Cns

NERVNI SISTEM 1. Otklanjanje neuratransmitera se vrši: a) difuzijom u okolnu ekstracelularnu tečnost b) difuzijom u presinaptičku membranu c) aktivnim transportom u presinaptičku membranu d) aktivnim transportom u postsinaptičku membranu e) enzimskom razgradnjom

b) karakteristika jedinke c) urođeni d) stečeni 11. Karakteristike uslovnih refleksa su: a) baziraju se na bezuslovnim refleksima b) bezuslovni signal prethodni indiferentnom signalu c) privremena veza d) satbilnost

2. Jednosmerno provođenje u nervnom sistemu nastaje zbog: a) pravca dendrita b) pravca aksona c) hemijskih sinapsi d) električnih sinapsi

12. Karakteristike uslovnih refleksa su: a) nestabilnost b) potkrepljivanje c) nije potrepna motivacija d) javljaju se u toku života

3. Električne sinapse: a) zahtevaju prisustvo neurotransmitera b) ostvaruju se putem proteinskih gap junction-a c) sprovode impulse jednosmerno d) sprovode impulse dvosmerno

13. Eksperimentalni uslovni refleks se formira: a) pri potkrepljivanju indiferentnog signala b) pri nepotkrepljivanju indiferentnog signala c) kad bezuslovni refleeks prethodi indiferentnom signalu d) samo kada nema odgovarajauće motivacije

4. Električne sinapse: a) najviše ih ima u CNS b) karakteristika su skeletnih mišića c) karakteristika su srčanog mišića d) prisutni su u velikom broju u hipokampu

14. Za formiranje uslovnih refleksa neophodno je: a) prisustvo motivacije b) odsustvo motivacije c) sistematsko potkrepljivanje indiferentnog signala d) učešće primarnih senzornih zona kore e) da bezuslovni refleks prethodi indiferentnom signalu

5. Hemijske sinapse se sastoje od: 6. Hemijske sinapse: a) zahtevaju prisustvo neurotransmitera b) ostvaruju se putem proteinskih gap junction-a c) sprovode impulse jednosmerno d) sprovode impulse dvosmerno

15. Sistematsko potkrepljivanje uslovnog stimula dovodi do: a) stabilizacije uslovnog refleksa b) destabilizacije uslovnog refleksa c) gašenja uslovnog refleksa d) orijentacionog refleksa

7. Hemijske sinapse: a) najviše ih ima u CNS b) karakteristika su skeletnih mišića c) karakteristika su srčanog mišića d) prisutni su u velikom broju u hipokampu

16. Bezuslovni refleksi su: a) kašalj b) kijanje c) sisanje iz dojke d) sisanje iz flašice e) defekacija u pelene f) defekacija u nošu

8. Delovi refleksnog luka su: 9. Bezuslovni refleksi su: a) karakteristika vrste b) karakteristika jedinke c) urođeni d) stečeni

17. Uslovni refleksi su: a) sisanje iz dojke b) sisanje iz flašice c) defekacija u nošu

10. Uslovni refleksi su: a) karakteristika vrste 1

NERVNI SISTEM d) održava tonus neurona e) odgovoran je za spavanje

d) defekacija u pelene e) kefalična faza lučenja pljuvačke f) kefalična faza lučenja želudačnog soka

25. Za održavanje budnog stanja bitna je aktivacija: a) mezencefaličke retikularne formacije b) jedara srednje linije c) donje olive d) gama motoneurona

18. Odbrambeni refleksi su: a) suzenje b) kijanje c) zatvaranje kapaka d) kašalj e) sisanje

26. Kod decerebrisane životinje se ne javlja: a) decerebraciona rigidnost b) predominacija ekstenzornog tonusa c) posturalni refleksi d) spinalni refleksi e) predominacija fleksornog tonusa

19. U kičmenoj moždini se ostvaruju: a) refksi istezanja b) refleksi fleksije c) reflksi ukršetne ekstenzije d) refleks privlačenja e) refleks sisanja

27. Funkcije vestibulocerebluma su: a) regulacija ravnoteže b) regulacija posturalnih pokreta c) regulacija pokreta očiju d) regulacija emocija e) regulacija motivacije

20. Za reflekse fleksije je tačno: a) polisinaptički b) sadrži recipročnu inhibiciju c) monosinaptički d) aferentrno vlakno se prekopčava direktno na motoneuron

28. Funkcije spinocerebeluma su: a) planiranje pokreta b) vremensko usklađivanje c) nadovezivanje d) predviđanje e) ispravljanje motornih greški f) regulacija ravnoteže

21. Najpreciznije objašnjenje recipročne inervacije je: a) inhibicija ekstenzora prilikom fleksije b) aktivacija kontralateralnih ekstenzora prilikom fleksije c) smanjenje 1a vlakana prilikom kontrakcije d) inhibicija alfa motoneurona prilikom kontrakcije

29. Mali mozak ima zanačajnu ulogu u regulaciji: a) ravnoteže b) mišićnog tonusa c) apetita d) vida e) sluha

22. Reshaw inhibicija: a) je vrsta postsinaptičke inhibicije b) uključuje intercuron u refleksni luk c) je forma rekurentne inhibicije d) medijator je GABA e) je forma preinaptičke inhibicije

30. Kod oštećenja malog mozga se javlja: a) akinezija b) ataksija c) dismetrija d) tremor u miru e) intencioni tremor

23. U spinalnom šoku posle presecanja kičmene moždine gube se: a) svi motorni i autonomni refleksi b) samo motorni refleksi c) samo autonomni refleksi d) samo refleksi fleksije e) samo refleksi ekstenzije

31. Kod oštećenja malog mozga se javlja: a) hipertonus b) asinergija c) hipotonus d) disdijadohokinezija e) rigor

24. Ascendentni deo retikularne formacije: a) šalje difuzivno impulse koru b) šalje specifične impulse u koru c) šalje nespecifične impulse u koru 2

NERVNI SISTEM 32. Predominantno motornu funkciju poseduje: a) talamus b) sulcus centralis c) nudeus caudatus d) dorzalni korenovi sive mase kičmene moždine

c) 4 d) 6 42. Premotorna regija po Brodmanu je polje: a) 1 b) 2 c) 4 d) 6

33. Delovi bazalnih ganglija su: 34. Neostrijatum čine: a) nucleus caudatus b) putamen c) globus palidus d) nudeus amigdalae

43. U premotornoj kori: a) su smeštene Betz-ove ćelije b) su smeštene Purkinje-ove ćelije c) se planiraju pokreti d) se reguliše isključivo mišićni tonus

35. Funkcije neostrijatuma su: a) regulacija tonusa mišića b) regulacija stereotipnih pokreta

44. Suplementarna motorna kora je: a) ispred i iznad primarne motorne kore b) ispred i iznad premotornog polja c) kontroliše pokrete obeju ruku d) kontroliše pokrete tankog creva e) kontroliše pokrete debelog creva

36. Viši centri regulacije vegetativnih funkcija nalaze se u: a) talamusu b) hipotalamusu c) Brodmanovom polju 44 d) Brodmanovom polju 17

45. Oštećenje primarne somatosenzorne kore rezultira u: a) nemogućnosti diskretne lokalizacije stimula na različitim delovima tela b) nemogućnosti diskretne lokalizacije izvora ukusa c) nemogućnosti procene težine objekta d) nemogućnosti procene boje objekta e) nemogućnosti procene oblika objekta f) nemogućnosti procene teksture objekta

37. Centar za glad se nalazi u: 38. Funkcije hipotalamusa obuhvataju: a) lučenje oksitoina b) ejekcija mleka c) kontrakcije materice d) regulacija hipofize e) regulacija hipokampa

46. Primarna somatosenzorna kora je: a) tonotopski organizovana b) somatotopski organizovana c) po Brodmanu je polje 1, 2, 3 d) po Brodmanu je polje 4, 6 e) po brodmanu je polje 5, 7

39. Motornu koru čine: a) primarna motorna kora b) precentralni girus c) sulkus centralis d) premotorna regija e) suplementarna motorna kora

47. Asocijativna somatosenzorna regija je: a) po Brodmanu je polje 1, 2, 3 b) po Brodmanu je polje 4, 6 c) po brodmanu je polje 5, 7 d) odgovorna za obradu somatskih senzacija

40. Primarna motorna kora je: a) tonotopski organizovana b) somatotopski organizovana c) ima 4 slojeva d) ima 6 slojeva e) sadrži tela Betz-ovih ćelija f) sadrži tela Purkinje-ovih ćelija

48. U kom sloju korteksa se završavaju ulazni somatski senzorni stimuli: 49. Najveću prezentaciju u somatosenzornom korteksu imaju: a) jagodice prstiju

41. Primarna motorna kora po Brodmanu je polje: a) 1 b) 11 3

NERVNI SISTEM b) c) d) e) f)

pupak potkolenice natkolenice lice usne

a) b) c) d) e) f) g)

analizu prostornih koordinata jezik čitanje imenovanje objekata prepoznavanje lica planiranje složenih pokreta elaboracija misli

50. Primarna optička kora: a) okcipitalni lobus b) oko centralne fisure c) oko kalkarine fisure d) polje 4 po Brodmanu e) poje 17 po Brodmanu f) polje 18 po Brodmanu

58. Prefrontalna regija je odgovorna za: a) imenovanje objekata b) prepoznavanje lica c) planiranje složenih pokreta d) elaboracija misli

51. U primarnoj optičkoj kori najveću prezentaciju ima: a) papila n. optici b) fovea centralis c) periferni deo retine d) ciljarni mišić e) zonularne veze

59. Motorni centar za govor: a) Brocka b) Wernike c) frontalni lobus d) temporalni lobus e) parijentalni lobus

52. Sekundarna optička kora po Brodmanu nosi broj: a) 17 b) 18 c) 19 d) 22

60. Senzorni centar za govor: a) Brocka b) Wernike c) frontalni lobus d) temporalni lobus e) parijentalni lobus

53. Slušna kora je: a) tonotopski organizovana b) somatotopski organizovana c) nalazi se u temporalnom lobusu d) nalazi se u parijentalnom lobusu

61. Brokin centar za govor: a) motorni centar b) senzorni centar c) po Brodmanu 22 d) po Brodmanu 44

54. Slušna kora po autoru se naziva: 62. Werniekov centar za govor: a) motorni centar b) senzorni centar c) po Brodmanu 22 d) po Brodmanu 44

55. Po Brodmanu slušna kora odgovara poljima: a) 4, 6 b) 22, 44 c) 17, 18 d) 41, 42

63. Werniekovo područje u kori mozga je: a) deo asocijativne kore b) deo primarne senzorne kore c) deo primarne motorne kore d) odgovorno za razumevanje reči e) odgovorno za indetifikaciju mirisa

56. Asocijativne zone su: a) parieto-okcipito-temporalna regija b) premotorne polje c) prefrontalna regija d) limbička regija e) centralni sulkus f) precentralni girus g) postcentralni girus

64. Kod oštećenja Brokinog centra za govor javlja se: a) senzorna afazija b) motorna afazija c) nerazumevanje reči d) nemogućnost izgovaranja reči

57. Parijeto-okcipito-temporalna regija je odgovorna za: 4

NERVNI SISTEM d) osnovna im je u strukturnim promenama na sinapsi

65. Kod oštećenja Wernikovog centra za govor javlja se: a) senzorna afazija b) motorna afazija c) nerazumevanje reči d) nemogućnost izgovaranja reči

72. Alfa talasi se registruju: a) kod odraslih b) kod osobe koja spava c) u mirovanju d) kod otvorenih očiju e) u okcipitalnoj kori

66. Prevashodne funkcije dominantne hemisfere su: a) jezik b) logika c) matematika d) muzika e) neverbalna komunikacija f) govor tela g) likovno

73. Beta talasi se registruju: a) kod odraslih b) najviše frontalno c) kod budne osobe d) u mirovanju e) sa zatvorenim očima 74. Kod vizuelne stimulacije se javlja sledeći talas: a) alfa b) beta c) delta d) teta

67. Prevashodne funkcije nedominantne hemisfere su: a) jezik b) logika c) matematika d) muzika e) neverbalna komunikacija f) govor tela g) likovno

75. Kod orijentacionog refleksa se javlja sledeći talas: a) alfa b) beta c) delta d) teta

68. Memorija se može podeliti vremenski na: a) neposrednu b) posrednu c) kratkotrajnu d) dugotrajnu

76. Talas stresa je: a) alfa b) beta c) delta d) teta

69. Karakteristike neposredne memorije su: a) telefonski broj b) traje par sekundi c) traje par dana d) osnova je u reverberaciji e) osnova je u facilitaciji f) osnova je u hemijskoj promeni sinapsi

77. Kod sporotalasnog spavanja se registruje: a) alfa b) beta c) delta d) teta

70. Karakteristike kartkotrajne memorije su: a) traje par sekundi b) traje par dana c) osnova je u reverberaciji d) osnova je u facilitaciji e) osnova je u hemijskoj promeni sinapsi

78. Najbrži EEG talas je: a) alfa b) beta c) delta d) teta

71. Karakteristike dugotrajne memorije su: a) traju par nedelja b) traju godinama c) onova im je u hemijskoj promeni na sinapsi

79. Najspori EEG talas je: a) alfa b) beta c) delta d) teta 5

NERVNI SISTEM c) atonija d) smanjen bazalni metabolizam e) pojačana aktivnost vegetativnog nervnog sistema

80. Karakteristike alfa talasa su: a) frekvencija 8-13 Hz b) gubi se u sporotalasnom spavanju c) gubi se vizuelnom stimulacijom d) najizraženiji u frontalnom lobusu

89. Kod sporotalasnog spavanja: a) registruju se alfa talasi b) ne javljaju se snovi c) aktivnost sipatikusa je smanjen d) postoji vazokonstrukcija krvnih sudova kože

81. Karakteristike beta talasa su: a) frekvencija 4-7 Hz b) gubi se u sporotalasnom spavanju c) gubi se vizuelnom stimulacijom d) najizraženiji u frontalnom lobusu

90. REM se karakteriše: a) atonija b) hipertonus c) mišićne kontrakcije d) brzi pokreti očiju e) san

82. Prve EEG promene kod spavanja su: a) smanjenje amplitude talasa b) povećanje amplitude talasa c) povećanje frekvencije talasa d) registracija talasa iščekivanja

91. REM se karakteriše: smanjen bazalni metabolizam a) paradoksalno spavanje b) spori talasi c) povišen tonus vegetativnog nervnog sistema d) hipersalivacija

83. Ciklus spavanja se sastoji od sledećih faza: 84. Koliko ciklusa spavanja imamo u toku jenog spavanja: a) 1 b) 2 c) 5 d) 10

92. Cerebrospinalna tečnost: a) sekretuje se aktivno b) skoro uopšte ne sadrži proteine c) produkuje se u horioidnom pleksusu d) apsorbuje se u venskim sinusima e) cirkuliše u epiduralnom prostoru

85. Najadekvatnije određivanje faze spavanja je preko regitrovanja: a) promene talasne temperature b) promena pulsa c) promene respiracija d) EEG promena

93. Cerebrospinalna tečnost: a) okružuje CNS b) ima nutritivnu ulogu c) regeneriše se jednom dnevno d) regeneriše se 5 puta dnevno

86. Jedan ciklus spavanja traje oko: a) 10-20 min b) 30-50 min c) 60-90 min d) 2-3 sata

94. Cerebralni protok krvi: a) poseduje autoregulaciju b) menja se kod hipertoničara c) veoma je osetljiv na promene pO2 d) veoma je osetljiv na promene pCO2

87. Sporotalasnospavanje se karakteristiše: a) duboko spavanje b) paradoksalno spavanje c) spavanje sa sanovima d) spavanje bez snova e) non-REM spavanje f) delta talasi

95. Cerebralni potok čini koliko % ukupnog minutnog volumena srca: a) 3 b) 5 c) 10 d) 15

88. Sporotalasno spavanje se karakteriše: a) hipertonus b) hipotonus

96. Hemato-encefalna barijera: 6

NERVNI SISTEM e) sprečava prolazak liposolubilnih supstanci f) sastoji se od kapilarnog endotela i bazalne membrane cerebralnih krvnih sudova g) pomaže preuzimanje hormona h) nije pod uticajem krvnog pritiska i) ne propušta vodu

c) aksonski brežuljak d) aksonski terminal 105. Koji deo motoneurona pokazuje najniži prag za nastajanje akcionog potencijala: a) telo b) dendriti c) aksonski brežuljak d) aksonski terminal

97. Hemato-encefalna barijera kontroliše prolazak: a) glukoze b) aminokiselina c) proteina d) vode

106. Po čemu je poznat inicijalni segment: 107. Integraciji informacija na postsinaptičkoj ćeliji doprinose: a) veličina PSP b) trajanje PSP c) vremenska sumacija d) prostorna sumacija e) oblik some neurona

98. Za hematoencefalnu barijeru je tačno: a) postoji na nivou horioridnog pleksusa b) ne postoji na nivou hipotalamusa c) propustljiv za vodu d) prpustljiv za liposolubilne materije e) endotelne ćelije su spojenegap-junction-om 99. Zhvaljujući parasimpatičkoj inervaciji tokom akomodacije oka na blizinu: a) zenice se sužavaju b) zenice se šire c) sočivo se ispupčava d) sočivo postaje amnje zakrivljeno e) prelomna moć oka raste f) prelomna moć oka samnjuje

108. Koordinaciju u CNS-u ostvaruju procesi: a) konvergencije b) divergencije c) diseminacije d) parafrazije e) apraksije 109. Blagi povetarac na leđima osećamo kao hladno zbog: a) vremenske sumacije b) prostorne sumacije c) IPSP d) EPSP

100. Kod pojačane funkcije simpatikusa: a) zenice se šire b) zenice se sužavaju c) bronhodilatacija d) bronhokonstrikcija e) pojačan motilitet creva f) smanjen motilitet creva

110. Membranski potencijal mirovanja some neurona je oko: a) -50 mV b) -60 mV c) -85 mV d) -90 mV

101. Koji neurotransmiter oslobađaju postganglijski parasimpatički završeci u zidu želuca: 102. Na smanjenu koncentraciju kiseonika u krvi najviše su osetljivi neuroni: a) kičmene moždine b) produžene moždine c) talamusa d) neokorteksa

111. Za saltatorno sprovođenje impilasa je tačno: a) karakteristika mijelinizovanih vlakana b) javlja se na Renvijer-ovim suženjima c) povećava brzinu sprovođenja d) brzina ne zavisi od debljine vlakna 112. AP glatkih mišića u odnosu na skeletne: a) je manje amlitude b) je veće amplitude c) duže traje d) kraće traje

103. Delovi neurona su: 104. Na kom delu neurona nastaje akcioni potencijal: a) telo b) dendriti 7

NERVNI SISTEM e) nikad nema plato 121. Za polisinaptički refleks je karakteristično: 113. Trajanje IPSP je: a) 10-15 ms b) 500 ms c) 250 ms d) 1-1,5 ms

122. Primer polisinaptičkog refleksa: 123. Vrste postakcionog potencijala su: 124. Vrste refrakternosti su:

114. IPSP inhibira neuron zbog: a) hiperpolarizacije membrane b) smanjenja trasmitera u ekscitatornoj sinapsi c) povećanja permeailnosti na Na+ d) znatnog skarćenja akcionog potencijala

125. Koji holinergički recptor se blokira atropinom: a) muskarinski b) nikotinski c) delta d) kapa

115. IPSP: a) dovodi do hiperpolarizaije membrane b) povećava propustljivost za K+ c) povećava propustljivost za Na+ d) povećava propustljivost za Cl-

126. Klase neurotransmitera su: a) aminokiseline b) amini c) peptidi d) acetil holin e) kalmodulin

116. EPSP: a) dovodi do depolarizacije membrane b) povećava propustljivost za K+ c) povećava propustljivost za Na+ d) povećava propustljivost za Cl-

127. Brzodelujući neurotransmiteri su: a) acetil holin b) serotonin c) noradrenalin d) GABA e) endofrin

117. EPSP nastaje vezivanjem: e) GABA za ligand zavisne receptore f) glutamata za ligand zavisne receptore g) acetilholina za voltažno zavisne receptore h) DOPA za voltažno zavisne receptore

128. Sporodelujući neurotransmiteri su: a) acetil holin b) doparin c) enkefalin d) endofrin e) supsatnca P

118. Presinaptička inhibicija motoneurona je urokovana: a) akso-aksonskom sinapsom b) akso-somatskom sinapsom c) akso-dendritskom sinapsom d) dendrito-dendritskom sinapsom

129. Monoamini su: a) acetil holin b) serotonin c) histamin d) adrenalin e) noradrenalin f) dopamin

119. Presinaptička inhibicija ekscitatornog neurona nastaje: a) smanjenjem ulaska Ca++ jona b) smanjenjem veličine EPSP c) smanjenjem oslobađanja ekscitatornog neurotransmitera d) oslobađanjem GABA egzocitozom

130. Kateholamini su: a) acetil holin b) serotonin c) histamin d) adrenalin e) noradrenalin f) dopamin

120. U toku postsinaptičke inhibicije nastaje: a) IPSP b) EPSP c) akcioni potencijal d) generatorski potencijal 8

NERVNI SISTEM 131. Najveću hemijsku sličnost sa adrenalinom pokazuju: a) acetil holin b) serotonin c) histamin d) noradrenalin e) dopamin

139. Neurotransmiteri za bol su: a) glutamat b) supstanca P c) enkefalini d) endorfini 140. Analgeziju u CNS-u vrše: a) glutamat b) supstanca P c) enkefalini d) endorfini

132. Serotonin potiče od aminokiseline: a) triptofan b) tirozin c) arginin d) aspartat

141. Atetoza, hemibalizam, horeja se javljaju kod oštećenja: a) putamenskog kruga b) kaudatnog kola c) retikularne formacije d) limbičkog sistema

133. Adrenalin potiče od aminokiseline: a) triptofan b) tirozin c) arginin d) aspartat 134. Acetil holin se nalazi u: a) preganglijskim simpatičkim vlaknima b) postganglijskih simpatičkim vlaknima c) preganglijskim parasimpatičkim vlaknima d) postganglijskim parasimpatičkim vlaknima e) alfa motoneuronu

142. Funkcije kaudantnog kola su: a) kongnitivna kontrola motornih radnji b) kontrola amplitude pokreta c) kontrola brzine pokreta d) emocije e) seksualno ponašanje f) ishrambeno ponašanje

135. Noradrenalin se nalazi u: a) preganglijskim simpatičkim vlaknima b) postganglijskih simpatičkim vlaknima c) preganglijskim parasimpatičkim vlaknima d) postganglijskim parasimpatičkim vlaknima e) srži nadbubrega

143. Neurotransmiteri bazalnih ganglija su: a) domapin b) GABA c) acetil holin d) adrenalin e) supstanca P

136. Dopamin se nalazi u: a) alfa motoneuronu b) supstanciji nigri c) centralnom motoneuronu d) postganglijskim parasimpatičkim vlaknima

144. Crna supstanca se uključuje u složene mehanizme regulacije: a) pokreta b) pamćenja c) motivacije d) emocija

137. Najčešći inhibitor u CNS-u je: a) adrenalin b) aspartat c) glutamat d) GABA

145. Crveno jedro: a) deo piramidnog sistema b) deo ekstrapiramidnog sistema c) reguliše pokrete d) reguliše mišićni tonus e) reguliše emocije f) reguliše ritam spavanje-budnost

138. Najčešći ekscitator u CNS-u je: a) GABA b) dopamin c) neuropeptid Y d) glutamat

146. Parkinsonizam se karakteriše: a) hipotonus b) hipertonus 9

NERVNI SISTEM c) tremor u miru d) intencioni tremor e) akinezija

d) e) f) g)

147. Šta je tačno: a) lezija piramidnog puta u kapsuli interni dovodi do paralize suprotne strane tela b) precentralni girus je somatotopski organizovan c) prefrontalni korteks je uključen u mentalne aktivnosti d) ekstrapiramidni putevi se ne ukrštaju

seks procese memorije motoriku tonus mišića

154. Delovi limbičkog sistema su: 155. Za hipokam je tačno: a) deo je olfaktivnog sistema b) odgovoran za dugotrajnu memoriju verbalnog tipa c) odgovoran za dugotrajnu memoriju neverbalnog tipa d) određuje različite obrasce ponašanja e) učestvuje u učenju motornih veština

148. Šta je tačno: a) vidna kora je u okcipitalnom lobusu b) slušna kora je u temporalnom lobusu c) emocije se obrađuju u limbičkom sistemu d) globus palidum nema motorne funkcije

156. Funkcije hipotalamusa obuhvataju: a) regulacija disanja b) regulisanje krvnog pritiska c) termoregulacija d) lučenje ADH e) centar za žeđ f) centar za lučenje pljuvačke

149. Šta je tačno: a) derebelum reguliše motorne funkcije b) limbički sistem je uključen u procesima memorije c) postcentralni girus se nalazi u parijentalnom lobusu d) aferentna vlakna kroz kičmenu moždinu dolaze kroz prednje grane 150. Za posturalne reflekse su od značaja: a) receptori mišića i zglobova vrata b) semicirkularni kanali c) površni receptori tela d) receptori mišića i zglobova tela e) Kortijev organ 151. Veliki deo aferentnih vlakana bazalnih ganglija potiče iz: a) moždanog stabla b) motorne kore c) asocijativne kore d) cerebeluma e) nc. aigdalae 152. Ćelije tr.cortikospinalis najvećim delom potiču iz: a) isključivo postcentralnog gurusa b) isključivo precentralnog girusa c) iz temporalnog lobusa d) prevashodno iz precentralnog girusa 153. Limbički sistem reguliše: a) emocije b) motivacije c) mirisne informacije 10