Chevalier, Jean - Gheerbrant, Alain - Rječnik simbola (2007) [Uvod i prvih 18 stranica]

Jean Chevalier / Alain Gheerbrant

Rjeènik simbola

na­klad­nik

Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar / Jesenski i Turk za na­klad­ni­ka

Go­ran Pa­vle­tić / Mišo Nejašmić u­red­nik

Pe­tar Bu­jas © Copyright za prvo izdanje, 1969., i prerađeno i prošireno izdanje 1997.: ­É­di­tions Ro­bert Laf­font S.A. et É­di­tions Ju­pi­ter, Pa­riz. © Copy­right za hr­vat­ski je­zik: Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar, 2007. / Naklada Jesenski i Turk, 2007. p­ri­re­di­li:

Jean Che­va­lier i Alain Gheer­brant cr­teži:

Ber­nard Gan­det recenzenti:

akademik Mislav Ježić i mr. sc. Klara Gönc-Moačanin p­re­ve­li:

Da­ni­jel Bučan (db), Ana Bu­ljan (ab)(re­di­gi­ra­la i ujed­nači­la pri­je­vo­de te us­kla­di­la s no­vim, pre­rađe­nim i proši­re­nim fran­cu­skim iz­da­njem), Na­da Gru­jić (ng), Mi­ha­e­la Ve­ka­rić (mv), Fi­lip Vučak (fv) izrada omota:

Boris Kuk g­ra­fiè­ko obli­ko­va­nje:

Mario Ostojić ti­sak:

Zrinski Čakovec, d.d. CIP zapis dostupan u računalnom katalogu Nacionalne i sveučilišne knjižnice u Zagrebu pod brojem 636410 ISBN 978-953-7356-02-6

Jean Chevalier / Alain Gheerbrant

Rjeènik simbola Mitovi, snovi, obièaji, geste, oblici, likovi, boje, brojevi

Peto, p­re­rađe­no i proši­re­no iz­da­nje

Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar Naklada Jesenski i Turk Za­greb, lipanj 2007.



Jean Che­va­lier A­lain Gheer­brant i su­rad­ni­ci: André Bar­ba­ult ­do­pred­sjed­nik Među­na­rod­nog astro­loš­kog cen­tra



Do­mi­nique Bay­le ­kon­zer­va­tor bi­blio­te­ke u Mu­ze­ju čo­vje­ka



Y­von­ne Car­to­uc­he ­struč­njak za ti­be­tan­ski tan­trič­ki bu­di­zam



Mar­gue­ri­te Che­va­lier ­pro­fe­sor kla­sič­ne književ­no­sti

Ma­rie-Ma­de­lei­ne Davy ­do­cent, Na­cio­nal­ni cen­tar za znan­stve­na istraži­va­nja (C.N.R.S.) Pier­re Gri­son ­pi­sac i li­kov­ni kri­tičar, struč­njak za ci­vi­li­za­ci­je Da­le­kog isto­ka

Geor­ges Heintz ­sveuč. asi­stent u St­rasbo­ur­gu Le Ro­ux-Guyon­varc’h ­glav­ni ured­nik ča­so­pi­sa za kelt­sku po­vi­jest “OGAM”

E­va Meye­ro­vich ­znan­stve­ni su­rad­nik, Na­cio­nal­ni cen­tar za znan­stve­na ­ istraži­va­nja (C.N.R.S.)

Mo­ham­med Mo­kri ­pi­sac, bivši sveuč. pro­fe­sor u Te­he­ra­nu Hen­ri Pfeif­fer ­dok­tor zna­no­sti i me­di­ci­ne, pro­fe­sor kro­ma­to­lo­gi­je

Pier­re Pri­gent ­sveuč. pro­fe­sor, Fa­kul­tet pro­te­stant­ske teo­lo­gi­je Sveuči­liš­ta u St­rasbo­ur­gu Jacques de la Roc­he­te­rie p­si­ho­te­ra­peut

Ma­su­mi Shi­ba­ta ­sveuč. pro­fe­sor u Kyo­tu (Ja­pan) A­lexan­dre Vol­gui­ne ­di­rek­tor ča­so­pi­sa “Les Ca­hiers astro­lo­giques”

vii

Napomene

Ri­ječi označe­ne zvjez­di­com obrađe­ne su u po­seb­nim č­lan­ci­ma, abe­ced­nim re­dom. Ko­ ri­sno je i te č­lan­ke proči­ta­ti ra­di pot­pu­ni­jeg raz­u­mi­je­va­nja tek­sta u ko­jem se označe­ne ri­ječi na­vo­de sa­mo uz­gred­no. Ta­kvim među­sob­nim po­vez­i­va­njem iz­bjeg­nu­ta su mno­go­ broj­na po­nav­lja­nja. K­ra­ti­ce u tek­stu upuću­ju na li­te­ra­tu­ru na kra­ju knji­ge. Pr­va tri slo­va od­no­se se na ime au­to­ra, a četvr­to slo­vo na bit­nu ri­ječ u na­slo­vu dje­la. Kad su po­sri­je­di za­jed­nič­ka dje­la i pre­gle­di, kra­ti­ca se sa­sto­ji od počet­nih slo­va naj­važ­ni­jih ri­ječi u na­slo­vu dje­la. Bo­go­vi i ju­na­ci iz an­tič­kih mi­to­va najčešće se na­vo­de pod svo­jim grč­kim ime­nom, a ime od­go­va­ra­jućeg rim­skog bo­ga i ju­na­ka na­vo­di se u za­gra­da­ma. Među­tim, kad se ime bo­ga od­no­si na pla­net: Ju­pi­ter, Mars, Sa­turn itd., sim­bol se obrađu­je pod tim ime­nom. Ta­kvo raz­li­ko­va­nje ni­je bi­lo smet­nja za pod­sjeća­nje na po­vez­a­nost mi­to­loš­kog i pla­ne­tar­ nog sim­bo­liz­ma.

ix

predgovor

Novom izdanju

U ovo no­vo, pre­rađe­no i proši­re­no iz­da­nje uno­si­li smo tri vr­ste pro­mje­na: iz­ba­ci­va­li smo di­je­lo­ve č­la­na­ka, skraći­va­li na­vo­de da bi­smo iz­bje­gli po­nav­lja­nja i do­bi­li na ja­snoći č­la­na­ka, ne po­jed­no­stav­nju­jući ih; uvrš­ta­va­li smo no­ve di­je­lo­ve, sadržaj­no toč­ni­je ili raz­ rađe­ni­je, bo­lje or­ga­ni­zi­ra­ne i sti­li­zi­ra­ne; na­po­kon, če­sto u jed­nom tek­stu upuću­je­mo na dru­gi da bi­smo među­sob­nim po­vez­i­va­njem po­je­di­nih sim­bo­la ot­kri­li smje­ro­ve nji­ho­va dje­lo­va­nja: mreža među­sob­nih vez­a ot­kri­va nam ta­kođer lan­ce i sku­pi­ne sim­bo­la ko­ji se za­pra­vo po­vez­u­ju u ga­lak­si­je znače­nja. Ali po­vez­i­va­nje ni­je za­mje­na, pa se svag­dje mo­gu uoči­ti ta­na­ne raz­li­ke. Mno­gi su struč­nja­ci ra­di­li na ovom dje­lu ka­ko bi ono mo­glo svje­doči­ti o svim kul­tu­ra­ ma svi­je­ta. Osla­nja­jući se na svo­ju bo­ga­tu eru­di­ci­ju, po­naj­pri­je su na­sto­ja­li iz “zamrše­na blješ­ta­vi­la” zna­ko­va iz­dvo­ji­ti š­to je mo­guće više raz­novr­snih znače­nja. Pri tom su ne­pre­sta­ no pa­zi­li da ne upad­nu u svo­je­volj­na za­stra­nji­va­nja, da ne po­dleg­nu sklo­no­sti usu­stav­lji­va­ nja, da ne po­tiču na svo­je­volj­na tu­mače­nja i su­bjek­tiv­na raz­ma­tra­nja. Od tih raz­novr­snih pri­lo­ga na­sta­lo je dje­lo je­din­stve­no u svo­joj raz­novr­sno­sti. Hva­la svim au­to­ri­ma. Hva­la i broj­nim či­ta­te­lji­ma či­ja nam je po­zor­nost dra­go­cje­no ohra­bre­nje. Ovaj je Rječ­nik sim­bo­la po­naj­pri­je po­pis, ko­ji ni­kad ne će bi­ti završen, po­pis sim­bo­ lič­nih plo­do­va maš­te, ko­ja je stje­ciš­te cje­lo­kup­nog ljud­skog psi­hič­kog ži­vo­ta: u njoj se osjeća­ji spa­ja­ju sa že­lja­ma, spo­zna­je sa sno­vi­ma, svje­sno s nes­vje­snim. Ulo­ga je ovog dje­la ta­kođer da po­tak­ne ot­kri­va­nje najčešće skri­ve­nih znače­nja po­je­di­nog bića, izraz­a, svoj­stva, zvu­ka, kret­nje, ri­ječi, bo­je i bro­ja. Sve je znak i sva­ki znak ima znače­nje. Ali mi najčešće za­mjeću­je­mo sa­mo površi­nu. Znak je, među­tim, de­be­la knji­ga pu­na li­sto­va znače­nja. U kor­pu­su ov­dje pri­kup­lje­nih po­da­ta­ka na­zi­re se cje­lo­vit su­stav tu­mače­nja, u raz­ra­di ko­je­ ga može su­dje­lo­va­ti sva­ki či­ta­telj ove knji­ge. Ona će nam po­moći da ot­kri­je­mo mo­guće smje­ro­ve istraži­va­nja, po­tak­nu­ti nas, ali niš­ta nam ne na­mećući. Sim­bo­lič­na se vri­jed­nost za sva­ko­ga ostva­ru­je drukči­je u tre­nut­ku kad se iz­među zna­ka kao po­ti­ca­te­lja i su­bjek­ta kao istraži­vača uspo­sta­vi od­nos ko­ji obi­lježu­je na­pe­tost i in­ten­cio­nal­nost. Ta­da se otva­ra ko­mu­ni­ka­cij­ski put iz­među skri­ve­nog smi­sla po­je­di­nog izraz­a i nes­vje­sne zbi­lje oče­ki­va­ nja. Sim­bo­li­zi­ra­ti znači na određe­ni način i na određe­noj raz­i­ni ži­vje­ti za­jed­no. Jean Che­va­lier – Alain Gheer­brant

xi

Uvod

Sim­bo­li nas da­nas po­nov­no pri­vlače. Maš­tu više ne prez­i­re­mo kao pu­ku tlap­nju. Toj bli­ zan­ki raz­u­ma, ko­ja po­tiče ot­krića i na­pre­dak, vra­ti­li smo iz­gub­lje­ni ugled. To može­mo po­naj­pri­je za­hva­li­ti dje­li­ma znan­stve­ne fan­ta­sti­ke, ko­je zna­nost po­stup­no potvrđu­je; učin­ci­ma tre­nu­tač­ne vla­da­vi­ne sli­ka, ko­je so­cio­lo­zi na­sto­je ispi­ta­ti; su­vre­me­nim tu­mače­ nji­ma pra­dav­nih i rađa­nju mo­der­nih mi­to­va; vi­do­vi­tim psi­hoa­na­li­tič­kim istraži­va­nji­ma. Sim­bo­li su u sre­diš­tu stva­ra­lač­kog ži­vo­ta, nje­go­va bît. Po­mažu nam da ot­kri­je­mo taj­ne nes­vje­sno­ga, vo­de nas do najs­kri­ve­ni­jih po­kre­tača dje­lo­va­nja, otva­ra­ju duh pre­ma svi­je­tu ne­po­zna­to­ga i ­besko­nač­no­ga. S­vi se mi, da­nju i noću, go­vo­reći, izraža­va­jući se kret­nja­ma ili sa­nja­jući, služi­mo sim­bo­li­ma, svje­sno ili nes­vje­sno. Sim­bo­li obli­ku­ju naše že­lje, po­tiču nas na dje­lo­va­nje, uprav­lja­ju našim po­stup­ci­ma, otva­ra­ju put našim us­pje­si­ma ili neus­pje­si­ma. Na­stan­kom, razvr­sta­va­njem i tu­mače­njem sim­bo­la ba­ve se mno­ge di­sci­pli­ne: po­vi­jest ci­vi­li­za­ci­ja i re­li­ gi­ja, ling­vi­sti­ka, an­tro­po­lo­gi­ja kul­tu­re, kri­ti­ka umjet­no­sti, psi­ho­lo­gi­ja i me­di­ci­na. Mo­gli bi­smo još do­da­ti umi­jeće pro­da­je, pro­midž­be i po­li­ti­ke, ali ni ta­da po­pis ne bi bio pot­ pun. U no­vi­je do­ba sve je više ra­do­va u ko­ji­ma se objaš­nja­va struk­tu­ra ima­gi­na­ci­je i nje­ zi­na funk­ci­ja kao tvo­ri­te­lji­ce sim­bo­la. Da­nas više ne može­mo pod­cje­nji­va­ti ta­ko dje­lat­ne či­nje­ni­ce. Sve hu­ma­ni­stič­ke zna­no­sti, sve umjet­no­sti i sve umjet­nič­ke teh­ni­ke su­sreću se sa sim­bo­li­ma. One mo­ra­ju udruži­ti sna­ge da bi od­go­net­nu­le za­go­net­ke sim­bo­la, da bi po­kre­nu­le ener­gi­ju zbi­je­nu u nji­ma. Ni­je do­stat­no reći da ži­vi­mo u svi­je­tu sim­bo­la – svi­ jet sim­bo­la ži­vi u na­ma. Sim­bo­lič­no izraža­va­nje po­ka­zu­je da čo­vjek po­kuša­va pro­nik­nu­ti sud­bi­nu ko­ja mu iz­ miče u ta­mi š­to ga okružu­je, i njom ovla­da­ti. Či­ta­te­lji­ma bi ova knji­ga mo­gla po­služi­ti kao Ari­jad­ni­na nit ko­ja će ih vo­di­ti mrač­nim pu­to­vi­ma la­bi­rin­ta. Mož­da će ih po­tak­nu­ti da raz­miš­lja­ju i sni­va­ju o sim­bo­li­ma – kao š­to ih je Ga­ston Bac­he­lard po­zi­vao da sni­va­ju o sno­vi­ma – i da u tim ima­gi­nar­nim zvi­ježđi­ma ot­kri­ju že­lju, zeb­nju ili tež­nju ko­ja da­je skri­ve­ni smi­sao nji­ho­vu ži­vo­tu.

Rjeènik simbola

xii

1. Ori­jen­ta­cij­ski pre­gled, a ne zbir­ka de­fi­ni­ci­ja O­vaj rječ­nik, zbog sa­mog pred­me­ta ko­jim se ba­vi, ne može bi­ti zbir­ka de­fi­ni­ci­ja po­put uo­biča­je­nih lek­si­ko­na i rječ­ni­ka. Sim­bol se ne može de­fi­ni­ra­ti. Sim­bo­lu je u na­ra­vi da raz­ bi­ja čvr­ste okvi­re i spa­ja kraj­no­sti u je­din­stve­no viđe­nje. Sim­bol je na­lik na stri­je­lu ko­ja le­ ti i ne le­ti, ne­po­mič­nu a neu­hvat­lji­vu, vid­lji­vu a ne­do­hvat­lji­vu. Da bi­smo po­nu­di­li ka­kvo znače­nje ili znače­nja sim­bo­la, mo­rat će­mo se služi­ti ri­ječi­ma, ali va­lja uvi­jek ima­ti na umu da ri­ječi ne mo­gu izraz­i­ti svu vri­jed­nost sim­bo­la. Sto­ga ne­ka či­ta­telj ne uzi­ma naše saže­te izriča­je kao ča­hu­re š­to u svom ogra­niče­nom pro­sto­ru sadrža­va­ju sve di­men­zi­je sim­bo­la. Sim­bol se po­ja­vi i po­bjeg­ne: ko­li­ko se ot­kri­je, to­li­ko se i pri­kri­je; pre­ma ri­ječi­ma Geor­gea Gur­vitc­ha, sim­bo­li ot­kri­va­ju skri­va­jući i skri­va­ju ot­kri­va­jući. U gla­so­vi­toj Vi­li mi­ste­ri­ja u Pom­pe­ji­ma, ko­ju je sto­ljeći­ma po­kri­vao pe­peo Ve­zu­va, jed­na pre­k­rasna sli­ka, s bli­je­do­lju­ biča­stim pre­lje­vi­ma na cr­ve­noj po­dlo­zi, pri­ka­zu­je ot­kri­va­nje tajnâ ti­je­kom ini­ci­ja­cij­skog obre­da. Sim­bo­li su pri­ka­za­ni savrše­no, obred­ne su kret­nje sa­mo na­znače­ne, veo je po­dig­ nut; ali za neu­puće­nu oso­bu taj­na osta­je neot­kri­ve­nom i pu­nom dvo­smi­sle­no­sti. U ovom smo rječ­ni­ku sa­mo po­kuša­li opi­sa­ti od­no­se sli­ka, pre­dodža­ba, vje­ro­va­nja i osjeća­ja š­to ih – jer se neg­dje mo­ra sta­ti – evo­ci­ra oko 1200 ri­ječi i go­to­vo 400 cr­teža po­god­nih za sim­bo­lič­no tu­mače­nje. Ra­di lakšeg sna­laže­nja, kat­kad ističe­mo ono š­to je sim­bo­li­zi­ra­no: duša, ne­bo, itd., kat­kad ono š­to sim­bo­li­zi­ra: košu­ta, lo­poč, itd. Tu­mače­nja ni­smo na­vo­di­li po una­pri­jed smiš­lje­nu re­du; po­neg­dje smo ih razvr­sta­li di­ja­lek­tič­ki, ali sa­mo iz di­dak­tič­kih ili estet­skih raz­lo­ga. Svoj smo vri­jed­no­sni sud izri­ca­li je­di­no kad se tu­mače­nja odva­ja­ju od određe­ne lo­gi­ke sim­bo­la, o ko­joj će­mo go­vo­ri­ti u še­stom po­glav­ lju ovo­ga uvo­da. Te su­do­ve uvi­jek pra­ti oprez jer o isti­ni­to­sti sim­bo­la može­mo reći kao Pi­ran­del­lo: Così è se vi pa­re. Gdje­kad do­da­je­mo i svo­je tu­mače­nje, ali sva­ki dio tek­sta osta­je ši­ro­ko otvo­ren. P­rem­da su po­je­di­ni č­lan­ci op­sež­ni, ni­je­dan ni­je mo­gao bi­ti pot­pun. O sva­kom ve­li­kom sim­bo­lu na­pi­sa­ne su knji­ge, a o ne­ki­ma to­li­ko knji­ga da bi­smo nji­ma mo­gli ispu­ni­ti ne­ ko­li­ko po­li­ca jed­ne knjiž­ni­ce. Oda­bi­ra­li smo sa­mo ona naj­po­uz­da­ni­ja, naj­te­me­lji­ti­ja i naj­ po­ti­caj­ni­ja tu­mače­nja, tj. ta­kva ko­ja će či­ta­te­lju naj­bo­lje po­moći da sam ot­kri­je ili na­slu­ti no­va znače­nja. Uo­sta­lom, da bi­smo u tom osob­nom istraži­vač­kom ra­du bi­li us­pješ­ni­ji i da bi­smo po­veća­li svo­ju spo­sob­nost iz­vor­nog doživ­lja­ja, po­moći će nam zvjez­di­ce (*) ko­ ji­ma se č­lan­ci među­sob­no po­vez­u­ju, te kra­ti­ce ko­je upuću­ju na te­melj­na dje­la na­ve­de­na u li­te­ra­tu­ri. Pre­ma to­mu, tko že­li, može pro­du­bi­ti i proši­ri­ti svoj doživ­ljaj sim­bo­la. Do­duše, maš­to­vit će či­ta­telj na ovim stra­ni­ca­ma naći više po­ti­caj ne­go po­u­ku. Pre­ma uku­su i sklo­no­sti, sli­je­dit će smjer tu­mače­nja ili će za­mi­sli­ti ka­kav dru­gi. Jer je doživ­ljaj sim­bo­la vr­lo in­di­vi­dua­lan, ne sa­mo za­to š­to ovi­si o isku­stvu po­je­di­nog čo­vje­ka ne­go i za­to š­to pro­i­stječe iz cje­lo­kup­ne osob­no­sti. Da­kle, ujed­no je stečen i do­bi­ven; ovi­si o bio­ loš­kom, fi­zio­loš­kom i psi­ho­loš­kom na­sljeđu čo­vječan­stva, ti­suću pu­ta ti­suć­ljet­nom; na nj utječu kul­tur­ne i druš­tve­ne pro­mje­ne sre­di­ne u ko­joj se ne­po­sred­no raz­vio, a on im do­da­je plo­do­ve je­din­stve­na isku­stva i ne­spo­koj­stva svo­ga tre­nu­tač­nog po­loža­ja. Iznim­ no je svoj­stvo sim­bo­la upra­vo to š­to u jed­nom pri­stu­pač­nom izraz­u spa­ja sve nes­vje­sne i svje­sne utje­ca­je, sve na­gon­ske i du­hov­ne sna­ge š­to se su­kob­lju­ju u čo­vje­ku ili su na pu­tu us­klađi­va­nja u nje­mu.

xiii

Uvod

Po­dat­ke š­to smo ih pri­ku­pi­li o sva­koj ri­ječi ni­smo že­lje­li izno­si­ti re­dom ko­ji bi bio sa­mo pri­vid­no znan­stven. Una­toč to­mu š­to je u pro­te­klom raz­dob­lju objav­lje­no mno­go iz­van­red­nih dje­la, u općem pro­uča­va­nju sim­bo­la ni­je po­stig­nut ta­kav na­pre­dak ko­ji bi nam omo­gućio da sve na­go­mi­la­ne po­dat­ke razvr­sta­mo osla­nja­jući se na određe­nu teo­ ri­ju. Ne­ki se za­ko­ni na­zi­ru, npr. za­kon bi­po­lar­no­sti, ali ni­su do­stat­ni da bi se iz­gra­di­la cje­lo­vi­ta teo­ri­ja. Razvr­sta­ti tu­mače­nja na osno­vi nji­ho­va od­no­sa spram sre­diš­nje jez­gre znači­lo bi izloži­ti se opa­sno­sti izne­vje­ri­va­nja i suža­va­nja smi­sla, pre­cje­nji­va­nja osnov­ne vri­jed­no­sti sim­bo­la, da­va­nja pre­ve­li­kog pro­sto­ra vla­sti­tu rješe­nju. Osim u ma­lo­broj­nim iznim­ka­ma, ra­di­je smo si­ro­vim či­nje­ni­ca­ma ostav­lja­li nji­ho­vu teži­nu, od­no­sno po­li­va­lent­ nost i ne­sređe­nost. Va­lja­lo je, da­kle, is­ključi­ti se­mio­loš­ki po­re­dak zbliža­va­njem znače­nja, da bi dru­ga, su­bjek­tiv­na tu­mače­nja mo­gla uze­ti ma­ha i da bi se oču­va­la objek­tiv­na mno­ go­stru­kost či­nje­ni­ca. Mi­sli­li smo da je ko­ri­sni­je iz­bje­ga­va­ti su­stav­na po­vez­i­va­nja ka­ko bi se saču­va­la pro­tu­rječ­ja i pi­ta­nja. Ni­smo se mo­gli odluči­ti ni za kro­no­loš­ki po­re­dak unu­tar po­je­di­nog č­lan­ka. Ne­ke su kul­tur­ne či­nje­ni­ce pri­lič­no do­bro da­ti­ra­ne, ali je pi­ta­nje da­ti­ra­nja ne­kih dru­gih osta­lo bez od­go­vo­ra. Gdje je na­stao mit o Zeu­su? Prem­da zna­mo da je, na pri­mjer, kra­ljev­stvo fa­rao­ na po­sto­ja­lo pri­je rim­ske Re­pu­bli­ke i car­stva In­ka, to uopće ne znači da tu­mače­nje sim­bo­la ovi­si o tom i da raz­liči­ta znače­nja po­vez­u­je nji­ho­vo po­dri­je­tlo. Sva­ka­ko ne bi va­lja­lo srod­ nost ana­log­nih znače­nja una­pri­jed smješ­ta­ti na raz­i­nu po­vi­je­snih vez­a. Bi li, na pri­mjer, bi­lo oprav­da­no smje­sti­ti Cr­nu Afri­ku na po­sljed­nje mje­sto, jer, osim fre­sa­ka iz Hog­ga­ra, ne­ma do­ku­me­na­ta sta­ri­jih od če­ti­ri ili pet sto­ljeća? Arap­ske se pre­da­je gu­be u ta­mi dav­nih, a mož­da i ne ta­ko dav­nih vre­me­na, ko­ja, među­tim, ne može­mo uvi­jek odre­di­ti. Po­re­dak za­sno­van na kro­no­lo­gi­ji kul­turâ bio bi, pre­ma to­mu, ne sa­mo ne­si­gu­ran i kr­hak ne­go i ne­ pri­la­gođen sa­moj na­ra­vi sim­bo­la. To ne znači da se ne mo­gu uspo­sta­vi­ti po­vi­je­sni od­no­si među sim­bo­li­ma i ne­kim tu­mače­nji­ma. Po­vi­jest sim­bo­lič­nih tu­mače­nja sva­ka­ko va­lja na­ pi­sa­ti, ali za nju ima još pre­ma­lo po­uz­da­nih po­da­ta­ka, izuz­me­mo li kršćan­sku sim­bo­li­ku i onaj nje­zin dio ko­ji pro­i­zla­zi iz grč­ke i rim­ske an­ti­ke, sta­ro­ga Bli­skog i Sred­njeg isto­ka. Re­do­sli­jed izla­ga­nja za sva­ku ključ­nu ri­ječ ni­je ni su­sta­van ni po­vi­je­sni, ne­go je određen pre­ma nače­lu ko­jim se naj­bo­lje mo­gla oču­va­ti sa­mo­svoj­nost po­da­ta­ka i sve nji­ ho­ve vir­tual­ne vri­jed­no­sti. Sva­kom či­ta­te­lju i struč­nja­ku pre­puš­ta­mo da sam uoči se­man­ tič­ku ili po­vi­je­snu vez­u među po­je­di­nim po­dat­ci­ma. Znan­stve­no pro­uča­va­nje sim­bo­la, ako ga ika­da bu­de, ovi­sit će o općem raz­vo­ju zna­no­sti, oso­bi­to hu­ma­ni­stič­kih. Oče­ku­jući to, pri­hva­ti­li smo is­ključi­vo prak­tičan i em­pi­rij­ski po­re­dak, ko­ji uključu­je naj­ma­nje pre­ d­rasu­da i mi­je­nja se za sva­ki sim­bol. Za mno­ge sim­bo­le na­ve­li smo više raz­liči­tih tu­mače­nja, ko­ja su ipak među­sob­no po­vez­ a­na, kao prat­nja s glav­nom te­mom. Ali nji­hov osnov­ni smi­sao ni­je uvi­jek jed­nak u svim kul­tur­nim sre­di­na­ma. Upra­vo smo sto­ga tu­mače­nja najčešće sa­mo na­vo­di­li jed­no za dru­gim ne po­kuša­va­jući ih sa­mo­volj­no po­jed­no­stav­nji­va­ti. Či­ta­telj će sli­je­di­ti svo­ju in­tui­ci­ju. To ne znači da smo upa­li u dru­gu kraj­nost, tj. da smo ne­re­du da­li pred­nost pred re­ dom. Pr­va nam je bri­ga bi­la oču­va­ti sve bo­gat­stvo sim­bo­la, ma­kar je ono gdje­kad dvoj­be­ no i pro­tu­rječ­no, du­bo­ko skri­ve­no. Či­ni nam se da se sim­bo­lič­na mi­sao kreće u smje­ru su­ prot­nom od znan­stve­ne, da ona ni­je svođe­nje mno­go­stru­ko­ga na jed­no, ne­go ­raspr­snuće jed­no­ga na mno­go­stru­ko, ka­ko bi se, do­duše nak­nad­no, bo­lje mo­glo uoči­ti je­din­stvo to­ga

Rjeènik simbola

xiv

mno­go­stru­ko­ga. Či­ni nam se da je bit­no isti­ca­ti tu eks­plo­ziv­nu vir­tual­nost i, na­da­sve, oču­va­ti je sve dok je te­me­lji­to ne pro­uči­mo. Sadržaj ima­gi­na­ci­je, ono š­to bih ja naz­vao ski­com ili sli­kom sim­bo­la (lav, bik, mje­sec, bu­banj itd.), može bi­ti sveopći i sve­vre­men, usađen u struk­tu­re ljud­ske ima­gi­na­ci­je; ali smi­sao mu može bi­ti raz­ličit, ovi­sno o po­je­din­cu i druš­tvu, o nji­ho­vu sta­nju u određe­ nom tre­nut­ku. Sto­ga se u tu­mače­nju sim­bo­la, kao š­to smo u ovoj knji­zi na­po­me­nu­li u vez­i sa snom, mo­ra­mo na­dah­nu­ti ne sa­mo li­kom ne­go i nje­go­vim dje­lo­va­njem, nje­go­ vom kul­tur­nom sre­di­nom i nje­go­vom ulo­gom hic et nunc. Lav š­to ga u jed­nom pri­zo­ru ba­bi­lon­skog lo­va pro­go­ni stri­je­lac ne­ma nuž­no isti smi­sao kao lav iz Eze­kie­lo­vih viđe­nja. Isto­dob­no sa za­jed­nič­kim na­ziv­ni­kom na­sto­jat će­mo traži­ti ta­na­nu raz­li­ku, svo­ju ši­fru. Pri­pa­zit će­mo ipak da ne ula­zi­mo odviše u po­je­di­no­sti ili da ne uopća­va­mo prebr­zo: za sim­bol bi te dvi­je pog­rješ­ke ra­cio­na­li­za­ci­je bi­le smr­to­no­sne.

2. Pi­ta­nje na­ziv­lja Z­nače­nja ko­ja se u prak­si pri­da­ju ri­ječi sim­bol u ve­li­koj se mje­ri raz­li­ku­ju. Da bi­smo obja­sni­li na­ziv­lje ko­jim se služi­mo, naj­pri­je mo­ra­mo raz­luči­ti sim­bo­lič­nu pre­dodž­bu od svih osta­lih s ko­ji­ma se ona i preče­sto za­mje­nju­je. Po­slje­di­ca je tih za­mje­na osi­ro­maše­nje sim­bo­la, ko­ji se ti­me po­stup­no izo­paču­je u praz­nu, knjiš­ku, obič­nu ri­ječ. Ako već ni­su uvi­jek ja­sno raz­gra­niče­ne u prak­si, to pri­je tre­ba vri­jed­no­sti tih pre­dodža­ba oš­tro raz­gra­ niči­ti u teo­ri­ji. Am­blem (zna­men, znak) jest lik usvo­jen do­go­vor­no da bi pre­dočio ka­kvu ide­ju, ka­ kvo ži­vo ili ap­strakt­no biće: za­sta­va je am­blem do­mo­vi­ne, lo­vor je am­blem sla­ve. A­tri­but (pri­dje­vak) pred­met je ili sli­ka š­to oso­bi, za­jed­ni­ci ili poj­mu služi kao znak pre­po­zna­va­nja: kri­la su atri­but zra­ko­plov­nog druš­tva, ko­tač atru­but že­lje­znič­kog druš­ tva, to­lja­ga He­ra­klov atri­but, va­ga atri­but Prav­de. Da­kle, za označi­va­nje cje­li­ne oda­bi­re se je­dan nje­zin ose­bu­jan dio. A­le­go­ri­ja je pri­kaz ka­kva pot­hva­ta, sta­nja, vr­li­ne ili ap­strakt­nog bića, najčešće u ljud­ skom, a gdje­kad i u ži­vo­tinj­skom ili bilj­nom obli­ku: kri­la­ta je že­na ale­go­ri­ja po­bje­de, a rog obi­lja ale­go­ri­ja bla­go­sta­nja. Pre­ma Henry­ju Cor­bi­nu, ale­go­ri­ja i sim­bol u osno­vi se raz­li­ku­ju u tom š­to je ale­go­ri­ja ra­cio­na­lan čin u ko­jem ne­ma pri­je­la­za na no­vu raz­i­nu bića ili no­vu du­bi­nu svi­je­sti; to je pri­kaz na istoj raz­i­ni svi­je­sti ono­ga š­to nam može bi­ti već do­bro po­zna­to u drukči­jem obli­ku. Sim­bol na­vješću­je raz­i­nu svi­je­sti drukči­ju od raz­um­ske oči­to­sti; on je ši­fra taj­ne, je­di­ni način da kaže­mo ono š­to se ne može­mo shva­ti­ti drukči­je; sim­bol ni­ ka­da ne može­mo do­kra­ja obja­sni­ti, uvi­jek ga mo­ra­mo na­no­vo od­go­ne­ta­ti, kao š­to glaz­be­nu par­ti­tu­ru ni­ka­da ne može­mo jed­nom za­u­vi­jek od­go­net­nu­ti, jer nas ona po­tiče da je sva­ki put iz­ve­de­mo na nov način (CORI, 13). Me­ta­fo­ra je uspo­red­ba dva­ju bića ili dva­ju sta­nja, npr.: rječi­tost je ovog go­vor­ni­ka pra­va po­pla­va ri­ječi. A­na­lo­gi­ja je od­nos iz­među bića i poj­mo­va, u bi­ti raz­liči­tih ali u neče­mu slič­nih: Bož­ ji je gnjev, na pri­mjer, sa­mo u ana­lo­gij­skom od­no­su pre­ma ljud­skom gnje­vu. Pro­sud­ba ana­lo­gi­jom iz­vor je bez­broj­nih pog­rješa­ka.

xv

Uvod

Simp­tom je pro­mje­na u vanj­skom obli­ku ili u uo­biča­je­nu dje­lo­va­nju ko­ja može ot­ kri­ti ka­kav po­re­mećaj ili su­kob; sin­drom je skup simp­to­ma š­to obi­lježu­ju ka­kvo sta­nje u raz­vo­ju, te više ili ma­nje si­gur­no na­vješću­ju bu­duć­nost. Pa­ra­bo­la je priča ko­ja već sa­ma po se­bi ima određen smi­sao, ali joj je svr­ha po­nu­di­ti više od tog ne­po­sred­nog znače­nja, ka­kvu mo­ral­nu po­u­ku, kao pa­ra­bo­la o do­brom sje­me­ nu š­to pa­da na raz­liči­ta tla. A­po­log je po­uč­na ba­sna, mo­ra­li­stič­ko dje­lo ko­je­mu je svr­ha iznoše­njem iz­miš­lje­nih ži­vot­nih okol­no­sti pre­ni­je­ti ka­kvu po­u­ku. S­vi su ti sli­ko­vi­ti obli­ci izraža­va­nja zna­ko­vi ko­ji ne na­di­la­ze raz­i­nu označi­va­nja. To su sred­stva spo­raz­u­mi­je­va­nja na raz­i­ni ima­gi­na­tiv­ne ili in­te­lek­tual­ne spo­zna­je, ko­ja ima­ ju ulo­gu zr­ca­la i ne izla­ze iz­van po­druč­ja pre­dodž­be. Ale­go­ri­ja je za He­ge­la ohlađe­ni sim­ bol, a za Gil­ber­ta Du­ran­da (DURS, 15), ko­ji je ja­sni­ji, ale­go­ri­ja je se­man­ti­ka osuše­na u se­mio­lo­gi­ju. Z­nak se bit­no raz­li­ku­je od sim­bo­la po tom š­to je ar­bi­tra­ran, i š­to označi­telj i označe­no (objekt ili su­bjekt) osta­ju je­dan dru­go­mu tuđi, dok sim­bol pret­po­stav­lja je­din­stvo označi­te­ lja i označe­nog u smi­slu di­na­mič­no­sti ko­ja ustro­ja­va (DURS, 20). Osla­nja­jući se na Jun­go­ va, Pia­ge­to­va i Bac­he­lar­do­va dje­la, Gil­bert Du­rand tu di­na­mič­nost ko­ja ustro­ja­va... i ko­ja je čim­be­nik je­din­stva pre­dodž­be ute­me­lju­je na sa­moj struk­tu­ri ima­gi­na­ci­je. Ima­gi­na­ci­ja ni­ka­ko ni­je spo­sob­nost obli­ko­va­nja sli­ke, ne­go di­na­mič­ka si­la ko­ja izo­bliču­je prag­ma­tič­ne pre­sli­ke š­to ih pri­bav­lja per­cep­ci­ja, a ta di­na­mič­nost ko­ja preo­bli­ku­je osje­te po­sta­je te­melj cje­ lo­kup­nog psi­hič­kog ži­vo­ta. Može­mo reći da sim­bol... ima više od jed­nog ar­bi­trar­no mu pri­ pi­sa­nog smi­sla, ali zadrža­va bit­nu i spon­ta­nu moć po­ti­ca­nja na odjek (DURS, 20–21). G. Bac­he­lard u Poe­ti­ci pro­sto­ra objaš­nja­va da nas odjek po­zi­va na pro­dub­lje­nje eg­zi­sten­ci­je... Odjek uzro­ku­je zao­kret bića. Sim­bol je do­i­sta tvo­rac no­vo­ga. Sim­bol se ne za­do­vo­lja­va po­ti­ca­njem na odjek, on po­zi­va na du­bin­sku preo­braz­bu, kao š­to će­mo po­ka­za­ti u četvr­ tom di­je­lu ovog uvo­da. Vi­di­mo, da­kle, da su i sim­bo­li u al­ge­bri, ma­te­ma­ti­ci i zna­no­sti sa­mo zna­ko­vi, znače­ nje ko­jih je pom­no do­go­vo­re­no u in­sti­tu­ti­ma za nor­mi­ra­nje. Ta­kva eg­zakt­na zna­nost ko­ja bi se služi­la pra­vim sim­bo­li­ma ni­je mo­guća. Objek­tiv­na spo­zna­ja, o ko­joj go­vo­ri Jacques Mo­nod, na­sto­ji od­ba­ci­ti sve š­to je u go­vo­ru osta­lo sim­bo­lič­no, a zadrža­ti sa­mo ono š­to se može toč­no iz­mje­ri­ti. Zlo­po­ra­ba je ri­ječi, uo­sta­lom sa­svim raz­um­lji­va, na­zi­va­ti sim­bo­ li­ma zna­ko­ve ko­ji­ma se označu­ju za­miš­lje­ne ve­liči­ne, ne­ga­tiv­ne ko­liči­ne, in­fi­ni­te­zi­mal­ne raz­li­ke, itd. Bi­lo bi, među­tim, pog­rješ­no vje­ro­va­ti da se sve ap­strakt­ni­ji znan­stve­ni je­zik pri­bliža­va sim­bo­lu; sim­bol je pre­pun kon­kret­nog. Ap­strak­ci­ja is­praž­nju­je sim­bol i pro­iz­ vo­di znak; umjet­nost, na­pro­tiv, iz­bje­ga­va znak i hra­ni sim­bol. Ne­ki dog­mat­ski vje­ro­za­kon­ski zbor­ni­ci na­zi­va­ju se sim­bo­li­ma vje­re; to su služ­be­ni vje­ ro­i­spo­vjed­ni uzo­ri po ko­ji­ma se pre­po­zna­ju upuće­ni u ka­kvu vje­ru, obred, vjer­sku za­jed­ni­ cu: u dav­no do­ba po­klo­ni­ci su Ki­be­le i Mi­tre ima­li svo­je sim­bo­le; isto su ta­ko, po­la­zeći od apo­stol­skog sim­bo­la, raz­liči­ta vje­ro­va­nja – ni­cej­sko, kal­ce­don­sko i ca­ri­grad­sko – po­sta­la za kršća­ne sim­bo­li­ma. Ta vje­ro­va­nja ne­ma­ju pra­vu vri­jed­nost sim­bo­la kad su sa­mo zna­ci pre­po­zna­va­nja među vjer­ni­ci­ma i izraz isti­na nji­ho­ve vje­re. Te su isti­ne ne­dvoj­be­no tran­ scen­dent­ne, ri­ječi se najčešće ko­ri­ste u ana­lo­gij­skom smi­slu, ali te su vje­ro­i­spo­vi­je­sti sa­mo on­da sim­bo­li kad se dog­mat­skim iska­zi­ma oduz­me sva­ko pra­vo znače­nje ili se oni sve­du

Rjeènik simbola

xvi

na mi­to­ve. Ako, među­tim, za­ne­ma­ri­mo objek­tiv­no znače­nje tih vje­ro­va­nja i pro­mo­tri­mo ih kao sre­diš­ta okup­lja­nja i ispo­vi­je­da­nja vje­re ko­ja su­bjek­tiv­no preo­braža­va­ju, on­da ta vje­ ro­va­nja po­sta­ju sim­bo­li­ma je­din­stva vjer­ni­ka i po­ka­zu­ju unu­tar­nji smjer dje­lo­va­nja. Sim­bol je, da­kle, mno­go više od obič­nog zna­ka: do­pi­re da­lje od znače­nja i ovi­si o tu­ mače­nju, a tu­mače­nje sim­bo­la ovi­si o ne­koj vr­sti sklo­no­sti. Sim­bol je pun afek­tiv­no­sti i di­na­mi­ke. Kao š­to na određe­ni način isto­dob­no po­ka­zu­je i skri­va, sim­bol na određen način isto­dob­no gra­di i raz­građu­je. Sim­bol se osla­nja na men­tal­ne struk­tu­re. Sto­ga se uspo­ređu­je s afek­tiv­nim, funk­cio­nal­nim, po­kre­tač­kim she­ma­ma ka­ko bi se ja­sno po­ka­za­ lo da na ne­ki način po­kreće sav psi­hič­ki ži­vot. Da bi­smo istak­nu­li dva svoj­stva sim­bo­la, pre­dodž­be­no i po­kre­tač­ko, sim­bol će­mo naz­va­ti ei­do­lo­po­kre­tačem. Na­zi­vak ei­do­lon, u pre­dodž­be­nom smi­slu, sim­bol smješ­ta na raz­li­nu sli­ke i po­druč­ja ima­gi­na­ci­je, a ne na in­te­lek­tual­nu raz­i­nu ide­je (ei­dos). To ne znači da sim­bo­lič­na sli­ka ne po­kreće ni­ka­kvu in­ te­lek­tual­nu dje­lat­nost. Ta sli­ka ipak osta­je ne­ka­kvo sre­diš­te ko­je­mu gra­vi­ti­ra sav psi­hič­ki ži­vot š­to ga ona po­kreće. Ko­tač na ka­pi že­lje­znič­kog služ­be­ni­ka sa­mo je znak; ali kad je ko­tač po­vez­an sa Sun­cem, s koz­mič­kim ci­klu­si­ma, s oko­vi­ma sud­bi­ne, s kući­ca­ma zo­di­ ja­ka, s mi­tom o vječ­nom vraća­nju isto­ga – ta­da do­bi­va vri­jed­nost sim­bo­la. Ali ka­ko se uda­lju­je od uo­biča­je­nog znače­nja, ta­ko uti­re put su­bjek­tiv­nom tu­mače­nju. Sa zna­kom osta­je­mo na ne­pre­ki­nu­tu i po­uz­da­nu pu­tu; sim­bol pret­po­stav­lja puk­nuće, ki­da­nje lan­ca, pri­je­laz u dru­gi po­re­dak; uvo­di nas u no­vi po­re­dak mno­go­stru­kih raz­mje­ra. Bu­dući da su sim­bo­li slože­ni i neo­dređe­ni, ali u određe­nom smi­slu us­mje­re­ni, na­zi­va­mo ih sin­te­ma­ ma ili ak­sio­mat­skim sli­ka­ma. Naj­sadržaj­ni­ji su pri­mje­ri tih ei­do­lo­po­kre­tač­kih she­ma oni š­to ih je C. G. Jung naz­vao ar­he­ti­pi­ma. Može­mo ov­dje pod­sje­ti­ti na Freu­do­vu teo­ri­ju – sva­ka­ko re­strik­tiv­ni­ju od Jun­go­ve – o pri­rođe­nim fan­taz­ma­ma, ti­pič­nim fan­taz­ma­tič­nim struk­tu­ra­ma (in­tra­u­te­ri­ ni ži­vot, pr­vot­ni pri­zor, ka­stra­ci­ja, za­vođe­nje) u ko­ji­ma psi­hoa­na­li­za pre­po­zna­je ustro­ji­te­lje fan­taz­ma­tič­nog ži­vo­ta, bez ob­zi­ra na osob­na isku­stva su­bje­ka­ta; uni­ver­zal­nost tih fan­ta­za­ ma objaš­nja­va se, pre­ma Freu­du, či­nje­ni­com da one tvo­re na­sljeđe ko­je se pre­no­si fi­lo­ge­net­ski (LAPV, 157). Za C. G. Jun­ga ar­he­ti­pi su ne­ka vr­sta pr­vot­nih obli­ka sim­bo­lič­nih cje­li­na, ta­ko du­ bo­ko urez­a­nih u nes­vje­sno da su go­to­vo sa­stav­ni dio nje­go­ve struk­tu­re – to su, ka­ko ih na­zi­va ci­riš­ki psi­hoa­na­li­tičar, en­gra­mi. Ar­he­ti­pi su ne­ka vr­sta una­pri­jed stvo­re­nih uzo­ra­ka u ljud­skoj duši, ko­ji su sređe­ni (tak­so­nom­ski) i ko­ji sređu­ju (te­leo­nom­ski), to su struk­tu­ ri­ra­ne pri­mjer­ne i osjećaj­ne cje­li­ne, pu­ne di­na­mič­no­sti ko­ja obli­ku­je. Ar­he­ti­pi se oči­tu­ju kao go­to­vo uni­ver­zal­ne, urođe­ne ili na­sli­jeđe­ne psi­hič­ke struk­tu­re, kao ne­ka vr­sta ko­lek­ tiv­ne svi­je­sti; izraža­va­ju se kao po­je­di­nač­ni sim­bo­li ve­li­ke po­kre­tač­ke sna­ge. U raz­vo­ju osob­no­sti ima­ju značaj­nu po­kre­tač­ku i ho­mo­ge­ni­za­tor­sku ulo­gu. C. G. Jung pro­ma­tra ar­he­tip kao struk­tu­ru ko­ja omo­guću­je ob­nav­lja­nje slič­nih ili ba­rem po­du­dar­nih ide­ja... ili kao struk­tur­no sta­nje ne­raz­dvo­ji­vo od psi­he, ko­ja je sa­ma jed­nim svo­jim di­je­lom na određe­ ni način po­vez­a­na s moz­gom (JUNH, 196). Čo­vječan­stvu su za­jed­nič­ke upra­vo te stal­ne struk­tu­re, a ne vid­lji­ve sli­ke, ko­je se mi­je­nja­ju s po­vi­je­snim raz­dob­lji­ma, et­nič­kim sku­pi­ na­ma i po­je­din­ci­ma. Ra­znovr­sne sli­ke, priče i mi­mi­ke može po­vez­i­va­ti jed­na te ista cje­li­ na, može ih po­kre­ta­ti jed­na te ista struk­tu­ra. Među­tim, ne tre­ba za­ne­ma­ri­ti da su sli­ke, prem­da se mo­gu sve­sti na ar­he­ti­pe, po­je­di­nač­no uvje­to­va­ne, te da čo­vjek uz­dig­nut do

xvii

Uvod

uzo­ra osta­je ono š­to jest, po­seb­no biće. Re­duk­ci­ju, ko­ja ana­li­zom do­pi­re do te­melj­nog i ko­ja teži poopće­nju, mo­ra pra­ti­ti in­te­gra­ci­ja, ko­ja je sin­te­tič­ne na­ra­vi i ko­ja teži in­di­vi­ dua­li­za­ci­ji. Ar­he­tip­ski sim­bol po­vez­u­je uni­ver­zal­no i in­di­vi­dual­no. Mi­to­vi se po­jav­lju­ju kao dra­ma­turš­ke tran­spo­zi­ci­je tih ar­he­ti­pa, she­ma i sim­bo­la, ili kao slože­ne cje­li­ne, epo­pe­je, priče, ge­ne­ze, koz­mo­go­ni­je, teo­go­ni­je, gi­gan­to­ma­hi­je, u ko­ji­ma se već opaža pro­ces ra­cio­na­li­za­ci­je. Mir­cea Elia­de u mi­tu vi­di ar­he­tip­ski uzo­rak svih stva­ra­nja bez ob­zi­ra na to na ko­jem se po­druč­ju odvi­ja­ja­ju: bio­loš­kom, psi­ho­loš­kom, du­ hov­nom. Osnov­na je ulo­ga mi­ta usta­li­ti po­uč­ne pri­mje­re svih značaj­nih ljud­skih dje­lat­no­sti (ELIT, 345). Mit se po­jav­lju­je kao sim­bo­lič­na po­zor­ni­ca vanj­skih i unu­tar­njih su­ko­ba u ko­je se čo­vjek upuš­ta na pu­tu svog raz­vo­ja, u tra­ga­nju za svo­jom osob­no­sti. Mit u sa­mo jed­noj priči sažim­lje mnoš­tvo ana­log­nih sta­nja; on omo­guću­je da se iza tih ži­vih i ži­vo­pi­ snih sli­ka, kao u cr­ta­nom fil­mu, ot­kri­ju ti­po­vi stal­nih vez­a, tj. struk­tu­re. A­li te struk­tu­re, oživ­lje­ne sim­bo­li­ma, ne mi­ru­ju. One mo­gu su­bjekt po­kre­nu­ti u dva sa­svim raz­liči­ta smje­ra. Put po­i­sto­vjeći­va­nja sa za­miš­lje­nim bo­go­vi­ma i ju­na­ci­ma vo­ di u ne­ku vr­stu otuđe­nja: za ta­kve struk­tu­re kaže­mo da su shi­zo­morf­ne (G. Du­rand), ili da he­te­ro­ge­ni­zi­ra­ju, jer su­bjekt po­tiču da bu­de š­to slič­ni­ji dru­go­mu, sadrža­ju sli­ke, da se po­i­sto­vje­ti sa za­miš­lje­nim svi­je­tom i odvo­ji se od zbilj­skog svi­je­ta. Na­su­prot to­mu, put in­te­gra­ci­je sim­bo­lič­nih vri­jed­no­sti š­to ih te struk­tu­re ima­gi­na­ci­je izraža­va­ju po­maže su­ bjek­tu da po­sta­ne svje­stan svo­je po­seb­no­sti ili da raz­vi­je svo­ju osob­nost; za ta­kve struk­ tu­re kaže­mo da su izo­morf­ne, da ho­mo­ge­ni­zi­ra­ju, jer po­tiču su­bjekt da bu­de ono š­to jest, umje­sto da se otuđi od se­be i po­sta­ne sličan mit­skom ju­na­ku. Raz­mo­tri­mo li sin­te­tič­ki aspekt te in­te­gra­ci­je, ko­ja znači unu­tar­nju pri­la­god­bu vri­jed­no­sti se­bi, a ne pri­la­god­bu se­be vanj­skim vri­jed­no­sti­ma, za te će­mo struk­tu­re reći da urav­no­težu­ju ili da su to struk­ tu­re urav­no­teže­nog an­ta­go­niz­ma (DURS, 4). Ri­ječ sim­bo­li­ka ne­kad znači skup vez­a i tu­mače­nja š­to se od­no­se na određe­ni sim­bol – npr. sim­bo­li­ka va­tre, a ne­kad skup sim­bo­la svoj­stve­nih jed­noj pre­da­ji – sim­bo­li­ka ka­ ba­le, Maya, ro­ma­nič­ke umjet­no­sti, itd.; na­po­kon, sim­bo­li­ka znači i umi­jeće tu­mače­nja sim­bo­la psi­ho­loš­kom ana­li­zom, po­red­be­nom et­no­lo­gi­jom, svim po­stup­ci­ma i teh­ni­ka­ma po­i­ma­nja (vi­di san*) š­to tvo­re pra­vu her­me­neu­ti­ku sim­bo­la. Kat­ka­da ri­ječ sim­bo­li­ka znači isto š­to i zna­nost o sim­bo­li­ma ili teo­ri­ja sim­bo­la, kao š­to je fi­zi­ka zna­nost o pri­rod­nim po­ ja­va­ma, a lo­gi­ka zna­nost o pro­ce­si­ma miš­lje­nja. Sim­bo­li­ka je isku­stve­na zna­nost, ko­ja se te­me­lji na po­sto­ja­nju, po­vi­je­sti i nači­nu dje­lo­va­nja sim­bo­la, a sim­bo­li­zam je spe­ku­la­tiv­na zna­nost, ko­ja se te­me­lji na bî­ti i nor­ma­tiv­nim po­slje­di­ca­ma dje­lo­va­nja sim­bo­la. J. La­can u psi­ha­na­li­zi raz­li­ku­je tri bit­na nači­na uoča­va­nja i za­pi­si­va­nja či­nje­ni­ca i po­ja­va: či­nje­nič­no, ima­gi­nar­no i sim­bo­lič­no. Sim­bo­lič­no označu­je one po­ja­ve ko­ji­ma se psi­hoa­na­li­za ba­vi kad su struk­tu­ri­ra­ne kao go­vor (LAPV, 474). Za S. Freu­da sim­bo­li­ka je skup sim­bo­la stal­nog znače­nja ko­je može­mo pre­po­zna­ti u raz­liči­tim pro­iz­vo­di­ma nes­vje­snog (LAPV, 475). Freud više ističe vez­u iz­među ono­ga š­to sim­bo­li­zi­ra i sim­bo­li­zi­ra­nog, dok La­ can veću vri­jed­nost pri­da­je struk­tu­ri­ra­nju i ­raspo­re­du sim­bo­la, tj. po­sto­ja­nju ­s­im­bo­lič­nog ­su­sta­va ko­ji struk­tu­ri­ra među­ljud­sku zbi­lju. C. Lé­vi-S­tra­uss je an­tro­po­loš­kim pro­uča­va­ njem kul­tur­nih či­nje­ni­ca došao do slič­nog za­ključ­ka: Sva­ka se kul­tu­ra može pro­ma­tra­ti kao skup sim­bo­lič­nih su­sta­va među ko­ji­ma pr­vo mje­sto pri­pa­da je­zi­ku, brač­nim pra­vi­li­ma, go­spo­dar­skim od­no­si­ma, umjet­no­sti, zna­no­sti i re­li­gi­ji (ibi­dem, 475).

Rjeènik simbola

xviii

Sim­bo­li­zam je, na­po­kon, obi­ljež­je teo­loš­ke, eg­ze­get­ske, fi­lo­zof­ske ili este­tič­ke š­ko­le pre­ma ko­joj vjer­ski tek­sto­vi i umjet­nič­ka dje­la ne­ma­ju do­slov­no ili objek­tiv­no znače­nje, ne­go su sa­mo sim­bo­lič­ni i su­bjek­tiv­ni izraz­i osjeća­ja i miš­lje­nja. Ri­ječ sim­bo­li­zam znači ta­kođer da ka­kva sli­ka ili pred­met može po­služi­ti kao sim­bol – sim­bo­li­zam mje­se­ca, na pri­mjer, raz­li­ku­je se od već spo­me­nu­te sim­bo­li­ke mje­se­ca po tom š­to pod sim­bo­li­kom raz­u­mi­je­mo skup sim­bo­lič­nih vez­a i tu­mače­nja na ko­ja nas mje­sec za­pra­vo po­tiče, dok se sim­bo­li­zam od­no­si na svoj­stvo mje­se­ca u ši­rem smi­slu kao mo­guće osno­ve sim­bolâ. Isto ta­ko, kad go­vo­ri­mo o in­dij­skom, kršćan­skom ili mu­sli­man­skom sim­bo­liz­mu ne mi­ sli­mo to­li­ko na sve sim­bo­le š­to su ih te re­li­gi­je na­dah­nu­le ko­li­ko na uo­biča­je­no po­i­ma­nje i upo­ra­bu sim­bo­la u tim re­li­gi­ja­ma. Mo­gli bi­smo još ja­sni­je raz­gra­niči­ti znače­nja po­je­di­nih ri­ječi. Među­tim, i ovo­li­ko je do­stat­no da bi­smo na­slu­ti­li iznim­nost i neu­spo­re­di­vo psi­ho­loš­ko bo­gat­stvo sim­bo­la.

3. Neo­dre­di­va i ži­va na­rav sim­bo­la Vi­dje­li smo da se sim­bol raz­li­ku­je od obič­nog zna­ka i ka­ko oživ­lju­je ve­li­ke cje­li­ne ima­ gi­na­ci­je, ar­he­ti­pe, mi­to­ve, struk­tu­re. Ne će­mo se više zadrža­va­ti na pi­ta­nji­ma na­ziv­lja, prem­da su ta pi­ta­nja važ­na. Va­lja nam te­me­lji­to pro­uči­ti sa­mu na­rav sim­bo­la. Sim­bol je u počet­ku bio pred­met pre­lom­ljen na dva di­je­la, dva ko­ma­da ke­ra­mi­ke, dr­va ili ko­vi­ne. Dvi­je oso­be –­ do­maćin i gost, vje­rov­nik i duž­nik, dva ho­doča­sni­ka, dva bića ko­ja se ­rasta­ju na duže vri­je­me – ču­va­ju po je­dan dio pred­me­ta. Kad se izno­va sa­sta­nu, uspo­ređi­va­njem dva­ju di­je­lo­va potvr­dit će svo­ju po­vez­a­nost go­sto­prim­stvom, du­go­vi­ma, pri­ja­telj­stvom. U sta­rih Gr­ka sim­bo­li su bi­li zna­ko­vi po ko­ji­ma su ro­di­te­lji mo­gli pre­po­zna­ ti svo­ju na­puš­te­nu dje­cu. Ana­lo­gi­jom se ri­ječ proši­ri­la na že­to­ne ko­ji­ma se stje­ca­lo pra­vo na pri­ma­nje plaće, odš­te­te ili hra­ne, za­tim na sve do­go­vo­re­ne taj­ne zna­ko­ve, pred­zna­ke ili spo­raz­u­me. Sim­bol raz­dva­ja i spa­ja; obu­hvaća obje pre­dodž­be: pre­dodž­bu raz­dva­ja­nja i pre­dodž­bu po­nov­nog spa­ja­nja; sim­bol nas pod­sjeća na po­di­je­lje­nu za­jed­ni­cu ko­ja se može ob­no­vi­ti. Sva­ki sim­bol sadrža­va dio raz­bi­je­nog zna­ka; smi­sao sim­bo­la ot­kri­va se u onom š­to je ujed­no pu­ko­ti­na i vez­a među raz­dvo­je­nim di­je­lo­vi­ma. Po­vi­jest sim­bo­la potvrđu­je da sva­ki pred­met može ima­ti sim­bo­lič­nu vri­jed­nost, bi­lo da je po­sri­je­di š­to kon­kret­no (ka­me­nje, ko­vi­ne, sta­bla, cvi­jeće, plo­do­vi, ži­vo­ti­nje, iz­vo­ri, ri­je­ke i ocea­ni, br­da i do­li­ne, pla­ne­ti, va­tra, grom itd.) ili š­to ap­strakt­no (geo­me­trij­ski lik, broj, ri­tam, ide­ja itd.). Pod pred­me­tom ov­dje, kao i Pier­re Em­ma­nuel, raz­u­mi­je­mo ne sa­mo biće ili stvar ne­go i tež­nju, obu­ze­tost ka­kvom miš­lju, san, su­stav omi­lje­nih po­stu­la­ta, uo­biča­je­nu ter­mi­no­lo­gi­ju itd. ... Sve ono š­to usta­lju­je psi­hič­ku ener­gi­ju ili je po­kreće is­ključi­vo u vla­sti­tu ko­rist go­vo­ri mi o biću, više­gla­sno, na raz­liči­tim vi­si­na­ma, u raz­liči­tim obli­ci­ma i s po­moću raz­liči­tih pri­je­la­znih pred­me­ta ko­je ću, ako na to usre­do­točim po­zor­nost, vi­dje­ti ka­ ko se u mom du­hu nižu preo­braža­va­jući se (ETUP, 79). Sim­bol se, pre­ma to­mu, potvrđu­je kao pri­vid­no raz­um­ljiv dio ko­ji obu­hvaća dru­gi, ne­raz­um­lji­vi dio. Sim­bol, u froj­dov­skom smi­slu ri­ječi, nei­zrav­no, u pre­ne­se­nu i više ili ma­nje teš­ko od­go­ net­lji­vu smi­slu izraža­va že­lju ili su­ko­be. Sim­bol je vez­a š­to spa­ja očit sadržaj ka­kva po­naša­ nja, mi­sli ili ri­ječi s nji­ho­vim skri­ve­nim smi­slom... Čim smo, na pri­mjer u ka­kvu po­naša­nju,

xix

Uvod

raz­a­zna­li ba­rem dva znače­nja od ko­jih jed­no za­mje­nju­je dru­go ta­ko da ga isto­dob­no skri­va i izraža­va, može­mo nji­ho­vu vez­u naz­va­ti sim­bo­lič­nom (LAPV, 477). Tu vez­u obi­lježa­va određe­na po­sto­ja­nost među oči­to­va­nim i skri­ve­nim vri­jed­no­sti­ma sim­bo­la. Za ne­ke je psi­hoa­na­li­tiča­re ono š­to je sim­bo­li­zi­ra­no uvi­jek nes­vje­sno: Ni­su sve uspo­red­be sim­bo­li, piše S. Fe­renc­zi, ne­go sa­mo one či­ji je pr­vi č­lan po­ti­snut u nes­vje­sno (ibi­dem). Pre­ma to­ mu, ko­li­ko di­je­te svo­ju že­lju ma­nje po­ti­sku­je i skri­va ne­go od­rasli, to­li­ko je nje­gov san ma­nje sim­bo­ličan i ja­sni­ji. San, da­kle, ne mo­ra bi­ti sim­bo­ličan uvi­jek i po­sve, a me­to­de tu­mače­nja mi­je­njat će se pre­ma sluča­ju i pri­bje­ga­vat će sad obič­nim aso­ci­ja­ci­ja­ma, sad sim­bo­li­ma u stro­gom smi­slu ri­ječi. Za C. G. Jun­ga sim­bol ni­je ni ale­go­ri­ja ni običan znak, ne­go sli­ka ko­ja može naj­pri­ mje­re­ni­je označi­ti ne­ja­sno na­sluće­nu bit Du­ha. Pod­sjeća­mo da u rječ­ni­ku psi­hoa­na­li­tiča­ra duh obu­hvaća svje­sno i nes­vje­sno, obje­di­nju­je vjer­ska i ću­do­red­na, stva­ra­lač­ka i umjet­ni­čka čo­vje­ko­va dje­la, obi­lježu­je sva­ko čo­vje­ko­vo in­te­lek­tual­no, ima­gi­na­tiv­no i emo­cio­nal­ no dje­lo­va­nje, a kao prin­cip re­da su­prot­stav­lja se bio­loš­koj pri­ro­di i održa­va traj­no bud­ nom onu na­pe­tost među su­prot­no­sti­ma na ko­joj se te­me­lji naš psi­hič­ki ži­vot (J. Ja­co­bi). C. G. Jung na­da­lje ističe da sim­bol niš­ta ne za­tva­ra u se­bi ni­ti š­to objaš­nja­va, ne­go upuću­je na neš­to iz­van se­be, pre­ma ne­kom još nad­ze­malj­skom, neu­hvat­lji­vu i ne­ja­sno na­sluće­nu smi­slu, ko­ji ni jed­na ri­ječ je­zi­ka ko­jim go­vo­ri­mo ne bi mo­gla izraz­i­ti (JUNP, 92). Jung, za raz­li­ ku od svo­ga beč­kog uči­te­lja, ne mi­sli da sim­bo­li neš­to skri­va­ju. Sim­bo­li su dje­la pri­ro­de. Te po­ja­ve za­si­gur­no ni­su liše­ne smi­sla, ali ono š­to skri­va­ju ni­je nuž­no pred­met cen­zu­re ko­ji će se na­no­vo po­ja­vi­ti u obli­ku sim­bo­lič­ne sli­ke. Sim­bo­lič­na bi sli­ka ta­da bi­la sa­mo simp­tom kon­flikt­nog sta­nja, a ne izraz pri­rod­ne tež­nje psi­he da ostva­ri sve svo­je skri­ve­ne mo­guć­no­sti. Vri­jed­nost sim­bo­la potvrđu­je se u pre­laže­nju gra­ni­ca po­zna­tog pre­ma ne­po­ zna­tom, izre­ci­vog pre­ma nei­zre­ci­vom. Ka­da skri­ve­ni dio jed­nom po­sta­ne po­znat, sim­bol umi­re. Sim­bo­lič­no je ono po­i­ma­nje ko­je, pre­ko­raču­jući gra­ni­ce sva­kog za­mi­sli­vog tu­mače­nja, križ sma­tra izraz­om ne­ke još ne­po­zna­te i ne­pojm­lji­ve, mi­stič­ne ili tran­scen­dent­ne, da­kle u pr­vom re­du psi­ho­loš­ke zbi­lje, ko­ju je mo­guće toč­no pri­ka­za­ti sa­mo križem i ni­ka­ko drukči­je. Do­kle god je sim­bol živ, on je naj­bo­lji mo­gući izraz ka­kve zbi­lje; sim­bol je živ sa­mo do­tle dok je pre­pun znače­nja. Kad to znače­nje po­sta­ne ja­snim, dru­gim ri­ječi­ma, kad ot­kri­je­mo ri­ ječ ko­ja naj­bo­lje izraža­va ono š­to traži­mo, oče­ku­je­mo ili na­sluću­je­mo, ta­da je sim­bol mr­tav: ima još sa­mo po­vi­je­snu vri­jed­nost (JUNT, 429). Ali, da bi sim­bol bio živ, ne mo­ra sa­mo pre­la­zi­ti gra­ni­ce raz­um­skog po­i­ma­nja i umjet­nič­ke ra­do­zna­lo­sti ne­go i neš­to oživ­lja­va­ti. Živ je sa­mo onaj sim­bol ko­ji je za pro­ma­trača vr­hun­ski izraz ono­ga š­to na­sluću­je­mo ali još ne zna­mo. Ta­da sim­bol po­tiče nes­vje­sno na su­dje­lo­va­nje, on stva­ra ži­vot i po­tiče nje­gov raz­ voj. Sje­ti­mo se Fa­u­sto­vih ri­ječi: “Drukči­je već na me dje­lu­je taj znak!”... Sim­bol u sva­ko­mu po­go­di onu svi­ma za­jed­nič­ku ži­cu (JUNT, 494). R. de Bec­ker zor­no je opi­sao tu više­stra­nost sim­bo­la: Sim­bol se može uspo­re­di­ti s kri­sta­ lom ko­ji raz­liči­to pro­puš­ta svje­tlo, ovi­sno o plo­hi na ko­ju svje­tlo pa­da. Može­mo još reći da je sim­bol ži­vo biće, dje­lić našeg bića ko­je se mi­je­nja i preo­braža­va. S tim da se, dok se za­dub­lju­ je­mo u sim­bol, dok ga shvaća­mo kao pred­met raz­miš­lja­nja, za­dub­lju­je­mo i u pu­ta­nju ko­ju ka­ni­mo pri­jeći, uoča­va­mo smjer kre­ta­nja ko­jim se biće za­pu­ti­lo (BECM, 289). V­ra­ti­ti vri­jed­nost sim­bo­lu uopće ne znači pro­gla­si­ti estet­ski ili dog­mat­ski su­bjek­ti­ vi­zam. To uopće ne znači da iz umjet­nič­kih dje­la tre­ba is­ključi­ti mi­sao­nost i ja­snoću

Rjeènik simbola

xx

izraz­a, ni­ti da dog­ma­ma i obja­vi tre­ba odu­ze­ti nji­ho­ve po­vi­je­sne te­me­lje. Sim­bol osta­je u po­vi­je­sti, ne uki­da tvar­nu zbi­lju, ne po­niš­ta­va znak, ne­go im do­da­je jed­nu di­men­zi­ju, re­ljef, us­prav­nost; po­la­zeći od njih – od či­nje­ni­ce, pred­me­ta, zna­ka – sim­bol uspo­stav­lja iz­van­raz­um­ske, maš­to­vi­te vez­e iz­među raz­i­na po­sto­ja­nja te iz­među sve­mir­skih, ljud­skih i božan­skih svje­to­va. Kao š­to kaže Hu­go von Hof­mann­sthal, sim­bol uda­lju­je bli­sko, pri­ bližu­je uda­lje­no, ka­ko bi osjećaj mo­gao obu­hva­ti­ti i jed­no i dru­go. Sim­bol se kao tran­scen­dent­na ka­te­go­ri­ja vi­si­ne, nad­ze­malj­skog, ­besko­nač­nog, ot­kri­va ci­je­lom čo­vje­ku, i nje­go­vu raz­u­mu i nje­go­voj duši. Sim­bo­li­zam je ne­po­sred­na spo­zna­ja pu­ne svi­je­sti, tvr­di Mir­cea Elia­de, spo­zna­ja čo­vje­ka ko­ji se ot­kri­va kao ta­kav, ko­ji po­sta­je svje­stan svog po­loža­ja u svi­je­tu; ta su pr­vot­na ot­krića ta­ko or­gan­ski po­vez­a­na s dra­mom tog čo­vje­ka da isti sim­bo­li­zam određu­je i dje­lo­va­nje nje­go­ve pod­svi­je­sti i naj­ple­me­ni­ti­je izraz­e du­hov­nog ži­vo­ta (ELIT, 47). Da­kle, za­mjed­ba sim­bo­la is­ključu­je miš­lje­nje obič­nog pro­ma­trača i traži su­dio­ni­ka. Sim­bol po­sto­ji sa­mo na raz­i­ni su­bjek­ta, ali mu je te­melj na raz­i­ni objek­ta. Su­bjek­tiv­na miš­lje­nja i za­mjed­be te­me­lje se na osje­til­nom isku­stvu, a ne na kon­cep­tua­li­za­ci­ji. Sim­bo­ lu je svoj­stve­no osta­ti su­ge­sti­van: svat­ko vi­di u nje­mu ono š­to mu moć nje­go­va vi­da do­puš­ta da vi­di. Tko ni­je pro­ni­cav, ne će pro­nik­nu­ti u du­bi­nu (WIRT, 111). Sim­bol je ka­te­go­ri­ja vi­si­ne, ali i jed­na od ka­te­go­ri­ja ne­vid­lji­vog. Pre­ma Kleeo­vim ri­ ječi­ma, od­go­ne­ta­nje sim­bo­la vo­di nas pre­ma ne­do­hvat­nim du­bi­na­ma pr­vot­no­ga da­ha, jer sim­bol vid­lji­voj sli­ci pri­pa­ja dio ne­vid­lji­vo­ga ko­ji smo na neo­bjaš­njiv način za­mi­je­ti­li. To je sta­ja­liš­te po­seb­no obra­dio Jean Ser­vieu u knji­zi Čo­vjek i ne­vid­lji­vo (SERH). Ra­zu­mi­je­va­nje sim­bo­la ni­je to­li­ko po­vez­a­no s umo­va­njem ko­li­ko s izrav­nom za­mjed­ bom pu­tem svi­je­sti. Po­vi­je­sna istraži­va­nja, uspo­ređi­va­nje kul­tu­ra, pro­uča­va­nje tu­mače­nja iz usme­nih i pi­sme­nih pre­da­ja te psi­hoa­na­li­tič­ka istraži­va­nja ne­dvoj­be­no pri­do­no­se to­mu da raz­u­mi­je­va­nje sim­bo­la bu­de ma­nje ne­si­gur­no. Ali bi pri­do­ni­je­li i to­mu da se znače­nje sim­bo­la neo­prav­da­no usta­li kad ne bi­smo ne­pre­sta­no isti­ca­li da je sim­bo­lič­na spo­zna­ja glo­bal­na, re­la­tiv­na, ne­stal­na i da in­di­vi­dua­li­zi­ra. Ona uvi­jek pro­bi­ja gra­ni­ce she­ma, me­ ha­ni­za­ma, poj­mo­va, pre­dodža­ba š­to joj služe kao oslo­nac. Ni­ka­da ni­je steče­na za­u­vi­jek, ni­ti je ista za sve. Ipak se ni­ka­da ne za­mje­nju­je s nečim ­bezu­vjet­no neo­dređe­nim. Osla­nja se na ne­ku vr­stu te­me s bez­broj­nim va­ri­ja­ci­ja­ma. Struk­tu­ra joj ni­je sta­tič­na, ne­go izraz­i­to te­mat­ska. O njoj može­mo reći ono š­to Jean La­cro­ix piše o svi­je­sti u vez­i s Pa­ra­dok­som svi­je­ sti i gra­ni­ca­ma au­to­ma­tiz­ma Ray­mon­da Ruye­ra: Ona preo­braža­va zna­ko­ve pre­ma te­ma­ma s ko­ji­ma je u sprez­i, umje­sto da ih pre­tvo­ri u čvr­sto svez­an snop ko­ji će­mo naz­va­ti sin­te­tič­ nim za­ključ­kom. Pa­ra­doks svr­ho­vi­to­sti svi­je­sti, na­stav­lja on, u tom je š­to je svi­jest sim­bo­lič­na an­ti­ci­pa­ci­ja bu­dućeg vre­me­na. Može­mo još do­da­ti da je svr­ho­vi­tost sim­bo­la u tom š­to biće po­sta­je svje­sno se­be, u svim di­men­zi­ja­ma vre­me­na i pro­sto­ra, i svo­je pro­jek­ci­je u on­kraj. Vre­te­no par­ki bo­ga­ti­je je smi­slom ne­go svežanj pru­to­va š­to ga no­se lik­to­ri. Sim­bol pre­la­zi i gra­ni­ce sa­mog uma, a da ipak ne upa­da u ap­surd. Ne po­jav­lju­je se kao zreo plod lo­gič­nog za­ključ­ka na kra­ju ne­pog­rješi­vog do­ka­zi­va­nja. Ana­li­za ko­ja ­rastav­lja na di­je­lo­ve i mr­vi ne može pro­nik­nu­ti bo­gat­stvo sim­bo­la; ni in­tui­ci­ja to ne može uvi­jek; ona mo­ra bi­ti izraz­i­to sin­te­tič­na i na­klo­na, tj. mo­ra di­je­li­ti i osjeća­ti određe­no viđe­nje svi­je­ta. Pred­nost je sim­bo­la u tom š­to na opip­lji­vu zbi­lju od ko­je po­la­zi – na mje­sec, bi­ ka, lo­poč, stri­je­lu – usre­do­toču­je sve si­le š­to ih evo­ci­ra ta sli­ka i nje­zi­ni ana­lo­go­ni, na

xxi

Uvod

svim raz­i­na­ma svi­je­ta i svi­je­sti. Sva­ki je sim­bol mi­kro­koz­mos, pot­pun svi­jet. Nje­gov cje­ lo­ku­pan smi­sao ne može­mo shva­ti­ti go­mi­la­jući po­je­di­no­sti ana­li­zom: nužan je ta­ko reći si­nop­tič­ki po­gled. Jed­na je od bit­nih značaj­ki sim­bo­la si­mul­ta­nost znače­nja ko­je ot­kri­va. Lu­nar­ni ili vo­de­ni sim­bol vri­je­di na svim raz­i­na­ma zbi­lje, i ta se više­stru­kost ot­kri­va si­mul­ ta­no (ELIT, 378). U fu­lan­skoj le­gen­di o Kay­da­ri, sta­ri pro­sjak (ko­ji upuću­je u taj­ne) kaže Ham­ma­di­ ju (ho­doča­sni­ku ko­ji tra­ga za zna­njem): Bra­te moj, znaj da sva­ki sim­bol ima jed­no, dva, više znače­nja. Ta su znače­nja dnev­na i noć­na. Dnev­na su ko­ri­sna, a noć­na š­tet­na (HAMK, 56). Tz­ve­tan To­do­rov toč­no za­paža u sim­bo­lu po­ja­vu kon­den­za­ci­je: “je­dan je­di­ni označi­ telj in­du­ci­ra spo­zna­ju više od jed­nog označe­nog; ili jed­no­stav­ni­je… označe­no je bo­ga­ti­je od označi­te­lja.” Za­tim ci­ti­ra mi­to­lo­ga Creu­ze­ra iz do­ba ro­man­tiz­ma, ko­je­mu pri­pa­da za­slu­ga oživ­lja­va­nja za­ni­ma­nja za sim­bo­le, ko­je je bi­lo zamr­lo zbog tež­nje raz­u­ma in­te­ lek­tual­noj he­ge­mo­ni­ji: sim­bol ot­kri­va “ne­jed­na­kost bića i obli­ka… pre­laže­nje sadrža­ja iz­van gra­ni­ca izraz­a.” (TODS, 291). Među­tim, uspr­kos raz­novr­sno­sti obli­ka i tu­mače­nja, jed­no je od svoj­sta­va sim­bo­la da uvi­jek su­ge­ri­ra od­nos iz­među onog š­to sim­bo­li­zi­ra i sim­bo­li­zi­ra­nog: preo­kre­nu­ta čaša, ko­ja za­pra­vo sim­bo­li­zi­ra ne­bo, ni­je mu sa­mo slič­na po obli­ku ne­go izraža­va i sve ono na š­to ne­bo nes­vje­sno pod­sjeća: si­gur­nost, zaš­ti­tu, bo­ra­viš­te viših bića, iz­vor na­pret­ka i mu­ dro­sti itd. I kad čaša po­pri­mi oblik ku­po­le na ba­zi­li­ci ili na dža­mi­ji, oblik no­mad­skog ša­to­ra, be­ton­skog sklo­niš­ta na obram­be­noj cr­ti, sim­bo­lič­na je vez­a dva­ju poj­mo­va, čaše i ne­ba, stal­na, bez ob­zi­ra na stup­nje­ve svi­je­sti i ne­po­sred­ne ko­ri­sti. Među­sob­no proži­ma­nje još je jed­na značaj­ka sim­bo­la. Sim­bo­le ne raz­dva­ja ni­ka­kva ne­pro­pu­sna pre­gra­da: uvi­jek po­sto­ji mo­guć­nost po­vez­i­va­nja jed­no­ga s dru­gim. Niš­ta ni­je ta­ko tuđe sim­bo­lič­noj mi­sli kao eks­klu­zi­vi­zam po­loža­ja ili nače­lo is­ključe­nja treće­ga. Sim­ bo­lič­ni sadrža­ji po­sje­du­ju ono š­to C. G. Jung na­zi­va bit­nim afi­ni­te­tom (JUNR, 147). Taj je afi­ni­tet, po našem miš­lje­nju, u određe­noj po­vez­a­no­sti (ko­ja može ima­ti bez­broj obli­ka i uzro­ka) s tran­scen­dent­nim, tj. u te­leo­no­mič­nom uzla­znom di­na­miz­mu. Čim se po­ja­vi među­stu­panj­ski od­nos iz­među dvi­ju sli­ka ili dvi­ju či­nje­ni­ca, bi­lo ka­kva hi­je­rar­hij­ska vez­a, za­sno­va­na ili ne na raz­um­noj ana­li­zi, po­sto­ji mo­guć­nost da na­sta­ne sim­bol. Sim­bo­li su uvi­jek više­di­men­zio­nal­ni. Oni, nai­me, izraža­va­ju vez­e zem­lja–­ne­bo, pro­stor– ­vri­je­me, ima­nent­no–­tran­scen­dent­no, po­put čaše okre­nu­te pre­ma ne­bu ili pre­ma zem­lji. To je pr­va bi­po­lar­nost. Po­sto­ji i dru­ga: sin­te­za su­prot­no­sti, sim­bol ima dnev­no i noć­no li­ce. Š­to­više, među mno­gim ta­kvim pa­ro­vi­ma po­sto­je slič­no­sti ko­je se ta­kođer izraža­va­ju u sim­bo­li­ma. To bi mo­gli bi­ti sim­bo­li dru­gog stup­nja, kao š­to su niša ili ku­po­la na svom po­sto­lju u od­no­su pre­ma čaši sa­moj. Umje­sto da se osla­nja na nače­lo is­ključe­nja ­treće­ga, kao poj­mov­na lo­gi­ka, sim­bo­li­ka, na­pro­tiv, pret­po­stav­lja nače­lo uključe­nja treće­ga, tj. mo­guć­nost kom­ple­men­tar­no­sti među bići­ma, sveopću so­li­dar­nost, ka­kvu za­mjeću­je­mo u vid­lji­voj zbi­lji od­no­sa iz­među dva­ju bića, dvi­ju sku­pi­na bića, ili mno­go više od dvi­ju... Više­di­men­zio­na­lan sim­bol može ima­ti ­besko­nač­no mno­go di­men­zi­ja. Tko za­mjeću­je sim­ bo­ličan od­nos, na­la­zi se u sre­diš­tu svi­je­ta. Sim­bol po­sto­ji sa­mo za po­je­din­ca ili za za­jed­ ni­cu č­la­no­vi ko­je se na određe­ni način po­i­sto­vjeću­ju jed­ni s dru­gi­ma da bi tvo­ri­li sa­mo

Rjeènik simbola

xxii

jed­no sre­diš­te. Sav se svi­jet ar­ti­ku­li­ra oko te jez­gre. Sto­ga su naj­sve­ti­ji sim­bo­li za jed­ne, sa­mo obič­ni pred­me­ti za dru­ge: a to ot­kri­va du­bo­ke raz­li­ke u raz­u­mi­je­va­nju sim­bo­la. Za­mjed­ba jed­nog sim­bo­la, sim­bo­lič­na epi­fa­ni­ja, uvo­di nas za­pra­vo u ne­ka­kav du­hov­ni svi­jet. Sto­ga ni­ka­da ne tre­ba sim­bo­le odva­ja­ti od nji­ho­ve ži­vot­ne prat­nje; ni­ka­da im ne tre­ba odu­zi­ma­ti svje­tlo­snu au­ru u kri­lu ko­je su nam se ot­kri­li, na pri­mjer u du­bo­koj, sve­toj tiši­ni noći, na­su­prot go­le­mu, ve­ličan­stve­nu, ča­rob­nu ne­­beskom svo­du (CHAS, 49). Sim­bol je po­vez­an sa sveo­bu­hvat­nim isku­stvom. Ne može­mo shva­ti­ti nje­go­vu vri­jed­nost ako se u du­hu ne pre­ne­se­mo u ci­je­lu sre­di­nu u ko­joj on do­i­sta ži­vi. Gé­rard de Cham­pea­ux i ča­ sni otac Sterckx izvr­sno su opi­sa­li po­seb­nu na­rav sim­bolâ: oni u ža­riš­tu jed­ne je­di­ne sli­ke sažim­lju ci­je­lo jed­no du­hov­no isku­stvo... tran­scen­di­ra­ju mje­sta i raz­dob­lja, in­di­vi­dual­na sta­ nja i slučaj­ne okol­no­sti; us­klađu­ju pri­vid­no naj­raz­no­rod­ni­je či­nje­ni­ce upuću­jući ih na sa­mo jed­nu, dub­lju či­nje­ni­cu ko­ja je po­sljed­nji smi­sao nji­ho­va po­sto­ja­nja (ibid., 202). Ni­je li ta naj­dub­lja zbi­lja du­hov­no sre­diš­te s ko­jim se po­i­sto­vjeću­je ili u ko­jem su­dje­lu­je oso­ba ko­ ja za­mjeću­je vri­jed­nost određe­nog sim­bo­la? Sim­bol po­sto­ji upra­vo u od­no­su pre­ma tom sre­diš­tu kru­ga ko­ji nig­dje ne­ma obod.

4. Sim­bo­lič­ni di­na­mi­zam i nje­go­ve funk­ci­je Ži­vi sim­bol, ko­ji izra­nja iz čo­vje­ko­ve stva­ra­lač­ke pod­svi­je­sti i ži­vot­ne sre­di­ne, ima iznim­ no ko­ri­snu ulo­gu u osob­nom i druš­tve­nom ži­vo­tu. Prem­da se ta ulo­ga oči­tu­je glo­bal­no, po­kušat će­mo je ana­li­zi­ra­ti da bi­smo bo­lje pri­ka­za­li nje­zin bo­gat di­na­mi­zam i više­stru­ kost. Ali ne­moj­mo za­bo­ra­vi­ti po­sli­je spo­ji­ti u sin­te­tič­nu sli­ku te raz­liči­te aspek­te ka­ko bi­ smo sim­bo­li­ma vra­ti­li nji­ho­vu po­seb­nost ko­ja se ne može sve­sti na poj­mov­no di­je­lje­nje. U ovom teo­rij­skom izla­ga­nju mo­ra­li smo se drža­ti određe­nog re­da, ali taj red ne znači ni­ka­kvu pra­vu hi­je­rar­hi­ju i pre­sta­je po­sto­ja­ti u je­din­stvu zbi­lje. 1. Mo­gli bi­smo reći da je osnov­na ulo­ga sim­bo­la istraži­vač­ka. Po­put gla­ve ko­ja traži, is­ pruže­na u ne­po­zna­to, sim­bol pom­no ispi­tu­je i na­sto­ji izraz­i­ti smi­sao du­hov­ne pu­sto­lo­vi­ne lju­di bače­nih u pro­stor–­vri­je­me. On nam za­pra­vo omo­guću­je da na određe­ni način pro­ nik­ne­mo ka­kvu vez­u ko­ju raz­u­mom ne može­mo odre­di­ti jer je je­dan nje­zin dio po­znat a dru­gi ne­po­znat. Sim­bol proši­ru­je po­lje svi­je­sti na po­druč­je u ko­je­mu je toč­no mje­re­nje ne­mo­guće, a ula­zak u to po­druč­je sadrža­va neš­to od pu­sto­lo­vi­ne i iza­zo­va. Pre­ma Jun­gu, ono š­to na­zi­va­mo sim­bo­lom jest po­jam, ime ili sli­ka ko­ji, i kad su nam do­bro po­zna­ti u sva­kod­ nev­nom ži­vo­tu, sadrža­va­ju u se­bi neš­to š­to proši­ru­je nji­ho­vo uo­biča­je­no i oči­to znače­nje. Pod sim­bo­lom raz­u­mi­je­mo neš­to za nas ne­ja­sno, ne­po­zna­to ili skri­ve­no... Ka­da duh po­kuša istraži­ti sim­bol, su­sreće se sa svi­je­tom ko­ji je iz­van svi­je­ta do­stup­nog našem raz­u­mu. Sli­ka ko­tača, na pri­mjer, može nam su­ge­ri­ra­ti po­jam božan­skog Sun­ca, ali ov­dje naš raz­um mo­ra pri­zna­ti svo­ju ne­moć, jer čo­vjek ne može de­fi­ni­ra­ti božan­sko biće... Bu­dući da se neiz­mjer­no ve­lik dio zbi­lje na­la­zi iz­van gra­ni­ca ljud­skog po­i­ma­nja, ne­pre­sta­no se služi­mo sim­bo­lič­nim izraz­i­ma da bi­smo pre­doči­li poj­mo­ve ko­je ne može­mo ni toč­no odre­di­ti, ni po­sve raz­u­mje­ti... Ali ta svje­sna upo­ra­ba sim­bo­la sa­mo je je­dan oblik vr­lo značaj­ne psi­ho­loš­ke zbi­lje: jer čo­vjek sim­bo­le stva­ra i nes­vje­sno, spon­ta­no (JUNS, 20–21) kad po­kuša­va izraz­i­ti ne­vid­lji­vo i nei­ska­zi­vo. Pa ipak,

xxiii

Uvod

ne­po­zna­to pre­ma ko­je­mu sim­bol uprav­lja mi­sao uopće ni­je ne­ka­kvo pre­tje­ri­va­nje maš­te. Mo­ra­mo pa­zi­ti da pre­tje­ri­va­njem ne na­zi­va­mo sve ono š­to ne može­mo raz­u­mje­ti; bo­lje je da u neo­bič­nim od­no­si­ma po­traži­mo dio isti­ne ko­ju oni smio­no izraža­va­ju. Za­ne­ma­ri­mo li obič­nu fan­taz­ma­go­ri­ju, ko­ja, uo­sta­lom, u oči­ma ana­li­tiča­ra ni­ka­da ni­je liše­na smi­sla, ali ni­je nuž­no sim­bo­lič­na, može­mo za­jed­no s C. G. Jun­gom reći ka­ko sim­bol uvi­jek pret­ po­stav­lja da oda­bra­ni izraz naj­bo­lje označu­je ili izraža­va ono š­to je re­la­tiv­no ne­po­zna­to, ali š­to, pre­ma onom š­to zna­mo, po­sto­ji ili bi mo­ra­lo po­sto­ja­ti (JUNT, 491). P­re­ma Mir­cei Elia­deu, sim­bol omo­guću­je slo­bod­no kre­ta­nje svim raz­i­na­ma zbi­lje. Sim­ bo­lič­na mi­sao može saže­ti u se­bi sve: ona ne­pre­sta­no smiš­lja ne­ka­kav od­nos. U određe­ nom smi­slu, ona je is­pruže­ni vršak raz­u­ma; ali bi uniš­ti­la sa­mu se­be kad bi se za­do­vo­lji­la ko­nač­nim iska­zi­ma. Pi­ta­nja i taj­ne sa­mi izluču­ju od­go­vo­re, ali u obli­ku sim­bo­la. Igre sli­ ka i za­miš­lje­nih od­no­sa tvo­re ek­spe­ri­men­tal­nu her­me­neu­ti­ku ne­po­zna­tog. Kad ana­li­tičar ili znan­stve­nik jed­nom iden­ti­fi­ci­ra­ju to ne­po­zna­to, za­miš­lje­ne se she­me mo­gu održa­ti, ali sa­mo za­to da čo­vje­ka po­zo­vu na tra­ga­nje za ne­po­zna­tim u dru­gom smje­ru i da ga na­ ve­du na no­va istraži­va­nja. 2. Osnov­na je ulo­ga sim­bo­la čvr­sto po­vez­a­na s dru­gom nje­go­vom ulo­gom. Ne­po­zna­to u sim­bo­lu ni­je praz­ni­na ne­zna­nja, ne­go neo­dređe­nost slut­nje. Vek­tor­ska sli­ka ili ei­do­ lo­po­kre­tač­ka she­ma po­krit će tu neo­dređe­nost ve­lom ko­ji će isto­dob­no bi­ti pr­va upu­ta ili ot­kriće. Sim­bol, da­kle, ima ulo­gu za­mje­ne. U oči­ma ana­li­tiča­ra i so­cio­lo­ga sim­bol u sli­ko­vi­ tu obli­ku, obič­no u obli­ku od­go­vo­ra, rješe­nja ili ispu­nje­nja že­lje, za­mje­nju­je ka­kvo pi­ ta­nje, su­kob ili že­lju ko­ji osta­ju ne­ri­ješe­ni u pod­svi­je­sti. To je za­mjen­ski izraz ko­je­mu je svr­ha pre­ni­je­ti u svi­jest, u pre­ruše­nu obli­ku, određe­ne sadrža­je ko­ji zbog cen­zu­re ne mo­gu u nju pro­dri­je­ti (PORP, 402). Sim­bol izraža­va za­mi­jeće­ni i doživ­lje­ni svi­jet ona­ko ka­ko ga osjeća su­bjekt, ne pro­sud­bom i na raz­i­ni svi­je­sti, ne­go ci­je­lom svo­jom afek­tiv­nom i re­ prez­en­ta­tiv­nom psi­hom, po­gla­vi­to na nes­vje­snoj raz­i­ni. Sim­bol, da­kle, ni­je obič­na za­bav­ na i sli­ko­vi­ta pri­je­va­ra, ne­go ži­va či­nje­ni­ca ko­ja po­sje­du­je zbilj­sku moć na te­me­lju za­ko­na o su­dje­lo­va­nju (ibi­dem). Sim­bol za­mje­nju­je vez­u Ja­stva s nje­go­vom sre­di­nom, nje­go­vim po­loža­jem ili sa sa­mim so­bom, ka­da ta vez­a ni­je sa­svim svje­sno pri­hvaće­na. Ali ono š­to sim­bol že­li su­ge­ri­ra­ti ni­je sa­mo, pre­ma froj­dov­skoj š­ko­li, pred­met po­ti­ski­va­nja, ne­go je, pre­ma Jun­gu, smi­sao traže­nja i od­go­vor in­tui­ci­je ko­ju ni­je mo­guće pro­vje­ri­ti. Iz­vor­na je ulo­ga sim­bo­la upra­vo to eg­zi­sten­ci­jal­no ot­kri­va­nje čo­vje­ka sa­mo­me se­bi s po­moću koz­mo­loš­ kog isku­stva (CHAS, 239) u ko­je može­mo uključi­ti i cje­lo­kup­no nje­go­vo osob­no i druš­ tve­no isku­stvo. 3. Za­mje­na im­pli­ci­ra treću ulo­gu sim­bo­la: ulo­gu po­sred­ni­ka. Sim­bol ima pra­vu po­sred­nič­ku ulo­gu; on gra­di mo­sto­ve, spa­ja raz­dvo­je­ne ele­men­te, po­vez­u­je ne­bo i zem­lju, tvar i duh, pri­ro­du i kul­tu­ru, zbi­lju i san, nes­vje­sno i svi­jest. Svim tim cen­tri­fu­gal­nim si­la­ma na­gon­skog dušev­nog ži­vo­ta, ko­je su sklo­ne rasprši­va­nju u mnoš­ tvu doj­mo­va i osjeća­ja, sim­bol su­prot­stav­lja cen­tri­pe­tal­nu si­lu, uspo­stav­lja­jući za­pra­vo sre­diš­te vez­a na ko­je se to mnoš­tvo osla­nja i u ko­jem na­la­zi svo­je je­din­stvo. Sim­bol je po­ slje­dak su­da­ra su­prot­nih tež­nja i an­ti­no­mič­nih si­la ko­je sje­di­nju­je u određe­nom ­od­no­su.

Rjeènik simbola

xxiv

Dje­lo­va­nje di­so­ci­ja­tiv­nih struk­tu­ra ne­sređe­nog li­bi­da za­u­stav­lja dje­lo­va­njem aso­ci­ja­tiv­nih struk­tu­ra us­mje­re­nog li­bi­da. U tom je po­gle­du sim­bol čim­be­nik rav­no­teže. Ži­va igra sim­ bo­la u dušev­nom ži­vo­tu osi­gu­ra­va snaž­nu i zdra­vu men­tal­nu dje­lat­nost ko­ja u isti mah oslo­bađa. Sim­bol je na­jučin­ko­vi­ti­ja po­moć u raz­vo­ju osob­no­sti. Pre­ma Jun­gu, sim­bol u sklo­pu svog pra­vog izraz­a po­sje­du­je svje­tlo­snu izražaj­nost, tj. prak­tič­nu učin­ko­vi­tost na raz­i­ni vri­jed­no­sti i osjeća­ja. Upra­vo sim­bol po­du­pi­re naiz­mje­nič­ne pri­je­la­ze u oba smje­ra iz­među raz­i­na svi­je­sti, po­zna­tog i ne­po­zna­tog, ot­kri­ve­nog i skri­ve­nog, ja i nad-­ja. 4. Po­sre­do­va­nje teži za sje­di­nje­njem. To je dru­ga stra­na dje­lat­ne ulo­ge sim­bolâ: sim­bo­li su si­le ko­je sje­di­nju­ju (ELIT, 379). Te­melj­ni sim­bo­li sažim­lju cje­lo­kup­no ljud­sko isku­ stvo – vjer­sko, koz­mič­ko, druš­tve­no, psi­hič­ko (na raz­i­ni nes­vje­snog, svi­je­sti i nad­svi­je­sti); sažim­lju i svi­jet ističući te­melj­no je­din­stvo tri­ju nje­go­vih raz­i­na (pod­zem­ne, ze­malj­ske i ne­­beske) i sre­diš­te šest pra­va­ca pro­sto­ra; ot­kri­va­jući glav­ne osi okup­lja­nja (mje­sec, vo­ da, va­tra, kri­la­to ču­do­viš­te itd.); na­po­kon, sim­bo­li čo­vje­ka po­vez­u­ju sa svi­je­tom ta­ko da se pro­ce­si osob­ne in­te­gra­ci­je uključu­ju u opći raz­voj, bez odva­ja­nja i ne­re­da. Čo­vjek se, za­hva­lju­jući sim­bo­lu ko­ji ga smješ­ta u go­le­mu mrežu vez­a, ne osjeća stran­cem u svi­je­tu. Sli­ka po­sta­je sim­bo­lom kad se nje­zi­na vri­jed­nost to­li­ko proši­ri da u čo­vje­ku po­veže ima­ nent­ne du­bi­ne i ­besko­nač­nu tran­scen­dent­nost. Sim­bo­lič­na mi­sao pre­bi­va u jed­nom od obli­ka ono­ga š­to Pier­re Em­ma­nuel na­zi­va ne­pre­sta­nom osmo­zom unu­tar­njeg i vanj­skog. 5. Sim­bol kao sje­di­ni­telj ima i pe­da­goš­ku ulo­gu, pa i te­ra­peut­sku. On pri­bav­lja osjećaj, ako ne uvi­jek iden­ti­fi­ka­ci­je s ne­kom na­din­di­vi­dual­nom si­lom, on­da ba­rem osjećaj su­dje­ lo­va­nja u njoj. Po­vez­u­jući raz­liči­te di­je­lo­ve svi­je­ta, pruža osjećaj dje­te­tu i čo­vje­ku da ni­su osam­lje­na bića, iz­gub­lje­na u neiz­mjer­noj cje­li­ni š­to ih okružu­je. Ali sim­bol ne va­lja za­ mje­nji­va­ti s ilu­zi­jom, a obra­nu sim­bo­la s kul­tom nez­bilj­skog. U znan­stve­no ne­toč­nu, čak naiv­nu obli­ku, sim­bol izraža­va zbi­lju ko­ja od­go­va­ra više­stru­kim po­tre­ba­ma za zna­njem, njež­nošću i si­gur­nošću. Među­tim, zbi­lja ko­ju sim­bol izraža­va ni­je ona zbi­lja ko­ju pri­ka­ zu­je vanj­skim obi­ljež­ji­ma svo­je sli­ke: ja­rac, zvi­jez­da ili zr­no ži­ta; zbi­lja sim­bo­la neš­to je neo­dre­di­vo, ali du­bo­ko na­sluće­no, po­put ka­kve tje­le­sne i dušev­ne ener­gi­je ko­ja oplođu­ je, uz­diže i hra­ni. Za­hva­lju­jući tim jed­no­stav­nim in­tui­ci­ja­ma, po­je­di­nac se osjeća kao da pri­pa­da cje­li­ni ko­ja ga isto­dob­no plaši i ohra­bru­je, ospo­sob­lju­jući ga za ži­vot. Pro­ti­vi­ti se sim­bo­li­ma znači odrez­a­ti dio se­be, osi­ro­maši­ti svu pri­ro­du i pod izli­kom rea­liz­ma ne odaz­va­ti se naj­vje­ro­do­stoj­ni­jem po­zi­vu da ži­vi­mo pot­pu­nim ži­vo­tom. Svi­jet bez sim­bo­la bio bi ne­pod­noš­ljiv: smje­sta bi pro­u­zročio čo­vje­ko­vu du­hov­nu smrt. Među­tim, sli­ka po­pri­ma vri­jed­nost sim­bo­la sa­mo ako pro­ma­trač pri­sta­je na ima­gi­nar­ ni pri­je­nos, u zbi­lji jed­no­sta­van, ali težak za ana­li­zu, pri­je­nos ko­ji čo­vje­ka smješ­ta u sim­ bol, a sim­bol u čo­vje­ka, ta­ko da sva­ki ima u se­bi neš­to od na­ra­vi i di­na­miz­ma dru­go­ga u ne­koj vr­sti sim­bio­ze. Ta sim­bo­lič­na iden­ti­fi­ka­ci­ja ili to sim­bo­lič­no su­dje­lo­va­nje ruše gra­ni­ce pri­vi­da i pri­pre­ma­ju za za­jed­nič­ki ži­vot. Sje­di­nju­ju. Rai­ner Ma­ria Ril­ke vje­ro­jat­ no upra­vo o tom go­vo­ri u svo­joj pje­smi: A­ko že­liš da sta­blo ži­vi o­kruži ga pro­sto­rom

xxv

Uvod

š­to u te­bi pre­bi­va... Tek obli­ku­jući se ­tvo­jim odri­ca­njem po­sta­je do­i­sta sta­blo. (Vi­sion inté­rieu­re et per­spec­ti­ve in­versé, u Ae­sthe­tik und all­ge­mei­ne Kunstwi­ssensc­haft, sv. XI–2) Ra­zu­mi­je se da je ulo­ga ima­gi­na­tiv­nog ži­vo­ta vr­lo ve­li­ka. Ali ne pre­po­zna­ti raz­li­ke iz­ među sim­bo­la i zbi­lje znači­lo bi u isti mah iz­gu­bi­ti smi­sao i za sim­bol i za zbi­lju. Va­lja ne­pre­sta­no upo­zo­ra­va­ti na opa­snost od zlo­u­po­ra­be iden­ti­fi­ka­ci­je. Put iden­ti­fi­ka­ci­je ima pred­no­sti, ali bi bi­lo neo­prez­no kad bi­smo se na nje­mu zadrža­va­li ne mi­sleći isto­dob­no na od­mak od nje­ga. I­den­ti­fi­ka­ci­ja ne­dvoj­be­no po­maže da, na pri­mjer, pri­svo­ji­mo (to oso­bi­to vri­je­di za di­je­te) po­zi­tiv­no po­naša­nje oda­bra­nog ju­na­ka; ali ako iden­ti­fi­ka­ci­ja po­tra­je, može pro­iz­ ve­sti ne­ku vr­stu in­fan­til­no­sti i uspo­ri­ti obli­ko­va­nje sa­mo­stal­ne osob­no­sti. Iden­ti­fi­ka­ci­ja s bi­blij­skim bići­ma, piše uvaže­ni re­dov­nik, je­dan je od naj­bo­ljih nači­na da se ot­kri­je po­naša­ nje čo­vje­ka pred Bo­gom. Ne­sreća bi bi­la sa­mo kad bi se čo­vjek iden­ti­fi­ci­rao s Ka­ji­nom. Ko­li­ko god bi bi­la tuž­na, ta bi pog­rješ­ka na­po­kon bi­la sa­mo pog­rješ­ka u iz­bo­ru. Teža bi bi­la me­to­dič­ka pog­rješ­ka da se iden­ti­fi­ka­ci­ja s dru­gim neo­prez­no uz­me kao pe­da­goš­ko nače­lo, a struk­tu­ra ko­ja he­te­ro­ge­ni­zi­ra kao osno­va od­go­ja. Sim­bo­li, da­ka­ko, ima­ju bi­tan udio u od­go­ju dje­te­ta i od­rasla čo­vje­ka, ne sa­mo kao spon­tan izraz i kao pri­la­gođe­no spo­ raz­u­mi­je­va­nje ne­go i kao sred­stvo s po­moću ko­je­ga se raz­vi­ja stva­ra­lač­ka maš­ta i osjećaj za ne­vid­lji­vo; ali sim­bo­li mo­ra­ju osta­ti čim­be­nik osob­ne in­te­gra­ci­je, a ne po­sta­ti opa­snost po­dva­ja­nja osob­no­sti. 6. Ia­ko sim­bol, razvrg­nućem je­din­stva, izlaže opa­sno­sti slab­lje­nja osjeća­ja za zbi­lju, po­sve je si­gur­no da je sim­bol je­dan od naj­moć­ni­jih čim­be­ni­ka uključi­va­nja u zbi­lju zbog svo­je so­ci­ja­li­za­cij­ske ulo­ge: sim­bol čvr­sto po­vez­u­je s druš­tve­nom sre­di­nom. Sva­ka sku­pi­na, sva­ ko vri­je­me ima svo­je sim­bo­le: odjek­ne li u na­ma ko­ji sim­bol, znači da pri­pa­da­mo određe­ noj sku­pi­ni i vre­me­nu. Epo­ha bez sim­bo­la mr­tva je epo­ha; druš­tvo bez sim­bo­la mr­tvo je druš­tvo. Ci­vi­li­za­ci­ja u ko­joj više ne bi bi­lo sim­bo­la išče­zla bi; br­zo bi pri­pa­la po­vi­je­sti. Re­kli smo da je sim­bol sveo­bu­hva­tan je­zik. On je i više i ma­nje od sveo­bu­hvat­nog je­zi­ka. Sveo­bu­hva­tan je sto­ga š­to je vir­tual­no do­stu­pan sva­kom ljud­skom biću, bez po­sre­ do­va­nja usme­nih ili pi­sme­nih je­zi­ka, jer zrači iz ci­je­le ljud­ske psi­he. Ako pri­hvaća­mo da po­sto­ji za­jed­nič­ka osno­va ko­lek­tiv­nog nes­vje­snog, ko­ja može pri­ma­ti i sla­ti po­ru­ke, ne smi­je­mo za­bo­ra­vi­ti da bo­gat­stvo i raz­novr­snost te za­jed­nič­ke osno­ve po­tječe od svih et­nič­ kih i osob­nih pri­lo­ga. Isti će vid­lji­vi sim­bol, npr. je­len ili med­vjed, bi­ti raz­liči­to ­obo­jen, ovi­sno o na­ro­du, po­je­din­cu, po­vi­je­snom raz­dob­lju i du­hov­nom ozrač­ju određe­nog do­ba. Mo­ra­mo bi­ti osjet­lji­vi na te mo­guće raz­li­ke že­li­mo li iz­bjeći ne­spo­raz­u­me i, na­da­sve, že­li­ mo li pro­dri­je­ti u du­bi­nu raz­u­mi­je­va­nja dru­go­ga. Iz to­ga se vi­di da sim­bol pre­la­zi gra­ni­ce sveo­bu­hvat­ne spo­zna­je. Sim­bol ni­je običan pri­je­nos spo­zna­je, on je kon­ver­gen­ci­ja afek­ tiv­no­sti: li­bi­da, u ener­get­skom smi­slu ri­ječi, do­la­ze u do­dir s po­moću sim­bo­la. Sto­ga je sim­bol na­jučin­ko­vi­ti­je sred­stvo spo­raz­u­mi­je­va­nja među oso­ba­ma, sku­pi­na­ma i na­ro­di­ma, sred­stvo ko­je raz­u­mi­je­va­nje jača i pro­dub­lju­je u naj­većoj mo­gućoj mje­ri. Su­gla­snost oko

Rjeènik simbola

xxvi

sim­bo­la go­lem je ko­rak na pu­tu raz­vo­ja druš­tve­no­sti. Kao sveo­bu­hva­tan, sim­bol može isto­dob­no pro­nik­nu­ti srž in­di­vi­dual­nog i druš­tve­nog. Tko pro­nik­ne smi­sao sim­bo­la jed­ ne oso­be ili jed­no­ga na­ro­da, te­me­lji­to po­zna­je tu oso­bu i taj na­rod. 7. So­cio­lo­gi­ja i ana­li­za s pra­vom raz­li­ku­ju mr­tve i ži­ve sim­bo­le. Mr­tvi sim­bo­li više ne­ ma­ju odje­ka ni u in­di­vi­dual­noj ni u ko­lek­tiv­noj svi­je­sti. Oni pri­pa­da­ju sa­mo po­vi­je­sti, književ­no­sti i fi­lo­zo­fi­ji. Iste sli­ke mo­gu bi­ti ži­ve ili mr­tve, ovi­sno o da­ru pro­ma­trača, o nje­ go­voj du­bo­koj sklo­no­sti, o druš­tve­nom raz­vo­ju. Ži­ve su ako u ci­je­lo­me biću pro­ma­trača iza­zo­vu snažan odjek; mr­tve su ako su sa­mo vanj­ski pred­met ogra­ničen na svo­ja objek­ tiv­na znače­nja. Za In­dij­ca prože­tog ved­skom miš­lju kra­va ima po­sve drukči­ju du­hov­nu vri­jed­nost ne­go za nor­man­dij­skog stoča­ra. Ži­vot­nost sim­bo­la ovi­si o po­naša­nju svi­je­sti i o po­dat­ci­ma nes­vje­sno­ga. Ona pret­po­stav­lja ne­ku vr­stu su­dje­lo­va­nja u taj­ni, srod­nost s ne­vid­lji­vim; ona ih reak­ti­vi­ra i po­jača­va, i pro­ma­trača pre­tva­ra u su­dio­ni­ka. Inače bi sim­bo­li, ka­ko kaže Ara­gon, bi­li sa­mo ri­ječi bez sadrža­ja ko­je su iz­gu­bi­le svo­ju svr­hu, po­put cr­kve u ko­joj se više nit­ko ne mo­li. Da­kle, ži­vi sim­bol pret­po­stav­lja funk­ci­ju odje­ka. Na psi­ho­loš­koj raz­i­ni, tu bi­smo po­ja­vu mo­gli uspo­re­di­ti s po­ja­vom ko­ja se u di­na­mič­koj fi­zi­ci na­zi­va vi­bra­cij­skim fe­no­ me­nom. Ti­je­lo, npr. vi­seći most, ima svo­ju fre­kven­ci­ju ti­tra­ja ko­ja se mi­je­nja ovi­sno o vanj­skim utje­ca­ji­ma, npr. vje­tru. Ako se fre­kven­ci­ja ko­je­ga od tih utje­ca­ja iz­jed­nači s fre­kven­ci­jom tog ti­je­la, ako za­ti­tra­ju u istom rit­mu, na­stu­pit će rez­o­nan­ci­ja, tj. po­veća­ nje ti­tra­ja, ubr­za­nje osci­la­ci­ja, ko­je na po­sljet­ku može pro­u­zroči­ti puk­nuće. Odjek je to snaž­ni­ji š­to se sim­bol bo­lje slaže s du­hov­nim ozrač­jem oso­be, druš­tva, epo­he, ka­kva zbi­va­nja. Odjek pret­po­stav­lja po­vez­a­nost sim­bo­la s određe­nom ko­lek­tiv­nom psi­ho­lo­ gi­jom i nje­go­vo po­sto­ja­nje neo­vi­sno o ka­kvoj is­ključi­vo in­di­vi­dual­noj dje­lat­no­sti. To jed­na­ko vri­je­di i za ima­gi­na­tiv­ni sadržaj i za tu­mače­nje sim­bo­la. Sim­bol je uro­njen u druš­tve­nu sre­di­nu, prem­da izra­nja iz in­di­vi­dual­ne svi­je­sti. Nje­go­va moć oživ­lja­va­nja i oslo­bađa­nja mi­je­nja se sa sna­gom odje­ka ko­ji pro­i­stječe iz tog od­no­sa iz­među druš­tve­ nog i in­di­vi­dual­nog. 8. Taj od­nos može bi­ti urav­no­težen sa­mo u sklad­noj sin­te­zi če­sto raz­liči­tih zah­tje­va oso­be i za­jed­ni­ce. Jed­na je od ulo­ga sim­bo­la upra­vo spa­ja­nje i us­klađi­va­nje i sa­mih su­prot­no­sti. C. G. Jung na­zi­va tran­scen­di­ra­jućim dje­lo­va­njem (jed­nim od naj­zamrše­ni­jih i ni­ka­ko osnov­nim; tran­scen­di­ra­jućim u smi­slu pri­je­no­sa iz jed­no­ga sta­nja u dru­go, pod utje­ca­ jem tog dje­lo­va­nja) to svoj­stvo sim­bo­la da spa­ja an­ta­go­ni­stič­ke si­le pre­vla­da­va­jući ta­ko su­prot­no­sti i uti­rući ta­ko put ši­re­nju svi­je­sti. Među na­ji­stanča­ni­je stra­ni­ce nje­go­va dje­la ubra­ja­ju se one na ko­ji­ma opi­su­je ka­ko se tim tran­scen­di­ra­jućim dje­lo­va­njem sim­bo­la ras­pleću, raz­rješu­ju i raz­vi­ja­ju vi­tal­ne si­le, pro­tiv­nič­ke ali ni­ka­ko ne­spo­ji­ve, ko­je se mo­gu sje­di­ni­ti sa­mo u pro­ce­su in­te­gri­ra­nog i si­mul­ta­nog raz­vo­ja (JUNT, 496–498). 9. Vi­di­mo, da­kle, da sim­bol ne obo­gaću­je sa­mo čo­vje­ko­ve spo­zna­je i ne utječe sa­mo na nje­gov osjećaj za li­je­po ne­go proži­ma cje­lo­ku­pan nje­gov raz­voj­ni put. Na­po­kon, sim­bol je tran­sfor­ma­tor psi­hič­ke ener­gi­je. Sim­bol kao da iz po­ma­lo ne­sređe­nog i neu­rav­no­teže­ nog ge­ne­ra­to­ra cr­pi sna­gu da bi ne­ka­kvu stru­ju do­veo u pri­hvat­lji­vo sta­nje ko­je će se

xxvii

Uvod

moći isko­ri­sti­ti u osob­nom uprav­lja­nju ži­vo­tom. Nes­vje­sna ener­gi­ja, piše G. Adler (ADLJ, 55), ko­ja se u obli­ku neu­rot­skih simp­to­ma ne može asi­mi­li­ra­ti, pre­tva­ra se u ener­gi­ju ko­ja se u svje­sno po­naša­nje može in­te­gri­ra­ti za­hva­lju­jući sim­bo­lu, bi­lo da sim­bol po­tječe iz sna ili ko­je­ga dru­gog obli­ka oči­to­va­nja nes­vje­sno­ga. Tu nes­vje­snu ener­gi­ju oslo­bođe­nu snom (ili sim­ bo­lom) mo­ra asi­mi­li­ra­ti Ja, a pro­ces in­te­gra­ci­je mo­guć je sa­mo ako je Ja za nj zre­lo. Ne sa­mo da sim­bol izraža­va du­bi­ne Ja, ko­ji­ma da­je oblik i lik, ne­go afek­tiv­nim na­bo­jem tih sli­ka po­tiče raz­voj psi­hič­kih pro­ce­sa. Sim­bol, po­put al­ke­mičar­skog ata­no­ra, pre­tva­ra ener­gi­je: olo­vo može pre­tvo­ri­ti u zla­to, ta­mu u svje­tlost.

5. Od kla­si­fi­ka­ci­ja do raspr­snuća Bi­lo je više po­kuša­ja da se sim­bo­li su­stav­no kla­si­fi­ci­ra­ju. Ti su po­kuša­ji bi­li na­ra­van završe­ tak znan­stve­nog pro­uča­va­nja ili pri­vre­me­na rad­na hi­po­te­za ko­ja je služi­la kao pri­pre­ma za znan­stve­no pro­uča­va­nje. Nji­ho­va je vri­jed­nost u tom š­to su na­znači­li okvi­re za lakši pri­stup građi; ali ni­je­dan se još ne či­ni po­sve pri­hvat­lji­vim. Pod­sje­tit će­mo ukrat­ko na ne­ko­li­ko pri­mje­ra. A. H. Krap­pe u Po­stan­ku mi­to­va raz­li­ku­je ne­­beske sim­bo­le (ne­bo, Sun­ce, Mje­sec, zvi­jez­de itd.) i ze­malj­ske sim­bo­le (vul­ka­ni, vo­de, peći­ne itd.). Od te se po­dje­le ni­je bit­no od­mak­nuo ni Mir­cea Elia­de u svom kla­sič­nom dje­lu Ras­pra­va o po­vi­je­sti re­li­gi­ja ana­ li­zi­ra­jući uran­ske sim­bo­le (ne­­beska bića, bo­go­ve olu­je, kul­to­ve Sun­ca, lu­nar­nu mi­sti­ku, vo­de­ne epi­fa­ni­je...) i kton­ske sim­bo­le (ka­me­nje, zem­lju, že­nu, plod­nost...); nji­ma se, u ve­li­kom po­kre­tu koz­mo­bio­loš­ke so­li­dar­no­sti, u di­na­mi­ci vječi­te ob­no­ve pri­družu­ju sim­ bo­li pro­sto­ra i vre­me­na. Ga­ston Bac­he­lard razvr­sta­va sim­bo­le oko če­ti­ri pra­tva­ri: zem­lje, va­tre, vo­de, zra­ka, ko­je on sma­tra hor­mo­ni­ma ima­gi­na­ci­je; uo­sta­lom, sva­ki se od tih ele­ me­na­ta raz­ma­tra u svoj svo­joj poet­skoj po­li­va­lent­no­sti. G. Dumé­zil okup­lja sim­bo­le oko tri glav­ne funk­ci­je ko­je ­raspo­zna­je u struk­tu­ri in­ doeu­rop­skih druš­ta­va i ko­je su bi­le osno­va na­stan­ka tri­ju ka­sta, sveće­nič­ke, rat­nič­ke i pro­iz­vođač­ke. Pi­ga­niol raz­li­ku­je pa­sti­re ili no­ma­de od po­ljo­dje­la­ca ili oso­ba sa stal­nim bo­ra­viš­tem, ko­ji ima­ju sva­ki svo­je lan­ce sim­bo­la. Pry­zul­ski ute­me­lju­je svo­ju kla­si­fi­ka­ci­ju na poj­mu uzla­zne evo­lu­ci­je svi­je­sti: sim­bo­li se naj­pri­je okup­lja­ju oko kul­ta Ve­li­ke boži­ce i plod­no­sti, za­tim na raz­i­ni čo­vje­ka, Oca i Bo­ga. P­re­ma froj­dov­skoj psi­hoa­na­li­zi, os oko ko­je se ar­ti­ku­li­ra­ju sim­bo­li prin­cip je užit­ka; oni se fo­ku­si­ra­ju uza­stop­ce na oral­noj, anal­noj i sek­sual­noj raz­i­ni te osi pod pre­moć­nim dje­lo­va­njem cen­zu­ri­ra­nog ili po­ti­snu­tog li­bi­da. Adler taj prin­cip za­mje­nju­je prin­ci­pom moći, ko­ja nat­kom­pen­za­ci­jom osjeća­ja in­fe­rior­no­sti uzro­ku­je pra­vi pro­cvat sim­bo­la. U dje­ lu C. G. Jun­ga može­mo naći više osno­va kla­si­fi­ka­ci­je; on ta­ko go­vo­ri o me­ha­niz­mi­ma ili pro­ce­si­ma ek­stra­ver­zi­je i in­tro­ver­zi­je ko­ji­ma mo­gu od­go­va­ra­ti raz­liči­te ka­te­go­ri­je sim­bo­la; o po­vez­i­va­nju te­melj­nih psi­ho­loškh funk­ci­ja s dva­ma ti­po­vi­ma, ek­stra­ver­ti­ra­nim i in­tro­ver­ ti­ra­nim; o pro­ce­si­ma in­di­vi­dua­ci­je i sim­bo­li­ma ko­ji obi­lježu­ju sva­ku raz­voj­nu fa­zu, sva­ki izne­nad­ni do­gađaj ili po­re­mećaj na pri­jeđe­nu di­je­lu pu­ta. Do­duše, če­sto te raz­liči­te fa­ze i gle­diš­ta su­ge­ri­ra­ju isti sim­bo­li, obi­lježe­ni drukči­jim zna­kom i uro­nje­ni u drukči­je kon­tek­ ste. Bi­lo ka­ko bi­lo, ve­li­ki se ci­riš­ki psi­hoa­na­li­tičar ni­je upu­stio u ­me­to­dič­ku ­kla­si­fi­ka­ci­ju

Rjeènik simbola

xxviii

sim­bo­la. Sva­ki po­kušaj u tom smi­slu, ko­ji bi po­la­zio od nje­go­ve go­le­me književ­ne pro­ duk­ci­je, spo­tak­nuo bi se o te­melj­nu za­pre­ku, o sam duh jun­gov­skog istraži­va­nja ko­je­mu je du­bo­ko stra­no sva­ko usu­stav­lji­va­nje. Veći­ni po­kuša­ja kla­si­fi­ka­ci­je može­mo, kao i Gil­bert Du­rand (DURS, 24–33), pri­go­ vo­ri­ti po­zi­ti­vi­stič­ko i ra­cio­na­li­stič­ko na­sto­ja­nje da se sim­bo­li iz­dvo­je kao zna­ko­vi, fa­bu­ la­ci­je, di­je­lo­vi druš­tve­nog ili vjer­skog tu­mače­nja, kao pred­me­ti ko­je tre­ba upo­zna­ti, a za­ne­ma­ru­je se su­bjek­tiv­na uko­ri­je­nje­nost i pro­mje­nji­va zamrše­nost sim­bo­la; ti po­kuša­ji pa­te od skri­ve­ne me­ta­fi­zič­ke skuče­no­sti. Psi­hoa­na­li­tič­kim se kla­si­fi­ka­ci­ja­ma može pri­go­vo­ ri­ti i uni­ta­ri­stič­ki im­pe­ri­ja­li­zam te pre­tje­ra­no po­jed­no­stav­nji­va­nje mo­ti­va­ci­ja: sim­bo­li se u Freu­da odviše la­ko svr­sta­va­ju pre­ma she­mi ljud­ske bi­sek­sual­no­sti, a u Adle­ra pre­ma she­mi agre­siv­no­sti... Dru­gim ri­ječi­ma, ima­gi­na­ci­ja je, pre­ma psi­hoa­na­li­tiča­ri­ma, rez­ul­tat su­ko­ba na­go­na s druš­tvom ko­je na­go­ne po­ti­sku­je (stid­ljiv po­kušaj da se pre­va­ri cen­zu­ra), a ima­gi­na­ ci­ja se, na­pro­tiv, u sa­mom svom za­ma­hu najčešće po­jav­lju­je kao rez­ul­tat us­klađi­va­nja že­lja s pred­me­ti­ma iz druš­tve­ne i pri­rod­ne sre­di­ne. Da­kle, ima­gi­na­ci­ja ni­ka­ko ne bi tre­ba­la bi­ti pro­iz­vod po­ti­ski­va­nja... ne­go, na­pro­tiv poče­tak isti­ski­va­nja (DURS, 30). Gil­bert Du­rand nače­la svo­je kla­si­fi­ka­ci­je sim­bo­la uzi­ma iz struk­tur­ne an­tro­po­lo­gi­je. On pri­zna­je da se služi po­sve prag­ma­tič­nom i po­sve re­la­ti­vi­stič­nom me­to­dom kon­ver­gen­ci­je ko­ja teži ot­kri­va­nju ve­li­kih, go­to­vo ne­pro­mje­nji­vih kon­ste­la­ci­ja sli­ka š­to se, či­ni se, struk­tu­ ri­ra­ju pre­ma određe­noj izo­morf­no­sti kon­ver­gent­nih sim­bo­la (DURS, 33). On ta­kav snop kon­ver­gen­ci­ja ot­kri­va iz­među re­flek­so­lo­gi­je (zna­no­sti o re­flek­si­ma: do­mi­nant­nim kret­nja­ ma), teh­no­lo­gi­je (zna­no­sti o oruđu po­treb­nu sre­di­ni, u pro­dužet­ku do­mi­nant­nih kret­nji) i so­cio­lo­gi­je (zna­no­sti o druš­tve­nim funk­ci­ja­ma). Sim­bo­li se, pre­ma to­mu, po­jav­lju­ju kao po­kre­tač­ke she­me ko­je teže za in­te­gra­ci­jom i us­klađi­va­njem čo­vje­ko­vih na­go­na i re­flek­sa sa zah­tje­vi­ma i po­ti­ca­ji­ma sre­di­ne. Te su tri do­mi­nan­te (u re­flek­so­lo­gi­ji): po­ložaj, pre­hra­ na i pa­re­nje; kret­nje š­to od­go­va­ra­ju tim do­mi­nant­nim re­flek­si­ma zah­ti­je­va­ju ma­te­ri­jal­ne oslon­ce i po­moć­ni pri­bor (teh­no­lo­gi­ju); za­tim se po­jav­lju­ju druš­tve­ni sta­leži, sveće­nič­ki, pro­iz­vođač­ki i voj­nič­ki, ili za­ko­no­dav­na, izvrš­na i sud­ska vlast. Ta­ko se pri­vid­no na­jop­rječ­ ni­ji sim­bo­li mo­gu svr­sta­ti u tri ve­li­ke cje­li­ne, ko­je, uo­sta­lom, ni­su ne­pro­pu­sne, a obi­lježe­ ne su bio­fi­zio­loš­kim, teh­no­loš­kim ili so­cio­loš­kim tu­mače­nji­ma, ma­nje ili više istak­nu­ti­ma, ovi­sno o sim­bo­li­ma i pro­ma­tra­nim raz­i­na­ma. Ipak, iz raz­lo­ga ko­ji ni­su po­sve uvjer­lji­vi i ko­ji oda­ju tra­jan utje­caj Elia­deo­ve uran­ske i kton­ske po­dje­le, ili psi­hoa­na­li­tičar­ske mrač­ ne i svi­je­tle po­dje­le, Gil­bert Du­rand ta nače­la ne pri­mje­nju­je stro­go. On raz­li­ku­je dva reži­ma sim­bo­liz­ma, dnev­ni režim, ko­ji obu­hvaća sim­bo­le po­ložaj­ne do­mi­nan­te: teh­no­lo­ gi­ju oruž­ja, so­cio­lo­gi­ju ve­li­kog sveće­ni­ka i rat­ni­ka, obre­de uz­di­za­nja i očišće­nja itd... i noć­ni režim, ko­ji obu­hvaća sim­bo­le pro­bav­ne do­mi­nan­te i spoj­ne ili ci­klič­ne do­mi­nan­te; pr­vi obu­hvaća izra­du po­su­da i sta­no­va­nje, pre­hram­be­ne i pro­bav­ne vri­jed­no­sti, ma­tri­jar­hal­nu i hra­ni­telj­sku so­cio­lo­gi­ju; dru­gi obu­hvaća ci­klič­ne teh­ni­ke, po­ljo­djel­ske i tka­lač­ke ka­len­da­re, pri­rod­ne ili umjet­ne sim­bo­le po­nav­lja­nja, astro­bio­loš­ke mi­to­ve i dra­me (DURS, 50). Naše je miš­lje­nje da se sva­ki sim­bol, bez ob­zi­ra na to ko­joj do­mi­nan­ti pri­pa­da, po­jav­lju­je u dva obli­ka, dnev­nom i noć­nom. Ču­do­viš­te je na pri­mjer noć­ni sim­bol po tom š­to gu­ta i prož­di­re; dnev­ni sim­bol po­sta­je po tom š­to preo­braža­va i on­da isp­lju­ne no­vo biće; kao ču­var hra­mo­va i sve­tih vr­to­va, ču­do­viš­te je isto­dob­no za­pre­ka i vri­jed­nost, ta­ma i svje­tlost, noć­no i dnev­no. Gil­bert Du­rand ja­sno ističe tu bi­po­lar­nost sim­bo­la. Sto­ga do­i­sta tre­ba

xxix

Uvod

poža­li­ti š­to ga nje­go­va mu­kotrp­na i oš­tro­um­na istraži­va­nja ni­su do­ve­la do kla­si­fi­ka­ci­je ko­ja bi bi­la bo­lje us­klađe­na s nje­go­vim kri­te­ri­ji­ma. Ali to može bi­ti i do­kaz da je sim­bol ta­ko zamršen da pre­la­zi gra­ni­ce sva­kog su­sta­va. D­ru­gi au­to­ri raz­li­ku­ju koz­mo­loš­ke, me­ta­fi­zič­ke, etič­ke, vjer­ske, ju­nač­ke, teh­no­loš­ke i psi­ ho­loš­ke sim­bo­le; a među psi­ho­loš­ki­ma sva­ki bi sim­bol tre­bao od­go­va­ra­ti jed­nom ti­pu čo­vje­ka, s nje­go­vim po­zi­tiv­nim i ne­ga­tiv­nim svoj­stvi­ma. Među­tim, ta raz­liči­ta svoj­stva su­sreće­mo si­mul­ta­no u veći­ni sim­bo­la li­sna­te struk­tu­re, ka­ko bi re­kao C. Lé­vi-S­tra­uss, ko­ji­ma je jed­na od funk­ci­ja upra­vo po­vez­i­va­nje više raz­i­na. Oni, pre­ma to­mu, ne mo­gu po­služi­ti kao osno­va kla­si­fi­ka­ci­je i sa­mo na­značu­ju mo­guće raz­i­ne tu­mače­nja. U svo­jim mi­to­loš­kim stu­di­ja­ma C. Lé­vi-S­tra­uss ja­sno ističe da se nje­go­vo dje­lo ne smi­je za­tvo­ri­ti u okvi­re kla­si­fi­ka­ci­je. S ko­je god ga stra­ne pro­ma­tra­mo, ono (nje­go­vo dje­lo) ši­ri se po­put sve­mir­ske ma­gli­ce, a ni­kad ne uje­di­nju­je traj­no i su­stav­no ko­načan zbroj svih ele­me­na­ta iz ko­jih sli­je­po cr­pi svo­ju bit, uz­da­jući se da će mu zbî­lja po­služi­ti kao vo­dič i po­ka­za­ti mu put si­gur­ni­ji od ono­ga ko­ji bi sam mo­gao pro­naći (LEVC, 10). Ta je me­to­do­ loš­ka ogra­da jed­na od onih š­to su nas na­dah­nu­le pri izra­di ovo­ga rječ­ni­ka u ko­jem smo iz­bje­ga­va­li sva­ku su­stav­nu kla­si­fi­ka­ci­ju. Gé­rard de Cham­pea­ux i Se­ba­stien Sterckx u Svi­je­tu sim­bo­la, dje­lu u ko­jem se obrađu­ je u pr­vom re­du ro­ma­nič­ka sim­bo­li­ka, oku­pi­li su sve sim­bo­le oko jed­no­stav­nih li­ko­va ili osnov­nih sim­bo­la ljud­skog psi­hič­kog ži­vo­ta, ka­ko ih oni na­zi­va­ju. Ti su li­ko­vi sre­diš­te, krug, križ i če­tvo­ri­na. Ni­je ri­ječ o tom da se svi sim­bo­li iz­vo­de iz tih li­ko­va, ni­ti da se svo­de na te obli­ke. Ta­kav bi po­kušaj oda­vao pot­pu­no ne­raz­u­mi­je­va­nje sim­bo­lič­ne mi­sli. Ta­ko se sim­bol hra­ma, prem­da sve­to zda­nje najčešće ima oblik če­tvo­ri­ne ili pra­vo­kut­ni­ka, po­vez­ u­je sa sim­bo­liz­mom sre­diš­ta, jer hram do­i­sta ima ulo­gu sve­tog sre­diš­ta; isto ta­ko, sta­blo pri­pa­da sim­bo­lič­nom po­druč­ju križa, prem­da ne­ke kroš­nje više pod­sjeća­ju na ku­po­lu i krug. Vi­di­mo da ta pri­la­god­lji­va kla­si­fi­ka­ci­ja pret­po­stav­lja tu­mače­nje ko­je može bi­ti pri­ lič­no uda­lje­no od pri­vi­da i us­mje­re­no pre­ma du­bo­kim isti­na­ma. P­ro­uča­va­jući Sim­bo­li­zam u grč­koj mi­to­lo­gi­ji, Pa­ul Diel je po­di­je­lio mi­to­ve i nji­ho­ ve te­me pre­ma to­mu ka­ko se obli­ko­va­la di­ja­lek­ti­ka na­dah­nu­ta bio-e­tič­ko-p­si­ho­loš­kim po­i­ma­njem sim­bo­liz­ma. On drži da ži­vo­tom, kao raz­voj­nom sna­gom, uprav­lja čo­vje­kov psi­hič­ki ži­vot. Srž je tog psi­hič­kog ži­vo­ta afek­tiv­na ima­gi­na­ci­ja. Te­melj­ni je za­kon ži­vo­ ta zdra­vo dje­lo­va­nje psi­he, tj. ovla­da­va­nje sa­mim so­bom i svi­je­tom. Bor­be u mi­to­vi­ma pri­ka­zu­ju pu­sto­lo­vi­ne svih ljud­skih bića, s nji­ho­vim traj­nim mo­guć­no­sti­ma i naiz­mje­nič­ nim fa­za­ma du­hov­nog za­no­sa i pa­da u raz­vrat. Mit­ski se ju­nak obli­ku­je kao dje­lo­mič­na ili pot­pu­na sim­bo­lič­na pro­jek­ci­ja nas sa­mih, ta­kvih ka­kvi smo u jed­noj fa­zi svog ži­vo­ta. Pre­ma Pa­u­lu Die­lu, ži­vot se zbog spo­rog ali u cje­li­ni neo­do­lji­vog pri­ti­ska raz­vi­ja pre­ma ­odu­hov­lje­nju. Duh, kao da na nj dje­lu­je us­mje­re­na si­la, ispu­nja­va funk­ci­ju nad­svi­je­sti; raz­um je svje­sna funk­ci­ja ko­ja čo­vje­ka na nje­go­vu raz­voj­nom pu­tu pri­la­gođu­je pri­je­kim po­tre­ba­ma i svr­si ži­vo­ta. Na­di­laže­nje svi­je­sti pre­ma nad­svi­je­sti pu­no je zam­ki ko­ji­ma je glav­ni uzrok odviše za­ne­se­na ima­gi­na­ci­ja. Ona je po­put na­met­ni­ka ko­ji se opi­re raz­voj­noj si­li i po­tiče vraća­nje u pred­svi­jest i nes­vje­snost. Sa svo­jom prat­njom ne­lo­gič­nih na­vi­ka, op­ se­siv­nih sli­ka i pro­tu­rječ­nih gle­diš­ta, taj po­re­mećaj u dje­lo­va­nju psi­he, po­di­je­lje­ne iz­među pri­vlač­ne nad­svi­je­sti i te­re­ta nes­vje­snog, hra­ni pod­svi­jest. Ono š­to mit ot­kri­va s po­moću

Rjeènik simbola

xxx

s­ im­bo­lič­nih sli­ka i sta­nja, ni­su više ostat­ci poe­ti­zi­ra­ne proš­lo­sti, ne­go sli­ka kon­flikt­ne sa­ daš­njo­sti, ko­ju va­lja svla­da­ti, i za­mi­sao bu­duć­no­sti, ko­ju va­lja ostva­ri­ti. Pro­ma­tra­ni s tog sta­ja­liš­ta te­melj­ni su sim­bo­li po­vez­a­ni s tri in­stan­ci­je ko­je su se u ljud­skoj psi­hi pri­ključi­le ži­ vo­tinj­skoj nes­vje­sno­sti: s ima­gi­na­ci­jom, ko­ja za­no­si i po­ti­sku­je (pod­svi­jest), raz­u­mom (svi­jest) i du­hom (nad­svi­jest) (DIES, 36). Au­tor ta­ko razvr­sta­va sim­bo­le u če­ti­ri ka­te­go­ri­je: sim­bo­ le ima­gi­na­tiv­nog za­no­sa (Ikar, Tan­tal, Ik­sion, Per­zej itd.); sim­bo­le po­re­meća­ja funk­ci­je (počet­ne ne­slo­ge: teo­go­ni­ja, gi­gan­to­ma­hi­ja itd.); sim­bo­le ba­na­li­za­ci­je, kao pr­ve mo­guć­ no­sti pre­vla­da­va­nja po­re­meća­ja funk­ci­je: ba­na­li­za­ci­je u tri obli­ka, obič­nom (Mi­da, Eros, Psi­ha), dio­ni­zij­skom (Or­fej), ti­tan­skom (Edip); sim­bo­le pre­vla­da­va­nja su­ko­ba ili bor­be pro­tiv ba­na­li­za­ci­je (Te­zej, He­ra­klo, Pro­me­tej itd.). Kao potvr­da općeg tu­mače­nja, u toj kla­si­fi­ka­ci­ji svo­je mje­sto oprav­da­no ima­ju sim­bo­li po­put no­ge, or­la, tu­ni­ke, stri­je­le, ri­je­ke itd. Pred­nost je te kla­si­fi­ka­ci­je ko­he­rent­nost i du­bi­na; k to­mu, na­dah­nju­je se do­i­sta vri­jed­ nim su­sta­vom tu­mače­nja, ali odviše is­ključi­vo usre­do­toče­ni­ma na eti­ku. Ne ističe dru­ge di­men­zi­je sim­bo­la, npr. koz­mo­loš­ke i vjer­ske. Ne bi­smo joj zbog to­ga mo­gli pri­go­vo­ri­ti, jer teži sa­mo to­mu da bu­de pri­je­vod mit­skog sim­bo­liz­ma u psi­ho­loš­ki je­zik. Za­ključi­mo sa­ mo da, ia­ko još ni­smo ot­kri­li nače­la opće kla­si­fi­ka­ci­je, u toj kla­si­fi­ka­ci­ji može­mo ot­kri­ti me­to­du tu­mače­nja na određe­noj raz­i­ni istraži­va­nja. U Po­vi­je­sti naše sli­ke Andréu Vi­re­lu je pa­la na um ge­ni­jal­na za­mi­sao da za re­fe­ren­ cij­ski su­stav uz­me tri fa­ze u raz­vo­ju po­i­ma­nja vre­me­na i pro­sto­ra, u bio­loš­kom raz­vo­ju, u po­vi­je­sti čo­vječan­stva i u po­vi­je­sti sa­mog in­di­vi­duu­ma. Pr­va fa­za, ko­ju na­zi­va koz­mo­ ge­nom, ima obi­ljež­ja ko­ja se mo­gu naći u sku­pi­ni kon­ti­nui­ra­nog: val, kruž­no, naiz­mje­nič­ no; to je uran­ska, anar­hič­na i kon­fu­zna fa­za na­bu­ja­log ži­vo­ta. U dru­goj fa­zi, shi­zo­ge­noj, in­di­vi­dual­no se odva­ja od mag­me: to još ni­je raz­luči­va­nje, ne­go dvoj­nost, odva­ja­nje kao su­prot­stav­lja­nje sre­di­ni; obi­ljež­je joj je ki­da­nje kon­ti­nui­te­ta: omeđe­nje, fik­sa­ci­ja, aku­mu­ la­ci­ja, si­me­tri­ja, rit­mič­ko vri­je­me, sređi­va­nje itd. ...; to je sa­turn­ska fa­za za­sto­ja, od­mo­ra, sta­bi­li­za­ci­je. Treća je fa­za, u zna­ku Zeu­sa (Ju­pi­te­ra), fa­za po­nov­nog ši­re­nja, ali u sređe­nu kon­ti­nui­te­tu. Dok se biće u počet­ku ni­je raz­li­ko­va­lo od oko­li­ne, sa­da se raz­li­ku­je. Kon­ti­nui­tet di­fe­ren­ci­ja­ci­je su­prot­stav­lja se kon­ti­nui­te­tu ne­di­fe­ren­ci­ja­ci­je u pr­vot­noj fa­zi. U ti­je­ku te treće fa­ze, ko­ju na­zi­va­mo au­to­ge­nom, biće rađa sa­mo se­be, op­sto­ji po se­bi. Ono je au­to­no­man svi­jet. Shi­zo­ge­na dvoj­nost ustu­pa mje­sto di­na­mič­kom od­no­su iz­među bića i svi­je­ta. S­vo­je mje­sto i smi­sao u toj raz­voj­noj kon­cep­ci­ji ima­ju mi­to­vi, sim­bo­li, struk­tu­re, Ozi­ris–Set–I­zi­da, Uran–Sa­turn–Ju­pi­ter, sta­blo–č­vor–­sje­ki­ra, š­pi­lja–z­mi­ja–­stri­je­la itd. Ta ge­net­ska sim­bo­lo­lo­gi­ja objaš­nja­va mno­ge ira­cio­nal­ne či­nje­ni­ce. Ona nu­di no­vu ana­li­ tič­ku me­to­du ko­ja može uni­je­ti red u raz­no­rod­ne ele­men­te na­sli­jeđe­ne iz he­te­ro­ge­nih ar­haič­nih svje­to­va. Ona uti­re put te­ra­peut­skim tu­mače­nji­ma. Ali, prem­da određe­ni broj sim­bo­la može­mo ­raspo­re­di­ti u sku­pi­ne po­vez­a­ne s tim tri­ma fa­za­ma, one ne mo­gu po­ služi­ti kao osno­va kla­si­fi­ka­ci­je. Jer je sva­ki sim­bol, ka­ko to André Vi­rel ja­sno po­ka­zu­je, dio cje­li­ne ko­ja pro­la­zi kroz te tri fa­ze: npr., val je u koz­mo­ge­noj fa­zi pri­ka­zan kao bu­ji­ ca; u shi­zo­ge­noj fa­zi ograđen je na­si­pom; u au­to­ge­noj je fa­zi obuz­dan; te izraz­e, a pri­je sve­ga val, raz­u­mi­je­mo u nji­ho­vu sim­bo­lič­nom znače­nju. To je još uvi­jek ana­li­tič­ko nače­ lo, a ne kla­si­fi­ka­cij­sko. Da­kle, sve su se do­sa­daš­nje su­stav­ne kla­si­fi­ka­ci­je sim­bo­la po­ka­za­le kao ne­do­stat­ne, izu­zevši nji­ho­vu prak­tič­nu svr­hu u izla­ga­nju. Sa­ma po­li­va­lent­nost sim­bo­la oteža­va za­

xxxi

Uvod

daću. Či­ni­lo nam se da je, s ob­zi­rom na sa­daš­nje sta­nje istraži­va­nja, naj­bo­lji način da se ot­klo­ne ili svla­da­ju za­pre­ke naj­pri­je pri­pre­mi­ti zbir­ku sim­bo­la i do­stat­no re­prez­en­ta­tiv­ nih i pre­gled­nih nači­na tu­mače­nja. U taj se okvir može uklo­pi­ti sva­ko no­vo do­da­va­nje i su­ge­sti­ja. Jer to je sa­mo okvir, a ne iscr­pan po­pis. Mno­go se to­ga može do­da­ti; sa­mi smo izo­sta­vi­li mnoš­tvo bi­lježa­ka. Zadrža­li smo ono š­to je bi­lo do­volj­no ti­pič­no, tj. uze­to iz raz­liči­tih kul­tur­nih po­druč­ja i raz­liči­tih su­sta­va tu­mače­nja.

6. Lo­gi­ka ima­gi­na­ci­je i lo­gi­ka raz­u­ma P­rem­da iz­miče sva­kom po­kuša­ju kla­si­fi­ka­ci­je, po­druč­je ima­gi­na­ci­je ni­je po­druč­je anar­hi­ je i ne­re­da. Naj­spon­ta­ni­ja ostva­re­nja po­dli­ježu ne­kim unu­tar­njim za­ko­ni­ma. I kad nas ti za­ko­ni uvo­de u po­druč­je ira­cio­nal­no­sti, pa­met­no je po­kuša­ti ih raz­u­mje­ti. Sim­bol ni­je do­kaz, ali ima svo­ju lo­gi­ku. Pre­ma Jea­nu Pia­ge­tu, sim­bo­lič­na je mi­sao funk­cio­nal­no ko­ he­rent­na. Sli­ke š­to ­raskoš­no iz­vi­ru, piše Gil­bert Du­rand, uvi­jek su, čak i u naj­ne­ja­sni­jim sluča­je­vi­ma, po­vez­a­ne ne­kom lo­gi­kom sim­bo­la, ma­kar i osi­ro­maše­nom (DURS, 21). Lo­gi­ka sim­bo­la, ističe Mir­cea Elia­de, na­la­zi potvr­du ne sa­mo u ma­gič­no-­re­li­gij­skom sim­bo­liz­mu, ne­go i u sim­bo­liz­mu ko­ji se oči­tu­je u čo­vje­ko­voj pods­vje­snoj i tran­scen­dent­noj dje­lat­no­sti (ELIT, 377–378). Ta lo­gi­ka po­tječe od dva­ju osnov­nih obi­ljež­ja sim­bo­la po ko­ji­ma se sim­bo­li raz­li­ku­ju od obič­ne tlap­nje: to su stal­nost i re­la­tiv­nost. Već smo upo­zo­ri­li na određe­nu stal­nost sim­bo­la u po­vi­je­sti re­li­gi­ja, druš­ta­va i in­di­vi­dual­nog psi­hič­kog ži­vo­ta. Sim­bo­li su po­vez­ a­ni s ana­log­nim si­tua­ci­ja­ma, po­ri­vi­ma i cje­li­na­ma. Raz­vi­ja­ju se pre­ma istim pro­ce­si­ma. Či­ni se da se ostva­re­nja svi­je­sti, nes­vje­snog i nad­svi­je­sti u svo­joj iko­no­graf­skoj i li­te­rar­noj raz­no­li­ko­sti na­dah­nju­ju istim uzo­ri­ma i raz­vi­ja­ju pre­ma ni­zo­vi­ma istih struk­tu­ra. Ali, mo­ra­mo pa­zi­ti da ih ne pre­tvo­ri­mo u određe­ne ste­reo­ti­po­ve: skle­ro­za je si­gur­na smrt. Nji­ho­va je stal­nost stal­nost re­la­tiv­no­sti. S­po­me­nu­li smo ta­kođer da je sim­bol vez­a ili po­kret­lji­va sku­pi­na vez­a iz­među više č­la­no­va. U nače­lu, lo­gi­ka sim­bo­la poči­va na sa­moj osno­vi tih vez­a. Upra­vo je u tom zamrše­nost i teži­na pro­ble­ma. Jer osno­vu tih vez­a mo­ra­mo traži­ti u više smje­ro­va. Ona je drukči­ja za sva­ki sadržaj, za sva­ku sku­pi­nu i, u mno­go sluča­je­va, za sva­ku fa­zu nji­ho­ va po­sto­ja­nja. Do­i­sta može­mo, kao J. de la Roc­he­te­rie, pro­ma­tra­ti pred­met ili sli­ku ko­ji služe kao sim­bo­li, ili ono š­to ti pred­me­ti ili sli­ke sim­bo­li­zi­ra­ju; može­mo više istak­nu­ti sim­bo­li­zi­ra­no od ono­ga š­to se sim­bo­li­zi­ra; u sim­bo­lu us­prav­no­sti može­mo vi­dje­ti da vrh si­la­zi pre­ma osno­vi, ili da se osno­va uspi­nje pre­ma vr­hu. Može­mo se pi­ta­ti ka­ko sim­bol per­ci­pi­ra bu­dan čo­vjek, usnu­li sa­njač, tu­mač; sa čim se sim­bol obič­no po­vez­u­je; š­to je čo­vječan­stvo osje­ti­lo pred tim sim­bo­lom (pre­tje­ri­va­njem); na ko­joj je raz­i­ni sim­bol za oso­bu ko­ja ga za­mjeću­je hic et nunc – fi­zič­koj, du­hov­noj, psi­hič­koj; ka­kva mu je funk­ci­ ja u psi­hič­kom ži­vo­tu oso­be ko­ja ga za­mjeću­je, u nje­go­voj sa­daš­njo­sti i proš­lo­sti; ka­kva mu je ulo­ga kao svje­do­ka i čim­be­ni­ka raz­vo­ja itd. Bez ob­zi­ra na broj č­la­no­va u sim­bo­lič­ noj vez­i, svi joj č­la­no­vi, sva­ki na svoj način, pri­do­no­se, da­ju joj vri­jed­nost i bo­ju. Ko­li­ ko god su najčešće neu­hvat­lji­vi kao cje­li­ne, ipak po­sje­du­ju određe­nu zbilj­nost ko­ja ima dje­lat­no mje­sto u ima­gi­na­tiv­nom ži­vo­tu. Taj po­ložaj od­go­va­ra određe­nom re­du stva­ri;

Rjeènik simbola

xxxii

on ute­me­lju­je iz­vor­nu lo­gi­ku, ne­sve­di­vu na ra­cio­nal­nu di­ja­lek­ti­ku. To nam s po­moću sim­ bo­la go­vo­ri svi­jet, piše Jung, š­to je sim­bol ar­haič­ni­ji i dub­lji... to više po­sta­je ko­lek­tiv­nim i uni­ver­zal­nim. Na­pro­tiv, š­to je ap­strakt­ni­ji, di­fe­ren­ci­ra­ni­ji i spe­ci­fič­ni­ji, to se više pri­bliža­va na­ra­vi po­je­di­nač­nog i svje­snim po­je­di­nač­nim či­nje­ni­ca­ma: sve je si­ro­maš­ni­ji svo­jom sveo­bu­ hvat­nošću kao bit­nim svoj­stvom. Kad je po­sve osvi­ješćen, može po­sta­ti obič­na ale­go­ri­ja ko­ja ni­ka­da ne pre­la­zi gra­ni­ce svje­snog po­i­ma­nja; ta­da je izložen i svim vr­sta­ma ra­cio­na­li­stič­kih objaš­nje­nja (JUNA, 67). Važ­no je pre­po­zna­ti svoj­stva te po­seb­ne lo­gi­ke na sa­moj raz­i­ni sim­bo­la, a ne na oslab­lje­nu stup­nju ale­go­ri­je. Služeći se sim­bo­li­ma, kaže Mir­cea Elia­de, mo­ra­mo se pridrža­va­ti lo­gi­ke sim­bo­la (ELIT, 41). Ve­za među sim­bo­li­ma ne pri­pa­da po­druč­ju poj­mov­ne lo­gi­ke: ona ne za­di­re ni u op­ seg ni u sadržaj poj­ma. Njom ne završa­va ni in­duk­ci­je ni de­duk­ci­ja; ni­ti ka­kav ra­cio­nal­ ni po­stu­pak do­ka­zi­va­nja. Lo­gi­ka sim­bo­la te­me­lji se na za­mjed­bi među­sob­ne vez­e dva­ju poj­mo­va ili dva­ju ni­zo­va, vez­e ko­ja, ka­ko smo vi­dje­li, iz­miče bi­lo ka­kvoj znan­stve­noj kla­ si­fi­ka­ci­ji. Ri­ječ lo­gi­ka sim­bo­la ra­bi­mo sa­mo za­to da bi­smo istak­nu­li ka­ko po­sto­je vez­e i spre­ge unu­tar sim­bo­la i među sim­bo­li­ma te ka­ko se obli­ku­ju lan­ci sim­bo­la (bik–­mje­sec– ­noć–­plod­nost–žr­tvo­va­nje–krv–­sje­me–smrt–uskr­snuće–­ci­klus–itd...). Među­tim, te cje­li­ne ne na­sta­ju ni anar­hič­nim, ni iz­miš­lje­nim ni slučaj­nim po­vez­i­va­njem. Sim­bo­li se među­ sob­no po­vez­u­ju pre­ma na­ma još ne­po­zna­tim za­ko­ni­ma i ne­po­zna­toj di­ja­lek­ti­ci. U tom je smi­slu toč­no da sim­bo­li­zam ni­je lo­gičan... To je ži­vot­ni na­gon, in­stink­tiv­no pre­po­zna­va­nje; to je isku­stvo to­tal­nog su­bjek­ta ko­ji se rađa iz svo­je dra­me neu­hvat­lji­vom i zamrše­nom igrom bez­broj­nih vez­a š­to tka­ju nje­gov ži­vot isto­dob­no sa ži­vo­tom svi­je­ta ko­je­mu pri­pa­da i od ko­ je­ga uzi­ma sup­stan­ci­ju za sva svo­ja pre­po­zna­va­nja. Jer, na po­sljet­ku, uvi­jek se rađa­mo sa, s na­gla­skom na tom sa, na toj ma­loj za­go­net­noj ri­ječi u ko­joj leži sva taj­na sim­bo­la... (CHAS, 25–26). Ali lo­gi­ka ko­ja je ov­dje is­ključe­na jest lo­gi­ka kon­cep­tua­li­stič­kog raz­miš­lja­nja: to ni­je lo­gi­ka unu­tar­njeg re­da, iz­van­ra­cio­nal­nog, ko­ji se može pro­nik­nu­ti sa­mo općom per­ cep­ci­jom. Sto­ga nje­mač­ki ro­man­tiča­ri mo­gu go­vo­ri­ti o lo­gi­ci sim­bo­la, po­ka­zu­jući da su u tom po­gle­du bliži bu­dućim na­drea­li­sti­ma ne­go lo­giča­ri­ma svog vre­me­na. A­ko sim­bol odviše ana­li­zi­ra­mo, odviše ga čvr­sto po­vez­u­je­mo s ka­kvim lan­cem (grom, obla­ci, kiša, bik, plod­nost itd.), odviše ga ogra­niči­mo na lo­gič­nu cje­li­nu, može­mo ga uniš­ ti­ti: ne­ma većeg ne­pri­ja­te­lja sim­bo­la od ra­cio­na­li­za­ci­je. Ni­kad ne će­mo do­stat­no shva­ti­ti da lo­gi­ka sim­bo­la ni­je ra­cio­nal­ne na­ra­vi; š­to ne znači da ne­ma raz­lo­ga po­sto­ja­nju ta­kve lo­gi­ke i da ta­kva lo­gi­ka ne iz­miče određe­nom re­du ko­ji raz­um može po­kuša­ti pro­nik­nu­ ti. Ali sim­bol ne ovi­si sa­mo o spo­zna­ji. Ra­zu­mom ana­li­zi­ra­ti sim­bol, kaže Pier­re Em­ma­ nuel, znači ljuš­ti­ti luk da bi­smo naš­li luk. Sim­bol se ne može shva­ti­ti sve većim svođe­njem na neš­to š­to ni­je sim­bol; sim­bol i po­sto­ji sa­mo zbog ne­do­kuči­vo­sti ko­ja ga ute­me­lju­je. Sim­bo­ lič­na je spo­zna­ja jed­na, ne­dje­lji­va i mo­guća je sa­mo in­tui­ci­jom to­ga dru­gog poj­ma ko­ji sim­ bol isto­dob­no ot­kri­va i skri­va (ETUP, 79). To potvrđu­je i već spo­me­nu­ti Henry Cor­bin (CORJ, 13). Svr­ha je svih ovih upo­zo­re­nja više da po­kažu ka­ko je je­din­stve­nost sim­bo­ la ne­po­bit­na ne­go da po­bi­ju unu­tar­nju lo­gi­ku ko­ja sim­bo­le oživ­lju­je. I kad nam se či­ni da se čo­vje­kov duh naj­slo­bod­ni­je pre­puš­ta stva­ra­lač­koj spon­ta­no­sti, kaže C. Lé­vi-S­tra­uss, ne­ma ne­re­da i hi­ro­vi­to­sti u iz­bo­ru sli­ka, u nači­nu na ko­ji ih po­vez­u­je, su­prot­stav­lja ili niže (LEVC). Sim­bo­lič­na mi­sao ot­kri­va tež­nju ko­ju ima i ra­cio­nal­na mi­sao, ali je drukči­je za­do­vo­lja­va. Ona, nai­me, kao š­to upo­zo­ra­va Mir­cea Elia­de (ELIT, 381), po­ka­zu­je že­lju

xxxiii

Uvod

da uje­di­ni svi­jet i uki­ne mno­go­stru­kost; to je svo­jevr­sno opo­naša­nje dje­lo­va­nja raz­u­ma, jer i raz­um teži uje­di­nje­nju zbi­lje. A­li za­mi­sli­ti ne znači do­ka­za­ti. Po­sri­je­di su raz­liči­te di­ja­lek­ti­ke. Kri­te­ri­ji sim­bo­liz­ma je­su stal­nost u re­la­tiv­no­sti ot­kri­ve­noj in­tui­ci­jom, po­vez­i­va­nje ne­su­mjer­lji­vih po­ja­va; kri­ te­ri­ji ra­cio­na­liz­ma je­su znan­stve­no mje­re­nje, oči­tost i ko­he­rent­nost. Ta su dva pro­ce­sa ne­spo­ji­va u jed­nom istraži­va­nju: raz­um na­sto­ji iz­ba­ci­ti sim­bol iz svo­ga vid­nog po­lja da bi se ras­pro­stro u jed­no­znač­no­sti mje­ra i de­fi­ni­ci­ja; sim­bo­li­ka is­ključu­je ra­cio­nal­no ka­ko bi da­la ma­ha ana­lo­gi­ja­ma i dvo­smi­sle­no­sti­ma ima­gi­na­ci­je. Ti po­stup­ci mo­ra­ju zadrža­ti svo­ja po­seb­na obi­ljež­ja, jer i je­dan i dru­gi od­go­va­ra­ju određe­nim po­tre­ba­ma, sva­ki u svom su­sta­ vu. Raz­voj zna­no­sti, po­seb­no hu­ma­ni­stič­kih, zah­ti­je­va nji­ho­vo su­po­sto­ja­nje. Sim­bol može pri­ka­za­ti ono š­to će jed­no­ga da­na bi­ti znan­stve­na či­nje­ni­ca, po­put zem­lje, ku­gle među ku­gla­ma, ili da­ri­va­nja sr­ca; znan­stve­na će či­nje­ni­ca jed­no­ga da­na po­služi­ti kao sim­bol, npr. glji­va nad Hi­roši­mom. Kad se znan­stve­nik odluči po­sve­ti­ti istraži­va­nju, po­ko­ra­va se ira­cio­nal­nim si­la­ma i po­i­ma­nju svi­je­ta u ko­je­mu sim­bol, sa svo­jim emo­tiv­nim na­bo­jem, za­u­zi­ma mno­go pro­sto­ra. Da bi se čo­vjek otvo­rio svi­je­tu sim­bo­la, ne mo­ra od­ba­ci­ti zah­ tje­ve svo­ga raz­u­ma. Ra­zum i in­tui­ci­ja sim­bo­la me­to­dič­ki se uza­jam­no is­ključu­ju uspi­njući se sva­ki svo­jim pu­tem i u isti mah traže po­moć jed­no od dru­go­ga da bi op­sta­li. Ču­va­ju jed­no dru­go od za­blu­da i kuš­nja i obo­gaću­ju jed­no dru­go svo­jim pro­na­la­sci­ma. Među­tim, može­mo se upi­ta­ti ko­li­ko je tu­mače­nje sim­bo­la objek­tiv­no, jer ono ko­je nam nu­di, na pri­mjer, da­naš­nji psi­hoa­na­li­tičar oči­to ne može bi­ti jed­na­ko tu­mače­nju ko­je nu­di istoč­njač­ki no­mad iz raz­dob­lja pri­je Kri­sta? Ne po­stav­lja li se tim pi­ta­njem laž­ ni pro­blem? Ne služi li se to pi­ta­nje ri­ječi­ma kon­cep­tua­li­stič­ke teo­ri­je spo­zna­je? Objek­ tiv­nost u sim­bo­li­ci ne znači poj­mov­nu isto­vjet­nost, ni­ti ma­nje ili više slože­nu jed­na­kost spo­zna­je, po­zna­tog pred­me­ta i iska­za; to je slič­nost sta­ja­liš­ta, ima­gi­na­tiv­no i emo­tiv­no su­dje­lo­va­nje u istom dje­lo­va­nju, u istoj struk­tu­ri, u istim she­ma­ma, ko­je se mo­gu po­sve raz­liči­to iska­za­ti, ovi­sno o po­je­din­cu, sku­pi­na­ma, raz­dob­lji­ma. Po­gle­da­mo li, na pri­mjer, ka­ko Pa­ul Diel sim­bo­lič­no tu­mači grč­ke mi­to­ve, ne će­mo bi­ti ta­ko naiv­ni i po­mi­sli­ti da su svi Gr­ci, puk i umjet­ni­ci, izri­je­kom di­je­li­li sta­ja­liš­ta su­vre­me­nog tu­mača. Sim­bo­lič­na je mi­sao u određe­nom po­gle­du neiz­mjer­no bo­ga­ti­ja od po­vi­je­sne mi­sli. Ova je u nače­ lu savrše­no svje­sna, sređe­na pre­ma do­ku­men­ti­ma, priopći­va s po­moću toč­no određe­nih zna­ko­va, dok sim­bo­lič­na mi­sao ura­nja u nes­vje­sno i uz­diže se u nads­vje­sno; osla­nja se na unu­tar­nje isku­stvo i pre­da­ju; pre­no­si se raz­mjer­no otvo­re­no­sti i spo­sob­no­sti oso­be. Sim­bol ipak po­sto­ji, po­put la­vo­va suče­lje­nih na Mi­ken­skim vra­ti­ma, po­put us­prav­lje­nog la­va na vra­ti­ma Per­ze­po­li­sa, ko­je­ga ubi­ja kralj, ili sveće­nik, po­put Mor­nar­sko­ga grob­lja, ili ko­je dru­ge poe­me, po­put sim­fo­ni­je Sveopćem brat­stvu, sa svim nje­go­vim po­ten­ci­jal­nim vri­jed­no­sti­ma. Vje­ko­vi­ma, za­hva­lju­jući na­pret­ku kul­tu­ra i du­ho­va, pre­vo­di se na no­vi ­je­zik, po­buđu­je neoče­ki­va­ne odje­ke, ot­kri­va neot­kri­ve­na znače­nja. Ali ču­va svo­ju pr­vot­ nu us­mje­re­nost, vjer­nost iz­vor­noj in­tui­ci­ji, su­vi­slost uza­stop­nih tu­mače­nja. She­me vo­di­ lje ­raspo­ređu­ju se oko iste osi. Či­ta­ti ka­kvu mi­to­lo­gi­ju od pri­je više ti­suća go­di­na oči­ma su­vre­me­nog ana­li­tiča­ra ne znači izne­vje­ri­ti proš­lost, ne znači osvi­je­tli­ti je više ne­go š­to je pri­je bi­la osvi­jet­lje­na, to čak mož­da znači bi­ti za­sli­jep­ljen svje­tlošću. Ali to ži­vo či­ta­nje, ko­je oživ­lju­je na pla­me­nu sim­bo­la, ima u se­bi neš­to od svog ži­vo­ta i taj ži­vot isto­dob­no či­ni in­ten­ziv­ni­jim i ak­tual­ni­jim. Priče ili sli­ke osta­ju iste; ali ti­tra­ju na raz­liči­tim ­raz­i­na­ma

Rjeènik simbola

xxxiv

svi­je­sti i za­mjed­be, u više ili ma­nje osjet­lji­vim sre­di­na­ma, a ta­na­ne raz­li­ke sim­bo­la va­ri­ra­ju za­jed­no sa sa­mim č­la­no­vi­ma vez­e na ko­joj se sim­bol te­me­lji. Ti od­no­si osta­ju, među­tim, izo­morf­ni. Vek­tor­ska si­la unu­tar du­bo­ke struk­tu­re i da­lje zah­ti­je­va raz­liči­ta tu­mače­nja, ko­ja se sto­ljeći­ma raz­vi­ja­ju oko iste sim­bo­lič­ne osi. Da­kle, na­kon š­to smo se oslo­bo­di­li sva­ke tež­nje usu­stav­lji­va­nju, je­di­ni nam je cilj bio u ovom rječ­ni­ku pri­ka­za­ti su­ge­stiv­nu i evo­ka­tiv­nu sku­pi­nu sim­bo­la, s na­mje­rom da proši­ ri­mo du­hov­ni ob­zor, oži­vi­mo ima­gi­na­ci­ju, po­tak­ne­mo osob­no raz­miš­lja­nje, a ne da uka­ lup­lju­je­mo isku­stva. Či­ta­telj će, li­sta­jući ove stra­ni­ce, po­stup­no upo­zna­va­ti sim­bo­lič­nu mi­sao i sam će moći od­go­net­nu­ti mno­ge za­go­net­ke. Ako že­li pro­du­bi­ti ko­ju te­mu, po­ seg­nut će za spe­ci­ja­li­zi­ra­nim dje­li­ma; mi smo se služi­li mno­gim ta­kvim dje­li­ma, ko­ja na­ vo­di­mo u bi­blio­gra­fi­ji. Na kon­cu, bit će­mo vr­lo za­hval­ni či­ta­te­lju ako nam poša­lje svo­je na­po­me­ne, kri­ti­ke ili do­pu­ne. Ne­ka ova knji­ga, pe­ma jed­noj Nietzsc­heo­voj že­lji, na­da­sve bu­de di­ja­log, iza­zov, po­ziv, pod­sjeća­nje... Va­lja na kra­ju oda­ti pri­zna­nje začet­ni­ci­ma, pje­sni­ci­ma No­va­li­su, Jea­nu Pa­u­lu, Höl­der­ li­nu, Ed­ga­ru Poeu, Ba­u­de­lai­reu, Rim­ba­u­du, Ner­va­lu, La­utréa­mon­tu, Mal­larméu, Jarry­ju, mi­sti­ci­ma Isto­ka i Za­pa­da, “od­go­ne­tači­ma” sli­ka iz svi­je­ta Afri­ke, Azi­je i obi­ju Ame­ri­ka. Sim­bo­li ih združu­ju. Ka­kvom li je sa­mo sna­gom André Bre­ton, u sto­ljeću eg­zakt­nih i pri­rod­nih zna­no­sti, ši­bao po upor­noj ma­ni­ji svođe­nja ne­po­zna­to­ga na po­zna­to, na ono š­to se može svr­sta­ti, š­to uspav­lju­je moz­go­ve. Sje­ti­mo se Ma­ni­fe­sta: Vje­ru­jem da će se ta dva pri­ vid­no ta­ko pro­tu­rječ­na sta­nja, san i zbi­lja, raz­ri­ješi­ti u bu­duć­no­sti u ne­koj vr­sti ap­so­lut­ne real­no­sti, na­dreal­no­sti, ako se ta­ko može reći. A sa­da, ka­ko je re­kla Mart­he Ar­no­uld, ide­mo traži­ti ključe­ve li­je­pih pu­to­va... Iz­van gra­ ni­ca pri­vi­da, po­traži­mo isti­nu, ra­dost, sve­ti i skri­ve­ni smi­sao sve­ga š­to po­sto­ji na toj ča­rob­noj i straš­noj zem­lji... To je put evo­lu­ci­je. (ng, ab) Jean Che­va­lier

Rjeènik simbola



abraham

A ABLUCIJA U Ili­ja­di (1, 450) pra­nje je ru­ku

obred­no očišće­nje. Obred­na su pra­nja sim­bol očišće­nja vo­dom* i u go­to­vo svim re­li­gi­ja­ma obav­lja­ju se pri­je pri­noše­nja žr­tve. Iz­vor­no ri­ ječ ablu­cja znači: oči­sti­ti se od bla­ta ko­jim smo po­kri­ve­ni. U Evanđe­lju, Pi­lat pe­re ru­ke vje­ru­jući da se oprao od sva­ke lja­ge i od­go­vor­no­sti za prav­no pri­je­por­nu odlu­ku i nje­zi­ne teš­ke po­slje­di­ce. Ta­kvo pra­nje ru­ku sim­bo­li­zi­ra ne­pri­hvaća­nje od­go­vor­no­sti, ali ne oprav­da­va po­stu­pak. Već u ho­mer­skim him­na­ma po­sta­je oči­to da ablu­ci­ja ni­je do­stat­na da se sa­vjest oči­sti od gri­je­ha; či­stoća duše ni­je isto š­to i či­stoća kože; ova dru­ga tek je sim­bol pr­ve: po­kva­re­nu čo­vje­ku ni ci­je­li ocean ne će zbri­sa­ti lja­gu s duše. U ir­skim tek­sto­vi­ma če­sto se na­po­mi­nje ka­ko je kralj ili vla­dar uju­tro pošao na zde­nac ili na iz­vor da se ope­re. Ta su pra­nja po­vez­a­na s obav­lja­njem vla­dar­ske duž­no­sti, a mož­da i s općim sim­bo­liz­mom vre­la* (CELT, 15, 328). P­ra­njem se pri­sva­ja­ju vri­jed­no­sti iz­vo­ra: raz­ liči­ta se svoj­stva vo­de pre­no­se na ono­ga ko­ji se njom po­li­je; vo­da či­sti, ok­rjep­lju­je, is­cje­lju­je i oplođu­je. Ablu­ci­ja je način pri­svaj­nja ne­vid­lji­ ve sna­ge vo­de. (ng)

ABRAHAM Bi­blij­ski pa­tri­jarh ko­ji je iz Me­zo­ po­ta­mi­je došao u zem­lju Ka­naan, za Ha­mu­ra­ bi­je­ve vla­da­vi­ne, na počet­ku dru­gog ti­suć­ljeća pri­je Kri­sta, oko go­di­ne 1850. Kao sta­nov­nik kal­dej­skog Ura pri­mio je od Bo­ga za­po­vi­jed da na­pu­sti za­vičaj i kre­ne u ne­po­zna­tu zem­lju smje­rom ko­ji će mu Bog po­stup­no po­ka­zi­va­ ti. Kad je Abra­ham sti­gao u Ka­naan, Bog mu je re­kao da je ta zem­lja na­mi­je­nje­na nje­mu i nje­go­vu po­tom­stvu. Pre­ma bi­blij­skoj pre­da­ji Bog ga je iz­veo iz mno­go­božač­ke zem­lje da bi ga po­sta­vio za ču­va­ra obja­ve i jed­no­božač­ko­ga

kul­ta. Sav je po­zna­ti svi­jet bio upao u glib ido­ la­tri­je. Ni Ha­ran ni Ka­naan ni­su bi­li poš­teđe­ni sveopće izo­pače­no­sti. Ali Abra­ham se tu tre­bao smje­sti­ti kao stra­nac ko­ji je či­stoću svo­je vje­re tre­bao š­ti­ti­ti od do­di­ra s običa­ji­ma i vje­rom sta­ ro­sje­di­la­ca; mo­rao ju je čak nji­ma su­prot­stav­lja­ ti da bi oču­vao je­din­stvo svo­je obi­te­lji i slu­gu. Taj ne­pre­kid­ni ot­por po­gub­noj sre­di­ni ostat će jed­na od kon­stan­ta po­vi­je­sti Izra­e­la, ko­ji će za­hva­lju­jući tom obi­ljež­ju stran­ca u vla­sti­toj zem­lji zadrža­ti svo­je sve­to po­sla­nje.

A­bra­ham je sim­bol čo­vje­ka ko­je­ga je Bog oda­brao da bi obra­nio sve­ti za­log vje­re; čo­ vje­ka ko­je­ga je Bog bla­go­slo­vio i obećao mu broj­no po­tom­stvo i ve­li­ko obi­lje; čo­vje­ka ko­ji je pre­do­dređen za sve­stra­nu ulo­gu, po­put no­ vog Ada­ma i prao­ca me­si­ji­nog; pre­ma puč­koj eti­mo­lo­gi­ji nje­go­vo ime znači otac mnoš­tva. Ali Abra­ham je po­naj­pri­je sim­bol čo­vje­ka vje­re. Na sa­mu ri­ječ Bož­ju pošao je u zem­lju ko­ju ni­je po­zna­vao; pre­ma Bož­jem obeća­nju on,

abraham



ko­ji ni­je imao dje­te­ta i ko­je­mu je že­na bi­la ne­ plod­na, po­sta­je ocem mno­go­broj­nog po­tom­ stva; a kad je Bog, uspr­kos svo­jim obeća­nji­ ma, za­tražio od nje­ga da žr­tvu­je si­na je­din­ca, Abra­ham je sprem­no po­slušao, ali je anđeo za­ u­sta­vio nje­go­vu ru­ku. Sve­ti je Pa­vao sažeo svu sna­gu te vje­re u ri­ječi­ma: con­tra spem in spem cre­di­dit, ili u pri­je­vo­du: za ­beznad­nu pu­sto­lo­vi­ nu cr­pio je na­du iz svo­je vje­re; ili: i kad više ni­je bi­lo na­de, vje­ra mu je da­va­la na­du, ili naj­kraće: ­beznad­no oslo­njen na na­du. Bu­dući da je Abra­ham pre­dak ko­je­ga pri­ zna­ju tri ve­li­ke mo­no­tei­stič­ke vje­re: ži­dov­stvo, kršćan­stvo i islam, on je sim­bol du­hov­ne po­ vez­a­no­sti Ži­do­va, kršća­na i mu­sli­ma­na: brat­ stva Abra­ha­mo­va. P­si­ho­loš­ki Abra­ham sim­bo­li­zi­ra i čo­vje­ko­ vu po­tre­bu da se istrg­ne iz običaj­ne sre­di­ne, ili obi­telj­ske, druš­tve­ne i pro­fe­sio­nal­ne, da bi se po­sve­tio višem po­zi­vu ili proši­rio svo­ju moć iz­van uo­biča­je­nih gra­ni­ca. Sklo­nost pu­sto­lo­vi­ni i opa­sno­sti značaj­ka je svih ve­li­kih sud­bi­na. Vje­ ra u Bo­ga ka­dra je po­mak­nu­ti br­da. Mu­drost je Abra­ha­ma na­dah­nu­la lu­došću (vi­di luðak*) da bu­de Bož­jim pu­sto­lo­vom. (ng)

ABRAKADABRA Ri­ječ abra­ka­da­bra bi­la je u

upo­ra­bi ti­je­kom ci­je­lo­ga sred­njeg vi­je­ka. Do­volj­no je bi­lo no­si­ti oko vra­ta ova­kav fi­lak­ te­rij s tro­ku­ta­stim nat­pi­som pa da se ot­klo­ne raz­ liči­te bo­le­sti i izli­ječi gro­zni­ca (PLAD). ABRAKADABRA ABRAKADABR ABRAKADAB ABRAKADA ABRAKAD ABRAKA ABRAK ABRA ABR AB A Ri­ječ do­la­zi od he­brej­skog abreg ad hâ­bra š­to znači: ša­lji svo­ju mu­nju do smr­ti. U he­brej­ skom se je­zi­ku sa­sto­ji od de­vet slo­va. Ma­gič­nu

ulo­gu ima alef, ko­ji se s li­je­ve stra­ne tro­ku­ta po­ nav­lja de­vet pu­ta (MARA, 48). Ra­spo­red slo­va u obli­ku obr­nu­tog tro­ku­ta us­mje­ru­je pre­ma do­lje gor­nje si­le ko­je ta­li­sman na­sto­ji za­ro­bi­ti. Taj lik tre­ba, da­kle, pro­ma­tra­ti u tri di­men­zi­je: ta­da pri­ka­zu­je li­je­vak u ko­je­mu ča­rob­na slo­va š­to te­ku uko­so od ši­ro­kog vr­ha do usko­ga dna obli­ku­ju sil­ni­ce snaž­nog vr­tlo­ ga; teš­ko zlim si­la­ma ko­je taj vr­tlog za­hva­ti; išče­znut će za­u­vi­jek u po­no­ru iz ko­jeg se niš­ta ne vraća u gor­nji svi­jet. A­bra­ka­da­bra, u tom du­hu, od­vraća od istih onih bri­ga zbog ko­jih su iz­miš­lje­ni amu­le­ ti*, ta­li­sma­ni ili pen­ta­kli*. S­ve te for­mu­le, među ko­ji­ma je abra­ka­da­ bra sa­mo je­dan pri­mjer, osla­nja­ju se na vr­lo star sim­bo­li­zam. Ni­su li se po­vez­i­va­le s jed­nim ime­nom so­lar­nog bo­ga Mi­tre, pri­no­si­te­lja žr­ tve i spa­si­te­lja? Po­put ha­maj­li­ja*, ta­li­sma­na i pen­ta­kla, svr­ ha je tih for­mu­la pruži­ti čo­vje­ku osjećaj zaš­ ti­te upo­zna­va­jući ga s taj­nim za­ko­ni­ma š­to uprav­lja­ju svi­je­tom i po­vez­u­jući ga s višim si­la­ma. (ng)

AÈ Zim­ze­le­na i aro­ma­tič­na bilj­ka iz po­ro­di­ ce š­ti­tar­ki u ko­joj su naj­po­zna­ti­je vr­ste ce­ler i peršin. Gr­ci su tom bilj­kom ovjenča­va­li po­ bjed­ni­ke Istam­skih iga­ra: ze­le­ne stab­lji­ke dor­ skog ača krase če­lo sret­nog po­bjed­ni­ka (Pin­dar). Ač sim­bo­li­zi­ra po­bjed­nič­ku i ra­do­snu mla­dost. Imao je važ­nu ulo­gu u po­greb­nim obre­di­ma, u ko­ji­ma označu­je pri­je­laz po­koj­ni­ka u sta­nje vječ­ne mla­do­sti. (ng) ADAM P­re­ma svim pre­da­ja­ma i eg­ze­ge­za­ma

– ko­je se ne bi mo­gle saže­ti ni u ne­ko­li­ko knji­ ga – Adam sim­bo­li­zi­ra pr­vog čo­vje­ka i sli­ku Bož­ju. Kad se od­no­si na Ada­ma, ri­ječ “pr­vi” znači mno­go više od vre­men­skog pr­ven­stva. Adam je pr­vi u pri­rod­nom po­ret­ku, vr­hu­nac ze­ malj­skog stva­ra­nja, naj­više biće ljud­skog ro­da. Pre­ma to­mu, pr­vi ov­dje uopće ne znači pr­vo­ tan, ni­ti upuću­je na pi­te­kan­tro­pa ko­ji označu­je eta­pu u uzla­znom raz­vo­ju vr­ste. Adam je pr­vi i u smi­slu od­go­vor­no­sti za sve svo­je po­tom­stvo. Nje­go­vo je pr­ven­stvo mo­ral­no, pri­rod­no i on­



to­loš­ko: Adam je od svih lju­di naj­više čo­vjek. Sim­bol nas pre­no­si na sa­svim drukči­ju raz­i­nu raz­ma­tra­nja ne­go š­to je po­vi­jest. A­dam je, osim to­ga, stvo­ren na sli­ku Bož­ ju. Sim­bo­lič­no se taj izraz može pro­tu­mači­ti ova­ko: Adam je sli­ka Bož­ja kao š­to je re­mek­dje­lo sli­ka umjet­ni­ka ko­ji ga je stvo­rio. A po če­mu je re­mek-­dje­lo sli­ka svog tvor­ca ako ne po onom š­to Deu­ka­lio­nu ni­je poš­lo za ru­kom, odu­ho­vi­ti stva­ra­nje, oži­vje­ti tvar? Adam sim­ bo­li­zi­ra upra­vo tu po­ja­vu du­ha, ko­ji je sli­ka Bož­ja, ali ni­je Bog. Oda­tle pro­i­zla­ze i dru­ge no­vo­sti u svi­je­tu: svi­jest, raz­um, slo­bo­da, od­go­ vor­nost, sa­mo­stal­nost, sve pred­no­sti du­ha, ali utje­lov­lje­nog du­ha, du­ha ko­ji je sa­mo na sli­ku Bož­ju, a ni­je isto­vje­tan Bo­gu. U­pra­vo sto­ga š­to se htio po­i­sto­vje­ti­ti s Bo­gom, Adam je pr­vi i u gri­je­hu, sa svim po­ slje­di­ca­ma š­to ih to pr­ven­stvo do­no­si nje­go­vu po­tom­stvu. U sva­kom po­ret­ku pr­vi je na ne­ki način uzro­kom sve­ga š­to iz nje­ga u tom po­ret­ ku pro­i­zla­zi. Adam sim­bo­li­zi­ra pr­vi gri­jeh, izo­pače­nost du­ha, ­besmi­sle­no ko­riš­te­nje slo­bo­ dom, od­bi­ja­nje sva­ke ovi­sno­sti. A od­bi­ja­nje ovi­ sno­sti o Stvo­ri­te­lju može odve­sti sa­mo u smrt, jer je ta ovi­snost uvjet ži­vo­ta. U svim pre­da­ja­ ma čo­vjek ko­ji se po­kuša­va iz­jed­nači­ti s Bo­gom bi­va kaž­njen straš­nom ka­znom. A­li pre­ma kršćan­skom na­u­ku, po­jav­lju­je se i dru­gi Adam, Isus Krist, kro­no­loš­ki dru­gi, ali u mi­stič­nom smi­slu ri­ječi pr­vi i, ako se ta­ko može reći, “pr­vi­ji” od pr­vog Ada­ma; pri­mo prior pre­ ma po­vi­je­sti; jer je od svih lju­di naj­više čo­vjek, bo­lji, pr­vi u svi­je­tu i u mi­lo­sti, pa ta­ko te dvi­je ka­te­go­ri­je u nje­mu do­sežu pot­pu­no savršen­stvo. Adam je više od po­ja­ve du­ha u stva­ra­nju, on je utje­lov­lje­nje Ri­ječi: sa­ma ri­ječ Bož­ja stva­ra čo­ vje­ka, po­božan­stve­nje­nog čo­vje­ka. On više ni­je sli­ka, ne­go zbi­lja. Gri­jeh u nje­ga ni­je mo­guć; dru­gi Adam može sa­mo po­da­ri­ti mi­lost, sve­tost i vječ­ni ži­vot, ono š­to je čo­vječan­stvu odu­zeo svo­ jim či­nom pr­vi Adam. Dru­gi Adam sim­bo­li­zi­ra, da­kle, sve ono š­to je bi­lo do­bro u pr­vom Ada­mu i po­diže ga do božan­skog ap­so­lu­ta; on sim­bo­li­zi­ ra su­prot­nost ono­mu š­to je bi­lo loše i za­mje­nju­ je si­gur­nost smr­ti si­gur­nošću uskr­snuća. Sve­ti Pa­vao uz­diže tu su­prot­nost: “Pr­vi čo­vjek, Adam,

adam

po­sta­de ži­va duša”, po­sljed­nji Adam – duh ži­vo­ tvor­ni. Ali ne bî naj­pri­je du­hov­no. Pr­vi je čo­vjek od zem­lje, zem­ljan; dru­gi čo­vjek – s ne­ba. (Pr­va posl. Ko­rinća­ni­ma, 15, 45–50, Po­sla­ni­ca Rim­lja­ ni­ma, 5, 12–17 ). A­dam je bli­sko po­vez­an s Kri­stom, Pr­vim Ada­mom. Ta­ko pre­ma le­gen­di Adam umi­re jed­ nog pet­ka, 14. ni­sa­na, u de­vet sa­ti, na­vješću­jući Kri­sto­vu smrt. U umjet­nič­kim dje­li­ma vi­di­mo Ada­mo­vu lu­ba­nju u pod­nož­ju Kri­sto­va Križa. Pre­ma jed­noj le­gen­di Adam na samr­ti mo­li svo­ga si­na Se­ta da pođe u Raj i sa Sta­bla ži­vo­ta ube­re plod besmrt­no­sti. Anđeo, ko­ji je po­stav­ ljen za ču­va­ra Ra­ja od­bi­ja da­ti mu plod, ali mu da­ru­je tri sje­men­ke. Iz njih će u usti­ma mr­tvog Ada­ma iz­rasti sta­blo; po­sli­je će to po­sta­ti dr­vo Križa. Da bi­smo shva­ti­li sim­bo­li­zam po­vez­a­no­ sti Ada­ma s Kri­stom, može­mo se pri­sje­ti­ti raz­ go­vo­ra s Ada­mom u Dan­teo­vu Ra­ju (26). U ži­dov­skim pre­da­ja­ma s iran­skim i no­vo­ pla­to­nov­skim utje­ca­ji­ma mno­go se ras­prav­lja o sim­bo­liz­mu pr­vih po­glav­lja Po­stan­ka. Adam znači ze­malj­ski čo­vjek ko­je­ga je Bog stvo­rio od zem­lje (na he­brej­skom: ’a­da­mah: obrađe­na zem­lja; pre­ma dru­goj hi­po­te­zi: zem­lja lju­di). Oži­vio ga je Bož­ji dah. Pre­ma ka­ba­li, pri­je no š­to je oži­vio, zvao se Go­lem*. Či­sta gli­na ko­ju je Bog upo­ra­bio po­tječe, pre­ma ži­dov­skoj mi­ sli, iz sre­diš­ta zem­lje na Si­naj­skoj go­ri ko­ja se sma­tra­la pup­kom zem­lje. Ta zem­lja pri­ka­zu­je ci­je­li svi­jet. Tal­mud opi­su­je dva­na­est pr­vih sa­ti pr­vo­ga da­na (ili raz­dob­lja) Ada­mo­vog: 1. zem­ lja je na­go­mi­la­na; 2. gli­na po­sta­je Go­lem; 3. udo­vi su mu is­pruže­ni; 4. Bog mu udah­nju­je dušu; 5. Adam sto­ji us­prav­no; 6. Adam ime­nu­ je ži­va bića; 7. da­na mu je Eva; 8. Adam i Eva sje­di­nju­ju se i rađa­ju: od dvo­je po­sta­ju če­tve­ro; 9. Ada­mu je izreče­na za­bra­na; 10. ne­po­sluš­nost Ada­ma i Eve; 11. osuđe­ni su; 12. Adam i Eva pro­tje­ra­ni su iz ra­ja. Sva­ki sat od­go­va­ra jed­noj sim­bo­lič­noj fa­zi ži­vo­ta. Ha­ga­da se ne pridrža­va stro­go bi­blij­skog tek­sta; toč­ni­je, ona po­kuša­va iz­gla­di­ti pro­tu­rječ­ nost dva­ju tek­sto­va Po­stan­ka, 1, 27 i 2, 21, u ko­ je­mu sto­ji, s jed­ne stra­ne, da su muš­ka­rac i že­na stvo­re­ni isto­dob­no i, s dru­ge stra­ne, da je Adam stvo­ren pri­je Eve (Eva je rođe­na iz ­ Ada­mo­va

adam

­re­bra). Pre­ma Ha­ga­di, že­na stvo­re­na isto­dob­no s Ada­mom jest Li­lit*. Adam i Li­lit se ne slažu; Ka­jin i Abel oti­ma­ju se za Li­lit. Ta­da Bog pr­vog muš­kar­ca i pr­vu že­nu pre­tvo­ri u prah (SCHK, 181–184). Za­tim po­nov­no stva­ra čo­vje­ka, a čo­ vjek se di­je­li na muš­kar­ca i že­nu. P­re­ma pr­voj priči o Stva­ra­nju, u Po­stan­ku, Adam se po­jav­lju­je kao dvo­spo­lan lik; pre­ma ne­kim au­to­ri­ma on je her­ma­fro­dit. Pre­ma tek­ stu Mi­draš be­rešit ra­ba Bog je stvo­rio Ada­ma kao muš­kar­ca i že­nu isto­dob­no. O tom u istom smi­slu go­vo­ri ka­ba­la u ko­joj se o Bo­gu go­vo­ri kao o kra­lju i kra­lji­ci. P­la­ton čo­vje­ka opi­su­je kao okru­glo biće ko­ je se okreće po­put ko­tača: i po nje­mu je čo­vjek u počet­ku bio her­ma­fro­dit. Pr­vot­ni čo­vjek u svom najčišćem obli­ku zo­ve se Adam Kad­mon (SCHK, 122). Taj je Adam Kad­mon sim­bol Bo­ga ko­ji ži­vi u čo­vje­ ku. Svi­jet unu­tar­njeg čo­vje­ka, pr­vog čo­vje­ka u an­to­no­ma­zij­skom smi­slu, čo­vje­ka ko­ji je u pra­ vom smi­slu ri­ječi na sli­ku Bož­ju, ot­kri­va se sa­ mo kon­tem­pla­ci­jom. Ali to tu­mače­nje ka­ba­le ne po­du­da­ra se s tu­mače­nji­ma kršćan­skih eg­ze­ ge­ta ko­ji pod tim izraz­om raz­u­mi­je­va­ju je­di­no pr­vog čo­vje­ka u po­vi­je­sti. U ka­ba­li­stič­koj pre­da­ji Adam je i sin­te­za stvo­re­nog svi­je­ta: on je na­rav­no uzet iz sre­diš­ta i pup­ka zem­lje (Si­naj­ska go­ra), ali su pri nje­go­vu stva­ra­nju sa­bra­ni svi ele­men­ti. Bog je oda­svud sku­ pio praši­nu od ko­je je mo­rao stvo­ri­ti Ada­ma, kao š­to govo­re eti­mo­lo­gi­je ri­ječi Adam ko­je ga uzi­ma­ju kao kra­ti­cu nje­go­vih ele­me­na­ta ili ime­na če­ti­ri­ju stra­na svi­je­ta (SCHR, 181). Lip­sius, ko­je­ga na­ vo­di G. Sc­ho­lem (SCHK, 184), u Ada­mu vi­di mi­to­loš­ku per­so­ni­fi­ka­ci­ju zem­lje; on je vječan sim­ bol, pečat i spo­me­nik lju­ba­vi iz­među Bo­ga i zem­ lje. U Ada­mu i nje­go­vu po­tom­stvu za­jed­no dje­lu­ ju ze­malj­ski i zrač­ni ele­men­ti (SCHK, 185). A­dam je i pre­ma ne­kim dru­gim pre­da­ja­ma sim­bol pr­vog čo­vje­ka, ljud­skih poče­ta­ka. U Ga­ li­ji pr­vot­nog čo­vje­ka pri­ka­zu­je Di­spa­ter (ime ni­je kelt­sko, ne­go la­tin­sko), od ko­jeg su, pre­ma nji­ho­vu vje­ro­va­nju, po­te­kli svi Ga­li. U Ir­skoj, kao i u mno­gim dru­gim zem­lja­ ma, ima više pr­vih lju­di, ili mit­skih pre­da­ka, u nače­lu je­dan u sva­koj ­rasi ko­je su Ir­sku osva­



ja­le (pre­ma ana­li­ma Le­bo­ra Ga­ba­le, ili pre­ma Knji­zi osva­ja­nja, zem­lja je pretr­pje­la pet in­va­ zi­ja). Dvi­je su glav­ne pre­dvo­di­li Tuan mac Cai­ rill, ko­ji je prošao kroz uza­stop­na sta­nja ve­pra, so­ko­la i lo­so­sa, i pje­snik Fin­tan, ve­li­ki su­dac ovo­ga svi­je­ta u sve­mu onom š­to je mu­drost. On je ja­mač­no je­di­ni (pra­ved­ni) čo­vjek ko­ji je preži­vio po­top. U sva­kom ve­li­kom po­vi­je­snom raz­dob­lju po­sto­ji je­dan pr­vi čo­vjek ko­ji ima ulo­gu no­ vog Ada­ma. U Jun­go­voj psi­hoa­na­li­zi Adam sim­bo­li­zi­ra koz­mič­kog čo­vje­ka, ko­ji je iz­vor svih psi­hič­ kih ener­gi­ja i ko­ji se, kao sta­ri mu­drac, najčešće po­vez­u­je s ar­he­ti­pom oca i pret­ka: to je sta­rac ne­pojm­lji­ve mu­dro­sti, ko­ja je na­sta­la iz du­gog i bol­nog isku­stva. U sno­vi­ma se može po­ja­vi­ti kao pro­rok, pa­pa, uče­njak, fi­lo­zof, pa­tri­jarh, ho­doča­snik. Po­ja­va sta­rog mu­dra­ca sim­bo­li­zi­ra po­tre­bu za usva­ja­njem pra­dav­ne mu­dro­sti ili pri­je­la­zom neoči­to­va­ne u oči­to­va­nu mu­drost. Pre­ma Jun­gu, dru­gi Adam, či­ji se križ uz­diže na gro­bu pr­vog Ada­ma, kao š­to po­ka­zu­ju mno­ ga umjet­nič­ka dje­la, sim­bo­li­zi­ra rađa­nje no­vog čo­vječan­stva iz pe­pe­la sta­ro­ga. Taj dru­gi Adam, Krist, sim­bo­li­zi­ra Seb­stvo, ili pot­pu­no ostva­ri­va­nje svih čo­vje­ko­vih vir­tual­ nih spo­sob­no­sti. Ali taj oča­ra­va­jući sim­bol Ada­ ma, ju­na­ka–­­raspe­tog–uskr­slog–­spa­si­te­lja jest po­put ener­get­skog, ima­nent­nog na­bo­ja, ko­ji po­tiče na unu­tar­nju preo­braz­bu. Sav se mi­ste­ rij Isu­sa ot­kri­va u toj po­tre­bi da svat­ko naj­dra­ go­cje­ni­ji dio se­be raz­ap­ne, ra­ni, ismi­je (pre­tva­ri u pe­peo) i da, za­hva­lju­jući toj ­raspe­to­sti, pri­mi mi­lost spa­se­nja... Upra­vo zbog to­ga ljud­sko sr­ce ne­pre­sta­no kr­va­ri i svi­je­tli, tr­pi i po­no­si se, umi­re i uskr­sa­va (BECM, 342). A­na­li­tičar može u tim tri­ma fa­za­ma vi­dje­ti sim­bo­le čo­vje­ko­va na­pret­ka na pu­tu in­di­vi­dua­ ci­je: uta­pa­nje u za­jed­ni­ci, iz­dva­ja­nje Ja­stva ko­je se potvrđu­je u vir­tual­noj osob­no­sti, ostva­re­nje te osob­no­sti spa­ja­njem svih spo­sob­no­sti u sin­ te­tič­nu i di­na­mič­nu cje­li­nu. (ng)

AEROLIT S­ma­tra se teo­fa­ni­jom, objav­lje­njem i po­ru­kom s ne­ba. Ae­ro­lit je ne­ka vr­sta is­kre ne­­beske va­tre, božan­skog zr­na š­to je pa­lo na



zem­lju. Pre­ma pra­dav­nim vje­ro­va­nji­ma zvi­jez­ de su bi­le božan­stva; ko­ma­dići ko­ji su se od njih odva­ja­li bi­li su ne­ka vr­sta sje­me­na. Ae­ro­lit ima za­daću slič­nu za­daći anđe­la: po­vez­a­ti ne­bo i zem­lju. Ae­ro­lit je sim­bol višeg ži­vo­ta, ko­je­ga se čo­vjek sjeća kao svog po­zi­va, ili ko­ji se ne­ko­ mu pre­no­si. (ng)

AFRODITA Boži­ca naj­za­vod­lji­vi­je lje­po­te. Nje­

zin se kult, azij­skog po­dri­je­tla, sla­vio u mno­ gim grč­kim sve­tiš­ti­ma, a oso­bi­to na oto­ku Ki­te­ri. Kći je Ura­na (Ne­ba) ko­ji je svo­je sje­me pro­suo po mo­ru na­kon š­to ga je ka­stri­rao nje­ gov sin Kron (oda­tle le­gen­da o Afro­di­ti ko­ja se ro­di­la iz mor­ske pje­ne); muž joj je hro­mi He­ fest, ko­je­ga ona u mno­gim pri­go­da­ma ismi­ja­va. Afro­di­ta sim­bo­li­zi­ra ne­zadrži­ve si­le oplod­nje,

ali ne u nji­ho­vim plo­do­vi­ma, ne­go u st­rastve­ noj že­lji š­to je te si­le ­raspa­lju­ju u smrt­ni­ka. Če­ sto se po­jav­lju­je za­jed­no s div­ljim zvi­je­ri­ma, kao u onoj ho­mer­skoj him­ni u ko­joj au­tor naj­ pri­je pod­sjeća na nje­zi­nu moć nad bo­go­vi­ma i ži­vo­ti­nja­ma: Smuću­je raz­um i sa­mom Zeu­su, gro­mov­ni­ku, naj­većem bo­gu...; kad hoće, pre­va­ri i ta­ko mu­dar duh... Pe­nje se na Idu s ti­suću iz­vo­ ra, go­ru, maj­ku zvje­ra­di: za njom idu si­vi vu­ko­vi umi­lja­va­jući joj se, riđo­dla­ki la­vo­vi, med­vje­di i hi­tre pan­te­re š­to se ne mo­gu za­si­ti­ti la­na­di. Kad

akant

ih ugle­da, raz­ve­se­li se od sveg sr­ca i uba­ci že­lju u nji­ho­ve gru­di; a oni ta­da odu svi za­jed­no pa­ri­ti se u hla­do­vi­ni uva­li­ca (HYMN, 36–38, 68–74). Ri­ječ je o tje­le­snoj lju­ba­vi, o že­lji i za­do­volj­stvu osje­ti­la; to još ni­je lju­bav na ose­buj­noj ljud­skoj raz­i­ni. Na naj­višem stup­nju ljud­ske du­hov­no­sti, gdje se lju­bav upot­pu­nju­je du­hov­nom vez­om, a či­ji je sim­bol Zeu­so­va že­na He­ra, sim­bol Afro­di­te izraža­va spol­nu izo­pače­nost, jer se čin oplod­nje traži sa­mo kao na­gra­da za uži­tak s ko­jim ga pri­ ro­da po­vez­u­je (DIES, 166). Mož­da će tu­mače­ nje tog sim­bo­la, na­kon mo­der­nih istraži­va­nja o pra­vim ljud­skim vri­jed­no­sti­ma spol­no­sti, ipak evo­lui­ra­ti. Čak se i u po­bož­nim sre­di­na­ ma zah­tjev­ne ću­do­red­no­sti po­kuša­va utvr­di­ti je li oplođi­va­nje je­di­na svr­ha spol­no­sti, i ni­je li mo­guće spol­ni čin hu­ma­ni­zi­ra­ti neo­vi­sno o rađa­nju. Afro­di­tin bi mit mo­gao još ne­ko vri­ je­me osta­ti sli­ka izo­pače­no­sti ži­vot­ne ra­do­sti i ži­vot­nih sna­ga, ne sto­ga š­to u lju­bav­nom či­nu ne bi bi­lo tež­nje za pre­noše­njem ži­vo­ta, ne­go sto­ga š­to se sa­ma lju­bav ne će hu­ma­ni­zi­ra­ti, ostat će na ži­vo­tinj­skom stup­nju kao u onih zvi­ je­ri u prat­nji boži­ce. Među­tim, kad ta evo­lu­ci­ja završi, Afro­di­ta bi se ipak mo­gla po­ja­vi­ti kao boži­ca ko­ja odu­hov­lju­je div­lju lju­bav uključu­ jući je u do­i­sta ljud­ski ži­vot. (ng)

AKANT (PRIMOG) Sim­bo­li­zam akan­to­va li­ sta, ko­ji se če­sto ko­ri­stio u an­tič­kim i sred­njo­ vje­kov­nim de­ko­ra­ci­ja­ma, po­tječe po­naj­više od bod­lji­ka te bilj­ke. P­re­ma jed­noj le­gen­di ko­ju spo­mi­nje Vi­tru­ vi­je, ki­pa­ra Ka­li­ma­ha, ko­ji je ži­vio pot­kraj V. sto­ljeća pr. Kr., na­dah­nuo je pri uk­rasi­va­nju jed­nog ka­pi­te­la stručak akan­to­vih li­sto­va nad gro­bom jed­ne dje­voj­ke. Iz te le­gen­de može se za­ključi­ti da se akant ba­rem u počet­ku ra­bio u nad­grob­noj ar­hi­tek­tu­ri gdje je po­ka­zi­vao ka­ko su kuš­nje ži­vo­ta i smr­ti š­to ih sim­bo­li­zi­ra­ju bod­ lji­ke te bilj­ke us­pješ­no svla­da­ne. A­kant je ukras na ko­rint­skim ka­pi­te­li­ma, po­greb­nim ko­li­ma, odjeći ve­li­kih lju­di, jer su gra­di­te­lji, po­koj­ni­ci i ju­na­ci svla­da­li teš­koće svo­jih za­daća. Kao i dru­ge tr­no­vi­te bilj­ke, po­ stao je sim­bo­lom neo­brađe­ne zem­lje i dje­vičan­ stva; a i to je ne­ka vr­sta po­bje­de.

akant

O­so­ba ko­ja se oki­ti akan­to­vim li­stom po­bi­ je­di­la je bi­blij­sko pro­klet­stvo: Zem­lja će ti rađat tr­njem i ko­ro­vom (Po­sta­nak, 3, 18), tj. svla­da­la je kuš­nju i pre­tvo­ri­la je u sla­vu. (ng)

AKROBAT A­kro­bat, op­sje­nar, kla­un i žon­gler u svim ci­vi­li­za­ci­ja­ma ima­ju važ­no mje­sto. Na grob­lju slav­nih lju­di u Mos­kvi i je­dan kla­un ima mra­mor­nu grob­ni­cu, uz ba­le­ri­ne, pi­sce, fi­ lo­zo­fe, te sta­re i no­ve vla­da­re. Akro­ba­ti se če­sto po­jav­lju­ju u književ­no­sti i li­kov­nim umjet­no­ sti­ma prem­da se ne po­vez­u­ju sa stro­go određe­ nom sim­bo­li­kom; ipak se može reći da su jed­na od naj­po­sto­ja­ni­jih te­ma ljud­skih pre­dodža­ba i sa­nja­ri­ja. Mož­da označu­ju ra­dost slo­bod­na čo­ vje­ka ko­ji je pre­ko­račio gra­ni­ce obič­no­ga sta­nja (vi­di pre­met*).

To okre­ta­nje na­glav­ce uspo­stav­lje­nog re­da, uo­biča­je­nih po­loža­ja, druš­tve­nih običa­ja – a akro­bat­ski pot­hva­ti pruža­ju mnoš­tvo ta­kvih pri­mje­ra – ne znači uvi­jek re­gre­si­ju u in­di­vi­ dual­nom ili ko­lek­tiv­nom raz­vo­ju. Prem­da ta­ kvi po­stup­ci do­i­sta ot­kri­va­ju kri­tič­no sta­nje, oni ujed­no po­ka­zu­ju da se rješe­nje može naći je­di­no u pro­mje­ni. Akro­bat se po­jav­lju­je kao sim­bol kri­tič­ne rav­no­teže, ko­ja se osni­va na non­kon­for­miz­mu i po­kre­tu. U tom je smi­slu no­si­lac na­pret­ka.



Ne­ke akro­bat­ske vjež­be može­mo po­vez­a­ti s obred­nim kret­nja­ma i ple­snim li­ko­vi­ma ko­ji­ma se, zbog pr­koše­nja pri­rod­nim za­ko­ni­ma, su­bjekt pre­da­je u Bož­je ru­ke, ili mu se pri­pi­su­je nad­ljud­ ska spret­nost. U tom oslo­bađa­nju od uo­biča­je­ne teži­ne, do­ve­de­nom do kraj­njih gra­ni­ca ljud­skih mo­guć­no­sti, akro­ba­ti i ple­sači že­le se pre­pu­sti­ti sa­mo Bož­joj si­li: kao da ona dje­lu­je u nji­ma, za njih, kroz njih, da bi se nji­ho­ve kret­nje po­i­sto­ vje­ti­le s kret­nja­ma božan­stva ko­je ih je stvo­ri­lo i pos­vje­doči­le nje­go­vu na­zoč­nost. o obred­nim ple­so­vi­ma sta­rog Egip­ta Hen­ri Wild piše: Po­nov­ lje­ni sko­ko­vi mo­ra­li su se po­veća­va­ti i ubr­za­va­ti kao u su­vre­me­nom zi­kru, ko­ji je mož­da tek preži­ vje­li oblik pra­dav­nog ča­ra­nja ple­som. I u jed­nom i u dru­gom sluča­ju svr­ha je te vjež­be da tre­nu­tač­no raz­o­ri in­di­vi­dual­nost oso­be ko­ja je iz­vo­di, te iza­zo­ ve sta­nje mi­stič­ne ek­sta­ze ko­je joj omo­guću­je da se sje­di­ni s božan­stvom (SOUD, 67). I u Kam­bodži obič­no iščaše­nje omo­guću­je ple­sači­ci da se oslo­bo­di ljud­skih po­kre­ta i do­seg­ne mit­ske. Iz­bačen la­kat, is­kre­nu­ta ru­ka, no­ge u po­loža­ju uzli­je­ta­nja ni­su ­bezraz­lož­ne akro­ba­ci­je, ne­go opo­naša­nje nad­na­rav­ nih bića (SOUD, 365) (vi­di op­hod*). Naj­viši stu­panj te čo­vje­ko­ve tež­nje da se po­i­sto­vje­ti s božan­stvom akro­bat­skim ple­som na­la­zi­mo na Ba­li­ju i na Ja­vi u ple­so­vi­ma dje­ vojči­ca sang hyang de­da­ri, ko­je su u sta­nju tran­ sa, dok im je ci­je­lo ti­je­lo op­sjed­nu­to ne­­beskom nim­fom, i ko­je, na­kon š­to su im gla­vu drža­li nad ža­rom s ta­mja­nom ko­ji ih je svo­jim gu­stim di­ mom za dvi­je ili tri mi­nu­te uspa­vao, iz­vo­de akro­ bat­ske li­ko­ve za­tvo­re­nih oči­ju u mje­sečar­skom sta­ nju (SOUD, 391). Ple­sači vu­dua, na­kon vjež­bi i pri­prem­nih kađe­nja za trans, po­si­pa­ju se po gla­vi vrućim pe­pe­lom i skaču po usi­ja­noj že­ra­ vi­ci ne osjeća­jući uopće da ih peče. A­kro­ba­ci­ja sim­bo­li­zi­ra uzlet u nad­ljud­sko sta­nje; to je ek­sta­za ti­je­la. Ho­da­jući na ru­ka­ma s gla­vom na­do­lje, a s no­ga­ma u zra­ku, akro­bat pod­sjeća na Obješe­nog*, XII. ar­ka­nu ta­ro­ka. Ta­kav je u naj­višem stup­nju i u naj­dub­ljem smi­ slu sim­bol izvr­ta­nja vri­jed­no­sti. (ng)

ALFA I OMEGA Tim slo­vi­ma za­poči­nje i završa­ va grč­ki al­fa­bet. Sma­tra­lo se da je u nji­ma ključ svi­je­ta te da je svi­jet pot­pu­no za­tvo­ren iz­među



tih dvi­ju kraj­no­sti. Al­fa i Ome­ga sim­bo­li­zi­ra­ju cje­lo­kup­no zna­nje, cje­lo­kup­no biće, cje­lo­ku­ pan pro­stor i vri­je­me. Pi­sac Ot­kri­ve­nja pri­pi­su­je ta dva slo­va Isu­ su Kri­stu, vjer­nom Svje­do­ku, Pr­vo­rođen­cu od mr­tvih i Vla­da­ru nad kra­lje­vi­ma ze­malj­skim... Ja sam Al­fa i Ome­ga, go­vo­ri Go­spo­din Bog, ko­ji jest, ko­ji bi­jaše i ko­ji do­la­zi, Sve­vla­dar (1,5–8); to znači da je Krist poče­tak i kraj sve­ga. To je he­le­ni­zi­ra­ni izraz Izai­ji­ne mi­sli: T­ko je to uči­nio i izvršio? O­naj ko­ji odi­sko­na zo­ve na­raš­ta­je, ­ja, Ja­hve, ko­ji sam pr­vi i bit ću ovaj isti s po­sljed­nji­ma! (Izai­ja, 41, 4) …Ja sam pr­vi i ja sam po­sljed­nji: o­sim me­ne Bo­ga ne­ma (Izai­ja, 44, 6). O­bja­va po­sta­je ja­sni­ja u Ot­kri­ve­nju (21, 5–8). Vi­di­mo da osim Al­fe i Ome­ge ima još ri­ječi ko­je se ko­ri­ste u sim­bo­lič­nom smi­slu: vo­da, sim­bol ži­vo­ta, po­sta­je sim­bo­lom du­ha, ko­ji je iz­vor du­hov­nog ži­vo­ta; va­tra š­to prož­di­re po­sta­ je sim­bo­lom pa­klen­skih mu­ka i vječ­ne smr­ti pred Bo­gom. Isto ta­ko (Ot­kri­ve­nje, 22, 13–15) ri­ječi sta­blo* ži­vo­ta, grad* i vra­ta* ula­ze u ovaj okvir: Al­fa i Ome­ga, Pr­vi i Po­sljed­nji, Poče­tak i Svrše­tak. Ta se dva slo­va če­sto na­la­ze ispi­sa­na na Kri­sto­vu Križu*. Da­nas se Pier­re Teil­hard de Char­din služi tim grč­kim slo­vi­ma da bi izložio no­vu teo­ri­ju o no­vom raz­vo­ju ko­ji teži uspo­stav­lja­nju noo­sfe­ re po­stup­nim odu­hov­lje­njem bića i svi­je­sti. On naj­pri­je raz­ot­kri­va mo­der­ni duh ko­ji je sklon u raz­vo­ju vi­dje­ti po­stup­nu de­per­so­na­li­za­ci­ju i ko­lek­ti­vi­za­ci­ju bića u za­jed­nič­koj ener­gi­ji. Nje­mu su­prot­stav­lja svo­ju mi­sao o svi­je­tu ko­ji se per­so­na­li­zi­ra. Po nje­mu, sje­di­nje­nje, ba­rem ka­ko ga on shvaća, di­fe­ren­ci­ra; ...u Ome­gi, u nje­go­vu cvi­je­tu i u nje­go­vu in­te­gri­te­tu, zbra­ja se i sa­bi­re ona ko­liči­na svi­je­sti ko­ju na Zem­lji ma­lo-­po­ma­lo ot­kri­va noo­ge­ne­za... Da bi Ome­ga zai­sta bi­la Ome­ga, mo­ra ob­no­vi­ti ono bit­no, sa­ mo ža­riš­te naše svi­je­sti, ono dub­lje od svih nje­zi­

alkemija

nih zra­ka... Da bi se otvo­rio, moj pri­ja­telj mo­ra ustra­ja­ti u sa­mo­za­bo­ra­vu: inače se ta spo­sob­nost gu­bi. Oda­tle i neiz­bježan za­ključak da bi kon­ cen­tra­ci­ja svje­snog Svi­je­ta bi­la ne­za­mi­sli­va ako isto­dob­no kad i sve svje­sno ne bi u se­bi sa­bi­ra­la i sve svi­je­sti…(Le phé­nomè­ne hu­main, str. 286, 289–291, Pa­riz, 1955.). O­me­ga sim­bo­li­zi­ra završe­tak tog raz­vo­ja pre­ma noo­sfe­ri, sfe­ri du­ha, pre­ma ko­joj teže sve svi­je­sti, a gdje bi ljud­skost bi­la na ne­ki način po­božan­stve­nje­na u Kri­stu. (ng)

ALGA Al­ge, ko­je su važan sa­sto­jak ja­pan­ske pre­hra­ne, va­de se iz mo­ra pre­ma šin­to­i­stič­kim obre­di­ma, ne to­li­ko sto­ga š­to su to mor­ski plo­do­vi ko­li­ko sto­ga š­to se vje­ru­je da dje­lu­ju kao zaš­tit­ni­ci: jamče si­gur­nost mo­re­plov­ci­ma i olakša­va­ju po­rođaj (HERS). Al­ga u mo­ru, spre­miš­tu ži­vo­ta, sim­bo­li­zi­ra ži­vot bez gra­ni­ca, ko­ji niš­ta ne može uniš­ti­ti, ele­men­tar­ni ži­vot i pr­vot­nu hra­nu. (ng) ALIGATOR (vi­di kro­ko­dil) ALKEMIJA Al­ke­mi­ja je umi­jeće preo­braz­be ko­ vi­na u zla­to. Ali pra­vi cilj al­ke­mi­je uopće ni­je bio pro­iz­ve­sti zla­to za upo­ra­bu, ili, kao u Ki­ni, pit­ko zla­to, piće ko­jim bi se po­sti­gla tje­le­sna du­go­vječ­nost. Al­ke­mi­ja za­pra­vo ni u jed­noj svo­ joj fa­zi ni­je pr­vot­na ke­mi­ja, ne­go sim­bo­ličan po­stu­pak. Vje­ro­va­lo se, kaže je­dan sta­ri ki­ne­ski tekst, da se od ka­me­na može do­bi­ti zla­to, a ni­je li to ­besmi­sle­no? To je mo­guće iz­ve­sti, od­go­va­ra mu gu­ru Nâgâ­rju­na, nad­na­rav­nom du­hov­nom sna­gom (sidd­hi), ko­ja, među­tim, ni­ka­da ne može bi­ti sa­ma se­bi svr­hom. Pre­ma ved­skim tek­sto­vi­ma, zla­to je besmrt­nost. A besmrt­no­sti teži sa­mo pra­va preo­braz­ba: ona ko­ja se od­no­ si na čo­vje­ko­vu osob­nost. Ja­sno se kaže da Liu Xiang ni­je mo­gao do­bi­ti zla­to jer se ni­je du­hov­ no pri­pre­mio. Li Shao Jun ne oče­ku­je us­pjeh bez po­moći Ne­ba; do­bi­va­nje zla­ta po­vez­u­je s tra­ga­njem za Oto­kom besmrt­ni­ka. Dok su Ki­ne­zi po­sli­je po­la­ri­za­ci­jom poj­mo­va odvo­ji­li nu­tar­nju al­ke­mi­ju (nei dan) od vanj­ske al­ke­ mi­je (wai dan) ko­ja je sa­mo sim­bol pr­ve, na Za­pa­du je sim­bo­li­ku al­ke­mi­je ja­sno obraz­ložio

alkemija

­ n­ge­lus Si­le­sius: Olo­vo se pre­tva­ra u zla­to, slučaj­ A nost ne­sta­je kad se ja s Bo­gom pre­tva­ram po Bo­gu u Bo­ga, i do­da­je: u najčišće zla­to pre­tva­ra se sr­ce; oto­pi­na je Krist, ili mi­lost Bož­ja. Među­tim, u ši­rem smi­slu, al­ke­mij­ski se sim­ bo­li­zam po­diže na koz­mo­loš­ku raz­i­nu. Dvi­je fa­ze, koa­gu­la­ci­ja i so­lu­ci­ja, od­go­va­ra­ju fa­za­ma sveopćeg rit­ma, ko­je su: kal­pa (koz­mič­ki dan) i pralâya (koz­mič­ka noć), in­vo­lu­ci­ja i evo­lu­ci­ ja, udi­sa­nje i iz­di­sa­nje, pa ta­mas i sat­tva, kao dvi­je naiz­mje­nič­ne tež­nje, si­la­zna i uzla­zna. Sma­tra se da je al­ke­mi­ja ne­ka vr­sta proši­re­nja i ubr­za­nja pri­rod­nog stva­ra­nja, pra­vi spol­ni čin ko­ji sum­por iz­vo­di na ži­vi, a ova u zem­lji­noj utro­bi rađa ru­de; ali se pri tom zbi­va i preo­ braz­ba: zem­lja je po­su­da za ta­lje­nje u ko­joj ru­de po­la­ko do­zri­je­va­ju, gdje bron­ca po­sta­je zla­to. Al­ke­mičar­ska peć ima, uo­sta­lom, isti oblik (oblik pješča­ne ure) ka­kav ima pla­ni­na Kun­lun, sre­diš­te* svi­je­ta, i ti­kva*, sli­ka svi­je­ta. Bav­lje­nje al­ke­mi­jom omo­guću­je čo­vje­ku da u se­bi ot­kri­je pro­stor isto­vjet­na obli­ka: peći­nu* sr­ca. Ja­je mu­dro­sti kat­kad je za­tvo­re­no u po­ su­di za ta­lje­nje, kao š­to su ja­je svi­je­ta ili zlat­ni em­brij za­tvo­re­ni u koz­mič­koj š­pi­lji. Ta­lje­nje sa­sto­ja­ka u po­su­di za ta­lje­nje sim­bo­li­zi­ra, nai­ me, i u Ki­ni i na Za­pa­du, po­vra­tak na pr­vot­ nu ne­raz­luče­nost, a izraža­va se kao po­vra­tak u ma­ter­ni­cu, u em­brio­nal­no sta­nje. Gor­nji otvor ata­no­ra* sličan je sim­bo­lič­nom otvo­ru na vr­hu gla­ve (Brah­ma-­rand­hra) kroz ko­ji se izla­zi iz koz­mo­sa, ili kroz ko­ji, ka­ko kažu Ki­ne­zi, izla­zi za­me­tak ka­da se vraća u Praz­ni­nu. Na Za­pa­du su ele­men­ti ve­li­ke mi­je­ne sum­ por i ži­va, va­tra i vo­da, dje­lo­va­nje i ne­dje­lo­va­ nje, ne­­beski i ze­malj­ski utje­ca­ji rav­no­teža ko­jih stva­ra sol. U unu­tar­njoj al­ke­mi­ji dao­i­sta, ko­ji su oči­to mno­go to­ga preu­ze­li od tan­triz­ma, to su qi (dah) i jing (bît), te va­tra i vo­da (Va­tra du­ha i Sje­me­na vo­da, pre­ma Ras­pra­vi o zlat­nom cvi­je­tu). U Yi jin­gu pri­ka­zu­ju se tri­gra­mi­ma li i kan, ko­ji su va­tra i vo­da i na ko­je utječu qian i kun, dje­lat­no i ne­dje­lat­no savršen­stvo, Ne­bo i Zem­lja. Bit­ne su eta­pe ve­li­ke mi­je­ne bi­je­la mi­je­na (al­be­do) i cr­ve­na mi­je­na (ru­be­do). Pre­ma za­ pad­nom her­me­tiz­mu te eta­pe od­go­va­ra­ju ma­



lim taj­na­ma i ve­li­kim taj­na­ma; ali isto ta­ko i rasc­vje­ta­va­nju ki­ne­sko­ga Zlat­nog cvi­je­ta i izla­ sku iz Em­bri­ja, po­sti­za­nju sta­nja pra­vog čo­vje­ka (zhen ren) i božan­skog čo­vje­ka (shen ren): pr­vot­ nog čo­vje­ka i, pre­ma islam­skom ezo­te­riz­mu, uni­ ver­zal­nog čo­vje­ka, ko­ji se na­zi­va i cr­ve­ni sum­por. Ri­ječ je za­pra­vo o: a) do­se­za­nju sre­diš­ta svi­je­ta ili eden­skog sta­nja; b) izla­sku iz koz­mo­sa duž zem­lji­ne osi i o do­se­za­nju nad­ljud­skih sta­nja (ELIF, GRIF, GUED, GUET, GUES, KALL, KALT, LECC). P­re­ma jed­nom gle­diš­tu al­ke­mi­ja sim­bo­li­zi­ ra čo­vje­ko­vu evo­lu­ci­ju iz sta­nja u ko­jem pre­vla­ da­va tvar u du­hov­no sta­nje: pre­tvo­ri­ti ko­vi­nu u zla­to isto je š­to i čo­vje­ka pre­tvo­ri­ti u sâm duh. Al­ke­mi­ja za­pra­vo obu­hvaća upo­zna­va­nje tva­ri, ali više u smi­slu zna­nja ne­go zna­no­sti. Najčešće se pri­mje­nju­je na ko­vi­ne, sli­je­deći onu sim­bo­lič­ nu fi­zi­ku ko­ja je to­li­ko zbu­nji­va­la struč­nja­ke. Tvar­na al­ke­mi­ja i du­hov­na al­ke­mi­ja pret­po­stav­ lja­ju po­zna­va­nje nače­la uo­biča­je­nog po­ret­ka i poči­va­ju mno­go više na teo­ri­ji omje­ra i od­no­sa ne­go na pra­voj fi­zi­kal­no-­ke­mij­skoj, bio­loš­koj ili fi­lo­zof­skoj ana­li­zi među­sob­no po­vez­a­nih ele­me­na­ta. Je­zik i lo­gi­ka al­ke­mi­je po­sve su sim­ bo­lič­ne na­ra­vi. Na po­zna­toj sma­ragd­noj ploči (v. ploèa*) izlažu se, iz­van­red­no her­me­tič­nim sti­lom, bit­ ni al­ke­mij­ski ak­sio­mi, ko­ji se mo­gu ova­ko saže­ti: Sve se su­prot­no­sti rav­na­ju pre­ma osnov­ noj su­prot­no­sti muš­ko–žen­sko: ve­li­ka je mi­je­na spa­ja­nje muš­kog ele­men­ta, sum­po­ra, sa žen­skim ele­men­tom, ži­vom. Svi au­to­ri go­mi­la­ju uspo­red­ be po­suđe­ne iz je­zi­ka pa­re­nja i razm­noža­va­nja (BURS, 28). Ali to ni­je svođe­nje na sek­so­lo­ gi­ju; ova spo­zna­ji služi sa­mo kao sim­bo­lič­no upo­riš­te. Je­dan od naj­za­nim­lji­vi­jih al­ke­mij­skih po­stu­ pa­ka u sred­njem se vi­je­ku na­zi­vao kra­ljev­skim umi­jećem, ko­je opi­su­je Ser­ge Hu­tin. Po­la­zeći od poj­ma čo­vje­ko­va pa­da, po­sljed­nja ve­li­ka mi­ je­na (mi­stič­na mi­je­na, put ap­so­lu­ta, fe­nik­so­va mi­je­na) jest vraća­nje pr­vot­nog do­sto­jan­stva čo­vje­ ku. Pro­naći ka­men mu­dro­sti znači ot­kri­ti ap­so­ lut, znači po­sje­do­va­ti savrše­nu spo­zna­ju (gno­zu). Taj je kra­ljev­ski put tre­bao vo­di­ti u mi­stič­ni ži­vot u ko­jem bi čo­vjek, išču­pavši ko­ri­je­nje gri­je­ha, po­



stao ple­me­nit, blag, po­božan, vje­ro­vao bi u Bo­ga i bo­jao bi ga se (DURS, 60). Al­ke­miča­re­vo dje­lo obu­hvaća če­ti­ri po­stup­ ka, ko­ja uvi­jek va­lja tu­mači­ti sim­bo­lič­no, ovi­ sno o raz­i­ni na ko­joj se zbi­va­ju tran­sfor­ma­ci­je ili tran­smu­ta­ci­je, a to su: očišće­nje (pu­ri­fi­ka­ ci­ja) čo­vje­ka, nje­go­vo ­ rastva­ra­nje (di­so­lu­ci­ja) sve dok od nje­ga ne osta­ne sa­mo sveo­bu­hvat­ no biće, po­nov­no skrući­va­nje (so­li­di­fi­ka­ci­ja) i na­po­kon po­nov­no spa­ja­nje u jed­no, pod neo­ gra­niče­nim utje­ca­jem najčišćeg bića, na raz­i­ni tog no­vog bića: zla­ta ili Bo­ga. Dru­gi po­stu­pak obu­hvaća pre­tva­ra­nje u pa­ru (vo­la­ti­li­za­ci­ju), pre­tva­ra­nje u kru­tu tvar (su­bli­ma­ci­ju, ali ne u su­vre­me­nom psi­hoa­na­li­tič­kom smi­slu), sa­go­ri­ je­va­nje (kom­bu­sti­ju), pre­tva­ra­nje u pe­peo (in­ ci­ne­ra­ci­ju) itd. Kat­kad pro­ces preo­braz­be obu­ hvaća šest po­stu­pa­ka: spa­lji­va­nje (kal­ci­na­ci­ju) ko­ja od­go­va­ra cr­noj bo­ji, uki­da­nju raz­li­ka, po­ niš­te­nju že­lja, svođe­nju na pr­vot­no sta­nje tva­ri; tru­lje­nje (pu­tre­fak­ci­ju) ko­ja ­rastav­lja kal­ci­ni­ra­ ne ele­men­te do nji­ho­va pot­pu­nog ­rastva­ra­nja; ­rasta­pa­nje (so­lu­ci­ju) ko­ja od­go­va­ra bi­je­loj bo­ji, bo­ji pot­pu­no očišće­ne tva­ri; očišće­nje (de­sti­la­ ci­ju), pa spa­ja­nje (ko­njunk­ci­ju) ko­je od­go­va­ra cr­ve­noj bo­ji, ili spa­ja­nju op­rječ­nih ele­me­na­ta, mir­nom su­po­sto­ja­nju su­prot­no­sti; i, na­po­kon, su­bli­ma­ci­ju, ko­ja od­go­va­ra zla­tu, bo­ji Sun­ca, pu­noći bića, to­pli­ni i svje­tlo­sti. Ra­zliči­ti su­sta­vi po­stu­pa­ka, ko­ji se više ili ma­nje po­tan­ko pri­ka­ zu­ju, obu­hvaće­ni su po­zna­tom for­mu­lom: sol­ve et coa­gu­la, ko­ja se može pre­ve­sti ri­ječi­ma: proči­ sti i spo­ji u cje­li­nu. Pri­mi­je­ni­ti se može i na raz­ voj objek­tiv­nog i na raz­voj su­bjek­tiv­nog svi­je­ta, tj. svi­je­ta oso­be na pu­tu usavrša­va­nja. Al­ke­mij­sko tu­mače­nje služi se sim­bo­li­ma iz vla­sti­ta je­zi­ka kao ključe­vi­ma za ot­kri­va­nje skri­ ve­nog smi­sla baj­ki, le­gen­da i mi­to­va, u ko­ji­ma pre­po­zna­je dra­mu vječi­tih preo­braz­ba duše i sud­bi­nu stva­ra­nja. Ose­bu­jan je pri­mjer ta­kvog al­ke­mij­skog tu­mače­nja i ovo: Snje­gu­lji­ca je naša mla­da dje­vi­ca, ne­ka vr­sta zla­ta. Se­dam pa­tu­lja­ka ili gno­ma (od grč. gno­sis, spo­zna­ja) oblik su mi­ne­ ral­ne tva­ri i nje­zi­nih se­dam pro­duže­ta­ka (se­dam ko­vi­na). Sva­ki pa­tu­ljak ima svoj­stva pla­ne­ta pod či­jim je utje­ca­jem. Ljut­ko ima Sa­tur­no­va, Tup­ko Mje­seče­va, Ve­sel­ko Ve­ne­ri­na. Ali upra­vo je sa­turn­

alkion

ski Ljut­ko naj­ko­ri­sni­ji i sve ih spaša­va kad za­tre­ ba. Zla Kra­lji­ca izruču­je Snje­gu­lji­cu Ze­le­nom lov­ cu da je ovaj ubi­je. Ali na kra­ju, na­kon pri­vid­ne smr­ti od otrov­ne ja­bu­ke ko­ju je za­gri­zla, mla­da će se dje­vi­ca uda­ti za mla­dog i li­je­pog Kra­lje­vića iz svo­jih sno­va. Taj je Kra­lje­vić naš Mer­cu­rius phi­lo­sop­ho­rum (zna­mo da je atri­but mi­to­loš­kog Mer­ku­ra vječ­na mla­dost li­ca i ti­je­la). A sje­di­nje­nje Mer­ku­ra i Dje­vi­ce (Kra­lje­vića i Snje­gu­lji­ce) završa­ va kao i sve pri­po­vi­jet­ke: ži­vje­li su sret­no i ima­li su mno­go dje­ce… Za­pra­vo, her­me­tič­no množe­nje ko­je se po­stiže Ka­me­nom od­go­va­ra onom plo­di­te se i množi­te se iz Po­stan­ka. (Ro­bert Am­be­lain, U sje­ni ka­te­dra­la, u TEIR, 213). (ng)

ALKION Vr­sta njor­ka, ko­ji je ušao u le­gen­du i po­stao sim­bo­lom; a mož­da je to ga­leb, ili mor­ ska la­sta; ili ču­de­sna, li­je­pa i tuž­na pti­ca. Pre­ ma grč­koj le­gen­di, Al­kio­na, kći kra­lja vje­tro­va Eo­la, uda­la se za Kei­ka, si­na Ju­tar­nje zvi­jez­de. To­li­ko su sret­ni da se­be uspo­ređu­ju sa Zeu­som i He­rom, pa iza­zi­va­ju osve­tu tih bo­go­va. Pre­tvo­ re­ni su u pti­ce, a nji­ho­va gni­jez­da, sa­građe­na na mor­skoj oba­li, ne­pre­sta­no raz­a­ra­ju va­lo­vi (GRID). Za­to je nji­hov krik ta­ko tužan. Ali Zeus iz sa­mi­lo­sti stiša­va mo­re dva­put po se­ dam da­na, pri­je i po­sli­je zim­skog sun­co­sta­ja; ti­je­kom tog za­tiš­ja al­kion sje­di na ja­ji­ma. Sto­ga je po­stao sim­bo­lom mi­ra i tiši­ne; ali mi­ra ko­ji tre­ba br­zo isko­ri­sti­ti jer ne tra­je du­go. Bu­dući da su al­kio­ni mor­ske pti­ce po­sveće­ ne Te­ti­di, boži­ci mo­ra i ne­rei­di, i da su dje­ca

alkion

vje­tra i ju­tar­njeg sun­ca, po­vez­u­ju se isto­dob­no s ne­bom i ocea­ni­ma, sa zra­kom i vo­dom. Sto­ ga sim­bo­li­zi­ra­ju du­hov­nu i tje­le­su plod­nost, ko­joj, među­tim, pri­je­ti za­vist bo­go­va i pri­rod­ nih si­la. Pod­sjeća­ju na opa­snost od sa­mo­za­do­ volj­stva i pri­pi­si­va­nja se­bi one sreće ko­ja do­la­zi je­di­no odoz­go. Za­sli­jep­lje­nost srećom izlaže ih naj­go­roj ka­zni. P­lači­te, njež­ni al­kio­ni, po­sveće­ne pti­ce, P­ti­ce Te­ti­di dra­ge, al­kio­ni njež­ni, plači­te... (André Ché­nier) Le­gen­da o Al­kio­ni spo­ji­la se ka­sni­je s le­gen­ dom o Izi­di; že­na le­ti zra­kom iznad mo­ra u po­ traz­i za mužem, si­nom Ju­tar­nje zvi­jez­de, kao š­to je Ozi­ris bio izla­zeće Sun­ce. Ovi­di­je su­sret že­ne, pre­tvo­re­ne u pti­cu, s mr­tvim ti­je­lom muža š­to ga no­se va­lo­vi, opi­su­je ri­ječi­ma ko­je pod­sjeća­ju na egi­pat­ski mit (OVIM, XI, v. 732–743) A­li stra­ho­te š­to ih po­tiču oslo­bođe­ne pri­ rod­ne si­le, spa­ja­jući že­sti­nu vje­tro­va i va­lo­va, tra­jat će za­u­vi­jek. Ispo­vi­jed Al­kio­ni­na ja­sno po­ka­zu­je u če­mu je sim­bo­li­zam te pti­ce ko­ju su vo­lje­li ro­man­tiča­ri: A­li mo­re me plaši i straš­na puči­ne sli­ka! Ne­dav­no vi­dje­la sam na oba­le raz­bi­te ­da­ske, Če­sto na gro­bi­ma sam na praz­ni­ma či­ta­la ime! Ne­moj se va­ra­voj na­di pre­da­vat, š­to ta­sta ­ima­deš Hi­po­to­vog si­na, u za­tvo­ru ko­ji­ma vje­tre Že­sto­ke drži i mo­re umi­ru­je, kad ga je ­vo­lja; A­li kad ispu­sti vje­tre i oni ovla­da­ju mo­rem, Ni­ka­kve smet­nje im ne­ma, i nji­ho­voj vo­lji je zem­lja P­re­puš­te­na i vo­da i obla­ke po ne­bu go­ne, Pa kad se uda­re oni, iz­bi­ja­ju cr­ve­ne is­kre. Po­zna­jem ja njih, jer ma­la u oče­voj gle­dah ih kući I š­to ih po­zna­jem više, sve više im zna­dem ­stra­ho­tu. (OVIM, XI, 427–438) (ng)

10

ALKOHOL Al­ko­hol je sin­te­za vo­de i va­tre. Pre­ma Bac­he­lar­du, al­ko­hol je va­tre­na vo­da, vo­ da ko­ja go­ri. Ra­ki­ja je, piše on, vo­da ko­ja opeče je­zik i ko­ja se za­pa­li od naj­ma­nje is­kre. Al­ko­hol se ne ogra­niča­va na to da ­rastva­ra i uniš­ta­va kao dušič­na ki­se­li­na (aqua for­tis), ne­go i sam ne­sta­ je za­jed­no s onim š­to spa­lju­je. To je spoj ži­vo­ta i va­tre. Al­ko­hol je i hra­na ko­ja dje­lu­je tre­nu­tač­ no stva­ra­jući u gru­di­ma to­pli­nu (BACF, 167). Al­ko­hol sim­bo­li­zi­ra ži­vot­nu ener­gi­ju ko­ja na­ sta­je spa­ja­njem dva­ju su­prot­nih poče­la: vo­de i va­tre. Ro­man­tičar­ski su pje­sni­ci ve­liča­li sta­nja oba­sja­na unu­tar­njim sun­cem! Ka­ko je istin­ska i va­tre­na ta dru­ga mla­dost š­to je čo­vjek cr­pi iz sa­ ma se­be! Ali ka­ko su i opa­sne te že­sto­ke na­sla­de i grče­vi­ta ushiće­nja. Pa ipak ...t­ko će od nas bi­ti to­li­ko odvažan da bez mi­lo­sti osu­di čo­vje­ka ko­ji pi­je (Ch. Ba­u­de­lai­re, o vi­nu i hašišu, 2). S ko­li­ ko se uz­buđe­nja Bac­he­lard pri­sjeća obi­telj­skih blag­da­na iz svog dje­tinj­stva, ku­ha­ne ra­ki­je i tin­ ti­li­nića iz do­maćeg og­njiš­ta; onog pla­me­na du­ ha ko­ji go­ri u čaši punča i kom­plek­sa punča ko­ji se oči­tu­je u Hoff­man­no­vim fan­taz­ma­go­rič­nim pje­sma­ma; ti­suća oš­trih žao­ka... sa­la­man­de­ra i zmi­ja š­to izla­ze iz zdje­le punča... Al­ko­hol sa­bi­re ti­suće unu­tar­njih isku­sta­va. Kao sim­bol ži­vot­ne va­tre, al­ko­hol je i sim­bol stva­ra­lač­kog na­dah­nuća. Ne sa­mo da po­tiče du­ hov­ne spo­sob­no­sti, na­po­mi­nje Bac­he­lard, ne­go ih odi­sta i stva­ra. Uključu­je se, da ta­ko kaže­mo, u ono š­to se tek po­kuša­va izraz­i­ti. Al­ko­hol oči­to po­ tiče go­vor... Bak­ho je do­bar bog; smuću­jući ra­zum, sprje­ča­va an­ki­lo­zu lo­gi­ke i otva­ra put pra­voj stva­ra­ lač­koj maš­ti... U am­bi­va­lent­no­sti al­ko­ho­la oči­tu­je se nje­ go­vo dvo­stru­ko po­dri­je­tlo. Hoff­man­nov al­ko­hol peče; obi­lježen je sa­svim kva­li­ta­tiv­nim, muš­kim zna­kom va­tre. Poeov al­ko­hol pre­plav­lju­je, do­no­si za­bo­rav i smrt; obi­lježen je sa­svim kvan­ti­ta­tiv­nim, žen­skim zna­kom vo­de (BACF, 174, 180). (ng) ALMANDIN (vi­di ru­bin) D­ra­gi ka­men gra­nat­

ne, za­ga­si­tocr­ve­ne lu­mi­ni­scent­ne bo­je. Vje­ro­va­ lo se da sja u ta­mi. Ume­tao se u oč­ne šup­lji­ne ki­po­va sim­bo­li­zi­ra­jući sjaj oči­ju, ko­ji potvrđu­ je sna­gu ži­vo­ta i že­lje. Po­stav­ljen duž mrač­nog

11

hod­ni­ka kao pu­to­kaz sim­bo­li­zi­ra oči ko­je vi­de noću ili že­lju ko­ja ži­vo traži svoj pred­met. P­ret­ci su tim ime­nom na­zi­va­li ru­bin* po­ ra­di bo­je i ba­de­ma­sta obli­ka, a po­sli­je su ga za­mje­nji­va­li s kar­bun­ku­lu­som, mit­skim dra­ gim ka­me­nom ča­rob­na sja­ja ko­ji su u svo­jim pje­sma­ma sla­vi­li nje­mač­ki ro­man­tiča­ri, u ko­ jih sim­bo­li­zi­ra va­tre­nu že­lju skri­ve­nu u dnu sr­ca. (mv)

AMAZONKA Po­vi­je­sna po­ja­va že­na rat­ni­ca – ama­zon­ki, val­ki­ra* – mož­da je preži­vje­li oblik ma­tri­jar­ha­ta ili sjeća­nje na ma­tri­jar­hal­na druš­ tva. Ali nji­hov sim­bo­li­zam ni­je nuž­no vez­an za so­cio­loš­ke hi­po­te­ze. A­ma­zon­ke su rat­ni­ce ko­je vla­da­ju so­bom, skla­pa­ju bra­ko­ve sa­mo sa stran­ci­ma, od­ga­ja­ju sa­mo kće­ri, a si­no­ve osljep­lju­ju ili osa­kaću­ju. Pre­ma jed­noj le­gen­di od­stra­nju­ju si jed­nu doj­ ku ka­ko bi lakše ru­ko­va­le lu­kom* i kop­ljem* (umjet­nič­ka dje­la to ne potvrđu­ju: ama­zon­ke su li­je­pe i gru­di su im ne­tak­nu­te). Te že­ne kao rat­ni­ce, lov­ci i sveće­ni­ce, š­tu­ju Ar­te­mi­du (Di­ ja­nu). U grč­koj mi­to­lo­gi­ji sim­bo­li­zi­ra­ju že­ne ko­je ubi­ja­ju muš­kar­ce: že­le za­u­ze­ti muš­karče­vo mje­sto, s njim se na­tje­ca­ti i po­bi­je­di­ti ga, umje­ sto da ga do­pu­nju­ju ... To su­par­niš­tvo iscrp­lju­je bit­nu sna­gu svoj­stve­nu že­ni, nje­zi­ne spo­sob­no­sti kao lju­bav­ni­ce i maj­ke, to­pli­nu nje­zi­ne duše (DIES, 207). A­res (Mars) dao je Hi­po­li­ti, kra­lji­ci ama­ zon­ki, po­jas ko­ji sim­bo­li­zi­ra nje­zi­nu moć nad vla­sti­tim na­ro­dom (GRID, 193). He­ra­klo (Her­ kul) je do­bio za­po­vi­jed da joj ot­me taj po­jas; Hi­po­li­ta je bi­la sprem­na da­ti mu ga, ali je iz­bi­ la svađa iz­među ama­zon­ki i He­ra­klo­ve prat­nje. Mi­sleći da su ga iz­da­li, He­ra­klo ubi­je Hi­po­li­tu. Le­gen­da do­da­je da je svađu po­tak­nu­la He­ra. Sje­ti­mo li se sim­bo­liz­ma po­ja­sa*, vi­djet će­mo da pre­da­ti po­jas ne znači sa­mo odreći se vla­sti ne­go i se­be. Hi­po­li­ta se, da­kle, mo­ra­la odreći se­be kao ama­zon­ke i po­da­ti se He­ra­klu. He­ra, ko­ja se sma­tra sim­bo­lom pra­ve žen­stve­no­sti, spri­ječivši pre­da­ju po­ja­sa, po­ka­za­la je da ne že­ li sa­mo obraće­nje mužev­ne že­ne ne­go i nje­zi­nu smrt. Osim to­ga, u mrž­nji spram He­ra­kla, ko­ je­ga je Zeus imao s dru­gom že­nom, ne že­li da

ambrozija

on doži­vi tu sreću da pri­mi po­jas od ko­je že­ne. Ama­zon­ka sim­bo­li­zi­ra po­ložaj že­ne ko­ju, jer se po­naša kao muš­ka­rac, ne pri­hvaća­ju ni že­ne ni muš­ka­ra­ci, i ko­ja ni sa­ma ne uspi­je­va ži­vje­ti ni kao že­na ni kao muš­ka­rac. U kraj­njem obli­ku, ama­zon­ka je izraz od­bi­ja­nja žen­stve­no­sti i mi­ta pre­ma ko­je­mu že­na svo­ju pra­vu na­rav ne može za­mi­je­ni­ti muš­kim idea­lom. P­re­ma sta­rin­skom okul­tiz­mu, tvr­di G. La­ noe-Villè­ne (LANS, 1, 77–84), ama­zon­ke bi u me­ta­fi­zič­kom po­ret­ku bi­le sim­bo­li psi­hič­kih si­la zvi­jez­da š­to u ete­ru kruže oko Ra­ja bo­go­va ču­va­jući ga i bra­neći mu gra­ni­ce. Pro­ma­tran s tog sta­ja­liš­ta, nji­hov je po­jas ma­gič­ni krug ko­ji stva­ra­ju oko Ra­ja i ko­ji će He­ra­klo si­lom pro­bi­ti; nji­ho­vi su ko­nji obla­ci š­to u bi­je­lim odre­di­ma le­ te pla­vim ne­bom. Ama­zon­ke ju­na­ci­ma otva­ra­ju po­ja­se­ve, a ku­ka­vi­ce ubi­ja­ju. Te čud­ne, div­lje ču­va­ri­ce Ra­ja, ko­je se po­da­ju i opi­ru, ko­je spaša­ va­ju i ra­nja­va­ju, mož­da su tek dvo­smi­sle­na vra­ ta ka­kva ne­si­gur­na ne­ba. (ng)

AMBROZIJA Am­bro­zi­ja je hra­na besmrt­no­sti i, po­put nek­ta­ra, po­vla­sti­ca bo­go­va. Am­bro­zi­jom se hra­ne bo­go­vi, boži­ce i ju­ na­ci, ko­ji je da­ju i svo­jim ko­nji­ma. Zbog ča­ rob­nih svoj­sta­va ko­ri­sti se kao me­lem za ra­ne i stav­lja se na ti­je­lo mr­tva­ca da bi ga zaš­ti­ti­la od ­raspa­da­nja. Ali teš­ko čo­vje­ku ko­ji bi kušao am­ bro­zi­ju a da ga na to nit­ko ne po­zo­ve: izložio bi se opa­sno­sti Tan­ta­lo­ve ka­zne. Ved­ski su bo­go­vi ma­nje lju­bo­mor­ni, pa smrt­nik ko­ji kuša so­mu* ili amri­tu, može dos­ pje­ti na ne­bo.



Gand­har­va, ti ko­ji po­zna­ješ am­bro­zi­ju, ot­krij ime ostav­lje­no u taj­no­sti! Odjed­nom smo proši Ne­bom, Zem­ljom i tri­ma svje­to­vi­ma, pre­dje­li­ma ne­ba i bo­ra­viš­tem svje­tla: kad ­raski­ne­mo tka­nje Re­da i vi­di­mo Tu taj­nu, ­po­sta­je­mo Ta taj­na, ko­ja je u svim ­stvo­re­nji­ma. (Tait­tirya aranya­ka, 10, 1, pre­ma fran­cu­skom pri­je­vo­du Jea­na Va­ren­nea, VEDV, 335)

ambrozija

Biće po­sta­je ono či­me se hra­ni. To će znače­ nje preu­ze­ti kršćan­ska mi­sti­ka: am­bro­zi­ja po­sta­ je eu­ha­ri­sti­ja, ti­je­lo Bo­ga spa­si­te­lja, “pra­vi kruh anđe­la”. (ng)

AMEN Sim­bol je odo­bra­va­nja i potvr­de. Izraz

se ra­bi u Bi­bli­ji, ali i u si­na­go­gal­noj i kršćan­ skoj li­tur­gi­ji. Može se na­la­zi­ti na kra­ju ili na počet­ku reče­ni­ce. U Ot­kri­ve­nju je Amen Kri­sto­vo ime (3,14). A­men se može uspo­re­di­ti s in­dij­skim sve­ tim slo­gom (aum*) jer im je znače­nje jed­na­ko. To odo­bra­va­nje i ta potvr­da sadrža­va­ju u se­bi sa­mog Go­spo­di­na, kao stva­ra­lač­ku ener­gi­ju (VALT). (ng)

AMETIST Od grč­kog ame­tu­sios, ko­ji ni­je pi­

jan. Ame­tist je ka­men umje­re­no­sti, ko­ji ču­va od sva­kog pi­jan­stva. Vje­ro­jat­no je to raz­log š­to, pre­ma pra­vo­slav­nom kršćan­skom vje­ro­va­nju, ame­tist no­se bi­sku­pi. Za raz­li­ku od kon­tem­pla­ tiv­nog ispo­sni­ka, ko­ji je na­pu­stio svje­tov­ni ži­ vot, bi­skup, kao pa­stir duša ko­ji ima du­hov­nu i svje­tov­nu od­go­vor­nost, mo­ra se ču­va­ti sva­kog pi­jan­stva, pa ta­ko i du­hov­nog. U kršćan­skoj po­uč­noj pre­da­ji ame­tist je sim­bol čed­no­sti, jer ima bo­ju lju­bi­ce. P­re­ma Pli­ni­ju, ame­tist š­ti­ti od uro­ka ako su na nje­mu urez­a­ni li­ko­vi Mje­se­ca i Sun­ca i ako se oko vra­ta obje­si pa­u­no­vim pa­pe­rjem ili la­sta­ vič­jim pe­rjem (BUDA, 309). Li­ječi od ulo­ga; ako se sta­vi pod ja­stuk, sa­nja­ju se li­je­pi sno­vi; po­boljša­va pamće­nje i dje­lu­je kao pro­tuo­trov (vi­di lju­bièa­sto*). (ng)

AMULET A­mu­let je pred­met ko­je­mu se pri­da­

je ma­gič­na moć i ko­ji ostva­ru­je ono š­to sim­bo­ li­zi­ra: oso­bi­tu po­vez­a­nost oso­be ko­ja ga no­si sa si­la­ma ko­je amu­let pri­ka­zu­je. Amu­let pri­vlači i okup­lja sve si­le... dje­lu­jući na svim koz­mič­kim raz­i­na­ma... čo­vje­ka uvo­di u sre­diš­te tih si­la, po­ veća­va­jući nje­go­vu spo­sob­nost za ži­vot i sa­moo­ stva­ri­va­nje, jamči mu bo­lji po­ložaj na­kon smr­ti (ELIT, 141). U Egip­tu su se mu­mi­je pre­kri­va­le amu­le­ti­ ma od zla­ta, bron­ce, ka­me­na i ke­ra­mi­ke da bi

12

osi­gu­ra­le po­koj­ni­ko­vu besmrt­nost; ču­va­le su i zdrav­lje, sreću i ze­malj­ski ži­vot; ovi­sno o obli­ku i o tom š­to su pri­ka­zi­va­li, pri­da­va­la im se moć da da­ju sna­gu, ži­vot­nu svježi­nu, svi­jest, udo­vi­ma uži­tak itd. Ku­to­mjer s vr­hom okre­nu­tim pre­ma go­re i kon­cem ko­ji vi­si iz sre­di­ne ku­ta a na kra­ju ima olo­vo, sli­ka je, sa svoj­stvi­ma amu­le­ta, ko­ja pri­pa­da i re­li­gij­skoj umjet­no­sti sta­rog Egip­ta i da­naš­njoj ma­son­skoj sim­bo­li­ci: jamči traj­nu rav­ no­težu. Naj­raši­re­ni­ji su i naj­moć­nij ta­li­sma­ni u obli­ku ska­ra­be­ja, umjet­nog oka, Izi­di­na č­vo­ra*, egi­pat­skog križa (ankh*) (POSD, 13). (ng)

ANDROGIN Pr­vi an­dro­gin sa­mo je je­dan, an­ tro­po­morf­ni aspekt koz­mič­kog ja­je­ta. Na­la­zi­ mo ga na počet­ku svih koz­mo­go­ni­ja i na kra­ju svih esha­to­lo­gi­ja. Pu­ni­na osnov­nog je­din­stva, u ko­jem su po­mi­ješa­ne su­prot­no­sti, bi­lo da su još po­ten­ci­jal­ne ili su se us­pje­le po­mi­ri­ti, ko­nač­no spo­ji­ti u cje­li­nu, smješ­ta se na poče­ tak (al­fa) i na kraj (ome­ga) svi­je­ta i po­sto­ja­nja. Mir­cea Elia­de na­vo­di mno­go pri­mje­ra an­dro­ gi­na iz nor­dij­skih, grč­kih, egi­pat­skih, iran­skih, ki­ne­skih i in­dij­skih re­li­gi­ja. Ta sli­ka pr­vot­nog je­din­stva, pri­mi­je­nje­na na čo­vje­ka, ima, na­rav­ no, svoj izraz u spol­no­sti, če­sto kao ne­vi­nost ili iskon­ska krje­post, kao zlat­no do­ba ko­je mo­ra po­nov­no na­stu­pi­ti. Su­fij­ska je mi­sti­ka ja­sna: dvoj­nost svi­je­ta pri­vid­no­sti u ko­jem ži­vi­mo laž­na je i var­lji­va, to je sta­nje gri­je­ha, a spas je je­di­no u sta­pa­nju s božan­skom zbi­ljom, tj. u po­vrat­ku na te­melj­no je­din­stvo. To je i smi­sao je­ca­nja svi­ra­le od tr­ske, išču­pa­ne iz zem­lje, u uvo­du Me­sne­vi­ja, slav­ne zbir­ke pje­snič­kih pa­ra­ bo­la Me­vla­ne Dže­la­lu­di­na Ru­mi­ja. Ta pr­va po­dje­la, ko­ja koz­mič­ki stva­ra, tj. raz­dva­ja noć od da­na, ne­bo od zem­lje, ta­kođer je po­dje­la na yin i yang, ko­ja tim te­melj­nim su­ prot­no­sti­ma do­da­je još hlad­no i to­plo, muš­ko i žen­sko. U Ja­pa­nu su to Iza­na­gi i Iza­na­mi, ko­ji su na počet­ku bi­li po­mi­ješa­ni u ja­je­tu kao­sa; u Egip­tu je to Ptah, a u Akađa­na Tia­mat. Pre­ma Rg­ve­di an­dro­gin je ša­re­na kra­va mu­za­ra, ko­ja je bik s do­brim sje­me­nom. Od jed­nog* na­sta­ju dva*, tvr­di dao; a ta­ko i od Pr­vog Ada­ma, ko­ji uopće ni­je muš­ka­rac, ne­go an­dro­gin, na­sta­ju Adam i Eva.

13

Jer an­dro­gin se če­sto pri­ka­zu­je kao dvo­ stru­ko biće ko­je isto­dob­no po­sje­du­je svoj­stva oba­ju spo­lo­va, još spo­je­na i sprem­na za raz­ dva­ja­nje. Ti­me se objaš­nja­va i koz­mo­go­nij­sko znače­nje in­dij­ske erot­ske skulp­tu­re. Ta­ko se an­ dro­gi­no božan­stvo Śi­va, ko­je se po­i­sto­vjeću­je s ­bezo­blič­nim poče­lom oči­to­va­nja, če­sto pri­ka­zu­ je ka­ko čvr­sto gr­li Śak­ti, svo­ju moć, pri­ka­za­nu kao žen­sko božan­stvo. T­ra­go­ve an­dro­gi­ni­je na­la­zi­mo i u Ado­ni­su, Dio­ni­zu, Ki­be­li, te Ka­sto­ru i Po­li­deu­ku, ko­ji pod­sjeća­ju na Iza­na­gi­ja i Iza­na­mi. Mo­gli bi­smo ­besko­nač­no na­bra­ja­ti pri­mje­re jer je na kon­cu kon­ca sva­ko božan­stvo – sta­re grč­ke teo­go­ni­je to obil­no po­ka­zu­ju – dvo­spol­no i sto­ga mu ni­je po­tre­ban lju­bav­nik da bi stvo­rio no­vo biće. Taj ri­tual­ni an­dro­gin, ka­ko ističe M. Elia­de, pri­ka­zu­ je sve ma­gij­sko-­re­li­gij­ske si­le za­jed­nič­ke oba­ma spo­lo­vi­ma (ELIM 134–135, DELH, 29).

Da­kle, an­dro­gi­ni­ja, kao znak sveu­kup­no­sti, po­jav­lju­je se i na kra­ju i na počet­ku vre­me­na. U esha­to­loš­kom viđe­nju spa­se­nja, biće izno­va po­stiže pu­noću u ko­joj se po­dje­la na spo­lo­ve uki­da, a upra­vo na to pod­sjeća brač­na taj­na u mno­gim sta­rim tek­sto­vi­ma, ko­ja se ta­ko pri­ družu­je sli­ci Śi­ve i nje­go­ve Śak­ti. Među­tim, to go­to­vo po­svu­da potvrđe­no vje­ ro­va­nje u pr­vot­no je­din­stvo ko­je čo­vjek mo­ra

androgin

izno­va uspo­sta­vi­ti post mor­tem, u veći­ni koz­mo­ go­nij­skih su­sta­va pra­ti nuž­nost pot­pu­nog raz­li­ ko­va­nja spo­lo­va na ovom svi­je­tu. Jer se ljud­sko biće ni­kad ne rađa po­sve jed­no­spol­no, u če­mu se naj­sta­ri­ja vje­ro­va­nja po­du­da­ra­ju s naj­no­vi­ jim ot­krići­ma u bio­lo­gi­ji. U skla­du s te­melj­nim za­ko­nom stva­ra­nja, sva­ko je ljud­sko biće ujed­no muš­ko i žen­sko po svo­jim tje­le­snim i du­hov­nim obi­ljež­ji­ma, tvr­de Bam­ba­re (DIEB). Ta­ko se najčešće objaš­nja­va­ju i obre­di cir­ kum­ci­zi­je i ek­sci­zi­je, ko­ji­ma je svr­ha za­u­vi­jek vra­ti­ti dje­te­tu nje­gov vid­lji­vi spol, jer je kli­to­ ris u že­ne osta­tak muš­kog or­ga­na, a pre­pu­cij u muš­kar­ca osta­tak žen­skog or­ga­na. To je i smi­ sao ki­ne­ske hi­je­ro­ga­mi­je Fu-xi­ja i Niu­kue, ko­ji su se sje­di­ni­li svo­jim zmij­skim re­po­vi­ma (i k to­mu još raz­mi­je­ni­li svo­ja svoj­stva), te her­ me­tičar­skog re­bi­sa, ko­ji je Sun­ce i Mje­sec, ne­bo i Zem­lja, u bi­ti jed­no, a pri­vid­no dvo­je, sum­por i ži­va. In­dij­ski se sim­bo­li ne od­no­se sa­mo na pr­ vog an­dro­gi­na ne­go i na ko­nač­ni po­vra­tak u to sta­nje ne­raz­luče­no­sti, u to je­din­stvo. Cilj je yo­ge upra­vo to po­nov­no spa­ja­nje u cje­li­nu. Her­ma­fro­dit je i ki­ne­ski fe­niks, sim­bol ob­no­ ve. Sje­di­nje­nje sje­me­na i da­ha ra­di stva­ra­nja za­ met­ka besmrt­no­sti zbi­va se u sa­mom yo­gi­no­vu ti­je­lu. Po­vra­tak u pr­vot­no sta­nje, oslo­bođe­nje od koz­mič­kih slučaj­no­sti zbi­va se kao co­in­ci­ den­tia op­po­si­to­rum i kao uspo­stav­lja­nje pr­vot­ nog je­din­stva: ming (ime) i sing (na­rav, bît), dva po­la bića, mo­ra­ju se sto­pi­ti, tvr­de ki­ne­ski al­ke­miča­ri. P­la­ton u Goz­bi (189 e) pod­sjeća na mit o an­dro­gi­nu: ... u to je do­ba an­dro­gin bio po­se­ban rod ko­ji je u iz­gle­du i ime­nu imao neš­to od oba ro­da, i muš­kog i žen­skog. Bi­lo da se taj mit evo­ ci­ra u mi­draši­ma ko­ji se od­no­se na Ada­mo­vo an­dro­gi­no sta­nje, ili u kršćan­skim gno­stič­kim uče­nji­ma, an­dro­gi­ni­ja se uvi­jek pri­ka­zu­je kao ono počet­no sta­nje u ko­je se čo­vjek mo­ra vra­ti­ ti. Pre­ma jed­noj pre­da­ji muš­ka­rac i že­na ima­li su u svom pr­vot­nom obli­ku sa­mo jed­no ti­je­lo s dva li­ca; Bog ih je raz­dvo­jio i sva­ko­mu dao leđa. Ta­da za­poči­nje nji­hov ži­vot kao raz­liči­tih bića. Tvr­di­ti – kao u mi­tu o po­stan­ku – da je Eva stvo­re­na od Ada­mo­va re­bra – znači tvr­di­ti

androgin

da je sva­ko ljud­sko biće u počet­ku bi­lo ne­raz­ dvo­je­no. Svr­ha je ljud­skog ži­vo­ta po­sta­ti jed­no. Ori­ gen i Gr­gur Niš­ki u pr­vom čo­vje­ku, stvo­re­nu na sli­ku Bož­ju, vi­de an­dro­gi­no biće. Po­božan­ stve­nje­nje na ko­je se čo­vjek na­go­va­ra po­maže mu da po­nov­no pro­nađe tu an­dro­gi­ni­ju ko­ju je iz­gu­bio raz­dva­ja­njem Ada­mo­vim, a ko­ja se vra­ti­la za­hva­lju­jući no­vom, uz­više­nom Ada­ mu. Više tek­sto­va No­vog za­vje­ta go­vo­ri o tom je­din­stvu. I­stak­nuvši an­dro­gi­ni­ju kao jed­no od obi­ ljež­ja du­hov­nog savršen­stva u sve­tog Pa­vla i u Evanđe­lju po Iva­nu, Mir­cea Elia­de piše da su izraz­i muš­ka­rac i že­na, ili ne bi­ti ni muš­ka­rac ni že­na, sli­ko­vi­ti izraz­i ko­ji­ma je­zik po­kuša­va opi­sa­ti me­ta­no­ju, obraće­nje, pot­pu­nu pro­mje­ nu vri­jed­no­sti. Jed­na­ko je pa­ra­dok­sal­no bi­ti muš­ka­rac i že­na kao i po­nov­no po­sta­ti dje­te­ tom, po­nov­no se ro­di­ti, proći kroz uska vra­ta (ELIM, 132). Muš­ko i žen­sko sa­mo su je­dan od mnoš­tva obli­ka u ko­ji­ma se po­jav­lju­ju su­prot­no­sti poz­va­ ne da se po­nov­no među­sob­no prož­mu. To ostva­ri­va­nje an­dro­gi­ni­je tre­ba­lo bi pro­ uča­va­ti u mi­ne­ral­nom i bilj­nom svi­je­tu, jer se mi­ne­ra­li i bilj­ke, pre­ma sta­ja­liš­ti­ma al­ke­miča­ra, di­je­le na muš­ke i žen­ske. Sva­ku su­prot­nost va­ lja do­ki­nu­ti spa­ja­njem ne­­beskog i ze­malj­skog, a to će uči­ni­ti čo­vjek moć ko­je­ga mo­ra dje­lo­va­ti na ci­je­li koz­mos. (ng, ab)

ANDROKEFAL Na gal­skom nov­cu s po­druč­ja Ar­mo­ri­ke na­la­zi se lik ko­nja* s ljud­skom gla­ vom. Ni u nu­miz­ma­ti­ci ni u pla­sti­ci ta­kav lik ni­ je nađen drug­dje. Mož­da su to ko­nji s ljud­skim raz­u­mom, ka­kvi su Cùc­hu­lain­no­vi ko­nji Mac­ hin Si­vac i Cr­no ko­pi­to (ili Vra­nac iz Ča­rob­ne do­li­ne) (vi­di ken­ta­u­ri* i hi­brid*). (ng) ANÐELI Anđe­li su po­sred­ni­ci iz­među Bo­ga

i svi­je­ta, i u raz­liči­tim se obli­ci­ma spo­mi­nju u akad­skim, uga­rit­skim, bi­blij­skim i dru­gim tek­sto­vi­ma. To su ili po­sve du­hov­na bića ili du­ ho­vi la­ga­na i pro­zir­na ti­je­la; ali od lju­di mo­gu ima­ti tek iz­gled. Oni su slu­ge Bož­je: gla­sni­ci, ču­va­ri, vo­diči zvi­jez­da, izvrši­te­lji za­ko­na, zaš­tit­

14

ni­ci iza­bra­ni­ka itd., a po­di­je­lje­ni su hi­je­rar­hij­ ski, u se­dam re­do­va, de­vet ko­ro­va ili tri tri­ja­de. Naj­savrše­ni­ju i naj­mi­stič­ni­ju an­ge­lo­lo­gi­ju raz­ra­ dio je Pseu­do­dio­ni­zi­je u Ne­­beskoj hi­je­rar­hi­ji. Da ne bi­smo na­gađa­li o teo­loš­kim tu­mače­ nji­ma š­to ih nu­de raz­liči­te cr­kve i o ka­to­lič­kom vje­ro­va­nju u po­sto­ja­nje anđe­la, spo­me­nut će­ mo da mno­gi au­to­ri atri­bu­te anđe­la sma­tra­ju du­hov­nim sim­bo­li­ma.

Ne­ki u anđe­li­ma vi­de sim­bo­le božan­skih duž­no­sti, sim­bo­le Bož­jih vez­a sa stvo­re­nji­ma; ili, na­pro­tiv (jer su­prot­no­sti su u sim­bo­li­ci među­ sob­no ovi­sne), sim­bo­le su­bli­mi­ra­nih ljud­skih duž­no­sti ili ne­za­do­vo­lje­nih i ne­mo­gućih tež­nja. Za Ril­kea, u još ši­rem smi­slu, anđeo sim­bo­li­zi­ra stvo­re­nje u ko­je­mu je već ostva­re­na preo­braz­ba vid­ lji­vog u ne­vid­lji­vo na ka­kvoj mi ra­di­mo. Bož­je pri­je­sto­lje okružu­ju anđe­li sa šest kri­ la, se­ra­fi­ni (do­slov­no go­rući); sva­ki je imao po šest kri­la: dva da za­klo­ni li­ce (od stra­ha da će vi­dje­ti Bo­ga), dva da za­kri­je no­ge (eu­fe­mi­zam ko­ji označu­je spol­ni or­gan), a dva­ma je kri­li­ma le­tio (Izai­ja, 6, 1–2). Ta­kvo okruže­nje od­go­va­ra sa­mo pra­vom božan­stvu. Ti anđe­li, ko­je će­mo vi­dje­ti i oko Kri­sto­va li­ka, potvrđu­ju nje­go­vu božan­sku na­rav. Anđe­li su i zna­ko­vi sve­to­sti. Za cr­kve­ne oce oni su dvor ne­­beskog kra­lja, ne­­besa nad ne­­ besi­ma. Po ne­ki­ma, oni­ma ko­ji su svo­je vje­ro­

15

va­nje po­vez­a­li s ari­sto­te­lov­skom fi­lo­zo­fi­jom, anđe­li su po­kre­tači zvi­jez­da* – sva­ki anđeo nad­zi­re kre­ta­nje jed­ne zvi­jez­de, pa se po­sta­vi­lo pi­ta­nje je li broj anđe­la jed­nak bro­ju zvi­jez­da. Vje­ro­va­lo se da anđe­li okreću go­le­mu ku­po­lu ne­­beskog svo­da, te da pod dje­lo­va­njem astral­ nih ko­njunk­ci­ja, ili izrav­ni­je, utječu na sve raz­i­ne tje­le­snog stva­ra­nja (CHAS, 14). Anđe­li na­go­vješću­ju ili ostva­ru­ju božan­ski utje­caj. Pre­ ma Psal­mu 18, 10–11, kao ne­­beska bića, služe Ja­hvi kao pri­je­sto­lje: On nag­nu ne­­besa i siđe, ­pod no­ga­ma obla­ci mu mrač­ni. Na ke­ru­ba sta­de i po­le­tje, ­na kri­li­ma vje­tra za­plo­vi. Kelt­ski gla­sni­ci Dru­go­ga svi­je­ta, ko­ji se če­ sto po­jav­lju­ju u obli­ku la­bu­do­va, sim­bo­lič­no su i funk­cio­nal­no isto­vjet­ni anđe­li­ma s la­buđim kri­li­ma u kršćan­stvu. Anđe­li su če­sto Bož­ji po­ sla­ni­ci. U naj­no­vi­joj inači­ci ir­ske pri­po­vi­jet­ke Cùc­hu­lain­no­va smrt po­sto­ji zna­ko­vit kršćan­ski ume­tak: u tre­nut­ku kad se ju­nak našao u smrt­ noj opa­sno­sti, odla­zeći u bit­ku, po­jav­lju­ju se sku­pi­ne anđe­la ko­je mu pje­va­ju ne­­beske pje­ sme (CELT, 7, 14; CHAB, 67–70). Ne­­beske su hi­je­rar­hi­je sli­ka ze­malj­skih hi­je­ rar­hi­ja, a nji­ho­vi među­sob­ni od­no­si tre­ba­li bi na­dah­nji­va­ti ljud­ske od­no­se. Ve­li­ki an­ge­lo­log kršćan­stva, Pseu­do­dio­ni­zi­je, go­vo­ri ova­ko: K­ra­ljev­skom ko­ru ar­kanđe­la i anđe­la pri­pa­ da duž­nost obja­ve; taj kor pre­ma stup­nje­vi­ma vla­sti­ta ustro­ja uprav­lja ljud­skim hi­je­rar­hi­ja­ ma, da bi se sređe­no odvi­ja­lo du­hov­no uz­di­za­nje k Bo­gu, obraće­nje, pričešći­va­nje i sje­di­nje­nje, a isto­dob­no i po­stav­lja­nje Bož­jih zah­tje­va, jer Bog pre­ma pre­sve­toj za­po­vi­je­di do­slov­no sve hi­je­rar­hi­ je ob­da­ru­je i pros­vjet­lju­je do­vo­deći ih u do­sluh sa so­bom. Upra­vo sto­ga teo­lo­gi­ja anđe­li­ma na­mje­ nju­je bri­gu o našoj hi­je­rar­hi­ji, na­zi­va­jući Mi­ ha­e­la kra­ljem ži­dov­skog na­ro­da, a osta­le anđe­le kra­lje­vi­ma dru­gih na­ro­da, jer je Sve­viš­nji utvr­dio gra­ni­ce na­rod­no­sti pre­ma bro­ju Bož­jih anđe­la (PSEO, 218–219). Ta tvrd­nja ne znači da je upra­vo to­li­ko na­ ro­da ko­li­ko i Bož­jih anđe­la; ona tek po­ka­zu­je

anðeli

da po­sto­ji ne­ja­san od­nos iz­među bro­ja na­rod­ no­sti i bro­ja anđe­la. Ti se od­no­si mo­gu ti­je­kom po­vi­je­sti mi­je­ nja­ti pre­ma bro­ju na­ro­da, ali će uvi­jek osta­ti jed­na­ko ne­ja­sni, ako ni zbog če­ga dru­gog on­ da zbog to­ga š­to je sam broj anđe­la ne­po­znat. Pre­ma Bi­bli­ji ima ih ti­suću pu­ta ti­suću i de­set ti­suća pu­ta de­set ti­suća: Ti­suću ti­suća služa­hu nje­mu, ­mi­ri­ja­de sta­ja­hu pred njim. (Da­niel, 7, 10) P­seu­do­dio­ni­zi­je objaš­nja­va da se naj­veći na­ma po­zna­ti bro­je­vi množe u Bi­bli­ji za­to da nam se ja­sno po­kaže ka­ko broj ne­­beskog mnoš­tva iz­miče sva­kom mje­re­nju. To­li­ko je, nai­me, mno­ go tih blaže­nih voj­ska ko­je ni­su od ovo­ga svi­je­ta, da one na­di­la­ze ne­si­gu­ran i ogra­ničen ­raspo­red naših su­sta­va tvar­nog bro­je­nja, a je­di­no ih može spo­zna­ti i odre­di­ti raz­um i zna­nje ko­ji ni­su od ovo­ga svi­je­ta, već pri­pa­da­ju ne­bu, a nji­ma ih je ve­li­ko­duš­no ob­da­ri­la Tear­hi­ja, jer ta Tear­hi­ja po­ zna­je ­besko­nač­no, jer je ona iz­vor sve mu­dro­sti, za­jed­nič­ko i naj­bit­ni­je poče­lo sva­kog po­sto­ja­nja, uzrok ko­ji određu­je stu­panj bî­ti sva­kog bića, onu moć ko­ja sadrža­va i onaj po­jam ko­ji obu­hvaća sveu­kup­nost svi­je­ta (PSEO, 234). Anđe­li su Bož­ja voj­ska, nje­gov dvor i nje­go­ va kuća. Oni pre­no­se Bož­je za­po­vi­je­di i bdi­ju nad svi­je­tom. U Bi­bli­ji ima­ju važ­no mje­sto. Nji­ho­va hi­je­rar­hi­ja ovi­si o nji­ho­voj bli­zi­ni Bož­ jem pri­je­sto­lju. Tri su glav­na ar­kanđe­la: Mi­ha­el (po­bjed­nik zma­je­va), Ga­briel (na­vje­sti­telj i po­ kre­tač) i Ra­fa­el (vo­dič is­cje­li­te­lja i put­ni­ka). O anđe­li­ma se go­vo­ri raz­liči­to. Pre­ma Ju­ sti­nu, jed­nom od naj­važ­ni­jih au­to­ra ko­ji pišu o š­to­va­nju anđe­la, oni, prem­da su du­hov­ne na­ra­vi, ima­ju ti­je­lo slič­no ljud­skom. Nji­ho­va hra­na, da­ka­ko, ne­ma ni­ka­kve vez­e s ljud­skom, oni se hra­ne na ne­­besi­ma. Gri­jeh je anđe­la u nji­ho­vim spol­nim od­no­si­ma sa že­na­ma ko­je pri­pa­da­ju ljud­skom ro­du. Dje­ca iz tih vez­a zo­ vu se de­mo­ni. Pseu­do­dio­ni­zi­je ističe da anđe­li pros­vjet­lju­ju lju­de. Kle­ment Alek­san­drij­ski opi­ su­je zaš­tit­nič­ku ulo­gu anđe­la nad na­ro­di­ma i gra­do­vi­ma.

anðeli

S­ve­to pi­smo uopće ne spo­mi­nje anđe­le ču­ va­re. Ali pre­ma He­no­ko­voj knji­zi (100, 5) sve­ci i pra­ved­ni­ci ima­ju zaš­tit­ni­ke. Sva­kom vjer­ni­ku po­maže je­dan anđeo, kaže Ba­zi­li­je, ko­ji vo­di nje­gov ži­vot, ko­ji mu je uči­telj i zaš­tit­nik. Ulo­ gu zaš­tit­ni­ka Bi­bli­ja potvrđu­je u Lo­ta (Po­sta­ nak, 19), Jiš­ma­e­la (Post 21) i Ja­ko­va (Po­sta­nak, 48). Anđeo oslo­bađa Pe­tra i Iva­na. U sred­njem vi­je­ku anđe­li pri­tječu u po­moć u opa­sno­sti­ma, ra­to­vi­ma, križar­skim voj­na­ma itd. Anđeo kao gla­snik uvi­jek duši do­no­si do­ bru vi­jest. (ng)

ANEMONA A­ne­mo­na sim­bo­li­zi­ra pro­la­znost.

O­na je Ado­ni­sov cvi­jet. Ve­ne­ra je Ado­ni­sa pre­tvo­ri­la u ane­mo­nu pur­pu­nocr­ve­ne bo­je. Taj je pri­zor Ovi­di­je opi­sao u Me­ta­mor­fo­za­ma (10, 710–739). Kad je sti­gla do mr­tvog ti­je­la svo­ga dra­go­ga, ko­je­ga je u obra­ni ubio po­bješ­nje­li ve­par, ona krv­cu mi­ri­snim nek­ta­rom obli i krv­ca, poš­to je tak­nu nek­tar, na­bu­ja na­lik na pro­zir­ne mje­hu­ re š­to se dižu kad ne­bo daž­di. Ne po­tra­je vre­me­na više od ure jed­ne, ka­dli iz krv­ce izni­ko bješe cvi­jet od iste bo­je na ši­pak na­lik, š­to kri­je pod kožom ži­la­vom zr­nje; al’ vi­je­ka krat­ka je cvi­jet, jer­bo se sla­bo drži i odveć je nježan i mlo­hav, pa ga otre­ se vje­tar, od ko­je­ga i ime ima. Pro­la­znost cvi­je­ta oči­tu­je se u nje­go­vu ime­nu, ko­je na grč­kom znači vje­tar. Za taj se cvi­jet kaže da je rođen od vje­tra i da ga vje­tar no­si, ne sa­mo u Ovi­di­je­voj le­gen­di. Ane­mo­na pod­sjeća na lju­bav po­dlož­nu pro­mje­na­ma osjeća­ja i hi­ro­vi­ma vje­tra. P­re­ma mno­gim au­to­ri­ma, polj­ski lji­ljan ko­ji se stal­no spo­mi­nje u Bi­bli­ji za­pra­vo je ane­ mo­na. Na pa­le­stin­skim po­lji­ma ni­je bi­lo bi­je­lih lji­lja­na, ali je bi­lo mno­go ane­mo­na.U Pje­smi nad pje­sma­ma spo­mi­nje se polj­ski lji­ljan, lji­ljan u do­lu: on ­raste među tr­njem, ima ga u vr­to­vi­ ma (2, 1,2, 5, 13 itd.). U ­besje­di na go­ri Krist go­vo­ri o polj­skom lji­lja­nu (Ma­tej, 6, 28–29); či­ni se da opi­su­je ane­mo­nu. A­ne­mo­na je sa­mo­tan cvi­jet ko­ji svo­jim ži­ vim bo­ja­ma pri­vlači po­gled. Nje­zi­na je lje­po­ ta u jed­no­stav­no­sti, a la­ti­ce joj pod­sjeća­ju na usne na­po­la otvo­re­ne od daš­ka vje­tra. Do­i­ma se kao da ovi­si o na­zoč­no­sti i da­hu Du­ha: sim­ bol je duše otvo­re­ne du­hov­nim utje­ca­ji­ma.

16

Ali ane­mo­na može bi­ti i noć­na stra­na, sim­bol po­nuđe­ne i krh­ke lje­po­te, jar­ke po­put nje­zi­ne bo­je i sla­be po­put ti­je­la ko­je ne po­du­pi­re duša. Kao cvi­jet bo­je kr­vi ko­ji rasc­vje­ta­va vje­tar, ali ga vje­tar može i od­ni­je­ti, ane­mo­na izraža­va bo­gat­stvo i buj­nost te isto­dob­no i ne­stal­nost ži­vo­ta. (ng)

ANIMA, ANIMUS (vi­di duša) ANKH (vi­di križ*, è­vor*) Ankh je križ, ili ča­

rob­ni č­vor, ko­ji se na­zi­va Ključem ži­vo­ta (od Nem ankh). Če­sto se ko­ri­stio u iko­no­gra­fi­ji su­prot­no­sti. Taj križ za­jed­no s ova­lom na svom vr­hu mo­gao bi ma­kro­koz­mič­ki pri­ka­zi­va­ti Sun­ ce, ne­bo i Zem­lju, a mi­kro­koz­mič­ki čo­vje­ka. Najčešće se tu­mači kao znak po­mi­re­nja su­prot­ no­sti, ili spo­ja dje­lat­nog i ne­dje­lat­nog poče­la u cje­li­nu, a to, či­ni se, potvrđu­je i to š­to u po­leg­ nu­tu po­loža­ju ima dvo­stru­ka spol­na svoj­stva, po­put in­dij­skog, vr­lo rea­li­stič­no pri­ka­za­nog ki­pića an­dro­gi­na na lo­poče­vu cvi­je­tu. Pre­ma Champ­do­ru, ko­ji je u tu­mače­nju bliži tra­di­ci­ji, ankh je sim­bol mi­li­ju­na go­di­na bu­dućeg ži­vo­ta. Nje­gov je krug savrše­na sli­ka ono­ga š­to ne­ma ni počet­ka ni kra­ja; pri­ka­zu­je dušu ko­ja je vječ­na jer je pro­i­zaš­la iz du­hov­ne sup­stan­ci­je bo­go­va; križ pri­ka­zu­je sta­nje tran­sa s ko­jim se bo­ri ini­ci­jant, ili toč­ni­je, sta­nje smr­ti i raz­a­pe­tost iza­bra­ni­ka, pa su u ne­kim hra­mo­vi­ma sveće­ni­ci po­li­je­ga­li ini­ ci­jan­ta na kre­vet u obli­ku križa... Tko po­sje­du­je

17

geo­me­trij­ski ključ ezo­te­rič­nih mi­ste­ri­ja, sim­bol ko­jih je upra­vo taj križ s ruč­kom, zna otvo­ri­ti vra­ta svi­je­ta mr­tvih i može pro­nik­nu­ti skri­ve­ni smi­sao vječ­nog ži­vo­ta (CHAM, 22). Bo­go­vi i kra­lje­vi, a go­to­vo uvi­jek Izi­da, ima­ ju u ru­ci taj križ kao znak da drže ži­vot i da su besmrt­ni; po­koj­ni­ci ga drže u ru­ci u tre­nut­ku psi­ho­sta­zi­je* ili na sunče­voj bar­ci* kao znak da mo­le od bo­go­va tu besmrt­nost. Ankh je sim­bo­ li­zi­rao i sre­diš­te iz ko­jeg pro­i­zla­ze božan­ska svoj­ stva i pića besmrt­no­sti: uhva­ti­ti ga u ru­ke znači­ lo je na­pi­ti se na sa­mim iz­vo­ri­ma. Križ se kat­kad držao odoz­go, za ruč­ku – oso­bi­to za po­greb­nih sveča­no­sti: ta­da je obli­kom pod­sjećao na ključ; to je bio ključ ko­ji je otva­rao vra­ta grob­ni­ce pre­ma Ja­luo­vim po­lja­na­ma, svi­je­tu vječ­no­sti. Kat­kad se križ s ruč­kom drži po­sred če­la, među oči­ma: ta­da označu­je biće po­sveće­no u mi­ste­ri­je i ob­vez­u ču­va­nja taj­ne: tim se ključem taj­ne za­ ključa­va­ju za neu­puće­ne. Ako bi onaj ko­ji uži­va po­vla­sti­cu iz­van­red­nog viđe­nja, ko­ji je ob­da­ren vi­do­vi­tošću i ko­ji je pro­bio ko­pre­nu on­kra­ja, po­ kušao ot­kri­ti mi­ste­rij, za­u­vi­jek bi ga iz­gu­bio. K­riž s ruč­kom če­sto se po­vez­u­je s Izi­di­ nim č­vo­rom, kao sim­bo­lom vječ­no­sti. Ra­zlog to­mu ni­su smje­ro­vi rav­nih cr­ta š­to se u maš­ti ­besko­nač­no pro­dužu­ju, ne­go tež­nja tih cr­ta pre­ma za­tvo­re­noj pet­lji, u ko­joj se spa­ja­ju. Ta pet­lja sim­bo­li­zi­ra ­besko­nač­nu bit ži­vot­ne ener­ gi­je, po­i­sto­vjeće­ne s Izi­dom, iz ko­je po­tječe sav vid­lji­vi ži­vot. No­se ga kao ta­li­sman svi oni ko­ji že­le ima­ti u se­bi neš­to od nje­go­va ži­vo­ta. Križ s ruč­kom može se, da­kle, po­i­sto­vje­ti­ti s dr­vom ži­vo­ta, nje­go­vim de­blom i kroš­njom. I­zi­din č­vor, s ne­kom vr­stom vrp­ce ko­ja okružu­je kra­ko­ve i pr­sten križa po­put is­pre­ple­te­ ne ili u ple­te­ni­cu sple­te­ne ko­se, ima zamrše­ni­je znače­nje. Znače­nju zna­ka ži­vo­ta i besmrt­no­sti do­da­je znače­nje vez­a sa smrt­nim ili ze­malj­skim ži­vo­tom ko­je mo­ra­mo ras­ple­sti da bi­smo po­sta­ li besmrt­ni. Raz­veži svo­je svez­e, kaže je­dan tekst iz egi­pat­ske Knji­ge mr­tvih, raz­veži Nef­ti­si­ne č­vo­ ro­ve; ili: Sjaj­ni su oni š­to no­se pet­lju. Ô, vi š­to no­si­te pet­lje! Sličan smi­sao ima na­slov ti­bet­ske bu­di­stič­ke Knji­ge o raz­vi­ja­nju č­vo­ro­va. Običan križ s ruč­kom sim­bo­li­zi­ra božan­sku besmrt­ nost, steče­nu ili že­lje­nu, a Izi­din č­vor na­značu­

anqa

je uvje­te te besmrt­no­sti: raz­vi­ja­nje č­vo­ro­va za­ pra­vo je raz­vez­i­va­nje č­vo­ro­va. (ng)

ANQA (vi­di si­murg) Anqâ je ča­rob­na pti­ca ko­ja ima neš­to i od gri­fo­na* i od fe­nik­sa*. Iz po­zna­tih nam pre­da­ja pro­i­zla­zi da je vje­ro­va­nje u po­sto­ja­nje pti­ce anqâ arap­skog po­dri­je­tla, a po­zna­to je da su an­tič­ki na­ro­di fe­nik­sa smješ­ta­ li u arap­ske pu­sti­nje. S isla­mom anqâ do­bi­va ko­nač­nu potvr­du u pre­da­ji o ko­joj iz­vješću­je Ibn Abbâs (Ma­su­di, Zlat­na po­lja, 4, 19 i d.): “Jed­nog nam da­na Pro­rok reče: u naj­sta­ri­je do­ba svi­je­ta Bog stvo­ri pti­cu iz­van­red­ne lje­po­ te i da­de joj sva savršen­stva. Bog stvo­ri i žen­ku i da­de pa­ru ime anqâ. Za­tim Moj­si­ju, si­nu ’Imrâ­no­vu, reče: Dao sam ži­vot pti­ci pre­div­na obli­ka, stvo­rio sam muž­ja­ka i žen­ku; za hra­nu sam im dao je­ru­za­lem­ske zvi­je­ri i že­lim uspo­sta­ vi­ti bli­zak od­nos iz­među te­be i tih dvi­ju pti­ca kao do­kaz vr­hov­ne vla­sti ko­ju sam ti dao među dje­com Izra­e­lo­vom.” V­je­ro­va­nje u pti­cu anqâ po­sli­je se sto­pi­lo s per­zij­skim vje­ro­va­njem u si­mur­ga*. Anqâ, ili si­murg, po­sta­je sim­bo­lom mi­ sti­ka ko­ji le­te k Bo­gu. U pre­k­rasnoj pa­ra­bo­li Go­vor pti­ca ve­li­ki per­zij­ski mi­stič­ni pje­snik Fe­ri­ du­din Atar (XIII. sto­ljeće) opi­su­je du­hov­no pu­ to­va­nje pti­ca, ko­jih je tri­de­set (na per­zij­skom si-­murg), a pri­ka­zu­ju stvo­re­nja š­to na kra­ju stižu pred Bo­ga. Ta­da, kaže Atar, sun­ce pro­spe na njih iz­bli­za svo­je zra­ke i duša im od to­ga po­ sta sjaj­na. Ta­da u odraz­u svog li­ca tih tri­de­set pti­ca (si murgh) svi­je­ta pro­ma­tra­hu li­ce du­hov­ nog si­mur­ga. One po­hi­taše da vi­de tog si­mur­ga i uvje­riše se da po­sto­ji sa­mo si murgh, tj. da su one sa­me Bog. Ta­ko i mi­stik po­stiže sje­di­nje­nje tek ka­da se sâ­mo nje­go­vo biće po­niš­ti... Ta ča­rob­na pti­ca no­si i dru­ga ime­na, na pri­mjer u Su­hrawardî­ja i Sa­drudî­na Shirâzî­ja; qûqnûs opće­ni­to znači fe­niks, ali to je trans­ krip­ci­ja grč­kog kuk­nos (la­bud*). So­krat u Fe­ do­nu (84–85) kaže da je pjev Apo­lo­no­ve pti­ce la­bu­da naj­pro­dor­ni­ji kad osje­ti da joj se bliži smrt, ali to ni­je od bo­li, ne­go od ra­do­sti š­to će se usko­ro pri­druži­ti Bo­gu. To bi tre­bao bi­ti pri­je­la­ zni mo­tiv pre­ma sim­bo­lu mi­stič­nog sje­di­nje­nja (CORN, 46).

anqa

Bo­ra­viš­te je si­mur­ga pla­ni­na* Kâf. Anqâ pod raz­liči­tim ime­ni­ma sim­bo­li­zi­ra onaj dio ljud­skog bića ko­ji je poz­van na mi­stič­ no sje­di­nje­nje s božan­stvom. U tom sje­di­nje­ nju, u ko­jem se po­niš­ta­va sva­ka raz­li­ka, anqâ je i stvo­ri­telj i du­hov­no stvo­re­nje. (ng)

ANTIGONA An­ti­go­na je di­je­te iz ro­doskvr­nog bra­ka Edi­pa* i Jo­ka­ste. Umje­sto da na­pu­sti sli­ je­pog i očaj­nog oca kad ovaj ot­kri­je da je poči­ nio dvo­stru­ki zločin (ubio svog oca i ože­nio se svo­jom maj­kom), okružu­je ga njež­nom paž­ njom i pra­ti na Ko­lon, do sve­tiš­ta eu­me­ni­da*, gdje Edip umi­re ste­kavši izno­va dušev­ni mir. Na­kon po­vrat­ka u Te­bu An­ti­go­na se ne po­ko­ ra­va Kreon­to­vim za­po­vi­je­di­ma i obav­lja nad osuđe­nim bra­tom Po­li­ni­kom po­greb­ni obred. Osuđe­na je na smrt i ži­va za­tvo­re­na u obi­telj­ sku grob­ni­cu, gdje se obje­si­la; za­ruč­nik joj se ubi­je nad nje­zi­nim mr­tvim ti­je­lom, a i Kreon­ to­va se že­na u oča­ju ubi­je. P­si­hoa­na­li­za je An­ti­go­nu pre­tvo­ri­la u sim­ bol i da­la nje­zi­no ime kom­plek­su vez­a­no­sti kće­ri za oca, bra­ta i obi­telj­ski krug, ta­ko čvr­ste da ne pri­hvaća ra­dost ži­vo­ta u lju­ba­vi, ko­ja bi pret­po­stav­lja­la ki­da­nje in­fan­til­nih vez­a. Nje­zi­ na smrt ima vri­jed­nost sim­bo­la: obje­si­la se u obi­telj­skoj grob­ni­ci, a za­ruč­nik joj umre. Mo­der­na je dra­ma­tur­gi­ja oži­vje­la An­ti­go­ nu i iz­ve­la je iz gro­ba. An­ti­go­na se ve­liča kao oso­ba ko­ja se po­bu­ni­la pro­tiv držav­ne vla­sti, ko­ju sim­bo­li­zi­ra Kreont; ko­ja usta­je pro­tiv kon­ven­ci­ja i pra­vi­la u ime ne­pi­sa­nih za­ko­na, za­ko­na svo­je sa­vje­sti i lju­ba­vi. Ona je osvi­ješ­te­ na dje­voj­ka, ko­ja u obi­telj­skoj grob­ni­ci, satr­ ve­na druš­tve­nim običa­ji­ma i ste­ga­ma, svlači plašt ne­vi­no­sti. Ona je bun­tov­nik, ali ko­li­ko god se opi­ra­la obi­telj­skoj ti­ra­ni­ji, osta­je o njoj psi­ho­loš­ki ovi­sna i nje­zin je za­rob­lje­nik. An­ti­ go­na mo­ra bi­ti do­volj­no snaž­na i slo­bod­na da bi mo­gla po­sta­ti pot­pu­no neo­vi­snom i po­nov­ no pro­naći rav­no­težu, ko­ja ne će bi­ti rav­no­teža obič­nog zim­skog sna. Taj na­sta­vak le­gen­de sim­ bo­li­zi­ra smrt i po­nov­no rođe­nje An­ti­go­ne, ali An­ti­go­ne ko­ja po­sta­je ono š­to jest, na višem raz­voj­nom stup­nju. (ng)

18

ANTIMON An­ti­mon je al­ke­mij­ski sim­bol i, pre­ma Ba­zi­li­ju Va­len­ti­nu, tvar mu­dra­ca, do­bro po­zna­ta fi­lo­zo­fi­ma. An­ti­mon od­go­va­ra pret­po­ sljed­njoj eta­pi u al­ke­miča­re­vu tra­ga­nju za fi­lo­ zof­skim zla­tom. Ful­ca­nel­li sma­tra da je an­ti­ mon mu­dra­ca... kaos, ko­ji je maj­ka svih ko­vi­na. Pre­ma Sen­di­vo­giu­su, an­ti­mon je ma­ter­ni­ca i zlat­na ži­la i ­rasad­nik svo­je bo­je (Let­tre Phi­lo­sop­ hique, s nje­mač­kog na fran­cu­ski pre­veo Ant. Du­val, Pa­riz, 1671.). An­ti­mon se sma­tra i Sa­tur­no­vim ne­za­ko­ni­ tim si­nom; u nje­ga je st­rastve­no za­ljub­lje­na Ve­ ne­ra, on je ko­ri­jen ko­vi­na; nje­go­va vez­a sa Sa­tur­ nom i Mer­ku­rom pri­bližu­je ga sma­rag­du. U psi­hoa­na­li­zi an­ti­mon sim­bo­li­zi­ra sta­nje u raz­vo­ju bića bli­sko savršen­stvu; ali preo­sta­je mu još da pri­jeđe naj­težu eta­pu, po­sljed­nju pre­tvor­bu olo­va u zla­to, eta­pu u ko­joj veći­na ne uspi­je­va. An­ti­mon izraža­va mo­guć­nost naj­ većeg za­no­sa, ali i pot­pu­ne pro­pa­sti; oda­tle mu sim­bo­lič­na, si­va bo­ja i mi­to­loš­ka sli­ka kao pre­ k­rasne i ču­do­viš­ne Di­ja­ne. (ng) APOKALIPSA A­po­ka­lip­sa (grč.) je po­naj­pri­je obja­va če­ga skri­ve­nog; za­tim pro­ročan­stvo, jer je po­sri­je­di ono š­to će se tek zbi­ti; na­po­kon, to je viđe­nje u ko­jem su pri­zo­ri i bro­je­vi sim­ bo­li. Ta viđe­nja ne­ma­ju znače­nja sa­ma po se­bi, ne­go po sim­bo­liz­mu ko­ji u se­bi kri­ju. U apo­ka­