Crkva i Njen Tamni Dvojnik - Sergej Fudelj

СЕРГЕЈ ЈОСИФОВИЧ ФУДЕЉ

ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК превео: Родољуб Лазић

библиотека Тихи ГЛАС НАСЛОВ изворника: С. И. ФУАЕЛБ У СТЕН ЦЕРКВИ ИЗДАТЕЛБСТВО: ОБРАЗ, МОСКВА. 2005. уредник: ДРАГАН ШИЉКУТ

БЕРНАР стари 6ановци - дунав - београд 2009. године

Напоредо са никад умирућим животом Христове Цркве, у оквиру Цркве je увек живело и зло, и пред тим не треба затварати очи; треба увек знати да „рука онога који ме предаје, са Мном je за трпезом". Свети Јован Златоусти се није плашио да препозна духовне болести своје помесне Цркве и да о њима говори. Свети Јован Кронштатски je рекао: „Ако не спознаш духа убисгвеног, нећеш спознати ни Духа Животворног. Само на основу директне супротстављености Добра и Зла, живота и смрти, ми јасно препознајемо и једно и друго". A сада je за Цркву такво време да je изузетно важно да хришћани имају непомућен вид, како би могли „препознати и једно и друго".

ПРЕДГОВОР Ово су и сећања и размишљања. Живот се примиче крају, a у души има још много тога неизреченог. Присећам се речи: Ha телу носимо окове Ових неиспричаних лета. Немам снаге за нешто велико и целовито, na сам одлучио да запишем оно што ми пође за руком, у нади да he се и то можда некоме допасти.

ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК Сасвим особено осећање непропадљивог живота обузима човека када схвати да стоји близу истинске светости Цркве. To не траје дуго, и човек у тим тренуцима и не зна поуздано - да ли се он иалази у тој Светости, тј. у Светој Цркви, али на блажени трен осећа да стоји код њених пречистих зидина. Јер сав наш живот у Цркви то није наше право, него je увек Чудо и Нсочекивана Радост. § Црква je тајна превладавања самотности. To превладавање самотности треба осетити потпуно реално, тако да, када стојиш у храму, ти истински прилазиш зидовима Цркве Божје тек онда када пламен љубави Божје стидљиво, али и јасно почиње да отапа лед самотности, и ти више не примећујеш оно што те je управо опасавало бодљикавом жицом: ни неверје свеште- ника, било да je оно стварно или je само плод твоје уобразиље, ни злобу „старица-редарки", ни чудну радозналост двојице младића који су случајно свратили у цркву, ни трговачке разговоре код продавнице свећа. Кроз све то ти идеш ка голој души људи, ка човеку, који ћe, можда, за минут, боље од тебе чути глас Човека и Бога - Исуса Христа. § Старац архимандрит Серафим (Батјугов) je провео у за- творништву - не у манастиру, него у свету - отприлике 12 година, и то углавном у Загорску, где je и умро 19 фебруара 1942. године. У затворништво je отишао no послушању. Био je у Дивјејеву, код блажене Марије Ивановне,

причао joj о свом раду у парохији (у цркви Кира и Јована у Москви), раду који ra je веома надахњивао, a она га je прекинула и казала: „Иди у затворништво". Он je покушао још једном да изнесе неке рационалне разлоге против такве одлуке, али му je она и трећи пут казала исто. „И тада сам joj - причао ми je он -рекао: „Благословите, матушка". У затворништву je остао до саме смрти. Тако je једна, да кажемо, обична жена, која нијс имала никаква јерар- хијска права, него само личну светост, одлучила судбу архи- мандрита. Уобичајена правила понашања, која се налазе на површини Цркве, у њеним дубинама некако се мењају. Сећам се да су епископи, духовна чеда обичног јеромонаха, о. Алексеја Зосимовског, правили велике метаније пред њим када би га срели. Код праведника важе другачији закони. Старац Серафим ми јеједном приликом испричао случај из своје праксе, који говори о истој ствари. Једно време у његовом храму најстарији no чину je био епископ. Једанпут je искрсао спор о важном духовном питању. Епископ се није слагао са мишљењем о. Серафима, na се о. Серафим нашао у великој недоумици, и није знао како да посгупи. To je трајало све док iberoBo мишљење није потврдио о. Нектарије Оптински, и тада je о. Серафим, као старешина, поступио супротно од мишљења епископа. Реч обичног оптинског јеромонаха je разрешила дилему. У јерархијском култу Рима то би било не замисливо. Сећам се дугих сребрних власи на плећима о. Серафима, и њега у панталонама и дугачкој плавој кошуљи са опасачем преко ibe, без подрасника; тиме смућује народ, a мене, можда, искушава: „Ето, ви сте тако снисходљиви - каже он - не обра- ћајте пажњу на моју одећу". „Баћушка - узвикујем ja сасвим искрепо -зар je то уопште важно?" Он ћути, али видим да je задоволлн: значи, нема преграде између мене и његове топле бриге за мој живот, ништа споллшње то не омета. Од топлине свете душе топи се лед срца. У одређеном смислу тешко ми je бити крај старца, a у исто време, када сам с њим, буквално као да сам поново у мајчином крилу. Можда се ни деца не осећају увек лагодно у мајчином крилу. Бесконачна људска брига за свакога ко долази код њега, или коме je потребна духовна помоћ, сједињена не више са људском, него са надљудском силом, много духовног сагледавања ето како би се приближно могло одредити у чему je чудесна привлач- ност сваког истинског старца. Сећам се, преписивао сам, no његовом налогу, једно његово писмо некој његовој духовној кћерки, које je почињало овако: „Чедо моје вољено". И ево он, у подраснику, опасан кожним појасом, у полумантији - стоји са свима нама на молитви. Понекад закрштава некога у простору пред собом, неко своје одсутно духовно чедо. Понекад прекида чтеца и сам почиње да чита, али усред псалма или молитве одједном заћути и уздише тако дубоко да његово дисање испун.апа собу. A ми ћутимо и чекамо, знајући да управо у том часу његова молитва не ћути, него вапи ка Богу. Или бива овако: почне да чита молитву обичним гласом, одмерено, „по типику", али му глас одједном постаје напрегнут и пригушен, очи му се испуне сузама, и то понекад траје и no неколико минута. Било нам je уобичајено да се ток молитвословлл, какав je предвиђен Типиком, код њега понекад очигледно нарушава Могло je, да тако кажем, бити нелагодно молити се са њиме, као што je слабом пливачу „нелагодно" пратити доброг пливача у дубоку воду. О. Владимир (Криволуцки) му je једном приликом изра- зио своју смућеност и осуду. Он je прећутао и - није се проме- нио. A ja мислим да бисмо се ми још нслагодније осећали на апостолском богослужењу, када су обични мирјани добијали откривења, говорили непознатим језицима и пророковали. За нас je такво богослужење само предмет историјског интере- coeatba, a за свете je оно, очигледно, реална могућност. Отац Серафим се са великим поштовањем односио према Типику, сматрајући да je нарушавање Типика из дрскости или немара - погубно („изван Типика су - рече ми једанпут - ђаволске канџе"), али je он у свом богослужењу факгички улазио у неку другу епоху Цркве, која ће зацело много личити на прво- хришћанску.

§

Тешко je молити се без икона. Икона сабира у себи мо- литвену пажњу као што лупа сабира у себи расејане зраке у једну жежећу тачку. Икона je - учили су Оци - потврда реал- ности Христовог људског тела, и ко одбацује икону, тај не верује ни у реалност Богооваплоћенл, тј. у људску природу Богочовека. § Хришћанство не умире када умре икона као историјска чињеница. Догмат о икони има вечни смисао, јер одражава вечну истину реалности очовечења Бога. Али саме иконе могу и да не постоје. Сећам се како су се људи молили у за- твору, стојећи испред голог зида. У затвору je и тешко и лако молити се. Тешко je зато што ти je у почетку цела затворска ћелија „на леђима", и све што je многима на уму („види „бого- мољца"", или нешто слично), биће на уму и теби. Лако je зато што када превладаш то „мотрење", истина je да неколико минута стојиш пред „дверима Царства". У затвору „Господ je близу, пред дверима". A колико то противречи ономе што се кроз векове уврежило као појам „православан", постало ми je јасно у једној прилици. Био je тамо у затворској ћелији стари „бели" официр, стопостотни Рус, који je својевремено ратовао код Врангела, у оклопном возу. После једне такве молитве пред голим зидом он ме упита: „Шта сте ви, секташ?". Постало ми je јасно да je могуће молити се и без икона, ако их нема, али без смирења, тј. са осуђивањем, као, например, овај човек - није могуће. § Икона je светиња, свето подсећање на Бога. Старац Сера- фим (Батјугов) рекао je једном: „Још док сам служио код Кира и Јована, позове ме једна парохијанка да у њеном дому одслужим молебан. По завршетку молебана, узмем свету во- дицу и пођем да покропим собе и ствари у њима. Дођем до неког ормана, који ми je она отворила да бих покропио вратанца, кад ме одједном захвати неко необично узбуђење, баш као да су се преда мном отвориле двери које воде у нешто свето, свештено. Ja кропи.м, ништа не схватајући, само радосно трептим прсд нечим. A оно - можете ли замислити! - после много година управо je у тај орман била положена, приликом затварања нашег храма, велика икона светих мученика Кира и Јована, и пребивала je тамо TOKOM многих тешких година". § Сећам се како су почетком тридесетих година затварали и наш храм на Арбату, тамо где je сад „Дијететска продавни- ца". Два дана раније некако смо сазнали за то и ja дођох да се опростим. Храм je био празан, није се више служило у њему. Ходао сам и целивао иконе као живе људе. Недавно сам се тога сетио, док сам посматрао икону Спасител>а, и поново сам осетио како икона Христова одлази из света. Из света одлази лик Христа - и у буквалном, и у том „иконијском" смислу. A то je ужасно тужно. § Човекова светост je његова облагодаћеност, испуњеност благодаћу Божјом. Ми не разумемо добро шта je то облаго- даћеност и зато нема појма који би данашњој црквеној свести био даљи и загонетнији од појма светости. Реална, тј. несим- воличка светосг већ одавно се у 11ркви замењује њеним језичким ознакама -титулама. To je један од знакова окоштавања хриш- ћанства у историји: и на Истоку и на Западу Црква болује од тешке и дуготрајне болести посветов! качења. Али ми знамо да у исто време, упркос тој болести, Црква живи као Света. Светост Цркве није само у светости Тајни, него и у реалној светости и>ених, свету можда непознатих, праведника, у љубећој вери простих срдаца. О. Николај Голупцов je упорно понављао: „Записујте све што знате о савременим светима". Солоухин тражи „црне даске" икона, да би под црнилом открио лепоту. Ми не тражимо ништа специјално, али нам Бог дарује сусрете са живим иконама -људима Божјим. Болест Цркве je у свима нама. Када искрено схватиш да и ти припадаш том болесном делу црквене заједнице, тада се ne бојиш да, заједно са великим Оцима Цркве, признаш саму чињеницу болести, и да у исто време - и то, из неког разлога, тек тада - почињеш да с радошћу у срцу осећаш непобедиву Светињу Цркве.

Митрополит Антоније (Блум) каже: „У Цркви постоји аспект славан u аспект тртичан. Убош аспект Цркве - то je свако од нас... Mu већ јесмо у Цркви, u joui смо на путу к њој" (ЖМП 1967, бр. 9). § Једна жена je одлучила да се убије, и када je са том намером пошла у шуму, видела je неког старчића како седи на пању. „Не ваља ти то што си наумила" - рече joj он док je пролази- ла. Запрепашћена, она ступи у разговор са њим, заборавллјући са којим циљем je ту дошла. Разговор се окончао тиме што joj je старчић рекао: „Иди у Цркву код оца Алексеја Мечова и реци да те je к њему послао убоги Серафим". О. Алексеја сам први пут видео, чини ми се, почетком 1918. године. Био je то велики скуп московских свештеника и сви они су ми изгледали потпуно исто. И онда сам одједном питао оца: „А ко je ово?" Угледао сам човека ниског раста који je хитро корачао и имао тако веселе и свепрозируће очи. „То je диван свештеник, он je наш духовник" - одговорио ми je отац. Преподобног Серафима je у шуми под Москвом (у Лобни) двадесетих година видео и отац Серафим (Батјугов). § Отац Сергије (Успенски) (из „Неопалиме Купине"), при- чао ми je 1934-35. године о аскетском периоду свог брака као о периоду његовог пуног процвата, али и завршетка: на тлу брачног уздржања открила се дубина пријател>ства између њега и жене. У ранохришћанском периоду такви бракови су били чести, али нису нестајали ни у епохи спол>ашњег благоста iba a унутар!Бе оскудице Цркве. Тридесетих година 19. века о њима, као о постојећима у Русији, говорио je у својим писми- ма Георгије, Затворник Задонски, који je био духовни руково- дитељ многим узорним девојакама и женама. Да ли и у наше време постоје такви бракови? О. Серафим (Батјугов) je говорио да се на тај велики подвиг може кренути само no особитом благослову старца, тј. истинског духовног руководитеља. § Недавно je под Вороњежом умрла слепа монахиња Сма- рагда. Она je, знам то, сваког дана произносила неколико хил>ада Исусових молитава. Али ne желим да причам о томе ни о њеној прозорљивости. У граду где je живела Смарагда, скитала се једна млада уличарка, убога жена, или, како су тамо говорили, просјакиња. Смарагда, која je живела у невеликој келији са још једном монахињом, примила ју je код себе. Она je код н>их проживе- ла две године и отишла, оставивши им само вашке и неред. После неког времена обе монашиње иду тргом и виде ули- чарку како опет, очитледно, у потпуно безнадежном положају, без крова над главом, седи на земљи, са новорођеним детен- цетом. И тада Смарагда, уздахнувши, свакако, за тишином и чистоћом своје келије, рече другој монахињи: „Дашка, није ваљда да смо нехришћани! Морамо je поново примити!" И примили су je, наравно, са дететом. § У Јарослављу je после овог рата умро епископ Тихон, син Лава Тихомирова, члана ЦК партије Народна воља, једног од оних који су 1881. године одлучивали о судби императора Александра II. Епископ Тихон je живео у том граду последњих 15 година у затворништву, сиромаштву, у једном собичку. Из дома je излазио само једанпут у неколико година За време рата једном сам у кухињи дуго чекао да заврши своју усамљеничку молитву, како бих се видео са њим. Он je носио подвиг молитве потпуно сам. Када je умирао, рекао je: „Одлазим кући". Сећам се да су над сточићем, где ме je угостио чајем, стајале фотографије свих њему блиских људи и рођака, и родне куће у Загорску. По одлуци патријарха, опело над њим je обавио локални архијереј, који je огромном мноштву окупљених људи рекао: „Ето, живео сам с вама у овом граду, a нисам знао какав се светилник крије у њему". Можда he неко питати - зашто затворништво? Љубав према људима не негира пустињаштво, и можда je свакоме човеку потребна нека, макар малецка пустиња, ради учвршћења љубави. „Пустиња ослушкује Бога" - каже песник -,,и звезда са звездом збори". Ha почетку рата живео je код нас о. Влади- мир Криволуцки. По цео дан je био са људима, међу нама: мирио, расправљао се, радовао се, ужасавао се. И тек пред спавање je узимао у руке дивјејевске бројанице и ставл>ао по- кривач преко главе Очигледно je и он, на крају, одлазио у „унутарњу пустињу".

У пустињи се бол>е види вечност, a en. Игњатије (Брјанча- нинов) je говорио да треба "пажљиво да осмотримо вечност пре него што ступимо у н>ене бескрајне области". § У једном селу праведна старица je на самрти умољавала кћерку да оде no свештеника, како би се причестила... Али црква je била врло удаљена, била je цича зима, na кћерка није одлазила. И опда, једле ноћи, умирућа рече унуци, шестогодиш- H>oj девојчици: „Дај ми да пијем". И када су joj пружили кутла- чу, зачули су појање: „Тело Христово примите". Отац Серафим (Батјутов) je рекао: „Ако не будеге имали где да се нричестите, a будете осећали неодложну потребу, прочитајте цело „правило" предвиђено да се чита пред при- чешће, a после тога се препустите Богу, да буде no Његовој вољи и нахођењу. § У прогонство у зирјански крај 1923. године првим паро- бродима одмах je упућено много епископа. С једним од њих добровољно су дошли и његов келијник-монах и још један момак од двадесетак година, који je одмах привукао нашу пажњу. Носио je подвиг ћутања: никад ни са ким и ни о чему није разговарао, a када je било неопходно, споразумевао се знацима. Он je био духовни син тог епископа, a недуто пред долазак завршио je средњу школу. Сећам се његових добрих и, као и код оца Алексеја Мечова, веселих очију. Ходао je бос, у дугачкој платненој кошуљи без појаса. Једном je преноћио код мене. Чекао сам само кад ће увече стати на дугачку мо- литву, na још, можда, уз звекет верига, као у „Детињству и дечаштву"; уместо тога, он ме зпацима упита нешто, осмехну се, прекрсти и леже. A и сутрадан меје изненадио. Седео je на сандуку код врата, и ja сам, знајући да ће он тамо седети, израније ту ставио хрпицу књига „Подвижници благочешћа XVIII и XIX века". „Ето -помиошо сам no глупости -обрадо- ваће се". A on отвори књигу, поче да чита, али je одмах за- твори и више je не узе у руке. Ми о подвигу говоримо, пишемо, читамо, a подвижници ћуте и - подвизавају се. § Један валаамски јеромонах (Спиридон) поучавао je људе у логору да у наше време, када су нарочито потребпе молит- ве и заступништво Богородице, творе Исусову молитву у овако измењеном облику: „Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас Бошродицом". Нас који пропадамо. Из његових разговора о молитви сећам се још да je гово- рио: „Не треба мислити да je за непрестану молитву погодна само Исусова молитва. Апостол Павле je рекао: „Сваком молитвом u прозбом молите се духом у свако време". Тако je поуча- вао и en. Теофан Затворник. Двадесетих година у једном подмосковском храму завр- шила се Литургија. Све je ишло уобичајеним TOKOM, И свеште- ник je упутио завршни благослов. После тога je стао на амвон и почео да се разодева. Наступи мучна тишина, коју он пре- киде речима: „Двадесет година сам вас обмањивао и ево сада скидам ове одежде". У гомили се зачуше узвици, граја, плач. Људи беху потресени и ожалошћени: "Зашто je онда уопште и данас служио?" Питање je како би се све окончало да се из- ненада на амвон не none један момак и рече: „Што се узбуђујете и што плачете? Па тога je увек било.Сетиге се да je и на Тајној Вечери седео Јуда". И ове речи, које су подсетиле на постојање тамног двојника Цркве у историји, некако су успеле да многе успокоје и да им нешто објасне. Но, присуствујући Вечери, Јуда није нарушио Тајанство. Ове речи много објашњавају, али не отклањају од нас ни тугу ни страх. Један подмосковски протојереј ми je причао: „Служим литургију. Десно од мене су двојица свештеника који сада више не служе, један од н»их je старешина цркве; лево -ђакон са чланом црквене управе. Десно се прича неки виц; лево - спор о поправци цркве. Приближило се „Тебе појем", и ja не издржах: „Оци! Хајде престаните, не могу тако да служим!" Могли бисмо навести широко распрострањене тешке чињенице - или јавног греха, или неверја, или равнодушности и формализма међу свештенством. И све то се не дешава у нека далека времена „Богословије" Помјаловског, него упра- во у годинама када руководство Руске Цркве тако смело го- вори о њеном духовном благостању. Напоредо са никад умирућим животом Христове Цркве, у оквиру Цркве je увек живело и зло, и пред тим не треба за- тварати очи; треба увек знати да „рука онога који ме предаје, са Мном je за трпезом". Свети Јован Златоусти се није плашио да препозна духовне болести своје помесне Цркве и да о њима говори. Свети Јован Кронштатски je рекао: „Ако не спознаш духа

убиственог, нећеш спознати ни Духа Животворног. Само на основу директне супротстављености Добра и Зла, живота и смрти, ми јасно препознајемо и једно и друго". A сада je за Цркву такво време да je изузетно важно да хришћани имају непомућен вид, како би могли „препознати и једно и друго". § О. Валентин Свенцицки je, с једне стране, личио на обич- ног мирског свештеника, a с друге био je опитни учитељ непрестане молитве. Задивљује чињеница да je још 1925. го- дине, у центру Москве, овај човек произносио у парохијским храмовима своју пламену проповед о великом молитвеном подвигу. Он je много учинио и за општу апологију вере, али његов главни значај je у том позивању свих на непрестану молитву, на непрестано пламтење духа. „Молитва - говорио je он - подиже зидине око нашег манастира у свету". Он je такође, у краткој формули, разјаснио сложено питање зла унутар Цркве. „Сваки грех у Цркви - рекао je он - није грех Цркве, него против Цркве". Отуда je јасно да црквени раскол, ако се прави због пада моралности (не говорећи о другим мотивима), јесте, пре свега, религиозна глупост, непро- мишљеност. Све искварено, нечисто, неправилно, што види- мо у оквиру Цркве - није Црква, и да не бисмо имали додир са тиме, уопште није потребно напуштати црквену ограду; треба само у томе не учествовати. Тада ће се испунити речи: „Чистоме je све чисто". § Црквени раскол није само глупост, него и гордост. Први значајнији раскол (монтанизам у II веку) тврдио je да откровење Светог Духа, које постоји у Цркви, није довољно, него сада ми (монтанисти) очекујемо његову пуноту. Значи, код њих није био просто днсциплинарни раскол са цил>ем повећања унутарцрквене чистоте и дисциплине у постовима, у браку, у прихватањуонихкојису пали -негосуониодрицали и духов- ност Цркве, приписујући то стање само себи. У суштини, тако мисле и наши старообредници. Што се тиче моралног критеријума као повода за раскол, недопустиво je из мистич- не чињеницс изводити рационалистички, административни закључак: на основу некаквих спољашњих обележја раздвајати верујуће на „свете" и „несвете", који треба да буду одбачени. Ko види у нама наше унутар!Бе пороке: гордост, злобу, лицемер- је, неверје, хладноћу? Где je тај критеријум светости који би био тако јасан да би смо помоћу њега обавиди неку морално- хемијску анализу? Само Света Црква јесте Црква, али биће Цркве je тајна која нам није потпуно откривена - наше очи не могу јасно сагледати Тело Христово. Могли бисмо рећи: да би се било у Цркви, потребно je бити у истини, у Светињи Божјој; али ко се у датом тренутку налази у њој, a ко не - ми не знамо. Зато je Господ и рекао: „Немојте чупати кукол>, ga не бисте заједно са њим почупали u пшеницу". To треба разумети пре свега у смислу да смо сада ja и ти, или она - кукољ, a да следећег часа и ja, и ти, и она можемо посгати пшеница, или, како je рекао св. Иринеј Лионски „сам човек je узрок томе што je он понекад пшеница, a понекад кукољ" (Против јереси, кн>. 4, гл. 4). § Девојка je ушла у цркву без мараме na глави или, немајући још појма ни о чему, стоји у храму мало укосо - и већ се на њу, попут јастребова, устремљују „типикарке" и изгоне je из храма. Она, можда, више никад неће ући у цркву. Сећам се да ми je један свештеник причао да се атеизам његове кћерке „уобличио" у храму, под утиском који су на њу оставиле зле старице. Изгледа да борбу с њима нико не води. Мада, чуо сам да je игуман једног манастира чак одлучио од причешћа једну такву бранитељку Типика a мрзитељку људи. „Шта мислиш, да си ти овде господарица?" -подвикнуо joj je пред свима са амвона. -„Ниси ти, него Мајка Божја". Још сам чуо да један мудар московски протојереј ове жене назива „православним вештицама". § Сећам се да сам 1922. године у Бутирском затвору, TOKOM уобичајене бескрајне шетње no њему, међу другим људима буквално налетео на о. Валентина (Свенцицког) и глупаво га упитао: „Куда ћете?" Његово лице у трену чудно заблиста не- ким унутарњим сјајем, и он рече: "К вама". Он je био тако повучен, затворен у себе, строг и нетрпељив - повукао je не- што на свог претка, пољског кардинала. A овде се пројавио светао, тихи зрак чисто руске светости, добре и свевидеће, свепрозируће светости руских стараца. Он je ишао право к мени, к мојој души, коју je тада, засигурно, ограђивао од неког зла. Тако тамница може просветлити и осветити душу, чудес- но открити у њој нешто за чиме у неко друго време човек ne би ни

трагао. Читао сам проповеди о. Валентина које je из- говарао у московским црквама после изласка са робије, и у њи.ма нигде нисам видео ове зраке. § Неки млади људи, који су недавно пришли Цркви, не- промишљено и лаковерно прихватају све што je у њој, a потом, примивши ударац од црквеног двојника, бивају тако сграшно озлојеђени да се понекад враћају на безбожништво. Али нама je казано: „Будите мудри као змије u безазлени као шлубови". Познавао сам једног таквог младића који je у периоду својих „Великих вода" хришћанства ноћу криомице устајао на молитву, ставл>ајући само тада, за то кратко време, своју једину иконицу у сандук-саксију са палмом, страхујући све време да ли ће наићи, видети га и згромити отац активни безбожник. A потом, када je наступила суша унутарњих цркве- них искушења, он није издржао и - отишао je. О црквеном двојнику треба говорити од самог почетка, говорити јасно и једноставно, као што се о н>ему говори у Еванђељу. Знајте да двојник постоји, али иштите Христа у Цркви, иштите само Њега, зато што Црква и јесте само то - Тело Христово у Његовом човештву, само Његово Тело, и тада he вам бити дата мудрост срца да разликујете добро и зло у Цркви, да видите да Светлост (Цркве) „у тами светли и да je тама не обузима". § Они који су скоро ушли у Цркву често гштају: шта да читамо за утврђење у вери? Само једна књига, „Нови Завет", у потнуности разјашљава хришћанство; све другс - у већој или Maiboj мери. Зато све остале књиге, у којима се о хришћан- ству говори позитивно, не треба узимати здраво за готово. Речи Варсануфија Великог приближавају нас скоро непосред- но речима апостола Павла: таква je сила духа светих Отаца. Али осим н>их, постоји мноштво других књига, са најправо- славнијим насловима и најбољим намерама, којехришћанство или замагљују или чак извитоперују. „Реч Божја јежива u делатна u оштрија од ceanoi двосеклоГ мача" - каже апостол. Само такав мач може расећи таму и збрку у богословској и литератури блиској Цркви, и човеку прокрчити пут јасан попут зрака светлости. Али читање Речи Божје представл>а подвиг, труд. Уз ци- гару можете читати Розанова или Тому Аквинског, na чак можда и Владимира Соловјева, али не апостола Павла или Макарија Великог. Треба знати неколико речи о посту, које га осветл>авају са разних страна. Св. Исак Сиријац каже: „Дух се неће покорити (крсту) ако му се претходно не нокори тело (подвигом, a то значи и постом). У XV веку св. Нифонт Цариградски je прорекао да ће свештенство Цркве последњих времена бити у моралном паду кроз две страсти: славољубља и стомакоугађања. Апостол Павле поучава: „Јер сте ви, браћо, на слободу по- звани; само не на слободу за ушђање телу (Гал. 5,13). Један старац je рекао свом ученику, чиј и je пост био лишен љубави (no речима св. Максима Исповедника): „Све једи, само немој јести људе". § AKO се пост схвати пре свега као уздржавање од нељубави, a не од чајног маслаца, онда ће он бити светао пост и његово време he бити „радосно време поста" (Стихира на Господи возвах, вечерња уторка 2. недел>е Великог Поста). ЦРКВЛ И ЊЕН ТАМНИ ДВ01НИК „Подај срцу моме најчистији страх Твој и души мојој савршену љубав" (Стихира на Господи возвах, вечерња четврт- ка З.недеље Ведиког Поста). Не-љубав je најстрашније неуздржање, преједање и опијање собом, првотно, праизворно вре!)ање Духа Светог. „Преклињем вас - пише апостол - љубављу Духа". Љубављу се супротстављамо и гордости и злоби. У вечерњој молитви ми молимо од Духа Светог -„Творца мира", no речи св. Иринеја Лионског („Протнв јереси", кн>. 2, гл. 30) опроштај нарочито оних грехова који су били против љубави: „или кога укорих, или кога оклеветах у гневу своме, или ожалостих, или се разгневих, или слагах... или сиромах дође к мени и ja ra не погледах, или брата свога ожалостих, или кога осудих, или се надух... или се насмејах греху брата свога".

§ У вези са тим што многи који се моле не разумеју словен- ски текст не само Светог Писма него и многих молитава у храму, може се запазити једна утешна појава: неразумљив текст често као да постаје разумљив кроз његов црквени напев. Црквена музика je саставни део Свегог Писма, она je благодат- на, и њене мелодије су се, својим дуготрајним постојањем, толико слиле са осећањима уобичајеним за сваког верујућег човека, да су постале као некакви преводиоци-посмислу не- познатог текста. Кључем црквене музике отварају се двери нашег поимања. Супротно овоме имамо код оперско-концертног извођења, када текст и неке познате нам молитве постаје некако неразум- љив услед музиком збрканих осећања, која не одговарају хриш- ћанским осећањима и хришћанском поимању датих речи. Сећам се како ми je једна жена, за време свеноћне молит- ве у прву недељу Великог Поста, рекла: „Куда ћете? Сада ће иевати концертно „Покајање". Концертно "Покајање" звучи нешто мање богохулно He¬ro, рецимо, „балетно покајање". Свако оперско ггевање одузима људима у цркви саборну молитву и уместо н>е им пружа некакву забаву, тј. лишава их последњег духовног руководства. He говорећи о изузецима, у смислу светоотачког руководства, ми смо најчешће „овце без пастира". Али ако се у храму пева на црквени начин, онда људи бивају вођени целокупним поретком и музичко-смисленом целовитошћу богослужења. A када до слушалаца у храму до- пире само некакав музички ефекат (или просто - музички крици), онда се они задржавају само на себи и повлаче се од учествовавања у тајанственом и страшном богослужењу. Недавно je, управо у вези са оперским певањем, прот. Трубецки у ЖМП (X -XII -59) писао: „жива идеја литургијске саборности постепено замире у Цркви". Није то исто што и рећи да у Цркви постепено замире идеја Цркве? § Један од оних свештеника који се са уважавањем и љубављу односе према богослужбеном Типику, причао ми je: „Не може- те замислити како се ja понекад мучим, преживљавајући несклад који постоји између обреда опела и црквене стварности". Смисао централног дела опела - „Са светима упокој" - јесте претпоставка да je код покојника постојала макар трун- ка хришћанске вере, макар искра покајаља; међутим, свеш- теник понекад треба, no жељи родбине, да опојс отворсне безбожнике и богоборце. Још грђе бива када се врши опело у одсуству покојника. Често свештеник уопште не зна какав je тај човек, никада га у животу није видео, a у молитви коју свечано чита над њим, назива га „духовним чедом". Истим тим речима свештеник се обраћа и самоубицама, јер архијереји сада све чешће дају одобрење да се и над њима врши опело. § Виђао сам неверујуће свештенике који су се гордили тиме што познају Типик и што га се придржавају. To што je сачињено ЦРКВА И lb EH ТАМНИ ДВО|НИК у манастирима византијског средн>евековља они су испуњавали, немајући притом Еванђелску Веру. Без lte, свако „типикарство" je нешто крајње тегобно, духовно неподношљиво: на застрашујућу пустош црквене стварности оно набацује покривало византијског благостања -„Код нас je, кажу, све беспрекорно, ето отпевали смо свих 10 стихира, a не 9, и баш шестим, a не петим гласом". Док je био у Соловкама, архиепископ Иларион je, уз благ осмех, упитао једног свештеника (о. П.Ш): „Јел и ви припа- дате секти типикара?" Типик позива на молитвени подвиг, тј. да „побеђујемо" тело, a не да му „угађамо"; када се тако схвати, он je свето оружје духовне борбе. „Живоцерковници" су ra зато и наруша- нали, јер код н>их те борбе није ни било. Опасност од Типика рађа се када се заборавља његова историјска условл>еност, a он почиње да се догматизује, да се узводи на ниво догмата. Тада се дешава оно „цеђење комарца u прождирање камила" тј. замена хришћанства старозаветном обредношћу. Треба се придржавати Типика, али притом увек ваља имати на уму да je„субота човекаради, a не човексуботеради". У том смислу je и о. Алексеј Мечов говорио: „Љубав je изнад '1\тика".

Знам да je појам ове мудрости љубави прилично неодређен онима који немају љубави,али je апостол то предвидео, рекав- ши: „Ако ли коме од вас недостаје мудрости, нека иште од /iofo, коju свима gaje једноставно u без карања, u даће му се" (Јак. 1,5). Спајањс слободе љубави са Типиком могуће je само онда када je у човеку све на свом месту: „Оно што je апсолутно, на мрвом месту, a оно што je релативно -на другом". О апсолут- номе нам je јасно речено: „Иштите најпре Царство Божје u правду његову, u ово ће вам се cee додати" (Мт. 6,33) Царство Божје je „унутра у нама", у благодати Светог Духа. Зато се, нарочито у наше време, време наиуштања самих основа хриш- ћанства, његове духовности, не треба пре свега бринути због гога што не знамо Типик, него се треба бринути због тога што тако мало људи зна да стицање Духа Светог треба да буде стал- ни, свакодневни циљ сваког хришћанина. To апостолско заве- штање поново je код нас изрекао преп. Серафим Саровски. Сједињење слободе са Типиком могуће je само кроз духов- ност, кроз стицање Светог Духа. И тада ће се сама од себе разрешити антиномија, где je на једној странн исказ: „Типик je свето предање", a на другој речи: „Ако сте пакДухом вођени, онда нисте под законом" (Гал. 5,18) Типика. § Рационалистички буит против црквених форми које су садржане у Типику - јесте чисти ирогестантизам, тј. то je невероваље у Цркву, у то да њен живот може, својим вечним садржајем, испунити разноврсне форме. Још за живота св. Василија Великог, тј. у другој половини IV века, Евхаристијски хлеб су давали свима у руке, и они су га могли у свом дому чувати за болесне. Али било би безумно ову ранохришћанску праксу увести у наш живот просто тако, административно, немајући за то ни потребе ни подлоге у духовном стању верника. Када се, пак, и духовне и спол>ашње околности промене, Црква тада једноставно и благодатно прелази са једних форми на друге . Сећам се да су ујесен 1922. године архијереји који су били у Бутирском затвору разматрали питање да се мирјанима, који су већ осуђени на прогонство, дг1 честица Евхаристије, уши- вена у врећицу за тамјан A приликом спровођења заточеника, једна жена (С. Ив.) нам je, пратећи свог духовника, предала у Вјатки (Киров) у тамничком вагону Свете Дарове за архие- пископа Тадеја Астраханског. § Недавно сам стајао на заупокојеној служби, a још увек je био пасхални период. Било je много имена за помињање: време, које je обично протицало споро и заморно, сада прође ЦРКВЛ И IbEH ТАМНИ ДВ01НИК лако и брзо. Док су читана имена, појци су све време полако појали и понавл>али пасхалне песме: стихире, канон. To није no Типику, али je дошло као неочекивано откривење: имена упокојених су изговарана баш на фону пасхалне благовести - била су имена не мртвих, него живих. „О, Пасхо велика u најсветија..." He ствара ли се тако -у наше дане, неочекивано - неумируће Свето Предање - просвећење Цркве? § Црква се одређује као апостолска не зато што она садржи само оне речи, молитве и правила које су установили апосто- ли, него зато што она, осим свега што je примила од апосто- ла, TOKOM васцелог свог историјског живота прима, преко других светитеља, исто оно што су примили и предали нам апостоли. Апостоли су одгајили Цркву, али je кроз историју води Онај Ko je одгајио апостоле и Ko je рекао: „Ја сам с вама у cee дане go свршетка века" (Мт. 28,20). Свето Предање и јесте божанско просвећење - које je већ дато, и које се изнова даје увек, сада и у векове векова. Но осим Предања писаног великим словом, у оквиру Цркве постоји још много предања писаних малим словом; н>их чини скуп разних обичаја помесних, обласних, na чак и парохијских цркава: понекад добрих, понекад мање добрих, или чак, једноставно - рђавих обичаја. Добродушно се могу трпети чак и рђави обичаји, али их не треба узводити к апо- столима, тј. на ниво Светог Предања Цркве, које може постојати уразнимформама -иуједноставним иу сложеним црквеним обредима - али које je увек јединствено у својој духовности. Ta Светост Предања je постојано, вечно ново вођење Цркве од стране Духа Светог.

Ево једноставности апостолског служења Литургије у Троади, у дому једног ученика: „А у први дан недеље, када се сабраше ученици ga ломе хлеб... Павле, преломивши хлеб u причестивши се, gyio ioeopauie, cee go зоре u тако отиде". On „хиташе, ако би му било моГуће, ga о Педесетници буде у Јерусапиму" (Дела, 20), где су ra, као што je знао, чекали мучење и тамница. A ево другачије Литургије, коју у богатству и спо- којству XVIII или XIX века служи, рецимо, Серафим, Тихон Задонски или Јован Кронштатски. Ha престолу су племенити метали, разноврстан, TOKOM векова уобличен обред, поју се молитве потпуно непознате у апостолско и послеапостолско време. Али, зар не видимо - не смејући да подигнемо поглед - да и пурпурна свила, и брокат, и сребро na престолу, бивају прожети истим оним драгоценим зраком апостолске благода- ти, као да се сама њихова материја претвара у нетљеност, и као да ми заиста никуда нисмо отишли из раног хришћанства. Близу светител>а свих векова ми ходамо no земљи Првобитне Цркве. „Дух guuie tge хоће". Али Црква не само да онтолошки пребива у Троади, него и историјски иде према њој. Нама je важно да појмимо, с једне стране, ту „истоветност" Троаде и Сарова, a с друге стране, то да je 'Гроада - и почетак и крај црквеног пута, почетак и крај црквене историје. § Мајке силно тугују због мртворођене деце. Један побож- ни свештеник дао ми je две молитве за н>их: 1. „Помени, Човекољупче Господе, душе младенаца Твојих, који умреше у матерњим утробама и зато не примише свето крштење. Крсти их Сам, Господе, у мору милосрђа Свог и спаси их неизрецивом благодаћу Својом. Амин." 2. (Молитва мајке) „Господе, помилуј чедо моје, које умре у утроби мојој. Због вере моје и суза мојих и због милосрђа Свог, немој га лишити Твоје Божанске светлости". Овде ћу записати и молитву за самоубице, коју су давали Оптински старци: „Потражи, Господе, упропашћену душу слуге Твога (име), и ако je могуће, помилуј га. He упиши ми у грех ову молитву, него нека буде воља Твоја света". § ЦРКВА И Н)ЕН ТАМНИ ДВОП1ИК Да je страх Божји од вере, a не обратно - да je вера од страха или „са страхом" (како мисле неки бојажљиви) -види се макар из ових речи: „Да се весели срце моје бојати се имена Teoia" (Пс. 85). Човек се може веселити само од радости или, што je исто, од љубави.Страх Божји je „почетак мудрости", али није почетак вере. Почетак вере je -љубав. Изван л.убеће вере ми остајемо са вером демонском, јер и „демони верују и дрхте", тј. имају страх. „А ми верујемо зато што волимо Бога" (свешт. Александар Јељчанинов). О страху Божјем, чак и у његовом првобитном „поучи- тељном" смислу треба говорити увек неодвојиво од љубеће вере, или, no речи апостола „вере која кроз лубав дела"; тј. онако како пише у молитви Василија Великог: „Прикуј за страх твој тела наша и љубављу твојом рани душе наше". „Где нема љубави, тамо нема ни вере" (св. Тихон Задонски), a то значи да нема ни истинског страха Божјег, који се рађа од вере. § Постоје разни „страхови". О томе да je неопходно нарочито се старати о невољним гресима, о онима којих понекад нисмо ни свесни, блажени Диадох овако пише: „Ако нх не будемо ваљано исповедалн, онда ћемо у време нашег одласка осећати неодређени страх у себи". „А ми, који љубимо Господа, треба да желимо и да се молимо да се у то време покажемо непричастни било каквом страху: јер ко тада буде у страху, тај неће слободно проћи по- ред адских кнезова, пошто они бојажљивост душе сматрају знаком саучествовања у њиховом злу, као што je то и у љима самима" (Добротол>убл>е, т. 3). § Познавао сам младог свештеника који je у наше време посећивао умируће болеснике no болницама да би их при- чсстио. Свакоме je јасно колико je одважне вере потребно за то. Ha људском плану, такав свештеник je то могао чинити само зато што није имао дугу косу и браду и што je био обучен сасвим грађански. To je „свештеник-војник". A ето, има и таквих. Једном ме

je о. Николај Голупцов послао код архиепи- скопа Макарија. Стајао сам у чекаоници; долазили су и одла- зили разни људи и свештеници. A онда, видим, долази још један посетилац: предиван огртач и шешир, исто такво одело, лице скоро као лице Доријана Греја. Али главно je било држање и очи: таква помало презрива самоувереност, таква ноншалантна отменост у понашању У левој руци je носио огромну жуту актовку. Па, помислих ja, ово je сигурно неки новинар или заслужни мајстор спорта. Кад одједном видим - он скида огртач, вади из ташне расу и свештенички крст и почиње, не журећи, да то ставлл на себе. Само сам, пренеражен, чекао да из ташне извади и црну византијску браду. Тако да се, парафразирајући Кољу Красоткина, може рећи да „баћушки има разних". Треба гледати какве су му очи и држање, a не на то да ли има или нема браду. § У једној парохији крстили судечака од 5-6 година. Недељу дана касније, бака и дечак сретоше свештеника који га je крстио, и она му рече: „Поздрави се, na баћушка те je крстио". Малиша га погледа и одговори: „Не, мене je крстио анђео с крилима, a баћушка je везан лежао na клупи". Говорећи о тамном двојнику Цркве, ja не говорим о коначној судбини људи, која je неизвесна исто као што je пре распећа била неизвесна и судбина „благоразумног разбој- ника". Сећам се како ми je о. Владимир Крнволуцки причао да су га једном позвали да пртести човека на самрти, који се upe много година распопио. „Када сам, причао je о. Владимир, ставио на сточић поред кревета дароносицу и све припремио, умирући изненада мало подиже главу, као да се пружаше пре- ма сточићу, и удишући мирис светиње, рече: „Боже, Боже, чега сам ja себе лишио!" ЦРКВА И Н.ЕН ТАМНИ ДВОЈНИК § Човек неће нарушити своју православност, тј. свој по- божни однос према Цркви ако, сретнувши се са овом или оном грешком овог или оног светител>а, схвати да се ради о грешци. Али ће нарушити своје православл>е ако те грешке буде намерно тражио. Варсануфије Велики отворено говори да су и свети гре- шили. И шта je ту тако страшно? У Посланици Галатима апо- стол Павле нам, ради наше користи, казује да je чак и апостол Петар имао „вероучитељних" грешака. Понекад то уопште и није грешка него стил мишл>ења и говора који нам није близак. Св. Јован Златоусти je говорио у формама византијске реторике с краја IV века, формама које су нама тешке, непотребне, чак и досадне. Сећам се да je ар- химандрит Серафим (Батјугов), имајући у виду управо овај спол>ашн>е туђ нам стил, говорио: „Нама je скоро немогуће читати целог Златоуста тако како je одштампан. Требало би га објавити некако другачије". У исто време, и за о. Серафима и за све нас, Златоуст, „схватљив" кроз његову Литургију, кроз његове молитве пред Причешће, кроз беседу на Пасху, кроз дошавше до нас лађе ||>егових нетљених мисли - из мора реторике - јесте бескрајно нотребан и лак. „Уст твоих, јакоже свјетлост опм воссијавми блшодат, всељенују просвјети, преподобне, всеблажене." § He само подвиг, него чак и сама та реч нам je туђа - под њом иам се одмах привиђа неколико карамазовских Терапонта. Реч „подвиг" има корен у речи „двиг" (покрет) и „сдвиг" (нремештање, померање), тј. „движение" (кретање, покрет). Иодвиг je ништа друго до кретање ка Богу. Ето зашто ми сваког дана у јутарњим молитваматако једноставно и уобича- јено говоримо: „И на дела Твоја подвизавам се (тј. крећем) милосрђем Твојим". И свако ко твори макар најмање дело Господње, креће се ка Невечерњем дану Божјем. § Мени се чини да, када „сунце почне да јача, a зима да слаби", то сунце понекад бива загонетно, као да још не схвата да ће ускоро npo/iehe, и то не само обично пролеће, него и Пролеће будуће, вечно. Веома волим то сунце, a и други га много воле: од једног човека сам слушао да je он у логору, гледајући управо такво сунце, проливао неке непојмљиве сузе, у којима je била, говорио je, не туга и не радост, него не- што више од и од једног и од другог. To je „сирће помешано са жучи, које се приноси нечијом љубављу". Такво позно-зимско сунце први пут у животу видео сам у Зосимовској пустињи када ми je било 16 година. Завршава- ла сс рана Литургија у Надвратној цркви; народа je било врло мало, за

певницом су три-четири монаха лагано, по-монашки, узносила к небу Херувимску песму, a насред храма je, обасјан тим сунцем, клечао путник-богомољац који je, очито, тек пристигао у манастир -сав у некаквим прњама и ритама, са чупавом, још веома младом главом - и усрдно се молио. Сећајући се њега, падају ми на памет речи апостола Пав- ла: „Ми не знамо за шта ћемо се молити као што треба, него Сам Дух се моли за насуздисајима неизрецивим" (Рим. 8,26). § И у личном животу сваког човека може бити знакова тог Суда. О будућим мукама треба мислити овако: ако н>их и не буде за друге, за мене оне морају постојати. Осећам њихову логику у односу на мене, потврђујем их за самог себе. Ако останем овакав какав сам сада, ja ћу сам себи бити Будућа мука и, како се вели, „тамо сам и кренуо". Али без обзира на то, треба се у свему предавати вољи Божјој. AKO ЖИВИМО искрено, ако видимо себе онакве какви јесмо, ако се не скривамо од самих себе, онда Страшни Суд почиње још у овом животу: „Праведан je Суд Teoj, Господе, помилуј ме". ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОШИК § У наше дане тече рана Литургија у једном московском храму.Тује млада жена са иетогодишњом девојчицом. Девојчица има дуге трепавице, у рукама држи велику лутку. Забезекнуто гледа у олтар и привија лутку уза се. Мајка узе лутку и положи je на прозор; лутка склопи очи - заспа, a девојчица ни да je погледа: само нетремице посматра отворене Царске двери. § У молитви св. Амвросија Миланског постоје и ове речи: „Узми од мене срце камено и подај ми срце од меса". И код св. Исака Сиријца постоји молитва за то исто: „Испуни, Госпо- де, срце моје животом вечним". Још je овај свети казао: „Жи- вот вечни je утеха у Богу". Срце je орган осећања, чувствовања. Свети нас уче да ми још овде, у овом земаљском животу, треба да осећамо свој „жи- »от вечни", своју „утеху", коју добијамо од Духа-Утешитеља. Живети у вери - то и значи стремити живљењу које ће бити испуњено осећањем вечног живота. Ако нема светлости таквог осећања, онда вера, у суштини, још није жива, или лута у сумраку, у „окамењеној неосетљивости", како читамо у нечерњим молитвама. Присећајући се речи мироносица: „Ко he нам одвалити камен од Гробних врата?", еп. Игњатије Брјан- чанинов гшше: „Камен je болест душе која чува недодирљивим cue друге њене болести, a коју свети Оци називају „неосет- л.ивошћу" (2. tom). Постојање духовног осећања јесте знак живог духовног живота. Ван тог духовног осећања почиње пребивање у фор- мализму и ономе што je спољашње. Али свети Оци, учећи о осећању, одмах упозоравају на опасност од духовног сластољу- блл. Отац Алексеј Зосимовски овако je говорио: „Треба увек и свугде подстицати у себи пламтење духа", али „никада се не треба лаћати духовног подвига ради духовне сладости коју од н.их осећамо, него искључиво ради стицања покајања". Ми треба „увек и свугде" да иштемо осећан>е покајања и иредосећај љубави. Ми треба да иштемо Христа, a не поново сами себе у некаквој духовној наслади. Утеха je у Божјим рукама и, свакако, наше срце чезне за Њим. § „По мноштву болова мојих у срцу моме утехе твоје раз- веселише душу моју" (Пс. 93) AKO нема подвига покајања („болова"), нема ни утехе (због чега онда, заправо, да примамо утеху?). Али ако нема подвига, нема ни хришћанства. He треба захтевати утеху (мада се она може смирено желети), него треба „захтевати" хришћанство, тј. покајање и љубав, и тада ћеш засигурно добити и утеху, коју ћеш осетити целим срцем. Св. Игњатије (Брјанчанинов) се овако молио за једног свог пријател>а: „Господе! Подари Леониду да осети духовну утеху, како би вера његова постала жива вера, вера на основу онога што му срце казује, a не само на основу онога што чује од других" (Писма). Архимандрит Гурије je писао: „Црква je - на опипљив начин започето богоопштење" („Будизам и хришћанство"). § Појам живота у Цркви je веома тешко објаснити, a веома ra je једноставно схватити.

„Све су (речи) јасне разумнима u исправне онима који су стекли знање" (Прич. 8,9). To je живот na основу онога што нам „срце казује", a не на основу „онога што чујемо од других" и, осим тога, то ннје философско разматрање нити пука обредност. „Цркву не чине зидови u кров, neio вера u живот" - рекао je Златоуст. И још се може ово рећи: живот у Цркви јесу, пре свега, сузе, јер стајати код Крста без суза - није могуће. § Пастернак je написао песму„У болници",којуби требало да знају сви који живе у пустињи живота. У н>ој се говори о човеку кога je на улици покупила „хитна помоћ" и који уми- ре у болници. Ево његових мисли када je сазнао да умирс: ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК 0 Господе! Како су савршена дела Твоја - мислио je болесник - кревети, и људи, и зидови, ноћ смрти и град ноћни. Примио сам успављујућу дозу и плачем, марамицу стално теглећи, о Боже! Немир и сузе не дају ми да Te видим. Сладосно ми je при светлу слабашном што једва на кревет пада, да себе и судбу своју као дар Твој бесдени спознам... Мени ово звучи исто као и речи умирућег Златоуста: „Слава Богу за све". § Сетио сам се обичајне обредности када са прочитао речи цреп. Јефрема Сиријца о исповести: „Ако те само обичај вуче Лекару, нећеш оздравити... Премилосрдни тражи љубав од онога ко хоће да му приђе, и »ко онај који прилази приноси љубав и сузе, забадава ће до- бити дар (опроштења) (Дела, 3. издање, стр. 208-209). Чистота и светост достижу се кроз покајање. „ГТокајање јс већ степен светости" -говорио je о. Александар Јељчанинов. Заиршавајући св. Тајну исповести и ставл»ајући епитрахиљ на главу покајника, свештеник произноси молитву: „Прими га (кпјућег се) и присаједини Светој Твојој Цркви". Ову молитву уцрковљења он изговара над нама увек, макар се ми испове- дали сваког дана. Ми сваког дана грешимо и зато нам je сва- ког дана потребно очишћење и присаједињење Цркви кроз иокајање. Живећи изван покајања, ми живимо изван Цркве. Нашим снсштеницима je „наложено" да се једанпут rojomiibe исповедају код за то одређеног духовника. Многи свештеници односе се према овоме чисто формално, и ако eeh не могу да избегну, чине ово само да би испуннли Типик и обичај. Произилази да људи који имају највећу потребу за очишћењем и светошћу, сами себе уклањају с пута који води ка њој. Код њих, ето, на сто- лу лежи „грамата о постављењу" као свепокривајући патент. Говорим не о изузецима, него о већини. Изузетака сам, слава Богу, видео прилично. Педесетих година к старцима у Глинску пустињу стално су долазили свештеници и духовни- ци. Сада понеки путују у Лавру и Печору. Сећам се да je о. Николај Голупцов, после смрти свога духовника, о. Јована Бикова, упорно тражио себи новог духовника у Москви. § Благодат делује у слободи човековој и слобода у благо- дати; оне су, no речима еп. Теофана Затворника, „узајамно- прожимајуће". Зато се сав процес спасења сваког човека обавл>а „неразлучним деловањем обеју сила" (Богосл. енцикл. 1901, т. 2, стр 649) § Човекова слобода се изражава у његовом самоопредел>ењу к Богу, које, услед првородног греха, неизбежно добија форму борбе за своје спасење од греха, форму подвига. Подвиг je акт човекове слободе, којим се он опредељује за Бога. Но ако су слобода и благодат „узајамнопрожимајуће" и „неразлучне", онда, очигледно, када подвиг слаби, онда „слаби" и благодат - удашава се од лењог слуге. Да ли у неком моменту у човеку постоји дар ове или оне благодати потврђује се не документом него истинским присуством благодатног огња у том човеку. Можете имати документ о томе да вам ;е некада благодат била дата, али да ту благодат сада више немате. Апостол јасно говори да оган. благодати треба„разгоревати",тј. подстицати: „Напомињем ти ga разјореваш gap Божји који je у теби кроз полагање руку мојих" (2. Тим. 1,6).

ПРКВА И Н>Е Н ТАМНИ ДВО)НИК Преп. Симеон Нови Богослов пише: „У ономе ко je добио благодат, она се или увећава, ако се он подвизава, или се умањује, ако je немаран; и ако се тај немар продужи, она he, мало-помало, сасвим усахнути у њему и оставити га потпуно пустим. Напустиће га, a он ће још дуго мислити да je поседује..." „Покајање су двери кроз која човек излази из таме и улази у светлост". „...који нису задобили светлост Његову, још нису задобили благодат... Макар они били цареви, патријарси, архијереји или јереји.. .сви они још увек у тами седе и no тами ходају..." „Но, кажу, таква je власт свештеника (да везују и раздрешују)" Знам и ja да je то у вла- сти свештеника, али не просто свих свештеника, него оних који свештенодејствују еванђелски, смиреним лухом, и живе беспрекорним и добродетељним животом... оних, велим, свештеника, који се кају, који плачу дан и ноћ са савршеним смирењем... и много плачу због туђих грехова...оних који ходе Духом и никакву похоту телесну не чине...Такви имају власт да везују и раздрешују, да свештенодејствују и поучавају, a не они који само од људи примају избрање и рукоположење" („Беседе" т. 1, М., стр. 464-467; т. 2, М„ 1890, стр. 318,319, 322-323). Отац Нектарије Оптински je говорио: „Марија Египатска je из љубави била у пустињи", тј. љубав ју je покренула на подвиг. Монаштво као истински подвиг љубави одавно je осла- било, и тај дух слабл>ен>а - одумирања под видом монаштва - прешао je и на савремене остатке монаштва у Русији. I Io- некад се човек запањи: колико je студени у свету, т&ква je у н.ему студен и промаја, a ми и сами још те студени придо- дајемо! Недавно сам чуо запажање једне младе монахин>е поводом разговора о томе да ли православац сме да уђе у римокатолич- к и храм. „ AKO православац тамо уђе - оскрнавиће се" - рече она тврдо. A ja помислих: „Исусе, топлото љубави, помилуј нас!" A ето, када у исто то време међу тим монасима изненада, као неко чудо, изникну нстински подвижници љубави, учени- ци Христови, онда баш они, a не мирјани, постају светилници свету, постају вође људи. Ko не појми монаштво, тај неће појмити ни рано хриш- ћанство. § Епископ Теофан Затворник je рекао да молити се само no написаним молитвама јесте исто што и говорити страни језик само на основу приручника. Он je, као и многи свети Оци, учио да треба изналазити сопствене речи за молитву. Али нама je то могуће (наравно, ако немамо у виду вештачко caci вављање некаквих „својих" молитава), свакако, само онда када нас или наше ближње сколе невоље са свих страна. Е онда се не само помолиш, него просто завапиш ка Богу. He „спаси, Господе!", него „преклињем те, Господе, спаси!" „Загреј срце његово, Господе!", „Молим те, Господе, дођи к њему и утеши га, изнемогавам од туге за њим!. Али смелост у молитви рађа се само од смелости љубави. Ето зашто свети Макарије Велики каже да се „молитва рађа из љубави". § У томе да се „молитва рађа из љубави" и јесте сва тајна и сво објашњење молитве. Можете прочитати мноштво акатиста и измолити хиљаде молитава на бројаницс, али ако љубави немате, тј. ако не састрадавате са људима, нисте ни почели да се молите. И тако - не почети да се молите - можете целог живота. Зато je Антоније Велики говорио: „Заволимо тугу, недаћу, да бисмо задобили Бога". Он није рекао да тражимо тугу и недаћу него да je заволимо јер, хтели ми то или не - она je наша чаша коју нам пружа Христос, и у тој чаши ми се задобијамо молитву. AKO не састрадавамо са људима, ми још немамо молитву него само„испуњавамо правило". И испуњавање правила je добро и потребно, али само онда када знамо да je то само средство a не циљ, тј. њега треба схватити као бич за лењивог слугу. И бројанице су такође само „бодило" за творевину која се налази у сенци првородног греха. Никако не треба очеки- ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВ01НИК вати некакво посебно молитвено „настројење" . Треба узети бич свог правила и грубо њиме терати себе на молитву. Али зашто се хвалити бичем? Бич треба скривати као нешто веома несавршено. Седи човек на обали и пеца. Све je тихо и спокојно, све no риболовачким правилима, леп пловак се љуљушка на води. A човек не зна да у води нема удице, и да je зато

пловак пука „химера", a његово пецање -чиста фикција. Неким људима њихово молитвено правило je управо тај мирни пловак. Љубав се може упецати само удицом страдања. § О келијном молитвеном правилу еп. Игњатије Брјанчани- нов je овако писао у једном писму: „Што се правила тиче, знајте да je оно ради вас, a ви нисте ради њега, него ради Господа. Зато имајте слободу са расуђивањем" (Писма). § О утицају који молитва неког човека може имати на људе и 1МГОВОМ окружењу причао ми je Б.М. Назаров, чини ми се 1925. године. Он je био поморски инжењер-бродоградитељ и напорно je радио у некој установи. „Тамо je међу људима - причао je он - било много разних непријател>става и немира, и просто нисам знао куда да се денем. A онда сам одлучио: почећу да се стално молим на послу. И замислите, то je врло брзо дало резултата. He само да сам се ja успокојио, него су мостали много мирнији и они који су радили са мном". Многима су познате речи преп. Серафима Саровског: „(/геци дух мира, и хиљаде око тебе ће се спасти". У том мом познанику, тада још младом човеку, био je миран дух и његова молитва je била мирна, тј. смирена. Отац Николај Голупцов je иолео да понавлл: „Мир и смирење су речи из истог корена". § Ево мирне молитве св. Јоасафа Белгородског, коју je, веле, жшео да понавл>а сваки пут када би чуо да сат откуцава часове: „Нека je благословен дан и сат у који се Господ мој Исус Христос мене ради роди, и распеће претрпе и смрћу пострада. О, Господе Исусе Христе, Сине Божји, у час смрти моје примн дух слуге Твога, који туђинује, молитвама Богородице и свих светих". § Свети оци-молитвеници су и ово рекли: „Љубав je изнад молитве". И то су рекли они који су тврдили да je љубав извор молитве. Једном сам живео у неком забаченом селу. Била je Велика субота, службе у цркви није било и ja сам се спремао да ноћу, пошто сам био сам, прочитам пасхално јутрење. Изненада покуца на врата путник-богомољац и замоли ме за преиоћиште. Ja се веома смутих, малтене почех да негодујем: „Значи, нећу моћи да се помолим!" И тако, у свом безумљу, ja га упутих к суседима. Очито, заједно с њим отишла je и ноћ и моја мо- литва коју сам намеравао да обавим. Постоје греси које никад себи не можемо опростити. Ваља разликовати молитву од нарочитог и одвратног молитвеног сластољубл>а, у којем нема љубави, него човек само мисли на себе и на то како стоји на „молитвеној висини". § Саборност je јединство хришћана у светом Телу Христо- вом: „Где су двоје или троје сабрани у име Moje, тамо сам u Ja међу њима" (Мт. 18,20). Саборност je богочовечанско јединство љубави, тј. Црква. Црква je управо саборност, сабор (сабрање) ученика Христових у „храму Тела Његовог". „Да geoje будуједно". He пустивши пугника у кућу, одрекавши се „вечере љубави", ja сам се одрекао саборности с њим и са целокупном Црквом. Te пасхалне ноћи, прочитавши све оно што je требало, ja сам, очито, био потпуно ван Цркве. „Агапе" (вечерељубави) обавл>але су се заједно са Евхари- стијом. Тек je Картагенски сабор 391. године одвојио служење Евхаристије од агапа, тако што je одлучио „да се Евхаристији приступа празног стомака" (Богословска енциклопедија). ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК § „Молитва се рађа из љубави". Није ли то исто што и рећи: „Молитва се рађа из суза?" To сам схватио када сам чуо речи једне савремене девојке. Њу je неко у цркви питао: „Како да научим да се молим?" Она се није уплашила тешког питања него je одмах одговорила: „Иди, заплачи, и научићеш". Ta девојка je допунила Древни Патерик. §

У храму у који je долазила матушка Смарагда био je неве- рујући свештеник. Смарагда je то знала, мучила се, али нија имала где да оде. Елем, она je на исповест код тог свештеника одлазила овако: прво се исповедала сама у својој келији, пред иконом св. Спиридона Тримитунтског, кога je нарочито по- штовала, a загим je одлазнла у цркву на исповест код свеште- ника. Ова друга je била неопходна као јавни подвиг смирења и наук свима да je раскол недопустив. Једанпут je испрнчала блиској особи: после једне такве двојне исповести, видела je у сну да стоји за певницом и неко свима даје no цветић, a њој даје два, уз речи: „То ти je за две исповести". § „Немамо смелости збоГ мноштва ipexoea наших" (Молит- ва 6. часа). О. Николај Голупцов je умирао са смелошћу. Рекао je свом брату: „Отпој ми мој омиљени прокимен". И брат je њему умирућем отпојао: „Часна je пред Господом смрт преподобних Његових". § И сада, у наше дане, у тешкој забити Русије живи човек који има дар прозорљивости. Ради баба у својој башти, a већ месец дана скоро да нема кише, хоће све да посахне. И баба се моли у себи: „Господе, сигурно неће бити доста за све, пошаљи кишицу само на моју башту, на моје парче земл>е". A човек о коме говорим про- лазио je тада подаље од тог места, na подиже руку и запрети joj, вичући: „Како то -,,на моје парче земље"! Моли се за све, a не само за себе!" § Савремени живот у граду некако истискује дугачко мо- литвено правило, при чему изгледа да се овде не ради само о непријател>ству живота и молитве. Чак и верујуће породице у јурњави с временом тешко успевају да пронађу неки сат покоја, и чак и у таквој породици je тешко отворено се моли- ти. Kao да се тим дугим осамљивањем ремети нешто што je потребије овој савременој пустињи. Зато свако чији je живот тесно повезан са животима других људи треба да зна кратко молитвено правило које je завештао преп. Серафим Саровски, учитељ савременог хришћанства: „Оче наш", "Богородице дјево" no три пута и „Вјерују" једанпут. Овако се помолити ујутру, a затим, како je речено у том правилу, ићи за својим послом, непрестано се обраћајући Богу кратком молитвом. Еп. Теофан Затворник je учио да као кратка јутарња мо- литва може послужити било која молитва, на пример „Боже, помози ми" или „Господе помилуј". Смисао новог молитвеног правила je у томе да оно буде кратко код куће, a да се непрекидно врши међу људима, на послу. Из свог кутка треба ићи к људима, али ићи с молитвом. § Недавно сам у преписци (испуњеној духовном мудрошћу у најбољој аскетској традицији), вођеној између старца-епископа и његове духовне кћерке, прочитао ово место: „Довољно je да грешник уздахне због свог греховног бремена, довољно je само да пред Искупитељем отвори сву душу обремењену многим гресима, na да са душе спадне бреме, сумње остају далеко, и верујеш, и плачеш, и тако je лако, лако". (М.М. Cepr. посад, 1915, стр. 36) Последњих 18 речи у потпуности припадају Љермонтову, али су оне, очито, биле тако духовно неопходне на том месгу у писму, да писац није чак ни ставио наводнике. To су биле ЦРКВЛ И Њ Е Н ТАМНИ ДВОЈНИК његове речи, a оне су и моје, и речи свакога ко je осетио благодат молитве која скида с душе бреме греха. § У цркву улазе два дечака: један има шест година, друти je млађи. Млађи очигледно ту још није био, и старији га води, попут каквог вође екскурзије. Ево их код Распећа. „А зашто ово?" - пита млађи сав престрављен, посматрајући широм отворених очију. Старији самоуверено одговара: „A то je - за правду". О преп. Сергију каже се у акатисту да je он „у телу живео духовно, на земљи небески, с људима пребивао анђелски, у свету - надсвески". Можда ми то уопште и не бисмо хтели, али свако од нас треба, према својим моћима, да живи „у свету - надсветски", „на земљи - небески". §

Треба разумети да je свет одвојен од Цркве: ми немамо права да не знамо да свет не жели Цркву и да joj се супротставл>а. Опроштајна беседа Господа, коју je записао апостол Јован, представл>а Завештаље. У њој je реч о Цркви, која остаје у свету, окружена неверјем и мржњом света. „Духа Истине свет не познаје, a ви ia познајете (14,17)... „Свет ме више нећевидети, ави ћетемевидети (14,19).. .„Кад бисте били од света, свет би својс љубио, a како иисте од света Heto вас ja изабрах од света, зато вас свет мрзи" (15,19). „Ви ћете заплакати u заридати, a свет he серадовати" (16,20)... „У свету ћете имати жалост, али не бојте се, ja сам победио ceeт" (16,33). Победио je Господ крсном љубављу управо пре- ма томе свету. § Постоји још једно место у Христовом завештању о ис- томе: „Рече му Јуда, не Искариотски: Господе, шта je то ga ћеш се јаеити нама, a не сеету? Ogioeopu му Исус u рече: ако ме неко љуби, реч моју држаће, u Отац мој љубиће њаа; u ми ћемо доћи иу њему ћемосенастанити"(14,22-23). Ученик, васпитан у идеји земног месијанског благостања, био je смућен тиме што je Христос на тој последњој вечери тако отворено тврдно да je он глава не света него само Цркве. A Христов одговор расејао je и последн.е илузије о „јављању свету". У свету се саздаје „обитељ" Цркве, и у њој и кроз њу ће бити „јанл>ање Христа" свету. Цео свет се увек, сваког дана и сваког часа позива у Цркву, да би она постала цео свет, или да цео свет постане Црква. Али ми видимо да свет хоће да остане затворен у себе. Morao бих много нисати о свим драгим људима, који живе у мом срцу. Али, није ли бол>е заћутати, како се они не би некуд удаљили, узнемирени, може бити, тако казаном речју? Врло je драгоцено то сећање, то Homeibe у себи живих људи. Но ja не могу сакрити своју благодарност свима који су ми на овај или онај начин, случајно или не случајно, много или мало -одшкринули двери Цркве. Зато je и тешко живети, јер je у свету све мање оних који умеју да одшкрину двери, све je Maibe праведника. Kao што je речено: „Спаси ме, Господе,јер понестаде преподобних". О. Александар Јељчанинов пише: „Главна грешка савре- мене омладине je у убеђењу да je хришћанство философски систем, логички доказив, који они могу усвојити у стању у којем се налазе. A хришћанство je - живот". Понекад видиш: млад човек je малтене са усхићсњсм прихватио хришћанство: „такво богатство мисли после оскуди- це материјализма!" Али пролази време, и пошто није примио хришћанство као живот, као подвиг духовног преображаја целокупног свог живота, овај млади човек изненада чини такав морални поступак који га одмах сгавлл ван хришћанства. Једном валаамском монаху, који није желео да схвати своју кривици и да се смири, у сну се јавио св. Јован Кронштатски и рекао: „копај дубл>е", тј. кроз таму душе дођи до неке светло- сти, као до грумена злата у земљи. Тако човек пожели да и неким младима каже: „Копајте дубл>е". ЦРКВЛ И IbEII ТЛММИ ДВ01НИК Варсонуфије Велики je учио да je за унутарњу молитву многољудним местима потребно „чувати очи", јер кроз н>их продире расејаност и одгони молитву. Можда ће неко питати: зашто je нама, обичним људима, потребно да то знамо? Дистан- ца између нас и Отаца je огромна, али се и сунце одражава „у капљици воде". По закону некаквог уподобљавања, и наша мала вера може истински усвојити подвижничке савете. § „Молите се непрестано" - то je директна заповест апо- стола. Свети Оци уче да само молитва срца може бити непре- стана молитва. Ум се умара, a срце и у сну бди. Али за нас, људе несавршене, у појму „срдачне" молитве најважнија je њена искреност. Апостол захтева, пре свега, непрестану, непромен- љиву молитвену искреност према Богу. Он жели да ми увек пребивамо у искреној истини молитвеног дисања. Ako се молитва тако схвати, онда je бесмислена свака сумња у то да je она могућа. Зашто je немогућа искреност? Сећам се како нам je митрополит Кирил причао 1923. године у УстСисол>ску да je пре револуције на улазу у јарославску железничку станицу стајао портир у некаквој униформи са „гајтанима", и да je тај портир дуго година носио подвиг не- престане молитве. §

Матушка Смарагда je за себе говорила: ,Ја сам немаран монах. Мени je лако да се спасем: на посао не идем, седим сама у засебној келији, у миру, машем ту бројаницама. A хајде се ти спаси на тргу, усред света, као што сви други живе". Јер „манастир у свету" јесте хришћанство на тргу. He звучи баш лепо, али je тако. § Желео бих још једном да се позабавим заповешћу апо- стола о непрестаној молитви. Када завршимо молитву, или после ирисуствован>а на бо- гослужењу, ми обично почнемо да се гордимо. Наше молитве- не паузе испуљавају се сујетом, зачињеном тек завршеном молитвом, тј. испуњавају се порицањем смисла молитве: тек што смо много пута изговорили „помилуј ме", a у паузи после тога ми задовољно и уморно уздишемо, и уопште не сматра- мо да треба да будемо „помиловани". Прекидање молитве може стрити погодно тле за гордост. Затим код нас наступа некаква пособита после-молитвена безбрижност („помолио сам се, сад je све у реду"), из које настају сва после-молитвена искушења, на која нас Оци не- престано упозоравају. У непрестаности молитве налази се духовна логика мо- литве и непрестаношћу се, пре свега, укорењује потпуна искре- ност ibCHor смирења, тј. саме природе молитве. Ja не могу a да се не молим стално, јер ми je стално потребна помоћ Божја. И зашто бих се гордио, ако стално призивам ту помоћ? Па не гордимо се ни својим дисањем, његовом непрестаношћу, и не примећујемо га нити процењујемо умом, једноставно - дишемо. Тако и молита треба да се претвори у неприметну једноставност непрестаног дисања. Мене ће, свакако, осудити зато што пишем о овоме. И ja сам себе осуђујем, јер пишем о молитви.а не умем да се молим. Али у једно сам уверен: ако се не молимо, онда смо дужни да у нашем грешном срцу барем уздишемо за молитвом. Грешном срцу и јесте најпотребније да уздише. § Још једном ћу написати шта je о молитви говорио еп. Тео- фан Затворник. „Живот се налази у срцу, зато тамо и треба жи- вети. He мислите да je ово делатност савршених. He, то je делатност свих који почињу да траже Господа. Живот тек тада и започиње, када се у срцу појави усредсређени неугасиви пламен. To je онај огаљ који je Господ дошао да низведе на земљу". § „Усредсређени неугасиви пламен" у срцу јесте благодат Божја, која се настанила тамо, учинивши то срце једноставним и искреним. UPKBA И ЊЕН ТАМНИ ДВ01НИК О. Нектарије Оптински je учио: „Иштите благодат од Бога... Молите се једноставно: Господе, подари ми благодат Твоју". He треба захтевати благодат, a молити за њу треба, јер тиме ми молимо да нам срце увек буде једноставно, исктено и топло. Молити за благодат исто je што и промрзломе мо- лити да се згреје. „Ходите ceu, обуцимо се у Христа, ga се зјрејсмо" (Икос Богојав/bCiM). Молитва потребује тишину - и унутарњу и спољњу. Ето зашто je невероватно тешко молити се у ово наше бучно и гордо време. Сећам се нечијих стихова, које сам записао код покојног Г.И. Чуљкова, негдашњег Блоковог пријателл, a потом духов- ног сина о. Алексева Мечова. У бртама свакодневним живим, a душа, неким пламеним чудом затомл>ена, живи мимо мене. И често, журећи на трамвај Ил' над књшом Главу нашњући, Чујем хуј огња И затварам очи. Тако можда и молитва живи „затомљена". § Једна од најдражих молитава о. Серафима (Батјугова) била je „Возбраној војеводје", и то изговарана не само за себе, него за све. „У наше страшно време - рекао ми je он недуго пред смрт - ту молитву заштите треба скоро непрестано по- навл>ати".

A схиигуманија Марија, духовна наставница многих, која се недавно упокојила у Загорску, говорила je да треба скоро непрестано читати „Богородице Дјево". Обоје тиме говоре једно те исто: „Помилуј нас Богородицом!" -ако се спасемо, то ће бити само Богородичиним молитвама. Ha затварање храмова треба одговарати непрестаним сећањем на Бога. И то не зато што ће се тиме отворити хра- мови, него зато што се тиме гради Незатвориви храм. Предсмртне речи епископа-подвижника Атанасија (1962) биле су: „Сви ћете се спасти молитвом". О сећању на Бога, које се чува у души, једном сам писао, присећајући се детињства. У Зосимовској пустињи je била капела над кладенцем. Ha таваниди je био изображен Спаситељ који благосиља. A кад погледаш надоле, Он који благосил>а, јасно и тихо се одражава на тамној површини мирне воде. Тако се, као призор из детињства, Благосил>ајући Спаситељ, може и у кладенцу душе сачувати живим сећањем-молитвом. § Све je више пустиње у Цркви, a све мање људи у храмо- вима. To с једне стране, a са друге - све je више људи на екуме- нистичким конгресима. Но матушка Смарагда je говорила својој ученици: „Макар у цркви стајала сама-самцита - стој!" И у храму, у смислу учествовања на богослужењима, и у Цркви, у смислу верности њој. Још je она говорила: „Приближавамо се печатима". § Религиозна прозрења неких писаца, на пример Достојев- ског или Пастернака, била су послата од Бога ради попуњавања празнине у религиозној литератури њиховог времена, као нека врста духовне компензације. Њих je понекад могуће сматрати гласом Варламове магарице „која спречава проро- ково безумл>е". При чему, занимљиво, све што je у светској литератури вредно у религиозном смислу, потиче не од ученог богословског рационализма, него од истинске литературе Цркве. Ево једног примера. Оци-подвижници су вазда саветовали да се поједини одломци Новог Завета и Псалтира науче напамет, како бисмо стално живели у њима. Бредбери то, наравно, није знао када je последњим људима хришћанске цивилизације, који живе у условима атомског дивллштва, ставио у срце мисао да на- памет науче главе из Еванђеља, како би их пронели кроз таму, као златне карике људског рода („451 степен Фаренхајта"). ЦРКВА И lb EH ТАМНИ ДВОЈНИК Мислио сам да би тај савет и Отаца и романописаца тре- бало и ми да послушамо, тако што бисмо најдраже нам од- ломке новозаветногтекста научили напамет и уврстили у своје свакодневно молитвено правило. To нам може итекако добро доћи. § Гогољ je објављивао своју благочестиву преписку са нај- бољим православним намерама, a оптински старци су били неповерљиви према н>ој. Ha црквеном Западу „Целокупна теологија" Томе Аквинског сматра се теолошким темељем Римокатоличке цркве, a Берђајев je тачно рекао за ту књигу: „Ако бих je целу прочитао, можда бих престао да верујем". И обрнуто: може се приближити вери или се утврдити у н>ој неким стиховима Љермотова, Тјутчева, Пастернака или Блока. Да не говорим о Достојевском и Љескову. Имао сам пријателл који je годину дана у осами читао књигу Достојевског, и од неверујућег постао верујући човек. За Бредберија je неко рекао да он има апокалиптична предсказања о Западу. Какав je закључак? И овде ваља бити мудар „као змија" и једноставан „као голуб". Књижевност je пуна хаоса и разврата. He само да није потребно него je и несумњиво штетно читати све редом. Али не треба ни одрицати било какву могућност да се и у тој мрачној шуми угледа светлост. Ако су људи од Бога, онда и њихови стихови могу бити ог Бога. „Све je од hbeia, Њиме u за ЊеГа ". Јер, како каже исти тај апостол, наводећи у својој религиозној проповеди незнабожачке стихове (Д.Ап. 17,28) -,,Ирод Његовјесмо". У несносном метежу метроа ja се понекад са сузама молим свом Анђелу чувару речима Тјут чевл>евих стихова: Крилом ме својим заоГрни Немир срца утишај, И бпмодатан he бити хлад за успокојену ми душу. Нисам Гогоља случајно поменуо. Неки млади хришћани неразборито прихватају као истинито све у предреволуционар- ној црквеној ли-гератури. To je грешка опасна no духовно здравље. Зло које видимо у савременом црквеном животу: равнодуш- ност према човеку, спољашност у

свему - и у подвигу (ако постоји), и у молитви, потирање граница између Цркве и државе, посветовЈБачење, богословски рационализам, живллње no телу, a не no Духу Божјем - све je то наслеђено из прошлости. Moj отац je био врло правоверан свештеник, ученик оптинских стараца и Леонтјева, али сећам се како je патио у спарном предолујном ваздуху предреволуционарне црквености. Навешћу неколико редова о мом оцу из сећања једне н>е- гове блиске духовне кћерке. „Пред Први светски рат - пише она - о. Јосиф je имао један велик и потресан доживл>ај. О томе ми je причала његова жена после његове смрти (1918. године). Она се сећала како je о. Јосиф седео код угаоног прозора који гледа на Арбат, и посматрајући -не персиективу улице, него персиективу историје - говорио je о томе како je изгубио веру у отаџбину Веровао сам да je руски народ носилац православлл. To je можда било - и прошло." Почетком светског рата 1914. године неки су маштали о „Крсту на св. Софији" (у Цариграду). И пре He¬ro што je историјски постало јасно да je то немогуће, о. Јосиф je говорио: „Зашто he нам св. Софија? Ko ће ући у њу? Распућин!?" Предреволуиионарна црквеност je све више губила љубав и светост. § „Старајте се да имате мир са свима и светост, без које нико неће видети Господа" (Јевр. 12,14). „Јерјехрам Божји свет, a то сте ви" (l.Kop. 3,17). „Онајкоји твори ipexog ђаволаје" (I.JOB. 3,8), тј. значи он није од храма, од Цркве, док се не покаје. Да би се стално пре- бивало у Цркви неопходно je стално се кајати. Ето зашто je свима неопходна стална покајничка молитва. „Господе, catpe- ших небу u Теби, прими je као једноГ од најамника својих". ЦРКВА И ЊЕII ТЛМНИ ДВОЈНИК § Љубав je својство воље шш, како je говорио свети Нико- ла Кавасила (14. век) „добродетељ воље". Бог од нас очекује само нашу вољу к Њему, тј. љубав, и даје Себе не за наша дела и подвиге, у смислу некаквс плате, него само за ту вољу-љубав, за нашу жељу да живимо у Њему, за нашу вољу за животом. Бог-љубав ишчекује љубав, и зато ишчекује вољу. Човек je сав у ланцима првородног греха и сам од себе не може ништа учинити да обрете Бога, тј. своје спасење, осим да Га пожели, да се пружа к Њему својом вољом. И Бог, видећи ту слободну вољу, помаже човеку Својом благодаћу, којом ra и приближа- ва Себи и савршава у њему сва н>егова добра дела. He чини их човек својом силом, него благодат Божја због човекове воЛ)е, тј. љубави, која се пројављује кроз покушај -„трудољубивог делања" у подвигу. Управо на овоме je засновано учење Цркве о спасењу чо- века no дару, за смирену веру, a не у виду награде, како учи Рим. Подвиг je само пројава или знак добре воље - љубави према Богу. Духовни труд je апсолутно обавезан, али све што човек стекне, није његово, него Божје, и не добија за уложени труд, него no милости Божјој. „Макар узишли и на сам врх добро- детељи, ипак се спасавамо no милости" (св. Јован Златоусти). To je једна од најчуднијих и најрадоснијих антиноми ja хришћанства. Радосно je схватити, после свега, да си ти - ништа, и да je „све од Iheia, Њиме u за Њем. Њему слава у ве- кове векова!" § „Не љубите свет" (I.Jh. 2,15). „Boi je тако заволео свет" (Јн. 3,16). Овде није вредно пажње то што видимо испољавање закона противречности хришћанског познања, него то што je два противречна исказа о љубави и нељубави namicao један исти апостол љубави. Суштину овог закона антиномије добро je разјаснио Фло- ренски. Противречност je реална, али се она такође реално (или jouj реалније) разрешава у јединству благодати у коју се погружава људски разум у Цркви. Ево још једног примера противречности. У Посланици Титу апостол Павле пише: „Он нас je спасао не за праведна дела, која миучинисмо, neto по Својој милости" (3,5). Овде као да je у питању чисто лутеранско спасењс само вером, без неоп- ходности подвига и „добрих дела". Али после једног стиха апостол додаје: „Да бисмо, оправдани tbeioeoM блшодаћу... који поверовашеу Boia старали ga предњачеу добрим делима" (3,7-8). Ha јединству ове, за Запад неразрешиве, противречности стоји сва дивна висина православних светих.

„Не уздај се у себе: све добро које се савршава у теби јесте последица милости и силе Божје" (преп. ава Исаија) Ово je ваз- дашња формула аскетике. „Подвизавај се... A када успеш да прођеш земљу страсних помисли, не покажи се неблагодаран, не признајући у томе дар који ти je свише послат, него са апостолом исповедај, говорећи: „Не ja, него благодат која je са мном"(1.Кор. 15,10) однесох ову победу" (nperi. )ован Карпатски). § Очишћење човека од греха - то je његово просвећење Невечерњом Светлошћу Божјом, и оно се збива не no заслугама човека, не зато што он живи у подвигу, премда мора да живн у подвигу, него се збива „надумно" или „свештенотајно". „Свети Дух сваку душу животвори u чистотом узвишује, светотројиччо je осветљава јединство, свештено u тајно" (Антифон 4. гласа). § Оним младим хришћанима који, због религиозне младе- наштва, стреме ономе што je спољашње, нпр. акатистима, желим да кажем: „Иштите најпре Царство Божје", a онда ће вам се, можда, додати и акатисти. Они нађу акатисте и тиме се умире, a нама je заповеђено да иштемо заједницу с Господом и са људима. ЦРКВЛ И Н» Е Н ТЛМНИ ДВО|НИК Преподобни Јефрем Сиријац je казао: Монаштво није одежда, (na чак!) ни постриг, него небеско живљење и стремљеп>е ономе што je божанско". О таквом животи можемо само да сањамо, али „стремљење божанскоме" сви смо дужни имати, жељу за божанским стру- јаљем Духа Светог. Само то и jecre циљ хришћанства, и бесе- да преп. Серафима „о циљу хришћанског живота" открива нам ту истину, зове, уклања нас са пута обмана спољашности и хладног затварања у себе и поставља као једини и трајни наш задатак: сједињење с Господом, богоопштење. § Данас многи пишу стихове који су технички много са- вршенији од стихова Пушкина или Блока. A истовремено сви знамо да немамо ни Пушкина ни Блока. У богословљу се збива то исто: многи су почели умешно и професионално да богословствују, тј. без икаквог страха да говоре о „гноси" и „аскези", „енергијама" и „преображењу", „саборности" и „издвојености", „катафатичкој" и „апофатичкој" традицији. Kao да je све речено како треба, али je понекад тако замор- но то слушати. Богословље се може увести у салон, али њега треба уводити у подвиг молитве и у једноставност молитве. „Читање истанчаних проучавалаца Eoia ucyiuyje сузе u ogiOHu од човека умиљење" (Патерик) „Ишти Господа, али не испитуј ige он жиеи" (прсп. Серафим Саровски). § Свети Оци су учили да je молитва богословл>е, a богословље -молитва. Практично, то би требало схватити тако да je људима који су већ при Цркви потребно само оно богословље које може бити прелаз ка молитви. После све математике Флоренског лако се прелази на молитву. Он о њој скоро и да није писао, али je за н>у, понекад невешто, градио миомирисни храм. Његова метафизика увек чезне за реалним старим руским храмом и стреми њему. Исто осећање човек има и кад чита богословске радове митрополита Антонија (Блума). Код неких других савремених богослова има много религиозног рационализма - гностичког, општефилософског или ортодоксног. Иза мноштва њихових речи не чује се њихово ћутање, a баш то ћутање богослова je оно што je најпотребније. § „Јер расудих ga не знам међу вама ништа — говори апостол - осим Исуса Христа, u то распетог" (l.Kop. 2,2). To je, као од камена баченог у воду, центар од којег се шире кругови апостолског богословља. Сећам се да сам некад видео стару икону Спасител>а, која се звала „Исус Христос Молчаније"; Спаситељ je на њој био изображен као „Ангел Великог Промишљања", као средиште Божансхе Премудрости и Знања. Благодатно виђење-спознање јесте сами ваздух Цркве. AKO СМО у Цркви, тј. ако волимо, онда спознајемо и богослов- ствујемо, „јер љубав рађа знање" Цркве. Црквени човек може (a некима

je то чак и неопходно), да свој ум нахрани и опште- људским знањима, под условом да притом успева да умом и срцем живи тако да „не зна ништа осим Исуса Христа, и то распетог". § О обједињавању општељудског знања, или „светске мудро- сти" са премудрошћу Божанском најбол>е je речено код Варсо- нуфија Великог, подвижника апостолске вере из VI века. „Ти не треба да обраћаш пажњу само на светску мудрост, јер ако човеку није свише дата духовна премудрост, онда му прва није од користи. A ако има и једну и друту, такав je бла- жен" (822. одговор). Како je мало таквих „блажених", који су знали ући у тајну обједињавања. § „Молитва Исусова ме je веселила на путу, и сви људи ми постадоше добри, као да су се обновили у љубави... Када би ЦРКВА II ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК их сретао, без изузетка сви су ми изгледали тако љубазни, као дасу ми род,иакосенисам ниупознаваосњима... И кадабих притом почео да се молим срцем, све око мене je добијало чудесан изглед: дрвеће, трава, птице, земља.ваздух, светлост - као да ми je све говорило да постоји за човека, све je сведочи- ло о неизрецивој Божјој љубави према човеку... И разумео сам шта je то „знање логоса твари" и како „свака твар пева о Богу" (из казивања боготражитеља о благодатним дејствима мо- литве Исусове. Изд. З.М. 1893). Улазак у духовност омогућава човеку да спозна условност времена. У духовности отпочиње стаза Вечности где „времена више неће бити". Уклањају се некакви зидови, уклања се преграда која раздваја и заклања моју садашњост од прошлости, од воЛ)«них покојника, од заједничког живота са н>има, од де- тињства, од, рекло би се, давно изгубл>ених скривница блага. A појављује се и нешто ново: могућност да некако измени- мо нешто у својој прошлости, у себи давно прошломе, нешто у тамном ocehaiby својих падова и богоиздајстава. Нама je речено: „Све je мојуће ономе ко верује". Сећам се да je старац Серафим (Батјугов) говорио: „Настаће време у вашем животу када ћете почсти да залечујете прошлост". § „У Теби, Дјево Чиста, побеђени бивају закони природе" (служба Успсњу). Бог хоће да се ми спасемо, a „ige Boi то хоће, побеђен бива природни поредак" (служба 7. гласа). Taj несумњиво над-природни свет, у који хришћанин треба да прелази не „тамо некад", „на оном свету", него већ сад, на земљи, усред савремена цивилизације, назива се „духовни свет", a стање човека који у њега некако ступа - „духовно" стање. Зашто je то тако? Само зато што je то стање божанско. Духовност je синоним стицања божанскости, јер „Boi je Дух". Ове речи Христос je изговорио управо онда када je пред људским родом, оличеним у Никодиму, открио сву реалност nocTojaiba другог, божанског света, и колико je тешко прећи у љега. Духовност je Царство Божанског Духа, a хришћанство - учење о том Царству и улазак у њега. ETO зашто je позивом „иштите Царство Божје" испуњено сво Еванђеље. Никодим се, као што знамо, ужаснуо, схватив- ши реалност новог рођења у духовност, као и његову над-при- родност за земаљскс људе. И ми се ужасавамо од помисли на духовност и бежимо од ње у какву било спољашност: фило- софску, екуменистичку, типикарску. Матушка Смарагда je говорила: „Не могу вам објаснити какав je духовни живот; али je добро ако знате да он постоји". § Добро je ако од сто људи који стоје у храму има два-три човека и две-три жене који још немају 50 година. Раније, двадесетих година, говорили смо: „I (рква се држи на женама", и притом се присећали Христу верних мироносица; тада je у храмовима још било много младих жена и девојака. Сада треба мењати формулацију: Црква се држи на старицама, и добро je ако нису превише зле. A неки млади хришћани нису свесни тог страшног процеса дехристијанизације Русије и, имајући срећу да живе у Москви, уз групицу верујуће омлади- не, уверавају сами себе да je „све у реду". Такви људи не схватају живот десетина милиона људи и не виде како су храмови све празнији. У процесу отпадања од хришћанства град се такми- чи са селом и село, чини се, побеђује. По некој закономерно- сти, хришћанство се враћа у рано хришћанство не само духов- но него, такорећи, и феографски: из села у велике градове: „Рим" и „Ефес",

„Антиохију" и „Коринт". Тамо he се стварати новс хришћанске заједнице последњих времена, окружене милионима неверујућих. § Бог Сам тражи сада Своје ученике и тада, како су гово- рили и Паскал и Флоренски, човеку прилази не Бог философа и научника, него Бог Аврама, Исака и Јакова, узима га за руку и води. ЦРКВЛ И ЊЕН ТАМНИ ДВ01НИК Сви знамо Ивановљеву слику „Јављање Христа народу". Јављаље Христа души збива се у сваком човеку, кога je Бог призвао, no мери срца призванога. Душа добија некакав под- сгицај некад кроз случајно пронађено Еванђеље, међу кплгама које je сусед бацио на ђубриште, некад кроз сан, некад кроз уметност иконе, некад кроз живог носиоца светости и љубави. Kao што je рекао преподобни Симеон Нови Богослов: ако се у нама не јави Христос, ми не можемо ни веровати у Њега нити ra волети онако како би требало. Недавно су причали о једној девојци (неверујућој Јеврејки) која je caibana да je у смртном страху бежала од некога и изнена- да припала к Распећу и обгрлила га, са јасним осећањем да се спасла. Када се пробудила, пошла je да тражи Цркву Распетога. Јавл>ап>е Христа - то je заметање Његовог чудотворног лика у души човековој, то je када лично чујете речи: „Ево чо- века!" Можемо поверовати само ако заволимо. „Ко не може волети Boia, тај, свакако, не може ни веровати у lheia" (Преп. Симеон Нови Богослов). § У вези са могућношћу „јавллња Христа" души кроз умет- ност иконе присећам се речи Флоренског о могућности фило- софског доказа постојања Бога. Флоренски je рекао да се најбољи од тих доказа напази у Рубллвљевој „Светој Тројици": „Ако постоји „Тројпца" Рубљова, значи ga потоји Boi". § С теозофијом сам се упознао на самом почетку револуције, када су се на зидови.ма кућа понекад лепл>ене објаве о теозоф- ским прсдавањима. Сећам се како je изгледало једно од тих предавања. У ходнику и у сали мноштво московских дама, прави крем, a између њих хода здрав млад мушкарац, правилних црта лица, у ружичастом хитону, с обнаженим рукама и нога- ма, на којима су биле наруквице. To je - говорили су ми - млад песник.да ли имажиниста, да ли тако нешто. Набини испред катедре дуг низ белог цвећа у саксијама, иза бине допире тиха мистична музика. Публика се досађује и нервира, ишчеку- јући да се нешто деси, али се повремено чују антитеозофски повици, и према њима се, са претећим изразом лица, упућује човек у хитону. Најзад се појављује предавач, такође дама, која се презивала, чини ми се, Пушкина. Говори да човечанство очекује препород и да му се прибли- жава, да he зато Велики посвећеник ускоро доћи, да му тех- нички напредак омогућава да брзо путује no целом свету, да ,чи треба да унутарње живимо тако да га приметимо, да не пропустимо његов долазак. Када je она завршила, разлегао се аплауз, a иза бине се поново зачула музика. Одједном, насред сале на столицу се none С.Н. Дуриљин (који je тек много касније постао свепгге- ник) -малена фигура у плавом сакоу и са златним наочарима - високо подиже руку и повика: „Не верујте: када Христос буде дошао, Њега нећемо моћи да не ириметимо, „јер као што муња излази од истока u сине go запада, такав he бити u до- лазак Сина Човечјеi". § С.Н. Дуриљин јепостао свештеник, чини ми се.две годи- не после овог догађаја, и служио je на Маросејки, код о. Алексеја Мечова. Сећам се како je на Литургији на Велику суботу С.Н беседио о томе да je „ово блшословеиа субота, дан одмора, јер починуод дела својих Јединородни Син Божји" (стихира). С.Н. je имао велику личну љубав према Христу, управо ону личну љубав која нам светли у животима и делима Светих Отаца, и на коју нас je Достојевски, у право време и тако добро, подсећао. Али остаје чињеница: иако je примио свештенство, С.Н. je, на крају крајева, ипак напустио Цркву. Или би можда било боље овако рећи: зато што je примио свештенство, он je оти- шао: испоставило се да je то бреме било претешко за његова плећа. За човека слабог духом, који je притом искрен и има љубави, неподношљиво je када на Тајној вечери опази зло. Да ЦРКВЛ И Н.ЕН ТАМНИ ДВС1НИК

би се, када га угледа, одржао и био истински свештеник, не- опходно je да буде спреман, као одговор на Христове речи „Један од вас he ме издатu", понављати апостолске речи „Да нисамја, Господе?" Какав бездан смирења и проницања у тајну Божјег Промисла! Само то спасава свакога и води ка Цркви, a тим пре онога који стоји у олтару, јер се тамо понавлл Тајна вечера. Али ка том смирењу може се ићи само најмукотрпнијим подвигом вере. A С. Н.-у су у то време били покојни сви његови старци - и о. Анатолије Оптински и о. Алексеј Мечов, и он je остао сам. § Два пута сам био код о. Алсксеја Мечова и на служби, и у његовом дому. Сећам се с каквим детињим задовол»ством je одмах хитао у предсобл,е да би било коме - сасвим незнатноме - дао крзнени капут. Ja сам мало говорио (за разлику од С.Н. који je све време причао), управо нешто сам ослушкивао. „Ето, мене сматрају видовитим или прозорљивим -рекао je он једном човеку, кога je исповедао a то није прозорљивост, него само познавање људи. Ja као на длану видим оно што они преживл>авају". Био je омаленог раста, покрети му беху хитри, a поседовао je и некакву, заиста неодољиву веселост, која je извирала из његових премудрих свепрозирућих очију. Међу строгим и мрачним, такозваним „филаретовским" све- штенством у Москви, он je био носилац оног „вечног весеља" о којем се пева у пасхалну Hoh. § Људи који на неки начин верују у Бога, али не верују у Цркву, на пример теозофи, обично говоре: „Зар су Богу потреб- ни обреди? Чему та формална страна? Потребни су само љубав, лепота и човечност". Заљубл>сн младић иде код дсвојке и, видсћи на путу цвећс, откине га, или купи, и односи joj, уопште не сматрајући да je то „формална страна". To и јесте идеја црквеног обреда. Љубав према Богу природно рађа лепоту и човечност об- реда, схваћеног као цвеће које приносимо к ногама Божјим. Вера je љубав, и суштина хришћанства je -бити заљубљен у свог Бога и Господа, и самим тим осећање да je на земљи остало и да живи Његово Тело - Црква. Како je могуће не изразити та осећања и спољашњим делањем, које ми називамо обредима? Али ако постоји само споллшње, тј. мртво делање, онда ће оно, не само у хришћанству него у свим другим животним сферама, на пример научној, бити само бесплодно обмањивање и себе и других. He говорити о томе - значи куцати на широм отворена врата. To je свакоме јасно. Формализам или, што je још горе, лажна побожност, тј. заслађени формализам, није хришћанство, и свако од нас, који се убрајамо у хришћане, треба да прође тај дуги и узани пут од нехришћанства до хришћанства, од мртвих цветова до цветова живих. § Теозофија није тако безазлена као што се може учинити. Њена суштина je у одбацивању Цркве као 'Гела Божјег у свету. Тело Божје у човечанству јесте реалност присуства Бога у свету, и та божанска реалност je неподношљнва високом тамном спиритизму. Црква je Тело Бога и ту непојамну чињеницу сваки хриш- ћанин животом усваја кроз обожење своје душе и тела у под- вигу преображења.Обожује се баш ова душа и ово тело, то моје и твоје дисање, налажући самим тим одговорност упра- во на тај конкретни човеков животни пут. У хришћанству нема маговите реинкарнације, која укида сваку одговорност. Црква узима конкретног човека и води га у Вечност, чинећи га ћелијом великог тела. Прах људски улази у Божански Жи- вот. О, Пасхо! „Итушгвају СЕ пророштва eauujyhei, KOJU ioeopu: обновићу палу скинију свештеног Давида у Теби, чиста, u то преображе- ну. 36oi ње прах свију људи у тело се Божје yipagu" (Служба Рођења Бошродице, канон песма 9). ЦРКВА И ЊЕН ТЛМНИ ДВ01НИК § Бака певуши мајушном унуку Љермонтовљеву успаванку: „Даћу ти икону свету да je понесеш на пут, a ти je, молећи се Богу, држи пред собом..." Унук блажено склапа окице. Улази мајка, бакина кћерка, и каже joj: „Шта ти то певаш? He треба". Наравно, остаци капитализма могу се усадити у свест и преко Љермонтова. Тако се унутар саме породице образују међусобно туђе духовне pace.

Остала ми je у сећању (недавна) прича о томе како нам je у младости С.Н. Дуриљин открио „једну необичну молитву" ЈБермонтова; молитву о „косим зрацима", о којима je касније тако добро говорио Достојевски, будући сав њима освећен. У руској књижевности XIX века, уметничкој, славенофилској - било je нешто неизрециво велико, што je „могло бити, али није постало". И у томе, што „није постало", у томе што су били само тихи коси зраци пред сутон, палази се свима нама неопходна религиозна сета. Волим да читам у Делима апостолским оно место где се описује растанак ап. Павла са ефеским презвитерима: „И на- стаде велики плач свију, u ipnehu Павла целиваху Ja, особито растужени збо! речи коју je казао, ga они више неће видети лица weioeoi" (20,37-38). § Тих година, када je код нас долазио о. Серафим (Батјугов), са нама je живела једна наша пријатељица, проста жена. Не- када je била монахиња (сама je отишла од родитеља у манастир кадјој јебило 11-12 година),али уто време ничим спољашњим се није разликовала од нас, није баш нешто ни постила. Али je имала срце које je сажаљевало све људе. За њу je о. Серафим говорио: она ходи не само у ангелском чину него и ангелским стопама. Умрла je код нас ујутро на Велику суботу, и буквално до последњег минута je била при пуној свести и потпуно уверена да неће пропасти, него да ће прећи у Нови живот. Била je ћудљивог карактера и, осим тога, није много во- лела молитве и службе, због чега je о. Серафим, наравно, био огорчен, особито када се дешавало ово: он ставља епитрахиљ да би служио, a она иде у башту да копа кромпир. Вндим: он чита и све погледује кроз прозорче на њену фигуру нагнуту над усев. И сећам се, о. Серафим стоји у предсобљу и облачи се да опет отпутује на дуже време; потом се још једном поз- дравља с нама, a пред том женом одједном пада lia колена и чини метанију. § О н,ему желим да запишем и ово сећаље. Било je хладно зимско јутро, тек се раздањивало, кад неко закуца на спољња врата. Ja изађох, и на питање „ко je?" - чујем тих монашки одговор: „Исусе Христе, сине Божји, помилуј нас". Уопште га нисам очекивао тог јутра, и тако се обрадовах, да уместо да одговорим „амин", као што треба, узвикнух „Ах! Баш лепо!" и тек потом, опсетивши се, двапут рекох: „амин, амин". И кад отвотих врата, први пут угледах такво његово лице -радосно и утешено: чуо je да њега, путника-богомољца, овде очекују и воле. § Житија светих треба читати, али своје разумевање одређе- ног светитеља не треба увек ограничавати само на прочитани текст. Треба желети да сазнамо и нешто што тамо можда и није речеио. У житијима се понекад догађа да буде затамњен лик светитеља, његова индивидуалност; тј. реалносг у божанско- човечанском смислу бива понекад закривена маглом некакве благочестиве стандардности, a велико чудо преображења човека, тај „дах Исусов" који у себи носи сваки светитељ - све то се, услед ове магле, не види и не чује. У житију преп. Сергија, a нарочито преп. Серафима, нема магле, иако су тамо описана и велика чуда која су они учини- ли. Зато je лик преп. Серафима нама тако близак, тако свеси- лан у односу на нас, ето зашто тако радосно бива кад у летњи дан подигнеш главу, загледаш се у лагане облаке и одједном схватиш да су они, ти облаци исго тако клизили плавим небом над Саровом када je тамо ходао живи преподобни. Такво ЦРКВА И Н»ЕН ТАМНИ ДВ01НИК велико откриће се крије у тој спознаји: ja збил>а живим заједно с н>има под једним плавим, неумирућим небом Руске Цркве. § У „Изложењу вере" св. Максима Исповедника постоје речи које уводе у догмат о Цркви: „Две природе (Сина) испо- ведају једну једносуштност Оцу no Божанству, a другу једно- суштност мајци no човештву". Христос je једносуштан не само Оцу, него и мајци, a то значи да je Богочовск једносуштан човеку и, самим тим - Црква je једносуштна Христу. Ето зашто je апостол и рекао да je „Црква -Тело Његово", тело Богочовека, и ето зашто je Бого- мајка Црква, која je у себи уобличила богочовечанско тело Христа. Црква je непојамно јединство човека и Бога, Богомајке и Бога.

„Из одаје утробе Teoje долази Boi, као Цар, одевен бо1от- каном порфиром тајанствено изатканом из причисте Teoje крви, Безневестна, u царује nag земљом" (Канон јутрења Месопусне недел>е, 7. песма). § „Тројице Свесвета, Једнита u Тросунчана светлости, по- милуј свет" (петак Цветне недеље, Канон, 9. песма). У „Тројици" Рубљова мене највише задивљује приказ Евхаристијске чаше у средишту иконе, на трпези Тројице Путника, „тросунчане Светлости". У средишту те превечне тишине Евхарисијска чаша: Отац дланом показује на н>у и нагиње се надесно ка Сину, или говорећи My о њој или ynyhy- јући Га на дело Љубави. To je приказ Предвечног Промишллња" о неопходности Голготе. Али у тој Чаши већ постоји Црква, и зато je то такође и приказ предвечног посгојања Цркве. „Ево принесена тајанствена Жртва долази, ево улази Цар славе". Зато апостол пише: „Он нас изабрау Њему препостања света" (Еф. 1, 4) јасно тиме говорећи о постојању Цркве у Јагњету 11 Црквенословенска реч „совјет" има више значења: савет, намера, наум, воља. промишљање, саветоваље, мудрост. (прим. прев.) Божјем још пре времена. И пре саздања света очи Божје су већ виделе Цркву, a самим тим и Богомајку. Ha Благовести ми тако и певамо: „Откривајући Tu, девојчице, предвечни на- ум, Гаврил стаде преда те..." § Предвечно Промишљање Божје се односило на Пречисту Дјеву: „Кроз н>у се испунио древни наум Божји о оваплоћењу Логоса ради нашег обожења" (св. Јован Дамаскин, Реч на Рођење Богородице). Када ми тако говоримо о Цркви, ми je називамо Софијом, неизрецивим Домом Премудрости Божје. Још на Предвечном Промишл,ан>у „Премудрост сазда себи дом". ETO зашто je Хомјаков рекао да je Црква -„основна тајна ствараља света". И ето зашто почињу да нам бивају јасније оне некако загонетие речи св. Иринеја Лионског: „Када на крају (историје) Црква изненада буде узета одавде.биће, рече- но je, невол>а какве није било од почетка света, нити ће бити" (Против јсреси, кн>. 5). § Тајанственим са-учествован>ем у Телу Богочовека тело сваког човека улази у зраке Вечности, постаје нетл>ено. Догмат о истинитости Богооваплоћења, о истинитости човечјег тела другог Лица Свете Тројице јесте потврда целосности спасења, тј. преображења васцелог човека у Богапо-благодати. И на том догмату почива догмат о Софији -та оваплоћена Реч Божја, Бог у твари. Божанско у тварном, то je истовремено и људска природа Бога и Црква као тварно Тело Божје. Несхвата- ње Софије јесте несхвата1ће нераздељивости људске природе Христа од Његове Божанске природе. § Познајем савременике који су поверовали када им je би- ло 20-25 година. Ако су им родитељи акгивни атеисти, онда ће ови млади људи добити чир на желуцу у настојању да сачувају могућност поста у породици. Ови млади хришћани улазе у пустињу подвига пустињскију од оне египтске. У египатској ПРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК пустињи човек je могао да малакше, али je притом о свакој људској души могао мислити као о живој води, као о спасоно- сној оази. A у пустињи великог града малтене сваки човек се може открити или просто показати као најчемернија пустиња. ETO у чему je разлика између прошле и садашње епохе. Господе, помози! Господе, помози! Људи Твоји, Господе, вапију к Теби. § Неопходно je знати учење светих Отаца о томе да, док се на сваку добродетељ, на пример IIOCT, човек може привикну- ти u усвојити je - на молитву се човек никада не може навикнути. Оци су говорили да je молитва - добродетељ анђела. Како често се увераваш у ову особеносг молитве, када с тешком муком тераш себе на jyrapibe молитве, то јест на такву, рекло би се, утабану стазу. Ето зашто je, уче Оци, опасно свако прекидан>е молитве и, обратно, зашто je благотворно примо- равање себе на своје „правило", схваћено као бич. „Царство се Божје на силу узима", тј. принуђавањем себе. Исто je рече- но и да je Царство Божје - у срцу. Треба узети

срце у руку, топлу, не тврду, и тада молитва почиње да се укорењује. Отац Валентин Свенцицки je учио да непрестану молитву не треба прекидати ни за време богослужења. § Ja сам свега једном у животу окусио радост дарежљивости, a nocroje (и сада) људи који су целог живота дарежљиви. To je било у Бутирској та.мници у јесен 1922. године, и то je било попут светлог ветра који je почистио смеће из душе. Спремао сам се за премештај и раздавао сам оно што сам имао; и што сам више раздавао, све сам дубл>е дисао ваздух слободе, који смо призвани да стално удишемо. И то време тамничке смелости остало ми je као најпријатније време жи- вота. Зашто нисам тада умро? § Ta једноставност и вера, на коју нас призива апостол, није, свакако, упрошћавање. To je само увођен>е свих својих мисли и осећања у еванђелско учење Христово. И само то може провести људе кроз лавиринт и кроз магле савременог света. О људима Христове једниоставности речено je: „То су они који следе Jaitbe, куда tog оно ga пође.. .Иуустима њиховим не нађе се лаж" (Откр. 14,4-5). § Подвиг живота у хришћанству не може не бити иекакво страдање према мери сваког од нас. Алн страдање у хришћанству - то je неизбежност рађања, процеса тегобног, али радосног no резултатима. „Жена кад рађа трпи муку,јер golje час tbe.iun; a кад роди дете, више се не опомиње жалости, због радости што се роди човек на свет" (Јн. 16,21). И наше хришћанство проверава се тим спајањем: да ли се у нама већ сада, одмах рађа „то дете радости"? „Јер по мери у којој се умножавају у нама страдања Христова, умножава се Христом u утеха наша" (2. Kop. 1,5). Када смо вазда нешто озлојеђени и гунђамо -то je опасан знак. Треба имати, ако не радост, онда барем бити добро расположен; a ако не добро расположсњс, онда треба имати макар дозу хумора према својим недаћама и искушењима. у Христовим очима, наш „интелектуалистички умор" од живота већ представља не- какво одрицање од крста. Прву историјску Цркву Он хвали овим речима: „И трпљење имаш, u намучио си се за Име моје, u Hucu сустао" (Откр. 2,3). § Прежде чеснаЈо Teojeio Креста, воинам рушјушчимсја Тебје, Господи, умнаја воинства дивлмхусја;обложилсја бојеси вјенцем порујанија, земљу живописавиј цвјети, бмрјани цсју поруГанија одјелсја јеси, облаки одјевајај твјерд. Таковим бо смотренијем разумјесја Teoje блајоутробије, Христе. Велија Teoja милост, слава Тебје" (Велики петак, тропар 3. часа). По апостолу, ми смо „наследници Божји, a сунаследници Христови, аколисаЊим страдамо ga сесЊим u прославимо" ЦРКВЛ И ЊНН ТАМНИ ДВ01НИК (Рим. 8,17). „Ако ли". Страдан* се у хришћанству сматра"сред- ством за велико усхођење к Богу" („Цитадела"). Ko хоће да буде хришћанин, неизбежно мора у свом срцу да открије некакав пријатан бол, животворну рану: своје са-учествовање у животу и страдању Христа и људи. ETO зашто нам je наложено да се сваког дана молимо овим речима: ,Jby6aen>y Твојом рани душе наше" (6. час). И хришћани живе са својом отвореном раном. § О. Александар Јељчанинов je говорио: „Смисао страдања je у саучествовању у страдањима Христовим и у саздавању Тела Христовог у свету". Ето зашто су Оци домострој нашег спасења називали „домостројем страдања". У свету je сада присутна једна страшна појава: овај свет све више тоне у некаквој пучини фактичких страдања, a у исто време све ви- ше мрзи саму идеју страдања. Хришћанство претпоставља обратан (од описаног) међусобни однос. Страдање у хришћанству je двојако, Прво - то je са-стра- давање, тј. љубав, малтене сапостојање: човек састрадава са својим распетим Богом и кроз Њега састрадава са човеком и са страдалмом земллм. To страдање je безусловно, неминовно; њега не може не бити у

хришћанству, и то no мери љубави сваког човека. Друго je условно страдање кроз подвиг. Оно je условно зато што често то уопште и није страдање, када Господ носи наш подвиг за нас, видсћи наше стремл»ен>е к Њему. Осим тога, свети Оци су учили да се неки људи спасавају сасвим без уобичајеног подвига, тј. без другог вида страдања - само својим смирењем и љубављу. Зато се овде треба присетити речи блаж. Августина: „Где je љубав, тамо нема страдања, a ако оно постоји - wu ia волиш". § „'ГуГовање1' je шавна храна љубави; свака љубав која се ие храни, макармало, чистом тушм, умире, попут новорођенчета Ј> CKOpĆb Kota би почели ga хране као ogpaaioi. Неопходно je - авај! - ga љубав плаче, a веома често управо у моменту када се разлежу јецаји, ланац љубави се кује u прекаљује за цео живот" (Метер- линк, „Ризница смирених"). О. Николај Голупцов je говорио: „Многи свети су видели анђеле да плачу". § У трима првохришћанским списима записане су ове Христове речи, којих нема у Еванђељима (аграфе): „Ко je близу Мене, близу je огња; ко je далеко од Мене, далеко je од Царства" (Ориген, Тумачење на Јеремију, 20,8; Дидим, Тумачење на Пс. 7,8; „Еванђеље no Томи", пронађено 1941. год.). Хришћанство страдањем опаљује мисли људи, али без oriba се не рађа Бог. Идеју страдања сада не мрзи само свет, него и људи који себе називају хришћаиима, na чак и црквени делатници. Том мржњом се храни такозвани „хришћански атеизам", лажно хришћанство. § Догмато Христовом човештвује раскривање неизрецивог осиромашења Божјег, страдања Божјег. Он нам je неопходан као и догмат о Његовом Божанству. He треба о томе читати књиге, него стајати у ноћ Велике суботе и слушати „Припеве на Непорочне", када „дисања MOia Податељ бездихан бива ношен"... када „Један од Тројице нас ради телом претрпе смрт". „Исусе, слатка моја u спаситељна Светлости, како си се у тамни гроб сакрио?... Животе, како умиреш? У Јроб си положен, животе Христе, u анђелске војске се ужаснуше, славећи снисхођење Teoje". § Шта год да радимо, на пример, постимо или богословству- јемо (понекад превише жустро) изван голготске светлости, ми се у том тренутку налазимо изван Цркве. „Ко iie воли брата, пребива у смрти" (I.JH. 3,14), што значи, док „не воли", он не пребива у Цркви, пошто су "Црква Бога Живога" и смрт - неспојиви. ЦРКВА И ЊЕН ТЛМНИ ДВОЈНИК Митрополит Антоније (Блум) пише: „Где нема љубави, 1ема нн Цркве; постоји само привид, обмана која одбија људе. :то зашто су наши храмови празни; младеж отпада... Помо- и нам, Господе, да постанемо Црква, a не само њон привид" Беседа на Причу о раслабљеном). Црква je саздана Голготом, то je „цена" њеног сазидања, i само no ту цену ми можемо ући у њу. § По рсчи Божјој, љубав je супротност безакоњу, угађању елу, односно, другачије говорећи, несветости. „Изато што ie се умножити безакоње, охладнеће љубав мношх" (Мт. 24,12). Само ga слобода ваша не буде повод за ујађање телу, neto i a из љубави служите једни друшма" (Гал. 5,13). У хришћанству светост je заправо љубав, a не-љубав je 1е-светост. Природа љубави je непојмљива, као божанска природа, 1ли једно знамо - ако постоји гордост, значи да нема љубави; ћубав je смирено заборавл>ање себе, она je давање себе други- их, ja сам опет заузет самим собом и унутарње себе утврђујем пред њима и, разговарајући с њима, гледам себе у огледалу? A када стојим на молитви, зар не бива да, уместо да се молим Богу, ja се „молим самом себи" дивим се себи и пре- бмвам у сујети. У свему томе, и у многоме другом - када осуђујем, када се вређам, раздражујем, мрзим, отимам, када сам похлепан - у суштини ja радим једно те исто: утврђујем се у себи, у својој грешној себичности, своме „|а", уместо у „не-Ја", уместо у Богу и људима, уместо у љубави. И обратно. Побројавши многа савршенства на која смо позвани (a она представљају и сва друга савршенства), апостол закључује: „А поврх ceeia iTioia ббуците се у љубав, којајесвеукупност3' савршенства" (Кол. 3,14) јер у њој je целокупан пут ка Богу. Она изгони гордост, мете себичност и самоугађање и тела и духа. Ето зашто постоји мрак не само разврата него и лажне добродетељи, не само лењости, него и подвига, или, како су говорили свети Оци, „бол>е пораз са смирењем него добродетељ с гордошћу" („Отачник" еп. Игњатија) Ето зашто су истинска светост и љубав једно те исто. Блажени Августин je говорио: „Свака врлина јесте љубав". Да би ово схватили опитно, некима je потребно да десети- не година слушају речи Отаца, учител>а најблиставијег под- вига. To je корен аскетике, која и јесте -борба за љубав у себн и свету. § Епископ Теофан Затворник je, говорећи о непрестаној молитви, учио: „Суштина je у томе да стекнете навику да умом пребивате у срцу. Ум треба спустити из главе у срце и тамо ra усадити, сјединити ум са срцем" (Добротољубље, 5. том). Другим речима, ствар je у томе да „сјединимо ум" у љубави. Ето у какву нас дубину воде Оци, у какву дивоту! A ми, јадници, чим почнемо да се молимо, већ „стојимо умом" у сујети, стално на истом месту: у самима себи. Макарије Велики je говорио: „Треба имати ум прикован за љубав Христову" (Беседе и поуке, 288). § Свети Оци врло много говоре о томе да спасење човека од греха или, другим речима, његово уздизанл к Богу, иде преко ближњих, преко људи, a преко н>их му долази и духовна смрт. " у руском оригнналу стоји „совокупносп,", према преводу Свстог Синода Руске Праеославне Црквс. (прнн прсв.)- ЦРКВА И Н>ЕН ТАМНИ ДВСЧНИК Ми људе можемо мрзети, пред њима се гордити, на њих дисати похотом; у овом тројаком злу ми умиремо. A човека можемо и волети, смирити се пред њим и гледати на н>ега чистим OKOM. И када се то у нама збива, ми одједном спознајемо да je сваки човек - „нерукотворени лик", иза кога стоји Сам Христос. Зато се пракса хришћанског живљења своди на то да између мене и сваког човека увек стоји Христос... Људе треба видети само кроз Христа. § ETO зашто треба писати о љубави и не-љубави, о светости и не-светости. Ту je кључ духовног живота. Али писати о љубави -значи писати, пре свега, о смирењу, или, тачније говорећи, о смирењу л>убави, јер „љубав не тражи своје", него заборавл>а на „своје" и смирено га даје. Само смирење може заборављати на себе. Смирење je сама приро- да љубави која даје себе, која се жртвује. „Да би се поставио темељ љубави, треба почети од жртве" -такоје„светотачки" казао војни пилот Егзипјери. Смирење и јесте жртва: „Жртва je Boiy дух скрушен; срце скрушено u смирено Boi неће одбацити" (Пс. 50). § У једном писму из 1937. године о. Серафим (Батјугов) овако je писао о смирењу: "Смирење - то je непрестана моли- тва, вера, нада и љубав трепетне душе, која сав живот предаје Господу. Смирење je двер која отвара срце и чини ra способним за духовна осећања". § Можда je у смирењу најтеже - смирено не тражити од других да нас воле. Свакако, може се уздисати због тога („Господе! - смрзаВам се") али не треба тражити, чак ни унутарње. На.ма je

дата заповест да ми волимо људе, али заповест да тражимо да нас други воле - није нам нигде дата. Љубав и јесте да не тражимо ништа за себе. A када то постоји, онда се у срце, по- пут сунчане птице, спушта Божја љубав и све испуњава. СЕРГЕ1 ФУЛЕЛ, § О. Валентин Свенцицки ми je говорио: „Ето, ми поучава- мо о љубави и смирењу, a деси се да нас у аутобусу неко на- гази, и ми истог трена тог човека мрзимо". Смирсње на речима јесте пород гордости, учили су свети Оци. Свако ко тежи хришћанском начину мишљења рећи ће за себе, без великог иапора, a понекад и са великим задовољ- ством, да je „велики грешник" или ће, на молбу да се помоли, одговорити стандардно-заморном реченицом: „Moja je мо- литва недостојна". Али покушајте о себи искрено рсћи: „Једно- ставно, ja сам рђав човек" или „ја сам нечист човек" - na ћете схватити колико je то тешко, да чак можда нећете ни бити у стању да то изговорите. § Сећам се смрти матушке Смарагде. Tor мајског јутра кренуо сам на рану Литургију и успут свратио да питам како je болесница. Када уђох на доксат, видех да две њене келијнице скидају с тавана давно припремл»ен ковчег.„Како je матушка?" -„Лоше". Уђох у собу, где поред њеног кревета беху три жене, зацело њој најближе no духу. „Читај молитве на исход душе" - рече ми једна од њих. Почех полугласно да читам, али не прочитах ни страницу, кад зачух некакав потпуно другачији, загушен шапат: „читај, читај!" Схватих ла се већ „приноси чаша"! Једном давно матушка je рекла да, када човек умире, к његовим устима се „приноси чаша". Још дуго смо стајали у тишини. Кад умире свето срце, тада нема жалости, него само осећај свете Тајне. ETO зашто сам - када сам 8-9 година након њене смрти допутовао на неколико сати у тај градић и отишао na гробл>е -угледавши, усред непрегледног снега (који je те зиме завејао чак и крстове) врх њеног крста на брежуљку, зашто сам, на чуђење дечкића који je туда пролазио, сишао са уске стазице и буквално допузао no снегу до тог једва видљивог обележја, као давл>еник до острва и, стигавши до њега, целивао га са сузама, као што бих целивао мајчин крст. ЦРКВЛ И ЊЕН ТЛМНИ двошик § У реалности Цркве, у њеном духовном животу, сви такви, за интелектуалце и младе хришћане, тешки појмови, попут „добродетељи" или „благочешћа", постају животни и при- ступачни преко необичних, али разумљивих ствари. О појму „подвига" већ сам говорио. Ево још неколико тешких речи. „Добродетељ je некаква пламена ствар, врло прикладна да ужеже пламен љубави Божје и учини да душа буде сва огн>ена" (преп. Никита Ститат) „Блточешће ...je ово: посећивами сироте u удовицеу невољи њиховој u чувати себе неопошњена од света (Јак. 1,27). „Бестрашће није да вас демони не нападају, него да, када вас нападају, ви останете непоражени" (блаж Диадох). § Вративши се после заточеништва у Москву 1925. године био сам једном на Литургији код о. Валентина Свенцицког. Дошао сам пред крај, и када je он изашао на заамвону молит- ву, запрепастило ме je његово лице. He могу другачије из- разити свој утисак, него да кажем да je то било лице човека који je управо принео себе на жртву, принео реално и болно, и ево сада излази к нама, али, сав потресен, још никога не примећује. A своју глупост сам показао и овде. Уместо да га, због разговора који мн je био неопходан, сачекам, ja уђох у олтар. A он ауторитативно подиже руку, зауставл>ајући ме, и рече: „Овамо могу ући само они који верују у Бога. Ви верујете у Бога?" Нисмо се видели гри године, и он je, добивши неисти- нито обавештење о мени, проверавао мене, који сам се усудио да уђем у светињу над светињама. § Жена je умирала у болници, у ходнику, жива се распадала, али никако није могла да умре. Родбине није било, није било никога. Ha крају je ноћу позвала једну болничарку која ју je сажаљевала, и рекла joj да слуша њену исповест. Исповест беше страшна, обухватила je цео живот, a свештеника нису могли позвати. Болничарка je записала исповест и ујутру je однела у цркву. Исте вечери жена je умрла. §

Када сам писао о Достојевском, нисам запазио још један извор за „Карамазове". To су "Отворена казиваља путника- боготражителл". Тамо се говори о једном кнезу, који je ударио собара, и овај je сутрадан умро. Затим, после 6 недеља, он je почео да се јавља кнезу, a такође и сви други људи које je он увредио. Ha крају, кнез je спознао своја безакоња, исповедио се, ослободио своје кметове и кренуо да се скита no Русији као просјак, служећи на путу свим убогима. „При чему - причао je он - ja сам се одлучио на ово тек када су се окончала виђења која су ме узнемиравала. Осећао сам такву радост и насладу од помирења с Богом, да то не могу у потпуности описати. Тада сам опитно познао шта je рај и на који начин се Царство Божје широм отвара у срцима нашим". Овај запис боготражи- тел>а описује нешто што се зби/ba догодило. A ево у роману Достојевског записа о „тајанствреном незнанцу", који je такође убио човека и дошао код Зосиме, који je тада jotu био у свету: „Осећам радост и мир... Одједном сам у души својој осетио рај.чим сам испунио оно што јетребало... Предосећам Бога, и срце се, као у рају, весели" (део 2, књ. 6, гл. 2). „Предосећам Бога!" - какве духовно тачне речи je умео да пронађе овај чудесни човек. § Говоре да je о. Владимир Криволуцки, дошавши кући из логора и очекујући скору смрт (знао je да има рак), опојао сам себе, тј. обавио je над собом обред опела. Недавно сам схватио да je то на неки начин могуће, да човек може изненада изаћи из себе, и посматрајући себе са стране, горко заплакати не над собом, него над тим бездахним грешником који лежи поред њега, и који je тако много тога учинио како би затамнио лик Спасител>а. ЦРКВЛ И IBFCH ТЛМНИ ДВ01НКК Плачем u ридам када помчслим на смрт u видим красоту нашу, по лику Божјем саздану, како у Гробу лежи без славе, без лика, без обличја". § О страдању света ja не схватам ништа осим овога: у itera je ушао Творац света, у itcra je Он послао Свог вољеног Сина. Хришћанство учи о страдалном Богу, који страда не због кривице, него из љубави, из састрадалности. A ако je тако, то значи да страдање није страшно, јер ra не можеш оделити од љубави и од Бога. „Boi страда телом..." ETO зашто са смелошћу молимо: „Покажи ме заједничарем страдтм Твојих". (Стихира на Госп. возвах.угор. 2. нед. Вел. поста). § Тања, млада ликовна критичарка, сакупљала je иконе. Почеше се распитивати: „Јеси ли ти верујућа?" Она одрицаше: „Нисам верујућа". Касније je доспела у психијатријску болни- цу, и тамо je, лежећи у инсулинском шоку, тј. без свести, вичући питала: „Господе, има ли те? Кажи ми: да ли те има?" § To, да се Флоренски поводио за Оригеном, сви су при- метили и осудили; a то, да нас je он приближио осећању геене, мало je ко приметио. Чак и да je сумњао у вечност геене није сумњао у њено nocrojaibe, и привео нас je до н>е и дао да над- виримо у н,у. A ако не надвиримо, нећемо ништа схватити и, тим пре, нећемо ништа ни учинити. § Црквена статистика за 1907. годину: Епархија 66, број цркава -51.413, параклиса 20.113, библиотека при црквама 19.659, мушких манастира -622, женских -218, монаха 17.583, монахиња 52.927 (заједно са искушеницима, одн. искушени- цама) (Ист. весник. 1916,10). § Две жене, од којих je једна још жива и здрава, пошле су 1959. године код матушке Матрјоше. Матрјошком ју je звао народ који je у великом броју одлазио к њој, иако није била монахиња, због њене праведности. Живела je у рејону Кули- ковог поља, на обали реке Красивиј Мјеч, поред затвореног манастира који je основао блажени Иларион, руски подвиж- ник из прве половине XIX века, који такође није имао никак- во духовно звање. У то време Матрјоша je имала више од осамдесет година. Никада се није удавала, од детињства je живела у беди, са својом мајком, у селу близу манастира, и TOKOM више од 50 година бавила се тиме да je ишла да чита псалтир када се неко упокојени. Када je била још сасвим мла- да, у том крају je избила колера. „Тако, ишчитам ja - причала je она -сву ноћ псалтир код једног или два покојника и дођем кући да предахнем.а мама каже: „Матрјоша, долазили су ти- и-ти, они су пука сиротиња,

не могу да плате неког да чита; ајде пођи одмах, читај и код љих". Ja почнем да се противим: „ Апи, мама, уморна сам!" A она вели: „Шта да радимо, они су сиротиња. Де, отиђи". Ja уздахнем и пођем. Једном сам у току дана читала над петоро покојника. A код неких je просгорија била таква да je било места само за покојников ковчег, из којег je нешто цурило, и то сасвим близу мене. Простру ми сламу да стојим на њој, a иза мене врата клапарају и ударају ме no ногама, и хладан ветар ветар дува спол>а. Мора да су ми од тога ноге страдале". У наше време она je живела у старом парном купатилцету, које je толико утонуло у земљу да се отшкринута врата нису могла затворити него су правила некакав „отвор" на метар висине те мајушне просторије; ту je она лежала на неком лежају од дасака, са којег дуго година није устајала због болести Последњих 4-5 година просторија се зими није уопште грејала, осим од пламена њене свеће, при којој je она читала богослуже- ња no књигама и молила се. Од људи који долазили код ње није ништа узимала, једино je примала те свеће. Али све их je дочекивала с љубављу, мада je неке ту пред свима разобличаваЦРКВА И Н>ЕН ТАМНИ ДВО)НИК ла; a онима који нису знали молитве, нарочито „Вјерују", да- вала je преписе молитви, које су за н>у писали њени писменији ученици. Једна н>ена рођака je долазила да je храни, али да се пресели у њен топао дом, у истом том селу, Матрјошка није пристала, него je до краја живота остала у својој хладној уџерици, молећи се непрестано за људе. § Једна старица недавно je послала својим рођацима писмо. У њему je оваква фраза: "Помолите се за мене грешну, да ми не узме Господ душу изненада, у зао дан". § Митр. Макарије je говорио: "Љубав je заложена у нас као семе" (Писма.С.П. 1915)Овоје веома важносхватити.Оци уче да љубав расте, усавршава се, али почетак joj je у малом зрну; од самог почетка хришћанског пута она треба да прати чове- ка, na и опи који су потпуни „почетници" треба да je имају. "Сваки труд и подвиг који за основу нема љубав с духом скрушеним узалудан je и бескористан" (Преп. Симеон Нови Богослов, т. 2, с. 8). Зар се не говори баш о том божанском зрну у причи: „Царство Небеско je као Јрно Јорушичино... којеје најмам од свих семена, али кад узрасте, веће je од ceei поврћа... u птице небеске долећу u склањају се*' у Гранама њиховим (Мт.13,31-32). Код светих стараца и код појединих блиских нам људи, који умеју да воле, осећали смо се као да се налазимо у заклону њи- хове савршене љубави. § „...почетак ipexa je - iopgodu" (Књига премулрости Исуса, сина Сирахова, гл. 10, стих 15) „Гордост je себе-л»убл»е, самољубље, и зато самопотврђи- вање. Kao што je љубав према Богу, која саздаје град Божји, *' У руском оригиналу пншс „укрмваклсн", мрема ирсводу Светог Пнсма Светог Синода Руске Православне Цркве, (прим. пргв ) првотни извор свих добродетељи, тако je и себељубље, љубав ирема себи, која зида Вавилонску кулу, извор свих грехова" (Блаж. Августин, О Граду Божјем, П.Л. 41.43). „Љубав je корен, извор и мајка свега доброга" (Св. Јован Златоуст). Сви пороци произилазе од гордости, a све врлине -од смирења и љубави. § He могу се уздржати да не препишем из дела еп. Теофана ових пет одломака: „Бол>е je ништа не премишл>ати - ни у манастир, ни изван манастира, јер није то оно што се рачуна: унутарњост своју треба рањавати и узнемиравати, да не би уснула. Самсона су у сну свезали. Када je у срцу манастир, онда манастирско здање може постојати и не мора -свеједно je. Манастир у срцу -то су Бог и душа" (Еп. Теофан Затворник. „Писма о хришћан. животу", СПБ, 1880,стр. 3). (Значи и „манастир у свету" je -„маиастир у срцу"). „Монаиггво je, уз одрицање од свега, непрестано пребивање умом и срцем у Богу". „Животје ваш сакривен са Христом у Boiy" (Кол. 3,3). „Монаштво не чине црна раса и камилавка, чак ни живл>ење у манастиру. Ако би се све ово могло и проме- нити (тј. да нестане и раса и

манастира), монаштво he остати довека, док на земљи буде постојао човек-хришћанин" (Еп. Теофан Затворник, исто, стр. 16-17). „Човек je саздан за општење са Богом. To je његов главни циљ... Самоодрицање je само средство, a циљ je - пребиван>е у Богу (тамо, стр. 10,207). „Црква постоји ради богопштења у Господу Исусу Христу, и она je толико истинита колико остварује ово јединство" (исто, стр. 405-406). „ЦЈта je Црква no свом духу? Епископат на свештени начин приноси Исусом Христом жртве благоугодне Богу; Црква je лице богослужеће, жртвујуће, пастирствујуће - непрестано, разумно, духовно. Свако ко ступа у њу треба да постане један дух са ibOM, да буде у малом оно што je она у великом (исто, crp. 324), (тј. да би човек био у светој Цркви, треба да постане "мала црква"). ЦРКВЛ И ЊЕИ тлмни двошнк § Причали су ми да су, у време надирања Немаца ка Москви, три дечака из Загорска, старих десет - једанаест година, Борја, Миша и Серјожа, пошли према Черњигову у шуму no дрва увече 27. августа, тј. уочи Успења. Убрзо je почело да се смрка- ва и они схватише да су залутали. Дуго су ходали, али нису нашли пут. Неко од п>их рече: „Добро, треба да се помолимо". To су поверили Миши: „Мишо, помоли се, ти то умеш". Миша се прекрсти неколико пута, na опет пођоше да траже пут. Но, нису га налазили. И онда кроз грање већ мрачне шуме, угле- даше неки трепћуИи пламичак. „То мора да je стражар или шумар" - рекоше они и упутише се ка том пламичку. Ha иевеликој пољани на коју изађоше они угледаше човека „са капом какву носе баћушке". У десној руци je имао велики крст, a у левој „нешто чиме je све време махао" (тако су они, очи- гледно, доживлзавали кадионицу). Тада je дечаке спопао страх, али друге врсте. Миша се нашао у средини, и они почеше да ra гуркају лактовима, са истом молбом: „Моли се, моли се". И чим се он „помолио", човек „са капом као код баћушке" поче да осењује крстом. Тада они угледаше светао пут у правцу крсног знамења и потрчаше њиме. A када изађоше из шумс и иђаху кроз луг који су познавали, схватише да, у ствари, и није било никаквог пута, него да су ходали no светлости. До- шавши својим домовима, одлучише да сутра ујутру у шест сати оду у цркву. Одрасли, сравњујући н.ихово казивањс са правцем из којег су дошли, схватише да je преподобни (Ceprej Радоњешки, прим.прев.) осењивао не само н>их, него и целу Лавру, свој „град", тако да су неки, који већ беху одлучили да се евакуишу, ипак остали, успокојени тиме што je њихов град под небеском заштитом. § Небески свет најбоље можемо схватити и доживети кроз призму старе иконе. Кроз Рафаела или Васнецова ми не мо- жемо дотаћи онострану реалност. За религиозну спознају њихов живопис je исто оно што се у архитектури назива „лажним прозорима", који су направљени ради симетрије, али који не пропуштају светлост. Икона je покушај да се, уклањајући саблазан телесне лепоте, проникне у тајну Божанске лепоте. Тајна много надилази нашу природу, због чега се пут ка н>ој открива, no речи апостола, кроз „лудост проповеди". Ето за- што проповед crape иконе „није у убедљивим речима људске мудроспш, Heioy показивању духа u силе" (l.Kop. 2,4). Наравно, сасвим je могуће молити се и пред новом иконом, али у неком тренутку нашег духовног живота нас почиње да привлачи познање другог света, привлачи нас да станемо пред узани, шарени прозор старе иконе и кроз њега завиримо у божански свет. § Транспорт затворемика од Москве до Новосибирска био je тежак. Негде на путу су нас постројили и повели у отпрем- ни логор. Овчарских паса, изгледа, није било. О. Иван и ja смо били на зачељу колоне, a иза нас je био један ниски војничић добродушног лица, али, наравно, са аутоматом. Одједном о. Иван паде, не зато што се спотакао, него од исцрпл>ености; лежао je на снегу, a лице му беше апсолутно бело. Ja помислих: то je лице светих моштију. Некако ra придигосмо. Војник се није узнемирио само због задржавања него je и отворено по- казао сажаљење према старцу. "Ајде, устани, оче, устани!" У Новосибирску смо дочекали ноћ пред Божић, no старом кале- дару. Лежао сам поред њега, и када je најзад, уморивши се, умукнуо„професионални" приповедач криминално-разврат- ног епа, и понеки већ захркали, о. Иван поче тихо певати ирмосе Божићног канона: ^Сристоссерађа, славите... Христос je на земљи, узносите се!" - „Ето, осми ирмос сам заборавио. Све слаби, na глава. Нису ми дани

одбројани, него и часови. Можда се ти, Сергеје, сећаш?" Мени беше врло непријатно, али ни ja нисам могао да се сетим. „Лик натприродној чуда росоноаш изобрази пећ..." После два дана се растадосмо и ja за Краснојарск наставих да путујем са помеиутпм о. Димитријем. ЦРКВЛ И IBEH ТАМНИ ДВ01НИК § Пре него што би почео с нама да руча или вечера, о. Се- рафим (Батјугов) je обично сам читао молитву. И no завршет- ку обеда je такође сам читао, и то не једну или две, него, по- некад, м ного разних молитава, и са особитом љубављу отворе- но нас je, после обичне људске хране, водио у некакве натчове- чанске даљине. Обично je тај венац молитава после обеда отпочињао оном коју je нарочито често понављао: „Јешће убоги и наситиће се и хвалиће Бога они који Га траже. Жива ће бити срца љнхова у векове векова". У вези са овим присећам се мудре формуле аве Силуана Атонског о томе колико треба јести: „Јести треба толико да после јела имаш вољу да се молиш, тј. ако храна ne омета непрестану молитву, онда она није прекомерна". § Једном, када je за ручком било много народа, о. Серафим je испричао неке случајеве када je долазио у додир са "светом понебесних духова зла" Понешто сам успео да запамтим. „Дошла je код мене у стан једна ђавоимана познаница. Попричавши мало с њом, ja устадох и пођох ка ормару, где ми je стајао свети јелеј, кад чујем како она каже: „Кнеже, он хоће да маже уљем". Једна млада духовна кћерка му je причала: „Целе ноћи сам сањала неког страшног мушкарца. Ујутру кренем на посао и видим њега како ми иде у сусрет и каже: „Данас сам те добро намучио, a?" Памтим и да je о. Серафим казао: „Ако имамо правилан однос према томе, могуће je не плашити се злих духова". Тако су учили и древни Оци. § Схиигуманија Марија, коју сам већ помињао, отишла je у манастир са 16 година. Њен отац je био богат трговац, a мајку није запамтила. Имала je добру и истински верујућу дадиљу. И ето, отац одлучи да je време да je уда. Био je одређен дан када ће доћи проводаџика са MOMKOM ради „гледања". Tor дана она беше жалосна, на удају није ни помишљала, a требало je да обуче неку посебну свечану хаљину од црвеног атласа. У тој хаљини она je и седела у великој сали са два свећњака, очекујући госте и младожењу. Гости су окаснили, a она, ставив- ши руке на сто, и главу на руке, усну. И ево, она види како се отварају двокрилна врата и у собу улази висока Госпођа, у таквој блиставој одећи, да се она уплашила. Госпођа joj приђе, узе je за леву руку и трипут обави око ње брајанице, ro ворећи: „У име Оца, и Сина и Светога Духа". Девојка се пробуди и отрча до дадил>е да joj исприча сан. Дадил>а одмах одлучно рече: „Ни- какве младожење! Ајмо rope код мене". Тамо joj она наложи да повеже образ марамицом, a сама оде код оца и рече му да „су девојку заболели зуби". „Гледање" би отложено, a ускоро je отац, уплашен виђењем, сам пустно кћерку у манастир. Био сам код матушке Марије само једном или два пута, и то педесетих година. Она ми je пружила снажну подршку у време моје велике усамл>ености. § Пре примања свештеничког чина мој отац je био чинов- ник у московском Окружном суду и са својом младом женом живео je негде у околини Сивцовог Брашка. Десило се да je њихова познаница, монахиња Заиконоспаског манастира пала у тежак телесни грех, због чега je била избачена из манасти- ра, изложена разним понижавањима и лишена било какве подршке. Била je млада и врло лепа. Moja мајка je нарочито запамтила да joj je коса била дугачка скоро до пода. Једном, долази мој отац кући и каже како она нема где да се склони, и да joj треба помоћи. „Хоћеш ли се ти противити - упита он -да joj пружимо уточиште код нас?" „Ту ти ja заплачем прича- ла ми je мајка - и загрлим ra са осећањем неке благодарности". Тако они примише прогнаницу код себе и стараху се о њој. Moj отац није био у семинарији нити на академији, али може се рећи да je овде положио свој испит и могао je да оде и прими свештенство. Рукоположио га je дивни архијереј, Алексиј, архиепискон Вилењски.

ЦРКВЛ И ЊЕН ТЛМНИ ДВ01НИК § „Екуменистички покрет je no својој суштини пут у неиз- весност". AKO постоји „Савет цркава", то онда значи да до сада у историји никада није постојала Црква, тј. потире се како њено саздавање у првохришћанско време тако и касније светоотачко учење о непрекинутом животу једне апостолске Цркве. Ми можемо размишљати само на апостолски начин: „Један je Бог и једна je Црква"; идеја некаквог црквеног интерна- ционализма je богохулна. Неверовање у једну Цркву јесте неверовање у једну и јединствену Педесетницу. Савремени екуменизам није свесветско хришћанство, него само некакво свссветско обједип>сње лутеранаца и оних који који саосећају са њима, „панлутеранство". „Савет цркава" je „Савет HCBC'poRaiba у Цркву" или, како je говорио Хомјаков, „привид јединства". Он je још говорио: „Црква није држава, и зато не може допустити условно сједињење... Црква није хармонија раногласја...У десетак раз- личитих хришћанстава, који делују заједно, човечанство би, с пуним правом, препознало само њихову свест о својој немоћи и замаскирани скептицизам" (2. том). § Наша забринутост за младе хришћане, наравно, има свог основа. Понекад они сувише слепо прихватају све што им je предала наша смутна црквена епоха, не разликују споллшње од унутарњег, релативно од апсолутног. Понекад они хриш- ћанство прихватају само као најумнију философску теорију, тј. не улазе у њега као у мукотрпан живот Цркве. Али не треба бити ни претерано забринут, јер видимо и нешто друго. У наше дане сама благодат учи и води људе. Често се запањиш, како неки новајлија, који je тек пре неколи- ко година сазнао за хришћанство и примио га, разуме хриш- ћанство и говори о 1Бему боље и дубл>е него, рецимо, Владимир Соловјев. Бог зна изабранике Своје. § Крајем овог рата, 6-8 војника се извлачило из окружења и ишло својим кућама на исток. Ишли су и друмовима и пољима, како не би налетели на Немце. Једне вечери они, потпуно исцрпл>ени, газећи no спегу до колена, изиђоше на неку утрину. „Овде ћемо се сигурно и посмрзавати", рече не- ко од н>их. У даљини угледаше неки пламичак и кренуше ка њему. Беше то нека чатрља на узвисини насред поља. Један од н>их покуца и уђе: унутра je седео старчић и потшивао вал>енке. Нијс било потребе молити - старац их позва да одмах уђу и преноће. Сви уђоше и падоше на под, у топлоту и у сан. Кад су отворили очи, већ je било јутро. Сви они лежаху на гомили, али не на поду него на земљи, мало засути снегом. Над љима није био кров, него небо, и кроз тишину се негде у близини разлегала звоњава звона. To je било у западној Украјини. Они скочише на ноге и кренуше ка звонима. Када уђоше у храм, неко од н>их повика, показујући на икону св. Николаја: „Ево нашег домаћина". § A на почетку рата немачка војска je била недалеко од За- горска. После ноћне смене у фабрици, једна жител.ка тог града се враћала кући. To беше управо на дан преп. Сергија. Сунце се тек помал»ало, осветл>авајући траву и цвеће. Али она није примећивала ни траву ни цвеће услед великог страха од приближавања фронта: та жена je код куће имала дечицу. Кад, срете je нека непозната жена и њих две кретоше заједно, и та жена joj рече: „Ништа се не плашите. Ми смо под заштитом преподобнога. Он je рекао да ће „iberoe град довека бити цео". A да би вам то било јасно, испричаћу ово. Двадесетих година овде je живео Зосимовски старац о. Алексеј. Овде je и умро крајем двадесетих година. Када су (бољшевици, прим. прев.) почели да отварају мошти, старац je много патио због тога, и много се, у иедоумици, молио - зашто Господ то допушта? Једне вечери, када je стао на молитву, поред н>ега стаде и преЦРКВЛ И ЊЕН ТЛМНИ ДВОЈНИК подобни и рече му: „Моли се и пости три дана, a после тога hy ти рећи оно што треба". следећа два дана, када би о. Алексеј стао на молитву, поново je уз њега био и преп. Сергије. О. Алексеј се тих дана хранио само иросфором. Tpeher дана пре- подобни му рече: „Када се таквим искушењима подвргавају живи људи, неопходно je да томе буду подвргнути и остаци упокојених. ]а сам сам предао своје тело даби мој град довека био цео". Тада су људи - додаде жена - мислили да се то одно- си на пегави тифус, који je тих година харао, a сада су схвати- ли о чему je on говорио".

Жена која je слушала ово казивање дође кући, у којој су сви још спавали, седе на вераи ду потресена и успокојена - и тада први пут тог јутра угледа и цвеће и сунце. § Проновед у храму треба да се иалази, у извесном смислу, на истом нивоу као и богослужење, да то што свештеник говори, и како говори, не би свлачило, тако да кажемо, оне који се моле негде доле с тог нивоа на који их je поставило богослужење. Богослужење je надахнуто, a ми се чак и те речи „надахнуће" бојимо, пошто ју je Пушкин волео, и претурамо no Типикуда видимо - има ли те речи у њему. „И сиђе он (Симеон) по надахнућу у храм" (Лк. 2,27). § У једном великом московском храму на празник сам видео овакав иризор. Излази свештеник с путиром и изгова- ра „са страхом Божјим и вером приступите". Али уместо да почне причешћивати, он изненада силази са амвона и кроз велику масу народа, обзирно молећи да га пропусте, одлази са путиром у бочни параклис, где и причешћује људе. „Тело Христово примите" се ту не поје - не треба људима сметати док слушају проповед. A збило се заправо то да, када je тај баћушка сишао са амвона с путиром, из олтара je изашао други („академик") и почео да проповеда. Пред њим je била сва маса народа, a овде, пред Крвљу Христовом, тек некаква скрајнута групица људи. Завршетак Литургије je са причешћивања Вечношћу пренесен на проповед. § У још једном храму сам видео исту појаву. Био je исти празник, народа je било много, међу њима и они који су се исповедили. Изашао je свештеник с путиром, позивајући „приступите", али се одмах вратио у олтар; појци су отпевали „алилуја", као после причешћа, затим je ђакон изговорио јектенију о нашој благодарности за причешће светим Тајнама, иако се нико није причестио. Литургија се завршила и онда je почео свечани молебан. И тек када се и он, најзад, свечано завршио, и народ почео да се разилази, кадаје„олтарка" због нечега срдито и гласно код певнице грдила једну малу монахињу, a код благајне се чуло звецкаље новца и нечији снажни бас рекао: „О, Иване Федо- сејичу, данас смо лепо зарадили" - тада je, у тој пустињи, људима, који су још увек чекали код амвона, најзад изнесен путир. Испоставило се да je тако учињено да „причесници не би задржавали појце". § Један верујући ђакон (из другог храма) ми je испричао да у једној парохији, кад je почињао у н>ој да служи, у току все- ноћног бдс1ва понекад од појаца добнјао цедуље на којима je писало: „Немојте развлачити, данас je интересантан филм у биоскопу". § Матушка Смарагда je причала: „Ссди једна жена на пијаци, нродаје нешто из своје баште. Мараму навукла скроз на очи: прво, јер je сунце упекло, a друго, да би joj гунгула мање одвлачила пажњу, и „твори она Исусову молитву". Седи она тако, спуштеног погледа, моли се, кад одједном чује како joj неки убоги старац, који joj je пришао, вели: „Могла би и једноставније: само „Господе помилуј", тако ће ти бити лакше". Рече и отиде. ЦРКВА И Н.ЕН ТАМНИ ДВОЈНИК Она га je тада видела првн пут. Молитву je, наравно, творила у себи, он je није могао чути. „Ето какви су код нас били и пијачарке и убожјаци" -рече матушка Смарагда на крају. § Преподобни Сергије je био светитељ који je живео у XIV веку, a о. Алексеј Зосимовски у XX веку. У Цркви увек има светитеља. „Свако од нас - говорио je Хомјаков - стално тражи оно што Црква стално поседује". Светост Цркве није алегорнјска, она живи у реалним људима или за реалне људе, колико год да их je, макар само „двоје или троје сабраних у име Moje". Али, припадамо ли ми тим „двома или трома"? Иштемо ли ми, како се надао Хомјаков, благодати Светог Духа, која нас воцерковљује, освећује.тј. чини нас светима? Знамо ли ми макар то, да се треба молити за CTHnaibe Духа Светог, тј. и своје светости? „Утешитељу, као 5nai, очистивши нечистоту Moia ума, покажи ме испуњеним светости Teoje". „Свети Душе... iiogaj светост свима који верујуу Тебе".

„Приђи к нама, Душе Свети, чинећи нас причасницима Teoje сеетости, u светлости Невечерње, u Божанско'1 живота, u HiijMUOMUpucHujei удела. Јер ти си река Божанства, из Оца Сином происходиш" (Канон Светом Духу, глас 1, лесма 1,8,6). § Недавно сам видео овакву молитву Светом Духу: „Душе благи и истинити, приђи са свете висине Твоје и усели се у нас, узми од нас срце камено и даруј нам срце од мсса, и благодатним вејањем Твојим потри у нама разорне страсти, и дух прави обнови у нама. Да облагодаћени Тобом једнодушно ускликнемо: видесмо Духа Светог, примисмо Духа Небеског. Њему са Оцем и Сином приличи свака слава, част и поклоље- ње. Амин". (записано на молитвослову Кијевопечерске Лавре, Кијев, 1876). СЕРГЕ1 ФУ Д E Л> § Оци уче да у речима Књиге Постања о почетку стварања света, када још „беше тама над безданом и Дух Свети се но- саше над водом" треба видети откривсње о творачком акту Светог Духа. Митрополит Филарет Московски пише: „Деловање ипо- стаси Светог Духа овде се описује јеврејском речју (неком), којом на другом месту (Пон. зак. 32,11) Мојсије изражава де- лопање птице која се гнезди, или раширених крила седи над птићима и греје их" (Белешке на Књигу Постања, 1876, стр. 7). Дух Свети je Својом божанском топлотом изводио из „безобличја", „таме" и „воде". Ето где je узрок топлине, угодности овог света. A нас покушавају да саблазне дарвинизмом. § Штојеближи крај живога, свс je јача љубав премаумрли- ма. Није ли то предосећање сусрета? Осећаш радосно не само њих, него и околности с њима повезане - одређене ствари, старо Еванђеље и фотељу, стазу у шуми, мирис сена, звоњаву звона. Очигледно да не умире ништа од онога што je на неки начин било човеку потребно на земљи, што га je на неки на- чин водило Богу. „Свеје од ЊеЈа, Њиме u за Ње'ш". Ако, као што каже Дио- нисије Ареопагит „све ствари иретпостоје у Богу", онда то значи да све оно што je добро не може ни сада, ни касније, ни у будућности не постојати у Богу. Ми ћемо све срести; све благопријатности земалхгке, очишћене и свете, обујмиће нас и обгрлити, и вишс се никад нећемо растати од њих. Ми не идемо ка индијској нирвани, него у Дом Божји, у којем ћемо тражити погледом и наћи све оне које смо заволели на земљи. § Светост je реалност присаједињења Духу Светом. Зато се питање о Цркви своди на њену светост - на њену испуњеност Светим Духом, на испуњеност Светим Духом људи који чине Цркву. ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВ01НИК AKO Црква није света, она онда није ни једна, ни саборна, ни апостолска. У лицусвојих представника Црква -мито видимо -губи своју светост, и човек зато све мање верује у н,у, и она све мање значи свету. Међународним религијским скуповима и њиховим по- зивима на друштвене реформе или деловање не можеш обма- нути човека. Превише je умних конгреса и дивних програма он већ видео и чуо кроз своју горку историју. Човек зна да њега може спасти само Бог Својом Крвљу и Својом Силом, коју би, као одговор на ту крв, сви људи требало да прихвате с љубављу и подвигом. Зато je тако страшна оскудица светости у свету и у Цркви: свет не жели подвиг и не жели љубав. Када се круг буде затварао, на земљи ће остати непобеђени у својој светости „двоје или троје" из Цркве Христове, и свет- лост њихове светосги биће таква да je ова историја неће моћи примити у себе. To ће и бити љен крај. To „двоје" непобеђених ће показати да су се Царство Божје и Вол>а Његова остварили у њима "и на земљи као на небу" и да би цело човечанство могло постати такво какви су они. § Матушка Смарагда je била из манастира који се налазио два-три километра од Усмани, где смо ми живели. Манастир je основао келијник св. Тихона Задонског, и у њему je, после његовог затварања, чувано неколико реликвија Светога. У наше време, тј. у XX веку, с тим манастиром су били повезани двоје јуродивих: Алексеј и Христина. Ha јуродиве се нарочито односи древна дефиниција монаха: „Монах je онај ко, пре- бивајући у издвојености, живи у јединству са свим

људима". Могло би се рећи да, ако не живи у том јединству, он и није монах. Још je и ово у стара времена било рсчено: „Схимништво се састоји у молитви за цео свет". И схимници се јесу молили. Где се изгубило све то? Када би долазио у манастир, Алексеја су ставл>али у „пе- кару", да тамо преноћи. Једном нека монахиња рано ујутру одлучи да погледа шта он ради, јер дуго није излазио одатле. Да није умро? Завири тамо и виде га како с уздигнутим рука- ма стоји на молитви, и то у ваздуху, подипгут од пода. Она се уплаши и побежс. A када су СЕ TOKOM дана негде срели, он joj само ћутке запрети прстом. Такви могу и да разобличавају свет, пошто су се молили за његово спасење. Тада се и нешто страшно може видети у њиховим очима. To сам видео 1921. године код Гаврјуше у Оптини. A нешто тако би понекад севнуло и код Павла, кога сам 1947. године срео у Минусинску. § Павле je мсни веома драг свети човек. Код њега, заправо, није ни било никаквих типичних пројава јуродства. Он се једноставно кретао међу људима, не примећујући, погружен у њему знану дубину, да они од свих људи траже да буду обични као што су и сви остали. Зато je могао, када би ишао улицом и добио милостињу од некога, да застане пред какваквом про- давницом или установом и да се дуго-дуго моли, очигледно за дародавца или, можда, за оне који не дају милостињу. Он би се неочекивано појављивао у граду, можда долазећи из логора, у некаквој подераној одећи, сав запуштен; није уопште био стар, али je био сав испијен и исцрпл>ен оним што je про- живео. Ta iberoea испијеност je упадала у очи, али он уопште није био суморан. „Не будите суморни" - присетих се речи еп. Теофана Затворника. Једном сам ra видео како седи на земљи недалеко од цркве, и метнух му на колена неколико јабука, a он ме тада први пут, подигавши своје крупне очи, погледа, и тихо с љубављу рече: „Хвала, брате!" Затим сам га срео на пијаци, питао га за име и замолио га да се помоли. A последњи нут сам ra видео у ноћи Велике суботе у храму, када су људи, сабрани око Плаштанице, стајали са свећама и истински пра- тили на смртни пут свог Спасителл: „Блшословен јеси, Господе, научи ме наредбама Својим"... „Жива ће бити душа моја u хвалиће Te, u Tu ћеш ми помоћи". Он je стајао испред мене, без свеће, и ja му послах своју. Он се изненада окрете и, не дижући очи, свећом чврсто осени простор око мене крстообразно. ЦРКВА И Н>ЕН ТЛМНИ ДВ01НИК Прошло je од тада скоро 30 година, a ja још увек осећам топлину те свећице, упућене од н>ега к мени. § Религијска истина увек, a нарочито у наше време, може имати снагу само у оним речима које су потврђснс и животом онога ко их изговара. Ако ниси показао на делу, онда и не говори. Свету нису потребни оратори и фнлософи, него свети- тељи. „Царство Божје-речено нам je - нијеу речи, иешусили". Када ми je било 20 година ушао сам у чекаоницу оптинског старца Нектарија, у скиту. У чекаоници није било никог осим мене. Чекаосам,задивљен некаквом незамисливом тишином тог места, али не дуго. Брзим кораком изађе к мени старац кога сам тада први пут видео, благослови ме и одмах, без икаквог увода, и без било каквог мог miTaiba, рече: „Имате ли невесту?" И, не сачекавши одговор, продужи: „Отиђите све- тјејшем патријарху Ткхону и замолите да вас рукоположи. Пред вама се отвара пут свештеника". Ошамућен, ћутао сам, не очекујући да чујем тако нешто. „Не бојте се, рече он, и идите тим путем, Бог ће вам у свему помоћи. A ако не пођете, задесиће вас велика страда!Ба у животу".Онда устаде, благослови ме и оде. To je био први позив на подвиг, и ja нисам кренуо на њега. Други позив на тај подвиг био je још јаснији, 1939. године, од другог старца, о. Серафима (Батјугова), који je, узгред буди речено, оденуо о. Нектарија у схиму.. .О. Серафим више није говорио о свештенству, само je говорио о непоколебивом животу и вери, и у близини тог старца ja нисам ocehao смуће- ност, него снагу и одлучност. Сећам се да сам написао стихове о себи, који су му се толико допали да их je чак и преписао и давао понекоме. ДоИи tie време када ћу заћутати, И стихови ћемоји бити непотребни. Ужјаћу златну свећу, Почињући полуноћницу.

Buhe nob, као u увек, велика, И срце he, као u досад, тући, Само he теже отварати рука за страницом страницу gpyiy. И почевши последњи канон, Открићу окно nag пољима, И чућу како neige над нама Отпочиње јутарњи звон. Но ипак нисам прихватио тај позив. Стихови су остали стихови, и читање канона није почело, и збила се реч старца Нектарија о страдањима. И ево, желим од свих сада да затражим опроштај, да начиним метанију. Тешку кривицу носи свако ко се, стекавши спознају о Светлости и Тами, не определи за Светлост. Достојевски je негде рекао; „Свако од нас би могао да светли као „Једини безгрешни" - и није светлео!" Мени je јасно да ja, у извесном смислу, умирем бесплодан. To осећам не као самоуниже1Бе, него као карактеристику. И више од тога: то се у мени некако уклапа са надом на опроштај и са благодарношћу за живот. § Да, понекад силна благодарност испуни срце за живот, за ову Земљу - „подножје ногу Његових", за сваки осмех, виђен негде на улици. Идеш понекад у продавницу и, као да си се причестио, шапућеш: „Слава Теби Боже, слава Теби Боже" Видели смо много зла у свету и у оквиру Цркве, a још више у самима себи. Ето зашто у души остаје само благодар- ност и нада. Сигурно зато што Господ Бог наш „све покрива, свему верује, свему се нада", и наше уздисање за истином, можда, прима као саму истину. Таква je Нзегова милост! Kao што je говорио Макарије Велики ,душа се присаједињује Цркви не због оно што je учинила, него за оно што je пожелела". Господе, нека буде тако! § ЦРКВА И IbEH TA М Н И ДВ01НИК Постоји још једна реч утехе, реч обећања. У истом сећању на мог оца које je у виду писма оставила његова духовна кћерка, стоји и ово: „Хтела бих да напишем о његовој последњој проповеди. Говорио je о Мајци Божјој, говорио je сав блистајући радошћу и победом, a окончао je речима Димитрија Ростовског: „Радујте се, грешници! - праведнике he у рај повести апостол Петар, a грешнике - сама Мајка Божја!" To носим у срцу (пише та духовна кћерка) када ми душа није мртва, том радошћу завршавам, мили моји, ове успомене". § Архиепископ Руске Православне Цркве Василије Брисел- ски, описујући суштину модернистичког струјања које се развија у Англиканској цркви, назвао га je „хришћанским атеизмом", јер та обновљенска религија одриче, no речима архиепископа, „саме основе хришћанског вероучења - веру у личног Бога, Творца и Промислител.а, веру у Христово Божанство, у Његово васкрсење и будући живот" („Известија", 26. јун 1969. год.,бр. 114). Основа „хришћанског атеизма" je неверовање у хриш- ћанство као чудо, његово измештање са пута који води у Веч- ности на друм земаљског благоустројства. Најлакше je пут на Тавор, пут благодатног преображења човекове природе у божанску надприродност - заменити бригама о земал>ским недузима човечаиства, a Христову Голготу - друштвеном или научном делатношћу. Али то онда неће бити хришћанство, него неверован>е у њега. Но да ли je у питању само англиканство? Тамо се, можда, неће либити да отворено изразе сумњу у догмате, али могуће je и не сумњати у н>их отворено, a унутарње уопште не веро- вати у њих и не живети no њима. Догмат о васкрсењу мртвог тела Христовог тек онда за човека постаје догмат када он - тај човек - сам почне да се приопштава, кроз своју голготу, Хри- стовом васкрсењу, када он сам умире и васкрсава. Када je у души неверовање у догмате, не почи!ве ли онда „хришћански атеизам" и при постојању догматске спољашности? Није ли хришћански атеизам само последњи ступањ давнашњег општецрквеног посветовњачења? § Хришћане који верују као што се досад веровало, тј. тако како су, рецимо, веровали апостоли, присталице овог лажног хришћанства с висине називају „традиционалистима, приста- лнцама застарелог хришћанства". Када сам ово прочитао, би ми тешко на души: „Зашто, Господе помислих тако дуго живим?" И тада се, због нечега, присетих Пастернакових стихова о његовом предосећају преображе!Ба и тога како на његову сахрану пријатељи долазе идући кроз шуму.

Ишли сте ipyiiHO, засебно u у пару, Тек, неко се сети ga je данас ШестоГ aeiycwa по-старом Преображење Господње. Обично светлост без пламена Исходи у овај дан с Taeopa И јесен, јасна попут знамења, Ha себе прикива помеде, § Дошао сам да се опростим са о.Серафимом (Батјуговим) последњег дана његовог живота: 19. фебруара 1942. године. To je било 4 сата пре његове смрти. Он je већ много раније блиским особама рекао да умире. Његово лице беше покри- всно некаквом лаганом црквеном ткаиином: очито, последње, прижељкивано „затворништво" пред пресел>ен>е. Увек окру- жен духовним чадима, он за живота и није успео да оствари право затворништво. A можда није требало да видимо како се његово лице у тим тренуцима већ просветљује? Једна од жена која се налазила крај његове постел>е рече: „Баћушка, Сергеј Јосифович je дошао да се опрости". И у том трену пригушено, као да je допирао из дубине неких не више наших светова, a не испод тог покривала, зачух познати љубазни ЦРКВЛ И Н>ЕН ТАМНИ ДВ01НИК поздрав: „Пресвета Богородице, спаси нас". И још једном, мало гласније. Том молитвом je он обично, при сусрету, поз- дравл>ао своју духовну децу; и говорио je „спасавај", a не „спаси", као да je изражавао молбу за вишекратно спасавање. Потом уследи дуго ћутање. Видех да je из комоде већ извађена земл>а, донета из Дивјејева - лопата благословене земл>е no којој су ходали верни ученици Преподобног - која je требало да буде ставл>ена у, такође, давно припремл>ен ковчег, који je стајао у соби „Верујем ga ћу видети добра Господња у земљи живих". Када сам се спремао да кренем, њему и то рекоше, и онда још једном зачух напрегнут и сасвим тих глас: „Идите с Богом. Благослов Божји свима" Тако бих волео да имам духовну силу да тај iberoB благослов предам онима који, можда, никада нису видели свете људе. Ми стари и, несумњиво, као што je речено, „бојажљиви и не- верни", свакако само због тога још нисмо сасвим лишени разума и срца, да бисмо предали ову своју јединствену ризни- цу - благослове светих, оних светих преко којих смо и ми угледали крајичак плаветнила Вечности -Цркву Јагњета. Знање те ризнице одређује наш пут, који се ближи свршетку, чак и натај начин што нам, уз сав ужас ocehaita црквеног двојника, не допушта да осуђујемо оне који се, на овај или onaj начин, припајају том двојнику: они никада, засигурно, у свом животу нису познавали људе које смо ми познавали, нико им није уживо показао шта je то Света Црква, нико им није привијао главу на своје груди, у хлад оветшалог епитрахиља, нико им није говорио: „мило моје чедо" -те пламене речи од којих се топи сво неверје и, што још више запањује, сви греси. Свето срце тих људи и јесте Дом Божји, обитељ Божја, као што je речено: „Доћи ћемо к п>ему u настанићемо сеу њему". To и јесте Црква, и ми можемо стајати крај њених пречистнх зидова. § Врло je важно схватити да хришћанско одрицање од света не само да није одрицање од љубави ирема свету, него, обрнуто, представља први, истински доказ те љубави. Намерно сам рекао „према свету", мада сам могао рећи „према људима", и онда нико не би био збуњен и не би ми наводио речи апосто- ла „не љубите свег". Ту реч памте, a не разумеју je, a другу реч -„Boije заволео свет" - нити памте, нити разумеју. Бог je за- волео, a ето, ми не волимо и зато и не желимо да са-учествујемо у ономе о чему се даље говори у том тексту: Јер Boi тако за- воле свет gaje Сина ceoi Јединородно! дао" (Јн. 3, i6). A ми само судимо свету, с пуним судијским правом, иако je у том тексту речено да „Бог није послао Сина свога да суди свету, него да се свет спасе кроз H>era". A како ми, који не- мамо л.убави, можемо да се жртвујемо за људе? Само светост љубави узлази на Голготу. He волети свет зиачи, пре свега, не волети самог себе, своју таму и грех; то означава, пре свега, видети себе самог као тај сами свет, таман и не-љубаван. И тада, у овако схваћеној не- љубави према свету, у човеку почиње да руди зора љубави према људима, великог састрадавања према свету. § Само у светлу реченог може се разумети пост. Пост je почетак превладавања онога „одвише људског", почетак савла- даванл ограничености природе еда бисмо je увели у безгра- ничност, еда би замиомирисала Вечношћу.

Нажалост, и то наслеђе одлазеће црквене епохе ми ћемо младим хришћаиима предати некако искварено или непра- вилно схваћено. Св Максим Исповедник je учио: „Ниједан подвижнички труд, ако je лишен љубави, није угодан Богу". A то je била најра- спрострањенија појава: пост се држао са гордошћу због свог подвига, тј. без љубави, и зато нас je тако често приводио не ка умањењу, него ка повећању хладноће и мржње према свету. У хришћанству, све се одређује и проверава љубављу. БЕЛЕШКАО СЕРГЕЈУ ЈОСИФОВИЧУ ФУДЕЉУ (са рускоГ превео Родољуб Лазић) С ергеј Јосифович Фудељје рођен 31. децембра 1900. године (13. јануара 1901. год. no новом календару) у породици протојереја Јосифа Фудеља, свеиггеника московског Бутирског затвора, који je потом био старешина цркве Светог Николе у Плотницима на Арбату. По завршетку гимназије студирао je на Историјско-фило- лошком одсеку Московског универзитета, a затим на Одсеку за руски језик и књижевност Московског Војно-педагошког института; наставио je да одлази, a почео je још у гимназијским данима, на састанке Религиозно-философског друштва „Вла- димир Соловјев"; познавао je многе истакнуте мислиоце и културне делатнике; учествовао je у организовању предавања оца Павла Флоренског. Од младости je био близак са старци- ма Оптине и Зосимовске пустиње. Ухапшен je 23. јула 1922. године због деловања усмереног против „обновљенског" црквеног раскола, који je подржавала совјетска власт, a нарочито због ширења посланица које je митрополит Агатангел, изабран за мјестобљустител>а трона после хапшења патријарха Тихона, упућивао верним чедима Руске Православне Цркве. У септембру je био пребачен из унутрашње тамнице на Лубјанки у Бутирски затвор, a у де- цембру je преко Вјатке транспортован у УстСисол>ск (сада Сиктивкар), a затим у село Књаж-погост у Уствимском округу, где je боравио у прогонству до 1925. године. TOKOM транспорта и у прогонству дружио се са многим истакнутим јерарсима Руске Цркве, који су касније прославл>ени као новомученици: митрополитом Кирилом (Смирновим),архиепископомТадејем (Успенским).епископом Атанасијем (Сахаровим),епископом ПРОТОЈЕ PEJ НИКОЛА1 БАЛАШОВ Николајем (Добронравовим). У стану владике Атанасија (Са- харова) који се налазио у Искару, предграђу Уст-Сисол>ска, 23. јула 1923. године венчао се са Вером Максимовном Ситином. По повратку из прогонства живео je у Москви, a 1. јануара 1933. године поново je ухапшен због „антисовјетске агитације", као и због „неизвештавања о контрареволуционарним пре- ступима". У фебруару je био послат у прогонство у станицу Јавенга, између Вологде и Архангелска. Тридесетог маја упућен je да ради на сечењу шуме у логору близу града Вел>ска у Архангелској области. У јулу je, ради издржавања казне прогонства, пребачен у Вологду, где je остао до јануара 1936. године. У периоду од 1936. до 1942. године, са породицом je живео у Загорску (Сергијев Посад). Радио je као књиговођа у радној задрузи, a затим у фабрици; активно je учествовао у „катакомбној заједници" архимандрита Серафима (Батјугова), који je био Фудељев духовник. TOKOM Великог отаџбинског рата С.Ј. Фудељ je био војник у јединицама одговорним за заштиту војних залиха. По поврат- ку из рата, запослио се као секретар катедре Војног института за стране језике у Москви. Седамнаестог маја 1946. године ухапшен je због „анти- совјетског илегалног црквеног деловања". Међу 17 оптужених за ово кривично дело главни су били катакомбни свештени- ци Владимир Криволуцки и Алексиј Габријаник, који су мно- го пута боравили у дому Фудељевих. После седам месеци тамновања у Бутирском затвору, Сергеј Јосифович je 25. де- цембра послат на петогодишње прогонство у Минусинск, одакле je 1948. године пребачен у село Баљшој Уљуј у Краснојар- ској области. Ту je остао до 1951. године. После издржане казне прогонства, С. Ј. Фудељ се настанио у граду Усмањ, у Вороњешкој области. Није му дозвол>ено да се пријави у Москви. После неуспелог покушаја да се настани у граду Лебедјан. у Липецкој области (јун 1952. - јануар 1953. године) Сергеј Јосифович се вратио у Усмањ, где су Фуделлви живели до новембра 1962. године. Неко време je ту радио као

O СЕРГЕЈУ 10СИФ0ВИЧУ ФУДЕЉУ рачуновођа у радној задрузи „Красное знамја", a такође je и давао часове из енглеског језика. Године 1955-56. С.Ј.Фудељјенаписаосвој први књижевни рад, „Mojoj деци и пријатељима". Ускоро су била написаиа и нека поглавља „Сећања", о оцу. Године 1957. завршена je у првој редакцији антологија „Пут Отаца", a од 1959. до 1961. године написана су дела „Црква верних", „Светлост Цркве", „Саборност Цркве и екуменизам". Четрнаестог новембра 1962. године, Фудел^ви су се, no благослову епископа Атаиасија, преселили у град Покров у Владимирској области, где je Фудељ био чтец у цркви. У том периоду С. Ј. Фудељ je такође преводио за Издавачко одел>ење Московске Патријаршије. Године 1963. Фудељ je завршио још у Усмањи започету књигу „Наследство Достојевског". Тада je започео и рад на књизи о оцу Павлу Флоренском „Почетна знања о Цркви", коју je 1972. године, под псеудонимом Ф. Уделов, објавила париска издавачка кућа ИМКА-прес. Седамдесетих година у облику „самиздата" штампају се његова дела „Записи о литургији и Цркви", „Славенофилство и Црква" „Свештено Предање", „Причешће вечним животом", „Крај зидова цркве" и друга. С. Ј. Фудељ се упокојио 7. марта 1977. године и Покрову и сахрањен je на месном гробљу. Године 1988 ту je сахрањена и његова супруга Вера Максимовна. Његова дела почела су да се издају у Русији тек од 1991. године. Од 2001. до 2005. године издавачка кућа „Руски пут" je на основу провсрених текстова, које су сачували његови иријатељи, објавила тротомно издање у које су ушла сва дела која je Фудељ одредио за штампање, a такође и његова сачувана писма. Протојереј Николај Балашов САДРЖАЈ Предговор 5 Црква и њен тамни двојник 7 Протојереј Николај Балашов Белешка о Cepiejy Јосифовичу Фудељу 95 БИБЛИОТЕКА ТИХИ ГААС СЕРГЕЈ ЈОСИФОВИЧ ФУДЕЉ ЦРКВА И ЊЕН ТАМНИ ДВОЈНИК ПРЕВОД РОДОЉУБ ЛАЗИТ-I БЕЛЕШКЛ О ПИСЦУ: ПРОТО)ЕРЕЈ НИКОЛАЈ БАЛАШОВ ИЗДАВАЧ: АГЕНЦИЈА ЗА ИЗДАВАЧКУ ДЕААТНОСТ БЕРНЛР СТАРИ БАНОВЦИ - ДУНАВ - БЕОГРАД [email protected] www.bernar.org 022.351.058 -064.7034.904 ЗА ИЗДАВАЧА: МЛАДЕНКА РАДОЈЧИВ РЕЦЕНЗЕНТ: НИКОЛА ДРОБЊАКОВИЋ УРЕДНИК: ДРАГАН ШИЉКУТ ЛЕКТУРА И КОРЕКТУРА: МИХАЈЛО МИКИћ ШТАМПА И Г1РИПРЕМА: ИНТЕРКЛИМА-ГРАФИКА. ВРК.АЧКА БАЊА ТИРАЖ ПЕТСТО ПРИЛЛЕРАКА CIP - Каталогизација у публикацији Народна бнблиотска Србије, Београд 821.161.1-3 ФУДЕЛБ, СергеЛ Иосифович, 1901-1977 Црква и тамни двојник / Ceprcj Јосифович Фудељ ; превео Родољуб Лазић. -Стари Бановци ; Београд: Бернар, 2009 (Врњачка Бања : Интерклима-графика). -70 стр.: ауторова спика ; 20 cm. (Библиотска Тихи глас) Превод дела: У стен церкви / С. И. Фуделк - Тираж 500. ISBN 978-86-87993-05-1 COB1SS.SR-ID 170126604