покликом: „Спасавајте ce, б р а ћ о , ja гинем!“ и разлетио ce негдје у дубинама клисура на комадиће“. (Н ародно Јединство, бр. 97, 1919.). Радоје Драговић je стрељан 24. јупа 1915. у Стоцу. У Биљезима код Вајиие Баште стрељани су у присуству једног м ајора и једног капетана, ваљда no некој осуди, С рби сељаци Раде Ђ ури ћ, Митар Јефтовић и један брат О брад а Јованоиића, сви из сребреничког котара. Сви су они од босанских „штрафуна* били дигнути из куће и одведени тамо на губилиште, a да ce до данас не зна правк разлог з а то.Војнички политички осуђеници, измешани као и код грађанских судова ca најобичнијим зликовцима, налажаху ce у већем б роју у Н овој Градишци. Ту су прости зликовци М ађари и Немци изигравали патриоте према нашим људима и било им je потпуно слободно, да те „велеиздајнике“ вређају на најсрамотнији начин. У М елерсдорф, у Мешку, слати су, осим атентатора, и други војнички осуђеници из наших крајева к ао свештеник Јов о Давидовић и др. Ђ о к о Богојевић. Кско им je било ту и у Терезијенштату види ce најбоље no том, што од свих
— 161 -
атентатора није нико изнио живе главе [осим Bace Чубриловића и Цветка П оповића. „Све до сазива парламента“, вели један извештај, „није им било никада дозвољено примати посјете, na ни од најближих рођака. једном je брат једнога осуђеника д ош зо из Босне, али ce je м о р а о вратити не видјевши брата. To je у очитом протусловљу ca прописима, jep наредба з а војничке казнионе одређује посве јасно, да сваки уапшеник има право rta посјете и то у првој трећини казне једанпут у осам тједана, у другој трећини једанпут у шест тједана, a у трећем свака четири тједна“. (Hrvatska Rijeö, 1917., б р. 203.).
11
V II.
Интернирци у Добоју. Кад je аустријска војска, заједно с Немцима и Бугарима, продрла у јесен 1915. године у Србију, a српска војска морала пред њима нагло да ce повлачи, остало je у земљи врло много бегунаца из Б осне, који су ce з а бојева у 1914. години склонили у С рбију и сад не могли да ce спасу. Исто je тако после било и у Црној Гори. Највећи део тих породица био je tok om 1914.— 1915. експатриран и имање им заплењено. Чим су аустријске власти сазнале за њих, одмах их почеше тражити, прогонити и слати у Босну, где су имали бити, премда експатрирани, посебно суђени. Скупљене породице слате су понајвише у Плевље, где им je било одређено сабиралиште, a одатле су онда отпремани у велики добојски логор. Пут од Плевал,а до босанске границе био je страш но напоран. Цесте су биле оштећене и местимице једва пролазне, пут дуг, a сви затвореници, понајвише жене и деца, изморени ратним невољама, бежањем и многим претрпљеним мукама. Војницима од пратње беше наређено, да не смеју имати никаквих посебних об зи р а према њима и нипошго
-
168 -
дозволити, да кога нестане. С тога су онн, кад би ко обнемогао и заст ао на путу, убијали дотичног, да процес буде најлакше упрош ћен. Ca Увиа ce, онда, требало ићи железницом, али како je и ту пруга била оштећена, возило ce без прекида истом од Устипраче. Сви, жене, старци, деца, превожени су у отвореним вагонима, при чем су много патили од глади, жеђа и зиме и посебно од стида, да жене, пред људима, врше нужду у нстом вагону. Први транспорт, о к о 600 о со б а , највише жена и деце и нешто србијанских војника, стигао je у Д обој 27. децембра 1915. У Д обоју су били смештени у дрвене бараке, које су npe служиле као коњске б-ЈЛнице и биле ааражене од коњских болести, нарочито од са«агије, и никад недезинфициране, нити уопште чишћене. Ђ убрет а je било на товаре. Непопођене и без пећи бараке су имале да у то доба гоцине приме изморене и ослабеле људе, којима нису дали ни кревета, ни покривача, нити ишта уопште, чим би могли да одоле зими. Кад с у транспорти учестали смештано je у поједине бараке 800— 1000 људи, који су тамо спавали у јаслима и no ђубрету, чак и без сламе. Ту у баракама, из којих ce нипошто нису смели удаљавати, морали су људи вршити и нужду, да окужени ваздух учине још несноснијим. Тек после дугог времена направљене су им неколике латрине у близини барака. Оне су биле под ведрим небом и сироте жгне морале су вршити нужду на очиглед других и бити извржене најгнуснијим примедбама п*
- 164 —
мађарских војника, који су чували страж у. У баракама све je врвило од инсеката свих врста. Људи нису имали довољно воде ни з а умивање, a камо ли за прање, и ак о je Б осн а текла 10— 15 метара испод барака. П рост о им нису допуштали да дођу до воде. После, кад je наређено неко радикално чишћење, вршено je без икаквих о б зи р а и без имало осећајности. Војници су скидали жене и девојке до коже, стригли им косу на глави и no телу, не зазируБи при том ни од најбестиднијих чина ок о гениталија, т об ож е да п осао буде дефинитиван. И з сарајевске војничке команде била je стигла резерватна наредба, да ce с тим интернирцима м ора поступати најстрожије. T o ce осетило најпре на храни. Првих шест недеља, у највећој јануарској и фебруарској студени, морали су ови јадници ићи из барака, (као да ce у њима није дала импровизирати кухин>1!) no три пута на дан, no киши, снегу и блату, no километар и no, до добојске железничке станице, да ту приме свој бедни об р о к . Ићи су морали сви, чак и старци и нејака деца, без икаква изузетка. Храну je давао добојски гостионичар Ш трајц, један бесавестан човек, који je себи ставио за програм, да на рачун живога ових бескућника стече што већи капитал. Власти му при том иђаху на руку у сваком погледу. Одрасли су имали да добивају сваки дан no комис и no, али je често пролазило без хлеба и no недељу и више дана. Деца су добивала знатно мање. З а ма какву ситницу интернирци су били кажњавани тиме, да им ce
— 165 —
одузимао хлеб, што je ишло сам о у прилог надзорнику нареднику, који je тај заплењени хлеб продавао војницима у својој кантини и имао пуно разлога, да те казне буду што чешће и што многобројније. З а јело људи нису добили ни дрвених ни лимених чанчића, него су морали узимати ч орбу у прљаве кутије од конзерви. И то какву чорбу 1 Кад je лекар, др. Гебер, видео ту чорбу и дао просути три кутије, да им види садржлј, казао je, да он у таквој води не би дао ни да ce перу његове чизме! Да ту ужасну храну чим било поправе, jep je глад била страховита, — догађало ce чак, да je мајка била мртва, a дете још увек кушало да je разбуди иштући у плачу хлеба! — продавали су људи, нарочито интернирци из Србије, све што су код себе имали, a понајвише своје злато, које су им за багателу одузимали. О соб и т о ce истицао при том управитељ кухиње Х оф б ау е р, пензионисани железнички чиновник из Д обоја, који je знао много тога добити и бесплатно од невештих, намучених и испрепаданих људи и жена. Трговину ca златним новаем водили су с нарочитом страш ћу и официри, који су имали посла ca логором . Интериирцима je одузето, без икакве оштете, и све, што су ca соб ом имали од бакра (16.000 кила). Отимане су им, исто тако, и српске банке; сам натпоручник Артур Ланцер одузео je србијанским женама и деци 20.000 динара у банкама. Наравно, да ce онда тим није могло много помоћи ни код прехране, б а р за највећи део патника не. Т реба уз то знати, да je од прописане месне
- 166 -
квоте за интернирце заустављ ао себи сваки дан натпоручник Ланцер четири, a спомињани Х оф б ау е р no два кила меса. Осим тога, премда су имали своју војничку храну, суделовали су подофицири и војници из канцеларије на храни интернираца, природно сви на њеном бољем делу. Ha рачун интернираца храњене су чак и свиње (2 0—30 комада) заповедника л ог ора! Један натпоручник и заставник од команде л огора често су пута, no дану и no ноћи, одводили себи у стан девојке и невесте и мучили их и били тамо врло брутално, кад не би хтеле да им-се подају. To ce догодило, међу другима, и Стани и Василији ЦвијетиНа из околине Гласинца. Један лечник, М ађар, који je имао no заповеди дра Хоучока да води надзор над купањем интернираца (иза појаве болести, у доба „ р е ф ор ам а“ !), употребљавао je често ту прилику, да силује коју женску. Т ако je, међу другима, обеш частио и једно недорасло дете, Љубицу Копривицу из Гацка, девојчицу од непуних 12— 14 година. К роз добојски л огор прош ло je од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. године 16.673 мушких и 16.996 женских о с о б а и деце из Босне и Херцеговине; 9172 србијанска и 2950 црногорских војника, грађана, жена и деце. Свега дакле 45.791 о со б а . Одатле су, деломично већ у ф ебруару 1916., почели слати неке у друге концентрационе таборе, неке кућама, a многе у тамнице. С рб е из Босне и Херцеговине слали су обично у Ш оп роњ ек у М ађарску. У самом
-
167 -
Добоју вођене су многе истраге против н>их, највише од жандара, који су ce, no свом обичају, врло често служили окивањем, „привезивањем“ о гране и немилосрдним ударцима. Карактеристичан je поступак и при одашиљању транспората. Кад je која партија имала да оде, удешавало ce обично тако, да je no ноћи стизала наредба, да ce састави конскрипиија. Кад би та била готова, често ок о поноћи, изгонили би све људе, ст аро и младо, велико и мало, на поље из барака, у студену ноћ, где би онда, пошто бн no 2— 3 сата чекали официре, почињали ca прозивањем, претраживањем и разлучивањем. Сам транспорт никад није отишао из Д обоја npe 6— 8 сатн у вече. Сироти л>уди морали су тако, без икакве стварне потребе, чекати no читав дан и ноћ на студени, да сам о господа из канцеларије немају ни час журнијег посла. T o ce није изменило чак ни онда, кад ce видело, да при сваком транспорту буду no 1— 3 о со б е мртве. A што je било још тужније, обично би тад растављали децу од родител>а, с намером, разуме ce; na би луду, беспомоћну децу слали у М ађарску, мајке остављали у Д обоју (или обратно), a очеве водили или v војску или у затвор. Задњи транспорт из Д обоја отиш ао je 4. ф еб ру ара 1917. године. Сасвим je природно, да je у таквим приликама морталитет м ор ао бити у логору ужасан. Болнице су биле врло примитивне и малене тако, да велик део болесника није у њима уопште могао добити места. Умирало ce најпре појединачно, na после
-
16« -
све више и више, no 10, 15, 20 на дан, док једног дана, 5. априла 1916., нису умрле 92 особ е . Мртваце су сахрањивали с почетка у појединачним мртвачким ковчезима, после у великим заједничким сандуцима, a најпосле, кад je б ро ј бивао све већн, трпали су их у гомилама на отворена кола и возили их онда тако, на уж ас грађана, к ро з читаву варош . Према наводима у протоколу пријављених умрлих, које je свештеник оп ојао (али није сигурно, да су ту наведени сви случајеви), умрла je у Д обоју у тим баракама од 27. XII. 1915. до 1. V. 1917. године 2901 о со б а . С ам о једног месеца, од 2. IV. до 1. V. 1916. умрло je 643 деце. Људима je било забрањ ено, да ce ма коме туже на свој положај. З а тај ce, у осталом, није нико ни бринуо, чак не ни они, који су тобож е долазили, да прегледају логор. Тек, кад je епидемија тифуса узела страховите разм ере и смрт проговорила и одвише гласно, настале су неке мале промене на боље и учестало je ca одашиљањем интернираца ку^ама или на друга места. A колико ce и после много пазило на здравље и животе њихове види ce из овог ф ак т а: 4. феб ру ара 1917. отишло je у Ш оп роњ ек 14 деце, 10 жена и 5 људи. И ако je међу њима било и деце ca једва четири године, ипак су сви, у то доба године, noслати из Д обоја у отвореном вагону, као да баш за њих није било нигде другог места.
V III.
Интернације у другим местима. Осим Арада и Д обоја, где je био интерниран велик б р о ј С рб а, мушких и женских, било je још и другнх места за интернације у У гарск ој, Аустрији и самој Босни. Ми ћем о их навестн редом ca подацима, које имамо о њима. Ж е г а р к о д Б и х а ћ а . Ту су с почетка рата довођени најпре љуци из најближе ок о’лине, после из западне Б осне, a најзад почетком 1915., кад ce осетила опасност од Талијана, људи и из других крајева, понајвише из Бијељине, Зворника, С арајева, М ост ара, Невесиња и Требиња. 18. августа 1915. послата су овам о из Арада 394 човека. Т у су интернирци били подељени у две групе, у оне, који су храну, веома оскудну уосталом, плаћалн из властитих средстава и били поштеђени од присилног рада и у оне, који су јели из „државног“ казана и вршили све послове. Изкориш ћавани су били и једни и други; први од привилегисаног и јединог кантинера, који je имао својих рачуна ca надзорним особљем, a други од бездушних ст ра ж а ра и послодаваца. Б арак е за спавање биле су препуне, a место кревета служили су унаоколо у соб ам а испод зи-
170 -
дова постављени и мало од земље одигнути ћепењци, застрти танким ћебетима, без сламњача. Кретање je било ограничено и није ce, на пример, дозвољавало ићи из једне бараке у другу, или сести где на траву, у хлад, или под какво дрво. Поступање с људима било je с почетка врло суров о. Неког Б орон ан а из Илкћа код М ост ара, који je био ту доведен, испребијали су жандари толико, да му je између ре б ара настало гнојење и да je, после, м ор а о бити оперисан. Свештеник Ђ о р ђ о Умићевић из Сводне (кот. Б ос. Нови), који je најпре много претрпео као таоц на железнИци, био je овде интерниран од 4. децембра 1914. до 7. ф е б ру ара 1916., све док нису потпуна постали јасни знаци његове парализе. Измучени човек, често довођен до очајања, померио je потпуно свешћу и ум ро 22. августа 1917. У Ж егару je умрло до краја 1915. године 16 људи, понајвише из источних котарева. Т а л е р с д о р ф . У »Hrvatskoj« б р. 857. од 1914. преведена je једна белешка из листа »Grazer Volks blatt«, коју вреди овде пренети: »U nedjelju je (6. септембра) šta vlakom, a šta pješice do deset ti suća ljudi došlo na strieljanu u Talersdort da ondje vide internirane političke zločince i veleizdajnike. Ova svjetina je te zlikovce gledala s najvećim ogorčenjem, te je svom ogorčenju dala oduška i glasnim prosvje dim a protiv izdajica domovine. Među uhapšenicima po javilo se više slučajeva ozbiljnih bolesti Jedan arhi mandrita je preminuo, te je na mjestu pokopan. Svi internirani ostaju na mjestu, gdje sada borave, jer ih
- 171 -
se iz sanitarnih obzira ne može razdijeliti u grupe i porazdijeliti u razne krajeve. Odaslano je službeno po vjerenstvo, da izvidi bolest i poduzme sve sanitarne mjere«. Т у р о њ . У једној интерпелацији дра A. Корош ц а и другова поднесеној у 60. седници XXII. сесије аустријског парламента (19. ф е б ру ара 1918.) овако ce описује то место: „Једна група ових (интернираних) несрећника — 450 о с о б а — затворена je у стару, давно напуштену касарну или боље караулу Г-ивше Границе, у Туроњ . Осим те касарне нема тамо више никакве зграде. Ha кули није било никаквих п р о зо р а и п о том ce мож е мислити, у каквом ce стању налазила та зграда. Ту су они провели 125 дана — дакле преко четири месеца — и добивали су као храну из дана у дан 20 кила старог граха и ништа више. Од глади, студени, прљавштине и оскудице умрло je у тој пустижи 30 о с о б а “. Ш о п р о њ е к . Т ам о je из саме Сребренице и најближе околине одведено 36 о со б а , међу њима 20 жена. Једног од њих, Цвјетка Томића, натерало je свакодневно злостављање да сконча живот. Отиш ао je у једну стају и ту ce почео ножем клати. Глађу и прекомерним присилним радом изнурен беше толико ослабио, да je npe пао у несвест, но што ce м огао заклати. 1916. године би ослобођен, али je на путу кући ум ро у Броду, кад ce прегладнео најео хлеба. У Ш опроњ ек су, у главном, упућиване жене и деца из источних крајева Босне и Херцего-
-
172 -
вине, и ту je велик део заглавио од Јизнурености и патње. Једно време било je наших интернираца тамо ок о 8000. Н е ж и д е р . У Нежидеру су били интернирци из Србије. Њ ихове патње тамо оп исао je доста ж иво, и ак о не с много укуса, Мил. K. Н. Расински у књизи Н е ж и д е р с к а e n o n e ja, Нови Сад 1919. Крајем 1915. године тамо je преведено из Арада и 430 интернираца из Босне и Херцеговине. Ови су добили посебне бараке и нису долазили у нешто ближи додир ca Србијанцима. Стање босанских ннтернираца, сравњ ено ca оним првашњим у Араду, било je знатно боље, и ако ни сад довол но човечанско. У влажним, на самој подводној земљи noдигнутим баракама, ca излупаним п розорим а, које нико није оправљ ао, они су провели читаву зиму мрзнући ce без огрева. Х ран а je била недостатна ■ неукусна, исто као и код С р б ^ а н ац а , и поступак с људима не много обазривији. И з Нежидера je један део интернираца пуштен кућама, a други, ок о 120, ca протом Душаном Кецмановићем и Ђ о р ђ о м Пејановићем, упућен у Ш опроњ ек, где су хигијенске прилике биле најповољније. T o je било у априлу 1916. године.
IX .
Прогонетва грађанских влаети. Ритно судетво. У очи оног дана, кад je предан ултиматум Србији (22. јула) почеле су преметачине у многим соколским друштвима Далмације и Босне, a на дан ултиматума и сама затварањ а појединих личности, не сам о функционера разних националних установа, него и неких новинара. У Сплиту je распуштен „Хрватски С о к о ", a његов 'тајник др. Б. Г. Анђелиновић затворен, исто као и Нико Бартуловић, уредник S l o b o d e , и Оскир Тартаља, уредник Z a s t a v e . У Бањој Луци бише загворени М ића Баслаћ, Драго Дакић и мало после Стево Мољевић, одборници »Српског С ок ол а“. Кад je објављена мобилизација, као за време скадарске кризе 1913. године, распуштена су сва српска друшгва у Босни и Херцеговини или им je, у блажим случајевима, обустављено свако деловање. Како су биле разруш ене штампарије опозицио^их листова з а време демонстрација били су већ онда стали С р п с к а Р и ј е ч , Н а р о д и О т а џ б и н а , a после 25. јула сабрањени су и престали и сви други српски листови у Босни и Херцеговини осим И с т и н е , ср јс к о г органа владине странке. Н а ск ор о je, међутим, спречавана да
174 -
каже извесне преко нужне ствари у обран у народннх интереса, престала и она. У Хрватској je исто тако неко време таворио и Н о в и С р б о б р а н , na м о р а о стати, док су многи други листови били изрично забрањени 27. јула, као С р п с к о К о л о , П р и в р е д н и к , S l o b o d n a R i j e ö (социјалистичка), N аr o d n o J e d i n s t v o , O s l o b o đ e n j e , V i h o r , сви у З аг р е б у ; P r a v o N a r o d a у Шиду, S l o b o d a у Варадину, S v j e t l o s t у Винковцима, H r v a t s k i B r a n i k у Митровици, P o d r a v s k a h r v a t s k a s t r a ž a (после дозвољена) и N a p r e d у Копривници. Ha 10. јула затворена je већ сесија босанског са б о р а , т обож е да ce добију слободне руке према неким С рбим а посланицима. Сви су опознционалци, без разлике странака, били затворени као таоци. Исто ce догодило и ca Србима посланицима у хрватском, угарском и аустриском са б ору (председник хр ватског са б о р а др. Богдан Медаковић везан je из Опатије доведен у Загреб ) и ca многим Хрватима, који су били, ради свога уверења о народном јединству, непоћудни режиму. Од дра A. Тресића-Навичића чули смо, како ce при том с њима поступало, и ако je њих све још штитио имунитет. Настало je време, кад су власти могле чинити све, што су хтеле. С нарочитом енергијом пошло ce затим, да ce истру све особености српске културе н српског шционализма. Одмах су, с даном мобилизације, затворене све српске школе у Босни и Херцеговини, Хрватској и Славонији, a српски учитељи
—
176
-
готово бачени на улицу. Зграде су деломично разрушене, деломично узете за војску, a један део je преузела влада за народне опште школе. јо ш npe забрањ ена je српска застава. Наредбом од 26. јула изрично су укинуте и крсне славе у дотадашњој традицији. Чак je објавом владиног повереника у Сарајеву од 6. августа 1915 забраљ ено и ношеже „србијанске“ шубаре, што има мотиве »bez dvojbe političke naravi«. 3. ок т об ра 1914. бр. 25826 забранила je хрватска влада ћ и р и л т у у основним школама. Остала je облигатна сам о за православне од другог разреда унапргд, „поради обуке у науку вјере“. 13. октобра укинута je ћирилица и у средњим школама. У Боснн и Херцеговини издата je та наредба тек 11. новембра 1915.; њом je Ђирилица била потпуно искључена из службеиог са о б раћ аја. Наредбом хрватске владе од 5. новембра 1914., б р. 28428, замењен je дотадањи назив матерњег језика „хрватски или српски“ у сам о „хрватскн“. Најзад je 3. јануара 1915. банском наредбом, б р. 8422, укинута ћирилица код свих земаљских области и уреда. У Босни и Херцеговини почелр ce и ca затварањем државних школа, које властима ради ђачког духа у њима, 6exv непоћудне. Закључком заједничког минисгарства финанција од 3. септембра 1914., б р. 968, затворене су на годину дана гимназије у М ост ару и у Тузли, и то „ради непрестаних ђачких немира и изгреда, na чак и жалостних појава антидинастичких и антимонархијских, које су особ и т о у
- 176 -
задњој години избиле на јаву“. „Сваки fce прави поијатељ свога народа и своје државе*4 вели ce тамо „одобрити ове мјере, jep je куд и камо боље, да и немамо средњих школа, него да нам из њих излазе беззначајници, душмани јавнога реда и мира, зло и несрећа no своје родите.ге и no своју земљу“ . Ca сличним образл ож еж ем распуштен je 6. ф еб ру ара 1915. и босански с а б о р . Једном наредбом зај. министарства финанција од 22. ок т об ра 1915., бр. 1102, босанској влади беше, истина, стављено у дужност, да об разу је неко „савјетовно повјеренство“, „које, сасгављено од ивкусних, у прилике земље упуЂеннх људи, стојк уз земаљског поглавара као caвјетовни орган за важна питања управе“, али je босанска влада ту наредбу пренебрегла и оставила неиспуњену све до 1917. године. Није хтела, да има у тим временима никакве, ма и узгредне, контроле уза ce. Кад je 1917. питање б осан .к ог с а б о р а noстало врло актуелно влада ce сетила те наредбе и нудила je то поверенство као замену за с а б о р , што je било једногласно одбијено, jep нико није желио да ce сматра помагачем у изигравању и излучнвању устава у земљи. Власти су ce биле особ и т о окомиле на народну интелигенцнју, посебно на свештенике и учитеље. М ало je било и једних и другнх, који су били поштеђени од таоштва u интернацнје, као и касније од затвора. Сам поглавар земље, Стјепан Саркотић, рекао je у свом јавном говору 12. ф еб ру ара 1915. бањалучком митрополиту Василију П оп ов и ћу: „Све-
- 177 -
штенство, позвано да негује душу народа, отровал о je ту душу, a учитељство, коме je било поверено васлитање духа, тај дух. Ja поздрављам народ, и ако лстина и на тај народ пада сад одговорност за оно, што ce догоди 10, али су ипак главни кривци они, којц су народ завели, свешгеници и учитељи". (Bosn. Post, бр. 40.). У 251. б р. иолузванична Bosnische Post, по~ водон бањалучког процеса, развила je ту мисао још шире. „Велики део cpncKt интелигенције седи данас оптужсничкој клупи. Људи, којн су за своју домовину могли учинити неизмерно много, да су свој£ способносги упогребили зато да зидају место да ра з а р а ју . Они су тражили спас и напредак свог народ а у његову револуционирањ/ место да приведу позитмвном послу снаге што у њему дремају. Они су тешки злочинци као велеиздајкици према монархији, којој припадају, a још тежи злочинци прем^ властитом н а р о д у .. . Свештеници и учитељи, лекари и адвокати, na чак млади суци и чиновници беху, који свој утицај иа народ ставише у службу својим велеиздајиичким циљевима. Под маском народних пријатеља и културног подизања својих сународника они су систематски тровали народ и направили ra велеиздајницима и бескућницима“. Против свих српских организација већег значаја почели су одмах политички и судски прогони. Хтело ce под сваку цену доказати, да je српски национализам у Аустро-Угарској импортиран из Србије, да je настао свесном агитацијом и да ra, према том, као опасна no државу треба спречавати 12
178 -
свима средствима. У оптужниии државног одветништва у Бањ ој Луци у вечикој велеиздајничкој парници против Васил.а Грђића и другова нарочито ce устало против свих оних, који су сталне краљевине Србије, српског Пијемонта. T o m идејом м ора бити прожет сваки Србин и за њу уложити сав свој рад. T o треба да буде циљ сваког појединца, a и цијелог друштва“. (Стр. 30.) Т ак о су ce хотимице мешали иојмови радикалног национализма ca чисто теореским питањем развијања народне свесги, ca тврдом намером, да ce ов о друго осумњичи првим и тако онемогући сваки такав рад у народу. To je била стара метода сумн.ичења у политичкој потреби врло радо примењивана из Беча преко својих људи. Овог су je пута проводили франковци. Занимљиво je, у тој идеологији, сравнити дон»и став споменуте оптужнице ca образл ож ењ е* укидања савеза српских земљорадничких задруга у Хрвитској, које je издано од судбеног стола 15. маја 1915. бр. 13229. У њему ce вели: „Iz pisanja „Pri-
-
179 -
vrednika“ jasno зе razabire, d a je savez srbskih zemljo radničkih zadruga već od prvog početka svog djelovanja razvijao svoju agitatornu djelatnost u pravcu velikosrbske propagande među svojim zadrugarima, prikri venim načinom i raznim pravcima. Širi i goji među pučanstvom grčko-istočne vjere nastanjenim u kraljevim Hrvatskoj i Slavoniji putem raznih pjesama, koje su unešene iz Srbije u raznim člancima srbsku poviest, redovito i isključivo o svim događajima, koji govore o seobi Srba, o bivšem srbskom carstvu, o caru Dušanu, ■caru Lazaru, Devet Jugovića, o boju na Kosovu i u obće o junacima, koji su bili znameniti u radu za ve liku Srbiju, te poziva narod, da se ugleda u primjer tih junaka, znamenitih Srba, kao svojih nacionalnih ideala, koji su radili na uskrišanju Dušanovog carstva, za veliku Srbiju. Ovim djelovanjem nastoji ta zadruga, da preko ovog svog organa .Privrednika“, probuđuje među svojim zadrugarima sviest, te ih odgoji za misao, xla se smatraju sastavnim dielom jedinstvenog srbskog naroda, koji nazivaju „celokupno Srbstvo“ i da se svaki pojedinac grčko-istočne vjeroispoviesti u ovim kraljevi nam a smatra istovjetnim sa onim u Srbiji“. Ha 163— 4 стр. оптужнице Оањалучке налазе ce ове речи: „Донашањем ра*них пјеснма као и писанем чланака, који ce истичу својом тенденциозношћу, упознавао ce српски живаљ ових земаља (Bocue и Херцеговине) ca српском повјести особ и т о ca оним догађајима, који говоре о бившем сриском царству, о цару Душану, Л азару, о с р ickhm јунацима, Краљевићу М арку, о боју на К осову као и о другим 12 *
— ieo т равитијти Јигтоствма, ro je су ce истексле j раду з а велику Србију, које су ce бориле за једттство српског народа и за ускрисен»е Д утановог царства, те ce опда особ и т о наглашава, које су земље ттрипадале Душановом царству, које још нису ос *обо~ ђене, и у којим земљама живи српски жнваљ. Тиме ce je међу српскнм живље* ширила и његовала мисао, да су и они саставни дио једипственог српског народа и да ce св*ки Србин сматра истоветпкм ca оним из краљевнпе С рбије". Суд ce у Босни и Херцеговини дао л от п у и оЈ службу антисрпске нолитике и дуг mre прпцеса јасн о сведочи, у ком ce духу расправл>ало и како ce судило у љима. Ми ћем о један део њнх прикавати у овом прегледу. Код окруж ног суда у С арајеву осуђена je 26. јуна 1915. др. Стака Бокоњ ић на две недеље ватвора без признања олакшица за политичке кривце с тога, што je писала свом брату Бранку Чубриловићу у Бању Луку, да и * je брат Вељко, који je био обешен раци судеоништва у агентату на Ф ранц а Фердинанда, „био јунак и мирно у м ро". Врховни суд повисио je одлуком од 1. ок т об ра 1915. ту казну на шест недеља. У осуди ce наиме узело, да je она тим речима с (авила и сам о дело покојннково. „Kad se uzme na um, da to piše sestra veleizdajnikova, koja svjedodžba o njezinom ponašanju u političkom pogledu prikazuje u vrlo nepovoljnom svjetlu i koja sama pri znate, da je bila predsjednica ženskog antialkoholnog društva »Pobratimstva“ , te potpomažući član »Srpskog
- ш
-
Sokola“, a političke tendencije ovih društava su i u javnosti iz dosad provedenih veleizdajničkih parnica dobro poznate, da nije teško ni motiva djelu, koje se optuženoj u grijeh upisuje". A ипак, у тој истој осуди њој ce одричу права за политичке кажњенике, и ако ce тако изрично наводе аолитички мотиви за то дело и ако су њен брат и остали атентатори бшш суђени ради велеиздаје, a не ради уморства. To одбијање образлаж е ce тим, jep „nije hvalila koji politički zločin, već kako to prim a i presudni sud zločin um orstva“. (СКуда бр. 1185.). Петар Радаковић суђен je на основу § 329 код окруж ног суда у Бањ ој Луци 16. августа 1915. ради тога, „što je prigodom bakljade, koju je društvo „Fadilet“ priredilo Njegovoj Preuzvišenosti poglavaru zemlje (O. Потјореку), kada je publika klicala „Živio“, više pula riječi izgovorio: »Dolje s njime, lane je kasap bio“. 10. октобра 1914. суђен je исто у Бањ ој Луци Стеваи Стијаковић, теж ак, на основу § 141 (увреда величанства), што je кааао : „Погину ваш мали цар н Cnacoja Коснћ, na неће ce земља преврнути, ако су погинули“. Јован Самарџкћ су!>ен je no § 142 6. м арта 1915. ради неких својих карата писаншс н>егову рођаку Тодору Самаруићу поводо» скадарске кризе из 1913. године, дакле ради ствари које су изгубиле сваку актуелиост и биле б ез шсакве опасности за ред у држави. Заннмљиве су у том погледу и иеке осуде штампанмх дела и извесних пнсаца српских ш словенских. Ради веленздаје заплењене су П е с м е
-
182 -
Војислава Илића, jep nu pjesmama upozoruje pisac na sjajnu prošlost Srbije i na njezinu propast, kao i na to, da se dijelovi srpskog naroda, šio su pod upravoiđ austro-ugarske monarhije, nalaze u ropstvu, pa da ihf treba osloboditi i da će se to postići na taj način, što će se najprije širiti među narodom ideja slobode i m ržnje na tirane t. j. protiv uprave auslro-ugarske monarhije, a onda da će doći do toga, da će poilačeni narod sam prihvatiti za britki mač, osvetiti se tiranim a i izvojevati slobodu, jer da sadašnjost doduše služi ti ranima, ali da sudi samo budućnost, a ta da pripada narodim a“. Осуда je изречена 3. априла 1915. Ilpeсудом сарајевског окруж ног суда од 15. октобра 1914. „proglašen je propalim “ Т олстојев спис у прсводу Ј. Максимовића 0 п р и с а ј е д и њ е њ у Б о с н е и X е р-1 ц е г о в и н е А у с т р и ј и . Т у ce Т олстој бави „isklju čivo aneksijom Bosne i Hercegovine austro-ugarskoj monarhiji, te tokom čitavog razlaganja, osobito pak na stranam a 7, 8, 9, 13 i 14 ističe, da je prisvojenje tih zemalja podjarmljivanje, otim ačina i grubo nasilje. Uz to neopisivim pogrdama i porugama nastoji razdražiti na prezir i mržnju protiv te aneksije, protiv pripadnosti Bosne i Hercegovine austro-ugarskoj monarhiji. U razla ganju, kako bi se takovom podjarmljivanju i nasilju moglo doskočiti, i kako bi se mogle uništiii sve smetnje i poteškoće u Bosni, poziva, potiče i nastoji zavesli na neposlušnost i otpor protiv zakona o obrani i protiv naredaba što važe na području Bosne i Hercegovine“. Колико ce водило обзира o људском поносу и о сталеш ком достојанству поједнних лица види ce
-
183 -
добро из ове белешке, коју je 6. новембра 1914, донео Hrvatski Dnevnik: „Rišćanski popovi. Kako nani očevidci pripovijedaju, sinoć su brodskim vlakom do vedena ovamo tri rišćanska popa. Koji su to do ovaj Čas nijesmo mogli saznati. No morali su neSto grubo počiniti, je r su im osim ruku bile svezane i noge". Ä како ce поступало c људима *иначе сведочи овај случај. 9. августа 1914. затворени су Игњат и Ђ око Гудељ у Покрајчићима (кот. Требиње), a у исти им je мзх, према судском спису 30/14 Требиње, запаjbtna и кућа. Велимир Мандић прича да je c a« видео, како су у сарајевској полицији тукли атентато р а Недељка Чабриновића. Сам шеф полиције Виктор Ивасиук „несретном човеку клекао на прса, једном ra руком ухватио за грло, док му другомЈ слаже апашке боксере у слабине и дере о д ел о ^ (жБосна у ланцима“, 27.). З а друге казује о в о : „Нас мучише жеђу, a оне у дворишту гледањем у заж арено летно сунце no цео дан. Неким опет правише оловком тачке у зиду, у које морадош е јадни људи гледати све дотле, док их неби вртоглавица ухватила, a тад би их дизали, тукли, и опет силили на гледање у тачку или сунце. У соби, у којој сам био ja, беху сами „велеиздајници". Иандури би доводили међу нас пјану градску факинажу да нас терориш е и инзултира. И факинажа би нас уз псовку српск^ мајке, цркве, крсне славе и т. д. злостављ ала под заш титом полицајних револвера. Једнога дана уба-, цише међу нас пјана неког муслимана. Чим уђе залети ce међу нас и исујући нам све што je знао.
-
184 -
удари ш офера неког песницом у прса таковом силом, да ce овај на земљу ср>шио. Кад je један од нас проти томе иступио тргош е „витешки“ паидури сабљетине и зам ало те не попрскаше тамницу крвљу наш ом“. (Сп. д., 38 ). З а начин босанског судовања за време рата врло Je карактеристичан овај случај. Два муслиманска момка, Милош Врабац и Мехмед Сокол^вић из Кута, срету једног дана, крајем 1914., сељака Димитрију Гољана из Долине (кот. Рогатица). Зад рж е ra, наравно, одмах и огласивши ra за комиту траж аху од њега, да им ce тобож е легитимира. Човек je тај доиста био у војној служби у залеђини и показао им о том чак и писмену потврду. T a овима није требала. Пошто су ra оборили на земљу и испребијали вежу му руке својим шалом и затраж е, да њима даде све nape што има уза ce. Одузеше му сав новац (20 круна) и једне опанке из торбе и онда ra оставише на ледини. Гољан пријнви ствар жандарима и умре после шест недеља. Ha суду, у Сарајеву, 15. м арта 1915., бише оба момка осуђена само no четири месеца затвора и та неправедно блага осуда мотивисана je „опш том узбуђеношћу зб о г para*'. „Чињеница, дс су комите доиста упале у земљу и у завичају оптужених вршили многобројне грозоте, оправдава њихову узбуђеност, у коју су дошли, кад су угледали њима сумњивог Србина где ce уаутио у њихово село*‘. T a je ,,у»буђеност“ оправдање за најобичнију пљачку, a, занимљиво, ниједном ce није узимала у обзир, кад ce
-
m
-
радило o оптуженим Србима. Овде je очита тенде»ција, да ce судски заш тити једно подло злочинство учињено против Срба као грађана апсолутно ниже врсте. Расправу je водио судски саветник Др. М ајер Хофман. Још je карактеристичнији овај случај. 6. фебруара 1917. почела je у Сарајеву распрака против Р адомира Бањ ца из Лешнице у Србији, србијанског поданика, ради — велеиздаје. Био je тужен, да су код њега ноћили Принцип и Грабсж , да их je он довео до Дрине, био у споразуму ca српским властима и радио no ингенцијама „Народне Обране“ . Све кад би то било тако, — a и ту ce имало много изменити — може ли један туђ подани*, за дело чињено у својој земљи и под својом владом, битн суђен и осуђен ради велеиздаје? A Бањ ац je тако осуђен, no § 112, на 12 година тешке тамнице. Зем аљ ска Влада својом наредбом од 9. јула 1914. бр. 5544., обавестила je све политичке власти у земљи, да постоји извесна националистичкореволуиионарна омладинска организација и да с тога треба провести тачне извиде. 25. јула, наредбом бр. 6558, саопш тила je и имена неких ђака из те* организације и тражила, да ce изведу код њих кућне премегачине, да ce позатварају и предају суду* „П роти онима испод 14 година одступила je влада судске списе травничком котарском уреду под бројем 144.314 дне 25. јула 1916. да ce полицајно казне, што je котарски уред и учинио, осу-
—
м
-
днвши их no 2 и 3 мјесеца полидајног затво ра“. (Jugoslavija, бр. 50, 1919.). 12. маја 1915. вођена je у Сарајеву расправа против мостарских ђака г и м н з н с т а : Измета Сарнћа, О брада М астиловића, Радмила Грђића, М илосава Грђнћа, Чедомира Митриновића, Богољ уба Б ратића, Влајка Лалнћа и Алексе Мисите и занатлија Чедомира Додера и Дејана Павића. Оптужени су били ради „великосрпске пропаганде“ вођене у својој организацији С р п с к е ђ а ч к е о м л а д и н е тим, „ш то ће no свој Босни и Херцеговини приређивати с предавањима спојене концерте“ у корист друш тва П р о с в ј е т е ! Цил> тих предавања je р а звијати српску националну мисао и „изазивати на мржњу и презир против држачноправног полож аја Босне и Херцеговине према Аустро-Угарској монархији“. Суд, под председништвом дра М ајера Хофмана, осудио je на основу § 142 М астиловића, Радмила Грђића и Лалића на годнну дан а; Сарића, М илослава Грђића, Митриновића, Братића и Миситу на 10 месеци, a Додера н ПавиНа на месец дана затвора. 11. јуна 1915. суђен je Алија Драчо из М остара ради судеоништва у велеиздаји, § 1 1 4 , ш то није пријавио суду један састав Хасана Репца, у ком ce тежи за национализирањем муслимана у српском духу и за стварањем Велике Србије. Драчо je осуђен на 2У2 године тешке тамнице. 14. јуна исте године почела je расправа против сарајевских ђака у Травнику исто ради њихове организаиије „српско-хрватске националистичке омладине“ , која
— 18? -
да je тежила за културним и полигичким уједињењем свих Јужних Словена у једну самосталну државу. Узор им je било београдско „Н ародно уједињење“ . Кажњени су књижевник Боривој Јевтић ca три године; Бранко Кебељић 2%, ca no две године Каменко Милошевић, Садулах Никшић, Хпмдија Никшић, Виктор Рупчић и Мирко Кус; no IV 2 годиму Милан Прица, Максим Протић, Ђ уро Бањац, Радослав Семиз и Момчило Мичетановић. Ради сличне организације били су оптужени и ђаци у Бањој Луци али савестан суд није нашао никакве стварне кривице у читавој акцији и решио их je оптужбе. Врховни Суд поништио je ту осуду и наредио нову расправу у Травнику. Ha тој je, исто no § 142, осуђен директор Др. Коста Крзмановић ca четири месеца затвора, што није ствар пријавио суду и ђак Богдан јаракула ca годину дана. 13. септембра 1915. почео je у Бихаћу процес противу тузланских ђака и професора. З а једне од њих, према признању, тврдило ce, да су као чланови „Народне О бране“ основали у Тузли тајну ђачку организацију револуционарног карактера, a други су тужени да су свесно пришли том друштву пристајући уз његов програм. Осим тог злочинства тужени су неки од њих и с тога, што су 7. априла 1912., npe три године, бунили ред и мир, преш авши у Зворник, на једном ђачком излету, и певајући тамо химну краљ а Иетра, „Србијанци и Босанци“, и „O pao кликће“ . Осуђен je Тодор Илић на смрт, Младен Сгојановић на 16, Стеван Бабић на 15, Во-
-
188 -
јнслав Васиљевкћ на 14, Бож идар Томић на 13, М арко Илић на 12, Сретен Стојановић на 10 година, сви на основу § 111. Ради сукривње у веленздаји, no § 114, осуђенн су »a 5 l/2 година Љ убо Т одоровић, Бранко Јузбашић, О брад Мићић, Љ у бомир Ранков н Нккифор Т о д и ћ ; на 4 1/2 годиие Јован ЗечевиН; на 4 Вид Г аковкћ; на 3 '/2 Драго М ађер; на 3 Алија Симиговић; на 2 1'2 Алојзије Буднмир, Светолик Милишић, Л азар Кладар, Захарија Зар и ћ, Раде Старовић, Јефтимир Тангнћ, Драго Станишић, П етар јовановић, Бранко Вмдовић, Мнлош ИлнК и Гајо Јовановмћ. По § 142 осуђен je М устафа Беглић на 15 месеци; учитељ трговачке ш коле Адем Бисе на 11, директор мсте ш коле Петац Милетић na 10 и гимназијски професор В е ^ к о Вујасииовић ua 10 месеци. Прва велеиздајничка парннца покела ce у Сарајеву 12. октобра 1914. против учесника у атентату ua надвојводу Ф рању Фердинанда и Софм|у Хое*берг. Оптужени су били Гавро Принцио» оа чнјих су танета погинули, Недељко Чабрмновић, Трифко Грабеж , Васо Чубриловић, Цветко 1lonoBHh, Даншш Идмћ, Иво КрањчевиН, Л азар 'Букић, Вељко Чубр*ловић, Митар Керовнћ, Неђо Керовкћ, Јово Керовић, Благоје Керовић, Цвијан Степановић, Михајдо Јовановић, Бранко Загорац. М арко Перик, Никеиа Ф оркапић, Драган Калембер, М ићо Мићић, Јаков Миловић, Обрен Милошевић, Иван Момчнновић, Ф рањ о Садило, Ангела Садило. Атентат, вели ce у оптужнмци, „није само лична трагеднја, него je једзш
— 1НУ -
политички догађај првога реда“ . Мотиви су му бнли идејни, a не лични и с тога ce читаво дело не може квалификовати као просто уморство. Атентатори су хгели онемогућити реорганизацију монархије, како je замишљао Ф рањ о Фердинанд, jep би обновљена Аустро-Угарска била јача и no том опаснија за великосрпске циљеве, за којима су они ишли. „Великосрпска пропаганда, српска завјетна мисао, укорјенила и раширила ce je у свим слојевима пучанства на начин, да je она постала опЂенита и с тога je недвојбено била позната свима окривљеницима, премда су Керонићи, Ми лошевић, Цвијан Стјепановић и Мићић само тежаци“ . Свесган свог идеала н дела Принцип je на расправи изјавио, „da se ne kaje za svoj čin i da nije zločinac, je r da je htio samo zlo da o s tra n i.. . Austriju je mrzio, je r je držao, da od Austrije može južnim Slavenima doći samo zlo. Stoga je on i zaključio s Ćibrinovićem, te kasnije i s Gra bežom, da ubije prijestolonasljednika Franju Ferdinanda, kojega je držao najvećom pogibelji za ideju ujedinjenja Srba i u opće južnih Slavena pod srpskim vodstvom“. (Hrv. Dnevnik, br. 276.). Осуђени су били о в а к о : Гаврило Принци;1,Недел>к0 Чабри- 10вић и Т р и ф к о Грабеж као малолетни ca no 20 година тешке тамнице; Данило ИлиИ, Вељко Чубриловић, Неђо КеровиИ, Мишко Јовановић и јако в Миловић на смрт на веш алнма; на 16 година Васо Чубриловић, на 13 Цветко Поповић, на 10 Л азар ЂукиИ и Иво Крањ чевић; на доживотну тамницу Митар Керовић; на три године Бран ко Заго р ац и М арко П ерин; на седам година
-
190 -
Цвијан Стјепановић. Остали су били ослобођени. 3. ф ебруара 1915. обешени су Данило Илић, Вељко Чубриловић и Мишко Јовановић. Први je обешен Чубриловић. П оказао ce као јунак и свестан своје ж ртве. „Вешалима je пришао сигурним ходом, скинуо je сам овратник и кравату и дао ce мирно Be s a m Хтео je нешто рећи, али није доспео, jep je добош ар ударио у бубањ и у исти час му крвник бацио узицу око врата“ . Други je био Јовановић, узбуђен и уздрхтао, али прибран. И њему je реч пресекао добош ар. Илић je био „резигниран, готово им у вези изнећемо овде нешто више података, jep ћ е они бити врло карактернстичнн за дух, који je владао у владиним и судбеним круговима и jep су уопште од значаја за лросуђивање босанске иравде. Сводећи читаву српску идеологију на утицај „Народне О бране“ и сваки покрет као директно упу^ен одатле, и оптужница и Суд упадали су у једну комичну сктуацију, да траж е и изналазе везе, где их je већ хронолош ки немогуће утврдити. „Народна О брана“ постала je, као u ito ce зна, поводом анексије и организирала ce истом tokom 1909. године; културно просветно друшто „Просвјета" основано je 1902. Ипак, оптужница тврди, je no интенчијама „Народне О бранем „било уређено и дјеловање српских друштава у Босни и Херцеговини, и овдје je створена цснтрала no узору „Народне О бране, a то je „културно“ друштво „П росвјета“ у Сарајеву“ (стр. 31.)- Схватајући ствар тако оитужница наишш ава, да ce „не може узети, да je настојање, како би ce официјелно признао „српски“ језик, мсрпска* религија и „српска4* застава, ишло само за очу13 *
-
196
-
вањем српске особности или народности, која није ни с једне стране порицана, већ ce м ора сматрати, да je то било главно средство, како би ce реализовале на велико основане и у најмање танчине прорачунане велико-српске пропаганде“ (стр. 31.). T o место je преузела и осуда на стр. 71. Ствар je, међутим, намерно лаж но приказана. У Босни ce ми никад нисмо борили за назив „српски“ (службено ce језик звао „босански“), него за назив „српско^ хрватски“ против тог немогућег провинцијског језичног имена. Исто ce тако нисмо борили за назив „српска“ религија, него „српско-православна“ против назива „грчко-источна“, и то je питање санкцијом наше црквено-просветне автономије претурено већ 1905. године, дакле и ту npe интенција „Народне О бране“. Питање „српске" заставе код нас уопш те није постојало, jep ce она истицала и npe окупације. Значи, дакле, да je суд само изналазио што више момената, да појача свој прогон и прикаже делован>е „Народне О бране“ што свестранијим. Из истих разлога, суд je и све политичке процесе у Босни и Херцеговичи од 1908. унапред ставио на рачун деловањ а „Народне О бране“ и на терет бањалучких оптуженика, и ако ни ту већ сама хронологија многих догађаја не допушга такве везе. Т ако ce, на пример, доводи у везу с „Н арозном О браном “ непознат деликт Х рвата Мије Раднића, уредника R a d n i č k e O b r a n e , органа хрватских хриш ћанских социјалиста, који je већ био осуђен 17. маја 1909. Њ ега je суд ставио на српски терет само
-
197 -
ради имена његова листа и с тога, да утисак дело* вања „Народне О бране“ изгледа што разгранатији. Исто тако приказане су и све могуће изјаве, које су чињене t o k o m рата, без обзира да ли ce оне no свом садржају могу уопште тумачити као дело свесне националистичке пропаганде. У Бањ ој Луци био je 16. септембра 1914. осуђен теж ак Петар Ристић, K o jii je рекао ове речи, „у духу „Народне О бране“ “: „У Ш ваба нема више цара, једнога смо смакли na ћемо и онога смакнути, кроз 20 дана ће доћи краљ Петар у Босну, да просуди: и м а м о с а м о д в а ц а р а , и т о С у л т а н и к р а љ П е т а р “. Je ли могуће видети деловање „Народне О бран е“ у том облику; je ли f o имало вероватно ? Или какве везе има иапред споменута осуда с „Народном О браном “ и ca бањалучком оптужницом, коју je изрекао бањалучки суд против Петра Радаковића 16. августа 1915.? Т еодор Мијатовић суђен je 24. октобра 1914., ш то ce тужио на нерешено аграрно питање, и то ce, исто тако, тумачи као утицај „Народне О бране“ . Ha исти терет стављена су и два муслимана, Осман Хусић и Пашо О смановић-Бекрић, суђена 1909. и 1910., no § 333 и 137, без навода конкретних факата, али чије дело no наводу параграфа не може Имати апсолутно никакве везе с „Народном О браном“ ни ca радом српских друш тава у Босни и Херцеговини. „Народној О брани“ приписује ce чак и писање и идеологија социјал-демократског органа у C apa-
-
198 —
јеву, „ Г л а с а С л о б о д е “ , најљућег противника националистичке грађанске пропагандеI З а деловање „П росвјете“ оптужница узима, да je „имало политичку позадину: да одгоји национално свјесне мужеве“ (стр. 150), a осуда наводи на једном месту (стр. 45), „да Сокол имаде политички значај, д'ок ce оснива на националном темељу“ . Према том, у вези с оним, што ce рекло о народној свести, види ce, да je суд сваки национални рад см атрао политичким, не у широком појму политике као јавног деловања, него у много ужем, где ce политика изједначује ca појмом пропаганде. По том je схватању сваки националистички рад уједно и пропагандистички и као такав одмах и кажњив. С тога ce и могло написати о тежаку Анти Трифковићу у оптужници од речи до речи о во: ,,Према свједоџби истицао ce као Србин, што поткреиљује, да je заиста био члан „Народне О бране“ (стр. 90) или као посебан кримен Станоја Зарића, ковача, навести: „истицао ce je сваком згодом као национални Србин“ (стр. 97). Владимиру Ћ оровићу и у оптужници и у осуди истиче ce као посебни карактеристикон, што ce оженио у Београду „сестром познатог дра Јована Скерлића“ , a заврш етак његове осуде наглашава, међу осталим, да „оптуженик јасно показује становиште, да см атра српски народ Босне и Херцеговине као дио српског народа краљевине С рбије“ (стр. 285), изводећи одатле закључак, „да му je Петар К арађорђевић крал», србијанска армија њ егова“.
-
199 -
Пристрасно, самовољно и несавесно суд je у много случаЈева очите ствари извртао и тумачио ca свој начип. Нетачно тврдећи у почетку, кад je био говор о Соколима, да „код школске омладине нема команде, да ce стави у гибање или да стане, да ce с једног мјеста крене на друго, да промијени правац стуаањ а, да ступи у врсту, да ce разиђе, да промијени врсту и т. д., док ce код Сокола све те кретње и промјене врше no команди једнолично и војнички, како то изискују дисциплина и ред“ , он je хтио безуветио доказати, да je српско соколство војнички организирано и то војнички према србијанском правилнику. Кад ce на расправи устврдило, да ce соколска команда у Босни и Херцеговинп разликује од команде србијанске војске, и да су те разлике чињене према искуству у Београду и Загребу, онда, да не би пао главни аргуменат оптужбе, суд налази, да „Соколи, увјежбани no овој или оној командн, могу ипак у јавном иступу изводити кретњ е заједно и сложно ca србијанским Соколима, који рабе команду Србијанске војске“ (стр. 125). Али, онда су ce тако исто могли сложити и хрватски и словенскк соколи, jep je споразум уветован не истом командом, која je свуда кратка и отсечна, него истим језиком. Кад су наша антиалкохоличарска побратимска друштва сасвим оправдано наглашавала, да je њихов рад једно средство за пречишЂавање средине и за јачање друштвеног морала, суд je из тих речи створио закључак, да je то рад „за о д п јањ е карактера и морала, јачање вол>е и дисциплине међу
— 200 —
друштвеним члановима, што су нужни увјети за Сориоце, како су Побратими требали да буду у онај велики час, кад ce буде радило за слободу и уједињење народа“ (стр. 128). Нема ли у том закључку више импутирања m ro солидне дедукције и није ли t o уопште више поставка, него закљ учак? Располож ењ е суда довољно к а р а к 1еришу ови ставови. Ha стр. 23 осуде стоји ово злурадо м есто: „Пиемонтези трљали су додуше онда руке, упустили ce у вратоломију, дакако — како ce сад види — ва рачун туђих прљавих шпекулација, a посљедица свега je данашн>и свјетски рат, гдје je не само „многа мајка“ него гдје су „све српске мајке“ акукале“ . Кад je као сведок трговац Нико Батинић из Праче навео, да je гледзју^и муке таоца из страха пред злостављ ањем измишљао разне исказе no изричној жељи заповедника војничке страж е, надпоручника Ш ерифа Козмића, суд je, не допуштаЈући у том правцу апсолутно никаквих до^аза, писао о том сведоку о в а к о : „Свједок Батинић прије свега п о д м е ћ е надпоручнику Козмићу ниски мотив, no ком ra je нагнао на признање. Он тврди, да je ce Козмкћ, од како je служио у Прачи (од 1908. год.) дружио само с Муслиманима, a на сваком je кораку показивао своју мржњу на Србе. Још више je на њих зам рзио иза балканског рата, a то су осјетили Срби, jep су их Муслимани бојкотиралиа (стр. 63.). Јесу ли то подаци такве врсте, који ce he дају објективно доказати и није ли суд дужан, да их проведе? T o je прво питање. A друго je, како
— «01 -
суд може и сме узети тако становиште, вређајући директко сведока, не проверивши његових навода и не давши му могућности да их д окаж е? Je ли то начин за објективно утврђивање истипе? У листу „П росвјета“ изишао je један чланак, који je имао овај зав р ш ета к : „Кад будемо организовали народне снаге згодном подјелом рада, моћи Ђемо одвојено ступати, a заједнички не „тући“, као ш го je рекао велики њемачки војсковођа М олтке у својој сили, него „бранити ce“ , како одговара нашем полож ају“ . Ha тај заврш етак суд изводи ову рекриминацију: „Онај, који ce брани, треба да и навали, у дефанбиви je и офанзива“ (стр. 136.). Према том, „П росвјета“ je тај чланак донела у духу „Народне О бране“, прс пагишући организацију с наумом, да je народ војска и да ту војску треба спремати за напазај на Аустрију. Ето, како ce лако конструише кривица, кад je само добра воља ту, да ce сна под сваку цену и већ унапред утврди! Т ака je, ето, била скрупулозност једног окруж ног босанског суда 1916. Природна je ствар, да ce један суд ca тако мало начелних скрупула није устручавао, да ce у својој аргументацији послужи и чистом неистином. Да појача оптужбено градиво против друштва ,,Просвјете“ осуда на стр. 155 тврди, да je то друштво у своје покретне књижице уврстило и неке од владе з а Босну забрањ ене књиге, као И с т о р и ј у С р б а и И с т о р и ј у Б о с н е и Х е р ц е г о в и н е Ст. Станојевића, Ј а з а в а ц п р е д с у д о м П. Кочића, П о д М а г л о м A. Ш антића и Календар П р о с в ј е т у за
-
21)2 -
1911. и 1912. Међутим, то je проста неистина Ш та више, ове задње три књиге и штампане су у Босни и Херцеговини и прош ле ту закон о ш тампи; нису дакле ни могле бити забрањ ене. Прве две биле су вабрањене 1908., али су 1910. биле поново дозвољене, две године npe, него je „П росвјета“ основала своје покретне књижнице. Неистина je, исто тако, да je „П росвјета“ својим члановима бесплатно слала лист Т р е з в е н о с т . Неистина je даље, да je др. Војислав Бесаровић, стареш ина С околске Ж упе у Босни, био члан главног одбора „П росвјете“ и тако створио личну интимну везу између обе установе. Суду je то требало, да тако рећи ad oculoa докаже узак рад у духу „Народне О бране“ у управи тих друштава помоћу истих лица својнх повереника. Кад je против тога стављен приговор, у решидби Врховног Суда, бр. 1122, од 3. ф ебруара 1917., одговорило ce, да у тој ствари не „предлежи“ никакав разлог ништетности, „јер пресудни суд у том погледу не цитира у рјешитбеним разлозим а садржај икакве исправе, већ ce овдје једино ради о закључивању суда, које ce извађа из дотичног у рјешитбеним разлозим а изне 1иеног доказног материјала“. Ствар je баш у том, да суд измишл>а факат, кога нема ни у једном документу, ни у читсвом доказном «атеријалу и кад ми упозорујемо на то, онда je дужност Врховног Суда, као апелативне инстанције, да тај навод провери, na да првостепенн закључак или докаже или поништи. Врховни Суд није смео да ce задовољи ф разом судачког закључивања тамо,
-
203 -
где ce пориче истинитост премисе за тај закљ учак. Он je то ипак учинио, нешто из комодности, карактеристичне за савесност босанског судства, a joiii више из тежње, да не крњи ауторитета и навода првостепене осуде. Веома карактеристичан случај како je суд извртао и једнострано и несавесно и недопуштено извесне јасне речи и ставове, да избије из њих капитал за своју поставку, показује ово м есто: на стр. 40 у осуди ce прима као несумњиво доказано, да сама „Н ародна О дбрана“ у свом јавном извештају из 1911. године Н а р о д н а О б р а н а , стр. 90., тврди, да за н>у, за „Народну О дбрану“ као друштво, „у Восни и Херцеговини воде б о р б у : Про* свјета, Земљорадничке Задруге, Читаонице, П обратими (антиалкохолска друштва), пјевачка друштва, Привргда“ . Ha стр. 132. тај ce навод у осуди понавља с примедбом, да ce из тог места види,. „да су Побратимство и С околство у Босни и Херцеговини заиста радили у смислу друштва „Народне Одбране“ на ослобођењ у и уједињењу јужних покрајина аустро-угарске монархије“ . Т ри пута тај ce навод понлвља на стр. 137, 265 и 284, што je очевидан доказ, колико je суду стало да своје тум ачењ е тог места ф орсира као тачно и као отежавајуће. Међутим, то ce место апсолутно нити сме, ниги може тако тумачити. Против тога директно говори 7 0—71. стр. исте брош уре. Т у ce дословно к а ж е : „Док су ce код нас многи, међу њима и неки угледни учени људи, чудили, како ce може назвати Н арод-
-
204 -
ном Одбраном рад на чувању народног здравља, оснивању Сокола, држању предавања и т. д., дотле појмом и именом Народне Одбране схватају и називају други сви слични рад код своје куће: Немци, Чеси, Пољаци, Словении и т. д. Речи Народна Одбрана, рад Народне Одбране, борба у Народној Одбранн постале су управ као неки стручни израз за це кжупну борбу» коју данас усред мира води приватна иницијатива народна за народмо одржање, за ојачање народне привреде и просвете, за држањ е здравља, за очување земље, за одржањ е материњег језика и т. д .“ . Ha стр. 7 0 —87. исге књиге говори ce у том смислу о Народној Одбрани код Меха, Словеиаца, Немаца, Пољака, Хрвата. Ha стр. 90. чак ce вели : „Народна Одбрана Хрвата. Сматрај>ћи Хрвате као нашу рођену браћу, изнијећемо и у овом одељку, где говоримо о борби Срба за границама и борбу Х рвата у њиховој Народној Одбрани“. У таквом контексту истиче ce, да и друштво св. Ћ и рила и Метода ради за Народну Одбрану. Тако се> ето, имао схватити и навод о „ П р о с в е т и “ и онда и данас и увск. Тим ce јасно показивало, да ce мисли на рад културних друштава на јачању народнеуди сулњиче само „по чувењу“. Против попа Матије П.»повића сведочио je неки Салих Османовић, да je чуо од Јове Момчиловића, a Јово Момчиловић од Паје Јовановића, како je поп Матија у иркви у Дрињачи говорио, да ce људи требају заклети жда ce одстранн.но од Ш вабе, наш je брат близу и сад fce он ударити на Ш вабу", na да у акцији буду сложни. И ако су то порекли и Пајо
-
206 -
Јовановић и јо в о Момчиловић, Суд je и опет веровао само Салиху Османовићу, не могући узети, да je све то Салих „посве измислио, те да мора, да je М атија Поповић овако или слично народу говорио“ (стр. 187). З а попа Драгу Урошевићн из С ребренице наводи ce у деловодном протоколу Косте Т одоровнћа, који je служио као главни материјал оптужбе, да je 17. јуна 1911. „у подне дош ао“ на састанак у Бајину Баш ту. Урошевић je тврдио, да je тај дан ручао и ноћио код Срећка Васића и понудио je сведоке да то докаже. Суд je то просто одбио. Jep докаже ли ce, да уписи нису тачни, што ce no Урошевићевој сигурности чинило негумживим, онда настаје оправдана сумња у веродостојност тог читавог протокола и његових иавода, a према томе долази у питање и читава снага оптужбе. И с тога ce није дало ни помислити, да ce Урошенићу допусти доказ истине. „Све кад би свједоци и потврдили“, вели ce тамо, „да je оптуженик тога дана ручао и ноћио код С рећка Васића, није искључено, да je иза ручка до ноћи био у Баји»ој Башти, тим прије, jep je у исгрази тврдио, да су од доугог краја парохије, гдје je тада био, до Дрине 3 сата хода, a Бајина Баш та je одмах лреко Дрине“. Али како онда с Тодоровићевим наводом, да je Урошевић дошао баш у подне? Врло лако. Узевши, да с ; „љети може ручати и у 10 сати прије подне“, суд мало даље сматра ту своју претпосгавку као roтову чињеницу и закључује о в ако : „Кости Т одоровићу није било стало до тога, да установи сат,
-
*07 -
кад je Драго Урошевић дошао у Бајину Баш ту, већ да je с н>им тог дана конферисао. С тога je свеједно, да ли je оптуженик дошао у Бајину Баш ту у 12 сати или 1 сат поподне или и нешто прије или послије“ (стр. 216.). Али ш та je, кад оптужени тврди, да уопште није ишао и кад он не узима ни 10, ни 11 сати за ручак, него нормално грађанско д о б а ? Сме ли суд у таквој прилици, ca оваквим претпоставкама, директио запречити, да ce утврди истинитост навода? Н арочито у случају као што je овај, где ce истина у ствари тек има наћи ? Како no овом изгледа његова истинољубивост, како правна свест? З а Јосифа Симића, ковача, наводи ce у истом протоколу, да je 24. септембра 1912. с. к. „испраћен у Београд“ . Овај то пориче и позива ce, међу другим, и на свог мајстора, да je 1912. био у Маглају. Њ егов мајстор Рудолф Лебл тврди, да je Симић био код њега, те да je „концем 1912. или почетком 1913.“ отиш ао. Кад ce даје такав навод, онда je најприродније претпоставити, да ce одлазак може ставити само у задње недеље 1912. (крај новембра и децембар), које оправдавају то колебањ е: да ли крај 1912. или почетак 1913. Иначе, човек би био сигуран, да ce то догодило баш 1912. Суд, међутим, узима, да би „концем године 1912.** „ м о г л о б и т и и почетком октибра 1912.“ , иа узевши онца то „могло би бити“ за доказано закључује, „да je оптужени баш у критично вријеме м о г а о б и т и у Србији“ (стр. 240). И ето, на основу тих двају погодбених премиса суд онда ствара позитиван
закључак о Симићевој кривици! З а Л азара Спасоја Баврљ ића утврђује осуда, да je „на основу исказа свједока Пантелије С т а јч и ћ а ... јавно и пред више људи“ изговорио: „Ми сви побратими морамо бити трезвени и сложни, и ово ће све бити српско, na кад ли, тад ли, овдје м ора краљ Петар завладати“ (стр. 301.). И ако je Пантелија Стајчић на расправи тврдио, да Баврљ ић није тако говорио, и иако ce од то „више људи“ није нашао нико, да то потврди, суд je ипак примио ствар као доказану и осудио човека. Ha смрт осуђени спашени су ради опште ситуације, која je настала руском револуцијом и интервенцијом шпањолског краља. З а ово постоји потврда у телеграму, који je цар Карло упутио краљу Алфонзу: „Удовољавајућн Вашој жељи и искрено радостан, да могу вршити право помиловања, укинуо сам шестнајсторици Бош њ ака смртну казну“ (Hrvat ska Riječ, br. 109, 1917). Kao наставак бањалучког процеса, на основу истог материјала, проведен je судски поступак протиа Дамјана Ђурице и другова у Сарајеву на расправи започетој 23. октобра 1916. 6. децембра били су осуђени на смрт Проко Јерковић, М ихајло и Илијз П етровићи; на 16 година Дамјан Ђ урица и Милан Бож ић, оба свеи»теника; на 10 година Милан Икезић, Игњатије Видовић, Ранко Ранкић и Мићо М ићић; на 8 година Василије Иванић и Bojo Панић, сви no § 111. Ha основу § 114 суђени су на 5 година Илија Кулић и Салих Ћ и ш и ћ ; на 3 Милован 'Б оки ћ;
-
209 -
на 2 Стојан Јуришић, Вид Црнадак, Владимир и Петар Гутеша. По § 142 осуђен je на годину дана Алекса ЈовановиК Ослобођени су: Јаков Попадић, Симо Николић, Милан Хаџи Вуковић, Милош Т о машевић, Јаков Петровић, Никола Поповић, Ђ ж о Дејић, Коста Јовичић, Васо Ристић, Стево Филиповић, Лазар М арковић, Пајо Јокић, Душан М арјановић, Драгомир Остојић, Гавро Новчић и Ђ уро Гаћииовић. У затвору je од те групе умро npe расправе Ибрахим Алајбеговић. 27. ф ебруара 1917. почела je велеиздајничка парница против Николе Кашиковића, уредника Б ос а н с к е В и л е . Тужен je ради обавеш тавањ а о кретању војске, која je преко професорч Милорада Павловића у Београду достављ ао надлежним круговима. Осуђен je на 10 година тешке тамнице. Касније су ради исте ствари суђени његова госпођа Стоја и син Предраг, на расправи 12. јануара 1918., на смрт и после помиловани на 10 година робије. Осуда je гласила да мајка гледа сина како ra вешају. Трећи, већи процес, као заврш етак бањалучког, допуњен уз то материјалом ужичког мајора Чеде Поповића, докончао ce 19. септембра 1917. године. Ha смрт je осуђен, али после помилован на робију, као и сви ранији, Радомир Новаковић. Ha основу § 1 1 1 суђен je на 10 година Радомир Б л аж и ћ; на 8 година Алекса Ђ уровић и Милован Стојаковић ; на 6 година Цвијан Цвјетковић и Јосип Анђић. По § 114 кажњени су на 5 година Л азар Марковић, на 4 Ч.ј Милован Зари ћ, на 4 Перко М арковић. По u
— 210 —
§ 142 добио je Михајло Илић 2 године и Никола Вранић 1 7_>- Ослобођени су били: Васо ЈБубојевић, Душан Поповић, М арко Мирковић, Симо Милићевић, Дионисије Сломовић. Јово Миличић, М анојло Илић, Чедомир Бајчетић, Милан Ж угић, Станоје Николић, Стојан Бејатовић, Перо Аш краба, Ђ уро Ђ орен, Никола Ш иљ кот; и из првог бањалучког процеса заостали Др. Саво Љ убибратић, Ђ уро Остојић и Мирко Бајић. Поступање власти административних и судских не само према оптуженицима, него и према њиховим поро/ 1ицама, било je веома грубо. Кад су оптуженике из бањ алучког процеса 3. јуна 1915. њихове сестре и жене дошле да поздраве на железничкој станици, све су биле опкољене од полиције и одведене у затвор, где су их, у најгорим скитничким соблма, држали три недеље. Није ce имало никаква обзира, што су то биле часне жене, без икакве стварне кривице, и што су многе од њих имале иезбринуту кућу и малу децу. Милостиво им ce само дозволило, да им ce ситна деца могу преко дана донети у затвор, да ту буду подојена! З а врсме расправе преседник je врло брутално изгонио оптуженичке даме из суднице и онда им готово свима уопште забранио да присуствују расправи и то без икаква посебна разлога. Једнога дана, кад je државни одветник др. Кениг добио од неког некакву карту, у којој му ce преткло, преседник je ван себе дао истерати сву српску публику из сале за расправљање и онда у лудим речима стао претити ( птуженим ради
-
211 -
тога. Кад je бранитељ њихов, Димовић, устао, да одбије те нападаје и да изјави, да оптужени немају никакве везе ca том картом, преседник му je одузео реч с мотивацијом, да то не спада на с т в а р !“ З а читаво време расправе један je посебан чиновник, судски саветник Наумовић, обавеш тавао дневно телефонски владу о току процеса. Ha што je све при том утицала влада нека покаже овај случај. Чедо Милић био je тешко болестан и лекари изјавише, да je неспособан за расправљање. Сјутра дан иза те лекарске изјаве позвао je шеф админисгративног одсека, барон Колас, здравственог окружног надзорника у Бањој Луци дра Херцмана телефонски на одговорност и строго ra укорио раци те сведоџбе. Наравно, да je Милић неколика дана иза тога морао доћи на расправу, камо су ra однели у носиљци. Занимљиво je за утицан>е владе на решидбе суда и овај случај. Пред свима оптуженицима и свом публиком прочитао je преседник суда Сими Мирковићу и Владимиру Ћ оровићу, да су суђени на основу § 114, прии ca пет, a други ca две године. После, у тој истој осуди, обојици je читано no други пут, да су суђени на основу § 111, први на десет, a други на пет година. Ствар je била доста јасна и оптуженима саопштена од надзорника затвора Рудолфа Киндига. Прва je осуда била судска, a друга je накнадио донесена, кад je с владе стигао захтев, да заступници „П росвјете“ морају бити кажњени као чисти велеиздајници. Ca владе ce гонило и то, да ce расправа никако не прекида, него 14 *
-
212 -
„да ce, „прош иба“ и без икаква обзира на религиозна осећањ а толиких свештеника и свих других, води и за време празника. Т ако ce расправљ ало на Богојављење, Јован>-дан, на Св. Саву и на све друге православне свеце 6 t3 разлике. Кад су их 18. септембра 1916. преводили из Бан»е Луке у Сарајево жандармерија je, ca свом могућом бруталнош ћу, врш ила преметачину код истражника, и онда их повезане провела кроз варош до станице псујући најружнијим речима женску публику, већином жене, мајке и сестре, које су их поздрављале, и најзад их, све тако у ланцима, држали на читаву путу. Најгоре, ипак беше у Зеници. Т ам о су осуђенике потпуно измешали ca најобичнијим зликовцима убијајуЂи у њима сваку свест достојанства и личне вредности и настојећи свима начинима, да их „направе мекшим од памука“, како je гласила општа парола. Да ce потпуно понизе и „постану добри грађани друш тва“ додељивани су свима редом занати, с којима они нису имали никакве везе и који им ни касније нису имали низашто служити, и систелттски су одбијани од послова, који би им могли бити од личне користи или зад овоЛ )ства. Док су у болници обичне убице вршиле дужно* сти болничара и један несвр тен гимназиста обављ ао послове апотекара и лекарског асистента, дотле су кажњени лекари др. Ристо Јеремић и др. Војислав Кецмановић и свршени апотекар Драгутин Дакић морали плести корпе и чистити прљаву ракиту.
-
213 -
Директор трговачке академије Стеван Ж акула и Васиљ Грђић беху додељени као кројачи; Симо М ирковић, надинжињер и преседник „Просвјете", као књ иговезац; прото Коста Бож ић, Владимир Ћ оровић као резбари ; Атанасије ЦЈола, др. Војислав Бесаровић, поп Матија Поповић као корпари и тако и сви други. Уморени, радећи дневно no пуних десет сати, били су истодобно паћени нечистоЂом, глађу и суровош ћу надгледника. У запрашеним, прљавим собама, ca покривачима, у којима ce скупило неколико наслага прашине и ca сламњачама, у ко* јима je било, изгледа, више прашине него сламе, они за прва три месеца нису никако добили ни сапуна за умивање ca изговором, да je сапун скуп. Кад су људи тражили, да могу употребљавати свој сапун, били су одбијени ca мотивацијом, да то није дозвољено. У собама где je било 50—55 кажњеника, сви су ce морали умити за непун четврт сата, a онда ce већ м ож е мислити, колико je то могло бити солидно. Храна je била и недостатна и неукусна. Читава три прва месеца, — у затвору први пут уведено кад су ти осуђеници дошли и само за њих — добивало ce само 121/.» дека дневно рђавог, ca кромпиром мешаног хлеба, a после тога, друга три месеца, 24 деке хлеба од самих мекиња. Храна без масти, нехражива, састојала ce више од текућине, него од тврдих твари, у које су ce рачунали и кувана салата и кувани краставци и кравља репа и тикве водењаче! З а више од два месеца, из дана у дан. доносила ce за вечеру чорба од киселог ку-
- 214 -
пуса, која je просто гризла гладну утробу. Последица io r a беше опште опадан.е, слабост и нагло ■отицање нога и доњих делова тела, што су лекари називали oedema debilitatis. Даљн последица беше појачавање болести код сних слабијих организама, нарочито код болесника од туберкулозе, од које je у Зеници умро Биш ко Чапрић, a којој су брзо иза пуштања подлегли Јевто Дучић, Драгутин Даки ћК остаБ о ж и ћ и Ђ о р ђо Д у јам о ви ћ . Време сепроводило у правим буквалним кафезима од гвожђа, у оделењима, која су била no два метра дуга и висока и no 1*80 метра широка, згрчени на клупама без наслона, не смејући ce од студени прислонити на гвоздене стене. У просторијама, где су спавали политички осуђеници, случајно су за сво време тешке зиме 1917. године биле покварене цеви за централно гријање (соба бр. 76) и, наравно, није никако било начина ни да ce оне поправе, ни да ce „политичари“ премесге, и ако су две велике собе биле празне. A у подруму „стаклене куће“ , где су радили прекодана пребирајући мокру и замрзлу ракиту, није ce уопште ни могло ложити. Никог ce при том није тицало, ш то je више од половине људи добило тако тешке назебе и јаке катаре. Уза све то људе су посебно кињнли извесни нарочито бирани страж ари, пуни мржње и личне и изазване, не бирајући начине пакости и увреде. Кад je сиротом Ђ орђи Дујановићу навалила крв на уста и он заплашен молио да му зовну лекара, го в о р ећ и : „Пожурите, умријех“ , одговорио му je један нндстражар пијано и цинички:
-
215 -
„Па умри, пас м ањ е!и Тражити заштиту ради тога била би узалудна ствар. Како je управа казнионице иознавала своје људе и нарочито удешавала да баш ти буду у околици политичких осуђеника, најбољи je доказ, да je она имала и нарочитих намера, које je желела тиме пистићи. Докле ce било спустило правосуђе у Босни и колико je служило • прохтевима политичких власти показује најбоље случај народиог посланика Ш ћепана Грђића. 3. и 4. октобра 1916. водила ce код окружног суда у Сарајеву против њега расправа ради овог деликта : „1. U sjednici sabora od 4. svibnja 1914., kad je presjednik dr. Bašagić saopćio, da je Nje govo Veličanstvo dobro sa zdravljem, Grđić se nije dignuo, nego je ostao sjedeći. 2. Što je na žalobnu sjednicu od 23. lipnja došao u svietlom odielu, pa je, kad su ostali klicali: „Slava" i „Živio“ razgovarao se i smijao sa Vasiljem Grđićem i drom Nježićem“. Kao u it o ce види оба су „деликта“ чињена у јавној саборској седници, где посланике штити имунитет. Ипак, и поред јасне законске одредбе, Грђић je ради тога био осуђен иајпре на четрнаест месеци тешке тамнице, a после, одлуком Врховног Суда, на седам. Природно, да *му нису дали cuslodiam honestam, ни икакву посебну пажњу, коју би као политичар иначе заслуживао и м орао имати. У седници пешганског сабора од 23. јула 1917. изнео je хрватски делегат Гвидо Хрељановић тешке оптужбе против босанског судства. „Tamo vlada“ говорио je он потпуно тачио, „sastavlja senate, koji
- 2t6 -
će suditi i Šalje kao putnike te senate raznim sudovima 0 zemlji premda to po zakonu ne Li smjelo biti. I’ Bosni i Hercegovini vr=i direktan upliv *ef pravosuđa na suce istražitelje, poziva ih k sebi. daje im naloge 1 upule. Kod najvažnijeg soda u Sarajevu povjerava se vođenje i suđenje sudcima, od kojih je jedan radi nedopuštenih nov’anih poslova mnogo puta bio preteriran a drugi radi le=kog prestupa stajao skoro pred otpustom iz složbe. Takovi suci suditi će kako im se naloži i za to se mogao predsjednik okružnog suda u Sarajevu podičiti, da on može sa svojim sucim a osu diti svakos. koga mu samo tuži državni odvjetnik Г Bosni se događa, da isti suci koji su sudili pred naj višim sudom, od vlade budu određeni, da sude u istoj stvari pred prvostepenim sudom. U Bosni se povjerava vođenje istrage sucu. koji je u istoj stvari radio kao državni odvjetnik. U Bosni imade veliki broj političkih osuđenika, među kojima imade i potpuno nevino osu đenih na najteže kazne. U Bosni postoji za Štamparske i političke delikte zakon o custodii honesti. ali ga sudovi'nisu upotrebljavali“. (Hrvatska Riječ. br. 192. 1917. . Сама полузванична Bosnische Post донела je y свом 170. броју од 1917. доста провидну осуду очевидно и одвише упадљиво срозаног правосуђа. „Н е тр еб а ce спорити“ , вели ce тамо, „да je код правосуђа задњих година остало још много тога да ce пож ели и да схватање, којим ce при том води управа правде, никако не сп*да међу најадодерније*.
X
Сиетематско исцрп.БИвање. Босна и Херцеговина исцрпљивала ce за време рата свим средствима. Kao асентације и реквизиције су, исто тако, вршене ca нимало обзира и све, што ce могло извести и употребити, одношено je без икакве бриге чим ће ce то надокнадити и како ош тетити становништво, нарочито у погледу прехране и одела. C tokći ce у читавој земљи реквирирала не само за прехрану становништва Босне и Херцеговине и војске, која ce ту налазила, него и за рачун мађарских и хрватских војних лифераната, na чак и за Немачку. Реквизиције ce нису проводиле на пазару, где су цене 1917. биле између 3—4 круне, него обично преко ж андара сељаку код куће, где му ce онда плаћало само no две круне. A иста та стока, кро з дан-два, продавала ce ерару за 8 —10 круна, за онолико, колико су монополисани лиферанти имали да заишту. У кључком Koiapy, из ког ce сваког месеца извозило око 250 говеда, није 1917. никад сељаку плаћена виша цена од 1*40 круна живе ваге no килу. У испостави Бос. Костајнице у десетак села извршена je од јула 1917. до краја
-
218 -
ф ебруара 1918. десет пута реквизиција стоке, л а с у л>удима одузимани и задњи волови без обзира на то, како ће ce без њих вршити догодишњи пролетњи послови. Петру ДолиниНу (котар Дубица) одвезан je во у сред поља, из плуга, и реквириран. Цену су често обаране до најниже мере, често и испод ње и давале су ce само да прикрију огимачину. У Гацку плаћено je Л азару Егезу за једну кобилу 30 круиа, Ж ивку Бабићу за коњ а 20, Сави Окиљевићу за коња 10, Јегди Суботић за коња 20» Л азару Рончевићу 15 и т. д. A сигурно je, да држ ава није реквирирала ждребад u старе pare, нити су joj ти требали. Како je изгледало после тих реквизиција још у пролеће 1917. године види ce јасно из ових података. У једном од стоком најбогатијих котарсва у Херцеговини, у Љ убуш ком, извесне су опћине имале оваку б илансу: Груде ca 2745 становника имале су свега 50 говеда, 29 коња, 130 свиља, 251 козу и 1405 оваца; Клобук ca 4686 становни/а само 25 говеда, 40 коња, 195 свиња и 3932 козе и о в ц е ; Дриновци ca 2660 становника 69 говеда и 35 ко њ а; у жупи Ружићи ca 2700 становника 35 гокеда и 25 коња. У Горици je био читав крај ca 35 кућа, у ком су ce налазила само два вола и један кон>. У Лисама од 116 кућа било их je 90 без вола или коњ а; у М окром од 280 таквих 150 кућа; у Црначу од 151 таквих 6 7 ; у Узарићима од 95 таквих 55 ; у Кнежпољу од 67 таквих 34. У најбогатијој опћнни тог котара, т Ш ироком Бријегу, где има
-
219 -
2728 кућа, било je 1910. 7844 говеда, 1337 коња* 1783 свиње, 49302 овце, 35120 к о з а ; a 1917. беше 5858 говеда, 686 коња, 200 свиња, 12687 коза и око 20.000 оваца. Б рој стоке je пао у читавој земљи, што ce најбоље види, кад ce сравни сгатистика из 1910. ca пролетљим пописом из 1917. Б рој говеда спао je у то време за 49039 комада, број коњ а за 68.569, оваца за 695059» свиња за 257.375, a број коза сишао je ca 1,393.068 на 633.310. Према службеној статистици дала je Босна и Херцеговина за војску 150.731 говедо, 120.000 ситне стоке, 5860 телади и 26.190 свиња. Ж ито je реквирирано од сељака за 50 - 7 0 хелера, a он ra je у пролеће м орао куповати под ужасним уветима no 5 —8 круна. Чак у државним уредима продаван je 1917. кукуруз no 94 хелера, a мешано браш но no 1*90 круну. До 1917. процењивали су количину плода на њивама жандари и према тој процени, за коју би ce у најблажем случају могло рећи да je субјективна, имали су сељаци платити трећину аги, a осталу суму предати држави, оставивши за себе тромесечни оброк од 10 кг. no особи. 1917. наредила je влада, да процену врше људи изабрани од народа, — то je имао бити напредак и побољшица — a њима би ce од стране власти додао нижи који орган као писар без права гласа. Локалне влнсти, веома заингересоваие у питањима трговине ca житом и изнуђавања, изиграле су ту иаредбу, као и све остале, na су код обезглављеног, већином жекског света или код упла-
220 -
шеног мушког, који није имао воље да ce мрази ca жандарима, успевали да протуре као изабранике своје људе, или да, ако ce догодило друкчије, при неписменим изабраницима даду виши утицај писарима. Пописници ти нису имали посебне плаће, него су од сваког уписаног вагона жита имали no 80 круна награде. Сасвим je онда природно, да je у њиховом интересу било уписивати што више жита, беа обзира како fce при том проћи сељак и савесност. Посебне контроле није било. A сељак je био дужан предати жито не према том, колико ra je било, него колико ra je било уписано. Једини му je cnac био, да подмити „комисију“, a ако то није могао последице су за н> биле често врло кобне. A било je и горих ствари. Често ce пута догађало. да су лисари, на своју руку, мимо проценитеља, уписивали суме, какве су они хтели, редов io на штету сељака. Т ако су, на пример, Васи Кочи у Бачванима (кот. Бос. Нови) проценитељи одредили жито ca 5 мет. центи, a писар Василије Тубић уписао 7 1/,- Остоји М арјановићу проценили на 12l/2, a тај му уписао 2 0 ; Стојану Букви 3, a уписали му 7. О стоја М арјановић требао je, према том списку, дати држави више, него je уопште имао жита. Кад то није могао учинити послата je патрола, да му безобзирно прекопа кућу. Одузето му je све, што ce нашло, чак и тромесечни породични оброк, и опет ce, наравно, није м огла достићи уписана сума. Ради тога, jep je Остоја био у војсци, кажњена je његова жена ca 5000 круна глобе и ca два месеца затвора. У кући, из које je
- 221 -
пет мушких служило у војсци, и где су биле четмри жене ca осмеро деце, није остало ни кило жита да ce п рех р ан е! Исто ce догодило ca још 27 породица у том селу, a сличне су ce ствари јављ але и из других крајева. Т ако из М ракодола (котар Нови), где je бесавесни Васо Зец упропастио превеликим уписом пет кућа Ђенадића. Остоји Ш ековићу из П обрђана (кот. Нови) уписано je место 3 читавих 7 метричких центи, Марији Ракић у Мракодолу место 17—27, Јовану Ракићу у истом селу место 25—38. M apa Јаковљевића из М ракодола глобљена je ca 4000 круна jep није могла предати оне суме жита, која joj je превисоко била уписана. У селу Велагићима (кот. Кључ) уписао je Мумин Кујунџић преко изричне речи проценитељеве у једном случају место 2 —5 центи. A може ce мислити, шта je све то значило у једно доба, кад ce ради 20 кила жита шило у бели свет и кад je живот породица зависио од на граме одмерених оброка! Ствар није била само у глоби и у одузимању залнха, него и у још тежим казнама. Ж андари су често пута, no свом обнчају, при таким преметачинама били врло брутални (наредник Косановић из Кнежице, кот. Дубица, мучио je жену Симе Кондића у Слабини, кот. Нови, тукао je и натерао, да голим телом седне у врућ шљивов к о м !), a што je било још горе одредили су, да ce свима тим „непокорним“ и свима, који су од невоље крили жито, не сме издати из централе ни зрно за прехрану. Споменути Ђенадићи морали су од децембра 1917. до нове жетве, пошто им je
одузето све, јесги млевене отучке од кукуруза. Петар Ш арић (кот. Кључ) сакрио je 1916. своје жито, које ce после тога нашло. Не само њему, него и читавој његовој породици било je од тог дана забрањ ено, да учествују у прехрани из опште централе тако, да je читава кућа м орала да скапава од глади. З а р није било другог начина, да ce тај човек казни и зар ce казна м орала протезати и на педужну децу? Слично ce догодило, да истакнемо joui један пример, Мати МодриИу из села Блаж евића (кот. Кључ). Он je превозио жито ca железничке станице до централе. Једнога дана фалило му je на колима 50 кила кукуруза, не зна ce како. Он je био присиљен, да их плати, — против чег-i ce не би имало ништа приговорити — али су истодобно и он и сва њ егова породица били искључени од прехране из централе. Према посебној владиној наредби било je сено у котаревима Приједор, Нови, Дубица и Градишка реквирирано „без обзира на потребе приватника“ тако, да су многи сељаци остали без крме за стоку и били принуђени, да je пошто пото чим npe npoдају. Сено je требало за војне лиферанте, који су тако дошли до двоструког добитка: могли су јефтино изхранити своју стоку и доћи, исто тако, врло јефтино, no ценама, које су они хтели, до новог блага. При реквизицији сено ce плаћало no 13 хел. кило, док je трж на цена била 1*20— 1-50 круне. A што je још го р е: сено ce није исплаћивало no мери на вази, нити ce уопште тако мерило, него су ra,
да упросте посао, „стручњаци“ одмеравали од ока, наравно увек на штету сељака. Како ce при реквизицијама и иначе мало пазило, нека покаже овај пример. Село Корићани (кот. Травник) лежи око 1200 м етара над морем и има пашу, у најбољем случају, од маја до октобра. 1917. г о д и н е т о је село имало због велике суше само 2072 метр. центе сена и 2821 комад велике и мале марве. З а прехрану преко читаве зиме, не долази дакле на главу ни пун метар сена. A ипак реквирирала ce и одатле читава трећина сена, 710 метр. центи! Трговину ca шљивом закупила je Привилегована Земаљ ска Банка, која сама одређује цене како хоће. Њ ен добитак 1917. износио je 14,000.000 круна. Кад ce сравне цене, које сељак добива за своје главне производе ca ценама, које мора да плати за индустријске артикле, за прехрану и остало, онда ce јасно види, да он неминовно иде својој пропасти. Њ ему ce шљива плаћала између 2 4 —40 хел., духан - између 2—3*50 круне, a он je м орао да плати клупко конца no 40—50 крупа и метар најобичнијег сукна no 9 0 - 1 2 0 круна! Т еж ак je и иначс- имао највише да поднесе. З а чнновништво ce бринула влада и оно само за ce искориш ћавајући своје полож аје за мито и криомчарење; грађанство ce, добрим делом, као вештије и окретније бавило лихвом, криомчарењем и трговаљем, a само je теж ак био упућен сам на ce и осуђен да својом муком зајази и једне и друге. Он je подносио све непријатности. Ево, на пример,
само једне. Све централе за прехрану биле су no варош има. Тежаци су no свој оброк б раш н а морали долазити сами и из најдаљих села и чекати онда у граду no читаве сате, чак и no читаве дане да дођу на ред и да им ce да или не да њ ихов део. Ф ра Ћ ирил Иванковић јавља, да су њ егови ж упљани из Руж ића често пута у Љ убуш ком n o осам дана чекали, да добију своју квоту. A и до те ce није увек могло доћи, jep ce најпре имало подмирити чиновништво и град. Ф ра Милас, ж упник из Дриноваца, тврди, да у његовој жупи једна породица ca 11 глава за 14 дана није могла добити ниш та, a једна друга ca 9 глава, да није добила н и ш та за 18 дана! Сличних случајева било je виш е. A живети ce м орало. У љутој невољи дизали с у ce тад људи иа најдаљих наших крајева, из Т р е б и њ а , Билеће, Љ убуш ког, Гламоча, Петровца, да иду у С лавонију, не би ли тамо нашли штогод жита, — било ce пресрећно ca 50—60 кила — да донесу кући и прехране породицу. Није ce питало за у м о р и т р о шак. П родавао ce задши комад блага или задњ а крпа из куће, да ce само м ож е поћи до ж елезни це и побринути ce за храну. A и онда колика невољ а! Храна ce могла пронети само криумчарењ ем, које je било спојено с много опасности, или у изузетним случајевима пропуштањем поједикаца. A пом ислите, колики je м орао бити очај оних, који би прош ли толики пут, платили толики трош ак, купили ж и то, na кад им ra на граници заплене жандари или ф инанси и потрош е за своје сврхе 1 Како н а т р а г ?
Без новца, без хране, у гладну кућу, где све чека на његои зпли гај? Да избегну томе и да спасу животе кренуле су биле читаве породице из петровачког и гламочког котара, да ce селе у Славонију и Угарску и да ce тамо сигурније прехране. Број тих исељеника рачунао ce на 7000—8000 душа. Колика je морала бити беда у земљи показују довољно ови подаци: читава жетва износила je 1914. у Босни и Херцеговини 5,655.330 метр. центи житарица, 1916. само 2,799.760 a у 1917. тај je број спао на 1,554.290. З а одређену квоту no глави (7 кила брашна месечно за градове, 10 на селу, 19 за тешке раднике) требало je з i читаву земљу 21,158 вагона жита, a земља je имала свега, кад ce одбију усеви, 10807. Све ce остало морало увести, a како je с тим ишло у доба опште дезорганизације и у приликама, кад ce то сматрало као нечија добра в о л а , може ce већ мислити. Последица тога била je глад, и то најужаснија. Ево примера. Породица Лаловића из Заго р ја код Калиновика била je npe рата врло имућна. Ha почетку рата убили су војници сву четворицу одраслих мушких у тој кући. О стала je само удовица Милица Лаловића ca децом. Још недорасла сина узели су joj у војску, a жу су с децом отерали из куће. Побегла je у околицу М остара, где je проживела око годииу дана. Кад joj je најзад успело да ce врати дома, нашла je пусту и разваљену кућу, у којој више није било ничега. Пређе с тога у једну колибу, где je некако провела лето, али кад je 15
- ш
-
дошла зима и глад, наста страховита невоља. Јела je с децом траве и корење, козлац и липову кору, али ни тога не би довољно. Деца су умирала у најтежим м укама; испадали су му нокти на рукама и ногам а; отицали су као брешчићи и најзад су, у најљућем јаду, угризали једно друго. Т ако je преко зиме 1916. сиротој жени умрло петеро деце. И из других крајева исто су тако страшне вести о помору од глади. У Храсну (кот. М остар) умрло je у пролеће 1917. 18 особа од глади; у љубушком котару, у Ружићима 21, у Тихаљини 14, у Дриновцима 41, у Вељацима 6, у Грудама 8, у М еђугорју 10, у Ракитном 4, у Горанцима 3, у Клобуку 5, у Хумцу 11, у Витини 3. У Дриновцима од 41 умрлих 21 je било ca шездесет година и више, a 6 испод десет година; у Тихаљини од 14 умрлих 7 изнад 60 година, a 4 испод 10; у Вељацима, Грудама, Хумцу и Витини од 28 умрлих беше 13 изнад 60, a 4 испод 10 година. У гламочком котару било je села, која од 30. октобра 1917. до 18. јануара 1918. нису добила ни зрна жита из државних централа. У четири села тога котара, у месецу децембру, умрло je U особа од глади, од тога 7 у самој Прекаји. Ф ра Б. Јерковић из Храсна јавља, да je у његовој жупи лекар констатовао само један случај смрти од глади на домаћину једне куће (мај 1916.), док je он no дана npe тога сахранио његову жену и кћер, који су умрли сигурно из истог разлога. Ф ра Никола Иванковић обавеш тава, да су њему самом и отац и мајка умрли од глади, док je on био у Бечу не
-
227 -
могући им помоћи. Сам поглавар Босне, генерал Саркотић, признао je јавно, да no жандарским извештајимн, »nije mogao nabrojili više od 200 sluča jeva sm rti od gladi i to u pograničnim područjima«. (Hrvatska Riječ, br. 205, 1917.) И несумњиво би број тих страшних вести био још већи, 'да није дошла срећна мисао спасавати децу од глади и елати их на прехрану добрим људима у Хрватској, Славонији, Срему, Бач су ме убилн. Све нм i o не бијаш е доста, него су и псе нагокили i«a нас, али најкећи je гњев показао један муслиман вал.да з а уврнјеђеннм поносом з а Ф ердинандом и Софијом, који ме толи со «учио, да не могу нн описати. М ожда би ce више задовољ ии, да ме убко. Г оворво je, да сам бунио наш е Паљ ане на устанак и н а к ж а р а о je свију да ме и даљ е муче.“ (Глас Народч, бр. 276, 1920.).
t 'адржај: У в о д .................................................................................... L Демонстрације нза а т е н т а т а ...........................2 5
1
II. Таоци..........................................................52 III. IV. V. VI. VII. VIII. IX. X.
Интернирци у А р а д у ........................................8 3 Насиља и злочинства в о јс к е .......................... 101 Насиља војске ирема Србнма војницима . 134 Војни су д о в и ............................................ 145 Интернирци у Д о б о ју ........................................162 Интернације у другим м е с т и м а ..................169 П рогонства грађанских власти ...................... 173 Систематско исцрпљивање............................... 217
View more...
Comments
