Charles Bukowski

CHARLES BUKOWSKI

SMRT PUŠI MOJE CIGARE

Znaš: Ponovo sam ovde

Svoju Pathetique ,

I pijan

Kakav je to samo put bio

I slušam Čajkovskog na radiju .

I sva sreća koja me je zadesila bila je

Isuse , čuo sam ga pre 47 godina

Samo zato što sam kockice bacio

Kada sam bio izgladneli pisac

Kako treba:

I sada evo ga

Ginuo sam za svoju umetnost,

Ponovo

Ginuo sam da se dokopam

Sada kada sam stekao delimičnu slavu

5 prokletih minuta, 5 sati

Kao pisac

5 dana -

I smrt šeta ovom sobom

Sve što sam želeo bilo je da izbacim

Gore-dole

Reč iz sebe

Pušeči moje cigare

Slava, novac nisu bili važni:

Cirkajući moje vino

Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe

Dok Čajk uporno odrađuje

A oni su me želeli za štanc-presom ,

1

Fabričkom trakom Želeli su da budem magacioner u Robnoj kući . Pa, kaže smrt, prolazeći sobom, Svejedno ću te ščepati Ma šta bio: Pisac, taksista, svodnik, kasapin, Padobranac, ščepaću te . Važi srce, kažem joj .

Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva Po ponoći i Samo ona zna pravi trenutak Ali sam je ipak zajebao: Izvukao sam svojih 5 prokletih minuta i još mnogo preko toga.

I sada pijemo zajedno

2

ŠTA MOŽEMO DA URADIMO

U najboljem slučaju, u Čovečanstvu ima nežnosti.

može da vas ubije bez ikakvog razloga.

nešto malo razumevanja i, povremeno,

a da biste pobegli morate biti lukavi.

hrabrosti. ali sve u svemu, to je masa, koja nema

malo ih je pobeglo.

bogzna šta. ono je kao velika životinja u dubokom snu iz kojeg skoro ništa ne može da ga probudi.

morate sami da smislite plan.

nisam upoznao nikoga ko je pobegao.

kad se pokrene najbolje je u grubosti, sebičnosti, nepravdi, ubistvima.

upoznao sam neke velike i slavne ali oni nisu pobegli

šta možemo da uradimo s tim Čovečanstvom?

ništa.

jer su veliki i slavni jedino u Čovečanstvu.

ja nisam pobegao ali nisam prestao da stalno iznova

izbegavajte ga koliko god je moguće. ponašajte se prema njemu kao prema bilo čemu

pokušavam.

što je otrovno, zlo i bezumno.

nadam se da ću pre smrti uspeti da nabavim

ali pazite. ono ima zakone koji ga štite

sopstveni život.

od vas.

3

NISTA NIJE DJELOTVORNO KAO PORAZ

Uvijek nosi notes sa sobom kamo god ides, rekao je,

piti, mi smo ljudi knjizevnosti.

i ne pij previse, pice otupljuje osjetila, budi nazocan kad se cita, zapazi stanke u dahu, i kad ti citas budi uvijek umjeren ne istici previse, gomila je bistrija nego sto ti

za covjeka koji uopce nije mogao pisati on je bio otprilike kao i svi ostali: mogao je zacijelo govoriti o tome.

pretpostavljas, i kad nesto napises ne salji smjesta, stavi u ladicu dva tjedna, onda izvuci i pogledaj stvar, i preuredjuj, preuredjuj, PREUREDJUJ ponovno i ponovno, ucvrsti retke kao vijke sto drze luk mosta od 5 milja, i drzi notes uz krevet, nadoci ce ti misli nocu i te ce misli nestati i biti izgubljene ako ih ne zapises. i ne pij, svaka budala moze 4

SLOBODA

Pio je vino čitave noći

Ta žuta haljina

I stalno mislio o njoj:

Koju najviše voli

O načinu na koji hoda, govori i voli

A ona ponovo vrisnu

I priča mu stvari koje liče na istinu Ali nisu,

I on podiže nož

I znao je boju svake

Cimnu kaiš

Njene haljine

Pokida odeću pred njom

I njenih cipela – znao je oblik i krivinu

I odreza jaja.

Svake štikle I noge koja je nosi.

Poneo ih je u šakama Kao kajsije

I opet nije bila tu kad se vratio

Bacio ih u šolju

I opet će doći s tim smradom na sebi

I pustio vodu

I jeste

A ona je i dalje vrištala

Došla je u tri ujutro

I soba je postala crvena.

Gadna kao svinja što ždere balegu I on izvadi kasapski nož

BOŽE O BOŽE!

A ona vrisnu

ŠTA SI UČINIO!

I ustuknu ka zidu njihove bedne sobe Još uvek lepa

A on je sedeo i držao tri peškira

Uprkos zadahu snošaja

Među nogama

I on iskapi vino iz čaše.

Ne mareći sada da li je otišla Ili ostala

5

Da li nosi žuto ili zeleno ili Nema ništa na sebi.

I držeći se jednom rukom Pružio je drugu I natočio novu čašu vina.

PJESMA O ŽILAVOJ MRCINI

Dosao je pred vrata jedne noci mokar mrsav izubijan i

vratio sam macka kuci, bilo je vruce leto, jedno od

isprepadan

najtoplijih u stolecu, stavio sam ga na pod u kupatilu,

beli zrikavi kusi macak. pustio sam ga unutra i nahranio i ostao je stekao poverenje u mene dok jedan prijatelj nije

davao mu vodu i tablete, nije hteo da jede, nije hteo da pije, umakao sam prst u vodu i kvasio mu njusku i

naisao kolima i pregazio ga.

pricao mu, nikuda nisam isao, odvojio sam dosta

odneo sam ono sto je ostalo kod veterinara koji je

vremena za kupatilo i pricao mu i pazljivoga dodirivao

rekao male su sanse...dajte mu ove tablete...kicma

a on je gledao u mene tim bledoplavim zrikavim ocima i

mu je slomljena, ali i ranije je lomljena pa je

kako su dani prolazili nacinio je

srasla, ako prezivi nikada nece hodati, gledajte ovaj snimak- pucano je u njega, gledajte, sacma je jos tu...

prvi pokret dovukavsi se prednjim nogama (straznje nisu radile)

6

do kutije za nuzdubilo je to kao truba moguce pobede

o zivotu i literaturi, a ja se napijem i dizem mog

iz tog kupatila ka citavom gradu,

zrikavog, upucanog, pregazenog bezrepog macka

bas sam se vezao za tog macka...

i govorim „gledajte, gledajte ovo!“

jednog jutra se digao, stao na sve cetiri, zatim pao i

ali oni ne shvataju, govore nesto kao „vi kazete da je Selin uticao na vas?“

samo me gledao. „mozes ti to“, rekao sam mu.

„ne“, drzim macka u vazduhu, „vec ono sto se desava, stvari kao sto je ovo, ovo!“

i dalje je pokusavao, dizao se i padao, i na kraju

tresem macka i drzim ga uvis u

hodao dva- tri koraka, kao pijan,

zadimljenom i pijanom svetlu, a on je opusten, on zna...

straznje noge ga nisu slusale i ponovo je pao, odmarao, zatim se digao.

tada je intervjuima kraj mada sam ponekad ponosan kada kasnije

ostalo znate: sad je bolje nego ikad, zrikav,

vidim slike i eto mene i eto macora i uslikani smo zajedno.

gotovo bezub, ali gipkost se vratila, i taj izraz u ocima nije ga napustio...

i on zna da je to nista ali da sve to ipak pomaze.

sada me intervjuisu, zele da cuju nesto

7

i samoposlugama dok se kreću među rafovima

BEZ SNOVA

Stare sjedokose kelnerice

kupujući stvari

po kafeima u noći

i vidim po tome

odustale su

kako im stoji odjeća

i dok koračam

i po načinu na koji hodaju

niz pločnike svjetlosti

i po izrazu njihovih lica

i gledam u prozore

i očiju

staračkih domova

da im nije stalo ni do čega

vidim da toga više nema

i da ničemu nije stalo

u njima.

do njih.

Gledam ljude po klupama u parku

Vidim na stotine ljudi dnevno

i vidim po tome kako

koji su sasvim odustali.

sjede i gledaju

Ako odem na hipodrom

da je iščezlo.

ili na stadion

Gledam ljude koji voze

vidim hiljade

i vidim po tome kako

koji ne osjećaju ništa

voze svoja kola

ni za koga

da niti vole niti su voljeni

i niko ne osjeća za njih.

niti više mare za seks

Na sve strane vidim one koji

sve je zaboravljeno kao

ne žude ni za čim osim za

neki stari film.

hranom, krovom i

Gledam ljude u robnim kućama

odjećom,

8

usredsređeni samo na to,

ili što nisu voljeni.

BEZ SNOVA.

Toliko, toliko, toliko

Ne shvatam zašto ovi ljudi

mojih bližnjih.

ne iščeznu, ne shvatam zašto ovi ljudi ne izdahnu, zašto ih oblaci ne usmrte, zašto ih psi ne usmrte, zašto ih cvjetovi i djeca ne usmrte, ne shvatam. Biće da su već mrtvi pa ipak ne mogu da se naviknem na njihovo postojanje, jer toliko ih je mnogo. Svakoga dana, svake noći, sve ih je više, u metrou, u zgradama, u parkovima. Oni ne osjećaju užas što ne vole

9

Bila si mi blizu jedanput - u Nju Orleansu, - par ulica daleko, ali te ne upoznah, ne dodirnuh. ... I tako si ti nastavila sa facama,

ZA MALO, PA IZMISLJENA PESMA

Vidim te kako pijes iz fontane

i pisala mi o facama

sa tim decjim plavim rucicama,

i,naravno, kako si provalila da ih

ipak ne, ruke ti nisu decje... samo su malene, a fontana je u Francuskoj

njihova slava vise zanima nego prelepa devojka u njihovom krevetu

tamo gde si mi napisala poslednje pismo,

koja im se daj, a zatim se budi rano ujutru

na koje sam odgovorio,

da bi pisala, veeelikim slovima, pesme o ANDJELIMA I BOGU.

ne dobivsi vise nikad ni glasa od tebe.

...Rekose nam da je Bog mrtav, ali slusajuci te posumnjah u to...

...Pisala si pisma sa suludim pesmama o ANDJELIMA I BOGU, veeelikim slovima,

Mozda zbog VELIKIH SLOVA.

i o tome kako si znala poznate face iz umetnosti

Bile su najbolje pesme koje sam citao, a da ih je zena pisala,

i kako ih je vecina spavala s` tobom. Odgovorio sam ti..., u redu je,

i sve vreme sam davio izdavace, urednike,

samo napred, zivi sa njima,... i nisam ljubomoran

“Stampajte je, luda je mozda, ali i carobna takodje.

i ako te ja nikad nisam dotakao, video....

Nema lazi u njenom ludilu.”

10

...Voleo sam te

prijatelj mi je javio da si se ubila

onako kao sto covek moze jedino da voli

3 ili 4 meseca, nakon toga.

zenu koju nikada nije dotakao,

Da sam te upoznao, znam da bih te povredio,

kojoj samo pise, i cuva njene fotke....

...ili ti mene...

Mozda bih te voleo i vise

Najbolje je ovako.

da su dosli dani, u kojima bih sedeo u u nekom sobicku i zavijao pljuge, slusajuci zvuke tvog pishanja u kupatilu... ali oni nikad nisu "dosli".

...Pisma su bivala sve tuznija. "Ljubavnici" su te redom odjebavali. Malena, odgovarao sam ti, "Ti ljubavnici sve odjebu, sve sem sebe - pre ili kasnije". Nije pomoglo. Pisala si mi da imas "klupu za plakanje" i da je pored mosta i da je most preko reke... ...Kako dolazis do te klupe svake noci i oplakujes sve one koje si volela a koji su te povredili, ostavili.

Pisao sam ti - ali odgovora nije bilo.

11

nedostajao.

BEKSTVO

Najbolje je bilo kada se spuste roletne, krpama zapusi zvono, ubaci telefon u frizider i ode se u krevet jedno 3-4 dana.

A najbolje posle toga bilo je sto nikome nikada nisam

12

seks, porodicu.

Ne znam zašto

ZAGONETKA

Moj komsija je dobar tip, ali me totalno zbunjuje: ustaje veoma rano, odlazi na posao; njegova žena radi, imaju dvoje slatke dece; predveče on stiže kući, ponekad vidim decu, na trenutak i ženu; do 9 uveče sva svetla u njihovoj kući pogašena su; i njegovi se dani ponavljaju tako; izgleda mi kao dovoljno inteligentan čovek

ali tamo kod njih

večno očekujem iznenadni lom prozora očekujem krike i psovke da vidim svetlo u 3 ujutro da vidim flaše u letu ali već 5 godina njegova je šema ostala ista. zato se umesto njega

od preko 30 godina;

ja brinem za one druge stvari

jedino objašnjenje za njegovu

koje ne verujem

šemu je da sigurno

da ih njegova žena

uživa u svom

obožava:

poslu

"Henk, već sam

veruje u

bezbroj puta mogla da zovem policiju,

Boga, 13

ali nisam."

Ponekad dođe mi da ja zovem pubove zbog njih ali mislim da pubovi ne bi razumeli moje optužbe.

Njihova crvena svetla pale se i gase bela lica u tamnoplavom:

"gospodine, nema zakona protiv toga što oni čine..."

14

TE STVARI

Te stvari kojih se toliko drzimo nemaju nista sa nama, a mi imamo s njima iz dosade ili straha ili zbog novca ili iz maloumnosti; nas krug i nasa sveca postaju sve manji toliko mali da to ne mozemo podneti, bljujemo Ideju i gubimo Centar: sve sam vosak bez fitilja, i vidimo imena koja su nekada znacila mudrost, kao znake u napustenim gradovima i samo su grobovi stvarni

15

klupama i godine u kucama,i knjige koje nose su dosadne,i hrana koju jedu je dosadna,i cak su surovi i razvratni matori jarci

DEVOJKE U HULAHOPKAMA

Devojcice u hulahopkama

dosadni.

sede na klupi i cekaju autobus

Devojke u hulahopkama cekaju,

izgledajuci umorno u 13-oj

iscekuju svojih pet

s karminom boje malina.

minuta,a onda ce da krenu

vruce je na suncu

i osvoje.

a dan je u skoli bio

vozim naokolo

dosadan i povratak kuci je

i zdrakam njihove noge

dosadan,a

zadovoljan sto nikad necu biti

ja prolazim kolima

deo njihovog neba i

potajno merkajuci njihove tople noge.

njihovog pakla,ali skerletni

oci im gledaju

karmin na tim tuznim iscekujucim

u stranu-

usnama!lepo bi bilo

upozorene su

poljubiti jednom svaku od njih.

na surove i razvratne matore

do kraja,

jarce;ne pada im na pamet

zatim ih ostaviti.

da se olako daju. a ipak je dosadno

Ali autobus ih

cekati citave minute na

uzima prvi.

16

miruj,jel' hoces nesto da zabrljas? Hoces da zajebes stvar? Hosec da mi urnises prodaju knjiga u Evropi? Ima jedna plava ptica u mom srcu koja

PLAVA PTICA

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja

zeli da izadje

zeli da izadje

ali ja sam pametan covjek,pustim je napolje

ali ja sam isuvise opasan za nju, kazem joj ,ostani unutra,necu da te bilo ko vidi. Ima jedna plava ptica u mom srcu koja

samo ponekad nocu kad svi zivi spavaju kazem joj,znam da si tu

zeli da izadje

i zato ne budi tuzna.

ali ja je nalivam viskijem i udisem

Onda je vratim nazad

dim od cigareta

ali ona pomalo pjevusi unutra,

tako da kurve i barmeni

nisam je bas pustio da umre

i bakalini

i onda tako spavamo

nikad ne saznaju

zajedno,

da je unutra.

sa nasim

Ima jedna plava ptica u mom srcu koja

tajnim paktom

zeli da izadje ali ja sam isuvise opasan za nju, kazem joj

i sve je dovoljno lijepo da bi covjek mogao da zaplace,ali ja ne placem, a vi? 17

seti se kad su druge devojke mislile za tebe da si bubašvaba.

čitaj im

NAPAD I POVLAČENJE

čitaj im i pij vino, i seti se

Čitaj im čitaj im i pij vino, pusti neka devojke

svih pesnika koji misle da je čitanje poezije

sanjaju kako ti sisaju dušu iz kurca

nešto važno, da je to svetinja;

čitaj im

to su pesnici koji te mrze,

čitaj im i pij vino, naplati u kešu,

to su pesnici koji čitaju pred 8 ili 12 ili

zatim idi i pusti da neko drugi vozi.

14 ljudi.

ali pre toga

to su pesnici koji pišu o

kada im čitaš

ljubavi i časti i hrabrosti

čitaj im nove stvari da tebi

ili veruju da pišu o tome.

ne bude dosadno a kad stigne aplauz

ostavi devojke njima, potrebne su im

i devojke gledaju u tebe

devojke jer nemaju ništa

vrelim sjajnim očima

drugo.

seti se kad si gladovao u malim sobama

uzmi keš i strpaj ga u

seti se da su tvoj autogram tražili

džep i izađi odatle,

samo kad si se potpisivao

vrati se kući i zaključaj se.

pre ulaska u ćelliju za pijance

18

tražiće te - želeće da objave snimak čitanja.

a moja zena stajala tu.

daj ugovor advokatu. "dopao si im se", rekla je.

INSPEKCIJA

Bio je to mali prasnjavi grad u istocnom

"jel?"

Teksasu pun divljih curana. tek sam ozenio kcerku

"ocekivali su nekog gradskog momka, ne tebe."

i dosli su u njenu kucu da vide

"a?"

ko sam. sva rodbina i djavo bi ga znao ko jos.

"vise si popio viskija od svakog, cak i od ujka Pola, a nisi

sad se to okoncalo

cak ni trepnuo."

i sjedio sam na ivici kreveta

"dobar viski"

natezuci pivsku flasu

"prihvacen si', rekla je moja

19

zena."nece nas gusiti."

otisao sam u kuhinju i uzeo

"zar je trebalo?"

jos jedno pivo. sav se viski

"otjerali su tvog

popio.

predhodnika. . ." kad sam se vratio "mog predhodnika?

stajala je

stani malo. . ."

tamo i smjeskala se.

"bili smo vjereni." "al znas ", "znam li ga?"

rekla je,"sta ih je najvise

nasmijala se.

dojmilo?"

"osim toga, nisi se

"ne, reci mi. . ."

bunio kad su koristili rijec'camuga'."

"ono kad si se pojavio u tim odvratnim prljavim

"mislio sam da se

farmerkama!"

obracaju meni. j***s ga, duso, ja sam

"jel?"

camuga."

20

"o, da!

ali žena

sad te nece

je izmijenjena

otjerati!"

zbog djece

prosao sam

godina

smotru.

seksa mjesečine

parada je mogla da

odsutstva ili

pocne.

prisustva sunca

KRAVE NA ČASU UMJETNOSTI

Lijepo vrijeme

ili dobrih vremena.

je kao

žena mora biti pažena

dobra žena

održavana u

ne dešava se uvijek

ljubavi

a i kada se

gdje muškarac može postati

desi ne traje zauvijek.

jači

muškarac je

kad postane omražen

mnogo stabilniji: ako je loš mnogo su veće šanse da će ostati takav ili ako je dobar mogao bi izvisiti,

21

nastavio sam bacati taj radio kroz prozor svaki put kad bih se napio i ostao bi tamo na krovu i dalje svirajućičarobni radio radio sa petljom, i svako jutro bih nosio prozor

RADIO SA PETLJOM nazad staklaru. Desilo se to na drugom spratu u ulici Colorado

ne znam tačno kako se završilo

znao bih se napiti

no sjećam se

i zafrljaciti radio kroz prozor

da smo konačno iselili.

dok je svirao i, naravno,

dolje je bila jedna žena koj je radila u

razbio bi staklo na prozoru

vrtu u svom kupaćem kostimu,

a radio bi ostao tamo na krovu

baš je kopala motikom,

i dalje svirajući

a svoju je stražnjicu digla u zrak

i rekao bih svojoj ženi

i ja bih obično sjedio pored prozora

ah, kakav divan radio!

i gledao odsjaj sunca preko cijele te stvari

i već slijedećeg jutra bih skinuo prozor

dok bi muzika svirala

sa štoka i nosio ga ulicom do staklara koji bi ga nanovo uramio. 22

bezivotnih ociju u sredistu nicega, ti milioni ljudskih gresaka, iduci iz dana u dan i noci u noc kroz svoje kastrirane nagone, sto vredja samu zemlju, vredja sve zivo, ta pustos uzas sve te pustosi.

MASE

Svi ti ogorceni, bedni, usamljeni ljudi sto se osecaju uskraceno, iznevereno od sveta, oni okrivljuju zivot, okrivljuju okolnosti, okrivljuju druge, dok su u stvari oni totalno neprimamljivi, pokorno neoriginalni, kukavni i nepokretni, utonuli u samosazaljenje, nista ne rade kako treba, i dalje se osecaju jalovo, sireci zemljom svoje jadikovke, svoje mrznje -

23

ne mozes da pobijedis smrt, ali mozes pobijediti smrt u zivotu, ponekad. i sto cesce to cinis bice vise svijetla. tvoj zivot je tvoj zivot. znaj to dok ga

NASMIJANO SRCE

Tvoj zivot je tvoj zivot.

imas.

ne daj da utone u bolesnu vlagu

ti si cudo.

pokornosti.

bogovi cekaju da uzivaju

budi na oprezu

u

uvijek postoje izlazi.

tebi.

negdje ima svijetla. mozda nema mnogo svijetla, ali bolje i to nego mrak. budi na oprezu. bogovi ce ti ponuditi sanse. spoznaj ih, ostvari ih.

24

a cak je i na tom dnu bilo uspjesne i neuspjesne gomile.

ne mislim da sam bio umobolan mada drugi umobolni tako misle

VOLSEBNA KLETVA

Nikada nisam volio da zivim na ulici i

ali sada

klonio sam se corbe za bijednike, vojske spasa

mislim:

i svih

bilo je to izbjegavanje

takozvanih utocista.

gomile.

bio sam tako jezivo mrsav da sam

to je bila moja

kad se okrenem

hrana

ako me ista spaslo

jedva vidio svoju sjenku pod bljestavim popodnevnim suncem.

i sada je.

nije mi bilo vazno, dokle god sam sto dalje od gomile.

smjestite me u sobu sa vise od

25

3 covjeka i odmah se ponasam bolesno, cudno.

jednom sam cak pitao moju zenu: slusaj, mora da sam bolestan. . . mozda bi trebalo da odem kod psihijatra?

Isuse, rekao sam, mozda me izlijeci i sto cu onda?

samo me pogleda i zaboravili smo citavu stvar.

26

Voajeri I lopovi. Kroz sve fabrike i Klošarenje Večito sam privlačio Nepoželjne. Odmah bi me Našli i kačili se Za mene. To i dalje rade. U ovom kraju sada Ima jedan koji me

LUDACI SU ME ODUVEK VOLELI

I nenormalni.

Našao.

Kroz celu osnovnu školu

On stalno gura kolica

Srednju školu koledž

Puna đubreta-

Nepoželjni su se kačili

Slomljeni štapovi, pertle,

Za mene.

Prazne kese od čipsa,

Likovi sa jednom rukom likovi sa tikovima

Kartonske kutije od mleka,

Likovi s govornim manama Likovi s belom mrenom Preko oka, Kukavice Mizantropi Ubice

Novine, istrošene olovke... “ej, brate kako si” stanemo i malo popričamo. Onda se oprostim Ali on me i dalje

27

Prati

I kezi se na

Pored pivskih

mene

Salona i salona ljubavi... “ obaveštavaj me, brate, obaveštavaj me, hoću da znam šta se dešava” on je moj novitet. Nikad nisam video Da sa bilo kime Razgovara. Kolica tandrču Iza mene Zatim nešto Ispadne, I on zastane da to pokupi. Dok to radi Prolazim kroz glavni ulaz Zelenog hotela na uglu Prolazim kroz hol Izlazim na zadnji Ulaz i Eto mačke Koja kenja Apsolutno blažena

28

obasjano poslepodnevnim suncem.

nemam više ništa reći. sad samo čekam. svako se s time suočava sam.

oh, nekad sam bio mlad, oh, nekad sam bio neverovatno mlad!

POSLEDNJE RECI

Reči su došle i otišle ja sedim bolestan. telefon zvoni, mačke spavaju. Linda usisiva. ja čekam na život, čekam na smrt.

voleo bih da mogu izjaviti nešto hrabro. to je prljavi trik, ali stablo napolju to ne zna: posmatram ga kako se njiše na vetru 29

sedim po kafeima i posmatram ih kako čekaju. izgleda da i nema šta drugo da se radi. muve šetaju gore - dole po prozorima a mi pijemo našu kafu i pretvaramo se da ne gledamo jedni u druge. čekam zajedno sa njima. izmedju pokreta

SREĆA

Ono što stvarno

muva

deprimira je posmatranje ljudi

ljudi prolaze.

dok piju kafu i čekaju. zarazio bih sve njih srećom. potrebna im je. potrebna im je više nego meni.

30

upropašćena... ti nikad nećes razumeti taj bol..."

"slušaj, dušo", rekao sam joj, "što ne šljakaš nešto lakše nešto što će da ti godi?"

samo me pogledala i mislim da je to bila prva njena spoznaja

O BOLU

Moja prva i jedina supruga

tragedije što nas dvoje živimo

slikala je

zajedno.

i govorila mi o tome: "sve je to tako bolno, svaki potez je

takve stvari obično

bol...

započnu

jedna greška i

negde.

čitava je slika

31

automobile i bivse muzeve.

vecinom zene su veoma tople podsjecaju me na tost namazan puterom koji se istopio.

vidi im se u ocima: bile su uzete bile su prevarene. nisam bas siguran

LJUBAVNA PJESMA

Sve zene

sta da ucinim za

svi njihovi poljupci

njih.

razliciti nacini na koje vole i razgovaraju i traze

ja sam pristojan kuvar i umijem da

njihove usi sve one imaju

slusam

usi i

ali nikad nisam naucio da

grla i haljine

igram - u to vrijeme bio sam

i cipele i

32

zauzet nekim drugim stvarima.

najbolje u drugim

ali uzivao sam u njihovim razlicitim

stvarima; svaka ima ogranicenja kao sto

krevetima puseci cigarete gledajuci u plafone, nisam bio zao ni

i ja imam ogranicenja i mi brzo upoznajemo jedno drugo.

neposten. samo ucenik.

sve zene sve zene sve

znam da sve one imaju ta stopala i bose prelaze preko sobe dok posmatram njihove stidljive zadnjice u tami. znam da im se svidjam, meke ne cak i

spavace sobe tepisi fotografije zavjese, to je nesto kao crkva osim

vole

sto ponekad ima

ali ja volim tek

smijeha.

poneku. te usi te neke mi daju narandze i vitaminske

ruke te

pilule; druge tiho pricaju o

laktovi te oci

djetinjstvu i ocevima i

sto gledaju, njeznost i

predjelima; neke su gotovo

zelja drzale su me

lude ali nijedna od njih nije

drzale.

besmislena; neke lijepo vole, neke manje lijepo; najbolje u seksu nisu uvijek 33

ne dozvoli da ti ljudi budu temelj.

radije gradi na pijesku gradi na deponiji gradi na sengrupimastoljeca gradi na grobljima gradi cak i na vodi, ali ne gradi na ljudima.

oni su losa opklada, najgora moguca opklada.

NE DOZVOLI

Ne dozvoli da ti ljudi budu

gradi negdje drugdje

temelj.

bilo gdje

ni mlade djevojke

samo ne na ljudima,

ni stare djevojke,

bezglavoj, bezdusnoj

ni mladi ljudi

masi

ni stari ljudi,

sto kvari

ni oni izmedju,

stoljeca,

niko od njih.

dane,

34

noci, gradove, narode, zemlju stratosferu, kvari svjetlost kvari sve sanse ovdje, totalno ih kvari tada sada sjutra.

bilo sta, u poredjenju sa ljudima, temelj je vrijedan trazenja.

bilo sta.

35

ujutru ili u podne ili nocu. ptica koju niko nece. moja je. moja ptica bola. ona ne pjeva. ta ptica sto se njise na grani.

PRATILAC

Nisam sam. ona je sad ovdje. ponekad mislim da je nestala a onda dolijece nazad

36

ili pre samo 20 godina sada je sve češće zaludan posao tvoj zivot samo se jednom zivi istorija uvek ponovo pravi budale od ljudi budi na oprezu, dakle od svakog naizgled plemenitog čina ideala ili akcije, bilo za ovu zemlju ili ljubav ili Umetnost, neka te ne povuce trenutak ili lepota ili politika sto uvene kao odrezani cvet;

DOK VETAR DUVA

Dok vetar ponovo duva s mora i zemlja je ukaljana razvratom i neredom oprezno rukuj sabljom izbora, upamti ono što je mozda bilo plemenito

ljubav, da, ali ne kao bracna uvertira i cuvaj se lose hrane i preteranog rada; daj sebi vremena; i pij koliko ti je potrebno da odrzis kontinuitet jer pice je oblik zivljenja

pre pet stoleca 37

u kome se ucesnik vraca po novu sansu za zivot; osim toga zivi sto vise sam imaj decu ako se to desi ali potrudi se da nemas nista sa podizanjem dece; ne ukljucuj se u sitne prepirke ruke i glasa osim ako tvoj dusmanin trazi zivot tvoga tela ili zivot tvoje dushe; tada ubij, ako moras, i kad dodje vreme da umres ne budi sebicanshvati to kao besplatno putovanje podji bez ikakve mrlje srama ili promasenosti ne zali ni za cim dok vetar duva s mora i vreme tece dalje zapljuskujuci tvoje kosti blazenim mirisom.

38

a najbolje u onoj tamnozelenoj haljini i onim blistavim crnim cipelama s visokom stiklom. Vjecito si psovala kad pijes, kosa ti opadala, a ti htjela da eksplodiras od onog sto te mucilo. od trulih uspomena na trulu proslost, i na kraju si pobegla od njih, u smrt, ostavivsi me sa trulom sadasnjicom. Mrtva si vec 28 godina, a ipak te bolje pamtim nego ma koju drugu. Bila si jedina koja je shvatala uzaludnost naseg zivota.

PESMA U CAST DAME I PO

Neki od kerova sto spavaju nocac

Sve druge,bile su samo

mora da sanjaju o kostima

nezadovoljne

i ja sanjam tvoje kosti

trivijalnim sitnicama,

u mesu

besmisleno se zdrale zbog besmislica.

39

Djejn, tebe je ubilo to sto si previse znala. Dizem pice za tvoje kosti o kojima ovaj ker jos uvek sanja.

seks. mnoge žene koje sam upoznao su ambiciozne, a ja volim da se izležavam na velikim udobnim jastucima u tri popodne, volim da gledam sunce kroz lišće velikog žbuna napolju dok spoljni svet drži dalje od mene, to vrlo dobro znam, sve one prljave stranice, i volim da se izležavam, s trbuhom ka plafonu posle vođenja ljubavi, dok sve navire: tako je lako biti opušten - ako samo dopustiš, to je sve što ti je potrebno. ali žena je čudna, veoma je ambiciozna - fuj! neću da prespavam dan! samo jedemo! jebemo se! spavamo! jedemo! jebemo se! spavamo!

ZVUK LJUDSKIH ŽIVOTA

Cudna toplina, vruće i hladne žene, dobro vodim ljubav, ali ljubav nije samo

draga, govorim joj, tamo napolju ljudi sada, beru paradajz, grašak, čak i pamuk,

40

ljudi i žene umiru pod suncem

s dupetom ka plafonu, za promenu.

ljudi i žene umiru po fabrikama ni za šta, za neku crkavicu... čujem zvuk ljudskih života razderanih na parčiće... ti ne znaš koliko sreće imamo...

ali ti si uspeo, kaže ona, tvoje pesme...

moja ljubav izlazi iz kreveta. čujem je u drugoj sobi. pisaća mašina radi.

nije mi jasno zašto ljudi misle da su napor i energija povezani sa stvaranjem.

pretpostavljam da se to dešava i u stvarima kao što su politika, medicina, istorija ili religija.

okrećem se na stomak i ubrzo zaspim 41

bilo je bolje nego bilo sta

bilo je kao nesto sto mozemo da podignemo drzimo i onda se smejemo zbog toga

bili smo na Mesecu bili smo u jebenom Mesecu imali smo ga

bili smo u vatri bili smo u beskrajnom ponoru nigde nema takvog mesta

ČUDO NAJKRAĆE TRAJE

Znas

bilo je duboko

bilo je mnogo dobro

i

42

svetlo

Ipak, čudno, najbolje pamtim ponedeljke, kad

i visoko

su svi drugi počinjali svoju nedelju, primaklo se tako blizu zaglavljeni u industrijskom snu, industrije

ludila smejali smo se bezumno

koja će ih ispljunuti

tvoj smeh

kad ne budu više

i moj

potrebni.

pamtim kad su tvoje oci glasno rekle

mi smo već ispljunuli sebe, ne verujući ni u šta

volim od toga, presekli smo pretnju dosadnih

sada dok se ovi zidovi tako necujno

vladara, bili smo jako blizu

ljuljaju.

PONEDELJAK

43

slobode, bili smo milioneri ponedeljka i

Muškarci zovu i pitaju me. zar ste vi stvarno Čarls Bukovski,

izgubimo.

pisac?

sedeći u tesnim sobama

ponekad sam pisac, kažem, najčešće ništa ne radim.

smejući se, pričajući, pijući, čujte, pitaju, sviđa mi se to oboje takvi:

što pišete - imate li nešto protiv da dođem sa destak piva?

gotovo savršeni, gotovo svesni toga možete ih doneti, kažem, ali ne sasvim, to bi pokvarilo čitavu

pod uslovom da vi ne ulazite...

stvar – gotovo luđi od onog koji nas je

kada me pozovu žene, ja kažem: o, da - pišem, ja sam pisac,

stvorio –

osim što baš sada ne pišem.

radili smo to što smo

glupo se osećam što vas zovem, kažu, i bila sam iznenađena

radili.

kad sam vas pronašla u imeniku.

ima razloga za to, kažem,

OTKUD JA U IMENIKU?

44

nego, što ne svratite

naravno, moram da i dalje

na pivo?

pišem besmrtne pesme ali inspiracija je tu

neće vam smetati?

i one stižu zgodne žene uzornog uma, tela i oka.

često ne bude seksa ali navikao sam na to jer dobro je jako je dobro samo ih gledati a ponekad me čak posluži i neočekivana sreća.

za čoveka od 55 koji nije spavao sa ženom do svoje 23 i ne baš često do svojih 50 mislim da bi trebalo da ostanem u telefonskom imeniku sve dok ne dobijem onoliko koliko i svaki prosečan muškarac.

45

ZATO JE MOJ BROJ U IMENIKU!

Sada me cesto zovu telefonom. svi ti pozivi su slicni. "jeste li vi Carls Bukovski, pisac?" "da", kazem. a oni mi govore kako razumeju ono sto pisem i neki od njih su pisci ili bi voleli da pisu a rade dosadne i odvratne poslove i ne mogu da gledaju svoju sobu stan zidove te noci zele da pricaju s nekim i ne veruju da im ne mogu pomoci da ne znam reci ne veruju da se i sada cesto

46

IZIGRAVANJE previjam u sobi hvatam se za utrobu i govorim "Isuse Isuse Isuse, zar opet!"

Postoje samo dva čovjeka s kojima zaista mogu biti u odnosu na ovom svijetu i jedan je na svojoj samrtničkoj postelji

Ne veruju da su nevoljeni ljudi

a drugi, dakle, njegova je žena upravo pobjegla od njega.

ulice samoca zidovi isto tako i moji. i kad spustim slusalicu misle da cuvam svoju tajnu.

i ja sjedim ovdje tipkajući ove stvari pijan dok svako drugi u susjedstvu spava izuzevši

ne pisem iz nekog saznanja. kad zazvoni telefon i ja bih hteo da cujem reci od kojih bi mi bilo

dva psa što laju na zvuk ovih tipki.

lakse. čudno, mislim, zato je moj broj u imeniku.

da su najbolji koje poznajem u nevolji dok su najgori 47

zdravi, spokojni i

noć u svitanje.

SVE

uspješni;

Mrtvima ne treba

oni su također iznimno

aspirin ili

bešćutni

žalost,

i smatraju sebe

pretpostavljam.

mojim prijateljima. ali možda im treba ja nastavljam s tipkanjem ovih

kiša.

pijanih pjesama sjedeći u ovom stolcu

ne trebaju im cipele

pušeći

već mesto za

previše

hodanje.

cigareta i ne razumijem

ne cigarete,

ništa

govore nam,

i napokon

već mesto da

ne želim razumjeti.

izgore.

samo pijem i

ili su prostor i mesto za

nabijam ove tipke da bih

letenje

nagnao pse

možda isto.

da odlaju

48

mrtvi ne trebaju

i svi ćemo verovatno umreti pokušavajući da dođemo do

mene

toga

niti me trebaju

ili umreti

živi. zato što ali mrtvi možda trebaju

nismo došli do

jedni

toga.

druge. nadam se u stvari,

shvatićete da sam

mrtvima možda treba

kada umrem

sve što i nama treba

dobio

a treba nam tako puno,

najviše

kad bismo samo znali

moguće.

šta je to.

to je verovatno sve

49

ZA STARU KRNJAVU

Poznajem ženu Koja stalno kupuje slagalice Kineske Slagalice Pločice Žice Deliće koji se na kraju sklope U neku celinu. Ona matematički Rešava sve svoje Slagalice Živi pored mora Iznosi šećer za mrave I veruje Iz dna duše U bolji svet.

Njena kosa je seda, Retko se češlja.

50

Zubi su joj krnjavi.

I nekad smo se mnogo voleli

I nosi široke, bezoblične, radne

Ali prošla je kroz to,

kombinezone na telu koje bi

Kao što sam rekao,

Većina žena volela da ima.

Povredila je manje ljudi Nego iko koga znam I ako se tako gleda,

Godinama me nervirala Onim što sam smatrao njenim

Eto,

Hirovima

Stvorila je bolji svet.

Kao što je potapanje ljuski od jaja

Pobedila je.

u vodu (da njom zaliva biljke kako bi dobile kalcijum) Ali, kad na kraju razmislim o njenom Životu I poredim ga sa drugim životima Blještavijim, originalnijimi Lepšim Shvatim da je povredila Manje ljudi nego iko koga znam (a pod povredila mislim samo to, ništa više.) Prošla je kroz teške periode Kada je možda trebalo Više da joj pomognem Jer ona je majka mog jedinog deteta

51

ZA MALECKU

Ona dole peva, svira na svojoj gitari, mislim da je srećnija nego obično i drago mi je, ponekad malo poludim i surov sam prema njoj. teška je četres’pet kila ima tanušne zglobove a njene su oči često istinski tužne.

ponekad me moje potrebe čine sebičnim sve mi to preplavi razum a nikad nisam bio vešt u izvinjanjavanju.

52

čujem je kako peva sada je već duboka noć i odavde vidim svetlosti velegrada prijatne kao

IGRA JEBANJA zrelo voće iz bašte i ova je soba

Zaista je užasno

spokojna

biti u krevetu

tako čudno

noćima i noćima

kao da je čarolija postala

sa ženom

nešto sasvim

koju više ne želiš da jebeš.

normalno. one stare, ne izgledaju više tako dobro - čak počinju da hrču, gube živahnost. okreneš se ponekad u krevetu i tvoje stopalo dotakne njeno bog te, odvratno! a noć je napolju iza zavesa i zamandaljuje vas

53

u zajedničku grobnicu.

koji flertuju, šale se i štipkaju, ponekad se i kresnu -

ujutro podješ u

kod kuće to ne mogu

kupatilo, prolaziš hodnikom,

- a onda vožnja natrag

govoriš besmislice; jaja se prže,

i čekanje na Božic, nedelju ili

startuju motori.

bilo šta.

ali jedno naspram drugog

PERTLA sede dva stranca guraju tost u usta i peku

Žena,

zlovoljnu glavu i utrobu

izduvana guma,

vrelom kafom.

bolest, strast,

u deset miliona mesta u Americi

strahovi koji te čekaju.

svuda je isto -

Strahovi tako mirni

bajati životi što se medjusobno

da možeš da ih proučavaš

podupiru

kao figure

i nigde izlaza.

na šahovskoj tabli.

ulaziš u kola i voziš na posao,

Nisu velike stvari ono

a tamo su novi stranci, uglavnom

što šalje ljude

nečiji muževi i žene

u ludnicu…

pod giljotinom posla,

Smrt koja ih čeka,

54

ubistvo, incest, pljačka, požar ili poplava. NE. Niz malih tragedija je ono što ljude odvodi u ludnicu.

Ne smrt voljenih, već pertla koja pukne iz čista mira.

kad nemaš benzina, kad imaš previše benzina. Začepljeni sudoper, pijani gazda, kad predsjednika nije briga za tebe, a guverner je lud.

Kad ti je prekidač za svjetlo razvaljen, a dušek k’o bodljikavo prase, 105 dolara za par auto dijelova, kad ti telefonski račun raste, a tržište rada opada,

Najveća prijetnja životu je gomila tih prostih, običnih stvari koje mogu ubiti brže od raka, a koje su uvijek prisutne.

kad pukne lanac na vodokotliću a svjetla na autu se ugase i prednja i unutrašnja i zadnja i mračnije je nego u paklu, a duplo skuplje od toga.

Registarske tablice, porez, istekla vozačka dozvola

Rane i urasli nokti

ili otkaz na poslu.

i ljudi koji insistiraju na tome da ti budu prijatelji.

Kad nešto radiš

To uvijek postoji i gore od toga.

ili kad ti nešto rade

česma što curi, Isus i Božić,

žohari ili muve,

buđava salama, devet dana kiše,

slomljeni naslonjač u sjedištu auta,

avokado za 50 centi 55

i ljubičasta pašteta.

ode u ludnicu.

Da radiš kao konobarica na normu

Zato, pazi dobro

da prazniš posude u bolničkim krevetima,

sljedeći put

ili radiš u autopraonici,

kad se sagneš da zavežeš cipele.

ili kao perač suđa, da kradeš torbice nemoćnim staricama, ostavljajući ih da vrište na trotoarima sa slomljenom rukom u 80-oj godini.

Iznenadna

ZLATNI DŽEPNI SAT

dva crvena svjetla u retrovizoru i krv u tvojim gaćama.

Moj djed je bio visoki Nijemac neobičnog zadaha.

Zubobolja i 979 dolara za protezu

držao se vrlo uspravno

i 300 dolara za zlatni zub,

dok bi stajao pred svojom malom kućom.

i Kina i Rusija i Amerika i duga kosa i kratka kosa i bez kose, i bez brade i bez lica.

Sa svakom puknutom pertlom na sto puknutih pertli, jedan čovjek, jedna žena, jedna stvar

žena ga je mrzila, a djeca su mislila da je čudan. bilo mi je šest godina kada smo se prvi put vidjeli i poklonio mi je sva svoja ratna odlikovanja. drugi put kad sam ga vidio dao mi je svoj zlatni džepni sat. bio je jako težak. 56

odnio sam ga kući i tako silno previo da je odmah stao, zbog čega sam se loše osjećao. djeda više nikada nisam vidio i moji roditelji više nikad nisu pričali o njemu kao ni moja baka koja je davno prestala živjeti s njim. jednom sam se malo raspitivao

POEZIJA

pa su mi rekli

Potrebno

da je previše pio

je

ali meni je bio draži od svih

puno

dok je stajao tamo pred svojom kućom

očajanja

onako uspravan i govorio mi "gdje si, Henry, nas dvojica, mi se već poznajemo."

nezadovoljstva i razočaranja da bi se napisala šaka zbilja dobrih

57

pjesama. ali nije za svakoga da ih piše pa čak niti da ih čita.

PEKARI IZ 1935

Moja majka, otac i ja išli smo na tržnicu jednom tjedno po sljedovanje državne hrane: konzerve graha, konzerve s kobasicama, konzerve hašea, nešto krumpira i jaja. namirnice smo poslije odnosili kući

58

u velikim vrećicama.

i vitlaju ga zrakom pred našim je očima obrazovao

na povratku s tržnice

uistinu divotan prizor.

uvijek smo se zaustavljali

ali nakon nekog vremena

ispred

morali bismo poći.

jednog velikog izloga

pa bismo polako krenuli

kroz koji smo mogili vidjeti

vukući svoje teške vrećice

pekare

pune namirnica.

kako mijese brašno u tijesto.

"ti ljudi imaju posao",

bila su tamo petorica

napomenuo bi moj otac svaki put.

krupnih mladića

svaki put kad god bismo

stajali su za pet velikih drvenih stolova

gledali te pekare zaključio bi uvijek istu stvar.

i radili teško ne dižući pogled. vitlali su tijesto zrakom oblikujući ga u razne figure različitih veličina.

"mislim da sam našla novi recept za haše", dodala bi isto tako svaki put moja majka. doduše, koji put bi haše zamijenila kobasicama.

mi smo bili vječno gladni i sam pogled na te ljude koji mijese tijesto

jaja smo pak jeli na sve moguće načine: pržena, poširana, kuhana. naprimjer poširana jaja na hašeu, 59

ali taj favorit od jela

sve dok nam ne izađu na uši!"

na kraju je postao gotovo nejestiv.

"ali Henry,

krumpire smo, opet pržili,

ti nemaš ni pištolj!"

pekli i kuhali. ali krumpiri nam ne bi dosadili

"ugurat ću nešto oštro pod kaput

tako brzo kao haše, jaja

i pretvarati se da je pištolj!"

ili grah. "imam ja pištolj na vodu", dodao sam. jednog dana

"možeš se poslužiti njime."

vrativši se kući poslagali smo sve namirnice

otac me samo pogledao.

u kuhinji do sudopera

"ti" - rekao je - "ZAČEPI!"

i samo ih tako neko vrijeme gledali. da bi im zatim okrenuli

izišao sam van

leđa.

i sjeo na stražnje stepenice. čuo sam im glasove

"opljačkat ću banku!"

unutra

ispalio je najednom otac.

ali nisam mogao točno razabrati o čemu govore.

"oh ne, Henry, nemoj molim te!" uspaničila se majka.

da bih ih onda opet čuo nešto glasnije.

"i onda ćemo jesti odreske, jest ćemo odreske i gutati ih

"naći ću načina da ubuduće sve spremam nekako drugačije!" 60

obećavala je majka.

"opljačkat ću jebenu banku!" ponavljao je otac.

"Henry, nemoj molim te!" preklinjala je opet majka.

ustao sam i zaputio se ravno u ostatak popodneva.

61