Cirkus Columbia

BIBLIOTEKA DANI

Biblioteka DANI Uređuje Ivan Lovrenović

Ivica Đikić CIRKUS COLUMBIA

Sarajevo 2005.

Sadržaj I Bonny II Biljeţnice Janka Ivande III Pisma Leonu IV Cirkus V Povratak

I Bonny

1. Ljeto je u ovoj kasabi vrelo i ljudi po ĉitave dane ne rade ništa nego priĉaju o toj ţegi i o tome kad bi suša mogla prestati, te kad bi zemlju mogla poškropiti koja kap kiše. Dan brzo proĊe u tim lijenim priĉama što se obiĉno vode u sjenovitim bašĉama, priĉama što su nerijetko poduprte dobrom domaćom rakijom i jakom kavom, te grumenom sira ili kriškama lubenice. Uto doĊe veĉer koja ionako nije stvorena zato da bi se nešto radilo, pa se ljudi iz svojih bašĉa premjeste u one kafanske ili sjednu na kakav zidić uz glavnu gradsku ulicu i odmjeravaju svijet koji prolazi. Odmjeravaju i dobacuju, tiho komentiraju i ogovaraju... Naveĉer se, osim toga, odlazi u kino. U kinu, u prvom redu, vazda sjedi Junuz Bećin, a oko njega sjede njegovi jarani. Dok se vrti film, oni glasno dobacuju, prde, psuju, piju pivo i jedu. Kad više ne mogu jesti, onda prema platnu bacaju nepojedene ćevape, kokošja prsa i ostatke bureka. Poslije kina, Junuz i njegova druţina izlaze u grad, pa onda do ponoći šetaju od crkve do policijske zgrade, a ponekad se spuste i dolje prema osnovnoj školi. Traţe s kim će se pomarisati, ali zainteresirane ne nalaze ĉesto. Naveĉer se Andrija Jukić i Afan Šišić napiju rakije i onih tristotinjak metara koliko je duga Ulica Đure Pucara Starog prolaze po dva sata. I pritom vazda pjevaju istu pjesmu – “L‟jepi li su mostarski dućani”. I nema nikog u Ulici Đure Pucara Starog – od nejaĉi do Ċuturuma – tko tu pjesmu ne zna naizust i malo je onih kojima se i Mostar i dućani nisu popeli na vrh glave. Jedina osvjeţenja dolaze s vjetrovima što se za ljetnih veĉeri znaju spustiti s planina koje okruţuju grad. Vjetrovi, kad su dobri, odnesu

mrtvilo u kojem grad grca. Gradskim mahalama – od crkve do policijske zgrade, od muslimanskog do katoliĉkog groblja – tih nekoliko sati struji malo ţivota što preko dana drijema u hladovini blizu kakva potoka.

2. Bio je 14. srpnja 1991., bilo je predveĉerje i baš je zapuhalo malo planinskog vjetra kad je u Ulicu Đure Pucara Starog sveĉano uplovio veliki bijeli mercedes njemaĉkih registracija. Iz vozila je prvo izišao postariji muškarac sa slamnatim šeširom na glavi. Ovo postariji znaĉi da je imao oko šezdeset i pet godina. Osim slamnatoga šešira, na sebi je imao šarenu košulju kratkih rukava i bijele kratke hlaĉe. Poslije muškarca, iz auta je izišla ţena koja je mogla imati ĉetrdesetak godina. Na glavi je imala veliki bijeli šešir izlomljena oboda, torzo joj je bio utegnut u bijelu majicu, oko guzice lepršala joj je bijela suknjica. Nakon muškarca i ţene, tromo je iz mercedesa izišla crna debela maĉka (kasnije će se pokazati da je rijeĉ o crnom debelom maĉku). Muškarcu je bilo ime Divko a prezime Buntić, ţeni je bilo ime Azra, dok je crnom debelom maĉoru ime bilo Bonny. Tako mu je, naime, pisalo na masivnoj srebrnoj ogrlici. Kad se pronijela vijest o dolasku pobrojane trojke, stanovnici Ulice Đure Pucara utvrdili su ove ĉinjenice: Divko se konaĉno vratio u grad i ima novu ţenu, a njih dvoje imaju crnog maĉka velikog kao omanje janje. Neki stanovnici ulice zapazili su, takoĊer, da je nova Divkova ţena – Muslimanka.

3. Svi u gradu znali su Divka Buntića. Dvadeset i pet godina kopao je kanale po Njemaĉkoj, uštedio je pare, izgradio dvije kuće u gradu, kupio veliki bijeli mercedes i sad je došao uţivati plodove svoga kopanja.

Penzija je dobra i Divko je planirao do kraja ţivota odahnuti dušom. Istom onom dušom kojom je nekad volio Luciju, svoju bivšu ţenu i ţenu nekoć naroĉite ljepote. Bila je petnaest godina mlaĊa od Divka i ţivjela je, takoĊer, u kući u Ulici Đure Pucara Starog. Ţivjela je u kući koju joj je on ostavio, a s njom je ţivio njihov jedini sin Martin koji je tog ljeta navršio dvadeset i petu; nedavno je diplomirao naš jezik i knjiţevnost u Sarajevu, pa se onda odluĉio vratiti kući i ĉekati posao u nekoj od lokalnih škola. Upravo zbog Martina, Divko je Luciji ostavio kuću i treba reći da je to uĉinio teška srca. Luciju je grad mrzio, a i ona je mrzila grad. Godinama je svakog jutra izlazila na prozor i galamila: “Jebem vam majku svima!” U poĉetku, ljudi su se zaustavljali i zapoĉinjali beskrajne svaĊe s Lucijom, no ubrzo su svi navikli na njezino osebujno pozdravljanje novog dana i grada koji ju je svrstao u kategoriju onih kojima se valja katkad nasmijati, ali ih je zabranjeno ozbiljno uzimati. Divko i Lucija rastali su se poĉetkom osamdesetih, a razlog njihovu razlazu krio se u glasovima koji su dopirali do Divka u Frankfurt: zli ljudi, kojima je veće zadovoljstvo napraviti drugome zijan nego sebi korist, govorili su mu da Lucija svaku veĉer spava s drugim, a on više nije mogao slušati te glasove, pa je o jednom Boţiću došao kući i rekao joj da mu više nije ţena. – Jesi li poludio, jadan ne bio? – kazala mu je ona. – Nisam poludio, nego ti je tako kako sam ti reko. Tako i nikako drugaĉije. – A što, dabogda jednom steko pamet? On na to ništa nije rekao, nego ju je šakom dohvatio po zubima. Kad je pala na pod, nastavio ju je udarati nogama, lijevom pa desnom, lijevom pa desnom, i pritom je izgledao kao teško hodajući robot iz nauĉno-fantastiĉnog filma. Cijela je ulica ĉula kako Lucija zapomaţe i vrišti, ali nikome nije palo na pamet da reagira. Ima ĉovjek pravo mlatiti svoju ţenu, mislio je grad, a ako je mlati, onda je valjda i zasluţila, jer nitko nije toliko lud da bez razloga ubije Boga u vlastitoj ţeni. Ako je, pak, toliko lud, onda s ludim ĉovjekom nije pametno imati ikakva posla.

– Vidite ljudi šta mi je kurvin sin napravio – galamila je nešto kasnije krvava Lucija hodajući ulicom – na ĉistu miru me ubio, rebra mi polomio, poizbijo mi zube, o, dabogda mu zemlja kosti izbacivala, dabogda mu vrane mrtve oĉi ćopale, dabogda mu s kostiju otpadalo meso i šugava ga pašĉad jila... Ljudi su, meĊutim, zatvarali prozore, navlaĉili zavjese i ĉekali su da Luciji dodije plaĉ i proklinjanje. Suza joj je ponestalo, ali kletvi i psovki nije. Nije joj ih ponestalo sve do danas i neće joj toga nikad uzmanjkati zato što u proklinjanju više nema srca i emocija, nego se sve pretvorilo u ritual bez kojega ni Lucija ni grad ne bi bili ono što jesu. Da nije nje, matere svojim propupalim kćerima ne bi mogle govoriti “sidi u kući, neš mi bit ko Lucija Divkova, neš makar me ne bilo”.

4. Moţeš napraviti što god hoćeš, moţeš postići ne znam što, ali sve ti je dţabe ako to grad ne vidi. Ima ljudi što su nekad davno otišli iz grada, otišli u Njemaĉku recimo, pa tamo mukotrpno radili, tamo se i oţenili, izgradili dvore i palaĉe, ali srce im nikad nije bilo na mjestu. Zato što grad ne vidi te dvore i palaĉe. Mnogi bi se svega odrekli samo da mogu one svoje kućetine premjestiti iz Münchena ili Zagreba u ono selo ili onu mahalu gdje su odrasli. Što ti znaĉi sve bogatstvo ovoga svijeta, ako ga ne vidi onaj s kim si nekoć dijelio svoje siromaštvo!? Smisao stjecanja bogatstva valjda i jest u tome da ga netko vidi, da ga se primijeti, da svijet o njemu priĉa i da zavidi. I da prizna. Da mahala kaţe: “Isukrsta mi, je, Divko je uspio i tu ti nema spora. Eno dvi kuće u gradu, eno mercedes, eno u banci pitaj Boga koliko parusina, eno nakva ţena...”. Baš je tako kazivala mahala, ali neće tako dugo kazivati. Ne moţe se grad dugo diviti niĉijem uspjehu, ne moţe naš svijet dugo hvaliti i nitko mu ne moţe dugo biti simpatiĉan. Poslije kratkotrajnog hvaljenja i divljenja, naići će vremena kad će ĉaršija poĉeti bolesno da zavidi, a onda će – u to nikako nije pametno sumnjati – netko pustiti kakav glas i

sva će se raja uhvatiti tog glasa i onaj ĉijim su uspjesima juĉer svi pjevali laude postat će lopov, razbojnik, kurvar, titiz ili hulja kakva se nije rodila odavde do Mostara, a moţda i još dalje. Ĉovjeka od ovog usuda moţe spasiti samo zla sreća pa će ga onda svi laţno saţalijevati, a moţe ga spasiti i ţivot koji će biti lišen svega na ĉemu bi netko mogao zavidjeti.

5. – Kako ćeš, bolan, moć zaspat pod istim krovom s onim što me onako ubi? I danas me zaboli svaka kost kad se sitim kako mi je nogama pribijo rebra... Kako ćeš, jadan ne bio, moć zaspat pod istim krovom s onom droljom i njezinom maĉketinom... – kazivala je Lucija sinu Martinu kad joj je rekao da će koju noć prespavati kod oca. – Pusti, bona, stara... Ćaća mi je. Što ne bi kod njega prespavo? Ko da je to nešto? Ćaća mi je, šta ću mu... – Pas, a ne ćaća! Pas! Pas! – Ma, nemoj me, bona, ljutit! Šta je tebi? A? Šta bi ĉaršija rekla kad bi se proĉulo da neću u ćaće prispavat dvi noći? Neću, bona, nikakva belaja i neću da ĉaršija priĉa! – Pa, nek priĉa ĉaršija, nek priĉa šta god oće, zakukala je mater onom ko je mislio šta ĉaršija priĉa... – Ma, neću belaja! Znam ja sve, ali neću belaja... Ajde, brate... Otiću tamo dvi noći i eto me nazad. – Reci da mu je jebala mater Lucija Slavina sto puta...

6. Petu veĉer od Divkova dolaska u grad, za stolom su, dakle, sjedili Martin, Azra i Divko. Jeli su. Divko je bio šutljiv. Nije znao o ĉemu bi priĉao sa sinom, pa se stoga – s vremena na vrijeme – samo tupo osmjehivao. Azra je bila suzdrţana, ali prema Martinu vrlo srdaĉna. Nije, meĊutim, na njoj bilo da zapovrzuje priĉu. Bonny je nezainteresirano leţao na stolici. – Imaš li curu? – pitao ga je otac tek da nešto upita. – Nemam... – Ih... Kako, bolan, nemaš!? – Eto tako, nemam! – Pa, što se odma ljutiš, jebemu krv. Ko da sam te pito ne znam šta... – Ma, ne ljutim se, ali nemoj me pitat. Koliko mu ima? – upitao je Martin Azru, oĉima pokazujući na Bonnyja. Pitao je to samo da bi promijenio temu. – Šest godina – kratko je i srdaĉno odvratila Azra. – Je li ti fin? – nadovezao se Divko. – Nije loš, šta ja znam... Ne razumim se baš u maĉke. – E vidiš, ja ti o tome sve znam i mogu ti reć da nadaleko nema lipšeg maĉka od mog Bonnyja. Odavde do Frankfurta nema lipšeg maĉora, nema, Divice mi! A i da ga ima, ja bi ga našo i lipo bi ga otrovo, pa bi Bonny opet bio najlipši. – Nemoj, bolan, Divko svašta priĉat! – zasramila se malo Azra, ali Divko se nije obazirao: priĉao je da ne bi dao Bonnyja ni za deset hiljada maraka, a nije da mu ljudi nisu nudili; kazivao je kako on i “njegovo dite” priĉaju kao pravi ljudi i kako se ni s kim u ţivotu nije napriĉao kao sa svojim maĉkom; govorio je da ĉovjeka nitko ne moţe razumjeti kao ţivotinja i da bi u prokletoj Njemaĉkoj skroz izludio da mu nije bilo Bonnyja...

Azra je znala da je priĉa namijenjena njoj i znala je da ne treba ništa govoriti. Ako je išta nauĉila u ovih sedam-osam godina ţivota s Divkom, nauĉila je šutjeti. Nisu bile rijetke noći kad je mislila o svojim šutnjama, a jedna od takvih noći bila je i ova: Martin je otišao u svoju sobu, Divko je brzo zaspao, a ona je drţala oĉi otvorenima osluškujući cvrĉke, laveţ pasa, te pijanu pjesmu Andrije Jukića i Afana Šišića. Mislila je o sudbini koja ju je namjerila na ĉovjeka koji ju je puštao na miru jedino kad je spavao, a nije mogao puno spavati. Da još tristo godina probdije ovako leţeći, ne bi mogla shvatiti zašto je odluĉila da ţivi s ovim mrkim ĉovjekom grube vanjštine, ĉovjekom uglavnom nesklonim ljudima i šali. Otkad ga je upoznala i ubrzo zatim poĉela ţivjeti s njim, odbila je od sebe svako društvo, jer je malo tko mogao sjediti s Divkom: on je imao sposobnost svaku priĉu odvući u neki tamni ponor s ĉijeg je dna zaudaralo beznadno crnilo, a naš ĉovjek (bez obzira u kojem ćošku svijeta ţivio) voli one razgovore koji se vode samo da se Bogu ukrade koji sat. Tako je Divko razgonio ljude i Azra je dane provodila, uglavnom, šuteći i poslije desetak šutljivih godina poţeljela je smijeha i onih dugih teferiĉa nakon kojih nisi nimalo pametniji, ali dušu ti malo manje pritišće kamen što si ga dobio rodivši se na ovim stranama gdje je mrva sreće kao grumen zlata.

7. Ujutro se vijest pronijela strahovitom brzinom, brzinom što je usporediva tek sa širenjem glasa o smrti: nestao je Divkov Bonny! Osim te glavne novosti, grad je odmah znao i detalje: Divko ima obiĉaj pustiti maĉora da po cijelu noć obilazi kuću, a Martin ima obiĉaj svake noći u neko doba ustati i otići na pišanje; tako je bilo i prošle noći, pa kako Martin nije za sobom zatvorio vrata kad je odlazio u zahod, Bonny je ušao u sobu, vidio otvoren prozor i otisnuo se u mrak. To je Divko utvrdio brzinskom istragom koju je proveo ĉim je shvatio da mu ljubimca nema u kući.

– Jebem ti Gospu – grmio je na tek probuĊenog sina – i jebem ti bubrige i pišanje usrid noći. Što nisi pišo kad si pošo spavat? – Jesam, ali mi se opet pripišalo u snu... – Pa, ajde se liĉit ako moraš pišat svako deset minuta. To nije normalno! – Šta nije normalno? – Nije normalno toliko pišat! Ti si, bolan, bolesan ĉovik i ajde se lipo liĉi – još je uvijek galamio Divko – ali ne znam di se ide liĉit svit koji se nije nauĉio redu i ne zna za sobom zatvorit vrata kad izlazi iz sobe. A i ko je vidio drţat otvoren prozor kad spavaš! Ako te je spopala vrućina, ti lipo iznesi dušek na balkon, pa tamo spavaj, al nemoj mi drţat otvoren kućni prozor priko noći, jel ti jasno? – Pa, lito je, ćaća, vrućina... – Reko sam ti šta ćeš radit ako ti je vrućina... I šta ću ja sad? Šta ću ja bez svog Bonnyja, jadan ti sam? – Ma, vratit će se on, Divko, vratit će se garant – pokušala je Azra smiriti situaciju, ali to je Divka još više razbjesnilo. Kao da je samo ĉekao da ona nešto kaţe... – A kako će se vratit, krvi ti Isukrstove! ? Deder mi reci – kako? Je li Bonny prvi put ovde? Je! Zna li išta po ovom gradu! Ne zna! Isto ko što ni ti ništa ne znaš, a kako ćeš i znat kad si prvi put ovde došla ima pet-šest dana! Isto ko što ni ja ništa nisam znao kad sam prvi put došo u Frankfurt i umro bi od gladi da mi nije bilo rodijaka Stipe, duša mu se raja napojila. Zna li Bonny zaustavit ĉovika na ulici i pitat di je kuća Divka Buntića? Ne zna! Zna li otić do milicije i prijavit da se izgubio? Ne zna! E, onda mi ti reci kako će se garant vratit! Ajde, reci! – Ma, vidit će ga neko, pa će ga donit. Jedan je onakav maĉak u gradu – rekao je Martin, a Divko je opet planuo: – Neće ga neko donit, nego ćeš ga ti ić traţit. Odma! A i ti ćeš s njim – zapovjedio je Azri. Pogovora tu nije bilo niti ga je moglo biti.

8. Šest je dana prošlo otkako je nestao Bonny. Šest teških Azrinih i Martinovih dana: obišli su svaki grm u šumi što se dizala ponad grada, zavirili su iza svakog ćoška, ušli u desetine napuštenih podruma, prevrnuli svaki kontejner za smeće, provjerili stotine informacija što su se širile gradom i što su govorile o Bonnyjevu kretanju, hodali su po tuĊim voćnjacima, dozivali su maĉora do kasno u noć, ali nisu ga uspjeli pronaći. Uspjeli su, meĊutim, zajedno s Divkom, navući na sebe podsmjeh ĉitavoga grada. To, naravno, nije ni bilo osobito teško, jer grad mjesecima pritajen drijema u hladu, dosaĊuje se i šuti, te jedva ĉeka kad će netko narušiti mrtvilo, pa da se prospe onaj otrov što je prikupljan tokom dugih mjeseci monotonije. – Divko moj, ima li išta od maĉka? – svakoga je jutra, glumeći tešku zabrinutost, pitao Antiša Franjić, gazda birtije u kojoj je Buntić – otkad se vratio u grad, a pogotovo otkad mu je nestao Bonny – vazda bio prvi gost i vazda na ćesrce naruĉivao rakiju. – Nema, Ante... Evo, šest dana ko šest godina. Po cili dan ne mogu mislit na ništa drugo osim di je sad moj Bonny, ima li šta izist, je li ţedan, je li ga kakva budaletina prekinula nogom u rebra, je li ga kogod pogodijo bovanom... I eto ti, Ante, mog ţivota... Dţaba pare, dţaba sve! – nabrajao je Divko i pokazivao se ĉovjekom na kakvoga svijet nije bio navikao. Kao nikad prije, bio je mlitav poput jeseni u Frankfurtu i nije skrivao vlastitu bespomoćnost. Trudio se da svi vide tugu kojom je ispunjen svaki njegov ĉas u posljednjih šest dana. Oĉekivati, meĊutim, od ovih ljudi da razumiju tugu izazvanu nestankom maĉka bilo je isto što i nadati se da će gvardijan fra Ljubo Anĉić osloboditi plaćanja redovine sirotinju koja svake zime mora zajmiti pare i s tavana skinuti onaj jedini pršut kako bi bili namireni Boţji namjesnici. – Pusti, bolan Divko, tog maĉora. Cili ti se grad smije, a još ti se više smije ţeni i sinu što po cili Boţji dan odaju okolo i mjauĉu, mjauĉu, Boţe mi prosti, k‟o prave maĉke.

– Isusa mi, mjaukat će sve dok i Bonny ne zamjauĉe! I neka se grad smije, nek se ruga, nek priĉa štogod ko oće... A kaţem ti ja, Antiša, domalo ćeš vidit kako cili grad mjauĉe, kako ljudi lizu po ćoškovima, iĊu u polje i gledaju iza svakog busa i mjauĉu, rodijaĉe, mjauĉu ko iljadu maĉaka kad im se naţivo dere koţa – govorio je Divko zaneseno i sasvim ozbiljno. Nije puno prošlo, a po gradskim su banderama visjeli plakati, preciznije bijeli trgovaĉki papiri, na kojima je krupnim slovima i kvrgavim rukopisom bio ispisan ovaj tekst: DAJE SE NARODU NA ZNANJE!!! IZGUBIO SE CRNI VELIKI MAĈOR PO IMENU BONNY I NE ZNA SE DI JE. KO GA NAĐE ŢIVOG ILI MRTVOG I DONESE GA GAZDI DOBIT ĆE ISTI ĈAS 2000 DM NA RUKE PLUS ĆE DOBIT I POKLON. DIVKO BUNTIĆ.

9. Pomahnitao grad za Divkovim Bonnyjem, a više od svih pomahnitao Andrija Lukaĉ zvani Bili. Bio je to izrazito tamnoput ĉovjek, ali su ga tako zvali zato što je svaku svoju priĉu poĉinjao ovako: “Bili mi...”. Andrija je, doduše, pomahnitao i prije Bonnyjeva nestanka: jedni kaţu da se to dogodilo prije ravno pedeset i dvije godine, kad je izišao iz materine utrobe. Drugi, pak, govore da se to zbilo otprilike godinu i pol prije nestanka Divkova maĉka, toĉnije, u sijeĉnju 1990. Tih dana, malo po Novoj godini, gradom se pronio glas da Tvornica šarafa i opruga nabavlja neki ĉudan stroj i da se za smještaj tog stroja gradi posebna prostorija ĉiji će betonski zidovi biti široki dva i pol metra. Nitko nije imao pojma ĉemu će ĉudni stroj sluţiti i što se s njim radi, ali svi su ubrzo – doduše, s priliĉnim mukama – izgovarali njegovo ime: akcelerator. Priĉa o akceleratoru širila se od ĉovjeka do ĉovjeka i grad ubrzo ni o ĉemu nije govorio osim o toj napravi koja je sad već postala opasna, smrtonosna i ubojita. Kao što obiĉno biva s napravama

ili pojavama o kojima ljudi ništa ne znaju, pa vjeruju i onima koji samo uspješno glume da nešto znaju. U nedjelju, malo poslije puĉke mise što bude u jedanaest sati, glavnom gradskom ulicom – koja je tada još uvijek nosila ime Josipa Broza Tita – krenula je kolona ljudi noseći transparente, te izvikujući parole. “Nećemo Ĉernobil! ” – galamili su ljudi, “Ne damo da nas trujete!” – pisalo je na platnenim transparentima, “Doli ubojice naše dice!” – ĉuli su se pojedinaĉni povici, a onda jednoglasno odobravanje mase. “Doli”, “nećemo”, “ne damo”, “ţivio” – odjekivalo je gradom, a na ĉelu kolone, baš poput druga Tita, išao je Andrija Lukaĉ Bili ne štedeći glasnice. Doĉekao Bili svoj ĉas i sad mu se lice ozarilo ponosom, jer se sam sebi, prvi put u ţivotu, ĉini vaţnim i ozbiljnim. (Tako to obiĉno biva u ovim krajevima: kad se kasaba trzne iz monotonije, a to se ne dogaĊa ĉesto, u prve se redove vazda probije netko s margine, netko koga cijeli ţivot grad ne zarezuje ili se, u boljem sluĉaju, sprda s njim; kad se kasaba trzne iz monotonije, oni što se istiĉu pameću ili ugledom povlaĉe se u mir svojih domova i gledaju kako će što neopaţenije proći ulicom, u birtije prestanu zalaziti, misli ni s kim ne razmjenjuju, ĉekajući da nemirna vremena minu, da se ţivot vrati u dosadu i da opet zapašu poloţaje za koje misle da im prirodno pripadaju; kad grad oţivi, marginalci koji su izbili u prve bundţijske redove postaju vaţni, ali traju kratko i pritom se redovito odbijaju pomiriti s povratkom na pozicije na kojima su bili prije bune i frtutme.) Andrija Lukaĉ drţao je govor pred hotelom, gdje se brzo skupio skoro cijeli grad. Govorio je ovako: – Bili mi juĉer kod Tvornice šarafa i vidili šta se tamo radi. Radi se, braćo, neki bunker sa zidovim od tri metra. Sad se mi pitamo: šta će. u tvornici bunker sa zidovim od tri metra? E, triba zato što nam oće ovde donit Ċavla paklenog da nas sve lipo potruje i da nas sve Ċava lipi odnese! – Doli Ċava lipi pakleni! – povikao je netko iz mase, a svi su uzvratili “doli!”. Svijet se pritom nije pitao zašto bi netko gradio zid od tri metra, e kako bi pobio narod: trebalo bi valjda biti obratno, no tu pred hotelom nije bilo mjesta razmišljanju.

– I ja kaţem doli, ali pitanje je ko nam ovde dovodi Ċavla paklenog da nas poduši i dicu nam potruje? A? Ko? Ljudi su šutjeli i zbunjeno se pogledavali, a Bili je onda nastavio: – Općinari, braćo, općinari, eto ko! – Doli općina i općinari! – opet je zagalamio netko od okupljenih pred hotelom, pa kad se graja smirila, Andrija je nastavio govor: – A zašto nam, braćo, općinari ovde oće dovest Ċavla paklenog da nas pobije? A? Zašto? Ljudi su opet ušutjeli i opet su se tupo pogledavali, sve dok Bili nije nastavio: – Zato, braćo, što oni oće da nestane rvacki narod, oće da pobiju i poduše nas Rvate i da nam se sime zatare. Vi dobro znate ko je ovde u nas direktor Pošte. Srbin. Ko je direktor Robne kuće? Srbin. Ko je šef milicije? Srbin. Znate li ko je trener nogometnog kluba? Srbin. Nigdi, braćo, nema Rvata, a nas je ovde najviše. Za sve su to krivi komunisti i općinari koji oće da nas Rvata odavle nestane i da se ovde nasele Srbi. Da ovo bude njiovo. Ali, ali, ali... Ako, ako, ako... Ako oni to budu tili napravit, mi smo na svašta spremni i neka nas se ĉuvaju. Nepoznat netko tada je zapjevao “Ustani, bane!”, a uskoro su svi prihvatili pjesmu. Netko drugi zatim je zapjevao “Spustila se gusta magla iznad Kupresa”, pa je nakon toga netko viknuo “Ovo je Hrvatska!”, potom je Bili ljudima naredio da krenu prema općini i da svatko kupi po pedeset jaja, i kupovao je svijet jaja a zatim ih bacao prema proĉelju oronule općinske zgrade koja je domalo promijenila boju i postala sva nekako kao usrana. Onda je nad glavama okupljenih zazvrndao helikopter koji je bio pun policajaca iz Sarajeva i ljudi su to ubrzo saznali. Netko je pronio glas da su policajci došli hapsiti Andriju Lukaĉa i svi su poĉeli skandirati “Ne damo Bilog, ne damo Bilog!”, pa se potom masa pomjerila prema Pošti i tamo su sat vremena galamili "Lopove, lopove!” i još su galamili “Milane, Srbine, di su pare od Pošte!?”, onda su išli kod policijske zgrade koju su bili okruţili specijalci iz Sarajeva sa šljemovima i štitovima i ljudi su tamo vikali “Bando crvena!”... I sve se dogaĊalo brzo, kao kad na daljinskom stisneš onu tipku za ubrzavanje vrpce, pa više nisi mogao pratiti gdje se što dogaĊa, što tko viĉe, i zašto, kao da je grad izgubio kontrolu nad sobom

pa se razlio od gimnazije do osnovne škole, potekao glavnom ulicom, probio se u sporedne mahale i sav nekako oţivio, poludio, podivljao, oteo se uĉmalosti i monotoniji, oteo se razumu... I naveĉer se zaustavio na televizijskim ekranima kao primjer “opasnih nacionalistiĉkih strujanja u našem društvu”. Ĉaršija se za koji dan smirila, predsjednik općine Leon Dilber izdao je proglas u kojemu je obećao da će Tvornica šarafa i opruga odustati od instaliranja akceleratora (kao da je u ovoj priĉi nesretni akcelerator uopće bio vaţan), ljudi se vratili dosadi, svakodnevici i prepriĉavanju burnih dogaĊaja, samo Andrija Lukaĉ nikako da doĊe sebi, a ne pomaţe ni uvjeravanje fra Ljube Anĉića i gostioniĉara Ranka Ivande da je svoju ulogu odradio, da je svoje dao, da je vrijeme da se primiri i da se vrati starome ţivotu. Ne, ne... Ne da se Bili i svakog jutra oblaĉi misno odijelo, vezuje kravatu i penje se na snijegom pokrivenu hotelsku terasu, pa odozgo tumaĉi narodu što su komunisti i kako hoće pobiti sve Hrvate. Šef policije Salko Isak i predsjednik općine Dilber mozgali su dva-tri dana hoće li hapsiti Bilog ili ne. Odustali su shvativši da bi im to donijelo više štete nego koristi, a nije da oni iz Sarajeva nisu traţili da ga se utamniĉi. Dilber je tada, priĉalo se poslije po gradu, kazao ovako: “Lako je meni za ludog Andriju, ali stvorit će mi onaj debeli gvardijan i onaj Ivanda koliko god hoćeš Andrija, a ko će to onda sve pohapsit.” Prošlo je od tada taman godinu i pol dana i eno sad Andrije Lukaĉa u onom istom odijelu, eno ga kako ide prema kući Divka Buntića, u rukama nosi crnu maĉku i svatko ţiv vidi da to nije Bonny, ali on se ne da smesti, kuca na vrata, ĉeka da mu Divko otvori i da mu onda Bili, kao i svakog od ovih nekoliko jutara, kaţe “bili mi tamo oko partizanskog greblja i evo ga, Divko, ako ovo nije Bonny, ja ne znam...”. Buntić zatim pogleda ono nešto crno i ofucano u njegovim rukama, uzdahne, zavrti glavom, pa se onda maši za dţep i izvadi jednu novĉanicu, Bilome za trud i rakiju. Bili zatim kaţe “naĉu ga ja, naĉu ga, Divice mi i svi svetaca”, a onda ode propiti ono što mu je Divko udijelio. I tako svakog jutra... I drugi svijet traga za Bonnyjem, ali nitko tako javno kao Andrija. Drugi ljudi noću se iskradaju iz kreveta, pa onda do pred svitanje

zaviruju u podrume, potiho mjauĉu, gledaju prema krošnjama, skidaju one rešetke s kanalizacijskih odvoda i svjetiljkama dugo osvjetljavaju uske tunele kojima, neznano kuda, putuju gradska govna, prevrću kontejnere i kante za smeće, dugaĉkim štapovima pipkaju po nedostupnim budţacima, uvlaĉe se u grmlje, krv im udara po podlakticama, obilaze sva tri groblja, ali ništa od maĉora, kao da ga je zemlja uzela sebi. Gazi svijet noću po tuĊim bašĉama, gazi i srami se što gazi ali neće da odustane, neće ili ne moţe, tko zna... Mjauĉe noću po groblju ostarjeli Jozo Šarac i da ga vide oni njegovi preci što su odavno zalegli pod kamene ploĉe tu na Dubravama opet bi se vratili pod zemlju zakljuĉujući da je bolje i umrijeti nego pod stare dane sići s uma, ali ne misli stari Jozo o tome nego mjauĉe i doziva Divkova Bonnyja kao da mu je najroĊeniji. Doziva Bonnyja i fra Ante Gudelj koji se iskrada iz samostana skrušeno moleći Blaţenu Djevicu i Svetog Antu da gvardijan fra Ljubo ne sazna što radi noću, jer gvardijan je u nedjelju s oltara prozvao sve one koji trate vrijeme na potragu za ţivinom a osobito je prozvao Divka Buntića koji da unosi nemir meĊu ljude, i još je rekao da će svi oni koji su se pomamili za novcima gorjeti u ognju paklenom, da će biti saţeţeni na lomaĉi grešnika, te da će posebno biti saţeţen mali Janko Ivanda što po gradu pronosi glasove da su se i neki fratri ukljuĉili u Ċavlija posla. Svijet se, meĊutim, ne osvrće na paklene prijetnje fra Ljube Anĉića, nego i dalje jednakim ţarom traga za maĉorom, a mali Ivanda i dalje po gradu priĉa tko sve po mraku hoda gradom tragajući za Bonnyjem. Priĉa da je neku noć u dţamijskom dvorištu vidio jedinog gradskog šustera Ismeta Mulića Jetru kako na koljenima plazi po travi i sam sa sobom priĉa, govori da je vidio Stevu Vaţića, konduktera na liniji Mostar – Sarajevo, kako mjauĉe hodajući uz potok kod stoĉne pijace i nosi sa sobom kesu u kojoj je malo kruha i salame i dvije boce piva, govori još svašta i sve što kaţe ţiva je istina zato što je grad – i ljudi u njemu – iskoĉio iz koloteĉine. Stariji svijet zloguko prognozira da se u koloteĉinu zadugo neće vratiti i da ovo ne moţe izaći na dobro. Za to vrijeme Divko Buntić javno tuguje, a kad ostane sam sa sobom – drago mu. Drago mu što i od pametnih ljudi ĉini budale, milo mu što se svijet pomamio za dvije hiljade njegovih maraka, sav cvijeta što se više ne smiju njemu i njegovoj opsesiji crnim maĉorom, nego se

potajno smiju jedni drugima, ogovaraju se i rugaju, te ni o ĉemu drugom ne misle. Drago je Divku, ali mora dobro paziti da negdje ne pokaţe da mu je drago, jer će se svijet opet okrenuti protiv njega i opet će biti ruglo kakvo je bio dok nije raspisao nagradu za maĉka i dok grad nije poludio. – Đava vas odnio, kako ne vidite da se ono govno ljudsko igra s vama!? – govorila je gradu sa svoga prozora Lucija Buntić, ali grad – kao i obiĉno – ne sluša njezine rijeĉi, premda negdje duboko u sebi svatko zna da je Lucija ovoga puta u pravu. E, ali tko ima hrabrosti priznati da Lucija Buntić jednom u ţivotu ima pravo...

10. Vidio je jedne noći Janko Ivanda još nešto, ali o tome nije priĉao po gradu, nije o tome priĉao ĉak ni svojim najboljim prijateljima – Hamzi i Daci. Te je slike nosio u glavi i gledao ih ĉesto u samoći svoje sobe. Bio je dvadeseti ili dvadeset i prvi dan otkako je Bonny skoĉio kroz otvoreni prozor i otkako mu se zametnuo trag, bio je mrak i vjetar je blago šumio kroz krošnje topola blizu izvora koji se zove Vrilo. Bili su Azra i Martin (koji se odmah po Bonnyjevu nestanku vratio u materinu kuću) i bio je Janko, ali njih dvoje nisu znali da ih sveprisutni petnaestogodišnjak gleda. A on je gledao i slušao... Slušao ih je kako se došaptavaju leţeći jedno pored drugog iza stabla, ĉuo je uzdahe, tihe i uĉestale, “ne izlaziš mi iz glave” – ĉuo je Martina, “ni ti meni”, “ajde, poljubi me, ajde, slobodno” – slušao je Azrin prigušeni glas, vidio je njegovu ruku na njezinu licu, vidio je njezine drhteće usne, “ajde, slobodno”, onda je ĉuo laveţ pasa, vidio je kako su se njih dvoje ukoĉili i na nekoliko se ĉasaka predali osluškivanju, pa su se pogledali i ubrzo zatim odahnuli. Ĉulo se malo potom dodirivanje dvaju bridećih tijela, ĉulo se trljanje usana, “dirni me” – ĉuo je Azrin glas pun ţelje, “lijepa si” – slušao je kako joj govori, “ti si lijep i mlad...”, gledao je kako joj otkopĉava naranĉastu košulju i miluje joj grudi, vidi kako njezina ruka putuje prema njegovom plavom adidas šorcu zaustavljajući mu se na

prsima i trbuhu. Ona ga onda odmiĉe od sebe i ruke prebacuje na leĊa, pušta sise iz grudnjaka, pušta ih da obasjaju potok i cijelu ovu šumu okupanu mjeseĉinom, pa ĉuje zatim njegovo mljackanje po njezinim malim i svijetlim bradavicama i gleda kako joj grize vrhove dojki. Obje ruke drţi na trbuhu kao da hoće zauzdati trzaje koji ga potresaju... “Sva si topla i glatka” – ĉuje Janko Martina, a ona govori “ti si lijep i mlad” i “skini, slobodno ih skini...”. Strast ih je obuzela i ne osvrću se na zvukove, zaboravili da netko moţe naići u potrazi za Bonnyjem jer ljudi u potrazi za maĉkom nisu baš pristojni i noćno im je kretanje ušlo u fazu apsolutne nepredvidljivosti. Valjalo bi sad – misli Janko – zamjaukati i viknuti maĉkovo ime pa gledati Martinovu i Azrinu reakciju, no nema srca a i ne da mu se prekinuti ovu uzbudljivu predstavu, predstavu od koje se dobro oznojio i od koje mu je njeţni pubertetski ud nabrekao. “Kako je lijepo, kako si ti lijep” – ĉuo je, vidio je gibanje tijela, onda opet ĉuo njezine jecaje i kratki smijeh... Slutio je Janko da se bliţi kraj i da će predstava prestati, slutio je, takoĊer, da je vidio nešto što nije smio vidjeti i što nitko ne smije znati i što bi bilo tako slatko svima ispriĉati, pa makar mu nitko ne vjerovao. Mislio je o tome gledajući ih kako se tresu kao dva zdruţena pruta i odlaze zajedno u valovima negdje daleko, daleko.

11. Kolovoz se primicao kraju. Prošli su veliki derneci i velike vrućine. Oblaci i hladnije noći bili su glasnici dolazeće jeseni. Svijet se poĉeo malo vraćati sebi, poĉeo se trijezniti i sabirati, ljudima iz glasa nestalo euforije, sve se sleglo. Samo Divkova Bonnyja nigdje nema i grad se pomirio da ga je Ċavo odnio kako ga je i donio. Jedino se Divko nije mogao pomiriti s Bonnyjevim nestankom, pa je svako malo nagradu povećavao za sto maraka. I nije se mogao pomiriti Andrija Lukaĉ Bili koji je Divku svakog jutra donosio bilo kakvu crnu maĉku koju bi skupio usput i koji je Divka, kad god bi ovaj povećao nagradu, pitao

hoće li se i njemu povećati nagrada za pronalaţenje bilo koje crne maĉke. Martin se, pak, pomirio da mu otac nikad neće oprostiti onaj otvoreni prozor, bez obzira našao netko Bonnyja ili ne. Nije, meĊutim, nešto puno patio zbog te spoznaje. Odavno je bio utvrdio da mu je otac zadrt i tvrdoglav, i da ga nema smisla ni u što uvjeravati, niti mu se i zbog ĉega ispriĉavati. Bilo je, s druge strane, besmisleno ocu pokazivati da ga smatraš budalom: nije to ljudski, a i svijet bi zamjerio. Martin je, naime, tada još vodio raĉuna o tome što kaţe ulica, bilo mu je stalo da ga komšiluk smatra pametnim i poštenim momkom, volio je ĉuti – koliko mu god to bilo smiješno – kako ga majke hvale svojim kćerima, imponirala mu je donekle naklonost ĉaršije o kojoj nije mislio pretjerano dobro i što je vrijeme više odmicalo o ĉaršiji i ljudima u njoj mislit će sve gore... Grad se, naime, intenzivno mijenjao. Grad se u pedeset godina nije promijenio kao u ovih godinu i pol od akceleratora do Bonnyja: defiliraju neka nova lica, oni sa sela – koji se po nekom nepisanom pravilu u gradu nisu smjeli zadrţavati poslije osam sati kad ĉaršiju napuštaju autobusi napunjeni gimnazijalcima iz okolice – ostaju po kafićima i ulicama, nitko se nikoga ne boji, nitko nikog ne poštuje, svatko svakome moţe sve reći, namnoţilo se odjednom budalasta svijeta koji galami, pljuje i prijeti, pa ispada nekako najprimjetniji. Tako i grad ispada budalastim. Ali budalastim sirovo, kvrgavo i primitivno zato što se sve temelji na paranoiĉnom i besmislenom rodoljublju. Po birtijama kruţe priĉe o onima koji rodoljublje prakticiraju nešto konkretnije od većine. Pa se priĉa o Luki Livaji, koji da voza pune kamione dinara i mijenja ih u marke, pa se zbori o Marku Periću, koji da prodaje oruţje i onima koji neće kupiti prijeti prozivanjem s oltara, pa se širi priĉa o Janji Marinĉić koja se uĉlanila u stranku u Zagrebu i sad došla skupljati pare za našu i njezinu stvar... A Luka, Marko i Janja hodaju gradom, kojim nikad tako gordo hodali nisu, hodaju kao oslobodioci i svijet ih gleda s divljenjem, poštovanjem i oboţavanjem. Malo fali da im poĉnu, kao biskupu, ljubiti ruke.

Nije malo onih kojima je gadljivo to u što se grad pretvara, ali vremena su takva da je bolje drţati jezik iza zuba. “Jebi ga, ko zna na što će ovo izać”, kazuje Fahro Jarić, podvornik u gradskoj osnovnoj školi, a najbolji njegov prijatelj Ivo Paĉar, loţaĉ u srednjoj školi, odgovara: “Ma, ja, bolan!” I svake veĉeri tako izgleda njihov dijalog. I mnogi dijalozi u gradu tih veĉeri izgledaju tako, samo ponekad odjekne monolog gradonaĉelnika Leona Dilbera. On je po birtijama otvoreno kazivao da se srami grada ĉiji je naĉelnik, da se srami nepametnog ljudskog nakota što hoda gradskim ulicama a ni hodati po ĉaršiji ne zna, govorio je da se ne boji njihova primitivizma i bahatosti, govorio je da im Zagreb jebo mater, da im je milije govno iz Zagreba nego pita iz Sarajeva, svašta im je govorio, a oni su zabezeknuto slušali njegova strastvena predavanja, kao djeca u osnovnoj školi kad dobri i popustljivi nastavnik jednog dana poludi. Ali on nije bio nastavnik, a oni nisu bili djeca: on je bio Leon Dilber, partizan i oduvijek neupitni autoritet, nije on bio bilo tko. Sad mu se, evo, ĉitav grad potajno smije, slušaju što govori i šute pa se raspriĉaju kad on ode. Naišao vakat da zadnji goljo moţe nasred grada jednom Leonu Dilberu iza leĊa govoriti “vidi ovog smrde!”. Kad gledate teoretski, pa time i donekle objektivno, nije loše da je naišlo vrijeme u kojemu svatko svakome moţe sve reći. No, ĉini se da je primjena ovog civilizacijskog dostignuća imala pogubne posljedice na lokalitet i ljude o kojima ovdje pripovijedamo. A i šire. Jer ono malo razumnoga svijeta sad je zašutjelo više nego ikad. Kod njih se sloboda govorenja izrodila u svoju suprotnost. Izrodila se i u više od suprotnosti: u strah. Strah od grada koji je kolektivno postao Andrija Lukaĉ Bili i strah od grada u kojemu Bili skoro više da i nije nekakva osobitost. Leon Dilber, gradonaĉelnik koji otvoreno mrzi svoj grad i kojega njegov grad intenzivno ne podnosi, doimao se sasvim komiĉno u svojim pokušajima da ĉaršiju prizove pameti. – A šta ti, mali, misliš, na šta će ovo izać? – pitao je Leon Martina Buntića kad bi jednom sedmiĉno sjeli u kafanu da malo porazgovaraju o svemu, a u kafanu su sjedali zato što je Leon cijenio Martina kao uĉena mladića s kojim moţe ravnopravno priĉati. Osim toga, Martina je volio

kao sina kojeg nije imao. Njemu je, pak, godila Dilberova naklonost, te se trudio da je nekom nepromišljenom gestom ne izgubi. – A šta ja znam... Trebo bi ja vas to pitat... – branio se Martin neupućenošću. – Ih, ti ne znaš! Kako, bolan, ne znaš, pa gledaš li ti oko sebe!? – Leon se malo ljutnuo zbog Martinove nezainteresiranosti. – Pa, i ne gledam baš, da vam pravo kaţem... – A što ne gledaš, jadan ne bio? – Eh, nisam ja kao vi... Vi vazda gledate oko sebe, osluškujete, stalo vam da znate šta ĉaršija misli, stalo vam da grad zna šta vi mislite, i cijeli ţivot tako... Ja nekad pomislim da vi drugog ţivota i nemate osim ovoga koji nekako i nije samo vaš, nego i svaĉiji. A kaţe moja mater Lucija da je zakukala mater onom ko je mislio šta ĉaršija priĉa... – Ti i tvoja mater, eto, sve znate... A ne znate, jadni, da ovdje tvoj ţivot nikad nije samo tvoj i da on mora biti svaĉiji. Mora! Ti moţeš u kratkoj pameti svojoj mislit da je tvoj ţivot tvoj i da se on nikoga ne smije ili ne treba ticat, ali to što ti misliš moţeš objesit onom ćaćinu maĉku o rep. Zato što je takva narav ĉaršije i zato što će tvoj ţivot biti to javniji što ga ti više budeš htio uĉiniti tajnijim. To ti ne znaš, a kad saznaš biće kasno... Zatim je ustao od stola, dotaknuo rukom Martinovo lijevo rame i polako izišao iz birtije. Ĉinilo se pritom kao da je malo umoran.

12. Nije joj se to odavno dogodilo. Nije joj se to dogodilo ima ravno dvadeset i jednu godinu. Zvao se Klaus, bio je plav kao kakav germanski bog, bio je vitak, mišićav, imao je blage ruke i ţivotinje su ga slušale. Došao je u njezin Prozor istog ovakvog ljeta i Azra je svakog dana išla do nogometnog igrališta da ga gleda. On je, nakon nekoliko dana, spazio da ga ona gleda, pa je poĉeo gledati i on nju. Onda joj je jednoga dana

prišao i pomilovao joj ruku... Pa je slijedećeg dana svoj dlan prinio njezinu obrazu... Pa je ona došla opet. I tako svaki dan. A ĉaršija je odmah poĉela priĉati da se kćer doktora Hamida Begića zabavlja s jednim Švabom iz cirkusa. A ona se nije zabavljala, ona se zaljubila. Baš se zaljubila. I kad je cirkus odlazio iz Prozora, ona je sjedila u kamionu i plakala je, Klaus joj je drţao ruku preko ramena, na licu mu se nije vidio nikakav osjećaj, ona je plakala jer ju je bilo strah te njezine ljubavi i bilo ju je strah velikog svijeta, i oca ju je bilo strah jer joj je rekao da ga zaboravi i da se nikad u kuću ne vrati... Saznat će kasnije da je Klaus pogreška, a kad je upoznala Divka Buntića, nekako je odmah znala da je on krivi ĉovjek. No, obiĉno su pogrešne stvari one koje nam se u izvedbi ĉine lakšima. Znala je samo da joj u kuću doktora Hamida Begića u Prozoru nema vraćanja. I sad opet. A ne moţe opet, jer je prošla dvadeset i jedna godina i srce joj je zaspalo, ruke se umorile, oĉi utrnule, ĉelo se nabralo. Zna da ne moţe i ne smije, a vuĉe je: vuĉe je njegova mladost, njegove usne i ruke, vuĉe je njegova strast, njegova uzburkana krv i uzavrele misli. Ne moţe ne doći na ono mjesto koje on pronaĊe za njihove dodire, ne moţe se jednostavno ne pojaviti, premda se do zadnjeg trenutka ĉvrsto drţi svoje odluke da od veĉeras više ništa s njim neće imati. A kad shvati da joj vrijeme izmiĉe, nervozno istrĉava iz kuće dobacujući Divku da ide malo potraţiti Bonnyja. I stalno tako zato što se ţeni koja cijeli ţivot ĉezne za mrvom njeţnosti i topline nije odviše teško naviknuti na Martinova milovanja i poljupce. Tako, eto, traje tajna ljubav Azre Buntić i Martina Buntića, a tajnu zna jedino mali Janko Ivanda. Zna i šuti.

13. Bio je pedeset i prvi dan od Bonnyjeva nestanka. Padala je kiša, sve je odisalo po truleţi i sasvim je uobiĉajeno da jednog takvog dana – koji je, usto, još i nedjelja – nitko u gradu ne pomišlja na uzbuĊenja: ljudi

misle samo kako će taj dan prevaliti preko glave, mrzovoljni su i nije im mrsko posvaĊati se, a nije im tih dana mrsko ni popiti. Nema ništa tuţnije na ovom svijetu od kišne jesenske nedjelje u bosanskoj kasabi, to je nesumnjivo. S vremena na vrijeme, meĊutim, neki glas zna razbiti tugu kišne nedjelje: obiĉno to bude glas o smrti, ali i takav glas, paradoksalno, iz grada zna odagnati tugu i ubrizgati mu malo ţivosti. No, glas ponekad zna biti i nešto veseliji. Recimo, kao glas koji se gradom pronio, već opisanog, pedeset i prvog dana od Bonnyjeva nestanka: “Našlo Bonnyja!” I još: “Našo ga mali Janko Ivandin!”; “Dobiće mali tri i po iljade maraka!”; “Šta će ditetu tolike pare!”... Uistinu, Janko ga je našao. Ovako je, privijajući maĉora na prsa, priĉao ljudima koji su se uĉas okupili kod Robne kuće da vide Bonnyja: “IzaĊem ja jutros iz kuće. Bez veze izaĊem. A vani ova kiša i odmah mi doĊe da se vratim nazad, ali šta ću i kad se vratim. Baš dok mislim šta ću i kako ću, vidim ti ja na drvetu ispred kuće, na onoj našoj zerdaliji, crnu maĉku. Gledam malo, pa vidim da toj crnoj maĉki pod vratom nešto sjaji. I skontam: to je Bonny! Ali šta mi je korist što znam da je to Bonny kad je on na zerdaliji, a ja na zemlji. Samo sam mislio da neko ne naiĊe i poĉeo sam se penjat na zerdu. Nikad se po drveću nisam penjo i nisam znao kako se to radi, ali sam grebo po drvetu, grlio ga i pomalo se primicao Bonnyju. I stalno sam mu tepo: lipi moj Bonny, samo budi miran, nemoj mi se nikud mrdat, eto ti mene... On me samo gleda i niĉim ne mrda, ko da me sluša. I stvarno, doĊem mu skroz blizu i dignem ruku da ga uhvatim ispod vrata, a on ne mrda, stoji ko da je od kamena. Uzmem ga, stavim pod ruku i eto. Ništa lakše”. Svijet obilazi oko Janka i Bonnyja, gleda, primiĉe se i kao da provjerava je li to uistinu Divkov maĉak, a nema sumnje da jest jer mu tako piše pod vratom, ali nije to onaj maĉak što ga je grad vidio prije više od mjesec i po. Nije to više bio onaj dostojanstveni maĉor, maĉoraristokrata, njegovani i uhranjeni gospodin ĉiji su koraci teški, ali znaĉajni. Više ni traga profinjenosti, otmjenosti, eleganciji, urednosti. “A je se prošugo! Na šta je došo!”, ĉudio se naglas Andrija Lukaĉ Bili, a ostali su ljudi u sebi mislili ono što je Bili kazivao. Bonny se prepolovio,

oĉi mu upale i ne sjaje više kako su sjajile nekoć, dlaka mu postala gruba i ponegdje rijetka, jedna mu noga vidno podrhtava... Kao da se sveo na mjeru ovoga grada. Kad se grad nagledao maĉka, Janko je ustao i krenuo prema Divkovoj kući. Rulja ga je pratila, jer je sad slijedio najvaţniji ĉin ove predstave: isplata poštenom nalazniku. Buntić je, naravno, istog ĉasa saznao da je Bonny pronaĊen i spremno je ĉekao da mu ĉitav grad pokuca na vrata. Bio je ozbiljan i odvaţan. Kad je ĉuo povike ispred kuće, duboko je udahnuo zrak, rukom se mašio po dţepu da provjeri jesu li pare na mjestu i otvorio vrata. Nastala je tišina. Nitko niĉim nije mrdao. Ĉinilo se da to traje dugo. Onda je Buntić posegnuo u dţep, izvadio smotuljak novĉanica i pruţio ga Janku. On se malo nećkao, a onda je pruţio ruku i uzeo novac. – Ako oćeš, broji! – procijedio je Divko. – Neću! – spremno je uzvratio Janko još uvijek drţeći maĉka u rukama. Divko je potom kratko zamakao iza vrata, a kad je opet postao vidljiv, u ruci je imao omanji paket. – Na ti i ovo! – rekao je i pruţio paket Janku koji sad nije znao što bi s Bonnyjem. Situacija je riješena tako da je Buntić preuzeo maĉka, a tek je potom Janko uzeo onaj paket u kojemu je bio fotoaparat. Da je mali Ivanda, recimo, u tom trenutku upotrijebio Buntićev poklon i fotografirao maĉka i njegova gazdu, na toj bi se fotografiji jasno vidjelo kako Divko nezainteresirano i odsutno, u jednoj ruci, drţi Bonnyja i gleda negdje u daljinu; drţi maĉka kao da ga je sram što je njegov i kao da sam sebi jebe mater što mu je ikad palo na pamet nabavljati ţivinu i baviti se njome. Na toj eventualnoj fotografiji ne bi se vidjelo da koji ĉasak kasnije Divko Buntić okreće leĊa ljudima i tiho zatvara vrata. Svijet se zatim razilazi, uglavnom tiho. Janko Ivanda sad je na zaĉelju kolone, ponosan je na tri i po tisuće maraka i fotoaparat, ali se na nj nitko ne obazire. Kiše su, kao sumanute, padale još dugo.

14. – Meni moš reć: jesi li ga tijo pustit da pobigne, a? – pitala je kasnije Martina mater Lucija, a on se – kao rijetko kad – grleno smijao. Imao je u tom trenutku na raspolaganju još sasvim dovoljno razloga za smijeh.

II Bilježnice Janka Ivande (fragmenti sjećanja na razdoblje od pronalaska maĉka,rujan 1991., do odlaska iz grada, rujan 1995.)

Bilježnice To što sam od Divka Buntića dobio tri i po hiljade maraka za pronaĊenog maĉka, nije puno promijenilo moj ţivot, jer sam pare morao dati ćaći i materi. Ali nema veze, i tako sam im te pare naknadno uzeo u ĉestim kraĊama koje sam obavljao dok su spavali. Dan je, otprilike, izgledao ovako: iz škole sam dolazio oko jedan popodne, svratio bih kod starog u dućan, on bi mi dao uobiĉajenu dnevnu porciju novaca, pa bih otišao kupiti neke novine (sportskonavijaĉkog karaktera) i dvije ĉokolade. Zatim sam dolazio kući, penjao se u sobu na katu, rastvarao novine i ćopao ĉokoladu. I maštao sam o golemim uzbibanim sisama susjede Azre prosipljući pritom toplu spermu po tepihu. “Sine, ruĉak!”, dreknula bi moja majka Irena negdje oko tri i ja bih se prenuo iz razmišljanja o tim impozantnim grudima koje sam nekoliko puta imao priliku vidjeti gole. Bilo je to u onim trenucima dok je Martin Buntić jezikom kruţio po svijetlocrvenim toĉkama što su se isticale na bijelim sisama. Ja sam ih gledao, ali to nitko ţiv ne zna. I neće znati. Poslije ruĉka opet sam se penjao u svoju sobu i pisao sam. Pisao sam što mi se dogaĊa, što vidim oko sebe, što ljudi priĉaju, svašta sam pisao, a pisao sam u koţne biljeţnice koje sam kupovao naroĉito pazeći da koţa bude što deblja i da slova što će se jednom naći unutra budu što bolje zaštićena od sveopće kataklizme. Koţne biljeţnice kupovao sam (ako se to moţe zvati kupovanjem) na vrlo zanimljiv naĉin. Moja majka, koja je zadnjih godina komunizma radila u nekakvoj drţavnoj

birokratskoj ustanovi, jednom me je – a bilo je to otprilike onih dana kad se Bonny pojavio u gradu – poslala u obliţnju knjiţaru i kazala mi da kupim nekoliko olovaka i koţnih biljeţnica. Nije mi dala pare, jer pare nisu bile potrebne. Treba, kazala je, gospoĊi Finki samo reći da raĉun stavi na ustanovu u kojoj je majka radila. Bio je to poĉetak: svakog tjedna odlazio sam u obliţnju knjiţaru i ljubaznoj gospoĊi Finki kazivao da me je majka poslala po nekoliko koţnih biljeţnica. U svojoj sam ladici stvorio goleme zalihe. Stvar je, naravno, uskoro postala sumnjiva, majka je pozvana u knjiţaru, a mene je otac jednog popodneva strahovito namlatio. Otac se kasnije šalio, pa mi je rekao da sam ustvari rušio komunizam, a jebeš ti rušenje komunizma koje proĊe bez degeneka. Vidiš, zbog tih me biljeţnica namlatio, dok mi nikad rijeĉi nije kazao zbog sve sile novaca što sam mu uzeo iz dţepova dok je spavao.

Otac Dobro se sjećam tog dana: bio je 28. novembra 1991. godine, bio je ĉetvrtak, i bilo je toĉno 15 sati i 30 minuta kad se otac digao od stola, uzeo novine i otišao na uobiĉajeno popodnevno spavanje. Tri sata kasnije iz svoje sam sobe ĉuo kako se najmlaĊi brat penje po stepenicama i otvara vrata oĉeve i mamine spavaonice. Mater ga je bila poslala da probudi oca: uĉinilo joj se da ćaća malo predugo spava i da mu je vrijeme da se budi, pa da zatim prošeta po gradu, popije jednu kavu i jednu rakiju i toĉno u devet sati prispije na veĉeru. Ćaću, meĊutim, nitko više nije mogao probuditi. Imao je tada trideset i devet godina. Ja sam imao petnaest i dva mlaĊa brata. Te veĉeri kad je stari umro kuća se napunila ljudima: jeli su pršut, pili rakiju i priĉali lijepe priĉe o pokojniku. Mene i braću svi su tapšali po ramenu i milovali nas po glavi. Majka je obukla crninu (do danas ju nije skinula) i sjela na kauĉ u maloj sobici na katu gdje su stavili sanduk i u nj poloţili mrtvo tijelo. Obukli su mu najbolje odijelo koje je imao,

ruke su mu prekriţili na prsima, a on je bio blijed, Boţe moj, kako je bio blijed. Samo su gusti tamni brkovi odudarali od njegova blijedog lica. Ţene su plakale, neke su – slijedeći obiĉaj – nabrajale, muškarci su se drţali dostojanstveno, a ja sam cijelu tu noć i pola narednoga dana muku muĉio sa suzama koje nikako nisu htjele teći. Pokušavao sam se koncentrirati na plaĉ, nastojao sam iz oĉiju iznuditi koju suzu, ali, kao za inat, nikako mi nije išlo. Zbog toga sam svako malo odlazio u kupatilo i prstima trljao oĉi dok ne bi propisno pocrvenjele. Postupak je trebalo ponavljati relativno ĉesto, jer je crvenilo oko oĉiju brzo išĉezavalo. Zbog toga što nisam mogao plakati kao i svi drugi – a trebao sam, valjda, plakati i više od drugih – bilo mi je neugodno i bilo me je stid, a neugode i stida nikad se nisam riješio. Jednako kao što nisam dokuĉio zašto suze nisu htjele teći. Kad su oca iznosili iz kuće, majka nam je rekla da ga poljubimo i nas smo ga trojica, jedan po jedan, ljubili u ĉelo. Sjećam se samo da je bio hladan i da mu je nos bio tvrd kao kamen. Zadnji ga je poljubio moj djed kojemu sam tada prvi put vidio suze u oĉima. Stalno je govorio “ja ti jadan, moj Ilija, što mene ne nose namisto tebe, ja ti jadan...”. Mater je plakala bez prestanka i isto je govorila “jadna ti sam, moj Ilija, što me samu ostavi...”. Bio je to moj prvi susret sa smrću, jer umiranje dviju baka i jednoga djeda nisam upamtio. Poslije te smrti, sve kasnije, kojih će biti koliko god hoćeš, podnosit ću dosta mirno – bez suza, naravno – i s nekom tupom boli u prsima. Najgori su bili dani koji su uslijedili poslije oĉeve sahrane. Po ĉitave dane kućom su defilirale delegacije roĊaka i obiteljskih prijatelja, a majka je svaki put iznova prepriĉavala kako se stari nikad nije ţalio na zdravlje, pogotovo ne na srce, govorila je da je tog dana pojeo dva tanjura graha sa suhim mesom, da je bio dobro raspoloţen... Pritom je svaki put plakala i ja nisam znao otkud joj tolike suze. Dani su, dakle, bili ispunjeni gostima i vazda istim priĉama, a noći su – bar meni – bile ispunjene strahom. Ledeni vjetrovi spuštali su se s okolnih planina, bili su studeni kao ĉelo mog mrtvog oca, puhali su kao da ţele odnijeti naše kuće, drveće, grobove, zviţdali su vjetrovi kao nikad i nigdje prije i poslije toga, a mene je proţimao strah od smrti i strah od sna. San sam

tih dana povezivao iskljuĉivo sa smrću. Svake noći spuštao sam se stoga iz svoje sobe na katu u dnevni boravak i lijegao pored majke koja dugo po oĉevoj smrti nije spavala u njihovu braĉnom krevetu. Mislim da se i ona bojala kao i ja, jer je po cijelu noć ostavljala televizor ukljuĉenim. Tek kad bih legao pored nje, mogao sam zaspati i ta je moja navika trajala mjesecima. Ne znam kad je i kako išĉezla. Znam, meĊutim, da nikad nije išĉeznuo strah od ĉetvrtka u 15 sati i 30 minuta. Kad izgubiš novĉanik, pokušavaš se sjetiti kad si ga zadnji put imao u ruci, gdje si ga vadio i pred kim. Kad izgubiš oca, danima nakon toga pokušavaš se uhvatiti za neku sliku, za nešto po ĉemu ćeš oca nositi u sjećanju i što će ti prvo padati na pamet kad ga netko spomene. Dugo nisam mogao naći svoju sliĉicu, dugo nisam mogao pronaći jedan trenutak i jedan njegov izraz lica kojega bih spremio u pamćenje i koji bi mi svaki put kad ga se sjetim izlazio pred oĉi. Tada sam shvatio da svog oca skoro da i nisam poznavao: o njemu znam da je bio prijeke naravi, da je mogao lako planuti i da je tada znao zagalamiti i ţestoko opsovati, znam da je volio birtiju i društvo, da je u sebi nosio neki ponos što se sastojao u tome da pred svijetom – pa ni pred najboljim prijateljima – nikad ne smiješ otkriti što te tišti, ali to je skoro sve što znam. I znam da je malo. Onda mi je jednom, sasvim sluĉajno, u misli došla slika oca koja mi do danas prva izlazi pred oĉi ĉetvrtkom u 15 sati i 30 minuta ili kad netko spomene njegovo ime: bila je moja krizma (nekoliko sedmica prije Bonnyjeva dolaska u grad), pred kućom je bio veliki stol i bilo je puno ljudi, a otac je bio malo popio i stalno je zapodijevao pjesmu, premda uopće – kao, uostalom, nitko iz Ivandine loze – nije znao pjevati. Meni je to bilo smiješno, no ćaći se po licu u tim trenucima razlijevala sreća kakvu kod njega nisam vidio ni prije ni kasnije. Bilo je to najsretnije lice koje sam vidio u ţivotu i nikako se nisam mogao domisliti zašto mi ta slika nije ranije došla pred oĉi. Kasnije su ljudi kazivali da je moj otac umro na vrijeme. Da, baš na vrijeme.

Crveni Leon Dilber ĉitav je bio sastavljen od rituala. Budi se toĉno u šest i trideset. Svi smo u gradu znali i nastavak: umiva se, pere zube, brije se, jede dva meko kuhana jaja i pije bijelu kafu, zatim oblaĉi ĉarape, bijelu košulju, pa tamnoplavo odijelo, onda veţe kravatu boje trule višnje i, na koncu, navlaĉi crne iznošene cipele. Nakon toga odlazi na posao u općinsku zgradu gdje je oduvijek, ili barem otkad ljudi pamte, bio Bog i batina. Sad ne ide na posao, nego kupuje novine i odlazi u oronulu hotelsku kavanu da popije svoj kapuciner i ĉašu vode i da popuši dvije cigarete. Dva će sata sjediti sam samcijat zato što se svijet unatrag godinu i pol dana boji sjesti s njime, a boji se zato što i maksum i Ċuturum u gradu zna (ili se pravi da zna) da je Leon Dilber neprijatelj, ali Ranko Ivanda, moj dalji roĊak, još nije domozgao kako da mu dohaka. A grad se, to nije teško znati, potiho ufa da će Ranko domozgati kako da dohaka Dilberu. Grad ne zna zašto bi moj roĊak Ranko trebao dohakati Dilberu, a mislim da to ne zna ni moj roĊak: Leon Dilber nije više nikakva vlast, nikakve moći nema, ništa nema, šuti i ne buni se, tiho prolazi ulicom i prolazi samo kad mora... Zašto bi itko htio doći glave takvom ĉovjeku? Ranko i svi mi u gradu to se ne pitamo, ali sve nekako kao da se podrazumijeva. E sad, svi su, takoĊer, znali – pa sam tako znao i ja – da nije baš da Leon Dilber nije volio svašta reći i nije da se nije volio inatiti s cijelim gradom i svim svijetom, ali u tome više nije bilo vatrenog inata i ţelje za svaĊom kako je bilo do prije nekoliko mjeseci: Dilberovo prkošenje svima manifestiralo se sad u hladnoći i iskazivanju otvorenoga prezira prema osjećajima koji su dominirali u narodu. A narod je, sad s još jaĉim ţarom, šaputao da Dilber kazuje kako je vrag poĉeo upravljati ljudima i da bi bilo najbolje da vjetrovi raznesu varoš, jer bolje nije ni zasluţila; govorilo se da je jednom rekao kako više voli Titino govno nego sladoled od “ovih novih”; stalno se priĉalo da jedini on od svih Hrvata u mjestu nije skinuo veliku sliku Ive Lole Ribara iz hodnika i Brozovu u maršalskoj uniformi što je bila obješena ponad televizora; govorilo se kako je onomad poruĉio da mu dovedu najvećeg Hrvata u gradu – onog

gostioniĉara Ivandu, recimo – pa da ga on, zagrebaĉki student prava, malo propita o hrvatluku; kazivalo se da je svojoj kćeri Maji, koja mu je nakon ţenine smrti ostala jedinom osobom na svijetu koju je volio više od Tita i koja je par mjeseci ranije otišla u Ameriku s namjerom da se nikad ne vrati, nekoć znao reći da ga pokopa bez fratra i “ostalih preseravanja”, te da mu ne zaboravi na spomenik uklesati petokraku zvijezdu; šaputalo se da ga je Maja ostavila da umre u pustoj kući zato što više nije mogla trpjeti njegovu krutost i zadrtost; znalo se, i to su svi priĉali, da se na zadnjem popisu stanovništva izjasnio kao Jugoslaven. Svi su znali, pa sam znao i ja, da Leon Dilber zna što ĉaršija o njemu misli. Sve je znao, ali ništa nije htio govoriti. Prezir je gradu pokazivao šutnjom, a priĉao je samo s konobarom Avdom Karahasanom i Martinom Buntićem. S Martinom je, doduše, priĉao samo kad ovaj nije bio s komšinicom Azrom. A ovaj je, naravno, s komšinicom Azrom bio priliĉno ĉesto. S Avdom je Leon priĉao ĉešće, naprosto po logici Avdinog posla i po logici svog svakodnevnog dolaţenja u hotelsku kavanu na kapuciner i dvije cigarete. Što su njih dvojica priĉali to nitko ne zna, jer Avdo nikome – pa ni svojoj ţeni Safiji – o tome nije ništa kazivao. Upravo zato što Avdo nikome nije govorio o svojim razgovorima s Leonom svi su osjećali potrebu da prvi gradu otkriju o ĉemu to njih dvojica svakog dana priĉaju u hotelskoj kavani. Pa su onda po gradu kruţile, pa tako i do mene dopirale, najnevjerojatnije priĉe o njihovim zavjereniĉkim razgovorima. Priĉali su njih dvojica u hotelskoj kavani sve do jednog dana u veljaĉi 1992., dana kojega ćemo i svi mi i Leon Dilber zauvijek pamtiti. Pouzdano se zna ovo: negdje oko sedam sati naveĉer, kad je mrak odavno bio pao, Leon Dilber vraćao se iz šetnje; noć je bila vedra, a snijeg pod nogama ĉvrst; pred kućom su ga doĉekala dvojica maskiranih i letvama su ga udarali po glavi; Leonu je tekla krv i mijenjala boju snijega; udarali su ga nogama i pritom ništa nisu govorili, samo su teško disali. I nisu ga ubili. Od onog dana kad je prošao put od bolnice do svoje kuće – pored crkve i starog turskog groblja, pa onda tamo pored ĉuvene krĉme Jove Milisava i Doma kulture – noga Leona Dilbera više nije stupila u grad.

Priĉalo se po ĉaršiji da po ĉitav dan sjedi u fotelji i gleda u neku toĉku. Da je ţiv, kaţu, pokazuje jedino onda kad mu navrate Avdo Karahasan ili Martin Buntić. Tada govori, ali sve o nekim stvarima o kojima dosad nije razgovarao: priĉa o hrani, o klimi, o stablima, priĉa o svom studentskom ţivotu u Zagrebu, priĉa o svojim profesorima, pa se prebaci na knjige, one debele historijske koje ĉita bez prestanka i gotovo fanatiĉno... O gradu, govori se, neće da priĉa, o ljudima još i manje. Ne raspituje se, ne zanima ga, a opet jasno je da sve zna i da mu je svaki novi glas, zapravo, suvišan.

Rat Rat je poĉeo na satu povijesti umjetnosti. Rat je tog tmurnog jutra oko osam sati ušao u naš razred, bio je malo nervozan i ruke su mu malo drhtale. Liĉio je na ravnatelja naše gimnazije Stanka Rubića i rekao je ovako: “Dragi uĉenici, po svemu sudeći, poĉeo je rat i kod nas. PoĊite polako svojim kućama, a mi ćemo dati obavijest kad ćete se ponovo vratiti u klupe. DoviĊenja!” Zatim se rat proširio i po drugim razredima, pa smo domalo svi išli svojim kućama, ozbiljni i tihi. Bio je 5. travanj 1992. godine. U klupe se nismo vratili do poĉetka nove školske godine, a ja ću tu 1992. godinu naknadno pamtiti kao jedinu godinu svog srednjoškolskog školovanja koja mi nije podarila popravni iz matematike. Iz ovoga bi se moglo zakljuĉiti da rat moţe donijeti i nešto lijepo. Granate su poĉele padati i mi smo se poĉeli bojati nekih mjesec dana poslije toga.

Srbi Dok se nije zakuhalo s onim akceleratorom, stvarno nisam znao da u našem gradu ţive i Srbi. Nisam znao, jer mi do tada nitko nije rekao da je netko Srbin. Nije mi nitko rekao ni da je netko Musliman ili Cigan ili Albanac, ali to sam znao po imenima i otprilike sam znao da se mi, katolici, od Muslimana, Cigana i Albanaca – osim po imenima – razlikujemo po tome što oni slave Bajram a mi Boţić, po tome što oni idu u dţamiju a mi u crkvu, što kod nas zvone zvona a kod njih uĉi hodţa, po tome što se oni sunete a mi se ne sunetimo i to bi, uglavnom, bilo sve što sam znao o našim razlikama. Moţda ima još nešto, ali po svemu drugome bili smo skroz isti: skroz smo isto govorili, isto se oblaĉili, majke su nam kuhale ista jela i kolaĉe, sve isto. Srbi su mi, meĊutim, bili totalna nepoznanica, a poslije akceleratora shvatio sam tek da se Srbi razlikuju od nas po tome što su direktori Pošte i Robne kuće. O Srbima sam potom nešto saznavao iz zagrebaĉkih novina. To što sam ĉitao govorilo mi je da bih se tih novootkrivenih sugraĊana trebao plašiti. Doduše, to sam mogao zakljuĉiti i iz onoga što se po gradu poĉelo priĉati nakon akceleratora. Po zagrebaĉkim novinama se pisalo, a po gradu se priĉalo, da su Srbi lopovi, da nam otkidaju od usta, da nam hoće zatrti sjeme, svašta se pisalo i priĉalo, a ljudi su vjerovali onome što su ĉitali i onome što su slušali na ulici. Ja nisam znao što da mislim o Srbima, jer tek što sam saznao da postoje već sam ih se morao bojati, a to mi je proizvodilo totalnu konfuziju u glavi. Saznao sam, meĊutim, da u gradu postoje ljudi koji vrlo intenzivno razmišljaju o Srbima i o njima znaju sve: koliko ih ima, gdje ţive, kamo putuju, što imaju, gdje se okupljaju, s kim priĉaju... Te naše Srbe netko je stalno imao na oku i imao je plan što će s njima kad za to doĊe vrijeme. Kad se poĉelo pucati gore ponad grada i kad su glave poĉele padati kao snoplje ţita, svi su Srbi, njih preko pet stotina, potrpani u selo B. i zabranjeno im je da ga napuštaju. Uostalom, nisu ga ni mogli napustiti, jer je oko sela postavljena naoruţana i uniformirana straţa. Selo je pretvoreno u neku vrstu logora. Po gradu se priĉalo da naši vojnici ponekad naveĉer znaju otići u selo i ubijati (krivog) Boga u

stanovnicima logora, onako iz rekreacije. O tome se priĉalo diskretno, ali s loše zatomljenim zadovoljstvom zbog tih junaĉkih posjeta srpskom selu i zbog jauka što nerijetko presijecaju prve ljetne noći. Logor je raspušten krajem tog prvog ratnog ljeta, a Srbi su potrpani u autobuse i odvezeni su na put u jednom smjeru. Kuće su im iste noći popaljene i dogorijevale su naredna dva-tri dana, sve do prve kiše. Od trenutka kad sam otkrio Srbe u gradu do onog dana kad su protjerani prošlo je tek malo više od dvije godine. To je valjda tako zahvaljujući efikasnosti onih koji su Srbe otkrili puno prije mene. Ostala su, doduše, dva-tri Srbina, no oni su funkcionirali kao svaĉija svojina. Njih se nesmetano moglo zajebavati, ali to je zajebavanje uvijek imalo zaštitniĉki prizvuk. Oni su gradu trebali zato da bi ljudi mogli govoriti nekako ovako: “Ko kaţe da smo potrali Srbe!? Eno Rade, Miloša i Ljube, eno šta im fali, ljudi im daju pojist, popit, bogami bi se i ja s njima zaminijo.” Nitko, meĊutim, ne kazuje da bi se zamijenio s onih pet stotina protjeranih Srba ili pekarom Milom Marićem koji je jedne noći uspio pobjeći iz sela B. i ĉitav je grad za njim tragao dva dana i dvije noći. Od onog dana kad je uhvaćen, nitko ga više nije vidio i neće ga ni vidjeti.

Dezerter Dezerter je ĉovjek kojeg odjednom više nema, što hoće reći da više nije ĉovjek. Kako grad zdušno mrzi dezertera! I svugdje se priĉa o dezerteru i svi znaju tko je dezerter, a domalo se i otkrije razlog dezerter luku. Pa ĉaršija poĉne priĉati da je Martin Buntić pobjegao zato što mu je tako rekao Leon Dilber i zato što su mu Muslimani dragi, a ni Srbi mu nisu mrski; pa mahala zbori da je Martin kukavica i da je vazda bio kukavica i da ga je strah poginuti za Domovinu, a misao o pogibiji za Domovinu ne smije izazivati strah nego ponos; pa ljudi po birtijama poĉnu kazivati da bi takve kakav je Martin Buntić trebalo izbaciti iz Hrvata, a moţda ih ne bi bilo loše izbaciti i iz ţivota; pa se svijet poĉne

rugati Divku Buntiću, Martinovu ćaći, i poĉnu mu dobacivati dok prolazi ulicom, ali on ne reagira, gleda u asfalt i ne osvrće se, lice mu uvijek isto i kameno. Ruga se grad Divku, a on samo šuti i dostojanstveno nosi svoju nevolju i svoj krimen. Nema što odgovoriti, nema kako uzvratiti. “Kad će se Martin vratit?”, svakog jutra Divka pita komšinica Ana, a on ne odgovara. Samo je pogleda trenutak-dva, a ona zatim uvijek kaţe: “Samo pitam, komšija, ko da se ne smi pitat...” Divko Buntić puno pije, ali ni pijan ne progovara: kad se napije, a napije se svaku veĉer i nitko ne zna kako onako pijan dobaulja do kuće, šuti još više, pogled upre u stol i glavu diţe samo da vidi gdje je konobar i da mu mahne da donese još jednu rakiju. Ali da je rakije kao Jadranskog mora, Divko Buntić ne bi mogao zaboraviti na svoju muku i svoju sramotu. Na tu muku i sramotu i njega i sve nas u gradu podsjećaju plakati što se lijepe po gradskim banderama i na kojima piše ovako: TRAŢI SE MOJ SIN, STAR OKO DVADESETŠEST I PO GODINA, U NAJBOLJOJ SNAZI. KO GA NAĐE MAKAR I U MIŠIJOJ RUPI DOBIT ĆE 2000 DEM. I JOŠ ĆE DOBIT POKLON. DIVKO BUNTIĆ. A Buntić naizgled mirno prolazi pored stupova. Samo naizgled, jer svatko ţiv zna da u sebi psuje bogove i matere Boţje, psuje Isukrste i MeĊugorje, psuje krvavu majku svim svecima i svetiteljima, psuje kao neki bjegunac iz pakla, psuje i proklinje ţivot koji mu je Martina uĉinio sinom. “Ma, tribo mu je Divko sprašit metak i ko mu jebe mater”, tako šapuće grad, a Ranko Ivanda govori i naglas. Da je, kojim sluĉajem, Divko Buntić poslušao ĉaršijske savjete i da je potraţio Martina s namjerom da ga osujeti u dezertiranju, moţda bi ga pronašao iza one zerde s koje sam ja skinuo Bonnyja. Moţda bi Divko vidio i ĉuo isto što i ja, moţda bi, poput mene, ĉuo kako Azra Martinu govori da će roditi i neka odmah zna da on s djetetom ništa neće imati nego će djetetov otac biti otac Martinov. On joj je stalno govorio “Azra, bona, stani...”, ali ona je priĉala i pritom se tresla što od studeni, što od straha. Govorila mu je da ode negdje daleko i da pronaĊe ţenu koja će mu moći roditi njegovu djecu, i plakala je, oĉi su joj od suza bile oteĉene. Martin nije znao što bi sa sobom, nije znao što bi joj rekao.

Stajao je pored one zerde kao okamenjen, vjetar ga je šibao po licu a njoj je brisao suze. Rekla mu je još da se nikad ne vraća i da je zaboravi. Nije mu rekla da ga voli. Nije mu više ništa rekla. On ju je poljubio u obraz. Te kasne prosinaĉke veĉeri 1992., te veĉeri kad je Martin otišao u Zagreb i postao dezerter, posljednji sam put zajedno vidio njih dvoje.

Komšija Kad mislim o komšiji Avdi Karahasanu, uvijek se sjetim one davne nedjelje kad mi je otac ozbiljnim glasom objavio: "Mali, spremi se, vodim te na utakmicu". Stara je prala tanjure i kad je ĉula njegove rijeĉi rekla je: "Ah, vi muški". Imao sam nepunih šest godina i odlazak na nogometnu utakmicu bio je najvaţniji dogaĊaj u mom ţivotu. Otac mi je objasnio da naš klub, koji se tada natjecao u nekoj zonskoj ligi, igra vrlo vaţnu prvenstvenu utakmicu protiv ekipe iz susjednog i nama mrskog grada, te da nam od rezultata ovisi ulazak u viši rang. Ja to nisam baš najbolje razumio, a nije me ni pretjerano zanimalo. Od svega što se te nedjelje dogaĊalo na gradskom stadionu, koji se zvao Kerovac, ja sam zapamtio ovo: stari mi je kupio sladoled kojim sam sjebao nove hlaĉe malo poslije prvog suĉeva zviţduka; onda mi je rekao "gledaj kako igra Avdo, on ti je ovde najjaĉi", a malo kasnije je dodao "gledaj Avdu, ti bi isto mogo dobro igrat zadnjeg"; moj otac psovao je Boga i suĉevu majku što je posebno došlo do izraţaja sredinom drugog poluvremena kad je Avdo dobio crveni karton, a isto se dogodilo kad je na tranzistoru ĉuo da je “Hajduk” primio gol; naši su izgubili, a stari je bio ljut i kazao mi je da mu nosim nesreću i da me više neće voditi na utakmice. Na utakmicu me stvarno više nikad nije odveo, ali ja sam u meĊuvremenu poĉeo trenirati, pa sam na stadion odlazio u funkciji skupljaĉa lopti. Stajao bih iza gola gledajući kako moj otac sjedi na tribinama; u jednoj ruci drţi cigaretu, a u drugoj tranzistor, te s vremena na vrijeme ustane i ja mu s usana proĉitam kako jebe majku sucu, nekom igraĉu ili cijeloj momĉadi. U tim je trenucima bio smiješan poput Charlija Chaplina, ali ja mu se

nikad nisam smijao. Da, to bi isto mogla biti slika koje bih se mogao sjećati kad netko spomene mog oca ili kad negdje ĉujem njegovo ime... Avdo je bio legendarna petica našeg nogometnog kluba i glavni konobar u onoj oronuloj hotelskoj kavani. Vozio je crvenog “stojadina”, imao dvoje male djece i ţenu Safiju, koja je godinama bila prodavaĉica u prehrambenom odjelu Robne kuće. Premda su se meni svi kruhovi ovoga svijeta ĉinili jednakima, ona je kruh za mene uvijek dugo birala i na kraju bi rekla: "Evo, ovaj je tebi saĉuvala teta Safija... I pozdravi mamu". Tako sam svakoga jutra, zajedno s toplim kruhom, donosio majci pozdrave tete Safije, a ona bi, moja majka, svaki put uĉinila isto – struĉno bi odmjerila kruh i onda kazala: "Valja imat svoga...". Kad je poslije nekog vremena teta Safija prebaĉena na odjel kozmetike i igraĉaka, naša je familija poĉela konzumirati najšugaviji kruh u gradu, ako ne i šire. To se, naime, moglo zakljuĉiti po rijeĉima moje stare koja mu je redovito nalazila zamjerke. Jednog je jutra bio zagoren, drugog nije bio dovoljno ispeĉen, trećeg jutra bio je "nekako kvrgav", ĉetvrtog je bio premali i tako do apsurda. "Neš se nikad više najest pravog kruha", govorila je ona vrteći glavom. Ja i danas mislim da je mojoj majci ta priĉa s kruhom i tetom Safijom sluţila za stvaranje njezine intimne iluzije kako, eto, i ona negdje ima “štelu”. Dobro, “štela” je i dalje postojala, ali se parfemi i pištolji na vodu nisu kupovali svakoga jutra. Kad bi me roditelji subotom odveli na sladoled u hotel, Avdo je uvijek donosio kuglu više i nekako se vidjelo da mu nismo isti kao drugi gosti koji su po pola sata ĉekali da im donese kavu. Bio sam ponosan što je Avdo naš komšija. Svoj je posao odraĊivao od sedam do tri, a onda je dolazio kući, ruĉao, ubacivao u “stojadina” sportsku torbu i odlazio na trening. Kad sam ja poĉeo ići na utakmice i treninge, on je već imao pune trideset i ĉetiri godine, ali su ljudi na tribinama govorili da mu još uvijek ni jedan mladac ne moţe zapeti. Na treningu ili prije utakmice nije znao izvoditi one kerefeke s loptom kao neki drugi igraĉi i nije mogao pet puta ispepati na nozi, ali su ga tribine voljele više od svih. "Avdo nema tehniku, ali ima srce", govorio je moj stari kojemu je od svih nepisanih nogometnih zakona najdraţi bio onaj po kojemu "lopta

moţe proći, ali igraĉ, bogami, ne!". Avdo je pravio puno faulova i bile su rijetke utakmice koje je završavao bez crvenoga kartona, ali bi se svaki put iznenadio kad bi ga sudac poslao u svlaĉionicu. Dok se protivniĉki igraĉ previjao na terenu, on je trĉao za sucem i vikao "nisam ga ni pipno, glumi, majku mu jebem...". Moj otac je u tim trenucima uvijek govorio isto: “Ma, nije ga Avdo ni pipno...”. I nije samo moj otac volio Avdu, nego je i Avdo volio moga oca: satima su razgovarali o nogometu i igrali šah, pri ĉemu je mog ćaću pomalo bilo sram zbog toga što mene ova potonja igra nimalo ne zanima. Kad mi je stari umro, Avdo me zagrlio i rekao mi da sad moram paziti na majku i braću. “Šta ćeš, tako te zapalo”, kazao mi je. E, onda je jednog dana u rano proljeće 1992., otprilike mjesec dana nakon što je prebijen Leon Dilber, crveni “stojadin” ostao parkiran u ulici. Avdo nije otišao na trening, nego je tog dana došao s posla, donio gajbu pive i karton rakije, istjerao iz kuće ţenu i djecu, zakljuĉao se i poĉeo piti. Tri dana komšija Avdo nikog nije puštao u kuću, mahala je priĉala da je poludio i da će se ubiti od rakije, a teta Safija tri je dana prosjedila u našoj kući neumorno plaĉući. Kroz njezin plaĉ ja sam uspio shvatiti da Avdo pije zato što više nikad neće zaigrati lopte. Rekli su mu da je ostario, da su došli mlaĊi i bolji, ali da se ne ljuti, da će biti na klupi i da će svaku utakmicu igrati najmanje deset minuta. Avdo se tri dana ubijao rakijom, jer nije htio biti rezerva, a vjerojatno bi se i ubio da ĉetvrtoga jutra policija nije provalila u kuću i našla ga kako blijed (blijed poput mog oca u otvorenom sanduku) leţi na podu. Odvezli su ga u bolnicu, kaţu da se pet dana i pet noći nije budio iz sna, Safija ga je drţala za ruku, dozivala ga i lijevala suze po njegovu ĉelu, ali on nikog nije jebavo dva posto, bio je negdje daleko ili, moţda, negdje sasvim blizu, na stadionu Kerovac, recimo, stajao je ispred svog šesnaesterca i zadnji put u ţivotu osjećao se kao car. Onog jutra kad se probudio bio je ters, premda nije mogao znati da je poĉeo rat. Kad po ulici nisu padale granate i kad Avdo nije radio u hotelu, igrali smo na uske: on protiv mene i moja dva brata. Poslije bi on i ja sjeli na zidić, pa mi je priĉao o nepoznatim gradovima u kojima je igrao, o konobaricama s kojima je spavao po zadimljenim bosanskim

mehanama, govorio je da je jednom cijelu noć pio s Bakom Sliškovićem i da je on jedini igraĉ kojem bi bila grehota slomiti nogu, priĉao je o nekoj Zorici u koju se bio zaljubio, ali ga ona nije htjela, pokazivao mi je poţutjele pornografske ĉasopise i govorio mi kako je u ţivotu najvaţnija škola, jer si bez škole kao lopta koju napucava kako god tko hoće. Jedino nije htio da mi priĉa o ratu. Nakon toga naišla su neka zajebana vremena kad su Avdo, teta Safija i njihova djeca trebali postati neprijatelji mojoj majci, mojoj braći i meni. Jednom su nam došla u kuću dva ĉovjeka u uniformi i pitali su moju majku ima li Avdo kakvo oruţje. Stara je rekla da garant nema, a oni su je tri puta pitali otkud to ona zna. Šutjela je, pa su brzo otišli. Poslije su cijelu noć pretraţivali Avdinu kuću, a ujutro je teta Safija došla k mojoj majci i rekla joj da su ga odveli u staru gimnaziju koja je pretvorena u zatvor. Izišao je nakon dva tjedna: blijed, krvavih oĉiju, mršav i zarastao u bradu. Tri jutra nakon toga – bio je lipanj 1993. – Avdo, teta Safija i njihovo dvoje djece došli su k nama da se pozdrave. Svi su plakali, a rasplakao sam se i ja kad mi je Avdo pruţio ruku, rekao mi da slušam majku i dao mi dres s brojem pet na leĊima. Ostavili su kljuĉ svoje kuće mojoj majci. Tada sam nekako pomislio da ih nikad više neću vidjeti, ali sam se prevario: Avdo se popodne vratio, ali bez Safije i djece. “Prepozno me na granici jedan mali”, priĉao je mojoj majci i meni, “igro je dolje u klubu. Poĉeo mi je priĉati o nekom treningu, igrali mi prva ekipa protiv juniora, on bio u juniorima, naprijed igro, sad se, evo sjećam, bio je dobar mali, svi ga hvalili, velika nada... Ali osilio se, brate, udarila slava u glavu i poĉeo se zajebavat. Na tom treningu on ti meni jedno pet-šest puta loptu kroz noge i svaki put mi se smije, ono, ko da govori „pojma ti, stari, nemaš‟. Meni onda jednom dokurĉilo, priĊem mu i, jebi ga, odvalim mu jedan odgojni šamar da shvati kako se lopte ne igra da bi nekog poniţavo i pravio od nekoga budalu. I zapamtio mali taj šamar, kaţe da ga i danas to peĉe, a jutros mu se pruţila prilika da mi vrati. On je sad vlast, ima uniformu i pištolj, i fino mi je vratio. Izveo me pred autobus i šamara, a Safija i djeca gledaju. Onda kaţe da njih troje mogu proć, a ja se moram vratit. Pitam ga mogu li bar poljubit ţenu i

djecu, a on me opet ošamari i govori vozaĉu da vozi. Eto, osto sam ko posran, ali šta ćeš, vlast je vlast... Probat ću opet sutra.” Sutra je uspio, prethodno se ponovo pozdravivši sa starim Dilberom koji je ĉekao da smrt navrati u njegovu kuću, ali smrt nije dolazila. Teta Safija javila se ubrzo telefonom i rekla mojoj majci da su u Švedskoj, da su se okupili i da im je dobro.

Pismo Nikad se nismo tako smijali kao onog dana, bio je poĉetak studenoga 1993., dok smo kopali grob za Dacu. Samo mi na groblju, nas sedmorica, puše neki vjetar (na tom groblju vazda puše vjetar), a mi u majicama kratkih rukava, znojni, zamahujemo krampovima, kopamo, mjerimo duţinu i dubinu, kao da smo profi-grobari, kao boli nas kurac kome kopamo grob, ionako to radimo svaki dan, jedan više-manje... Svi zaboravili što, zapravo, radimo; vaţno je da smo skupa i da pijemo pive što su nam ih donijeli Dacini starci; vaţno je da nismo u školi i da nas nitko zbog toga neće maltretirati, jer poginuo nam je prijatelj, pa smo i mi sad nekako vaţni, kao da je dio tuge za njim prešao na nas; svi nas onako samilosno gledaju, dobri su prema nama, starci nas ništa ne pitaju, poštuju našu bol, puštaju nas da budemo ters, neće zamjeriti ako kući doĊemo kasno i ako budemo povraćali po krevetu... A umjesto da plaĉemo i budemo tuţni, mi pijemo pive i davimo se od smijeha. “Jebote, bilo bi super da svaki dan netko od nas pogine, pa da dţabe pijemo i zajebavamo se. Koji bi to bio ţivot!”, galami Klivo iz one rake, a mi ostali dodajemo nešto u stilu “stvarno, ĉovjeĉe”. “Bilo bi to pravo, samo šta bi onaj koji ostane zadnji. Ne moţeš sam doći tu, kopati grob i zajebavati se”, rekao sam ja, a ostali su se malo zamislili. “Ma, došo bi Hamza iz Norveške, pa ne bi bio sam”, riješio je stvar Dado.

“E, stvarno, šta li on sad radi u Norveškoj?”, pitao je Mika. “Ma, jebe mu se, uţiva! Ĉuo sam da ti tamo daju socijalnu pomoć i moreš tako cili ţivot ako ti je to dosta, a sigurno ti bude dosta”, dobacio je Ivo. “Moš mislit što uţiva u Norveškoj... Smrzava se”, kazao je Dado, a mi ostali prihvatili smo to zdravo za gotovo, jer nam je svima Norveška bila pojam za neopisivu studen. Nastavljeno je kopanje. Sad ćemo se vratiti malo unazad i napustit ćemo groblje. Otići ćemo u “Albatros”: dok nije poĉeo rat tamo smo ostavljali pare na fliperu i pripaljivali prve cigarete, to nam je bilo najvaţnije mjesto na svijetu. A rat se dogodio jednostavno, kao što kiša poĉne padati kad za to doĊe vrijeme. U poĉetku je sve bilo zanimljivo i novo, nije bilo škole, u gradu je bilo puno novih faca, uniforme, puške, policijski sat... Tih prvih dana ljudi su otkrivali podrume u kojima se priĉalo o politici i vojnim akcijama, a iznad svega se jelo u ogromnim koliĉinama. Ljudi su, valjda, povraćali samo da bi mogli još više pojesti. Ali poslije nekoliko dana zaţeljeli smo se jastuka, ĉistih postelja i video-kazeta. U podrumima je ostajala samo nepojedena hrana što su štakori vrlo brzo nanjušili. Hamza i Daco bili su moji susjedi u Ulici Đure Pucara Starog. Njih su dvojica po tri godine bili stariji od mene, ali to nas nije smetalo da budemo najbolji drugari. Rat je polako postao dosadan: sve je uvijek bilo isto, samo su mrtvaci bili novi. Mi smo dane provodili u “Albatrosu” pokušavajući zaboraviti što se dogaĊa vani i to nam nije išlo loše. Onda se poĉelo dogaĊati nešto ĉudno, jer su naše komšije Muslimane poĉeli odvoditi u zatvore i tamo ih mlatiti i muĉiti. To su svi priĉali, a ja to znam i zato što su bili odveli komšiju Avdu. Svi su znali što se dogaĊa u tim zatvorima, ali nitko ništa nije poduzimao i nitko se nije usudio prosvjedovati. Ona šaĉica ljudi koji nisu odobravali odvoĊenje Muslimana u zatvore bojala se valjda da će ih proglasiti prokletim izdajicama i da će i njih strpati u osnovnu ili srednju školu, pa ih tamo danima batinati.

Ljudi su masovno napuštali grad, ali je svima ţivo pucalo. Nekima je zbog toga ţivo pucalo od sreće. Otišli su Aida, Samir, Husein, otišli su naši susjedi Pehlivanovići, Šišići, Rahmanovići, Mujagići... Nije više bilo ni druţine Junuza Bećinog. Hamza nije otišao, ali nije izlazio iz kuće. Dacu je tih dana pukao ratni film. Po cijeli dan priĉao je o puškama, topovima, tenkovima, sve je znao: koliko je teţak koji tenk, koliko metaka u sekundi ispaljuje kalašnjikov, kakva je razlika izmeĊu topa i haubice, a kakva izmeĊu haubice i minobacaĉa... Dok smo mi kupovali “Erotiku”, on se obrazovao “Hrvatskim vojnikom”, po sobi je lijepio postere komandosa sa išaranim facama, gradom je hodao u maskirnoj uniformi koju mu je dao neki roĊak... Ukratko, Daco je bio loše, a stanje mu se dodatno pogoršalo kad je poĉeo nositi pištolj. “Šta će ti pištolj, ĉovjeĉe, jesi normalan?”, pitao sam ga jedne veĉeri u “Albatrosu”, dok sam ja pio svoje prve votke u ţivotu, a on Ċus. Kao, u zdravom tijelu zdrav duh. Rekao mi je da se s pištoljem osjeća sigurnije. Pitao sam da li ga moţda netko hoće ubiti. “Nikad ne znaš”, bio je smrtno ozbiljan. Dacu se nikako nije moglo izbaciti iz tog njegova ludog filma koji nije mogao izaći na dobro. Što god mu govorio, on je ostajao pri svome, glumio je neku ozbiljnost i lice mu je vazda bilo smrknuto kao lice ĉovjeka koji je dosad pobio cijeli razred puĉkoškolaca, a ono što će u budućnosti pobiti samo je rutinski posao koji se, eto, mora odraditi. Jednog dana došao je u “Albatros” u uniformi što nije bilo ništa ĉudno, ali mu je izraz lica bio nekako drukĉiji. “Primili su me!”, rekao je nakon duţe šutnje. Nezainteresirano sam pitao gdje su ga primili, premda mi je sve bilo jasno. “U vojsku!”, kazao je s ponosom. Imao je izraz lica kao oni što bi jednog jutra došli u kafić i rekli da su noćas jebali. “Ĉestitam, stari, ĉestitam!”, digao sam se i poĉeo ga ljubiti, a on je kuţio da ga zajebavam. “Sad si, ĉovjeĉe, vojnik, a? Jesi dobio pušku?” “Sutra...”

“Znaš, Daco, da mi je drago. Ti si veliko pojaĉanje, i to ne neki bek, nego centarfor, golgeter... Hoćeš li im jebat majku?” “Nemoj srat, jebem ti mater!” Rekao je to i otišao, a meni je bilo jasno da s njim više nema zajebancije. Onda ga dugo nisam vidio. Nije silazio s ratišta, a do “Albatrosa” su dopirale priĉe o njegovim junaĉkim podvizima. Svi su znali da sam dobar s Dacom, pa su se osjećali pozvanima da upravo meni priĉaju kako juriša na bunkere, uništava tenkove i uvijek je prvi u akcijama. Meni se sve to uglavnom gadilo, ali nisam odbijao pića što su mi ih plaćali njegovi oboţavatelji. Prema meni su se odnosili u najmanju ruku kao da mu dodajem bombe u tim akcijama. Sve je to tako teklo do jedne ljetne noći 1993. godine, kad je momak kojega su svi zvali Pivac i koji je tada imao tridesetak godina, banuo u svoje selo, otišao u kuću prvih komšija Muslimana, izveo iz kuće ĉetvero ljudi, a onda ih pobio u obliţnjoj šumi. Bila su meĊu njima trojica muškaraca i jedna ţena. Po gradu se kasnije, doduše potiho i bojaţljivo, priĉalo da mu je ţena sa zemlje govorila “nemoj, kume Ivane, ćaća ti je bio dobar ĉovik...”. On se, meĊutim, nije obazirao na preklinjanje. “Neka je bio dobar, ja sam ustaša!”, tako je, kaţu, rekao i onda zapucao po komšijama. Grad se poslije toga malo stresao: ĉak i oni koji su javno likovali zbog odlaska Muslimana, sad su malo ustuknuli i ušutjeli, a samo su budale, kao što je Andrija Lukaĉ Bili, po birtijama govorile “neka i‟ je pobijo, mater im jebem balijsku!”. Dan nakon što su ĉetiri tabuta spuštena u zemlju, bilo je negdje vrijeme ruĉka, na vrata mi je pozvonio Hamza. Nikad ga takvog nisam vidio: bio je blijed, bio je uplašen kao što moţe biti uplašen ĉovjek koji noću lijeţe u krevet sa strahom da će netko banuti na njegova vrata i hladnokrvno mu ispaliti metak u glavu, njemu, njegovu bratu, ocu i majci. Ta mogućnost bila je tada vrlo realna, a strah koji je izvirao iz te mogućnosti morao je biti ogroman. “Idemo noćas, odlazimo iz grada...”, kazao mi je kao da se srami onog što govori, kao da ga je sram straha koji mu se vidi u oĉima, koji izbija iz svake njegove kretnje. Mene je opet bilo sram što mu ne mogu reći da ostane, što mu ne mogu obećati da nitko neće banuti u njegov

stan, što mu ne mogu garantirati da će preţivjeti iduću noć. Bilo me je sram što sam tako nemoćan. Šutjeli smo neko vrijeme, a ja sam ga onda pitao kamo odlazi. “Ne znam, ništa ne znam... Znamo da moramo otići. Svi to znamo, jer ovde nama više ţivota nema”, tako je rekao. Pozdravili smo se i otišao je. Potom su prolazili dosadni dani: rat je do mene dopirao u odjecima, u glasovima o smrti poznatih ili nepoznatih ljudi. Tih dana nauĉio sam da je glas o smrti brţi od zvuka i da je uvijek nepogrešivo toĉan: ne postoji ni teoretska šansa da veĉeras ĉuješ kako je netko poginuo, a da se ujutro pokaţe kako se radi samo o ranjavanju. Dacu sam viĊao rijetko, jer je stalno bio na ratištu i – bit ću iskren – više o njemu nisam mislio tako ĉesto. Daco i Hamza išli su mi nekako u paru i nije mi bilo logiĉno, nisam bio nauĉio, misliti o njima pojedinaĉno, o svakome posebno. Sad kad su ih dijelile hiljade kilometara, više nisam mislio ni o jednom ni o drugom. A onda su mi jedne novembarske veĉeri na vrata pozvonili Klivo i Dado. Daco je, rekli su mi dok smo stajali na vratima moje kuće, poginuo negdje dolje u brdima Hercegovine, muslimanski snajper pogodio ga je toĉno posred ĉela, metak je ušao na onome mjestu gdje se spajaju obrve. Tada me je zapeklo što ga nisam ni pokušao sprijeĉiti da ode u smrt. Mislim, jesam pokušao, ali to je bila zajebancija koja je njega samo još više poticala da ode poginuti. Prošla su zatim dva mjeseca od onog dana kad smo kopali grob za Dacu i kad smo se onako smijali. Elem, jednog jutra poštar mi je donio veliku kuvertu, a po rukopisu na omotnici shvatio sam da mi piše Hamza iz Norveške. U velikoj kuverti bila je i jedna mala na kojoj je pisalo “Za Dacu” i ja sam se malo stresao. Proĉitao sam pismo koje je bilo poslano meni, a ono za Dacu stavio sam u ladicu i odluĉio ga zaboraviti. Kako, meĊutim, nema šanse da zaboraviš ono što svjesno odluĉiš zaboraviti, tako me je ta mala kuverta poĉela progoniti: skrivao sam je od samoga sebe po najskrovitijim mjestima, ljutio se na sebe svaki put kad bih pomislio na nju i poţelio ju otvoriti, ali znao sam da neću moći izdrţati. Spoznaja da neću moći izdrţati i da me suoĉenje s tim pismom kad-tad ĉeka, proizvela je zakljuĉak da je bolje prestati se muĉiti i da to treba što

prije riješiti. Zatvorio sam se u sobu, zapalio cigaretu kao pravi ozbiljan ĉovjek i spremio se na ĉitanje pisma. Otvorio sam ga, a unutra je pisalo ovako: “Dragi Daco, oprosti što sam otišao i što sam kukavica. Jebi ga... Vidimo se, Hamza”. Vidimo se.

Komšija (opet) Nije Avdo Karahasan dugo mogao u Švedskoj. Jebala ga klima i ljudi, pa se vratio nakon dvije godine. Nije bilo samo do klime i ljudi, jer mi je majka ispriĉala da je teta Safija nakon tri mjeseca u Švedskoj upoznala nekog Grka i napustila Avdu. On se onda propio, a kako je tamo alkohol skup, poĉeo je krasti. Avdo, jebi ga, nije bio roĊeni lopov, nego roĊeni centarhalf, pa su ga brzo uhvatili. Zaglavio je u zatvoru, a ĉim je odleţao svojih šest mjeseci odluĉio se vratiti u Bosnu. Iz Švedske do grada putovao je šezdeset dana, a stara je rekla “Avdo je došao umrijeti”. Ali umrijeti se ne moţe kad ti poţeliš umirati i što više ţeliš smrt ona te – kao u inat – sve upornije zaobilazi. Tako se u društvu Leona Dilbera našao i Avdo Karahasan, kao drugi ĉovjek u gradu koji oĉajniĉki priţeljkuje smrt. Svake noći kad se Avdo pijan vraća kući tamo od gimnazije poĉne teći pjesma “Ej, Sulejmana othranila majka...” i ĉudesno se stapa s pjesmom Afana Šišića i Andrije Jukića što dopire iz Ulice Đure Pucara Starog koja se odavno ne zove tako nego se zove Ulicom Zrinskih i Frankopana.

Odlazak Sami je konac mjeseca rujna 1995. godine. Dan u ovim krajevima teško da moţe biti ljepši: sunce okupalo grad i udahnulo ţivot onom lišću što ga je s grana odnijela prekjuĉerašnja kiša, sunce probudilo boje i sve kao da se kupa u nekoj zlatnoj kupki. Mater i ja vuĉemo torbe prema autobusnoj stanici i svako malo stajemo, spuštamo torbe na asfalt i svijetu objašnjavamo (objašnjava ona, a ja se samo glupo osmjehujem) gdje smo se uputili i zašto. Preznojavam se, a majka vrlo dobro kontrolira tugu. Braća nisu htjela ići s nama na autobusnu stanicu zato što im se nije gledalo kako mater plaĉe. Ţelim da to što brţe proĊe, da otplaĉe tko što otplakati ima, da sjednem u taj autobus, pa da krenem tamo gdje me nitko ne ĉeka i gdje nikoga ne znam. Autobus za Zagreb bio je napola ispunjen. Uglavnom mlaĊi ljudi i tri-ĉetiri Ċuturuma što idu u bolnicu. Iz grada do Zagreba išlo se preko Knina, pa sam, uz prelistavanje svojih biljeţnica, dobar dio puta potrošio na gledanje srušenih i zapaljenih kuća, zavjesa koje slobodno lepršaju na vjetru kao golubovi, krava i konja koje je netko u svojoj nevolji zaboravio i prepustio ih muĉnom umiranju na ovim crnim livadama. Nosnice mi je ispunjavao intenzivan vonj paljevine... Republika Hrvatska, moja navodno matiĉna zemlja i zemlja u kojoj sam odluĉio nastaviti školovanje, doĉekala me, dakle, u svojoj punoj ljepoti. Lijepa Naša.

III Pisma Leonu

Dragi Leone, na granici je prošlo u redu, jer me nitko ništa nije pitao. Izveli su ĉetvero Muslimana i ne znam što je kasnije bilo s njima. Otišao sam i nije da se tako skoro kanim vratiti. Ne znam kome bih se vraćao i zašto. Ćaća bi me, valjda, ubio kad bih se vratio, mater mi je na odlasku rekla da se nikad ne vratim i da sve zaboravim, Azra mi je rekla da ne moţe biti moja, da odem negdje daleko i da naĊem ţenu koja će me voljeti i koja će mi roditi “moju” djecu. Grad bi me kamenovao ili bi me saĉekali u mraku i razbili mi glavu kao što su je vama razbili. Ne bih se htio ponašati kao krivac, a ako bih se vratio, morao bih biti ponizan. Da kojim sluĉajem izlazite iz kuće, rekao bih vam da pozdravite Azru kad je sretnete. DoviĊenja! Zagreb, 29. prosinca 1992. Vaš Martin P.S. Još jednom hvala na parama!

Dragi Leone, prvo da vam kaţem da sam konaĉno pronašao stan. Dosta je bilo ţivota kod roĊaka koji su me ovih petnaestak dana gledali kao nepoţeljno biće u svom ţivotu, a pogotovo u svom stanu. Znam da

poznajete Zagreb i znam da će vam nešto znaĉiti ako kaţem da je taj stan u potkrovlju jedne stare kuće u Demetrovoj ulici. Nije loš: stan je mali, pa neće biti puno posla oko ĉišćenja; pomalo je hladno i vlaţno, ali zima je i tako valjda mora biti. Gazda, takoĊer, uopće nije loš: stari je, kao i vi, bio partizan i kad sam mu rekao odakle sam, blago se preplašio. Ĉini mi se da se malo srami što je bio u partizanima. U kojoj god vojsci bili, jednom doĊe vrijeme da se toga sramimo. Sinoć sam išao na Glavni kolodvor kupiti prvo izdanje novina: bila je neuobiĉajeno topla veĉer za sijeĉanj, pa sam prošetao Ilicom od Mesniĉke do Trga i dalje preko Zrinjevca do Glavnog kolodvora. Bilo je mraĉno, a svaki drugi ĉovjek kojega sam ugledao bio je u uniformi – vojnoj ili policijskoj. Policajaca se bojim više nego vojnika: ako me zaustave i legitimiraju, mogu me uhapsiti i odvesti dolje, a dolje će mi zatim navući uniformu i uĉinit će sve da poginem. Stoga policiju nastojim zaobilaziti: kad ih vidim kako mi idu u susret, smjesta prelazim na drugu stranu; ne pada mi na pamet prolaziti pored zgrada ispred kojih policajci straţare, a u ovom je gradu vrlo malo zgrada koje nemaju policijsku zaštitu; iza deset naveĉer i ne pomišljam biti na ulici... Stigao sam do Glavnog kolodvora, kupio novine i kutiju cigareta, a onda sam odluĉio vratiti se tramvajem. Bilo je već osam i trideset, a poĉela je padati i kiša. Ušao sam u tramvaj, sjeo i ĉekao da krene. Onda sam ugledao ĉovjeka kako trĉi prema još uvijek otvorenim vratima tramvaja. Nisam previše obraćao paţnju, ali vidio sam da su mu na nogama “kaubojske” ĉizme, da je na kratko ošišan i da ima crnu koţnu jaknu. Vidio ga je i vozaĉ, pa nije zatvarao vrata. Tip je utrĉao i vozaĉ je smjesta krenuo. Zbog vlaţnog poda, skliskih ĉizama i naglog kretanja, ĉovjek što je utrĉao okliznuo se i ţestoko se stropoštao na pod tramvaja. Prolomio se glasan i veseo smijeh. “Šta je, prĉio vam Isus mater, šta je!?”, zaurlao je kad je ustao, a njegov je urlik bio pojaĉan s po jednim pištoljem u svakoj ruci. Svi su naglo zamukli i spustili su glave. Tramvaj je stao. I ja sam spustio glavu, te sam tako pognute glave mislio odakle bi mogao biti ovaj majstor. Nije bilo sumnje da je zemljak i samo sam molio Boga da mu se ne uĉinim poznatim. Hodao je po tramvaju sa isukanim pištoljima... Sve je stajalo.

Zatim je krenuo dijalog kojeg ću vam navesti onako kako sam ga zapamtio. “Što se sad ne smijete, piĉke purgerske!? Nije više smišno, a!? Jesmo li se malo usrali? Jesmo li se malo ukakili, gospodine?” “Jesmo...” “Šta jesmo?” “Ukakili smo se...” “Koliko smo se ukakili, gospoĊo?” “Nemojte, molim vas...” “Koliko smo se usrali, gospoĊo?” “Pa, malo...” “Zašto onda vako smrdi ako ste se malo usrali?” “Ne znam, meni ne smrdi...” “Meni, vidiš, smrdi! Smrdi mi na purgerluk! Smrdi mi na komunjare!”, tu se odmaknuo od gospoĊe, uzeo malo zraka, pa je nastavio ovako nekako: “Boli vas kurac! Vi se vozite svojim tramvajima, smijete se, zajebavate, a ja da ginem za vas, piĉka vam materina! Ma, znaš šta, ma ko vam jebe mater, nek doĊu ĉetnici i balije i nek vas sve pokolju. Ko vam jebe mater...” I onda je, jednostavno, izišao, a tramvaj je smjesta krenuo. Još je malo trajao muk, pa je onda progovorila ona gospoĊa što se "malo ukakila”: “Divljaci, razbojnici... Iţivljavaju se tu nad nama, vade pištolje... Eno, neka idu dolje u Bosnu, eno im Srbi i muslići, neka ostave na miru poštene Hrvate...” Dok je to govorila drţala se kao da ju je sram. Govorila je kao da se ispriĉava što se onaj kreten obratio baš njoj, što je baš u nju posumnjao, jer ona uopće nije sumnjiva, ona iskreno vjeruje u našu stvar. Pisat ću vam opet. Trebao bih se posvetiti traţenju nekakvoga posla. Zagreb, 17. sijeĉnja 1993.

Martin

Leone moj dragi, vjerojatno znate da ne volim susretati ljude, ali ovo danas nisam mogao izbjeći. Odjednom su se preda mnom stvorili Truba, Pivac i Mario. Bili smo u istoj jedinici, u “Dabrovima”. Presreli su me na ulici. Truba i Pivac su galamili i smijali se, a Mario je bio povuĉen. Kad sam ih pitao otkud oni u Zagrebu, Pivac mi je rekao da su “došli jebavat”. On je dvije godine stariji od mene, a Truba i Mario su moje godište. Znate ih sto posto, vrzmali su se po gradu. Pitao sam kako im ide to zbog ĉega su došli. Truba je kazao “tanko, brate”, a dok smo ulazili u prvu krĉmu na koju smo naišli (bila je to neka birtija u Kaĉićevoj ulici i bilo je negdje oko sedam naveĉer) Pivac je objašnjavao da je veĉeras glavni napad. Meta su tri studentice iz zaviĉaja. Truba je i dalje bio pesimistiĉan, pa mu se Pivac, koji je bio nadrogiran, stalno unosio u lice i govorio mu da njegovo “ĉaranje” svoj trojici donosi nesreću. Pitao sam što ima u gradu. Truba je kazao da nema ništa, osim grĉevite obrane “stoljetnih hrvatskih ognjišta”, a Pivac i ja smo se nasmijali. Mario se nije smijao, nego je pitao što fali ognjištu. Svi smo ušutjeli. Onda se Truba iznenada poĉeo derati da ga boli kurac za ognjišta, da nismo pleme, da jebe mater svim politiĉarima, a i da mu je dosta Marija i njegove politiĉke propagande. Mislim da se Mario malo prepao, pa ništa nije govorio. Pivac je poĉeo smirivati Trubu i govoriti da nisu ovdje došli da se svaĊaju o politici, nego da jebu. Sve se ubrzo primirilo, a zatim je zavladala tišina. Svatko je pio svoju pivu i gledao nekud odsutno. Tek bi povremeno Mario i Truba izmijenili bijesne poglede. Onda mi je Pivac odjednom kazao “ĉujem, Bunta, da ti se maćeha ţešće guzi”. I još je dodao “jaštaće, brate, Divko više ne more, a i sjebalo ga ono s maĉkom...”. Rekao sam mu da ne sere, ali on nije

namjeravao prestati. Govorio je: pa, šta te boli kurac, nije ti mater nego maćeha... nek se guzi, šta fali... Ponovio sam mu da ne sere, pa zatim ustao, skupio cigarete i jaknu, bacio na stol nešto para i krenuo prema izlazu. Oni su sjedili i šutjeli. Ja se nisam okretao. Ĉuo sam kako mi Truba govori da se vratim, ĉuo sam Pivca kako galami da nije mislio ozbiljno i ĉuo sam Marija koji je govorio “ma, nek ide dezerterĉina, ko mu jebe mater”. Onda više ništa nisam ĉuo. Zrak je bio oštar i snijeg je padao usitno. Ĉuo se cvileţ tramvaja i neko daleko koĉenje automobila. Sitne pahulje snijega zaustavljale su mi se na naoĉalama što me je ĉinilo nervoznim. Hodao sam Ilicom s rukama u dţepovima i suzdrţavao se od pripaljivanja cigarete, jer sam nekako došao do zakljuĉka da si policiji sumnjiviji ako ideš ulicom i pušiš. Kao što sam zakljuĉio da si najmanje sumnjiv za onih oblaĉnih ili kišnih dana kad ideš ulicom i nosiš kišobran. Policija nikad ne legitimira ljude s kišobranom. Išao sam Ilicom i bio sam ljut što “ne mogu” zapaliti cigaretu i što nemam kišobran. Bilo me je strah i trebala mi je ta cigareta. Zapalio sam kad sam se konaĉno dokopao stana, a pušim i sad dok vam pišem. Ponestaje mi para, ali mislim da sam na dobrom putu da naĊem nekakav posao. Sluĉajno sam upoznao ĉovjeka koji je obećao da će me ugurati na posao lektora u nekim novinama. Honorarno. Drukĉije i ne moţe, jer nemam hrvatske papire. Samo da nešto poĉnem raditi i da prestanem misliti na Azru. 26. veljaĉe 1993. Vaš Martin

Dragi Leone,

jutros mi je došlo Azrino pismo. Pretpostavljam da ste joj vi dali adresu, jer ne znam tko bi drugi mogao znati gdje stanujem. Piše mi ono što vi već znate: da je rodila kćer i da će se zvati Anka. Piše mi i da se još jednom sjetim što mi je rekla one noći iza zerdalije, one noći kad sam došao k vama i rekao vam kakvu mi je sudbinu namijenila. Da odem, zaboravim sve i pogotovo da zaboravim svoje dijete. Ali, eto, ne mogu zaboraviti... Ne ide. Ponekad razmišljam zašto sam, zapravo, otišao iz grada. Zašto sam dezertirao? Nije baš da sam neki uvjereni pacifist. Ni strah moţda nije bio nepodnošljiv. Ali odjednom mi se poĉelo gaditi: ne toliko moje samo ratovanje koje se svodilo na sedam dana dosaĊivanja u brvnarama i rovovima pa sedam dana kod kuće, koliko sve ono drugo što je pratilo rat. Priĉali smo o tome jednom kod vas. Ljudi su – više no ikad – postali zli, opasni, gramzivi i olako su koristili teške rijeĉi. Pogotovo kad je krenulo ovo s Muslimanima... Sve je postalo još gluplje i besmislenije nego što je bilo uobiĉajeno, a grad je odluĉio do kraja uţivati u gluposti i besmislu: ljudi su bezrezervno vjerovali u glasine i prenosili ih dalje s neviĊenim ţarom, vjerovali su u zavjere i zdušno ih dograĊivali novim pojedinostima i ĉvrsto su vjerovali da nitko ne moţe biti ţrtvom osim nas. Tko god bi se usudio progovoriti glasom što je odudarao od vladajuće gluposti bio je vrijeĊan i poniţavan. Vi to dobro znate. Daleko od toga da mi se ginulo ili ubijalo, ali mislim da sam otišao zato što sam htio pobjeći od ĉaršije i njezine nepregledne i neprobojne gluposti. A moţda je sve ostalo na pokušaju. Zagreb, svibanj 1993. Pozdrav, Martin

Dragi Leone, preksinoć sam bio na roĊendanu jedne novinarke iz kulturne rubrike. Na proslavi je bilo desetak ljudi, od kojih sam većinu poznavao iz redakcije. Bio je i gospodin Gumzej, urednik kulturne rubrike, njegovani pedesetogodišnjak, roĊen – kako kaţe – u centru Zagreba, i – kako, takoĊer, kaţe – hrvatski intelektualac. Kad sam došao u taj stan, već sam bio pomalo pijan i nisam bio osobito raspoloţen za razgovore, ali gospodin urednik je ĉvrsto odluĉio da ću te veĉeri biti njegovom ţrtvom. Oslovljavao me je s “gospodine lektore”. Sjedili smo za velikim stolom i jeli smo. Urednik je nastojao paţnju ĉitavoga društva usmjeriti na mene. Ostatku prisutnih to nije bilo mrsko. Gumzej me je ispitivao rafalno: koliko je gospodin lektor u našem gradu, ĉuli smo da ste iz Hercegovine, studirali ste tu ili...? Rekoh da sam u Zagrebu otprilike šest mjeseci. Oni su se meĊusobno pogledavali. Urednik je nastavio s ispitivanjem: kak vam se sviĊa naš grad, došli ste ovdje studirati ili kaj, sami ste ili imate familiju...? Ravnodušno sam izgovorio da sam pobjegao iz vojske. Opet je nastupilo kratko pogledavanje, a zatim nova serija Gumzejevih pitanja: a zakaj ste pobegli iz vojske, da niste moţda pacifist, morti vam se gadi oruţje...? Rekao sam da mi je postalo glupo i besmisleno. Gumzej je pitao: koliko ste bili u postrojbama, gdje ste bili, kak mislite – postalo vam je glupo...? Pola godine, kazao sam. Tek je tada krenuo: pa... nije to tak puno... kae šest meseci... pih, pol godine... Hrvatski patriot, urednik kulturne rubrike nacionalnog dnevnika Franjo Gumzej, osjetio je tad da bi me mogao (i trebao) nemilosrdno zgaziti pred divnom i navijaĉki raspoloţenom publikom koju saĉinjava njegova vjerna novinarska sekta: osjetio je da bi se mogao malo napraviti vaţnim. Šutio sam, jer sam htio vidjeti dokle je spreman ići. Govorio je: šest meseci... ma, dajte, to nije armija, to je djeĉji vrtić... ha, ha... Još uvijek sam pomalo jeo, što je bio dobar izgovor za šutnju. Gumzej nije imao strpljenja da završim s jelom, jer nije htio odgaĊati trenutak vlastite slave. Govorio je: pol godine... pa da, zato naši deĉki iz Zagreba moraju ići dole da brane vašu kuću u nekoj hercegovaĉkoj vukojebini... kaj nije tak... tak ispada, nemojte se ljutiti...

Šutio sam. On nikako nije mogao šutjeti: “I to je vama, kakti, okej ?! ” Poĉela ga je iritirati moja ravnodušnost i nesklonost svaĊi. Osjećao je da bi mogao ostati bez oĉekivane porcije slave i aplauza na otvorenoj sceni. To ga je ljutilo. “Vama je, dakle, sasvim okej da vašu kuću u nekoj hercegovaĉkoj vukojebini od ĉetnika i Muslimanaca brane naši deĉki iz Zagreba?” Spuštajući ĉašu na stol i lagano se okrećući slavljenici Lani pitao sam da li da odem. Ona je tri puta kratko slegnula ramenima, zatajivši me kao Petar Isusa. Urednik Gumzej je nastavio: ma, dajte... kaj se odmah ljutite... pa muškarci smo, moţemo valjda muški razgovarati... ali oprostite, meni je neprihvatljivo da se vi šećete ovim gradom, dok vašu kuću brane naši deĉki iz Zagreba... ja samo kaţem svoje mišljenje... “A šta vas uopće boli kurac ko šeće ovim gradom i ko brani moju kuću?”, glas mi je i dalje bio savršeno miran. Trznuli su se i blago šokirali. Pripalio sam cigaretu i ĉekao sam reakciju. Zatim sam naglo odluĉio da neću ĉekati reakciju, pa sam ugasio cigaretu i ustao. Oni su me gledali, ali nisu otvarali usta. Rekao sam doviĊenja i otišao. Nije mi trebalo sve to. DoviĊenja! Zagreb, 8. lipnja 1993. Martin

Leone moj, Zagreb je opasan grad. Koliko sam dosad uspio zapaziti, malo je trebalo da dojuĉerašnji uvaţeni lijeĉnici postanu sitni doušnici, da ugledni profesori postanu tajnim aĊutantima polupismenih generala, da se cijenjeni akademici svih fela prometnu u ravnodušne susjede koji gledaju kako im prve komšije izbacuju iz stanova... I sve se dogaĊa tiho

i uredno. Da nije “naših” budaletina, u ovom gradu nijedna ĉaša ne bi bila razbijena s imenom Hrvatske na usnama, no i bez toga sve bi teklo kao što teĉe sad. “Ovi naši” Zagrebu trebaju samo radi folklora i nekih osobito prljavih poslova. Jer sve drugo zlo koje bi im vaši i moji zemljaci mogli donijeti – oni već odavno imaju ovdje. Stoga, iz ovoga grada valja bjeţati. No, kako i gdje? Zagreb, 30. lipnja 1993. Martin Buntić

Dragi Leone, nisam mogao vjerovati kad sam juĉer ĉuo šta je napravio Pivac. On je lud, to sam znao od prvog trenutka kad smo se sreli, ali nisam nikad pomislio da bi mogao pobiti prve komšije, na pravdi Boga. Droga mu je pojaĉavala uroĊeno ludilo, pa opet sam mislio da nije ubojica, nego da je najgori po samoga sebe. Bili smo se malo zbliţili na ratištu, priĉao mi je ponešto o sebi i nekad to nije zvuĉalo sasvim nesuvislo: kad sam bio nasamo s njim, ĉinio mi se potpuno drukĉijim ĉovjekom od onoga Pivca koji u svakom društvu mora biti najglasniji i najspremniji za svakojake budalaštine. Ĉini mi se da mu nije bilo dobro kad bi ostao sam sa sobom, pa je zato stalno bio meĊu ljudima i vazda je htio da bude glavni, da se baš njemu svi smiju i da baš njega svi slušaju i da se baš svi dive njegovoj hrabrosti ili ludosti. Onih noći koje smo zajedno provodili na straţi ĉesto mi je priĉao o ratnoj dosadi koja ga ubija, govorio je da ne podnosi pravila i naredbe, da ga izluĊuje što ne moţe raditi ono što bi htio i da mu uvijek kad je noću na straţi dolazi da galami, ili da se smije, da plaĉe, zapali cigaretu... Govorio je da nije za njega rat i gotovo. Pa mi je onda priĉao o nekoj djevojci iz Mostara, gdje je prije rata studirao upravno pravo ili

tako nešto, kazivao je kako je krao pare svojim cimerima u domu, priĉao mi je da se uoĉi rata bio ubacio u biznis s poker-aparatima i da mu je dobro kapalo, da se po Mostaru vozio iskljuĉivo taksijem i da su ga oblijetale najbolje cure, priĉao mi je kad je i gdje prvi put probao drogu... Bio je sretan dok mi je govorio o sebi i svojim – što istinitim, što izmišljenim – dogodovštinama. Ali kad bi se skupilo više od dvoje ljudi, Pivac je postajao netko drugi. Galamio je, urlao, na sve strane psovao majke i bogove, mahao rukama... Derao se da treba pobit, treba zapalit, srušit, uništit da niĉega nema, treba sve sprţit, treba nabijati na kolce... Znao je zvuĉati kao reklama za ratnog zloĉinca. Jednom je, kad nas desetak nismo pokazivali prevelik interes za njegovu predstavu, izvadio srebrni pištolj “kolutaš”, istresao sve metke osim jednoga, i cijev prinio vlastitoj sljepooĉnici. Cokulom je udario o cokulu, pa pitao ima li još zainteresiranih za partiju ruskog ruleta. Nismo se bili ni snašli, a on je opalio. Samo je škljocnulo. I dalje je stajao u stavu mirno i bolesno se smiješio. Ĉetiri je puta još škljocnulo prije nego što se meni javio snaţan osjećaj da će si prvim slijedećim okidanjem raznijeti glavu. Znao sam da hitno nešto moram napraviti i uĉinio sam prvo što mi je palo na pamet. Viknuo sam: “Leziiiii! Rokaju!” Svi su popadali na zemlju, a pao je i Pivac. Ja nisam pao nego sam skoĉio na njega i oteo mu pištolj. Vidio sam kako su svi odahnuli, a njemu kao da je bilo priliĉno svejedno. “Fora ti je u piĉku materinu!”, rekao mi je samo da nešto kaţe. Kad smo se nekoliko sati kasnije našli na straţi, opet mi je priĉao kako rat nije za njega i da će ga prije ubiti dosada, nego ĉetnici. Politika ga nije zanimala i mislim da nikog nije mrzio zbog politike ili nacije. Uvjeren sam da je tih ĉetvero ljudi pobio samo da bi grad o njemu priĉao, samo da bi paţnja mahale bila usmjerena na njega. Njemu je samo to u ţivotu bilo vaţno. Ĉuo sam da ga skrivaju i da se ne zna gdje je. Ali neće on dugo moći tako: ne moţe Pivac dugo sam sa sobom, ubija ga kad nema za koga izvoditi predstavu, umire od dosade kad mu se nema tko smijati, kad nema koga zajebavati, kad nema “akcije”, što god to njemu znaĉilo.

Nije on ĉovjek koji se moţe dugo skrivati. Za razliku od mene, Pivac ĉezne za ljudskim pogledima. 12. kolovoza 1993. Srdaĉno Vas pozdravlja, Vaš Martin

Dragi Leone, ovdje su sad poĉeli naveliko skupljati ljude. Vidi se da im fali mesa. Hvataju momke na koncertima, po studentskim domovima, upadaju u diskoteke, šeću po fakultetima, po crkvama i dţamijama, legitimiraju po kolodvorima, trpaju ljude u marice i vode ih u kasarne... O tome se svuda priĉa. Obuka traje sedam dana i onda – il na Mostar il na Gornji Vakuf. Pomalo sam napet i piće mi pomaţe, ali zacrtao sam sebi da ne smijem piti u društvu jer mi pijanom moţe izletjeti nešto zbog ĉega bi me netko nekome mogao prijaviti. Pijem sam sa sobom, a ponekad navrati i gazda Branko, pa popijemo po jednu zajedno. “Ti si baš neki izrod, je l‟ da?”, kaţe on meni prije tri-ĉetiri veĉeri i gleda me s blagim osmijehom na licu. “Da znaš, sad je jedino pošteno biti izrod. Da nam je svima bilo više izroda, ne bi bilo ovolike krvi... I ne brini ako nemaš para za stan. Teška su vremena, ĉuvaj sebe... Jebeš i stan i pare.” Pijemo tako i nije moguće utvrditi boji li se više on ili ja. Moj zagrebaĉki strah puno je manjeg intenziteta od onoga što me je progonio dolje u gradu ili na ratištu, ali je zato neusporedivo širi, dublji i razorniji. Nekako je potmuo. Prodire do kosti i pretpostavljam da ga je kasnije teško otud istjerati. Volio bih vidjeti Anku, volio bih to više od svega. Volio bih je drţati u rukama. Ali kad je sve tako komplicirano. Sve je ispalo

pogrešno: i taj ćaćin maĉak, i Azra, i rat, i Anka... Kao da se ţivot slaţe u lanac nesreće i ne vidim tome kraja. Kao da sam uhvaćen u klopku. Ovaj grad je moja klopka. Zagreb, rujan 1993. Vaš Martin

Leone, tjednima već ne osjećam ništa osim straha. Ne osjećam ni glad, ni seksualni nagon, ni potrebu za ljudima, ni potrebu za ĉistim zrakom, ne mogu ni ĉitati, a pisati još teţe. Honorarno lektorirati moram. Ţivim u svijetu kojega je naĉinio strah: sve što postoji u tom svijetu ne predstavljaja ništa doli permanentne potencijalne prijetnje. Broj ljudi koji ţive ţivotom što je sliĉan mome, ili je puno strašniji, u ovom je gradu i u ovoj zemlji – ogroman. Ţao mi je što nisam spretan, što nisam šarmantan i blagoglagoljiv, jer da sam takav već bih bio daleko odavde. Sasvim sigurno postoje naĉini, postoje tajni kanali, znaju se imena onih koje treba potplatiti, poznati su putevi i preĉice, znaju se šifre i lozinke, ali ja sam beznadno daleko od svijeta u kojemu se sve to zna. Mene je više sram nego strah sići u taj svijet, jer će ljudi tamo odmah vidjeti da im ne pripadam i da im mogu biti samo zgodnom ţrtvom. Treba se pritajiti. Moţda se jednog jutra probudim i shvatim da je sve u redu. Ako se to ikad dogodi, siguran sam da će strah, u većoj ili manjoj mjeri, ostati prisutan. Kao neizbrisivi biljeg na utrobi... Zagreb, 28. studeni 1993.

Vaš M.

Dobri moj Leone, evo me u Kanadi, grad Ottawa. Puno je vremena prošlo od mog posljednjeg pisma i puno ljudi, dogaĊaja, straha, sreće i nesreće, tupe boli i razigranog veselja, previše pogrešnih ljubavi, previše laţnih nada, previše krivih fascinacija... Ne, nisam zaboravio na vas, ĉesto ste mi strujali mislima, ĉesto sam razmišljao o tome kako biste vi postupili u nekoj situaciji i postupao sam onako kako sam pretpostavljao da biste vi postupili. Ali nisam mogao pisati. U svojoj sam novoj zemlji tek sedam dana i nisam uspio zapaziti ništa, osim neopisive hladnoće: ovdje je, valjda, u svakom trenutku i na svakom mjestu hladnije nego na Kupresu oko Boţića. I sve je tako široko i veliko... Ostalo se zasad ĉini obećavajućim. Morat ću proći školu, neke teĉajeve, a zatim bih trebao dobiti posao recepcionara u nekom hotelu. Kad se malo smirim i kad malo ostanem sam sa sobom, navalit će nostalgija. Osjećam to već sad. Osjetim to kad se sjetim matere Lucije, kad pomislim na malu Anku ĉije lice još nisam vidio, na Azru, na vas, vašu Maju... Naĉas zatvorim oĉi i odjednom pred sobom vidim Ulicu Đure Pucara Starog okovanu snijegom, ili se sjetim onih pogleda kroz prozor dok istovremeno padaju pahulje i akšam, pa ona bezbriţna ljeta, sve one smiješne i naivne ljubavi za koje sam mislio da će zauvijek trajati, pa razgovori s vama i Avdom Karahasanom... Trudim se (i ĉesto mi uspijeva) da mi se takve misli ne zadrţavaju predugo u glavi. No, iz glave nikako ne mogu izbaciti Janka Ivandu, sina pokojnog Ilije, onog malog što je našao ćaćina nesretnog maĉora. Znate ga i vi sigurno: znao je sve ĉaršijske priĉe, znao je ljude i njega su svi znali. Bio je vazda na ulici i meni se ĉinilo da je bio puno stariji od onih svojih

šesnaest-sedamnaest godina, koliko je, mislim, imao kad sam ja otišao iz grada. Sreo sam ga u Zagrebu dva dana prije nego što ću se zaputiti u Kanadu. Nisam ga, dakle, vidio punih pet godina i jedva sam ga prepoznao. I on je mene jedva prepoznao, jer da me je prepoznao odmah, ne bi me zaustavio i pitao imam li pet kuna. Šutjeli smo nekoliko trenutaka. Potom smo se rukovali i predloţio sam da odemo popiti piće. Izgledao je uţasno: oĉi mu krvave, lice upalo, karijes mu izjeda zube, zarastao u bradu, mršav, drhti od studeni... Izgledao je kao ćaćin maĉak Bonny dok ga je upravo Janko onomad privijao na prsa pred Robnom kućom. Sjeli smo u prvi kafić i naruĉili dva pelinkovca. Nisam ga ništa pitao, nego je sam poĉeo priĉati i imao sam osjećaj da mi nije ni pokušavao lagati: zaljubio se na fakultetu u neku djevojku koja se drogirala i on ju je dugo i neuspješno nagovarao da prestane; potom ju je prestao nagovarati, ali se i dalje uspješno suzdrţavao da i sam kuša drogu; onda se više nije mogao suzdrţavati i prvi put kad je probao heroin znao je da bez toga više neće moći. Rekao mi je da nema hrabrosti krasti, pa onda po ulici ljude moli dvije ili pet kuna. Djevojka je umrla prije tri mjeseca. Priĉao mi je mirno o teškim buĊenjima i nemirnim snovima, govorio mi je o strahu koji te proţima dok ĉekaš dilera i boţanstvenom olakšanju koje nastupa kad ti heroin poĉne kolati venama, kazivao mi je o panici koja zahvati mozak kad tijelo poĉne signalizirati pomanjkanje droge u organizmu, priĉao mi je, zapravo, o ţivotu koji je sveden na jednu jedinu vaţnu stvar – heroin. Šutio sam, slušao ga i gledao mu odsutne oĉi, tanke podlaktice i dugaĉke vitke prste. Svi savjeti koji su mi padali na pamet ĉinili su se stereotipnima i glupima, pa me je pomalo bilo sram da ih izgovaram. IzmeĊu dvije poduţe šutnje rekao mi je da ga Zagreb nije uspio zainteresirati, da ni u jednom trenutku nije osjetio potrebu da upozna taj grad i da se vjerojatno zbog toga, zbog dosade, poĉeo drogirati. “Ili mi se samo sviĊa da tako mislim”, ogradio se. Dovršili smo treći pelinkovac i izašli iz birtije. Rekao sam mu da odlazim u Kanadu i da mu ne mogu dati puno para. Tada me iznenada zagrlio i rekao mi da se ĉuvam. Mislio sam da ću zaplakati. Zatim smo se razišli, a ja sam se svako malo okretao za njim i oĉi su mi se punile suzama. On se nije okretao.

I sad mi, eto, ne izlazi iz glave. Htio bih vas, zapravo, vidjeti. Valjda ćemo nekad... I sretna vam Nova godina! Ottawa, 27. prosinca 1997. Pozdrav, Martin

IV Cirkus

1. U mjesecu aprilu godine 1998. u gradu se intenzivno umiralo. Najprije je umro maĉak Bonny: ne zna se od ĉega je umro, ali zna se da je od one nedjelje kad je pronaĊen, nakon pedeset i jednog dana traganja, ĉitav grad oĉekivao vijest o njegovoj smrti. Pritom se grad nije obazirao na to da se Bonny u meĊuvremenu bio popravio: bio je vratio kilograme, dlaka mu je opet postala fina i sjajna, oĉne duplje opet se napunile ţivotom, korak mu ponovo siguran i gospodski, ali grad ga je otpisao one nedjelje kad ga je Janko Ivanda privijao na prsa pred Robnom kućom. Tako je Bonny šest i pol godina ţivio neprimjećen od grada i vjerojatno mu je godio takav odnos okoline. – Moje sauĉešće – govorili su ljudi Buntiću dok je prolazio ulicom onih dana kad se proĉulo za Bonnyjevu smrt i dostojanstveni pogreb što ga je Divko, pod okriljem mraka, upriliĉio u svojoj bašĉi. Nije odgovarao, pogled mu je bio uprt u asfalt, a u oĉima mu je titrala neizgovorena psovka. – Je li Martin bio na sprovodu? – dodavali su ljudi i Divko je ubrzavao korak. – A kako to ti, Bili, nisi bio na sprovodu!? E, jesi ĉovik u piĉku materinu! Više si para zgrno na tom maĉoru neg što si u ţivotu zaradio i ne otić mu na sprovod! – pijano je tih veĉeri govorio gradonaĉelnik Ranko Ivanda Andriji Lukaĉu, a ostali gosti Ivandine birtije Zagreb glasno su odobravali njegove rijeĉi. – Tijo sam ja otić, Isusa mi – branio se Bili – i išo sam pitat Divka kad je sprovod, ali on me zatro u piĉku materinu i ja osto ko posran. Jesam, Isusa mi, tijo sam!

– Dobro, ali mogo si mu kasnije obić grob i odnit malo cvića... Priko noći, šta ja znam, kad Divko spava ili kad ga nema. Red je, brate! – nije prestajao Ranko Ivanda, a ljudi su se smijali i naruĉivali nove ture pića. Andrija Lukaĉ samo je ponavljao: "Ma, tijo sam otić, Isusa mi!” I gradom tih veĉeri, kao kletva, odjekuje to njegovo – “ma, tijo sam otić, Isusa mi!”.

2. Koji dan poslije Bonnyja, ugasio se Leon Dilber. Tog kišnog jutra pronašao ga je Avdo Karahasan. Našao ga je kako sjedi u kuhinji a glava mu klonula na stol. Bio je ţućkastoblijed i ukoĉen. Avdo je bio sabran. Odnio je Leona u krevet, skinuo s njega svu odjeću, pa otišao po novu i ĉistu, otišao po ono tamnoplavo odijelo i bijelu košulju, donio i kravatu boje trule višnje i tamne ĉarape i one crne iznošene cipele... Poĉešljao ga, malo mu vodom oprao lice i poloţio ga na krevet. Onda je uzeo novac koji je Leon bio namijenio ukopu (bio je ostavljen na polici s knjigama i blizu pisama Martina Buntića), pa otišao kupiti sanduk. Upalio je stojadina i vratio se za pola sata. Poloţio je zatim Dilbera u sanduk, malo se zagledao u njega, a onda pošao do telefona i nazvao Maju u Ameriku. – Majo – budio ju je – Avdo ovde, Majo, ĉuješ li me... Avdo je... Ćaća ti je umro... Jutros sam ga našao za stolom... Nemoj, bona, plakat, mora ĉovik jednom... Svak će... Eto, moje sauĉešće... Ajde, zdravo! Spustio je slušalicu, pa ju je onda opet digao i nazvao Martina Buntića u Kanadu: razgovor nije trajao dugo. Zatim je otišao do grafiĉara naruĉiti smrtovnice. Kod Jure je popio rakiju i rekao konobaru da poĉasti ljude, jer je umro Leon Dilber. Ljudi su, uglavnom, odbijali piće i pogledavali su prema Avdi. Kasnije je po banderama izlijepio osmrtnice. Cijelu noć prosjedio je Avdo Karahasan uz sanduk Leona Dilbera, nudio je piće i hranu staricama i starcima iz susjedstva što su došli

izmoliti tri Oĉenaša, tri Zdravomarije i tri Slavaocu, oprezno je potezao iz boce i mislio kako mora biti pametan i kako mora ĉiniti tako da ga se Leon ne stidi. Malo je ljudi prošlo kroz kuću te noći, ujutro još i manje. Grad nije htio primijetiti da je umro Leon Dilber. Na pogrebu nije bilo kriţa i nije bilo fratra. Bila su tek crna mrtvaĉka kola i u njima lijes; bio je neki sluĉajni djeĉak koji je išao ispred automobila i nosio ploĉu na kojoj je pisalo “Leon (Marka) Dilber”, pa ispod toga “1923.-1998.”, a poviše svega crvena petokraka; bili su Avdo, Afan Šišić, Andrija Jukić i još dva-tri pijanca, bilo je dvoje staraca za koje se nije moglo utvrditi zašto su na sprovodu; bile su još dvije ţene i jedna djevojĉica i samo je njih troje grad gledao iza navuĉenih zavjesa. Gledao je grad Luciju Buntić svu u crnini kako mirno koraĉa Ulicom Zrinskih i Frankopana, pa ispred Robne kuće i onda glavnom ulicom prema groblju, gledao je grad kako joj se vratila ona davna ljepota koja je nekoć ljudima mutila pamet, gledao je grad a ona nije gledala nikoga i ništa, ona je koraĉala odmjereno i dostojanstveno; svaki njezin korak bio je šamar ljudima. Pored nje koraĉala je Azra Buntić drţeći za ruku kćer Anku. I Azra je bila u crnini, a oĉi je sakrila tamnim oĉalama. Bila je hladna. Lucija i Azra ništa nisu rekle jedna drugoj, a nije sigurno ni da su se pogledale. I tako će zauvijek ostati. Pogreb je bio kratak, Avdo je rekao tri reĉenice i Leon je spušten u zemlju. Mala Anka se smijala. – Većeg ĉovika i manjeg sprovoda svit neće upamtiti – potiho su kasnije kazivali stari ljudi.

3. Krajem tog smrtonosnog travnja umro je i fra Serafin Bagarić. Taman je bio napunio osamdeset godina i nije dugo bolovao: u krevet ga je srušilo malo poslije Nove godine i lijeĉnici su odmah kazali da je besmisleno bilo što pokušavati. Fra Serafinu je to nekako i odgovaralo: u

krevetu je ĉitao pjesme Nikole Šopa, usitno pio crno vino i naveliko pušio. “Sad baš nemam šta izgubit”, kazivao je mladom fra Robertu koji mu je krišom donosio cigarete i vino, “i kad bi sav ţivot bio ko ovo što ja sad ţivim, e to bi bilo nešto. Ali, jok! Moro nam je Bog ugradit i nadu i strah, pa da nikad ne budemo mirni. Nije nas mogo pustit da ţivimo, da se veselimo ovoj cigareti ili ovoj ĉaši vina i da se veselimo sve tim nekim mrvicama bez razmišljanja i o ĉemu drugom i bez straha od te lipote što nas ponekad zadesi. Kad god mi je u ţivotu bilo lipo, ja sam mislio da će mi se ubrzo poslije te lipote dogodit nešto gadno, jer sam ĉitav ţivot potrošio u uvjerenju da to tako mora bit i da je to neka pravda. I tako mi je ta lipota vazda kratko trajala. A sad mi, evo, traje dugo i nimalo se ne bojim da će prestati i da će me zadesiti nešto gadno. Sad mi je sve ravno i nikad mi, moj fra Roberte, nije bilo lipše.” Ĉitav grad došao je na sprovod fra Serafina Bagarića, starog velikog fratra. Ĉitav grad, osim Lucije Buntić i gradonaĉelnika Ranka Ivande. Ona nije došla zato što joj je, valjda, bilo previše sprovoda u malo dana i zato što nije ţeljela ići tamo gdje je ĉitav grad: nije, u tuţnoj povorci, htjela biti kao oni, biti malim bezliĉnim dijelom njih, takoĊer, bezliĉnih. Sprovod Leona Dilbera s pet-šest ljudi – to da!, no od one godine kad ju je Divko ostavio poĉelo joj se gaditi sve ono u ĉemu sudjeluje cijeli grad. Zato nije išla. A bio joj je drag fra Serafin, bilo joj je drago kad bi sa svog prozora gledala kako starac u habitu prolazi Ulicom Đure Pucara Starog, odnosno Ulicom Zrinskih i Frankopana, pa se svaki put zaustavlja pored njezine kuće i vazda kaţe isto: “Faljen Isus, Lucija! Kako ti, kako mali Martin?” Bilo joj je drago dok mu je uvijek odgovarala ovako: “Sve je dobro, moj fra Serafine! Kako ste vi?” Fratar duga i blijeda lica tada bi samo odmahnuo rukom, koja je valjda oduvijek bila posuta smeĊim pjegama, i rekao bi “i bolji se kopaju”, pa bi nastavio niz ulicu. – Ajde, bona, Lucija, ajde i ti na sprovod! – govorili su joj ljudi sa zaĉelja povorke dok ih je ona gledala s prozora. – Neću, a fra Serafin sve razumi! – odgovarala je i gledala za ljudima sve dok nisu zamakli prema groblju.

Premda ga je gvardijan fra Ljubo Anĉić ĉitavu prethodnu noć, u zakljuĉanoj birtiji Zagreb, uvjeravao da se mora pojaviti na pogrebu, Ranko Ivanda nije mario za gvardijanove argumente. Ivanda je bio tvrdoglav ĉovjek i nije pristajao ni posthumno izbrisati fra Serafina sa svoje privatne liste unutrašnjih neprijatelja, liste na kojoj je fratar zauzimao visoko drugo mjesto, odmah iza Leona Dilbera. Fra Serafin je na tu listu i na to mjesto na listi dospio kad je onomad otišao na Ċenazu onoj trojici muškaraca i jednoj ţeni što ih je pobio Pivac. Poslije sprovoda se priĉalo da je fra Serafin plakao dok su ĉetiri tabuta spuštana u zemlju. Došlo je to do Ivande i on je zatraţio sastanak s gvardijanom fra Ljubom i svojeglavim fra Serafinom. – Ajde, sad nam, fra Serafine, lipo reci šta ti je tribalo da ideš na taj sprovod? – Ivanda je smjesta poĉeo s ispitivanjem. Fra Serafin je bio miran, a fra Ljubi je bilo malo neugodno. – Gospodine Ivanda, za ispovijedi sam ovdje zaduţen ja, a ne ti, to ti je valjda jasno. U ovoj kući ja ispovijedam... Jedino ako ćeš me hapsit? – pitao je fra Serafin lagano otpuhujući dim cigarete. Gradonaĉelniku je udarila krv u glavu i došlo mu je da opsuje, ali se suzdrţao. – Ma, nećemo se, brate, svaĊat! – pokušao je gvardijan donekle spasiti taj susret, no fra Serafin je odluĉio ići do kraja. – Zar nije tako, gvardijane? U ovoj kući jedino svećenici ispovijedaju i tako je otkad je Boga i svita. U ovoj kući tvoja vlast ne vridi, gospodine Ivanda! Izvan ovih zidova moţeš šta god oćeš, ali ovde ne! Zar nije tako, gvardijane? Ti mu reci, poduĉi ga, on ionako priznaje samo tvoju rijeĉ... – kazivao je fra Serafin. – Misliš da te ne mogu uhapsit? – ljutito ga je upitao Ivanda, a gvardijan se samo vrpoljio na stolici ne znajući ĉiju stranu da zauzme. Bilo je vruće, kolovoz 1993., pa su se svoj trojici po ĉelu skupljale kapljice znoja. – Ih, moţeš ti sve! – odmahnuo je rukom fra Serafin. – Moţeš ti ljude i ubijat, a kamoli ih nećeš moć hapsit. Moţeš ti i krast i varat, pa što mene ne bi mogo uhapsit. Moţeš uĉinit da ubojice proĊu nekaţnjeno

i da se kazni nevine, pa što ne bi mene mogo strpat u ćumez. Ih, ko da ja to ne znam! Sve ja znam i znam više nego što bi htio znati. Zato, hapsi, gospodine Ivanda, znam da ti neću biti ni prvi ni zadnji! Hapsi! Fra Serafin je bio malo teatralan, ali je takav i htio biti. Trenutak je, po njegovu mišljenju, bio idealan za velike i patetiĉne geste. – Nemoj me, bolan, zajebavat – procijedio je Ivanda – nisam ja ovde došo da me ti zajebavaš! Napraviš sranje i još me zajebavaš! – Ranko, bolan, smiri se i ne psuj! – uspio je izgovoriti gvardijan fra Ljubo koji se pritom nije prestajao krstiti. – Smiri se – ponovio mu je još jednom – a i ti, fra Serafine... – Šta i ja?! – jedva je doĉekao fra Serafin. – Šta i ja, gvardijane?! Ja sam savršeno smiren i savršeno dobro znam da svojom voljom, pod stare dane, neću odgovarat na pitanje zašto sam otišo na sprovod trojici ljudi i jednoj ţeni koji su ubijeni na pravdi Boga! Ja to znam, gvardijane, i nikog na ovom svitu nema ko će mi reć da to ne triba bit tako. Šta bi tribo? Bi li ti tribo sakrivat onog nesritnog Pivca ko što ga vas dvojica sakrivate? Mene je strah Boga! Strah me je istog onog Boga koji jednog dana neće imati milosti ni prema kome... Moli se Bogu, Ivanda, da bude milostiv prema tebi! – Jebem ja, fra Serafine, i tvog Boga i tvoju molitvu, nek ti je to jasno! – bio je Ranko izvan sebe. – Dosta mi je i tog Boga i vas koji me Bogom plašite! Šta mi more!? Ja sam ovde vlast, ja se moram brinut za ovaj jadni narod, jer meni će svit jebat mater ako nam balije ovde budu zapovidale, a ne tom vašem Bogu... Dosta mi je, bolan, i vas i vaše filozofije: samo nešto priĉate, mir, sveto pismo, ljubav, vira... Sve je to kurac od ovce! Rat je! Ubija se, gine se, tako je vrime... Ili mi nji‟ ili oni nas, a ja nekako opet volim da mi nji‟ neg oni nas. I neka ću sto puta gorit u paklu, šta fali!? A ko zna, moţda ste vi to s paklom i izmislili samo da imate pošten svit ĉime plašit... Oćete vi, oćete... Ali nećete dokle oćete! Zbogom, gvardijane! Ranko Ivanda zatim je ustao od stola u samostanskoj blagovaonici i ĉvrstim korakom napustio prostoriju. – Stani, bolan, Ranko! – viknuo je za njim fra Ljubo, ali se Ivanda nije obazirao, pa je i gvardijan napustio

blagovaonicu i krenuo za gradonaĉelnikom. Fra Serafin Bagarić ostao je sam: zapalio je još jednu cigaretu, nalio u ĉašu prst crnoga vina, a usne su mu se naĉas razvukle u blagi osmijeh. Bila je to lijepa slika. Tako je fra Serafin prije pet godina dospio na Ivandinu crnu listu i nikad s te liste neće išĉeznuti. Moţe sto puta umrijeti, ali on će ostati tamo, u društvu Leona Dilbera, Martina Buntića i još pokojeg unutrašnjeg neprijatelja. Stoga Ivanda stoji pred vratima svoje birtije Zagreb i gleda ljude što idu za fra Serafinovim lijesom. Gleda ih prkosno i ponosno i samo ĉeka da mu netko nešto dobaci, pa da im on svima kaţe sve što treba. No, nitko ništa ne dobacuje, a malo tko ga uopće i pogledava. Kad je zatvorio vrata svoje birtije, otišao je do šanka i natoĉio rakiju, pa ju je zatim iskapio na dušak. – Ko jebe balijusinu, da je sto puta fratar! – kazao je Ranko Ivanda, ali nikog nije bilo da ga ĉuje.

4. Vrijeme je odjednom postalo toplo, a zrak je postao mirišljav i opojan. Kao da je netko uzeo ibrik vode i malo sapuna pa umio grad: slike postale bistre i jasne, oštre kao vrhovi planina koje okruţuju varoš, vrhovi na kojima se sjaji snijeg. Povukao ljude taj miris, pa ĉaršija ţivnula, ljudi vazda na ulici, dosta im sjedenja u kući što bliţe šporetu, dosta im šutnje jer zima je duga, pa se priĉe istroše i tamo od konca sijeĉnja do prvog pravog sunca tišina ili neveselo mumljanje ispunjavaju gradske domove. Cirkus je stigao jednog od tih prvih toplih predveĉerja. “U vaš grad stigao je cirkus Europa”, prolamao se ulicama ĉudnovati limeni glas, “na stoĉnoj pijaci, sutra naveĉer, prva predstava. DoĊite i nećete poţaliti!” Limeni je glas ĉitavu veĉer kruţio gradom, a oni znatiţeljniji već su se spuštali prema stoĉnoj pijaci i izdaleka gledali kako se podiţe golemi ţuti šator, gledali su kako iz dugaĉkih kamiona tromo izlaze slonovi, pa izlaze gordi lavovi, pa tri konja, zatim izlaze dvije ţirafe,

ĉetiri majmuna, pet ili šest pasa, gledali su uţurbane ljude kako rutinski zauzimaju teritorij i obiljeţavaju ga, gledali su kako narasta najveći vrtuljak što ga je grad dosad vidio... “Bili mi doli na stoĉnoj pijaci i jebo je sebi mater ko sidne na onaj ringišpil”, kazivao je Andrija Lukaĉ Bili. Na vrtuljak je prvi sjeo Divko Buntić: došao je u zoru, a dţepovi su mu bili puni novaca. Dao je momku šaku novĉanica i traţio da se ringišpil ne gasi sve dok ima para. Mladić ga je sumnjiĉavo gledao, ali ako se izuzme neobiĉnost zahtjeva, nije bilo nikakvog razloga da ne udovolji ţelji ovog ranog posjetioca. Negdje oko podneva po gradu se već priĉalo da je Divko Buntić sišao s uma, da je poludio zbog Bonnyjeve smrti, da se u ranu zoru popeo na ringišpil i nema namjeru da s njega uskoro siĊe, da je donio gutu para, da se cijeli cirkus ibreti, priĉalo se još da su mu oĉi stalno zatvorene, da ga ljudi dozivaju da siĊe, ali on kao da ne ĉuje, samo se vrti, vrti, vrti... “Ja luda ĉovika, Boga ti zadajem”, govorio je Andrija Lukaĉ Bili gledajući Divkovo sretno lice i ringišpil koji se vrti brzo i radosnim ĉini jednoga ĉovjeka. Kad je pao mrak, vrtuljak je ugašen, Buntić je, jedva jedvice, nogama dotaknuo zemlju i rekao majstoru da će se vratiti ujutro. Kazao mu je još da pazi da se vrtuljku štogod ne dogodi. “Kako vi kaţete, gospodine!”, spremno je uzvratio mladić od nekih dvadeset i pet godina, naglašeno tamnoput. Ujutro se na stoĉnoj pijaci – baš tamo kod ringišpila – skupilo pola grada i svi su gledali kako se vrtuljak bez prestanka vrti radi jednog jedinog ĉovjeka: meĊu ljudima koji su gledali nesumnjivo je bilo onih što su i sami ţarko ţeljeli malo se vrtjeti, ali nisu to ĉinili, jer su se bojali da bi se to moglo protumaĉiti solidarnošću s ocem dezertera i ĉovjekom koji sahranjuje maĉke u vlastitoj bašĉi. Zato su ga svi gledali sa sigurne udaljenosti i nisu puno priĉali... – Poludio ĉovik i eto ti... – otelo bi se ponekom s vremena na vrijeme, a onda bi svi teško uzdahnuli i kratko bi vrtjeli glavama lijevodesno i obratno. Divka Buntića, meĊutim, nimalo nisu smetali pogledi i šaputanja: bio je iznad njih, u nekom drugom svijetu kojega je uţasno teško zamisliti, ništa nije ĉuo, ništa vidio i utoliko je bio moćniji od svih, moćniji od grada koji mu se ruga više od sedam godina i rugat će mu se dok je ţiv. Sad mu ništa nisu mogli, sad je bio daleko...

Kad se naveĉer vraćao kući sa stoĉne pijace, ljudi su ga ĉudno gledali i uglavnom ga nisu pozdravljali. Njemu to nije bilo vaţno. Nije mu bilo vaţno ni to što ga je Azra doĉekala plaĉući, što ga je stalno pitala “šta to, bolan, radiš od sebe?”, što mu je prijetila da će otići i da više ne moţe, nije mu to bilo vaţno. Tek kad mu je rekla da će povesti Anku sa sobom i da je nikad više neće vidjeti, dignuo je pogled prema njoj i bilo je oĉito da je ljut. – Nikog ti nećeš nigdi povest, nek ti je to jasno na vr‟ njive! – kazao joj je i opet spustio pogled. – Pa, nemoj onda više radit ovo što radiš, jadan ne bio! – zavapila je Azra ponadavši se da će se Divko dozvati pameti. Ali nada je trajala kratko... – Oću i štaš mi!? Šta mi iko more!? – Ma, neće ti niko ništa, ko da je ljude briga... Ljudima je samo do ruganja, a ti ne radiš ništa nego ih pozivaš da ti se rugaju, još više i još više... Nemoj, bolan, ne triba nam još i to! Kani se tog ringišpila, dabogda sebi došo! – Dţabe ti je, bona! Oću i oću! I nije da oću iz inata, iz prkosa, nije zato... Ko jebe mater cilom gradu i cilom svitu! Nego lipo mi, bona... Lipo mi kad se vrtim, lipo mi kad sam gori, samo vitar i ja, ništa mi lipše u ţivotu nije bilo. Zato oću! Oću da mi jednom bude lipo... Azra mu više ništa nije kazala. I više nije plakala. A Divko je opet ranom zorom pohitao na stoĉnu pijacu, dao onom tamnoputom mladiću sveţanj novĉanica i rekao mu da upali ringišpil. “Poludio ĉovik i eto ti”, ĉulo se katkad u gradu, a ljudi su i dalje dolazili gledati Divka na vrtuljku. On i dalje nikoga nije vidio.

5. – Dabogda ga Ċavli nako nosali, a i nosaće ga ako ima Boga! – poruĉivala je gradu sa svoga prozora Lucija Buntić, bez ikakvih

poteškoća dovodeći u blisku vezu Boga i Ċavle. Što u ovoj zemlji, doduše, i ne bi trebalo izazivati ĉuĊenje.

6. Azra Buntić nije odlazila na stoĉnu pijacu, premda je mala Anka, koja je u vrijeme cirkusa punila petu godinu, ĉesto navaljivala da je odvede gledati slonove, ţirafe, lavove i klaunove. Sva su djeca išla u cirkus i euforiĉno su priĉala ĉega sve tamo ima i Anka im je zavidjela, ali Azra ju nije htjela odvesti na stoĉnu pijacu zato što nije ţeljela da djevojĉica gleda kako se svijet smije njezinu ćaći Divku, koji nemilice troši pare i ne silazi s vrtuljka. Azra, osim toga, nije ţeljela ići na stoĉnu pijacu zato što joj je u ovom ţivotu bilo dosta cirkusa: da one davne godine nije otišla u cirkus koji je došao u njezin Prozor, ne bi vidjela Klausa; kako ga ne bi vidjela, tako se u nj ne bi mogla ni zaljubiti i ne bi nikad vidjela Njemaĉku; ne bi tako nikad vidjela ni Divka Buntića i ne bi sad proklinjala onaj dan kad ga je srela. Bilo joj je Divka pomalo ţao, ali saţaljenje nije moglo potisnuti bijes prema ĉovjeku koji je digao ruke i od sebe i od svih ljudi, pa postao ruglo kakvo grad dugo nije upamtio. Ponekad je noću ostajala budna i mislila je – slušajući pijanu pjesmu Andrije Jukića i Afana Šišića – kako bi bilo najbolje da se nije micala iz kuće doktora Hamida Begića u Prozoru i kako bi joj najbolje bilo da se udala za nekog poštenog, marljivog i dosadnog ĉovjeka koji joj ţivot, moţda, ne bi uĉinio sretnim, ali bi je poštedio boli, tuge i nesreće. Ne bi bilo ni Klausa, ni Divka, ni Martina... “Ali ne bi bilo ni Anke”, pomislila bi tada Azra i znala je da se tog nejakog i njeţnog bića ni za što ne bi odrekla. Od ĉitavog je ţivota imala samo tu djevojĉicu i drţala se za nju kao za posljednju slamku. Ona je bila jedini razlog njezina ţivota, jer je Azra pouzdano znala da joj se ništa više lijepo ne moţe dogoditi i da joj je srce umrlo one veĉeri kad je Martinu Buntiću kazala da ode i nikad se ne vrati. Te je veĉeri pobijedila vlastito srce, a ono je iz protesta umrlo.

Tako Azra Buntić ide Ulicom Zrinskih i Frankopana i u prsima nosi svoje mrtvo srce, a ulica je gleda i potiho kazuje da ona srca nikad nije ni imala, jer da ima srca nikad ne bi od Divka napravila ono što je napravila: da ima srca, šaputala je ĉaršija, ne bi od Divka uĉinila budalu, ne bi mu upropastila ţivot, ne bi ga prisilila da digne ruke i od ljudi i od grada, pa sjedne na onaj vrtuljak s kojega neće sići sve dok ima zadnju paru ili dok vrtuljak ne skonĉa od silne vrtnje. – Vidi balinture što je digla glavu! Što neće, dobro je ĉovika sredila! – ĉuje Azra dok svakoga dana ide u bolnicu i iz bolnice vodeći za ruku kćer Anku. Prati je taj glas dok prolazi pored crkve i starog turskog groblja, pa pored ĉuvene krĉme Jove Milisava koju sad drţi Jerko Drmić i ispred Doma kulture, odjekuju joj u glavi zlobni ljudski glasovi i onda kad je sama sa sobom, te zatim satima premeće po mislima gradska ogovaranja i jasno joj je da tome ne moţe doskoĉiti. Grad je sad odluĉio naplatiti joj ono što je bio dobar prema njoj u vrijeme ubijanja: svih tih mjeseci dok su, nedaleko od grada, Hrvati ubijali Muslimane i Muslimani Hrvate, Azri nitko nije rekao ruţne rijeĉi, bili su pristojni i srdaĉni prema njoj, bili su ljudi bolji nego što jesu zato što su pazili i zato što su se suzdrţavali, ali varoš bi, valjda, pukla i razletjela se po okolnim poljima da se moţe suzdrţavati dovijeka. Sad će svijet obilato nadoknaditi onu svoju laţnu dobrotu i pokazat će kakav moţe biti: Divkova opsjednutost ringišpilom samo je povod da kasaba Azri pokaţe kako ona, kasaba, nije onako plemenita kao što se onomad pretvarala. Vidi Azra da ima ĉaršiju protiv sebe, ali nemoćna je. Roditeljskoj kući u Prozor ne moţe, za svijet je ostarjela, Martin je daleko i sama ga je sebi zabranila, a strah ju je staviti uţe oko vrata. I ne samo da ju je strah, nego ne moţe ostaviti Anku i cijeli joj ţivot uĉiniti nesretnim: nema pravo zauvijek obiljeţiti ovu malu blijedu djevojĉicu oĉiju crnih poput bolesti. – Pusti, bona, proće i ovo! – kaţe joj Avdo Karahasan kad je sretne, a ona ga onda tuţno pogleda.

7. U grad se pomalo vraćaju Muslimani. Vraćaju se i Srbi, ali oni samo da bi prodali ono s ĉim su se pozdravili prije šest godina. Muslimani se vraćaju da bi ostali. Vraćaju se iz pakla svojih predgraĊa Stockholma, iz uţasa svojih sela pedeset kilometara od Dortmunda, iz memljivih izbjegliĉkih naselja i zapišanih apartmanskih kompleksa, vraćaju se iz ţivota u kojemu se nisu mogli prepoznati. Tog će se ţivota jednom sjećati po onim rijeĉima što su ih tjerali da uĉe u improviziranim školama za Bosance, po ţestokim vikend-pijanstvima u društvu zemljaka, po dugaĉkim besciljnim šetnjama i dosadnim nedjeljnim poslijepodnevima uz tanku kafu i kap rakije. U grad se vraćaju tiho, trudeći se da ih se ne primijeti. No, primjećuje ih se, jer kasaba paţljivo i nepogrešivo registrira nova-stara lica, pa se onda u birtiji Ranka Ivande – na ĉijim je vratima pisalo da se zabranjuje ulaz “balijama, ĉetnicima i ostalim ţivotinjama” – svake veĉeri barata novim imenima. – Jes vidio što se gamad vraća, a? – tako je svake veĉeri gradonaĉelnik Ivanda zapoĉinjao priĉu o povratku ustrašenih komšija. Ljudi se potom nadovezuju vazda istim komentarima: nek‟ se vraćaju kad smo mi piĉke; bogami se ne bi vraćali da je prvom bacilo bombu na vrata; nikad nije kasno; jebaće oni nama majku, vidićeš; ajme onom ko je izgino i ko je koga izgubio i nastrado, al nije ovo vridilo ĉašu pišake, a kamoli onolike krvi; eto nam sad Rvacka, jebala nam ona i oca i majku... Ali tada skaĉe Ranko Ivanda koji ne da na Hrvatsku i ĉiji bi se ţivot u zadnjih petnaestak godina mogao svesti na to da ne da na Hrvatsku. I dobro on ţivi od tog svog posla, ali ni njemu samom valjda nije sasvim jasno zašto je baš njega dopala ta ĉasna rabota i tko mu ju je dodijelio. Kad Ranko Ivanda skoĉi u obranu Hrvatske, tada ljudi zašute i priĉa se nastavlja tek iduće veĉeri.

8. U proljetna predveĉerja gradom opet struji zvuk ezana. Krene s munare, pa onda uĉas obiĊe sve mahale, sva groblja, sve preĉice i puteljke, probije se u sve domove, u škole, doĊe u krĉme i kafiće, razlije se po poljima i zagrli grad. Taj zagrljaj, meĊutim, ljudima nije mio, pa se svi – nepogrešivo svi – osjećaju pozvanima da sa zabrinutim izrazom lica govore o uţasu preranih i muĉnih buĊenja izazvanih imamovim uĉenjem. Ali neka, kaţe Avdo Karahasan, dodijat će narodu i to...

9. Divko Buntić ne mari za gradske dogaĊaje i priĉe, a ne mari više ni za rakiju. Svakog jutra, s nevjerojatnom ozbiljnošću i toĉnošću, dolazi na stoĉnu pijacu, vadi novac iz dţepa i vrti se, vrti se sve dok ima novaca ili dok ima sunca. I svaki mu je put jednako lijepo. Brinu ga jedino glasovi da će cirkus ubrzo napustiti grad: glasovi su ozbiljni, ali on teško moţe misliti o tome kako će ţivjeti kad vrtuljak otputuje u neku drugu kasabu i kad ga ostavi sama. Teško o tome moţe misliti, jer mu je ţivot bez vrtuljka postao nezamisliv: oni ĉvrsti lanci koje stišće mokrim dlanovima jedino su za što se moţe uhvatiti. Kad tih lanaca nestane – a nestat će ih, kaţu, za koji dan – Buntićeva iluzija o nadmoćnosti snaţno će se stropoštati u prašinu. Intenzivno je stoga razmišljao kako vrtuljak zadrţati u gradu i na koncu je zakljuĉio da mu nema druge nego ga kupiti. Prodat će njivu i sve što moţe prodati, ali se ringišpila neće odreći. Nije ni dvaput razmislio o tome, a već na bijelom trgovaĉkom papiru ispisuje oglase što će ih kasnije polijepiti po stupovima i izlozima radnji. Pisalo je ovako: PRODAJE SE NJIVA DIVKA BUNTIĆA ISPOD TVORNICE ŠARAFA. CJENA 200.000 DEM. HITNO!

– Onaku njivu budala prodaje za onu gvoţĊuriju!? – priĉao je grad, ali Divka ne brinu mahalske priĉe nego ga brine hoće li se itko javiti na oglas i hoće li onda gazda cirkusa biti voljan da mu proda vrtuljak. Ne brine ga ni što mu Azra kazuje da će ih raskućiti i upropastiti, ne obazire se na njezine izgovorene slutnje da je u tijelu male Anke posijano sjeme bolesti i da će im novac trebati za bolnice i doktore, ne sluša više ni kad mu govori da će zaista otići (premda ni sama ne vjeruje da će ikad igdje otići)... Divku Buntiću ništa nije vaţno, osim da u gradu zadrţi vrtuljak i nitko nije bio sretniji od njega kad mu je gostioniĉar Antiša Franjić izbrojao dvjesto tisuća maraka za onu njivu ispod Tvornice šarafa i kad je gazda cirkusa, poslije dugotrajnog nagovaranja, odluĉio da mu proda vrtuljak. Trebalo je vidjeti tu sreću: obilazi Divko birtije i plaća piće svim ljudima, priĉa sam sa sobom, ide po gradu ozarena lica i pozdravlja svakog koga sretne, a ljudi ga samo ĉudno gledaju i ne pada im na pamet da pokušaju razumjeti njegovu sreću. Ne razumije njegovu sreću ni Andrija Lukaĉ Bili, no otkad je Divko kupio vrtuljak, Bili svakog jutra toĉno u sedam sati dolazi na stoĉnu pijacu i priprema ringišpil za vrtnju ĉekajući da se pojavi Divko, da mu donese pet-šest piva, pola kruha i dvadeset deka salame, te da mu kaţe da pokrene vrtuljak. Tako njih dvojica po ĉitav dan provode na stoĉnoj pijaci: Buntić se ne prestaje vrtjeti, a Bili svako malo dolijeva gorivo u mašinu i neumorno poteţe iz boce. Dolaze do vrtuljka i gradska djeca, pa Divko onda nareĊuje Andriji da ugasi stroj i svako dijete paţljivo posjeda u stolicu, briţljivo im veţe one sigurnosne lance i govori im da se ĉvrsto drţe i da se niĉeg ne boje. Vrte se tako djeca, i Divko s njima, po ĉitav Boţji dan, a ĉaršiji već ponestalo snage i motiva da se zgraţa nad Buntićem. Ne ponestaje im, meĊutim, volje i motiva da Azru optuţuju za Divkov udes: kao da priţeljkuju da on jedne veĉeri doĊe kući sa stoĉne pijace i da onda dohvati Azru po zubima, da je nogama udara u bubrege i da ona zatim krvava i rašĉupana ide ulicom plaĉući i proklinjući. No, gradska su oĉekivanja uzaludna, jer u Divku Buntiću više nema nimalo ţelje ni za svaĊom ni za velikim scenama: nikoga on ne primjećuje, osim Andriju Lukaĉa i onu djecu što mu svakoga dana dolaze na vrtuljak.

– Neka kaţe ko šta oće, ali Divko Buntić na onom svom ringišpilu vrti i balijsku dicu. Meni to, bogami, nije drago! – rekao je jedne veĉeri u Ivandinoj birtiji Zagreb pijani Vlado Anić, glasnogovornik lokalne podruţnice Najdraţe Stranke. Ljudi su se malo zamislili i nisu ništa govorili. Šutnja je trajala sve dok se gradonaĉelnik Ranko Ivanda nije dosjetio rješenju. – Triba njemu porez naplaćivat! – kazao je smirenim glasom pokušavajući i tako pojaĉati zadah mudrosti što je dopirao iz njegovih usta. – Porez, porez, braco moj! Najgore je ĉoviku kad ga udariš po dţepu. Je li iko ĉuo da Divko dici naplaćuje što se voze na ringišpilu? Ĉitava birtija slijegala je ramenima i okretala se na sve strane. Svi su znali da Divko nikom ništa ne naplaćuje, ali nisu znali što znaĉi Ivandino pitanje. – Ja sam, bogami, ĉuo da naplaćuje – nastavio je Ranko – a da vidim ima li iko ko more dokazat da Buntić dici ne uzima pare. Ne more to ni on dokazat! Zato, porez! Ujutro ću ja njemu inspekciju, pa ćeš vidit kako pare kapaju... Ljudi, uglavnom, odobravaju Ivandinu zamisao, a taj ugojeni pedesetogodišnjak zadovoljan je što se domislio rješenju koje bi trebalo Divka Buntića vratiti u bezliĉnost i uĉiniti da prestane sramotiti čaršiju.

10. Ljeti se ĉemer manje vidi i osjeća, nego za jesenskih i zimskih dana kad kiše i studen nagrizaju kosti. Ljeti je sve malo vedrije i lakše. No, unatoĉ tome, ĉemer se više ne moţe sakriti: nikad toliko sirotinje u gradu nije bilo, nikad ljudi više o novcima priĉali nisu, nikad se više nije pozajmljivalo, kupovalo i pilo na dug, nikad se nije toliko nisko palo. I svi se ljudi u sebi potajno pitaju: kako li će tek biti kad poĉnu kiše i hladniji vjetrovi, kad se vukovi poĉnu spuštati prema prvim kućama i kad zapadnu snjegovi?

Grad sad ţivi u strahu većem nego za vrijeme rata. U ratu su ljudi umišljali da ih štiti pripadnost jednoj od zaraćenih strana (stado, uostalom, daje osjećaj topline i zajedništva), no sad su prepušteni sebi, pa im se tlo pod nogama drma. Sad nemaju ni iluziju da ih netko štiti i da je nekog briga za njih. Strah – onaj najobiĉniji – ispunjava kasabu i ljude ĉini zatvorenijima i nepovjerljivijima nego što su ikad bili.

11. Pivac se vratio jedne srpanjske nedjelje te, 1998., godine. Došao je usred bijela dana i dva puta prošao glavnom gradskom ulicom: na sebi je imao bijelu košulju i lagano laneno odijelo, nosio je crne naoĉale i bio je paţljivo izbrijan. Pored njega hodao je vrlo visok i jak muškarac koji je bio Pivĉevih godina, dakle, oko trideset i pet. Sjeli su potom na terasu gradonaĉelnikove birtije i pola sata nisu progovorili ni rijeĉi. Niti su skidali tamne naoĉale. Kad su popili piće, Pivac je platio i otišli su. Nikog nije pozdravio. – Mafija, bolan! – priĉa grad. – Ma, droga, nema šta drugo bit! – bruji mahalama. – Lako, bolan, za drogu... Ko zna koliko ih je pošlo Svetom Petru... – šapuće se po kafanama. – Što li je se vratio?! – zabrinuti su ljudi. Kao da je svijetu malo nelagodno što je Pivac, poslije pet godina misterioznog izbivanja, opet u gradu: sad će biti tu da ih svaki dan podsjeća na ono vrijeme kad su se trudili da ne budu ljudi. I moţda je zato pravedno da sad strahuju od Pivĉeva povratka. Znaju da je naoruţan, znaju da je lud, nije nikakva tajna da je stalno na heroinu, znaju da bi ubio bez treptaja, pa stoga svi nastoje biti fini s njim, ulizuju mu se i ĉaste ga pićem, od Ranka Ivande do fra Ljube Anĉića, od zadnjeg golje do onih što imaju firme. Ponekad je smiješno gledati što su sve ljudi u stanju ĉiniti zbog straha.

Pivca, meĊutim, ljudi nisu zanimali. Bio je ravnodušan spram njihova ulagivanja i rijetko je odgovarao na njihova pitanja. Pamtit će se da je jednom rekao kako je kockao u Las Vegasu, i da je imao hiljadu ţena, da je zaradio milion dolara i da mu je sad dosta ţivota. Kad su se usudili pitati ga je li još koga ubio nakon odlaska iz grada, odgovorio je ovako: “Nisam još onog kog sam prvog tribo!” A u ljudima, poslije toga, strah još jaĉe buja.

12. Divko Buntić je meĊu onom šaĉicom ljudi koje ne more kolektivni strahovi. Poĉinje ga, meĊutim, moriti strah od Ivandinih poreznika koji dolaze svakoga jutra i odnose mu novce. Porez je svakog jutra sve veći, a poreznici se vazda pozivaju na nove propise i zakone, na nove poreze na promet i nove poreze na korištenje drţavnoga zemljišta: Divko o tome ništa ne zna, niti ţeli znati. Ali zna i vidi da mu para ponestaje i da neće još dugo izdurati ako se ovako nastavi: prodaje sve što netko hoće kupiti, prodaje debelo ispod cijene, no jasno mu je da još domalo neće imati što prodati i svjestan je da poreznicima nikad neće dodijati dolaţenje na stoĉnu pijacu. Jasno mu je to, ali svejedno i dalje prodaje zadnje komadiće zemlje, prodaje auto i srebrni escajg, prodaje lanĉiće i narukvice, dolaze ljudi po ormare i krevete, odnose mu televizor iz kuće, skidaju lustere... Koprca se Divko Buntić u svom oĉaju sluteći da dolazi kraj i da cirkus zauvijek napušta kasabu. Prodaje još ono malo jada što mu je ostalo samo da bi kupio još jedan dan ţivota. – Je li sad dobro? – pitala ga je Azra jedne veĉeri kad se umoran vratio sa stoĉne pijace. On je sjedio za stolom i drţao je glavu meĊu rukama. Kao da nije ĉuo što ga je pitala... – Je li sad dobro!? – teško je susprezala bijes. – Je, sad je dobro... – rekao je kao da vjeruje u to što govori. – Sad je sve dobro... Sad je sve došlo na svoje misto...

– Šta je, jadan ne bio, došlo na svoje misto? – Bilo mi je lipo, a sve što je lipo košta... Da ti samo znaš kako je meni bilo lipo, ne bi poţalila nijednog dinara... I ušutjela je tada Azra. Bila je bijesna na njegovu sebiĉnost, na njegovu nepreglednu ravnodušnost, bila je ljuta što gradsku djecu posjeda u drvene stolice rasklimanog vrtuljka i briţno im vezuje lance i govori im da se ne boje, a svoju kćer ne primjećuje, ne zanima ga što malu Anku obuzima bolest i što više nemaju novaca za skupe lijeĉnike, bila je bijesna jer je znala da joj je svojom opsjednutošću ringišpilom oduzimao jedino zbog ĉega je ţivjela... Htjela je otići od njega i pustiti ga da umire u pustoj kući, ali onda bi pomislila da Divko ima pravo biti hladan prema Anki zato što ona nije njegova kćer. Tada se osjećala prljavo i saţalijevala je Divka. Zbog tog osjećaja krivnje nije ga mogla ostaviti da umire u pustoj kući kao što je donedavno umirao Leon Dilber. A moţda samo nije imala hrabrosti.

13. Bilo je rano subotnje jutro, konac srpnja. Avdo Karahasan uţivao je u svjeţem zraku kojega je preko dana bilo u minimalnim koliĉinama. Izišao je na autobusnu stanicu da doĉeka autobus iz Zagreba i u njemu kuvertu od brata Ramiza. Autobus iz Zagreba kreće u 23 sata i na gradskoj je autobusnoj stanici ravno u šest ujutro. Avdo je došao petnaest minuta ranije i taman je gasio drugu cigaretu kad je stigao autobus. Iz autobusa su izlazili uglavnom mlaĊi ljudi i tri-ĉetiri Ċuturuma što su se vraćali iz bolnice. Avdi je dugo trebalo da prepozna malog Janka Ivandu: bio se u njega toliko zagledao da je skoro zaboravio od vozaĉa uzeti kuvertu s novcima. – Šta si to, bolan, od sebe napravio? – pitao ga je Avdo kad su se jedan drugome primakli na metar-dva i kad su se prepoznali.

– Jebaji ga... – odgovorio mu je Janko i spustio glavu. – Pa, jesi li obolio, šta ti je? – Od uĉenja... Puno sam uĉio... – govorio mu je mali Ivanda, a u kutu usana titrao mu je osmijeh što je samo malo otkrivalo karijes koji mu je izjedao zube. Otišli su potom u kolodvorsku birtiju i naruĉili po jednu rakiju. – Što dosad nisi dolazio? Mater te se poţelila... – Moro sam uĉit... – Pa, jesi li išta nauĉio? – Jesam, jesam... Nije malo tri godine uĉenja... – pokušavao je Janko zvuĉati ozbiljno i uvjerljivo. Avdo ga je neko vrijeme šutke gledao. – Srića da ti ćaća nije ţiv! Njega ne bi mogo zajebavat ko što mene zajebaješ... Janko se opet nasmijao: ovoga puta usne su se malo više otvorile i razvukle, pa mu je iz usta prodrlo crnilo. Bila je to slika koja je više odgovarala kriku, nego osmijehu.

14. Vrtuljak se iz sve snage vrtio kad je Andrija Lukaĉ tog jutra došao na stoĉnu pijacu. Bilo mu je ĉudno što se ringišpil vrti a on ga nije upalio, te ga je odmah obuzeo strah da je Buntić našao nekog drugog, pouzdanijeg i mlaĊeg, tko će dolijevati gorivo u mašinu. Kad se primakao vrtuljku, vidio je da nikoga nema, osim Divka koji sjedi na ringišpilu i vrti se. Gledao je malo u svog poslodavca oĉekujući da će ga pogledati i mahnuti mu, no Divko Buntić uporno nije dizao pogled: glava mu je bila na prsima, a ruke su stiskale lance. Andrija je zatim ugasio ringišpil i ĉekao je da se sjedalice prestanu vrtjeti. Kad se sve umirilo i utišalo, prišao je Divku i samo je jednom tiho izgovorio njegovo ime. Bilo mu je jasno da nikakvog hajra nema od dozivanja

mrtva ĉovjeka. Prekrstio se, izmolio Oĉenaš, Zdravomariju i Slavaocu, a onda je, jedva jedvice, ukoĉenog Buntića skinuo s ringišpila, poloţio ga na zemlju i sklopio mu oĉi. Gledao ga je odozgo i bilo mu ga je ţao. – Ej, ljudi! Umro Divko! – viknuo je prema dvojici muškaraca što su prolazili pored stoĉne pijace. Jedan je bio mlaĊi i niţi i nosio je u rukama dvije poteške sportske torbe, drugi je bio priliĉno visok, mršav i pušio je cigaretu. Nije im puno trebalo da se primaknu Andriji Lukaĉu i mrtvome Divku. – Umro... – rekao je Janko Ivanda spustivši torbe u prašinu. – Spasio se – dodao je Avdo Karahasan ugasivši cigaretu. Andrija je gledao ĉas u Divka Buntića, ĉas u njih dvojicu i kao da nije znao što bi sa sobom. Da je Janko Ivanda iz torbe izvadio fotoaparat što mu ga je prije sedam godina poklonio upravo Divko Buntić, mogao je snimiti fotografiju na kojoj se vidi kako Andrija Lukaĉ odlazi od mrtvog i prašnjavog Divka, ali pogled mu i dalje uprt u mrtvaca. Na licu mu se vidi strah, ali nije sasvim jasno je li ga strah fiziĉke blizine smrti ili vlastite suvišnosti s kojom se upravo suoĉio. – Oće li ga pokopat uz Bonnyja? – nije mogla izdrţati ĉaršija. – Neće mu, ne boj se, sin doć na sprovod... – nije mogla odoljeti gospoĊa Ana, prva komšinica Buntićevih.

15. Lucija Buntić nije otišla na Divkov sprovod. Ali oni koji su svrnuli pogled prema Lucijinu prozoru dok je malena povorka prolazila pored njezine kuće, kunu se da su joj u oku vidjeli suzu. Tko hoće, neka vjeruje..

16. MeĊu onom šakom ljudi što su išli na sprovod Divka Buntića nije bilo ni Janka Ivande. Neće ga grad vidjeti ĉitavih godinu dana, jer toĉno toliko nije povirio iz kuće. GospoĊa Irena, njegova majka, nije mu se obraćala ravno dvadeset i sedam dana. Progovorila je jedne noći kad nikako nije mogla usnuti, pa je odluĉila zaviriti u Jankovu sobu i vidjeti spava li. Otvorivši vrata ugledala je sklupĉano golo tijelo okupano znojem; vidjela je grĉ na licu, velike podoĉnjake i iskeţene crne zube; vidjela je odsutne oĉi i slijepljenu kosu. Dok mu je spavaćicom brisala znojno lice, kazala je: – Samo mi reci – zašto? Te noći ništa joj nije kazao. Nije joj nikad ništa kazao, kao što nikad ništa nije kazao ni braći koja su dolazila u njegovu sobu i stidljivo ga pitala “šta te boli, brajo?” i “od ĉega ti je tako?”. Da im priĉa, razmišljao je, da se drogirao zato što mu je Zagreb bio stran i odbojan? Da im priĉa kako se htio što više pribliţiti Sari, djevojci u koju se zaljubio, a droga je bila posljednje u nizu sredstava što su ih trebala zbliţiti? Da im priĉa o praznini i izgubljenosti? Ništa im nije kazao. Prvih dana po povratku, grad se intenzivno bavio njime: na kućnim vratima Irene Ivande ĉesto su osvanjivali plakati koji su govorili da tu ţivi narkoman ili da se tu moţe kupiti droga po precizno ispisanom cjeniku. No, nije to dugo trajalo, jer je grad u jednom trenutku zaboravio Janka Ivandu i otpisao ga kao nekoć Divkova Bonnyja. Onog dana kad je ţiv izišao iz kuće, ĉaršija je bila razoĉarana. Oĉekivanja se nisu obistinila.

V Povratak

Prvi dan Došao sam pet dana nakon što je Anka sahranjena: majka mi je kasno javila za njezinu smrt i znao sam da nikako ne mogu stići na sprovod, ali ipak sam krenuo na put. U ovih posljednjih ĉetiri-pet kanadskih godina, uostalom, nisam ĉinio ništa drugo osim što sam vrebao povod da doĊem u grad. Došao sam u zoru, autobusom iz Zagreba. Padala je kiša i nikoga nije bilo na ulicama: kišne travanjske subote idealne su za produţavanje gradskog zimskog sna. Mater je, meĊutim, bila budna kad sam stigao kući. Kosa joj je bila sasvim sijeda, koţa joj se na rukama smeţurala, usne joj uvenule i kao da se nekako smanjila. Pitala me: “Jesi me se zaţelio?” I još je rekla: “Ko da je ĉitav ţivot prošo...” Bila je drukĉija nego što je pamtim: bila je potpuno smirena, tiha, lišena potrebe da puno govori, a pogotovo da govori gradu koji ne ĉuje. Nema teških rijeĉi, nema srdţbe i nema vatre. Kao da je ţivot ispario iz nje... Kad me pitaju otkud ja u gradu (a to su me danas pitali Avdo Karahasan koji je došao kod nas kad je ĉuo da sam stigao, i komšinica Ana koju sam sreo u dućanu), odgovaram da sam se malo zaţelio. I pritom, ustvari, govorim istinu... “Ih, baš si se imo ĉega zaţelit!?”, kazali su mi i Avdo i komšinica. Ali ja se, ipak, zaţelio: i majke, i ulice, i vjetra, i zraka, i mirisa, jezika... I Azre sam se zaţelio, ali ona više nije u gradu. Mater mi je ispriĉala da je otišla prije pet dana, odmah nakon što je Anka spuštena u grobnicu: zakljuĉala je kuću, dala kljuĉ Ireni Ivandinoj i rekla joj da odlazi u Prozor, odlazi vidjeti je li se u kamenom srcu doktora Hamida Begića pojavila kakva pukotina. Meni je ostavila

Ankinu fotografiju: danas sam prvi put vidio lice svoje male mrtve kćeri koju nikad nisam drţao u rukama. Imala je velike i crne oĉi. “Bojiš li se grada?”, pitala me je majka dok smo ruĉali. “Malo”, odgovorio sam joj. “Upamti samo da nit si kog ubio, nit si šta ukro”, kazala je i mirno nastavila jesti pitu od kuhanih krumpira pomiješanih s dva jaja, vrhnjem i svjeţim domaćim sirom. To je njezin specijalitet... Trubu sam sreo naveĉer u “Albatrosu”. Igrao je fliper. Mislim da se iskreno obradovao kad me je vidio. Pruţio mi je ruku i naruĉio nam piće. U kafiću nije bilo puno ljudi. “Jesi ĉuo za Pivca?”, pitao me je Truba kad smo otpili po gutljaj piva i otpuhnuli po dva dima cigarete. Da, ĉuo sam da se Pivac ubio prije dva mjeseca. Truba veli da ga se grad tada konaĉno prestao plašiti i tek su tada ljudi shvatili što je htio reći kad je govorio da još nije ubio onog koga je prvog trebao ubiti. “Znaš samo šta mi se sviĊa? Nije se, brate, preseravo”, govori Truba, “muški se ubio, metak u usta i doviĊenja. To cijenim.” Dodijali mu valjda samoća i košmari, dodijalo mu svake noći slušati “nemoj, kume Ivane, ćaća ti je bio dobar ĉovik...”. Truba kaţe da Pivac, otkad se vratio, ni s kim nije bio u prijateljskim odnosima, ali opet ni s kim nije bio ni zavaĊen: sa svima je bio pristojan i na distanci. “Znaš da smo nas dvojica bili dobri”, priĉa Truba, “ali otkad se vratio uopće nije razgovaro sa mnom. Sjednemo u birtiju, sjedimo po tri sata, pijemo i pušimo, ali on ne progovara. Jedino kad ga nešto pitam, pa odgovori... Ali i to priko kurca.” Mogao je, veli Truba, imati što je god htio, ljudi su ga se plašili, nudili su mu poslove, nudili su mu novce... “Ja sam mu prvi govorio, uzmi, bolan, Pivac, uzmi... Ko da su oni što su mu nudili pošteno stekli te pare...”, kaţe mi dok sjedimo za šankom u “Albatrosu” i dok slušamo kako se tri djevojke za stolom u ćošku pijano kikoću. Ali Pivac nije htio. “Banalno je”, tako je govorio Trubi kad ga je ovaj nagovarao da uzme ono što mu nude gradski lopovi.

“Znao sam da će se ubit, kad-tad”, govori mi Truba, “ali nekako mi bilo glupo da mu ja nešto o tome priĉam. Mislio sam, moţda postoji neka jebena pravda u tome da se Pivac rokne...”. Kad sam se vraćao u svoju Ulicu Zrinskih i Frankopana, vidio sam upaljeno svjetlo u kući Leona Dilbera. Pozvonio sam na vrata i otvorila mi je Leonova Maja: bila je ista kao kad je otišla iz grada 1991., nimalo se nije promijenila. Ona se snašla prva i pitala me zašto sam došao kući. Rekao sam da sam se malo zaţelio, a ona me pogledala s ĉuĊenjem u oĉima. “Kad si ti stigla?”, prekinuo sam tišinu koja je nakratko zavladala. “Prije dva-tri sata... Starom je sutra godišnjica, pa sam došla. Samo što se ja nisam zaţeljela, niĉega...”, govorila je kao da se duri, a ja sam je zbunjeno gledao. Starija je od mene dvije godine i uvijek sam je doţivljavao kao ozbiljniju sestru. Premda je prošlo dosta vremena i premda više nismo u neozbiljnim godinama, i sad se osjećam sliĉno. Bilo je već blizu ponoći i rekao sam da idem spavati. Ona me je još pitala hoćemo li sutra zajedno na groblje, a ja sam rekao da ću popodne svratiti po nju. Mater je spavala kad sam ušao u kuću. Bio sam gladan, ali nisam imao volje jesti. Ovaj grad ne otvara apetit. Bilo bi, uostalom, glupo oĉekivati da apetit raste uz intenzivan vonj raspadajućeg leša, a grad je upravo tako zaudarao.

Drugi dan Ĉaršija se previše ne obazire na moj povratak, jer se bavi vaţnijim stvarima. Najvaţnija stvar jest priĉa koju je odnekud donio nepoznati glasnik i koja kaţe ovako: fra Dominik Ivanda, mlaĊi brat gradonaĉelnika Ranka Ivande, skinuo je mantiju, oţenio kćer

jablaniĉkog hodţe i otišao s njom u Tursku. Glas još kaţe da joj je ime Aida i da mlaĊem Ivandi ne treba zamjeriti, jer toliko je lijepa da bi i Sveti Otac Papa zbacio mantiju da ju je vidio. Meni se ĉini da svijet raspopu Ivandi ne zamjera previše, ali svi znaju da mu zato do smrti zamjera brat Ranko. Njegova birtija “Zagreb” danas nije radila, priĉa se da nije došao na posao u općinu, ni ţene mu Marije danas nije bilo u gradu... Svi znaju da je gradonaĉelniku brat skratio ţivot za deset godina i da je sad na koljenima, pa kasaba – uvjeren sam – neće propustiti priliku da dokusuri Ranka Ivandu. Ne zbog brata, nego zato što je red, eto, došao na njega... Na groblju je bilo vjetrovito i bilo je hladno. Na Dubravama je uvijek hladno, kao da nas je netko – gradeći groblje baš ovdje – htio upozoriti na hladnoću smrti. Maja je otišla prema Leonovu grobu, a ja sam krenuo na drugu stranu, do grobnice svoga oca i kćeri. Stao sam pored dvaju kriţeva: jednog na kojemu su slova već potamnjela i drugog kojeg je oprala tek jedna kiša. Od njih dvoje jedno sam mogao voljeti, ali nisam stigao. Stajao sam pet-šest minuta pored ta dva kriţa, a zatim sam pošao do groba Leona Dilbera. Na nadgrobnoj ploĉi i dalje se koĉila, sad pomalo blijeda, petokraka. Maja je sjedila na zidiću i pušila je cigaretu. “Našla sam tvoja pisma”, kazala mi je kad sam sjeo pored nje, “i ĉitala sam... Ljutiš se?” Nisam se ljutio. Šutio sam i gledao kako u groblje ulazi mali Janko Ivanda: mislim na njega otkad sam krenuo prema gradu i namjeravao sam otići do tete Irene da pitam što je s njim. Izgledao je bolje nego kad sam ga prije koju godinu sreo u Zagrebu. Izgledao je, zapravo, sasvim normalno, uredno i priliĉno zdravo. Mahnuo nam je i otišao na drugi kraj groblja, ĉini mi se prema grobu Dace Lukića, koji je 1993. poginuo negdje kod Mostara. “Kako je to kad ti umre dijete koje nikad nisi vidio?”, pitala je Maja prekinuvši me u razmišljanju o Janku Ivandi. Odgovorio sam da je zaĉuĊujuće podnošljivo, a da je nepodnošljiva jedino iluzija boli koju

sam sebi pokušavaš nametnuti. Moţe li ĉovjeka istinski zaboljeti smrt bića koje nikad nije vidio da se smije ili plaĉe? “Je li moj stari pisao tebi?”, zanimalo ju je. Nije mi pisao: nazvao bi me telefonom otprilike jednom u tri mjeseca i podsjećao me je da mu pišem što duţa i što detaljnija pisma o sebi i ljudima koje srećem. Mislim da su mu ta pisma, uz posjete Avde Karahasana, bila jedina veza sa ţivotom. Maja mi je tada otkrila da s ocem nije bila ni u kakvom kontaktu od onog dana kad je napustila grad. Imala je, kaţe, dobre razloge da pobjegne iz kuće i pokuša zaboraviti Leona. Nije, osim toga, htjela imati ikakvu vezu sa svijetom iz kojeg je pobjegla: otac joj je poslao dva pisma na koja ona nije odgovorila, ostavio joj je tri poruke na telefonskoj sekretarici, no ona nije uzvraćala pozive. “Ta dva kratka pisma i minuta i pol glasa, sve su što mi je ostalo od njega. I griţnja savjesti”, kazala je. Janko je motao dţoint, Maja je nešto kuhala, a ja sam temeljito razgledavao kuću Leona Dilbera u kojoj se baš ništa nije promijenilo otkad sam posljednji put bio ovdje. Svaka knjiga bila je na istom mjestu, na istim su mjestima bile slike Ive Lole Ribara i Josipa Broza, na ćilimu su i dalje bile mrlje od crnog vina koje sam jednom prolio, iza televizora bile su sloţene novine stare više od deset godina, sve je isto mirisalo... Dok sam razgledavao, Janko mi je priĉao da se više ne drogira, ponekad zapali dţoint, ne radi, kaţe, ništa, sjedi u kući po cijeli dan, ĉita, napiše nekad pismo Hamzi Isaku u Norvešku i katkad nešto piše u svoje biljeţnice... Nitko mu ne da posla, jer svi znaju što je radio u Zagrebu i kakav se vratio u grad, znaju da godinu dana nije povirio iz kuće i da su ga razdirale muke. “Tuţno je ovdje”, kazala je Maja dok smo pušili dţoint, “i svaki put kad pomislim na grad, pomislim i na smrt. Zato sam grad potiskivala iz glave i ĉesto sam tajila da sam ovdje roĊena. Bila sam skoro razvila mrţnju prema svemu što ima veze s ovim: prema jeziku, ljudima, obiĉajima, pjesmama, imenima... Prema svemu. Skrivala sam se po cijelom svijetu od naših zemljaka i njihovih priĉa, jer sam se sramila i njih i njihovih nesretnih sudbina. Sve njihove sudbine su nesretne i to

me ţivcira. Ali bjeţeći od tih ljudi i tih priĉa sudarala sam se sa sudbinama koje nisu ni sretne ni nesretne, koje zapravo i nisu sudbine, nego obiĉni ţivoti bez velikih drama, bez velike boli i bez velike euforije. Shvatila sam u jednom trenutku da poĉinjem bjeţati i od toga, što ne znaĉi da mi je ovo ovdje manje odvratno. I odonda mi je jasno da samo bjeţim...” I ja sam osjećao otprilike tako. Nijedan od svjetova koje smo upoznali nije naš. “Nijedan od svjetova nije naš, ali u nekom moramo ţivjeti”, rekao je Janko. Ĉetiri su godine prošle otkad se vratio i više ne pomišlja na odlazak. Sad se, kaţe, osjeća sigurnim, osjeća se zaštićen tugom ovoga grada i ovih ljudi, uklapa se u teški umor što je obuzeo ĉaršiju. “Naš je onaj svijet na koji odluĉimo pristati i prilagoditi mu se. Ja sam pristao na ovo, iako znam da sam pristao na odumiranje. Nemam nikakvih ţelja ni ambicija... Ţelim samo da me ne boli glava i ruke i da me niko ništa ne pita”, kazao je gaseći dţoint. Nas dvoje smo šutjeli. Što moţeš reći dvadesetšestogodišnjaku koji nema nikakvu ţelju, osim one da ga ne bole glava i ruke? Ĉitav dan proveo sam s Majom i bilo mi je ugodno. Lijepa je. Imao sam potrebu drţati je za ruku, ali plašim se da ću ispasti smiješan. Ili drzak.

Treći dan Kad sam sinoć legao u krevet, slušao sam kako Andrija Jukić i Afan Šišić pijani bauljaju našom ulicom i pjevaju “L‟jepi li su mostarski dućani”. Pjesma Avde Karahasana nije se ĉula. Majka mi je kazala da se teta Safija juĉer s djecom vratila iz Švedske: onaj Grk zbog kojeg je ostavila Avdu prokockao je sve što je imao, pa je nju i dvoje djece izbacio iz kuće. Vratila se tiho svojim roditeljima, a ĉitav grad smjesta je poĉeo priĉati o njezinu porazu i sramoti. “Jadna ti je ona”, s uzdahom je

kazala moja mater, “bolje da je u vodu skoĉila nego što se vratila u ĉaršiju. A jadan ti je i Avdo... Šta god uradi, ne valja.” Zvuĉala je drukĉije nego što sam je bio navikao slušati. Kad je ĉuo da se Safija s djecom vratila u grad, Avdo Karahasan zatvorio se u kuću i opet pije kao one godine kad su mu kazali da za njega više nema mjesta u nogometnom klubu. Mater me je nagovorila da odem k njemu i kaţem mu da se okani rakije i budalaština. “Tebe bi mogo poslušat”, rekla mi je stara. No, Avdo me nije slušao: zvonio sam i šakom lupao po njegovim zakljuĉanim vratima, dozivao sam ga i molio ga da mi otvori, ali ništa se nije dogaĊalo. Tek kad su mu dodijali moji nasrtaji i dozivanje, zagalamio je: “Pusti, bolan, Martine! Ovo ću ja sam...”. Otišao sam niz ulicu, pa onda prošao pored propale i zatvorene Robne kuće, gdje sam sreo fra Ljubu Anĉića i rekao mu dobar dan ali on ništa nije odgovorio... Prolazio sam zatim pored Doma kulture, pa kroz staro tursko groblje, pored nekoć ĉuvene a danas zatvorene krĉme Jove Milisava i katoliĉke crkve, gledao sam novosagraĊene kuće i nepoznata lica... Bilo me je strah da će mi netko prići i onda me pljunuti ili da će netko zaustaviti auto, izaći i sprašiti mi metak u prsa. Hodao sam usprkos strahu i što sam više hodao to sam postajao sve pomireniji s mogućnošću da će me ĉaršija baš u tom trenutku kazniti zbog preteških grijeha izdaje i kukaviĉluka. Išao sam sve do izvora koji se zove Vrilo, ali me nitko nije zaustavio, a nije puno ljudi ni svrnulo pogled prema meni: ne obaziru se više, izgleda, na one koje su dojuĉer proklinjali (Muslimane, Srbe, dezertere i izrode) i zaboravili da su se još nedavno kleli u našu smrt ĉim prvi put stupimo u grad. Svijet se valjda zabavio sobom, dosta mu vlastitog ĉemera i nesreće, pa izgubio volju da se iţivljava nad nesretnicima što se umorni i poraţeni vraćaju u zaviĉaj. Grad se, ustvari, ne bavi niĉim drugim osim novcima i beskrajnim priĉama o tome kako se novca domoći. Nacionalna tematika postala je sporedna. Na Vrilu sam se napio hladne vode i sjetio se Azre.

Namjeravao sam na povratku opet otići do Avdine kuće i dozivati ga razumu, ali putem sam odustao. Nikako, meĊutim, nisam sebe mogao nagovoriti da veĉeras propustim vidjeti Maju Dilber. Otvorila mi je vrata, a kad sam ušao u sobu, na kauĉu sam odmah spazio svoja pisma Leonu. Kazala je da ih je opet ĉitala i u istom me dahu pitala jesam li volio Azru. “Da”, izgovorio sam nakon kraćeg oklijevanja. Nisam joj kazao da prije Azre skoro nikog i nisam volio, pa nemam s ĉime usporeĊivati. Da sam je volio sudim po grĉevima u ţelucu kad mi je one veĉeri rekla da nemam pravo na svoje dijete i da odem, te po grĉevima u ţelucu svaki put kad se sjetim te veĉeri. No, tko zna jesu li grĉevi pouzdan pokazatelj iĉega, osim nekog eventualnog oboljenja? “Zašto si onda otišao?”, kao da mi je provalila u mozak. Šutio sam i slijegao ramenima. Maja je zatim, vrlo samouvjereno, rekla da sam otpoĉetka raĉunao s Azrinim strahom od neizvjesnosti. “Mogao si se prepustiti uţivanju i strasti zato što si bio gotovo siguran da se ona cijela moţe polomiti, ali u sebi neće skupiti dovoljno hrabrosti i snage da te javno voli. Znao si to i igrao si na sigurno, a onda si pobjegao. Ne od rata, nego od Azre. Takvi su svi muškarci...”. Bio sam se namrštio. “Da, bio si zaljubljen u svoju sreću i bezbriţnost, a ne u Azru. Kad je sreća zaprijetila da će se pretvoriti u borbu i muku, ti si otišao. Moţda su grĉevi od toga”, dodala je. Bila je duboka noć kad sam izašao iz Leonove kuće. Grad je bio savršeno pust. Poĉela je padati sitna kiša i kapi su se zaustavljale na mojim naoĉalama što me je ĉinilo nervoznim. Trebao sam cigaretu, a nisam imao ni jednu. Baš mi je trebala ta cigareta. Zapalio sam je kad sam došao kući, a moja kuća jedna je od dviju u gradu u kojima ove noći gori ţarulja. Druga je kuća Avde Karahasana.

Četvrti dan Ranko Ivanda više nije gradonaĉelnik i više nije Bog i batina. Priĉa se da je sazvao sjednicu Najdraţe Partije u samostanskoj blagovaonici i da je rekao ljudima da podnosi ostavku, da prodaje obje kuće i birtiju i pet njiva, i da za koji dan seli iz grada. Fra Ljubo Anĉić poĉeo se, kaţu, paniĉno krstiti, a ostali su šutjeli i spuštali su glave. Ranko Ivanda traţio je da se glasa, ali ljudi nisu znali trebaju li dići ruku ili ju trebaju drţati spuštenom: nisu znali da li ih kuša ili je ozbiljan. Tek kad im je naredio da podignu ruke, oni su ih srameţljivo poĉeli podizati. Zatim se, kaţu, ustao i bez rijeĉi krenuo prema izlazu. Fra Ljubo je krenuo za njim, a Andrija Lukaĉ Bili uspio je, navodno, reći samo ovo: “I pozdravi, Ranko, nevistu, Isusa ti...” Ivanda se nije ni okrenuo. Danas je policija provalila u kuću Avde Karahasana. Okupilo se puno ljudi, došla je i Safija s djecom, a došla su i kola hitne pomoći. Našli su ga s glavom na stolu i potpuno blijedog. Bio je blizu smrti, ali nije bio mrtav. Prebaĉen je u Split i, koliko znamo, ne budi se iz sna. Majka mi govori da Safija bez prestanka plaĉe i jedino sebe krivi što se Avdo ubijao rakijom. No, ne krivi samo ona sebe, nego je krivi ĉitav grad, ali to je ionako mogla oĉekivati. Cijela ĉaršija, naravno, zna da se Safija vratila od svoje muke i nevolje i zato što nije imala gdje, ali to saznanje nikome nije vaţno. Ona je izuzeta od amnestije što ju je grad prešutno proglasio za Muslimane, dezertere, izrode i ostale uljeze: izuzeta je od oprosta zato što je ţena i zato što je navodno uništila muškarca, a pritom uopće nije bitno tko je taj muškarac. Takav grijeh grad ne oprašta lako. Sve oprašta lakše nego to... Maja mi je veĉeras kazala da sutra odlazi. Meni je istog ĉasa izletjelo da i ja odlazim sutra, premda sam kanio ostati, moţda, još koji dan. Pitala me je kako ću putovati, a ja sam na licu mjesta izmislio da

sutra naveĉer putujem autobusom do Zagreba, zadrţat ću se ondje dandva, a onda letim za Ottawu. Kazala je da je i ona mislila najprije do Zagreba, pa zatim u Boston. Sjedili smo u “Albatrosu” i naruĉili smo još jednu turu u ime zajedniĉkog putovanja do Zagreba. Pitao sam je da li nekoga voli. Vidio sam joj titraj na licu. “Ne volim. Dugo nikoga ne volim. Ĉak ni sebe”, odgovorila mi je. Onda sam pitao je li ikad ikoga voljela, a ona se opet stidljivo nasmiješila. Rekla je da je voljela nekog Petra, ĉovjeka koji je takoĊer pobjegao iz svoje zemlje s namjerom da je zaboravi, a njegova se zemlja zove Slovaĉka. Bio je violinist. Da, voljela ga je i htjela mu je roditi dijete, ali on je jednog dana – ima tome sad i sedam godina – izišao iz stana i više se nikad nije vratio. Nije se ni javio, niti je došao po svoje stvari. Posvuda ga je traţila, davala je oglase u novinama i bjesnila na policiju, ali Petra nije bilo. Svakodnevno se opskrbljivala svim mogućim popisima umrlih u cijeloj Americi, ali njegova imena nigdje; nazivala je njegovu rodbinu u Slovaĉkoj, ali oni nisu htjeli razgovarati o Petru; sastajala se s njegovim prijateljima, no oni su govorili da ništa ne znaju i svi su ţeljeli spavati s njom. Sedam godina – ni traga ni glasa. Njegovu robu prestala je prati i peglati prije tri godine. Violinu, meĊutim, i danas ĉuva kao relikviju... Prekinuo ju je Trubin dolazak za naš stol. Pitao nas je znamo li tko je novi gradonaĉelnik. Nismo znali. “Mario Letica, jašta si mislio!? E, šta smo i mi doĉekali, Bog te jebo...” Maja nije znala puno o Mariju, a ja sam znao nešto više, jer smo bili u istoj jedinici, u “Dabrovima”. Osim toga, jednom smo se Pivac, Truba, on i ja sreli u Zagrebu. Tada sam shvatio da mu se istinski i iskreno gadim, jer sam dezertirao. Mario je do kraja i bezrezervno vjerovao u ĉitavu tu priĉu o naciji, identitetu, vlastitoj drţavi, tisućljetnoj kulturi, krvavoj borbi za nezavisnost... On je u to baš vjerovao i siguran sam da je mene – za razliku od većine drugih – mrzio iz ĉistog i dubokog uvjerenja. Ostali su me, uglavnom, mrzili zato što su mislili da tako treba. “Znao sam ja da će on daleko dogurat”, govorio je Truba, “i, ubuduće, ĉim neko poĉne govorit o stoljetnim ognjištima budi siguran da

će taj daleko dogurat. To ti je garant... Raja se loţi na ognjište i moš ga jebat.” Pratio sam Maju do njezine kuće. Zrak je bio mirišljav i svjeţ. Opet sam ju htio drţati za ruku, ali nisam imao hrabrosti. Hodala je polako. Glava visoko podignuta. Pusti grad je njezina pista. Pitao sam ju bi li taj Petar bio sretan da ga je pronašla. “Ne znam”, odgovorila je. “Onda ga i nisi trebala traţiti”, posudio sam repliku od jednog pisca. Rekla je da moţda imam pravo, a onda je kazala da mora pakirati kofere i da svratim po nju kad krenem na autobusnu stanicu. Poljubio sam je u obraz, a njoj je malo zaigrala gornja usna. Mrak mi je pogodovao, jer se nije moglo vidjeti kako sam se zacrvenio.

Peti dan Jutros su otišli Ranko Ivanda i njegova ţena Marija. Sjeli su u Rankov BMW, a za njima su krenula dva kamiona napunjena ormarima, krevetima, stolovima, foteljama, vitrinama, posteljinom, odjećom i obućom, posuĊem... Nitko ih nije ispratio, nitko im nije mahnuo i nikog nije bilo da im poţeli sretan put. Mali Janko mi kaţe da bivši gradonaĉelnik odlazi u Zagreb, gdje mu ţive dvije kćeri. “Rekla mi je mater da neće dugo. Slomio se”, veli Janko. Nitko nije ţalio Ranka Ivandu, ali nitko nije ni likovao: ljudi su mislili da je to pravda i da, jednostavno, tako mora biti. Niĉija, jebi ga, nije do zore – tako su ljudi mislili u sebi. Avdo se ni danas nije probudio iz sna. Safija je cijeli dan provela kod tete Irene, a Janko mi je ispriĉao da samo plaĉe i da govori kako i njoj nema druge nego se ubiti, ako se Avdo ne probudi. “Šta ćeš ako se probudi?”, pitala ju je Jankova majka, a Safija je onda dugo razmišljala i naposljetku kazala ovako: “A nema mi ni onda druge nego se ubit...”

Završen je, dakle, moj povratak u grad. Autobus koji vozi za Zagreb polazi iz susjednog većeg grada, a kod nas je oko ponoći. Za sat vremena. Sad ću se rastati s majkom: plakat će, ljubit će me ugaslim usnama i ponavljat će mi da se ĉuvam i javim. Zatim ću svratiti po Maju, pa ćemo zajedno pješaĉiti do stanice i onda ćemo cijelu noć biti jedno pored drugog. Pomalo sam nervozan.

Šesti dan U autobusu nije bilo mjesta. Zapravo, mjesta je bilo samo za one koji su imali kupljenu kartu. Za Maju je, recimo, bilo mjesta, jer je ona kupila kartu. Ja nisam kupio kartu, a kondukter je bio neumoljiv: preklinjao sam i molio da me pusti unutra, lagao sam da hitno moram u bolnicu, govorio sam mu da ću, ako treba, cijeli put prostajati na nogama, nudio sam novce i sklapao ruke, ali on je bio savršeno hladan i potpuno nespreman za bilo kakvo popuštanje. “Ako tebe pustim, šta ću s ovim drugim ljudima koji isto nemaju kartu i isto hitno moraju u bolnicu?!” To je bio njegov centralni argument koji me je ostavljao nemoćnim. Maja se već bila smjestila u autobusu i svaki put kad bi pogledala prema meni, slijegala je ramenima i širila oĉi. Mahnuo sam joj kad je autobus odlazio... Vraćao sam se kući sa svojim torbama. Bio sam ljut i tuţan... Kao da se vraćam iz neke teške bitke, potuĉen do nogu. Poslijepodne me nazvala iz Zagreba. “Jesi li kupio kartu?”, pitala je i smijala se. Rekoh da jesam. “Ĉuj”, kazala je, “moţda je i bolje što te nije pustilo u autobus. Ti bi mi se udvarao, a ja osjećam da ne bih više mogla ostati ravnodušna prema njeţnostima. Vidimo se. Nekad...” Zatim je spustila slušalicu.

Pada mrak. U ustima mi je slatko od dţointa kojeg mi je dao Janko. Idem malo odspavati... A umjesto uspavanke, u san će me ispratiti metalni muški glas koji odzvanja gradom: “Sutra na stoĉnoj pijaci, cirkus „Columbia‟, ţivotinje i artisti, veliki ringišpil, nezaboravno, prva predstava sutra u 19 sati...” Da je stari ţiv, bilo bi mu drago.

Ivica Đikić Cirkus Columbia Izdavaĉ Civitas d.o.o. Sarajevo Urednik Ivan Lovrenović Za izdavaĉa Senad Pećanin DTP Mensur Muzurović Štampa MKT Print d.d., Ljubljana