Carobnjacka Gilda - Trudi Kanavan

TRUDI KANAVAN

Prevod sa engleskog: Srđan Ajduković

Naslov originala

THE MAGICIANS' GUILD THE BLACK MAGICIAN TRILOGY Trudi Canavan

Knjiga je posvećena mom ocu, Denisu Kanavanu. On je upalio onu iskricu koja vezuje srodni plamen radoznalosti i kreativnosti.

REČ PREVODIOCA Pred vama se nalazi prvi deo sage o čarobnjacima Kajrelije. Ovo je prvi tom trilogije Crni čarobnjak koja predstavlja prvenac Trudi Kanavan. Ova trilogija se bavi odnosima unutar Čarobnjačke gilde Kajrelije i nesvakidašnjim događajem koji primorava čarobnjake da počnu da menjaju nepisana pravila Gilde i prihvate činjenicu da su i ljudi koji ne potiču iz aristokratskih porodica, takođe ljudi i da mogu da budu podjednako dobri čarobnjaci kao i bilo ko od njih. Veliki deo radnje se odigrava u straćarniku, siromašnom delu grada koji se prostire izvan zidina Imardina. Usled dugogodišnje podvojenosti i snishodljivog ophođena od strane „pravih” građana, žitelji straćarnika su razvili svoju podkulturu. Da bi se barem njen delić dočarao čitaocima, autorka je kao glavni adut upotrebila jezik, slislivši sleng stračarnika. Pošto bi bilo nejasno pratiti dijaloge koji obiluju nepoznatim slengom, na kraju knjige se nalazi mali rečnik koji bi trebalo da olakša čitanje. Takođe postoji i pojmovnik raznim razjašnjenjima pojmova koja je Trudi Kanavan smislila za svoj svet, počevši od hrane i živih bića pa sve do svakodnevnih stvari i predmeta. Ova saga je doživela veliki uspeh u svetu, tako da je toku pisanje knjige Čarobnjakov šegrt, prethodnice Črnog čarobnjaka u kojoj će biti ispričana priča o nastanku Gilde. Nakon toga je u planu i trilogija Izdajnik špijun koja je direktni nastavak Crnog čarobnjaka. Za kraj ovog malog uvoda mi ostaje samo da vam poželim prijatno čitanje.

ZAHVALNICE Mnogi ljudi su mi pružili značajno ohrabrenje, podršku i konstruktivnu kritiku tokom pisanja ove trilogije. Zahvaljujem se: mami i tati, zato što su verovali da mogu da budem šta god poželim; Ivoni Hardingem, starijoj sestri koju nikada nisam imala; Polu Maršalu, za njegovu nepresušnu sposobnost da čita; Stivenu Pembertonu, za galone čaja i neke prilično sulude predloge; Antoniju Moriksu, za diskusije o oružju i demonstracijama borbe; Majku Hjuzu, koji uporno želi da bude protagonista; Seli Muir, za prijateljstvo i iskrenost; Džuliji Tejlor, za njenu velikodušnost, i Dirku Staseru, koji mi je dao šansu. Takođe i Džeku Danu, zato što mi je povratio veru u moje pisanje kada mi je najviše trebala; Džejn Vilijams, Viktoriji Hamond, i naročito Gejč Bel koja je učinila da se osećam dobrodošlo među ne-sf piscima u Varuna centru pisaca i Kerol Butman na njenoj mudrosti. I ne smem da zaboravim da se zahvalim En Džefri, Polu Potikiju, Đoni Johansen, Sari Endakot, Antoniju Okmanu, Dejvidu i Mišeli le Blank, i Lesu Petersenu. Topla zahvalnica i Piteru Bišopu i ekipi iz Varune. Pomogli ste mi na više načina nego što mogu da pomenem. Poslednja, ali ne i najmanje važna, naročita zahvalnica ide Franu Brajsonu, mom agentu i heroju, zato što je odveo moje knjige taj korak dalje, i Lindi Fanel koja je rekla: „Da, molim!”

PRVO POGLAVLJE

PROČIŠĆENJE U Imardinu se kaže da vetar ima dušu i da nariče kroz uzane ulice zato što ga žalosti ono što tamo vidi. Na dan Pročišćenja fijukao je kroz jarbole koji su se njihali u marini, navaljivao kroz zapadne kapije i vrištao među zgradama. Onda, kao da je bio prestrašen odrpanim dušama na koje je tamo naišao, utišao se do cviljenja. Ili je to samo Sonei tako izgledalo. Kako ju je ošinuo još jedan nalet hladnog vetra, obgrlila je grudi i privila pohabani kaput bliže telu. Spustivši pogled, namrštila se na prizor gliba koji je svakim korakom koji bi načinila prskao po njenim cipelama. Tkanina koju je nagurala u prevelike čizme već je bila natopljena a prsti na nogama žigali su je od hladnoće. Nagla kretnja sa desna privuče joj pažnju, i ona se pomeri u stranu kada se čovek razbarušene sede kose isteturao iz bočne uličice i ničice pao. Zaustavivši se, Sonea mu je ponudila ruku da ustane, ali starac kao da je nije primećivao. Podigao se na noge i pridružio se pogrbljenim prilikama koje su se kretale niz ulicu. Uzdahnuvši, Sonea je provirila ispod ivice svoje kapuljače. Otromboljeni stražar stajao je na ulazu u uličicu. Usta razvučenih u prezrivi, podrugljivi osmeh, pogledom je leteo sa prilike na priliku. Namrštila se na njega, ali kada je okrenuo glavu u njenom pravcu, brzo je skrenula pogled. Prokleti da su stražari, pomislila je. Neka svi pronađu otrovne farene kako gamižu u njihovim čizmama. Imena nekolicine dobrodušnih stražara bocnula su joj savest, ali nije bila raspoložena da pravi izuzetke. Utopivši se u korak sa prilikama koje su se vukle, Sonea je iz ulice izbila na širi drum. Dvospratne i trospratne kuće uzdizale su se sa obe strane. Na prozorima viših spratova bila su nanizana lica. Na jednom prozoru, dobro obučeni čovek držao je malog dečaka da bi mogao da vidi ljude ispod. Čovekov nos naborao se od prezira i kako je uperio prst nadole, dečak

napravi grimasu kao da je okusio nešto gadno. Sonea ih je streljala pogledom. Ne bi bili tako nadmeni kada bih im kamenom polomila prozor. Ona tromo pogleda oko sebe, ali ako je bilo na tlu kamenja, bilo je dobro sakriveno kaljugom. Nekoliko koraka ispred sebe ugledala je dvojicu stražara na početku uličice. Obučeni u krute munđire od kuvane kože i gvozdene šlemove, izgledali su kao da teže duplo više nego prosjaci na koje su motrili. Nosili su drvene štitove, a sa pojasa su im visili kebini — gvozdene šipke koje su koristili kao batine, ali sa kukom odmah iznad drške, koja je služila da uhvati napadačev nož. Oborivši pogled, Sonea prođe pored njih dvojice. „ ...presekli im put pre nego što su stigli do trga” govorio je jedan od stražara „oko dva’es njih. Vođa bande je bio krupan. Imao je ožiljak na vratu i...” Soneino srce poskoči. Može li biti... ? Par koraka iza stražara nalazio se uvučeni dovratak. Zavukavši se u plitko udubljenje, okrenula je glavu da baci pogled na dva muškarca, ali trgla se kada je ugledala dva tamna oka kako sa dovratka pilje u nju. Žena je zurila u nju, očiju razrogačenih. Sonea ustuknu. Nepoznata se takođe povuče unazad, a zatim se nasmeja kada je Sonea prasnula u smeh. Samo odraz! Ispružila je ruku i njeni prsti dotakoše četvrtasti komad uglačanog metala koji je visio sa zida. Neke reči bile su urezane u njegovu površinu, ali znala je premalo o slovima da bi mogla da razazna šta znače. Ispitala je svoj odraz. Mršavo, upalo lice. Kratka tamna kosa. Niko je nikada nije nazvao lepom. Još je mogla da prođe kao dečak kada bi to želela. Tetka joj je rekla da je više ličila na svoju odavno mrtvu majku nego na oca, ali Sonea je sumnjala da Džona jednostavno nije želela da vidi bilo kakvu sličnost sa svojim odsutnim zetom. Sonea se nagla bliže odrazu.. Njena majka je bila lepa. Možda, ako bih pustila kosu, pomislila je, i nosila nešto ženstveno . . . ...o, ne trudi se. Uz samoprezrivi frktaj okrenula se, iritirana sama sobom što dozvoljava da je ponesu takve maštarije. ”...pre oko dvajes minuta”, reče glas u blizini. Ukrutila se kada se setila zašto je stala u udubljenje. „A gde misle da ih u Vate?” „Nemam pojma, Mol.”

„Ah, voleo bih da sam tamo. ’Si video šta su mala kopilad uradila Porlenu prošle godine. Trebalo je nekoliko nedelja da se osip povuče, a danima nije mogao da vidi kako treba. Pitam se da li mogu da se izvučem — Haj! Pogrešan pravac, momak!” Sonea je ignorisala vojnikov povik, znajući da on i njegov partner neće napustiti svoj položaj na ulazu u uličicu, za slučaj da ljudi na ulici iskoriste priliku kada im je odvučena pažnja i iskradu se. Potrčala je, gurajući se kroz sve gušću gomilu. S vremena na vreme zastala bi da potraži poznata lica. Nije imala sumnje oko toga o kome su stražari pričali. Priče o tome šta su Harinovi momci uradili za vreme poslednjeg Pročišćenja prepričavane su iznova i iznova tokom oštre prošlogodišnje zime. Bilo joj je drago da čuje da su njeni stari prijatelji još pravili štetu, iako je morala da se složi sa tetkom da joj je bolje da se kloni njihovih nestašluka. Sada je izgledalo da stražari planiraju osvetu. Što samo pokazuje da je Džona u pravu. Sonea se sumorno nasmešila. Odrala bi me kada bi znala šta radim, ali moram da upozorim Harina. Ponovo je pogledom pretražila gomilu. Nije to kao da ću da se vratim u bandu. Samo treba da pronađem posmatrača — tamo! U senkama jednog ulaza stajao je momak, zlovoljno i neprijateljski se mršteći na svoje okruženje. Uprkos prividnoj nezainteresovanosti, njegov pogled šetao je sa jednog kraja ulice na drugi. Kada je njegov pogled sreo njen, Sonea krenu da namesti kapuljaču i načini nešto što bi većina smatrala nepristojnim znakom. On suzi oči i hitro uzvrati pozdrav. Sada sigurna da je posmatrač, probila se kroz gomilu i stala par koraka od vrata, pretvarajući se da namešta šnir na čizmi. „S kim si?” upitao ju je, ne gledajući u nju. „Ni s kim.” „Upotrebila si stari znak.” „Nisam bila tu neko vreme.” Zastao je. „Šta želiš?” „Čula stražare kada su pričali”, reče mu. „Planiraju da uhvate nekoga.” Posmatrač načini nepristojan zvuk. „A zašto bih ti verovao?” „Harin mi je bio prijatelj”, odgovorila je uspravljajući se. Dečak ju je par trenutaka odmeravao, a onda iskoračio iz dovratka i ščepao je za ruku.

„'Ajde onda da vidimo da li te se još uvek seća.” Soneino srce preskoči otkucaj kada je počeo da je vuče kroz gomilu. Blato je bilo klizavo i znala je da bi završila na tlu ako bi pokušala da se ukopa u mestu. Tiho je proklela. „Ne moraš da me vodiš do njega”, rekla je. „Samo mu reci moje ime. Znače da ga ne bih zavrnula.” Dečak ju je ignorisao. Stražari su ih sumnjičavo odmerili kada su prošli pored njih. Sonea izvrnu svoju ruku ali je momkov stisak bio snažan. Povukao ju je u bočnu ulicu. „Saslušaj me”, rekla je. „Moje ime je Sonea. On me zna. A takođe i Seri.” „Onda nećeš imati ništa protiv da ga ponovo vidiš”, dobaci dečak preko ramena. Bočna ulica je bila prepuna, a većina ljudi je žurila. Uhvatila se za stub i zaustavila ga. „Ne mogu da idem sa tobom, moram da se nađem sa tetkom. Pusti me...” Nalet ljudi se završio kako je gomila prošla i nastavila dalje niz ulicu. Sonea je podigla pogled i zaječala. „Džona će da me ubije.” Niz stražara protezao se preko ulice, visoko podignutih štitova. Nekoliko mladića je koračalo ispred njih, dobacujući uvrede i podsmevajući se. Dok je Sonea gledala, jedan je bacio mali predmet na stražare. Projektil je udario u štit i eksplodirao u oblaku crvenog praha. Radosni povik se ote mladićima kada su se stražari povukli nekoliko koraka. Nekoliko stopa iza mladića stajale su dve poznate prilike. Jedna od njih, koja je stajala podbočena, bila je viša i masivnija nego što je se sećala. Dve godine rasta obrisale su Harinov dečački izgled, ali po njegovom stavu je zaključila da se ništa nije promenilo. On je uvek bio neosporni vođa bande, sposoban da brzo opameti bilo koga dobro smeštenom pesnicom. Pored njega je bio mladić gotovo upola sitniji. Sonea nije mogla da savlada osmeh. Seri nimalo nije porastao od kada ga je prošli put videla, i znala je koliko ga to sigurno nervira. Uprkos njegovoj sitnoj građi, Serija su uvek poštovali u bandi zato što je njegov otac radio za Lopove. Dok ju je posmatrač dovlačio, videla je kako Seri oliza svoj prst i diže ga, da bi zatim klimnuo. Harin viknu. Momci izvukoše paketiće iz svoje

odeće i zavitlaše ih ka stražarima. Crveni oblak suknu sa štitova, a Sonea se naceri kada su ljudi počeli da viču od bola. Onda, iz uličice iza stražara, na ulicu izađe usamljena prilika. Sonea pogleda u nju i krv joj se sledi u žilama. „Čarobnjak!” zavapila je. Dečak pored nje duboko udahnu kada je ugledao zakukuljenu priliku. „Haj! Čarobnjak!” Viknuo je. Momci i stražari se uspraviše i okrenuše ka novopridošlom. A onda svi ustuknuše kada ih je zapahnuo nalet toplog vetra. Neprijatan miris ispuni Soneine nozdrve, a oči počeše da je peku kada joj je crveni prah naleteo na lice. Vetar je naglo nestao i sve je opet bilo tiho i mirno. Otrevši suze, treptala je ka tlu, nadajući se da će naći malo čistog snega da ublaži bol. Samo blato ju je okruživalo, glatko i nenarušeno otiscima stopala. Ali to nikako nije bilo u redu. Kako joj se vid izbistrio, videla je da se blato pretvorilo u sitne nabore koji su se širili od čarobnjakovih stopala. „Bežimo!” zavapi Harin. Istog trena svi mladići odskočiše od stražara i projuriše pored Sonee. Ciknuvši, posmatrač Soneu trzajem okrenu i povuče za njima. Usta su joj se osušila kada je ugledala još jedan red stražara na drugom kraju ulice. Ovo je bila zamka! I ja sam uspela da budem uhvaćena sa njima! Posmatrač ju je i dalje vukao sa sobom, prateći Haronovu bandu koja ju jurila ka stražarima. Kako su se približili, stražari podigoše štitove očekujući nalet. Nekoliko koraka od njihovog niza, mladići naglo skrenuše u uličicu. Jureći im za petama, Sonea primeti par ljudi u uniformama kako leže naslonjeni na zid kod ulaza u uličicu. „Sagni se!”, povikao je poznati glas. Nečija šaka ju je ščepala i povukla. Zgrčila se kada su joj kolena udarila o kaldrmu ispod blata. Čuvši povike iza sebe, okrenula se i ugledala gomilu oružja i štitova kako ispunjavaju uski prolaz između zgrada, dok se oko njih kovitlao oblak crvene prašine. „Sonea?” Poznati glas bio je pun čuđenja. Podigla je pogled i iscerila se kada je videla Serija kako čuči pored nje. „Rekla mi je da stražari spremaju zasedu”, kaza mu posmatrač.

Seri klimnu. „Znali smo”. Osmeh se polako širio njegovim licem, a zatim mu pogled pređe na stražare i osmeh iščeznu. „Hajdemo, svi. Vreme da pođemo!” Uzeo ju je za ruku, osovio je na noge i poveo između mladića koji su bombardovali stražare. Dok su prolazili, blesak svetlosti ispuni uličicu zaslepljujućom belinom. „Šta je to bilo?”, izusti Sonea, pokušavajući da treptanjem odagna sliku uske ulice koja joj je lelujala pred očima. „Čarobnjak”, prosikta Seri. „Trči!.”, zaurla Harin negde u blizini. Poluslepa, Sonea zabaulja napred. Nečije telo je udari otpozadi i obori je. Seri ju je zgrabio za ruke, povukao na noge i poveo napred. Iskočili su iz uličice i Sonea shvati da je ponovo na glavnoj ulici. Momci su usporili, navlačeći kapuljače i pogrbivši leđa dok su se širili po gomili. Sonea je sledila njihov primer, pa su Seri i ona nekoliko minuta ćutke hodali. Visoka prilika je stala pored Serija i provirila ispod kapuljače da je osmotri. „Haj! Vidi ko je to!” Harinove oči se raširiše. „Sonea! Šta ti radiš ovde?” Nasmešila se. „Ponovo bivam upletena u tvoje nestašluke, Harine.” „Čula je da stražari planiraju zasedu, pa nas je potražila”, objasni Seri. Harin omalovažavajuće odmahnu rukom. „Znali smo da će nešto da pokušaju, tako da smo se postarali da imamo izlaz.” Pomislila je na stražare onesvešćene na ulazu u uličicu i klimnula. „Trebalo je da pretpostavim da znaš.” „Pa, gde si bila? Prošle su... godine.” „Dve godine. Živeli smo u Severnoj četvrti. Teča Ranel je iznajmio sobu u boravionici.” „Čujem da je kirija u tim boravionicama gadna - i sve košta dvostruko više samo zato što živiš unutar gradskih zidina.” „Tako je, ali preživljavamo.” „Radeći šta?”, upita Seri. „Popravljajući odeću i obuću.” Harin klimnu. „Znači zato te tako dugo nismo videli.” Sonea se nasmeši. Zato i zbog toga što je Džona želela da me drži podalje druženja sa tvojom bandom. Njena tetka nije odobravala Harina i njegove prijatelje. Nimalo...

„Ne zvuči previše uzbudljivo”, promrmlja Seri. Gledajući u njega, primetila je da, iako nije mnogo porastao za poslednjih par godina, njegovo lice više nije bilo dečačko. Nosio je novi dugi kaput sa koncima koji su visili tamo gde je bio skraćivan, i verovatno pun kolekcije kalauza, noževa, tričarija i slatkiša sakrivenih po džepovima i torbicama ušivenih u postavu. Uvek se pitala šta će Seri raditi kada preraste džeparenje i obijanje. „Bezbednije je nego da visim sa takvima kao što ste vi”, reče mu. Serijeve oči se suziše. „To su Džonine priče.” „Džonine priče su nas i izvukle iz straćarnika.” „Dakle", ubaci se Harin. „Ako imaš sobu u boravionici, zašto si ovde?” Sonea se namršti, a njeno raspoloženje postade tmurno. „Kralj izbacuje ljude iz boravionica”, reče mu. „Kaže da ne želi da toliko ljudi živi u jednoj zgradi - da to nije čisto. Došli su stražari i jutros nas isterali.” Harin se namršti i prokunu. Pogledavši Serija videla je da je zadirkujući pogled njegovih očiju zamro. Skrenula je pogled, zahvalna, ali ne i utešena njihovim razumevanjem. Jednom rečju iz palate, za jedno jutro, sve za šta su ona, njena tetka i teča radili bilo im je oduzeto. Nije bilo vremena ni da razmisle o značenju svega toga dok su grabili svoje stvari pre nego što su ih izvukli na ulicu. „Gde su sada Džona i Ranel?”, upita Harin. „Poslali su me ovamo da vidim da li možemo da dobijemo sobu na starom mestu.” Seri je pogleda pravo u oči. „Dođi kod mene ako ne možete.” Klimnula je. „Hvala.” Gomila je polako izlazila iz ulice na veliku popločanu površinu. Ovo je bio Severni trg, gde su svake nedelje održavane male lokalne pijace. Ona i njena tetka ih redovno posećuju - redovno su ih posećivale. Nekoliko stotina ljudi okupilo se na trgu. Dok su mnogi nastavljali put kroz Severnu kapiju, drugi su ostajali unutra, nadajući se da će naći svoje voljene pre nego što uđu u metež među straćarama, a uvek je bilo i nekih koji odbijali da krenu dalje dok ne bi bili prisiljeni. Seri i Harin su stali kod ruba bazenčića na sredini trga. Statua kralja Kalpola uzdizala se iz vode. Davno preminuli monarh imao je skoro četrdeset godina kada je iskorenio planinske bandite, ali ovde je bio prikazan kao

mladić koji u desnoj ruci drži mač načinjen po ugledu na njegovo slavno, draguljima optočeno sečivo, a u levoj podjednako ukrašen pehar. Drugačija statua nekada je stajala na njegovom mestu, ali je srušena pre trideset godina. Iako je kralj Terel tokom godina podigao nekoliko statua, sve osim jedne bile su uništene, i pričalo se da je čak i ta jedina preživela statua, zaštićena bedemima palate, oskrnavljena tako što joj je uništeno lice. Uprkos svemu što je učinio, građani Imardina će kralja Terela uvek pamtiti kao čoveka koji je započeo godišnja Pročišćenja. Teča joj je mnogo puta pričao tu priču. Pre trideset godina, nakon što su se uticajni članovi plemićkih kuća požalili da ulice nisu bezbedne, kralj je naredio straži da istera iz grada sve prosjake, beskućne bitange i one koje su smatrali kriminalcima. Razljućeni ovime, najjači od izbačenih okupili su se i suprotstavili se oružjem koje su obezbedili bogatiji krijumčari i lopovi. Suočen sa uličnim borbama i neredima, kralj se obratio za pomoć čarobnjačkoj Gildi. Pobunjenici nisu imali oružja koja bi mogli da koriste protiv magije. Bili su zarobljeni ili proterani u straćarnik. Kralj je bio toliko zadovoljan svečanostima koje su plemići održali da ovo proslave, da je objavio da će grad biti čišćen od propaliteta svake zime. Kada je stari kralj pre pet godina umro, mnogi su se nadali da će Pročišćenja prestati, ali Terelov sin, kralj Merin, nastavio je tradiciju. Gledajući oko sebe, bilo joj je teško da zamisli da krhki, bolešljivi ljudi oko nje mogu da predstavljaju bilo kakvu pretnju. Onda je primetila da se nekoliko mladića okupilo oko Harina, gledajući svog vođu u iščekivanju. Osetila je kako joj se stomak steže od iznenadnog uvida situacije. „Moram da idem”, rekla je. „Ne, ne idi”, usprotivio se Seri. „Tek što smo ponovo pronašli jedni druge." Odmahnula je glavom. „Predugo sam se zadržala. Džona i Ranel su možda već u straćarniku.” „Onda si već u nevolji.” Seri slegnu ramenima. „Još uvek s' plašiš grdnje, a?” Pogledala ga je prekorno. Nezastrašen, uzvratio joj je osmehom. „Izvoli.” Tutnuo joj je nešto u šaku. Spustivši pogled, pregledala je mali paketić papira.

„Ovo ste bacali na stražare?” Seri klimnu. „Prah od papee”, on reče. „Peče oči i izaziva osip.” „Nije baš koristan protiv čarobnjaka.” Iskezio se. „Pogodio sam jednom jednog. Nije me video. Sonea krenu da mu vrati paketić, ali Seri odmahnu rukom. „Zadrži ga”, reče. „Ovde nije od koristi. Čarobnjaci uvek naprave zid. Ona odmahnu glavom. „Zato umesto toga bacate kamenje? Zašto se uopšte i trudite?” „Osećaj je lep.” Seri pogleda unazad na put, čelično sivim očima. „Da to ne radimo, bilo bi kao da nam Pročišćenje ne smeta. Ne možemo da im dozvolimo da nas tek tako isteraju iz grada, zar ne?" Slegnuvši ramenima, pogledala je mladiće. Oči su im se sijale u iščekivanju. Oduvel je smatrala da je gađanje čarobnjaka bilo čime besmisleno i glupo. „Ali ti i Harin gotovo nikada ni ne ulazite u grad”, rekla je. „Ne, ali bi trebalo da možemo ako poželimo.” Seri se isceri. „A ovo je jedina prilika kada možemo da stvaramo nevolje, a da Lopovi u to ne guraju noseve. ” Sonea prevrnu očima. „Dakle o tome se radi.” „Haj! Ajdemo!” Harin je nadjačao žamor gomile. Kada su mladići viknuli i krenuli, Seri ju je pogledao sa iščekivanjem. „Hajde”, ubeđivao ju je. „Biće zabavno.” Sonea odmahnu glavom. „Ne moraš da nam se pridružiš, samo gledaj”, reče. „Posle ću poći sa tobom i postarati se da nađete prebivalište.” „Ali...” „Uzmi.” Odvezao joj je maramu. Savivši je u trougao, obavio ju je oko njene glave i vezao ispod brade. „Sada više ličiš na devojku. Čak i ako stražari odluče da nas pojure, što nikada ne čine, neće misliti da si jedna od smutljivaca. Tako”, potapšao ju je po obrazu, „mnogo bolje. Sada pođi. Neću ti dopustiti da ponovo nestaneš.” Uzdahnula je. „U redu.” Gomila se povećala, i banda je počela da se gura kroz masu ljudi. Na Soneino iznenađenje, na njihova laktanja nije bilo nikakvih odgovora u vidu protesta ili psovki. Umesto toga, muškarci i žene pored kojih je prošla su im

gurali u ruke kamenje ili prezrelo voće, i šaputali reči ohrabrenja. Kako je mimo nestrpljivih lica išla za Serijem, osetila je kako u njoj narasta uzbuđenje. Razumni ljudi kao njena tetka i teča već su napustili Severni trg. Oni koji su ostali su želeli da vide demonstraciju prkosa - i nije ih bilo briga koliko je ona besmislena. Gomila se proređivala kako se banda približavala ivici. Sonea je videla kako na jednoj strani ljudi još uvek pristižu na trg iz okolnih ulica, dok se na drugoj udaljena kapija uzdizala nad gomilom. Ispred... Sonea se zaustavila i osetila kako je sve njeno samopouzdanje iščilelo. Seri je nastavio napred, ali ona se vratila par koraka i zaustavila ispred postarije žene. Manje od dvadeset koraka odatle, nalazio se niz čarobnjaka. Duboko udahnuvši, polako se opustila. Znala je da se oni neće pomeriti sa svojih mesta. Ignorisaće gomilu dok ne budu bili spremni da je isteraju sa trga. Nije bilo razloga za strah. Progutavši pljuvačku, primorala je sebe da skrene pogled i potraži mladiće, Harin, Seri i ostali su išli dalje napred, šetajući među sve slabijim prilivom zakasnelih koji su se priključivali ivici gomile. Ponovo pogledavši čarobnjake, uzdrhtala je. Nikada im nije bila ovoliko blizu, niti je ikada imala priliku da ih dobro osmotri. Nosili su uniforme: odore širokih rukava sa širokim opasačem oko struka. Kako joj je rekao teča Ranel, ovakva odeća bila moderna je pre mnogo vekova, ali sada je bio zločin da se obični ljudi oblače kao čarobnjaci. Svi su bili muškarci. Sa svog mesta mogla je da vidi njih devet koji su stajali ili sami ili u parovima, sačinjavajući deo kruga za koji je znala da će obuhvatiti ceo trg. Nekima nije bilo više od dvadeset, dok su neki izgledali drevno. Jedan od najbližih, svetlokosi muškarac od oko trideset, bio je iznenađujuće zgodan na neki uglađeni, negovani način. Ostali su izgledali iznenađujuće obično. Krajičkom oka je videla nagli pokret i okrenula se na vreme da ugleda Harina kako zamahuje rukom. Kamen je poleteo ka čarobnjacima. Uprkos tome što je znala šta će se dogoditi, zadržala je dah. Kamen je udario u nešto tvrdo i nevidljivo i pao na zemlju. Izdahnula je kada je još mladića počelo da baca kamenje. Nekoliko prilika u odorama pogledalo je kako se projektili odbijaju o vazduh ispred njih. Ostali su kratko

pogledali mladiće, potom se vratili svojim razgovorima. Sonea je piljila tamo gde se nalazila barijera čarobnjaka. Ništa nije mogla da vidi. Krenuvši napred, izvadila je jedan od zavežljaja iz svojih džepova, zamahnula i zavitlala ga iz sve snage. Rasturio se kada je udario u nevidljivi zid, i za trenutak se u vazduhu nalazio oblak praha, ravan sa jedne strane. Čula je tihi kikot u blizini i okrenula se ka starijoj ženi koja joj se smešila. „Dobar hitac”, reče cerekajući se. „Pokaz'la si im. Nastavi.” Sonea je uvukla šaku u džep i prsti joj se sklopiše oko velikog kamena. Približila se čarobnjacima nekoliko koraka i nasmešila. Videla je uznemirenost na nekoliko njihovih lica. Očigledno nisu voleli da im se prkosi, ali nešto ih je sprečavalo da se suprotstave mladićima. Iza izmaglice crvenog praha dopreše glasovi. Lepo negovani čovek je podigao pogled, a zatim se okrenuo svom prijatelju, starijem prosedom čoveku. „Bedne štetočine”, narugao se. „Koliko još moramo da čekamo pa da ih se otarasimo?” Nešto se prevrnulo u Soneinom stomaku i ona stegnu kamen još jače. Izvukla ga je i odmerila njegovu težinu. Bio je prilično težak. Okrenuvši se ka čarobnjacima, sakupila je sav svoj bes zbog izbacivanja iz doma, svu urođenu mržnju prema čarobnjacima i bacila kamen ka onome koji je govorio. Pratila je pogledom njegovu putanju kroz vazduh, i kako se približavao čarobnjačkoj barijeri, zaželela je da se probije i pogodi svoj cilj. Talasi plave svetlosti suknuše, a kamen uz tup udarac pogodi čarobnjakovu slepočnicu. Stajao je nepomično, ni u šta zagledan, a onda su mu kolena klecnula i njegov prijatelj mu priđe da ga uhvati. Sonea je piljila otvorenih usta dok je stariji čarobnjak spuštao svog sadruga na zemlju. Podsmesi mladića zamreše. Mir se poput dima proširio gomilom. Onda odjeknuše povici kako su još dva čarobnjaka priskočila i čučnula pored svog palog druga. Harinovi prijatelji i drugi iz gomile, počeše da kliču. Buka se vratila na trg kako su ljudi počeli da mrmljaju i dovikuju šta se dogodilo. Sonea je spustila pogled na svoje ruke. Uspelo je. Probila sam barijeru, ali to nije moguće, osim ako....

Ako nisam koristila magiju. Ohladila se kada se setila kako je usmerila svoj bes i mržnju na taj kamen, kako je umom pratila njegovu putanju i snagom volje ga proterala kroz zid. Nešto u njoj se komešalo, kao da je nestrpljivo da ponovi te radnje. Podignuvši pogled, videla je da se nekoliko čarobnjaka okupilo oko svog palog prijatelja. Neki su klečali pored njega, ali većina se okrenula ka gomili, pretražujući je pogledom. Traže me, iznenada je pomislila. Kao da je čuo njene misli, jedan se okrenuo i zapiljio pravo u nju. Ukočila se od užasa, ali njegov pogled je prešao preko nje i nastavio da šeta po masi. Ne znaju ko je to učinio. Odahnula je od olakšanja. Osvrnuvši se oko sebe, videla je da se gomila nekoliko koraka iza nje. Mladići su se povlačili. Srca koje je bubnjalo, pošla je za njima. Tada se stariji čarobnjak uspravio. Za razliku od ostalih njegove oči se bez oklevanja prikovaše za njene. Uperio je prst u nju i ostali čarobnjaci se okrenuše da pogledaju. Kako su se njihove ruke dizale, osetila je navalu užasa. Okrenuvši se, zaletela se ka masi. Krajičkom oka je videla ostatak mladića kako beži. Vid joj se zamuti kada nekoliko brzih blesaka svetlosti obasja lica pred njom, a onda se vazduhom prolomiše vrisci. Vrelina prelete preko nje i ona pade na kolena boreći se za vazduh. „STOJ!” Nije osećala bol. Spustivši pogled, odahnula je od olakšanja što joj je telo čitavo. Podigla je pogled; ljudi su još uvek bežali, potpuno ignorišući čudnovato pojačanu naredbu koja je još uvek odjekivala trgom. Miris paljevine joj dopre do nosa. Sonea se okrenula i ugledala priliku opruženu licem nadole na kaldrmi, par koraka od nje. Iako su plamenovi gladno proždirali odeću, prilika je nepomično ležala. Onda je videla crnu masu koje je nekada bila ruka i stomak joj se prevrnu od mučnine. „NEMOJTE JE POVREDITI!” Pridigavši se na noge, okrenula se od leša. Prilike su jurile pored nje sa obe strane kako su mladići bežali. Uz napor, primorala je sebe da nesigurno potrči. Sustigla je gomilu kod Severne kapije i progurala se kroz nju. Probijajući se napred, grabeći se za prostor sa onima koji su bih ispred nje, ugurala se duboko u gomilu tela. Osećajući još uvek težinu kamenja u džepovima, žurno ih je izbacila napolje. Nešto ju je uhvatilo za noge, saplelo, ah se ona se

podigla i jurnula napred. Nečije ruke su je grubo uhvatile otpozadi. Otimala se i udahnula da vrisne, ah ruke je okrenuše i ona se nađe kako pilji u poznate plave Harinove oči.

DRUGO POGLAVLJE

ČAROBNJAČKA RASPRAVA Iako je nebrojeno puta ušao u Dvoranu Gilde od kada je pre više od trideset godina diplomirao, gospodar Roten nikada nije čuo da odjekuje od tolikog broja glasova. Pogledao je more ljudi i žena pred sobom, odevenih u odore. Bili su načinjeni krugovi čarobnjaka i primetio je uobičajena društva i frakcije. Ostali su tumarali, napuštajući jedne krugove i pridružujući se drugima. Ruke su mahale naglašavajući reči, a povremeni uzvik ili negiranje bi se uzdigli iznad graje. Okupljanja su obično bili dostojanstveni, uredni događaji, ali dok ne bi došao administrator-upravitelj da ih organizuje, učesnici su obično razgovarajući kružili po središtu prostorije. Kako se Roten zaputio ka gomili, uhvatio je deliće razgovora koji su delovali kao da dopiru sa tavanice. Dvorana Gilde je pojačavala zvuke na čudne i nepredvidive načine, naročito ako bi glasovi bili povišeni. Efekat nije bio magičan, kao što bi nenadareni posetioci često pretpostavili, već nenameran rezultat pretvaranja zgrade u dvoranu. Prva i najstarija građevina Gilde isprva je sadržala prostorije za smeštaj čarobnjaka i njihovih učenika, kao i prostore za predavanja i okupljanja. Četiri veka kasnije, suočena sa velikim povećanjem broja članova, Gilda je izgradila nekoliko novih zgrada. Ne želeći da unište svoj prvi dom, uklonili su unutarnje zidove i dodali sedišta i od tada se sva okupljanja Gilde, ceremonije primanja, diplomiranja i saslušanja tu održavaju. Visoka prilika u ljubičastoj odori izašla je iz gomile i prišla Rotenu. Primetivši nestrpljiv izraz lica mlađeg čarobnjaka, Roten se nasmeši. Danil se više puta žalio kako se u Gildi ne događa ništa uzbudljivo. „Dakle, stari prijatelju. Kako je prošlo?" upita Danil. Roten prekrsti ruke. „Stari prijatelj, baš!”

„Stari đavo, onda." Danil nehajno odmahnu rukom. „Šta je upravitelj rekao?” „Ništa. Samo je želeo da mu opišem šta se dogodilo. Izgleda da sam ja jedini koji ju je video.” „Na njenu sreću”, odgovori Danil. „Zašto su ostali pokušali da je ubiju?” Roten odmahnu glavom. „Mislim da nisu nameravali.” Začuo se gong, glasniji od huka glasova i pojačani glas upravitelja Gilde proširi se dvoranom. „Neka svi čarobnjaci zauzmu svoja mesta, molim.” Pogledavši iz sebe, Roten je video ogromna ulazna vrata dvorane kako se zatvaraju. Gomile odora se raspršiše kako su se čarobnjaci zaputili sedištima na obe strane prostorije. Danil klimnu pokazujući ispred sebe. „Danas imamo retko društvo.” Roten je pogledao tamo gde mu je prijatelj pokazao. Viši čarobnjaci su zauzimali svoja mesta. Da bi njihov položaj i autoritet u Gildi bio obeležen, njihova sedišta su raspoređena u pet redova u prednjem delu dvorane. Do tih uzdignutih sedišta dolazilo se pomoću dvaju uzanih stepeništa. U sredini najvišeg reda je stajala velika stolica ukrašena zlatom i koja je imala izvezeni kraljev inkal: stilizovanu noćnu pticu. Stolica je bila prazna, ali u dva sedišta sa obe strane sedali su čarobnjaci sa zlatnim pojasevima oko strukova. „Kraljevi savetnici”, promrmlja Roten. „Zanimljivo.” „Da”, odgovori Danil. „Pitam se da li kralj Merin smatra da je ovo okupljanje dovoljno važno da bi prisustvovao.” „Nedovoljno je bitno da bi lično došao.” „Naravno da ne”. Danil se nasmeši. „Da je tako, pazili bismo na ponašanje.” Roten slegnu ramenima. „Nema nikakve razlike, Danile. Čak i da savetnici nisu ovde, niko od nas ne bi rekao nešto što ne bi rekao i u kraljevom prisustvu. Ne, oni su ovde da se postaraju da učinimo nešto više od toga da samo pričamo o devojci.” Stigavši do svojih uobičajenih sedišta, oni sedoše. Danil se zavalio u stolicu i preleteo pogledom po prostoriji. „Sve ovo zbog jednog prljavog uličnog mangupa.” Roten se prigušeno nasmcja. „Izazvala je priličnu pometnju, zar ne?” „Fergun nije došao”, Danil se namršti ka redu sedišta uz suprotni zid, „ali

njegovi sledbenici su tu.” Iako Roten nije odobravao javno iskazivanje netrpeljivosti prema drugim čarobnjacima, nije mogao a da se ne nasmeši. Fergunovo nametljivo ponašanje ga nije činilo omiljenim među ostalima. „Koliko se ja sećam isceliteljevog izveštaja, udarac je izazvao priličnu zbunjenost i uznemirenost. Iscelitelj je smatrao da je mudro da Fergunu da sedativ.” Danil tiho uzviknu oduševljeno likujući. „Fergun spava! Kada shvati da je propustio ovaj sastanak, biće razjareni” Gong je ponovo odjeknuo i prostorija poče da se utišava. „I, kao što možeš pretpostaviti, upravitelj Lorlen je bio veoma razočaran što gospodar Fergun nije mogao da da svoju verziju događaja”, dodade Roten šapatom. Danil jedva zadrža smeh. Pogledavši ka višim čarobnjacima, Roten vide da su svi zauzeli svoja mesta. Samo je upravitelj Lorlen još uvek stajao, sa gongom u jednoj i batom u drugoj ruci. Lorlenov izraz je bio neuobičajeno ozbiljan. Roten se uozbiljio kada se setio da je ovo prva kriza sa kojom se upravitelj suočava od kada je izabran na taj položaj. Lorlen je dokazao da je sposoban da se nosi sa svakodnevnim problemima unutar Gilde, ali sigurno je bilo više od nekolicine čarobnjaka koji su se pitali kako bi upravitelj izašao na kraj sa krizom kao što je ova. „Sazvao sam ovo okupljanje da bismo raspravili događaje koji su se zbili jutros na Severnom trgu", poče Lorlen. „Moramo posvetiti pažnju dvama krajnje ozbiljnim pitanjima: ubistvu nevinog i postojanju čarobnjaka koji nije pod našom kontrolom. Prvo ćemo razmatrati hitnije od ova pitanja. Pozivam gospodara Rotena kao svedoka događaja.” Danil pogleda iznenađeno Rotena, a zatim se nasmeši. „Naravno. Sigurno su prošle godine od kada nisi stajao tamo. Srećno.” Ustajući, Roten uputi prijatelju prekorevajući pogled. „Hvala ti što si me podsetio. Biću u redu.” Lica su se okrenula dok su čarobnjaci posmatrali Rotena kako silazi sa svog sedišta i prelazi preko dvorane da stane pred više čarobnjake. Pognuo je glavu pred upraviteljem. Loren klimnu u znak odgovora. „Kažite nam čemu ste prisustvovali, gospodaru Roten.” Roten je zastao da razmisli o onome što će reći. Kada se obraća Gildi, od govornika se očekuje da bude koncizan i da izbegava razrađivanje priče.

„Kada sam jutros stigao na Severni trg, zatekao sam gospodara Ferguna koji je već bio na svom mestu”, poče on. „Zauzeo sam položaj pored njega i dodao svoju moć štitu. Neki od mlađih bitangi su bacali kamenje, ali kao i uvek, nismo obraćali pažnju na njih.” Podigavši pogled do viših čarobnjaka, video je da ga pažljivo posmatraju. Potisnuo je nalet nervoze. Zaista je prošlo mnogo od kada se poslednji put obratio Gildi. „Zatim sam krajičkom oka ugledao blesak plave svetlosti i osetio poremećaj u štitu. Primetio sam predmet kako leti ka meni, ali pre nego što sam stigao da reagujem, pogodio je gospodara Ferguna u slepočnicu, lišivši ga svesti. Uhvatio sam gospodara Ferguna dok je padao, spustio ga na tlo i uverio se da povreda nije ozbiljna. Onda, kada su ostali prišli da pomognu, počeo sam da tragam za bacačem kamena.” Roten se kiselo nasmeši dok se prisećao. „Dok je večina mladića iznenađeno i zbunjeno piljila, ugledao sam jednu devojku koja je zapanjeno zurila u svoje ruke. Izgubio sam je iz vida kada su moje kolege pristigle, a pošto oni nisu mogli da odrede ko je bacio kamen, zamolili su mene da pokažem ko je to bio.” Odmahnuo je glavom. „Kada sam to učinio, greškom su pomislili da sam pokazao na mladiča koji je stajao pored nje i... i uzvratili su napad.” Lorlen pokaza Rotenu da stane. Pogledao je čarobnjake u redu sedišta pod sobom, očiju upravljenih u gospodara Balkana, starešinu ratnika. „Gospodaru Balkane, šta ste otkrili tokom ispitivanja onih koji su napali mladića?” Čarobnjak u crvenoj odori ustade. „Svih devetnaest čarobnjaka koji su učestvovali u napadu verovali su da je jedan od dečaka iz gomile napadač, zato što su pomislili da nije verovatno da bi devojka bila obučena kao čarobnjak-odmetnik. Svi su nameravali da ošamute momka, ne da mu naškode. Iz opisa udara, koji su mi pružili svedoci, verujem da je ovo zaista to što se dogodilo. Takođe sam iz ovih izveštaja zaključio da su se neki od ovih omamljujućih udara spojili i sačinili nekontrolisani vatreni udar. To je ono što je ubilo momka.” Sećanje na obličje koje je tinjalo iskrsnu u Rotenovom umu. Zgađen, on obori pogled. Čak i da se udari nisu spojili, devetnaest ošamučujućih udara bi namrtvo umlatili dečakovo telo. Nije mogao da se odupre osećaju da je on odgovoran za to. Da je samo sam nešto preduzeo, pre nego što su ostali

reagovali... „Ovo stvara nova teška pitanja”, reče Lorlen. „Nije verovatno da će nam javnost poverovati ako im kažemo da smo jednostavno pogrešili. Izvinjenje nije dovoljno. Moramo načiniti neke pokušaje da se iskupimo. Hoćemo li dati nadoknadu mladićevoj porodici?” Nekoliko viših čarobnjaka klimnu, a iza sebe Roten začu žagor odobravanja. „Ako je moguće pronaći ih", dodade jedan od viših čarobnjaka. „Bojim se da nadoknada neće popraviti štetu koju smo naneli našoj reputaciji”, namršteno će Lorlen. „Kako možemo povratiti poštovanje i poverenje ljudi?” Usledio je žamor, a onda se oglasio jedan glas: „Nadoknada je dovoljna." „Dajte vremena - ljudi će zaboraviti”, reče drugi. „Učinili smo sve što smo mogli.” I tiše, sa Rotenove desne strane: „...samo dečak iz straćara. Koga je briga?" Roten uzdahnu. Iako ga ovakve reći nisu iznenadile, probudile su u njemu dobro poznati bes. Od Gilde se zakonom očekivalo da štiti druge - a zakon nije pravio razlike između bogatih i siromašnih. Čuo je kako čarobnjaci tvrde kako su svi žitelji straćarnika lopovi i da ne zaslužuju zaštitu Gilde. „Nema mnogo toga što još možemo da učinimo”, reče gospodar Balkan. „Viši staleži će prihvatiti da je dečakova smrt bila nesrećan slučaj. Siromašni neće, i šta god da uradimo ili kažemo neće učiniti da se predomisle.” Upravitelj Lorlen je pogledao svakog od viših čarobnjaka ponaosob. Svi su klimnuli. „U redu”, on reče. „Razmotrićemo ovu stvar na sledećem okupljanju, kada ćemo već moći da ocenimo posledice ove tragedije.” Duboko je udahnuo, ispravio se i preleteo pogledom preko dvorane. „Sada da se pozabavimo drugim pitanjem, čarobnjakom-odmetnikom. Da li je još neko osim gospodara Rotena video ovu devojku ili je primetio kada je bacila kamen?” Usledila je tišina. Lorlen se namrštio, razočaran. Većinom rasprava na okupljanjima Gilde su dominirale starešine disciplina: gospa Vinara, gospodar Balkan i gospodar Sarin. Gospa Vinara, starešina iscelitelja, bila je praktična i nepopustljiva žena, ali je umela da bude iznenađujuće saosećajna.

Robusni gospodar Balkan je bio oprezan i pažljiv da sagleda sve strane problema, ali nije prezao od teških i brzih odluka. Najstariji od ovo troje, gospodar Sarin, je mogao da bude strog u svojim sudovima ali uvek je priznavao stavove drugih kao razložne. Oni su bili čarobnjaci od kojih jc Lorlen očekivao odgovore. „Moramo započeti sa ispitivanjem činjenica koje su jasne i potvrđene od strane svedoka. Nema sumnje da je, iako možda zvuči Čudno, magični štit probio običan kamen. Gospodaru Balkane, kako je ovo moguće?” Ratnik slegnu ramenima. „Štit koji smo koristili da prilikom Pročišćenja odbija kamenje je slab: dovoljno jak da zaustavi projektile, ali ne i magiju. Zbog plavog bleska i osećaja smetnji koje su opisali oni koji su držali štit, jasno je da je korišćena magija. Međutim da bi magija probila štit potrebno je da bude uobličena za tu svrhu. Verujem da je napadač koristio udar jednostavan - poslat sa kamenom.” „Ali zašto je uopšte koristio kamen?”, upita gospa Vinara. „Zašto nije udario samo sa magijom?” „Da bi sakrio udar?", predloži gospodar Sarin. „Da su čarobnjaci videli kako se približava udar, možda bi na vreme pojačali štit.” „To je moguće”, reče Balkan, „ali sila udara je korišćena samo da probije barijeru. Da je napadač imao zlih namera, gospodar Fergun bi završio sa nečim više od modrice na slepočnici." Vinara se namršti. „Dakle ovaj napadač nije želeo da ozbiljno povredi? Zašto bi to onda uopšte radio?” „Da demonstrira svoju moć - da nam prkosi, možda”, odgovori Balkan. Sarinovo izbrazdano lice se negodujuće naboralo. Roten odmahnu glavom. Primetivši taj pokret, Balkan spusti pogled i nasmeši se. „Zar se ne slažete, gospodaru Rotene?” „Nije očekivala da uradi bilo šta”, reče mu Roten. „Po njenom izrazu bilo je očigledno da je šokirana i iznenađena onime što je učinila. Verujem da nije obučavana.” „Nemoguće”, Sarin odmahnu glavom. „Neko je sigurno oslobodio njene moći.” „I naučio je da ih kontroliše, nadamo se”, dodade Vinara. „Ili imamo ozbiljan problem druge vrste.” U istom trenu, ćela dvorana poče da bruji od nagađanja. Lorlen podiže

ruku i svi glasovi se utišaše. „Kada mi je gospodar Roten ispričao čemu je prisustvovao, pozvao sam u svoju sobu gospodara Solenda da ga pitam da li je on, tokom izučavanja istorije Gilde, čitao o čarobnjacima čije su se moći razvile bez pomoći.” Lorlenov izraz je bio smrtno ozbiljan. „Izgleda da je naša pretpostavka, da moć čarobnjaka može da oslobodi samo drugi čarobnjak, pogrešna. Zabeleženo je da su u ranim vekovima Gildinog postojanja neki, koji su tražili obuku, već znali da koriste magiju. Njihove moći su se prirodno razvijale kako su fizički sazrevali. Budući da mi primamo i iniciramo polaznike dok su još veoma mladi, više ne dolazi do prirodnog razvoja moći.” Lorlen pokaza ka sedištima na jednoj strani dvorane. „Zamolio sam gospodara Solenda da sakupi sve što zna o ovom fenomenu i sada ga pozivam pred nas da nam prenese ono što je otkrio.” Ostarela prilika ustade iz reda muškaraca i žena u odorama i zaputi se niz stepenice. Svi su u tišini čekali dok stari istoričar nije stigao do poda i dovukao se da stane uz Rotena. Solend kruto klimnu višim čarobnjacima. „Do pre pet stotina godina”, poče starac mrzovoljnim glasom, „muškarac ili žena koji su želeli da nauče magiju, morali bi da zamole pojedine čarobnjake da im budu učitelji. Bili bi testirani i odabrani po snazi i po tome koliko su mogli da plate. Zbog ove tradicije neki od učenika su bili prilično zreli kada su počeli svoju obuku, zato što im je često trebalo mnogo godina rada ili izdašno nasleđe, pre nego što bi bili u stanju da plate za obuku. Međutim, ponekada bi se pojavili mladić ili devojka čije su moći već bile „oslobođene”, kako su to nazivali u tim vremenima. Ovi ljudi, poznati kao „prirodnjaci”, nikada nisu odbijani. Postojala su dva razloga. Prvi je bio to što su njihove moći uvek bile veoma jake. Drugi je zato što su morali biti naučeni kontroli.” Starac zastade, a glas mu postade piskaviji. „Već znamo šta se dešava sa polaznicima koji ne mogu da savladaju kontrolu. Ako je ova devojka prirodnjak, trebalo bi da smatramo da je moćnija od našeg prosečnog polaznika, moguće čak i od prosečnog čarobnjaka. Ako ne bude pronađena i naučena kontroli, predstavljaće priličnu opasnost po grad.” Usledila je kratka tišina, onda se hum uzbuđenja proširi kroz dvoranu. „Ali samo ako su njene moći same izbile na površinu”, dodade Balkan. Starac klimnu. „Postoji, naravno, mogućnost da ju je neko obučavao." „Onda je moramo naći - i nju i one koji su je učili", objavi glas.

Dvorana se opet ispuni diskusijom, ali Lorlenov glas je nadjača. „Ako je odmetnica, obavezani smo zakonom da nju i njene učitelje izvedemo pred kralja. Ako je prirodnjak, moramo je naučiti kontroli. U svakom slučaju, moramo da je nađemo.” „Kako?” oglasi se neko. Lorlen spusti pogled. „Gospodaru Balkane?” „Sistematičnom pretragom straćara” odgovori Ratnik. Okrenuo se i pogledao kraljeve savetnike. „Trebaće nam pomoć.” Lorlenove obrve se podigoše i on se pridruži ratnikovom pogledu. „Gilda formalno traži pomoć Gradske straže.” Savetnici razmeniše poglede i klimnuše. „Odobreno”, odgovori jedan od njih. „Treba da počnemo što pre”, reče Balkan. „Večeras, po mogućstvu." „Ako želimo pomoć Straže, trebaće neko vreme da se ona organizuje. Predlažem da počnemo sutra ujutru. „A šta ćemo sa nastavom?”, upita neko. Lorlen pogleda čarobnjaka pored sebe. „Mislim da jedan dodatni dan samostalnog učenja neće uticati na napredak polaznika.” „Jedan dan neće načiniti neku veliku razliku”, mrzovoljni upravnik Univerziteta, Džerik, slegnu. „ali hoćemo li je naći za jedan dan?” Lorlen stisnu usta. „ Ako je ne pronađemo, naći ćemo se sutra uveče ovde, da razmotrimo kako treba nastaviti potragu.” „Mogu li nešto da predložim, upravitelju Lorlene.” Roten se prenu od iznenađenja kada je čuo glas. Okrenuo se i ugledao gospodara Danila kako stoji među napetim čarobnjacima. „Da, gospodaru Danile?”, odgovori Lorlen. „Žitelji straćarnika će sigurno ometati našu potragu, a devojku će verovatno sakriti od nas. Možda ćemo imati bolje šanse za uspeh ako uđemo u straćarnik prerušeni.” Lorlen se namršti. „Kakvo prerušavanje predlažete.” Danil slegnu ramenima. „Sto smo manje uočljivi, to imamo veće šanse za uspeh. Predlažem da se barem neki od nas obuku poput njih. Možda shvatiti ko smo kada progovoriimo, ali...” „Definitivno ne”, zabrunda Balkan. „Na šta bi ličilo ako bi se otkrilo da je jedan od nas obučen kao prljavi prosjak. Bili bi smo ismejani u svim

Savezničkim zemljama.” Nekoliko glasova uzviknu svoje slaganje. Lorlen polako klimnu. „Slažem se. Mi, kao čarobnjaci, imamo prava da uđemo u bilo koju kuću u ovom gradu. Naša potraga će biti ometena ako ne budemo nosili odore.” „Kako ćemo znati šta tražimo?”, upita Vinara. Lorlen pogleda u Rotena. „Možete li da se setite kako je izgledala?” Roten klimnu. Načinivši par koraka unazad, on sklopi oči i prizva sećanje na malu, mršavu devojku sa uskim detinjim licem. Prizvavši svoju moć, on otvori oči i prikaza im ono sto mu je bilo u umu. Ispred njega se pojavi svetlucanje koje se brzo izoštrilo i otkrilo delimično prozirno lice. Kako je njegovo sećanje popunjavalo ostatak, pojavila se gruba odeća: bezbojna marama oko glave, debela tunika sa kapuljačom, pantalone. Kada je iluzija bila dovršena, on pogleda više čarobnjake. „To je ono što nas je napalo?", Balkan promrmlja. „Ona jedva da je nešto više od deteta." „Malo pakovanje sa velikim iznenađenjem u sebi”, reče suvo Sarin. „Šta ako to nije napadač?” upita Džerik. „Šta ako gospodar Roten greši?” Lorlen pogleda Rotena i blago se nasmeši. „Za sada možemo samo da pretpostavimo da je u pravu. Uskoro čemo saznati da li se gradske glasine slažu sa tim, a možda nađemo i svedoke koji su bili u gomili.” On klimnu ka iluziji. „To bi bilo dovoljno, gospodaru Rotene.” Roten je odmahnu rukom i iluzija iščeznu. Kada je ponovo podigao pogled, zatekao je gospodara Sarina kako procenjivački zuri u njega. „Šta ćemo da radimo sa njom kada je pronađemo?”, upita Vinara. „Ako je odmetnica, primenićemo zakon”, odgovori Lorlen. „A ako nije, naučićemo je da kontroiiše svoje moći.” „Naravno, ali nakon toga? Šta onda?” „Mislim da je pitanje koje gospa Vinara postavlja sledeće: da li treba da je učinimo jednom od nas?”, reče Balkan. Odjednom dvorana se ispuni glasovima. „Ne! Verovatno je lopov!” „Napala je jednog od nas! Treba da bude kažnjena, a ne nagrađena!” Roten odmahnu glavom i uzdahnu kako su se prigovori nastavljali. Iako nije bilo zakona koji je zabranjivao testiranje dece iz nižih staleža, Gilda je

tražila magiju samo u deci iz Kuća. „Gilda nije primila polaznika izvan Kuća već vekovima”, tiho reče Balkan. „Ali ako je Solend u pravu, ona može biti moćan čarobnjak”, podseti ga Vinara. Roten potisnu osmeh. Ćarobnice uglavnom postaju iscelitelji i znao je da bi gospa Vinara rado prešla preko porekla devojke ako bi time dobila jednog moćnog pomoćnika. „Snaga nije nikakav blagoslov ako se ispostavi da je čarobnjak iskvaren”, citirao je Serin. „Ona može biti lopov, ili čak kurva. Kakav uticaj bi neko sa takvom prošlošću mogao da ima na druge polaznike? Kako bismo znali da će joj naša zakletva išta značiti?” Vinarine obrve se izviše. „Dakle, vi biste joj pokazali za šta je sve sposobna, svezali njene moći i vratili je u sirotinju?” Sarin klimnu. Vinara pogleda u Balkana koji slegnu. Suzdržavajući se da se ne pobuni, Roten se primora da ćuti. Sa reda iznad, Lorlen je tiho posmatrao troje čarobnjaka, a njegov izraz nije odavao nikakvo mišljenje. „Barem bismo mogli da joj damo šansu”, reče Vinara. „Ako postoji šansa da se uklopi u naša pravila i postane odgovorna devojka, onda bi trebalo da joj ponudimo priliku.” „Što više razvije moći, to će biti teže da ih sputamo”, podseti je Sarin. „Znam”, Vinara se nagnu napred, „ali to nije nemoguće. Pomislite na to šta će misliti o nama ako je primimo. Malo darežljivosti i dobrote će da učini mnogo više u ispravljanju štete koju smo jutros naneli našoj reputaciji, od svezivanja njenih moći i vraćanja u straćarnik.” Balkanove obrve se izdigoše. „Istina, a možda nam uštedi napor prilikom potrage ako obznanimo da će biti dobrodošla među nama. Kada sazna da može da postane čarobnica, sa svim položajem i bogatstvom koje uz to ide, ona će doći k nama.” „A gubitak tog imućstva može predstavljati ono što će je odvratiti ako pomisli da se vrati ogavnom životu koji je nekada imala”, Sarin dodade. Gospa Vinara klimnu. Pogledala je po dvorani, a zatim je njen pogled skliznu do Rotena a oči se suziše. „Šta vi mislite o ovome, gospodaru Rotene?" Roten iskrivi lice. „Pitam se da li će posle onoga jutros da poveruje u

bilo šta što joj kažemo.” Balkanov izraz lica postade namršten. „Sumnjam u to. Verovatno ćemo prvo morati da je zarobimo, a tek posle joj objasnimo naše namere.” „Nema mnogo svrhe da čekamo da vidimo da li će ona da dođe do nas.”, zaključi Lorlen. „Započećemo sutra potragu, kao što smo i planirali.” Stegnuo je usta, zatim se okrenuo ka sedištu iznad sebe. Roten podiže pogled. Između upraviteljevog i kraljevog sedišta bila je jedna jedjna stolica rezervisana za vođu Gilde, visokog gospodara Akarina. Čarobnjak u crnoj odori ništa nije rekao tokom celog okupljanja, ali to nije bilo neuobičajeno. Iako se često dešavalo da Akarin promeni tok rasprave sa par blagih reči, uglavnom je bio tih. „Visoki gospodaru, imate li neki razlog da sumnjate da postoji odmetnuti čarobnjak u straćarniku?”, Lorlen upita. „Ne. Nema odmetnika u straćarniku", odgovori Akarin. Roten je bio dovoljno blizu da primeti kratki pogled koji su razmenili Balkan i Vinara. Prigušio je smeh. Pričalo se da visoki gospodar ima naročito oštra čula i gotovi svi čarobnjaci su ga se barem malo pribojavali. Klimnuvši, Lorlen se opet okrenu licem ka dvorani. Udario je u gong i dok je zvonjava odjekivala po dvorani, brujanje glasova se stiša na tihi mrmor. „Odluka da li da učimo devojku ili ne, biće odložena dok ona ne bude pronađena i njen karakter procenjen. Za sada se koncentrišimo na njeno pronalaženje. Potraga će početi ovde, sutra, četvrtog časa. Oni koji osećaju da imaju opravdan razlog da ostanu u Gildi, molim neka pripreme zahtev i večeras ga uruče mom pomoćniku. Proglašavam ovo okupljanje završenim.” Dvorana se ispunila šuštanjem odora i batom čizama. Roten se odmakao, kada je prvi od viših čarobnjaka sišao sa svog sedišta i zaputio se ka bočnim vratima dvorane. Okrenuvši se, sačekao je dok se Danil probijao kroz ostale čarobnjake i žurio ka njemu. „Da li si čuo gospodara Kerina?”, upita Danil. „Želi da devojka bude kažnjena za napad na njegovog dragog prijatelja, Ferguna. Lično mislim da devojka nije mogla da odabere boljeg čarobnjaka za onesvešćivanje.” „Hajde, Danile...” poče Roten. „...i sada moramo da prebiramo kroz đubre po straćarniku”, reče glas iza njega. „Ne znam šta je veća tragedija: to što su ubili momka ili to što su

promašili devojku”, odgovori drugi. Zgranut, Roten se okrenu da vidi govornika, starog alhemičara koji je bio previše zauzet namrgođenim gledanjem u pod da bi ga primetio. Dok se čarobnjak udaljavao, Roten odmahnu glavom. „Imao sam nameru da ti držim pridiku zato što si bezobziran, Danile, ali nema svrhe, zar ne?” „Ne”, složi se Danil, pomerivši se u stranu da prođu upravitelj Lorlen i visoki gospodar. „Šta ako je ne nađemo?”, upitao je upravitelj svog sagovornika. Visoki gospodar se nasmeja. „O, pronaćićete je, na ovaj ili onaj način iako bih rekao da će do sutra većina biti za spektakularniju i manje prijatnu alternativu.” Roten opet odmahnu glavom kako su se dvojica viših čarobnjaka udaljavali. „Da li sam ja jedini koga je briga šta će se dogoditi ovoj jadnoj devojci?” Osetio je kako ga Danil tapše po ramenu. „Naravno da ne, ali nadam se da nisi mislio da njemu držiš predavanje, stari prijatelju.”

TREĆE POGLAVLJE

STARI PRIJATELJI Ona je vrpca.” Glas je bio muški, mlad i nepoznat. Gde sam ja?, pomisli Sonea. Ležim na nečemu mekanom, za početak. Na krevetu? Ne sećam se da sam legla u krevet... „Nema šanse”. Ovo je bio Harinov glas. Shvatila je da ju je branio, a onda je shvatila značaj onoga što je neznanac rekao i osetila je zakasnelo olakšanje. Vrpca je bio špijun u jeziku straćarnika. Da se Harin složio, bila bi u nevolji... Ali čiji špijun? „Šta bi drugo mogla da bude?” odvrati prvi glas. „Zna magiju. Čarobnjaci moraju da se obučavaju godinama i godinama. Ko radi take stvari ovde?" Magiju? Sećanja navreše: trg, čarobnjaci... „Sa magijom ili bez magije, znam je od kada i Serija”, Harin reče momku. „Uvek je bila pravostrana.” Sonea jedva da ga je čula. U umu je videla sebe kako baca kamen, videla ga kako probija barijeru i pogađa čarobnjaka. Ja sam to učinila, pomislila je. Ali kako je to moguće... „Ali i sam si rekao, nije je bilo nekoliko godina. Ko zna sa kim je visila.” Onda se setila kako crpela nešto iz sebe - nešto što ne bi trebalo da poseduje... „Bila je sa svojom porodicom, Barile”, odgovori Harin. „Ja joj verujem, Seri joj veruje i to je dovoljno.” ....a Gilda zna da sam ja to učinila! Stari čarobnjak ju je video, pokazao na nju. Stresla se kako je sećanje na zadimljeni leš proletelo kroz njen um. „Upozorio sam te.” Baril nije bio ubeđen, ali je zvučao poraženo. „Ako te skvimpuje, ne zaboravi ko te je...” „Mislim da se budi” promrmlja još jedan poznat glas. Seri. Bio je negde

blizu. Harin uzdahnu. „Napolje, Barile.” Sonea je čula korake kako odlaze, a zatim i kako se zatvaraju vrata. „Sada možeš da prestaneš da se pretvaraš da spavaš, Sonea”, Seri promrmlja. Nečija ruka je dotakla njeno lice i ona trepćući otvori oči. Seri se nadneo na nju, kezeći se. Pridigla se na laktove. Ležala je na starom krevetu u nepoznatoj sobi. Kako je spustila noge na pod, Seri je procenjivački pogleda. „Izgledaš bolje", rekao je. „Osećam se dobro”, složila se. „Šta se dogodilo?” Podigla je pogled kako je Harin stao ispred nje. „Gde sam? Koliko je sati.” Seri se nasmeja. „Dobro joj je.” „Ne sećaš se?” Harin čučnu da bi mogao da joj se zagleda u oči. Sonea odmahnu glavom. „Sečam se da sam išla kroz straćare, ali...” Ispružila je ruke. „Kako sam dospela ovde?” „Harin te je doneo dovde”, reče ženski glas. „Kaže da si samo zaspala dok ste hodali.” Sonea se okrenu i ugleda devojku koja je sedela iza nje na stolici. Devojčino lice joj je bilo poznato. „Donja?” Devojka se nasmeši. „Tako je.” Lupnula je stopalom o pod. „Ti si u bolkući mog oca. Dozvolio je da te smestimo ovde. Prespavala si celu noć.” Sonea je pogledala ponovo po sobi, zatim se nasmešila kada se setila kako su Harin i njegovi prijatelji podmićivali Donju da za njih krade krigle sa bolom. Varivo je bilo jako i izazivalo im je vrtoglavicu. Gelinova bol-kuća je bila blizu Spoljašnjeg zida i jedna je od bolje građenih kuća u delu straćarnika koji se zvao Severnik. Stanovnici ove oblasti su zvali su straćarnik Spoljašnji krug iz prkosa prema stavu žitelja unutrašnjeg grada da straćarnik nije deo Imardina. Sonea je pretpostavila da je bila u jednoj od soba koje je Gelin izdavao gostima. Bila je mala i gotovo ceo prostor su zauzimali krevet, izguljena stolica, na kojoj je sedela Donja, i stočić. Stari izbledeli papirni zastori su prekrivali prozore. Sudeći po slabom svetlu koje je prosijavalo kroz njih, Sonea zaključi da je rano jutro.

Harin se okrenu ka Donji i dade joj znak da ode. Dok je devojka ustajala iz stolice Harin je obujmi rukom oko struka i privuče je k sebi. Ona mu se zaljubljeno osmehnu. „Da li misliš da bi mogla da nam pronađeš nešto da pojedemo”, upitao je. „Videću šta mogu da učinim.” Otišla je do vrata i izašla iz sobe. Sonea uputi Seriju upitan pogled i dobi samozadovoljni kez kao odgovor. Sevši u stolicu, Harin pogleda Soneu i namršti se. „Da li si sigurna da si bolje? Sinoć nisi ličila na sebe.” Ona slegnu. „Osećam se dobro, zapravo. Kao da sam baš dobro spavala.” „I jesi. Skoro ceo dan.” On slegnu, zatim je još jednom procenjivački pogleda. „Šta se dogodilo, Sonea? Ti si ta koja je bacila taj kamen, zar ne?” Sonea proguta knedlu, a grlo joj se iznenada osuši. Na momenat se pitala da li bi joj poverovao ako bi porekla. Seri joj spusti ruku na rama i stegnu ga. „Ne brini, Sonea. Nikom nećemo reći ako to ne želiš.” Klimnula je. „Bila sam to ja, ali... ne znam šta se dogodilo.” „Da li si koristila magiju?”, upita uzbuđeno Seri. Sonea skrenu pogled. „Ne znam. Samo sam želela da kamen prođe... i prošao je.” „Probila si čarobnjački zid”, reče Harin. „Za to je potrebna magija, zar ne? Kamenje ne prolazi kroz to.” „I blesnula je svetlost”, dodade Seri. Harin klimnu. „A čarobnjaci su se prilično uzbudili.” Seri se nagnu napred. „Misliš li da bi to mogla da uradiš ponovo?” Sonea se zapilji u njega. „Ponovo?” „Ne istu stvar, naravno. Ne možemo da ti dozvolimo da bacaš kamenje na čarobnjake, izgleda da im se to baš ne sviđa. Nešto drugo. Ako upali, znaćeš da možeš da koristiš magiju.” Ona slegnu ramenima. „Mislim da ne želim da znam.” Seri se nasmeja. „Zašto da ne? Razmisli šta bi sve mogla da radiš! Bilo bi sjajno!” „Za početak, niko ti više ne bi pravio probleme”, kaza joj Harin. Odmahnula je glavom. „Grešite. Imali bi još više razloga za to.” Mrko ga je pogledala. „Svi mrze čarobnjake. I mene bi mrzeli.” „Svi mrze Gildine čarobnjake”, reče joj Seri. „Oni su svi iz Kuća. Briga

ih je za sve osim sebe. Svi znaju da si živalj, kao i mi. Živalj. Nakon dve godine u gradu, njeni tetka i teča su prestali da sebe smatraju onime kako su obitavaoci straćarnika sebe zvali. Izvukli su se iz straćarnika. Sada su se nazivali zanatlijama. „Življi bi voleli da imaju svog čarobnjaka", bio je uporan Seri, „naročito ako bi radila dobre stvari za njih.” Sonea odmahnu glavom. „Dobre stvari? Čarobnjaci nikada ne rade ništa dobro. Zašto bi življi verovali da sam iole drugačija?” „A šta je sa lečenjem”, reče. „Zar Ranel ne šepa? Ti bi mogla da ga isceliš!” Zadržala je dah. Misleći na bol koji je njen teča pretrpeo, iznenada je shvatila Serijevo uzbuđenje. Zaista bi bilo lepo kada bi mogla da isceli tečinu nogu. A ako bi pomogla njemu, zašto ne bi pomogla i drugima?” Onda se setila šta je Ranel mislio o lečiteljima koji su mu lečili nogu. Ponovo je odmahnula glavom. „Ljudi ne veruju ni zdraviteljima, zašto bi verovali meni?” „To je zato što ljudi misle da ih zdravitelji čine bolesnim isto onoliko koliko ih i lece”, reče joj Seri. „Plaše se da ne postanu još bolesniji." „Još više se plaše magije. Mislili bi da su me poslali čarobnjaci da ih se otarasim.” Seri se nasmejao. „E, tu je glupo. Niko to neće pomisliti.” „A šta je sa Barilom.” On iskrivi lice. „Baril je balegar. Ne misle svi kao on.” Sonea frknu, neubeđena. „Čak i da je tako, ne znam ništa o magiji. Ako svi budu misli da mogu da ih iscelim, ljudi će me stalno juriti ali neću moći ništa da učinim da im pomognem.” Seri se namršti. „To je tačno." Pogledao je Harina. „U pravu je. Moglo bi da postane prilično loše. Čak i ako bi Sonea želela da ponovo proba magiju, opet bismo morali to da krijemo neko vreme.” Harin nabra usta, onda klimnu. „Ako bilo ko pita da li znaš magiju, Sonea, rećićemo im da ništa nisi uradila da mora da su čarobnjaci izgubili koncentraciju ili tako nešto, i da je kamen tako uspeo da prođe.” Sonea je piljila u njega, ispunjena nadom usled ove mogućnosti. „Možda se to i dogodilo. Možda i nisam ništa uradila.” „Ako ne budeš ponovo mogla da koristiš magiju, znaćeš zasigurno.” Seri

je potapša po ramenu. „Ako možeš, postaraćemo se da niko ne sazna. Za par nedelja, svi će misliti da su čarobnjaci pogrešili. Daj im mesec ili dva i svi će zaboraviti na tebe.” Kucanje na vratima učini da Sonea poskoči. Ustavši, Harin otvori vrata i pusti unutra Donju. Devojka je nosila poslužavnik pun krigli i veliki tanjir pun hleba.” „Evo”, ona reče, spustivši poslužavnik na stočić. „Krigla bola svakom, da proslavimo povratak starog prijatelja. Harine, otac želi da odeš do njega.” „Bolje da vidim šta hoće.” Harin uze kriglu i iskapi ga. „Vidimo se, Sonea”, on reče. Uhvatio je Donju oko struka i smeškajući je povukao sa sobom iz sobe. Sonea odmahnu glavom kako su se vrata zatvorila. „Koliko dugo to već traje?” „Njih dvoje?”, upita Seri, usta punih hleba. „Mislim da ima skoro godinu dana. Harin kaže da će da je oženi i nasledi krčmu.” Sonea se nasmeja. „Da li Gelin zna?” Seri se osmehnu. „Još uvek nije najurio Harina.” Ona podiže komad crnog hleba. Načinjen od karena, bio je prepun začina. Kako ga je zagrizla, stomak joj dade do znanja da ga je više od dana zanemarivala, i ona uhvati sebe kako halapljivo jede. Bol je bio kiseo, ali je prijao posle slanog hleba, kada su završili, Sonea sede na stolicu i uzdahnu. „Dok Harin bude bio zauzet održavanjem krčme, šta ćeš ti raditi.” Slegnuo je. „Ovo i ono. Krašću bol od Harina. Učiti njegovu decu da obijaju brave. Bar će nam biti toplo ove zime. Šta si ti planirala?” „Ne znam. Džona i Ranel su rekli... Ol” Skočila je na noge. „Nisam se našla sa njima. Nemaju pojma gde sami” Seri odmahnu rukom. „Tu su oni negde.” Posegnula je za torbicom sa novcem i pronašla je kako joj visi sa pojasa, puna i teška. „Lepu ušteđevinu imaš tu”, primeti Seri. „Ranel je rekao da svako od nas treba da nosi po malo i da se sam zaputi ka straćarniku. Bili bismo baksuzi da nas baš sve pretresu stražari.” Suzila je oči i pogledala ga je. „Znam tačno koliko je tamo bilo.” On se nasmeja. „I ja znam, i sve je tu. Hajde, pomoćiću ti da ih pronađeš.” Kada je ustao, prošao je kroz vrata i ušao u kratak hodnik. Sonea ga je

pratila niz uzane stepenice u poznatu sobu za pijenje. Kao i uvek, vazduh je bio pun isparenja od bola, smeha i neprestanog torokanja i prijateljskih psovki. Krupni čovek se raširio preko pulta na kome su se služilo piće. „'Brojutro, Geline”, doviknu Seri. Gelin je kratkovido napregao pogled, a onda se iscerio. „Haj! Ovo je mala Sonea, a?” Gelin joj priđe i pljesnu je po ramenu. „I ona je skroz porasla. Sećam se kada si mi drpala bol, devojko. Bila si pravi mali lopov.” Sonea se iskezi i baci pogled na Serija. „A to je takođe bila samo moja ideja, zar ne, Seri?” Seri raširi ruke i nevino zatrepta. „Ne znam o čemu pričaš, Sonea.” Gelin se zakikota. „Eto šta se dogodi kada visiš sa Lopovima. Kako su ti roditelji?” „Mislite na tetka Džonu i teča Ranela?” On odmahnu rukom. „Na njih sam mislio.” Sonea slegnu i na brzinu opisa izgon svoje porodice iz boravionice. Gelin saosećajno klimnu kada je čuo za njihovu nevolju. „Verovatno se pitaju kuda sam se dela” reče mu. „Ja...” Sonea skoči kada vrata krčme lupiše. Ćela prostorija se utišala i svi pogledaše ka ulazu. Tamo je stajao Harin, naslonjen na dovratak, čela sjajnog od znoja, dok su mu se grudi ubrzano nadimale i spuštale. „Pazi na moja vrata”, viknu Gelin. Harin podiže pogled. Kada je ugledao Soneu i Serija, prebledeo je i pošao napred. Žurno prešavši sobu, on uhvati Soneu za ruku iv povuče je u kuhinju, sa Serijem odmah za petama. „Šta je bilo?”, prošapta Seri. „Čarobnjaci pretražuju straćare”, Harin prodahta. Sonea je piljila u njega sa užasom. „Oni su ovđe?”, uzviknu Seri. „Zašto?” Harin značajno pogleda Soneu. „Traže mene”, ona izusti. Harin tužno odmahnu, onda se okrenu Seriju. „Gde da idemo?” „Koliko su blizu?” „Blizu. Krenuli su od Spoljašnjeg zida ka ovamo.”

Seri zviznu. „Toliko blizu!” Sonea pritisnu ruku na grudi. Srce joj je prebrzo udaralo. Osećala se bolesno. „Imamo samo par minuta”, kaza im Harin. „Moramo da se izgubimo odavde. Pretražuju svaku zgradu.” „Onda ćemo morati da je odvedemo negde gde su već bili.” Sonea se nasloni na zid kako su joj kolena gubila snagu od sećanja na ugljenisani leš koje joj je iskočilo pred oči.” „Ubiće me!" zavapila je. Seri je pogleda. „Ne, Sonea”, reče svojoj prijateljici. „Ubili su onog momka...”, naježila se. Uhvatio ju je za ramena. „Nećemo dozvoliti da se to dogodi, Sonea.” Njegov pogled je bio direktan a njegov izraz neuobičajeno ozbiljan. Uzvratila mu je, tražeći na tom licu sumnju koje nije bilo. „Da li mi veruješ”, rekao je. Klimnula je. On joj se kratko nasmeši. „Hajde onda.” Povukao ju je od zida i poveo kroz kuhinju, praćen Harinom. Prošavši kroz još jedna vrata, našli su se u blatnjavoj uličici. Sonea je zadrhtala kako je zimski vazduh prošao kroz njenu odeću. Zaustavivši se blizu kraja uličice, Seri im kaza da ostanu pozadi dok on proveri da li je sve čisto. Zastao je samo za trenutak na uglu i požurio natrag, odmahujući glavom. Mahnuvši, žurno ih je uputio niz suprotnu stranu sokaka. Stao je na pola niz uličicu i podigao malu rešetku ugrađenu u zid. Harin je sumnjičavo pogledao prijatelja, zatim potrbuške legao i upuzao unutra. Sonea je ušla za njim i našla se u tamnom tunelu. Dok joj je Harin pomagao da ustane, Seri se provukao kroz otvor. Rešetka se nečujno spustila, što je ukazivalo na to da se šarke redovno podmazuju. „Da li si siguran što se ovog tiče?”, prošaputa Harin. „Lopovi će biti previše zauzeti sprečavanjem čarobnjaka da pronađu njihove stvari, da bi brinuli o nama”, reče mu Seri. „Osim toga, mi nećemo dugo biti ovde. Ne sklanjaj ruku sa mog ramena, Sonea.” Poslušala ga je, uhvativši se za njegov kaput. Harinova šaka je čvrsto počivala na njenom ramenu. Kako su pošli niz tunel, zapiljila se u tamu

ispred sebe dok joj je srce bubnjalo. Po Harinovom pitanju zaključila je da su ušli na lopovski drum. Korišćenje mreže podzemnih tunela bez prethodnog odobrenja je bilo zabranjeno, a čula je zastrašujuće priče o kaznama koje su lopovi primenjivali na one koji su upadali na njihovu teritoriju. Od kada je mogla da se seti, ljudi su u šali zvali Serija prijateljem Lopova. Uvek je postojao tračak i straha i poštovanja u tim zadirkivanjima. Znala je da je njegov otac bio krijumčar, tako da je bilo moguće da je Seri nasledio njegove privilegije i kontakte. Međutim, nikada nije videla ništa što bi to dokazalo, a uvek je sumnjala da je on ohrabrivao takve spekulacije da bi zadržao važan položaj drugog čoveka Harinove bande. Koliko je ona znala, nije imao nikakvih veza među Lopovima i sada ju je možda vodio u smrt. Bolje rizikovati susret sa Lopovima nego se suočiti sa sigurnom smrću iznad zemlje. Lopovi barem nisu tragali za njom. Put je postao još mračniji sve dok Sonea nije mogla vidi ništa osim promenljivih nijansi tame. Onda se postepeno osvetljavalo dok su se primicali drugoj rešetki. Seri je skrenuo u još jedan hodnik, zatim promenio pravac i zašao u potpuni mrak bočnog prolaza. Nastavili su dalje i skrenuli nekoliko puta pre nego što je Seri stao. „Trebalo bi da su ovde već bili”, promrmlja Seri Harinu. „Ostaćemo ovde dovoljno dugo da kupimo nešto, onda ćemo poći dalje. Trebalo bi da odeš do ostalih i uveriš se da ništa nisu rekli za Soneu. Ljudi možda pomisle da mogu da izvuku nešto od nas preteći da će reći čarobnjacima gde smo.” „Okupiću ih”, uveri ga Harin. „Saznaću da li su propevali i reći ima da drže svoje krigle zatvorene.” „Dobro”, odgovori Seri. „Sada smo došli ovde samo da kupimo malo praha od ikera, i to je sve.” Udaljeni zvuci su odjeknuli tamom, a onda su se otvorila vrata i oni izađoše na jarku svetlost dana - i u ograđeni prostor pun rasuka. Kada su ugledali uljeze, ptice su podigle svoja malecna krila i glasno zakreštale. Zvuk se odbio od četiri zida malog dvorišta. Na obližnjim vratima se pojavila žena. Videvši Soneu i Harina u svom oboru, njeno lice se namrči. „Haj! Ko ste vi?” Sonea se okrenu Seriju i vide ga kako čuči iza nje i prelazi šakom preko prašnjavog tla. Uspravio se i nasmešio se ženi.

„Došli smo ti u posetu, Larija”, rekao je. Žena se zagleda u njega. Njen ljutiti izraz iščeznu i bi zamenjen osmehom punim bora. „Serini! Uvek mi je zadovoljstvo da te vidim. Jesu ovo tvoji prijatelji? Dobrodošli! Dobrodošli! Uđite u kuću da vas poslužim rakom.” „Kako ide posao”, upita Seri kada su izašli iz obora i ušli za Larijom u malu sobu. U prostoriji se nalazio uzani krevet, dok su ostatak prostora uglavnom zauzimali peć i sto. Čelo joj se naboralo. „Naporan dan. Imala sam posetioce pre manje od jednog sata. Bili su krajnje radoznali.” „Posetioce u odorama?” Klimnula je. „Pretrnula sam od straha. Gledali su svuda, ali nisu ništa videli, ako znaš šta hoću da kažem. Mada stražari jesu. Sigurna sam da će se vratiti, ali kada se budu vratili ništa više neće naći.” Zakikotala se. „Tada će biti prekasno.” Zastala je i stavila vodu na peć da prokuva. „Zašto ste vi ovde?” „Uobičajeno.” Prepredeni pogled se pojavio u Larijinim očima. „Planiraš par noći u jazbini, a? Kol'ko nudiš?” Nasmešio se. „Duguješ mi uslugu, ako se sećam.” Žena stisnu usta, a njene oštre oči se suziše. „Ostanite ovde.” Nestala je iza vrata. Uz uzdah, Seri se baci na krevet koji glasno zaškripa. „Opusti se, Sonea”, reče joj. „Ovde su bili. Neće ponovo tražiti.” Klimnula je. Srce joj je još uvek bubnjalo, a u stomaku je osećala nelagodnost. Duboko udahnuvši, dopustila je sebi da se nasloni na zid. Kako je voda proključala, Seri se poslužio teglicom tamnog praha i nasuo nekoliko kašičica u šolje koje Larija iznela. Ospokojavajuće poznat, snažan miris ispuni sobu. „Sada barem znamo zasigurno, Sonea”, reče Harin kada mu je Seri dodao šolju. Namrštila se. „Znamo šta?” „Da si sigurno koristila magiju”, iskezio se. „Ne bi te tražili da ne misle da je bila magija, zar ne?” —oOo—

Nestrpljivim pokretom, Danil odagna vlagu iz svoje odore. Oblačići pare suknuše iz tkanine. Stražari su ustuknuli, a onda, kada je ledeni nalet vetra odneo maglu, njih četvorica se vratiše na svoja mesta. Išli su u formaciji dvojica pored njega, dvojica iza. Besmislena predostrožnost. Življi ne bi bili toliko glupi da ga napadnu. A osim toga, ako bi ih napali, stražari bi od njega očekivali da ih zaštiti. Uhvativši setni pogled jednog od ljudi, Danil oseti ubod krivice. Na početku dana su bili nervozni i puni poštovanja. Znajući da će morati to da trpi do kraja dana, Danil se potrudio da bude otvoren i prijateljski. Njima je ovo bio kao praznik - beskrajno zanimljivije od sati stajanja na nekoj od kapija ili patroliranja gradskim ulicama. Uprkos njihovoj žudnji da provaljuju po krijumčarskim skrovištima i bordelima, nisu bili od neke koristi u potrazi. Nije mu bio potreban niko da obija brave ili otvara kutije, a žitelji straćarnika su sarađivali, iako nerado. Danil uzdahnu. Video je dovoljno da zna da su mnogi od ovih ljudi navikli da kriju stvari koje nisu želeli da budu pronađene. Video je mnogo prikrivenih osmeha na licima koja su ga posmatrala. Kakvu je šansu samo stotina čarobnjaka imala da pronađe jednu običnu devojku među hiljadama žitelja straćara. Nikakvu. Danil stegnu vilicu kada se setio sinoćnih reči gospodara Balkana. Na šta bi ličilo da se otkrije da je jedan od nas obučen kao prljavi prosjak. Bili bismo ismejani u svim Udruženim zemljama. Otpuhnuo je. A sada ne pravimo budale od sebe? Oštar smrad ispuni Danilove nozdrve. Pogledao je u slivnik zapušen fekalijama. Ljudi koji su stajali pored toga su se žurno udaljili. Uz napor, naterao je sebe da duboko udahne i obuzda svoj izraz lica. Nije voleo da zastrašuje ljude. Da ih impresionira? Da. Izazove strahopoštovanje? Još bolje. Ali ne da prestravi. Smetalo mu je kako su se ovi ljudi uvek sklanjali sa puta kada bi se primakao, a onda piljili u njega dok ih mimoilazi. Deca su bila odvažnija, pratila su ga unaokolo, ali bi brzo zaždila ako bi ih pogledao. Muškarci i žene, mladi i stari, svi su ga oprezno posmatrali. Svi su izgledali snažno i prepredeno. Pitao se koliko njih radi za Lopove...

Danil stade. Lopovi... Stražari su se naglo zaustavili i upitno ga pogledali. Ignorisao ih je. Ako su priče tačne, Lopovi su poznavali straćarnik bolje od bilo koga drugog. Da li oni znaju gde se nalazi ova devojka? Ako ne, da li bi oni mogli da je pronađu? Da li bi bili voljni da pomognu Gildi? Možda, ako je nagrada primamljiva... Kako li bi drugi čarobnjaci reagovali ako bi predložio pogodbu sa Lopovima? Bili bi užasnuti. Zgranuti. Pogledao je u plitki, smrdljivi jarak koji je služio kao slivnik. Čarobnjaci bi možda povoljnije mislili o toj ideji nakon nekoliko dana bazanja kroz straćare. Sto bi značilo da bi mu šanse za odobrenje sve više rasle, što bi duže čekao. Ipak, svaki sat koji bi protekao bi pružio devojci više vremena da se sakrije. Danil skupi usta. Ne bi škodilo ako bi otkrio da li su Lopovi voljni sa nagode i pre nego što bi tu ideju izneo pred Gildu. Ako bi prvo čekao na odobrenje Gilde, a ispostavilo se da Lopovi ne žele da sarađuju, protraćio bi puno vremena i truda. Okrenuo se najstarijem od stražara. „Kapetane Garine. Da li znate kako može da se stupi u vezu sa Lopovima?” Kapetanove obrve su se podigle toliko visoko da su nestale pod šlemom. Odmahnuo je glavom. „Ne, gospodaru.” „Ja znam, gospodaru.” Danil se okrenuo i pogledao najmlađeg od četiri stražara, suvonjavog mladića po imenu Olin. „Nekada sam živeo ovde, gospodaru”, priznade Olin, „pre nego što sam stupio u stražu. U okolini uvek ima ljudi koji bi Lopovima preneli poruku, ako znate gde da tražite.” „Shvatam.” Danil je žvakao unutrašnji deo obraza dok je ovo razmatrao. „Nađi mi jednog od tih ljudi. Pitaj da li bi Lopovi bili voljni da rade sa nama. O tome uzvesti samo mene - i nikog drugog.” Olin klimnu zatim pogleda kapetana. Stariji čovek od negodovanja stisnu usta, ali klimnu, i trgnu glavu ka jednom od stražara. „Povedi Kerana.”

Danil je gledao dok su njih dvojica koračali niz ulicu, zatim se okrenuo nastavio da korača, uma zaokupljenog mogućnostima. Poznata prilika je izašla iz kuće malo niže niz ulicu. Danil se nasmeši i pruži korak. - Rotenel Čovek se zaustavio, a vetar podiže njegovu odoru tako da je zalepršala. - Danile? Rotenova poruka je bila tiha i nesigurna. - Ovde sam. Danil posla drugom čarobnjaku sliku ulice i osećaj blizine. Roten se okrenuo ka njemu, a onda uspravio kada ga je ugledao. Približivši mu se, video je da su Rotenove plave oči raširene i nemirne. „Ikakve sreće?” „Ne.” Roten odmahnu glavom. Pogledao je u sklepetane kuće na jednoj strani ulice. „Nisam imao pojma kako je ovde.” „Kao brlog harena.” Zakikota se Danil. „Pravi haos.” „O da, ali mislio sam na ljude.” Roten pokaza na gužvu oko njih. „Uslovi su tako loši... nisam mogao ni da zamislim...” Danil slegnu. „Nemamo šanse da je pronađemo, Rotene. Jednostavno nas nema dovoljno. Roten klimnu. „Misliš li da su drugi imali više sreće?” „Da jesu, već bi nam javili.” „U pravu si.” Roten se namršti. „Danas mi je palo napamet, odakle nam uopšte ideja da je ona još uvek u gradu? Mogla je da pobegne u unutrašnjost. Odmahnuo je glavom. „Bojim se da si u pravu. Završio sam ovde. Hajdemo natrag u Gildu.”

ČETVRTO POGLAVLJE

POTRAGA SE NASTAVLJA Rana jutarnja svetlost je obojila zaleđene prozore u zlatno. Vazduh u sobi je bio dražesno topao, zagrejan svetlećom kuglom koja je lebdela iza staklene ploče od mutnog stakla, ugrađene u zid. Zavezavši pojas svoje odore, Roten je izašao u salon da se pozdravi sa prijateljima. Druga staklena ploča je omogućavala kugli da istovremeno zagreva i spavaću sobu i salon. Ispred nje je stajao postariji čarobnjak, ruku prislonjenih na staklo. Iako je već dobrano zašao u osamdesete, Jaldin je još uvek bio vitalan i bistrog uma, uživajući dugovečnost i dobro zdravlje koje je dolazilo sa magijskim sposobnostima. Viši i mlađi čarobnjak je stajao pored Jaldina. Danilove oči su bile poluzatvorene i izgledalo je kao da je na ivici sna. „Dobro jutro”, reče Roten. „Izgleda da će danas vreme da se prolepša.” Jaldin se veselo nasmeja. „Gospodar Davin misli da ćemo imati nekoliko toplih dana pre nego što počne prava zima.” Danil se namršti. „Davin to govori već nedeljama.” „Nije rekao kada će se to dogoditi.” Jaldin se zakikota. „Samo da će se dogoditi.” Roten se nasmeši. U Kiraliji je postojala stara izreka: „Sunce se ne trudi da udovolji kralju, čak ni čarobnjacima.” Gospodar Davin, alhemičar osobenjak, započeo je sa izučavanjem vremena pre tri godine, rešen da dokaže suprotno. U poslednje vreme je snabdevao (i i Idu sa „prognozama”, mada je Roten sumnjao da je stopa njegove uspešnosti više imala veze sa srećom nego sa njegovim genijem. Ulazna vrata prostorije se otvoriše i uđe Rotenova služavka, Tanja. Donela je poslužavnik do stola i spustila ga. Na njemu se nalazio komplet malih šolja ukrašenih zlatom i tanjir na kome se nalazila velika gomila

slatkih, otmeno ukrašenih kolača. „Sumi, gospodo?" upitala je. Danil i Jaldin željno klimnuše. Dok im je Roten nudio da sednu, Tanja je stavila nekoliko kašičica suvog lišća u zlatno lonče i dodala toplu vodu. Zaldin uzdahnu i odmahnu glavom. „Da budem iskren ne znam zašto sam se prijavio da idem danas. Ne bih to učinio da Ezril nije insistirala. Rekao sam joj: „Ako je samo polovina nas tamo, kakve šanse imamo?" Odgovorila je: „Mnogo veće ako bi ti išao.” Roten se nasmeši. „Tvoja žena je razumna dama.” „Pomislio bih da bi više nas bilo zainteresovano da pomogne, nakon što su kraljevi savetnici objavili da ako nije odmetnica, kralj želi da bude obučena.”, reče Danil. Jaldin iskrivi lice. „Mislim da su neki povukli svoju pomoć iz protesta. Ne žele devojku iz straćara u Gildi.” „Pa, sada nemaju izbora. A sada smo dobili i novog pomoćnika”, podseti ih Roten dok je uzimao solju od Tanije. „Fergun.” Danil načini nepristojan zvuk. „Devojka je trebalo da baci taj kamen jače.” „Danile!” Roten pripreti prstom mlađem čarobnjaku. „Fergun je jedini razlog zašto je još uvek traži pola Gilde. Bio je veoma ubedljiv na sinoćnjem okupljanju.” Jaldin se tugaljivo nasmeši. „Sumnjam da će dugo da ostane tako. Kada smo se juče konačno vratili, otišao sam pravo u Kupatila, ali Ezril je rekla da je još uvek mogla da oseti na meni miris straćarnika.” „Nadam se da naša mala odbegla čarobnica ne miriše toliko loše”, Danil uputu Rotenu iskrivljeni osmeh, „ili će prva lekcija koju ćemo je naučiti kako da se pere.” Setivši se devojčinog izgladnelog, prljavog lica, očiju raširenih u shvatanju šta je učinila, Roten se naježi. Ćele noći je sanjao straćare. Bazao je po udžericama tankih zidova, posmatrali su ga ljudi bolesnog izgleda, ili starci koji su drhtali u svojim ritama, ili mršava deca koja jede polutrulu hranu, izobličene bogalje... Učtivo kucanje prekinu njegove misli. Okrenuo se ka vratima i svojim umom izdade naređenje. Ona se otvoriše ka unutra i mladić u odori glasnika uđe u sobu.

„Gospodaru Danile.” Glasnik se duboko nakloni mlađem čarobnjaku. „Govori”, naredi Danil. „Kapetan Garin vam šalje poruku, gospodaru. Rekao je da vam kažem da su stražari Olin i Keran pronađeni opljačkani i prebijeni. Čovek koga ste tražili ne želi da govori sa čarobnjacima.” Danil je zurio u slugu, onda se namrštio razmatrajući vesti. Kako je tišini trajala, mladić se nelagodno prebacivao sa noge na nogu. „Da li su ozbiljno ozleđeni?”, upita Roten. Glasnik odmahnu glavom. „Modrice, gospodaru. Ništa nije slomljeno.” Danil odmahnu rukom. „Zahvali se kapetanu na poruci. Možeš ići.” Glasnik se ponovo pokloni i ode. „Šta je to bilo?” upita Jaldin kada su se vrata zatvorila. Danil stegnu usta. „Izgleda da Lopovi nisu baš najbolje nastrojeni prema nama.” Jaldin tiho frknu i posegnu za kolačem. „Ne bih ni pomislio drugačije! Zašto bi...” Stariji čarobnjak prekorno pogleda mlađeg. „Nisi valjda...” Danil slegnu. „Vredelo je pokušati. „Ipak, oni bi navodno trebalo da znaju sve što se događa u gradu.” „Pokušao si da kontaktiraš Lopove}’’ „Koliko znam, nisam prekršio nijedan zakon.” Jaldin zaječa i zavrte glavom. „Ne, Danile”, reče Roten, „ali kralj i Kuće teško da bi povoljno gledali na Gildu ako bi poslovala sa Lopovima.” „Ko kaže da smo išta poslovali?” Danil se nasmeši i otpi iz svoje šolje. „Razmislite o tome. Lopovi poznaju straćarnik daleko bolje nego Što bismo mi ikada mogli da se nadamo. U boljoj su poziciji od nas da pronađu devojku i siguran sam da bi više voleli samo da je potraže nego da im mi njuškamo po teritoriji. Samo treba da sredimo da kralju izgleda kao da smo ubedili ili zastrašili Lopove da nam predaju devojku i dobićemo odobrenje koje nam je potrebno.” Roten se namršti. „Imaćeš velikih problema da ubediš više čarobnjake da to dopuste.” „Za sada ne moraju da znaju.” Roten prekrsti ruke. „Da moraju”, reče odlučno. Danil ustuknu. „Pretpostavljam da moraju, ali sam siguran da bi mi

oprostili ako bi uspelo, a ja im pružio način da to opravdaju pred kraljem.” Jaldin otpuhnu. „Možda je i bolje što nije uspelo.” Ustavši, Roten priđe prozoru. Uklonio je nešto mraza i zagledao se u urednu, pažljivo održavanu baštu. Pomislio je na dršćuće, izgladnele ljude koje je video. Da li je i ona tako živela? Da li ju je njihova potraga isterala iz njenog nesigurnog zaklona na ulice? Zima je dolazila, i ona je lako mogla da umre od izgladnelosti dugo pre nego što bi njene moći postale nestabilne i opasne. Lupkao je prstima na prozorski sims. „Ima vise bandi Lopova, zar ne?” „Da”, reče Danih „Da li čovek koga si pokušao da kontaktiraš govori u ime svih?” „Ne znam”, priznade Danih „Verovatno ne.” Roten se okrenuo i zagledao u svog prijatelja. „Ne bi škodilo ako bismo saznali, zar ne?” Jaldin je piljio u Rotena, a zatim se pljesnuo šakom po čelu. „Vas dvojica ćete nas sve dovesti u nevolju”, zakukao je. Danil potapša starca po ramenu. „Ne brini, Jaldine, samo jedan od nas treba da ode.” Iskezio se Rotenu. „prepusti to meni. U međuvremenu, hajde da damo Lopovima razlog da nam pomognu. Voleo bih da pobliže pogledam one podzemne tunele koje smo juče otkrili. Kladim se da bi više voleli kada ne bismo imali razloga da njuškamo tamo dole.” —oOo— „Ne sviđaju mi se ove podzemne prostorije”, reče Donja. „Nemaju prozora. Podilaze me žmarci od toga.” Sonea se namrštila i počešala sitne ujede koje je zaradila tokom noći. Njena tetka je redovno prala krevete i ćebad nalivkom od bilja koji bi se otarasio buba, i Sonei su nedostajale čistunačke navike njene tetke. Uzdahnula je i osmotrila prašnjavu sobu. „Nadam se da Seri neće da nadrlja što me krije ovde.” Donja slegnu ramenima. „Godinama već čini usluge za Opiju i devojke u Plešućim cipelama. Neće im smetati da boraviš u njihovoj ostavi nekoliko dana. Znaš, njegova mama je radila ovde.” Donja spusti veliku drvenu činiju na sto ispred Sonee. „Spusti glavu.” Sonea posluša i trgnu se kada joj ledena

voda pređe preko glave. Nakon nekoliko ispiranja, Donja je odnela činiju, sada punu mutne zelene vode. Istrljala je Soneinu kosu otrcanim peškirom, pre nego što se uspravila i kritički procenila svoj rad. „Ništa nije pomoglo”, Donja reče, odmahujući glavom. Sonea dodirnu svoju kosu. Još uvek je bila lepljiva od smese koju joj je Donja namazala. „Ništa?” Donja se nagnu bliže i prebra po njenoj kosi. „Pa, malko je svetlija ali se ne primećuje odmah.” Uzdahnula je. „A teško da možemo još više da je skratimo. Ali...”, koraknula je unazad i slegla ramenima. „Ako čarobnjaci traže devojku, kao što ljudi pričaju, možda tebe uopšte ne bi ni pokupili. Izgledaš kao dečak sa takvom kosom, barem na prvi pogled.” Podbočila se i koraknula unazad. „Zašto si je uopšte toliko skraćivala?” Sonea se nasmeši. „Da bih izgledala kao dečak. Ne stvaraju mi toliko neprilika.” „U boravionici?” „Ne. Uglavnom sam skupljala i raznosila za Džonu i Ranela. Ranel je spor zbog svoje noge, a Džona bolje radi. Mrzela sam to što sam stalno u boravionici, tako da sam ja išla.” Sonea iskrivi lice. „Prvi put kada je trebalo da odnesem neke stvari jednom trgovcu, videla sam nekoliko zanatlija i konjušara kako maltretiraju pekarsku pomoćnicu. Nisam želela da trpim takve stvari, tako da sam počela da se oblačim i ponašam kao dečak.” Donja podiže obrve. „I to deluje?” „Uglavnom.” Sonea se kiselo nasmeši. „Ponekad se ni ne isplati da izgledaš kao dečak. Jednom se jedna služavka zaljubila u menel Drugi put me je baštovan saterao u ćošak i bila sam sigurna da je shvatio da sam devojka, sve dok me nije zgrabio. Gotovo se onesvestio, onda se zacrveneo i naterao me da obećam da nikome neću reći. Ima ih tamo svakakvih.” Donja nasmeja. „Ovde devojke takve ljude zovu zlatnim rudnicima. Opija naplaćuje više za dečake, zato što bi je Straža obesila ako bi saznala. Nema nikakvog zakona koji zabranjuje devojke. Sećaš li se Kalije?” Sonea klimnu kada se setila mršave devojke koja je služila u bol-kući blizu pijace. „Ispostavilo se da ju je otac godinama prodavao mušterijama”, reče Donja, odmahujući glavom. „Svoju sopstvenu ćerkul Prošle godine je pobegla i počela da radi za Opiju. Kaže da ovako barem vidi nešto od tog

novca. Natera te da shvatiš koliko si srećna, zar ne? Otac pazi da me niko ne gnjavi više nego što je pristojno. Najgore što mi se...” Stala je i pogledala u vrata, onda žurno prišla ključaonici i provirila. Osmeh olakšanja joj obasja lice i ona otvori vrata. Seri skliznu u sobu i predade Donji svežanj. Kritički je odmerio Soneu. „Ne izgledaš nimalo drugačije.” Donja uzdahnu. „Boja se nije primila. Karelijanska kosa se ne menja lako.” Slegnuo je ramenima, a onda klimnuo u pravcu zavežljaja. „Doneo sam ti nešto odeće, Sonea.” Pošao je nazad ka vratima. „Kucni kada se presvučeš.” Kada su se vrata zatvorila za njim, Donja podiže zavežljaj i odvi ga„Još muške odeće”, puhnula je, dobacivši Sonei par pantalona i košulju sa visokom kragnom. Odmotala je dugačak zamotuljak debele grube tkanine i klimnula. „Mada, ogrtač je dobar.” Sonea se presvukla. Kada je zaogrnula ogrtač, začulo se kucanje na vratima. „Odlazimo”, reče im Seri kada je ušao u sobu. Harin je ušao za njim sa malom lampom. Videvši njihove namrštene izraze, Soneino srce preskoči.” „Već pretražuju?” Seri klimnu, zatim priđe starom drvenom kredencu u zadnjem delu sobe. Otvorivši ga, povukao je police. Glatko su se pomerile unapred, blago tresući svoj sadržaj. Zadnji deo kredenca se se rastvori ka unutra, otkrivši pravougaonik tame. „Pretražuju par sati”, Harin reče Sonei kako je prošla kroz skrivena vrata i ušla u tunel. „Već” „Ovde dole je lako je izgubiti osećaj za vreme”, objasnio je. „Napolju je već polovina prepodneva.” Seri potera Harina i Donju kroz vrata. Sonea je čula najtišu mogući škripu i zračak svetlosti iz Harinove lampe otkri vlažni zid tunela. Seri ponovo sastavi kredenac, zatvori tajna vrata i okrenu se Harinu. „Bez svetlosti. Bolje znam put u mraku.” Tunela nestade kako je Harin zatvorio kapak na lampi. „Takođe, bez priče”, kaza im Seri. „Sonea, uhvati se za moj kaput, a drugu ruku stavi na zid.”

Ispružila je ruku i napipala grubi materijal njegovog dugog kaputa. Nečija ruka joj se blago spustila na rame. Njihovi koraci odjeknuše hodnikom kada su krenuli. Ni zrak svetlosti im nije osvetlio put dok su napipavali nekoliko skretanja. Blagi odjek kapanja vode se pojavio i nestao, pa se onda opet vratio. Sonea se setila da je Opijin bordel blizu reke, tako da su prolazi verovatno u nivou vode. To nije bila ospokojavajuća pomisao. Seri se zaustavio i njegov dugi kaput iskliznu iz Soneinog stiska, kada je on iznenada počeo da se kreće nagore. Ispružila je ruku i napipala grubu, drvenu lestvu, a zatim još jednu. Iz straha da ne izgubi Serija zbog predugog oklevanja požurila je uz merdevine i samo da bi je šutnula njegov čizma. Suzdržala se da ne opsuje i pažljivija nastavila da se penje. Iz sebe je čula Harinove i Donjine čizme kako tiho stružu preko drveta dok su ih pratili. Svetliji kvadrat crnila se pojavi iznad njih. Izašla je kroz vrata u podu za Serijem u dugi pravi hodnik. Bleda svetlost se probijala kroz povremene pukotine sa jedne strane zida. Hodali su ovom hodnikom preko stotinu koraka i samo što nisu stigli do skretanja, Seri se naglo zaustavi. Hodnik ispred njih je počeo da svetli, osvetljen izvorom svetlosti negde iza ćoška. Videla je Serijevu siluetu kako se ocrtava naspram zida. Udaljeni glas, muški i uglađen, dopre do njihovih ušiju, „A! Još jedan skriveni prolaz. Hajde da vidimo dokle dopire.” „Oni su u tunelima!”, procedi Donja. Seri se izvi unazad i pomahnitalo poče da maše Sonei. Nije joj trebalo nikakvo dodatno ohrabrenje. Okrenula se i ugledala Harina i Donju kako na vrhovima prstiju idu natrag kroz hodnik. Iako su hodali što su tiše i brže mogli, u skučenom prostoru bat njihovih koraka je glasno odjekivao. Sonea načulji uši, očekujući da svakog trenutka iza sebe začuje povik. Spustivši pogled, videla je sopstvenu senku koja je postajala sve jasnija kako se svetlost iza njih približavala uglu. Tunel ispred njih se nastavljao u beskrajnoj tmini. Osvrnula se. Svetlost iza njih je sada bila toliko jaka, da je bila sigurna da čarobnjak samo što nije stigao do skretanja. Za trenutak će ih ugledati... Zabrektala je kada su je neke ruke zgrabile za ramena i naglo je zaustavile. Seri je gurnu o zid i pritisnu ramena. Izgledalo je kao da se cigle iza nje ruše, i ona posrnu unazad. Leđa joj udariše u još jedan zid. Seri je okrenu na stranu, nasuprot

bočnom zidu, a zatim stade pored nje u malenu nišu. Njegov koščati lakat ju je nabadao u bok, i čula je tiho struganje cigli koje su klizile jedne preko drugih i klik kada su se vratile na svoje mesto. U skučenom prostoru, zvuk njihovog disanja je odjekivao poput groma. Srce joj je bubnjalo, i ona napregnu uši sve dok zvuk prigušenih glasova nije prošao kroz cigle. Svetlost se pojavi u sićušnim pukotinama ciglenog zida. Nagnuvši se napred, Sonea je provirila kroz jedan od ovih otvora. Svetleća kugla svetlosti je lebdela u vazduhu odmah ispred nje. Fascinairana, gledala je kako se kreće napred sve dok nije nestala sa vidika, ostavljajući crvene mrlje da joj igraju pred očima. Onda se pojavila bleda ruka praćena širokim, ljubičastim rukavom i grudima muškarca - čoveka u odori - čarobnjaka! Srce joj je tuklo kao ludo. Bio je tako blizu - na dohvat ruke. Između njih se nalazio samo tanki zid od starih cigli. I stao je. „Sačekaj trenutak”, čarobnjak je zvučao zbunjeno. Stajao je nepomičan i tih, a onda se polako okrenuo ka njoj. Sledila se od užasa. Bio je to čarobnjak sa Severnog trga - onaj koji ju je video. Onaj koji je pokušao da ukaže na nju ostalima. Izraz lica mu je bio zamišljen, kao da sluša nešto, ali izgledalo je kao da zuri pravo kroz zid, pravo u njene oči. Usta su joj se osušila i osetila je kao da su joj puna prašina. Teško progutavši pljuvačku, borila se protiv narastajućeg užasa. Lupanje srca joj je izgledalo dovoljno glasno da je izda. Da li može da ga čuje? Ili možda može da čuje zvuk njenog disanja? Možda može da čuje misli u mojoj glavi. Sonea je osetila kako postaje nesigurna na nogama. Pričalo se da su sposobni za takve stvari. Čvrsto je sklopila oči. Ne može da me vidi, kazala je sebi. Ja ne postojim. Ja nisam ovde. Ja sam ništa. Niko ne može da me vidi. Niko ne može da me čuje... Preplavio ju je čudan osećaj, kao da je oko njene glave obmotano ćebe, umrtvljujući njena čula. Uzdrhtala je, uznemirena sigurnošću da je učinila nešto - ali ovaj put sebi. Ili me je možda čarobnjak nekako začarao, iznenada je pomislila. Užasnuta, otvorila je oči i shvatila je da gleda u tamu.

Čarobnjak i njegovo svetio su otišli. —oOo— Danil je sa gađenjem odmerio zgradu ispred sebe. Kao najnovijoj građevini Gilde, nedostajale su joj veličanstvenost i lepota kojima se divio kod starih zgrada. Dok su neki veličali moderni stil, Danil je smatrao da je ova zgrada apsurdno pretenciozna kao i njen naziv. Sedam lukova je bila ravna, četvorougaona zgrada, sa sedam jednostavnih neukrašenih lukova na pročelju. Unutra su se nalazile tri prostorije. Dnevna prostorija, u kojoj su primani važni gosti, Banketna prostorija i Noćna prostorija, gde su se čarobnjaci neformalno sastajali svakog četvrdana uveče da se opuste, pijuckaju skupo vino i tračare. Roten i on su se sada zaputili u ovu poslednju sobu. Veče je bilo prohladno, ali malo hladnog vazduha nikada nije odvraćalo redovne posetioce Noćne prostorije. Danil se nasmešio kada je ušao. Unutra je mogao da zaboravi na arhitektonski promašaj koji je bio zaslužan za postojanje ove zgrade i uživa u unutrašnjim dekoracijama koje je su mu bile po ukusu. Pogledao je oko sebe, pun novog poštovanja prema raskoši prostorije, nakon što je istrpeo drugi dan u vlažnim, hladnim tunelima straćarnika. Teget i zlatni ukrašeni paravani su prekrivali prozore. Luksuzne tapacirane stolice su bile postavljene svuda po sobi. Zidovi su bili ukrašeni slikama i rezbarijama najboljih umetnika Udruženih zemalja. Primetio je da je bio prisutan veći broj čarobnjaka od uobičajenog. Dok su on i Roten zalazili dublje u gužvu, prepoznao je par manje društvenih čarobnjaka. Onda je Danilu zapala za oko crna boja i on stade. „Visoki gospodar nas je počastvovao svojim prisustvom večeras", promrmljao je. „Akarin? Gde je?” Roten prelete pogledom prostoriju i podiže obrve kada je ugledao priliku u crnoj odori. „Zanimljivo. Koliko dugo je prošlo? Dva meseca?” Danil klimnu dok je uzimao čašu vina od prolazećeg sluge. „Najmanje.” „Da li je to upravitelj Lorlen sa njim?” „Naravno", reče Danil, zastavši da uzme gutljaj iz čaše. „Lorlen priča sa nekim, ali ne mogu da vidim sa kim.”

Lorlen prelete pogledom po prostorije i zaustavi se na Danilu i Rotenu. Podigao je ruku. - Danile, Rotene. Želeo bih da razgovaram sa vama. Iznenađen i pomalo zabrinut, Danil je pošao preko sobe za Rotenom. Stali su iza stolice koja je blokirala Danilov pogled na drugog Lorlenovog sagovornika. Uglađeni glas dopre do njihovih ušiju. „Straćare su ružna mrlja ovog grada. One su leglo zločina i zaraze. Kralj nije trebalo da im uopšte dopusti da se toliko rašire. Ovo je savršena prilika da oslobodimo Imardin od njih.” Danil je obuzdao svoj izraz i pogledao onoga ko je zauzimao stolicu. Uredno začešljana plava kosa je blistala na svetlosti. Čovekove oči su bile poluzatvorene, noge prekrštene i ispružene ka visokom gospodaru. Mali četvrtasti zavoj mu se nalazio na slepoočnici. „A kako predlažete da to učini, gospodaru Fergune?”, upita blago Lorlen. Fergun slegnu. „Ne bi trebalo da bude teško da se to područije raščisti. Kuće nisu baš najbolje napravljene, a ne bi bio veliki napor ni srušiti tunele ispod njih.” „Ali svaki grad raste i širi se”, istaknu Lorlen. „prirodno je da ljudi grade izvan gradskih zidina kada unutar njih više nema prostora. U straćarniku ima nekih područja koja ne izgledaju ništa drugačije od četvrti. Zgrade su dobro sagrađene, a ulice imaju efikasnu kanalizaciju. Stanari ovih područja su počeli da nazivaju straćare Spoljnim krugom.” Fergun se nagnu napred. „Ali čak i te kuće imaju skrivene prolaze ispod. Uveravam vas, njihovi stanari su veoma sumnjivi ljudi. Bilo koju kuću izgrađenu povrh takvih tunela treba smatrati delom kriminalne zavere i srušiti je.” Akarinove obrve se blago podigoše na ovo. Lorlen pogled u visokog gospodara i nasmeši se. „Kada bi samo problem sa Lopovima mogao tako lako da se reši.” Pogledao je Rotena i nasmešio se. „Dobro veče gospodaru Rotene i gospodaru Danile.” Fergun podiže pogled. Njegov pogled skliznu sa Danila na Rotena i njegova usta se rastegnuše u osmeh. „Ah, gospodaru Roten.” Dobro veče, visoki gospodaru, upravitelju”, Roten blago nakloni glavu pred višim čarobnjacima. „I gospodaru Fergune. Da li se osećate bolje?”

„Da, da”, odgovori Fergun, podigavši ruku do zavoja na čelu. „Hvala na brizi.” Danilov izraz je ostao suzdržan. Bilo je nepristojno, ali ne i neuobičajeno, da Fergun zaboravi da ga pozdravi. Ali to što je to učinio u prisustvu visokog gospodara, bilo je iznenađujuće. Lorlen prekrsti ruke. „Primetio sam da ste obojica danas ostali duže u straćarniku nego većina ostalih. Da li ste otkrili neke tragove koji bi nas odveli do devojke?” Roten odmahnu glavom i poče da opisuje pokušaje da prate podzemne prolaze straćarnika. Danil je nemo gledao u visokog gospodara i osetio je poznati osećaj nervoze. Deset godina je prošlo od kada sam diplomirao, a još uvek reagujem na njega kao da sam polaznik, pomisli. Danilove dužnosti i interesovanja su ga retko dovodili u kontakt sa vođom Gilde. Kao i uvek, osetio je blago iznenađenje Akarinovom mladošću. Setio se rasprava koje su se vodile pre pet godina, usled izbora mladog čarobnjaka na položaj visokog gospodara. Vođe Gilde su odabirane od najjačih čarobnjaka, ali stariji Čarobnjaci su obično birani pre mlađih zahvaljujući većem iskustvu i zrelosti. Iako je Akarin pokazivao daleko veće moći od bilo kog drugog čarobnjaka, znanje i diplomatska veština koje je stekao dok je putovao stranim zemljama, bili su to što je ubedilo Gildu da ga izabere. Od vođe Gilde se očekivalo da ima sve kvalitete snage, veštine, dostojanstva i autoritetna, a Akarin je svega ovoga imao u izobilju. Kako su mnogi istakli prilikom odabira Akarina, godine nisu toliko bitne za taj položaj. Važne odluke su uvek donošene glasanjem, a svakodnevno vođenje Gilde je prepušteno upravitelju Gilde. Iako je ovo izgledalo razumno, Danil je pretpostavljao da su sumnje oko godina visokog gospodara još uvek postojale. Primetio je da je Akarin sada imao kosu uređenu na staromodan i otmen način koji je bio omiljen kod starijih ljudi - dugu i uredno uvezanu na potiljku. Lorlen je takođe prihvatio ovaj stil. Danil se okrenuo da pogleda upravitelja, koji je napeto slušao Rotena. Kao najbliži prijatelj visokog gospodara, Lorlen je na Akarinov predlog postao pomoćnik upravitelja. Kada se pre dve godine upravitelj povukao, Lorlen je zauzeo njegovo mesto.

Dokazao je da je pravi čovek za taj položaj. Bio je efikasan, autoritativan i, najvažnije, pristupačan. Nije to bila laka uloga i Danil nije zavideo Lorlenu na dugim satima rada. Od ta dva položaja, upraviteljev je bio zahtevniji. Lorlen odmahnu glavom kada je Roten završio svoj današnji izveštaj. „Iz opisa straćarnika koje sam ja čuo, ne vidim kako ćemo je uopšte ikada naći.” Uzdahnuo je. „Kralj je naredio da se sutra otvori luka.” Fergun se namrštio. „Već? Šta ako pobegne brodom?” „Sumnjam da bi je zabrana saobraćanja brodova sprečila da napusti Imardin ako bi to zaista želela.” Lorlen pogleda Rotena i kiselo se nasmeši. „Kao što je nekadašnji pokrovitelj gospodara Rotena imao običaj da kaže: „Kajrelija bi prilično dobro vladala sama sobom ako bi se proglasilo da je vladanje zločin.” Roten se zakikota. „Da, gospodar Margen je bio izvor mnogih takvih opaski. Međutim, mislim da nismo iscrpli sve opcije. Danil mi je jutros istakao da ljudi koji imaju najveće šanse da pronađu ovu devojku su sami stanovnici straćara. Mislim da je u pravu.” Danil je piljio u svog prijatelja. Sigurno Roten neće da otkrije njihovu nameru da stupe u kontakt sa Lopovima! „Zašto bi nam pomogli?”, upita Lorlen. Roten pogleda u Danila i nasmeši se. „Mogli bismo da ponudimo nagradu.” Danil je polako ispustio dah koji je zadržao. Trebalo je da me upozoriš, stari prijatelju! „Nagradu!” uzviknu Lorlen. „Da, to bi možda uspelo.” „Odlična ideja”, složio se Fergun. „I trebalo bi da nađemo i one koji nas sputavaju.” Lorlen prekorno pogleda Ferguna. „Nagrada će biti dovoljna. Ništa neće biti dato dok ona ne bude pronađena, ili će celo stanovništvo straćarnika da tvrdi da ju je videlo.” Namrštio se. „Hmm, takođe bi trebalo da obeshrabrimo ljude od toga da je sami hvataju...” „Možemo postaviti njen opis i uslove nagrade na ćoškove ulica, sa upozorenjem da ne treba da joj se približavaju,” predloži Danil. „Trebalo bi da ohrabrimo ljude da nas izveštavaju o tome gde je viđena, zato što mogu da nam pruže indikacije koja područija često posećuje.” "Možemo da nacrtamo mapu straćarnika tako da možemo da pratimo

mesta na kojima se pojavljuje”, predloži Fergun. „Hmm, to bi zaista bilo korisno”, reče Danil, pretvarajući se da je neočekivano iznenađen predlogom. Sećajući se lavirinta prolaza i ulica, znao je da bi takav zadatak mesecima držao Ferguna sa njihovog puta. Roten popreko pogleda Danila, ali ništa ne reče. „Obaveštenje o nagradi”, Lorlen pogleda u Danila, „da li ćete vi to urediti?” „Sutra”, Danil klimnu glavom. „Izvestiću o ovome ostatak tragača sutra ujutru”, reče Lorlen. Pogledao je u Rotena i Danila i nasmešio se. „Imate li još ideja?” „Ova devojka sigurno odaje prisustvo”, reče tiho visoki gospodar. „Nije obučena i sigurno ne zna kako da ga sakrije - verovatno ne zna ni da ga ima. Da li ga je neko potražio do sada?” Za trenutak svi su bili tihi, a onda se Lorlen žalosno nasmeja. „Ne mogu da verujem da se niko toga nije setio ranije. Niko nije pomenuo traganje za prisustvom.” Odmahnuo je glavom. „Izgleda da smo svi zaboravili šta smo - i šta je ona.” „Prisustvo”, reče tiho Roten. „Mislim da sam...” Lorlen se namršti kada Roten nije završio rečenicu. „Da?” „Organizovaću sutra umnu potragu”, ponudi Roten. Lorlen se nasmeši. „Onda vas dvojicu sutra čeka težak dan.” Roten klimnu glavom. „Onda je bolje da ranije legnemo. Laku noć, upravitelju, visoki gospodaru, gospodaru Fergune.” Tri Čarobnjaka im klimnuše u odgovor. Danil je pratio Rotena dok je ovaj žurio ka izlazu Noćne prostorije. Kada su se našli na prohladnom vazduhu, Roten značajno izdahnu. „Sada shvatam!” Pljesnuo se rukom po čelu. „Shvataš šta?" upita Danil, zbunjen. „Danas dok sam išao jednim oci hodnika, osetio sam nešto. Kao da me neko posmatra.” „Prisustvo?” „Možda.” „Da li si istražio?” Roten klimnu. „Nije imalo smisla. Ono što sam otkrio je trebalo da bude

odmah pored mene, ali tamo nije bilo ničega osim zida od cigli.” „Da li si potražio skrivena vrata?” „Ne, ali...” Roten je oklevao i namrštio se, „...nestalo je.” „Nestalo je?” Danil ga je zbunjeno pogledao. „Kako je moglo da nestane? Prisustvo ne nestaje tek tako - osim ako nije sakriveno. Ona nije naučena da to radi.” „Ili možda jeste?” Roten se sumorno nasmeši. „Ako je to bila ona, onda ju je neko naučio, ili je sama shvatila.” „Nije teško naučiti”, istaknu Danil, „a mi to učimo igrama skrivanja.” Roten lagano klimnu dok je razmatrao mogućnosti, a zatim slegnu ramenima. „Valjda ćemo saznati sutra. Bolje da se vratim unutra i vidim da li mogu da skupim neku pomoć. Verujem da će mnogi od onih koji ne žele opet da idu u straćarnik biti srećni da pomognu u mentalnoj potrazi. Želim da nam se pridružiš, Danile. Imaš naročito razvijen osećaj.” Danil slegnu ramenima. „Ako tako postaviš, kako mogu da odbijem?” „Mislim da ćemo početi rano. Bilo bi bolje da što pre odštampaš i razdeliš ta obaveštenja o nagradi.” „Ah”, Danil iskrivi lice. „Ne još jedno rano ustajanje.”

PETO POGLAVLJE

NAGRADA Seri?” Podigavši glavu sa stola, Seri trepnu. Pretpostavio je da je bilo jutro, iako je pod zemljom bilo teško odrediti. Uspravivši se, pogledao je ka krevetu. Sveca je dogorevala i svetlost koju je odavala nije daleko osvetljavala, ali mogao je da razazna sjaj Soneinih očiju. „Budan sam”, rekao je, tegleći se da raskravi svoja ukočena ramena. Podigavši sveću sa stola, odneo ju je do kreveta. Sonea je ležala ruku savijenih ispod glave, piljeći u nisku tavanicu. Videvši je, osetio je je čudnu, nesavladivu nelagodnost. Tako se osećao i pre dve godine, baš pre nego što je prestala da se nalazi sa bandom. Nakon što je nestala, shvatio je da je previše kasno i da je oduvek znao da će ih jednog dana napustiti. „Dobro jutro”, rekao je. Uspela je da se osmehne, ali to nije odagnalo zabrinuti izraz u njenim očima. „Ko je bio momak na trgu - onaj koji je umro?” Seo je na ivicu kreveta i uzdahnuo. „Mislim da se zvao Arel. Nisam ga baš poznavao. Mislim da je sin žene koja je radila za Plešuće cipele." Polako je klimnula. Dugo je bila tiha, a onda su joj se obrve spojile. „Da li si video Džonu i Ranela od juče?” Odmahnuo je glavom. „Ne.” „Nedostaju mi.” Iznenada se nasmejala. „Nikada nisam mislila da mogu toliko da mi nedostaju. Znaš”, okrenula na bok i pogledala pravo u njega, „nedostaju mi više nego majka. Nije li to čudno?” „Starali su se o tebi veći deo tvog života”, podseti je Seri. „A majka ti je već dugo vremena mrtva.” Klimnula je. „Ponekad je vidim u snovima, ali kada se probudim ne mogu da se setim kako je izgledala. Mada, sećam se kuće u kojoj smo živeli. Bila

je neverovatna.” „Vaša kuća?” Ovo nikada ranije nije čuo. Odmahnula je glavom. „Otac i majka su bili sluge jednoj od Porodica, ali su izbačeni kada je otac bio optužen za krađu nečega." Seri se nasmeši. „Da li je to uradio?” „Verovatno.” Zevnula je. „Džona krivi njega za sve što ja uradim, a ona što misli da je pogrešno ili loše. Ne odobrava krađu, čak i ako je onaj ko je pokraden bogat i zao.” „Gde je sada tvoj tata?” Slegnula je ramenima. „Otišao je kada je mama umrla. Vratio se kada sam imala šest godina. Dao je Džoni nešto novca i opet otišao.” Seri uze malo istopljenog voska od sveće. „Lopovi su ubili mog tatu kada su otkrili da ih je varao.” Njene oči se raširiše. „O, to je užasno. Znala sam da je mrtav, ali nikada mi nisi rekao ovo.” Slegnuo je. „Nije baš pametno pričati ljudima da ti je otac bio skvimp. Glupo je rizikovao i uhvatili su ga. Tako barem mama kaže. Mada, naučio me je mnogim stvarima.” „...lopovskom drumu.” Klimnuo je. „Koristili smo ga, zar ne?” Opet je klimnuo. Iskezila se. „Znači da je istina? Ti jesi čovek Lopova.” „Jok”, odgovorio je, skrenuvši pogled. „Tata mi je pokazao drum.” „Dakle, imaš dozvolu.” Slegnuo je ramenima. „Da i ne.” Sonea se namrštila, ali ništa više nije rekla. Pogledavši sveću, Seri pomisli na dan, pre tri godina kada je ušao u tunele da bi pobegao od stražara koji se uvredio zato što su mu džepovi eksplodirali. Senka se pojavila u tami, uhvatila Serija za kragnu, odvukla ga u sporedni tunel i zatvorila ga. Uprkos svih svojih obijačkih veština, nije uspeo da se oslobodi. Sedam sati kasnije, vrata su se otvorila i zaslepela ga je svetlost lampe koja je gorela tako jako, da je mogao da razazna samo siluetu čoveka koji ju je držao. „Ko si ti?” stranac je zahtevao da zna. „Kako se zoveš?”

„Serini", procvileo je. „To i jesi”, primeti stranac zabavljeno. „Poznat mali glodar, takođe. Obeležio sam te, sada. Torinov sin. Hmm, znaš koja je cena korišćenja druma bez pitanja Lopova?” Užasnut, Seri je klimnuo glavom. „Dobro onda, mali Serini. U velikom si problemu, ali mislim da mogu malo da ti popustim. Ne koristi stalno drum - ali ako moraš, koristi ga. Ako te bilo ko pita, reci im da ti je Ravi rekao da smeš. Ali zapamti, duguješ mi. Ako budem tražio nešto od tebe, daćeš mi to. Ako me čizmiraš, nećeš više nikada koristiti nikakav drum. Jasno?” Seri je ponovo klimnuo, previše uplašen da govori. Stranac se zakikotao. „Dobro. Sada se goni odavde.” Svetlost je nestala i Serija su nevidljive ruke odvukle do najbližeg izlaza iz druma i izbacile napolje. Od onda je retko kročio na lopovski drum. Par puta se vratio u lavirint i bio iznenađen kako njegovo sećanje tunela nije izbledelo. Povremeno je provodio i druge putnike, ali nikada ga nisu zaustavili niti ispitivali. Međutim, poslednjih par dana se poigravao sa pravilom Lopova više nego što mu se sviđalo. Da ga je neko presreo, morao bi da se nada da Ravijevo ime još uvek ima nekog uticaja. Ali nije imao nameru da to kaže Sonei. To bi je previše uplašilo. Pogledavši je, opet je osetio čudnu nelagodnost. Uvek se nadao da će se ona jednog dana vratiti, ali nikada nije verovao u to. Bila je drugačija. Posebna. Uvek je znao da će se ona jednog dana izvući iz straćarnika. Zaista je bila posebna, ali na način na koji nije mogao ni da zamisli. Imala je magiju! Ali je takođe imala i loš tajming. Zašto nije mogla da je otkrije dok je spremala solju rake ili dok je glancala cipele? Zašto je to učinila baš ispred Čarobnjačke gilde? Ipak je to učinila i sada je bilo na njemu da učini sve da ih drži podalje od nje. Barem im je to davalo priliku da provedu puno vremena zajedno. Čak i ako bi to značilo da rizikuje svoj sporazum sa Ravijem, bilo je vredno toga. Ali je mrzeo da je gleda tako zabrinutu... „Ne brini. Dokle god čarobnjaci njuškaju tunelima, Lopovi neće obraćati nikakvu pažnju na...” „Psst!”, prekinula ga je, podigavši ruku da ga utiša. Zurio je u nju dok je

ustajala sa kreveta i došla do sredine sobe. Napravivši pun krug, napeto je piljila u zidove, iskolačenih očiju. On je načuljio uši, ali nije čuo ništa neuobičajeno.” „Šta se dešava?” Odmahnula je glavom, onda se naglo trgla. Izraz iznenađenja i užasa joj pređe preko lica. Uplašen, skočio je na noge. „Šta se dešava?” ponovio je. „Tragaju”, procedila je. „Ništa ne čujem.” „Ne bi ni mogao”, rekla je drhtavim glasom. „Mogu da ih vidim, ali to nije kao gledanje. Više je kao slušanje, ali nije, zato što ne mogu da čujem šta govore. Više je kao...” Uzdahnula je vazduh i uzmuvala se, dok su njene oči lutale u potrazi za nečim što je bilo izvan njegovih čula. „Tragaju svojim umovima.” Seri je bespomoćno piljio u nju. Ako je još uvek imao sumnji u njene magilne moći, ovo ih zauvek odbacilo. „Da li mogu da te vide?” Uplašeno ga je pogledala. „Ne znam.” Stegao je, pa opustio pesnice. Bio je tako siguran da će moći da je sakrije od njih, ali nije bilo mesta na koje bi mogao da je odvede, nikakvih zidova koji bi je sakrili od ovoga. Udahnuvši, prišao joj je i uzeo je za ruke. „Možeš li da ih sprečiš da te vide?” Raširila je ruke. „Kako? Ne znam kako da koristim magiju.” „Probaj!”, nagovarao je. „Probaj nešto. Bilo šta!” Odmahnula je glavom, onda napregnula i oštro udahnula. Gledao je kako njeno lice postaje belo. „Izgledalo je kao da onaj jedan gleda pravo u mene...” Okrenula se i pogledala u Serija. „Ali prošao je dalje. Neprestano gledaju pored mene.” Osmeh se polako raširio preko njenog lica. „Ne mogu da me vide.” Ispitivao je njene oči. „Da li si sigurna?” Klimnula je. „Jesam.” Izvukavši šake iz njegovih, sela je na krevet sa zamišljenim izrazom na licu. „Mislim da sam juče, kada nas je čarobnjak gotovo uhvatio, učinila nešto. Na neki način sam se učinila nevidljivom. Mislim da bi me pronašao

da nisam to uradila.” Iznenada je podigla pogled, a onda se opustila i široko nasmejala. „Kao da su slepi.” Seri je dopustio sebi da odahne od olakšanja. Odmahnuo je glavom. „Zaista si me zabrinula, Sonea. Mogu da te sakrijem od očiju čarobnjaka, ali bojim se da je malo previše tražiti to da to isto učinim i sa umovima. Mislim da je bolje da te opet premestim. Imam na umu mesto koje nije na drumu, a koje može da posluži na nekoliko dana.” —oOo— U Dvorani Gilde se nije čulo ništa osim šuma disanja. Roten je otvorio oči i pogledao u redove lica. Kao i uvek, osetio je blagi stid gledajući kako su drugi čarobnjaci zaneseni u rad svog uma. Nije mogao da se ne oseća kao da ih špijunira, kao da viri za vreme nekog ličnog trenutka. Takođe je poput deteta bio zabavljen njihovim različitim izrazima lica. Neki čarobnjaci su se mrštili, neki su izgledali zbunjeno ili iznenađeno. Većina kao da je spavala, lica bezizražajnih i mirnih. Čuvši tiho hrkanje, Roten se osmehnu. Gospodar Sarel je bio zavaljen u svojoj stolici, a njegova ćelava glava je polako padala ka grudima. Očigledno su vežbe za smirivanje i usresređivanje uma bile i previše efikasne. - A on nije jedini koje ne može da se usresredi na posao, zar ne Rotene? Danil je otvorio oko i nasmešio se. Odmahujući glavom u negodovanju, Roten pretraži lica da vidi da li je njegov prijatelj narušio koncentraciju ostalih. Danil blago slegnu ramenima i ponovo sklopi oko. Roten je uzdahnuo. Trebalo je da su je već pronašli do sada. Pogledao je niz red čarobnjaka i odmahnuo glavom. Još pola sata, odučio je. Sklopivši oči, duboko je udahnuo i ponovo započeo vežbu za opuštanje uma. —oOo— Do poznog jutra, magla koja je okruživala grad je bila spaljena veselom svetlošću sunca. Stojeći na prozoru, Danil je iskoristio trenutak da uživa u tišini. Mašine za štampanje, iako mnogo efikasnije od pisara, stvarale su larmu brujanja i lupanja, od koje bi mu uvek zvonilo u ušima.

Stegao je usne. Sada ka da je poslednja hrpa obaveštenja o nagradi ištampana i otposlata, bio je slobodan. Umna potraga nije uspela i Roten je već bio u straćarniku. Danil nije bio siguran da li da bude zadovoljan što se ovo dešava po lepom vremenu, ili obeshrabren što mora ponovo da luta udžericama. „Gospodaru Danile”, reče glas, „ispred kapije Gilde se nalazi velika skupina ljudi koji bi želeli da razgovaraju sa vama.” Prenut, Danil se okrenu i zateknu upravitelja Lorlena na vratima. „Već?”, uzviknu on. Lorlen klimnu, a usne mu se izviše u zbunjeni osmeh. „Ne znam kako su dospeli tamo. Izbegli su dve jedinice Straže na kapijama i ušli u Unutrašnji krug pre nego što su stigli ovde - osim ako nisu bitange koje su nam promakle tokom Pročišćenja.” „Koliko ih je?" „Oko dve stotine”, odgovori Lorlen. „Stražari kažu da svi tvrde da znaju gde je devojka koju tražimo.” Zamislivši toliko lopova i prosjaka okupljenih na kapiji, Danil se uhvati za glavu i zaječa. „Upravo tako”, reče Lorlen. „Šta ćete sada da radite?” Danil se nasloni na sto i porazmisli. Nije prošlo više od jednog sata od kada je poslao glasnike sa lecima o nagradi. Ti na kapiji su sigurno prvi od horde potkazivača koja će sigurno uslediti. „Potrebno nam je mesto na kome ćemo da ih ispitamo”, rekao Je„Ne u Gildi”, odgovori Lorlen, „ili će ljudi izmišljati priče samo da bi dobili priliku da nas vide.” „Onda negde u gradu.” Lorlen je blago lupkao prstima o dovratak. „Straža ima nekoliko dvorana svuda po gradu. Urediću da se jedna od njih pripremi za naše potrebe.” Danil klimnu. „Da li bi rieki od stražara mogli da ostanu da održavaju red?” Upravitelj klimnu glavom. „Siguran sam da će im biti drago ostanu.” „Videću da li mogu da pronađem neke dobrovoljce da mi pomognu da ispitam potkazivače.” „Izgleda da sve držite pod kontrolom." Lorlen se odmaknu od vrata jedan

korak. Danil se nasmeši i klimnu glavom. „Hvala vam, upravitelju.” „Ako vam bilo šta bude potrebno, samo mi pošaljite glasnika.” Lorlen klimnu i ode. Prešavši preko sobe, Danil pokupi pribor koji je koristio da sastavi obaveštenje o nagradi, i smesti ih u ukrašenu pernicu. Pošao je hodnikom i požurio do svojih odaja, zaustavivši se kada je jedan polaznik izašao iz obližnje učionice i zaputio se ka stepeništu. „Hej, til ”, viknu Danil. Momak stade pre nego što se okrenuo. Sreo je Danilov pogled, a onda svoj oborio dok se poklanjao. Danil požuri niz hodnik i tutunu kutiju dečaku u ruke. „Odnesi ovo do čarobnjačke biblioteke i reci gospodaru Džulenu da ću ih kasnije uzeti.” „Da, gospodaru Danile”, odgovori polaznik, gotovo ispustivši kutiju kada se ponovo poklonio. Okrenuo se i žurno otišao. Produživši do kraja hodnika, Danil pođe niz stepenice. Nekoliko čarobnjaka je stajalo u Ulaznoj dvorani, svi zagledani u kapije kroz velika vrata Univerziteta. Larkin, mladi alhemičar koje je nedavno diplomirao, ga pogleda dok se približavao dnu stepeništa. „Ovo su vaši potkazivači, gospodaru Danile?”, upitao je, cereći se. „Lovci na nagradu”, reče Danil suvo. „Ovde ih nećete uvesti”, reče grubo jedan glas. Prepoznavši razdražljivi ton upravnika Univerziteta, Danil se okrenu da pogleda čarobnjaka. „Zar ne biste to želeli, upravniče Džerik?”, upita Danil. „Apsolutno ne!” Iza sebe, Danil začu Larkina kako se tiho nakašljava od pokušaja da se odupre smehu. Izgledalo je da se Džerik nikada ne menja. Bio je isti namrgođeni, zlovoljni starac i kada je Danil bio polaznik. „Šaljem ih u Dvoranu Straže", reče Danil starom čarobnjaku. Okrenuo se, probio kroz čarobnjake koji su šetali po hodniku i pošao niz stepenice. „Srećno”, dobaci Larkin. Danil u znak odgovora podignu ruku. Ispred, tamna gomila vrvećih tela je bila pritisnuta uz ukrašene šipke kapije Gilde. Danil je napravio grimasu, i potražio poznati mu um.

- Rotene! - Da? - Pogledaj. Danil mu posla mentalnu sliku prizora. Osetio je uzbunjenost drugog čarobnjaka, koja se brzo pretvorila u zabavljenost kada je Roten shvatio ko su ti ljudi. - Potkazivači tako brzo! Šta ćeš da radiš? -Da im kažem da doda kasnije, odgovori Danil, i da im kažem da nikome nećemo bacati novac dok ne nađemo devojku. Koliko je brzo i jasno umna komunikacija dozvoljavala, objasnio je da upravitelj Lorlen organizuje mesto u gradu na kome će intervjuisati „potkazivače”. -Želiš li da dođem da ti pomognem? -Ne bih mogao da te sprečim čak i da pokušam. Osetio je zadovoljstvo starijeg čarobnjaka, a onda je Rotenovo prisustvo izgubilo iz njegovih moći opažanja. Približivši se kapiji, Danil je video kako se ljudi pritiskaju uz rešetke i međusobno guraju. Zbunjujuća vika dopre do njega kada su svi počeli istovremeno da ga pozivaju. Stražari su posmatrali Danila sa mešavinom olakšanja i znatiželje. Stao je na desetak koraka od kapije. Ispravio se da u potpunosti iskoristi prednost svoje visine, prekrstio je ruke i sačekao. Polako, graja se smanjivala. Kada se gomila utišala, Danil je poradio na vazduhu ispred sebe da bi pojačao svoj glas. „Koliko vas ovde ima sa informacijom u vezi sa devojkom koju tražimo?” Zagor glasova se podiže u odgovor. Danil klimnu i podiže ruku da ih utiša. „Gilda pozdravlja vašu pomoć u ovoj stvari. Biće vam data prilika da pojedinačno razgovarate sa nama. Uredili smo da se pripremi jedna od Dvorana Straže za ovu svrhu. Koja je to dvorana, biće objavljeno na ovoj kapiji i na gradskim kapijama za sat vremena. U međuvremenu bismo vas molili da se vratite svojim domovima.” Nekoliko gunđajućih glasova se oglasi iz pozadine gomile. Danil podiže bradu i dodade upozoravajući ton svom glasu. „Nikakva nagrada neće biti data dok devojka ne bude bila sigurno pod našim okriljem. Samo onda će nagrada biti isplaćena, i samo onima koji su

nam pružili korisne informacije. Ne pokušavajte da je sami uhvatite. Može biti opas...” „Ona je ovde”, zakrešta jedan glas. Uprkos svemu, Danil oseti tračak nade. Došlo je do komešanja u gomili i ljudi su gunđali dok se neko probijao napred. „Pustite je da prođe”, zapovedio je. Gomila se rastavila i jedna izborana žena se nasloni na kapiju. Koščata ruka gurnuta kroz rešetke ga je dozivala. Drugom je držala mršavu, devojčicu obučenu u prljavu i dronjavu odeću. „Ovo je ona!”, objavi žena ogromnih očiju zagledanih u njega. Danil je pažljivo pogledao devojku. Kratka, neravnomerno isečena kosa je okruživala tanano, upalo lice. Devojka je bila žalosno mršava i odeća je labavo visila sa njenog bezobličnog tela. Kako ju je Danil pogledao, briznula je u plač. Obuzela ga je sumnja, a onda je shvatio da se ne seća lica devojke koju je Roten projektovao u dvorani Gilde. - Rotene? - Da? Poslao je čarobnjaku sliku devojke. - Nije ona. Danil odahnu od olakšanja. „Nije to ona”, obznanio je, odmahujući glavom. Okrenuo se. „Haj!”, pobunila se žena. Brzo se okrenuo i otkrio da zuri u njega. Nastavio je pilji i ona je brzo oborila oči. „Da li ste sigurni, gospodaru?”, dodvoravala se. „Niste je pobliže pogledali.” More lica ga je sa iščekivanjem posmatralo i on shvati da žele neki vidljivi dokaz. Ako ne uspe da ih ubedi da ga ne mogu obmanuti i drugi će dovoditi devojčice nadajući se nagradi - a nije mogao stalno da traži od Rotena da prepozna svaku devojku koju bi mu doveli. Polako se približio kapiji. Devojka je prestala da plače, ali dok se Danil približavao, prebledela je od užasa. Danil joj je pružio ruku i nasmešio se. Devojka je ustuknula, ali žena pored nje je zgrabi za ruku i gurnu je kroz rešetke kapije. Uzevši je, Danil mentalno poče da joj ispituje um. Istog trena je osetio uspavani izvor moći. Iznenađen, oklevao je na trenutak pre nego što joj je

pustio ruku i koraknuo unazad. „Ovo nije ona", ponovio je. Potkazivači su ponovo počeli da viču, ali u ovoj graji je bilo manje navaljivanja i zahtevanja. Odmakao se nekoliko koraka i podigao ruke. Uzmakli su. „Idite!”, viknu Danil. „Vratite se popodne.” Okrenuo se tako brzo da se odora zavrtela oko njega i teatralno otišao. Blagi povik se podiže iz gomile. Smešeći se, pustio je korak. Ali osmeh je nestao kada je razmislio o moći koju je osetio u maloj prosjakinji. Nije bila naročito jaka. Da je kćer neke Kuće, malo je verovatno da bi je poslali u Gildu na obuku. Bila bi vrednija svojoj porodici kao udavača koja bi ojačala magijsku krv u porodici. Da je bila drugi ili treći sin, onda bi bili presrećni. Čak i slab čarobnjak je donosio ugled porodičnom imenu. Danil odmahnu glavom dok se približavao Univerzitetu. Bila je čista slučajnost da je jedna od žiteljki straćarnika koju je ispitao posedovala magijski potencijal. Možda je bila ćerka prostitutke koja je začela čarobnjakovo dete. Danil nije imao nikakvih iluzija o navikama drugih čarobnjaka. Onda se setio reči gospodara Solenda: „Ako je ova devojka prirodnjak, trebalo bi da smatramo da je moćnija od našeg prosečnog polaznika, moguće čak i od prosečnog čarobnjaka.” Devojka koju su tražili bi mogla da bude jaka kao on sam. Mogla bi da bude i jača... Uzdrhtao je. Iznenada je postalo lako da zamisli postojanje lopova i ubica koji u tajnosti barataju moćima kakve bi samo čarobnjaci iz Gilde trebalo da imaju. Bila je to zastrašujuća promisao, i znao je da se neće osećati potpuno neranjivo sledeći put kada bude hodao ulicama straćarnika. —oOo— Vazduh na tavanu je bio božanstveno topao. Kasna popodnevna svetlost je prodrla u sobu kroz dva mala prozora i oslikane svetle kvadrate na zidovima. Mirisi vune od rebera i dima su se borili za prevlast u prostoriji. Tu i tamo male grupice dece su sedela umotana u ćebad, tiho razgovarajući. Sonea ih je posmatrala iz ugla koji je zauzela za sebe. Kada su se podna

vratanca od tavana otvorila, pogledala je sa iščekivanjem, ali dečak koji se popeo u sobu nije bio Seri. Druga deca oduševljeno pozdraviše novopridošlog. „Da li ste čuli?”, rekao je spustivši se na gomilu ćebadi. „Čarobnjaci kažu da će da daju nagradu bilo kome koji ima pokaže gde je ona devojka.” „Nagradu!” „Stvarno?” „Koliko?” Dečakove oči se potpuno raširiše. „Stotinu zlatnika.” Zamor uzbuđenja se proširi decom. Svi su se okupili oko novopridošlog, formirajući krug uzbuđenih lica. Nekoliko njih je zamišljeno pogledalo u Soneinom pravcu. Naterala je sebe da ih gleda, održavajući lice bezizražajno. Od kada je došla, gledali su je sa nečim više od obične radoznalosti. Tavan je bio utočište za decu bez doma. Nalazio se na mestu gde su se straćare susretale sa pijacama, a sa malih prozora je pucao pogled na marinu. Bila je previše stara da bi je primili, ali Seri je poznavao vlasnika, penzionisanog trgovca po imenu Norin, i obećao mu je uslugu zauzvrat. „Čarobnjaci mora da zaista žele da uhvate ovu devojku, zar ne?”, reče jedna od devojčica. „Ne dozvoljavaju nikom sem njih da imaju magiju”, odgovori dežmekasti dečak. „Garant je mnogo ljudi sada traži”, reče novopridošli, mudro klimajući glavom. „To je mnogo novca.” „To je krvav novac, Ral”, odgovori devojčica nabravši nos. „Pa?”, odgovori Ral. „Neke ljude nije briga, oni samo hoće novac.” „Pa; ja je ne bih prijavila”, reče ona. „Mrzim čarobnjake. Pre nekoliko godina su mi zapalili rođaka.” „Stvarno?”, upita druga devojčica, očiju koje su se zacaklile od znatiželje. „Istina je.” Klimnu prva devojčica. „Za vreme Pročišćenja. Gilen se previše igrao sa time. Verovatno je pecao za tim. Jedan od čarobnjaka ga je pogodio magijom. Ćelu jednu stranu lica mu je spalio. Sada tamo ima ogroman ožiljak.”

Sonea zadrhta. Spaljen. Sećanje na ugljenisano telo joj se vrati pred oči. Skrenula je pogled sa dece. Tavan više nije izgledao prijatno. Zelela je da ustane i ode, ali Seri je bio nepopustljiv oko toga da mora da ostane tu i ne privlači pažnju na sebe. „Moj ujak je jednom pokušao da opljačka čarobnjaka”, reče devojčica sa dugom upletenom kosom. „Tvoj ujak je glup”, promrmlja dečak pored nje. Ona se namrštila na njega i pokušala da ga šutne u bradu, ali on je lako izbeže. „Nije on znao da je to čarobnjak”, objasni devojka. „Nosio je veliki ogrtač preko odore.” Dečak frknu, a devojčica podiže pesnicu. „Šta si rekla?”, nevino je upitao. „Pokušao je da mu razreže buđelar”, devojčica je nastavila, „ali čarobnjak ga je začarao tako da zna ako mu ga neko dodirne. Čarobnjak se veoma brzo okrenuo, udario ga magijom i polomio mu ruke.” „Obe ruke?”, upitao je jedan od mlađih dečaka. Klimnula je. „A nije ga ni dodirnuo. Samo je ovako podigao šake...” ona podiže ruke dlanova okrenutih ka njima, „i magija je udarila mog ujaka kao da je neko bacio zid na njega. Tako nam je ujak ispričao.” „Haj”, uzviknu dečak. U prostoriji je neko vreme vladala tišina, a onda je jedan novi glas narušio. „Moja sestra je poginula zbog čarobnjaka." Svako lice se okrenulo ka mršavom dečaku koji je prekrštenih nogu sedeo na rubu kruga. „Bili smo u gomili”, rekao im je. „Čarobnjaci su počeli da blešte svojim svetlostima u ulici iza nas i svi su počeli da beže. Mama je ispustila moju mlađu sestricu, ali nije mogla da stane pošto je toliko ljudi trčalo. Tata se vratio i našao je. Čuo sam ga kako ih proklinje, govoreći da je njihova krivica što je umrla. Krivica čarobnjaka.” Namrštio se i zagledao u pod. „Mrzim ih.” Nekoliko glava u krugu je klimnulo. Usledila je zamišljena tišina, a onda je prva devojka zadovoljno rekla. „Vidite” kazala je, „da li biste pomogli čarobnjacima? Ja ne. Ta devojka im je pokazala njihovog bokca, jeste. Možda će sledeći put više da i’ sredi.” Deca su se nasmejala i klimnula. Sonea tiho uzdahnu od olakšanja. Čula

je škripu poklopca dok se otvarao i nasmešila se kada se Seri popeo na tavan, Prišao joj je i seo, cereći se.” „Izdali su nas” promrmljao je. „Samo što nisu došli da pretraže kuću. Prati me.” Srce joj preskoči udarac. Zagledana u njega, videla je da se osmeh nije odražavao i u očima. Ponovo je ustao i ona skoči za njim. Nekolicina dece ju je posmatrala dok je prolazila pored njih, ali je izbegavala da ih pogleda u oči. Osetila je kako njihovo interesovanje raslo kada je Seri stao i otvorio vrata velikog plakara koji se nalazio u zadnjem delu sobe. „Ovde postoje tajna vrata koja vode do tunela”, promrmljao je, posegnuvši unutra. Lagano je povukao nešto, zatim se namrštio i povukao jače. „Zablokirana su sa druge strane.” Tiho je opsovao. „Da li smo u zamci?” Pogledao je ponovo po sobi. Većina dece ih je posmatrala. Zatvorio je vrata od plakara i prišao jednom od prozora. „Nema svrhe da se sada pretvaramo. Kakva si u penjanju?” „Nisam odavno...”, pogledala je prozore. Bili su ugrađeni u krov koji se spuštao gotovo do poda. „Napravi mi lopovske.” Spojila je ruke i napravila grimasu kada je stao na njih. Posrnula je kada joj se popeo na ramena. Uhvativši se za krovnu gredu, Seri se uspravio, odnekuda iz kaputa izvukao nož i počeo da obrađuje prozor. Negde ispod tavana, Sonea je čula kako se zalupljuju vrata, a onda i prigušeni žagor glasova. Osetila je ubod straha kada su se podna vrata otvorila, ali lice koje se pojavilo je pripadalo Norinovoj nećaci, Jaliji. Žena je jednim kratkim pogledom osmotrila decu, Soneu i Serija na njenim ramenima. „Vrata?”, upitala je. „Blokirana”, kazao joj je. Namrštila se onda pogledala u decu. „Čarobnjaci su ovde”, rekla im je. „Pretražiće kuću.” Deca počeše da postavljaju pitanja. Iznad Sonea, Seri sočno opsova. Sonea ga je gotovo ispustila kada je naglo premestio težinu. „Haj. Nisi baš najbolje merđevine, Sonea.” Odjednom se njegova težina podigla sa njenih ruku. Serijeva noga

zamlatara i udari je u grudi. Sonea se jedva uzdržala da mu ne uzvrati istom merom dok se saginjala da izbegne njegove mlatarajuće noge. „Neće nam nauditi”, govorila je Jalija deci. „Ne bi se usudili. Odmah će videti da ste previše mali. Više su zainteresovano za...” „Haj! Sonea!”, prošapta Seri grubo. Podigla je pogled i videla da je Seri proturio noge kroz prozorski okvir i da visi nadole posežući ka njoj. „Hajde!” Istegla se i uhvatila njegove ruke. Sa iznenađujućom snagom ju je podigao dok nije mogla da se uhvati za ivicu prozora. Za trenutak je visila, ali onda se uhvatila za spoljašnji deo okvira. Zanjihala se nogama i uhvatila ivicu okvira vrhom čizme i ispela se napolje. Dahćući od napora, ispružila se na crepovima. Vazduh je bio leden i hladnoća je odmah počela da joj se uvlači kroz odeću. Podigavši glavu, videla je more krovova. Sunce je sedelo nisko na nebu. Seri je posegnuo da zatvori prozor za njom i ukočio se. Do njih je dopreo zvuk otvaranja podnih vrata, a zatim preplašeni žamor dece. Sonea je podigla glavu i provirila. Čovek u crvenoj odori je stajao blizu kapka, netremice besno gledajući po sobi. Kosa mu je bila bela i začešljana unazad. Na njegovoj slepoočnici je bio mali crveni ožiljak. Ponovo se priljubila uz krov, srca koje je bubnjalo. Bio joj je nekako poznat, ali nije smela da rizikuje da ponovo pogleda. Njegov glas je dopreo do njih. „Gde je ona?”, zahtevao je da zna. „Na šta mislite?”, odgovori Jalija. „Devojka. Dojavljeno mi je da je ovde. Gde ste je sakrili?” „Nikoga nisam sakrio”, izjavi stariji glas. Norin, pretpostavi Sonea. „Kakvo je onda ovo mesto? Zašto su ovi prosjaci ovde?" „Puštam ih da žive ovde. Nemaju nigde drugde da odu tokom zime.” „Da li je devojka bila ovde?” „Ne pitam ih za imena. Ako je ova devojka koju tražite bila među njima, ja o tome ne znam ništa.” „Mislim da lažeš, starče”, čarobnjakov ton postade preteći. Podiže se kuknjava kada je nekoliko dece počelo da plače. Seri je zgrabi

za rukav i povuče je. „Govorim vam istinu” odgovori stari trgovac. „Nemam pojma ko su, ali uvek ima dece...” „Da li znaš koja je kazna za skrivanje neprijatelja Gilde, starče?”, brecnu se čarobnjak. „Ako mi ne pokažeš gde si sakrio devojku, srušiću ti kuću, kamen po kamen i...” „Sonea”, prošaputa Seri. Okrenula se i pogledala u njega. Panično ju je dozivao, a onda je počeo da se spušta niz krov. Namrgođena, Sonea se naterala da ga prati. Nije se usuđivala da brzo sklizne, strahujući da će je čuti. Ivica krova se primicala. Kada je dospela do nje, osvrnula se i otkrila da je Seri nestao. Primetivši munjevitu kretnju, ugledala je par šaka ispod sebe kako stežu oluk. „Sonea”, prosiktao je. „Moraš da se spustiš ovde dole, kao ja.” Polako je savila noge iskliznula dok nije ležala duž oluka. Pogledavši preko ivice, ugledala je Serija kako visi dva sprata od tla. Klimnuo je ka prizemnoj kući koja je bila izgrađena blizu trgovčevog doma. „Idemo tamo”, kazao joj je. „Gledaj mene, onda uradi isto što i ja-” Ispruživši ruke do zida, uhvatio se za cev koja je vodila od oluka do tla. Kada joj je poverio ćelu težinu, cev preteče zaškripa, ali Seri se brzo spusti niz nju, koristeći kao merdevine spojnice, kojima je bila pričvršćena za zid. Prešao je na susedni krov, pa pogledao u nju i pozvao je da dođe. Udahnuvši duboko, Sonea je zgrabila oluk i otkotrljala se sa krova. Za trenutak je visila na rukama koje su je bolele, a onda se uhvatila za cev. Sišavši što je brže mogla, prešla je na krov druge kuće. Seri se iskezio. „Lako?” Protrljala je prste, crvene od oštrih ivica spojnica, i slegla ramenima. „Da i ne.” . „Hajde. Gubimo se odavde.” Pažljivo su birali put preko krova, zaogrnuvši se da bi zaštitili od oštrog ledenog vetra. Kada su stigli do susedne kuće, popeli su se na njen krov. Odatle su se spustili niz još jednu cev od oluka do uzanog prolaza između kuća. Stavivši prst na usta, Seri se zaputio niz tu uličicu. Na pola puta je stao, i nakon što se osvrnuo i uverio da su još uvek sami, podigao malu rešetku

ugrađenu u jedan od zidova. Legao je na stomak i brzo upuzao unutra. Sonea je posla za njim. Zastali su na trenutak u tami da se odmore. Soneine oči su se polako prilagođavale sve dok nije mogla da vidi zidove uzanog tunela od cigli. Seri je piljio kroz tamu zurio ka Norinovoj kući. „Jadni Norin”, prošaputa Sonea. „Šta li će da mu se dogodi?” „Ne znam, ali zvuči loše.” Sonea oseti ubod krivice. „Sve zbog mene.” Okrenuo se i zagledao u nju. „Ne”, zabrundao je. „Zbog čarobnjaka - i koga god da nas je izdao.” Mrko je pogledao niz tunel. „Vratio bih se da saznam ko je to, ali moram da te odvedem na neko bezbedno mesto.” Gledajući ga pažljivo, uočila je na njegovom licu neku čvrstinu koju nikada ranije nije videla. Bez njega bi je još pre nekoliko dana zarobili, i verovatno bi bila mrtva. Bio joj je potreban, ali koliko će ga koštati to što joj pomaže? Već je obećao nove usluge ili iskoristio stare koje su mu ljudi dugovali i rizikovao nezadovoljstvo Lopova koristeći tunele. A šta ako bi je pronašli čarobnjaci? Ako će Norinu da unište kuću samo zato što sumnjaju da ju je krio, šta bi čarobnjaci tek uradili Seriju? „Da li znaš koja je kazna za skrivanje neprijatelja Gilde, starče?" Uzdrhtala je i uhvatila ga za ruku. „Obećaj mi nešto, Seri.” Okrenuo se i pogledao je širom raširenih očiju. „Da ti obećam? Ona klimnu. „Obećaj mi da ako nas ikada uhvate, da ćeš se pretvarati da me ne poznaješ.” Zaustio je da se pobuni, ali nije mu dala vremena da progovori. „A ako te vide da mi pomažeš, onda pobegni. Nemoj da dopustiš da i tebe uhvate.” Odmahnuo je glavom. „Sonea, ne bih...” „Samo reci da hoćeš. Ja... verovatno ne bih mogla da podnesem ako bi te ubili zbog mene.” Njegove oči su se raširile, a zatim joj je spustio ruku na rame i nasmešio se. „Neće te uhvatiti”, rekao joj je. „Čak i ako te uhvate, oslobodiću te. To ti obećavam."

ŠESTO POGLAVLJE

PODZEMNI SUSRETI Na znaku iznad bol-kuće je pisalo: „Smeli nož”. Ne baš ospokojavajuće ime, ali brz pogled unutra bi otkrio tihu prostoriju. Za razliku od gostiju u drugim bol-kućama u koje je Danil ulazio, ovdašnje mušterije su bile pritajene i tiho su govorile. Otvorivši vrata, ušao je. Par pijanica je pogledalo u njegovom pravcu, alijvećina ga je ignorisala. I ovo je, takođe, bila dobrodošla promena. Zacnuo ga je osećaj nelagodnosti. Zašto je ovo mesto bilo toliko drugačije od ostalih koje do sada posetio. Nikada pre današnjeg dana nije ušao u bol-kuću, i nikada nije želeo, ali stražar ga je poslao da pronađe Lopove sa naročitim instrukcijama: idi do bol-kuće, reci vlasniku sa kim želiš da razgovaraš, i plati ceh kada se pojavi vodič. To je, izgleda, bio način na koji se to radilo. Naravno, nije mogao da uđe u bol-kuću u odori i očekuje vrstu saradnje koja mu je bila potrebna, tako da se oglušio o svoje kolege i preobukao u obično odelo kakvo bi nosio neki trgovac. Morao je pažljivo da odabere svoju masku. Nikakva odeća nije mogla da sakrije njegovu neuobičajenu visinu, očigledno zdravlje niti uglađen glas. Priča koju je izmislio je bila o nesrećnoj investiciji i lošim dugovima. Niko neće da mu pozajmi novac. Lopovi su mu bili poslednja nada. Trgovac u ovakvoj situaciji bi bio isto toliko nesiguran kao i Danil, samo prilično uplašeniji. Udahnuvši duboko, Danil pođe preko sobe do pulta za posluživanje. Poslužitelj je bio mršav čovek sa izraženim jagodicama i sumornim izrazom. Kosa mu je bila prošarana sedim vlasima. Ozbiljno je posmatrao Danila. „Š’a ’oćeš?” „Piće.” Čovek je uzeo drvenu kriglu i napunio je iz jedne od bačvi iza pulta.

Danil je izvadio bakrenjak i srebrnjak iz svog buđelara. Sakrivši srebrnjak, spustio je bakrenjak u čovekovu ispruženu ruku. „Znači, tražiš nož?'', reče tiho poslužitelj. Danil ga iznenađeno pogleda. Poslužitelj se mrgodno nasmeši. „Š’a bi drugo mogao da radiš u Smelom nožu? 'Si radio ovo nekad ranije?” Danil odmahnu glavom, brzo razmišljajući. Po čovekovom glasu, izgledalo je da kao da bi trebalo da želi tajnost u sticanju ovog „noža”. Nije bilo zakona protiv posedovanja noževa, tako da reč „nož” mora da je označavala nelegalni predmet ili uslugu. Nije imao predstavu šta bi to moglo biti, ali ovaj čovek mu je već naznačio da je očekivao mutne radnje, a to mu je delovalo kao dovoljno dobar početak. „Ne želim nož”, Danil se nervozno nasmeši. „Želim da stupim u vezu sa Lopovima.” Čovekove obrve se podigoše. „O?” Mrgodno je pogledao Danila. „Potrebno je malo boje da bi njih zainteresovao za priču, znaš.” Danil otvori šaku, otkri srebrni novčić i ponovo zaklopi prste kada je poslužitelj pokušao da ga uzme. Covek je frknuo i blago se okrenuo. „Haj, Koline!” Na vratima iza pulta se pojavi dečak. Pogledao je u Danila i oštrim pogledom ga odmerio, od glave do pete. „Odvedi ovog čoveka u klanicu.” Kolin je pogledao Danila, a onda ga pozvao ka sebi. Dok je Danil zaobilazio pult, poslužitelj mu se ispreči na putu i otvori šaku. „Postoji taksa. Srebrnjak.” Pogledavši u ispruženu ruku, Danil se sumnjičavo namršti. „Ne brini”, reče poslužitelj. „Ako bi saznali da varam one koji traže njihovu pomoć, odrali bi me i obesili bi moju kožu na gredu za nauk drugima.” Pitajući se da li će da ga nasamare, Danil spusti srebrni novčić u poslužiteljev dlan i čovek se skloni u stranu dopustivši mu da prođe za Kolinom kroz vrata. „Prati me, ali ništa ne govori”, reče dečak. Ušao je u malu kuhinju, onda otvorio još jedna vrata, proverio uličicu, pa tek onda izašao napolje. Dečak je išao brzo, vodeći Danila kroz splet uzanih ulica. Prolazili su

pored vrata iz kojih je izbijao miris pečenja, kuvanog mesa i povrća ili oštar miris nauljene kože. Dečak se zaustavio i pokazao mu na početak jedne uličice. Uzana ulica je bila puna đubreta i blata, i završavala se ćorsokakom nakon dvadesetak koraka. „Klanica. Idi tamo”, reče dečak pokazujući na uličicu. Okrenuo se i žurno otišao. Dok joj se približavao Danil je sumnjičavo osmotrio uličicu. Nigde vrata. Nigde prozora. Niko se nije pojavio da ga dočeka. Stigavši do kraja uličice, uzdahnuo je. Zaista je bio nasamaren. Imajući u vidu naziv mesta, očekivao je barem zasedu. Slegnuvši ramenima okrenuo se i našao tri krupna čoveka na ulazu u uličicu. „Haj! Tražiš nekog?” „Da”, Danil pođe ka njima. Svi su nosili teške duge kapute i rukavice. Onaj u sredini je imao ožiljak preko jednog od obraza. Hladno su mu uzvratili pogled. Samo prosečni siledžija, pomisli Danil. Možda je ovo ipak bila zaseda. Stao je par koraka od njih, onda pogledao nazad niz uličicu i nasmešio se. „Dakle, ovo je klanica. Kako odgovarajuće. Da li ste vi sada moja pratnja?” Srednji razbojnik pruži ruku. „Za određenu cenu." „Dao sam novac čoveku u „Smelom nožu".” Razbojnik se namrštio. „Želiš nož?” „Ne.” Danil uzdahnu. „Želim da razgovaram sa Lopovima.” Čovek je pogledao svoje pratioce koji su se cerili. „Sa kojim Lopovom?” „Onim sa najširim uticajem.” Bitanga u sredini se zakikota. „Taj bi ti bio Gorin.” Jedan od njegovih suzdrža smeh. Još uvek se kezeći, vođa pokaza Danilu da ga prati. „Pođi sa mnom.” Druga dvojca se skloniše u stranu. Danil je pratio svog novog vodiča do početka šire ulice. Osvrnuvši se, video je da su ga ostali posmatrali, još uvek se široko osmehujući. Usledio je niz zavojitih ulica i uličica. Danil je počeo da se pita da li zadnja strana radnje svakog pekara, trgovca kožom, krojača i bol-kuće

izgleda isto. Onda je prepoznao znak i u mestu se zaustavio. „Već smo bili ovde. Zašto me vodiš u krug?” Propalica se osvrnu i odmeri Danila, zatim se okrenu i priđe obližnjem zidu. Sagnuvši se, uhvatio je ventilacionu rešetku za ivicu i povukao. Skliznula je unapred. Razbojnik mu pokaza ka rupi. „Ti prvi." Danil čučnu i pogleda unutra. Ništa nije video. Odupirući se iskušenju da stvori kuglu svetlosti, stavio je nogu u rupu, ali je napipao samo prazninu tamo gde je očekivao da će da bude pod. Pogledao je u svog vodiča. „Nivo ulice je otprilike u visini grudi”, reče mu propalica. „Nastavi.” Uhvativši se za ivicu rupe, Danil se spustio. Napipao je izbočinu na koju je mogao da se osloni, a onda je provukao i drugu nogu i spuštao ju je sve dok mu stopalo nije doseglo do poda. Koraknuvši unazad, njegovo rame dodirnu zid. Razbojnik skliznu u tunel sa izvežbanom lakoćom. Danil je držao odstojanje budući da pri slaboj svetlosti nije mogao da vidi ništa osim čovekovog obličja. „Prati moje korake”, reče čovek. Pošao je niz hodnik, dok je Danil hodao par koraka iza njega, prateći sa obe strane zid rukama. Hodali su nekoliko minuta, skrenuvši puno puta, a onda koraci ispred Danila stadoše i on začu kucanje u blizini. „Čeka te dug put”, reče propalica. „'Si siguran oko ovoga? Možeš sada da se predomisliš i odvešću te natrag.” „Zašto bih to želeo da učinim?”, upita Danil. „Samo bi možda želeo, to je sve.” Pojavio se tračak svetlosti, a onda se proširio. Na svetlosti je stajala silueta još jednog čoveka. Od bleska, Danil nije mogao da vidi čovekovo lice. „Ovaj je za Gorina”, reče propalica. Pogledao je u Danila, načinio kratak gest, zatim se okrenuo i nestao u senkama. „Gorina, a?”, reče čovek na vratima. Glas je mogao pripadati čoveku bilo gde između dvadeset i šezdeset godina. „Kako se zoveš?” „Larkin.” „Čime se baviš?" „Prodajem asure od simbe.” Građenje kuća od asura je izniklo svuda po Imardinu u poslednjih par godina.

„Prilično konkurentno tržište.” „Meni pričaš.” Čovek nešto progunđa. „Zašto želite da pričate sa Gorinom?” „To je na Gorinu da sazna.” „Naravno.” Čovek slegnu, onda posegnu ka unutrašnjem zidu prostorije. „Okreni mi leđa”, naredio je. „Odavde ideš sa povezom na očima.” Danil je oklevao, pre nego što se nevoljno okrenuo. Očekivao je ovako nešto. Parče tkanine mu pade preko očiju, i osetio je kako je čovek pozadi vezuje. Slaba svetlost lampe je otkrila samo gusto tkanje materijala. „Prati moje korake, molim.” Ponovo, Danil je hodao prateći rukama zidove. Njegov novi vodič je išao brzo. Danil je brojao korake, misleći da čim bude imao priliku odmeri koliki bi put normalno prešao za hiljadu koraka. Nešto, verovatno šaka, iznenada mu pritisnu grudi i on stade. Čuo je kako se otvaraju vrata, i bio je gurnut napred. Miris začina i cveća ispuni njegova čula i on ispod čizmi oseti mekoću koja je nagoveštavala tepih. „Ostani ovde. Ne skidaj povez.” Vrata se zatvoriše. Prigušeni glasovi i bat koraka su dopirali iznad njega, tako da je pretpostavio da je u jednoj od prometnijih bol-kuća. Slušao je zvuke, a onda je počeo da broji svoje udahe. Kada mu je to dosadilo, podigao je ruke do poveza. Čuo je iza sebe tup udarac, kakav bi možda načinila gola peta na podu sa tepihom. Okrenuo se i dohvatio povez da ga skine, ali onda se sledio kada je začuo kako se pomera kvaka. Ispravivši se, brzo je pustio tkaninu. Vrata se nisu otvorila. Čekao je, usresredivši se na tišinu u prostoriji. Nešto mu je privuklo pažnju. Nešto mnogo suptilnije od prigušenog zvuka koji je čuo pre toga. Prisustvo. Lebdelo je iza njega. Duboko udahnuvši, ispružio je ruke pretvarajući se da traga za zidovima. Kako se okrenuo, prisustvo se sklonilo. Neko je bio u sobi sa njim. Neko ko nije želeo da bude primećen. Tepih je prigušivao bat stopala, a buka bol-kuće je maskirala sve slučajne zvuke. Cvetni miris koji je bio u vazduhu je sakrio miris tela. Jedina čula kojima je mogao da primeti neznanca su bila svojstvena njemu kao čarobnjaku.

Bio je to test. Sumnjao je da je ovo bila proba za vlasnika prisustva u sposobnostima ostane neprimećen. Ne, ovo je bio test za njega, Danila. Da vide da li će primetiti nešto. Da vide da li je čarobnjak. Posegnuvši svojim čulima, otkrio je još jedno prisustvo. Ovo je bilo nepomično. Ispruživši ruke, ponovo je pošao napred. Prvo prisustvo je obigravalo oko njega, ali ga je ignorisao. Nakon deset koraka je stigao do zida. Držeći ruke na gruboj površini, počeo je da se kreće oko prostorije u pravcu drugog prisustva. Prvo se sklonilo, a onda iznenada jurnulo ka njemu. Osetio je blagi povetarac na vratu. Ne obazirući se na to, nastavio je. Prstima je dotakao dovratak, a onda i rukav i ruku. Skinuli su mu povez sa očiju i on se zateče kako pilji u jednog starca. „Izvinjavam se što sam te ostavio da čekaš”, reče čovek. Prepoznavši glas, Danil je znao da je ovo njegov vodič. Da li je čovek uopšte i napustio prostoriju? Ne ponudivši nikakvo objašnjenje, vodič otvori vrata. „Da li bi pošao za mnom, molim.” Danil je pogledao po sada praznoj sobi, a onda ušao u hodnik. Nastavili su put mnogo laganijim korakom, uz svetlost lampe koja se klatila u starčevoj ruci. Zidovi su bili dobro sagrađeni. Na svakom skretanju je u cigle bila ugrađena mala tabla, izgravirana čudnovatim simbolima. Bilo je nemoguće pogoditi koliko je bilo sati, ali znao je da je sigurno prošlo dosta sati od kada je ušao u prvu bol-kuću. Bio je zadovoljan sobom što je shvatio da ga testiraju. Da li bi ga odveli do Lopova da se ispostavilo da je čarobnjak? Sumnjao je u to. Možda će biti još testova - moraće da bude pažljiv. Nije znao koliko je blizu razgovoru sa Gorinom. U međuvremenu, trebalo bi da sazna koliko god može o ljudima sa kojima je trebalo da pregovara. Zamišljeno je posmatrao svog saputnika. „Šta je „nož”?” Starac progunđa. „Ubica.” Danil trepnu, a onda priguši osmeh. „Smeli nož” je onda zaista bilo odgovarajuće ime. Kako je vlasnik uspevao da se provuče sa tako otvorenim reklamiranjem. Mogao je da se čudi tome kasnije. Sada je trebalo da sazna korisnije stvari.

„Da li postoje još neki drugačiji nazivi za koje bi trebalo da znam?" Starac se nasmešio. „Ako ti neko pošalje glasnika, ili ćeš primiti pretnju ili će izvrišti tu pretnju.” „Shvatam.” „A skvimp je neko ko izda Lopove. Ne želiš da budeš jedan od tih. Oni imaju kratke živote.” „Imaću to na umu.” „Ako sve prođe kako treba, ti ćeš biti nazvan klijentom. Zavisi od toga zašto si ovde.” Zaustavio se i okrenuo da osmotri Danila. „Izgleda da je vreme da saznamo.” Pokucao je na zid. Usledila je tišina, a onda su se cigle prepolovile i ulegle ka unutra. Starac mu pokaza otvor. Soba u koju je Danil ušao je bila mala. Sto zgodno uglavljen između zidova, efikasno je blokirao pristup krupnom čoveku koji je sedeo u stolici iza njega. Iza njega su bila delimično otvorena dvokrilna vrata. „Larkin, prodavač asura", reče čovek. Glas mu je zapanjujuće dubok. Danil klimnu glavom. „A vi ste?” Čovek se nasmeši. „Gorin.” Nije bilo stolice za posetioce. Danil se primakao stolu. Gorin nije bio privlačan čovek, ali njegova telesina je imala više mišića nego sala. Kosa mu je bila gusta i kovrdžava, a brada nalik na vunu, mu je prekrivala vilicu. Zaista je ličio na svoje imenjake, ogromne zveri koje su vukle barke uz reku Tarali. Danil se pitao da li je ovo šala propalice - možda je Gorin bio čovek sa najširim uticajem među lopovima. „Vi predvodite Lopove?”, upita Danil. Gorin se nasmeši. „Niko ne predvodi Lopove.” „Kako onda da znam da pričam sa pravom osobom?” „Ako želiš da postigneš dogovor, uradiš to sa mnom.” Raširio je ruke. „Ako prekršiš dogovor, kaznim te. Misli o meni kao o nekome između oca i kralja. Pomažem ti, ali ako me izdaš, ubiću te? Da li ti to ima smisla?” Danil stisnu usne. „Imao sam na umu nešto uravnoteženije. Otac prema ocu, recimo? Ne bih se usudio da predložim kralj prema kralju, iako mi se sviđa kako to zvuči.” Gorin se opet nasmešio, ali osmeh se nije odrazio i u očima.„Šta želiš,

Larkine, prodavče asura?” „Želim da mi pomognete da pronađem nekoga.” „A”, Lopov klimnu. Privukao je beležnicu, pero i mastionicu. „Koga?” „Jednu devojku. Između četrnaest i šesnaest. Sitno građena, tamne kose, mršava.” „Pobegla ti je, zar ne?" „Da.” „Zašto.” „Zbog nesporazuma.” Gorin klimnu sa razumevanjem. „Gde misliš da je mogla da ode?" „U straćarnik.” „Ako je živa, naći ću je. Ako nije, ili je nc nađemo do određenog roka dogovorićemo se koliko - tvoja obaveza prema meni prestaje. Kako se zove?” „Još uvek ne znamo.” „Ne znate...”, Gorin podiže pogled i namršti se. „Mi?” Danil dozvoli sebi da se osmehne. „Treba da smislite bolji test.” Gorinove oči se blago rasiriše. Progutao je pljuvačku, a onda se zavalio u stolicu. „Ma nemoj?” „Šta biste učinili sa mnom da ga nisam prošao?” „Odveli bismo te negde daleko odavde.” Pucnuo je ustima, a onda slegnuo ramenima. „Ali ovde si. Šta želiš?” „Kao što sam i rekao: želimo da nam pomognete da pronađemo devojku.” „A ako nećemo?” Sa Danilovog lica osmeh potpuno nestade. „Onda će ona umreti. Njene sopstvene moći će je ubiti, a takođe i uništiti deo grada - iako ne mogu da ti kažem tačno koliko zato što ne znam njenu snagu.” Primakao se, spustio ruke na sto i zadržao svoj pogled naspram Lopovog. „Ako nam pomognete, to ne mora da bude besprofitan dogovor - iako morate razumeti da postoje granice u onome što smemo da dozvolimo da se vidi da činimo.” Gorin je ćuteći zurio u njega, a onda odložio pero i papir. Zavalio se na naslon svoje stolice i blago okrenuo glavu. „Haj, Dagane! Donesi našem posetiocu stolicu.”

—oOo— Soba je bila mračna i plesniva. Kutije su bile naslagene pored jednog zida, a mnoge od njih su bile polomljene. Jezerca vode su se napunila u uglovima, a debeli sloj prašine je pokrivao sve ostalo. „Znači, ovde je tvoj otac sakrivao svoju robu?” upita Harin. Seri klimnu. „Tatina stara ostava.” Obrisao je prašinu sa jedne od kutija i seo na nju. „Nema kreveta”, reče Donja. „Napravićemo nešto”, odgovori Harin. Prišavši kutijama, počeo je da pretura po njima. Sonea je zastala na vratima, uplašena mogućnošću da provede noć na tako neugodnom mestu. Uzdahnuvši, sela je na najnižu stepenicu. Tri puta su se premeštali tokom noći da izbegnu tragače za nagradom. Osećala se kao da danima nije spavala. Sklopivši oči, dozvolila je sebi da je san ponese. Harinov razgovor sa Donjom je postajao udaljen, kao i zvuk koraka u tunelu iza nje. Koraka? Otvorivši oči, osvrnula se i videla udaljeno svetio kako treperi u tami. „Haj! Neko dolazi.” „Šta?” Harin je prešao preko sobe i zagledao se u hodnik. Osluškivao je par trenutaka, onda podigao Soneu na noge i pokazao joj dalji ugao sobe. „Idi tamo. Skloni se sa vidika.” Dok se Sonea odaljavala od vrata, Seri je ustao i pridružio se Harinu. „Niko ne dolazi ovamo”, reče on. „Prašina na stepeništu nije imala nikakvih tragova.” „Onda su nas sigurno pratili.” Seri je psujući piljio u hodnik. Okrenuo se ka Sonei. „Pokrij lice. Možda traže nešto drugo.” „Ne odlazimo?”, upita Donja. Seri odmahnu glavom. „Nema drugog izlaza. Postojao je tunel, ali su ga Lopovi zatvorili pre nekoliko godina. Zato nas nisam ranije ovde ni doveo.” Koraci su postali sada glasniji u prostoriji. Harin i Seri su se odmakli od vrata i čekali. Navukavši kapuljaču na glavu, Sonea se pridružila Donji na daljoj strani sobe.

Iz tunela su se pojavile čizme, zatim pantalone, grudi i lica dok su novopridošli silazili niz stepenice. Četiri momka prođoše kroz vrata. Pogledali su u Harina i Serija, a onda kada su ugledali Soneu, razmeniše poglede. „Barile”, reče Harin. „Šta ti radiš ovde?" Krupni momak sa mišićavim rukama je razmetljivo prišao Harinu. Sonea oseti jezu. Ovaj momak ju je ranije optužio da je špijun. Pogledavši ostale momke, šokirala se kada je prepoznala jednog od njih. Sećala se Evina kao jednog od povučenih dečaka iz Harinove bande. Naučio ju je kako da vara na pločicama. Sada njegov pogled nije bio nimalo prijateljski dok je u jednoj ruci vrteo tešku gvozdenu šipku. Sonea je uzdrhtala i sklonila pogled. Druga dva momka su nosila drvene motke. Verovatno su usput pokupili improvizovane batine. Sonea je razmislila o odnosima. Četiri protiv četiri. Sumnjala je da je Donja ikada naučila da se bije, niti da je ijedna od njih dve dorasla nekom od Barilovih saveznika. Mada, možda bi zajedno mogle da obore jednog od njih. Posegnula je i uzela drvenu daščicu jedne od polomljenih kutija. „Došli smo po devojku”, reče Baril. „Postali smo skvimp, zar ne Barile?” Harinov glas je bio zlokoban od prezira. „Mislio sam da ja to pitam tebe”, odgovori Baril. „Nismo te videli danima. Onda smo čuli za nagradu i sve je dobilo smisao. Želiš da zadržiš sav novac za sebe.” „Ne, Barile”, reče odlučno Harin. Pogledao je u ostale momke. „Sonea je prijatelj. Ja ne prodajem svoje prijatelje.” „Naš prijatelj nije”, odgovori Baril, dobacivši pogled svojim pratiocima. Harin prekrsti ruke. „Znači tako stoje stvari. Nije ti trebalo mnogo pre nego što si zaželeo da budeš glavni. Znaš pravila, Barile. Ili si sa mnom, ili letiš napolje.” Ponovo je pogledao Barilove saveznike. „Isto važi i za vas. Da li želite da budete sa ovim skvimpom?” Iako su ostali nepomični, momci pogledaše u Barila, onda u Harina, pa se onda međusobno pogledaše. Izrazi njihovih lica ništa nisu odavali. „Stotinu zlatnika”, reče Baril tiho. „Želite li da se odreknete svog tog novca samo da biste pratili unaokolo ovu budalu? Mogli bismo da živimo

kao kraljevi.” Izrazi lica mladića postadoše odlučni. Harinove oči se pretvoriše u proreze. „Izlazi napolje, Barile.” Nož blesnu u Barilovoj ruci i on ga upravi ka Sonei. „Ne bez devojke. Predaj je.” „Ne.” „Onda ćemo morati da je uzmemo.” Baril je koraknuo ka Harinu. Kako su se njegovi pratioci raširili da ga opkole, Seri stade pored svog prijatelja, čeličnog pogleda i ruku u džepovima. „Hajde, Harine”, promrmljao je Baril. „Ne moramo da radimo ovo. Predaj nam je. Podelićemo novac, kao nekada.” Harinovo lice se izobliči od besa i prezira. Nož je blesnuo u njegovoj ruci i on zamahnu unapred. Baril se izmaknu i napade svojim nožem. Sonei zastade dah kako je nož isekao Harinov rukav i ostavio crvenu liniju za sobom. Kako je Evin zamahnuo gvozdenom motkom, Harin se sklonio van domašaja. Donja je uhvati za ruku. „Zaustavi ih, Sonea”, uzbuđeno je prošaptala. „Upotrebi svoju magiju! ” Sonea je piljila u devojku. „Ali... ne znam kako!” „Samo probaj nešto. Bilo šta!" Dok su mu se druga dva momka približavala, Seri iz džepova izvadi dva bodeža. Momci su postali neodlučni kada su ih ugledali. Sonea je ugledala remenje koje je čvrsto držalo bodeže na njegovim dlanovima, tako da je još uvek mogao da koristi šake da hvata i vuče, a da ne ostane bez sečiva. Nije mogla da se ne nasmeši. Nimalo se nije promenio. Kako je onaj krupniji zamahnuo, Seri ga je uhvatio za zglob i povukao unapred, koristeći dečakov sopstveni zamah da ga izbaci iz ravnoteže. Mladić je posrnuo, a njegova djrvena batina je zatandrkala po podu dok mu je Seri uvrtao zglob. Široko zamahnuvši, Seri mu je balčakom bodeža zadao ošamućujući udarac u glavu. Mladić se skljokao na kolena na kolena. Seri se sagnu kada je drugi napadač zamahnuo batinom ka njemu. Iza njega, Harin je izbegao još jedan Barilov ubod. Kako su se dva para boraca na trenutak odvojila, Evin se provukao između njih i zaputio ka Sonei. Ruke su mu bile prazne, primetila je Sonea sa olakšanjem. Nije imala

predstavu gde je nestala gvozdena motka. Možda ju je sakrio ispod kaputa... „Učini nešto”, zavapi Donja, jače stegnuvši Soneinu ruku. Pogledala je daščicu u svojim rukama, i shvatila da bi pokušaj da ponovi ono što je učinila na Severnom trgu sada bio besmislen. Nije bilo čarobnjačkog štita koji je trebalo da probije, a sumnjala je da bi Evina zaustavilo to što bi na njega bacila daščicu. Morala je da proba nešto drugo. Možda bi mogla da natera daščicu da jače udari? Da li bih mogla? Pogledala je Evina. Da li bi trebalo? Šta ako mu učinim nešto zaista grozno? „Uradi to!”, prosikta Donja, ustuknuvši kako se Evin približavao. Duboko udahnuvši, Sonea baci daščicu ka Evinu, želeći da ga obori. Odbio ju je a da nije ni trepnuo. Kako je posegnuo za Soneom, Donja se ispreči ispred nje. „Kako možeš ovo da radiš, Evine?”, zahtevala je da zna. „Nekada si nam bio prijatelj. Sećam da ste ti i Sonea igrali zajedno pločice. Da li je ovo...” Evin ščepa Donju za ramena i gurnu je u stranu. Sonea polete napred i svom snagom ga udari u stomak. Izbila mu je vazduh i on je posrnu unazad, braneći se od njenih udaraca dok ga je ponovo napadala, ovaj put ciljajući u lice. Prigušeni krik se prolomio prostorijom. Pogledala je i videla Serijevog protivnika kako se povlači, šakom stežući ruku. Onda ju je nešto udarilo u grudi i oborilo je unazad. Kako je pala na pod počela je da se izvija, pokušavajući da se otkotrlja van Evinovog domašaja, ali on je navalio na nju ćelom svojom težinom i prikovao je za zemlju. „Sklanjaj se sa nje!”, vrisnula je Donja. Devojka je stajala iznad Evina sa drvenom letvom u ruci. Udarila je Evina u glavu i on viknu. Otkotrljao se u stranu, a Donjin drugi udarac ga pogodi u slepoočnicu. Oklembesio se i sroljao na pod. Donja je uperila svoje oružje u besvesnog mladića, a onda se opustila i iscerila. Ipruživši joj ruku, pomogla je Sonei da se digne na noge. Okrenule su se i videle da se Baril i Harin još uvek bore. Seri je posmatrao druga dva mladića od kojih se jedan držao za bok, a drugi se naslonio na zid šakom pritiskajući glavu. „Haj!”, uzviknu Donja. „Mislim da pobeđujemo!” Baril je ustuknuo korak od Harina i pogledao u nju. Posegnuo je u džep,

onda naglo trznuo rukom. Crvena izmaglica se proširi po vazduhu oko Harinove glave. Harin glasno opsova kako je prah od papee počeo da mu peče oči. Užurbano žmirkajući, odaljio se od Barila. Kako je Donja skočila da priđe Harinu, Sonea ju je zgrabila za ruku i povukla natrag. Kada je Baril napao, Harin se izmakao, ali ne dovoljno brzo. Začuo se bolni uzvik i Harinov nož je začangrljao po podu. Seri je skočio na Burila koji se okrenuo taman na vreme da dočeka napad. Još uvek trljajući oči, Harin čučnu i poče da pipa, tražeći svoj nož. Odgurnuvši Serija u stranu, Baril je gurnuo ruku u svoj kaput, načinio još jedan nagli pokret i opet mlaz crvenog praha polete iz njegovih ruku. Seri se saže, ali prekasno. Lice mu se zgrčilo od bola i on posrnu unazad dok mu se Baril primicao. „Ubiće ih!", vrisnu Donja. Sagnuvši se, Sonea je zgrabila još jednu drvenu letvicu. Na trenutak je sklopila oči pokušavajući da se seti šta je učinila na Severnom trgu. Čvrsto je stežući, prikupila je sav svoj bes i strah. Usresredivši se na daščicu, zavitlala ju je svom snagom ka Barilu. Zaječao je kada ga je pogodila u leđa i okrenuo se ka njoj. Onda je podigao ruke kada je Donja počela da ga gađa sa svim što joj je palo pod ruku. „Koristi svoju magiju”, Donja je navaljivala kada joj se Sonea pridružila. „Pokušala sam. Ne vredi.” „Pokušaj opet”, prodahta Donja. Baril je posegnuo u džep i izvukao mali paket. Prepoznavši ga, Sonea oseti nalet gneva. Zamahnula je da baci daščicu koju je držala u rukama, a onda se uzdržala. Možda se previše usresređivala na to da baci što jače. Magija nije fizička stvar. Gledala je dok je Donja bacala kutiju na Barila. Nema potrebe da ona sama bilo šta baca. Usresredivši se na kutiju, umom ju je pogurala, voljom je terajući da poleti napred i udari Barila dovoljno jako da ga onesvesti. Osetila je kako se nešto unutar njenog uma oslobađa. Blesak svetlosti obasja sobu i kutija buknu u plamen. Baril vrisnu dok je

tutnjila ka njemu, a onda sagnuo i sklonio joj sa puta. Zakloparala je po zidu i završila u bari iz koje je voda cvrčala dok je isparavala. Paketić praha od papee pade na zemlju. Baril je buljio u nju. Sa osmehom na licu, Sonea se sagla da podigne još jednu letvicu, a onda se uspravila i mrko ga pogledala. Sva boja je iščezla iz njegovog lica. Ne udostojivši svoje saveznike ni pogleda, skočio je ka vratima i odbauljao niz hodnik. Sonea je čula iza sebe tihi zvuk, a onda se okrenula i videla Evina kako stoji svestan, svega par koraka od nje. Ustuknuo je za dva koraka, a onda se bacio ka vratima. Videvši da njihovi drugovi odlaze, druga dva mladića se uspentraše na noge i pođoše za njim. Dok su se bat njihovih koraka udaljavao, Harinov smeh ispuni prostoriju. Ustao je, zaneo se, a onda pažljivo prišao vratima. „U čemu je problem?" viknuo je. „Zar ste mislili da ću vam tek tako dozvoliti da je odvedete?” Isceren, okrenuo se i namignuo Sonei. „Haj! Svaka čast!”' „Lepa završnica”, složi se Seri. Ponovo je protrljao oči i iskrivio lice. Posegnuvši rukom u dubine svog kaputa, izvukao je malu pljosku i počeo da ispira oči njenim sadržajem. Donja je pritrčala Harinu i pregledala njegove rane. „Ovo mora da se povije. ’Si povređen, Seri?” „Ne.” Seri joj doda pljosku. Donja poče da pere Harinovo lice. Koža mu je bila crvena i otekla. „Peći će te danima. Da li bi možda mogla da ga izlečiš, Sonea?” Sonea se namršti i odmahnu glavom. „Ne znam. Drvo nije trebalo da počne da gori. Šta ako se moj pokušaj da ga izlečim završi tako što ću da ga zapalim?” Donja širom razrogačenih pogleda Soneu. „To je užasna pomisao.” „Moraš da vežbaš”, reče Seri. Sonea se okrenula da ga pogleda. „Treba mi vreme za vežbu i mesto na kojem neću privlačiti svačiju pažnju.” Izvukao je krpicu iz svog kaputa i obrisao svoj bodež. „Kada se ovo pročuje, ljudi će biti previše uplašeni da pokušaju da te uhvate. To će nam dati malo užeta.” „Neće”, reče Harin. „Možeš da se kladiš da Baril i drugi nikome neće ispričati za ovo. Čak i ako ispričaju, neki će misliti da su sposobniji i da

mogu bolje da obave posao.” Seri se namrštio, a zatim opsovao. „Onda je bolje da se brzo izgubimo odavde”, reče Donja. „Gde ćemo sada, Seri?” Počešao je glavu, a onda se nasmešio. „Ko ima novca?” Harin i Donja pogledaše Soneu. „Nije moj”, usprotivila se. „To je Džonino i Ranelovo." „Sigurna sam da im ne bi smetalo ako bi ga potrošila da spaseš svoj život”, kaza joj Donja. „A i mislili bi da si glupa ako to ne bi učinila”, dodade Seri. Uzdahnuvši, Sonea posegnu unutar svoje košulje za kopčom svoje torbice za novac. „Pretpostavljam da ću moći da im vratim, ako se ikada izvučem iz ove gužve.” Pogledala je u Serija. „Bolje bi ti bilo da ih uskoro pronađeš.” „Hoću", uverio je. „Čim ti budeš bila bezbedna. Za sada, mislim da treba da se razdvojimo. Naći ćemo se ponovo za jedan sat. Imam jedno mesto na umu, gde nikome nikada neće pasti na pamet da te traži. Moći ćemo da ostanemo samo par sati, ali to će nam pružiti priliku da razmislimo gde ćemo kasnije da idemo.”

SEDMO POGLAVLJE

OPASNI SAVEZI Vrativši se sam iz štala, Roten je usporio kada se približio vrtovima. Vazduh je bio hladan, ali ne i neprijatan, a tišina je bila dobrodošla nakon larme grada. Duboko je udahnuo. Iako je razgovarao sa bezbrojnim potkazivačima, malo je njih pružilo korisne informacije. Većina potkazivača je došla nadajući se da će nekakav podatak, bez obzira koliko nebitan, dovesti do njenog hvatanja i njihove nagrade. Nekolicina je došla prosto da se požali na kojekakve probleme koje su imali sa Gildom. Drugi, međutim su ih izvestili da su videli usamljenu devojku kako se sakriva od pogleda. Nakon nekoliko odlazaka do straćara, postalo je jasno da ima mnogo ulične dece koja se krije po mračnim kutovima. Razgovori sa drugim čarobnjacima koji su ispitivali potkazivače, otkrili su mnogo sličnih razočaranja. Bilo bi mnogo lakše da su obaveštenja o nagradi sadržala opis devojke. Čežnjivo je pomislio na svog pokojnog pokrovitelja, gospodara Margena, koji je bez uspeha pokušao da pronađe način prebacivanja mentalnih slika na papir. Danil se takođe uhvatio u koštac sa ovime, ali sa malim napretkom. Pitao se kako li Danil prolazi. Kratki mentalni razgovor sa njegovim prijateljem je otkrio da je mlađi čarobnjak živ i neozleđen, i da će se vratiti do zalaska sunca. Nisu smeli da govore o pravoj svrsi Danilove posete straćarniku, zato što je uvek bilo moguće da neki drugi čarobnjak načuje razgovor. Ipak, Roten je osetio obećavajuće samozadovoljstvo u tonu svog prijatelja. „...zna...Roten...” Čuvši kako neko izgovara njegovo sopstveno ime, Roten podiže pogled. Gusto lišće živice bašte je sakrilo govornika, ali Roten je bio siguran da je prepoznao glas.

„...takve stvari se ne mogu požurivati.” Glas je pripadao upravitelju Lorlenu. Par sagovornika se približavao mestu na kome je bio Roten. Pretpostavivši da će proći blizu, sklonio se u jedno od malih dvorišta vrta. Seo je na klupu i pažljivo slušao dok je razgovor postajao razgovetniji. „Zabeležio sam tvoj zahtev, Fergune”, reče strpljivo Lorlen. „Ne mogu učiniti više od toga. Kada bude pronađena sa tim pitanjem ćemo završiti na uobičajen način. Za sada me zanima samo njeno hvatanje.” „Ali moramo li da prođemo kroz ćelu ovu... ovu gnjavažu? Nije Roten taj koji je prvi saznao za njene moći. Ja sami Kako može imati bilo kakav slučaj protiv mene?” Upraviteljev glas je bio blag kada je odgovarao, ali korak mu je bio užurban. Roten se nasmešio dok su njih dvojica prolazili. „To nije gnjavaža, Fergune.”, odgovori strogo Lorlen. „To je zakon Gilde. Zakon kaže da...” „Prvi čarobnjak koji prepozna magični potencijal u drugome ima pravo da zatraži pokroviteljstvo nad njim”, izrecitova brzo Fergun. „Ja sam bio prvi koji je osetio efekat njene moći, a ne Roten.” „Bez obzira, to pitanje ne može da se reši dok devojka ne bude pronađena...” Njih dvojica su već odavno prošli pored Rotena, a njihovi glasovi su se utišali do neprepoznatljivosti. Ustao je sa klupe i lagano počeo da hoda ka Čarobnjačkom domu. Dakle, Fergun je imao nameru da zatraži pokroviteljstvo nad devojkom. Kada se Roten ponudio da preuzme odgovornost za njenu obuku, nije mislio da bi ijedan drugi čarobnjak želeo taj posao. Naročito ne Fergun, koji je uvek izgledalo da gleda na niže staleže sa prezirom. Nasmešio se sam sebi. Danilu se ovo neće svideti. Njegov prijatelj je gajio netrpeljivost prema Fergunu još od kada su obojica bili polaznici. Kada bude čuo vesti, Danil će biti još rešeniji da lično pronađe devojku... —oOo— Prošle su godine od kada je Seri poslednji put posetio kupaonicu, a unutrašnjost skupih privatnih prostorija nikada nije ni video.

Oriban, utopljen prvi put posle mnogo dana i zaodenut debelim ogrtačem, bio je dobro raspoložen dok je pratio služavku do sobe za sušenje. Sonea je sedela na rasprostrtoj simba asuri, mršavog tela potpuno izgubljenog u debelom ogrtaču i lica koje je iskrilo od pažnje koju su joj pružale služavke iz kupaonice. Videvši je tako opuštenu je dodatno poboljšalo Serijevo raspoloženje. Nasmešio joj se. „Haj! Kakva uživancija! Siguran sam da bi se i Džona složila!” Sonea se trgla i Seri se istog trena pokajao zbog svojih reči. „Izvini, Sonea.” Složio je izvinjavajući izraz lica. „Nije trebalo da te podsećam.” Spustio se na asuru pored nje, a zatim se naslonio na zid. „Ako tiho pričamo, trebalo bi da bude bezbedno”, tiho je dodao. Klimnula je. „Šta sada? Ne možemo da ostanemo ovde.” „Znam. Razmišljao sam o tome.” Uzdahnuo je. „Stvari su loše, Sonea. Sakrivanje od čarobnjaka bi bilo lako, ali nagrada je to promenila. Sada nikome ne smem da verujem. Ne mogu više da se pozivam na stare usluge a... a ponestalo mi je i mesta na kojima da te sakrivam.” Lice joj preblede. „Šta ćemo onda da radimo?” Oklevao je. Posle borbe je shvatio da mu je preostala samo jedna opcija. Neće joj se svideti. Mada, neće ni njemu samom. Kada bi samo postojao neko kome bi mogao da veruje. Odmahnuo je glavom, okrenuo se i sreo njen pogled. „Mislim da treba da zatražimo pomoć od Lopova.” Sonea razrogači oči. „Da li si lud?!” „Jesam, ako nastavim da te sam sakrivam. Pre ili kasnije neko će da te prijavi.” „A šta je sa Lopovima? Zašto oni ne bi?” „Imaš nešto što oni žele.” Namrštila se, a onda se njen izraz smrknuo. „Magiju?” „Tako je. Kladim se da bi voleli da imaju svog čarobnjaka.” Prešao je vrhovima prstiju preko prostirke. „Kada budeš bila pod njihovom zaštitom, niko te neće dirati. Niko neće da ljuti Lopove. Čak ni za stotinu zlatnika.” Sklopila je oči. „Džona i Ranel su mi uvek govorili davnikada ne možeš da se oslobodiš lopova. Drže te na svojoj uzici. Čak i kada ispuniš dogovor,

nikada nećeš zaista otplatiti svoj dug.” Seri je odmahnuo glavom. „Znam da si se naslušala loših priča. Svi su. Samo treba da se držiš njihovih pravila i pošteno će postupati sa tobom. Tako je moj tata pričao.” „Tvog tatu su ubili.” „Bio je glup. Bio je skvimp.” „Šta ako...?” Uzdahnula je i odmahnula glavom. „Koji drugi izbor imam? Ako to ne učinim, Gilda će me pronaći. Pretpostavljam da je biti rob Lopovima bolje od smrti.” Seri iskrivi lice. „Neće biti tako. Kada budeš naučila da koristiš svoje moći, bićeš važna i moćna. Daće ti puno užeta. Moraće. Na kraju krajeva, ako odlučiš da nešto ne želiš da uradiš, kako će te naterati?” Zagledala se u njega, nepodnošljivo dugo ispitujući njegovo lice. „Nisi baš siguran u to, zar ne?” Primorao je sebe da je pogleda u oči. „Siguran sam da ti je to jedina šansa. Siguran sam da će pošteno da se ophode prema tebi.” „A onda?” Uzdahnuo je. „Nisam siguran šta će te terati da radiš za uzvrat." Klimnula je, onda se naslonila i nekoliko minuta bila zagledana u suprotni zid. „Ako misliš da to treba da uradim, uradiću, Seri. Bolje da zaglavim sa Lopovima nego da se predam Gildi.” Gledajući u njeno bledo lice, osetio je kako se ponovo javlja sada već poznata nelagodnost, ali ovog puta ju je osećao više kao krivicu. Bila je uplašena, ali će se suočiti sa Lopovima sa svojom uobičajenom neustrašivom odlučnošću. To je samo činilo da se oseća gore. Iako nije mogao da se obmanjuje oko njegove sposobnosti da je zaštiti, odvođenje Lopovima je osećao kao izdaju. Nije želeo da je ponovo izgubi. Ali nije imao drugog izbora. Ustavši, otišao je do vrata. „Idem da pronađem Harina i Donju”, kazao joj je. „Bićeš dobro?” Nije ga pogledala, samo je klimnula. Služavka je stajala u hodniku ispred prostorije. Pitao je za Harina i Donju i devojka je klimnula ka vratima susedne sobe. Ugrizavši se za usnu,

pokucao je. „Slobodno”, viknu Harin. I Harin i Donja su sedeli na simba prostirkama. Donja je trljala kosu peškirom. „Rekao sam joj i složila se.” Harin se namrštio. „Još uvek nisam siguran. Šta ako je izvedemo iz grada?” Seri odmahnu glavom. „Mislim da ne bismo stigli daleko. Budi siguran da su Lopovi do sada saznali sve o njoj. Otkrili su gde je bila i gde je živela. Znaju kako izgleda, ko su joj roditelji, gde su joj tetka i teča. Neće biti teško da saznaju od Barila i njegove bagre da je..." „Ako toliko znaju", prekide ga Donja, „zašto nisu prosto došli i odveli je?” „Zato što stvari ne funkcionišu na taj način.”, kaza joj Seri. „Oni vole da prave pogodbe, zato što je onda većina ljudi koja radi za njih srećna i neće kasnije stvarati probleme. Mogli su da dođu do nas i ponude nam zaštitu, ali nisu. Zbog toga mislim da nisu sigurni da ona ima magiju. Ako mi ne odemo do njih, onda će pustiti jednog od svojih da je prijavi. Zato mislim da ne bismo uspeli da je izvedemo iz grada.” Harin i Donja razmeniše poglede. „Šta ona misli?", upita Donja. Seri napravi grimasu. „Naslušala se priča. Uplašena je, ali zna da nema drugog izbora.” Harin ustade. „Da li si siguran oko ovoga, Seri?”, upitao je. „Mislio sam da žariš na nju. Možda je nećeš više videti.” Seri trepnu od iznenađenja, i oseti kako je kako mu se lice razvedrava. „A misliš da bih je ponovo video ako je čarobnjaci uhvate?” Harin opusti ramena. „Ne.” Seri je počeo da korača. „Ići ću sa njom. Trebaće joj neko poznat. Mogu da budem koristan." Harin uhvati Serija za ruku. Zagledao se u njega, ispitujući mu oči, a onda ga je pustio. „Znači da te nećemo više baš viđati, zar ne?” Seri odmahnu glavom. Osetio je ubod krivice. Harina su napustila četiri člana njegove bande, a nije bio siguran šta misli ostatak. Sada ga je i najbliži

prijatelj napuštao. „Dolaziću kada mogu. Gelin i onako već misli da radim za Lopove.” Harin se nasmešio. „Dobro, onda. Kada ćeš je odvesti?” „Večeras.” Donja spusti šaku na Serijevu ruku. „A šta ako je ne budu želeli?” Seri se sumorno nasmeši. „Želeće je.” —oOo— Hodnik Čarobnjačkog doma je bio prazan i tih. Danilovi koraci su odjekivali dok je išao do Jaldinovih vrata. Zakucao je i sačekao, čuvši prigušene glasove iz sobe. Jedan ženski glas se izdvojio od ostalih. „Uradio je šta?” Trenutak kasnije vrata su se otvorila. Ezril, Jaldinova žena se odsutno nasmešila i koraknula unazad da propusti Danila unutra. Nekoliko tapaciranih fotelja je bilo raspoređeno oko niskog stola, a Jaldin i Roten su sedeli na dvema. „Naredio je Straži da izbaci čoveka iz njegovog doma”, reče Jaldin. „Samo zato što je dozvolio deci da spavaju na njegovom tavanu? To je užasno?”, uzviknu Ezril, pokazujući Danilu da sedne na jednu fotelju. Jaldin klimnu. „Dobro veče, Danile. Da li bi želeo šolju sumija?” „Dobro veče”, odgovori Danil dok je sedao na stolicu. „Sumi bi mi veoma prijao, hvala. Bio je ovo dug dan.” Roten ga pogleda i upitno podiže obrve. Osmehujući se, Danil slegnu u odgovor. Znao je da je Roten nestrpljiv da čuje kako su prošle stvari sa Lopovima, ali Danil je prvo želeo da sazna šta je to razgnevilo Ezril, koja je uvek bila mirna i blaga. „Šta sam propustio?” „Juče je jedan od naših tragača pratio jednog od potkazivača u bolji deo straćarnika”, objasni Roten. „Vlasnik je puštao neku decu bez doma da spavaju na njegovom tavanu, a potkazivač je tvrdio da se tamo krije starija devojčica. Naš kolega tvrdi da su devojka i njen prijatelj uz vlasnikovu pomoć pobegli neposredno pre nego što je on stigao. Tako da je naredio Straži da izbaci čoveka i njegovu porodicu.

Danil se namrštio. „Naš kolega?” Ko...?” Suzio je oči dok je gledao Rotena. „Da li je kojim slučajem to određeni ratnik po imenu Fergun?” „Jeste.” Danil načini nepristojan zvuk, onda se osmehnu kada mu je Ezril dala vrelu šolju sumija. „Hvala vam.” „I šta se dogodilo?”, upitala je Ezril. „Da li je čovek izbačen?” „Lorlen je, naravno, opozvao njegovo naređenje”, Jaldin odgovori, „ali Fergun je već uništio veći deo kuće - tragajući za skrovištima, rekao je.” Ezril je odmahnula glavom. „Ne mogu da verujem da Fergun može da bude tako...tako...” „Osvetoljubiv?” puhnu Danil. „Iznenađen sam što nije odlučio da ispita jadnog čoveka.” „Ne bi se usudio”, reče Jaldin prezrivo. „Sada ne bi” složio se Danil. Roten uzdahnu i zavali se u stolicu. „Ima još. Načuo sam večeras nešto zanimljivo. Fergun želi pokroviteljstvo nad njom.” Danil je osetio kako mu se krv ledi. „Fergun?” Ezril se namrštila. „On nije jak čarobnjak. Mislila sam da Gilda odvraća slabe čarobnjake od pokroviteljstva nad polaznicima.” „Tako je” odgovori Jaldin. „Ali nema pravila protiv toga.” „Kakve ima šanse da mu se odobri zahtev?” „Tvrdi da je prvi koji je saznao za njene moći zato što je prvi osetio njihov efekat”, reče joj Roten. „Da li je to dobar argument?” „Nadam se da nije” izusti Danil. Ove vesti su ga uznemirile. Dobro je poznavao Ferguna. I previše dobro. Šta li bi Fergun, uz sav prezir koji oseća prema nižim staležima, uopšte i radio sa devojkom iz straćarnika. „Možda planira da se osveti za poniženje na Severnom trgu?” Roten se namrštio. „Ma hajde, Danile...” „Moramo uzeti u obzir tu mogućnost”, ubaci se Danil. „Ne bi se Fergun toliko mučio zbog jedne modrice, čak i ako je povredila njegov ego.”, reče odlučno Roten. „On samo želi da bude taj koji će je uhvatiti - i ne želi da ljudi nakon toga to zaborave.” Danil skrenu pogled. Stariji čarobnjak nikada nije razumeo da je njegova netrpeljivost prema Fergunu bila nešto više od ljutnje koja je ostala od dana kada su bili

polaznici. Danil je i previše dobro iskusio kako zadrt Fergun može da bude kada se radi o osveti. „Već vidim da će oko ovoga da izbije prilična svađa”, zakikota se Jaldin. „Jadna devojka nema predstavu šta je zakuvala unutar Gilde. Ne dešava se često da se dva čarobnjaka bore za pokroviteljstvo nad polaznikom.” Roten blago frknu. „Siguran sam da je to najmanja od njenih briga. Posle onoga što se dogodilo na Severnom trgu, verovatno je ubeđena da želimo da je ubijemo.” Jaldinov osmeh je iščezao. „Nažalost, ne možemo da je ubedimo u suprotno dok je ne pronađemo.” „O, nisam baš tako siguran u to”, reče tiho Danil. Roten ga pogleda. „Imaš li predlog, Danile?” „Verujem da moji novi lopovski prijatelj ima načina da širi informacije po straćarniku." „Prijatelj?” Jaldin se nasmeja sa nevericom. „Sada ih zoveš prijateljima.” „Saradnicima." Danil se obešenjački nasmeši. „Koliko vidim imao si nekog uspeha." Roten podiže obrvu. „Malog. To je tek početak." Danil slegnu ramenima. „Verujem da sam razgovarao sa jednim od njihovih vođa.” Ezriline oči su bile raširene. „Kakav je?” „Zove se Gorin." „Gorin?”, Jaldin se namrštio. „To je čudno ime." „Izgleda da vođe sebi daju imena po životinjama. Pretpostavljam da titule biraju po pojavi, budući da on sigurno izgledao kao svoj imenjak. Ogroman je i vunast, gotovo da sam očekivao da vidim rogove.” „Šta je rekao" upita Roten radoznalo. „Ništa nije obećao. Rekao sam mu koliko je opasno biti u okolini čarobnice koja nije naučena da kontroliše svoje moći. Više je bio zainteresovan oko toga šta Gilda može da mu da u razmenu za pronalaženje devojke.” Jaldin se namrštio. „Viši čarobnjaci neće pristati na razmenu usluga sa Lopovima.” Danil odmahnu rukom. „Naravno da neće. Rekao sam mu i razumeo je. Mislim da bi prihvatio novac.” „Novac?” Jaldin odmahnu glavom. „Ne znam..."

„Pošto već nudimo nagradu, neće biti bitno ako ode jednom od Lopova.” Danil raširi ruke. „Svi znaju da će novac otići nekome iz straćarnika, tako da sigurno očekuju da će ta osoba biti sumnjive naravi.” Ezril zakoluta očima. „Samo ti možeš da učiniš da tako nešto zvuči savršeno razumno, Danile.” Danil se isceri. „Oh, postaje i još bolje.. Ako ovo pažljivo izvedemo, svi će se tapšati po leđima, zadovoljni što su ubedili Lopove da učine nešto dobro za grad.” Ezril se nasmejala. „Nadam se da Lopovi to neće shvatiti, u suprotnom će odbiti da ti pomognu.” "Pa, za sada to mora da ostane tajna”, Danil im kaza. „Ne želim da ovde komešam stvari dok ne saznam da li je Gorin voljan da nam pomogne ili ne. Mogu li se pouzdati u vas da ćete ćutati?” Pogledao je ostale. Ezril je spremno klimnula. Roten je samo jednom pognuo glavu. Jaldin se namrštio, a onda slegnuo ramenima. „U redu. Ali budi oprezan, Danile. Ne rizikuješ ovde samo svoju kožu.” „Znam”, Danil se nasmešio. „Znam.” —oOo— Putovanje lopovskim drumom pri svetlosti lampe je bilo brže i daleko interesantnije od bauljanja po mraku. Zidovi hodnika su bili načinjeni od naizgled beskrajne raznovrsnosti cigli. U zidove su bili urezani simboli, a znaci su obeležavali pojedina raskršća. Vodič se zaustavio na granjanju tunela i spustio lampu na pod. Iz džepa je izvukao punu šaku crne tkanine. „Odavde morate da idete slepi.” Seri je klimnuo i ćuteći je stajao dok je čovek vezivao traku tkanine preko njegovih očiju. Čovek je stao iza Sonee i ona sklopi oči dok joj je čvrsto stezao grubu tkaninu oko glave. Osetila je kako se nečija ruka spušta na njeno rame, a onda kako je druga hvata za ručni zglob i počinje da je vuče niz tunel. Iako je pokušala da zapamti sva skretanja, ubrzo se zabrojila. Vukli su se kroz tamu. Do njih su dopirali prigušeni zvuci: glasovi, koraci, kapljanje vode, i nekoliko koje nije mogla da prepozna. Od poveza ju je svrbela koža,

ali se nije usuđivala da se počeše da vodič ne bi pomislio da viri. Kada je vodič ponovo stao, odahnula je od olakšanja. Nečiji prsti su skinuli povez sa njene glave. Pogledala je Serija. Odgovorio je umirujućim osmehom. Izvukavši uglačani štap iz ogrtača, vodič ga ugura u rupu u zidu. Nakon kratke stanke, deo zida se otvorio ka unutra i krupni, mišićavi muškarac iskorači napolje. „Da?”. „Serini i Sonea da vide Farena", izjavi vodič. Čovek klimnu, otvori šire vrata i tržnu glavom u pravcu Sonee i Serija. „Uđite unutra." Seri je oklevao, onda se okrenuo ka vodiču. „Tražio sam da se sastanemo sa Ravijem. Čovek se obešenjački osmehnu. „Onda mora da Ravi želi da se sastanete sa Farenom.” Seri je slegnuo ramenima, a onda stupio kroz vrata. Pošavši za njim, Sonea se pitala da li je Lopov koji je dobio ime po otrovnom osmonogom insektu opasniji od Lopova koji je dobio ime po glodani. Ušli su u malu sobu. Još dva krupna muškarca su ih odmerila, sedeći na stolicama sa obe strane. Prvi čovek je zatvorio vrata od tunela, a onda otvorio vrata na suprotnoj strani sobe i pokazao im da prođu dalje. Na zidovima sledeće sobe su visile lampe i bacale tople žute krugove po tavanici. Pod je bio zastrt velikim tepihom koji je bio obrubljen resama sa zlatnim vrhovima. Na daljoj strani sobe, za stolom je sedeo čovek tamne kože odeven u crnu, tesno pripijenu odeću. Zapanjujuće bledo-žute oči su ih pažljivo ispitivale. Sonea je ustuknula. Lopov je bio Lonmarac, pripadnik ponosnog pustinjskog naroda čije zemlje su se nalazile daleko na severu od Kajrelije. Lonmarci su bili retki u Imardinu; malom broju njih se sviđalo da žive van svoje zatvorene kulture. Lonmarci smatraju da je krađa veliko zlo, zato što veruju da kada neko nešto ukrade, bez obzira koliko to malo bilo, gubi deo svoje duše. Ali ipak, ovde je bio lonmarski Lopov. Čovekove oči se namrštiše. Shvativši da je piljila u njega, Sonea žurno spusti pogled. Zavalio se na naslon stolice, nasmešio i uperio u nju dugi smeđi prst.

„Priđi bliže, devojko.” Sonea je pošla napred dok nije stigla do ispred stola. „Dakle, ti si ta koju traži Gilda, a?” „Da.” „Sonea, zar ne?” „Da.” Faren stegnu usta. „Očekivao sam nešto impresivnije.” Slegnuo je ramenima, a onda se nagnuo napred i naslonio laktovima na sto. „Kako da znam da si ti ono što tvrdiš da jesi?" Sonea je pogledala preko ramena. „Seri je rekao da ćete vi sigurno znati da sam ja ta, da ste me posmatrali.” „Oh, zar je to rekao?” Faren se zakikota i njegov pogled skliznu na njenog prijatelja. „Pametan je ovaj mali Serini, baš kao i njegov otac. Da posmatrali smo vas, oboje, ali Serija duže. Dođi ovamo, Seri.” Seri stade uz Soneu. „Ravi ti šalje svoje pozdrave." „Jedan glodar drugome?” Blagi drhtaj se odade u Serijevom glasu. Beli zubi blesnuše, ali Farenov osmeh je brzo izbledeo i njegove žute oči se vratiše Sonei. „Dakle, ti znaš magiju, zar ne?” Sonea proguta pljuvačku da ovlaži grlo. „Da.” „Da li si je koristila od tvog malog iznenađenja na Severnom trgu?” „Jesam.” Farenove obrve se podigoše. Prošao je prstima kroz kosu. Nekoliko sedih vlasi se videlo na njegovim slepoočnicama, ali koža mu je bila glatka i neizborana. Više prstenova, mnogi od njih sa velikim draguljima, krasilo je njegove prste. Sonea nikada nije videla toliko velikih dragulja na rukama obitavalaca straćarnika - ali ovaj čovek nije bio običan živalj. „Izabrala si loš trenutak da otkriješ svoje moći, Sonea”, reče joj Faren. „Čarobnjaci sada žarko žele da te pronađu. Njihova potraga je izazvala prilično neugodnosti, a nagrada, bez sumnje, tebi izaziva prilično neugodnosti. Sada želiš da te mi sakrijemo od njih. Zar ne bi bilo daleko bolje da te izručimo i pokupimo nagradu? Potraga se završava. Ja postajem malo bogatiji. Dosadni čarobnjaci odlaze...” Ponovo je pogledala u Serija. „Ili bismo mogli da napravimo dogovor.”

Faren slegnu ramenima. „Mogli bismo. Šta onda imaš da ponudiš za razmenu?” „Moj otac je rekao da mu dugujete...” poče Seri. Žute oči prostreliše Serija. „Tvoj otac je izgubio sve što mu je pripadalo kada nas je prevario”, brecnu se Faren. Seri je pognuo glavu, a onda podigao bradu i pogledao Lopova u oči. „Otac me je naučio mnogo čemu”, počeo je. „Možda ja mogu..." Faren frknu i odmahnu rukom. „Možda nam budeš bio od koristi jednog dana, mali Serini, ali za sada nemaš prijatelje kakve je tvoj otac imao - a ovo je velika usluga koju tražiš od nas. Da li si znao da je kazna za skrivanje čarobnjaka-odmetnika smrt? Ne postoji ništa što kralju više smeta od pomisli na čarobnjaka koji se šunja okolo i čini stvari koje on, kralj, nije naredio.” Njegov pogled je prešao na Soneu, i on se podmuklo nasmeši „Ali to je interesantna ideja. Mnogo mi se sviđa.” Prekrstio je ruke. „Za šta si koristila svoje moći od Pročišćenja?” „Učinila sam da se nešto zapali.” Farenove oči se zacakliše. „Zaista? Da li si učinila još nešto drugo?” „Ne.” „Zašto nam nešto sada ne pokažeš?” Zapiljila se u njega. „Sada?” Pokazao je na jednu od knjiga na stolu. „Pokušaj da je pomeriš.” Sonea je pogledala u Serija. Njen prijatelj je blago klimnuo. Ugrizavši se za usnu, podsetila je sebe, da je u trenutku kada je pristala da potraži pomoć Lopova, osudila sebe na korišćenje magije. Morala je to da prihvati, bez obzira na to koliko se nelagodno osećala. Faren se naslonio u stolici. „Hajde.” Duboko udahnuvši, Sonea se zagledala u knjigu i zaželela da je pomeri. Ništa se nije dogodilo. Namrštivši se, pomislila je na Severni trg i borbu sa Barilom. Setila se da je bila besna oba puta. Sklopila je oči i pomislila na čarobnjake. Uništili su joj život. Njihova je krivica što se sada prodavala Lopovima zarad zaštite. Osetivši kako bes navire, otvorila je oči i usmerila svoj prezir prema knjizi. Vazduh je zapuckao i blesak svetlosti ispuni sobu. Faren je uz psovku odskočio unazad kada je knjiga buknula u plamen. „Izvini”, reče žurno Sonea. „Ni prošli put nisam uradila ono što sam

želela. Ja ću...” Faren je podigao ruku da je ućutka i široko se osmehnuo. „Mislim da imaš nešto što vredi štititi, mlada Sonea.”

OSMO POGLAVLJE

PORUKE U TAMI Pogledavši oko sebe po prepunoj Noćnoj prostoriji, Roten je shvatio da je pogrešio što je došao ranije. Umesto da priča pred gomilom, ispitivale su ga male grupe ili pojedinci pa je bio prinuđen da iznova i iznova odgovara na ista pitanja. „Počinjem da zvučim kao polaznik koji ponavlja formule”, razdraženo je promrmljao Danilu. „Možda bi trebalo svako veče da napišeš izveštaj o tvom napretku i zakucaš ga na svoja vrata. „Mislim da to ne bi pomoglo. Siguran sam da bi osećali da im je promakla neka trunčica informacije kada me ne bi lično ispitali.” Roten je pogledao u grupice čarobnjaka zadubljenih u razgovor. „I svi iz nekog razloga to žele da čuju od mene. Zašto tebe nikada ne dave?” "Poštovanje prema tvojoj očiglednoj starosti”, odgovori Danih Roten ga pogleda suženih očiju. „Očiglednoj?” „Ah, evo malo vina da ovlažiš svoje jadne, umorne glasne žice.” Danil pozva k njima slugu sa poslužavnikom. Prihvativši čašu, Roten zahvalno otpi. Nekako je postao nezvanični organizator potrage za devojkom. Svi, osim Ferguna i njegovih prijatelja, očekivali su instrukcije od Rotena. Ovo ga je prinudilo da manje vremena provede tragajući, tako da je puno puta u toku dana je bio prekidan umnim pozivima onih koji su tražili od njega da prepozna devojke koje su pronašli. Trgao se kad ga je neka ruka dodirnula po ramenu. Okrenuvši se, zatekao je pored sebe upravitelja Lorlena. „Dobro veče, gospodaru Rotene, gospodaru, Danile”, reče Lorlen. „Visoki gospodar želi da razgovara sa vama.” Roten je pogledao na drugu stranu prostorije i ugledao visokog gospodara kako seda u svoju omiljenu fotelju. Zagor glasova se pretvorio i mrmorenje

proisteklo od zainteresovanosti kada je primećeno Akarinovo prisustvo. Izgleda da ću opet da se ponavljam, pomisli u sebi Roten dok su se on i Danil zaputili ka vođi Gilde. Visoki gospodar ih pogleda dok su se približavali i pozdravi ih gotovo neprimetnim klimajem. Njegovi dugi prsti su bili obavijeni oko vinske čaše. „Molim vas, sedite.” Lorlen mahnu prema dvema praznim foteljama. „Recite nam kako napreduje vaša potraga.” Roten se zavalio u fotelju. „Razgovarali smo sa preko dve stotine potkazivača. Većina nam nije pružila nikakve korisne informacije. Nekolicina je zarobila obične devojke prosjakinje, uprkos našem upozorenju da joj se ne primiču. Neki su bili uverljivo razočarani kada se ispostavilo da je mesto, na kome su verovali da se krije, prazno. To je, nažalost, sve što za sada mogu da izvestim.” Lorlen klimnu. „Gospodar Fergun veruje da je neko štiti.” Danilove usne se stisnuše u tanku liniju, ali ništa nije rekao. „Lopovi?”, zapita Roten. Lorlen slegnu ramenima. „Ili čarobnjak-odmetnik. Zaista je brzo naučila da sakrije svoje prisustvo.” „Odmetnik?” Roten pogleda u Akarina, setivši se uveravanja visoki gospodara da u straćarniku nema odmetnutog čarobnjaka. „Mislite li da ima razloga da sumnjamo da sada postoji?” „Osetio sam da neko koristi magiju”, tiho reče Akarin. „Ne mnogo i ne dugo. Verujem da sama eksperimentiše, budući da bi je učitelj do sada već naučio da sakriva svoje aktivnosti.” Roten se zagledao u visokog gospodara. To što je Akarin mogao da oseti tako slabe magijske radnje u gradu je bilo zapanjujuće, čak i uznemiravajuće. Kako su se čovekove tamne oči podigle da sretnju njegove, Roten brzo spusti pogled na svoje ruke. „To su... zanimljive vesti”, odgovorio je. „Da li biste mogli da je pronađete?” Akarin skupi usta. „Ona koristi magiju u kratkim navratima, ponekad pojedinačno, a ponekad nekoliko puta u jednom satu. Osetili biste ih da ih čekate i da ste pripremljeni za to, ali ne biste imali vremena da je nađete i zarobite osim ako ne bi koristila svoje moći malo duže.” „Mogli bismo da joj se pomalo primaknemo svaki put kada ih upotrebi”,

reče lagano Danil. „Mogli bismo da se raširimo po gradu i čekamo. Svaki put kada pokuša nešto, primakli bismo joj se malo bliže, sve dok ne bismo otkrili njenu lokaciju.” Visoki gospodar klimnu. „Ona je u severnom delu Spoljašnjeg kruga.” „Onda ćemo sutra početi tamo.” Danil je dobovao prstima jedne o prste druge ruke. „Ali moraćemo da pazimo da je naše kretanje ne upozori na našu strategiju. Ako je neko štiti, možda imaju pomoćnike koji motre na čarobnjake." Podigao je obrvu. „Imaćemo veće šanse za uspeh ako se prerušimo.” Ugao Akarinovih usta se izvio naviše. „Ogrtači će dovoljno sakriti vaše odore.” Danil brzo klimnu. „Naravno.” „Imaćete samo jednu priliku”, upozori ih Lorlen. „Ako sazna da možete da osetite njeno korišćenje magije, izbegnuće vas tako što će da ide na drugo mesto posle svakog ogleda.” „Onda moramo da radimo brzo - što više čarobnjaka imamo, brže ćemo je pronaći.” „Pozvaću dobrovoljce.” „Hvala vam, upravitelju.” Danil nakloni glavu. Lorlen se nasmešio i zavalio u fotelju. „Moram reći da nisam pomislio da ću ikada biti srećan nakon saznanja da je naša mala pobegulja počela da koristi svoje moći.” Roten se namrštio. Da, pomislio je, ali svaki put kada to učini prilazi bliže tome da potpuno izgubi kontrolu nad njima. —oOo— Paket je bio težak, uprkos maloj veličini. Načinio je zadovoljavajući udarac kada ga je Seri bacio na sto. Faren ga je podigao i pocepao papirni omot, otkrivši malu drvenu kutiju. Kako ju je otvorio, majušni diskovi reflektovane svetlosti su se raštrkali po Lopovu i zidu iza njega. Spustivši pogled, Serijevo srce se stegnu kada je ugledao uglačane novčiće. Faren je izvadio drvenu daščicu sa četiri klinčića zakucanih u nju. Seri je posmatrao kako Lopov slaže novčiće na klinove. Rupe u novčićima su se poklapale sa odgovarajućim klinčićima: zlatni na okrugli, srebrni na kockasti i veliki

bakrenjaci na trouglasti. Poslednji klin, za velike bakrenjake, koje je Seri najbolje znao, ostao je prazan. Kako je stub zlatnika postao visok deset novčića, Faren ih je prebacio na „kapu”, drveni štapić sa graničnicima na oba kraja, a zatim odložio sa strane. „Imam još jedan posao za tebe, Serini.” Nerado odvukavši pogled od bogatstva koje se gomilalo ispred njega, Seri se ispravi, a onda se namrgodi kada su mu Farenove reci doprele do uma. Koliko još „poslova" mora da odradi pre nego što će mu dozvoliti da vidi Soneu? Prošlo je već nedelju dana od kada ju je Faren primio. Sakrivši svoju uznemirenost, klimnuo je Lopovu. „Šta je u pitanju?” Faren se zavalio u naslon stolice, žutih očiju koje su blistale od zabavljenosti. „Ovo će možda više odgovarati tvojim talentima. Par propalica su počele da pljačkaju radnje po unutrašnjoj Severnoj strani - radnje koje pripadaju ljudima sa kojima ja imam dogovore. Želim da pronađeš gde ovaj par živi i da im preneseš takvu poruku da nakon toga budu sigurnu da ih pažljivo posmatram. Možeš li to da učiniš?” Seri klimnu. „Kako izgledaju?” „Naložio sam jednom od mojih ljudi da ispita vlasnike prodavnica. On će te obavestiti. Uzmi ovo.” Dodao je Seriju malo, savijeno parče papira. „Sačekaj u spoljnoj sobi.” Seri se okrenuo, a onda je počeo da okleva. Pogledao je ponovo Farena i počeo da razmatra da li bi bio prikladan trenutak da pita za Soneu. „Uskoro”, reče Faren. „Sutra, ako sve prođe kako treba.” Klimnuvši, Seri je prišao vratima i prošao kroz njih. Iako su ga kršni stražari sumnjičavo odmeravali, Seri im je uzvratio osmehom. Nikada ne pravi neprijatelje od nečijih lakeja, naučio ga je otac. Još bolje, postaraj da te prilično zavole. Ova dvojica su izgledali tako slično da su sigurno bili braća, iako je upadljiv ožiljak koji se pružao preko obraza jednog od njih činio razlikovanje lakim. „Treba da sačekam ovde”, rekao im je. Pokazao je ka stolici: „Zauzeto?” Onaj sa ožiljkom slegnu ramenima. Seri je seo i osmotrio prostoriju. Pogled mu je privukla traka svetlozelene tkanine koja je visila sa zida, sa zlatom izvezenim inkalom na vrhu. „Haj! Da li je to što mislim da jeste?”, upitao je, ponovo ustavši.

Covek sa ožiljkom se iskezio. „Jeste.” „Traka sa sedla Gromovetra?”, prodahta Seri. „Odakle ti?” „Moj rođak je štalski momak u kući Arana”, odgovori čovek. „On mi je nabavio.” Ispružio je ruku i pomazio tkaninu. „Taj konj mi je osvojio dvadeset zlatnika.” „Kažu da su od njega potekli dobri trkači.” „Ali nikada više neće biti nijednog kao što je on bio." „Da li si gledao trku?’’ „Jok. A ti?” Seri se iscerio. „Prošunjao sam se pored naplaćivača. Nije to bio lak trik. Nisam znao da je to Gromovetrov dan. Samo sam imao sreće.” Čuvareve oči su se zamaglile dok je slušao Serija kako opisuje trku. Kucanje na vratima ih je prekinulo. Tihi čuvar je otvorio vrata i pustio unutra visokog, mršavog čoveka, kiselog izraza lica, u crnom dugom kaputu. „Serini”’ Seri mu priđe bliže. Čovek ga je ispitivao podižući obrve, a onda je pokazao Seriju da pođe za njim. Klimnuvši čuvarima, Seri se zaputi tunelom. „Treba da ti dam informacije”, reče čovek. Seri klimnu. „Kako izgledaju razbojnici?” „Jedan je moje visine, ali masivniji, a drugi je niži i mršav. Imaju kratku crnu kosu, po svemu sudeći je sami seku. Krupnijem je jedno oko nekako čudno. Jedan vlasnik radnje je rekao da je čudno obojeno, a drugi da njime čudno gleda. U svemu ostalom su obični življi.” „Oružje?” „Noževi.” „Znaš gde žive?” „Ne, ali jedan od vlasnika ih je večeras video u bol-kući. Ideš sada tamo, tako da možeš da ih pronađeš. „Sigurno će ići kući okolnim putem, zato budi lukav.” „Naravno. Koji je njihov stil?” Čovek se osvrnuo sa izrazom na licu sa kojeg ništa nije moglo da se pročita. „Grub. Prebiju vlasnike i još nekog od porodice. Mada se nisu zadržavali da se igraju. Samo bi izašli kada su našli ono po štavsu došli.” „Šta su uzimali?”

„Novac, uglavnom. I nešto pića ako bi se našlo na putu. Skoro smo stigli.” Iz mračnog prolaza su izbili na ulicu. Vodič je ugasio lampu, poveo Serija do šireg kolskog puta, a onda se zaustavio u senkama jednog dovratka. Zvuci terevenke sa druge strane puta su okrenuli njegovu pažnju bol-kući. Njegov pratilac načini jedan kratak gest, rukama postavivši bezglasno pitanje. Prateći njegov pogled, Seri primeti pokrete u obližnjoj uličici. „Još uvek su ovde. Čekamo.” Seri se naslonio na vrata. Njegov pratilac je bio tih i napeto je posmatrao bol-kuću. Počela je da pada kiša, koja je dobovala po krovovima i stvarala bare. Dok su čekali, mesec se podigao nad kućama i oblio ulicu svetlošću, pre nego što je stigao do sivih oblaka i pretvorio se u avetinjsko svetio na nebu. Muškarci i žene su u malim grupama napuštali bol-kuću. Kada je velika grupa muškaraca stupila na ulicu, pijano se smejući se i teturajući, Serijev sadrug postade napet. Pažljivije pogledavši, Seri vide dve prilike kako prolaze pored terevenaša. Posmatrač u uličici načini još jedan pokret rukama i Serijev pratilac klimnu. „To su oni.” Klimnuvši, Seri izađe na kišu. Jedan je očevidno bio pijan, drugi je sa sigurnošću birao put između bara. Pustivši ih da dobiju malu prednost, slušao je kako pijanac kori svog prijatelja zato što premalo pije. „Niš’ će s’ dogodi, Takne”, promumlao je."„Prev’še sm' pametn’ z’ nji.” „Začepi, Nig.” Njih dvojica su išli okolnim putem kroz straćarnik. S vremena na vreme, Talin bi stao i pogledao unaokolo. Nijednom nije video Serija, skrivenog u senkama. Konačno, srdit od brbljanja svog prijatelja, pošao je pravim putem nekoliko stotina koraka između straćara i stigao do napuštene radnje. Kada su nestali unutra, Seri se prišunjao bliže, ispitujući zgradu. Znak je ležao na tlu ispred nje. Prepoznao je reč za raku. Stavivši ruku na grudi, porazmislio je o poruci koja je čekala u njegovom džepu. Faren je želeo da bude dostavljena na način koji će preplašiti razbojnike. Njima dvojici je trebalo da bude pokazano da su Lopovi svesni svega: ko su, gde se kriju, šta su učinili i kako lako Lopovi mogu da ih ubiju. Razmišljajući, ugrizao se za usnu.

Mogao je da ćušne poruku ispod vrata, ali to je bilo previše lako. Ne bi uplašilo razbojnike toliko kao kada bi otkrili da je neko bio u njihovom skrovištu. Moraće da čeka da opet izađu, a onda da se uvuče unutra. Da li će morati? Ako se vrate kući i pronađu poruku u svom skrovištu, uplašiće se, ali ne toliko koliko bi se uplašili kada bi se probudili i shvatili da je neko bio unutra dok su spavali. Osmehujući se, Seri poče da razmišlja o skrovištu. Bio je to deo niza radnji, od kojih je svaka delila zid sa sledećom. To je ostavljalo samo prednju i zadnju stranu za ulaz. Otišavši do kraja ulice ušao je u uličicu koja se protezala iza njih. Bila je puna praznih kutiji za isporuku i gomila smeća. Izbrojao je vrata i po smrdljivim vrećama trulećeg lišća rake je znao da je pronašao radnju razbojnika. Cučnuvši, provirio je kroz ključaonicu zadnjih vrata dućana. U sobi iza nje je gorela lampa. Nig je ležao na boku na krevetu i tiho hrkao. Talin je koračao po prostoriji, trljajući lice. Kada se okrenuo ka svetlosti lampe, Seri je video njegovo izopačeno oko i duboku senku ispod njega. Krupajlija nije dobro spavao — verovatno zabrinut da mu Lopovi ne dođu iznenada u posetu. Kao da je čitao Serijeve misli, Talin iznenada pođe ka zadnjim vratima. Seri se sav napeo, spreman da se izgubi, ali Tailin nije posegao sa kvakom. Umesto toga, njegovi prsti su se obuhvatili nešto u sred vazduha i pratili ga nagore, van vidika. Seri je pretpostavio o čemu se radi. Nije morao da vidi šta je to visilo iznad vrata da bi znao da je Talin postavio zamku za neželjene posetioce. Zadovoljan, Talin je otišao do drugog kreveta. Izvukao je nož sa pojasa i stavio ga na obližnji stočić, a onda dopunio ulje u lampi. Poslednji put pogledavši po sobi, opružio se na krevet. Seri je osmotrio vrata. Raka je dolazila u Imardin kao stabljike mahune, uvijena u sopstveno lišće. Mahune su bile skidane sa stabljika i pečene. Lišće i stabljike su obično bacali u odvod koji je vodio do bačve napolju, a bačve su onda sakupljali momci i prodavali njihov sadržaj seljacima iz okoline grada. Idući duž zida, Seri je pronašao spoljašnji poklopac odvoda. Bio je zaključan iznutra jednostavnom rezom, lakom za otvaranje. Izvadio je malu bočicu iz kaputa i tanku, šuplju slamku. Usisavši malo ulja u slamku,

pažljivo je podmazao rezu i šarke poklopca. Sklonivši bočicu i slamku, izvadio je nekoliko kalauza i poluga, i počeo da radi na rezi. Bio je to spor posao, ali je dao dovoljno vremena Talinu da padne u dubok san. Kada je poklopac bio slobodan Seri ga je pažljivo otvorio i procenio mali prostor iza njega. Stavivši u džep kalauze, izvadio je parče uglačanog metala uvijenog u kvadrat fino izatkane tkanine. Ispruživši se kroz odvod, upotrebio ga je da pregleda Talinovu zamku. Gotovo da se nasmejao od onoga što je video. Iznad vrata su visile grabulje. Kraj držalja je bio vezan strunom za kuku iznad dovratka. Gvozdeni šiljci su bili naslonjeni na gredu, verovatno prikačeni za ekser. Komad strune se protezao od šiljaka do kvake vrata. Previše lako, pomisli Seri. Potražio je druge zamke, ali više nijednu nije pronašao. Izvukao je ruku iz odvoda, vratio se do vrata i ponovo izvadio svoj alat za podmazivanje. Brz pregled brave je otkrio da je bila obijena, verovatno od strane razbojnika kada su prvi put ušli u dućan. Izvukavši iz ogrtača malenu kutiju, otvorio ju je i odabrao tanko sečivo. Iz drugog džepa je izvadio alatku sa zglobom, deo nasleđa očevog nasleđa. Namontiravši ovu alatku na sečivo, provukao ga je kroz ključaonicu i pokušao da pronađe kvaku. Našavši je, išao je ćelom njenom dužinom dok nije naišao na blagi otpor strune. Čvrsto je pritisnuo. Vrativši se do odvoda, video je da struna sada bezopasno visi sa grede. Zadovoljan, spakovao je alat, obavio čizme tkaninom i duboko udahnuo da se umiri. Tiho je otvorio vrata. Skliznuvši unutra, pogledao je usnule muškarce. Njegov otac je uvek govorio da je najbolji način da se prikradeš nekome da ne pokušaš da se mu se prikradaš. Ispitao je pogledom razbojnike. Obojica su spavali, a pijanac je tiho hrkao. Prešavši preko sobe, pregledao je prednja vrata. Iz jedne od brava je štrčao ključ. Okrenuvši se, ponovo je odmerio dva čoveka. Tulinov nož se presijavao u tami. Izvukavši Farenovu poruku, prišao je razbojniku. Podigao je nož i pažljivo pribo njime papir o sto. To bi trebalo da obavi posao. Zlokobno se osmehnuvši, otišao je do vrata i uhvatio ključ. Kada ga je okrenuo, brava je škljocnula. Talinovi kapci zaigraše, ali njegove oči se nisu otvorile. Seri je otvorio vrata i izašao napolje, a onda ih je zalupio. Iznutra dopre povik. Požurio je do senovitog dovratka sledećeg dućana i

okrenuo se da posmatra. Nakon jednog trena, vrata dućana su se otvorila i Tulin se zapiljio u noć, lica bledog pod mesečinom. Iz kuće je čuo uzbunjeni glas, a onda užasnuti uzvik. Tulin se namrgodio i vratio se natrag u radnju. Smešeći se, Seri nestade u noći. —oOo— Sonea tiho opsova Farena. Kratki štap je ležao na peći ispred nje. Nakon eksperimenata sa raznim predmetima, zadržala se na drvetu kao najbezbednijem materijalu za magijske oglede. Nije bilo jeftino - drvo je sečeno u severnim planinama i dopremano do grada niz reku Tarali - ali uprkos ovome, bilo je potrošno i bilo ga je svuda po sobi. Sumnjičavo je posmatrala štap, a onda pogledala po sobi da se podseti je nerviranje bilo vredno toga. Okruživali su je uglačani stolovi i tapacirane fotelje. U susednim sobama su bili meki kreveti, obilje rezerva hrane i izdašna zaliha pića. Faren ju je tretirao kao cenjenog gosta jedne od velikih Kuća. Ali osećala se kao zarobljenik. Skrovište nije imalo prozore i ćelo je bilo pod zemljom. Do njega je moglo da se stigne samo drumom, koji je danonoćno čuvan. Samo Farenovi najpoverljiviji ljudi, njegov „rod”, znali su za skrovište. Uzdahnuvši, slegla je ramenima. Bezbedna i od čarobnjaka i preduzimljivih živalja, sada se borila da umakne dosadi. Nakon šest dana posmatranja istih zidova, čak ni raskoš sobe je više nije interesovao, a iako je Faren sa vremena na vreme navraćao, nije imala da radi ništa drugo osim da eksperimentiše sa magijom. Možda je to bila Farenova namera. Pogledavši u štap, osetila je još jedan nalet ljutnje. Iako je, od kada je došla u skrovište koristila svoje moći nekoliko puta na dan, nikada nisu radile kako je želela. Kada bi želela da zapali nešto, ono bi se pomerilo. Kada bi mu kazala da se pomeri, eksplodiralo bi. Kada bi zaželela da se polomi, zapalilo bi se. Kada je ovo priznala Farenu, on se samo nasmešio i rekao joj da nastavi da vežba. Iskrivljenog lica, ponovo je usmerila pažnju na štap. Duboko udahnuvši, napregnuto se zagledala u parče drveta. Suzivši oči, zaželela je da se

otkotrlja preko kamenova peći. Ništa se nije dogodilo. Strpljenja, reče sebi. Često joj je trebalo nekoliko pokušaja pre nego što bi magija uspela. Sakupivši svu volju u zamišljenu silu, naredila je štapu da se pomeri. Ostao je potpuno nepomičan. Uzdahnula je i čučnula. Svaki put kada joj je magija uspela, bila je ljuta, bilo od frustriranosti ili mržnje prema Gildi. Iako je mogla da probudi te emocije misleći o nečemu što ju je ljutilo, bilo je iscrpljujuće i deprimirajuće. Ali čarobnjaci su ovo stalno radili, podsetila je samu sebe. Da li su imali zalihu besa i mržnje iz koje su vukli moći? Stresla se. Kakvi li su to ljudi? Piljeći u komad drveta, shvatila je da će morati da radi upravo to. Moraće da nagomila bes i sakupi mržnju i sačuva ih dok ne bude trebalo da koristi magiju. Ako to ne učini, neće uspeti i Faren će je prepustiti Gildi. Obavivši se rukama, osetila je kako je preplavljuje zagušujući očaj. U zamci sam, pomislila je. Imam dva izbora: ili da postanem jedna od njih, ili da ih pustim da me ubiju. Tuhi zvuk nalik na pucanj dopre do njenih ušiju, kao da je komad neke tkanine bio zabačen u vazduh i naglo cimnut. Skočila je i okrenula se. Jarki narandžasti plamenovi su se uvijali po površini malog stola između dve stolice. Odskočila je i odmakla se, a srce joj je zabubnjalo. Da li sam ja to učinila?, pomislila je. Ali nisam bila ljuta. Vatra je počela da pucketa kako su se plamenovi umnožavali. Sonea se primakla malo bliže, neodlučna šta da uradi. Šta bi Faren rekao kada bi otkrio da je njegovo skrovište spaljeno? Sonea frknu. Bio bi ljut i pomalo razočaran što je njegovo mezimče od čarobnjaka umrlo. Dim je kuljao naviše i uvijao se duž plafona. Puzeći na šakama i kolenima, Sonea je zgrabila nogu od stola i povukla ga napred. Vatra se od kretanja razbuktala. Ustuknuvši od vreline, podigla je sto i bacila ga u kamin. Pao je na rešetku i nastavio da gori. Uzdahnula je i stala da posmatra kako vatra proždire sto. Barem je otkrila nešto novo, Stolovi ne buknu tek tako sami od sebe. Izgledalo je da je očajanje takođe emocija koja može da probudi magiju. Bes, mržnja i očajanje, pomislila je. Kako je zabavno biti čarobnjak.

—oOo— „Da li si osetio to?”, upita Roten, glasa napetog od uzbuđenja. Danil klimnu. „Da. Nije kako sam očekivao. Uvek sam mislio o primećivanju magije kao o osećaju da neko peva. Ovo je bilo više kao kašljanje.” „Kašalj magije”, Roten se zakikotao. „Interesantan način da ga opišeš.” Ako ne znaš kako da pevaš ili pričaš, zar ne bi umesto toga proizvodio neke grube zvuke? Možda magija tako zvuči kada nije kontrolisana.” Danil je trepnuo, a onda se odmakao od prozora i protrljao oči. „Kasno je, i postajem odsutan više nego što je ugodno. Trebalo bi da malo odspavamo.” Roten je klimnuo, ali se nije pomerio od prozora. Zurio je u par poslednjih svetala koja su gorela u gradu. „Osluškivali smo satima. Ništa nećemo dobiti ako nastavimo to da radimo.”, reče Danil Rotenu. „Sada znamo da možemo da je osetimo. Odspavaj, Rotene. Sutra moramo biti pripravni.” „Izgleda neverovatno kada pomisliš da nam je toliko blizu, ali da nismo uspeli da je nađemo.”, reče Roten blago. „Pitam se šta li je pokušala da učini.” „Rotene”, reče strogo Danil. Stariji čarobnjak uzdahnu i okrenu se od prozora. Umorno se nasmešio. „U redu. Pokušaću da spavam.” „Dobro.” Zadovoljan, Danil ode do vrata. „Vidimo se sutra.” „Laku noć, Danile.” Osvrnuvši se nakon što je zatvorio vrata, Danilu je bilo drago da vidi da njegov prijatelj ide ka spavaćoj sobi. Znao je da je Rotenova posvećenost pronalaženju devojke prevazišla običnu dužnost. Kako je pošao niz hodnik, nasmešio sam sebi. Godinama ranije, kada je Danil bio polaznik, Fergun je o njemu pustio glasine kao osvetu za jednu šalu. Danil nije očekivao da bilo ko ozbiljno shvati Ferguna, ali kada su učitelji i drugi polaznici počeli da se ponašaju prema njemu drugačije, shvatio je da ništa ne može da uradi da povrati normalno ophođenje prema sebi. Izgubio je svo poštovanje prema svojim kolegama. Entuzijazam za učenje je nestao, a on je sve više i više zaostajao

za drugima. Onda ga je Roten izdvojio i, uz naizgled beskrajnu rešenost i optimizam, okrenuo je Danilov um natrag ka magiji i učenju. Izgledalo je da nije mogao da ne želi da pomogne mladima u nevolji. Iako je Danil bio siguran da je njegov prijatelj bio rešen kao i uvek, nije mogao da se ne zapita da li Roten zaista bio spreman da preuzme na sebe obrazovanje ove devojke. Sigurno je postojala velika razlika između potištenog polaznika i straćaruše koja je verovatno mrzela čarobnjake. Jedna stvar je bila sigurna: život će postati veoma zanimljiv kada je budu pronašli.

DEVETO POGLAVLJE

NEŽELJENI POSETILAC Ledeni vetar je šibao kišom i zarivao se u zimske kapute. Seri čvršće obavi svoj dugi kaput i dublje se pogrbi da bi se sakrio u nabore šala. Iskrivio je lice kada mu je kiša sunula u lice, a onda je odlučno zaronio u vetar. U bol-kući sa Harinom je bilo zavodljivo toplo. Donjin otac je bio u velikodušnom raspoloženju, ali čak ni besplatni bol nije doveo Serija u iskušenje da ostane - ne kada mu je Faren konačno dozvolio da poseti Soneu. Progunđao je kada ga je visoki čovek gurnuo da prođe. Popreko je pogledao neznančeva leđa dok je ovaj nastavljao niz put. Trgovac, zaključi on po načinu na koji je kiša sijala na novom ogrtaču i čizmama. Seri promrmlja uvredu i nastavi dalje. Kada se vratio iz dućana razbojnika, Faren ga je ispitao o poslu te noći. Lopov je saslušao Serijev izveštaj, ne oglasivši se ni hvalom ni nezadovoljstvom, već je samo klimnuo. Testira moju korisnost, mislio je Seri. Želi da zna koje su mi granice. Pitam li se šta će da mi kaže da sledeće uradim. Pogledavši pogled, osmotrio je ulicu. Nekoliko živalja je žurno išlo kroz kišu. Ništa neobično. Ispred, trgovac se zaustavio pored zgrade, bez Seriju očiglednog razloga. Nastavivši niz drum, pogledao je trgovca dok je prolazio pored njega. Neznančeve oči su bile zatvorene i mrštio se kao da se koncentriše. Zašavši u prvu uličicu, Seri se okrenuo na vreme da vidi kako se čovekova glava trza i pogled usresređuje na put. Ne, pomisli Seri dok se njegovim telom Širila jeza,jspod puta. Pažljivije je pogledao, ispitujući trgovčevu odeću. Covekove cipele su mu bile i poznate i neobične. Mali simbol je svetlucao na mutnom svetlu... Serijevo srce se steže. Okrenuvši se, pojurio je kao lud.

—oOo— Roten je kroz kišu video obrise visokog čoveka koji je stajao na uglu ulice, nasuprot njemu. - Blizu smo, posla poruku Danil. Ona je ovde negde ispod ovih kuća. - Sve što treba da uradimo je da pronađemo ulaz, odgovori Roten. Bio je to dug i naporan dan. Ponekad je devojka koristila magiju nekoliko puta za redom i onda su dobro napredovali. Ali uglavnom su čekali satima samo da bi osetili kako čini jedan jedini pokušaj i onda prestaje. Ubrzo je primetio kako ga njegov ogrtač, iako sakriva odoru, još uvek označava kao nekoga ko je previše dobro obučen za straćarnik. Takođe je shvatio da nekoliko ljudi u ogrtačima, koji tumaraju istim područijem, privlače pažnju, tako da je većini naredio da ode. Brujanje na rubu njegovog uma trgnu njegovu pažnju natrag ka devojci. Danil se pomerio sa svog položaja i ušao u uličicu. Proverivši sa ostalim tragačima, Roten zaključi da devojka mora da je negde ispod kuće sa njegove leve strane. -Mislim da je ovde ulaz u hodnike, posla mu Danil. Ventilaciona rešetka u zidu, kakve smo ranije videli. - Ovo je najbliže što ćemo prići a da se ne razotkrijemo, posla Roten tragačima. Vreme je. Makin i ja ćemo da pazimo na prednji ulaz. Kiano i Jaldih neka motre na zadnja vrata. Danil i Džolen će prvi ući u tunel, zato što je to najverovatnije da će tuda pokušati da pobegne. Kada su mu svi javili da su na položaju, on naloži Danilu i Džolenu da krenu. Kako je Danil otvorio rešetku, počeo je svima da šalje slike. Ušavši kroz otvor, Danil skoči na pod tunela. Načinio je kuglu svetlosti i gledao je kako gospodar Džolen ulazi za njim. Razdvojili su se i svaki je nestao u tamnom tunelu sa jedne od strana. Nakon stotinak koračaja, Danil stade i posla svetio ispred sebe. Nastavilo je napred još nekoliko koraka pre nego što je došlo do skretanja. - Mislim da ovo ide ispod ulice. Vraćam se nazad. Trenutak kasnije, gospodar Džolen posla sliku uzanog stepeništa koje ide nadole. Pošao je njima, a onda je stao kada je ispred njega iskočio čovek. Novopridošli se zapiljio u njegovu kuglu svetlosti, a onda okrenuo i pobegao

i bočni hodnik. - Primećeni smo, posla Džolen. - Nastavi napreci, odgovori Roten. Danil prestade da šalje slike da bi Roten mogao da prati Džolenovo napredovanje. Stigavši do podnožija stepeništa, hitro se zaputio uskim tunelom. Kada je stigao do skretanja, buka i osećaj opasnosti preplaviše Rotenova čula. Usledila je velika zbrka, pošto su svi čarobnjaci počeli da šalju pitanja. - Obrušili su tunel. Odgovorio je Džolen poslavši sliku zida od krša. Danil je bio iza mene. Rotena obuze strah. Danile? Usledila je tišina, a onda tihi mentalni glas. - Zatrpan. Čekaj... Slobodan sam. Nisam ozleđen. Idi napred, Džolene. Očigledno su nameravali da nas spreče prođemo ovu tačku. Idi dalje i nađi je. - Idi, ponovi Roten. Džolen se okrenu od zida krša i požuri niz tunel. —oOo— Oglasilo se zvono. Sonea je podigla pogled sa kamina i ustala. Ploča u zidu je skliznula u stranu i Faren uđe u prostoriju. Odeven u crno, upečatljivih očiju koje su se sjajile, izgledao je odgovarajuće insektoliko i opasno. Nasmešio joj se i dao joj nešto uvijeno u tkaninu i uvezano vrpcom. „Ovo je za tebe.” Prevrtala ga je u rukama. „Šta je to?” „Otvori”, predloži joj Faren, smeštajući svoje duge udove u jednu od fotelja. Sela je nasuprot njega i odvezala vrpcu. Tkanina je pala i otkrila staru knjigu u kožnom povezu. Veliki deo je ispao iz poveza. Pogledala je u Farena i namrštila se. „Stara knjiga?” Klimnuo je. „Pogledaj naslov." Sonea pogleda nadole, a onda ponovo u njega. „Ne znam da čitam.” Trepnuo je od iznenađenja. „Naravno." Odmahnuo je glavom. „Žao mi je.

Trebalo je da znam. To je knjiga o magiji. Naložio sam ljudima da traže po zalagaonicama i jazbinama skupljača otpadaka. Izgleda da čarobnjaci spaljuju sve svoje stare knjige, ali kako nam je vlasnik radnje rekao, ovu je prodao preduzimljiv i neposlušan sluga. Pogledaj unutra.” Otvorivši korice, našla je savijeni komad papira. Podigavši ga, odmah je primetila koliko je debeo. Komad papira ovako dobro načinjen je obično koštao više od obroka za veliku porodicu, ili novog ogrtača. Raširivši ga, ugledala je crna slova koja su se u savršenim linijama protezala preko strane, a onda je zadržala dah kada je videla simbol pečatiran na uglu. Romb sa ipsilonom koji ga je delio - simbol Gilde. „Šta je to” izustila ona. „Poruka”, odgovori Faren. „Za tebe.” „Mene?” ona ga pogleda. On klimnu. „Kako su znali gde da mi pošalju?” „Nisu, ali su je dali nekome za koga su znali da ima veze sa Lopovima, i on ju je prosledio.” Ona mu ga pruži. „Šta piše?” Uzeo je papir od nje. „Kaže : „Mladoj dami sa magičnim moćima. Budući da ne možemo da pričamo sa vama lično, šaljemo ovu poruku preko Lopova u nadi da će uspeti da stigne do vas. Želimo da vas uverimo da ne nameravamo da vam na bilo koji način naudimo. Budite uvereni da nismo nameravali da povredimo ni vas ni mladića na dan Pročišćenja. Njegova smrt je tragična nezgoda. Samo želimo da vas naučimo da kontrolišete svoje moći i ponudimo vam priliku da se priključite Gildi. Dobrodošli ste među nas.” Potpisano je sa: „gospodar Roten od Čarobnjačke gilde.” ” Sonea je sa nevericom piljila u poruku. Gilda je želela da im se ona, devojka iz straćara, priključi. Sigurno je trik, odlučila je, pokušaj da je izvuku iz njenog skrovišta. Setivši se čarobnjaka koji je upao u pribežište na tavanu, setila se kako ju je nazvao neprijateljem Gilde. Nije znao da je ona slušala. To je verovatnije bila prava istina. Presavivši hartiju, Faren je stavi u džep. Videvši njegov prepredeni osmeh, Sonea je osetila tračak sumnje. Kako da zna da li je to što je pročitao

zaista bilo ono što je i pisalo u poruci? Ali zašto bi izmislio? Želeo je da radi za njega, a ne da odjuri da se pridruži čarobnjacima. Osim ako je nije oprobavao... Lopov podiže obrvu. „Šta misliš, mlada Sonea?” „Ne verujem im.” „Zašto?” „Nikada ne bi primili jednog življa." Protrljao je naslon za ruke svoje fotelje. „Šta ako otkriješ da su zaista želeli da im se pridružiš? Mnogi obični ljudi sanjaju da postanu čarobnjaci. Možda Gilda želi da se iskupi u očima javnosti.” Sonea odmahnu glavom. „To je trik. Greška je bila u tome što su ubili pogrešnog življa, a ne što su ga uopšte ubili. Faren lagano klimnu. „Tako kaže i većina svedoka. Pa, odbićemo Gildin poziv i prionuti na važniji posao.” Pokazao je na knjigu u njenom krilu. „Ne znam da li će to biti od koristi. Moraću da nađem nekoga da ti čita. Možda bi bilo bolje kada bi i sama naučila da čitaš.” „Tetka me je nešto malo učila”, kaza mu Sonea, listajući strane. „Ali to je bilo pre mnogo vremena.” Podigla je pogled. „Da li ću moći uskoro da vidim Džonu i Ranela? Sigurna sam da bi Džona mogla da me nauči da čitam.” Odmahnuo je glavom. „Ne dok čarobnjaci ne prestanu...” Namrštio se i blago nakrivio glavu. Do njenih ušiju dopre udaljena zvonjava. „Šta je to?” Faren ustade. „Čekaj ovde”, reče i nestade u tami iza ploče. Sonea odloži knjigu i priđe kaminu. Ploča se opet pomerila i Faren kroči natrag u sobu. „Brzo”, reče on oštro - prati me i budi tiha.” Prošao je pored nje. Sonea je jedan trenutak piljila u njega pre nego što je pošla za njim. Izvukavši mali predmet iz džepa, Faren je prelazio njime levo desno preko ploča. Sonea se približila i videla čvor drveta kako sklizi unapred dok nije štrčao pola prsta iz zida Faren ga uhvati i povuče. Deo zida se okrenuo ka unutra. Uhvativši je za ruku, Faren ju je uvukao u senke. Nakon što je gurnuo čvor natrag u nivo zida, zatvorio je vrata. Stajali su u tami. Kako su joj se oči privikavale, videla je da je na vratima raspoređeno pet rupa u visini ramena. Farenovo oko se nalazilo blizu

jedne od njih. „Postoje i brži izlazi iz sobe”, rekao joj je, „ali pošto smo imali vremena, pomislio sam da je bolje da odaberemo vrata koja je gotovo nemoguće otvoriti. Pogledaj.” Sklonio se od proreza za osmatranje. Sklopila je oči kada iznenada plamen blesnu u tami. Faren podiže malenu lampu i zaklopi kapak na njoj sve dok se u hodnik nije izlivao samo tanak zrak svetlosti. Podigavši je više, pokazao je nekoliko metalnih reza i zupčanike komplikovanog izgleda sa zadnje strane vrata. „Pa, šta se dešava?”, upitala je. Farenove žute oči su blesnule pri slaboj svetlosti dok je vraćao reze na mesto. „Još samo šačica čarobnjaka traga za tobom. Moji špijuni znaju kako izgledaju, znaju njihova imena, njihova kretanja.” Faren se zakikotao. „Slali smo im lažne potkazivače, držeći ih zauzetim. Danas su se čudno ponašali. Više njih je došlo u straćarnik nego obično, i svi su imali ogrtače preko odora. Rasporedili su se svuda po straćarniku i izgledalo je kao da čekaju nešto. Ne znam zašto, ali stalno su se pomerali na nove položaje. Svaki put kada bi to uradili, došli bi bliže ovom mestu. A onda, malopre, Serini mi je rekao da misli da te čarobnjaci prate. Rekao je da mora da mogu da osete kako koristiš magiju. Nisam poverovao u to dok...” Faren zastade, a onda tračak svetlosti sa lampe nestade i mrak ispuni hodnik. Čula ga je kako prilazi zidu. Prikrala se napred i prislonila oko na jednu od rupica na zidu. Ulaz u sobu je bio otvoren, četvorougao tame. Isprva je pomislila da je skrovište prazno, a onda je jedna prilika iznenada kročila na videlo iz jedne od bočnih soba, a njena odora se zanjihala kada je stala. „Moji ljudi su uspeli da ih zaustave obrušivši tunel”, šapnu Faren, „ali ovaj se provukao. Mada nemoj da se brineš. Niko ne može da prođe kroz ova vrata. To je...” Tiho je udahnuo. „Zanimljivo." Sonea ponovo prisloni oko na rupu i oseti kako joj srce preskače. Izgledalo je kao da čarobnjak gleda pravo u nju. „Da li može da nas čuje?" promrmlja Faren. „Mnogo puta sam isprobao zidove.” „Možda može da vidi vrata”, predloži Sonea. „Ne, morao bi da gleda veoma pažljivo. Čak i ako traži vrata, ima pet

izlaza koji vode iz ove prostorije. Zašto bi odabrao ovaj?” Čarobnjak im priđe i stade. Piljio je u drvo, a onda zatvorio oči. Sonea je osetila i previše poznati osećaj kako prelazi preko nje. Kada je čarobnjak ponovo otvorio oči, više nije bio namršten i gledao je pravo u Farena. „Kako zna?” prosikta Faren. „Da li sada radiš neku magiju.” „Ne”, odgovori Sonea, iznenađena pouzdanjem u sopstvenom glasu. „Mogu da se sakrijem od njega. Ti si u pitanju. Oseća tebe.” „Mene?” Faren okrenu glavu od rupe i zagleda se u Soneu.. Sonea slegnu ramenima. „Ne pitaj me kako.” „Možeš li mene da sakriješ” Farenov glas je bio napet. „Možeš li oboje da nas sakriješ?" Sonea se odmahnu od rupe. Da li može? Nije mogla da sakrije ono što je čarobnjak osećao, a da ga sama ne opazi. Pogledala je Farena, a onda je pogledala Farena. Bilo je to kao da je proširila svoja čula - ne, neko drugo čulo koje nije bilo ni vid ni sluh - i mogla je da oseti osobu. Faren promrmlja psovku. „Prestani, šta god da radiš!”, zavapio je. Nešto se očešalo o zid. Faren je ustuknuo. „Pokušava da ih otvori”, reče joj. „Plašio sam se da će da pokuša da ih raznese. To nam da je nešto vremena.” Otvorio je poklopac lampe i pokazao joj da ga prati. Načinili su tek par koraka kada ih je zaustavio zvuk reze koja klizi po drvetu. Faren se okrenuo i opsovao. Podigao je lampu dok njeno svetio nije osvetlilo zid. Jedna po jedna, reze su klizile, naizgled same od sebe. Sonea je videla da zupčanici mehanizma za otvaranje vrata počinju da se okreću, a onda tunel potonu u tamu kada je lampa začangrljala po podu. „Trči!”, procedi Faren. „Prati me!” Ispruživši ruku do zida hodnika, Sonea je jurila za lupom Farenovih cipela po tlu. Nije pretrčala više od dvadeset koraka, zahvati je klim svetlosti, bacivši njenu senku preko poda. Hodnikom iza nje odjeknu zvuk koraka u teškim čizmama. Jarko svetio iznenada ispuni tunel i njena senka poče užasno brzo da se smanjuje. Vrelina joj liznu pored uveta i ona se cimnu kada ju je užarena

kugla svetlosti pretekla. Proletela je pored Farena i razlila se, stvorivši blještavu barijeru. Zaustavivši se, Faren se okrete da se se suoči sa goniocem, lica bledog pri beloj svetlosti. Stigavši do njega, Sonea se okrenula. Prilika u odori je išla ka njima. Sonea je ustuknula, bubnjajućeg srca, sve dok nije mogla da oseti vibriranje i vrelinu barijere iza sebe. Faren u dubini grla načini režeći zvuk, a onda stegnu pesnice i zaputi se nazad niz tunel ka čarobnjaku. Iznenađena, Sonea je samo mogla da zapanjeno pilji u njega. „Ti!”, Faren uperi prst u čarobnjaka. „Šta misliš ko si? Ovo je moj posed. Ti si upao na moje imanje!” Njegov glas je odjekivao hodnikom. Čarobnjak je usporio i oprezno pogledao Lopova. „Zakon kaže da možemo da idemo gde moramo”, kaza mu čarobnjak. „Zakon takođe kaže da ne smete da naudite ljudima ili njihovoj imovini”, odvrati Faren. „Rekao bih da ste učinili dovoljno i jednog i drugog u proteklih nekoliko nedelja.” Čarobnjak stade i podiže ruke u umirujem gestu. „Nismo nameravali da ubijemo tog dečaka. Bila je to greška.” Čarobnjak je pogledao Soneu i ona oseti jezu kako joj juri niz kičmu. „Ima mnogo toga što moramo da ti objasnimo. Moraš biti naučena da kontrolišeš svoje moći...” „Zar ne razumeš?” prosikta Faren. „Ona ne želi da postane čarobnica. Ne želi da ima bilo šta sa vama. Samo je ostavite na miru.” „Ne mogu to da učinim”, odmahnu čarobnjak glavom. „Mora poći sa nama...” „Ne!”, povika Faren. Čarobnjakove oči postadoše hladne, od čega se Sonea naježi. „Ne, Farene”, zavapila je. „Ubiće te” Ignorišući je, Faren ukruti noge i stavi ruke na zidove sa obe strane tunela. „Ako je želiš”, zarežao je, „moraćeš da prođeš kroz mene.” Čarobnjak je oklevao, a onda je koraknuo napred, dlanova okrenutih ka Farenu. Metalni kliktaj odjeknu tunelom. Čarobnjak mahnu rukama i nestade. Zbunjena, Sonea je zurila u pod gde je čarobnjak stajao. Tamo se pojavio

tamni kvadrat. Spustivši ruke, Faren zabaci glavu i poče da se smeje. Srca koje je još uvek udaralo kao ludo, počela je da puzi napred, dok nije stala pored njega. Pogledavši nadole, videla je da je kvadrat velika rupa u podu. „Š-šta se dogodilo?” Farenov smeh se sveo na smejuljenje. Posegao je i okrenuo ciglu i zidu. Posegnuvši u procep iza nje, nešto je zgrabio i uz roptaj napora, povukao napred. Vrata na podu se polako izdigoše i kliknuše kada su došla na svoje mesto, pokrivajući rupu. Faren šutnu nešto od prašine sa poda na njih. „Ovo je bilo i previše lako”, on reče, brišući ruke maramicom. Iscerio se Sonei, a onda se blago poklonio. „Da ii ti se svideo moj nastup?” Sonea je osetila kako osmeh počinje da igra na njenim usnama. „Valjda, pošto sam još uvek budna.” „Ha!”, Farenove obrve se izdigoše. „Izgledalo je da misliš da je ubedljivo. „Ne, Farene! Ubiće te!”, rekao je piskutavim glasom. Stavio je ruku preko srca i nasmešio se. „Veoma sam dirnut tvojom brigom za moju bezbednost.” „Uživaj”, kaza mu. „Možda neće da potraje.” Vrhom čizme je dotakla vratanca. „Kuda vode?” Slegnuo je. „O, pravo dole u jamu punu gvozdenih šiljaka.” Sonea se zapiljila u njega. „Misliš... mrtav je?” „Veoma.” Farenove oči blesnuše. Sonea pogleda u vratanca. Sigurno nije... ali ako je Faren rekao... možda je čarobnjak možda uspeo da... Odjednom joj postade muka i hladno. Nikada nije razmišljala o tome da će bilo koji od čarobnjaka možda biti ubijen. Povređen, možda, ali ne i ubijen. Šta li će Gilda da radi kada saznaju da je jedan od njihovih čarobnjaka mrtav? „Sonea”, Faren spusti ruku na njeno rame. „Nije mrtav. Zamka vodi do septičke jame. Predviđena je kao put za bežanje. Izvućiće se odatle smrdeći gore nego reka Tarali, ali biće živ.” Sonei laknu i ona klimnu glavom. „Ali razmisli o tome šta bi on učinio tebi, Sonea. Jednog dana ćeš možda ti morati da ubiješ zarad svoje slobode.” Faren podiže obrvu. „Da li si mislila o tome?”

Ne čekajući odgovor, okrenuo se i zagledao u barijeru svetlosti i vreline koja je još uvek zaprečavala prolaz. Odmahnuo je glavom i počeo da ide niz hodnik natrag ka skrovištu. Sonea je nervozno prekoračila vratanca u podu i pošla za njim. „Ne možemo da se vratimo”, mrmljao je dok je hodao, „u slučaju da su drugi čarobnjaci našli kuda da uđu. Moraćemo da...” Primakao se zidu da bolje vidi nešto na njemu. „A, evo ga.” Dodirnuo je nešto na zidu. Zinula je kada se pod izmakao ispod njenih nogu. Nešto tvrdo ju je udarilo u zadnjicu, a onda je klizila niz strmu glatku površinu. Vazduh je naglo počeo da postaje topliji i dobio je izuzetno neprijatan zadah. Iznenada je bila u vazduhu, a onda je uronila u mokru tamu. Voda joj je ispunila uši i nos, ali je usta držala čvrsto zatvorena. Batrgajući se nogama, otkrila je dno i odgurnula se do površine vode. Otvorila je oči na vreme da vidi Farena kako doleće iz tunela i uleće u bazen. Batrgao se, izbivši na površinu vode uz psovku. „Agh", urliknuo je. Obrisao je oči i opet opsovao. „Pogrešna vrata.” Sonea prekrsti ruke. „Dakle, gde je zaista čarobnjak završio?” Faren podiže pogled i zli sjaj ispuni njegove žute oči. „Odvod za smeće varionice bola, par kuća odavde”, prozborio je. „Nakon što se izvuče odande smrdeće na fermentisanu kašu od tugora nedelju dana.” Sonea puhnu i zaputi se kroz vodu do ivice jame. „To je gore nego ovo?” Slegnuo je ramenima. „Možda za čarobnjaka. Koliko čujem, to mrze.” Izašao je za njom iz vode i odmeravački je pogledao. „Mislim da ti dugujem kupanje i čistu presvlaku, a?” „Zato što zamalo da ne uspeš da me zaštitiš?” Sonea slegnu ramenima. „Prihvatiću, ali moraćeš da smisliš nešto bolje za to Što si me bacio u senkrup.” Iscerio se. „Videću šta mogu da učinim.”

DESETO POGLAVLJE

BIRANJE STRANA Iako je vazduh bio oštar od sve jačeg zimskog mraza, a nebo prekriveno sivim oblacima, Rotenovo raspoloženje se popravilo kada je izašao napolje. Bio je slobodak. Za većinu čarobnjaka, peti i poslednji dan nedelje je bio dan dokolice. Za polaznike, bio je samo delom posvećen učenju, a učiteljima je davao vreme da utvrde i pripreme predavanja. Roten bi obično proveo jedan sat u šetnju vrtovima, a onda se vratio u sobu da radi na predavanjima. Međutim, ove nedelje nije imao šta da pripremi. Zvanično je postavljen za organizatora potrage, a njegove dužnosti kao učitelja su prenete na drugog čarobnjaka. Veći deo dana je proveo usmeravajući dobrovoljce. Bio je to iscrpljujuć posao - za njega, a i za dobrovoljce. Proveli su protekle tri nedelje, uključujući i slobodke, u potrazi. Roten je znao da će neki otkazati svoju pomoć ako se nastavi sa trošenjem njihovog vremena, zato je za danas otkazao potragu. Kako je zašao za ugao, ugledao je Arenu Gilde. Osam tornjeva se uzdizalo iz kružne osnove, stvarajući moćan štit koji je sve spolja štitio od sila koje su bacane tokom časova ratnika časova. Unutra su stajala četiri polaznika, ali danas nije bila u toku nikakva spektakularna demonstracija moći. Umesto toga, polaznici su stajali u parovima, zamahujući mačevima kontrolisanim, sinhronizovanim pokretima. Nekoliko koraka dalje je , sa mačem u ruci, stajao Fergun, pažljivo posmatrajući polaznike. Gledajući ih, Roten se borio protiv negodovanja. Sigurno da vreme polaznika može bolje da se iskoristi na učenje nego da bavljenje ovom nepotrebnom borilačkom veštinom? Korišćenje mača nije bilo deo univerzitetskih studija. Oni polaznici koji su bili odlučni u želji da nauče ovu veštinu, koristili su za to svoje slobodno

vreme. Bio je to hobi, a Roten je znao da je zdravo za mlade da se interesuju za nešto što se nije ticalo magije i što bi ih izvuklo iz zagušljivih soba. Međutim, uvek je verovao da odore i mačevi’ ne idu dobro zajedno. Već je postojalo previše načina da čarobnjak nekome naudi, zašto na taj spisak dodati i još jedan nemagičan? Dva čarobnjaka su stajala na stepenicama koje su okruživale Arenu i pažljivo posmatrala. Roten prepoznade Fergunovog prijatelja, gospodara Kerina, i gospodara Elbena, učitelja alhemije. Obojica su bili iz moćne kuće Maron, kao i Fergun. Nasmešio se za sebe. Od polaznika i čarobnjaka se očekivalo da iza sebe ostave saveze i neprijateljstva Kuća kada pristupe Gildi, ali malo njih je to i činilo. Dok je posmatrao, Fergun pozva k sebi jednog od polaznika. Učitelj i polaznik pozdraviše jedan drugog i i spustiše se u stav. Roten zadrža dah kada je polaznik napao, zamahnuvši mačem u jednom samopouzdanom napadu. Fergun je zakoračio napred i njegovo oružje postade gotovo nevidljivo od brzine pokreta. Polaznik se ukočio i pogledao u Fergunov mač kojim u je bio naslonjen na grudi. „U iskušenju ste da se priključite časovima gospodara Feguna?”, upita ga otpozadi poznat glas. Roten se okrenuo. „U mojim godinama, upravitelju?” Odmahnuo je glavom. „Čak i da sam trideset godina mlađi, ne bih u tome video nikakvu vrednost.” „Izoštrava reflekse, kako sam čuo, i korisno je zato što uči disciplini i koncentraciji ", reče Lorlen. „Gospodar Fergun je sada dobio nešto podrške za tu ideju i pitao nas je da razmotrimo uključivanje mačevanja u studije Univerziteta.” „To bi bilo na gospodaru Balkanu da odluči, zar ne?” „Delimično. Starešina ratnika mora da predloži višim čarobnjacima ovaj dodatak za glasanje. Kada će i da li će to uraditi je na njemu da odluči.” Lorlen raširi ruke. „Čuo sam da ste odlučili da date danas tragačima odmor.” Roten klimnu. „Dugo vremena su radili, ponekad i do duboko u noć.” „Bile su ovo četiri naporne nedelje za sve vas”, složi se Lorlen. „Da li ste načinili neki napredak? „Ne mnogo”, priznade Roten. „Ništa od prošle nedelje. Svaki put kada je osetimo, otkrijemo da se premestila na drugo mesto.”

„Kao što je Danil i predviđeo.” „Da, ali smo obratili pažnju na ponavljanja njenog kretanja. Ako se vraća na neko od ovih skrovišta, možda ćemo uspeti da ih pronađemo kao što smo uradili i prvi put, ali tokom dužeg vremenskog perioda.” „A šta je sa onim čovekom koji joj je pomogao da pobegne? Mislite li da je on jedan od Lopova?" Roten slegnu ramenima. „Možda. Optužio je gospodara Džolena da zalazi na njegovu teritoriju, što sugeriše da jeste, ali mi je teško da poverujem da je jedan od Lopova Lonmarac. Taj čovek je možda samo zaštitinik, a njegove optužbe su imale za nameru da namame Džolena do skrivenih vrata u podu.” „Dakle, postoji mogućnost da nije u vezi sa Lopovima?” „Mogućnost da, ali je malo verovatna. Sumnjam da ona ima novca da plati zaštitinike. Ljudi koje je Džolen sreo u tunelu i udobne sobe u kojima je boravila, ukazuju da je neko dobro organizovan i opskrbljen da je čuva.” „U svakom slučaju, to nisu dobre vesti.” Lorlen uzdahnu i pogleda u polaznike u Areni. „Kralj nije srećan zbog ovoga, a neće ni biti dok je ne budemo imali pod kontrolom.” „Neću ni ja.” Lorlen klimnu. Stegnuo je usta i ponovo pogledao u Rotena. „Ima još jedna stvar o kojoj bi trebalo da porazgovaram sa vama.” „Da?” Lorlen je oklevao, kao da pažljivo odmerava reči. „Gospodar Fergun želi da položi pravo na njeno pokroviteljstvo.” „Da, znam.” Lorlen podiže obrve. „Neočekivano dobro ste informisani, gospodaru Rotene.” Roten se nasmeši. „Neočekivano, da. Slučajno sam saznao za to.” „Da li nameravate da i sami položite pravo na njeno pokroviteljstvo?” „Nisam još odlučio. Da li bi trebalo?” Lorlen odmahnu glavom. „Ne vidim potrebu da potežemo to pitanje dok ona ne bude nađena. Ali razumete li da moram da sazovem saslušanje kada se to dogodi, a obojica još uvek nameravate da podnesete zahtev za to?” „Razumem.” Roten je oklevao. „Mogu li da vam postavim jedno pitanje?” „Naravno”, odgovori Lorlen.

„Da li Fergun ima jake argumente koji bi podržali njegov zahtev? ” „Možda. On kaže da pošto je iskusio posledice devojčine magije, da je on prvi saznao za njene moći. Vi ste izvestili da ste je videli nakon što je koristila svoje moći, što znači da niste videli niti osetili kako koristi moći. Nije jasno kako treba primeniti zakon u ovom slučaju, ali kada dođe do rastezanja zakona da bi se prilagodio situaciji, najprostije tumačenje često pobeđuje na glasanju." Roten se smrknuo. „Razumem.” Pokazavši Rotenu da ga prati, Lorlen se zaputi ka Areni laganim i odmerenim koracima. „Fergun je odlučan”, tiho je rekao, „i ima veliku podršku, ali mnogi će i vas podržati.” Roten klimnu, a onda uzdahnu. „To nije laka odluka. Da li bi vama više odgovaralo da ne komešam Gildu osporavanjem njegovog prava? Napravilo bi vam manje muka.” „Šta bi meni više odgovaralo?” Lorlen se zakikotao i pogledao Rotena pravo u oči. „Kako god da bude, ne bi mi napravilo manje muka.” Kiselo se nasmešio, a zatim klimnuo glavom. „Prijatan dan, gospodaru Rotene.” „Prijatan dan”, odgovori Roten. Stigli su do oboda stepeništa koje je okruživalo Arenu. Polaznici su sada bili upareni, vežbajući poteze jedan na drugom. Roten se približio i posmatrao, zanet mislima, dok se Lorlen spuštao ka dvojici čarobnjaka koji su posmatrali čas. Nešto u načinu na koji ga je Lorlen pogledao mu je dalo znak da je upravitelj hteo da nagovesti nešto više. Dva posmatrača se trgoše kada se Lorlen pojavio pored njih. „Pozdrav, gospodaru Kerine, gospodaru Elbene.” „Upravitelju.” Njih dvojica pognuše glave, a onda brzo pogledaše ponovo u Arenu kada je jedan od polaznika iznenađen kriknuo. „Dobar učitelj.”, reče usrdno gospodar Elben, pokazujući ka Areni. „Baš smo pričali o tome kako bi bio podesan pokrovitelj onoj devojci iz straćara. Nakon nekoliko meseci njegovog strogog vodstva, biće prefinjena i disciplinovana kako i najbolji među nama.” „Gospodar Fergun je odgovoran čovek,” odgovori Lorlen. „Ne mogu da navedem nijedan razlog zašto ne bi rukovodio obukom jednog polaznika.” Iako do sada nije pokazao nimalo interesovanja za to, pomisli Roten. Okrenuvši se, nastavio je svoju šetnju po bašti.

Pokroviteljstvo nije bilo uobičajeno. Nekoliko polaznika je svake godine bilo privilegovano, ali samo oni koji su pokazali izuzetan talenat ili moć. Bez obzira koliko bila jaka ili sposobna devojka iz straćarnika, trebaće joj pomoć i podrška dok se bude prilagođavala životu u Gildi. Postavši njen pokrovitelj, postarao bi se da tu pomoć i dobije. Sumnjao je da su Fergunovi razlozi zbog kojih je želeo pokroviteljstvo nad njom bili isti. Ako je sudeći po rečima gospodara Elbena, Fergun je nameravao da disciplinuje potpuno divlju devojku i načini pokornu i poslušnu polaznicu. Ako bi uspeo, zadobio bi priličnu količinu pohvala i divljenja. Bilo bi interesantno znati kako je Fergun nameravao da to postigne, budući da su njene moći bile naročito velike, a njegove male. Ne bi uspeo da je zaustavi ako bi nameravala da ga ne posluša. Upravo zbog toga Čarobnjaci su odvraćani od uzimanja pokroviteljstva nad polaznicima sa moćima većim od njihovih. Slabi čarobnjaci su retko postajali pokrovitelji zato što ako bi uzeli polaznika sa moćima manjim od sopstvenih, samo bi privlačili pažnju na sopstvene nedostatke - i nedostatak snage polaznika. Ali ova ulična devojka je bila drugačija. Nikoga ne bi bilo briga ako bi Fergunova ograničenost sputavala njeno učenje. Kako bi većina smatrala, devojka ima sreće što je uopšte i obučavaju. A ako Fergun ne bi uspeo, ko bi mogao da ga krivi? Uvek bi mogao da upotrebi njeno poreklo kao izgovor... a ako bi zapostavio njenu obuku, niko se ne bi u to mešao... Roten odmahnu glavom. Počinjao je da razmišlja kao Danih Fergun je bio voljan da pomogne devojci, što je samo po sebi dovoljno plemenito. Za razliku od Rotena, koji je već bio pokrovitelj dvojici polaznika, Fergun je tek trebalo da zadobije određenu slavu - i u tome nije bilo ničeg lošeg. Lorlen je očigledno mislio da nema. O, da li je? Šta je beše tačno Lorlen rekao? „Kako god da bude, ne bi mi napravilo manje muka” Roten se nasmejao kada je konačno shvatio značenje Lorlenovih reči. Ako je bio u pravu, onda je Lorlen verovao da bi puštanje Ferguna da ostvari svoj zahtev izazvalo isto toliko problema kao i borba oko njenog

pokroviteljstva - a sigurno je da mu takva borba ne bivstvorila malo problema. Što je značilo da je Lorlen Rotenu nagovestio svoju podršku, što se retko dešava. —oOo— Kao i uvek, Soneini čuvari su ćutali dok su je vodili kroz hodnike. Osim par nedelja koje je provela u prvom skrovištu, od Pročišćenja je gotovo neprekidno bila u pokretu. Dobrodošla promena je bilo to što, dok je putovala nije više osećala kako nad njom visi strah od otkrivanja. Vodeći stražar se zaustavio ispred vrata i pokucao. Poznato, tamnoputo lice se pojavilo u dovratku. „Ostani ovde i čuvaj vrata”, naredi mu Faren. „Uđi, Sonea.” Ušavši u sobu, srce joj je poskočilo kada je ugledala manju priliku koja je stajala iza njega. „Seri!” Široko se osmehnuo i brzo je zagrlio. „Kako si?” „Dobro”, kaza mu. „Ti?” „Srećan sam što te opet vidim.” Ispitivao je njeno lice. „Izgledaš bolje.” „Nisam se našla licem u lice sa čarobnjakom već, hm, najmanje par dana”, reče ona gledajući postrance u Farena. Lopov se zakikotao. „Zaista izgleda kao da smo ih nadmudrili." Soba je bila mala, ali prijatna. Unutar jednog od zidova je gorela izdašna vatra. Faren im pokaza da sednu. „Ima li napretka, Sonea?” Žalosno je uzdahnula. „Ne, još uvek ništa. Pokušavam iznova i iznova, ali nikada se ne desi ono što ja hoću.” Ona se namršti. „Mada se sada gotovo svaki put dogodi nešto. Ranije mi je trebalo nekoliko pokušaja pre nego što bi se išta dogodilo.” Faren se zavalio nazad i osmehnuo. „Eto, to jeste napredak. Da li su ti knjige pomogle?” Odmahnula je glavom. „Ne razumem ih.” „Da li je pisar jasan?” „Ne, nije to u pitanju. Njegovo čitanje je dobro. Samo, pa ima previše

čudnih reči a neke stvari nemaju smisla.” Faren klimnu. „Ako bi imala više vremena da ih proučavaš, možda bi shvatila njihovo značenje. Još uvek tragam za dodatnim knjigama.” Stisnuvši usta, zamišljeno ih je posmatrao. „Ispitujem neke glasine. Već godinama se priča da je izvesni Lopov razvio prijateljstvo sa čovekom koji zna ponešto o magiji. Uvek sam mislio da je to izmišljotina smišljena da osigura da mi ostali budemo učtivi, ali bez obzira na to, ipak istražujem stvar.” „Čarobnjak?", upita Seri. Faren slegnu ramenima. „Ne znam. Sumnjam. Verovatno nije ništa više od čoveka koji izvodi trikove koji izgledaju kao magija. Međutim, ako poseduje ikakvo znanje o pravoj magiji, može biti koristan. Javiću ti kada budem saznao nešto više.” Nasmešio se. „To su sve vesti koje ja imam, ali verujem da ih Seri ima više.” Seri klimnu. „Harin i Donja su pronašli tvoju tetku i teču.” „Zaista!”, Sonea sede na ivicu svog sedišta. „Gde su? Da li su dobro? Da li su našli dobro mesto da odsednu? Da li je Harin...?” Seri poče da maše rukama. „Haj! Jedno po jedno pitanje!” Cereći se, Sonea se nestrpljivo nagla ka njemu. „Izvini. Ispričaj mi šta znaš.” „Da”, on poče, „izgleda da nisu našli sobu tamo gde su ranije živeli, ali su našli jednu bolju nekoliko ulica dalje. Ranel te traži svaki dan. Čuli su da čarobnjaci traže devojku, ali nisu pomislili da si ti u pitanju.” Zakikotao se. „Džona je rekla prilično toga kada joj Harin saopštio da si im se pridružila tokom Pročišćenja, ali onda joj je ispričao šta si tada učinila. Isprva mu nisu poverovali. Rekao im je kako je pokušao da te sakrije i kazao im je za nagradu, a i da te štite Lopovi. Harin kaže da nisu podivljali oko toga koliko je mislio da hoće - barem nisu kada im je sve objasnio.” „Da li su mu dali neku poruku za mene?” „Rekli su mu da ti poruci da paziš na sebe i budeš obazriva oko toga kome veruješ.” „Taj zadnji deo je Džonin.” Sonea se čežnjivo nasmešila. „Lepo je znati da su pronašli gde da žive - i da znaju da nisam samo pobegla od njih.” „Mislim da se Harin plašio da će Džona da mu odere kožu zato što te je pozvao da im se pridružiš prilikom Pročišćenja. Rekao je da će nastaviti da

posećuju krčmu da bi dobijali vesti. Imaš li neku poruku za njih?” „Samo da sam dobro i da sam bezbedna.” Pogledala je u Farena. „Da li ćeš me odvesti da ih vidim?” Namrštio se. „Da, ali ne pre nego što se uverim da je bezbedno. Moguće je - iako sumnjam - da čarobnjaci znaju ko su oni, i da će te naći preko njih." Sonea oštro udahnu vazduh. „Šta ako znaju ko su i prete da će da ih povrede ako se sama ne predam?” Lopov se osmehnu. „Mislim da ne. Sigurno ne javno. A ako pokušaju to da urade u tajnosti...?” Klimnuo je Seriju. „Naćićemo način da se izborimo i sa tim, Sonea. Ne brini o takvim stvarima.” Seri se slabašno osmehnu. Iznenađena nagoveštajem sudelovanja, pažljivo je osmotrila svog prijatelja. Ramena su mu bila ukočena, između njegovih očiju bi se pojavio nabor kada god bi pogledao u Farena. Nije očekivala da bude opušten u prisustvu Lopova, ali izgledao je malo previše napeto. Okrenula se i osmotrila i Lopova. „Da li Seri i ja možemo malo da dobijemo malo vremena da popričamo?", upitala je. „Samo nas dvoje? „Naravno.” Ustao je i otišao do vrata, a zatim se okrenuo. „Seri, kada završite, imam nešto za tebe. Ništa hitno. Ne žurite. Vidimo se sutra, Sonea." „Sutra”, odgovorila je klimajući. Kada su se vrata zatvorila iza Lopova, Sonea se okrenula Seriju. „Da li sam bezbedna ovde?”, pitala je tiho. „Za sada”, on reče. „A kasnije?” Slegnuo je ramenima. „To zavisi od tvoje magije.” Osetila je nalet nemira. „Šta ako nikada ne uspem da je koristim?" Nagnuo se napred i uzeo je za ruku. „Hoćeš. Samo moraš da vežbaš. Da je to lako, onda ne bi postojala Gilda, zar ne? Koliko ja čujem, polaznicima treba pet godina pre nego što postanu dovoljno dobri da bi ih nazivali „gospodarem” tim i tim. „Da li Faren zna ovo?” Klimnuo je. „Daće ti vremena.” „Onda sam bezbedna.” Osmehnuo se. „Da.” Sonea uzdahnu. „A šta je sa tobom?”

„Ja pokušavam da budem koristan.” Pogledala ga je pravo u oči. „Praveći od sebe Farenovog roba?” Skrenuo je pogled. „Ne moraš da budeš ovde”, kazala mu je. „Bezbedna sam. Sam si to rekao. Idi. Odlazi pre nego što te vežu za sebe.” Odmahujući glavom je ustao i pustio njenu ruku. „Ne, Sonea. Treba da imaš nekog poznatog u okolini. Nekoga kome možeš da veruješ. Neću te ostaviti samu sa njima.” „Ali ne možeš da postaneš Farenov rob samo da bih ja imala prijatelja za razgovor. Vrati se Harinu i Donji. Sigurna sam da će Faren da ti dozvoljava da me ponekad posetiš.” Prišao je vratima, a onda se okrenuo ka njoj. „Ja želim ovo da radim.” Njegove oči su blistale. „Od kada znam za sebe, svi pričaju kao da radim za Lopove. Sada imam šansu da to pretvorim u stvarnost.” Sonea je piljila u njega. Da li je ovo zaista bilo ono što je želeo? Da li bi neko tako dobar kao Seri odabrao da postane... šta? Bezočan, gramzivi ubica? Skrenula je pogled. To je bilo Džonino mišljenje o Lopovima. Seri je uvek govorio da Lopovi pomažu i štite isto koliko su upetljani u krijumčarenje i krađe. Nije mogla - nije smela - da ga spreči da radi ono što je oduvek želeo da radi. Ako se ispostavi da je posao gori nego što je očekivao, bio je dovoljno pametan da se izvuče. Progutala je knedlu, a grlo joj se iznenada steglo. „Ako je to ono što zaista želiš”, reče. „Samo budi pažljiv.” Slegnu je ramenima. „Uvek.” Nasmešila se. „Bilo bi divno kada bi mogao da stalno navraćaš.” On se osmehnu. „Ništa me neće sprečiti.” —oOo— Bordel je bio u najmračnijem, najprljavijem delu straćarnika. Kao i većina, donji sprat je bila bol-kuća, a na spratu su bile sobe za lepše devojke. Ostatak prometa se obavljao u štalama sa zadnje strane zgrade. Kako je ušao, Seri pomisli na Farenove reči. „Poznaje skoro sva lica. Mada tebe neće prepoznati. Pretvaraj se da si nov u poslu. Daj mu dobru

cenu za to što ima. Robu donesi meni." Nekoliko devojaka ga je očešalo dok je prelazio preko sobe. Izgledale su bledo i umorno. Slabašna vatra koja nije odavala nimalo toplote je gorela u kaminu na jednoj strani prostorije. Poslužitelj je opušteno sedeo iza šanka, pričajući sa dve muške mušterije. Seri se nasmeši devojkama, posmatrajući pažljivo i jednu i drugu kao da se premišlja, a onda, kao što mu je bilo naloženo, prišao je debeljuškastoj devojci iz Elajna sa tetovažom pera na ramenu. „’Oćeš malo zabave?”, upita ga ona. „Možda kasnije”, kaza joj. „Čuo sam da imaš sobu za sastanke sa ljudima?” Oči joj se raširiše i ona brzo klimnu. „Da, tako je. Na spratu. Poslednja sa desne strane. Odvešću te.” Uzela ga je za ruku i odvela do stepeništa. U njenom laganom stisku se osećalo blago drhtanje. Dok se peo uz stepenice pogledao je nadole i video da ga mnoge devojke posmatraju sa zebnjom u očima. Uznemiren, oprezno je gledao unaokolo dok je stizao do vrha stepeništa i ulazio u hodnik. Tetovirana devojka je pustila njegovu ruku i mahnula napred ka sobama na kraju. „To su poslednja vrata." Tutnuo joj je novčić u ruku i nastavio napred. Pažljivo otvorivši vrata, provirio je unutra. Soba je bila malena i sadržavala samo mali sto i dve stolice. Ušavši unutra, Seri je sve brzo osmotrio. Nekoliko špijunki je bilo izbušeno u zidovima. Sumnjao je da se ispod izanđale simba prostirke nalaze vratanca. Mali prozor je nudio pogled na zid i ni na šta više. Otvorio je prozor i odmerio spoljnu stranu zida. Bordel je bio neuobičajeno tih za takvu ustanovu. Negde u blizini su se otvorila vrata, a onda se koraci zaputiše niz hodnik, približavajući se. Vrativši se do stola, Seri je složio lukav oprezan izraz lica. Na vratima se pojavio jedan muškarac. „Ti s’ slivnik?" upita ga Čovek ozbiljnim glasom. Seri slegnu ramenima. „Taj sam.” Čovekove oči su rešetale na sve strane. Lice bi mu možda bilo privlačno da nije bilo toliko usko, ili da svetlost u njegovim očima nije tako divlja i hladna.

„’Mam nešto za prodaju” reče čovek. Njegove ruke, koje su bile zavučene duboko u džepove, izađoše napolje. Jedna je bila prazna, a u drugoj je blještala ogrlica. Seri naglo udahnu vazduh, ne morajući da odglumi iznenađenje. Takav komad je mogao da pripada samo nekom bogatašu ili bogatašici - ako je bio pravi. Seri posegnu da uzme ogrlicu, ali čovek je izmače. „Moram da proverim da li je lažna”, istaknu Seri. Čovek se namrštio, pogleda nemirnog od nepoverenja. Stisnuo je usne, a onda nevoljno raširio ogrlicu na sto. „Gledaj”, reče, „Ali ne dodiruj.” Seri uzdahnu, a onda se pognu da pregleda kamenje. Nije imao predstavu kako da razlikuje prave od lažnih dragulja - nešto za šta će morati da se poštara - ali ranije je video vlasnike zalagaonica kako ispituju nakit. „Okreni je”, naredio je. Čovek to i učini. Pažljivo gledajući, Seri vide ugravirano ime na okviru. „Podigni je tako da svetlost prolazi kroz dragulje." Podigavši jednom rukom ogrlicu, čovek je posmatrao dok je Seri čkiljio u nju. „Šta misliš?” „Uzeću je za deset srebrnjaka.” Čovekova ruka pade. „Vredi barem pedeset zlatnika!” Seri se brecnu. „Ko će u straćarniku da ti da pedeset zlatnika? Čovekova usta su se trzala. „Dvadeset zlatnika”, reče. „Pet”, uzvrati Seri. „Deset." Seri iskrivi lice. „Sedam.” „Na sto.” Posegnuvši u džep kaputa, Seri vrhovima prstiju prebroja novčiće, a onda izvuče pola njih napolje. Izvadivši još novčića sa drugih mesta na koja je pohranio Farenov novac, sačinio je šest gomila novčića, svaka vrednosti jednog zlatnika, a zatim je uzdahnu i izvadio sjaktavi zlatni novčić iz čizme. „Spusti dole dragulje”, reče Seri. Ogrlica pade na sto pored novca. Kako je čovek posegnuo za novcem, Seri uze ogrlicu i ona skliznu u njegov kaput. Čovek je gledao u malo

bogatstvo u svojim rukama i široko se osmehivao, očiju sjajnih od radosti. „Dobar posao, momče. Bićeš dobar u ovome." Hodajući unazad on izađe iz sobe, a onda se okrete i žurno ode. Seri je prišao vratima i posmatrao čoveka kako uleće u jednu od drugih soba. Kako je kročio na hodnik, čuo iznenađeni vrisak devojke. „Sada se nikada nećemo rastati”, reče ozbiljni glas. Dok je Seri prolazio pored sobe, bacio je pogled unutra. Istetovirana devojka je sedela na ivici kreveta. Pogledala je u Serija očiju raširenih od straha. Čovek je stajao iza nje i posmatrao novčiće u svojim rukama. Nastavivši dalje, Seri se vratio na niži sprat. Namestio je zlovoljan, razočaran izraz dok je silazio u bol-kuću. Videvši ga takvog, devojke su ga pustile na miru. Muške mušterije su ga odmeravale, ali mu ništa nisu rekle ili mu prišli. Napolju je bilo samo malo hladnije. Misleći o nedostatku mušterija u bordelu, dok je prelazio ulicu i zalazio u senke sokačeta, osetio je kako se u njemu javlja sažaljenje prema kurvama. „Izgledaš utučeno, mali Serini.” Seri se okrenu. Prošlo je nezadovoljavajuće mnogo vremena pre nego što je uspeo da uoči tamnoputog čoveka u senkama. Čak i kada je ugledao Farena, uznemirilo ga je to što je mogao da vidi samo par žutih očiju i povremeni blesak zuba. „Da li imaš ono po šta sam te poslao?” „Da.” Seri izvadi ogrlicu i ispruži je otprilike ka Farenu. Osetio je kako su prsti u rukavici očešali njegove i nakit mu nestade iz ruke. „Ah, to je ta.” Faren uzdahnu i pogleda nazad ka bordelu. „Večerašnji posao nije gotov, Seri. Postoji još nešto što želim da uradiš.” „Da?” „Želim da se vratiš i ubiješ ga.” Seri oseti nalet hladnoće u stomaku, osećaj za koji je pomislio da je sličan onome kako je zamišljao da izgleda kada ti nož razreže utrobu. Na trenutak nije mogao da razmišlja, a onda je njegov mozak počeo žurno da radi. Ovo je bio još jedan test. Faren je samo želeo da vidi dokle ovaj novi čovek može da ide. Šta bi trebalo da uradi? Seri nije imao predstavu šta bi se dogodilo ako bi

odbio. A želeo je da odbije. Veoma. To što je shvatio svoja osećanja je predstavljalo i olakšanje i brigu. Ako nije želeo da ubije nije značilo da nije mogao da to učini... ipak kada je pomislio na to da prelazi ulicu i zariva nož u čovekove vitalne organe, nije mogao da se natera da se pomeri. „Zašto?” Dok je to izgovarao, znao je da je već pao jedan test. „Zato što mi treba da bude ubijen”, odgovori Faren. „Z-zašto želiš da bude ubijen?” „Da li ti to zahtevaš da ti se pravdam?” Seri sakupi hrabrost. Hajde da vidimo dokle mogu da idem sa ovim. „Da.” Faren se zabavljeno nasmeja. „U redu. Čovek sa kojim si trgovao se zove Veran. Sa vremena na vreme ga je zapošljavao jedan drugi Lopov, ali je ponekad koristio ono što je u tom poslu saznao da zaradi nešto novca sa strane. Lopov je to tolerisao, sve do pre par noći kada je Veran odlučio da nepozvan poseti izvesnu kuću. Kuća je pripadala bogatom trgovcu koji je ima dogovor sa tim Lopovom. Kada je Veran ušao u kuću, tamo je bila trgovčeva kćer sa nekoliko slugu.” Faren zastade i Seri ču srditi siktaj. „Lopov mi je dao pravo da kaznim Verana. Čak i da je ona preživela, on bi bio mrtav čovek.” Žute oči se okrenuše da osmotre Serija. „Naravno, moraš da se zapitaš da li ja sve ovo izmišljam. Moraćeš da se odlučiš da li mi veruješ.” Seri klimnu, a onda pogleda u bordel. Kada god je morao da donese odluku a da nije siguran u istinu, okretao bi se instiktima. Šta su mu govorili sada? Pomislio je na hladni, divlji pogled u čovekovim očima i strah u očima punije devojke. Da, taj čovek je bio sposoban za zlodela. Onda je pomislio na druge kurve; napetost u vazduhu; nedostatak mušterija. Samo dva čoveka u lokalu su razgovarala sa vlasnikom. Da li su bili Veranovi prijatelji? Još nešto se tamo dešavalo. A Faren? Seri razmotri sve što je saznao o njemu. Smatrao je da ovaj Lopov može da bude nemilosrdan ako je prinuđen, ali u svemu ostalom Faren je bio pošten i iskren. A u njegovom glasu je bilo besa kada je govorio o Varenovom zločinu. „Nikada ranije nisam nekoga ubio”, priznade Seri. „Znam.”

„Ne znam da li mogu.” „Mogao bi da neko ugrožava Soneu. Da li sam u pravu?” „Da, ali ovo je drugačije.” „Da li je?” Seri popreko pogleda Lopova. Faren uzdahnu. „Ne, nisam tako mislio. Ne funkcioniše to tako. Testiram te. Sigurno to znaš. Ne moraš da ubiješ tog čoveka. Bitnije je da naučiš da mi veruješ i da spoznaš svoje granice.” Serijevo srce preskoči otkucaj. Očekivao je testove. Ali Faren mu je dao toliko raznih zadataka da je Seri počeo da se pita šta to Lopov traži. Da li je imao nešto u planu za njega? Nešto drugačije? Možda je ovo test sa kojim će se Seri suočiti kasnije, kada bude stariji. Ako ne može, ili okleva da ubije, mogao bi da ugrozi sebe i druge kada je potreba za tim hitna. A ako je taj neko drugi Sonea... Iznenada potpuno nestadoše oklevanje i neodlučnost. Faren je pogledao preko ulice u bordel i uzdahnuo. „Zaista želim da taj čovek bude ubijen. Učinio bih to i sam ali... Nije važno. Naći čemo ga ponovo." Okrenuo se i pošao nekoliko koraka niz uličicu, a onda stao kada je shvatio da ga Seri ne prati. „Seri?" Posegnuvši u kaput, Seri izvuče svoje bodeže. Farenov pogled pređe preko sečiva kada su uhvatila odsjaj slabašnog svetla sa prozora bordela. Zakoračio je unazad. Seri se osmehnu. „Odmah se vraćam.”

JEDANAESTO POGLAVLJE

BEZBEDAN PROLAZ Nakon pola sata, miris bola je postao gotovo prijatan. Imao je ugodnu toplinu koja je obećavala udobnost. Danil odmeri kriglu ispred sebe. Setivši se priča o nehigijenskim varionicama i bačvama bola u kojima plutaju udavljeni raviji, nije mu pošlo za rukom da se nagovori da proba slatkasti napitak. Međutim, ove večeri su ga morile mračnije sumnje. Ako su življi shvatili šta je on, šta bi ih sprečilo da mu otruju piće? Njegovi strahovi su verovatno bili neosnovani. Ponovo je zamenio svoju odoru odelom trgovca, pazeći da izgleda pomalo neuredno. Druge mušterije su ga procenjivački pogledale, najviše njegov buđelar na pojasu, a onda prestale da obraćaju pažnju na njega. Uprkos ovome, Danil nije mogao da se otarasi osećaja da svaki muškarac i žena u ovoj prostoriji znaju ko je i šta je. Bila je to nezainteresovana, sumorna gomila kojoj je bilo dosadno. Tražeći sklonište od oluje, vrebali su u svakom uglu prostorije. Povremeno bi čuo kako neko od njih proklinje vreme, a ponekad i Gildu. Ovo mu je isprva bilo zanimljivo. Izgledalo je da življi misle da je bezbednije ako za svoje nevolje krive Gildu umesto kralja. Jedan živalj, čovek sa ožiljkom na licu, neprestano je zurio u njega. Danil se ispravio i protegao ramena, a onda pogledao po prostoriji. Dok je pripremao sebe da se suoči sa pogledom posmatrača, čovek postade zainteresovaniji time kako mu pašu rukavice. Pre nego što se vratio svom piću, Danil je opazio da čovek ima zlatno-smeđu kožu i široko lice. Po bol-kućama koje je posetio, video je muškarce i žene svih rasa. Niski Elajini su bili najčešći, budući da je njihova domovina Kajrelijin najbliži sused. Smeđokoži Vindani su bili brojniji u straćarniku nego u ostatku grada, pošto su mnogi od njih putovali daleko u potrazi za poslom. Snažno razvijeni plemenski Lanjani i gordi Lonmarci su bili redi. Ovo je bio prvi Sačakan koga je video nakon mnogo godina. Iako je

Sačaka bila Kajrelijin sused, visoki planinski venac i pustinjska bespuća iza njega su obeshrabrivala putovanja između ove dve zemlje. Ono malo trgovaca koji su se odvažili na taj put, vratili su se sa pričama o varvarskom narodu koji se bori da preživi u pustari i iskvarenom gradu koji nema gotovo ništa da ponudi za trgovinu. Nije oduvek bilo tako. Pre mnogo vekova, Sačaka je bilo veliko carstvo kojim su vladali moćni čarobnjaci. Izgubljeni rat protiv Kajrelije i novooformljene Gilde je to promenio. Nečija ruka dotače Danilovo rame. Okrenuvši se, ugledao je crnomanjastog čoveka kako stoji iza njega. Covek je odmahnuo glavom, a onda otišao. Uzdahnuvši, Danil ustade i progura se kroz gužvu do vrata. Kada je izašao, počeo je pažljivo da prolazi između bara koje su ispunjavale veći deo uličice. Prošle su tri nedelje od kada je Gilda pratila devojčin trag do podzemnog skrovišta gde je gospodar Džolen nasamaren od strana Lonmarca. Od tada, Gorin je četiri puta odbio Danilov zahtev da se sastanu. Upravitelj Lorlen je bio nerad da prihvati činjenicu da devojku štite Lopovi. Danil je razumeo zašto. Ništa ne bi uznemirilo kralja toliko kao prisustvo čarobnjaka-odmetnika njegovom kraljevstvu. Lopovi su tolerisani. Držali su pod kontrolom kriminalno podzemlje, i nikada nisu predstavljali veću pretnju od gubitka poreza prilikom krijumčarenja. Čak i kada bi kralj uspeo da ih pronađe i ukloni, znao je da bi drugi zauzeli njihovo mesto. Ali kralj bi bio spreman da do temelja - a i niže - sruši straćarnik ako bi nesumnjivo znao da u gradu postoji čarobnjak-odmetnik. Danil se pitao da li Lopovi shvataju ovo. Nije pričao o ovoj mogućnosti tokom razgovora sa Gorinom, ne želeći da izgleda preteče li nerazumno. Umesto toga je upozorio Lopova na opasnost koju devojka predstavlja. Stigavši do kraja uličice, požurio je preko šire ulice i zašao u uzan prostor između dve zgrade. Odatle se straćarnik preplitao poput lavirinta. Vetar je hujao kroz svaki prolaz, cvileći kao gladan pas. Povremeno bi potpuno zamro, i za vreme jedne od ovih pauza Danil začu korake iza sebe i okrenu se. Uličica je bila prazna. Slegnuvši ramenima, nastavio je dalje. Iako je pokušao da ne obraća pažnju, njegova mašta nije htela da se okane ideje da ga neko prati. U pauzi između sopstvenih koraka, čuo bi

škripanje još jednog koraka ili kada bi se okrenuo, ponekad bi ugledao senku pokreta iza ugla. Dok je uverenost postajala jača, Danil je postajao srdit na sebe. Zašavši iza jednog ugla, brzo je otključao bravu na vratima i ušao u zgradu. Na njegovo olakšanje, soba u koju je stupio bila je prazna. Vireći kroz ključaonicu na vratima, tiho je frknuo kada je video da je uličica još uvek pusta. A onda je u vidokrug ušla jedna prilika. Namrštio se kada je prepoznao ožiljke na čovekovom širokom licu. Sačakančeve oči su se mrdale tamo-vamo, tragajući. Danil primeti odsjaj i pogledavši tamo vide nož opakog izgleda u čovekovoj šaci. Danil se tiho nasmeja. Sreća tvoja da sam te čuo da me pratiš, pomisli on. Razmišljao je da li da onesposobi pljačkaša i odvuče ga u najbližu Dvoranu Straže, ali noć se primicala, a on je postajao sve nestrpljiviji da se vrati u toplinu svojih odaja. Sačakan je pregledao tlo, a onda se vratio nazad. Danil je brojao do hiljadu, a onda skliznuo napolje i nastavio svojim putem. Izgledalo je da je njegov strah, da življi znaju ko je, neosnovan. Nijedan živalj nije bio toliko glup da napadne čarobnjaka običnim nožem. —oOo— Sonea je bila pognuta nad velikom knjigom kada je Seri ušao u skrovište. Podigla je pogled i osmehnula se. „Kako napreduje magija?”, upita on. Njenog osmeha nestade. „Uobičajeno.” „Knjiga ne pomaže?” Odmahnula je glavom. „Prošlo je pet nedelja od kako sam počela da vežbam, a jedina stvar u kojoj sam napredovala je čitanje. Ne mogu samo da čitam u zamenu za Farenovu zaštitu.” „Ne smeš požurivati to što radiš”, kaza joj. Ne kada može da vežba samo jednom dnevno, dodao je u sebi. Od kada zamalo da bude uhvaćena, grupa čarobnjaka se strpljivo primicala svakom od Farenovih skrovišta svaki put kada bi koristila magiju, primoravajući ga da pronalazi nova. Serije znao da Farenu po ćelom

straćarniku ovime vraćaju usluge. Takođe je znao i da Lopov veruje da je Sonea vredna svake pare i svake usluge koju je potrošio. „Šta misliš da ti je potrebno da nateraš svoju magiju da radi?”, upita on. Naslonila je bradu na jednu ruku. „Treba mi neko da mi pokaže.” Podigla je obrvu. „Da li je Faren rekao išta o osobi o kojoj je nameravao da se raspita?” Seri odmahnu glavom. „Meni nije ništa. Načuo sam nešto, ali nije zvučalo dobro.” Ona uzdahnu. „Ada li ti kojim slučajem znaš za nekog prijateljski nastrojenog čarobnjaka koji je voljan da oda tajne Gilde Lopovima? Možda bi mogli da mi kidnapuju jednog. Seri se nasmeja, a onda prestade kako je počela da mu se rađa ideja. „Šta misliš...” „Psst!”, prosikta Sonea. „Slušaj!” Seri skoči na noge kada je čuo prigušeno kucanje iz poda. „Signal!” Seri odjuri do prozora na uličnoj strani i zagleda se u senke ispod. Umesto čuvara, kroz senke je nepoznata prilika koračala. Zgrabio je Sonein ogrtač sa naslona stolica i dobacio joj ga. „Naguraj ga u košulju”, reče joj, „ i pođi za mnom.” Zgrabio je kofu vode koja je bila pored njenog stola i prolio njen sadržaj na nekoliko žeravica koje su još uvek iskrile u kaminu. Drvo je zašištalo i para jurnula uz odžak. Izvukavši rešetku, pogrbljeno se uvukao u kamin i počeo da se vere uz odžak, smeštajući vrhove stopala u pukotine između grubih, toplih cigli. „Mora da se šališ”, promrmlja odozdo Sonea. „Hajde”, potera je on. „Idemo preko krovova.” Promrmljavši psovku, ona poče da se penje. —oOo— Kada se sunce promolilo iza olujnih oblaka, krovove je oblila zlatna svetlost. Seri se premestio u senku odžaka. „Previše je svetio”, reče on. „Sigurno bi nas videli. Mislim da treba da ostanemo ovde dok ne padne mrak.”

Sonea se smestila pored njega. „Da li smo dovoljno daleko?” On pogleda u pravcu skrovišta. „Nadam se.” Pogledala je unaokolo. „Mi smo na Visokom drumu, zar ne? Ono uže i drveni mostići - rukohvati.” Nasmešila se i Seri klimnu. „To budi uspomene.” Nasmejao se kada je video čežnjiv pogled u njenim očima. „Deluje kao da je bilo tako davno.” „I jeste. Ponekad ne mogu da poverujem da smo zaista radili neke od stvari koje smo radili.” Odmahnula je glavom. „Sada ne bih imala petlje.” Slegnuo je ramenima. „Bili smo samo deca.” „Deca koja su se ušunjavala u kuće i drpala stvari.” Ona se osmehnu. „Sećaš se kada smo ušli u sobu one žene koja je imala sve one perike? Sklupčao si se na podu a mi smo ih sve stavili preko tebe. A kada je ušla počeo si da režiš.” Seri prsnu u smeh. „Bogme, ta je dobro vrištala.” Soneine oči su sijale na svetlosti zalazećeg sunca. „Upala sam u veliku frku kada je Džona saznala da se iskradam napolje da bih ti se pridružila.” „To te nije sprečilo”, podseti je. „Ne. Do tada si me već naučio kako da obijam brave.” Pažljivo se zagledao u nju. „Zašto si uopšte prestala da izlaziš sa nama? Uzdahnula je i privukla kolena do grudi. „Stvari su se promenile. Harinovo društvo je počelo da se ponaša prema meni drugačije. Kao da su se setili da sam devojčica i pomislili da visim sa njima zbog drugih stvari. Više nije bilo zabavno.” „Ja te nisam tretirao drugačije...”, oklevao je, prikupljajući hrabrost. „Ali ti više nisi želela ni sa mnom da izlaziš.” Odmahnula je glavom. „Nisi ti bio u pitanju, Seri. Mislim da mi je sve to dosadilo. Morala sam da odrastem i prestanem da se pretvaram. Džona je uvele govorila kako je poštenje dragoceno, a krasti je bilo pogrešno. Ne mislim da je krađa pogrešna kada nemaš izbora, ali da to nije bilo ono što smo mi radili. Bilo mi je gotovo drago kada smo se preselili u grad, zato što je to značilo da više ne moram da mislim o svemu tome.” Seri klimnu. Možda je bilo bolje što je otišla. Momci u Harinovoj bandi nisu baš bili fini prema devojkama koje su sretali. „Da li je bilo bolje raditi u gradu?”

„Malo. I tamo možeš da upadneš u mnogo problema ako ne paziš. Stražari su najgori, zato što ih niko ne sprečava da te maltretiraju.” On se namrštio dok je pokušavao da je zamisli kako se brani od previše zainteresovanih stražara. Da li je igde bilo bezbedno? Odmahujući glavom, on požele da može da je odvede negde gde ne bi bilo ni stražara ni čarobnjaka da im zadaju muke. „Izgubili smo knjigu, zar ne?”, iznenada reče Sonea. Setivši se toma koji je ležao na stolu u skrovištu, Seri opsova. „I onako nije bila naročito korisna.” U njenom glasu nije bilo nimalo žaljenja. Seri se namrštio. Mora da postoji neki drugi način da nauči magiju. Blago je zagrizao usnu kada se setio ideje koju mu je dala. „Voleo bih da te odvedeni iz straćarnika”, reče on. „Čarobnjaci će večeras biti posvuda.” Namrštila se. „Iz straćarnika?” „Da”, on odgovori. „Bićeš bezbednija u gradu.” „U gradu? ’Si siguran?” „Zašto da ne?” Osmehnuo se. „Biće to poslednje mesto na kome će te tražiti.” Razmislila je o tome i slegla ramenima. „Ali kako ćemo stići do tamo?" „Visokim drumom.” „Ali on nas neće odvesti kroz kapije.” Seri se iskezi. „Ne moramo ni da ih koristimo. Hajde.” —oOo— Spoljašnji zid se nadvijao visoko nad straćarama. Deset koraka debeo, bio je dobro održavan od strane gradske straže, iako je prošlo mnogo vekova od kada se Imardin poslednji put suočio sa pretnjom napada. Celim obimom oko bedema je išao put, držeći na odstojanju građevine straćarnika. Nedaleko od ovog puta, Sonea i Seri su se spustili sa krova u uličicu. Uhvativši je za ruku, Seri ju je odveo do hrpe kutija i ugurao između njih. Vazduh unutra je bio opor, mešavina mladog drveta i starog voća. Seri čučnu i kucnu o zemlju. Na Soneino iznenađenje zvuk je bio metalan i prazan. Tlo se pomerilo i veliki disk se izokrenuo naviše. Pojavilo se široko

lice, uokvireno krugom tame. Od te glave je dopirao ogavan smrad. „Zdravo, Tal”, reče Seri. Čovekovo lice se izvi u osmeh. „Kak' si, Seri?” Seri se osmenu. „Dobro. Želiš možda da odradiš dug?” „Naravno.” Čovekove oči zasjaktaše. „Prolaz?” „Za dvoje”, reče Seri. Čovek klimnu i spusti se u smrdljivi vazduh. Seri se nasmesi Sonei i pokaza ka rupi. „Posle tebe.” Spustila je stopalo u rupu i napipala najvišu prečku merdevina. Poslednji put udahnuvši čist vazduh, polako se spustila u pomračinu. Zvuk tekuće vode je odjekivao u mraku, a vazduh je bio težak od vlage. Kako su joj se oči privikavale na vlagu, videla je da stoji na uzanom ispustu na jednoj strani podzemnog kanalizacionog tunela. Tavanica je bila toliko niska da je morala da se pogrbi. Debelo lice čoveka sa kojim su govorili je pripadalo podjednako širokom telu. Seri mu je izrazio svoju zahvalnost i dao čoveku nešto što mu je izmamilo osmeh na lice. Ostavivši Tala na svom mestu, Seri ju je poveo hodnikom u pravcu grada. Nakon nekoliko stotina koraka, pred se njima se ukazaše još jedna prilika i merdevine. Čovek je možda nekad bio visok, ali su se njegova leđa toliko izgrbavila da je izgledalo kao da je rastao da se uklopi u tunel. Pogledao ih je i posmatrao njihovo približavanje krupnim očima teških kapaka. Naglo se okrenuo i pogledao iza sebe. Dalje niz tunel je doprela tiha zvonjava. „Brzo”, reče im hrapavim glasom. Seri zgrabi Soneinu ruku i potera je u trk. Izvadivši nešto iz kaputa, čovek u to poče da udara starom kašikom. U tunelu, ovaj zvuk je bio zaglušujući. Kada su stigli do merdevina, prestao je, ali su iza sebe čuli još zvonjave. Progunđao je nešto, a onda počeo da maše rukama. „Gore! Gore!”, povikao je. Seri se uzvera. Začuo se metalni udarac, a onda se pojavila rupa

svetlosti. Seri se izvukao napolje i nestao. Dok je Sonea išla za njim čula je udaljenu riku u tunelu. Grbavac se popeo preko nje i povukao merdevine naviše. Sonea pogleda oko sebe. Stajali su u uskoj uličici, skriveni sve gušćom tamom. Ponovo začuvši riku, okrenula se natrag ka tunelu. Zvuk je brzo postajao glasniji, pretvarajući se u duboki urlik koji je iznenada zamukao kada je grbavac pažljivo vratio poklopac tunela na mesto. Trenutak kasnije je osetila podrhtavanje pod nogama. Seri se nagnuo tako blizu, da su njegova usta očešala njeno uvo. „Lopovi već godinama koriste ove tunele da zaobiđu spoljašnji zid”, prošaptao je. „Kada je gradska straža otkrila, počeli su da poplavljuju cevi. Nije loša ideja, zaista - održava ih čistim. Naravno, Lopovi su otkrili kada oni to rade i posao se uobičajeno nastavio. Tada su stražari počeli da ih poplavljuju nasumično.” Pozvao ju je da čučne pored njega pored poklopca, a onda ga je pažljivo podigao. Voda je jurila samo par pedalja od njenog lica, a huk se prolomio ulicom. Seri brzo ponovo spusti poklopac. „Zato zvone”, prozbori ona. Seri klimnu. „Upozorenje.” Okrenuo se i predao nešto grbavcu, a onda ju je poveo niz uličicu do mračnog ćoška gde su im stepenaste cigle u zidu omogućile da se popnu na krov kuće. Vazduh je postajao hladniji, tako da je Sonea izvukla svoj ogrtač i obavila ga oko ramena. „Nadao sam se da ćemo doći malo bliže”, promrmlja Seri, „ali...” Slegnuo je ramenima. „Dobar pogled odavde, a?” Klimnula je. Iako je sunce zašlo iza horizonta, nebo je još uvek bilo svetio. Poslednji ostaci oluje su lebdeli nad Severnom četvrti, ali su se polako povlačili ka istoku. Grad se prostirao pred njom, okupan narandžastom svetlošću. „Može da se vidi i deo Kraljeve palate”, Seri joj pokaza. Sa druge strane unutrašnjeg zida videle su se visoke kule i blještava kupola palate. „Nikada nisam bio tamo”, tiho reče Seri. „Ali hoću jednog dana.” Sonea se nasmeja. „Ti? U kraljevoj palati?” „To je nešto što sam obećao sebi”, kaza joj, „da ću da uđem u sva velika mesta u gradu barem jednom.”

„I dokle si do sada stigao?” Pokazao je ka unutrašnjem krugu. Kroz ulaz je videla zidove i krovove tamošnjih vila, osvetljenih žutim sjajem uličnih svetiljki. „Nekoliko velikih kuća.” Sonea frknu u neverici. Kada je obavljala poslove za Džonu i Ranela, povremeno je morala da uđe u Unutrašnji krug. Ulicama su patrolirali stražari koji su ispitivali svakoga ko nije bio bogato obučen ili odeven u uniformu posluge neke od Kuća. Mušterije su joj davale mali bedž koji je pokazivao da ima legitimnog posla u tom područiju. Svaka poseta joj je otkrivala čuda. Setila se da je videla neobične kuće fantastičnih boja i oblika, neke sa terasama i kulama tako tankim i krhkim da je izgledalo da će da se sruše od sopstvene težine. Cak su i odaje za poslugu bile otmene. Običnije kuće koje su je okruživale bile su joj bliskije. Trgovci i niže porodice su živele u Severnoj Četvrti. Imali su malo slugu i koristili su ih najpre za ispomoć u radu. Džona i Ranel su za dve godine rada tamo okupili malu grupu pouzdanih mušterija. Sonea pogleda obojene zaslone prozora oko sebe. Kroz neke je videla siluete ljudi. Uzdahnula je setivši se mušterija koje su njeni tetka i teča izgubili kada su ih stražari izbacili iz boravionice. „Kuda sad?” On se osmehnu. „Prati me.” Nastavili su da idu preko krovova. Za razliku od straćarnika, u gradu ljudi često nisu činili usluge Lopovima gradeći mostove i rukohvate. Seri i Sonea su često bili primorani da se spuste na tlo kada bi stigli do prolaza ili ulice. Sirim ulicama su patrolirali stražari, tako da su morali da sačekaju da oni odmarširaju dalje, pre nego što bi požurili na sledeći krov. Nakon jednog časa, zastali su da se odmore, a zatim nastavili pod tankim zrakom mesečine koja se uzdizala nad horizontom. Sonea je u tišini pratila Serija, koncentrišući se na pronalaženje oslonaca pri slabom svetlu. Kada su konačno opet stali, nju preplavi talas premora i ona zaječavši sede. „Bolje bi bilo da uskoro stignemo tamo”, ona reče. „Crkla sam.” „Sada smo već blizu”, uveri je Seri. „Još samo da prođemo ovo.” Preskočila je za njim zid i našla se u velikom, urednom vrtu. Drveće je bilo visoko i simetrično. Poveo ju je duž senke zida koji joj je izgledao kao da se proteže u beskraj.

„Gde smo?” „Sačekaj, pa ćeš videti”, odgovori Seri. Noga joj zape o nešto i ona se pridrža za drvo. Hrapavost kore ju je iznenadila. Pogledala je unaokolo. Bezbrojno drveće je poput stražara stajalo pred njom. U mraku je izgledalo strano i zlokobno, poput šume ruku sa kandžama. Šuma? Namrštila se, a onda je obuze jeza. U Severnoj četvrti nije bilo vrtova, a u Imardinu je postojala samo jedna šuma... Srce poče da joj bubnja. Pojurila je za Serijem i zgrabila ga. „Haj! Šta to radiš?!", zavapila je. „Mi smo u Gildi!” Njegovi zubi blesnuše. „Tako je.” Piljila je u njega. Bio je samo crna silueta u mesečinom obasjanoj šumi, tako da nije mogla da vidi njegov izraz Obuze je užasavajuća sumnja. Sigurno da nije... ne bi valjda... Ne Seri. Ne, nikada je ne bi izručio čarobnjacima. Osetila je njegovu ruku na svom ramenu. „Ne brini, Sonea. Razmisli. Gde su čarobnjaci? U straćarniku. Ti si zapravo bezbednija ovde nego tamo.” „Ali... zar nemaju stražare?” „Nekoliko na kapiji i to je sve.” „Patrole?” „A magični zid?" „Ne.” Tiho se nasmejao. „Valjda misle da ih se ljudi previše plaše da bi im upadali na posed.” „Kako znaš da nema zida ni stražara?” Zakikotao se. „Bio sam već ovde.” Teško je udahnula. „Zašto?” „Nakon što sam odlučio da ću da posetim svako mesto u gradu, došao sam ovde i malo njuškao naokolo. Nisam mogao da verujem koliko je bilo lako. Naravno, nisam probao da uđem ni u jednu od zgrada, samo sam kroz prozore posmatrao čarobnjake.” Sonea je u neverici zurila u njegovo lice skriveno senkama. „Špijunirao si Gildu?" „Naravno. Bilo je baš zanimljivo. Imaju mesta na kojima uče nove čarobnjake i mesta na kojima žive. Poslednji put sam video iscelitelje kako rade. E, to je vredelo videti. Bio je tu dečak sa posekotinama svuda po licu.

Kada ga je iscelitelj dotakao, sve je nestalo. Zapanjujuće." Zastao je i ona vide pri bledoj svetlosti vide kako okreće glavu ka njoj. „Sećaš se kako si rekla da želiš da ti neko pokaže kako da koristiš magiju? Možda ako ih gledaš budeš videla nešto što će da ti pomogne da naučiš.” „Ali... Gilda, Seri.” Slegnuo je ramenima. „Ne bih te doveo ovde da znam da zaista postoji opasnost, zar ne?” Sonea odmahnu glavom. Osetila se užasno zbog toga što je sumnjala u njega. Da je nameravao da je preda, pustio bi da je čarobnjaci uhvate još u skrovištu. Ali on je nikada ne bi izdao. Iako je njegovo objašnjenje zaista bilo neverovatno. Ako je ovo zamka, već mi je presuđeno. Odbacila je tu pomisao i upravila um ka Serijevom predlogu. „Zaista misliš da mogu ovo da učinim?” „Naravno.” „To je sumanuto, Seri.” On se nasmeja. „Barem dođi i pogledaj. Otićićemo do puta i sama će videti kako je lako. Ako ne budeš želela da probaš, vratićemo se. Hajde.” Nadvladavši strah, pošla je za njim kroz drveće. Šuma se malo proredila i kroz nju ona ugleda zidove. Držeći se senki, Seri se šunjao naprcd dok nije bio na manje od dvadeset koraka od puta, onda pojurio napred i stao iza velikog debla jednog drveta. Sonea je požurila za njim i naslonila se leđima o drugo drvo. Noge su joj izgubile veći deo svoje snage i osetila je vrtoglavicu. Seri se iskezio, a onda pokazao kroz drveće. Pogledala je zgradu ispred sebe i zinula.

DVANAESTO POGLAVLJE

POSLEDNJE MESTO NA KOME BI TRAŽILI Bila je toliko visoka da je izgledalo da doseže do zvezda. A svakom uglu je bila kula. Između njih, beli zidovi su se blago presijavali na mesečini. Na prednjem delu su se protezali kameni lukovi ćelom širinom zgrade, jedan iznad drugog , a sa svakog je visila zavesa od kamena. Široko stepenište je vodilo da velikih vratnica koje su bile otvorene. „Predivno je”, izusti Sonea. Seri se tiho nasmejao. „Jeste, zar ne? Vidiš ona vrata? Ona su otprilike četiri puta viša od čoveka. „Mora da su veoma teška. Kako li ih zatvaraju?” „Magijom, pretpostavljam.” Sonea se ukočila kada se prilika u plavoj odori pojavila na vratima. Covek je zastao, a onda sišao niz stepenište i otišao ka manjoj zgradi sa desne strane. „Ne brini. Ne mogu da nas vide”, uveri je Seri. Sonea pusti dah koji je zadržavala i odvuče pogled od prilike koje se udaljavala. „Šta je unutra?” „Učionice. To je univerzitet.” Tri reda prozora su se pružala zidom zgrade. Dva niža reda su bila zaklonjena drvoredom, ali je videla prijatnu žutu svetlost kroz razmake grana. Sa leve strane zgrade se nalazio veliki vrt. Seri pokaza na zgradu koja se nalazila sa druge strane vrta. „Tamo žive polaznici”, on reče. „Sa druge strane Univerziteta se nalazi još jedna takva zgrada u kojoj čarobnjaci. A ovamo je”, on pokaza ka kružnoj zgradi nekoliko stotina koraka sa njihove ieve strane,„mesto gde iscelitelji obavljaju svoj posao.” „Šta je ono?”, upita Sonea, pokazavši ka skupini krivih stubova koji su se

uzdizali odnekud iz vrta. Seri slegnu ramenima. „Ne znam”, priznao je. „Nikada nisam saznao.” Mahnuo je ka putu ispred njih. „Ovo vodi do odaja posluge tamo dole”, ona pokaza nalevo, „a štale su ovamo", i pokaza desno. „Postoji još nekoliko zgrada sa druge strane Univerziteta i još jedan vrt ispred zgrade čarobnjaka. O, ima i još kuća za čarobnjake tamo malo uzbrdo.” „Toliko zgrada", reče Sonea. „Koliko uopšte ima čarobnjaka?” „Ovde živi preko sto”, kaza joj. „Ima ih i još koji nisu tu. Neki žive u gradu, neki u unutrašnjosti zemlje, a još mnogo njih u drugim zemljama. Takođe, ovde živi još i oko dvesta slugu. Tu su služavke, konjušari, kuvari, pisari, vrtlari pa čak i ratari.” „Ratari?” „Dole kod kuća za poslugu imaju njive.” Sonea se namršti. „Zašto ne bi prosto kupovali hranu?” „Čuo sam da uzgajaju razne vrste biljaka da bi od njih pravili lekove.” „O.” Zadivljena, Sonea pogleda Serija. „Kako si ti saznao toliko stvari o Gildi?” Iskezio se. „Postavljao sam mnogo pitanja, naročito nakon što sam poslednji put došao da razgledam.” „Zašto?” „Bio sam radoznao.” „Radoznao?”, frknu Sonea. „Samo radoznao?” „Svi se pitaju šta oni rade tamo unutra. Zar se ti ne pitaš?” Sonea je oklevala. „Pa... ponekad.” „Naravno da se pitaš. Imaš više razloga za to od većine. Dakle, želiš li da špijuniraš kojeg čarobnjaka?” Sonea pogleda u zgrade. „Kako ćemo da gledamo unutra, a da nas oni ne vide?” „Vrt se proteže odmah pored zgrada”, kaza joj Seri. „Postoje staze koje vode duž njih, a pored staza ima drveća sa živicom na obe strane. Može da se hoda između živica a da te niko ne vidi.” Sonea odmahnu glavom. „Samo bi ti uradio nešto ovoliko ludo.” Osmehnuo se. „Ali znaš da ne rizikujem uludo.” Ugrizla se za usnu, još uvek posramljena što je sumnjala da će da je izda. Uvek je bio najbistriji u Harinovoj bandi. Ako je bilo moguće špijunirati

Gildu, on bi znao kako to da uradi. Znala je da može da mu kaže da je odvede natrag Farenu. Ako bi ih neko otkrio... Bilo je previše strašno i misliti o tome. Seri ju je posmatrao sa iščekivanjem. Zaista bi bila šteta ne probati, prošapta glas iz dubine njenog uma, a možda i vidim nešto od koristi. „U redu." Ona uzdahnu. „Gde ćemo prvo?" Seri se iskezi i pokaza ka zgradi iscelitelja. „ Ući ćemo u vrt tamo dole, gde je put mračan. Prati me.” Odjurio je natrag u šumu i krivudajući pronašao put kroz drveće. Nakon nekoliko stotina koraka, okrenuo se nazad ka putu i stao poredjednog drveta. „Čarobnjaci su sada zauzeti obukom”, promrmljao je. „Ili su otišli u svoje sobe. Imamo vremena dok se ne završe večernji časovi, a onda ćemo zapalimo i sakrijemo se. Za sada treba samo da se Čuvamo posluge. Naguraj ogrtač pod košulju. Samo će da ti smeta.” Poslušala ga je. Seri je uze za ruku i zaputi se ka putu. Sonea sumnjičavo pogleda prozore Univerziteta. „A šta ako pogledaju napolje? Videće nas.” „Ne brini”, reče joj. „Njihove prostorije su jako osvetljene, tako da ne mogu ništa da vide osim ako ne priđu do prozora, a oni su previše zauzeti time što već rade da bi gledali napolje.” Uzevši je za ruku, povukao ju je za sobom preko puta. Zadržala je dah i pogledom pretraživala prozore iznad njih, tragajući za posmatračima, ali na njima se nije pojavila nijedan ljudski obris. Kada su zašli u senke vrta, odahnula je od olakšanja. Legavši na stomak, Seri je provukao kroz podnožije živice. Prošavši za njim, našla se kako čuči ispod guste mreže zelenila. „Malo je poraslo od kada sam bio ovde poslednji put”, promrmlja Seri. „Moraćemo da puzimo.” Nastavivši dalje na šakama i kolenima, proveo ju je kroz uzani tunel rastinja. Otprilike svakih dvadeset koraka bi morali da se provlače pored stabla drveta. Nakon što su puzali nekoliko stotina koraka, on stade. „Sada smo ispred zgrade iscelitelja”, kaza joj. „Prećićemo stazu, a onda idemo u drveće pored zida. Ja idem prvi. Uveri se da je staza čista, a onda pođi za mnom.” Spustivši se ponovo na stomak, progurao se kroz živicu i nestao.

Približivši se rupi koju je napravio, Sonea proviri. Staza je išla duž živice. Videla je i jaz u živici sa druge strane gde je Seri prošao. Ispuzavši, žurno je prešla stazu i progurala se u rastinje. Zatekla je Serija kako sedi u prostoru iza živice, leđima naslonjen na stablo velikog drveta, okrenut ka zidu. „Misliš li da bi mogla da se popneš uz ovo?”, upita tiho Seri okrenuvši se ka njoj. „Moraćeš da se popneš na visinu drugog sprata, tamo imaju časove." Sonea ispita zid. Bio je napravljen od velikih kamenih cigli. Malter između njih je bio star i mrvio se. Dve izbočine su išle po fasadi zgrade, sačinjavajući podnožja prozora. Kada bi stigla do nekog prozora, mogla bi da se odmara na ispustu dok gleda unutra. „Lako”, ona prošaputa. Suzio je oči i počeo da pretura po džepovima. Izvadivši malu teglu, otvorio ju je i počeo da razmazuje na njeno lice neku tamnu smesu. „Tako. Sada izgledaš kao Faren.” Iscerio se, a onda je ponovo postao ozbiljan. „Ostani iza drveća. Ako vidim nekoga da dolazi, oglasiću se kao mulok. Ti tada ostani gde jesi i budi krajnje nepomična i tiha.” Klimnuvši, okrenula se ka zidu i pažljivo počela da smešta nožne prste u pukotinu. Žarivši prste u trošan malter, tražila je sledeći oslonac. Uskoro je visila sa zida sa stopalima u visini Serijeve glave. Pogledala je u njega i videla blesak njegovih zuba kada se osmehnuo. Mišići su se bunili dok se verala, ali nije zastala sve dok nije stigla do drugog ispusta. Zastavši da dođe do daha, okrenula je glavu ka najbližem prozoru. Bio je veliki poput vrata i prekriven sa četiri velika staklena okna. Oprezno je pošla po ivici dok nije mogla da gleda u prostoriju. Unutra je sedela velika grupa čarobnjaka u smeđim odorama, i svi su pažljivo posmatrali nešto u suprotnom uglu sobe. Oklevala je, plašeći se da će neko skrenuti pogled i ugledati je, ali niko nije pogledao u njenom pravcu. Srce joj je bubnjalo i ona se nagnu napred dok nije ugledala ono šta su oni gledali. Čovek u tamno zelenoj odori je stajao u suprotnom uglu. U rukama je držao drvorez ruke sa šarenim linijama i rečima ispisanim po njoj. Čarobnjak je koristio kratki drveni štap da pokaže različite reči. Sonea je osetila nalet uzbuđenja. Čarobnjakov glas je bio prigušen staklom, ali je slušajući pažljivo mogla da razazna reči.

I kako je uspevala da ih čuje, poznata frustracija je narastala. Čudne reči i izrazi su činili dobar deo čarobnjakovog predavanja. Razumela ga je isto kao što bi ga razumela da je govorio drugim jezikom. Baš kada je htela da se preda bolu u prstima i vrati do Serija, govornik se okrenu i glasno reče: „Uvedite Dženju.” Polaznici se okrenuše ka vratima. U prostoriju je ušla devojka u pratnji starog sluge. Ruka joj je bila u zavojima i visila je sa povoja koji je joj je bio vezan vrata. Žena se smelo nasmešila i nasmejala nečemu što je rekao jedan od polaznika. Pod strogim pogledom učitelja, svi su se utišali. „Dženja je polomila ruku ovog popodneva kada je pala sa konja”, kazao im je. Pokazao je devojci da sedne na stolicu. Kada je počeo da odvija zavoje, osmeh se izgubi sa njenog lica. Ukazala se modra i otekla podlaktica. Učitelj je iz odeljenja odabrao dva polaznika. Njih dvojica su nežno prešli šakama preko pomodrele ruke a onda se odmakli i dali svoju procenu. Učitelj zadovoljno klimnu. „Sada”, njegov glas se povisio da bi ga čuo i ostatak odeljenja, „prvo moramo da zaustavimo bol.” Na znak od učitelja jedan od polaznika uze ženu za ruku. Sklopio je oči i za trenutak u prostoriji je vladala tišina. Izraz olakšanja prelete preko ženinog lica. Polaznik je pusti i klimnu učitelju. „Uvek je bolje pustiti telo da se samo zaleči”, nastavio je čarobnjak, „ali možemo da zacelimo do tačke kada se kosti spajaju i otok splasne.” Drugi polaznik je polako prešao dlanom preko devojčine ruke. Modrice su iščezavale pod njegovim dodirom. Kada se mladić izmakao, devojka mu se nasmešila i počela da mrda prstima, oprobavajući ih. Učitelj je pregledao ruku, a onda vratio povoj, koji je žena posmatrala sa očiglednim prezirom. Strogo joj je naložio da ne koristi ruku dve nedelje. Jedan od polaznika je nešto rekao i ostali se nasmejaše. Odmakla se od prozora. Upravo je videla na delu legendarne isceliteljske moći čarobnjaka, nešto čemu je prisustvovalo veoma malo živalja. Bilo je baš onako zapanjujuće kao što je zamišljala. Ali nije saznala ništa o tome kako se to i radi. Ovo mora da je odeljenje za veštije polaznike, zaključila je. Novi polaznici ne bi znali kako da izleče takvu povredu. Ako bi pronašla odeljenje

novih polaznika, možda bi uspela da razume. Sišla je. Kako je nogama dotakla zemlju, Seri je zgrabi za ruku. „Da li si videla nešto od isceljivanja?” prošaputao je. Ona klimnu. Seri se osmehnu. „Rekao sam ti da je lako, nisam li." „Možda tebi”, ona reče trljajući ruke. „Ja nisam u formi.” Prišavši sledećem drvetu, primorala je svoje umorne prste da zađu između cigli i da je podignu. Učitelj u sledećoj učionici je bila žena i takođe je nosila zelenu odoru. Cutala je i posmatrala svoje polaznike koji su bili pognuti nad klupama, marljivo pisali na komadima papira i listali knjige sa otrcanim kožnim koricama. Sonea popusti pred bolom u prstima i vrati se na zemlju. „Dakle?” upita Seri. Odmahnula je glavom. „Ništa naročito." Sledeći prozor je otkrio odeljenje polaznika koji su mešali tečnosti, praškove i smese u malim teglama. Prozor iza tog je otkrivao jednog jedinog mladića u zelenoj odori, dremajući glave položene na otvorene stranice knjige. „U ostalim prostorijama ne gori svetlost”, kaza joj Seri kada je ponovo dotakla tlo. „Verovatno je to sve što ćeš ovde videti.” Okrenuo se i pokazao ka Univerzitetu. „Tamo ima još nastave koju možeš da gledaš.” Klimnula je. „Idemo.” Izvukavši se iz živice, pretrčali su stazu i uleteli u rastinje sa druge strane. Na pola puta kroz vrt, Seri se zaustavio i pokazao joj procep u živici. Vireći kroz lišće, Sonea vide da su stigli do čudnih stubova koje je videla kako se uzdižu iznad vrta. Krivili su se na unutra, kao da se klanjaju jedan drugom i sužavali su se do oštrog vrha na samom kraju. Bili su ravnomerno raspoređeni oko velike okrugle kamene ploče koja je bila usađena u tlo. Sonea uzdrhta. Blago poznate vibracije su se komešale u vazduhu. Uznemirena, stavila je ruku na Serijevo rame. „Hajde da nastavimo dalje.” Seri klimnu i, pogledavši još jednom visoke stubove, povede je odatle. Prešli su još dve staze pre nego što su stigli do zida Univerziteta. Seri spusti ruku na kamen. „Ovde nećeš moći da se popneš”, prošaptao je. „Ali ima puno prozora u

prizemlju.” Sonea dotaknu zid. Kamen je bio prekriven kanalićima i naborima koji su se protezali ćelom površinom zida. Nije mogla da vidi nikakve pukotine niti spojeve. Izgledalo je kao da je ćela zgrada načinjena od jednog ogromnog bloka kamena. Postavivši se iza drveta, Seri je ispreplitao prste. Ona ustade i spusti nogu na njegove šake. Uspravivši se, provirila je preko prozorskog simsa u prostoriju. Čovek u ljubičastoj odori je ugljenim štapićima pisao na tabli. Njegov glas je dopirao do njenih ušiju, ali nije mogla da razazna šta je govorio. Reći na tabli su bile nerazumljive isto kao i govor iscelitelja. Uz nalet razočarenja i frustracije, dala je znak Seriju da je spusti. Puzali su uz zgradu do sledećeg prozora. Prizor unutra je bio tajanstven kao i prvi. Polaznici su zatvorenih očiju kruto sedeli na svojim mestima. Iza svakog polaznika koji je sedeo nalazio se još jedan koji je dlanovima pritiskao slepoočnice svog para. Učitelj, čovek strogog izgleda u crvenoj odori, posmatrao ih je u tišini. Sonea se spremala da ode kada je on iznenada progovorio. „Prestanite sada.” Njegova boja glasa je bila iznenađujuće blaga za čoveka koji je imao takav grub izgled. Polaznici otvoriše oči. Oni koji su stajali, protrljaše svoje slepoočnice i iskriviše lica. „Kao što vidite, nemoguće je videti u nečiji um bez njihove dobre volje”, reče im učitelj. „Dobro, ne baš nemoguće, kao što je naš visoki gospodar dokazao, ali daleko van dometa mogućnosti običnih čarobnjaka kao što smo vi i ja.” Njegove oči se trgnuše ka prozoru. Sonea se brzo skloni sa vidika. Seri je spusti i ona čučnu ispod simsa prozora prilepivši se leđima za zid i pokaza Seriju da učini isto. „Šta si videla?”, šapnu Seri? Sonea pritisnu šaku preko srca koje je ubrzano bubnjalo. „Nisam sigurna.” Da li je čarobnjak sada jurio kroz Univerzitet, nameravajući da prečešlja vrt? Ili je stajao na prozoru, čekajući ih da se pomere. Progutala je pljuvačku, a usta joj se osušiše. Okrenula se ka Seriju, spremna da predloži da beže ka šumi, a onda se zaustavila. Iza nje se ponovo začuo prigušeni glas učitelja. Sklopila je oči i odahnula od olakšanja. Seri se nagnuo napred i pažljivo provirio ka prozoru. Pogledao ju je i

slegnuo ramenima. „Nastavljamo dalje?” Duboko je udahnula i klimnula. Uspravivši se, zaputili su se dalje uz zgradu i stali kod sledećeg prozora. Spojivši ruke, Seri podiže Soneu. Kako je provirila u sobu njene oči naiđoše na brze pokrete. Zapanjeno je posmatrala prizor. Nekoliko polaznika se izvijalo i saginjalo, upinjući se da izbegnu mali tačku svetlosti koja je letela po sobi. Sedeći na stolici u jednom uglu, čarobnjak u crvenoj odori je ispruženom rukom pratio kretanje iskre. Zaurlao je na polaznike. „Budite mirni! Ne odstupajte!” Četiri polaznika su već stajala mirno. Kada bi im iskra prišla, bila bi odbačena kao udarena muva. Postepeno je sve više polaznika pratilo primer ovih prvih, ali iskra je bila brza. Nekoliko manje umešnih momaka je već zadobilo male crvene opekotine na rukama i licima. Iznenada, iskra je nestala. Učitelj je skočio iz stolice i lako se dočekao na noge. Polaznici su se opustili i smešili jedan drugom. Uplašena da mogu da pogledaju ka njoj, Sonea se spusti na tlo. Na sledećem prozoru je posmatrala kako čarobnjak u ljubičastoj odori pokazuje svom odeljenju čudan eksperiment sa obojenim tečnostima. Iza sledećeg je posmatrala grupu polaznika kako radi sa lebdećim kuglama istopljenog stakla, uobličavajući ih u složene, svetleće skulpture. Zatim je u sledećem slušala čarobnjaka u crvenoj odori kako drži govor o stvaranju vatre. Duboka zvonjava je iznenada odjeknula kroz Gildu. Čarobnjak je iznenađeno podigao pogled, a polaznici počeše da ustaju sa svojih mesta. Sonea se spusti sa prozora. Seri je polako spusti na zemlju. „To zvono označava kraj časova”, reče joj. „Sada ćemo biti tihi. Čarobnjaci će napuštati Univerzitet i otići u svoje sobe.” Zgurili su se uz stablo drveta. Nekoliko minuta je sve bilo tiho, a onda je Sonea čula bat koraka sa druge strane živice. „ ...dugačak dan”, govorila je žena. „U velikom smo poslu ove zime kako kašalj uzima maha. Nadam se da će potraga uskoro da se završi.” „Da”, složila se druga žena. „Ali upravitelj je bio razuman. Najveći deo posla je dao alhemičarima i ratnicima.” „Istina”, odgovori prva žena. „Nego, reci mi kako je žena gospodara

Makina? Sigurno je sada već prešla osmi mesec..” Glasovi žena se izgubiše i zameni ih dečački smeh. „ ...te prevario. Zapravo te je isprašio, Kamo!” „To je bio samo trik”, odgovori dečak sa jakim vinskim akcentom. „Drugi put neće upaliti.” „Ha!”, odvrati treći dečak. „Ovo jeste bio drugi put!” Dečaci prasnuše u smeh, a Sonea ču još jedan par koraka kako se približava sa leva. Dečaci utihnuše. „Gospodaru Sarine”, promrmljali su sa poštovanjem kada su koraci stigli do njih. Tek kada su koraci dobrano otišli od njih, dečaci opet povisiše glasove kako su nastavili da zadirkuju jedan drugog. Otišli su i više nije mogla da ih čuje. Još nekoliko grupa čarobnjaka je prošlo pored njih. Većina je ćutala. Postepeno, živost oko Gilde je smanjivala i na kraju prestala. Dok Seri nije proturio glavu kroz živicu da osmotri stazu, bili su sakriveni gotovo sat vremena. „Idemo sada natrag u šumu”, reče joj. „Nema više časova koje bi mogla da posmatraš." Pratila ga je dok se provlačio do staze i prolazio kroz sledeću živu ogradu. Prošli su kroz vrt i preko puta pretrčali do šume. Čučnuvši ispod drveta videla je kako joj se Seri kezi, očiju koje se cakle od uzbuđenja. „To je bilo lako, zar ne?” Sonea pogleda nazad ka Gildi i oseti kako se osmeh širi i njenim licem. „Da!” „Vidiš. Samo pomisli: dok čarobnjaci love po straćarniku mi cunjamo po njihovoj teritoriji.” Tiho su se nasmejali, a onda Sonea uzdahnu. „Drago mi je da smo završili”, priznala je. „Možemo li sada da se vratimo?” Seri stisnu usta. „Ima još nešto što sam želeo da pokušamo kada smo već ovde.” Sonea ga sumnjičavo odmeri. „Šta?” Ignorišući njeno pitanje, on ustade i zaputi se kroz drveće. Ona je oklevala a zatim jurnula za njim. Dok su zalazili sve dublje i dublje u šumu, postajalo je sve mračnije i Sonea se nekoliko puta spotakla na skriveno

korenje i granje. Seri je skrenuo udesno i osetivši drugačiju površinu pod nogama, ona shvati da su ponovo prešli put. Odatle, tle je počelo da se uzdiže. Nakon nekoliko stotina koraka, prešli su uzanu stazu i padina je postajala sve strmija. Seri stade i pokaza. „Gledaj.” Kroz stabla se videla dugačka jednospratna zgrada. „Zgrada polaznika”, kaza joj Seri. „Iza nje smo. Pogledaj, možeš da vidiš unutra.” Kroz jedan od prozora je mogla da vidi deo sobe. Običan, izdržljivi krevet je stajao uz jedan od zidova, a uzani sto i stolica duž drugog. Dve smeđe odore su visile sa kuka na zidu. „Nije preterano raskošno.” Seri klimnu. „Sve su takve.” „Ali oni su bogati, zar ne?” „Izgleda da ne mogu sami da biraju stvari dok ne postanu pravi čarobnjaci." „Kakve su sobe čarobnjaka?” „Raskošne.” Njegove oči zasijaše. „’Oćeš da vidiš?” Sonea klimnu. „Hajdemo onda.” Zašao je dublje među drveće i pošao uz padinu. Kada su se ponovo primakli blizu ivici šume, Sonea je ugledala nekoliko zgrada i široko popločano dvorište koje je ležalo iza Univerziteta. Jedna od građevina je vijugala niz padinu poput dugačkog stepeništa, svetlucajući blago kao da je bilo sačinjeno od istopljenog stakla. Jedna druga je izgledala kao izvrnuta činija, glatka i bela. Ceo ovaj prostor je bio osvetljen sa dva reda velikih, okruglih lampi postavljenih na visoke gvozdene šipke. „Čemu služe ove zgrade?”, upita Sonea. Seri stade. „Nisam siguran, Mislim da je ona tamo staklena kupatilo. Ostale...?” Slegnuo je ramenima. „Mogao bih da saznam.” Nastavio je da ide kroz šumu. Kada su ponovo ugledali Gildu, prošli su dvorište i stajali su bliže čarobnjačke zgrade. Seri prekrsti ruke i namršti se. „Svi imaju paravane na prozorima”, reče. „Hmm, ako odemo sa druge strane možda ćemo da vidimo nešto.” Dok su se vratili do ivice drveća, Soneu su bolele noge. Iako se šuma sa

boka nalazila bliže zgradi, kroz otvoreni prozor na koji joj je ukazao Seri je mogla da vidi samo obrise nameštaja. Iznenada umor nadvlada znatiželju i onda se sruči na tlo. „Ne znam kako ću da se vratim do straćarnika”, zaječala je. „Noge me ne bi izdržale više ni jedan korak.” Seri se iscerio i čučnuo pored nje. „Baš si omekanila ovih poslednjih par godina.” Uputila mu je poražavajući pogled. Zakikotao se i pogledao ka Gildi. „Sedi i odmori se malo”, reče joj ustajući. „Ima nešto što želim da uradim. Biću brz.” Sonea se namršti. „Kuda ideš?” „Tu blizu. Ne brini. Brzo ću da se vratim.” Okrenuo se i nestao u senkama. Previše umorna da bi bila uznemirena, piljila je u šumu. Između stabala je videla nešto pljosnato i sivo. Trepnula je od iznenađenja kada je shvatila da sedi manje od četrdeset koraka od male jednospratne zgrade. Ustavši, približila se građevini pitajući se zašto joj Seri nije skrenuo pažnju na ovu zgradu. Možda je nije primetio. Načinjena od drugačijeg, tamnijeg kamena nego ostale zgrade Gilde, bila je gotovo nevidljiva u senkama drveća. Kao i kod Univerziteta, spolja ju je obavijala živica. Nekoliko koraka bliže i Sonea je osetila pod nogama čvrsti kamen staze. Tamni prozori su je zvali da priđe bliže. Pogledavši nazad, pitala se koliko će Seri biti odsutan. Ako ne bude previše dangubila, moći će da pogleda kroz prozor zgrade i vratile pre njega. Sunjajući se stazom, sakrila se iza živice i provirila kroz prvi prozor. Soba je bila u mraku i nije gotovo ništa mogla da vidi. Nešto nameštaja i ništa više. Prišla je do drugog prozora, ali je prizor bio isti. Razočarana, okrenula se da ode, ali onda se ukočila kada je iza sebe čula korake. Sagnuvši se iza živice, posmatrala je kako se iza ugla pojavljuje prilika. Iako je mogla da razazna malo šta osim siluete, videla je da čovek nije nosio odoru. Sluga? Čovek je prišao kući i otvorio vrata. Čuvši rezu kako se zatvara za njim, Sonea odahnu od olakšanja. Ispružila je ruke da se odgurne od zemlje, a onda je zastala kada je začula zvonce u blizini.

Pogledavši oko sebe, ugledala je malu rešetku u zidu, odmah iznad tla. Spustivši se na šake i kolena, sagla se da je ispita. Mali ventilacioni otvor je prepun prljavštine ali je kroz njega videla stepenište koje se spiralno spuštalo do otvorenih vrata. Iza dovratka je bila soba osvetljena žutim sjajem svetlosti čiji se izvor nije video. Dok je posmatrala, čovek sa dugom kosom i teškim crnim ogrtačem joj se pojavi u vidiku. Ramena su joj na trenutak zaklonila pogled kako se još jedna prilika pojavila na stepeništu i počela da silazi ka sobi. Sonea nazre odeću posluge pre nego što je novopridošli otišao iz njenog vidokruga. Začula je glas, ali nije mogla da razume reči. Čovek u ogrtaču je klimnuo. „Učinjeno je”, rekao je otkopčavajući kopču i skidajući ogrtač. Sonei zastade dah kada je videla šta je bilo ispod. Čovek je nosio prosjačke otrcane rite. I bile su isprskane krvlju. Čovek je osmotrio samog sebe i zgađeni izraz prelete preko njegovog lica. „Da li si mi doneo odoru?” Sluga promrmlja odgovor. Sonea pridavi povik iznenađenja i užasa. Ovaj čovek je bio čarobnjak. Zgrabio je krvavu košulju i skinuo je preko glave, otkrivši kožni pojas oko svog struka. Sa njega je visio veliki bodež. Skinuvši pojas, bacio je i njega i košulju na sto, a onda privukao veliku posudu sa vodom i jedan peškir. Čarobnjak je umočio peškir u vodu i brzo izribao crvene fleke sa svojih golih gudi. Svaki put kada bi potopio peškir, voda je dobijala tamniju nijansu ružičaste. Onda joj se na vidiku pojavila jedna ruka koja je držala svežanj crnog materijala. Čarobnjak je uzeo tkaninu i izašao iz njenog vidokruga. Sonea sede na svoju nogu. Crna odora? Nikada nije videla čarobnjaka u crnoj odori. Nijedan od čarobnjaka na Pročišćenju nije nosio crno. Mora da je njegov položaj u Gildi jedinstven. Ponovo se sagnuvši, razmislila je o krvavoj odeći. Možda je bio plaćeni ubica? Čarobnjak se ponovo pojavio u njenom vidiku. Sada je nosio crnu odoru, a svoju tamnu kosu je očešljao i uvezao je u rep. Posegnuvši za pojasom, otkačio je poklopac futrole za bodež.

Sonea uzbuđeno udahnu. Drška bodeža je svetlucala na svetlosti. Dragulji usađeni u nju su slali crvene i zelene odbleske. Čarobnjak je pažljivo pregledao dugo zakrivljeno sečivo, a onda ga pažljivo obrisao o peškir. Pogledao je u skrivenog slugu. „Borba me je oslabila”, rekao je. „Potrebna mi je tvoja snaga.” Čula je promrmljan odgovor. Slugine noge se pojaviše na vidiku, a onda se pojavi sve osim njegove glave kako se spustio na jedno koleno i ispružio ruku. Čarobnjak zgrabi čovekov zglob. Okrenuvši ga nagore, čarobnjak lagano pređe bodežom preko čovekove kože. Krv nagrnu i čarobnjak pritisnu ruku na ranu kao da ima nameru da je isceli. Onda je nešto počelo da podrhtava u njenim ušima. Uspravivši se, Sonea zamaha glavom, misleći da joj je neki insekt ugmizao u uvo, ali zujanje se nastavilo. Zaustavila se, a onda osetila kako se hladnoća natkriljuje nad nju dok je shvatala da zvuk dopire odnekud unutar njene glave. Osećaja nestade naglo kao što se i pojavio. Sagnuvši se opet do rešetke, videla je da je čarobnjak pustio slugu. Polako se okretao, a njegove oči su lutale po zidovima kao da traže nešto. „Čudno", on reče. ”, on reče. „Skoro kao da je...” On ne traži nešto na zidovima, on traži nešto iza zidova. Strah je preplavi. Pridigavši se, skliznula je kroz živicu i odaljila se od kuće. Ne trči, rekla je sebi. Nemoj da načiniš nikakav zvuk. Odupirući se porivu da pojuri ka drveću, primorala je sebe da se pažljivo odšunja. Ubrzala je korak kada je stigla do staze,vtrzajući se svaki put kada bi grančica pod njenim nogama krenula. Suma je izgledala mračnije nego ranije, i ona oseti kako u njoj narasta panika kada je shvatila da nije sigurna gde je sedela kada je Seri otišao. „Sonea?” Skočila je kada je prilika iskoračila iz senki. Prepoznavši Serijevo lice, odahnula je od olakšanja. U rukama je nosio nešto veliko i teško. „Vidi”, on reče podižući svoj teret. „Šta je to?” Iscerio se. „Knjige!”

„Knjige?” „Knjige o magiji”, njegov osmeh iščeznu. „A gde si ti bila? Baš sam se vratio i...” „Bila sam tamo." Ona pokaza ka kući i zadrhta. Sada je izgledala mračnije, kao stvorenje koje vreba na obodu vrta. „Moramo da idemo! Odmah!” „Tamo!”, uzviknu Seri. „Tamo živi njihov vođa - visoki gospodar.” Sčepala ga je za ruku. „Mislim da me je jedan od njegovih čarobnjaka čuo!” Serijeve oči se raširiše. Pogledao je preko njenog ramena, a onda se okrenuo i zaputio kroz šumu, što dalje od senovite zgrade.

TRINAESTO POGLAVLJE

MOĆAN UTICAJ Samo dvadesetak čarobnjaka je bilo na okupu kada je Roten ušao u Noćnu prostoriju. Videvši da Danil još nije stigao, zaputio se ka garnituri fotelja. „Prozor je bio otvoren. Ko god da je bio, ušao je kroz prozor.” Čuvši uznemirenost u glasu, Roten zastade i potraži govornika. Našao je Džerika kako stoji u blizini i priča sa Jaldinom. Znatiželjan da sazna šta je to moglo da uznemiri upravnika Univerziteta, prišao im je. „Pozdrav”, Roten uglađeno klimnu. „Izgleda kao da ste ljuti oko nečega, upravniče.” „Među našim polaznicima se nalazi snalažljiv mali lopov”, objasni Jaldin. „Džerik je izgubio nekoliko vrednih knjiga.” „Lopov?” ponovi Roten iznenađeno. „Koje knjige?” „Nauk o južnjačkim čarobnjacima, Veštine Minken arhipelaga i Priručnik stvaranja vatre”, reče Džerik. Roten se namršti. „Čudna kombinacija knjiga.” „Skupih knjiga”, jadikovao je Džerik. „Koštalo me je dvadeset zlatnika da mi se načine te kopije.” Roten blago zviznu. „Onda vaš lopov ima oko za vrednosti.” Namrštio se. „Knjige takve retkosti bi bilo teško sakriti. To su veliki tomovi, ako se ja dobro sećam. Mogli biste da naredite pretragu Polazničkog doma.” Džerik napravi grimasu. „Nadao sam se da to izbegnem.” „Možda ih je neko pozajmio”, predloži Jaldin. „Pitao sam sve.” Džerik uzdahnu i odmahnu glavom. „Niko ih nije video.” „Mene nisi pitao”, istaknu Roten. Džerik naglo podiže pogled. „Ne, nisam ih ja uzeo", nasmeja se Roten. ”, nasmeja se Roten. „Ali

možda su ti i drugi promakli. Možda bi mogao da pitaš sve na sledećem Okupljanju. To je za samo dva dana, a knjige mogu da se pojave pre toga.” Džerik se trgnu. „Pretpostavljam da bi bilo najbolje da prvo tako učinim.” Primetivši kako u Noćnu prostoriju ulazi poznata, visoka prilika, Roten se izvini. Prišao je Danilu i povukao ga u tihi kut sobe. „Da li si imao sreće”, tiho je upitao. Danil slegnu. „Ne, nikakve sreće, ali barem me ovaj put nisu pratili noževima naoružani stranci. A ti?” Roten otvori usta da odgovori, ali ih zatvori kada je sluga zastao i ponudio im poslužavnik čaša sa vinom. Posegnuo je da uzme jednu, a onda se ukočio kada se ruka u crnom rukavu od nekud iza Danila istegla ka poslužavniku. Akarin odabra čašu i zaobiđe Danila da bi stao naspram Rotena. „Kako napreduje potraga, gospodaru Roten?” Danilove oči se raširiše kada se okrenuo i našao licem u lice sa visokim gospodarem. „Pre dve nedelje smo bili najbliže hvatanju, visoki gospodaru”, odgovori Roten. „Njeni zaštitnici su koristili mamac. Dok smo shvatili da smo uhvatili pogrešnu devojku, ona je pobegla. Ali našli smo i knjigu o magiji.” Izraz visokog gospodara se namrači. „To nisu dobre vesti.” „Knjiga je stara i prevaziđena”, dodade Danil. „Bez obzira, ne možemo dozvoliti da takve knjige postoje van Gilde”, odgovori Akarin. „Pretraga zalagaonica bi trebalo da otkrije da li je mnogo takvih knjiga doprelo u grad. Razgovaraću sa Lorlenom o tome, ali u međuvremenu...”, pogledao je u Danila. „Da li ste imali uspeha u ponovnom uspostavljanju kontakta sa Lopovima?” Danilovo lice preblede, a onda planu crveno. „Ne”, odgovori on stegnutim glasom. „Već mnogo nedelja odbijaju moje zahteve za sastanak.” Poluosmeh zaigra na Akarinovim usnama. „Pretpostavljam da ste pokušali da ih zastrašite opasnostima koje proističu iz prisustva neobučenog čarobnjaka među sobom?” Danil klimnu. „Da, ali nije delovalo da su zabrinuti.” „Uskoro će biti. Nastavite sa pokušajima da ih kontaktirate. Ako odbiju da vas lično vide, pošaljite poruke. Detaljno opišite probleme sa kojima će

se ona sretati dok njena magija postaje nekontrolisana. Neće proći mnogo pre nego što shvate da ste govorili istinu. Izveštavajte me o napretku.” Danil proguta. „Da, visoki gospodaru.” Akarin im obojici klimnu. „Prijatno veće.” Okrenuo se i otišao, ostavivši dva čarobnjaka da gledaju njegova leđa dok se udaljavao. Danil prasnu, glasno izdahnuvši. „Kako je znao?” prošaputa. Roten slegnu ramenima. „Priča se da on o dogaćiajima u gradu zna više od samog kralja, ali opet, možda je Jaldin nekome rekao.” Danil se namrštio i pogledao preko sobe u ostarelog čarobnjaka. „To ne liči na Jaldina.” „Ne”, složi se Roten. Nasmešio se i potapšao Danila po ramenu. „Međutim, ne izgleda da si se uvalio u nevolju. Zapravo, izgleda da si upravo dobio lični zahtev od visokog gospodara.” —oOo— Sonea savi ivicu strane i uzdahnu. Zašto ovi Gildini pisci ne koriste normalne, razumljive reči. Izgleda da je ovaj uživao u sastavljanju rečenica koje nisu imale nikakve sličnosti sa normalnim govorom. Čak i Serin, sredovečni pisar koji ju je učio da čita, nije mogao da joj pruži objašnjenja za mnoge od termina i fraza. Protrljavši oči, zavalila se u fotelju. Već nekoliko dana je bila u Serinovom podrumu. Bila je to iznenađujuće udobna soba, sa prostranim kaminom i izdržljivim nameštajem i znala je da će joj biti žao kada bude morala da je napusti. Nakon što je gotovo bila zarobljena, iste one noći kada ju je Seri vodio u Gildu, Faren ju je odveo u Serinovu kuću u Severnoj četvrti. Odlučio je da bi bilo najbolje da prestane da vežba magiju dok joj on ne sredi nova skrovišta na boljem mestu. Rekao joj je da u međuvremenu, proučava knjige koje joj je Seri nabavio. Ponovo je pogledala u stranicu i uzdahnula. Pred njom se nalazila reč strana, čudna, iritirajuća reč koja je odbijala da otkrije svoje značenje. Piljila je u nju, znajući da se značenje ćele rečenice okreće oko ove razjarujuće reči. Opet je protrljala oči, a onda odskočila kada je začula kucanje na vratima.

Ustavši, provirila je kroz špijunku, nasmešila se i otključala vrata. „Dobro veče”, reče Faren kada je ušao u sobu. Dao joj je bocu. „Doneo sam ti mali poklon ohrabrenja.” Sonea otčepi flašu i pomirisa. „Vino od pačija!”, uzviknula je. „Tako je.” Prišavši kredencu, uzela je dve krigle. „Mislim da ove nisu baš odgovarajuće za vino od pačija", reče ona. „Ali to je sve što imam - osim ako ne želiš da pitaš Serina da nam da nešto bolje.” „Poslužiće.” Faren privuče fotelju do stola i sede. Prihvativši kriglu bistrog zelenog pića, uzeo je gutljaj, zadovoljno uzdahnuo i zavalio se u fotelju „Naravno, bolje je kada je začinjeno i toplo.” „Ne bih znala”, reče Sonea. „Nikada ranije ga nisam probala.” Uzevši gutljaj, nasmešila se kada joj sladak, osvežavajući ukus ispuni usta. Faren se zakikota ugledavši njen izraz. „I mislio sam da će da ti se svidi.” Isteglio se i zavalio u fotelji. „Takođe imam vesti za tebe. Tvoja tetka i teča očekuju dete.” Sonea se zapiljila u njega. „Zaista?" „Uskoro ćeš imati malog brata", kaza joj. Uzevši još jedan gutljaj, zamišljeno ju je pogledao. „Seri mi je rekao da je tvoja majka umrla kada si bila dete, a da je otac napustio Kajreliju ubrzo potom.” Zastao je. „Da li je iko od tvojih roditelja odavao neke znake da ima magiju u svojoj krvi?” Odmahnula je glavom. „Ne, koliko ja znam.” Stisnuo je usta. „Rekao sam Seriju da pita tvoju tetku. Ona kaže da nikada nije videla nikakav magični talenat ni u kome od tvojih roditelja ili baba i deda.” „Da li je to bitno?” „Čarobnjaci vole da prate svoje porodične linije”, reče joj. „Moja majka je imala magiju u krvi. Znam to zato što je njen brat - moj ujak - čarobnjak, i brat moga dede, takođe - ako je još uvek živ.” „Ti imaš čarobnjake u svojoj porodici?” „Da, mada nikada nisam upoznao nekoga od njih i verovatno nikada i neću.” „Ali...” Sonea odmahnu glavom. „Kako je to moguće?” „Moja majka je bila ćerka bogatog lonmarskog trgovca”, odgovorio je. „Moj otac je bio kajrelijski mornar koji je radio za kapetana broda koji je

često prevozio robu za oca moje majke.” „Kako su se sastajali?" „Isprva slučajno, a onda u tajnosti. Lonmarci, kao što znaš, sakrivaju svoje žene od pogleda. Ne testiraju ih na magiju postoje Gilda jedino mesto na kome možeš da je naučiš. Lonmarci veruju da je neprilično za ženu da bude daleko od kuće - ili uopšte da priča sa muškarcima koji nisu iz njene porodice.” Faren zastade da uzme još jedan gutljaj vina. Sonea ga je sa iščekivanjem posmatrala dok je gutao vino. On se kratko osmehnu. „Kada je njen otac otkrio da je moja majka viđena sa mornarom, kaznio ju je”, nastavi on. „Bičevali su je i zatvorili u jednu od kula. Moj otac je napustio svoj brod i ostao u Lonmaru, tražeći način da je oslobodi. Nije morao dugo da čeka, zato što kada je porodica otkrila da ona nosi dete, od sramote su je izbacili.” „Izbacili? Sigurno su mogli samo da nađu dom za dete?” „Ne.” Farenov izraz lica se smračio. „Smatrali su da je iskvarena i da je sramota za porodicu. Njihova tradicija je nalagala da ona bude žigosana tako da drugi muškarci znaju za njen zločin, a onda je prodata na pijaci robova. Imala je dva dugačka ožiljaka na oba obraza, i jedan u sredini čela.” „To je užasno”, uzviknu Sonea. Faren slegnu. „Da, nama to zvuči užasno. Lonmarci, međutim, veruju da su najcivilizovaniji od svih ljudi na svetu.” Uzeo je još jedan gutljaj vina. „Moj otac ju je kupio i platio put na brodu za oboje do Imardina. Njihove muke se tu nisu završile. Uzrokovao je da kapetan broda ostane bez važne mušterije, pošto porodica moje majke nije više htela da trguje sa njim. A nijedan drugi vlasnik broda nije hteo da unajmi mog oca, tako da su moji roditelji postajali sve siromašniji. Izgradili su kuću u straćarniku i moj otac je našao posao u klanici gorina. Ja sam se rodio nedugo potom." Iskapio je svoju kriglu. Gledajući u nju, nasmešio se. „Vidiš, čak i bedni lopov može da ima magiju u svojoj krvi." „Bedni lopov?”, Sonea frknu. Nikada nije videla Farena tako pričljivog. Šta drugo može da joj kaže? Nasuvši još vina, nestrpljivo je mahnula. „Pa kako je sin koljača postao vođa Lopova?” Faren podiže kriglu do usta. „Moj otac je umro u bitkama nakon prvog Pročišćenja. Da bi nabavila dovoljno novca da nas prehrani, majka je postala

igračica u kupleraju.” Iskrivio je lice. „Život je bio težak. Jedna od njenih mušterija je bio uticajan čovek među Lopovima. Zavoleo me je i prihvatio kao svog sina. Kada se povukao, ja sam ga zamenio i probio se dovde.” Sonea stisnu usta. „Dakle svako može da postane Lopov? Samo treba da se sprijateljiš sa pravom osobom.” „Potrebno je biti nešto više od dobrog društva.” Osmehnuo se. „Da li to znači da imaš planove za svog prijatelja?” Namrštila se glumeći zbunjenost. „Prijatelja? Ne, mislila sam na sebe.” On zabaci glavu i nasmeja se, a zatim podiže ka njoj svoju kriglu. „Za Soneu, ženu malih ambicija. Prvo čarobnjak pa onda Lopov.” Zajedno su iskapili krigle, a onda je Faren spustio pogled na sto. On okrenu knjigu ka sebi. „Ima li ti ovo nekog smisla?” Uzdahnula je. „Čak ni Serin ne može da shvatio neke stvari odatle. Pisano je za nekoga ko zna više nego ja. Meni treba knjiga za početnike.” Pogledala je u Farena. „Da li je Seri imao sreće?” Odmahnuo je glavom. Možda će biti bolje kada budeš nastavila da vežbaš. Zaokupiće Gildu. Poslednje nedelje su proverili svaku zalagaonicu unutar i izvan zidova. Ako je u gradu bilo još knjiga o magiji, sada ih više nema." Sonea uzdahnu i pritisnu slepoočnice šakama. „Šta sada rade?” „Još uvek bazaju po straćarniku”, reče joj. „Čekaju da upotrebiš magiju.” Sonea pomisli na svoju tetku i teču i dete koje su očekivali. Dok čarobnjaci ne prestanu da pretražuju, neće moći da ih vidi. Čeznula je da razgovara sa njima. Pogledala je knjigu i osetila nalet besa. „Zar oni baš nikada ne odustaju?” Skočila je kada je glasan prasak odjeknuo sobom, praćen blagim dobovanjem nečega što se rasulo po podu. Pogledavši, Sonea vide deliće bele keramičke vaze. „Sonea”, reče Faren mašući prekorno prstom. „Mislim da ovo nije baš najlepši način da se odužiš Serinu za...” Iznenada je stao, a onda se lupio po čelu i zaječao. „Sada će znati da si u gradu.”, opsovao je, a onda se neodobravajuće namrštio na nju. „Postoji više razloga zašto sam ti rekao da izbegavaš da koristiš magiju dok si ovde, Sonea.” Sonea pocrvene. „Žao mi je, Farene, ali nisam htela.” Sagla se i podigla

jedan od komadića. „Prvo ne mogu ništa da učinim kada to želim, a sada se to događa kada čak i ne razmišljam o tome.” Farenov izraz se smekša. „Pa, ako ne možeš da sprečiš, ne možeš da sprečiš." Odmahnuo je rukom, okrutio se, a onda se okrenuo i zagledao u nju. „Šta?”, upita ona. Progutao je i skrenuo pogled. „Ništa. Samo... mi je nešto palo na pamet. Čarobnjaci sigurno nisu bili dovoljno blizu da pronađu pravo mesto, iako će verovatno sutra vrveti po Severnoj četvrti. Mislim da još uvek ne moram da se sklonim - samo se potrudi da ne upotrebiš ponovo magiju." Sonea klimnu. „Pokušaću.” —oOo— „Trgovac Lakin?” Danil se okrenuo i ugledao radnika iz bol-kuće kako stoji pored njega. Klimnuo mu je. Čovek pokaza Danilo da ga prati. Za trenutak je posmatrao čoveka, ne verujući da je konačno blizu nekakvog uspeha, a onda hitro ustao sa klupe. Dok je išao kroz gužvu za čovekom, razmislio je o sadržini njegovih pisama za Gorina. Šta je nateralo Lopova da ovaj put pristane da ga vidi? Napolju je padao sneg. Vodič se pogrbio i čvršće obavio ogrtač oko sebe i brzim korakom se zaputio niz ulicu. Kada su stigli do ulaza u obližnju uličicu, prilika u ogrtaču iskorači ispred Danila, preprečujući mu put. „Gospodaru Danile. Kakvo iznenađenje! Ili bi trebalo da kažem kakvo prerušavanje?” Fergun se široko nasmejao. Danil je piljio u čarobnjaka dok se njegova neverica brzo pretvarala u bes. Setivši se drugih vremena, pre mnogo godina, kada ga je progonio i podsmevao mu se mlađi Fergun, nelagoda poče da ga kljuca - a onda je postao ljut na sebe. Ispravivši ramena, izvukao je malo zadovoljstva iz činjenice da je za glavu viši do drugog čarobnjaka. „Šta hoćeš, Fergune?” Fergunove tanke obrve se podigoše. „Da znam zašto cunjaš straćarnikom u takvom stanju, gospodaru Danile.” „I očekuješ da ti kažem?” Ratnikova ramena se raširiše. „Pa, ako to ne uradiš, bilu prinuđen da

špekulišem, zar ne? Siguran sam da će moji prijatelji biti presrećni da mi pomognu u pronalaženju tvojih razloga.” Stavio je prst na usta. „Hmm, očigledno ne želiš da se zna zašto si ovde. Da li postoji neki skandal koji kriješ? Da li si umešan u nešto toliko sramotno da moraš da se oblačiš kao prosjak da bi izbegao da te otkriju? Ah!” Fergunove oči se raširiše. „Da li posećuješ bordele?” Danil pogleda preko Fergunovog ramena. Kao što je i očekivao, vodič je iščezao. „O, da li je on bio taj?”, upita Fergun, osvrnuvši se. „Izgledao je pomalo grubo. Mada nije da znam tačno kakav tip voliš.” Bes obli Danila poput ledene vode. Prošle su godine od kada se ovako suočio sa Fergunom, ali mržnja koju je podrugivanje izazvalo je bila jača nego ikad. „Skloni mi se sa puta, Fergune.” Fergunove oči blesnuše od zadovoljstva. „O, ne”, on reče glasom koji više nije bio podrugljiv. „Ne dok mi ne kažeš šta si namerio.” Ne bi bilo teško oboriti Ferguna, pomisli Danil. Danil je uz veliki napor obuzdavao svoj gnev. „Fergune, ne bi mogao da držiš usta zatvorena čak i kada bi želeo - i svi to znaju. Niko ti ne bi poverovao ni reč. Sada mi se skloni sa puta pre nego što budem prinuđen da te prijavim.” Ratnikove oči postadoše neumoljive. „Siguran sam da bi viši čarobnjaci bili zainteresovaniji za tvoja dela. Koliko se ja sedam, postoji prilično strog zakon o čarobnjacima i tome gde moraju nositi odore. Da li oni znaju da ga kršiš? Danil se nasmeši. „Nije potpuno nepoznato.” Iskra sumnje naruši Fergunov neumoljivi pogled. „Oni ti dozvoljavaju?” „Oni - ili bolje da kažem on - su mi to naredili” odvrati Danih. Pustio je da mu pogled postane zamišljen, a onda je odmahnuo glavom. „Nikada nisam uspeo da saznam da li posmatra ili ne. Treba da sazna za ovo. Moraću da mu kažem kada se budem vratio.” Fergunovo lice postade za nijansu bleđe. „Nema potrebe! Sam ću razgovarati sa njim.” Pomerio se u stranu. „Idi. Završi svoj posao.” Ustuknuvši još jedan korak unazad, okrenuo se i žurno otišao. Smešeći se, Danil je gledao kako ratnik nestaje u sve gušćem snegu. Sumnjao je da će Fergun progovoriti i reč sa visokim gospodarem o ovome.

Njegovog zadovoljstva nestade kada je shvatio da je sam u praznoj ulici. Pretražio je senke u kojima je vodič nestao. Fergun je morao da se pojavi baš kada su Lopovi konačno pristali na sastanak. Uzdahnuvši, Danil se zaputi nazad niz ulicu prema Severnom putu i Gildi. Užurbani koraci zaškripaše na snegu iza njega. Osvrnuo se i trepnuo u iznenađenju kada je video kako mu prilazi vodič. Stao je i sačekao da ga čovek stigne. „Haj! Šta je to bilo?”, upita čovek. „Jedan od naših tragača je postao malo previše radoznao.” Osmehnuo se. „Mislim da biste ga nazvali radoznalim njuškalom.” Čovek se iskezio otkrivajući potamnele zube. „Kapiram te.” Blago je slegnuo ramenima a onda nagnuo glavu da pokaže Danilu da treba da ga prati. Uverivši se da Fergun nije ostao u blizini da gleda, Danil se ponovo zaputi kroz padajući sneg. —oOo— „Postepeno povećavajte količinu snage dok vrelina ne istopi staklo” pročita Serin. „Ali to nema veze sa tim kako to radi!”, uzviknu Sonea. Ustala je počela da korača po sobi. „To je više kao... mešina sa malom rupom. Ako stegneš mešinu, voda će izleteti napolje, ali ne možeš da nišaniš ili je nateraš da...” Prekinula je kada se na vratima začulo kucanje. Serin ustade i pogleda kroz špijunku pre nego što je otvorio vrata. „Sonea”, reče Faren pokretom šaljući pisara iz sobe. „Imam posetioce za tebe.” Ušao je unutra osmehujući se. Iza njega je bio zdepast čovek sa pospanim očima i žena sa debelom maramom obavijenom oko glave. „Ranele!” povika Sonea. „Džona!” Optrčala je oko stola i zagrlila tetku. „Sonea." Džona blago uzdahnu. „Toliko smo brinuli za tebe.” Ispruživši Soneu rukama ispred sebe, ona sa odobravanjem klimnu. „Izgledaš prilično dobro.” Sonei bi smešno kada se Džona namrštila na Farena. Lopov je bio naslonjen na zid i smeškao se. Sonea priđe Ranelu i zagrli ga. On je ispitivači pogleda. „Harin nam reče da si radila magiju.”

Sonea iskrivi lice. „Tako je.” „I da te čarobnjaci traže.” „Da. Faren me krije od njih.” „Po kojoj ceni? Za tvoju magiju.” Sonea klimnu. „Tako je. Mada nije kao da mu to sada nešto preterano koristi. Nisam preterano dobra u tome.” Džona blago frknu. „Ne možeš biti loša u tome, inače te ne bi sakrivao.” Pogledala je po sobi i klimnula. „Nije tako loše kao što sam mislila.” Prišavši fotelji, sela je, skinula maramu i lagano izdahnula. Sonea kleknu pored fotelje. „Čula sam da ste započeli nov posao.” Tetka se namršti. „Novi posao?” „Pravljenja mojih rođaka." Tetkine namrgođenosti nestade i ona se potapša po stomaku. „A, znači vesti su stigle do tebe. Da, na leto će naša mala porodica dobiti još jednog člana.” Džona pogleda Ranela koji se široko osmehivao. Posmatrajući ih, Sonea oseti snažan nalet ljubavi i čežnje. Poznati osećaj joj se provuče umom i ona uplašeno udahnu vazduh. Ustala je i pogledala po sobi, ali ništa nije delovalo neuobičajeno. „Šta je?”, upita Faren. „Nešto sam uradila.” Pocrvenela je kada je shvatila da je tetka i teča posmatraju. „Pa, barem mi je izgledalo kao da jesam.” Lopov pogleda po sobi, a onda slegnu ramenima. „Možda si malo prljavštine premestila iza zidova.” Džona je izgledala zbunjeno. „Kako to misliš?” „Upotrebila sam magiju”, objasni Sonea. „Nisam nameravala. Ponekad se samo desi.” „I ne znaš šta si uradila?”, Džonina ruka na stomaku se stegnu. „Ne.” Sonea proguta i skrenu pogled. Uznemirenost u pogledu njene tetke ju je ražalostila, ali razumela je zašto je Džona strahovala. Pomislila je da bi Sonea slučajno mogla da naškodi... Ne, ona pomisli. Nemoj da razmišljaš o tome. Duboko je udahnula i polako otpustila vazduh. „Farene, mislim da treba da ih odvedeš. Za svaki slučaj.” Klimnuo je. Džona ustade, a na licu joj se jasno videla zabrinutost. Okrenula se ka Sonei i zaustila da nešto kaže, a onda je odmahnula glavom i

ispružila ruke. Sonea čvrsto zagrli tetku pre nego što se odmakla. „Videćemo se ponovo”, reče im. „Kada se sve ovo razreši.” Ranel klimnu. „Pazi se.” „Hoću", obeća ona. Faren ih izvede iz sobe. Okrenuvši se, Sonea je slušala njihove korake kako se uspinju stepenicama. Nepoznati komad šarenog materijala joj je privukao pažnju. Tetkina marama. Podigavši je požurila je do vrata i stepenica. Dok se pela, videla je da tetka i teča stoje sa Farenom u Serinovoj kuhinji i gledaju nešto u prostoriji. Kada je stigla do njih videla je šta im je zaokupilo pažnju. Pod je pre bio prekriven velikim kamenim pločama. Sada je bio neravna bezoblična masa kamena i šuta. Masivni drveni sto je ranije zauzimao najistaknutije mesto u prostoriji, ali sve što je od njega ostalo bile su izvitoperene krhotine drveta. Sonea oseti kako joj se usta suše, a onda se njen um ponovo uskomeša i sto iznenada buknu u plamen. Faren se okrenu ka njoj i trenutak pre nego što je progovorio izgledalo je kao da se bori sa samim sobom. „Kao što rekoh”, kaza on. „Verovatno samo prolazi kroz tešku fazu. Sonea, vrati se dole i spakuj svoju torbu. Odvešću kući tvoje posetioce i dovesti nekoga da ugasi vatru. Sve će da bude u redu.” Klimnuvši, Sonea dade tetki maramu i jurnu natrag niz stepenice u podrum.

ČETRNAESTO POGLAVLJE

NEVOLJNI SAVEZNIK Zastavši u uličici da se odmori, Roten sklopi oči i povuče malo moći da bi odagnao umor. Otvorio je oči i zagledao se i nagomilani sneg pored zida. Blaže vreme prethodnih nedelja je bilo samo daleko sećanje sada kada su zimske mećave stigle do Imardina. Proverivši da li mu je odora prekrivena ogrtačem, pripremio se da iskorači na ulicu. Zastao je kada je u dubini njegovo uma počelo poznato zujanje. Zatvorio je oči, tiho opsovao kada je shvatio koliko je daleko od izvora. Odmahujući glavom iskoračio je na ulicu. - Danile? - Čuo sam je. Ona je nekoliko ulica od mene. - Da li se se kretala? - Da. Roten se namršti. Ako je pobegla, zašto je još uvek koristila svoje moći? - Ko je još blizu? - Mi smo bliži, oglasi se gospodar Kerin. Mora da je na manje od sto koraka od nas. - Sarle i ja smo otprilike na istoj udaljenosti, posla gospodar Kiano. - Približite se, kaza im Roten. Ne prilazite joj sami. On pređe ulicu i žurno pođe niz sokak. Stari prosjak je slepo gledao u njega dok je prolazio. - Rotene?, oglasi se Danih Pogledaj ovo. U Rotenovom umu iskrsnu slika kuće obavijene narandžastim plamenovima i dimom koji kulja ka nebu. Osećaj podozrenje i užasa se pojavi sa slikom. - Da li misliš da je...? - Videli bismo nešto teatralnije od ovoga, odgovori Roten.

Na kraju uličice, Roten uđe u širu ulicu. Stao je kada je ugledao zapaljenu kuću. Ljudi su se već skupljali da posmatraju, i dok se približavao video je stanovnike susednih domova kako izlaze naručja punih stvari. Visoka senka se odvojila od tame iz jedne druge uličice i prišla mu. „Blizu je”, reče Danih „Ako bismo..." Obojica se ukočiše kada jače kraće brujanje preplavi njihova čula. „Iza one zgrade", reče Roten pokazujući. Danil jurnu napred. „Znam ovaj kraj. Postoji uličica pored te kuće koja je povezana sa još dve.” Pošli su ka tami između dve zgrade. Roten stade kada je osetio još jednu oštru vibraciju stotinu koraka levo od prve. „Brzo se kreće”, promrmlja Danil prelazeći u trk. Roten požuri za njim. „Nešto ne valja”, prodahtao je. „Nedelje tišine, a ove sedmice svakog dana - i zašto li još uvek koristi moći?” „Možda ne može da prestane?” „Onda je Akarin bio u pravu.” Roten stupi u kontakt umom. - Kiano? - Ide ka nama. - Kerine? Prošla je ispred nas pre jednog trenutka, ide na jug. - Okružili smo je, reče im Roten. Budite pažljivi, Možda gubi kontrolu nad svojim moćima. Kiano i Sarle polako se približite. Kerine i Fergune, držite se desno od nje. Mi ćemo poći na nju... - Našao sam je, posla Fergun. Roten se namršti. - Fergune, gde si? Nastupi stanka. - U tunelima je ispod mene. Vidim je kroz rešetku u zidu. - Ostani tu, naredi Roten. Ne prilazi joj sam. Trenutak kasnije Roten oseti još jednu vibraciju, a onda još nekoliko. Osetio je uznemirenosti drugog čarobnjaka i pustio korak. - Fergune? Šta se događa? - Videla me je. - Ne prilazi joj, upozori ga Roten.

Zujanje magije iznenada prestade. Danil i Roten razmenise poglede pa požuriše napred. Stigavši do raskršća, ugledali su Ferguna kako stoji u jednoj od uličica i gleda u rešetku na zidu. „Otišla je”, kazao im je. Danil priđe rešetki, otvori je i pogleda u tunel. „Šta se dogodilo?” upita Roten. Fergun odgovori: „Čekao sam da Kerin dođe do mene kada sam kroz rešetku začuo buku.” Danil se uspravi. „Pa si sam ušao i prestrašio je.” Fergun se namršti na visokog čarobnjaka. „Ne. Ostao sam ovde kao što je bilo naređeno.” „Da li je videla kako je posmatraš pa se uplašila?” upita Roten. „Da li je zato počela da koristi svoje moći?" „Da.” Fergun slegnu ramenima. „Da, dok je prijatelji nisu onesvestili i pobegli.” „Nisi ih pratio?” upita Danil. Fergunove obrve se izviše. „Ne. Ostao sam ovde kao što je bilo naređeno”, on ponovi. Danil promrmlja nešto sebi u bradu i zaputi se nazad niz uličicu. Kako su ostali čarobnjaci počeli da pristižu, Roten im pođe u susret. Objasnio im je šta se dogodilo, a zatim i njih i Ferguna poslao natrag u Gildu. Danila je zatekao kako sedi na pragu i pravi grudvu od šake snega. „Ona gubi kontrolu.” „Da”, složi se Roten. „Moraću da opozovem potragu. Jurnjava ili suojčenje će verovatno uništiti i ono malo kontrole što ima.” „Šta sada možemo da radimo?” Roten odlučno pogleda prijatelja. „Da pregovaramo.” —oOo— Miris dima je bio oštar i grebao je Serijeva pluća. Požurio je niz tunel, izbegavajući poluvidljiva obličja drugih koji su putovali drumom. Zaustavio se ispred vrata i zastao da dođe do daha. Stražar koji je otvorio vrata klimnu kada ga je prepoznao. Požurivši uz uzane drvene stepenice, gurnuo je kapak i ušao u mračnu prostoriju.

Odmah je uočio tri kršna stražara koji su vrebali u senkama, tamnoputog čoveka koji je stajao na prozoru i usnule prilike koja je ležala u fotelji. „Šta se dogodilo?” Faren se okrenu i pogleda ga. „Dali smo joj opojno sredstvo da bi zaspala. Brinula se da bi mogla da načini još štete.” Prišavši fotelji, Seri se pognu da osmotri Soneino lice. Tamna, otečena modrica joj je krasila slepoočnicu. Koža joj je bila bleda, a kosa natopljena znojem. Gledajući dalje, video je da je rub njenog rukava nagoreo, a ruka obmotana zavojem. „Požar se širi”, primeti Faren. Seri se uspravio i pridružio Lopovu pored prozora. Tri kuće preko puta ulice su gorele, a plamenovi su prozorske kapke pretvarali u sjajne oči i uzdizali se poput divlje narandžaste kose tamo gde su nekada bili krovovi. Dim je počeo da kulja kroz prozor jedne druge kuće. „Rekla je da je imala san - moru”, kaza mu Faren. „Kada se probudila u njenoj sobi je bilo plamenova. Previše da bismo ih ugasili. Sto je postajala uplašenija, više vatri je nicalo.” Faren uzdahnu. Jedan dugi trenutak su stajali u tišini, a onda Seri duboko udahnu i okrenu se da osmotri Lopova. „Šta ćeš sada da radiš?” Na njegovo iznenađenje, Faren se osmehnu. „Upoznati je sa prijateljem našeg starog poznanika.” Okrenuo se i pokazao ka jednom od ljudi koji su vrebali u senima. „Džarine, ponesi je.” Krupni, mišićavi čovek je izašao iz senki u narandžastu svetlost vatri. Pognuo se da podigne Soneu, ali kako ju je uhvatio za ramena, ona otvori oči. Trgnuvši ruke k sebi, Džarin brzo ustuknu. „Seri?”, prozborila je. Seri joj brzo priđe. Lagano je trepnula, boreći se da natera oči da se usresrede na njega. „Zdravo", reče joj osmehujući se. Njene oči se opet zatvoriše. „Nisu nas pratili, Seri. Pustili su nas da odemo. Nije li to čudno?” Otvorila je oči i upravila pogled preko svog ramena. „Farene?” „Budna si”, primeti Faren. „Trebalo bi da spavaš bar još dva sata." Zevnula je. „Ne osećam se kao da sam budna.”

Seri se zakikota. „A bogme i ne izgledaš preterano budna. Nastavi da spavaš. Potreban ti je odmor. Odvešćemo te na neko bezbedno mesto.” Klimnula je i sklopila oči, a disanje joj se vratilo u lagani ritam sna. Faren pogleda Džarina pa klimnu ka nesvesnoj devojci. Krupni čovek je nerado uze u naručje. Soneini kapci ponovo zaigraše, ali se nije probudila. Podigavši lampu, Faren priđe kapku u podu, nogom ga otvori i pođe niz stepenice. U tišini su hodali tunelima. Gledajući Soneino lice, Seri je osećao kako mu se srce steže. Stara, poznata nelagodnost je postala moćnija nego bilo šta što je ikada osetio. Noću ga je držala budnim, a danju ga je mučila i otkrio je da mu je teško da se seti vremena kada nije činila da se oseća bolesno. Najviše je strahovao za nju, ali u poslednje vreme je počeo da strahuje kada je blizu nje. Magija u njoj je iskliznula van njene kontrole. Svaki dan, ponekad svaki sat, nešto pored nje bi eksplodiralo od plamenova ili se skršilo. Smejala se tome ujutru, šaleći se oko toga kako prilično vežba gašenje vatre i izbegavanje letećih predmeta. Svaki put kada bi joj magija iskliznula, čarobnjaci bi dojurili iz svih krajeva grada. Stalno u pokretu, provodeći više vremena u tunelima nego u Farenovim skrovištima, bila je iscrpljena i očajno se osećala. Izgubljen u mislima, Seri nije obraćao previše pažnje na put. Na jednom mestu su se spustili niz strmo stepenište, a onda prošli ispod ogromne kamene ploče. Prepoznavši je kao temelj spoljašnjeg zida, znao je da su ušli u Severnu četvrt i pitao se ko bi taj Farenov tajanstveni prijatelj mogao biti. Nedugo potom, Faren se zaustavio i naredio stražaru da spusti Soneu. Probudila se i ovaj put je izgledalo kao da je svesnija svog okruženja. Faren skide svoj kaput i uz Džarinovu pomoć, uvuče Soneine ruke u rukave i navuče kapuljaču. „Da mi misliš da bi mogla da hodaš?” upitao ju je. Slegla je ramenima. „Pokušaću.” „Ako nekog sretnemo, probaj da se skloniš sa vidika”, kaza joj. Isprva joj je trebala pomoć, ali za nekoliko minuta je povratila ravnotežu. Hodali su još pola sata, postepeno srećući sve više ljudi u tunelima. Faren se zaustavio ispred jednih vrata i pokucao. Stražar ih otvori i pusti ih u malu prostoriju, pre nego što je pokucao na sledeća vrata. Mali, crnomanjasti čovek šiljatog nosa otvori vrata i pogleda Lopova.

„Farene”, on reče. „Šta te dovodi ovamo?” „Posao”, odgovori Faren. Seri se namršti. Bilo je nečeg poznatog u tom glasu. Covekove sitne oči se suziše. „Uđite onda. Faren prođe kroz vrata, a onda zastade i uperi prst na svoje stražare. „Vi ostajete ovde”, reče im. Pokazao je ka Seriju i Sonea. „Vas dvoje uđite sa mnom.” Čovek se namrštio. „Ja ne...” Oklevao je, mršteći se na Serija, a onda se nasmešio. „A, to je mali Serini. Znači, zadržao si Torinovog derana. Pitao sam se da li ćeš.” Seri se nasmeši kada je shvatio ko je ovaj čovek. „Zdravo, Ravi.” „Uđite.” Kada je Seri ušao, Sonea pođe za njim. Gledajući oko sebe, Serijev pogled srete pogled jednog starca koji je sedeo u fotelji naslonjen na jednu stranu i gladio svoju dugu belu bradu. Seri mu klimnu, ali čovek ne uzvrati učtivim pozdravom. „A ko je ovo?”, upita Ravi, klimnuvši ka Sonei. Faren je svukao njenu kapuljaču. Sonea pogleda u Ravija ženkama koje su još uvek bile krupne i crne od efekata opijata. „Ovo je Sonea”, reče Faren razvlačeći usta u neveseli osmeh. „Sonea, upoznaj Ravija.” „Zdravo”, reče tiho Sonea. Ravi ustuknu. Lice mu je prebledelo. „Ovo je... ona? Ali ja...” „Kako se usuđuješ da je dovodiš ovde!” Svi se okrenuše prema glasu. Starac se osovio na noge i sada je stajao besno gledajući Farena. Sonea uvuče vazduh i posrnu unazad. Faren spusti ruke na njena ramena i pridrža je. „Ne brini, Sonea”, umirivao je. „Neće se usuditi da ti naudi. Ako bi se usudio, morali bismo da kažemo Gildi sve o njemu, a ne bi mu se svidelo da otkriju da nije mrtav kao što veruju.” Seri se zagledao u starca i iznenada shvati zašto ga stranac nije udostojio odgovora na klimaj. „Vidiš”, nastavi Faren samozadovoljnim glasom, „ti i on imate mnogo

toga zajedničkog, Sonea. Oboje ste pod zaštitom Lopova, oboje imate magiju i oboje ne želite da vas Gilda pronađe. A sada pošto si ti videla da je Senfel ovde, neće imati drugog izbora nego da ti pokaže kako da kontrolišeš magiju - zato što ako to ne učini, čarobnjaci mogu da pronađu tebe, a ti im možeš reći za njega.” „On je čarobnjak?”, izusti Sonea, piljeći u starca očiju širom otvorenih. „Bivši čarobnjak”, ispravi je Faren. Na Serijevo olakšanje, njene oči se ispuniše nadom, a ne strahom. „Možete li da mi pomognete?”, reče ona. Senfel prekrsti ruke. „Ne.” Starac se namrštio, a zatim prezrivo skupio usne. „Ako je drogiraš, samo ćeš pogoršati stvari, Lopove.” Sonea udahnu. Videvši strah kako se ponovo vraća u njene oči, Seri joj priđe i uhvati je za ruke. „U redu je”, šapnuo je. „To je samo uspavljujuća sredstvo.” „Ne, nije u redu”, reče Senfel. Namrštio se na Farena. „Ne mogu da joj pomognem.” „Nemaš izbora”, odvrati Faren. Senfel se nasmeši. „Zar nemam? Idite onda do Gilde. Recite im da sam ovde. Bolje da me oni pronađu nego da umrem kada ona izgubi kontrolu nad svojim moćima.” Osetivši da se Sonea uznemirava, Seri se okrenu i stade licem u lice sa starcem. „Prekini da je plašiš”, prosiktao je. Senfel se zagleda u njega, a onda njegov pogled pređe na Soneu. Prkosno mu je uzvratila pogledom. Starčev izraz lica se malo smekša. „Idi do njih”, nagovarao ju je. „neće te ubiti. Najgore što mogu da ti urade je da ti blokiraju moći tako da ne možeš da ih koristiš. Bolje od smrti, a?" Nastavila je pilji u njega. Senfel slegnu ramenima, a onda se ispravi i odlučno zagleda u Farenove oči. „U blizini su najmanje tri čarobnjaka. Bilo bi lako dozvati ih, a siguran sam da bih mogao da vas sprečim da odete dok oni pronalaze put dovde. Da li još uvek želiš da otkriješ Gildi moje prisustvo?” Farenova vilica se pomerala levo desno dok je posmatrao čarobnjaka. „Ne.”

„Idite - kada bude bila pribranija, ponovite šta sam joj rekao. Ako ne bude tražila pomoć Gilde, umreće.” „Onda joj pomozi”, reče Seri. Starac odmahnu glavom. „Ne mogu. Moje moći su previše slabe, a ona je već prilično ogrezla. Sada joj samo Gilda može pomoći.” —oOo— Izvukavši bure koje je bilo ispod stola, vlasnik bol-kuće ga je stenjući spustio na pult. Uputio je Danilu značajan pogled kada je počeo da puni krigle i dodaje ih ljudima oko stola. Nagnuvši se napred, lupio je kriglom ispred Danila, a onda prekrstio ruke i čekao. Namrštivši se na čoveka, Danil mu dade novčić. Čovekov pogled se nije pokolebao. Pogledavši u piće, Danil je znao da više nije mogao da izbegava. Moraće da ga popije. Podigavši kriglu, uzeo je probni gutljaj, a onda trepnuo od iznenađenja. Slatki, jak ukus je ispunio njegova usta. Ukus je bio poznat i nakon još jednog trenutka on ga prepozna. Cebol sos, samo bez začina. Osetio je toplinu u stomaku već nakon nekoliko gutljaja. Podigao je kriglu ka vlasniku i ovaj mu odgovori odobravajućim klimanjem. Međutim, nije prestao da ga posmatra i Danilu je laknulo kada je u krčmu ušao neki mladić i započeo razgovor sa vlasnikom. „Kako posao, Kole?” Čovek slegnu. „Uobičajeno.” „Koliko ovaj put hoćeš buradi?” Danil je slušao kako se njih dvojica cenjkaju. Kada su pogodili cenu, novopridošli sede u stolicu i uzdahnu. „Gde je otišao onaj čudni sa sjajnim prstenom?” „Onaj Sačakanac?” Barmen slegnu ramenima. „Završio je taj još pre nekoliko nedelja. Našli ga u uličici.” „Stvarno?” „Tako je.” Danil tiho frknu. Prigodan kraj, pomislio je. „Da li si čuo o onom požaru sinoć?”, upita barmen. „Živim blizu tog mesta. Zahvatio je ćelu ulicu. Dobro je što nije leto.

Moglo bi da spali ceo straćarnik.” „Mada nije kao da bi ove iz grada bilo briga”, dodade barmen. „Vatra ne bi prešla zid.” Ruka dotaknu Danilovo rame. Podigao je pogled i ugledao mršavog čoveka koga su mu Lopovi dodelili kao vodiča. Čovek trznu glavom ka vratima. Danil dovrši svoj bol i spusti kriglu. Dok je ustajao, vlasnik mu prijateljski klimnu. Osmehujući se, Danil mu vrati kriglu, a onda pođe za vodičem do vrata.

PETNAESTO POGLAVLJE

NA OVAJ ILI ONAJ NAČIN... Sonea je posmatrala kako se voda, koja je sipila kroz pukotinu u jednom zidu, skuplja u kapljicu i klizi niz praznu kuku za lampu, da bi na kraju pala i rasprskala se na tvrdom podu. Ponovo podigavši pogled, posmatrala je kako se stvara još jedna kapljica. Faren je mudro odabrao njeno poslednje skrovište. Prazna podzemna ostava, sa ciglenim zidovima i kamenom klupom kao krevetom, nije sadržavala ništa zapaljivo ili vredno. Osim nje same. Ta pomisao izazva talas straha u njenom umu. Sklopivši oči, brzo ga je odgurnula od sebe. Nije imala predstavu koliko je bila u ovoj prostoriji. Nije bilo ničega po čemu bi odredila vreme. Od kada je stigla nije osetila poznatu promenu u svom umu. Spisak emocija koje su mogle da aktiviraju njene moći je toliko porastao da više nije ni pokušavala ih sve zapamti. Ležeći u ostavi, koncentrisala se na to da ostane smirena. Svaku put kada bi neka pomisao narušila taj mir, duboko bi udahnula i odagnala je od sebe. Obuzela ju je utešna ravnodušnost. Možda je piće koje joj je Faren dao bilo razlog tome. Ako je drogiraš, samo ćeš pogoršati stvari. Uzdrhtala je setivši se čudnog sna koji je imala nakon požara. U njemu je posetila čarobnjaka u straćarniku. Iako joj je njena mašta izmislila pomoćnika, njegove reči joj nisu pružile nikakvu utehu. Duboko udahnuvši, ona izbaci sećanje na to iz svog uma.. Očigledno je bilo pogrešno kada je mislila da mora da čuva zalihu gneva u sebi koju bi upotrebila kada bi poželela da koristi magiju. Sada se divila čarobnjacima na njihovoj kontroli, ali znajući da su bezosećajna bića, to joj nije dalo nikakav razlog da joj se svide.

Na vratima se začulo blago kucanje, a onda krenuše da se otvore. Ustala je, suzbivši nastup straha, i provirila kroz sve širi otvor. Tamo je stajao Seri, lica iskrivljenog od napora da pomeri teška metalna vrata. Kada ih ju gurnuo dovoljno da može da se provuče, prestao je i mahnuo joj rukom. „Ponovo moraš da se seliš." „Ali ništa nisam uradila.” „Možda nisi osetila.” Skliznuvši kroz vrata, ona razmisli o tome šta je ovo moglo da znači. Da li je droga sprečavala da oseća kako joj magija izvire iz uma? Nije videla da je bilo šta eksplodiralo ili buknulo. Da li su joj moći još uvek bežale, ali u manje destruktivnom obliku? Pitanja su je dovela opasno blizu jakih emocija, tako da ih ona odgurnu iz uma. Prateći Serija, usresredila se na održavanje osećaja smirenosti. Zastala je i popela se uz zarđale merdevine ukopane u zid. Gurnuvši kapak, uzverala se kroz izlaz, pustivši malo svežeg snega da upadne u hodnik. Odmah iza Serija, Sonea oseti ledeni vazduh na licu kako je izbila na dnevnu svetlost. Stajali su u uličici. Seri se iscerio dok je ona otresala sneg sa odeće. „Imaš sneg u kosi”, on reče. Posegnuvši da joj ga istrese, zaječao je i trgnuo ruku nazad. „Jao! Šta...?” Ponovo je ispružio ruku i cimnuo je. „Napravila si jednu od onih barijera, Sonea.” „Ne, nisam”, ona odgovori. Posegnuvši, osetila je udar bola kada je njena ruka dotakla nevidljivi zid otpora. Primetivši preko Serijevog ramena kretanje, ona pogleda mimo njega. Čovek je upravo ušao u uličicu i hodao je ka njoj. „Iza tebe”, upozorila ga je, ali Seri je posmatrao nešto iznad njene glave. „Čarobnjak!”, prosiktao je pokazujući naviše. Ona pogleda i dah joj se preseče. Na krovu iznad nje je stajao čovek i pažljivo ju je posmatrao. Od neverice joj zastade dah kada je čovek zakoračio preko ivice zgrade, ali umesto da padne, dolebdeo je do tla. Vibracije je ispuniše vazduh kako je Seri počeo da udara u barijeru. „Trči!”, viknuo je. „Beži!” Odmakla se od čarobnjaka koji se spuštao. Napustivši sve pokušaje da ostane mirna, jurnula je niz uličicu. Zvuk čizama kako gaze po snegu iza nje

joj je rekao da je lebdeći čarobnjak stigao do tla. Ispred nje, uličica se ukrštala sa još jednom. Iza raskršća je jedna prilika išla ka njoj. Uz povik je jurnula napred sa svom snagom panike. Osetila je ushićenje trijumfa kada je stigla do raskršća nekoliko koraka pre drugog čarobnjaka. Usporivši, skočila je na desnu stranu prolaza... ...i uhvatila se za uglove zidova da bi se zaustavila. Tamo je stajao još jedan čovek, prekrštenih ruku. Uzviknula je i odskočila od njega. Okrenuvši se, skočila je u jedinu uličicu koja je preostala i gotovo odmah se zaustavila. Četvrti čovek je stajao nekoliko koraka dalje, preprečujući njenu poslednju odstupnicu. Proklinjući, okrenula se i pogledala iza sebe. Treći čovek ju je pažljivo posmatrao, ali se nije pomerio. Pogledala je nazad ka četvrtom. Počeo je da hoda ka njoj. Srce joj je tuklo kao ludo. Pogledala je naviše i procenila zidove. Bili su obični, cigleni, ali znala je da čak i ako bi imala vremena da se popne uz njih, čarobnjaci bi je lako spustili. Jeziva hladnoća je obavi. U zamci sam. Nema izlaza. Osvrnuvši se, osetila je nalet straha kada je videla da su se prva dvojica pridružili trećem na raskrsnici i poznati osećaj izbijanja nečega zaigra njenim umom. Prašina i delići cigle se sručiše dole kako se deo zida iznad ljudi zdrobio. Šut se bezopasno odbi od vazduha iznadv njihovih glava. Čarobnjaci u zid, a onda potcenjivački osmotriše nju. Uplašena da će da pomisle da ona njih napada i da joj uzvrate, ona poče da odstupa. Ponovo je osetila izbijanje nečega. Sagorevajuća vrelina se obavi oko njene noge. Pogledavši nadole je videla kako sneg šišti pretvarajući se u vodenu baru. Para suknu naviše, ispunjavajući uličicu toplom, neprozirnom maglom. Ne mogu da me vide! Osetila je tračak nade. Mogu da se provučeni pored njih. Okrenuvši se, skočila je natrag u sokače. Tamno obličje čoveka se pomerilo da joj prepreči put. Oklevala je, a onda posegnula u ogrtač. Njeni prsti naiđoše na hladni balčak noža. Kako je čarobnjak posegnuo da je ščepa, sagla se i provukla ispod njegovih ispruženih ruku i ćelom težinom se bacila na njega. Posrnuo je unazad, ali nije pao. Pre nego što je mogao da povrati

ravnotežu, snažno je ubola vitko sečivo u njegovu butinu. Sečivo ulete prilično gadno duboko u njegovu nogu. Kako je vrisnuo od iznenađenja i bola, osetila je surovo zadovoljstvo. Izvukavši bodež, svom snagom ga je gurnula sa svog puta. Kako je ječeći pao uza zid, ona poče da trči. Nečiji prsti je obuhvatiše oko zgloba. Urliknuvši, pokušala je da se oslobodi izvrtanjem ruke. Njegov stisak se pojača i poče da boli i ona oseti kako joj nož klizi iz stiska. Nalet vctra rastera maglu iz uličice i otkri preostala tri čarobnjaka koja su jurila ka njoj. Osetila je kako se probija panika i poče bezuspešno da se otima, dok su joj noge klizile po vlažnom tlu. Zastenjavši od napora, njen porobljivač joj cimnu ruku i povuče je pored sebe ka drugoj trojici. Užas nagrnu na nju kada je osetila kako je šake hvataju za ruke. Izvijajući se, pokušala je da se oslobodi, ali njihov stisak je bio snažan. Ruke je gurnuše uza zid, nepomično je držeći. Dašćući, zatekla je sebe opkoljenu čarobnjacima koji su piljili u nju očima koje su se sjajile. „Divlja je”, reče jedan od ljudi. Onaj povređeni se bolno nasmeja. Zaprepastila se kada je prepoznala najbližeg čarobnjaka. Ovo je bio čarobnjak koji ju je video tokom Pročišćenja. Napeto je gledao u njene oči. „Nemoj nas se plašiti Sonea”, on reče. „Nećemo ti nauditi.” Jedan od čarobnjaka nešto promrmlja. Stariji čarobnjak klimnu i ostali polako spustiše ruke. Nevidljiva sila ju je držala prikovanu uza zid. Nije mogla ni da se pomeri i osetila je talas očajanja praćen poznatim osećajem magije koja klizi van njenog domašaja. Ostala tri čarobnjaka se sagnuše kada^se zid iza njih razleteo, zasipajući uličicu ciglama. Čovek u pekarskoj kecelji stade na otvor, lica mračnog od besa. Kada je ugledao četiri čarobnjaka, poče da okleva a oči mu se raširiše. Jedan od čarobnjaka se okrenu i načini nagli pokret. „Sklonite se odavde”, zalajao je. „I vi i svi ostali iz ovog bloka.” Čovek se okrenuo, a onda nestao u tami kuće. „Sonea.” Stariji čarobnjak ju je strpljivo posmatrao. „Slušaj me. Nećemo ti nauditi. Mi..” Sažižuća vrelina joj pritisnu lice. Okrenuvši se, viđela je da su cigle u

blizini počele da sijaju crveno. Potočić nečega poče da se sliva niz zid. Čula je kako jedan od čarobnjaka psuje. „Sonea”, reče stariji čarobnjak sa strogoćom u glasu. „Prestani da se boriš protiv nas. Povređićeš se.” Zid iza nje poče da se trese. Čarobnjaci ispružiše ruke kada su potresi počeli da se šire. Sonea viknu kada su pod njenim nogama poče da se pojavljuju pukotine u tlu. „Uspori disanje’j ubeđivao ju je čarobnjak. „Pokušaj da se smiriš.” Sklopila je oči, a onda odmahnula glavom. Nije bilo svrhe. Magija je isticala iz nje kao voda iz polomljene cevi. Osetila je kako joj nečija ruka dodiruje čelo i ona otvori oči. Čarobnjak povuče ruku natrag. Lice mu je bilo napeto. Rekao je nešto ostalima, a onda se zagledao u njene oči. „Mogu da ti pomognem, Sonea”, reče čarobnjak. „Mogu da ti pokažem kako da zaustaviš ovo, ali samo ako mi dozvoliš. Znam da imaš sve razloge da nas se plašiš i da nam ne veruješ, ali ako ovo sada ne učiniš, povredićeš i sebe i mnogo, mnogo ljudi oko nas. Da li razumeš?” Zurila je u njega. Da joj pomogne? Zašto bi želeo da joj pomogne? Ali da je nameravao da me ubije, iznenada je shvatila, već bi to i učinio. Njegovo lice počne da se komeša, i ona shvati da je vazduh počeo da podrhtava od vreline. Oprljio je njeno lice i ona proguta urlik bola. Izgledalo je kao da ne utiče na čarobnjaka i njegove pratioce, ali njihova lica su bila smrknuta. Iako se deo nje pobunio protiv te ideje, znala je da će nešto loše da se dogodi ako ne bude uradila ono što ovo čarobnjaci žele. Stariji čarobnjak se namrštio. „Sonea”, rekao je strogo. „Nemam vremena za objašnjavanje. Pokušaću da ti pokažem, ali ne smeš se opirati.” Čarobnjak podiže ruku i dotaknu njeno čelo. Zatvorio je oči. Odmah je postala svesna osobe na ivici njenog uma. Istog trenutka je znala da se zove Roten. Za razliku od umova koje je osetila dok su tragali za njom, ovaj je mogao da je vidi. Sklopivši oči, usresredila se na njegovo prisustvo. - Slušaj me. Gotovo potpuno si izgubila kontrolu nad svojim moćima. Iako nije čula reči, značenje je bilo jasno - i zastrašujuće. Postala je svesna mesta unutra same sebe koje je u isto vreme bilo i poznato i strano.

Kada se usresredila na njega, postalo je jasno. Velika zaslepljujuća kugla svetlosti koja lebdi u tami... - Ovo je tvoja moć. Porasla je u veliko skladište energije čak i pored toga što je koristiš. Moraš je otpustiti - ali na kontrolisan način. Ovo je bila njena magija? Posegnula je ka njoj. Istog trena bela svetlost izlete is sfere. Bol prostruju kroz nju, a negde u daljini je čula glas koji joj nešto viče. - Ne pokušavaj da je dohvatiš - ne dok ti ne pokažem kako. Sada gledaj mene... Preusmerio je njenu pažnju. Pošla je nekuda za njim i postala svesna još jedne kugle svetlosti. - Posmatraj. Gledala je kako uz potčinjavanje svojoj volji vuče moć iz kugle, uobličavajući je i puštajući je. - Sada ti pokušaj. Koncentrišući se na sopstvenu kuglu, zaželela je da malo njene energije izađe napolje. Magija preplavi njen um. Samo je trebalo da pomisli na ono šta treba da učini i ona bi nestala - Tako je. Sada to učini ponovo, ali nastavi da crpiš dok ne iskoristiš celu moć koju imaš. - Celu? - Nemoj da se plašiš. Predodređeno ti je da možeš da rukuješ tolikom moći, a vežba koju sam ti pokazao će je iskoristiti na način na koji neće načiniti štete. Grudi su joj se nadule kada je duboko udahnula. Ponovo crpeći svoju moć, počela je da je uobličava i pušta, iznova i iznova. Kada je započela, delovala je kao da želi da se potčini njenoj volji. Kugla je počela da se umanjuje, polako nestajući dok nije ostalo ništa više do iskre koja je plutala u tami. - Tako, gotovo je. Otvorila je oči i počela da trepće gledajući uništenje oko sebe. Zidovi su nestali, zamenjeni usijanim šutom dvadeset koraka oko nje u svim pravcima. Čarobnjaci su je oprezno posmatrali. Iako je zid iza nje nestao, nevidljiva sila ju je još uvek držala uspravno. Kada ju je pustila, zateturala se na nogama koje su klecale od umora, a onda

se sručila na kolena. Jedva u stanju da drži leđa uspravno, namrgodila se na starijeg čarobnjaka. On se osmehnuo i spustio joj ruku na rame. - Za sada si bezbedna, Sonea. Iskoristila si svu energiju. Odmori se. Uskoro ćemo pričati. Kada ju je podigao u naručje, talas vrtoglavice je preplavi, uvodeći je u tamu koja je prigušila sve misli. —oOo— Brekćući od napora i bola, Seri se nasloni na skršeni zid. Sonein vrisak je još odjekivao u njegovim ušima. Pritisnuo glavu rukama i sklopio oči. „Sonea...” šapnuo je. Uzdahnuvši, spustio je ruke i prekasno začuo korake iza sebe. Pogledao je i video da se čovek koji mu je presekao odstupnicu iz uličice vraća i pažljivo ga posmatra. Seri ga je ignorisao. Njegove oči su naišle na jarku boju među prašinom i šutom. Čučnuo je i dotakao crvenu traku koja se slivala niz ivicu slomljene cigle. Krv. Koraci su se približili. Pored krvi se pojavila čizma - čizma sa dugmićima u obliku simbola Gilde. Bes buknu u Seriju i on ustade i u istom pokretu zamahnu, ciljajući čovekovo lice. Čovek vesto uhvati Serijev zglob i uvrnu ga. Izgubivši ravnotežu, Seri posrnu i pade udarivši glavom u skršeni zid. Svetla mu zaigraše pred očima. Stenjući, pridigao se na noge, pritiskajući glavu rukama u pokušaju zaustavi svet koji se vrteo oko njega. Čovek se zakikota. „Glupi živalj”, reče. Prošavši prstima kroz svoju negovanu plavu kosu, čarobnjak se okrenu u mestu i ode.

ŠESNAESTO POGLAVLJE

UPOZNAVANJE Kako je jutro odmicalo, Roten je osetio da mu umor navlači kapke. Sklopio je oči i prizvao malo isceliteljske magije da se osveži, zatim je podigao knjigu i prinudio se da čita. Pre nego što je završio stranu, zatekao je sebe kako ponovo posmatra usnulu devojku. Ležala je u maloj spavaćoj sobi koja je bila deo njegovog apartmana, u krevetu koji je nekada pripadao njegovom sinu. Drugi su se svađali sa njim zbog njegove odluke da je dovede u Čarobnjački dom. Iako nije delio njihovu brigu, držao ju je na oku - za svaki slučaj. U najmračnije doba noći je dozvolio Jaldinu da drži stražu da bi mogao malo da se odmori. Ali umesto da spava, ležao je budan, razmišljajući o njoj. Bilo je toliko toga što je trebalo da joj objasni. Zeleo je da bude spreman za sva pitanja i optužbe koje će ona imati. Mogući razgovori su se ponavljali iznova i iznova u njegovoj glavi i na kraju je odustao od pokušaja da spava i vratio se do nje. Prespavala je veći deo dana. Magijska iscrpljenost je često tako uticala na mlade. Za dva meseca, koliko je proteklo od Pročišćenja, njena tamna kosa je malo porasla, ali koža joj je bila bleda i pripijena uz kosti lica. Setivši se kako je bila laka za nošenje, Roten zavrte glavom. Vreme koje je provela sa Lopovima nije poboljšalo njeno zdravlje. Uzdahnuvši, vratio je pažnju natrag knjizi. Nakon što je uspeo da pročita još jednu stranu, pogledao ju je. Tamne oči su zurile u njega. Oči se spustiše do njegove odore. U vihoru kretanja, devojka se iskobeljala iz zategnutih čaršava kreveta. Kada se oslobodila, zbunjeno je pogledala debelu pamučnu spavaćicu koju je nosila. Odloživši knjigu na sto pored kreveta, Roten ustade, pazeći da ne čini nagle pokrete. Pribila se leđima uz dalji zid, očiju širom otvorenih. Roten je

ustao, otvorio je vratanca kredenca u zadnjem delu sobe i izvadio debeli komotni ogrtač. „Izvoli", reče ispruživši joj ga. „Ovo je za tebe." Piljila je u ogrtač kao u divlju životinju. „Uzmi ga”, nudio joj, načinivši nekoliko koraka ka njoj. „Sigurno ti je hladno.” Namrštivši se, ispružila se i otela ogrtač iz njegovih ruku. Ne skidajući pogled sa njega, uvukla je ruke u rukave i navukla ruho čvrsto oko svog mršavog tela, vrativši se nazad do zida. „Zovem se Roten”, kaza joj. Nastavila je da pilji u njega, ništa ne govoreći. „Ne nameravamo da ti naškodimo, Sonea”, reče joj. „Nemaš čega da se plašiš.” Namrštila se a usta joj se pretvoriše u tanku liniju. „Ne veruješ mi.” Slegnuo je ramenima. „Ne bih ni ja da sam na tvom mestu. Da li si dobila naše pismo, Sonea?” Namrštila se, a onda izraz prezira pređe njenim licem. On suzbi poriv da se nasmeje. „Naravno, ni u to ne bi poverovala, zar ne? Reci mi, u šta misliš da je najteže da poveruješ?” Prekrstivši ruke, pogledala je kroz prozor i nije odgovorila. On odagna od sebe blagu ljutnju. Otpor, čak i ovakvo besmisleno odbijanje da odgovori se dalo očekivati. „Sonea, moramo da razgovaramo jedno sa drugim”, rekao je nežno. „U tebi postoji moć koju, želela to ili ne, moraš da naučiš da kontrolišeš. Ako to ne učiniš, ubiće te. Znam da to razumeš.” Obrve su joj se spojile ali je nastavila da u tišini gleda kroz prozor. Roten dozvoli sebi da uzdahne. „Iz kojih god pobuda da nas mrziš, moraš shvatiti da je odbijanje naše pomoći ludost. Juče smo samo iskoristili nagomilanu moć u tebi. Neće proći mnogo pre nego što tvoje moći ponovo ojačaju i postanu opasne. Razmisli o tome”, on zastade, „ali ne predugo.” Okrenuvši se ka vratima, posegao je za kvakom. „Šta treba da učinim?” Njen glas je bio visok i slabašan. Osetio je uzbuđenje trijumfa, ali je brzo

promenio svoj izraz lica. Okrenuvši se natrag, osetio je kako mu se srce steže kada je ugledao strah u njenim očima. „Moraćeš da naučiš da mi veruješ”, reče joj. Čarobnjak - Roten - se vratio u svoju fotelju. Soneino srce je još uvek bubnjalo, ali više ne tako brzo. Ogrtač je učinio da se oseti manje ranjivom. Znala je da joj ne nudi nikakvu zaštitu od magije, ali je prekrivao tu smešnu stvar u koju su je obukli. Soba u kojoj se nalazila nije bila velika. Sa jedne strane je stajao visoki kredenac, krevet je zauzimao drugu dok je se na sredini nalazio stočić. Nameštaj je bio načinjen od skupog uglačanog drveta. Na stolu su ležali mali češljevi i pribor za pisanje načinjen od srebra. Na zidu iznad stola je visilo ogledalo, a zid iza čarobnjaka je krasila slika. „Kontrola je suptilna veština”, kaza joj Roten. „Da bih ti pokazao moram ući u tvoj um, ali to ne mogu ako mi se odupireš.” Sećanje na polaznike Gilde koji stoje u sobi, jedan od svakog para pritiskajući slepoočnice svog druga, ispliva u Sonein um. Učitelj koji ih je tada podučavao je rekao istu stvar. Sonea je osetila nelagodno zadovoljstvo zbog toga što je znala da čarobnjak govori istinu. Nijedan čarobnjak nije mogao da uđe u nečiji um nepozvan. Onda se namrštila, sećajući se prisustva koje joj je pokazalo izvor njene magije i kako da ga koristi. „Juče si mogao." On odmahnu glavom. „Ne, uputio sam te do tvoje sopstvene moći a onda ti na mojoj pokazao kako se koristi. To je prilično različito. Da bih te naučio kako da kontrolišeš svoju moć, moram da uđem na mesto na kome prebiva tvoja moć, a da bih stigao do tamo, moram da uđem u tvoj um." Sonea skrenu pogled. Da pusti čarobnjaka u svoj um? Šta bi mogao da vidi? Sve ili samo ono što mu ona dozvoli? Da li je imala ikakvog izbora? „Pričaj sa mnom”, molio je čarobnjak. „Postavi mi koja god hoćeš pitanja. Kada budeš saznala nešto više o meni, videćeš da sam poverljiva osoba. Ne mora da ti se sviđa cela Gilda, ne moram čak ni ja da ti se sviđam. Samo moraš da me dovoljno upoznaš da mi poveruješ da ću te naučiti onome što moraš da naučiš i da neću učiniti ništa što bi ti naškodilo.” Sonea se pažljivo zagleda u njega. Bio je sredovečan ili stariji. Iako je

njegova tamna kosa bila prošarana sedim, oči su mu bile plave i živahne. Pore oko očiju i usta su mu davale dobrodušni izgled. Delovao je kao da osećajan, očinski nastrojeni čovek - ali ona nije bila budala. Prevaranti su uvek izgledali pošteno i dopadljivo. Ako nisu, nisu uspevali da zarade za život. Gilda je verovatno sredila da ona prvo upozna najdopadljivijeg čarobnjaka. Morala je da se dublje zagleda. Kako se zapiljila u njegove oči, on joj mirno uzvrati pogled. Njegovo samopouzdanje joj je smetalo. Ili je bio siguran da neće naći ništa sumnjivo na njemu, ili je verovao da može da je obmane da to pomisli. U svakom slučaju ju je čekao težak zadatak, odluči ona. „Zašto bih poverovala u bilo šta što kažeš?” Ispravio je ramena. „Zašto bih te lagao?” „Da bi dobio ono što želiš. Za šta drugo?” „A šta ja to želim?” Oklevala je. „Još uvek ne znam.” „Želim samo da ti pomognem, Sonea.” Zvučao je odista zabrinuto. „Ne verujem ti”, kaza mu. „Zašto?” „Ti si Čarobnjak. Kažu da ste zakleti da štitite ljude, ali videla sam kako ubijate.” Bore oko njegovih očiju postadoše dublje i on polako klonu. „Zaista, jesi. Kao što smo ti rekli u našem pismu, nismo nameravali da bilo kome naškodimo tog dana - tebi ili dečaku.” Uzdahnuo je. „Bila je to užasna greška. Da sam znao šta će da se dogodi, nikada ne bih uperio prst na tebe. Postoje različiti načini ispoljavanja magije, a najčešći je udar. Najslabiji od njih je omamljujući udar, koji ima nameru da parališe - ukoči mišiće tako da ta osoba ne može da se kreće. Čarobnjaci koji su napali mladića su svi koristili omamljujući udar. Da li se sećaš boja udara?” Sonea odmahnu glavom. „Nisam gledala.” Bila sam previše zauzeta bežanjem, ona pomisli, ali nije htela da to kaže naglas. Namrštio se. „Onda ćeš morati da mi veruješ kada ti kažem da su bili crveni, a omamljujući udar je crven. Ali pošto je reagovalo toliko čarobnjaka, neki od udara su se spojili i sačinili moćniji, vatreni udar. Ti čarobnjaci nisu

nameravali da bilo koga povrede, samo da spreče dečaka da pobegne. Uveravam te, naša greška je izazvala mnogo žalosti i veliku količinu negodovanja od strane kralja i kuća. Sonea frknu. „Kao da je njih briga.” On podiže obrve. „A, ali briga ih je. Priznajem da njihovi razlozi imaju više veza sa držanjem Gilde pod kontrolom, nego saosećanja za dečaka ili njegovu porodicu, ali smo bili kažnjeni za tu grešku.” „Kako?” Krivo se nasmešio. „Protestnim pismima. Javnim govorima. Upozorenjem od kralja. Ne zvuči kao da je nešto bitno, ali u svetu politike, reči su mnogo opasnije od šiba ili magije.” Sonea odmahnu glavom. „Korišćenje magije je to što vi radite. U tome bi trebalo da ste najbolji. Jedan čarobnjak može da načini grešku, ali ne toliko koliko vas je bilo.” On ispravi ramena. „Zar misliš da mi provodimo dane pripremajući se da nas neka sirotica napadne magijski usmerenim kamenjem? Naši ratnici su obučeni u najsuptilnijim manevrima i strategijama, ali nikakva situacija u Areni ih ne može pripremiti za napad od strane njihovog sopstvenog naroda naroda koji smatraju bezopasnim.” Sonea glasno frknu. Bezopasnim. Videla je kako su se na taj zvuk Rotenovo usne stegle. Verovatno mu se gadim, pomislila je. Čarobnjacima su žitelji straćarnika bili prljavi, ružni i dosadni. Da li su imali ikakvu predstavu koliko ih življi mrze. „Ali činili ste gotovo podjednako loše stvari i ranije”, kaza mu. „Videla sam ljude sa opekotinama koje su dobili od čarobnjaka. Onda oni koju budu zgnječeni kada preplašite gomilu i naterate je u stampedo. Ali najviše njih umire nakon toga, od hladnoće, u straćarniku.” Namrštila se na njega. „Ali to ne biste videli kao Gildinu krivicu, zar ne?” „I ranije su se događale nezgode”, priznade on. „Čarobnjaci koji su nepažljivi. Kada je moguće, one koji su povređeni iscelimo i damo im nadoknadu. A što se tiče samog Pročišćenja...” Odmahnuo je glavu. „Mnogi od nas misle da više nije potrebno. Znaš li zašto je to uopšte počelo?” Sonea zausti da mu odgovori zajedljivo, ali onda poče da okleva. Neće škoditi da sazna zašto on misli da je Pročišćenje počelo. „Reci mi onda." Rotenov pogled postade zamišljen. „Pre više od trideset godina, jedna

planina na krajnjem severu je eksplodirala. Čađ je ispunila nebo i zaklonila deo sunčeve toplote. Zima koja je usledila je bila tako dugačka i hladna da nije ni bilo nikakvo pravog leta pre nego što je počela sledeća. Po celoj Kajreliji i Elajnu usevi su propadali a stoka crkavala. Stotine, možda hiljade zemljoradnika je sa svojim porodicama došlo u grad, ali nije bilo dovoljno posla i smeštaja za sve njih. Grad je bio pun izgladnelih ljudi. Kralj je delio hranu i naredio da se mesta kao što je Trkačka arena pretvore u prihvatilišta. Poslao je određeni broj seljaka kućama sa dovoljno hrane da izdrže do sledećeg leta. Međutim, hrane nije bilo dovoljno za sve. Rekli smo ljudima da sledeća zima neće biti tako teška, ali nam mnogi nisu poverovali. Neki su čak mislili da će svet potpuno da se zaledi i da ćemo svi umreti. Odbacili su svu čovečnost i pljačkali druge, verujući da niko neće preživeti da ih kazni. Postalo je opasno hodati ulicama, čak i u sred bela dana. Bande su provaljivale u kuće, a ljudi su ubijani u krevetima. Bilo je to užasno vreme.” Odmahnuo je glavom. „Nikada ga neću zaboraviti. Kralj je poslao Stražu da otera ove bande iz grada. Kada je bilo jasno da to neće moći da se ostvari bez krvoprolića, zamolio je Gildu za pomoć. Sledeća zima je takođe bila oštra i kada je kralj video znakove da se pomalja slična nevolja, odlučio je da ponovo očisti ulice pre nego što situacija postane opasna. Tako je sve od tada.” Roten uzdahnu. „Mnogi kažu da je sa Pročišćenjem trebalo da se prestane pre mnogo godina, ali sećanja dugo traju a straćarnik je postao mnogo puta veći nego što je to bio tokom strašne zime. Mnogi strahuju šta se može dogoditi ako se grad ne čisti svake zime, naročito sada kada postoje Lopovi. Strahuje se da bi Lopovi iskoristili takvu situaciju da preuzmu grad.” „To je besmisleno!”, uzviknu Sonea. Rotenova verzija priče je bila predvidivo jednostrana, ali neki od razloga za prvo Pročišćenje koje je ispričao su joj bilo novi i čudni. Eksplodirala planina? Nije bilo svrhe raspravljati se, On bi joj samo ukazao na njeno neznanje oko tih stvari. Ali ona je znala nešto što on nije. „Pročišćenje je i bilo to što je stvorilo Lopove”, rekla mu je. „Zar misliš da su svi ljudi koji su izbačeni bili lopovi i banditi? Isterali ste izgladnele seljake i njihove porodice, i ljude kao što su prosjaci i skupljači otpadaka kojima je grad bio neophodan da bi preživeli. Ti ljudi su se okupili da bi

mogli da pomognu jedni drugima. Preživeli su tako što su se pridružili bezakonju, samo zato Što nisu videli razloga da žive pod kraljevim zakonima. Isterao ih kada je trebalo da im pomogne. „Pomogao je koliko je mogao.” „Ne svima i to ne radi ni sada. Da li misliš da on čisti ulice od džeparoša i bandi? Ne, to su dobri ljudi koji zarađuju na onome što bogati protraće, ili imaju posao u gradu a žive u straćarama. Oni koji ne priznaju zakon su Lopovi - a Lopovima nimalo ne smeta Pročišćenje zato što mogu da uđu ili izađu iz grada kada god požele.” Roten je lagano klimnuo zamišljenog izraza lica. „Pretpostavio sam da je tako.” Nagnuo se napred. „Sonea, ne volim Pročišćenje ništa više od tebe - i nisam jedini koji se tako oseća.” „Zašto onda ti to radiš?” „Zato što kada kralj od nas zatraži da nešto učinimo, zakletvom smo obavezni da ga poslušamo.” Sonea ponovo frknu. „Znači da možete da okrivite kralja za bilo šta sto počinite.” „Svi smo mi kraljevi podanici”, podseti je on. „Mora da se vidi da ga Gilda sluša zato što ljudima treba uverenje da ne želimo sami da vladamo Kajrelijom.” Naslonio se u stolici. „Da smo nemilosrdne ubice kao što ti veruješ da jesmo, zašto onda to već nismo učinili? Zašto čarobnjaci nisu preuzeli kontrolu nad svim zemljama?” Sonea slegnu ramenima. „Ne znam, ali življima ne bi pravilo nikakvu razliku. Kada ste vi učinili nešto dobro za nas?” Roten se namršti. „Ima mnogo toga što vi ne želite da vidite.” „Kao na primer šta?” „Čistimo marinu od mulja, na primer. Bez nas, Imardin ne bi mogao da prima brodove i trgovina bi otišla drugde.” „Kakve koristi od toga imaju življi?” „To stvara posao za sve staleže u Imardinu. Brodovi dovode mornare koji plaćaju smeštaj, hranu i robu. Radnici pakuju i nose robu. Zanatlije prave robu.” Osmotrio ju je pa odmahnuo glavom. „Možda je naš rad previše daleko do tvoj života da bi videla njegovu vrednost. Ako želiš da da nas vidiš kako direktno pomažemo ljudima, razmisli o radu naših iscelitelja. Oni naporno rade da...” „Iscelitelji!” Sonea zakoluta očima. „Ko ima novac da priušti iscelitelja?

To košta deset puta više nego što Lopov zaradi za ceo život!” Roten zastade. „Naravno, u pravu si”, reče tiho. „Postoji ograničen broj iscelitelja - jedva dovoljno da održe korak sa bolesnima koji nam se obraćaju za pomoć. Visoke cenu su tu da bi obeshrabrile one sa manjim boljkama da bespotrebno oduzimaju isceliteljima vreme, a ostatak vremena odlazi na učenje ne-čarobnjaka o lekovima kojima mogu da se leče te manje bolesti. Ovi lekari leče ostatak građana Imardina.” „Ne i življe”, odvrati Soena. „Mi imamo zdravitelje, ali postoji jednaka šansa da će oni da te ubiju kao i da te izleče. Čula sam za samo par lekara kada sam živela u Severnoj četvrti i oni su koštali zlatnu kapu." Roten pogleda kroz prozor i uzdahnu. „Sonea, da mogu da rešim probleme staleža i sirotinje u gradu, učinio bih to bez trenutka oklevanja. Ali postoji malo toga što mi - čak i kao čarobnjaci - možemo da učinimo.” „Ne? Ako zaista ne volite Pročišćenje, onda odbijte da idete. Recite kralju da ćete učiniti sve ostalo osim toga. Dešavalo se to i ranije.” Namrštio se, očigledno zbunjen. „Kada je kralj Palen odbio da potpiše Savez.” Potisnula je osmeh kada je ugledala njegov iznenađeni izraz. „Onda sredi da kralj izgradi valjanu kanalizaciju i slične stvari u straćarniku. Njegov čukundeda je to učinio za ostatak grada, pa zašto i on sada to isto ne bi učinio za nas?” On podiže obrve. „Ne želiš da preseliš ljude iz straćara u grad?” Sonea odmahnu glavom. „Delovi spoljašnjeg kruga su dobri. Grad neće prestati da se širi. Možda bi kralj takođe trebalo da izgradi još jedan zid.” „Zidovi su beskorisni i zastareli. Nemamo neprijatelja. Ali ostatak je... zanimljiv." Procenjivački ju je pogledao. „A šta bi još volela da učinimo?” „Idite u straćarnik i lečite ljude.” Iskrivio je lice. „Nema nas dovoljno.” „I malo je bolje od ničega. Zašto je slomljena ruka jednog od pripadnika Kuća važnija od slomljene ruke jednog živalja?” Osmehnuo se i Sonea oseti uznemirujuću sumnju da njeni odgovori njemu nisu predstavljali ništa više od izvora zabave. Šta je njega pa i bilo briga? Samo je pokušavao da je navede da misli kako se saoseća sa njom. Trebaće

malo više od toga da bi je naveo da mu veruje. „Nikada to nećete učiniti”, promumlala je. „Samo pričaš da bi neki od vas pomogli da mogu, ali istina je to da ako bi nekom od čarobnjaka bilo stalo, oni bi bili tamo. Nikakav zakon ih ne sprečava, pa zašto onda nijedan ne ode? Reći ću ti zašto. Straćarnik je smrdljiv i prljav i radije biste se pretvarali da oni ne postoje. Ovde vam je zaista udobno.” mahnula je po sobi i ka njenom finom nameštaju. „Svi znaju da vam kralj prilično plaća. Pa, ako vam je svima tako žao nas, onda treba da odložite deo tog novca za pomoć ljudima, ali to ne radite. Radije biste sve zadržali za sebe.” On skupi usta. Izraz lica mu je bio zamišljen. Postala je neobično svesna tišine u sobi. Shvativši da mu je dozvolila da je isprovocira, ona zaškrguta zubima. „Ako bi velika količina novca bila data bilo kome od ljudi iz straćarnika koje poznaješ”, blago je rekao, „da li misliš da bi sve to dali da pomognu drugima?” „Da”, ona odgovori. Ona podiže obrvu. „Znači niko od njih ne bi bio u iskušenju da ga zadrži za sebe?” Sonea zastade. Znala je par ljudi koji bi ga zadržali. Dobro, više od par. „Možda nekoliko”, priznade. „A", on reče. „Ali ne želiš da ja verujem da su svi življi sebični, zar ne? Ni ti ne bi trebalo da veruješ da su svi čarobnjaci sebični. Nesumnjivo bi me, takode, uveravala da, uprkos kršenju gomile zakona i njihovom grubom ponašanju, ljudi koje poznaješ su pristojan svet. Onda nema smisla da sudiš o svim čarobnjacima na osnovu grešaka nekolicine, ili na osnovu njihovog visokog porekla. Većina se, uveravam te, trudi da budu pristojni ljudi.” Namrštivši se, Sonea skrenu pogled. To što je rekao je imalo smisla, ali je nije nimalo tešilo. „Možda”, ona odgovori, „ali još uvek ne vidim ni jednog čarobnjaka kako pomaže ljudima u straćarniku.” Roten klimnu. „Zato što znamo da bi ljudi iz straćarnika odbili našu pomoć.” Sonea je oklevala. Bio je u pravu, ali ako bi življi odbili Gildinu pomoć, to je zato što im je Gilda dala razloge da je mrze. „Ne bi odbili novac”, istaknu ona. „Pretpostavimo da si ti nisi jedna od onih koji bi ga gomilali, šta bi

učinila ako bih ti dao stotinu zlatnika da radiš sa njima šta ti drago?” „Nahranila bih ljude”, reče mu. „Stotinu zlatnika bi hranilo nekolicinu mnogo nedelja ili mnogo ljudi par dana. Nakon toga, ti ljudi bi opet bili siromašni kao i ranije. Ne bi ništa značajno postigla.” Sonea otvori usta, a onda ih opet zatvori. Ništa nije mogla da kaže na to. Bio je u pravu, a opet i nije. Sigurno postoji nešto loše i u tome što čak i ne pokušavaju da pomognu. Uzdahnuvši, pogledala je sebe i namrštila se na suludu odeću koju je nosila. Uprkos tome što bi pomislio da je pobedio ako bi promenila temu, ona poče da uvrće kraj ogrtača. „Gde je moja odeća?” Pogledao je u svoje ruke. „Odneta. Daću ti novu.” „Želim svoju staru”, reče mu. „Naložio sam da se spali.” U neverici ga je posmatrala. Njen ogrtač, iako prljav i nagoreo na pojedinim mestima, bio je dobrog kvaliteta - i Seri joj ga je dao. Na vratima se začu kucanje. Roten ustade. „Moram sada da idem, Sonea”, reče joj. „Vratiću se za sat vremena." Gledala je kako se udaljava i otvara vrata. Na trenutak je videla luksuznu sobu sa druge strane vrata. Dok ih je zatvarao napregla se ne bi li čula okretanje ključa i javi joj se tračak nade kada se to nije dogodilo. Mršteći se, zurila je u vrata. Da li su zaključana magijom? Približila im se za korak, a onda čula prigušene glasove koji su dopirali iz susedne sobe. Nema svrhe da sada oprobava vrata, ali možda kasnije... —oOo— Bol je snažno pritiskao njegovu glavu, ali je osetio kako mu nešto hladno curi iza uveta. Otvorivši oči, Seri vide tamom zamagljeno lice. Žensko lice. „Sonea?” „Zdravo.” Glas mu je bio nepoznat. „Bilo je krajnje vreme da nam se vratiš.” Seri čvršće zatvori oči i ponovo ih otvori. Lice je postalo jasnije. Duga kosa je uokvirivala egzotično lepe crte lica. Ženina koža je bila tamnija, ali

ne toliko crna kao Farenova. Poznati, pravi kajrelijanski nos je dugom licu pridodavao na eleganciji. Bilo je to kao da su Sonea i Faren postali jedna osoba. Sanjam, on pomisli. „Ne, ne sanjaš”, odgovori žena. Pogledala je nešto iznad njegove glave. „Mora da je to bio prilično jak udarac. Da li želiš da pričaš sada sa njim?" „Mogao bih da pokušam.” Glas je bio poznat. Kako je Faren ušao u vidno polje, sećanje mu se vratilo i Seri pokuša da se pridigne. Tama se se kovitlala, a u glavi mu je grmelo od bolova. Osetio je ruke na ramenima i nevoljno dopustio da bude gurnut natrag na leđa. „Zdravo, Seri. Ovo je Kaira.” „Izgleda kao ti, samo je lepa”, promrmlja Seri. Faren se nasmeja. „Hvala. Kaira je moja sestra.” Žena se osmehnu i skloni sa vidika. Seri je čuo vrata negde sa svoje desne strane. Zagledao se u Farena. „Gde je Sonea?” Lopov se uozbilji. „Čarobnjaci su je uhvatili. Odveli su je u Gildu.” Reči su odjekivale nanovo i nanovo Serijevim umom. Osetio je kako ga iznutra nešto užasno razdire. Nema je više! Kako je mogao da poveruje da može da je zaštiti? Ali ne. Faren je trebalo da je bezbedno čuva. Iskra besa zasja. On zausti da govori... Ne. Moram da je nađem. Moram da je povratim. Možda će mi trebati Farenova pomoć. Sav bes nestade iz njega. Seri se namršti na Lopova. „Šta se dogodilo?” Faren uzdahnu. „Neizbežno. Pronašli su je.” Od odmahnu glavom. „Ne znam šta sam mogao da učinim da ih zaustavim. Već sam sve pokušao.” Seri klimnu. „A sada?” Farenove usne se izviše u neveseli poluosmeh. „Nisam uspeo da ispoštujem svoj deo pogodbe. Sonea, međutim, nikada nije dobila priliku da koristi za mene svoju magiju. Oboje smo pokušali i nismo uspeli. A što se tebe tiče...” Farenov osmeh nestade. „Voleo bih da ostaneš sa mnom.” Seri je piljio u lopova. Kako može da tako olako napusti Soneu? „Slobodan si da ideš ako želiš”, dodade Faren.

„A šta je sa Soneom?” Lopov se namršti. „Ona je u Gildi.” „Mestu u koje nije preterano teško provaliti. Ja sam radio ranije.” Faren se još dublje namršti. „To bi bila ludost. Sigurno je pažljivo čuvaju.” „Odvratićemo im pažnju.” „Nećemo uraditi ništa ni nalik na to.” Farenove oči blesnuše. Odmakao se par koraka, a ona ponovo prišao Seriju. „Lopovi se nikada nisu suprotstavljali Gildi i nikada i neće. Nismo toliko glupi da mislimo da možemo da pobedimo.” „Oni nisu toliko pametni. Veruj mi, ja sam...” „NE!”, preseče ga Faren. Duboko je udahnuo, a onda ispustio vazduh. „Nije to tako lako kao što ti misliš, Seri. Odmori se. Zaceli se. Razmisli o tome šta predlažeš. Uskoro ćemo ponovo pričati.” Sklonio se sa vidika. Seri je čuo kako se vrata otvaraju, a zatim čvrsto zatvaraju. Pokušao je da ustane, ali osetio se kao da će glava da mu pukne od bola. Uzdahnuo je, sklopio oči i mirno legao, teško dišući. Mogao je da pokuša da ubedi Farena da spase Soneu, ali je znao da neće uspeti. Ne. Ako namerava da je spase, moraće to sam da učini.

SEDAMNAESTO POGLAVLJE

SONEINA ODLUKA Sonea ponovo pogleda po sobi. Iako nije bila velika, bila je raskošna. Mogla je da se nalazi u bilo kojoj kući u Unutrašnjem gradu, ali je sumnjala u to. Prišla je prozoru, odgurnula lepo ukrašeni paravan koja ga je zaklanjao, zadržala dah i ustuknula. Vrtovi Gilde su se prostirali pred njom. Zgrada Univerziteta se uzdizala sa njene desne strane, a kuća visokog gospodara je ležala sa leva, polusakrivena drvećem. Ona se nalazila na prvom spratu zgrade koju je Seri nazvao „čarobnjačkom zgradom.” Gilda je vrvela od od čarobnjaka. Gde god bi pogledala videla je prilike u odorama: vrtu, na prozorima, ili dok se šetaju uz snegom oivičenu stazu odmah pod njenim prozorom. Dršćući, navukla je ponovo zavesu i okrenula se. Zapljusnuo ju je potpuni očaj. U zamci sam. Nikada neću napustiti ovo mesto. Neću videti Džonu i Ranela, ni Serija, više nikada. Trepnula je kada joj suze zamagliše vid. Videvši krajičkom oka neku kretnju, okrenula se i ugledala svoj odraz u sjajnom ogledalu. Zagledala se u lice sa crvenim očima. Devojčina usta se iskriviše od prezira. Zar ću ovako lako da se predam? upitala je odraz. Zar ću da cmizdrim kao dete? Ne! Gilda je možda tokom dana puna čarobnjaka, ali ona ju je videla i noću i znala je koliko je lako šetati neprimećeno njome. Ako sačeka noć i uspe da se iskrade napolje, ništa je ne može zaustaviti da se vrati u straćarnik. Naravno, izlazak napolje je predstavljao problematičan deo. Čarobnjak će je verovatno zaključati. Međutim, sam Roten je rekao da su čarobnjaci nisu

nesposobni da pogreše. Čekaće i posmatraće. Kada se ukaže prilika, biće spremna da je iskoristi. Lice u ovalnom ogledalu je sada bilo suvo i kruto od rešenosti. Osećajući se bolje, prišla je malom stolu. Podigavši Četku za kosu, procenjujući je, pomazila je srebrnu dršku. Ovako nešto, nakon što ga zameni u zalagaonici, kupiće joj novu odeću i hraniti je nekoliko nedelja. Da li je Rotenu uopšte palo na pamet da bi mogla da ih ukrade. Naravno, ne bi bio zabrinut oko krađe ako je bio siguran da neće pobeći. Uzimanje dragocenosti joj neće pomoći dokle god je još u Gildi. Pogledavši ponovo po sobi, pade joj na pamet da je ovo veoma čudan zatvor. Očekivala je hladnu ćeliju, a ne udobnosti i luksuz. Možda je zaista nameravao da je pozove da se pridruži Gildi. Pogledala je u ogledalo i pokušala da zamisli sebe u odori. Koža joj se naježi. Ne, pomisli, nikada ne bih mogla da budem jedna od njih. Bilo bi to kao da sam sve izdala - prijatelje, sve ljude iz straćara, sebe... Ali morala je da nauči da kontroliše svoje moći. Opasnost je bila istinska i Roten je verovatno zaista nameravao da je nauči tim stvarima - makar zbog toga da izbegne haos u gradu. Međutim, sumnjala je da će je naučiti ičemu više od toga. Setila se nerviranja i užasa u proteklih šest nedelja i zadrhtala. Moći su joj već izazvale dovoljno problema. Ne bi bila razočarana ako ih nikada opet ne bi koristila. Šta će joj se dogoditi onda? Da li će joj Gilda dozvoliti da se vrati u straćarnik? Verovatno ne. Roten je tvrdio da Gilda želi da joj se ona pridruži. Ona? Devojka iz straćara? Opet, ne baš verovatno. Ali zašto bi joj ponudili to? Da li je postojao neki drugi razlog? Podmićivanje? Možda će obećati da je nauče magiju ako ona... uradi šta? Šta bi Gilda mogla da želi od nje? Namrštila se kada joj se odgovor ukazao u umu. Lopovi. Ako bi pobegla, da li bi Faren još uvek bio zainteresovan da je sakriva? Da - naročito ako njene moći više ne budu bile opasne. Kada bi joj poklonio svoje poverenje, ne bi joj bilo teško da radi protiv Lopova. Mogla je da koristi svoje umne sposobnosti da šalje Gildi podatke o kriminalnim grupama u gradu.

Frknula je. Čak i ako bi želela da sarađuje sa Gildom, Lopovi bi to veoma brzo otkrili. Nijedan živalj nije bio tako glup da skvimpa Lopove. Čak i ako bi uspela da se zaštiti magijom, ne bi mogla da ih spreči da ne povrede njene prijatelje i porodicu. Lopovi su bili nemilosrdni kada bi ih neko prevario. Ali da li će imati izbora? Šta ako joj Gilda pripreti da će je ubiti ako im ne pomogne? Šta ako priprete da će nauditi njenoj porodici i prijateljima? Dok je uznemirenost u njoj rasla, pitala se da li Gilda zna za Džonu i Ranela. Odagnala je tu pomisao, još uvek se čuvajući jakih emocija koje bi mogle da oslabe njenu kontrolu nad magijom. Odmahujući glavom, okrenula se od ogledala. Na stočiću pored kreveta se nalazila neka knjiga. Prešla je preko sobe i uzela je. Listajući strane, otkrila je da su ispisane urednim redovima teksta. Pažljivije pogledavši, bila je iznenađena što može da razume većinu reći. Serinovi časovi su bili delotvorniji nego što je mislila. Ispostavilo se da je tekst o čamcima. Nakon što je pročitala nekoliko redova, shvatila je da poslednja reč u svaka dva reda završavala istim zvukom, kao tekstovi pesama koje su ulični zabavljači pevali na tržnicama ili u bol-kućama. Ukočila se kada je čula blago kucanje na vratima. Kako su se otvorila, Sonea brzo spusti knjigu natrag na sto. Ugledala je Rotena na vratima, sa svežnjem tkanine pod miškom. „Umeš li da čitaš?" Razmislila je kako da odgovori. Da li je bilo razloga da krije svoju sposobnost? Nije mogla da se seti nikakvog, a i bilo bi zadovoljna da mu pokaže da nisu svi življi nepismeni. „Pomalo”, ona priznade. On zatvori vrata i pokaza ka knjizi. „Pokaži mi", reče. „Pročitaj mi nešto naglas." Osetila je kako joj se prikrada sumnja, ali ona je odagna. Ponovo podigavši knjigu, otvorila ju je i počela da čita. Istog trenutak je zažalila što se dovela u ovu situaciju. Svesna čarobnjakovog pogleda, bilo joj je teško da se koncentriše. Strana koju je odabrala je bila teža od one prve, i osetila je kako joj se obrazi zažaruju kada je nabasala na nepoznate reči.

„Marina, ne marinada.” Razljućena što ju je prekinuo, zatvorila je knjigu i bacila je na krevet. Izvinjavajuće se osmehnuvši, Roten spusti zamotuljak tkanine pored nje. „Da li si učila da čitaš?”, upita je. „Tetka me je učila.” „A nedavno si vežbala." Skrenula je pogled. „Uvek ima stvari za čitanje. Znaci, etikete, obaveštenja o nagradi...” Nasmešio se. „Pronašli smo knjigu o magiji u jednoj od soba u kojima si bila. Da li si razumela išta iz nje?” Upozoravajuća jeza joj se sjuri niz kičmu. Ne bi joj poverovao ako bi porekla da je čitala knjigu, ali ako bi priznala, postavio bi joj još pitanja koja bi slučajno mogla da otkriju koje je druge knjige čitala. Ako zna da su knjige, koje je Seri ukrao, nestale, morao bi da razmisli o mogućnosti da se ušunjala noću u Gildu, i možda bi bio obazriviji oko njenog zaključavanja. Umesto odgovora, klimnula je ka zavežljaju koji je bio na krevetu. „Šta je ovo?” Ispitivao ju je par trenutaka, a onda slegnuo ramenima. „Odeća.” Sonea sumnjičavo pogleda svežanj. „Daću ti vremena da se presvučeš, a onda ću poslati unutra svog slugu sa hranom.” Okrenuo se vratima. Pošto je otišao, Sonea odvi zamotuljak. Na njeno olakšanje, nije joj doneo čarobnjačku odoru. Našla je par jednostavnih pantalona, potkošulju i košulju sa visokom kragnom - sličnu onoj koju je nosila u straćarniku, ali načinjenu od mekih, skupih materijala. Odbacivši komotnost spavaćice i ogrtača, navukla je novu odeću. Iako se sada osećala pristojno pokrivenom, osećala se kao da joj je koža neobično gola. Pogledavši u svoje ruke, videla je da su joj nokti podsečeni i očišćeni. Omirisala je Šake i osetila blagi miris sapuna. Kroz nju prolete drhtaj uznemirenosti i protivljenja. Neko ju je okupao dok je spavala. Pogledala je u vrata. Roten? Ne, ona odluči, takav zadatak bi bio prepušten slugama. Prošavši prstima kroz kosu, otkrila je da joj je i ona oprana. Prošlo je još nekoliko minuta, a onda se na vratima začulo blago kucanje. Setivši se da je čarobnjak rekao da će da joj pošalje slugu, Sonea je sačekala

da neznanac uđe. Ponovo se začulo kucanje. „Gospo?”, oglasi se žena, glasom prigušenim vratima. „Mogu li da uđem?” Zabavljena ovim, Sonea sede na krevet. Niko je nikada ranije nije oslovio sa „gospo”. „Ako želiš”, odgovorila je. Žena od tridesetak godina uđe u sobu. Bila je odevena u običnu, sivu poslužiteljsku bluzu i odgovarajuće pantalone i nosila je pokriveni poslužavnik. „Zdravo” reče žena, nervozno se smeškajući. Oči su joj dolutale do Soneinih, a onda je brzo skrenula pogled. Sonea je posmatrala kako sluškinja donosi poslužavnik do stola i spušta ga. Kada je posegnula da skloni prekrivku, ruka joj blago zadrhta. Sonea se namršti. Čega se sluškinja plašila? Sigurno ne obične devojke iz straćara?” Žena je namestila nekoliko stvari na poslužavniku, a onda se okrenula i duboko poklonila Sonei pre nego što je užurbano izašla iz sobe. Sonea je nekoliko minuta piljila u vrata. Žena joj se upravo poklonila. To je bilo... čudno. Uznemiravajuće. Nije mogla tačno da shvati šta je to značilo. Onda joj je miris toplog hleba i nečega primamljujuće začinjenog okrenuo pažnju ka poslužavniku. Obilna činija supe i tanjir malih, slatkih kolača su je mamili, i ona oseti kako joj stomak krči. Nasmešila se. Čarobnjaci će uskoro otkriti da ne mogu da je podmite da izda Farena, ali nisu to baš odmah morali da saznaju. Ako se malo bude poigravala sa njima, možda će se dugo vremena ovako ophoditi prema njoj. Nimalo je neće gristi savesti ako ih bude iskorišćavala. —oOo— Sonea se ušunjala u salom sa svom obazrivom nervoznošću divlje životinje koja izlazi iz kaveza. Njen pogled je leteo tamo-amo, najduže se zadržavši na vratima, pre nego što se zaustavio na Rotenu. „Ovo vodi do male umivaonice”, reče joj Roten, pokazujući. „Moja spavaća soba je ovamo, a ta vrata vode u glavni hodnik Čarobnjačkog doma.” Zurila je u ulazna vrata, a onda pogledala u njega pre nego što je prišla

najbližoj polici sa knjigama. Roten se nasmešio, pošto mu je bilo drago da vidi da su je knjige privukle. „Slobodno skini sa police šta god te zanima”, nagovarao ju je. „Pomoći ću ti da ih pročitaš, a onda ću ti objasniti ono što ne razumeš.” Podignutih obrva, ponovo je pogledala je u njega i nagla se bliže knjigama. Pošla je da prstom dotakne hrbat knjige, ali se ukočila kada je odjeknuo univerzitetski gong. „To javlja polaznicima da je vreme da se vrate na časove” on objasni. Otišavši do jednog od prozora, on je pozva da priđe i pogleda. Došla je do sledećeg prozora i pogledala. Istog trena joj se lice zgrči od napetosti. Setajući pogledom, posmatrala je kako se čarobnjaci i polaznici vraćaju na Univerzitet. „Šta znače boje?” Roten se namršti. „Boje?” „Odore su različitih boja.” „Ah.” Naslonio se na okvir prozora i osmehnuo. „Prvo treba da ti objasnim par stvari o disciplinama. Postoje tri velike upotrebe koje važe za magiju: isceljivanje, alhemija i ratničke veštine.” Pokazao je ka paru iscelitelja koji su lagano šetali vrtom. „Iscelitelji nose zeleno. Isceljivanje uključuje više od samo magičnih načina isceljivanja rana i lečenja bolesti. Takođe uključuje i celokupno medicinsko znanje, što je čini disciplinom kojoj mora da se posveti ceo život.” Pogledavši u Soneu, primetio je zainteresovanost u njenim očima. „Ratnici nose crveno”, kaza joj, „i izučavaju strategiju i načine upotrebe magije u borbi. Neki takođe upražnjavaju tradicionalne oblike borbe i mačevanja.” Pokazao je na svoju odoru. „Ljubičasto predstavlja alhemiju, koja uključuje sve što može biti učinjeno sa magijom. To su hemija, matematika, arhitektura i mnogo drugih upotreba magije.” Sonea polako klimnu. „A šta je sa smeđim odorama?” „To su polaznici.” On pokaza ka dvojici mladića. „Da li vidiš kako njihove odore dopiru samo do butina?” Sonea klimnu. „Pune odore će dobiti tek kada diplomiraju, a do tada će već odabrati disciplinu koju će slediti.” „Šta ako žele da nauče više od jedne?”

Roten se zakikota. „Za to jednostavno nema dovoljno vremena.” „Koliko dugo ih izučavaju?” „To zavisi od toga koliko im je potrebno da savladaju potrebne veštine. Obično pet godina.” „Onaj tamo”, Sonea pokaza. „On nosi pojas druge boje.” Roten ugleda gospodara Balkana kako prolazi ispod njih duboko namrštenog grubog lica kao da ga brine težak problem. „Veoma pronicljivo od tebe.” Roten se sa odobravanjem osmehnu. „Pojas je crn. To pokazuje da je čovek koga gledaš starešina njegove odabrane veštine.” „Starešina ratnika.” Sonea pogleda u Rotenovu odoru i suzi oči. „Koju vrstu alhemije ti proučavaš?” „Hemiju. Takođe je i predajem.” „Šta je to?” Zastao je, razmišljajući kako najbolje da joj objasni rečima koje bi ona razumela. „Mi radimo sa supstancama: tečnostima, čvrstim i gasovima. Mešamo ih zajedno, ili ih zagrevamo ili ih izlažemo drugim uticajima da vidimo šta će da se dogodi.” Sonea se namršti. „Zašto?" Roten se šeretski nasmeši. „Da vidimo da li možemo da otkrijemo nešto korisno." Soneine obrve se izdigoše. „Koje korisne stvari ste otkrili?” „Ja ili hemičari Gilde?”1 „Ti.” Nasmejao se. „Ne mnogo! Pretpostavljam da bi mogla da me nazoveš promašenim alhemičarem, ali tokom vremena sam otkrio jednu važnu stvar.” Sonea podiže obrve. „A šta to?” „Da sam veoma dobar učitelj.” Odmakavši se od prozora, zagledao se u policu sa knjigama. „Ako bi mi dozvolila, pomogao bih ti da poboljšaš svoje čitanje. Da li si zainteresovana da radiš na tome tokom poslepodneva?” Dugo ga je samo posmatrala, izraza suzdržanog, ali zamišljenog. Konačno je kruto klimnula. „Šta misliš da bi trebalo da probam?” Prišavši knjigama, Roten pređe pogledom preko tomova. Trebalo mu je

nešto lako za čitanje ali što će joj držati pažnju. Izvadivši jednu knjigu, prelistao je strane. Bila je raspoloženija za saradnju nego što je očekivao. Bila je veoma znatiželjna, a njeno interesovanje za knjige i sposobnost da čita su bile neočekivane prednosti. Oba su pokazivala da bi mogla da se prilagodi životu učenja. Klimnuo je sebi. Sve što je trebalo da uradi je da je ubedi da Gilda nije toliko loša kao što ona misli da jeste. —oOo— Danil se nasmešio prijatelju. Od kada se u toku večeri pridružio Jaldinu i njegovoj ženi, Roten je bez prestanka pričao. Danil nikada ranije nije video Rotena tako uzbuđenog oko potencijalnog polaznika - iako se Danil nadao da njegov prijatelj bio ovoliko strastven kada je preuzimao njegovu obuku. „Ti si optimista, Rotene. Tek što si je upoznao i već pričaš da će ona biti dika Univerziteta.” Osmehnuo se kada je izraz njegovog prijateljev postao ođbramben. „Jesam li?”, odgovori Roten. „Ako nisam bio, da li bih imao toliko uspeha sa polaznicima tokom svih ovih godina? Ako dignete ruke od njih, nemaju razloga da se trude.” Danil klimnu. On nije bio baš najbolji polaznik za saradnju i opirao se Rotenovim prvim pokušajima da usmeri njegov um dalje od prepirki sa Fergunom i njegovim kolegama polaznicima. Uprkos svim Danilovim pokušajima da dokaže da Roten greši, njegov učitelj nikada nije odustao od njega. „Da li si joj rekao da ne nameravaš da joj naškodiš?”, upita Ezril. „Objasnio sam joj okolnosti smrti mladića i da želimo da je naučimo da kontroliše moći. Da li je poverovala ili ne...” Slegnuo je. „Da li si joj rekao da može da pristupi Gildi?” Roten iskrivi lice. „Nisam navaljivao sa time. Ne voli nas baš previše. Nije da nas smatra odgovornim za stanje siromašnih, ali oseća da bi trebalo nešto da preduzmemo po tom pitanju.” Namrštio se. „Kaže da nas nikada nije videla kako radimo nešto dobro, što je verovatno tačno. Većina posla koji obavljamo za grad ne utiče na nju niti na ostatak živalja. A tu je i

Pročišćenje.” „Onda teško da je iznenađujuće Što ne voli Gildu”, reče Ezril. Nagnula se napred. „Ali kakva je ona zaista?" Roten se zamisli. „Tiha, ali prkosna. Očigledno je uplašena, ali mislim da nećemo videti suze. Siguran sam da razume da mora da se nauči kontroli, tako da mislim da još uvek neće pokušavati da pobegne.” „A nakon što nauči kontrolu?”, upita Jaldin. „Nadajmo se da ćemo je do tada ubediti da nam se pridruži." Roten uzdahnu. „Nisam siguran šta će se dogoditi. Ne možemo nikoga primorati da nam se pridruži, ali po zakonu, ne možemo ni dozvoliti da postoje čarobnjaci izvan Gilde. Ako odbije”, on načini grimasu, „nećemo imati izbora nego da joj blokiramo moći.” Ezriline oči se raširiše. „Blokiramo ih? Da li je to loše?” „Ne. To je... pa bilo bi traumatično za većinu čarobnjaka zato što su navikli da imaju moći koje mogu da prizovu. U Soneinom slučaju, imamo nekoga ko nije navikao da upotrebljava magiju - barem ne u korisnom obliku.” On slegnu. „Neće joj mnogo nedostajati.” „Koliko misliš da će ti trebati da je naučiš kontroli?”, upita Jaldin. „Osećam se nelagodno znajući da samo nekoliko vrata dalje živi nekontrolisani čarobnjak." „Trebaće mi neko vreme da zadobijem njeno poverenje”, odgovori Roten. „Možda potraje nekoliko nedelja.” „Sigurno ne!”, uzviknu Jaldin. „Nikada ne traje duže od dve nedelje, čak i za najnapornije polaznike.” „Ona nije razmaženo i nervozno dete iz Kuća.” „Pretpostavljam da si u pravu.” Jaldin odmahnu glavom i uzdahnu. „Do kraja nedelje ću da dobijem nervni napad.” Roten se nasmešio i podigao svoj pehar do usta. „E, ali što duže bude trajalo, to ću imati više vremena da je ubedim da ostane.” —oOo— Sedeći na krevetu, Sonea je zurila u vrt kroz uski procep u paravanu i poigravala se tankom iglom za kosu. Napolju je bila noć i mesec se uzdigao. Sneg na ivicama staze se slabašno presijavao na blagoj svetlosti. Pre sat vremena se ponovo oglasio gong. Dok su čarobnjaci i polaznici

išli ka svojim Domovima, posmatrala je i čekala. Sve je bilo tiho osim što bi povremeno sluga žurno prošao, dok mu se dah iza njega pretvarao u paru na hladnom noćnom vazduhu. Ustavši, prišunjala se vratima i spustila uvo na njih. Iako je slušala dok je vrat nije zaboleo, nije čula da iz susedne sobe dopire bilo kakav zvuk. Pogledala je rukohvat. Bio je od glatkog, ispoliranog drveta. U njega su bili umetnuti tamniji komadi drveta koji su sačinjavali linije simbola Gilde. Sonea je prstom pratila šaru diveći se veštini i trudu koji je uložen u običnu kvaku. Polako, u tišini je počela da je okreće. Okrenula se samo blago pre nego što je nešto zaustavilo njen pokret. Pažljivo je povukla vrata na unutra, ali brava je još uvek držala vrata na mestu. Neuznemirena ovime, počela je da okreće dršku u suprotnom pravcu. Ponovo se samo blago okrenula, pre nego što je stala. Povukla je vrata, ali se ona nisu pomerila. Sagnuvši se, podigla je ruku da ubaci ukosnicu u bravu, ali je stala. Nije bilo ključaonice. Sonea uzdahnu i čučnu. Nijedanput kada je Roten napuštao sobu nije čula da se okreće ključ, a ranije je primetila da sa druge strane nema nijedne reze. Vrata su bila zaključana magijom. I onako nije nigde nije ni mogla da ode. Morala je da ostane dok ne nauči da kontroliše magiju. Ali trebalo je da testira svoje granice. Ako ne traži put za bekstvo, možda nikada nijedan neće ni naći. Uspravila se i prišla stolu pored kreveta. Na njemu je nepomično ležala knjiga pesama. Podigla ju je i otvorila na prvu stranu. Nešto je tamo bilo zapisano. Prišavši stolu, upalila je sveću koju joj je Roten ostavio. „Za mog dragog Rotena, kao spomen na rođenje našeg sina. Jilara.” Sonea nabra usne. Znači, bio je oženjen i imao je barem jedno dete. Pitala se gde li je njegova porodica. Imajući u vidu Rotenove godine, sin mu je verovatno bio odrastao čovek. Delovao je kao pristojan tip osobe. Uvek je smatrala sebe dobrim procenjivačem karaktera - to je bilo nešto što je naučila od tetke. Instinkti su joj govorili da je Roten nežan i dobronameran. Ali to nije značilo da može da mu veruje, podsetila se. Ipak je bio čarobnjak, obavezan da radi šta god

Gilda poželi. Udaljeni piskavi smeh dopre od spolja, privukavši joj pažnju natrag prozoru. Gurnula je zastor u stranu i gledala par kako hoda baštom dok su zelene odore koje su izvirivale ispod ogrtača biještale na svetlosti lebdećih svetala. Dvoje dece je trčalo ispred njih, gađajući se snegom. Sonea je gledala kako prolaze, prateći pogledom ženu. Za vreme Pročišćenja nikada nije videla čarobnice. Da li su birale da ne idu, pitala se, ili je postojalo pravilo koje ih je sprečavalo? Stegla je usne. Džona joj je pričala da su ćerke iz bogatih porodica pažljivo čuvane dok se ne bi udale za muževe koje bi njihovi očevi odabrali. Žene unutar Kuća nisu donosile nikakve bitne odluke. U straćarniku niko nije ugovarao brakove. Iako su žene pokušavale da pronađu muškarca koji može da izdržava porodicu, obično su se udavale iz ljubavi. Dok je Džona verovala da je ovo bolje, Sonea je bila cinična. Primetila je da žene često trpe mnogo toga kada su zaljubljene, ali u nekom trenutku ljubav iščili. Bolje je udati se za čoveka koji ti se sviđa i kome veruješ. Da li se čarobnice čuvaju pod staklenim zvonom? Da li se ohrabruju da prepuste upravljanje Gildom muškarcima? Bilo bi frustrirajuće biti moćna u magiji, a opet biti pod potpunom kontrolom drugih. Kako je porodica otišla van njenog vidokruga, Sonea krenu da se odmakne od prozora, ali dok je poslednjim pogledom preletela po tlu, primetila je pokret na jednom od prozora Univerziteta. Pogledavši pažljivije, ugledala je ovalno lice. Po izrezu oko vrata zaključila je da je prilika čarobnjak. Iako zbog mraka i daljine nije bila sigurna, imala je jak osećaj da je posmatra. Jeza joj se pope uz kičmu i ona brzo navuče paravan. Uznemirena, prešla je na preko sobe i ugasila sveću, a zatim legla na krevet i ušuškala se u ćebad. Osetila se isušeno, umorna od razmišljanja, umorna od strahovanja. Umorna od umora... Ali dok je piljila u tavanicu, znala je da san neće lako doći.

OSAMNAESTO POGLAVLJE

DALJE OD VREBAJUĆIH POGLEDA Slabunjavo i bledo svetio je obasjavalo drveća i zgrade Gilde. Seri se namrštio. Poslednji put kada je bio ovde, sve je bilo obavijeno tamom. Mora da je zadremao, ali nije mogao da se seti da je zatvorio oči. Protrljao je lice i osmotrio okolinu i prisećao se duge noći koju je upravo preživeo. Počelo je sa Farenom. Oporavljen i nahranjen, Seri je ponovo pitao Lopova da li će da mu pomogne da spase Soneu. Farenovo odbijanje je bilo odlučno. „Da ju je zarobila straža ili čak da je zatvorena u palati, već bih je doveo natrag - i uživao u dokazivanju da mogu.” Faren se kratko osmehnuo, ali onda se njegov izraz uozbiljio. „Ali ovo je Gilda, Seri. To što predlažeš je izvan mog domašaja.” „Nije”, navaljivao je Seri. „Ne postavljaju stražu ni magične barijere. Oni...” „Ne, Seri.” Farenove oči sevnuše. „To nije pitanje stražara ili barijera. Gilda nikada nije imala dobar razlog da podigne svoju zadnjicu i učini nešto povodom nas. Ako bismo je oteli na njihovoj teritoriji, to bi moglo da im da razlog da pokušaju. Veruj mi, Seri, niko ne želi da sazna da li može da im umakne ili ne.” „Lopovi ih se plaše?” „Da.” Farenov izraz je bio neuobičajeno trezven. „Plašimo se. I to sa dobrim razlozima.” „Ako namestimo da izgleda kao da ju je neko drugi spasao...” „Gilda će opet verovati da smo to bili mi. Slušaj me, Seri. Znam te dovoljno dobro da pretpostavim da ćeš pokušati da je spaseš na svoju ruku. Bolje razmisli o ovome: drugi će da te ubiti ako te budu smatrali pretnjom. Pažljivo nas posmatraju.” Seri mu ništa na to nije odgovorio.

„Da želiš da nastaviš da radiš za mene?” Seri mu je klimnuo. „Odlično. Imam još jedan posao za tebe ako ga želiš.” Farenov posao ga je odveo do marine, što dalje moguće od Gilde. Nakon toga, Seri je prešao preko grada, preskočio zid Gilde i smestio se u šumu da posmatra. Dok se sa napredovanjem noći smanjivala aktivnost, Seri je video kretnje na jednom od prozora Univerziteta. Pojavilo se lice. Lice muškarca koji je pažljivo posmatrao čarobnjačku zgradu. Posmatrač je pola sata ostao na svom mestu. Konačno, bledo lice se promolilo na prozoru čarobnjačke zgrade i Serijevo srce je poskočilo. Prepoznao ju je čak iz daljine. Sonea je nekoliko minuta posmatrala vrt, a onda je pogledala ka posmatraču. Videvši njega, brzo se sklonila sa vidika. Posmatrač je takođe ubrzo otišao. Iako je Seri ostao ćele noći, nije video nikakvog drugog pokreta, ni od čarobnjaka ni od Sonee. Sada kada je zora bila blizu, znao je da je trebalo da se vrati Farenu. Lopov ne bi odobravao Serijevo špijuniranje, ali Seri je mislio na to. Priznanje da je Sonea previše dobro čuvana bi bilo dovoljno da smekša Lopova. Faren je zabranio pokušaj Spašavanja, a ne i sakupljanje podataka, a sigurno je očekivao da Seri potraži dokaze da je ona još živa. Seri ustade i protegnu se. Međutim, neće reći Farenu šta je saznao od noćašnjeg posmatranja. Osim misterioznog posmatrača, Gilda nije postavila nikakvu spoljnu stražu. Ako je Sonea bila sama u toj prostoriji, još je bilo nade za nju. Osmehnuvši se prvi put u poslednjih nekoliko dana, Seri se kroz šumu zaputio ka straćarniku. —oOo— Sonea se uplašeno probudi i našla Rotenovu služavku kako pilji u nju. „Izvinite me, gospo”, reče ona brzo. „Ali kada sam videla da je krevet prazan, pomislila sam... Zašto spavate na podu?” Ustavši, Sonea se ispetlja iz ćebića. „Krevet", reče „previše tone. Osećam se kao da ću da propadnem kroz njega.”

„Tone?” Žena trepnu od iznenađenja. „Mislite da vam je previše mekan?” Veselo se nasmešila. „Ali vi verovatno nikada ranije niste spavali na madracima od reber vune. Evo.” Svukla je čaršave sa kreveta i otkrila nekoliko slojeva debelih sunđerastih madraca. Zahvativši polovinu, svukla ih je sa kreveta. „Mislite li da će vam sada biti udobno?”, ona upita, pritiskajući preostale slojeve. Sonea je oklevala, a onda i sama pritisla madrace. Krevet je još uvek bio mekan, ali je osećala drvenu osnovu ispod njih. Klimnula je. „Divno”, guknu služavka. „Donela sam vam vodu da se operete i... O! Pa vi ste spavali u odeći. Nije bitno. Donela sam vam čistu. Kada završite izađite u salon. Uzećemo malo kolača i sumija da započnemo dan.” Zabavljena ovime, Sonea je posmatrala kako žena podiže madrace i odlazi iz sobe. Kada su se vrata zatvorila, sela je na ivicu kreveta i uzdahnula. Još uvek sam ovde. Prešla je u glavu kroz jučerašnju dan: razgovor sa Rotenom, njenu rešenost da pobegne, ljude koje je videla sinoć kroz prozor. Uzdahnula je, ustala i pogledala lavor vode, peškir i sapun koji joj je služavka donela. Slegnuvši, skinula se, oprala i presvukla a zatim prišla vratima. Kada je posegnula za ručkom počela je da okleva. Nesumnjivo ju je u sobi sa druge strane vrata čekao Roten. Osetila je tračak nervoze, ali ne i strah. On je čarobnjak. To bi trebalo još više da je uplaši, ali je rekao da joj neće nauditi, a ona je odabrala da mu veruje - za sada. Da ga pusti u svoj um, međutim, neće biti tako lako. Nije imala predstavu da li bi na taj način mogao da joj naškodi. Šta ako može da promeni način njenog razmišljanja i učini da zavoli Gildu? Kakvog drugog izbora imam? Moraće da veruje da ne može ili neće da joj se petlja sa umom. Bio je to rizik koji je morala da preduzme, a zabrinutost oko toga neće ništa olakšati. Ispravivši leđa, otvorila je vrata. Soba sa druge strane je očigledno bila ta u kojoj je Roten provodio najviše vremena. Komplet fotelja je okruživao niski sto u središtu prostorije. Police za knjige i viši stolovi su stajali uz zidove. Roten je sedeo u jednoj od tapaciranih fotelja dok su njegove plave oči išle levo-desno preko stranica knjige.

Podigao je pogled i osmehnuo se. „Dobro jutro, Sonea.” Služavka je stajala pored jednog od bočnih stolova. Sonea se smesti u fotelju nasuprot Rotena. Donevši poslužavnik do stola, služavka postavi ispred Rotena jedan pehar, a drugi ispred Sonee. Roten odloži knjigu sa strane. „Ovo je Tanja” reče on pogledavši ženu. „Moja služavka.” Sonea klimnu. „Zdravo, Tanja.” „Čast je upoznati vas, gospo”, odgovori žena poklonivši se. Osećajući kako joj se lice žari od neprijatnosti situacije, Sonea skrenu pogled. Na njeno olakšanje, Tanja se vratila stolu sa hranom. Posmatrajući ženu kako reda kolače na poslužavnik, Sonea se pitala da li bi trebalo da bude polaskana ovim poštovanjem? Možda su se nadali da će to da joj se dopadne, kao i sav ovaj luksuz, pa da će postati za saradnju. Osetivši Sonein pogled na sebi, žena podiže pogled i nervozno se nasmeši. „Da li si dobro spavala, Sonea?”, upita Roten. Pogledavši u njega, ona slegnu. „Pomalo.” „Da li bi želela da danas nastaviš sa lekcijama čitanja?” Pogledala je knjigu koju je čitao i shvatila da joj je poznata. Pratio je njen pogled. „A, ›Fijenove napomene za upotrebu magije‹. Pomislio sam da bi trebalo da znam šta si to čitala. Ovo je stara istorijska knjiga, a ne udžbenik, i podaci bi mogli biti zastareli. Mogla bi...” Kucanje na vratima ga prekide. Ustavši, prišao je ulaznim vratima i odškrinuo ih. Znajući da lako može da je spreči da pobegne, shvatila je da ju je namerno sprečio da vidi posetioca - ili je možda sprečavao posetioca da vidi nju? „Da? Gospodaru Fergune. Šta mogu učiniti za vas?” „Želim da vidim devojku.” Glas je bio jasan i uglađen. Sonea je piljila u Tanju koja joj je prostrla ubrus preko krila. Sluškinja se namrštila ka Rotenovim leđima pre nego što se odmakla. „Previše je rano za to”, odgovori Roten. „Ona je...” Oklevao je, a onda izašao napolje i zatvorio vrata za sobom. Sonea je kroz vrata čula blago mrmorenje kada se rasprava nastavila. Pogledala u Tanju kada joj je ova opet prišla, ovaj put noseći tanjir pun

slatkih kolača. Sonea odabra jedan i probno otpi gutljaj iz šolje ispred sebe. Gorak ukus joj ispuni usta i ona iskrivi lice. Tanja podiže obrve i klimnu ka piću u Soneinoj ruci. „To sigurno znači da vam se ne sviđa sumi”, ona reče. „Šta biste želeli da pijete?” „Raku”, odvrati Sonea. Služavka načini izraz iskrene žalosti. „Nemamo ovde rake, žao mi je. Mogu li umesto toga da vam donesem sok od pačija?” „Neka hvala.” „Onda vodu?” Sonea je sumnjičavo pogleda. Tanja se nasmeši. „Ovde je voda čista. Evo, doneću vam malo.” Vratila se do stola u zadnjem delu sobe, iz krčaga napunila čašu i donela je Sonei. „Hvala”, reče Sonea. Podigavši čašu, iznenadila se što je tečnost bistra. Ni najmanja trunka nije plivala u njoj. Otpivši gutljaj, osetila je samo blagu slatkoću. „Vidite?”, reče Tanja. „Sada ću pospremiti vašu sobu, Neću biti tu nekoliko minuta, ali ako vam nešto treba, slobodno me pozovite.” Sonea klimnu i oslušnu služavkine korake dok se udaljavala. Nasmešila se kada su se vrata od spavaće sobe zatvorila. Uzevši čašu, Sonea iskapi vodu i brzo osuši unutrašnjost salvetom. Tiho prišavši vratima, stavila ju je na drvo, a uvo naslonila na njeno dno. „... je držiš ovde. Opasno je.” Ovaj glas je pripadao strancu. „Ne dok ne povrati snagu”, odgovori Roten. „Kada se to dogodi pokazaću joj kako da bezbedno istroši svoje moći, kao što je to učinila juče. Nema nikakve opasnosti po zgradu.” Onda nastupi stanka. „Bez obzira, nema razloga da je držiš izolovanu.” „Kao što sam ti rekao, plašljiva je, a i ne baš malo zbunjena. Ne treba joj gomila čarobnjaka koji svi na desetine različitih načina pokušavaju da joj kažu istu stvar.” „Ne gomila, samo ja - i samo želim da je upoznam. Podučavanje ću prepustiti tebi. Sigurno u tome nema ničeg lošeg?” „Razumem, ali biće vremena za to kasnije, kada zadobije nešto samopouzdanja.”

„Ne postoji nikakav zakon u Gildi kojim možeš da je skloniš od mene, Rotene.”, odgovori neznanac glasom u kome se pojavio upozoravajući ton. „Ne, ali verujem da bi većina razumela moje razloge.” Neznanac uzdahnu. „Isto toliko brinem o njenoj dobrobiti koliko i ti, Rotene, a dugo i naporno sam tragao za njom. Mislim da bi se mnogi složili da ja imam nekog glasa u svemu tome.” „Dobićeš priliku da je upoznaš, Fergune”, odgovori Roten. „Kada?” „Kada bude bila spremna.” „A samo ti ćeš to da odrediš.” „Za sada.” „Još ćemo da vidimo.” Uslediia je tišina, a onda drška vrata poče da se okreće. Sonea jurnu nazad do svog mesta i stavi salvet na krilo. Kako se Roten vratio u sobu, njegov izraz se iz neraspoloženog promeni u veseo. „Ko je to bio?” upita Sonea. Slegnuo je. „Samo neko ko je želeo da vidi kako si.” Sonea klimnu, a onda se nagnu napred i uze još jedan slatki kolač. „Zašto mi se Tanja klanja i obraća mi se sa gospo?” „O”, Roten se svali u fotelju i posegnu za šoljom gorke tečnosti koju mu je Tanja ostavila. „Svim čarobnjacima se obraća sa gospodaru ili gospo.” Slegnuo je ramenima. „Oduvek je tako.” „Ali ja nisam čarobnjak” istaknu Sonea. „Pa, ona je malo požurila” zakikota se Roten. „Mislim...” Namrštila se. „Mislim da me se plaši.” Namrštio se ka njoj preko ruba šolje. „Samo je malo nervozna u tvojoj blizini. Opasno je biti pored čarobnjaka koji ne zna za kontrolu.” Tugaljivo se osmehnuo. „Izgleda da ona nije jedina koja je zabrinuta. Poznajući opasnosti bolje nego drugi, možeš da zamisliš kako se neki od čarobnjaka osećaju zbog toga što živiš u njihovom sopstvenom Domu. Nisi ti jedina koja nije sinoć imala lak san.” Prisetivši se zarobljavanja, srušenih zidova i krša koje je videla pre nego što se onesvestila, uzdrhtala je. „Za koliko vremena ćeš da me naučiš kontroli?” Njegov izraz postade ozbiljan. „Ne znam”, priznade. „Ali ne brini se. Ako

tvoje moći ponovo počnu da se ispoljavaju, istrošićemo ih kao i prošli put.” Klimnula je ali kako je pogledala u drugi kolač koji je držala, osetila je kako joj se stomak steže. Usta su joj iznenada delovala previše suvo da prime nešto tako slatko. Progutavši knedlu, odložila ga je u stranu. —oOo— Jutro je bilo oblačno i mračno, a do podneva teški oblaci su se preteče nagomilali iznad grada. Sve je bilo obavijeno senkama, kao da je noć bila previše nestrpljiva da sačeka kraj dana. Ovakvih dana, unutrašnje osvetljenje Univerziteta je mnogo primetljivije. Roten uzdahnu kada je Danil pustio korak, nakon što su ušli u hodnik Univerziteta. Pokušao je da održi korak sa njim, ali je ubrzo odustao. „Kako čudno”, reče Danilu sa leđa. „Izgleda da je tvoje hramanje nestalo.” Danil se okrenuo, a onda trepnuo od iznenađenja kada je video koliko je Roten zaostao. Dok je usporavao korak, blaga nesigurnost u njegovom hodu se vratila. „Ah, evo ga”, klimnu Roten. „Zašto žuriš, Danile?” „Želim da što pre završim sa tim.” „Samo predajemo naše izveštaje” kaza mu Roten. „Verovatno ću ja da budem taj kome će da zapadne da sve ispriča.” „Ja sam bio onaj koga je visoki gospodar poslao u potragu za Lopovima”, promrmlja Danil. „I ja ću morati da odgovaram na sva njegova pitanja.” „On je samo nekoliko godina stariji od tebe, Danile. Isto i Lorlen, a on te nikad ne uplaši tako istera razum iz tebe.” Danil otvori usta da se pobuni, a onda ih ponovo zatvori i odmahnu glavom. Stigli su do kraja hodnika. Prišavši vratima upraviteljeve sobe, Roten se nasmeši kada ču Danila kada je duboko udahnuo. Roten je zakucao i vrata se otvoriše na unutra i otkrivajući veliku, oskudno nameštenu prostoriju. Svetlosna kugla je lebdela nad stolom na suprotnom kraju sobe, osvetljujući tamno plavu odoru upravitelja. Lorlen podiže pogled i uperi svoje pero ka njima. „Uđite, gospodaru Rotene, gospodaru Danile. Sedite.” Roten pogleda po sobi. Prilika u crnoj odori nije bila zavaljena ni u jednoj

od fotelja niti se skrivala u mračnim uglovima. Danil lagano odahnu od olakšanja. Lorlen se nasmešio kada su se smestili u fotelje ispred njegovog stola. Nagnuvši se napred, uzeo je listove papira koje mu je pružio Roten. „Jedva čekam da pročitam vaše izveštaje. Siguran sam da će gospodar Danilov biti zadivljujući.” Danil se trgnu, ali ništa ne reče. „Visoki gospodar vam šalje svoje čestitke.” Lorlenov pogled je šetao od Rotena do Danila. „A takođe primite i moje.” „Onda zauzvrat nudimo našu zahvalnost”, odgovori Roten. Lorlen klimnu, a onda se krivo nasmeši. „Akarin je naročito zadovoljan što može nesmetano da spava, sada kada više nema divljih pokušaja magije da ga bude tokom noći." Videvši da su se Danilove oči raširile, Roten se nasmeši. „Pretpostavljam da postoje i mane ako se poseduju tako istančana čula.” Pokušao je da zamisli visokog gospodara kako noću korača po sobi, proklinjući neuhvatljivu devojku iz straćara. Taj prizor mu se baš nije uklapao sa dostojanstvenim vođom Gilde. Namrštio se. Koliko li će interesovanje Akarin da pokaže prema Sonei sada kada je pronađena?” „Upravitelju, mislite li da će visoki gospodar želeti da upozna Soneu?” Lorlen zavrte glavom. „Ne. Njegova glavna briga je bila to da možda neće biti pronađena pre nego što njene moći postanu destruktivne - a kralj je počeo da dovodi u pitanje našu sposobnost da pazimo na sopstveni soj.” Nasmešio se Rotenu. „Mislim da razumem zašto pitate. Akarin može da bude krajnje zastrašujuć, naročito mlađim polaznicima, a Sonea se lako može uplašiti.” „To me dovodi do jedne druge stvari”, reče Roten nagnuvši se napred. „Ona je zaista krajnje plašljiva, a takođe veoma sumnjičava u pogledu nas. Trebaće joj neko vreme da nadvlada svoj strah. Zeleo bih da je držim izolovanu dok ne zadobije nešto poverenja u nas, a tek onda počeo polako da je upoznajem sa jednom po jednom osobom.” „To zvuči razumno.” „Fergun je jutros tražio da je vidi.” „Ah.” Lorlen klimnu i poče da dobuje prstima po stolu. „Hmmm, vidim sve argumente koje će upotrebiti da bi bilo po njegovom. Mogu da odredim

da je niko ne vidi dok ne bude spremna, ali mislim da on neće biti zadovoljan dok ne preciziram šta „spremna” znači i ne odredim datum. Ustao je i počeo da korača iza stola. „Takođe, dva zahteva za pokroviteljstvo komplikuju stvari. Ljudi će prihvatiti da, budući da imaš mnogo iskustva u učenju kontroli, da ti treba da budeš taj koji će nju naučiti. Ali ako Fergun bude isključen iz Soneine rane obuke, ljudi će iz saosećanja podržati njegov zahtev za pokroviteljstvo.” Zastao je. „Može li Fergun da bude jedan od ovih ljudi sa kojima ćeš je upoznati.” Roten odmahnu. „Ona je krajnje pronicljiva i brzo primećuje osećanja ljudi. Fergun prema meni ne gaji previše ljubavi. Ako treba da je ubedim da smo svi prijateljski nastrojeni, dobronamerni ljudi, onda nam neće pomoći to što će videti konflikt između bilo koga od nas. Takođe, možda može shvatiti njegovu rešenost da je vidi kao nameru da joj naudi.” Lorlen ga je posmatrao za trenutak a onda prekrstio ruke. „Svi žele da Sonea nauči kontrolu što je pre moguće”, on reče, „Mislim da se niko neće usprotiviti ako odlučim da je ništa u tome ne srne ometati. Koliko mislite da će joj trebati vremena? „Ne znam”, priznade Roten. „Učio sam nezainteresovane, i polaznike koji nisu mogli da se koncentrišu, ali nikada nisam pokušao da naučim kontroli nekoga ko ne veruje čarobnjacima toliko kao ona. Može potrajati nekoliko nedelja.” Lorlen se vratio na svoje sedište. „Ne mogu da vam dam toliko vremena. Daću vam dve nedelje, tokom kojih možete da odlučujete ko će je upoznati, a ko ne. Nakon toga ću vas posećivati svakih par dana da vidim koliko je blizu prihvatljivog nivoa kontrole.” Zastao je i noktom kucnuo o površinu stola. „Ako možete, upoznajte je do tada sa barem još jednim čarobnjakom. Reći ću Fergunu da će moći da je vidi kada bude savladala kontrolu, ali zapamtite, što duže to bude trajalo, to će više podrške on dobijati.” Roten klimnu. „Razumem.” „Ljudi će očekivati da saslušanje bude održano tokom prvog okupljanja nakon što se nauči kontroli.” „Ako budem uspeo da je ubedim da ostane?”, dodade Roten. Lorlen se namršti. „Mislite li da će odbiti da se pridruži Gildi?” „Previše je rano reći”, odgovori Roten. „Ne možemo je prinuditi da da

zavet.” Zavalivši se u naslon, Lorlen zamišljeno pogleda Rotena, čela nabranog od brige. „Da li je svesna alternative?” „Još uvek nije. Pošto pokušavam da zadobijem njeno poverenje, mislio sam da je bolje da ostavim te vesti za kasnije.” „Razumem. Možda će je, ako odaberete pravi trenutak, to ubediti da ostane." Kiselo se osmehnuo. „Ako ode, Fergun će biti ubeđen da ste je vi nagovorili da odustane, samo njemu u inat. U svakom slučaju vas očekuju teške bitke, Rotene.” Danil se namrštio. „To znači da on ima snažno pravo na pokroviteljstvo, zar ne?” „Teško je reći. Mnogo toga može zavisiti od podrške koju obojica dobijete. Ali ne bi trebalo govoriti o tome pre saslušanja.” Lorlen se ispravio i prešao pogledom sa Rotena na Danila. „Nemam više nikakvih pitanja. Da li ijedan od vas dvojice ima još nešto o čemu želi da porazgovaramo?” „Ne.” Roten ustade i klimnu glavom. „Hvala vam, upravitelju.” Kada su se našli u hodniku, Roten osmotri svog druga. „To nije bilo tako strašno, zar ne?” Danil slegnu ramenima. „On nije bio tu.” „Ne.” Kako je još jedan čarobnjak zašao u hodnik, Danil prilagodi svoj korak, počevši da zastajkuje. Roten odmahnu glavom. „Ti zaista glumiš to hramanje!” Danil je izgledao povređeno. „Bila je to duboka posekotina, Rotene.” „Ne baš toliko duboka.” „Gospa Vinara kaže da će proći nekoliko dana pre nego što ukrućenost ne nestane.” „Zaista je to rekla?” Danil podiže obrve. „A ne bi ti naškodilo ako bi podsetio ljude kroz šta smo prošli da bismo uhvatili devojku.” Roten se zakikotao. „Veoma sam zahvalan zbog žrtvovanja svog dostojanstva, koju podnosiš.” Danil ispusti prezrivi zvuk. „Ako Fergun može nedeljama da šeta unaokolo sa zavojem preko te ogrebotinice na slepoočnici, onda mogu i ja sa svojim hramanjem.”

„Razumem.” Roten polako klimnu. „Onda je u redu.” Stigli su do zadnjeg ulaza Univerziteta i stali. Napolju se vazduh beleo od padajućeg snega. Razmenivši začuđene poglede, izašli su u vrtlog beline i pošli žurnim korakom.

DEVETNAESTO POGLAVLJE

ČASOVI POČINJU Nedelja sve goreg vremena je zakopala zemljište Gilde debelim slojem snega. Travnjaci, vrtovi i krovovi su nestali pod sjaktavim belim pokrivačem. Pod prijatnom zaštitom svog magičnog štita, Danil je mogao da se divi prizoru a da nije morao da trpi neprijatnosti. Polaznici su kružili oko ulaza u Univerzitet. Kada je ušao u zgradu, jedna trojka projuri pored njega, ogrtača čvrsto obavijenih oko ramena. Deo srednjezimskib primljenih, pretpostavio je. Trebalo je nekoliko nedelja obuke pre nego što bi novi polaznici naučili kako da se štite od hladnoće. Popevši se uz stepenice, zatekao je malu grupu polaznika kako čeka ispred alhemičarske prostorije u kojoj je Roten držao svoje časove. Mahnuvši im da uđu unutra, pošao je za njima. „Gospodaru Danile.” Prepoznavši glas, Danil se suzdrža da ne jekne. Okrenuo se i ugledao Ferguna kako ide hodnikom ka njemu zajedno sa gospodarem Kerinom. Zaustavivši se nekoliko koraka od Danila, Fergun odmeri vrata učionice. „Da li je to Rotenov čas na koji ideš?” „Da”, odvrati Danil. „Ti ih učiš?” „Da.” „Shvatam”, Fergun se okrenuo sa Kerinom za petama. Tiho, taman dovoljno glasno da bi Danil mogao da ga čuje, on dodade: „Iznenađen sam što su to dozvolili.” „Kako to misliš?”, upita Kerin, glasom koji je postajao sve tiši što su se više odaljavali. „Zar se ne sećaš svih onih nevolja u koje nas je uvukao dok smo bili polaznici?” „A, to!” Kerin se nasmeja i njegov smeh odjeknu hodnikom.

„Pretpostavljam da bi mogao da predstavlja loš uticaj.” Skrgućući zubima, Danil se okrenuo i zatekao Rotena kako stoji u dovratku. „Rotene!”, uzviknu Danil. „Šta ti radiš ovde'” „Samo sam svratio do biblioteke.” Rotenov pogled se nije pomerio sa Fergunovih leđa. „Zadivljuje me koliko vas dvojica nastavljate to neprijateljstvo. Da li ćete ikada uopšte zaboraviti na prošlost?” „ Njemu to nije neprijateljstvo”, promumla Danil. „To mu je zabava u kojoj previše uživa da bi je prekinuo.” Roten podiže obrve. „Pa, ako se ponaša kao zlobni polaznik, ljudi će tako posmatrati i njegove reći.” Nasmešio se trojici polaznika koji su trčali niz hodnik i proleteli kroz vrata učionice. „Kako napreduju moji polaznici?” Danil iskrivi lice. „Ne znam kako se ti snalaziš, Rotene. Nećeš valjda na duže da mi ih prepustiš, zar ne?” „Ne znam. Par nedelja. Možda meseci.” Danil zaječa. „Misliš li da je Sonea već spremna da počne sa lekcijama iz kontrole?” Roten odmahnu glavom. „Ne.” „Ali već je protekla jedna nedelja.” „Tek je protekla jedna nedelja”, uzdahnu Roten. „Sumnjam da će nam verovati ako joj damo i pola godine da se navikne.” Namrgodio se. „Nije u pitanju to što nas ne voli kako pojedince, već ne veruje da Gilda namerava dobre stvari - i neće, dok ne bude videla dokaz. Nemamo vremena za to. Kada je Lorlen poseti, očekivaće da smo već započeli sa časovima.” Danil uhvati prijatelja za ruku. „Za sada sve što treba da učiniš je da je naučiš kontroli, a za to je potrebno da veruje samo tebi, Rotene. Ti si dopadljiv tip. Jedino što ti je na umu je njena dobrobit.” Oklevao je. „Ako ne možeš da joj kažeš, onda joj pokaži.” Roten se namršti, a onda mu se oči raširiše kada je razumeo. „Da je pustim da pogleda u moj um?" „Da. Znače da si joj govorio istinu.” „To... to nije neophodno prilikom učenja kontroli, ali okolnosti su daleko od uobičajenih.” Roten se namršti. „Postoje neke stvari koje ću morati da je sprečim da sazna ali..."

„Sakri ih.” Danil se osmehnu. „Sada imam učionicu punu tvojih polaznika koji me čekaju, nestrpljivih da isprobaju na meni najnovije nestašluke i grimase smišljene za mučenje učitelja. Lorlen nije nikakav problem. Kada se budemo videli večeras, ja očekujem da čujem da si načinio značajan napredak.” Roten se zasmeja. „Budi razuman prema njima i oni če biti razumni prema tebi, Danile.” Kada se njegov prijatelj okrenuo, Danil se kratko i tužno nasmeja. Negde iza njih, udarač je oglasio univerzitetski gong. Uzdahnuvši, Danil je ispravio ramena i ušao u učionicu. —oOo— Oslonjena na prozorski okvir, Sonea je gledala kako poslednji od čarobnjaka i polaznika nestaju sa vidika. Međutim, nisu svi reagovali na univerzitetski gong. Dve udaljene prilike su ostale da stoje na drugom kraju vrta. Jedno je bila žena u zelenoj odori i crnim pojasom - starešina iscelitelja. Dakle, žene su ipak imale nekakvog uticaja u Gildi, ona pomisli. Druga prilika je bio muškarac u plavoj odori. Pomislivši na Rotenovo objašnjenje boja odora, nije mogla da se seti da je pomenuo plavu. Boja je bila neuobičajena, tako da je možda i on bio uticajan čarobnjak. Roten joj je objasnio kako se čarobnjaci na visokim položajima biraju glasanjem članova Gilde. Ovaj metod biranja vođa saglasnošću većine je bio neobičan. Očekivala je da moćni čarobnjaci vladaju ostalima. Prema Rotenu, ostatak čarobnjaka je vreme provodio predavajući polaznicima, eksperimentišući ili radeći na javnim projektima. Ovo je uključivalo poslove koji su se protezali od impresivnih do smešnih. Bila je iznenađena kada je saznala da su čarobnjaci sagradili marinu, i bilo joj je zanimljivo da sluša o jednom čarobnjaku koji je ceo svoj život proveo praveći sve jače i jače lepkove. Dobujući prstima, pogledala je ponovo po sobi. Poslednje nedelje je našla prilike da sve ispita, čak i sobu u kojoj je spavao Roten. Pažljiva pretraga svih ormana, sanduka i fioka je otkrila odeću i svakodnevne predmete. Nekoliko brava, na koje je naišla, brzo su se predale pred njenim

obijačkim veštinama, ali stari dokumenti su joj bili jedina nagrada. Krajičkom oka je primetila neki pokret i vratila se do prozora. Dva čarobnjaka su se rastala i čovek u plavoj odori je sada hodao duž ivice vrta ka jednospratnoj rezidenciji visokog gospodara. Naježila se kada se setila noći kada je provirila u tu zgradu. Roten nije pomenuo ništa o čarobnjacima-ubicama, ali to teško da je bilo iznenađujuće. Pokušavao je da je ubedi da je Gilda prijateljska i korisna. Ako čovek u crnoj odori nije ubica, šta bi drugo mogao da bude? U njenom sećanju iskrsnu slika čoveka u odeći umrljanoj krvlju. „Učinjeno je", rekao je. „Da li si mi doneo odoru?" Poskočila je kada su se iza nje zatvorila ulazna vrata. Okrenula se i odahnula kada je Roten ušao u sobu u kovitlacu ljubičaste odore. „Izvini što si me toliko čekala.” Bio je čarobnjak, a opet joj se izvinjavao. Zabavljena ovime, umesto odgovora je slegla ramenima. „Doneo sam neke knjige iz biblioteke.” Ispravio se i ozbiljno je pogledao. „Ali sam mislio da bismo mogli da počnemo sa nekim vežbama za um. Šta misliš?” „Vežbe za um?”, pogledala ga je sa neodobravanjem, a onda se ohladila kada je shvatila šta predlaže. Da li je posle samo nedelju dana očekivao da će mu verovati? Da li mu verujem? Pažljivo ju je posmatrao. „Verovatno nećemo početi sa lekcijama kontrole”, kaza joj. „Ali bi trebalo da se upoznaš sa sporazumevanjem umovima kao pripremom za lekcije.” Pomislivši na proteklu nedelju, razmotrila je šta je sve naučila od njega. Najveći deo vremena je provodio učeći je da čita. Isprva je bila podozriva i očekivala je da pronađe nešto u sadržaju knjiga što bi mogao da iskoristi kao mito ili mamac. Gotovo da se razočarala kada je shvatila da čita samo jednostavne avanturističke priče u kojima se magija gotovo nije ni pominjala. Za razliku od Serina, koji je veoma pazio da je slučajno ne naljuti, Roten nije oklevao da je ispravi kada bi pogrešila. Mogao je da bude krajnje strog, ali na svoje iznenađenje je otkrila da uopšte nije zastrašujuć. Čak je zatekla

sebe kako želi da ga malo zadirkuje kada je bio tako ozbiljan. Kada je nije podučavao, pokušavao je da ćaska. Znala je da mu to nimalo nije olakšavala kada je o toliko mnogo tema odbijala da razgovara. Iako je uvek bio voljan da joj odgovori na sva pitanja, nije pokušao da je prevari ili prinudi da za uzvrat otkrije nešto o sebi. Da li će sporazumevanje umom biti ovakvo? Da li će još uvek moći da sakrije delove sebe? Jedini način da saznam je da probam, rekla je sebi. Progutavši; brzo je klimnula. „Kako ćemo da počnemo?” Ispitivajuće ju je pogledao. „Ako ne želiš, možemo da sačekamo još nekoliko dana." „Ne.” Ona odmahnu glavom. „Može i sada.” Klimnuo joj je a onda pokazao fotelje. „Sedi. Bitno je da ti bude udobno.” Spustila se na fotelju, a onda je posmatrala dok je sklanjao niski stočić i pomerio fotelju tako da je bila odmah nasuprot nje. Nezadovoljno je primetila da će sedeti blizu nje. „Reći ću ti da zatvoriš oči" kazao joj je. „Onda ću da te uzmem za ruke. Iako nije neophodno da se dodirujemo kada pričamo jedno sa drugim, pomaže da usresrediš um. Da li si spremna?” Ona klimnu. „Zatvori oči”, naloži joj, „i opusti se. Diši duboko i polako. Slušaj zvuk svog disanja.” Učinila je kako je rekao. Dugo vremena je ćutao. Malo kasnije je shvatila da je ritam njihovog disanja isti i zapitala se da li je on promenio svoj dah da bi se prilagodio njoj. „Zamisli da se sa svakim izdahom opušta deo tvog tela. Prvo prsti na nogama, onda stopala pa gležnjevi. Listovi, kolena, butine. Odmori prste, šake, zglobove, ruke i leđa. Pusti ramena da se oklembese. Sada malo pusti glavu da ti visi.” Iako je mislila da su njegove instrukcije pomalo čudne, učinila je kako je rekao. Osećala je kako napetost napušta njene udove i postala je svesna lepršanja u stomaku. „Sada ću da te uzmem za ruke”, kaza joj. Ruke koje su obuhvatile njene su izgledale toliko veće. Oduprla se

nagonu da otvori oči da proveri. „Slušaj. Misli o tome što čuješ.” Iznenada je postala svesna da je okružena neprekidnim tihim zvucima. Svaki od zvukova ju je saletao i zahtevao da ga prepozna: zvuk koraka u hodniku, udaljeni glasovi čarobnjaka i slugu su dopirali sa obe strane i od spolja... „Sada pusti da zvuci koji dolaze izvan ove sobe zamru. Umesto toga se usresredi na zvuke iz ove prostorije.” Unutra je bilo tiše. Jedini zvuk su stvarala njihova disanja, ali sada u različitim ritmovima. „Pusti da i ti zvuci zamru. Sada slušaj zvuke svog sopstvenog tela. Lagano kucanje tvog srca...” Namrštila se. Osim svog disanja nije mogla da čuje nikakve zvuke iz svog tela. „...strujanje krvi kroz tvoje telo." Iako se prilično koncentrisala nije mogla da čuje... „...Zvuk tvog stomaka...” „...ili je možda mogla? Bilo je tu nečega...” „...Vibracije u tvojim ušima...” Onda je shvatila da zvuke koje je opisivao nije toliko čula koliko ih je osetila. „...a sada slušaj zvuk svojih misli.” Na trenutak je bila zbunjena ovim poslednjim uputom, ali ona je na rubu uma osetila prisustvo. - Zdravo, Sonea. - Rotene? - Tako je. Prisustvo je postajalo opipljivije. Ličnost koju je osetila je bila iznenađujuće poznata. Bilo je to kao prepoznavanje glasa, glasa tako jedinstvenog da ga nikada ne bi mogao pomešati sa drugim. - Znači, ovo je umna komunikacija, pomisli ona. - Da. Koristeći je, možemo da pričamo jedan sa drugim i na velikim razdaljinama. Shvatila je da nije čula reci, već je osećala značenje misli koje joj je slao. Pojavile bi se u njenom umu i razumela bi ih brzo i u potpunosti, tako da je

sa sigurnošću znala tacno ono što je on želeo da joj saopšti. - Toliko je brže od govora! - Da i manja je šansa da dođe do nesporazuma. - Da li bih ovako mogla da dozovem svoju tetku? Mogla bih da joj kažem da sam još uvek živa. - I da i ne. Samo čarobnjaci mogu da komuniciraju umovima bez fizičkog kontakta. Mogla bi da pričaš sa svojom tetkom ali bi morala da je dodiruješ. Međutim, ne postoji razlog zašto ne bi mogla da joj pošalješ običnu poruku.. Što bi otkrilo gde se oni nalaze, shvatila je. Osetila je kako njena oduševljenost umnim sporazumevanjem čili. Mora da bude oprezna. - Znači... da li svi Čarobnjaci stalno ovako pričaju? - Ne često. - Zašto ne? - Postoje ograničenja ovog oblika komunikacije. Možeš da osetiš emocije iza misli koje ti drugi šalju. Na primer, lako je otkriti da li neko laže. - Da li je to loše? - Samo po sebi nije, ali zamisli da si primetila da tvoj prijatelj ćelavi. Osetio bi iza tvojih misli da ti je to smešno i iako ne bi znao šta je u pitanju, znao bi da je na njegov račun. Sada zamisli da to nije tvoj prijatelj koji će ti oprostiti, već neko koga poštuješ i želiš da impresioniraš. - Shvatam šta hoćeš da kažeš. - Dobro. Sada sledeći deo tvoje lekcije. Želim da zamisliš da je tvoj um u nekoj sobi - prostoru sa zidovima, podom i tavanicom. Odmah je zatekla sebe kako stoji u sredini sobe. Bila joj je poznata, ali nije mogla da se seti da li je ranije videla takvu. Bila je prazna i nije imala vrata ni prozore a zidovi su bili od golog drveta. - Šta vidiš? - Zidovi su drveni i prazna je, ona odvrati. - A, vidim je. Ova soba je svesni deo tvog uma. - Znači... možeš da mi vidiš u um? - Ne, upravo si mi projektovala sliku. Pogledaj, vratiću ti je natrag. Slika sobe se stvori u njenom umu. Bila je nejasna i maglovita, a detalji nisu više bili vidljivi.

- Drugačija je... i pomalo mutna, kaza mu. - To je zato što je prošlo nešto vremena i moje sećanje na nju je izbledelo. Razlika koju vidiš je zbog toga što moj um popunjava detalje koji nedostaju u mom sećanju, kao što su boja i teksture. Sada tvojoj sobi trebaju vrata. Istog trena se ispred nje stvoriše vrata. - Priđi vratima. Sećaš li se kako je tvoja moć izgledala? - Da, kao svetleća kugla svetlosti. - To je čest način na koji se ona zamišlja. Želim da zamisliš kako je izgledala i kada je bila snažna i nakon što je oslabila. Možeš li da se setiš? - Da... - Sada otvori vrata. Vrata se otvoriše i ona se nađe na pragu tame. Bela kugla je lebdela ispred nje, jarko svetleći. Bilo je nemoguće da proceni koliko je bila daleko. Na trenutak joj je izgledalo kao da lebdi nadomah ruke, a sledećeg bi izgledala kolosalno i visila na neprocenjivom rastojanju od nje. - Koliko je velika u poređenju sa onim čega se sećaš? - Nije tako velika kao kada je bila opasna. Ona mu posla sliku kugle. - Dobro. Raste brže nego što sam očekivao, ali imamo nešto vremena pre nego što tvoja magija počne da izbija nepozvana. Zatvori vrata i vrati se sobu. Vrata nestadoše i ona se zateknu opet u sredini sobe. - Želim da zamisliš još jedna vrata. Ovog puta vrata koja vode napolje, tako da ih načini većim. U sobi se pojaviše dvokrilna vrata i ona ih prepoznade kao ulazna vrata boravionice u kojoj je živela pre Pročišćenja. - Kada otvoriš, videćeš kuću. Trebalo bi da izgleda otprilike ovako. Slika bele kuće, nalik onim velikim trgovačkim domovima u Zapadnoj četvrti, iskrsnu joj u umu. Kako je raskririla vratnice u umu, našla se pred zgradom. Između njene sobe i kuće je bila uzana ulica. - Pređi je i idi do zgrade. Kuća je imala jedna jedina crvena vrata. Prizor se promenio i ona se našla ispred tih vrata. Kada je dotakla kvaku, otvorila su se na unutra i ona uđe u veliku belu sobu. Slike su visile sa zidova, a tapacirane fotelje su bile uredno razmeštene u

uglovima sobe. Podsetilo ju je pomalo na Rotenov salon, samo što je bila raskošnija. Osećaj njegove ličnosti je bio jak, kao moćan miris ili toplota sunca. - Dobrodošla, Sonea. Ti si sada u onome što bi mogla nazvati prvom prostorijom mog uma. Ovde mogu svašta da ti pokažem. Pogledaj slike. Prišla je najbližoj slici. U njoj je videla sebe u čarobnjačkoj odori kako ozbiljno priča sa drugim čarobnjacima. Uznemirena ovime, ona ustuknu. - Sačekaj, Sonea. Pogledaj sledeću sliku. Nevoljno je pošla duž zida. Sledeća slika je prikazivala nju u zelenoj odori kako leči čoveka sa povređenom nogom. Brzo se okrenula od nje. - Zašto te ovakva budućnost odbija? - Zato što to nisam ja. - Ali bi mogla da budeš. Da li sada vidiš da sam ti rekao istinu? Ponovo je pogledala slike i iznenada razumela da je zaista govorio istinu. Ovde nije mogao da je laže. Pokazivao joj je prave mogućnosti. Gilda je zaista želela da im se ona pridruži... Onda je pronašla crna vrata koja ranije nije videla. Kako je pogledala u njih, znala je da su zaključana i ona oseti kako joj se sumnja vraća. Možda nije mogao da laže, ali je verovatno moeao da sakrije neke istine. - Kriješ neke stvari od mene! optužila ga je. - Da, kaza joj. Svi imamo sposobnost da sakrijemo one delove nas za koje želimo da ostanu privatni. U suprotnom, niko od nas nikada ne bi dozvolio drugom da uđe u njegov um. Naučiću te da to radiš, zato što je tvoja potreba za privatnošću veća nego kod većine. Gledaj i daću ti da nazreš Šta se krije iza tih vrata. Vrata se otvoriše ka unutra. Kroz njih Sonea ugleda ženu koja leži na krevetu, lica samrtnički bledog. Osećaj snažnog bola se izlio napolje. Bez upozorenja, vrata se zalupiše. - Moja žena. - Umrla je...? - Da. Da li sada shvataš zašto krijem taj deo sebe? - Da... žao mi je. - To se dogodilo pre mnogo vremena, a shvatam da moraš da se uveriš da govorim istinu. Sonea se okrenu od crnih vrata. Pramen miomirisnog vazduha uđe u sobu,

mešavina cveća i nečeg hrskavog i neprijatnog. Slike nje u odori su se proširile i prekrile zidove, ali boje su bile zamućene. - Puno smo postigli. Da se vratimo u tvoj um? Odjednom soba poče da joj se izmiče pod nogama odbacivši je do crvenih vrata. Izašavši napolje, podigla je pogled. Pred njom se uzdizalo pročelje njene kuće. Bila je to obična drvena građevina, pomalo izanđala ali još uvek čvrsta - tipična za bolje delove straćarnika. Prešavši put, ponovo je ušla prvu sobu svog uma. Vrata se zatvoriš e iza nje. - Sada se okreni i pogledaj napolje. Kada je gurnula vrata, iznenadila se ugledavši Rotena kako stoji pred njom. Izgledao je malo mlađe i možda malo niže. „Da li ćeš me pozvati unutra?” Upitao je smešeći se. Koraknuvši unazad, pokazala mu je da uđe. Kako je prešao preko praga, osećaj njegovog prisustva ispuni sobu. Pogledao je unaokolo i ona iznenada shvati da više nije prazna. Osetila je nalet krivice kada je videla da je na obližnjem stolu bila kutija. Bila je to ona koju je obila. Poklopac je bio otvoren i unutra su bili jasno vidljivi dokumenti. Onda je ugledala Serija kako sedi na podu prekrštenih nogu i drži tri njoj poznate knjige. A u drugom uglu su stajali Džona i Ranel... „Sonea.” Okrenula se i zatekla Rotena sa rukama preko očiju. „Sve što ne želiš da vidim sakri iza vrata.” Pogledavši po sobi, koncentrisala se na izbacivanje svega. Sve je utonulo unazad kroz zid i nestalo. - Sonea? Okrenuvši se, shvatila je da je i Roten nestao. - Da li sam i tebe izgurala napolje? - Jesi. Pokušajmo ponovo. Ponovo je otvorila vrata i odmaknula se da pusti Rotena u sobu. Krajičkom oka primetivši pokret, okrenula se ka tamo, ali šta god da je videla je ponovo utonulo u zidove. Obrnuvši se, shvatila je da se iza vrata pojavila nova soba. Vrata su stajala otvorena na suprotnoj strani sobe i Roten je stajao na njima.

Prošao je kroz vrata i sve se promenilo. Stvorile su se dve sobe između njih, pa tri. - Dosta! Osetila je kako njegove ruke puštaju njene. Naglo svesna fizičkog sveta, otvorila je oči. Roten je bio zavaljen u naslon fotelje, kriveći lice i trljajući slepoočnice. „Da li si dobro?”, upitala je zabrinuto. „Šta se dogodilo?” „Dobro mi je.” Pustio je svoje ruke da padnu i kiselo se nasmešio. „Izgurala si me iz svog uma. To je prirodna reakcija, ali može da se nauči da se kontroliše. Ne brini. Navikao sam na to. Podučavao sam do sada mnoge polaznike.” Ona klimnu i protrlja ruke. „Da li želiš da ponovo pokušamo'” Odmahnuo je glavom. „Ne sada. Odmorićemo se i raditi na tvom čitanju. Možda budemo probali ponovo u toku popodneva.”

DVADESETO POGLAVLJE

ZAROBLJENIK GUDE Seri zevnu. Od kada je Sonea zarobljena, san je postao prevrtljiva stvar. Kada mu je bio potreban, izmicao bi mu a proganjao ga kada mu nije trebao. Upravo sada mu je bilo potrebno da bude budan više nego ikada ranije. Ledeni vetar je šibao drveće, šaljući vazduhom šuštanje a, povremeno, grančicu ili list. Hladnoća mu se uvlačila u mišiće čineći ih krutim. Pažljivo prebacivši težinu, isteglio se i protrljao prvo jednu, pa drugu nogu. Pogledao je ponovo u prozor i pomislio kako će mu glava eksplodirati ako bude još jednom pomislio „pogledaj napolje”. Očigledno Sonein talenat da oseti umove se nije protezao na otkrivanje neočekivanih posetioca ispod prozora. Posmatrao je grudve koje je napravio, a onda se sumnja vratila. Ako baci jednu od njih na prozor, morala bi da udari dovoljno glasno da je probudi, ali ne toliko glasno da privuče pažnju bilo koga drugog. Nije imao predstavu da li je još uvek u sobi i da li je bila sama. Kada je tek došao, svetio je gorelo, ali je ubrzo potom bilo ugašeno. Prozori levo od njenog bili su mračni, ali oni desno su još uvek svetleli. Nervozno je pogledao u zgradu Univerziteta koja se uzdizala sa njegove leve strane. Prozori su bili mračni. Nakon prve noći kada je ugledao Soneu, Seri nije video ni traga od tajanstvenog posmatrača. Krajičkom oka opazi da se ugasilo neko svetio. Pogledao je u čarobnjačku zgradu. Svetlost u sobama pored Soneine je nestala. Seri se mrgodno nasmešio i izmasirao svoje utrnule noge. Još samo malo... Kada se na prozoru pojavilo bledo lice, pomislio je, samo na trenutak, da je zaista zaspao i da sanja. Srce mu je bubnjalo dok je posmatrao Soneu kako gleda u vrt a zatim u Univerzitet. A onda je nestala sa vidika. Celog umora nestade. Serijevi prsti se sklopiše oko grudve. Noge su se

pobunile dok se iskobeljavao iz živice. Naciljao je i čim je grudva napustila njegove prste, sagnuo se natrag u zaklon živice. Slabašni udarac je dopreo do njega kada je grudva pogodila prozor. Njegovo srce je zapevalo u trijumfu kada se Soneino lice ponovo pojavilo. Posmatrala je sneg razmazan po staklu, a onda ponovo pogledala ka vrtu. Proverivši druge prozore, Seri ne primeti nikakve posmatrače. Izvukao se malo iz živice i video kako se Soneine oči šire kada ga je opazila. Iznenađenje je zamenio širok osmeh. Mahnuo joj je, a onda joj znakovima uputio pitanje. Uzvratila mu je sa „da”. Niko joj nije naudio. Odahnuo je od olakšanja. Lopovski jezik signala je bio ograničen na jednostavna značenja kao što su „spreman?”, „sada”, „čekaj”, „dalje odavde” i uobičajeni „da” i „ne”. Nije postojao znak za „Došao sam da te spasem. Da li je prozor zaključan?” Pokazao je na sebe, onda načinio pokrete kao da se penje, dočarao otvoreni prozor, pokazao ka njoj, pa ka sebi i završio sa znakom „beži odavde”. Uzvratila mu je sa „čekaj” pa pokazala na sebe, signalizirala „beži odavde” pa odmahnula glavom. Namrgodio se. Iako je o lopovskim znacima znala više od većine živalja, nikada nije bila upućena tako dobro kao on. Možda je želela da mu kaže da joj nije dozvoljeno da ide, ili da nije sada želela da ode, ili da treba da se vrati kasnije u toku noći. Počešao se po glavi i signalirao „beži odavde”, a zatim „sada”. Odmahnula je glavom, a onda je nešto sa njegove leve strane privuklo njenu pažnju i njegove oči se raširiše. Odmakavši se od prozora signalirala mu je „beži odavde” ponovo i ponovo. Seri čučnu i povuče se natrag u živicu, nadajući se da će vetar da prikrije šuštanje lišća. Nikakvi koraci nisu dopreli do njega i počeo je da se pita šta li ju je preplašilo, a onda topao vazduh dotaknu njegovu kožu i dlake na vratu mu se nakostrešiše. „Izađi”, reče prefinjeni glas, neprijatno blizu Serija. „Znam da si unutra.” Provirivši kroz živicu, Seri vide meke nabore odore nadohvat ruke. Ruka ulete kroz lišće. Seri se izvi sa njenog puta, proguravši se napolje iz živice i pripivsi se uz zgradu, dok mu je srce tuklo kao ludo. Čarobnjak se brzo ispravio. Znajući da je potpuno nezaklonjen, Seri jurnu duž zgrade ka šumi. Nešto ga je raspalilo po leđima i on pade u sneg. Neka težina ga je tako

držala, pritiskajući ga tako snažno da je jedva mogao da diše dok je hladnoća snega pekla njegovo lice. Čuo je korake kako se primiču i osetio kako u njemu narasta panika. Miran. Ostani miran, kazao je sebi. Nikada nisi čuo da su ubili nekog uljeza... Mada nikada nisi ni čuo da su ikada uopšte našli bilo kog uljeza... Gnječećeg pritiska nestade. Kako se uspravio na šake i kolena, osetio je kako ga nečija šaka grabi za ruku. Uspravila ga je na stopala i kroz živu ogradu odvukla do staze. Podigavši pogled, ohladio se kada je prepoznao čarobnjaka. Čarobnjakove oči postadoše prorezi. „Ti mi izgledaš poznato... A, sada se sećam. Prljavi živalj koji je pokušao da me udari.” Pogledao je ponovo ka Soneinom prozoru i zlokobno se osmehnuo. „Dakle, Sonea ima obožavaoca. Kako slatko.” Zamišljeno je posmatrao Serija a onda njegove oči zasijaše. „Šta ću da radim sa tobom sada? Verujem da se uljezi obično prvo ispitaju pre nego što se izbace iz Gilde. Pa, najbolje bi bilo da počnemo.” Seri se batrgao kada je čarobnjak počeo da ga vuče niz stazu ka Univerzitetu. Čarobnjakova tanka ruka je bila iznenađujuće snažna. „Pusti me!”, zahtevao je Seri. Čarobnjak uzdahnu. „Ako toliko navaljuješ da mi cimaš ruku, biću prinuđen da upotrebim manje fizičke načine da te držim. Molim te, sarađuj. I ja sam kao i ti nestrpljiv da završim posao kao i ti.” „Gde me vodiš?” „Negde gde nema ovog bučnog vetra, za početak.” Stigli su do kraja čarobnjačke zgrade i zaputili se ka Univerzitetu. „Gospodaru Fergune.” Čarobnjak stade i pogleda preko ramena. Primicale su se dve prilike u odorama. Osetivši iznenadno pojačanje stiska svog zarobljivača, Seri nije bio siguran da li treba da mu lakne ili da bude zabrinut zbog pridošlica. Fergunu se očigledno nije dopalo to što su se pojavili. „Upravitelju”, Fergun reče. „Kakva sreća. Baš sam pošao da vas probudim. Otkrio sam uljeza. Izgleda da je pokušavao da stupi u kontakt sa devojkom iz straćarnika.” „Već mi je sve poznato”, viša pridošlica pogleda u svog sadruga. „Da li ćete da ga ispitate?” Fergun je zvučao pun nade, ali njegov stisak

na Serijevoj ruci se pojačao. „Da”, odgovori visoki čarobnjak. Tromo je mahnuo rukom i lopta svetlosti se pojavi iznad njih. Seri oseti kako ga prekriva toplina, a vetra nestade. Pogledavši okolo, video je da se drveće još uvek povija, ali tri čarobnjaka su bila nedotaknuta. Na snažnoj svetlosti, odore čarobnjaka su dobile jarke boje. Visoki čarobnjak je nosio plavu, njegov sadrug, stariji čovek, nosio je ljubičastu, a Serijev zarobljivač crvenu. Visoki čarobnjak pogleda u Serija i blago se osmehnu. „Da li želiš da pričaš sa Soneom, Seri?” Seri trepnu od iznenađenja, a onda se namršti. Kako li je ovaj čarobnjak znao njegovo ime? Mora da mu je Sonea rekla. Da je želela da upozori Serija, dala bi im drugo ime... osim ako je nisu prevarili da im kaže ili pročitali iz njenog uma ili... Zašto je to uopšte bilo bitno? Ako su nameravali da mu naude, u svakom slučaju je bio osuđen na to. Ako je tako, mogao bi i da vidi Soneu. On klimnu. Visoki čarobnjak pogleda Ferguna. „Pusti ga.” Fergunov stisak se pojača pre nego što su njegovi prsti pustili Serijevu mišicu. Čarobnjak u plavoj odori pokaza Seriju da pođe za njima, a onda se zaputi ka čarobnjačkoj zgradi. Vrata se otvoriše pred njim. Svestan dvojice čarobnjaka koji hodaju iz njega kao straža, Seri je pratio visokog čarobnjaka uz kratko stepenište do gornjeg sprata. Hodali su niz širok hodnik do jednih od mnogih prilično običnih vrata. Stariji čarobnjak im je prišao i dotakao kvaku i ona se otvoriše na unutra. Unutra se nalazila luksuzna soba sa udobnim foteljama i finim nameštajem. U jednoj od fotelja je sedela Sonea. Kada je ugledala Serija, ona se osmehnu. „Uđi”, reče čarobnjak u plavoj odori. Seri uđe u sobu, a srce mu je još uvek tuklo kao ludo. Kako su se vrata zatvorila, on se osvrnu i zapita se da li je upravo ušao u zamku. „Seri”, uzviknu Sonea. „Tako je dobro opet te videti.” Okrenuo se da je prouči. Ponovo se nasmešila, ali osmeh je brzo nestao. „Sedi, Seri, zamolila sam Rotena da mi dopusti da razgovaram sa tobom.

Rekla sam mu da ćeš uporno pokušavati da me spaseš, ako ti ne objasnim zašto ne mogu da odem odavde.” Pokazala je ka fotelji. Nerado je seo. „Zašto ne možeš da odeš?” Uzdahnula je. „Ne znam kako ovo da ti kažem da ima smisla.” Zavalila se u naslon stolice. „Čarobnjaci moraju da nauče kako da kontrolišu magiju, a samo drugi čarobnjak ih tome može naučiti, zato što mora da se pokaže umom. Ako ne nauče da je kontrolišu, magija se ispoljava svaki put kada se u čarobnjaku rodi neko osećanje. Magija uzima jednostavna, opasna obličja i postaje sve jača dok narasta. Na kraju...” Iskrivila je lice. „Ja... ja sam skoro umrla onog dana kada su me pronašli, Seri. Oni su me spasili.” Seri se stresao. „Video sam, Sonea. Zgrade - nestale su." „Bilo bi i još gore da me nisu pronašli. Ljudi bi poginuli. Mnogo ljudi.” Pogledao je u svoje ruke. „Znači da ne možeš da dođeš kući.” Zakikotala se i taj zvuk mu se učini neočekivano veseo da je zapanjeno piljio u nju. „Biću dobro”, kaza mu. „Kada budem naučila kontrolu neću više biti u opasnosti. Saznajem polako kako stvari ovde funkcionišu.” Namignula mu je. „A gde ti sada visiš?” Široko se osmehnuo. „Na starim mestima. Najbolje bol-kuće u straćarniku.” Klimnula je. „A tvoj... prijatelj? Da li ti još uvek daje posao?” „Da.” Seri klimnu glavom. „Mada možda više neće kada sazna šta sam večeras uradio.” Promislila je o tome i poznate useci od zabrinutosti se pojaviše među njenim očima. Osetio je kako mu nešto steže srce toliko snažno da ga je zabolelo. Stisnuvši pesnice, skrenuo je pogled. Zeleo je da istrese svu krivicu i strah koje je osećao od kada je uhvaćena, ali pomislio je da drugi možda prisluškuju tako da je zadavio reči u grlu. Gledajući raskoš sobe, utešio se da se barem dobro ophode prema njoj. Ona zevnu. Bilo je kasno, setio se. „Pretpostavljam da je najbolje da odem.” On ustade, zatim se zaustavi ne želeći da ode od nje. Osmehnula se, ovaj put tužno. „Reci svima da sam dobro.” „Hoću.” Nije mogao da se pomeri. Njen osmeh se smanjio dok je zurio u nju, a

onda je mahnula ka vratima. „Biću dobro, Seri. Veruj mi. Idi.” Nekako se naterao da ode do vrata i pokuca. Otvorila su se ka unutra. Tri čarobnjaka su ga pažljivo osmotrila dok je izlazio u hodnik. „Treba li da otpratim našeg posetioca do kapije?”, ponudi Fergun. „Da, hvala”, odgovori čarobnjak u plavoj odori. Kugla svetlosti se pojavila iznad Fergunove glave. Pogledao je u Serija očekujući nešto. Ponovo je pogledao plavog čarobnjaka, oklevajući. „Hvala.” Čarobnjak umesto odgovora jednom klimnu. Okrenuvši se, Seri se zaputi ka stepeništu sa Fergunom za petama. Dok je silazio razmislio je o Soneinim rečima. Njeni signali su sada imali smisla. Morala je da sačeka da nauči da kontroliše svoju magiju, a kada ti bude učinila, pokušaće da pobegne. Nije ništa mogao da učini da joj pomogne, osim da obezbedi sigurno mesto u koje će se vratiti. „Da li si ti Sonein muž?” Seri iznenađeno pogleda čarobnjaka. „Ne.” „Njen, a... ljubavnik, onda?” Seri je osetio kako su mu se obrazi zažarili. Skrenuo je pogled. „Ne, samo prijatelj.” „Razumem. Bilo je prilično herojski što si došao ovamo.” Odlučivši da ne odgovori na to, Seri izađe iz čarobnjačke zgrade na hladan vetar i skrenu ka vrtu. Fergun stade. „Čekaj. Hajde da te povedem kroz Univerzitet. Put je topliji.” Njegovo srce poskoči. Univerzitet. Oduvek je želeo da vidi unutrašnjost velike zgrade. Takva prilika mu se nikada neće ukazati kada Sonea bude pobegla. On slegnu ramenima, kao da mu je svejedno, i zaputio se ka zadnjem ulazu ogromne građevine. Srce je počelo da mu bubnja dok su se peli uz stepenice. Ušli su u sobu punu izuzetno ukrašenih stepeništa. Čarobnjakovo svetio nestade kada je proveo Serija kroz bočna vrata u široki hodnik, koji je izgledalo da se proteže u beskraj. Vrata i hodnici su se nalazili sa obe strane. Gledajući naokolo, Seri nije mogao da pronađe izvor svetlosti. Izgledalo je kao da sami zidovi sijaju. „Sonea nam je bila pravo iznenađenje”, reče iznenada Fergun, a njegov

glas odjeknu. „Nikada nismo pronašli talenat u nekome iz nižih klasa. Obično je ograničen samo na kuće.” Fergun pogleda u Serija, očigledno očekujući razgovor. „I nju samu je takođe iznenadilo”, odvrati Seri. „Ovuda.” Čarobnjak povede Serija u jedan od bočnih hodnika. „Da li si ikada čuo za druge življe sa magijom?” „Ne.” Zašli su za ugao, kroz vrata ušli u malu prostoriju, a onda prošli kroz još jedna vrata i našli se u malo širem hodniku. Za razliku od drugih prolaza, zidovi ovoga su bili obloženi drvetom i sa njih su u pravilnim razmacima visile slike. „Ovde je pravi lavirint”, reče Fergun blago uzdahnuvši. „Hajde, povešću te prečicom." Stao je pored slike i posegao iza nje. Deo vrata skliznu u stranu otkrivši pravougaonik tame, veličine uzanih vrata. Seri upitno pogleda čarobnjaka. „Uvek sam voleo tajne”, reče Fergun zažarenih očiju. „Da li te čudi što i mi takođe imamo podzemne tunele? Ovaj izlazi u unutrašnjem krugu - suv put bez vetra. Hoćemo li?” Seri pogleda u vrata, a onda u čarobnjaka. Tuneli ispod Gilde? Ovo je bilo previše čudno. Ustuknuo je i odmahnuo glavom. „Video sam ranije puno tunela", reče, „i ne smeta mi hladnoća. Lepe stvari u ovoj zgradi su mi zanimljivije.” Čarobnjak zatvori oči i klimnu. „Razumem.” Ispravio se i nasmešio. „Pa lepo je znati da ti ne smeta hladnoća.” Nešto pritisnu Serija sa leđa, gurajući ga ka pravougaoniku. On viknu i uhvati se za ivice rupe, ali sila je bila previše snažna i njegovi prsti skliznuše sa uglačanog drveta. Padajući napred, podigao je ruke na vreme da zaštiti lice kada je udario u zid. Sila ga je držala čvrsto pritisnutog uz cigle. Nije mogao da pomeri ni prst. Srce mu je luđački tuklo, a on opsova samog sebe što veruje čarobnjacima. Čuo je škljocaj iza sebe. Tajna vrata su se zatvorila. „Sada viči koliko hoćeš”, zakikota se Fergun, tihim, gadnim zvukom. „Niko ovde ne silazi, tako da nikome nećeš smetati.” Parče tkanine pade Seriju preko očiju i bi čvrsto zategnuto. Ruke mu se spojiše na leđima i uvezane sa još tkanine. Kako je pritisak na njegovim leđima popustio, ruka

ga zgrabi za kragnu i gurnu ga napred. Seri se teturao niz tunel. Nakon nekoliko koraka stigao je do strmih stepenica. Napipao je put dole, a onda su ga ruke gurajući vodile putem koji je tromo vijugao. Temperatura vazduha je naglo opadala. Nakon nekoliko stotina koraka, Fergun stade. Serijev stomak se prevrnu kada je čuo zvuk ključa koji se okreće u bravi. Povez bi odvezan. Seri se našao na vratima velike, prazne prostorije. Tkanina na njegovim zglobovima je bila odvezana. „Ulazi unutra.” Seri pogleda Ferguna. Ruke su ga svrbela da izvuče noževe, ali je znao da bi ih samo izgubio ako bi pokušao da se bori sa čarobnjakom. Ako sam neće da uđe u prostoriju, Fergun će da ga gurne unutra. Polako, ukočeno je ušao u ćeliju. Vrata su se zalupila ostavivši ga u tami. Čuo je kako se brava okreće, a onda i prigušeni zvuk koraka koji se udaljavaju. Uzdahnuo je i čučnuo. Faren će zaista da bude besan.

DVADESET PRVO POGLAVLJE

OBEĆANJE SLOBODE Dok je jurio niz hodnik Čarobnjačkog doma, Rotenu su čarobnjaci uputili priličan broj upitnih pogleda dok je prolazio pored njih. Nekima je klimnuo, a onima koje je bolje poznavao se nasmešio, ali nije usporio korak. Stigavši do vrata svojih odaja, zgrabio je kvaku i voljom naterao bravu da se otključa. Kako su se vrata otvorila, začuo je dva glasa iz salona. „...moj otac je bio sluga gospodara Margena, mentora gospodara Rotena. A i moj deda je radio ovde." „Mora da imaš puno rođaka.” „Nekoliko”, priznade Tanja. „Ali dosta njih je otišlo da zauzme položaje u kućama.” Dve žene su sedele jedna pored druge u foteljama. Ugledavši Rotena, Tanja skoči na noge i lice joj pocrvene. „Nemojte da prekidate zbog mene”, reče Roten, odmahnuvši rukom. Tanja pognu glavu. „Nisam još završila sa poslom, gospodaru”, kaza mu. Lice joj je još uvek bilo rumeno i ona požuri u njegovu spavaću sobu. Sonea je posmatrala, očigledno zabavljena ovime. - Mislim da me se više ne plaši. Roten osmotri svoju služavku kada se vratila sa zamotuljkom odeće i posteljinom u rukama. - Ne. Vas dve se lepo slažete. Zastavši, Tanja prekorno pogleda Rotena, a onda zamišljeno pogleda Soneu. - Da li može da zna kada pričamo ovako?, upita Sonea. - Vidi kako se naši izrazi menjaju. Ne moraš da budeš dugo blizu Čarobnjaka dabi znao da je to siguran znak da je bezglasni razgovor u toku. „Izvini nas, Tanja”, reče glasno Roten. Tanji ne obrve se podigoše, ali ona

blago slegnu ramenima i baci zamotuljak u korpu. „Da li je to sve, gospodaru Rotene?” „Jeste, hvala ti, Tanja.” Sačekao je dok se vrata za služavkom nisu zatvorila, a onda je seo pored Sonee. „Verovatno je već vreme da ti kažem da se razgovor umovima smatra neučtivim kada su drugi prisutni, naročito ako nemaju sposobnosti da nam se pridruže. To je kao da šapućeš nekome iza leđa.” Sonea se namrštila. „Da li sam uvredila Tanju?” „Ne.” Roten se nasmešio na njen izraz olakšanja. „Međutim, trebalo bi da te upozorim da razgovor umovima nije tako privatan kao što možda misliš. Mentalne razgovore mogu čuti drugi čarobnjaci, naročito ako slušaju u potrazi za njima.” „Znači da nas je neko možda do sada slušao?” On odmahnu glavom. „Moguće je, ali sumnjam. Smatra se da je prisluškivanje nepristojno i uvredljivo - i zahteva koncentraciju i napor. Da nije tako, odvraćanje pažnje od razgovora drugih ljudi bi nas verovatno izludelo.” Sonea je izgledala zamišljeno. „Ako ne čuješ sve dok ne slušaš, kako znaš kada neko želi da priča sa tobom?” „Što si bliže čarobnjaku, lakše je da ga čuješ”, objasni joj. „Kada ste u istoj prostoriji obično možeš da primetiš misli koje ti šalju. Međutim, kada si daleko, potrebno je prvo da ti privuku pažnju.” Stavio je ruku na grudi. „Ako, na primer, želiš da pričaš sa mnom dok sam na Univerzitetu, morala bi da glasno istakneš moje ime. Iako će ga drugi čarobnjaci čuti, neće ti odgovoriti niti otvoriti svoje umove da slušaju razgovor koji sledi. Kada u odgovor viknem tvoje ime, znaćeš da sam te čuo i možemo da počnemo da pričamo. Ako smo vesti i poznajemo glas jedan drugom, možemo da otežamo drugima da nas čuju tako što ćemo bolje usmeriti naše poslate misli, ali to je gotovo nemoguće na velikim razdaljinama.” „Da li je neko prekršio ovo pravilo?” „Verovatno.” Roten slegnu. „Zato moraš da zapamtiš da komunikacija umovima nije privatna. Ovde imamo jednu izreku: tajne je bolje oglasiti nego ih izgovoriti. Sonea blago frknu. „To nema smisla.” „Nema kada ga shvatiš bukvalno.” Zasmejao se. „Ali reči „govoriti” i

„čuti” ovde u Gildi imaju drugačija značenja. Uprkos opštem pravilu učtivosti, zapanjujuće je kako često ljudi otkriju da su tajne, koje su tako naporno pokušavali da sakriju, postale najnoviji predmet ogovaranja. Cesto zaboravljamo da čarobnjaci nisu jedini ljudi koji mogu da nas čuju.” Njene oči osvetli zainteresovanost. „Zar nisu?” „Ne idu u Gildu sva deca kod kojih je pronađen magični potencijal”, kaza joj. „Ako je dete najstariji brat, na primer, on može biti vredniji porodici kao naslednik. U većini zemalja postoje zakoni koji obeshrabruju čarobnjake da se mešaju u politiku. Na primer, čarobnjak ne može da postane kralj. Zbog ovoga nije mudro imati čarobnjaka kao glavu porodice. Mentalna komunikacija je sposobnost koja dolazi sa magijskim potencijalom. Ponekada, iako veoma retko, osoba koja nije postala čarobnjak otkrije da se njena sposobnost umnog sporazumevanja sama razvila. Ovakvi ljudi se mogu naučiti da čitaju istinu, a to može biti korisna vestina?” „Da čitaju istinu?” Roten klimnu. „Naravno, ne može se učiniti sa nevoljnim primaocem, tako da je korisno samo kada neko želi da pokaže drugoj osobi šta je video ili čuo. U Gildi imamo jedan zakon koji se odnosi na optužbe. Ako neko optuži čarobnjaka da laže ili da je počinio zločin, on mora dozvoliti da se pročita iz njega istina ili povući svoje optužbe.” „To ne deluje pravedno”, reče Sonea. „Čarobnjak je taj koji je učinio nešto loše.” „Da, ali to sprečava lažne optužbe. Optuženi, bilo da je čarobnjak ili ne, može lako da spreči čitanje istine.” Oklevao je. „Međutim, postoji jedan izuzetak.” Sonea se namrgodi. „Oh?” Roten se zavali u naslon i spoji prste. „Pre nekoliko godina, čovek optužen za zversko ubistvo je doveden u Gildu. Visoki gospodar - naš vođa je pročitao njegov um i potvrdio krivicu. Potrebna je velika veština da se mimoiđu barikade nevoljnog uma. Akarin je jedini od nas kome je to pošlo za rukom, iako sam čuo da su u prošlosti postajali čarobnjaci koji su to mogli da rade. On je izuzetan čovek.” Sonea se zamisli nad ovime. „Ali zar ubica nije jednostavno mogao da stavi svoje tajne iza vrata, kao što si mi pokazao?” Roten slegnu. „Niko ne zna tačno kako je Akarin to učinio, ali kada je

ušao u čovekov um, ne bi prošlo mnogo pre nego što bi ga misli izdale.” Zastao je a onda je pažljivo pogledao. „I sama znaš da je potrebno vežbe da bi se tajne sakrile iza vrata. Što si zabrinutiji da će biti otkrivene, to ih je teže sakriti.” Soneine oči se raširiše, a onda je skrenula pogled kako joj je izraz postao oprezan. Posmatrajući je, Roten je mogao da pogodi na šta je mislila. Svaki put kada bi ušao u njen um predmeti i ljudi koje je želela da sakrije od njega bi se pojavili na vidiku. Uvek bi se uspaničila i izgurala ga iz uma. Svi polaznici su u nekoj meri reagovali kao ona. Nije sa njom raspravljao o tajnama koje je nazreo. Sakrivene brige mladih ljudi koje je podučavao su se uglavnom vrtele oko ličnih poroka ili fizičkih navika - a i poneki politički skandal - i bilo ih je lako ignorisati. Ne pričajući o njima, uveravao je polaznike da je njihova privatnost ispo štovana. Ali tišina Sonei nije bila ospokojavajuća, a vreme je proticalo. Lorlen će je prvi put posetiti sledeće nedelje i očekivaće da je započela sa časovima kontrole. Ako je ikako nameravala da se nauči kontroli, morala je da prebrodi ove strahove. „Sonea?” Njen pogled se nevoljno susreo sa njegovim. „Da?” „Mislim da bi trebalo da popričamo o tvojem učenju.” Klimnula je. On se nagnuo i naslonio laktove na kolena. „Obično ne pričam sa polaznicima o onome što su mi pokazali u njegovom ili njenom umu. Tako im je lakše da mi veruju, ali to kod nas neće biti slučaj. Znaš da sam video stvari koje si želela da ostanu skrivene, a da se ja pretvaram da nisam nam nimalo neće pomoći.” Sonea je zurila u sto. Njeni zglavci su pobeleli koliko je stiskala fotelju. „Za početak”, on nastavi, „očekivao sam da ćeš da pretražiš moje sobe. I ja bih to učinio da sam na tvom mestu. Ne smeta mi. Zaboravi na to.” Njeni obrazi se blago zacrveneše, ali ništa nije rekla. „Drugo, tvoji prijatelji i porodica nisu ni u kakvoj opasnosti od nas.” Podigla je pogled i naletela na njegov. „Plašiš se da ćemo pretiti da im naudimo ako ne pristaneš da sarađuješ.” Zadržao je njen pogled. „Nećemo, Sonea. Učiniti tako nešto bi bilo kršenje kraljevog zakona.”

Ponovo je skrenula pogled, ali izraz joj je otvrdnuo. „A, ali ti ipak brineš. Nemaš baš nekog razloga da veruješ da poštujemo kraljev zakon”, zaključi Roten. „Nemaš razloga da nam veruješ. Sto me dovodi do tvog trećeg straha, da ću da otkrijem tvoje planove za beg.” Iz njenog lica polako nestade boje. „Ne moraš da kuješ takve planove” kaza joj. „Nećemo te siliti da ostaneš ako ne želiš. Kada budeš savladala kontrolu, možeš da biraš da li ćeš da ideš ili ostaneš. Postati čarobnjak uključuje zavet koji svi moramo da damo zavet koji nas drži ceo život. To nije zakletva koja se nevoljno polaže.” Zurila je u njega, usta blago otvorenih. „Pustićete me?” On klimnu, a onda pažljivo odabere sledeće reći. Bilo je previše rano da joj kaže da Gilda neće da je pusti osim ako njene moći prvo ne budu blokirane, ali trebalo je da zna da će izgubiti svoje magične sposobnosti. „Da, ali moram da te upozorim: bez obuke nećeš moći da koristiš svoje moći. Ono što si ranije mogla da činiš neće biti moguće. Nećeš biti u stanju da uopšte koristiš magiju.” Zastao je. „Nećeš biti od koristi Lopovima.” Na njegovo iznenađenje, izgledalo je kao da joj je laknulo. Priviđenje osmeha joj dotaknu usne. „To neće biti problem.” Roten se pažljivo zagleda u nju. „Da li si sigurna da želiš da se vratiš u straćarnik? Nećeš imati nikakve načine da se odbraniš.” Sonea slegnu ramenima. „Neće biti drugačije nego ranije. Dobro se snalazim.” Roten se namrgodi, zadivljen samopouzdanjem a opet uznemiren idejom da je pošalje natrag u siromaštvo. „Znam da želiš da ponovo budeš sa svojom porodicom. Pristupanje Gildi neće značiti da ih napuštaš, Sonea. Moći će da ti dolaze u posetu, ili ćeš ti moći da posećuješ njih.” Ona zavrte glavom. „Ne.” Roten stisnu usta. „Da li se plašiš da će oni strepeti od tebe, da ćeš izdati sve življe tako što ćeš postati ono što oni mrze?” Brzi, prodorni pogled koji mu je uputila je otkrio da je on prišao razumevanju bliže nego što je očekivala. „Šta bi bilo potrebno da ostaneš prihvatljiva u njihovim očima?” Ona frknu. „Kao da bi mi Gilda - ili kralj - dozvolili da radim šta god želim da bih zadovoljila življe!" „Neći da te obmanjujem da pomisliš da će biti lako”, odvrati Roten. „Ali

to je mogućnost koju treba da razmotriš. Magija nije čest dar. Mnogi ljudi bi dali bogatstvo da je imaju. Razmisli o onome što možeš ovde da naučiš. Pomisli kako bi to mogla da upotrebiš da pomogneš drugima.” Njen pogled je na trenutak izgledao kao da se koleba, a onda njen izraz očvrsnu. „Kontrola je jedino zašto sam ja ovde.” Lagano je klimnuo. „Ako je to sve što želiš, onda je to sve što ti možemo pružiti. Biće to veliko iznenađenje za sve ovde kada čuju da se vraćaš u straćarnik. Mnogi neće razumeti zašto neko ko je ceo život živeo u siromaštvu odbija takvu ponudu. Poznajem te dovoljno dobro da znam da ne smatraš raskoš i bogatstvo previše bitnim.” Slegnuo je ramenima, a zatim se osmehnuo. „A ja neću biti jedini koji će da ti se divi što si tako postupila. Međutim, treba da znaš da ću veoma naporno da se trudim da te ubedim da nam se pridružiš.” Prvi put, koliko je mogao da se seti, video je da se nasmešila. „Hvala na upozorenju.” Zadovoljan sobom, Roten protrlja dlanove. „Pa, to je to. Hoćemo li da počnemo sa časovima?” Oklevala je neko vreme, a onda je okrenula fotelju da bi bila lice u lice sa njim. Začuđen njenim brzim pristankom, on je uze za ruke koje mu je ponudila. Sklopivši oči, usporio je disanje i potražio prisustvo koje će ga odvesti do njenog uma. Sada je već dobro izvežbala vizualizaciju i on se odmah nađe ispred otvorenih vrata. Prošavši kroz njih, ušao je u poznatu sobu. Sonea je stajala na sredini. Osećaj rešenosti ispuni vazduh. Sačekao je uobičajene smetnje ovom prizoru, ali ništa nije želelo da se pojavi u sobi. Iznenađen i zadovoljan klimnuo je prikazi Sonee. - Pokaži mi vrata do tvoje moći. Pogledala je na drugu stranu. Prateći njen pogled, zatekao je sebe kako stoji ispred belih vrata. - Sada ih otvori i pažljivo slušaj, Pokazaću ti kako da kontrolišeš ovu tvoju moć. —oOo—

Seri pade na kolena i zasikta od nemoći. Temeljno je pregledao svoj zatvor i svaki put bi mu zastao dah kada bi pod rukama napipao osmonoge farene. Njegova pretraga je otkrila da su zidovi sačinjeni od velikih kamenih blokova, a pod od nabijene zemlje. Vrata su bila od debele drvene daske sa velikim gvozdenim šarkama. Čim su čarobnjakovi koraci nestali iza granice čujnosti, izvukao je iz svog dugog kaputa kalauz i počeo njime da opipava vrata. Našavši ključaonicu, petljao je po bravi dok nije čuo da se mehanizam okreće, ali kada je povukao vrata, nisu htela da se otvore. Nasmejao se kada je shvatio da čarobnjak nije zaključao bravu. On sam je upravo uspeo da ih zaključa. Ponovo obrađujući bravu, otkrio je da su se vrata još uvek držala. Setivši se da je čuo zvuk okretanja ključa, zaključio je da sigurno postoji druga brava. Potražio je drugu ključaonicu. Ne našavši je, zaključio je da brava koja drži vrata sigurno ima ključaonicu samo sa druge strane. Uzevši kalauz, ugurao ga je u pukotinu između vrata i dovratka. Morao je da zapne za nešto. Zadovoljan što je pronašao bravu iz prvog pokušaja, povukao je kalauz da ga izvuče, samo da bi otkrio da je zaglavljen. Savijalo se dok je pokušavao da ga klimanjem i uvrtanjem oslobodi. Uplašen da ga ne ošteti, ostavio je alatku zaglavljenu u prorezu i posegnuo za drugom. Ovu je ubacio malo iznad prve. Pre nego što je imao priliku da izbocka njime da otkrije šta to drži prvu alatku, i druga se zaglavi u mestu. Opsovavši, on poče da je vuče svom snagom, ali je samo uspeo da je iskrivi. Posegnuo je u ogrtač za trećom i uvukao je u prostor između poda i vrata. Odmah se zaglavila. Bez obzira koliko jako da ga je vukao, šilo je bilo nepomično. Pokušao je da ukloni i druge ali bezuspešno. Mračni časovi su prolazili, i on je nekoliko puta pokušao da povrati svoje alatke. Nije mogao da zamisli nikakvu napravu koja bi tako brzo zgrabila kalauze. Ništa, osim naravno magije. Noge su počele da mu se grče od hladnoće, tako da se uspravio. Stomak mu je zavijao, obaveštavajući ga da je prošlo previše vremena od kada je poslednji put jeo. Ali žeđ je bila daleko gora. Ceznuo je za kriglom bola ili

čašom soka od pačija, ili čak za malo vode. Ponovo se zapitao da li će da ga ostave da umre u ćeliji. Međutim, da ga je Gilda želela mrtvog, bio je siguran da bi se postarali za to pre nego što bi negde sakrili njegovo telo. Ovo mu je ulivalo malo nade. Značilo je da su se njihovi planovi verovatno oslanjali na to da on bude živ - za sada. Ali, ako bi se ovi planovi izjalovili, mogao bi da završi veoma gladan. Misleći o drugom čarobnjaku - onom u plavoj odori - nije mogao da se seti bilo kakvih tragova prevare u njegovom ophođenju. Čarobnjak je ili bio vešt u prikazivanju lažnog poštenja ili nije znao ništa o Serijevom predstojećem zatočeništvu. Ako je ovo drugo bilo tačno, onda je ovo bila Fergunova igra. Bez obzira na to da li je svetlokosi Čarobnjak bio jedini spletkaroš ili ne, Seri je video samo dva moguća razloga za utamničavanje: Lopovi ili Sonea. Ako su čarobnjaci imali nameru da koriste Serija da ucenjuju Lopove, razočaraće se. Farenu Seri nije baš bio potreban niti ga je bilo mnogo briga za njega. Možda pokušaju da mučenjem izvuku informacije iz njega. Iako je voleo da misli da može da se odupre takvom ubeđivanju, nije hteo da se zavarava. Nije mogao da zna da li je sposoban da ćuti sve dok se ne bi suočio sa takvom probom. Bilo je moguće da čarobnjaci i bez toga mogu da mu pročitaju um. Ako mogu, otkriće da zna malo toga što mogu da upotrebe protiv Lopova. Kada to budu shvatili, verovatno će ga trajno ostaviti u mraku. Ali sumnjao je da su Lopovi njihova meta. Već bi ga ispitali do sada. Ne, jedina pitanja koja su mu bila postavljena su bila o Sonei. Tokom putovanja kroz Univerzitet, Fergun je želeo da zna kakav je Seri imao odnos sa njom. Ako su čarobnjaci želeli da otkriju da li joj je Seri bitan, verovatno nameravaju da ga koriste da bi je učenom naterali da uradi nešto što nije želela. Pomisao da može da joj pogorša situaciju ga je mučila isto kao i strah da će ga ostaviti da umre, ponekad i više. Samo da nije pao u iskušenje da vidi Univerzitet. Sto je više mislio o tome, više je proklinjao sebe zbog radoznalosti. Između dva daha je začuo korake u daljini. Kako su postajali glasniji, njegov bes se primirio, a srce počelo da tuče sve jače.

Koraci se zaustaviše ispred vrata. Začuo se tup metalni kliktaj, praćen slabijim zveketom njegovih alatki kada su pale na tlo. Kada su se vrata otvorila, ukazao se dugački prorez žute svetlosti. Fergun se provuče unutra praćen svojim svetlom. Trepćući zbog svetla, Seri vide da ga je čarobnjak namrgođeno posmatrao, a onda pogledao u pod. „Vidi ovo”, promrmlja Fergun. Okrenuvši se na jednu stranu, pustio je tanjir i bocu koju je nosio. Umesto da padnu, polako su se spustili do poda. Ispružio je prste i kalauzi poslušno dođoše do njegove ruke. Dok ih je pregledao, čarobnjakove obrve se podigoše. Pogledao je u Serija i osmehnuo se. „Nisi valjda stvarno mislio da će ovo da upali? Očekivao sam da imaš iskustva sa takvim stvarima, pa sam preduzeo mere pređostrožnosti.” Njegov pogled se spusti na Serijevu odeću. „Da li imaš još ovakvih sakrivenih negde?” Seri proguta odricanje koje mu se našlo na usnama. Fergun mu nikad ne bi poverovao. Čarobnjak se nasmeši i ispruži ruku. „Daj mi ih.” Seri je oklevao. Ako bi predao nekoliko predmeta sakrivenih u odeći, možda bi mogao da zadrži nekoliko vrednijih stvari. Fergun se primače. „Hajde sada, od kakve su ti koristi ovde unutra?” Prstima ga je pozvao da mu preda stvari. „Daj mi ih.” Polako, Seri je posegnuo u kaput i izvukao šaku manje korisnih alatki. Streljajući pogledom čarobnjaka, spustio ih je u ispruženu šaku. Fergun zamišljeno pogleda kalauze, a onda njegov pogled srete Serijev. Zločest osmeh istanji njegove usne. „Da li zaista očekuješ da poverujem da je ovo sve što imaš?” Njegovi prsti se sklopiše. Seri oseti nešto nevidljivo kako ga pritiska po grudima i on se otetura unazad sve dok nije udario u zid. Sila se obavila oko njega, pritiskajući ga uz blokove. Fergun je prišao i pregledao Serijev kaput. Jednim trzajem je pokidao postavu kako bi otkrio tajne džepove. Istresao je njihov sadržaj, a onda pažnju usmerio ostatku Serijeve odeće. Kada je izvukao noževe iz čizmi, Fergun zadovoljno promrmlja, a onda ispusti značajnije „aha” kada je pronašao Serijeve bodeže. Uspravivši se,

izvukao je jedno od oružja iz kanija. Ispitao je najširi deo sečiva gde je bila ugravirana mala slika glodara koji je bio Serijev imenjak. „Serini”, reče čarobnjak i pogleda u Serija. Seri prkosno uzvrati pogled. Fergun se nasmeja i odmaknu se. Izvukavši iz odore veliki kockasti komad tkanine, uvio je u njega oružje i oruđe, pa se okrenuo vratima. Shvativši da će čarobnjak da ode bez ikakvog objašnjenja, Serijevo srce preskoči otkucaj. „Čekaj! Šta želiš od mene? Zašto sam ovde?” Fergun nije obratio pažnju na njega, kada su se vrata zatvorila, magični okovi nestadoše i Seri pade na kolena. Besno dahćući, opipao je svoj kaput, proklinjući što mu je oduzeta većina alata. Najviše je žalio za bodežima, ali je bilo teško sakriti toliko veliko oružje. Čučnuvši, pustio je da mu se otme dugačak uzdah. Još uvek je imao nekoliko predmeta. Možda će da mu posluže. Samo je morao da smisli plan.

DVADESET DRUGO POGLAVLJE

NEOČEKIVANA PONUDA Da li moram?" „Da.” Danil uhvati Rotena za ramena, okrenu ga i izgura iz njegovih odaja. „Ako se kriješ od pogleda, samo ćeš dodati snage onome što Fergun i njegove pristalice pričaju." Roten uzdahnu i pođe za Danilom, niz hodnik. „U pravu si, naravno. Jedva da sam sa nekim i progovorio poslednje dve nedelje - a trebalo i da zamolim Lorlena da odloži posetujza nekoliko dana. Čekaj..." Roten ga pogleda a čelu mu se nabora. „Šta to pričaju Fergunove pristalice?" Danil se sumorno nasmeši. „Da je naučila kontrolu za par dana i da je držiš zaključanu da je Fergun ne bi video.” Roten načini nepristojan zvuk. „Kakva glupost. Voleo bi da vidim njih kako podnose glavobolje kakve sam ja imao poslednjih nedelju dana.” Iskrivio je lice. „Pretpostavljam da ovo znači da ne mogu mnogo da odugovlačim sa Lorlenom.” „Ne”, složi se Danil. Stigli su do ulaza u Čarobnjački dom i izašli napolje. Iako su sa staza polaznici svakog jutra i večeri topili sneg, dvorište je već bilo prekriveno tankim belim prahom. Škripao je pod njihovim čizmama dok su išli do Sedam lukova. Kada su ušli u toplinu Noćne prostorije, nekoliko glava se okrenulo ka njima. Danil začu kako njegov prijatelj tiho ječi kada se nekoliko čarobnjaka zaputilo ka njima. Sarin, starešina alhemičara je prvi stigao. „Dobro veče, gospodaru Rotene, gospodaru Danile. Kako ste mi vas dvojica?” „Dobro, gospodaru Sarme”, odvrati Roten. „Ima li napretka sa straćarušom?” Roten sačeka da se još nekoliko čarobnjaka približi da čuju njegov odgovor. „Sonea dobro napreduje". Kaza im. „Trebalo je da prođe neko

vreme pre nego što je bila u stanju da prestane da me izbacuje iz svog uma. Kao što možete da pretpostavite, bila je prilično sumnjičava u pogledu nas.” „Dobro napreduje?”, promrmlja čarobnjak iz gomile. „Retko kom polazniku trebaju cele dve nedelje.” Danil se nasmeši kada se Rotenov izraz zamračio. Njegov prijatelj se okrenu ka govorniku. „Morate zapamtiti da ona nije neodlučni polaznik koga su nam poslali brižni roditelji. Do pre dve nedelje je verovala da hoćemo da je ubijemo. Treba joj neko vreme da stekne poverenje u nas." „Kada ste počeli sa vežbama kontrole?”, upita drugi čarobnjak. Roten je oklevao. „Pre dva dana.” Žamor poče među čarobnjacima. Nekoliko se namrštilo i odmahnulo glavama. „U tom slučaju, rekla bih da ste napravili impresivan napredak”, reče novi glas. Danil se okrenu i ugleda gospu Vinaru kako prolazi kroz gomilu. Čarobnjaci se sa poštovanjem razmakoše kada im je prišla poglavarka iscelitelja. „Šta ste videli od njenih moći?” Roten se osmehnu. „Kada sam prvi put video šta se sadrži unutar nje, nisam mogao da verujem. Njena snaga je neverovatna!” Mrmorenje u publici je postajalo glasnije. Danil klimnu sebi. Dobro, pomislio. Ako je jaka, ljudi će pre podržati Rotena kao njenog pokrovitelja. Stariji čarobnjak blizu Rotena slegnu ramenima. „Već smo znali da je jaka, inače njene moći ne bi mogle same da se razviju.” Vinara se nasmeši. „Naravno, snaga nije glavni kriterijum suda o polazniku. Kakve talente je pokazala?” Roten stisnu usta. „Ima dobru sposobnost vizualizacije. To će joj pomoći u većini disciplina. Takođe ima i dobro pamćenje. Uvideo sam da je inteligentna i pažljiva učenica.” „Da li je uopšte pokušala da koristi svoje moći?”, upita čarobnjak u crvenoj odori. „Nije od kada je došla ovde. Dobro razume opasnosti.” Pitanja su se nastavila. Gledajući po prostoriji, Danil primeti ravnu plavu kosu u grupi čarobnjaka koja se približavala. Primakao se bliže Rotenu,

čekajući pravi trenutak da mu došapne upozorenje. - Gospodaru Danile. Nekoliko čarobnjaka u gužvi trepnu i pogleda u Danila. Prepoznavši glas uma, Danil pogleda po sobi i nađe upravitelja Lorlena kako sedi u svojoj uobičajenoj fotelji. Čarobnjak u plavoj odori pokaza ka Rotenu, a onda ih pozva k sebi. Smešeći se, Danil klimnu i nagnu se do Rotenovog uha. „Verujem da upravitelj želi da te spase.” Kako se Roten okrenuo da pogleda u upravitelja, Danil vide da je Fergun stigao do gomile. Poznati glas se pridruži čavrljanju, a nekoliko lica se okrenu ka ratniku. „Izvinite me”, reče Roten. „Moram da razgovaram sa upraviteljem Lorlenom.” On učtivo pognu glavu, a potom pogura Danila ka Lorlenu. Osvrnuvši se, Danil na trenutak srete Fergunov pogled. Ratnikove usne su bile rastegnute u samozadovoljan osmeh. Kako su stigli do Lorlenove stolice, upravitelj mahnu ka susednim sedištima. „Dobro veče gospodaru Rotene, gospodaru Danile. Sedite i reci te mi kako Sonea napreduje." Roten ostade na nogama. „Nadao sam se da porazgovaram nasamo sa vama oko toga, upravitelju.” Lorlen podiže obrve. „Dobro. Hoćemo li u Banketnoj prostoriji?” „Hvala vam.” Upravitelj ustade i povede ih do najbližih vrata. Kako su izašli napolje, u vazđuhu blesnu kugla svetlosti osvetlivši veliki sto koji je ispunjavao veći deo sobe. Lorlen izvuče jednu od stolica koje su bile raspoređene oko stola i sede. „Kako je vaša noga, gospodaru Danile?” Danil ga iznenađeno pogleda. „Bolje.” „Izgleda da vam se hramanje večeras vratilo”, primeti Lorlen. „Hladno je”, odgovori Danil. „A, shvatam.” Lorlen klimnu, a onda se okrenu Rotenu, „0 čemu ste to želeli da razgovaramo?” „Počeo sam sa vežbama kontrole pre dva dana”, saopšti mu Roten. Lorlen se namrgodio ali ništa nije rekao kada je Roten nastavio da priča. „Želeli ste da proverite njen napredak nakon dve nedelje, i rekli mi da je pre toga

upoznam sa još jednim čarobnjakom. Zbog slabog napretka, nisam želeo da joj skrećem pažnju posetiocima, ali osećam da će uskoro biti spremna. Da li biste mogli da odložite svoju posetu za par dana?” Lorlen mu uputi ozbiljan pogled, a onda klimnu. „Ali samo par dana.” „Hvala vam. Međutim postoji još jedna stvar. Mogućnost koju hi bilo bolje razmotriti pre nego kasnije." Lorlen nabra čelo? „Da?” „Sonea ne želi da se pridruži Gildi. Rekao sam..." On uzdahnu. „Da bih zadobio njeno poverenje, rekao sam joj da ako želi da se vrati u straćarnik, može da ide. Ipak je ne možemo prinuditi da da zavet." „Da li ste joj rekli da bismo joj blokirali moći?” „Još uvek nisam." Roten se namršti. „Iako mislim da je neće biti briga. Upozorio sam je da neće moći uopšte da koristi moći i izgledalo je da joj je drago zbog te mogućnosti. Verujem da želi da ih se otarasi.” Lorlen klimnu. „Nisam iznenađen. Ona je iskusila magiju samo kao nekontrolisanu, uništilačku silu.” On stisnu usta. „Možda će joj se svideti ako joj pokažete nekoliko korisnih trikova.” Roten se namrštio. „Ne bi trebalo da koristi moći dok ne bude imala punu kontrolu nad njima, a kada bude znala kontrolu očekivaće da je pustimo da ide.” „Ona ne zna razliku između lekcije o kontroli i lekcije o magiji”, istaknu Danil. „Samo pusti da instrukcije pređu iz kontrole u korišćenje magije. To će ti takođe dati više vremena da je ubediš da ostane." „Ne mnogo”, dodade Lorlen. „Fergun ne mora da zna kada tačno bude savladala kontrolu, ali nećete ga dugo zavaravati. Možda ćeš dobiti još jednu nedelju.” Roten pogleda u Lorlena sa iščekivanjem. Upravitelj uzdahnu i pređe šakom preko čela. „U redu. Samo se postaraj da ne sazna, inače neće prestati da mi se žali na to.” „Ako sazna, reći ću da oprobavamo njenu kontrolu”, reče Danil. „Ona je ipak neobično jaka. Sigurno ne bismo želeli da načini neku grešku.” Lorlen procenjivački pogleda Danila. Izgledalo je da želi nešto da kaže, ali je odmahnuo rukom i okrenuo glavu ka Rotenu. „Da li je to sve o čemu želite da razgovaramo?”

„Da, hvala vam, upravitelju”, Roten odgovori. „Onda ću najaviti posetu za nekoliko dana. Da li ste razmišljali o tome sa kime ćete je prvo upoznati.” Danil trepnu kada je Roten pokazao na njega. „Sa mnom?” Roten se osmehnu. „Da. Mislim sutra popodne.” Danil zausti da se usprotivi, a onda zatvori usta kada je shvatio da ga Lorlen pažljivo posmatra. „U redu”, reče mrzovoljno. „Samo, molim te, skloni sve noževe.” —oOo— Sonei je bilo dosadno. Bilo je previše rano za spavanje. Tanja je odmah nakon večere otišla, noseći prljave tanjire, a Roten se izgubio ubrzo potom. Nakon što je dovršila knjigu koju joj je Roten tog jutra doneo da čita, koračala je sobom, proučavajući ukrase i policu za knjige. Ne našavši ništa interesantno ili u okviru njenih sposobnosti razumevanja, prišla je prozoru i pogledala napolje. Nije bilo meseca, tako da su vrtovi bili obavijeni tamom. Ništa se nije micalo. Uzdahnula je i odlučila da ode ranije u krevet. Navukla je paravan i zaputila se ka spavaćoj sobu kada je preseče kucanje na ulaznim vratima. Okrenula se i zagledala u vrata. Roten nikada nije kucao pre nego što bi ušao, a Tanjino kucanje je bilo blago i učtivo, ne ovako nametljivo. Nekoliko posetilaca je ranije kucalo, ali Roten ih nikada nije pozvao da uđu. Kratkotrajna jeza joj nakostreši kožu kada je posetilac ponovo pokucao. Sonea se prišunjala vratima. „Ko je?” „Prijatelj”, začu se prigušeni odgovor. „Roten nije tu.” „Ne želim da pričam sa Rotenom. Želim da pričam sa tobom, Sonea.” Piljila je u vrata dok joj je srce počelo ubrzano lupa. „Zašto?" Odgovor je bio tiši. „Imam da ti kažem nešto važno, nešto što ti on neće

reći.” Roten je krio nešto od nje? Uznemirenost i uzbuđenje nagnaše njeno srce da tuče još brže. Ko god da je ovaj stranac, bio je voljan da prkosi čarobnjacima zarad njenog dobra. Poželela je da može kroz vrata da vidi ko je posetilac. Ali da li bila dobra ideja da sazna nešto uznemiravajuće o Rotenu baš sada kada treba da mu veruje? „Sonea. Pusti me unutra. Hodnik je prazan, ali neće biti još dugo. Ovo mi je jedina prilika da pričam sa tobom.” „Ne mogu. Vrata su zaključana.” „Pokušaj ponovo da ih otvoriš." Zagledala se u dršku na vratima. Iako je nekoliko puta u toku prvih dana u sobama pokušala da je otvori, uvek je bila zaključana. Posegnuvši, okrenula je ručku, a onda iznenađeno udahnula kada su se vrata otvorila. Ukazao se crveni rukav, a zatim i ćela čarobnjačka crvena odora. Ustuknuvši, užasnuto ga je pogledala. Očekivala je slugu ili spasioca prerušenog u slugu - osim ako se ovaj čovek možda nije odvažio da obuče odoru da bi došao do nje... Čovek pažljivo zatvori vrata iza sebe, a zatim se ispravi i pogleda je. „Zdravo, Sonea. Konačno se srečemo. Ja sam gospodar Fergun.” „Ti si čarobnjak?” „Da, ali ne čarobnjak kakav je gospodar Roten.” Stavio je šaku na grudi. Sonea se namršti. „Ti si ratnik?” Fergun se osmenu. Bio je prilično mlađi od Rotena i, primetila je, veoma privlačan. Kosa mu je bila uredno začešljana a crte lica su bile i nežne i snažne. Znala je da ga je videla ranije, ali nije mogla da se seti gde. „Jesam”, reče. „Ali to nije razlika na koju sam mislio.” Stavio je ruku preko srca. „Ja sam na tvojoj strani.” „A Roten nije?” „Ne, iako ima dobre namere”, dodade. „Roten je ona vrsta ljudi koji misle da znaju šta je najbolje za druge, naročito za mlade žene kao što si ti. Ja, međutim, tebe vidim kao odraslu osobu kojoj mora biti dozvoljeno da sama bira.” Podigao je obrvu. „Da li ćeš da me saslušaš ili želiš da te ostavim na miru?” Iako joj je srce još uvek užurbano tuklo, klimnula je i pokazala ka

foteljama. „Ostani”, reče ona. „Saslušaću te.” Uljudno naklonivši glavu, on došeta do stolice. Sevši nasuprot njega, sa iščekivanjem ga je posmatrala. „Prvo, da li ti je Roten rekao da možeš da se pridružiš Gildi?” on upita. „Da.” „A da li ti je rekao šta moraš da uradiš da bi postala čarobnjak?” Ona slegnu ramenima. „Ponešto. Tu je zavet i godine obuke.” „A da li znaš na šta moraš da se zavetuješ?” Odmahnula je glavom. „Ne, ali nije bitno. Ne želim da se pridružim Gildi.” Trepnuo je. „Ne želiš da se pridružiš Gildi?”, on ponovi. „Ne.” Polako je klimnuo i zavalio se u naslon. Neko vreme je ćutao i razmišljao, a onda je ponovo upravio pogled u nju. „Mogu li da upitam zašto?” Sonea je pažljivo razmislila o njemu. Roten joj je rekao da će mnogi čarobnjaci biti iznenađeni kada bude odbila Gilđinu ponudu. „Želim da idem kući”, kaza mu. On ponovo klimnu. „Da li znaš da Gilda ne dozvoljava da postoje čarobnjaci da postoje van njenog uticaja?” „Da”, ona odgovori. „Svako to zna.” „Znaš da neće da te tek tako puste da odeš odavde.” „Neću moći da koristim svoje moći tako da neću biti pretnja.” Ponovo je podigao obrve. „Žnači da ti je Roten rekao da će ti Gilda blokirati moći?” Sonea se namrgodi. Blokirati njene moći? Polako je klimnuo. „Nije, kao što sam i mislio. Govori ti samo deo istine.” Nagnuo se ka njoj. „Visi čarobnjaci će zatvoriti tvoje moći unutar tebe, tako da nećeš moći da ih dosegneš. To je... nije baš prijatan postupak, nimalo, i taj kavez za tvoje moći će tu postojati to kraja tvog života Vidiš, čak i iako ne znaš da ih koristiš, uvek postoji šansa da ćeš sama naučiti ili da ćeš sresti čarobnjaka-odmetnika koji će biti voljan da te nauči - iako to baš nije verovatno. Po zakonu, Gilda mora da se poštara da ne možeš da koristiš magiju, čak i ako imaš svu potrebnu pomoć.” Jeza se širila po Sonei dok je govorio. Pogledavši u sto, razmislila je o

onome što joj je Roten rekao. Da li je namerno prilagodio istinu da ne bi zvučala toliko zastrašujuće? Verovatno. Njene sumnje su rasle kada je shvatila da je Roten samo oglasio činjenicu da će biti puštena. Nije je videla u njegovom umu i uverila se da je tačna... Pogledala je u crvenog čarobnjaka. Kako je mogla da veruje bilo čemu što joj je rekao? Nije mogla da se seti ničega što bi mogao da zadobije lažima, budući da bi i sama otkrila istinu kada bi naučila kontrolu. „Zašto mi govoriš sve ovo?” On joj se nahereno nasmeši. „Kao što sam već rekao, ja sam na tvojoj strani. Treba da znaš istinu i ... ja mogu da ti ponudim alternativu.” Ispravila se. „Kakvu alternativu?” On nabra usne. „Neće biti lako. Da li ti je Roten već objasnio nešto o pokroviteljstvu?” Odmahnula je glavom. On prevrnu očima. „Ništa ti nije rekao! Slušaj.” Nagnuo se i oslonio laktove na kolena. Pokroviteljstvo omogućava čarobnjacima da kontrolišu obuku polaznika. Roten je zatražio pokroviteljstvo nad tobom još nakon Pročišćenja. Kada sam čuo za ovo, odlučio sam da mu uzvratim mojim zahtevom. Ovo prisiljava Gildu da održi saslušanje - okupljanje - na kome će biti odlučeno koji od nas dvojice će biti tvoj pokrovitelj. Pomoćićeš mi da moj zahtev pobedi, a onda...” „Zašto bi uopšte održali saslušanje kada neću da pristupim Gildi?”, ubaci se Sonea. On podiže ruke u smirujućem gestu. „Saslušaj me, Sonea.” Duboko udahnuvši, nastavio je. „Ako odbiješ da se pridružiš Gildi, tvoje moći će biti blokirane u poslaće te natrag u straćarnik. Međutim, ako pristaneš da ostaneš i ja zadobijem tvoje pokroviteljstvo, pomoći ću ti.” Ona se namršti. „Kako?" Osmehnuo se. „Jednog dana ćeš prosto nestati. Možeš se vratiti u straćarnik, ako želiš. Naučiću te kako da tvoja magija bude neprimetna - a tvoje moći neće biti blokirane. Isprva će te loviti, ali ako si pametna, neće te pronaći na vreme.” Zurila je u njega u neverici. „Ali prekršićeš Gildine zakone.” Lagano je klimnuo. „Znam.” Različite emocije se izmenjaše na njegovom licu. Ustao je

i prišao prozoru. „Ne volim da vidim kada su ljudi prinuđeni da budu nešto što ne žele”, kaza joj. „Pogledaj.” Okrenuvši se, prešao je preko sobe i ispružio ka njoj svoju ruku. Koža na dlanu je bila žuljevita i puna ožiljaka. „Mačevanje. Ja sam ratnik, kao što si oštroumno primetila. To je nešto najbliže onome što sam nekada želeo da budem. Kada sam bio dečak, sanjao sam da postanem mačevalac. Svaki dan sam satima vežbao. Sanjao sam da me uče najbolji učitelji.” Uzdahnuo je i odmahnuo glavom. „Onda je otkriven moj magični potencijal. Nije bio preterano veliki, ali roditelji su želeli da imaju čarobnjaka u porodici. To bi njihovoj kući donelo veliki ugled. Tako su me naterali da uđem u Gildu. Bio sam previše mlad da bih mogao da odbijem, i previše pun sumnji da bih znao da magija nije moj pravi poziv. Moje moći nisu velike i, iako sam dobro naučio da ih koristim, ne uživam u njima. Održavao sam svoje borbene veštine, iako većina čarobnjaka sa prezirom gleda poštenu borbu prsa u prsa. To je najbliže što sam postigao životu o kome sam sanjao.” Pogledao je u nju blistavim očima. „Neću dozvoliti da Roten učini isto sa tobom. Ako ne želiš da se pridružiš Gildi, pomoći ću ti da pobegneš. Ali moraš da mi veruješ. Gildina uverenja i zakoni su komplikovani i zbunjujući." Vratio se nazad do stolice, ali nije seo. „Da li želiš da ti pomognem?” Sonea pogleda u sto. Njegova priča i njegovo strastveno pripovedanje su ostavili utiska na njoj, ali delovi te priče su činili da se oseća uznemireno. Da li je zadržavanje magije bilo dovoljno vredno da ponovo postane begunac? Razmislila je o onome što bi Seri rekao. Zašto bi viši staleži držali monopol nad magijom? Ako Gilda nije primala nikoga iz nižih staleža, zašto onda ove klase ne bi imale svoje čarobnjake? „Da.” Pogledala je i srela njegove oči. „Ali moram da razmislim o tome. Ne poznajem te. Želim da proverim ovo oko pokroviteljstva pre nego što na bilo šta pristanem.” On klimnu. „Razumem. Promisli o tome, ali nemoj predugo. Roten je uspeo da ubedi upravitelja Lorlena da mora da te krije od svih - bez sumnje, da bi sakrio istinu od tebe - dok ne naučiš kontrolu. Previše rizikujem prkoseći toj odluci. Pokušaću da te uskoro ponovo posetim, ali moraš tada imati odgovor za mene. Možda neću imati treću priliku.”

„Hoću.” Pogledavši u vrata, uzdahnuo je. „Bolje da idem. Neće ti koristiti ako me zateknu ovde sa tobom.” Prišavši vratima, odškrinuo ih je i provirio. Zastao je samo da joj uputi poslednji, sumoran osmeh, i izašao napolje. Vrata se zatvoriše za njim. Ponovo sama, Sonea je zurila u sto, dok su joj se čarobnjakove reči kovitlale u glavi. Nije mogla da vidi razloga zašto bi je Fergun lagao, ali proveriće svaku tvrdnju koju je izneo: blokiranje moći, pokroviteljstvo i njegovu priču o slomljenim snovima. Ako pažljivo ispita Rotena, može da ga navede da joj potvrdi veći deo onoga što joj je Fergun rekao. Ali ne večeras. Bila je previše potresena večerašnjom posetom da bi mogla da složi smireno lice kada se Roten bude vratio. Ustavši, ušla je u svoju spavaću sobu i zatvorila vrata.

DVADESET TREĆE POGLAVLJE

ROTENOV PRIJATELJ Danas nije bilo časova.” Roten podiže pogled sa knjige koju je čitao. Sonea je bila naslonjena na okvir prozora, a mali krug zamagljenosti se stvarao na staklu od njenog daha. „Ne”, on odgovori. „Danas je slobodak. Poslednjeg dana nedelje nema časova. „Pa šta onda radite?" Slegnuo je ramenima. „To zavisi od čarobnjaka. Neki idu na trke, ili se bave drugim zabavama i interesovanjima. Neki posećuju svoje porodice.” „A šta je sa polaznicima?” „Isto, samo što stariji polaznici obično provode dane učeći.” „Ali još uvek moraju da čiste staze.” Njene oči su pratile kretanje nečega ispod prozora. Shvativši šta je u pitanju, Roten se nasmeja. „Čišćenje staza je jedna od mnogih dužnosti koje su im date na prvoj godini učenja. Nakon toga, ovakve poslove rade samo po kazni.” Pogledala je u njega podigavši obrve. „Kazni?” „Za detinjaste nestašluke ili nepoštovanje starijih”, on objasni. „Malo su preveliki za šibanje.” Ugao njenih usta se tržnu i ona pogleda natrag kroz prozor. „A, zato izgleda toliko mrzovoljno.” Primetivši da njeni prsti lagano dobuju po okviru zastora, Roten uzdahnu. Dva dana je ubrzano učila, shvatajući vežbe kontrole brže od bilo kog polaznika koga je ranije podučavao. Međutim, danas joj je nekoliko puta pala koncentracija. Iako je to dobro skrivala, pokazujući time da se njena disciplina uma poboljšala, nešto ju je mučilo. Prvo je krivio sebe. Nije joj rekao za Danilovu posetu, verujući da će je predstojeći susret sa neznancem omesti pri učenju. Osetila je da krije nešto

od nje i postala je sumnjičava. Shvativši svoju grešku, rekao joj je za posetu. „I pitala sam se kada ću upoznati više čarobnjaka”, rekla mu je. „Ako večeras ne želiš posetioce, reći ću mu da dođe neki drugi put”, ponudio joj je. Odmahnula je glavom. „Ne, volela bih da upoznam tvog prijatelja.” Iznenađen i obradovan, pokušao je da nastavi sa lekcijama. Opet je imala problema sa održavanjem pažnje prilikom vežbi i on oseti kako njen nemir i nestrpljenje rastu. Svaki put kada bi napravili pauzu, vratila bi se do prozora da zuri napolje. Ponovo ju je pogledao i pomislio o tome koliko dugo je bila zatvorena u njegovim sobama. Bilo je lako zaboraviti da su joj njegove odaje predstavljale zatvor. Mora da joj je dosadilo okruženje i verovatno joj je bilo dosadno. Što je značilo da je pravo vreme da je upozna sa Danilom, odlučio je. Visoki čarobnjak je zastrašivao one koji ga nisu poznavali, ali njegovo prijateljsko ponašanje ih je obično brzo oslobađala toga. Nadao se da će se navići na Danilovo društvo pre nego što je Lorlen poseti. Nakon toga? Posmatrajući je kako dobuje prstima, nasmešio se. Izvešće je napolje i pokazati joj Gildu. Kucanje prekide njegove misli. Ustavši, otvorio je ulazna vrata. Ispred njih je stajao Danil, izgledajući pomalo napeto. „Poranio si”, primeti Roten. Danilove oči se razveseliše. „Da se vratim kasnije?” Roten odmahnu glavom. „Ne, uđi.” Osvrnuvši se, Roten je posmatrao Soneino lice kada je Danil ušao u sobu. Procenjivački je pogledala visokog čarobnjaka. „Danile, ovo je Sonea”, on reče. „Čast je upoznati te”, reče Danil, pognuvši glavu. Sonea klimnu. „I tebe.” Oči joj se blago suziše, a preko njenog lica se razvuče osmeh. „Mislim da smo se već sreli.” Spustila je pogled. „Kako ti je noga?” Danil trepnu, a onda se njegova usta raširiše u poluosmeh. „Bolje, hvala na pitanju.” Prekrivši usta, Roten bezuspešno pokuša da priguši smeh. Pretvarajući se

da kašlje, mahnuo je ka foteljama. „Sedite. Pripremiću sumi.” Sonea napusti prozor i zauze mesto naspram Danila. Njih dvoje su oprezno posmatrali jedno drugo. Prišavši jednom od bočnih stolova, Roten stavi posuđe za pripremanje sumija na poslužavnik. „Kako napreduje tvoje učenje?”, upita Danil. „Dobro, bar mislim. A šta je sa tobom?” „Sa mnom?” „Ti predaješ Rotenovom odeljenju, zar ne?” „O. Da, to je... izazovno. Nikada ranije nikoga nisam podučavao, tako da se osećam gotovo kao da moram da učim više nego polaznici.” „A šta obično radiš?” „Oglede. Uglavnom male projekte. Ponekad pomažem u većim poslovima.” Roten donese poslužavnik do stola i sede. „Ispričaj joj za zabeleživač misli”, on predloži. „O, to je samo hobi” Danil omalovažavajuće odmahnu rukom. „To nikoga ne interesuje.” „Šta je to?”, upita Sonea. „Način da se prebace slike iz uma na papir.” Soneine oči zasijaše od zainteresovanosti. „Možete to da radite?” Danil primi od Rotena solju sumija. „Ne, još uvek ne. Mnogo čarobnjaka je to pokušavalo tokom vekova, ali niko nije pronašao supstancu koja može duže vremena da zadrži sliku.” Zastao je da gucne topli napitak. „Načinio sam naročiti papir od lišća anivop puzavice, koji može da zadrži sliku nekoliko dana, ali ivice se zamućuju i boje gube jačinu posle otprilike dva sata. Idealno bi bilo kada bi slika bila trajna.” „Za šta biste ih koristili?” „Identifikaciju, za početak. Na primer, zgodno bi nam došlo da smo mogli da učinimo tako nešto kada samo tražili tebe. Roten je bio jedini od nas koji te je video. Da je on bio u stanju da napravi tvoju sliku, nosili bismo je sa sobom i pokazivali ljudima.” Sonea lagano klimnu. „Kako slike izgledaju kada izgube boju?” „Izbledelo. Zamućeno. Ali u nekim slučajevima još uvek može da se vidi šta je bilo na njima. „Da li... da li bih mogla da vidim neku?”

Danil se osmehnu. „Naravno. Doneću nekoliko sledeći put.” Soneine oči su iskrile od znatiželje. Ako bi Danil ovde postavio svoj eksperiment, pomisli Roten, mogla bi sama da vidi. Pogledavši naokolo, on zamisli prebacivanje gomile flašica i presa iz Danilovog salona u njegov... „Siguran sam da Danil ne bi imao ništa protiv ako bismo posetili njegove sobe radi demonstracije”, on reče. Danil iskolači oči. „Sada?” Roten zausti da ubedi svog prijatelja, ali onda poče da okleva. Sonea ih je nestrpljivo posmatrala. Obojicu je ispitivala pogledom. Danil je očigledno nimalo nije zastrašio. Od njih dvoje, izgledalo je kao da je ona ta koja je manje uznemirenajprisustvom onog drugog. Danilove prostorije su bile u prizemlju Carobnjačkog doma, tako da neće morati da idu daleko. „Zašto da ne”, on odgovori. - Da li si siguran da je to mudro? posla Danil. Sonein pogled zaiskri ka njemu. Ignorišući pitanje, Roten pažljivo pogleda Soneu. „Da li bi to volela?” „Da”, ona odgovori, okrenuvši pogled ka Danilu. „Ako tebi ne smeta.” „Nimalo.” Danil pogleda u Rotena. „Samo... moje sobe su pomalo neuredne.” „Pomalo?” Roten podiže šolju i dovrši svoj sumi. „Zar nemaš slugu?”, upita Sonea. „Imam”, odvrati Danil. „Ali sam ga upozorio da ne dira ništa od mojih eksperimenata.” Roten se nasmeši. „Zašto ne odeš pre nas i ne postaraš se da imamo gde da sednemo.” Uzdahnuvši, Danil ustade. „U redu.” Prateći prijatelja do vrata, Roten izađe napolje. Istog trena, Danil se okrenu i mrko ga pogleda. „Da li si lud? Šta ako vas neko oboje vidi?”, prošaputa Danil. „Ako vide da si je izveo iz svojih soba, Fergun će reći da nemaš razloga da je skrivaš od njega.” „Onda ću da ga pustim da je poseti.” Roten slegnu. „Jedini razlog zašto sam želeo da bude izolovana je da ga sprečim da je poseti kada bi je svaki nepoznati čarobnjak mogao uplašiti. Ali ako je ovako mirna i sigurna u sebe

u tvojoj blizini, mislim da je Fergun neće zabrinuti.” „Hvala", odvrati suvo Danil. „To je zato što izgledaš strašnije od njega.”, objasni Roten. „Zaista?” „A on je mnogo šarmantniji”, dodade Roten smešeći se. Mahnuo je ka stepenicama. „Kada budeš bio spreman - a hodnik prazan - obavesti me. Samo nemoj previše dugo da čistiš, ili ćemo oboje pomisliti da imaš nešto da kriješ.” Kako se njegov prijatelj udaljio, Roten se vrati u svoju sobu. Sonea je stajala ispred svoje fotelje, pomalo zarumenela. Ponovo je sela dok je on rasklanjao sto. „Ne izgleda kao da želi posetioce”, reče ona sumnjičavo. „Želi”, uveri je Roten. „Samo ne voli iznenađenja.” Podigavši poslužavnik, on ga odnese do sporednog stočića, a zatim iz fioke izvadi list papira i napisa Tanji kratku poruku da je obavesti gde su. Kada je završio, čuo je kako ga Danil zove. - Ovde sada ima malo prostora. Dođite. Sonea ustade i pogleda Rotena sa iščekivanjem. Osmehnuvši se, on priđe vratima i otvori ih. Njene oči zaigraše kada je izašla napolje, ugledavši široki hodnik i u njemu brojna vrata. „Koliko čarobnjaka živi ovde?” Upitala je kada su se zaputili ka stepeništu. „Preko osamdeset”, reče joj, „i njihove porodice.” „Znači da ovde ima i drugih ljudi osim čarobnjaka?” „Da, ali samo supružnici i deca čarobnjaka. Nikakva druga rodbina nije dozvoljena.” „Zašto ne?” Zasmejao se. „Kada bi ovde živeli svi rođaci čarobnjaka, morali bismo da ceo Unutrašnji krug preselimo u Gildu. „Naravno”, reče ona suvo. „Šta se dogodi kada deca porastu?” „Ako imaju magijskog potencijala, obično se pridruže Gildi. Ako nemaju, moraju da odu.” „Kuda idu?” „Da žive sa rođacima u gradu.” „U Unutrašnjem krugu?”

„Da.” Promislila je o ovome, a onda ga pogledala. „Da li iko od čarobnjaka živi u gradu?” „Nekolicina. Življenje izvan Gilde se obeshrabruje.” „Zašto?” On se šeretski nasmeši. „Trebalo bi da pazimo jedan na drugog, sećaš se, da budemo sigurni da se niko od nas ne meša previše duboko u politiku, ili kuje zavere protiv kralja. To je teže postići ako previše nas živi izvan Gilde.” „Zašto je nekima dozvoljeno?” Stigli su do kraja hodnika. Roten pođe niz spiralno stepenište, a Sonea pođe za njim. „Iz raznih razloga, svaki pojedinac ima svoj sopstveni razlog. Starost, bolesti..." „Da li ima čarobnjaka koji su odlučili da se ne pridruže Gildi - koji su naučili kontrolu, ali ne i kako da koriste magiju?” Odmahnuo je glavom. „Ne. Mladićima i devojkama koji nam se pridruže moći još uvek nisu oslobođene. Nakon toga se nauče kontroli. Zapamti, ti si jedinstvena po tome što su se tvoje moći same razvile.” Namrštila se. „Da li je iko ikada napustio Gildu?” „Ne." Razmislila je o ovome napetog izraza lica. Odozdo dopre Danilov glas, pa zatim i još nečiji. Roten je usporio, dajući joj dovoljno vremena da postane svesna drugih čarobnjaka. Bacila u stranu kada je čarobnjak dolebdeo uz stepenice, nogama dodirujući samo vazduh. Prepoznavši čarobnjaka, Roten se nasmeši „Dobro veče, gospodaru Garele.” „Dobro veče”, odgovori čarobnjak podigavši obrve kada je primetio Soneu. Sonea je piljila u čarobnjaka razrogačenih očiju. Kada su čarobnjakove noge stigle do nivoa višeg sprata, čarobnjak stade na čvrstu površinu hodnika. Ponovo je pogledao Soneu, pogledom koji se sijao od zainteresovanosti, a onda nastavio dalje. „Levitacija”, kaza Roten Sonei. „Impresivno, zar ne? Zahteva prilično veštine. Oko polovina nas to može da uradi.” „Možeš li i ti?”, upita.

„Ranije sam je stalno koristio”, reče joj Roten. „Ali sada nisam u formi. Danil može.” „Da, ali ja nisam razmetljivac kao Garel.” Pogledavši niz stepenište, Roten vide kako ih Danil čeka u podnožiju. „Više volim da koristim svoje noge”, reče Roten Sonei. „Moj nekadašnju pokrovitelj je uvek govorio kako je fizička vežba podjednako potrebna kao i umna. Zapostavi telo...” „... i zapostavio si um”, dovrši Danil zaječavši. „Njegov pokrovitelj je bio mudar i ispravan čovek”, reče Sonei kada je stigla do njega.v„Gospodar Margen čak ni vino nije odobravao.” „Što mora da je razlog zašto ga ti nikada nisi previše voleo”, primeti Roten smeškajući se. „Pokrovitelj?”, ponovi Sonea. „Ovdašnja tradicija” on objasni. „Gospodar Margen je odabrao da vodi moju obuku kada sam bio polaznik, kao što sam ja odabrao da vodim Danilovu.” Pošla je u korak sa njim kada se zaputio ka Danilovim sobama. „Kako si ga to vodio?” Roten slegnu. „Na mnogo načina. Uglavnom sam upotpunjavao rupe u njegovom znanju. Neke su postojale zbog propusta učitelja, a neke zbog njegove sopstvene lenjosti i nedostatka entuzijazma.” Sonea pogleda u Danila koji se osmehivao i klimao glavom potvrđujući. „Danil je takođe naučio više pomažući mi u mom radu, nego što bi naučio na časovima. Ideja pokroviteljstva je da se pomogne polazniku da se unapredi.” „Da li svi polaznici imaju imaju pokrovitelje?” Roten odmahnu glavom. „Ne. To nije uobičajeno. Nemaju svi čarobnjaci volje i vremena da preuzimaju na sebe odgovornosti obuke polaznika. Samo oni polaznici koji prilično obećavaju, dobijaju pokrovitelje.” Podigla je obrve. „Zašto onda...” Namrštila se, a onda odmahnula glavom. Stigavši do vrata, Danil ih blago dotaknu. Otvorila su se na unutra i blagi miris hemikalija izlete u hodnik. „Dobrodošli”, on reče uvodeći ih unutra.

Iako je salon bila iste veličine kao Rotenov, polovina je bila zakrčena klupama. Čudne naprave su prekrivale površine, a ispod njih su bile naslagane kutije. Ali ipak, Danilov rad je bio uredno izložen i organizovan. Sonea je gledala po sobi, očigledno dobro raspoložena. Iako je Roten mnogo puta video Danilove sobe, uvek mu je bilo čudno što nailazi na alhemičarski eksperiment postavljen u odajama za življenje. Prostor na Univerzitetu je bio ograničen, tako da je ono malo čarobnjaka koje je želelo da se bavi sopstvenim interesovanjima, poput Danila, često koristilo svoje sopstvene sobe. Roten uzdahnu. „Lako je razumeti zašto Ezril očajava što nemaš ženu, Danile.” Kao i uvek, njegov prijatelj iskrivi lice. „Previše sam mlad da bih imao ženu.” „Gluposti”, odvrati Roten. „Ti samo nemaš prostora za nju.” Danil se nasmeši i pozva Soneu. Prišla je klupama i slušala njegova objašnjenja svojih ogleda. Izvadio je nekoliko izbledelih slika i ona ih pažljivo prouči. „To može da se uradi”, on završi. „Jedini izazov je kako sprečiti sliku da ne izbledi.” „Zar ne bi samo mogao da unajmiš slikara da je iskopira pre nego što se to dogodi?”, ona predloži. „Mogao bih.” Namršti se Danil. „Pretpostavljam da bi to zaobišlo problem. Ali morao bi da bude dobar slikar. I brz.” Vratila mu je uzorke i prišla uramljenoj mapi na obližnjem zidu. „Ti nemaš slike”, ona reče osvrćući se po sobi. „Ovo su sve mape.” „Da”, Danil klimnu. „Sakupljam stare mape i planove.” Ona priđe jednoj drugog. „Ovo je Gilda.” Roten joj priđe. Plan je bio jasno obeležen, urednim rukopisom najpoznatijeg arhitekte Gilde, gospodara Korena. „Mi smo ovde”, pokaza Danil. „U Čarobnjačkom domu.” On pređe prstom preko sličnog pravougaonika. „Ovo je Polaznički dom. Svi polaznici koji dolaze da uče u Gildi su tamo smešteni, čak iako imaju domove u gradu.” „Zašto?” „Da bismo mogli da od njihovih života napravimo bedu”, odgovori Danil.

Sonea ga ozbiljno pogleda, a onda tiho frknu. „Kada dođu ovde, polaznici se sklanjaju od uticaja njihovih porodica.” Kaza joj Roten. „Moramo da ih odviknemo od sitnih intriga u kojima Kuće uvek uživaju.” „Imamo puno novih polaznika koji nikada nisu morali da ustaju iz kreveta pre podneva”, dodade Danil. „Prilično se šokiraju kada saznaju koliko rano moraju da se bude za časove. Nikako ne bismo mogli da ih dovedemo na vreme na časove ako bi živeli kod kuće.” Pokazao je ka kružnoj zgradi na planu. „Ovo je Dom iscelitelja, neki od iscelitelja tu žive, ali većina prostorija je rezervisana za staranje o bolesnima i za časove.” Njegov prst se pomaknu do manjeg kruga u vrtu. „Ova građevina je Arena. Koristi se kao poligon za vežbanje ratnika. Oko nje postoji štit, koga pridržavaju stubovi. On upija i zadržava magiju unutra i štiti sve spolja. Svi sa vremena na vreme dodajemo moć štitu kako bismo ga osnažili.” Sonea je gledala u plan, posmatrajući kako njegov prst dolazi do zavojite zgrade pored Carobnjačkog doma. „Ovo su Kupatila. Izgrađena su na mestu na kome je nekada proticao potok koji je izvirao gore u šumi. Sproveli smo vodu do zgrade, gde može da bude uvučena u cevi i zagrejana. Pored toga su Sedam lukova, koji sadrže prostorije za zabavu.” „Šta su rezidencije” upita Sonea privukavši njegovu pažnju do natpisa i strelice koja je pokazivala na nešto van stranice.” „Nekoliko manjih kuća u kojima žive naši najstariji čarobnjaci” pojasni Danil. „Evo, mogu da se vide na ovoj starijoj mapi.” Prešli su sobu do požutele mape grada. Danil joj pokaza na niz majušnih kvadratića. „Ovde, pored je staro groblje.” „Po ovoj mapi u Gildi postoji samo par zgrada” primeti Sonea. Danil se nasmeši. „Ova mapa je stara preko tri stotine godina. Ne znam koliko ti poznaješ istoriju Kajrelije. Da li su čula za Sačakanski rat?" Sonea klimnu. „Nakon Sačakanskog rata, nije preostalo mnogo toga od Imardinu. Kada je grad obnovljen, velike Kuće su iskoristile priliku da naprave novi plan grada. Vidiš kako je građen u koncentričnim krugovima.” Pokazao je u središte. „Prvo je podignut zid oko ostataka stare kraljeve palate, a onda još jedan oko

grada. Spoljašnji zid je načinjen nekoliko decenija kasnije. Stari deo grada je dobio ime Unutrašnji krug, a nova oblast je podeljena na četiri četvrti.” Njegov prst je kružio Gildom. „Cela Istočna četvrt je data čarobnjacima u znak zahvalnosti što su odbili Sačakanske zavojevače. Ova odluka nije tek tako doneta ”, on dodade. „Palata i Unutrašnji krug su koristili vodu sa izvora, a građenje Gilde oko mesta snabdevanja je umanjivalo šanse da ga bilo ko zatruje - kao što je bilo učinjeno tokom rata.” On pokaza na malu kockastu zgradu na planu Gilde. „Prva građevina koje je podignuta je bila Dvorana Gilde”, nastavi Danil. „Bila je sagrađena od domaćeg sivog kamena. U njoj su živeli i čarobnjaci i njihovi učenici, a imala je prostorije i za predavanja i rasprave. Kako kažu istorijske knjige, duh jedinstva je zahvatio naše prethodnike. Kroz deljenje znanja, pronađeni su novi načini da se koristi i oblikuje magija. Nije prošlo mnogo pre nego što je Gilda postala najveća i najmoćnija škola za čarobnjake u poznatom svetu.” Nasmešio se. „I nastavlja da raste. Kada su Lonmar, Elajn, Vin, Lan i Kajrelija sačinile Savez, deo sporazuma je bio da se čarobnjaci iz svih zemalja ovde obučavaju. Iznenada, Dvorana Gilde nije bila dovoljno velika, tako da su morali da sagrade nekoliko novih zgrada.” Sonea se namršti. „Šta se dogodi sa čarobnjacima iz drugih zemalja kada završe sa učenjem?” „Obično se vrate u svoju domovinu”, kaza joj Roten. „Ponekada ostaju ovde.” „Kako onda pazite na njih?” „Imamo ambasadore u svakoj zemlji koji prate aktivnosti stranih čarobnjaka”, reče joj Danih „Kao što se mi zaklinjemo da služimo kralja i štitimo Kajreliju, oni se svojim vladarima zaklinju na vernost.” Njene oči predoše na mapu regije koja je visila u blizini. „Ne izgleda mi pametno obučavati čarobnjake iz drugih zemalja. Šta ako napadnu Kajreliju?” Roten se osmehnu. „Ako im ne bismo dozvolili da se pridruže Gildi, stvorili bi sopstvenu, kao što su i radili u prošlosti. To, da li ih učimo ili ne, neće sprečiti invaziju, ali barem kontrolišemo šta nauče. Naše ljude učimo istim stvarima kao i njih, tako da znaju da se ne ophodimo nepošteno prema njima.” „U svakom slučaju se ne bi usudili da nas napadnu”, doda Danih

„Kajrelijanci imaju snažne čarobnjačke loze. Mi imamo više čarobnjaka nego bilo koja druga rasa, i to moćnijih.” „Vindani i Lanjani su najslabiji”, zato ovde nisu česti. Dobijamo više elajnskih i lonmarskih polaznika, ali njihove moći su retko kada zapanjujuće." „Sačakanci su nekada bili moćni čarobnjaci”, Danil pogleda u mapu. „Ali rat je to promenio.” „Sve to čini nas najmoćnijim narodom u regiji”, završi Roten. Ona se namršti. „Pa zašto onda kralj ne napadne druge zemlje?” „Savez nas sprečava”, reče joj Roten. „Kako si me oštroumno podsetila prvi put kada samo pričali, kralj Palen je isprva odbio da abdicira. Gilda je nagovestila da možda neće ostati neumešana u politiku ako to ne učini.” Usta joj se izviše u blagi osmeh. „Šta sprečava druge zemlje da se ne bore između sebe?” Roten uzdahnu. „Veliki trud diplomatije - koja ne uspeva uvek. Bilo je nekoliko manjih sukoba od Saveza. To je uvek nezgodna situacija za Gildu. Sporovi obično nastaju oko granice i...” Začuvši stidljivo kucanje, on stade. Pogledao je u Danila i po prijateljevom izrazu je uvideo da misle na istu stvar. Da li je Fergun već saznao da je Sonea izašla iz njegovih soba? „Da li očekuješ nekoga?” Danil odmahnu glavom i ode do vrata. Kako su se otvorila, Roten začu Tanjin glas i odahnu od olakšanja. „Donela sam vam ovamo vaš obrok” reče služavka kada je ušla u sobu. Druga dvojica slugu su išli za njom, noseći poslužavnike. Spustivši svoj teret na jedini slobodni sto u prostoriji, poklonili su se i otišli. Kako je miris hrane ispunio sobu, Danil ocenjivački coknu. „Nisam shvatio koliko je vremena prošlo”, on reče. Roten pogleda Soneu. „Gladna?” Ona klimnu dok joj je pogled klizio do hrane. Nasmešio se. „Onda mislim da je za sada bilo dovoljno istorije. Hajde da jedemo.”

DVADESET ČETVRTO POGLAVLJE

NEODGOVORENA PITANJA Stigavši do kraja hodnika Univerziteta, Danil stade kada su se vrata upraviteljeve kancelarije otvorila. Prilika u plavom izađe napolje i zaputi se sa ulaznoj dvorani. „Upravitelju”, povika Danil. Lorlen stade i okrenu se. Videvši Danila kako prilazi, on se nasmeši. „Dobro jutro, gospodaru Danile.” „Upravo sam pošao do vas. Imate li trenutak vremena?” „Naravno, ali bukvalno trenutak.” „Hvala vam.” Danil lagano protrlja ruke. „Primio sam sinoć poruku od Lopova. Pitao me je da li znam gde se nalazi čovek koji je bio Sonein saputnik dok se krila od nas. Pomislio sam da je to možda onaj mladić koji je pokušao da je spase.” Lorlen klimnu. „Visoki gospodar je primio sličan upit.” Danil zatrepta od iznenađenja. „Da li ga je Lopov direktno kontaktirao?" „Da. Akarin je uverio Gorina da će ga obavestiti ako pronađe tog čoveka.” „Onda ću i ja poslati isti odgovor.” Lorlenove oči se malo suziše. „Da li je ovo prvi put da vas Lopovi kontaktiraju od kada ste zarobili Soneu?” „Da.” Danil se žalosno osmehnu. „Mislio sam da ih nikada više neću čuti. Njihova poruka me je prilično iznenadila." Lorlenovo nabora čelo. „Sve nas je prilično iznenadilo što ste uopšte i pričali sa njima.” Danil oseti kako mu se lice zacrvenelo. „Ne baš sve. Visoki gospodar je znao, ali nemam pojma kako.” Lorlen se osmehnu. „Mene to ne iznenađuju. Možda ne izgleda kao da Akarin pokazuje bilo kakvo interesovanje, ali nemojte misliti da ne obraća pažnju. O ljudima, i ovde i u gradu, zna više od bilo koga drugog.”

„Ali vi sigurno znate više od njega kada se radi o Gildi." Lorlen odmahnu glavom. „O, on uvek zna više od mene.” Zastao je. „Upravo sada idem da se sastanem sa njim. Da li postoji nešto što biste želeli da ga pitam?” „Ne”, odgovori brzo Danil. „I ja bi trebalo da idem. Hvala vam na vašem vremenu, upravitelju.” Lorlen klimnu glavom, okrenu se i ode. Zaputivši se ponovo niz hodnik. Danil se uskoro nađe u gomili čarobnjaka i polaznika. Pošto je upravo trebalo da počnu prvi časovi toga dana, zgrada je bila puna živosti. Porazmislio je ponovo o poruci koju mu je Lopov poslao. U poruci je postojala prikrivena optužba, kao da je Gorin sumnjao da je Gilda odgovorna za nestanak njihovog čoveka. Danil nije verovao da bi Lopov za svoje probleme okrivio Gildu tako lako kao što bi to učinio prosečni živalj - ili da bi kontaktirao visokog gospodara, ako ne bi za to imao dobar razlog. Tako da je Gorin sigurno verovao da je Gilda sposobna da pronađe tog čoveka za njih. Danil se zasmeja kada je shvatio ironiju situacije. Lopovi su pomogli Gildi da pronađe Soneu, a sada su želeli za uzvrat istu vrstu usluge. Pitao se da li će ponuditi veliku nagradu. Ali zašto je Gorin mislio da Gilda zna gde je taj čovek? Danil trepnu kada mu je odgovor pao na pamet. Sonea. Ako je Gorin pomislio da je Sonea znala gde je njen prijatelj, zašto je nije direktno kontaktirao. Lopovi je ipak jesu prodali Gildi. A njen drug je možda takođe imao dobar razlog za nestanak. Danil protrlja čelo. Mogao je da pita Soneu da li ona zna šta se događa, ali ako nije znala da je njen prijatelj nestao, novosti bi je mogle uznemiriti. Možda posumnja de je Gilda odgovorna za njegov nestanak. To bi uništilo sve što je Roten postigao. Poznato lice se pojavilo ispred njega među polaznicima. Danil oseti blagu bojazan, ali Fergun ga nije ni pogledao. Umesto toga, ratnik ga je užurbano prošao pored njega i skrenuo u bočni hodnik. Iznenađen, Danil stade. Šta je moglo toliko potpuno da zaokupi Ferguna da čak nije ni primetio svog starog neprijatelja? Vrativši se niz hodnik, Danil proviri u bočni prolaz i primeti crvenu odoru pre nego što je ratnik ponovo skrenuo.

Fergun je nosio nešto. Danil je stajao na ulazu u prolaz u iskru šenju da ga prati. Kao polaznik, ugrabio bi svaku priliku da otkrije neku od Fergunovih malih tajni. Ali više nije bio polaznik, a Fergun je odavno dobio taj rat. Slegnuvši, zaputio se nazad ka Rotenovoj učionici. Nastava je trebalo da počne za manje od pet minuta, a on nije imao vremena za špijuniranje. —oOo— Nakon nedelju dana u tami, Serijeva čula su se izoštrila. Njegove uši bi pokupile trljanje nogu insekata, a njegovi prsti su primetili blagu neravninu tamo gde je rđa počela da nagriza metalno šilo koji je izvukao iz šava kaputa. Kako je pritisnuo palcem oštri vrh, osetio je kako gnev u njemu ključa. Njegov porobljivač se vratio još dva puta sa hranom i vodom. Svaki put je Seri pokušao da sazna zašto je zatvoren. Svi napori da natera Ferguna na razgovor su propali. Nagovarao je, zahtevao, čak i preklinjao da dobije objašnjenje, ali čarobnjak je svaku njegovu reč ignorisao. Nije bilo pošteno, besneo je Seri. Zlikovci bi trebalo da otkriju svoje planove, slučajno ili tokom nastupa likovanja. Najtiše moguće kucanje dopre do Serija. Podigao je glavu, a onda skočio na noge kako se pojačavao zvuk koraka. Stegnuvši šilo, čučnuo je iza vrata i čekao. Koraci stadoše ispred vrata. Čuo je kada je zasun kliknuo i napeo se kada su vrata počela da klize na unutra. Svetlost se rasu po prostoriji, osvetlivši prazan tanjir koji je ostavio odmah ispred vrata. Čarobnjak načini još jedan korak ka tanjiru, onda zastade i okrenu se ka kaputu i pantalonama koje su ležale u uglu, poluskrivene ispod ćebeta. Skočivši napred, Seri zamahnu šiljkom ka Fergunovim leđima, ciljajući srce. Šilo udari nešto tvrdo i iskliznu mu iz prstiju. Kako se čarobnjak okrenuo, nešto udari Serija u grudi, odbacivši ga unazad. Čuo je pucanje nečega kada je udario u zid, a onda mu je bol zaparao ruku. Srušivši se na pod, zadihano je privio ruku na grudi. Iza njega dopre dugačak, prenaglašeni uzdah. „To je bilo glupo. Vidi šta si me naterao da učinim.”

Fergun je prekrštenih ruku stajao nad njim. Škrgućući zubima, Seri sa prezirom pogleda čarobnjaka. „Ovo nije lep način da mi se zahvališ što sam se pomučio da ti donesem ćebad." Fergun odmahnu glavom, a onda čučnu. Pokušaj da se ustukne od njega samo posla novi talas bola kroz Serijevu ruku. Seri priguši jauk kada je Fergun zgrabio zglob povređene ruke. Pokušao je da je otrgne, ali pokret mu samo donese još bola. „Polomljena”, promrmlja čarobnjak. Njegove oči se usresrediše na nešto ispod prašnjavog poda. Bol se iznenada ublaži, a zatim mu se toplota proširi uz ruku. Shvativši da ga isceljuje, Seri se prinudi da ostane miran.Zurio je u Ferguna, pamteći njegovu špicastu vilicu i tanke usne. Čarobnjakova plava kosa, obično začešljana unazad pade preko čela. Seri je znao da će ceo život pamtiti ovo lice. Jednog dana ću se osvetiti, pomislio je. A ako si bilo šta učinio Sonei, ocekuj da tvoja smrt bude spora i bolna. Čarobnjak trepnu i pusti Serijevu ruku. Ustao je, onda iskrivio lice i stavio šaku na čelo. „Nije potpuno zalečena. Ne mogu da traćim svoje moći na tebe. Pažljivo sa njom ili će se kost opet razdvojiti.” Namrštio se. „Ako ponovo pokušaš ovako nešto, moraću da te vežem - da bih te sprečio da naudiš sam sebi, shvataš?” Spustio je pogled. Tanjir koji je nosio je ležao u delovima, a hrana je bila raštrkana po podu. Boca je ležala u blizini polako cureći iz naprsline blizu čepa. „Da sam na tvom mestu, ne bih pustio da to propadne”, reče Fergun. Sagnuvši se, dohvatio je Serijevo šilo, okrenuo se i izašao iz prostorije. Kada su se vrata zatvorila, Seri leže na leđa i zaječa. Da li je zaista očekivao da će moći da ubije čarobnjaka šiljkom? Pažljivo je pritisnuo ruku vrhovima prstiju. Blaga osetljivost je bila sve što je ostalo. Miris svežeg hleba je u tami bio snažan i on natera njegov stomak da zakrči. Pomislivši na prosutu hranu, on uzdahnu. Jedini pokazatelj prolaska vremena je bila glad, a procenio je ga čarobnjak posećuje svaka dva dana ili više. Ako ne bude jeo, oslabiće. Čak gora stvar od toga je pomisao na gamižuće stvari koje će hrana izvući iz ugla koji je koristio za telesne

potrebe. Uspravivši se na kolena, počeo je da puzi napred, rukama pretražujući prašnjavi pod. —oOo— Sonea zadrža dah kada je čarobnjak u plavoj odori ušao u sobu. Visok, vitak, tamne kose vezane u rep, mogao bi biti ubica kojeg je videla ispod kuće visokog gospodara. Kada se okrenuo ka njoj, videla je da njegove crte nisu tako surove kao kod onog čoveka. „Ovo je upravitelj Lorlen”, kaza joj Roten. Ona klimnu čarobnjaku. „Čast mi je upoznati vas.” „I meni je čast da tebe upoznam, Sonea”, odgovori čovek. „Molim vas, sedite”, reče Roten mahnuvsi ka foteljama. Kada su se smestili u fotelje, Tanja im posluži gorki napitak koji su čarobnjaci izgleda voleli. Prihvativši čašu vode, Sonea je posmatrala upravitelja kako pije iz svoje šolje. Zahvalno se nasmešio, ali onda njegov izraz postade ozbiljan. „Roten je bio zabrinut da bi se uplašila da sam došao do tebe čim si stigla ovde”, reče joj. „Tako da mi moraš oprostiti što nisam došao ranije. Kao upravitelj Gilde, želim da ti ponudim i formalno izvinjenje za nevolje i neprijatnosti koje smo ti pričinili. Da li sada razumeš zašto smo morali da te pronađemo?" Ona oseti kako joj obrazi crvene. „Da.” „To mi je veliko olakšanje”, kaza joj. „Imam neka pitanja za tebe, a ako ih slučajno i ti imaš, molim te ne oklevaj da ih postaviš. Da li tvoji časovi kontrole dobro napreduju?” Sonea pogleda u Rotena koji joj klimnu u znak ohrabrenja. „Mislim da postajem bolja”, odgovorila je. „Testovi postaju lakši.” Upravitelj razmisli o ovome, lagano klimajući. „To je pomalo kao da učiš da hodaš”, on reče. „Isprva moraš da misliš o tome, ali kada to radiš već neko vreme, ne treba uopšte ni da pomišljaš na to.” „Osim što ne hodate u snu”, ona dodade. „Obično ne.” Upravitelj se nasmeja, a onda njegov pogled postade strog. „Roten mi je rekao da ne želiš da ostaneš sa nama. Da li je to istina?”

Sonea klimnu. „Mogu li da pitam zašto?” „Želim da odem kući”, kazala mu je. On se nagnuo napred. „Nećemo te sprečavati da viđaš svoju porodicu i prijatelje. Mogla bi da ih posećuješ Slobododanima.” Ona odmahnu glavom. „Znam, ali ne želim da ostanem ovde.” Klimnuvši, on se zavali u naslon fotelje. „Požalićemo što gubimo nekog sa takvim potencijalom”, reče joj. „Da li si sigurna da želiš da se odrekneš svojih moći?" Setivši se Fergunovih reci, njeno srce preskoči otkucaj. „Da se odreknem svojih moći?”, polako je ponovila pogledavši u Rotena. „To nije kako je Roten opisao.” Upraviteljev podiže obrve. „A šta ti je on rekao?” „Da neću moći da ih koristim zato što neću znati kako.” „Da li veruješ da bi mogla samu sebe da naučiš?” Ona zastade.„Da li bih?” „Ne.” Upravitelj se nasmeši. „To što ti je Roten rekao je istina”, on reče. „Ali znajući da uspeh tvojih časova zavisi od održavanja maksimalnog poverenje između vas dvoje, on je ostavio meni da ti objasnim zakone koji se tiču puštanja čarobnjaka iz Gilde.” Kada je shvatila da Lorlen samo što nije potvrdio da li je Fergun govorio istinu, otkucaji Soneinog srca se ubrzaše. „Zakon kaže da svaki muškarac ili žena, čije su moći aktivne, mora ili da se priključi Gildi ili da mu moći budu blokirane.”, reče joj. „Blokiranje ne može da se učini dok čarobnjak nema punu kontrolu, ali kada se ostvari ono efikasno sprečava čarobnjaka da koristi magiju na bilo koji način." U tišini koja je usledila dva čarobnjaka su je pažljivo posmatrala. Skrenula je pogled, izbegavajući njihove oči. Dakle, Roten je zaista nešto krio od nje. A opet je razumela zašto je to učinio. Znanje da će čarobnjaci petljati sa njenim umom bi prilično otežalo sticanje poverenja u njega. Ipak je Fergun bio u pravu... „Da li imaš ikakvih pitanja, Sonea?”, upita Lorlen. Oklevala je, setivši se još nečega što je Fergun rekao. „Da li je to blokiranje... Neprijatno?”

On odmahnu glavom. „Ništa nećeš osetiti. Postoji osećaj otpora kada pokušaš da koristiš magiju, ali nije bolan. A pošto nisi navikla da koristiš magiju, sumnjam da ćeš ikada uopšte i primetiti blokadu.” Sonea lagano klimnu. Upravitelj ju je gledao u tišini, a onda se nasmešio. „Neću da pokušam da te ubedim da ostaneš”, reče. „Samo želim da znaš da među nama postoji mesto za tebe, ako ga želiš. Da li imaš još nekih pitanja?” Sonea odmahnu glavom. „Ne. Hvala vam, upravitelju.” On ustade šušteći odorom. „Moram sada da se vratim svojim dužnostima. Ponovo ću te posetiti, Sonea. Možda ćemo malo duže popričati.” Klimnula je i posmatrala Rotena kako ispraća upravitelja iz sobe. Kada su se vrata zatvorila, Roten se okrenu ka njoj. „Pa, šta misliš o Lorlenu?” Razmislila je. „Deluje da je fin, ali je veoma zvaničan.” Roten se nasmeja. „Da, ume da bude takav.” Otišao je u svoju spavaću sobu i vratio se sa ogrtačem. Iznenađena, Sonea je posmatrala kako joj prilazi. Preko ruke je nosio još jedan ogrtač. „Ustani”, reče. „Hoću da vidim da li ti odgovara.” Ustavši, mirno stajala je dok je prebacio ogrtač preko njenih ramena. Pao je gotovo do poda. „Malo je duži. Daću da se skrati. Za sada ćeš morati da paziš da se ne sapleteš.” „Ovo je za mene?” „Da. Da zameni tvoj stari.” Osmehnuo se. „Trebaće ti. Napolju je prilično hladno.” Naglo ga je pogledala. „Napolju?” „Da”, on odgovori. „Mislio sam da odemo u šetnju. Da li bi to želela?” Klimnuvši, skrenula je pogled. Nije želela da joj vidi lice. Pomisao na izlazak ju je ispunila snažnom čežnjom. Bila je ovoj prostoriji manje od tri nedelje, ali se osećala kao da su prošli meseci. „Dole se nalazimo sa Danilom”, obavesti je, pošavši ka vratima. „Sada?” Klimnuo je i pozva ju je. Duboko udahnuvši, ona priđe vratima. Za razliku od prethodnog puta, hodnik nije bio prazan. Dvojica čarobnjaka su stajali nekoliko koraka nadesno, a žena u običnoj haljini je išla na levu stranu, sa dvoje male dece uz sebe. Svi su iznenađeno i radoznalo

pogledali u Soneu. Roten klimnu posmatračima i zaputi se niz stepenice. Prateći ga, Sonea se opirala iskušenju da se osvrne. Nikakav lebdeći čarobnjak se nije pojavio na sred stepeništa dok su silazili. Umesto toga ih je u podnožiju čekao poznati visoki čarobnjak. „Dobro veče, Sonea”, reče nasmejano Danil. „Dobro veče”, ona mu odgovori. Okrenuvši se, Danil teatralno pokazala velikim dvokrilnim vratima na kraju hodnika donjeg sprata. Polako su se otvorila, pustivši unutra nalet hladnog vazduha. Sa druge strane je bilo dvorište koje se setila da je videla kada je istraživala Gildu sa Serijem. Tada je bila noć. Sada se navlačio sve tamniji sumrak, čineći da sve izgleda nemo i nestvarno. Izašavši za Rotenom kroz vrata, Sonea oseti ujed ledenog vazduha. Iako ju je naterao da zadrhti, radosno ga je prihvatila. Napolju... Toplota joj prekri kožu i ona oseti vibracije u vazduhu oko sebe. Iznenađena, okretala se okolo, ali nije videla ništa što bi objasnilo promenu. Roten ju je posmatrao. „Jednostavan trik”, kaza joj. „To je magični štiti koji zadržava toplotu. Možeš da uđeš i da izađeš iz njega. Probaj.” Načinila je nekoliko koraka nazad ka vratima i osetila hladnoću na licu. Dah joj se pretvarao u paru na vazduhu. Ispružila je ruku i osetila kako joj se ruka vraća u toplinu. Roten se ohrabrujuće nasmejao i pozvao ka sebi. Slegnuvši, došla je do njega. Sa njene leve strane se uzdizala zadnja strana Univerziteta. Gledajući naokolo prepoznala je većinu zgrada sa Danilovog plana. Pogled joj privuče čudna građevina sa druge strane dvorišta. „Šta je to?” Roten pogleda. „To je Kupola", kaza joj. „Vekovima ranije, pre nego što smo napravili Arenu, veći deo obuke ratnika se tamo održavao. Na žalost, jedini ljudi koji su mogli da vide šta se dešava su bili oni unutra, tako da je bilo potrebno da učitelji budu dovoljno jaki da se zaštite od zastranele magije koju bi mogli da oslobode njihovi učenici. Više je ne koristimo.”

Sonea je zurila u građevinu. „Izgleda kao velika lopta koja je potonula u zemlju.” „I jeste.” „Kako ulazite unutra?” „Kroz podzemni prolaz. Postoje vrata koja izgledaju kao džinovski okrugli čep i koja mogu da se otvore samo na unutra. Zidovi su debeli tri koraka.” Vratnice Polazničkog doma se otvoriše. Tri dečaka izjuriše napolje, uvijeni u ogrtače. Kretali su se po dvorištu, dodirivajući stubove sa lampama koji su stajali na ivicama popločanog prostora. Na njihov dodir, lampe bi počele da svetle. Kada su sve lampe u dvorištu bila upaljene, dečaci se razdvojiše i odjuriše u različitim pravcima. Prvi se zaputio do pročelja Polazničkog doma, dok je drugi nestao u vrtu sja druge strane Univerziteta, a treći je jurnuo između Kupatila i Carobnjačkog doma, gde je počinjala duga zavojita staza koja je vodila u šumu. Danil upitno pogleda Rotena. Iako su dva čarobnjaka zadirkivala jedan drugog poput starih prijatelja, Sonea je primetila da je Danil uvek prepuštao glavnu reč svom nekadašnjem pokrovitelju. „Kuda?” Roten klimnu ka šumi. „Ovuda.” Sonea je ostala pored Rotena dok je čarobnjak prelazio preko pločnika i pošao stazom. Polaznik, završivši paljenje lampi, požuri natrag do Polazničkog doma. Dok su prolazili sa zadnje strane Carobnjačkog doma, ona opazi pokret na jednom od prozora. Pogledavši tamo, ugledala je svetlokosog čarobnjaka kako posmatra i ona se iznenadi kada ga je prepoznala. Brzo se povukao u tamu. Mršteći se, ona okrenu pažnju nazad stazi. Nije imala predstavu kada će je Fergun ponovo posetiti, ali kada to bude učinio, želeće da zna da li ona prihvata njegovu ponudu. Uskoro je morala da donese neku odluku. Do razgovora sa Lorlenom još nije otkrila da li su sve Fergunove tvrdnje istinite. Čekala je priliku da skrene razgovore sa Rotenom na zavete i pokrovitelje, ili na samog Ferguna, ali nije ih pronašla mnogo. Da li bi mogla direktno da ga pita, a da ne probudi njegovu sumnju? Iako joj je Roten rekao šta pokrovitelji rade, nije joj pomenuo da

namerava da bude njen. Ne bi se iznenadila ako je odlučio da ne mora da zna osim ako odluči da ostane. Kada bude savladala kontrolu, imaće dva izbora: da se vrati u straćarnik blokiranih moći, ili da pomogne Fergunu da zadobije pokroviteljstvo nad njom da bi mogla da se vrati netaknutih moći. Kako su stigli do šume, Sonea pogleda u lavirint drveća. Fergunov plan ju je činio nespokojnom. Uključivao je veliku količinu prevare i rizika. Morala bi da se pretvara da želi da ostane, moguće i da laže kako bi osigurala da Fergun dobije pokroviteljstvo nad njom, da da zavet koji namerava da prekrši, zatim napustivši Gildu taj zavet prekrši, a sa njim i kraljev zakon . Da li je toliko postala naklonjena Rotenu da joj je pomisao na to da ga laže smetala? On je čarobnjak, podsetila je sebe. On je odan Gildi i kralju. Iako je verovala da nije želeo da je utamniči, učinio bi to ako bi mu bilo naređeno. Ili je pomisao na kršenje zaveta bila to što ju je brinulo? Harin i njegovi prijatelji su stalno varali i krali; ali su kršenje zaveta smatrali neoprostivim prestupom. Da bi održali ugled među ostalima, izbegavali su da ikada i daju zavete. Naravno, ako bi zavet mogao da se zaobiđe, neugodne situacije bi bile izbegnute ako je neprecizno sročen... „Veoma si tiha večeras”, reče iznenada Roten. „Imaš li pitanja?” Sonea pogleda Rotena i zateče ga kako je nežno posmatra. Videvši njegov osmeh, odlučila je da je vreme da rizikuje postavljanjem nekoliko pitanja za koja nije imala baš nekog povoda. „Pitala sam se kakav je zavet koji čarobnjaci daju.” Na njeno olakšanje, njegove obrve se nisu podigle od sumnje već od iznenađenosti. „Zapravo postoje dva. Polaznički zavet i Čarobnjački zavet. Prvi daju polaznici kada pristupe Gildi, a drugi se polaže na diplomiranju.” „Na šta se zaklinju?” „Četiri stvari.” Roten podiže prste leve ruke. „Polaznici se zaklinju da nikada namerno ne naude drugom muškarcu ili ženi, osim u odbrani Savezničkih zemalja.” On lupnu prvi prst, a onda i ostale dok je nastavljao sa pričom. „Da poštuju pravila Gilde, da poštuju kraljeve zakone i naređenja

bilo kog čarobnjaka osim ako ta naređenja ne krše zakon, i da nikada ne koriste magiju osim ako im to nije naložio čarobnjak.” Sonea se namršti. „Zašto polaznici ne mogu da koriste magiju, osim ako im čarobnjak ne kaže da to učine?” Roten se nasmeja. „Mnogo polaznika se povredilo dok su eksperimentisali bez vođstva. Mada i čarobnjaci moraju da paze. Svi učitelji znaju da ako kažu polazniku da „ide da vežba”, a da ne naglase tačno šta treba da vežba, polaznici to protumače kao naređenje „idi i vežbaj šta god želiš”. Sećam se da sam iskoristio to rezonovanje da se opravdam što sam proveo dan na pecanju.” Danil frknu. „Nije to ništa.” Dok je mlađi čarobnjak počeo da priča o svojim podvizima dok je bio polaznik, Sonea razmisli o Polazničkom zavetu. Nije sadržao ništa što nije očekivala. Jedino nije znala šta su sve bila pravila Gilde. Možda je vreme da pita Rotena o njima. Poslednja dva dela su izgleda dodata samo da bi držala polaznike pod kontrolom. Napustivši Gildu sa neblokiranim moćima bi prekršila drugi deo zaveta. Čudnovato, ali nije nimalo oklevala da prekrši zakon, osim ako to nije značilo i krštenje zaveta. Kada je Danil završio svoju anegdotu, Roten nastavi sa svojim objašnjenjem. „Prva dva dela Carobnjačkog zaveta su ista”, kaza joj. „Ali treći deo se menja u to da moraju da budu zakleti da služe vladara svoje sopstvene zemlje, a četvrti da obećaju da nikada neće koristiti zle oblike magije.” Sonea klimnu. Pustivši je da pobegne, Fergun bi prekršio i zakon i Čarobnjački zavet. „Koja je kazna ako čarobnjak prekrši zavet?” Roten slegnu ramenima. „To zavisi od toga kako je prekršen, u kojoj zemlji čarobnjak živi i kakva je presuda vladara.” „Šta se događa ako je Kajrelijanac?” „Najgora kazna je smrt, koja je rezervisana za ubice. U drugim slučajevima, najteža kazna je progon.” „Vi... blokirate moći čarobnjaka i pošaljete ih odavde.” „Da. Niko u Savezničkim zemlja ih neće prihvatiti. To je bio deo sporazuma.”

Ona klimnu. Nije mogla da pita sa čime bi se Fergun suočio ako bi Gilda otkrila da je uredio da ona ode sa netaknutim moćima. Takvo pitanje bi sigurno probudilo sumnju u Rotenu. Ako bi pristala na Fergunov plan, morala bi dobro da se skriva ili da se suoči sa sličnom kaznom. Gilda joj ne bi ponudila drugu šansu da im se pridruži. Ne bi imala izbora do da se ponovo osloni na Lopove da je sakriju iako je bila sigurna da bi Faren to rado učinio ako njene moći ne bi bile blokirane i ako bi bile pod kontrolom. v Šta li bi tražili zauzvrat? Iskrivila je lice pri pomisli na to da provede ceo život skrivajući se i izvršavajući naređenja Lopova. Sve što je zaista želela je da bude sa svojom porodicom. Pogledavši u sneg koji je prekrivao zemlju sa obe strane staze, osetila je zabrinutost pri pomisli na tetku i teču kako dršću negde u nekoj malenoj sobi. Ovo je težak period za njih. Imaju malo mušterija. Sa Džoaninim stomakom koji raste i Ranelovom nogom koja se grči na hladnoći, kako bilo šta uspevaju da isporuče? Trebalo bi da se vrati da im pomogne, a ne da izvodi magiju za Lopova. Ali ako bi se vratila sa magijom, postarala bi se da tetka i teča žive dobro, a ona bi mogla da isceljuje... A opet, ako bi sarađivala sa Rotenom, mogla bi da bude kod tetke i teče za par nedelja. Fergunov plan bi mogao da traje mesecima... Bilo je tako teško odlučiti. Iznervirana, zaželela je, kao i mnogo puta ranije, da nikada nije ni otkrila svoje moći. Uništile su joj život. Gotovo su je ubile. Prinudile su je da oseća zahvalnosti prema mrskim čarobnjacima zato što su joj spasli život. Samo je želela da ih se otarasi. Roten uspori. Pogledavši, Sonea shvati da se staza završila priključivši se širokom, popločanom putu ispred njih. Kada su stigli do njega ukaza se nekoliko malih, jednostavnih kuća. „Ovo su rezidencije”, reče joj Roten. Pocrneli kosturi nekoliko kuća su ležali između nekoliko zgrada. Roten nije dao nikakvo objašnjenje za ovo. Nastavio je do mesta gde se put završavao u velikom krugu za okretanje kočija. Prišavši oborenom deblu pored puta, on sede.

Danil prekrsti noge i pridruži se starijem čarobnjaku, dok je Sonea posmatrala šumu. Kroz drveće je ugledala niz tamnih oblika, previše pravilnih da bi bili prirodni. „Šta je ono tamo?” Roten pogleda u pravcu ka kome je pokazala. „To je staro groblje. Hoćemo li da pogledamo?” Danil se naglo okrenu i pogleda u starijeg čarobnjaka. „Sada?” „Već smo stigli dovde”, reče Roten ustajući. „Neće nam ništa biti ako odemo još malo dalje.” „Zar ne bismo mogli da sačekamo do jutra?” Danil nervozno pogleda u udaljena obličja. Roten podiže šaku i mala iskra svetlosti iznenada iskoči odmah iznad dlana. Brzo se proširila u kuglu svetlosti, a onda se uzdiglo i počelo da lebdi iznad njihovih glava. „Pretpostavljam da ne.” Sneg je škripao pod njihovim čizmama kada su se zaputili ka groblju. Soneina senka se protegla na jednu stranu, a onda joj se pridružila i druga kada se pojavila još jedna svetlosna lopta nad Danilovom glavom. „Plašiš se mraka, Danile?”, dobaci Roten preko ramena. Visoki čarobnjak nije odgovorio. Smeškajući se, Roten prekorači oboreni trupac i kroči na proplanak. Nekoliko nizova spomenika se protezalo u pomračini. Približivši se, Roten posla svoje svetio napreci da lebdi nad jednim od nadgrobnih spomenika. Sneg se brzo istopio otkrivši oznake na površini. Kako se svetio ponovo podiglo naviše, Roten pokaza Sonei da priđe. Ukrasni reljef je bio isklesan oko ivice ploče i ona vide u sredini oznake koje su možda nekada bile reči. „Možeš li da pročitaš?”, upita Roten. Sonea pređe prstima preko uklesanih slova. „Gospodar Gamor”, ona pročita, i godina..." Namrštila se. „Ne, mora da grešim.” „Verujem da piše dvadeset peta Urdona.” „Ovo je staro sedam vekova?” „Nesumnjivo. Svi ovi grobovi su stari najmanje pet vekova. Prava su zagonetka.”

Sonea pogleda redove spomenika. „Zašto su misterija?” „Nijedan čarobnjak nije ovde sahranjen od onda, a takođe nijedan nije sahranjen izvan Gilde." „Gde se sahranjuju?” „Ne sahranjuju se.” Ona se okrenu i zagleda u njega. Tihi zvuk je šaputao kroz obližnje drveće i Danil se naglo okrenuo raširenih očiju. Osetila je kako joj se dižu dlake na vratu. „A zašto?” upitala je. Roten pođe napred i ponovo pogleda u grob. „Čarobnjak od pre četiri veka je opisao svoju magiju kao stalnog saputnika. Može da bude koristan prijatelj, rekao je, ili smrtonosan protivnik.” Pogledao je u Soneu, očiju sakrivenih u senkama čela. „Pomisli na sve što si naučila o magiji i kontroli. Tvoje moći su se prirodno razvile, ali većini nas je potrebno da naše sposobnosti probudi drugi čarobnjak. Kada je to učinjeno, vezani smo potrebama za našom moći do kraja života. Moramo da naučimo da ih kontrolišemo i moramo da održavamo tu kontrolu. Ako to ne učinimo, sopstvena magija će nas na kraju uništiti.” On zastade. „Za sve nas, u trenutku smrti, naš stisak na našim moćima nestaje i sva preostala magija u nama se oslobađa. Bukvalno bivamo potrošeni njom.” Sonea pogleda u grob. Uprkos Rotenovom toplotnom štitu, osetila je kako joj se hladnoća uvlači u kosti. Pomislila je da će se otarasiti magije kada bude naučila kontrolu, ali sada je znala da je se nikada neće osloboditi. Šta god da uradi, ona će biti tu. Jednog dana, u nekoj kući u straćarniku će samo nestati u blesku... „Ako umremo prirodnom smrću, to je retko kada problem”, dodade Roten. „Snaga naše moći bledi poslednjih godina života. Ako naša smrt nije prirodna... Postoji stara izreka: potrebno je biti budala, mučenik ili genije da ubiješ čarobnjaka.” Pogledavši u Danila, iznenada je razumela njegovu nelagodu. Nije bilo prisustvo mrtvih to što ga je uznemirilo, već podsećanje na to šta će mu se dogoditi kada umre. Ali on je odabrao ovaj život, podsetila je sebe. Sonea nije. A nije ni Fergun. Iako su ga roditelji primorali da postane čarobnjak, i

njega je čekao ovakav kraj. Pitala se koliko čarobnjaka uđe u Gildu protiv svoje volje. Iznenađena svojim novopronađenim saosećanjem, pogledala je u nadgrobni spomenik. „Pa zašto su onda ovi grobovi ovde?” Roten slegnu. „Nemamo predstavu. Ne bi trebalo da postoje. Mnogi on naših istoričara veruju da su ovi čarobnjaci istrošili svoje moći kada su saznali da će da umru, a onda su u trenutku potpunog iscrpljenja oduzimali sebi život bodežom ili otrovom. Znamo da su odabrali druge čarobnjake da nadziru njihovu smrti. Možda je zadatak ovih svedoka bio da se postaraju da čarobnjak umre u pravom trenutku. Čak i malo preostale moći može da bude dovoljno da uništi telo, tako da je tačno vreme bilo važno, naročito zato što su tadašnji čarobnjaci bili neverovatno moćni.” „Ne znamo da li je to istina”, nadoveza se Danil. „Možda su priče o njihovim moćima preuveličane. Heroji imaju običaj da dobiju neverovatnu snagu nakon što je njihova priča ispričana mnogo puta.” „Imamo knjige koje su napisane za njihovog života”, podseti ga Roten. „Čak i dnevnike samih čarobnjaka. Zašto bi preuveličavali sopstvene sposobnosti.?” „Zaista zašto?” odvrati suvo Danil. Okrenuvši se, Roten ih povede nazad preko snega koji su ugazili u dolasku. „Zaista verujem da su ti prvi čarobnjaci bili moćniji”, reče Roten. „Mi još od onda slabimo.” Danil odmahnu glavom, a onda pogleda u Soneu. „Šta ti misliš?” Ona se iznenađeno prenu. „Ne znam. Možda su imali načine da uvećaju svoje moći." Danil zavrte glavom. „Ne postoje načini da se poveća čarobnjakova snaga. To sa čime je rođen, to mu je suđeno.” Stigli su do puta i nastavili dalje. Noć se potpuno spustila i sa prozora kuća duž puta je gorela svetlost. Kada su prošli pored spaljenih ruševina, Sonea uzdrhta. Da li je bila uništena kada je njen stanojvnik umro? Čarobnjaci ništa nisu pričali dok su išli niz put. Stigavši do početka staze, Roten posla svoje lebdeće svetio da osvetli put. U zatišju razgovora, cvrkutanje šumskih insekata u šumi je izgledalo glasnije. Kada su ugledali Čarobnjački dom, Sonea pomisli na sve čarobnjake koji

tamo žive, svaki držeći svoje moći pod kontrolom, čak i dok spavaju. Možda su oni rani planeri grada imali drugi razlog za dodeljivanje ćele jedne gradske četvrti čarobnjacima. „Mislim da mi je za večeras ovo dovoljno šetnje za večeras” iznenada reče Roten. „A pravo je vreme za večernji obrok. Da li ćeš nam se pridružiti, Danile?” „Naravno” odvrati visoki čarobnjak. „Biće mi drago.”

DVADESET PETO POGLAVLJE

PROMENA PLANA Sunce je lebdelo nad udaljenim kulama palate poput ogromne čarobnjačke svetlosne kugle, šaljući zrake narandžastog svetla u vrt. Sonea je ćutala dok su hodali stazom. Bila je zamišljena. Roten je znao da je shvatila namere iza izleta na koje ju je vodio, i psihički se čeličila dok više nijedan prizor nije mogao da je dovede u iskušenje da ostane u Gildi. Nasmešio se. Iako je možda bila odlučna da odbaci sve što je videla, Roten je nameravao da joj pokaže što više može Gilde. Trebalo je da vidi šta odbija. Iznenađen njenim neprekidnom odlučnošću da ode, Roten je zatekao sebe kako promišlja o svom sopstvenom životu. Kao i sva deca iz Kuća, kada je imao oko deset godina testiran je na magične sposobnosti. Setio se koliko su njegovi roditelji bili uzbuđeni kada se otkrilo da poseduje magijski potencijal. Rekli su mu da ima sreće i da je poseban. Od tog dana se radovao dolasku u Gildu. Za Soneu nikada nije postojala mogućnost da postane čarobnjak. Učena je da ih vidi kao neprijatelja koga treba za sve kriviti i mrzeti. Iz ugla njenog odgoja, bilo je lako shvatiti zašto bi pristupanje Gildi ljudi sa kojima je odrasla smatrali izdajom. Ali ne mora da bude tako. Ako bi mogao da je ubedi da će jednog dana moći da upotrebi svoje moći da pomogne ljudima, možda bi odlučila da ostane. Stigavši do kraja Univerziteta, Roten skrenu desno. Dok su prolazili pored vrtova sa druge strane građevine, gong se oglasio, označivši kraj časova. Znajući da posle ovoga obično sledi jurnjava polaznika od univerziteta do njihovih odaja, Roten je odabrao duži, ali mirniji put do Doma iscelitelja. Jedva je dočekao ovaj izlet. Isceljivanje je bila najplemenitija od svih

čarobnjačkih veština, a izgleda i jedina magija koju je Sonea cenila. Znajući da nije verovatno da će je ratničke veštine oduševiti, odveo ju je prvo do njih. Međutim, demonstracija ju je uznemirila više nego što je očekivao. Uprkos učiteljevom objašnjenju pravila i zaštita koje su koristili, ustuknula je od boraca kada su počeli sa svojom prividnom borbom. Iako je Danilov eksperiment štampanja misli demonstrirao jednu od upotrebi Alhemije, bio je to zapravo samo hobi. Ako je imao nameru da ostavi na nju utisak, trebalo je da joj pokaže nešto što je korisnije za grad. Još uvek nije odlučio šta to treba da bude. Dok su se približavali kružnoj zgradi iscelitelja, Roten ponovo pogleda Soneu. Iako je njen izraz ništa nije odavao, oči su joj sijale od interes ova nj a. On se zaustavi pred ulazom. „Ovo je drugi Dom iscelitelja koji je izgrađen”, on reče Sonei. „Prvi je bile prilično raskošan. Na žalost, naši prethodnici su imali problema sa nekolicinom bogatih pacijenata koji su mislili da mogu tamo da kupe trajno prebivalište. Kada su sagrađeni Univerzitet i druge zgrade Gilde, stari Dom iscelitelja je srušen, a ovaj ga je zamenio.” Iako je spoljašnost bila prijatna, zgrada iscelitelja nije bila tako impresivna kao Univerzitet. Ušavši kroz otvorena vrata, Roten uvede Soneu u mali, neukrašeni ulazni hol. Sveži miris lekova je prožimao vazduh. Dva iscelitelja, sredovečni muškarac i mlada žena, pogledali su u Rotena i Soneu kada su ovi ušli. Covek je sumnjičavo osmotrio Soneu i okrenuo se od njih, ali žena se nasmešila i prišla im da ih pozdravi. „Zdravo, Rotene”, ona reče. „Zdravo, gospo Indrija”, on odgovori. „Ovo je Sonea.” Sonea klimnu. „Čast je upoznati vas.” Indrija pognu glavu. „Zadovoljstvo je i upoznati tebe. Sonea.” „Indrija će nas povesti u obilazak Doma iscelitelja”, objasni Roten. Isceliteljka se osmehnu Sonei. „Nadam se da će ti obilazak biti zanimljiv.” Ona pogleda u Rotena. „Hoćemo li da počnemo?” Roten klimnu. „Onda pođite ovuda.” Odvela ih je do vratnica i voljom ih otvorila i uvela Rotena i Soneu u široki zavojiti hodnik. Prošli su pored nekolicine otvorenih vrata i Sonea je iskoristila priliku da pogleda u prostorije.

„Niži sprat zgrade je namenjen lečenju i smeštaju pacijenata” kaza im Indrija. „Ne možemo očekivati od bolesnih ljudi da se penju uz i niz stepenice, zar ne?” Ona se nasmeši Sonei koja je značajno slegnu ramenima u odgovor. „Gornji sprat ima prostorije za časove i za iscelitelje koji žive ovde. Većina nas radije živi u ovoj zgradi nego u Čarobnjačkom domu. To nam omogućava da brzo reagujemo na hitne slučajeve.” Ona pokaza nalevo. „Sobe pacijenata su one koje imaju lep pogled na vrt ili šumu.” Mahnula je desno. „Unutrašnje prostorije su naše sobe za lečenje. Hodite, pokazaću vam jednu.” Ušavši za isceliteljkom u jednu od prostorija, Roten je posmatrao Soneu kako je ispituje. Bila je mala, sadržavala je samo krevet, ormarić i nekoliko drvenih stolica. „Ovde obavljamo manja isceljivanja i jednostavnija lečenja”, reče Indrija Sonei. Otvorila je ormarić i otkrila nekoliko redova bočica i kutija. „Svi lekovi koje možemo da brzo pripremimo ili unapred spravimo se drže na dohvat ruke. Gore imamo druge prostorije u kojima se obavljaju komplikovanije pripreme.” Izašavši iz prostorije, Indrija ih povede u hodnik pored sobe za lečenje. Pokazala je vrata na njegovom kraju. „U središtu zgrade su sobe za isceljivanje”, ona reče. „Samo da proverim da li je ova prazna.” Požurila je niz hodnik i provirila kroz stakleno okno na vratima. Okrenula se i klimajući ih pogledala ih. „Slobodna je”, saopšti im. „Uđite.” Pošli su niz hodnik i Roten se nasmeši kada mu je Indrija pridržala vrata. Soba u koju su išli je bila veća od prve koju su videli. U sredini se nalazio uzani krevet, a duž svih zidova su se nalazili kredenci. „Ovde obavljamo veća isceljenja i operacije.”, kaza im Indrija. „Nikome osim isceliteljima nije dozvoljeno da uđe ovamo dok je lečenje toku, osim, naravno, pacijentu.” Sonein pogled prošeta po prostoriji. Prišla je udubljenju u zidu, a Indrija pođe za njom. „Sobe za pripremanje lekova su tačno iznad nas”, objasni isceliteljka pokazujući naviše uz nišu. Sonea se nagla i provirila u sobu iznad. „Imamo iscelitelje koji su se specijalizovali za spravljanje lekova. Kada su nam

potrebne, oni sveže načinjene smeše spuštaju kroz ove žljebove.” Zadovoljene znatiželje, Sonea se vrati do Rotena. Indrija je prišla kredencu, otvorila ga i uzela jednu od bočica. „Ovde u Gildi imamo najveću riznicu medicinskog znanja na svetu”, ona reče sa neskrivenim ponosom. „Ne lečimo ljude samo našim isceliteljskim moćima. Da je tako, ne bismo bili u mogućnosti da se izborimo sa potražnjom naših usluga." Slegla je ramenima. „Mada nije da i ovako uspevamo. Jednostavno nema dovoljno iscelitelja.” Ona otvori fioku i izvadi mali komad belog materijala. Okrenuvši se ka Sonei, ona zastade, a onda upitno pogleda Rotena. Shvativši šta namerava da učini, on odmahnu glavom. Indija se ugrize za usnu, pogleda Soneu, a zatim u predmete u rukama. „Hm, možda je bolje da preskočimo ovaj deo obilaska.” Sonea odmeri bočicu i oči još se zažariše od radoznalosti. „Koji deo?” Indrija okrenu bočicu ka Sonei da bi ova mogla da vidi nalepnicu. „To je anestetički namaz", ona objasni. „Obično namažem malo po dlanu posetioca da pokažem snagu našeg leka.” Sonea se namrgodi. „Anestetički?” „On učini kožu utrnulom tako da ništa ne može da se oseti. Efekat prestane posle sat vremena.” Sonea podiže obrve, a onda slegnu i ispruži ruku. „Probaću ga.” Zadržavši dah, Roten iznenađeno pogleda Soneu. Ovo je bilo zapanjujuće. Gde je nestalo njeno nepoverenje prema čarobnjacima? Zadovoljan ovime, posmatrao je kako Indrija otvara flašicu i sipa malo paste na kvadrat materijala. Indrija brižno pogleda Soneu. „Isprva ništa nećeš osetiti. Nakon minuta ćeš se osećati kao da ti je koža veoma debela. Da li još uvek želiš da probaš?” Sonea klimnu. Smešeći se, Indrija nežno nanese smesu na Sonein dlan. „Budi veoma pažljiva da ti ne dospe u oči. Neće te oslepeti, ali veruj mi, imati umrtvljene kapke je zaista neprijatan osećaj.” Sonea se nasmeši i pregleda ruku. Vrativši flašicu na policu, Indrija baci tkaninu u kantu unutar jednog od kredenaca, a onda protrlja ruke. „Hajdemo sada gore da pogledamo učionice.” Povela ih je iz sobe i natrag u glavni hodnik. Dok su šetali zgradom,

mimoišli su se par iscelitelja i nekoliko polaznika. Neki su sa znatiželjom posmatrali Soneu, a drugi, na Rotenovo iznenađenje su se mrštili od negodovanja. „Indrija! ” Isceliteljska se okrenu a njena odora se zavrte od naglog pokreta. „Darlene?” „Ovamo.” Gals je dolazio iz jedne od obližnjih soba za lečenje. Indrija pritrča vratima. „Da?” „Pomozi mi, hoćeš li?” Indrija se okrenu i načini kez upućen Rotenu. „Pitaću pacijenta da li mu smeta publika” tiho je rekla. Ušla je u sobu i Roten začu nekoliko glasova kako tiho pričaju. Sonea baci pogled na Rotena, neodređenog izraza lica, a onda ga skrenu. Indrija se pojavi u dovratku i pozva ih. „Uđite unutra. Roten klimnu. „Samo trenutak.” Kako se isceliteljka vratila, Roten ozbiljno pogleda Soneu. „Ne znam šta ćeš videti unutra, ali mislim da nas Indrija ne bi pozvala da je u pitanju nešto jezivo. Ali ako ti pogled na krv smeta, verovatno ne bi trebalo da uđemo. Sonea je izgledala zabavljeno. „Biću dobro.” Slegnuvši ramenima, Roten pokaza ka vratima. Ušavši, video je da je soba bila postavljena isto kao i prethodna u kojoj su bili. Na krevetu je ležao dečak od oko osam godina. Lice mu je bilo bledo a oči crvene od plakanja. Glas koji je pozvao pomoć je pripadao mladiću u zelenoj odori, gospodaru Darlenu, koji je nežno odvijao krvlju natopljeni zavoj sa dečakove šake. Mladi par je sedeo na drvenim stolicama, nervozno posmatrajući. „Stani ovde, molim te”, naloži Indria, iznenada strogim glasom. Roten se povuče u ugao, a Sonea pođe za njim. Darlen se osvrnu da ih pogleda, pre nego što je vratio pažnju ka dečaku. „Da li te još uvek boli?” Dečak odmahnu glavom. Roten pogleda par. Uprkos tome što je bilo očevidno da su se žurno obukli, odeća im je bila raskošna. Muškarac je nosio moderni dugi kaput sa dugmićima od dragulja a žena je nosila jednostavni crni ogrtač sa kapuljačom

ukrašenom krznom. Pored njega, Sonea tiho ispusti neki zvuk. Roten pogleda natrag do kreveta i vide da su i poslednji delovi zavoja skinuti sa dečakove šake. Dve duboke posekotine su prelazile preko njegovog dlana i kriv je curila iz rana. Darlen zasuka dečakov rukav i čvrsto stegnu ruku. Krv prestade da lipti. On pogleda u roditelje. „Kako se ovo dogodilo?” Čovek pocrvene a pogled mu skliznu do poda. „Igrao se sa mojim mačem. Zabranio sam mu, ali...” Čovek odmahnu glavom smrknutog izraza. „Hmm", Darlen malo iskrenu dečakovu ruku. „Trebalo bi da se dobro zaceli, iako će nositi ožiljke do kraja života." Žena zarida a zatim i brižnu u plač. Muž je obgrlili oko ramena i iščekivajući pogleda iscelitelja. Darlen se okrenu Indriji. Ona klimnu i priđe policama. Iz fioke je izvadila komad bele tkanine, posudu i veliku flašu vode. Prišavši krevetu, nežno je oprala ruku. Kada je bila čista, Iscelitelj pažljivo stavi svoj dlan preko dečakovog i zatvori oči. Usledio je mir. Iako bi majka povremeno zaridala, izgledalo je da je sav zvuk zanemeo. Dečak poče da se vrpolji, ali Indirija se nagnu i spusti ruku na njegovo rame. „Leži mirno. Nemoj da mu razbiješ koncentraciju.” „Ali svrbi me”, usprotivi se on. „Neće još dugo.” Videvši pokret pored sebe, Roten ugleda Soneu kako trlja svoj dlan. Darlen duboko udahnu i otvori oči. Pogledao je dečakovu šaku i prešao prstima preko nje. Umesto dubokih rana, sada su tri tanke linije prelazile preko njegovog dlana. Darlen se nasmeši dečaku. „Ruka ti je sada zaceljena. Želim da je prepovezuješ svaki dan. Nemoj da je koristiš najmanje dve nedelje. Ne želiš da pokvariš ono što sam upravo uradio, zar ne?” Dečak odmahnu glavom. Podigao je šaku i prešao prstom preko ožiljaka. Darlen ga potapša po ramenu. „Nakon dve nedelje je pažljivo vežbaj.” On pogleda u roditelje. „Ne bi trebalo da bude trajne štete. Posle nekog vremena će moći da radi sve što je i ranije radio, uključujući i vitlanje očevim mačem.” Pognuo se i nežno prstom

ubo dečaka u grudi. „Ali ne dok ne poraste.” Dečak se isceri. Daren mu pomože da siđe sa kreveta, osmehujući kada je dečak pojurio ka roditeljima i pao u njihov zagrljaj. Otac svetlucavih očiju i pogleda Darlena i zausti da nešto kaže. Iscelitelj podiže ruku da ga zaustavi, a onda se okrenu ka Indriji. Ona pokaza Rotenu i Sonei da je prate. Hitro su izašli iz prostorije. Kada su se zaputili niz hodnik, Roten začu kako otac iskazuje svoju zahvalnost. „Izgleda lako, zar ne?”, upita Indrija. „Zapravo je veoma teško.” „Iscelivanje je najteža od svih disciplina”, objasni Roten. „Zahteva veću kontrolu i mnogo godina vežbe.” „Što je razlog zašto se ne sviđa nekima od derana.” Indrija friknu. „Previše su lenji.” „Ja imam mnogo polaznika koji su daleko od lenjosti”, kaza joj vragolasto Roten. Indrija se isceri. „Ali ti si tako divan učitelj, Rotene. Kako bi mogli da ne budu najvredniji učenici Univerziteta?" Roten se nasmeja. „Trebalo bi češće da dolazim do iscelitelja. Veoma ste prijatni.” „Hmm”, ona reče. „Obično te ne vidimo osim ako ne dođeš da se žališ na probleme sa stomakom ili na opekotine koje zadobijaš od svojih smešnih eksperimenata.” „Nemojte to da govorite”, Roten prisloni prst na usta. „Posle ovoga vodim Soneu u obilazak alhemičarskih prostorija.” Indrija sa sažaljenjem pogleda Soneu. „Srećno, probaj da ne zaspiš.” Roten se uspravi i pokaza ka stepenicama. „Nastavi sa obilaskom, drska devojko”, on naredi. „Tek godinu dana što je prošlo od kada si diplomirala i već misliš da možeš da budeš bezobrazna prema starijima.” „Da, gospodaru.” Kezeći se, ona se podrugljivo pokloni, a za zatim se zaputi niz hodnik. —oOo— Sklonivši u stranu jedan od Rotenovih paravana, Sonea kroz staklo pogleda u kovitlajući sneg. Odsutno je protrljala dlan. Iako joj se osećaj vratio još pre nekoliko sati, sećanje na umrtvljenost je bilo snažno.

Očekivala je da ja će joj Roten pokazati iscelitelje na delu i da će morati da se odupre želji da i sama bude u stanju da radi iste stvari. Uprkos njenoj rešenosti, da ništa ne utiče na nju, to što je videla dete koje je na njene oči isceljeno, uzburkalo je neželjena osećanja. Iako je znala da ima sposobnost da radi takve stvari, tek u tom trenutku je shvatila kakve su joj sve mogućnosti. Što je naravno i bila Rotenova namera. Uzdahnuvši, ona poče da lupka na ivicu paravana. Kao što je i očekivala, pokušavao je da je dovede u iskušenje da ostane, pokazujući joj sve divne stvari koje bi mogla da čini magijom. Ali sigurno nije očekivao da će je impresionirati demonstracija ratnika koju su izveli prethodnog dana. Posmatranje polaznika koji se gađaju magijom je sigurno neće dovesti u iskušenje da ostane. Možda je samo nameravao da joj pokaže da su borbe bezopasne. Vođene po strogim pravilima, više su ličile na igru nego na pravu bitku. Kada je razmislila o tome, više nije bilo teško razumeti zašto su onako reagovali kada ih je „napala”, na Severnom trgu. Previše su navikli na „unutrašnje štitove” i prebrojavanje „pogodaka”. Mora da ih je iznenadilo šta je magija učinila nezaštićenoj osobi. Ponovo je uzdahnula. Verovatno je sledeći bio obilazak alhemičarskih prostorija. Od svih disciplina, alhemiju je najmanje razumela. Namrgodila se kada je začula kucanje na ulaznim vratima. Tanja im je poželela laku noć pre nekoliko sati, a Roten tek što je otišao. Srce joj preskoči kada je njenim umom projurilo jedno ime. Fergun. Želeće odgovor, a ona još nije odlučila. Nevoljno je prišla vratima, nadajući se da je posetilac neko drugi. „Ko je?” „Fergun. Pusti me unutra, Sonea.” Duboko udahnuvši, uhvatila je kvaku. Istog trena vrata se otvoriše. Čarobnjak u crvenoj odori graciozno skliznu u sobu i zatvori vrata iza sebe. „Kako ti možeš da ih otvoriš?”, ona upita, mrko gledajući ručku. „Mislila sam da su zaključana.” Fergun se nasmeši. „Jesu, ali se otvore kada se ručka okrene u isto vreme i unutra i spolja.”

„Da li tako treba?” Fergun klimnu. „To je predostrožnost. Roten možda neće biti tu da otvori vrata u slučaju opasnosti. Neko drugi to može da učini, ako bi ti, na primer, započela požar.” Ona iskrivi lici. „Nadajmo se da to više neće biti problem.” Ona pokaza ka foteljama. „Sedi, Fergune.” On priđe fotelji i sede. Kada je sela nasuprot njega, on se nestrpljivo nagnu napred. „Pa, napreduju li tvoje lekcije iz kontrole?” „Da... valjda.” „Hmm, reci mi šta si danas radila.” Ona se žalosno osmehnu. „Morala sam da podignem kutiju sa zemlje. Nije bilo lako.” Fergun iznenađeno udahnu, oči mu se raširiše, a Soneinu srce kao u odgovor preskoči otkucaj. „To što te uči nije vežba kontrole. Pokazuje ti kako da koristiš magiju. Ako to čini, mora da već imaš kontrolu.” Sonea oseti tračak uzbuđenja i nade. „Rekao je da isprobava moju kontrolu.” Fergun namrgođeno odmahnu glavom. „Sva magija je oprobavanje kontrole. Ne bi te učio kako da dižeš predmete osim ako tvoja kontrola nije dovoljno čvrsta. Spremna si, Sonea.” Zavalivši se u naslon fotelje, Sonea oseti kako joj osmeh vuče uglove usta. Konačno! pomislila je. Mogu da idem kući! Neočekivani nastup žalosti je pratio tu pomisao. Kada bude otišla, možda više nikada neće videti Rotena... „Dakle, da si si zadovoljna što se ispostavilo da je ono što sam ti rekao istina - da je Roten krio neke informacije od tebe?” Ona pogleda u Ferguna i klimnu. „Većina toga jeste. Upravitelj Loren mi je objasnio blokiranje moći.” Fergun je izgledao iznenađeno. „Lorlen lično. Dobro.” „Rekao mi je da neće biti neprijatno i da nakon toga ništa neću primetiti.” „Ako se obavi kako treba. Gilda nije imala potrebe da to radi dugo, dugo godina." Iskrivio je lice. „Poslednji put kada su to radili, malo su zabrljali ali ne bi trebalo da brineš oko toga. Prihvati moju pomoć i nećeš morati da preduzimaš taj rizik.” Osmehnuo se. „Da li ćemo raditi zajedno?”

Oklevala je. Umom su joj kolale sumnje. Videvši njen izraz, on upita: „Da li si onda odlučila da ostaneš?” „Ne.” „Onda si još uvek neodlučna?” „Nisam baš sigurna u tvoj plan”, priznade. „Barem u neke delove.” „Koje delove?" Ona duboko udahnu. „Ako ću da postanem polaznica, moraću da dam zavet koji znam da ću prekršiti.” On se namršti. „I?” „Nisam... oduševljena time.” Njegove oči se blago sklopiše. „Zabrinuta si oko kršenja zaveta?” Odmahnuo je glavom. „Ja sam voljan da zbog tebe, Sonea, prekršim kraljev zakon. Iako sam siguran da možemo da učinimo da izgleda kao da si sama pobegla, postoji šansa da će moj udeo u tome biti otkriven. Ja sam voljan da preduzmem taj rizik zarad tebe." Nagnuo se ka njoj. „Moraš da odlučiš da li kralj ima pravo da ti oduzme moći. Ako nema, kakva je onda vrednost zaveta?” Sonea polako klimnu. Bio je u pravu. Faren bi se složio, kao i Seri. Kuće su previše dugo zadržavale magijujsamo za sebe - i koristile su je protiv siromašnih u Pročišćenju. Življi neće negodovati zbog toga što je prekršila polaznički zavet. Njihovo mišljenje je to koje je bitno, a ne kraljevo ili mišljenje čarobnjaka. Ako bi se vratila u straćarnik nesvezanih moći i naučila sebe magiju, mogla je da nauči i druge. Mogla bi da osnuje svoju sopstvenu tajnu Gildu. To bi značilo da mora ponovo da se osloni na Farena da je sakriva od Gilde. To bi značilo da neće moći da se vrati svojoj porodici. To bi značilo da bi jednog dana mogla da koristi svoje moći da pomogne i isceli ljude - što možda čini pokušaj vrednijim rizika. Pogledala je u čarobnjaka preko puta sebe. Da li bi Fergun još uvek želeo da je pusti ako bi znao o čemu razmišlja? Namrštila se. Ako će da postane njegova učenica, možda će morati da joj uđe u um da bi je naučio. Možda otkrije njene planove i predomisli se ako mu se ne svide posledice pomaganja. Veliki deo ponude bi je prinudio da se osloni na njega, Nije ga poznavala, nije pogledala u njegov um.

Kada bi samo mogla da ode - pobegne - bez njegove pomoći. Iznenada je osetila uzbuđenje. Možda je i mogla. Postigla je kontrolu. Roten nije znao da je ona znala. Moraće na kraju da joj prizna to, a kada to bude učinio, motriće na njene pokušaje bekstva. Ali ne i sada. Sada je bio savršen trenutak da pokuša. Šta ako ne bude imala priliku, ili ako ne uspe? Onda bi prihvatila Fergunovu ponudu. Međutim, za sada je morala da odugovlači. Pogledavši u Ferguna, uzdahnula je i odmahnula glavom. „Ne znam. Čak i ako tvoj plan uspe, Gilda će me još uvek loviti.” „Neće moći da te pronađu”, uveravao ju je. „Naučiću te kako da sakriješ svoje moći. Neće naći nikakvog traga do tebe i na kraju će odustati. Nisi jedina kojoj se smučio prethodni lov, Sonea. Neće zauvek tragati.” „Ima stvari koje ne znaš”, kaza mu. „Ako se vratim u straćarnik sa magijom, Lopovi će hteti da radim za njih. Ne želim da budem njihovo oruđe.” Nasmešio se. „Imaćeš magiju, Sonea. Neće moći da te nateraju ni na šta što ne želiš.” Skrenula je pogled i odmahnula glavom. „Imam porodicu, Fergune. Lopovi možda neće moći meni da naude, ali moći će drugima. Ja...”, ona protrlja lice, a onda ga izvinjavajuće pogleda. „Treba mi još vremena da razmislim.” Njegov osmeh iščeznu. „Koliko dugo?” Ona slegnu. „Možda par nedelja?” „Nemam toliko vremena”, kaza joj dok mu se izraz smračivao. „Ti nemaš toliko vremena.” Sonea se namrgodi. „Zašto?” Naglo ustavši, on izvuče nešto iz odore i baci ga na sto ispred nje. Uvukla je dah kada je prepoznala bodež. Toliko puta je gledala kako se to sečivo pažljivo i sa ljubavlju oštri. Setila se dana, pre mnogo godina, kada je gruba slika glodara bila ugravirana u sečivo. „Vidim da ga prepoznaješ.” Fergun je sada blistavih očiju stajao iznad nje. „Držim vlasnika ovog bodeža zaključanog u mračnoj maloj prostoriji za koju niko ne zna.” Njegove usne se razvukoše u ogavan osmeh. „I dobro je

što ne znaju, pošto bi mogli, da se zabrinu ako bi videli koliko ovi glodari mogu da porastu.” Cučnuvši, stavio je ruke na naslon njene fotelje. Sonea se izvi dalje od njega, užasnuta njegovim zlobnim pogledom. „Učini ono što to kažem i pustiću tvog prijatelja. Pričini mi bilo kakvu nevolju i zauvek ću ga ostaviti tamo.” Njegove oči se suziše. „Da li me razumeš?” Zapanjena, zanemela, Sonea je samo mogla da klimne. „Slušaj pažljivo”, on reče. „Reći ću ti šta moraš da uradiš. Prvo ćeš reći Rotenu da si odlučila da ostaneš. Kada to učiniš, on će ti obznaniti da si postigla kontrolu, tako da može da te uvede u Gildu pre nego što se ponovo predomisliš. Za nedelju dana će biti okupljanje, a saslušanje na kome će da se odluči ko će biti tvoj pokrovitelj biće održano nakon toga. Na ovom saslušanju ćeš svima reći da sam te tokom pročišćenja video pre Rotena. Reći ćeš im da sam te pogledao nakon što je kamen proleteo kroz barijeru i pre nego što je udario. Kada im ovo budeš rekla, viši čarobnjaci neće imati drugog izbora nego mi odobre pokroviteljstvo. Ući ćeš u Gildu, ali te uveravam da to neće dugo trajati. Kada budeš obavila jedan zadatak za mene, bićeš vraćena tamo gde ti je i mesto. Dobićeš šta želiš, a i ja ću. Nemaš ništa da izgubiš ako mi pomogneš, ali...”, on podiže bodež i pređe prstom preko sečiva, „ako to ne učiniš, izgubićeš onog tvog malog prijatelja.” Nije sklanjao pogled sa nje dok je vraćao bodež natrag u odoru. „Neću dozvoliti Rotenu da sazna za ovo. Niko osim mene ne zna gde je mali serini, a ako ja ne mogu da mu donesem hranu, postaće veoma, veoma gladan.” Ustavši otišao je do vrata i otškrinuo ih. Pogledavši u nju, on se podrugljivo osmehnu. Soneino srce se iznenada steglo kada se iznenada setila gde ga je ranije videla. On je bio čarobnjak koga je onesvestila tokom Pročišćenja. „Sutra očekujem da Roten objavi svoj uspeh. Videćemo se nakon toga.” Provukao se napolje i zatvorio vrata za sobom. Sonea je slušala kako se njegovi laki koraci udaljavaju, a onda je pritisla ruke preko očiju. Čarobnjaci. Ona prosikta psovku. Nikada, nikada im neću opet verovati. Onda je pomislila na Rotena i sav njen bes nastade. Cak iako ju je obmanuo da još uvek nije dostigla kontrolu, bila je sigurna da su Rotenove

namere dobre. Verovatno je odlagao stvari da bi joj dao vremena da odluči da li zaista želi da ode. Ako je to tačno, onda nije učinio ništa što i ona sama ne bi učinila da je na njegovom mestu - a bila je sigurna da bi joj pomogao ako bi ga pitala. Ali nije mogla da ga pita. Obuze je bespomoćnost koja ju je gušila. Ako ne uradi ono što joj je Fergun rekao, Seri će umreti. Sklupčavši se u fotelji, obavila je ruke oko sebe. O, Seri, pomislila je. Gde si? Zar ti nisam rekla da paziš da te ne uhvate? Uzdahnula je. Zašto je Fergun ovo radio? Pomislila je na prvi put kada je videla njegov prezrivi osmeh i uzdrhtala. Osveta. Jednostavna, bedna osveta za poniženje što ga je onesvestio buntovni živalj. Mora da ga je razbesnelo što umesto da bude kažnjena, biva pozvana u Gildu. Ali zašto se mučio ako nije želela da ostane? Razmislila je o njegovim rečima. „Kada budeš obavila jedan zadatak za mene, bićeš vraćena tamo gde ti je i mesto.” On će se lično postarati da bude kažnjena što ga je udarila. Postaraće se da nikada ne bude mogla da se predomisli i vrati u Gildu.

DVADESET SESTO POGLAVLJE

OBMANA POČINJE Uvazduhu između dva dlana - jednog velikog i ostarelog, drugog tananog i žuljevitog - igrale su poput insekata dve iskre obojene svetlosti. Svetlašca su se okretala jedno oko drugog, propadala naniže i kružila u komplikovanoj igri. Plavo svetio iznenada jurnu ka žutom. Žuto se pretvori u prsten svetlosti i kako je plava iskrica prošla kroz njega, Roten se nasmeja. „Dosta!” uzviknuo je. Senke oko njih su prestale da plešu kada su dve iskre nestale. Pogledavši po tamnoj prostoriji, Roten se iznenadi kada je video koliko je kasno. Napregnuvši volju, stvorio je kuglu svetlosti i navukao zastore na prozore. „Brzo učiš”, kaza joj. „Tvoja kontrola nad moćima raste.” „Savladala sam kontrolu pre dva dana”, ona odgovori. „Nisi mi rekao.” Iznenađen, Roten se okrenu da je pogleda. Mirno je srela njegov pogled. U njenom glasu nije bilo ni tračka sumnje. Nekako je sama shvatila. Zavalivši se u naslon, on razmisli o situaciji. Ako porekne, samo će postati ogorčenija kada sazna istinu. Bilo bi bolje da joj objasni svoje razloge za odugovlačenje. Što je značilo da mu je isteklo vreme. Nije imao razloga da je dalje zadržava tu. Za dan ili dva će otići. Mogao je da zamoli Lorlena da odloži blokiranje, ali znao je, sada kada je razmislio o tome, da za par kratkih dana neće uspeti da je natera da se predomisli. Klimnuo je. „Pre nekoliko sesija si dostigla tačku kada bih obično smatrao da polaznikova kontrola odgovara zahtevima. Osetio sam da je za tebe, naročito važno da isprobaš svoju kontrolu nad moćima, budući da nećemo biti tu da ti pomognemo ako nešto pođe naopako.” Umesto olakšanja, u njenom pogledu je video samo strepnju „Ne da verujem da će nešto poći naopako”, uverio ju je. „Tvoja kontrola je...”

„Ostajem”, reče mu. Zurio je u nju, u trenutku previše iznenađen da bi govorio. „Ostaješ?” uzviknuo je. „Predomislila si se?” Ona klimnu. On skoči na noge. „To je divno!” Sonea ga je posmatrala razrogačenih očiju. Želeo je da je osovi na noge i zagrli je, ali je znao da bi je to samo uplašilo. Umesto toga je otišao do bifea u zadnjem delu sobe. „Moramo da proslavimo!”, kaza joj. Izvadivši bocu vina od pačija i nekoliko čaša, doneo ih je do fotelja. Mirna i ćutljiva, sedela je i posmatrala ga kako vadi pampur iz flaše i sipa žuto piće u čaše. Soneina ruka se zatresla kada je prihvatila čašu. Roten se pribrao, shvativši da mora je ophrvana odlukom - a pomalo i uplašena. „Šta te je nateralo da se predomisliš”, upitao ju je kada je seo. Nežno je ugrizla usnu, a onda skrenula pogled. „Želim da spasem nečiji život.” „A!” Nasmešio se. „Znači, iscelitelji su ostavili najjači utisak na tebe.” „Da”, priznade. Otpivši, njeno lice se ozari od oduševljenja. „Vino od pačija!” „Pila si ga ranije?” Ona se nasmeši. „Jedan Lopov mi je jednom dao flašu.” „Nikada mi nisi pričala puno o Lopovima. Nisam želeo da te pitam da ne pomisliš da pokušavam da izvučem iz tebe informacije." „Nikada nisam ni saznala mnogo o njima”, odgovori slegnuvši. „Najveći deo vremena sam provela sama.” „Pretpostavljam da su želeli da izvodiš magiju za njih u zamenu za njihovu pomoć?” Klimnula je. „Ali nikada nisam zaista dala Lopovu ono što je želeo.” Između njenih očiju se pojavi brazda. „Pitam se... da li će misliti da sam prekršila naš dogovor kada sam ostala ovde?" „Nije uspeo da ti pomogne.” Istaknu Roten. „Kako može da očekuje da ti ispuniš tvoju stranu dogovora?” „Uložio je prilično napora i iskoristio mnogo usluga da bi me sakrio." Roten odmahnu glavom. „Ne brini. Lopovi te neće mučiti. Oni su nam i rekli gde da te nađemo.”

Sonea razrogači oči. „Oni su me izdali?" prošaputala je. Namrgodio se, uznemiren besom u njenim očima. „Bojim se da jesu. Mislim da nisu želeli, ali je postalo jasno da tvoje moći postaju opasne.” Pogledala je u čašu i neko vreme razmišljala u tišini. „Šta će sada da se dogodi?” iznenada je upitala. Roten je bio u nedoumici kada je shvatio da mora da joj objasni zahteve za pokroviteljstvo. Pomisao da bude stavljena pod brigu čarobnjaka kojeg nije poznavala ili nije verovala bi mogla da bude dovoljna da se ponovo predomisli, ali je želeo da je upozori na mogućnosti. „Postoji nekoliko stvari koje moraju da se reše, pre nego što se zavetuješ kao polaznica”, kaza joj. „Moraš da znaš dobro da čitaš i pišeš, i da naučiš da računaš. Takođe moraš da naučiš pravila i običaje Gilde. Ali pre toga mora biti dodeljeno pokroviteljstvo nad tobom.” „Pokroviteljstvo?” Zavalila se u fotelju. „Rekao si da samo veoma nadareni polaznici imaju pokrovitelje.” Roten klimnu. „Od početka sam znao da će ti trebati podrška pokrovitelja. Kao jedinom polazniku koji nije iz Kuća, može ti se dogoditi da ti stvari ponekad budu teške. Imajući čarobnjaka koji je spreman da bude tvoj pokrovitelj može da pomogne da se izboriš sa time, tako da sam ja podneo zahtev za pokroviteljstvo nad tobom. Ali nisam ja jedini čarobnjak koji želi tu čast. Postoji još jedan, mlađi čarobnjak po imenu Fergun. Kada dva čarobnjaka zatraže pokroviteljstvo nad polaznikom, Gilda mora da održi saslušanje da bi odlučila čiji zahtev će biti odobren. Pravila Gilde kažu da ako više čarobnjaka zahteva pokroviteljstvo, ta čast pripada onome koji je prvi prepoznao polaznikov magijski potencijal, tako da je to obično jednostavna odluka.” Iskrivio je lice. ”Ali ne i ovaj put. Nismo otkrili tvoju magiju uobičajenim testiranjima. Neki čarobnjaci veruju da sam ja, budući da sam te prvi video, prvi i otkrio tvoje moći. Drugi kažu da je Fergun bio prvi budući da je iskusio efekat tvojih moći.” Roten se nasmeja. „Naime, Gilda se već mesecima svađa oko toga.” Zastao je da bi otpio još malo vina. „Saslušanje će biti održano nakon sledećeg okupljanja, koje je zakazano za nedelju dana. Nakon toga ćeš nastaviti sa učenjem, bilo sa mnom ili sa Fergunom.” Sonea se namrgodi. „Znači da polaznik ne može sam da bira pokrovitelja?”

Ono odmahnu glavom. „Ne.” „Onda bolje da upoznam tog Ferguna”, lagano je rekla. „Saznam kakav je.” Roten ju je pažljivo pogledao, iznenađen njenim hladnim prihvatanjem situacije. Trebalo bi da mi bude drago, rekao je sebi, ali nije mogao da se ne oseti pomalo razočarano. Bilo bi mu veće zadovoljstvo da se pobunila protiv mogućnosti da bude uklonjena iz njegovog vodstva i društva. „Mogu da uredim da ga upoznaš, ako želiš”, on odgovori. „Želeće da te upozna, a možda će i drugi želeti. Pre toga, trebalo bi da te naučim pravilima i običajima Gilde.” Pogledala ga je, očiju koje su blistale od zanimanja. Sa olakšanjem što je video da joj se vraća radoznalost, Roten se osmehnu. „Za početak, postoji običaj naklona.” Njen izraz postade užasnut. Roten se sažaljivo nasmeja. „Naklona. Od svih ne-čarobnjaka - osim kraljevske krvi - se očekuje da se naklone pred čarobnjakom.” Sonea iskrivi lice. „Zašto?” „Gest poštovanja.” Roten slegnu. „Koliko god da izgleda budalasto, neki od nas se prilično uvrede ako nam se neko ne nakloni.” Ona ne namršti. „A ti?” „Obično ne”, kaza joj. „Ali postoje trenuci kada je zanemarivanje očigledna namera da se bude nepristojan.” Sumnjičavo ga je pogledala. „Da li očekuješ od mene da ti se od sada klanjam?” „Da i ne. U privatnosti ne, ali trebalo bi da se klanjaš kada smo van ovih prostorija makar da stekneš naviku. Trebalo bi takođe ukazuješ počasti. Čarobnjaci se oslovljavaju sa gospodare i gospo, osim u slučajevima kada su upravnici, upravitelji ili visoki gospodar, u kom slučaju moraš da koristiš njihovu titulu.” Roten se nasmeši na Sonein izraz. „Nisam ni mislio da će da ti se svidi. Možda si odrasla među najnižim staležima, ali si ponosna poput kralja.” Nagnuo se ka njoj. „Jednog dana svi će se klanjati tebi, Sonea. To će ti biti čak i teže da prihvatiš.” Namrštila se, a onda podigla čašu i iskapila je. „E sada”, nastavi Roten, „postoje i pravila Gilde koje moramo da

pređemo. Izvoli.” On joj nasu još jednu čašu. „Hajde da vidimo da li ti je lakše da svariš nešto od ovoga.” —oOo— Roten je otišao odmah posle večere, nesumnjivo da proširi vesti. Kako je Tanja počela da raščišćava sto, Sonea je prišla prozoru. Zastala je da pogleda paravan koji ga je zaklanjao, po prvi put primetivši da su složene šare na njemu zapravo sačinjene od majušnih simbola Gilde. Njena tetka je posedovala dva stara, memlom istačkane paravana koji nisu odgovarali njihovim prozorima u boravionioci, ali njena tetka ih je ipak naslonila na staklo. Kada bi sunce prošlo kroz papir, bilo je lako ignorisati njegove mane. Umesto uobičajenog naleta nostalgije od ovog sećanja, osetila je nejasnu čežnju. Pogledavši raskošne stvari, knjige i uglačani nameštaj, ona uzdahnu. Nedostajaće joj udobnost i hrana, ali sa time se već pomirila. Napuštanje Rotena, međutim, neće biti lako. Uživala je u njegovom društvu - njegovim razgovorima, njihovim časovima i razgovoru umova. I onako bih otišla, podsetila se po stoti put. Samo nisam razmišljala o tome koliko sam stvari ovde našla. Znanje da će je prognati iz Gilde ju je nateralo da shvati šta gubi. Pretvaranje da želi da ostane će joj doći i previše lako. I dobro je što Fergun ne zna, pomislila je. To bi učinilo njegovu osvetu mnogo slađom. Ferugun je prilično rizikovao da bi joj uzvratio Što ga je ponizila. Mora da je veoma besan - ili veoma siguran da će mu uspeti. U svakom slučaju je bio spreman da uloži priličan napor da bi joj zauvek zatvorio vrata Gilde. „Gospo?” Okrenuvši se, Sonea zateknu Tanju iza sebe. Služavka se osmehivala. „Samo sam želela da vam kažem da mi drago što ste odlučili da ostanete”, reče joj ona. „Bila bi velika šteta da niste.” Sonea oseti kako joj se obrazi crvene. „Izgledate kao da ste puni sumnji. Činite pravu stvar. Gilda nikada ne prima siromašniji narod. Dobro će im doći da vide da možete sve isto Što i oni mogu i to jednako dobro kao i oni.” Talas jeze joj se spusti niz leđa. Ovo nije bilo samo zbog osvete!

Gilda nije morala da je pozove da im se priključi. Mogli su da joj blokiraju moći i pošalju je natrag u straćarnik. Ali nisu. Prvi put za mnogo vekova, čarobnjaci su odlučili da obuče nekog izvan Kuća. Fergunove reci su odjekivale u njenoj glavi. „Kada budeš obavila jedan zadatak za mene, bićeš vraćena tajno gde ti je i mesto." Tamo gde joj je i mesto? U njegovom glasuje čula prezir, ali nije razumela njegov značaj. Fergun nije samo želeo da se poštara da ona ne uđe u Gildu. Zeleo je da se uveri da nijednom življu nikada više neče biti pružena prilika. Koji god „zadatak” da je Fergun imao na umu za nju, imao je za cilj da dokaže da se življima ne može verovati. Gildi više nikada ne bi palo na pamet da pozovu jednog življa u svoje redove. Stegnula je ivicu prozora dok joj je srce besno tuklo. Oni su meni, življu, otvorili vrata, ali izaći ću odavde kao da to ništa ne znači! Zahvatio ju je poznati osećaj bespomoćnosti. Nije mogla da ostane. Serijev život je zavisio od toga da li će otići. „Gospo?” Sonea trepnu ka Tanji. Služavka je brižno spustila ruku na njeno rame. „Bićete dobri", uveri je Tanja. „Roten kaže da ste veoma jaki i da brzo učite.” „Zaista je to rekao?” „O, da.” Tanja se okrenu i podiže korpu natovarenu posuđem. „Pa, videćemo se ujutru. Ne brinite. Sve će da bude u redu.” Sonea se osmehnu. „Hvala, Tanja.” Služavka se isceri. „Laku noć.” „Laku noć.” Služavka izađe napolje i ostavi Soneu samu. Uzdahnuvši, zagledala se kroz prozor. Napolju je ponovo padao sneg i bele pahuljice su plesale na svetlosti. Gde li si, Seri? Pomislivši na bodež koji joj je Fergun pokazao, ona se namrgodi. Bilo je moguće da ga je pronašao; da nije morao da zatvori negde Serija... Napustivši prozor, sručila se u stolicu. Imala je o toliko toga da misli: o Seriju, Fergunu i saslušanju, pokroviteljstvu. Uprkos Tanjinim jemstvima, neće naći mnogo sna u sledećih par nedelja.

—oOo— Svakog tridana, Danil je odlazio kod Jaldina i njegove žene na večernji obrok. Ezrila je započela ovu rutinu pre nekoliko godina, kada je zabrinuta što Danil nije sebi našao ženu, počela da sumnja da je postajao usamljen kada bi kraj svakog dana morao da dočeka sam. Kada je predao prazan tanjir Jaldinovom slugi, Danil izdahnu u zadovoljstvu. Iako je sumnjao da će ikada zapasti u melanholiju koje se plašila Ezril, definitivno je bilo bolje jesti u društvu nego sam. „Čuo sam glasine o tebi, Danile” reče Jaldin. Danil se namrgodi dok je njegovo zadovoljstvo čilelo. Nije se valjda Fergun ponovo bavio time? „O, kakve glasine?” „Da je upravitelj toliko impresioniran tvojim pregovorima sa Lopovima da te razmatra za ulogu ambasadora.” Danil se ispravi i zagleda u starog čarobnjaka. „Zaista?” Jaldin klimnu. „Šta misliš? Privlače li te putovanja?” „Ja...” Danil odmahnu glavom. „Nikada nisam razmišljao o tome. Ja? Ambasador?” „Da." Jaldin se zasmeja. „Nisi tako mlad i budalast kao što si nekada bio.” „Hvala”, odgovori suvo Danil. „Ovo bi moglo da bude dobro za tebe”, kaza Ezril. Nasmešila se i uperila prst u njega. „Možda čak dovedeš i ženu odande.” Danil joj uputi poražavajući pogled. „Nemoj ponovo da počinješ sa time, Ezril.” Slegnula je. „Pa pošto je postalo očigledno da nijedna žena u Kajreliji tebi nije dovoljno dobra za...” „Ezril”, reče strogo Danil. „poslednja mlada dama koju sam upoznao me je ubola. Znaš da sam proklet kada je reč o ženama.” „To je glupost. Pokušavao si da je uhvatiš, a ne da je zavedeš. Kada smo već kod toga, kako Sonea napreduje?” „Roten kaže da dobro napreduje sa učenjem, iako je još uvek rešena da ode. Postala je prilično pričljiva sa Tanjom.” „Pretpostavljam da se oseća slobodnije sa slugama nego sa nama”, oceni

Jaldin. „Oni nisu toliko visoko iznad nje kao što smo to mi.” Danil se trgnu. Ranije ne bi doveo u pitanje ovakvu primedbu - složio bi se sa njom - ali sada, nakon što je razgovarao sa Soneom, izgledalo je nepošteno, čak i uvredljivo.” „Rotenu se ne bi svidelo da čuje šta pričaš.” „Ne bi”, složi se Jaldin. „Ali on je jedinstven u svom mišljenju. Ostatak Gilde oseća da su stalež i položaj veoma važni.” „Šta sada govore?” Jaldin slegnu. „Otišlo je dalje od prijateljskih opklada oko zahteva za pokroviteljstvo. Mnogo ljudi preispituje mudrost odluke da neko sa takvim sumnjivim poreklom uopšte i uđe u Gildu.” „Opet? Koji su ovaj put razlozi?” „Da li će ispoštovati zavet?”, reče Jaldin. „Da li će lošepaticati na druge polaznike?” Nagnuo se napred. „Ti si je upoznao. Šta misliš?” Slegnuvši Danil obrisa šećer sa prstiju o salvet. „Ja nisam baš prava osoba za odgovor na to pitanje. Ubola me je nožem, sećaš se?” „Nikada nam nećeš ni dozvoliti da zaboravimo”, dobaci Ezril. „Hajde, mora da si primetio još nešto osim toga.” „Govor joj je neuglađen, ali nije tako loše kao što sam očekivao. Nema nimalo manira na koje smo mi navikli. Nema klanjanja i oslovljavanja sa „gospodaru”.” „Roten će je naučiti tome kada bude bila spremna”, reče Ezril. Jaldin tiho frknu. „Bolje bi mu bilo da se poštara da je nauči pre saslušanja.” „Oboje zaboravljate da ne želi da ostane. Zašto bi se onda mučio da je uči lepom ponašanju?” „Možda bi za sve bilo lakše ako zaista ode.” Ezril uputi svom mužu prekoran pogled. „Jaldine”, prekori ga ona. „Zar bi poslao devojku natrag u bedu nakon što si joj ovde pokazao svo bogatstvo? To bi bilo okrutno.” Starac slegnu ramenima. „Naravno da ne bih, ali ona želi da ide i biće lakše kada bude to i učinila. Za početak neće biti saslušanja i cela stvar oko primanja ljudi koji nisu iz Kuća će biti zaboravljena.” „Traće dah svađajući se oko toga”, reče Danil. „Svi znamo da je kralj želi ovde, pod našom kontrolom.” „Onda neće biti previše srećan ako ona ostane pri svojoj odluci da ide.” „Ne”, složi se Danil. „Ali ne može ni da je natera da da zavet ako ona to

ne želi.” Jaldin se namršti, a onda pogleda u vrata kada je neko zakucao na njih. Tromo je odmahnuo rukom i vrata se širom otvoriše. Roten uđe unutra, sav ozaren. „Ona ostaje!” „Pa to rešava stvar”, reče Ezril. Jaldin klimnu. „Ali ne sve, Ezril. Još uvek moramo da brinemo o saslušanju.” „Saslušanju?” Roten omalovažavajuće odmahnu rukom. „Ostavi to za drugi put. Sada želim samo da slavim.”

DVADESET SEDMO POGLAVLJE

NEGDE ISPOD UNIVERZITETA Sklupčana u fotelji, Sonea zevnu dok je razmišljala o dosadašnjem toku dana. Ujutru, upravitelj Lorlen ju je posetio da je pita za odluku, i da joj opet objasni o pokroviteljstvu i saslušanju. Osetila je ubod krivice kada je izrazio iskreno zadovoljstvo što ostaje - osećaj sa kojim će se sve bolje upoznavati kako dan bude odmicao. Došli su i drugi posetioci: Danil, ona stroga i zastrašujuća starešina iscelitelja i stari par koji su bili Rotenovi prijatelji. Svaki put kada bi neko zakucao na vrata, ona bi se napela, očekujući Ferguna, ali ratnik se nije pojavljivao. Pretpostavivši da je neće posetiti dok ne bude bila sama, gotovo da joj je laknula kada je Roten otišao posle večere, izvestivši je da će biti odsutan do kasno i da ne treba da ga čeka. „Ostaću ja sa vama da pričamo ako želite”, ponudila se Tanja. Sonea se zahvalno nasmešila. „Hvala ti, Tanja, ali mislim da bih htela da budem večeras sama." Sluškinja je klimnula. „Razumem.” Okrenula se nazad ka stolu, a onda zastala kada je sa vrata doprelo kucanje. „Da pogledam koje, gospo?” Sonea klimnu. Duboko udahnuvši je posmatrala služavku kako otvara vrata. „Da li je gospa Sonea tu?” Čuvši glas, Sonea oseti kako joj se stomak steže od užasa. „Jeste, gospodaru Fegune”, odgovori Tanja. Ona zabrinuto pogleda Soneu. „Pitaću je da li želi da vas vidi.” „Pusti ga unutra, Tanja.” Iako je srce počelo da tuče kao ludo, Sonea je uspela da mirno progovori.

Kada se služavka odmakla od vrata, čarobnjak u crvenoj odori uđe u sobu. Naklonivši glavu Sonei, on stavi šaku na grudi. „Ja sam Fergun. Verujem da vam je gospodar Roten rekao za mene?” Njegove oči pogledaše Tanju, a onda se vratiše ka Sonei. Ona klimnu. „Jeste”, reče. „Rekao mi je. Hoćete li sesti?” „Hvala vam”, reče, elegantno se spustivši u fotelju. - Pošalji ženu odande. Progutavši pljuvačku, Sonea pogleda u Tanju. „Ima li još nečega što treba da obaviš, Tanja?” Služavka pogleda u sto, a onda odmahnu glavom. „Ne, gospo. Vratiću se kasnije po posuđe.” Poklonila se i izašla iz sobe. Kako su se vrata zatvorila, Fergunovog prijateljskog izraza nestade. „Tek jutros sam čuo da je Roten objavio da si spremna. Trebalo ti je prilično vremena da mu saopštiš.” „Morala sam da čekam pravi trenutak”, ona odgovori. „U suprotnom bi delovalo čudno.” Fergun je zurio u nju, a onda odmahnuo rukom. „Sada, da bih bio siguran da razumeš moja uputstva, želim da mi ih ponoviš.” Klimao je glavom dok mu je deklamovala ono što joj je naložio da učini. „Dobro. Imaš li nekih pitanja?" „Imam”, kazala mu je. „Kako da znam da zaista imaš Serija? Sve što sam videla je bodež.” Fergun se nasmeši. „Moraćeš da mi veruješ.” „Da ti verujem?" Glasno je frknula i prinudila sebe da ga pogleda u oči. „Želim da ga vidim. Ako ga ne budem videla, mogla bih da pitam upravitelja Lorlena da li je učena zločin u Gildi." Njegove usne se razviše i prezrivi osmeh. „Nisi u poziciji da činiš takve pretnje.” „Zar nisam?” Ustavši, prišla je visokom stolu i usula sebi čašu vode. Ruke su joj se zatresle i bilo joj je drago što mu je okrenuta leđima. „Znam sve o ovakvim vrstama učene. Živela sam među Lopovima, sećaš se? Moraš da dokažeš da možeš da ostvariš svoju pretnju. Jedino što sam videla je bodež. Zašto bi ti verovala da imaš i njegovog vlasnika?" Okrenula se i srela njegov pogled i obradova se kada ga on obori.

Stegnuo je pesnice, a onda polako klimnuo. Osetila je tračak trijumfa, ali je brzo nestao. Ne bi pristao na to da zaista ne drži Serija zatvorenog negde. Takođe je znala da, kada se nečiji život trampi za nešto, najteže je bilo sprečiti otmičara da ubije svog zarobljenika čim dobije ono što je hteo. Prišavši vratima, Fergun ih otvori i sačeka da se ona provuče. Kada je izašla u hodnik, dva čarobnjaka su se zaustavila i uznemireno je pogledala, ali su se opustili kada su videli da joj se Fergun pridružio „Da li ti je Roten pričao nešto o zgradama Gilde?”, upita je čilo Fergun kada su se zaputili ka stepeništu. „Jeste”, ona odgovori. „Sagrađene su pre oko četiri stotine godina”, reče ignorišući je. „Gilda je postala toliko velika...” —oOo— Konačno kraj nedelje! pomisli Danil likujući dok je izlazio iz učionice. Mogućnost da se Sonea pridruži Gildi nije ni pala na pamet nekolicini polaznika. Ceo dan su diskutovali o tome, pa je bio prinuđen da izbaci dvojicu koji su postali prevelika smetnja ostalima. Uzdahnuvši, stavio je knjige, papir i pribor za pisanje pod pazuh i zaputio se niz hodnik Univerziteta. Kada je stigao do stepeništa, ukočio se, ne verujući šta je video u holu ispod sebe. Fergun i Sonea su upravo ušli u Univerzitet. Ratnik je pogledao po holu, a onda pogledao stepenište nasuprot Danilu. Sklonivši se sa vidika, Danil je slušao dva para koraka kako prolaze ispod njega, postajući sve tiši kako su zalazili u hodnik prizemlja. Što je tiše mogao, Danil siđe niz stepenište. Prešao je hol do početka nižeg hodnika i provirio iza ćoška. Fergun i Sonea su bili nekoliko koraka ispred njega i užurbano su hodali. Dok je posmatrao, oni zađoše u jedan od bočnih prolaza. Srce je počelo da mu kuca brže i Danil se zaputi niz hodnik. Usporio je korak kada je stigao do bočnog prolaza, shvativši da je to bio isti onaj u kome je video Ferguna kako žurno ide nekud. Odlučio je da rizikuje i pogledao.

Prolaz je bio prazan. Gledajući u njega, pažljivo je oslušnuo. Najtiši mogući zvuk Fergunovog glasa ga je odveo do vrata koja vode do unutrašnjih hodnika Univerziteta. Prošavši kroz njih, pratio je glas duž nekoliko prolaza kada iznenada više nije mogao da ga čuje. Od tišine mu se naježi koža. Da li je Fergun shvatio da ga neko prati? Da li je čekao da ga progonilac stigne? Stigavši do skretanja u hodniku, Danil opsova. Bez Fergunovog glasa nije imao predstavu da li samo što nije nabasao na čarobnjaka. Pažljivo provirivši, odahnuo je. Bilo je prazno. Zaputio se napred, a onda je usporio kada je došao do ćorsokaka. To zapravo nije bio ćorsokak, budući da u Univerzitetu nijedan nije ni postojao. Jedna od vrata vode do sporednog hodnika koji se spaja sa glavnim hodnikom. Ali da je Fergun pošao tuda, Danil bi čuo kako se vrata zatvaraju. Ferun ne bi pokušavao da bude tih. Ali možda i jeste ako je primetio da ga neko prati. Uhvativši se za kvaku jednih vrata koje su vodile do sporednog hodnika, on je okrenu. Sarke teatralno zaškripaše dok su se vrata otvarala, kao da žele da uvere Danila da bi čuo kako ih Fergun otvara. Prošavši kroz njih, zatekao je sporedni hodnik prazan. Zbunjen, vratio se i probao druga vrata ili nije naišao ni na kakav trag Sonee ili Ferguna. Odmahujući glavom, izašao je iz Univerziteta dok su mu se u glavi rojila pitanja. Zašto je Fergun izveo Soneu iz Rotenovih prostorija? Zašto ju je odveo u napuštene unutrašnje hodnike Univerziteta. Kako su mogli da nestanu? - Rotene? - Danile. - Gde si? - U Noćnoj prostoriji. Danil se namrgodi. Znači da je Fergun čekao dok Roten nije bio odsutan, pre nego što je prišao Sonei. Tipično. - Ostani tu, dolazim do tebe. —oOo— Privivši ćebe čvršće uz ramena, Seri je slušao zveket zuba. Temperatura

u sobu je polako opadala tokom nekoliko dana i sada je bilo dovoljno hladno da zaledi vlagu sa zidova. Negde iznad njega, zimaje pojačavala svoj stisak nad gradom. Čarobnjak je sa svakim obrokom sada donosio sveću, ali ona je trajala samo nekoliko sati. Kada bi se tama vratila, Seri bi spavao ili koračao sobom da zagreje krv, brojeći korake da ne bi udarao u zidove. Pribio je flašu sa vodom uz grudi da bi sprečio da se zaledi. Tihi zvuk privuče njegovu pažnju i on stade, siguran da je osim svojih čuo i još neke koraka. Usledila je samo tišina. Uzdahnuvši, vratio se svom koračanju. U glavi je vodio nebrojene razgovore sa svojim porobljivačem. Nakon neuspešnog pokušaja da ubije čarobnjaka, Seri je proveo mnogo sati razmatrajući situaciju. Bežanje iz ćelije je bilo nemoguće, a on nije predstavljao nikakvu pretnju svom zatočiocu. Njegova sudbina je bila potpuno u čarobnjakovim rukama. Iako je osećao ogorčenje od toga, shvatio je da mu je jedina šansa za beg ležala u zadobijanju čarobnjakove naklonosti. Izgledalo je da je to nemoguć zadatak - čarobnjak nije bio naklonjen razgovoru i očigledno je posmatrao Serija sa prezirom. Zarad Sonee, pomisli Seri, moram da probam. Sonea. Seri odmahnu glavom i uzdahnu. Moguće je da su je primorali da mu kaže da joj je Gilda potrebna da bi je naučili da kontroliše svoje moći, ali sumnjao je u to. Nije bila napeta niti uplašena, samo odlučna. Video je kako njene moći reaguju na njene emocije, kako su opasne postale. Nije teško poverovati da bi je na kraju njena magija ubila. Što je značilo da je to što je Soneu odveo Lopovima najveća greška koju je mogao da napravi. Dovevši je u situaciju u kojoj je bila prinuđena da koristi magiju svaki dan, njene moći su ohrabrivane da rastu, možda isu i ubrzale gubitak kontrole nad njima. U svakom slučaju bi stigla do te tačke, bez obzira na to šta je on učinio. Pre ili kasnije Gilda bi je pronašla - ili bi umrla. Kriveći lice u tami, Seri pomisli na pismo koje su joj čarobnjaci poslali, tvrdeći u njemu da nemaju nameru da joj naude i nudeći joj mesto među njima. Sonea im nije poverovala. A nije ni Faren. Ali Seri je imao starog poznanika među slugama Gilde. Taj čovek je možda mogao da potvrdi istinu, ali Seri ga nije ni pitao.

Nisam želeo da znam. Želeo sam da budemo zajedno. Sonea i ja, radeći za Lopove... ili samo zajedno... Ona nije bila za Lopove - ili za njega. Imala je magiju. Sviđalo se to njoj ili ne, pripadala je sa čarobnjacima. Osetio je tračak ljubomore, ali ga je odbacio. U tami je počeo da preispituje svoju mržnju prema Gildi. Nije mogao da ne misli na to da, ako su se čarobnjaci toliko potrudili da je spasu - i mnoge druge žitelje straćarnika - od njenih moći, nisu mogli da budu toliko bezosećajni kao što življi misle. A kakvu bolju sudbinu je mogao da zamisli za Soneu? Može da ima bogatstvo, znanje i moć. Kako je mogao da je liši toga? Nije mogao. Nije polagao nikakvo pravo na nju. To saznanje je donelo bol koji ga je morio kao nagnječenje koje bi ostalo posle udarca u grudi. Iako je njegovo srce poskočilo kada se ponovo pojavila u njegovom životu, nikada nije očekivao ništa više osim prijateljske naklonosti. Začuvši prigušeni zvuk, on se umiri. U daljini je čuo tihi, ali sve glasniji bat čizama kameni pod. Kako su se koraci približavali, odmakao se da ostavi čarobnjaku prostora da uđe. Po brzom koraku je zvučalo kao da je Fergun u žurbi. Koraci se nisu usporili kada su se primakli vratima već su nastavili pored njih. Seri koraknu napred. Da li je to bio njegov zarobljivač koji je samo prolazio na putu ka nekom drugom mestu? Ili je to bio neko drugi? Pojurio je ka vratima i podigao pesnicu da udari u njih, a onda se ukopao, ophrvan sumnjama. Ako je bio u pravu i Fergun ga je koristio da ucenjuje Soneu, da li bi ugrozio Soneu ako bi pobegao i uništio Fergunove planove? Ako je Fergun rekao Sonei za ovo, možda bi je ubio da prikrije svoj zločin. Seri je čuo mnogo priča o otmicama i ucenama koje su pošle po zlu, i stresao se kada se setio neprijatnog završetka nekih od tih priča. Koraci su sada otišli van granice čujnosti. Seri nasloni glavu na vrata i opsova. Bilo je prekasno. Neznanac je otišao. Uzdahnuvši, odlučio se da nastavi da pokušava da se sprijatelji sa Fergunom, makar toliko da sazna njegove planove. Ponovo se u Serijevom umu odigrao razgovor. Kada su do njegovih ušiju ponovo doprli koraci, gotovo da je poverovao da ih je umislio.

Ali kako su postajali glasniji, znao je da su stvarni. Srce poče da tuče kao ludo kada je shvatio da čuje dva para koraka. Njihovi vlasnici se zaustaviše ispred vrata i Seri ču Fergunov glas prigušen vratima. „Stani. Stigli smo.” Brava je škljocnula i vrata se otvoriše. Kugla svetlosti je lebdela nad Fergunovom glavom, zaslepljujući Serija. Uprkos blještavosti, Seri prepozna siluetu drugog posetioca. Njegovo srce poskoči. „Sonea!” „Seri? Sonea podiže ruku i skinu povez sa očiju. Trepnula je ka njemu, a onda se nasmešila i ušla u ćeliju. „Da li si dobro? Nisi bolestan ili povreden?” Njen pogled ga pregleda, tražeći znake povreda. On odmahnu glavom. „Nisam. A ti?” „Dobro sam.” Ona pogleda u Ferguna koji ih je sa interesovanjem posmatrao. „Fergun te nije povredio?” Seri uspe da se šeretski nasmeši. „Samo kada sam sam tražio.” Podigla je obrve. Okrenuvši se, popreko je pogledala Ferguna. „Daj mi malo vremena da pričam sa njim nasamo.” Fergun je oklevao, a onda slegnuo ramenima. „U redu. Par minuta, ne više.” On odmahnu i vrata se zalupiše, ostavivši ih u potpunom mraku. Seri uzdahnu. „Pa, sada smo zajedno zatvoreni.” „Neće me ostaviti ovde. Potrebna sam mu.” „Za šta?” „Komplikovano je. Želi da pristanem da uđem u Gildu da bi mogao da me natera da prekršim zakon i da me izbace. Mislim da je to njegov način osvete za to što sam ga onesvestila tokom Pročišćenja - ali nagađam da takođe želi da ubedi Gildu da ne bi trebalo da primaju življe. Nije bitno. Ako radim šta mi kaže, pustiće te. Misliš li da hoće?” Seri odmahnu glavom, iako je znao da ne može da ga vidi, „Ne znam. Nije bio previše gadan. Lopovi bi bili gori.” Oklevao je. „Mislim da ne zna šta radi. Reci nekome.” „Ne”, odgovorila je. „Ako kažem nekome, Fergun će odbiti da otkrije gde si. Umrećeš od gladi.”

„Neko sigurno zna za ove tunele.” „Možda će im trebati dani da te pronađu, Seri. Dugo smo hodali dovde. Mogao bi biti izvan Gilde.” „Meni nije izgledalo toliko dal...” „Nije bitno, Seri. Nisam ni nameravala da ostanem, tako da nema smisla da rizikujem tvoj život.” „Nisi htela da se priključiš Gildi?” „Ne.” Njegovi otkucaji se ubrzaše. „Zašto ne?” „Mnogo razloga. Za početak, svi mrze čarobnjake. Osećala bih se kao da izdajem ljude koje znam ako bih im se pridružila.” Osmehnuo se. I ličilo je na nju da tako gleda na stvari. Duboko je udahnuo. "Sonea, treba da ostaneš. Moraš da naučiš kako da koristiš svoju magiju.” „Ali svi će da me mrze.” „Neće. Zapravo bi svi voleli da budu čarobnjaci ako bi im se pružila i najmanja prilika. Ako odbiješ čarobnjake, svi će misliti da si luda ili glupa. Razumeće ako budeš ostala. Ne bi želeli da se odrekneš svega toga.” Teško je progutao i naterao sebe da slaže. „Ja ne želim da se odreknes svega toga.” Oklevala je. „Zar me ne bi mrzeo?” „Ne.” „Ja bih.” „Ljudi koji te poznaju neće pomisliti da je to pogrešno” kaza joj Seri. „Ali... opet bih se osećala kao da sam prešla na drugu stranu.” Seri uzdahnu. „Ne budi glupa, Sonea. Da si ti čarobnica, mogla bi da pomogneš ljudima. Mogla bi da učiniš nešto da zaustaviš Pročišćenje. Ljudi bi te slušali." „Ali... moje mesto je sa Džonom i Ranelom. Potrebna sam im.” „Ne, nisi. Dobro im ide. Pomisli koliko bi bili ponosni. Njihova sopstvena nećaka u Gildi.” Sonea lupnu stopalom. „Nije bitno, Seri. Ne mogu da ostanem. Fergun je rekao da će te ubiti. Neću tek tako da napustim prijatelja samo da bih mogla da naučim par magičnih trikova.” Prijatelja. Seri oklembesi ramena. Sklopivši oči, on duboko uzdahnu. „Sonea. Da li se sećaš noći kada smo špijunirali Gildu?” „Naravno.” Po

njenom glasu je mogao da oseti osmeh. „Rekao sam ti da poznajem nekoga, slugu u Gildi. Mogao sam otići do tog čoveka i zamoliti ga da sazna koji su Gildini planovi sa tobom, ali nisam? Znaš li zašto?” „Ne.” Sada je zvučala zbunjeno. „Nisam želeo da saznam da Gilda zaista želi da ti pomogne. Tek što si se vratila i ja nisam želeo da opet odeš. Nisam želeo da te ponovo izgubim.” Ništa nije rekla. Tišina mu ništa nije govorila. Progutao je, suvih usta. „Ovde sam imao mnogo vremena za razmišljanje”, kaza joj. „Ja sam... pa, rekao sam sebi da se suočim sa tim. Između nas nema ničega sem prijateljstva, tako da nije pošteno...” Oteo joj se tihi povik. „O, Seri”, izustila je. „Nikada ništa nisi rekao!” Osetio je kako se zacrveneo i bio je zahvalan tami..Zadržavši dah, sačekao je da ona progovori, nadajući se da će reći nešto što će pokazati da se i ona isto oseća, ili možda, da da ga dodirne... Tišina se razvukla dok više nije mogao da je podnese. „Pa, nije važno”, kaza joj. „Ono što je bitno je da tebi nije mesto u straćarniku. Ne otkada si otkrila magiju u sebi. Sada, možda se nećeš najbolje ni ovde uklopiti, ali moraš da pokušaš.” „Ne” odlučno je rekla. „Moram da te izvedem odavde. Ne znam koliko dugo Fergun namerava da te koristi da me ucenjuje, ali ne može te zauvek držati ovde. Nateraću ga da mi donosi poruke od tebe, tako da znam da si živ. Ako ne bude to radio, prestaću da sarađujem. Sećaš se priče o drvodelji Hurinu?” „Naravno.” „Učinićemo isto što je i on uradio. Ne znam koliko će proći pre nego što te oslobodi, ali...” Zaustavila se kada su se vrata otvorila. Carobnjakovo svetio pade na njeno lice i Seri oseti kako mu se srce kida. „Dovoljno dugo ste bili ovde”, brecnu se Faren. Sonea se okrenu natrag ka Seriju, kratko ga zagrli i odmaknu se. Progutao je pljuvačku. Nekako je kratki dodir boleo više nego njeno pređašnje ćutanje. „Utopli se”, kazala mu je. Odlazeći, zaobišla je Ferguna i stupila u hodnik. Kada su se vrata zatvorila, Seri požuri napred i prisloni uvo na drvo. „Učini kako ti kažem i videćeš ga ponovo”, reče Fergun. „U

suprotnom...” „Znam, znam”, odgovori Sonea. „Ali ti zapamti šta Lopovi rade onima koji krše obećanja.” Sad si mu pokazala, pomisli Seri, mrgodno se smešeći. —oOo— U trenutku kada je Danil ušao u Noćnu prostoriju, Rotenu je bilo jasno da je zabrinut zbog nečega. Napustivši krug ljubopitljivih čarobnjaka, Roten priđe svom prijatelju. „Šta nije u redu?” „Ne mogu ovde da ti kažem”, reče Danil šetajući pogledom. „Napolju onda?”, predloži Roten. Izašli su na sneg koji je padao. Bele pahulje su lepršale oko njih šišteći kada bi dotakle Rotenov štit. Danil priđe fontani i stade. „Pogodi koga sam upravo sad video na Univerzitetu.” „Koga?” „Ferguna i Soneu." „Soneu?” Roten oseti tračak zabrinutosti, ali ga odagna od sebe. „Sada ima pravo da priča sa njom, Danile.” „Da priča sa njom da, ali da je izvodi iz tvojih soba?” Roten slegnu. „Ne postoji nikakvo pravilo protiv toga.” „Zar nisi zabrinut?” „Jesam, ali protestovanje protiv toga neće doneti ništa dobro, Danile. Bolje je da se vidi da Fergun prekoračuje svoja ovlašćenja, nego da se ja bunim protiv svakog njegovog poteza. Da nije želela, sumnjam da bi otišla sa njim.” Danil se namršti. „Zar ne želiš da znaš kuda ju je odveo?” „Kuda?” Izraz srdžbe pređe preko Danilovog lica. „Nisam najbolje siguran. Pratio sam ih po Univerzitetu. Fergun ju je odveo u unutrašnje hodnike. Nakon toga sam ih izgubio. Jednostavno su nestali.” „Iščezli su pred tvojim očima?” „Ne. Čuo sam Ferguna kako priča, a onda je sve utihnulo. Trebalo je da čujem korake, ili vrata kako se zatvaraju. Bar nešto.” Roten još jednom

odagna osećaj nelagodnosti. „Hmm, zaista bih želeo da znam kuda ju je odveo. Šta li je uopšte mogao da joj pokaže u Univerzitetu? Pitaću je sutra.” „A ako ti ne bude rekla?" Roten se zagleda u snegom prekriveno tlo, razmišljajući. Unutrašnji hodnici Univerziteta su vodilo do malih, privatnih prostorija. Većina je prazna ili zaključana. Tamo nije bilo ničeg više... osim... „Ne verujem da joj je pokazao podzemne tunele”, on promrmlja. „Naravno!” Danilove oči zasjaše i Roten odmah požali što je to rekao. „To je to!” „To je je malo verovatno, Danile. Niko ne zna gde su ti ulazi, osim...” Danil nije slušao. „Sada ima smisla! Zašto li se ja toga nisam setio?!” Pritisnuo je rukama glavu. „Pa, toplo bih ti preporučio da ih se kloniš. Postoje dobri razlozi za zabranu njihovog korišćenja. Stari su i nebezbedni.” Danil podiže obrve. „A šta je sa glasinama da ih određeni član Gilde redovno koristi?” Roten prekrsti ruke. „On može da čini što mu je volja, a siguran sam da je sposoban da preživi ako bi se tuneli urušili. Takođe sam siguran da ne bi odobravao da ti njuškaš po njima. Šta će da kaže ako te otkrije u njima?” Svetlost u Danilovim očima izblede kada je promislio o tome. „Moraću pažljivo da odredim vreme. Prvo ću da se uverim da je negde drugde." „Ni ne pomišljaj na to”, upozori ga Roten. „Izgubićeš se.” Danil frknu. „Ne može biti gore od straćarnika, zar ne?” „Nećeš ići, Danile!” Ali Roten je znao da kada se zagolica Danilova radoznalost, ništa ne može da spreči njegovog prijatelja osim pretnje izbacivanja. A Gilda ga ne bi izbacila ako bi prekršio manje bitno pravilo. „Pažljivo razmisli, Danile. Ne želiš da upropastiš priliku da postaneš ambasador, zar ne?” Danil slegnu. „Ako mogu da se izvučem sa pregovorima sa Lopovima, sumnjam da će malo njuškanja po Univerzitetu da uzrokuje neko veliko negodovanje.” Poražen, Roten se okrenuo i zaputio nazad u Noćnu prostoriju. „To je možda tačno, ali ponekad je bitno čije negodovanje zaradiš."

DVADESET OSMO POGLAVLJE

SASLUŠANJE POČINJE Ne brini, Sonea", prošaputa Tanja kada su stigli do Univerziteta. „Biće sve u redu. Čarobnjaci su jato staraca koji bi pre pijuckali vino u svojim sobama nego da sede u promajnoj, staroj dvorani. Sve će biti gotovo i pre nego što budeš shvatila da je počelo.” Sonea nije mogla da se ne nasmeši na Tanjin opis Gilde. Duboko je udahnula i pošla je za Tanjom uz stepenice velike građevine. Dok su prolazili kroz ogromna otvorena vrata, ona zadrža dah. Ušli su u prostoriju punu stepeništa. Svako je bilo načinjeno od istopljenih i spojenih kamena i stakla i svakoje izgledalo previše krhko da bi izdržalo ljudsku težinu. Stepenice su se uvijale jedne oko drugih poput složenog nakita. „Druga strana Univerziteta nije ovakva!”, ona uzviknu. Tanja odmahnu glavom. „Zadnji ulaz je za polaznike i čarobnjake. Ovuda dolaze posetioci, pa mora da bude impresivno.” Služavka je nastavila da ide kroz sobu i zaputila se kratkim hodnikom. Sonea je ispred videla donju polovinu još jednog para ogromnih vratnica. Kada su stigli do kraja hodnika, Sonea stade i sa dubokim poštovanjem pogleda oko sebe. Stajali su na pragu ogromne prostorije. Beli zidovi su se protezali do tavanice od staklenih ploča koje su jasno blistale na zlatnoj svetlosti popodnevnog sunca. Na nivou trećeg sprata, prostoriju je presecala mreža balkona - tako tankih da je izgledalo kao da lebde u vazduhu. Ispred nje se nalazila zgrada. Zgrada unutar zgrade. Grubi kameni zidovi su pravili kontrast sa providnom belom dvoranom. Red uskih prozora je, poput vojnika, bio raspoređen ćelom njenom dužinom. „Ovo je Velika dvorana” reče Tanja, pokazavši ka sobi. „Ono je”, ona uperi prst ka zgradi, „Dvorana Gilde. Stara je sedam vekova.”

„To je Dvorana Gilde?” Sonea odmahnu glavom u neverici. „Mislila sam da su je zamenili.” „Nisu”, osmehnu se Tanja. „Dobro je sagrađena i ima istorijsku vrednost, tako da bi bila šteta da su je srušili. Izvadili su unutrašnje zidove i napravili dvoranu.” Impresionirana, Sonea je pratila služavku oko zgrade. Još nekoliko izlaza je vodilo iz Velike dvorane. Tanja pokaza ka vratnicama na boku Dvorane Gilde. „Tamo ćeš ući. Sada imaju okupljanje. Saslušanje će početi čim se ono završi." Sonein stomak ponovo poče da poigrava Unutra je sedelo stotinu čarobnjaka, čekajući da odluče o njenoj sudbini. A ona treba da stane pred sve njih i... obmane ih. Osetila je odvratni nalet strahovanja. Šta ako uprkos njenoj saradnji, Fergunov zahtev ne pobedi? Da li bi ipak pustio Serija? Seri... Odmahnula je glavom kada se setila njegovog oklevajućeg priznanja u tamnoj ćeliji. „Nisam želeo da saznam da Gilda zaista želi da ti pomogne. Tek što si se vratila i ja nisam želeo da opet odeš. Nisam želeo da te ponovo izgubim.” Voleo ju je. Od iznenađenja je isprva ostala bez reči, ali kada je se prisetila kako je primetila da je posmatra, kako bo ponekad postajao nervozan kada bi pričao sa njom, i kako se Faren povremeno ponašao kao da joj je Seri nešto više od privrženog prijatelja, sve je imalo smisla. Da li je i ona isto osećala? Nebrojeno puta je postavila sebi to pitanje posle njihovog.susreta, ali nije mogla sa sigurnošću da odgovori na njega. Nije se osećala kao da je zaljubljena, ali možda je strah, koji ju je obuzeo kada je razmislila o opasnosti u kojoj je on bio, značio da jeste. Ili bi ona osetila istu zabrinutost za svakoga koga je volela, bilo kao je prijatelj ili više od prijatelja? Ako ga je volela, zar njeno srce ne bi poskočilo kada je čula njegovo priznanje. Zar ne bi osetila zahvalnost što je pokušao da je spase, umesto krivice što ga je briga za njom dovela do zarobljavanja? Sigurno, ako ga je zaista volela, ne bi sebi postavljala ova pitanja. Oteravši tu misao, duboko je udahnula a zatim izdahnula. Tanja je potapša po ramenu. „Nadajmo se da neće dugo trajati, ali nikad

se ne zna...” Odsečan škljocaj odjeknu dvoranom, a vrata koja joj je pokazala Tanja se otvoriše. Iz zgrade izađe jedan čarobnjak, pa još jedan, Kako ih se više pojavljivalo, Sonea je počela da se pita zašto toliko njih odlazi. Da li je saslušanje otkazano? „Kuda idu?’’ „Ostaće samo oni koje zanima da gledaju saslušanje”, reče joj Tanja. Dok su neki od čarobnjaka napuštali Veliku dvoranu, drugi su se okupljali u male grupe. Nekolicina ju je pogledala očima zažarenih od znatiželje. Uznemirena, Sonea je izbegavala njihove poglede. - Sonea? Trgla se, a onda pogledala ka Dvorani Gilde. -Rotene? - Bilo je kratko okupljanje - brzo se završilo. Uskoro će te pozvati unutra. Pogledavši ka vratima Dvorane Gilde, Sonea ugleda kako odande izlazi tamna prilika. Zastade joj dah kada ga je prepoznala. - Ubical Zurila je u njega, sigurna da je ovo bio čovek koga je videla one noći kada je špijunirala Gildu. Imao je isti tmurni, zamišljeni izraz kojeg se sećala. Crna odora je lepršala oko njega dok je hodao dvoranom. Nekoliko čarobnjaka se okrenu ka njemu i klimnu mu sa istim opreznim poštovanjem sa kojim se Faren odnosio prema lopovskom ubici. U znak odgovora je pognuo glavu, ali nije stao. Iako je znala da će privući njegovu pažnju ako nastavi da pilji, nije mogla da odvoji pogled od njega. Njegov pogled srete njen, zadrža se na trenutak, a zatim se dalje pomeri. Poskočila je kada joj nečija ruka dotaknu rame. „Eno ga gospodar Osen.” Tanja uperi prst ka vratima Dvorane Gilde. „Upraviteljev pomoćnik.” Tamo je stajao mladi čarobnjak i posmatrao je. Kada je srela njegov pogled, on je pozva ka sebi. „Idi”, prošaputa Tanja, potapšavši Soneu po ramenu. „Biće sve u redu.” Sonea duboko udahnu i primora se da priđe vratima. Kada je stigla do mladog čarobnjaka, on učtivo pognu glavu. „Zdravo, Sonea”, on reče. „Dobrodošla u Dvoranu Gilde.”

„Hvala vam, gospodaru Osene." Hitro se nevešto naklonila. Smešeći se, pokazao joj je da pođe unutra za njim. Miris drveta i sredstva za glačanje ispuni njena čula kada je kročila unutra. Dvorana je bila veče nego što je spolja izgledala, a njeni zidovi su se uzdizali do tamne tavanice visoko iznad. Nekoliko čarobnih svetlosnih kugli je lebdelo pod gredama, ispunjavajući prostoriju zlatnim sjajem. Nizovi drvenih sedišta su se pružali sa svake strane dužinom zgrade. Sonea oseti kako joj se usta suše kada je videla kako je muškarci i žene u odorama posmatraju. Progutavši knedlu, skrenula je pogled. Osen stade i pokaza joj da treba da ostane tu gde jeste, a zatim se pope uz strmu tribinu sedišta sa desne strane. Ova su, znala je, bila za više čarobnjake. Roten joj je nacrtao skicu rasporeda sedenja da bi mogla da zapamti imena i titule čarobnjaka. Podigavši pogled, videla je da je najviši red prazan. Nadala se da će videti visokog gospodara. Upravitelj Lorlen je bio u centru središnjeg reda. Pričao je sa Osenom i čovekom duguljastog lica, sa sedišta ispod svog, koji je nosio crni pojas preko odore. Ovo je, Sonea se prisetila, bio gospodar Balkan, starešina ratnika. Sa Balkanove leve strane je sedela stroga gospa Vinara, starešina iscelitelja koja je posetila Rotena nakon što je objavio da će Sonea ostati. Sa njegove desne strane je bio starac šiljatog lica i velikog nosa - gospodar Sarin, starešina alhemičara. Obojica su pažljivo posmatrali Lorlena. U najnižem redu su sedeli principali - čarobnjaci koji su kontrolisali i organizovali predavanja na Univerzitetu. Samo dva sedišta su bila zauzeta. Sonea se namršti dok se mučila da se seti zašto, a onda je pogledala gospodara Balkana. Setila se da je ratnik držao oba položaja. Osen se uspravi i siđe sa tribine natrag do poda. Viši čarobnjaci se okrenuše ka dvorani. Ustavši, upravitelj Lorlen podiže bradu i osmotri sve čarobnjake u dvorani. „Saslušanje za određivanje Soneinog pokrovitelja će sada početi”, izdeklamovao je. „Molim da gospodari Roten i Fergun, kao podnosioci zahteva za tu ulogu, priđu napred.” Čuvši kloparanje čizmi o pod, Sonea pogleda u redove čarobnjaka. Poznata prilika je silazila. Kako je Roten stao nekoliko koraka od Osena, pogledao je u nju i nasmešio se.

Osetila je izliv nežnosti i pošla da mu se u odgovor nasmeši, ali se onda setila šta se upravo sprema da učini, pa je pogledala u pod. Toliko će da ga razočara... Još jedan par koraka odjeknu dvoranom. Podigavši pogled, ugledala je Ferguna kako se zaustavlja par koraka od Rotena. I on joj se, takode, nasmeši. Ona savlada drhtavicu i pogleda u Lorlena. „I gospodar Roten i gospodar Fergun su zatražili pokroviteljstvo nad Soneom”, kaza Lorlen publici. „Obojica veruju da su oni bili prvi čarobnjaci koji su uvideli njen magijski potencijal. Moramo da odlučimo čiji zahtev će biti uvažen. Prepuštam vođenje postupka svom pomoćniku, gospodaru Osenu.” Mladić koji ju je uveo u prostoriju iskorači. Duboko udahnuvši, Sonea se zagleda u pod i pokuša da se očvrsne za ono što je morala da učini. —oOo— „Gospodaru Rotene.” Roten se okrenu ka gospodaru Osenu. „Molim vas, ispričajte nam o događajima koji su doveli do toga da otkrijete Soneu kao potencijalnog čarobnjaka.” Klimnuvši, Roten pročisti grlo. „Na dan kada sam otkrio Soneine moći na dan Pročišćenja - bio sam uparen sa gospodarom Fergunom. Stigli smo na Severni trg i pomagali smo u održavanju štita. Kao i uvek, grupa mladića je počela da baca kamenje. U tom trenutku sam bio okrenut ka gospodaru Fergunu. Štit je bio oko tri koraka od mene nalevo. Krajičkom oka sam video blesak u neposrednoj blizini štita, i istog trena osetio kolebanje štita. Ugledao sam kamen u vazduhu, neposredno pre nego što je udario gospodara Ferguna u slepoočnicu i onesvestio ga.” Roten zastade i pogleda u Ferguna. „Uhvatio sam gospodara Ferguna dok je padao. Kada je bezbedno ležao na tlu, počeo sam da tražim onoga ko je bacio kamen. Tada sam ugledao Soneu.” Osen se primaknu Rotenu. „Znači, to je bio prvi put da vidite Soneu?” „Da.” Osen prekrsti ruke. „Da li ste u bilo kom trenutku videli kako Sonea

izvodi magiju?” Roten je oklevao. „Ne, nisam”, nevoljno priznade. Tih žagor dopre od čarobnjaka koji su sedeli sa njegove desne strane, ali je brzo zamro kada je gospodar Osen pogledao u njihovom pravcu. „Kako ste znali da je baš ona bacila kamen koji je probio štit?” „Procenio sam pravac iz koga je kamen došao, i pretpostavio da mora da je u pitanju neko od dvoje mladih”, objasni Roten. „Bliži - dečak - čak nije ni obraćao pažnju. Sonea je međutim iznenađeno zurila u svoje ruke. Dok sam posmatrao, podigla je pogled do mene, i na osnovu njenog izraza sam shvatio da je ona ta koja je bacila kamen.” „I verujete da gospodar Fergun nije mogao da je ugleda pre toga?” „Ne, gospodar Fergun nije mogao ceo taj dan da vidi Soneu”, reče suvo Roten, „usled nesrećne prirode njegove povrede.” Nekoliko kikota i nakašljavanja odjeknu dvoranom. Gospodar Osen klimnu, a zatim ode od njega. Zaustavio se ispred Ferguna. „Gospodaru Fergune”, reče on, „Da li biste mogli da nam ispričate o događajima tog dana kako ste ih vi doživeli.” Fergun elegantno klimnu glavom. „Pomagao sam sa barijerom na Severnom trgu, kao što je Roten opisao. Grupa mladića je prišla i počela da baca kamenje na nas. Primetio sam da ih je bilo desetak. Jedna od njih je bila i mlada devojka”, Fergun pogleda u Soneu. „Pomislio sam da se čudno ponaša, pa sam se okrenuo i počeo da je posmatram krajičkom oka. Kada je bacila kamen, prirodno, ništa nisam pomislio dok nisam ugledao blesak svetlosti i shvatio da je sigurno učinila nešto da probije barijeru.” Fergun se nasmeši. „Ovo me je toliko iznenadilo da je, umesto da odbijem kamen, moja prva reakcija bila da pogledam u nju i uverim se da je to, zaista bila ona.” „Znači vi ste shvatili da je Sonea upotrebila magiju nakon što se kamen probio, ali pre nego što vas je udario?" „Da”, odgovori Fergun,. Dvorana odjeknu od glasova koji su raspravljali o ovome. Škrgućući zubima, Roten se odupro iskušenju da ne pogleda Ferguna. Ratnikova priča je bila laž. Fergun nije pogledao ka Sonei. Roten je nakratko pogleda. Tiho je stajala u senkama, oklembešenih ramena. Nadao se da je razumela koliko će važno da bude da njen izveštaj potvrdi njegovu priču. „Gospodaru Fergune.”

Prostorija je utihnula kada se oglasio ovaj novi glas. Roten pogleda i vide gospu Vinaru. Isceliteljka je posmatrala Ferguna svojim čuvenim netremičnim pogledom. „Ako ste posmatrali Soneu, kako to da je kamen pogodio vašu desnu slepoočnicu? To pokazuje da ste u tom trenutku gledali u Rotena.” Fergun klimnu. „Sve se odigralo veoma brzo, gospo”, on reče. „Opazio sam blesak i bacio pogled ka Sonei. Bio je to samo ovlašni pogled - i sećam se da sam želeo da pitam svog para da li je video šta je ova devojka učinila.” „Zar niste ni pokušali da ga izbegnete?” upita gospodar Balkan, sa nevericom u glasu. Fergun se žalosno osmehnu. „Nisam navikao da me gađaju kamenjem. Verujem da je iznenađenje bilo jace od instinkta da se sagnem.” Gospodar Balkan pogleda u čarobnjake pored sebe koji samo slegnuše. Pažljivo ih posmatrajući, Osen klimnu pošto nije bilo više pitanja. Pogledao je u Rotena, „Gospodaru Rotene, da li ste videli da Fergun baca pogled ka Sonei između trenutaka kada je kamen probio barijeru i kada ga je udario?” „Ne”, odgovori Roten, boreći se da ne pusti da mu se bes čuje u glasu. „Pričao mi je nešto. Kamen ga je presekao u sred rečenice.” Osen podiže obrve. Pogledao je u više čarobnjake, a zatim i u publiku. „Da li neko ima izveštaj koja protivreči ili potvrđuje ono što smo do sada čuli?” Odgovorila mu je tišina. Polako klimajući, Osen se okrenu ka Sonei, „Pozivam Soneu kao svedoka ovog događaja.” Izašavši iz senki na boku dvorane, Sonea priđe napred i stade nekoliko koraka od Ferguna. Pogledala je u više čarobnjake, a onda se brzo poklonila. Roten oseti saosećanje prema njoj. Pre nekoliko nedelja je bila prestrašena od njega, a sada je stajala pred dvoranom punom čarobnjaka koji su je svi pažljivo posmatrali. Osen joj se na kratko ohrabrujuće osmehnu. „Sonea”, on reče. „Molim te ispričaj nam tvoju verziju događaja o kojem raspravljamo.” Ona proguta knedlu i pogleda u pod. „Bila sam sa ostalim momcima. Bacali su kamenje. Ja to obično nisam radila - obično bih ostajala sa tetkom.” Podigla je pogled, a onda užurbano nastavila. „Pretpostavljam da sam bila uvučena u stvari. Nisam odmah počela da bacam kamenje.

Posmatrala sam druge, dok su to radili, i čarobnjake. Sećam se da sam bila... bila ljuta, tako da kada sam bacila kamen, usmerila sam sav taj bes u kamen. Kasnije sam shvatila da sam učinila nešto, ali tada je sve bilo tako... zbunjujuće.” Zastala je i izgledalo je kao da pokušava da se pribere. „Nakon što sam bacila kamen, prošao je kroz barijeru. Gospodar Fergun me je pogledao, a zatim ga je kamen pogodio i Ro - gospodar Roten ga je uhvatio. Ostatak čarobnjaka je gledao posvuda, a onda sam videla gospodara Rotena kako gleda u mene. Nakon toga sam počela da bežim.” Hladni talas neverice zapljusnu Rotena. Zurio je u Soneu, ali njen pogled je ostao fiksiran u pod. Pogledavši Ferguna, video je na njegovim usnama pokvareni osmeh. Kada je ratnik shvatio da ga posmatraju, osmeh iščeznu. Bespomoćan, Roten je samo mogao da stegne pesnice dok je ostatak Gilde davao svoje odobrenje. —oOo— Polu-viđeni prizor Dvorane Gilde se zanjihao kada su bes, neverica i povređenost preplavili Danilov um. Zaustavio se, uznemiren. - Šta nije u redu, Rotene? - Lagala je! Podržala je Rotenovu laž! - Pažljivo, upozori ga Danih Čuče te. - Nije me briga. Ja znam da on laže! - Možda je ona to tako videla. - Nije. Fergun nije pogledao u nju. Pričao sam sa njim, sećaš se? Danil uzdahnu i odmahnu glavom. Roten je konačno video Fergunovu pravu ličnost. Trebalo bi da bude srećan, ali kako je mogao? Fergun je opet pobedio. Ili da li je? - Da li si pronašao nešto? - Ne, ali još uvek tražim. - Treba nam još vremena. Pošto Sonea poržava Ferguna, verovatno će doneti odluku u sledećih nekoliko minuta. - Odugovlači. - Kako? Danil zadobova prstima o zid.

- Zamoli ih da pričaš sa njom. Rotenovo prisustvo nestade kada se njegova pažnja vratila saslušanju. Kriveći lice, Danil osmotri zidove oko sebe. Svaki čarobnjak je znao da unutar Univerziteta postoje tajni ulazi u podzemne tunele. Pretpostavio je da su ti ulazi dobro sakriveni, u suprotnom bi se polaznici stalno oglušivali o pravila. Kao što je očekivao, jednostavna pretraga hodnika ništa nije otkrila. Iako je bio siguran da će na kraju nešto pronaći, sada nije imao vremena. Bio mu je potreban još neki trag. Možda, otisci stopala. Podzemni tuneli su verovatno bili prašnjavi. Fergun je sigurno ostavio neki dokaz. Pogleda uprtog u pod, Danil ponovo pođe hodnikom. Skrenuvši za ugao, sudario se sa kratkom, punačkom prilikom. Žena iznenađeno vrisnu, a onda ustuknu, sa rukom preko srca. „Oprostite mi, gospodaru!’' Poklonila se, dok se prolivala voda u kofi koju je nosila. „Hodali ste tako tiho da nisam čula kako nailazite.” On pogleda u kofu i suzdržao jauk. Sluge su redovno čistile dokaze o Fergunovom prolasku. Žena prođe pored njega i nastavi niz hodnik. Posmatrajući je, pade mu na pamet da ona verovatno zna više o unutrašnjim prolazima Univerziteta, nego bilo koji čarobnjak. „Čekaj!”, povika Danil. Ona stade. „Da, gospodaru? Danil joj priđe. „Da li uvek čistiš ovaj deo Univerziteta?” Ona klimnu. „Da li si morala da čistiš neke neuobičajene prljavštine? Na primer, blatnjave otiske stopala?" Sluškinjine usne se istanjiše. „Nekome je ispala hrana na pod. Polaznici ne bi trebalo da ovde unose hranu.” „Hrana, kažeš? Gde je to bilo?” Služavka ga čudno pogleda, onda ga povede do slike, malo dalje niz hodnik. „Bila je, takođe, i na slici ”, reče, pokazavši. „Kao da su je pomerali.” „Razumem”, Danil zamišljeno odmeri sliku. Bio je to prikaz plaže, sa malim spiralnim školjkama urezanim u ram. „Hvala ti”, on reče. „Možeš ići.” Slegnuvši ramenima, ona se pokloni i žurno ode. Danil pažljivo ispita sliku, a onda je podiže sa zida. Iza nje je bila uobičajena drvena obloga

unutrašnjih prolaza. Prešavši rukom preko nje, ispružio je svoja čula iza nje i udahnuo kada je pronašao metalne oblike. Prateći njihove konture, pronašao je deo ploče koji popusti pod njegovim prstima. Usledio je tihi zvuk klizanja i deo zida se pomeri u stranu. Dočekaše ga tama i hladan vazduh. Zacrveneo od osećaja trijumfa i uzbuđenja, on vrati sliku na mesto, načini kuglu svetlosti i zakorači unutra. Strmo stepenište se spuštalo nalevo. Pronašavši polugu sa druge strane vrata, Danil je povuče i vrata se zatvoriše. Nasmešio se sam sebi i pošao niz stepenice. Tunel je bio uzan a morao je da se pogne da bi izbegao da glavom zakači tavanicu. Nekoliko mreža farena je visilo po uglovima. Kada je stigao do prvog bočnog prolaza, posegnuo je u džep i izvadio teglicu smeše u boji. Otvorivši je, namazao je malo njenog sadržaja na zid pored sebe. Smeša će polako tokom nekoliko sati iz belog da se pretvori u provodni, čvrsti premaz, čineći oznaku koja će uskoro biti neprimetna. Čak i ako bude istraživao par sati, pronaći će put nazad tražeći providne premaze. Pogledao je dole i glasno se nasmejao. Otisci stopala su se jasno videli u debelom sloju prašine. Čučnuvši, Danil prepozna poznati otisak čarobnjakovih čizmi. Po broju tragova, bilo je jasno da je neko mnogo puta prošao ovim tunelom. Ustavši, pratio je tragove nekoliko stotina koraka. Stigavši do još jednog bočnog tunela, bio je zbunjen kada je video da tragovi vode i niz glavni tunel i niz taj novi. Čučnuo je i pažljivo ih pregledao. U bočni hodnik su vodila samo četiri para otisaka, dva od čarobnjačkih čizmi, dva od manjih cipela. Otisci u glavnom tunelu su bili svežiji i brojniji. Udaljeni zvuk dopre do Danilovih ušiju - uzdah veoma nalik na ljudski. Danil se ukoči, dok mu se jeza polako spuštala niz kičmu. Tama van dometa svetlosti je izgledala gusta i puna neprijatnih mogućnosti, a onda je iznenada postao siguran da ga neko posmatra. Gluposti, reče sebi. Tamo nema ničega. Duboko udahnuvši uspravio se i primorao se da gleda samo u tragove. Ponovo je osetio džangrizavu uverenost da ga neko prati. Iza njegovih koraka je bio eho lakših. Slabašan vetar donese miris truleži i nečega živog, ali prljavog... Zašao je za ugao i njegova umišljanja nestadoše. Na nekih dvadesetak

koraka ispred njega, otisci su se završavali ispred vrata. Koraknuo je napred a onda se sledio od užasa kada je iz bočnog hodnika iza njega izronila jedna prilika. „Gospodaru Danile. Mogu li vas upitati za razlog vašeg prisustva ovde?” Zureći u čoveka, Danilov um se naizgled podeli na dva dela. Dok je jedan deo brbljao izvinjenja drugi je bespomoćno posmatrao kako prvi pravi budalu od sebe. I na samom uglu uma poznato prisustvo mu je slalo i sažaljenje i samozadovoljstvo. - Rekao sam ti da ne ideš tamo, posla Roten. —oOo— U mračnoj tišini, krčanje njegovog stomaka se glasno čulo. Seri protrlja stomak i nastavi da korača. Bio je siguran da je prošlo više od jednog dana od njegovog poslednjeg obroka, što je značilo da je protekla nedelja od kada je video Soneu. Naslonivši se na vrata prokleo je Ferguna svakom ogavnom bolešću koje je mogao da se seti. Između reči je čuo bat koraka i ukočio se. Stomak mu je u iščekivanju pomamno zaječao. Koraci usporiše, kao da mu se rugaju. Primicali su se, a onda su stali. Slabi zvuk dva glasa stiže do njega. Dva glasa. Oba muška. Dah mu postade ubrzan i on prisloni uvo na vrata. „...tuneli su dugački. Lako je izgubiti orijentaciju. Čarobnjaci su bili izgubljeni danima i vraćali se izgladneli. Predlažem vam da se vratite putem koji ste i došli.” Glas je bio strog i nepoznat. Drugi glas odgovori. Seri je razaznao samo nekoliko reči, ali je shvatio da se drugi čarobnjak izvinjava. Ni njegov glas mu nije bio poznat, ali je lako mogao da zamisli da Fergunov glas postaje tako slab i visok ako bi ovako brbljao. Strogi čarobnjak očigledno nije odobravao Fergunovo prisustvo u tunelima. Nije bilo verovatno ni da bi odobravao to što Fergun ovde drži zarobljenike. Sve što je Seri trebalo da uradi je da vikne, ili zalupa na vrata i zamka za Ferguna bi se aktivirala. Podigao je pesnicu, a onda zastao kada su glasovi prestali. Jedni koraci su žurno otišli odatle, a onda se drugi par približio. Ugrizavši se za usnu, Seri

se odmaknu od vrata. Koji je to čarobnjak bio? Fergun ili strogi neznanac? Brava kliknu. Seri se povuče do zadnjeg zida. Kada su se vrata otvorila svetlost ispuni prostoriju i on sklopi oči da ih zaštiti on iznenadnog bleska. „Ko si ti?”, zatutnja nepoznati glas. „Šta radiš ovde dole?” Otvorivši oči, Serijevo olakšanje se pretvori u zapanjenost kada je prepoznao čoveka koji je stajao na vratima.

DVADESET DEVETO POGLAVLJE

ŽIVETI MEĐU ČAROBNJACIMA Rekla je da on to radi da niko nikada više ne bi pomislio da življi mogu da budu čarobnjaci" dovrši Seri. Čarobnjak se namršti. „To zaista liči na Ferguna." Kako se mračni pogled ponovo upravio ka Seriju, na čarobnjakovom čelu se pojaviše bore. „Saslušanje je sada u toku. Mogu da razotkrijem Fergunove zločine, ali samo ako imam dokaz da je on čovek o kome govoriš.” Seri uzdahnu i pogleda po prostoriji. „Nemam ništa sem stvari koje mi je dao, ali kod njega su moj nož ivalatke. Ako ih pronađete, da li bi to bilo dovoljno?" Čovek lagano odmahnu glavom. „Ne. Ono što mi treba je tvoje sećanje. Da li ćeš mi dozvoliti da ti pogledam u um?” Seri se zagleda u čarobnjaka. Da mu pogleda u um? Imao je tajni. Stvari koje mu je otac rekao. Stvari koje mu je Faren rekao. Stvari za koje bi se čak i Faren iznenadio kada bi saznao. Šta ako ih čarobnjak vidi? Ali ako mu ne dopustim da mi uđe u um, ne mogu da spasem Soneu. Nije mogao da dopusti da ga nekoliko plesnivih tajni spreči da je spase a čarobnjak ih možda i onako neće ni videti. Progutavši svoj strah, Seri pogleda u čarobnjaka. „Naravno. Učinite to.” Čarobnjak ozbiljno pogleda Serija. „Neće ti naškoditi ili te povrediti. Zatvori oči.” Seri duboko udahnu i posluša. Osetio je kako prsti dodiruju njegove slepoočnice. Istog trena je postao svestan još jednog uma. Izgledalo je da pluta negde iza njegovog, a onda je progovorio glas... odnekud. - Misli na dan kada je tvoja prijateljica zarobljena. Sećanje iskrsnu pred njegovim očima. Izgledalo je da ga drugi um hvata i

umiruje. Seri se našao u zavejanoj uličici. Bilo kao kao u viziji, jasno, a opet su falili sitni detalji. Video je kako Sonea trči od njega i osetio je odjek straha i očajanja koje je osetio kada je udario u nevidljivu prepreku koja ih je razdvojila. Okrenuvši se, iza sebe je ugledao čoveka sa ogrtačem. - Da li je ovo čovek koji te je zarobio? - Da. - Pokaži mi kako. Ponovo je iskočilo sećanje u njegovom umu, bilo uhvaćeno i ponovo odigrano. Stajao je ispred čarobnjačke zgrade, gledajući u Soneu. Fergun se pojavio. Jurio ga je. Uhvatio ga je. Čarobnjak u plavoj odori i njegov pratilac su se pojavili i odveli Serija do Sonee. Sećanje preskoči deo i nastavi dalje. Napuštao je Soneu i hodao kroz čarobnjački zgradu. Fergun je predložio da idu kroz Univerzitet. Ušli su u tu zgradu i išli hodnicima. Onda je Fergun otvorio tajna vrata i naterao ga da uđe. Povez ponovo dotaknu njegovo lice i on začu svoje sopstvene korake dok je hodao podzemnim tunelom. Ponovo se našao pred ćelijom, ušao unutra i čuo kako se vrata zatvaraju... - Kada si ga sledeći put video? Usledila su sećanja na čarobnjakove posete. Seri vide kako je bio pretresen i kako mu je sve bilo oduzeto, a onda i kako je propao njegov napad i kako je bio isceljen. Video je Soneu kako ulazi u prostoriju i ponovo čuo njihov razgovor. Nakon toga, drugi um se očeša o njegov, a onda je izgledalo kao da se udaljava. Seri oseti kako čarobnjakovi prsti puštaju njegove slepoočnice. Otvorio je oči. Čarobnjak je klimao. „Ovo je i više nego dovoljno”, reče. „Pođi sa mnom. Moramo da požurimo ako želimo da prisustvujemo saslušanju.” Okrenuo se u mestu i izašao iz ćelije. Pošavši za njim, Seri oseti kako ga preplavljuje olakšanje kada je iskoračio napolje. Na kratko se osvrnuo, a onda pojurio za svojim spasiocem. Čovek je hitro išao kroz hodnik, primoravajući Serija da prede u laki trk da bi održao korak sa njim. Tunel se preseče sa još jednim, onda sa još nekolicinom. Nijedan mu nije izgledao poznato. Stigli su do kratkog stepeništa. Čarobnjak se pope uz njega, a onda se pognu i zagleda u zid. Videvši tačku svetlosti oko čarobnjakovog oka, Seri

shvati da je tu postojala špijunka. „Hvala što ste mi pomogli", kaza on. „Verovatno nema ničega što bi sitni lopov mogao da vam ponudi zauzvrat, ali ako vam nešto trebasamo recite.” Čarobnjak se ispravi i i ozbiljno ga pogleda. „Da li znaš ko sam ja?” Seri oseti kako mu lice crveni. „Naravno. Nema ničega što bi takvima kao što ste vi moglo ikada da zatreba od mene. Ali mi je izgledalo pravedno da se ponudim.” Nagoveštaj osmeha dotaknu čarobnjakove usne. „Da li zaista misliš to što si rekao?” Seriju iznenada postade nelagodno i on poče da se prebacuje sa noge na nogu. „Naravno”, reče nerado. Čovekov osmeh postade malo primetniji. „Neću da te nateram da načiniš pogodbu sa mnom. Šta god da kažeš, Fergunovi postupci moraju biti razotkriveni i kažnjeni. Tvoja prijateljica će biti slobodna da ide, ako je to ono što želi.” Zastao je, a oči mu se blago sklopiše. „Možda te budem kontaktirao nekada u budućnosti. Neću od tebe tražiti ništa stoje izvan tvojih sposobnosti, ili što bi ugrozilo tvoje mesto među Lopovima. Na tebi će biti da odlučiš da li je to što tražim od tebe prihvatljivo ili ne.” Podigao je obrve. „Da li je to razumno?” Seri obori pogled. To što je čovek predlagao je bilo i više nego razumno. Shvatio je da klima glavom. „Jeste.” Čarobnjak mu pruži ruku. Prihvativši je, Seri oseti snažan stisak. Pogledao je u čovekove oči i bilo mu je drago da vidi da je tamni pogled odlučan. „Dogovoreno”, reče Seri. „Dogovoreno”, ponovi čarobnjak. Onda se okrenuo natrag ka zidu. Nakon što je pogledao ponovo krozjšpijunku, uhvatio je polugu i povukao je. Ploča skliznu u stranu. Čarobnjak zakorači unutra praćen svojim svetlom. Seri požuri za njim i nađe se u velikoj prostoriji. Na jednom kraju je stajao sto, sa stolicama raspoređenim oko njega. „Gde sam ja?” „U Univerzitetu”, odvrati čovek vraćajući ploču na njeno mesto. „Prati me.” Čarobnjak pređe preko sobe i otvori vrata. Pošavši za njim, Seri uđe u

širok hodnik. Dva čarobnjaka u zelenim odorama su zastala i pogledala u njega, a onda i u njegovog vodiča. Iznenađeno su trepnuli, a onda sa poštovanjem klimnuli glavama. Ignorišući ih, čarobnjak ode do kraja hodnika sa Serijem za petama. Kako su prošli kroz jedna vrata, Seri pogleda i zastade mu dah. Ušli su u prostoriju punu fantastičnih spiralnih stepeništa. Sa jedne strane su se nalazila širom otvorena vrata Univerziteta, otkrivajući snegom prekriveno tlo i pogled na Unutrašnji grad. Seri se se okrenu za pun krug, a onda shvati da je čarobnjak već odmakao nekoliko koraka niz hodnik. „Harin mi nikada neće poverovati”, promrmljao je dok je potrčao za njim. —oOo— „Nije se tako dogodilo”, kaza joj Roten. Sonea skrenu pogled. „Znam šta sam videla”, odgovorila je. „Da li želiš da lažem?” Reći su ostavile opor ukus u njenim ustima. Progutala je pljuvačku i pokušala da izgleda zbunjena njegovim pitanjem. Roten je zurio u nju, a onda odmahnu glavom. „Ako bi se otkrilo da si danas lagala, mnogi bi preispitali da li bi trebalo da ti se dozvoli da uđeš u Gildu.” „Zato sam morala da to učinim.” Roten uzdahnu. „Onda je to zaista onako kako ga se sećaš?” „Tako sam rekla, zar ne?” Sonea mu uputi molećiv pogled. „Nemoj da činiš ovo težim nego što već jeste, Rotene.” Njegov izraz se ublaži. „U redu. Možda je meni tog dana nešto promaklo. Šteta je, ali ništa se tu ne može.” Odmahnuo je glavom. „Nedostajaće mi naši časovi, Sonea. Ako ima nešto...” „Gospodaru Rotene.” Oni se okrenuše i ugledaše Osena kako im prilazi. Roten uzdahnu, a onda ode natrag na svoje mesto. Kako se Fergun zaputio ka njoj, suzdržao se da se ne osmehne. Kada je Roten zatražio vreme da priča sa njom, Fergun je odmah potom zatražio isto. Šta li je planirao da joj kaže? Sve što je sada želela je da se saslušanje već jednom završi. Fergun joj se slabašno osmehnu kada je stigao do nje.

„Sve ide po planu?”, upitao je. „Da”, ona klimnu. „Dobro”, on izusti. Veoma dobro. Tvoja priča je bila uverljiva, iako pomalo loše ispričana. Ipak je imala šarmantnu iskrenost. „Drago mi je da ti se dopala”, reče ona suvo. Pogledao je u više čarobnjake. „Sumnjam da će želeti da raspravljaju još dugo o ovome. Uskoro će doneti odluku. Nakon toga ću naložiti da U daju soba u Polazničkom domu. Trebalo bi sa se smešiš, Sonea. Želimo da ljudi veruju da si oduševljena zbog toga što ćeš biti moja polaznica.” Uzdahnuvši, naterala je uglove usana da se pomere naviše tvoreći ono za šta se nadala da će udaljeni čarobnjaci pomisliti da je osmeh. „Dosta mi je ovoga”, procedila je kroz zube. „Hajde da se vratimo i završimo sa ovime.” On podiže obrve. „O, ne, želim svojih punih deset minuta.” Stisnuvši usne, Sonea odluči da odbije da progovori više ijednu reč. Kada joj je ponovo nešto rekao, ignorisala ga je. Videvši začetak ljutnje u njegovim očima, uvidela je da joj je mnogo lakše da se nasmeši. „Gospodaru Fergune?” Okrenula se i ugledala Osena kako ih poziva. Odahnuvši od olakšanja, pošla je za Fergunom do prednjeg dela dvorane. Prostorija je mrmorila od glasova. Osen podiže ruke. „Tišina, molim vas.” Lica se okrenuše napred i dvorana polako utihnu u iščekujuću tišinu. Krajičkom oka je videla kako je Roten strelja pogledom. Osetila je još jedan nalet krivice. „Iz izveštaja koje smo danas čuli, jasno možemo da vidimo da je gospodar Fergun bio prvi koji je otkrio Soneine sposobnosti”, reče gospodar Osen. „Može li neko da ospori ovaj zaključak?” „Ja mogu.” Glas je bio dubok i neobično poznat i odjeknuo je od nekuda iza nje. Škripa i šuštanje odora se razlegnuše dvoranom kada su se svi osvrnuli. Sonea se okrenu i primeti da je jedno krilo velikih vratnica bilo blago otvoreno. Prilazile su joj dve prilike. Kada je prepoznala manju, uskliknula je od radosti. „Seri!”

Pošla je napred, a onda se ukopala kada je ugledala onog koji je išao sa Serijem. Prošaputana pitanja sa obe strane dopreše do njenih ušiju. Kako se čarobnjak u crnoj odori primicao, procenjivački ju je pogledao. Uznemirena njegovim pogledom, Sonea okrenu pažnju ka Seriju. Iako je bio bled i prljav, srećno se kezio. „Pronašao me je i oslobodio”, kaza joj. „Sve će sada da bude u redu.” Sonea upitno pogleda čarobnjaka. Njegove usne su oformile poluosmeh, ali ništa nije rekao. Prošavši pored nje, klimnuo je Osenu i počeo da se penje stepenicama između viših čarobnjaka. Niko se nije usprotivio kada se smestio na sedište iznad upravitelja. „Iz kog razloga osporavate ovaj zaključak, visoki gospodaru?”, upita Osen. Izgledalo joj je kao da se prostorija ispod nje krivi. Zurila je u crnog čarobnjaka. Ovaj čovek nije bio nikakav ubica. Bio je vođa Gilde. „Dokaza o obmani”, odgovori visoki gospodar. „Devojka je prinuđena da laže.” Sonea začu prigušeni zvuk sa svoje desne strane. Okrenuvši se, videla je da je Fergunovo lice prebledelo. Osetila je kako se njome širi osečaj trijumfa i besa i, zaboravivši na čarobnjaka u crnoj odori, uperila je prstom u Ferguna. „Naterao me je da lažeml", optužila je. „Rekao je da će da ubije Serija ako ne budem radila ono što mi on kaže.” Sa svih strana se začuše uzdasi i siktaji iznenađenja. Osetila je da je Seri čvrsto uhvatio za ruku. Okrenula se ka Rotenu i čim je srela njegov pogled znala je da sve razume. „Izrečena je optužba”, primeti gospa Vinara. Dvorana utihnu. Roten je zaustio da govori, a onda se namrštio i odmahnuo glavom. „Sonea, da li znaš šta zakon kaže o optužbama?" upita je gospodar Osen. Sonea udahnu dok se sećala. „Da”, odvratila je glasom koji je drhtao. „Čitanje istine?" Osen klimnu, a onda se okrenu višim čarobnjacima. „Ko će da obavi čitanje istine?" Usledila je tišina. Viši čarobnjaci razmeniše poglede, a onda pogledaše u Lorlena. Upravitelj klimnu i ustade sa svoje stolice. „Ja ću obaviti čitanje istine.”

Dole se spuštao ka podu, Seri joj povuče ruku. „Šta će da uradi?”, on prošapta. „Ući će mi u um”, kaza mu. „O”, on reče. „To je sve.” Zabavljena, okrenula se i pogledala ga. „To nije tako lako kao što ti misliš, Seri.” Slegnuo je ramenima. „Meni je delovalo prilično lako.” „Sonea.” Pogledala je i videla da je Lorlen stigao do nje. „Vidiš Rotena tamo, Seri?” Ona pokaza ka Rotenu. „On je dobar čovek. Idi i stani pored njega.” Seri klimnu, a onda joj stisnu ruku i ode. Kada je stigao do Rotena, ona se okrenu Lorlenu. Upraviteljev izraz je bio staložen. „Iskusila si spajanje^umova dok si učila kontrolu”, on reče. „Ovo će biti malo drugačije. Zeleću da vidim tvoja sećanja. Biće potrebna prilična koncentracija da razdvojiš ono što želiš da mi pokažeš, od bilo čega drugog na šta možda pomisliš. Da bih ti pomogao, navodiću te pitanjima. Da li si spremna?” Klimnula je. „Zatvori oči.” Poslušala je i osetila kako njegove ruke dotiču strane njene glave. - Pokaži mi sobu koja je tvoj um. Nacrtavši drvene zidove i vrata, poslala je Lorlenu sliku njene sobe. Osetila je blagu zabavljenost. - Tako skromno boraviše. Sada mi otvori vrata. Okrenuvši se licem ka dvokrilnim vratima, naterala ih je da se otvore. Umesto kuća i ulice, sa druge strane se protezala tama. U njoj je stajala prilika u plavoj odori. - Zdravo, Sonea. Prikaza Lorlena joj se nasmeši. Prošao je kroz tamu i zaustavio se ispred vrata. Ispruživši ruku, klimnuo joj je. - Uvedi me unutra. Posegnula je i dodirnula njegovu ruku. Nakon tog dodira, izgledalo joj je kao da joj soba klizi pod nogama. - Ne budi uplašena ili zabrinuta, kazao joj je. Pogledaću tvoja sećanja, a

onda ću otići. Prišao je zidu. Pokaži mi Ferguna. Usresredivši se na zid, stvorila je sliku. Na njoj je bilo oslikano Fergunovo lice. - Odlično. Sada mi pokaži šta je učinio da bi te naterao da lažeš za njega. Nije bila potrebna neka sila da se oživi Fergunova slika. Slika se uvećavala dok nije prekrila zid, a onda se promenila i pokazala Rotenov salon. Fergun joj je prišao i stavio Serijev nož na sto ispred nje. Držim vlasnika ovog bodeža zaključanog u mračnoj maloj prostoriji za koju niko ne zna... Scena se zamutila, a onda je Fergun čučao ispred njih, veći nego u stvarnosti. Učini ono što to kažem i pustiću tvog prijatelja. Pričini mi bilo kakvu nevolju i zauvek ću ga ostaviti tamo... Kada im ovo budeš rekla, viši čarobnjaci neće imati izbora već da meni odobre pokroviteljstvo. Ući ćeš u Gildu, ali te uveravam da to neće dugo trajati. Kada budeš obavila jedan zadatak za mene, bićeš vraćena tamo gde ti je i mesto. Dobićeš šta želiš, a i ja ću. Nemaš ništa da izgubiš ako mi pomogneš, ali... on podiže bodež i pređe prstom preko sečiva, ako to ne učiniš, izgubićeš onog tvog malog prijatelja. Sonea oseti talas besa nastalog od prisustva pored nje. Ometena, pogledala je u Lorlena i slika utonu u zid. Okrenuvši se natrag ka zidu, voljom ju je naterala da se ponovo pojavi. Izvlačeći iz sećanja, ispunila je sliku prikazom Serija, prljavog i mršavog, i prostorije u kojoj je bio zatvoren. Fergun je stajao sa jedne strane izgledajući samozadovoljno. Smrad ukvarene hrane i ljudskog otpada je dopreo iz slike u sobu. Na ovaj prizor Lorlen zavrte glavom. Okrenuo se licem ka njoj. - Ovo je odvratno! Zaista je sreća što je visoki gospodar danas pronašao tvog prijatelja. Na pomen čarobnjaka u crnoj odori, Sonea oseti kako se slika menja. Kako se okrenula ka njoj, Lorlen pogleda i iznenađeno udahnuo. - Šta je ovo? Unutar okvira je stajao visoki gospodar, odeven u krvlju natopljenu prosjačku odeću. Lorlen se okrenu ka njoj.

- Kada si videla ovo? - Pre mnogo nedelja. - Kako? Gde? Sonea je oklevala. Ako mu dopusti da vidi sećanje, saznaće da je upala u Gildu i špijunirala je. Nije ušao u njen um da to vidi, a bila je sigurna da nije smeo da se buni ako bi ga izgurala napolje. Ali deo nje je želeo da on to vidi. Sada ne bi bilo nikakve štete ako bi pustila čarobnjake da otkriju njen upad, a žudela je za odgovorom misterije crnog čarobnjaka. - U redu. Ovako je počelo... Slika se promeni i pokaza Serija kako je vodi kroz Gildu. Osetila je Lorlenovo iznenađenje a onda i rastuću zabavljenost kada je slika skakala sa scene na scenu. Jednog trenutka je virila kroz prozore, a sledećeg je trčala kroz šumu i gledala knjige koje je Seri ukrao. Ona oseti zabavljenost kod Lorlena. - Ko bi mogao da pomisli da su tako nestale Džerikove ukradene knjige? Ali šta je sa Akarinom? Sonea je oklevala, nevoljna da otkrije to sećanje. - Molim te, Sonea. On je naš vođa i moj prijatelj. Moram da znam. Da li je bio povređen? Izvukavši iz uma sećanje na šumu, Sonea je prebaci na sliku. Ponovo se kretala kroz drveće ka sivoj kući. Pojavio se sluga, i ona je zalegla između žbunja i zida. Zvonce koje joj je privuklo pažnju do rešetke se oglasilo u imaginarnoj sobi. Na slici je opet bio visoki gospodar, ovaj put noseći crni ogrtač. Sluga je pristigao i ona oseti da ga je Lorlen prepoznao. - Takan. Učinjeno je, rekao je otkopčavajući kopču i skidajući ogrtač i otkrivši krvlju umrljanu odeću. Zgađeno je pogledao sebe. Da li si mi doneo odoru? Kada je sluga promrmljao odgovor, skinuo je prosjačku košulju. Ispod nje je obavijen oko njegovog struka bio kožni pojas sa kojeg je visila futrola za bodež. Izribao se, a onda izašao iz vidokruga i vratio se noseći crnu odoru. Posegnuvši za futrolom, izvukao je blistavi bodež i počeo da ga briše o peškir. Na ovaj prizor je osetila Lorlenovu iznenađenost i zbunjenost. Visoki gospodar pogleda svog slugu.

Borba me je oslabila, rekao je. Potrebna mi je tvoja snaga. Spustivši se na jedno koleno, sluga mu ponudi ruku. Visoki gospodar pređe sečivom preko čovekove kože, a zatim stavi šaku na ranu. Sonea u svojoj glavi oseti odjek čudnovatog podrhtavanja. - Ne! Preplavi je talas užasa. Prepadnuta snagom Lorlenovih emocija, Soneina koncentracija puče. Slika se zacrnela a zatim i potpuno nestala. - Ne može biti1 Ne Akarin! - Šta je bilo? Ne razumem. Šta je uradio? Izgledalo je da Lorlen pokušava da se smiri. Njegova prikaza polako izblede do ništavila i ona shvati da je napustio njen um. - Ne pomeraj se i ne otvaraj oči. Moram da promislim o ovome pre nego što se suočim ponovo sa njim. Nekoliko otkucaja srca je ćutao, a onda se njegovo prisustvo vratilo. - Ono što si videla je zabranjeno, kaza joj. To je ono što mi zovemo crnom magijom. Koristeći je, čarobnjak može da oduzme snagu od bilo kog živog stvorenja, čoveka ili životinje. To što je Akarin koristi je... užasno van poimanja. On je moćan - moćniji od bilo koga od nas... Ah! Ovo mora biti razlog njegove neobične snage! Ako je tako, onda mora da se bavio ovim zlim veštinama pre nego što se vratio iz inostranstva... Lorlen zastade da promisli o ovome. - Prekršio je zavet. Trebalo bi da mu bude oduzet čin i da bude izbačen. A ako je koristio ove moći da ubije, kazna je smrt... ali... Sonea oseti čarobnjakov bol. Usledila je još jedna dugačka stanka. - Lorlene? Izgledalo je da se opet pribrao. -Ah, žao mi, Sonea. Bio mi je prijatelj od kada smo obojica bili polaznici. Toliko godina... i moram da otkrijem ovo! Kada je ponovo progovorio iza onoga što je poslao se nalazila hladna rešenost. - Moramo da ga uklonimo, ali ne sada. Previše je moćan. Ako se suočimo sa njim i napadne nas, lako može da pobedi - a svako ubistvo će ga učiniti moćnijim. Kada bi njegova tajna bila otkrivena i kada više ne bi imao razloga da sakriva svoj zločin, mogao bi sve od reda da poubija. Ceo grad bi bio u opasnosti.

Zapanjena onim što je opisao, Sonea uzdrhta. - Ne boj se, Sonea, uteši je Lorlen. Neću dozvoliti da se to dogodi. Ne možemo da se suočimo sa njim dok ne budemo znali da možemo da ga porazimo. Do tada, niko ne srne da zna za ovo. Moramo da se pripremimo u tajnosti. To znači da o ovome ne smeš nikome ništa da kažeš. Da li razumeš? - Da. Ali... zar morate da ga pustite da ostane vođa Gilde? - Nažalost, da. Kada budem znao da smo dovoljno jaki, sakupiću sve čarobnjake. Moraću da delam brzo, bez upozorenja. Do tada, samo ti i ja smemo da znamo za ovo. - Razumem. - Znam da želiš da se vratiš u straćarnik, Sonea i ne bih bio iznenađen da je ovo otkriće pojačalo tvoju rešenost da odeš, ali moram da ti zatražim da ostaneš. Kada kucne čas biće nam potrebna sva pomoć, Takođe strahujem, iako ne želim da verujem u to, da možeš da mu predstavljaš primamljivu žrtvu. Zna da su tvoje moći jake. Ti si snažan izvor magije. Sa blokiranim moćima, i živeći daleko od pogleda onih koji mogu da prepoznaju smrt od crne magije, bila bi savršena žrtva. Molim te, zarad svog i našeg dobra, ostani ovde sa nama. - Želite da živim ovde, odmah pred njegovim nosom? - Da. Ovde ćeš biti bezbednija. - Ako niste mogli da me pronađete bez pomoći Lopova, kako bi on mogao? - Akarin ima istančanija čula nego ostatak nas. On je bio prvi koji je otkrio da si počela da koristiš svoje moći. Bojim se da bi te lako pronašao. Osetila je da je odista zabrinut za njenu bezbednost. Kako bi mogla da se raspravlja sa upraviteljem Gilde? Ako je verovao da bi bila u opasnosti, onda je verovatno tako. Nije imala izbora. Morala je da ostane. Na njeno iznenađenje, nije osetila ni bes ni razočaranje, samo olakšanje. Seri joj je rekao da ne bi trebalo da se smatra izdajicom ako bi postala čarobnica. Naučila bi da koristi magiju, savladala veštine lečenja i možda, jednog dana, bi mogla da sa svim svojim moćima i znanjima pomogne ljudima koje je ostavila. A bilo bi zadovoljavajuće da osujeti one čarobnjake koji, poput Ferguna, veruju da življi ne bi trebalo da se priključuju Gildi.

- Da, poslala je, ostaću. - Hvala ti, Sonea. Onda postoji još jedan kome bismo morali poveriti našu tajnu. Kao tvoj pokrovitelj, Roten će možda imati razloga da ti uđe ponovo u um, naročito kada dođe vreme da te podučava isceljivanju. Tada možda vidi ono što si mi danas pokazala. Moramo reći Rotenu za Akarina i za sve što sam ti danas rekao. Znam da mu se može verovati da će o to?ne ćutati. - Hoću. - Dobro. Sada ću da te pustim i potvrdim Fergunov zločin. Pokušaj da ne pokažeš nikakav strah od Akarina. Ako će ti to pomoći, nemoj uopšte da gledaš u njega - i sve svoji misli drži duboko pokopane. Osetivši kako se njegove ruke podižu sa njenih slepoočnica, ona otvori oči. Lorlen je dostojanstveno pogleda očima koje su blistale, a onda se njegov izraz ublažio i on se okrenu prema višim čarobnjacima. „Ona govori istinu”, reče. Zaprepašćena tišina je usledila nakon Lorlenovih reči, a onda prostorija poče da bruji od povika i pitanja. Lorlen podiže ruku i prostorija se ponovo utiša. „Gospodar Fergun je zatvorio ovog mladića”, Lorlen pokaza ka Seriju, „nakon što mi je rekao da će da ga isprati do kapije. Zatočio ga je u prostoriju ispod Gilde, a onda rekao Sonei da će ubiti njenog prijatelja ako ne bude lagala na saslušanju da bi potvrdila njegovu priču. Nakon što bi njegov zahtev pobedio, nameravao je da je prinudi da prekrši neko od pravila, tako da bi javno bila izbačena.” „Zašto?”, procedi gospa Vinara. „Kako je Sonea razumela”, odgovori Lorlen, „ to bi učinio da bi nas ubedio da ne nudimo mesto u Gildi onima koji nisu plemenitog roda.” „I onako je želela da ode odavde.’’ Svi pogledi se upraviše ka Fergunu. Prkosno je gledao u više čarobnjake. „Priznaću da sam se malo zaneo”, on reče, „ali sam samo želeo da spasem Gildu nje same. Primali biste lopove i prosjake u Gildu, a da ne pitate da li mi, ili Kuće, ili čak kralj koga služimo, to želi. Možda izgleda kao mala stvar primiti jednu prosjakinju u Gildu, ali u šta bi to vodilo? Njegov glas se pojača. „Da li ćemo pustiti još njih unutra? Hoćemo li postati Gilda Lopova?"

Usledio je žamor, i pogledavši u čarobnjake sa obe strane, Sonea vide da je nekoliko njih odmahivalo glavom. Fergun je pogleda i nasmeši se. „Želela je da se njene moći blokiraju da bi mogla da se vrati kući. Pitajte gospodara Rotena. On to neće poreći. Pitajte upravitelja Lorlena. Nisam od nje tražio da učini ništa što već nije želela.” Sonea stisnu pesnice. „Ništa što već nisam želela?”, ona se brecnu. „Nisam želela da dam polaznički zavet i da ga prekršim. Nisam želela da lažem. Ti si utamničio mog prijatelja. Pretio si da ćeš da ga ubiješ. Ti si...”, stala je iznenada svesna da je sve oči posmatraju. Duboko udahnuvši, okrenula se ka višim čarobnjacima. „Kada sam tek stigla ovde, trebalo mi je mnogo vremena pre nego što sam videla da vi niste...”, zastala je pošto joj se nije svidela slika nje same kako stoji na sred Dvorane Gilde i naziva čarobnjake svakakvim imenima. Umesto toga se okrenula i uperila prst u Ferguna. „Ali on jeste sve što su me učili da verujem da čarobnjaci jesu.” Nakon ovih reći se razlegla tišina. Lorlen ju je svečano pogledao, a onda polako klimnuo. Okrenuo se ka Fergunu. „Počinili ste brojne zločine, gospodaru Fergune”, on reče. „Neki od njih su krajnje ozbiljne prirode. Ne moram da zatražim od vas da objasnite svoje postupke pošto ste već sami dovoljno rekli. Saslušanje na kome će se raspraviti o vašim postupcima i odlučiti o vašoj kazni će biti održano za dva dana. U međuvremenu, predlažem da sarađujete sa našim istražiteljima.” Prošao je mimo Osena i popeo se stepeništem između viših čarobnjaka. Visoki gospodar ga pogleda i na njegovim usnama zaigra blagi osmeh. Stresla se kada je zamislila protivrečna osećanja koja je Lorlen sigurno doživljavao pod tim pogledom. „Predmet o kome smo se ovde okupili da diskutujemo je sada nevažan”, objavi Lorlen. „Zato pokroviteljstvo nad Soneom dodeljujem gospodaru Rotenu, i proglašavam saslušanje završenim.” Dvorana se ispuni glasovima i grmljavinom čizama kada su čarobnjaci ustali sa svojih sedišta. Sonea zatvori oči i odahnu. Gotovo je! Onda se setila Akarina. Ne, nije, podsetila se. Ali, za sada, ne treba da brinem o tome. „Trebalo je da mi kažeš, Sonea.” Otvorivši oči, zatekla je Rotena kako sa Serijem stoji ispred nje. Oborila

je pogled. „Žao mi je.” Na njeno iznenađenje, Roten je zagrli. „Nemoj da se izvinjavaš”, kaza joj. „Morala si da štitiš prijatelja.” Okrenuo se i pogledao u Serija. „U ime Gilde se izvinjavam zbog postupaka prema tebi.” Seri se nasmeši i omalovažavajuće odmahnu rukom. „Dajte mi natrag moje stvari i zabojaviću na to." Roten se namršti. „Šta ti nedostaje?” „Dva bodeža, par noževa i moj alat.” „Alat?” ponovi Roten. „Kalauzi.” Roten ka podiže obrvu ka Sonei. „On se ne šali, zar ne?” Sonea odmahnu glavom. „Videću šta mogu da učinim”, Roten uzdahnu i pogleda preko Soneinog ramena. „Ah! Evo čoveka bolje upoznatog sa običajima Lopova - gospodara Danila.” Osetivši tapšanje po ramenu, Sonea se okrenu i zateknu visokog čarobnjaka kako je posmatra sa širokim osmehom na licu. „Svaka čast!” kazao joj je. „Učinila si i meni i ostatku Gilde ogromnu uslugu.” Roten se šeretski nasmeši. „Osećaš se nešto posebno veselo, Danile?” Danil nadmeno pogleda svog prijatelja. „Ko je to onda bio u pravu za Ferguna?” Uzdahnuvši, Roten klimnu. „Ti si.” „Da li sada razumeš zašto ga toliko ne podnosim?” Videvši Serija, Danilov izraz postade zamišljen. „Mislim da te Lopovi traže. Poslali su mi poruku u kojoj me pitaju da li znam gde je nestao Sonein drug. Zvučali su prilično zabrinuto.” Seri procenjivački pogleda visokog čarobnjaka. „Ko je poslao poruku?” „Čovek po imenu Gorin.” Sonea se namršti. „Znači da je Gorin rekao Gildi gde da me nađe, a ne Faren.” Seri se okrenu i zapanjeno je pogleda. „Oni su te izdali?'’ Slegnula je ramenima. „Nisu imali izbora. Zapravo je dobro što su to uradili.”

„To nije poenta.” Sjaj je ušao u Serijeve oči. Nagađajući šta misli, Sonea se nasmeši. Ipak ga volim, iznenada je pomislila. Ali za sada je to prijateljska ljubav. Možda bi, ako provedu dosta vremena zajedno, bez svih smetnji koje su imali poslednjih nekoliko meseci, to moglo da preraste u nešto više. Ali to se neće dogoditi. Sada kada se pridruživala Gildi, a on se, najverovatnije, vraćao Lopovima. Znajući ovo osetila ubod žalosti, ali ga je odagnala od sebe. Osvrnuvši se po dvorani, bila je iznenađena kada je videla da je gotovo prazna. Fergun je još uvek stajao u blizini u grupi čarobnjaka. Kada je pogledala u njega, on joj uhvati pogled i naruga se. „Pogledaj ih”, reče. Jedan šuruje sa prosjacima, a drugi sa Lopovima.” Njegov sagovornici se nasmejaše. „Zar on ne bi trebalo da bude zatvoren ili tako nešto?”, pomisli ona naglas. Roten, Danil i Seri se okrenuše i pogledaše u čarobnjaka. „Ne”, odgovori Roten. „Motriće na njega, ali on zna da postoji šansa da neće biti izbačen ako izgleda pokajnički. Najverovatnije će mu biti data dužnost koju niko ne želi naročito neka koja podrazumeva rad u nekom udaljenom mestu na nekoliko godina.” Fergun ih prezrivo pogleda, a onda se okrenu i pratnji svojih prijatelja ode do vrata. Danilov osmeh se još više proširi, ali Roten tužno odmahnu glavom. Seri slegnu ramenima i okrenu se ponovo ka njoj. „Šta je sa tobom?”, upitao je. „Sonea je slobodna da ode”, odgovori Roten. „Ali moraće da ostane još dan ili dva. Po zakonu, moći joj moraju biti blokirane pre nego što se vrati u straćarnik.” Seri je pogleda, a obrve mu se spojiše. „Blokirane? Blokiraće ti magiju?” Sonea odmahnu glavom. „Neće.” Roten se namršti i ozbiljno je pogleda. „Neće?” „Naravno da neće. To bi pomalo otežalo podučavanje, zar ne?” On trepnu. „Zaista ostaješ?” „Da.” Osmehnula se. „Ostajem.”

EPILOG U vazduhu nad stolom je lebdela iskra svetlosti. Polako se povećavala dok nije dostigla veličinu dečije glave, a onda se podigla i počela da lebdi blizu tavanice. „To je to”, kaza joj Roten. „Napravila si svetlosnu kuglu.” Sonea se nasmeši. „Sada se zaista osećam kao čarobnica.” Roten je pogleda u lice i oseti toplinu oko srca. Bilo je teško odupreti se iskušenju da nastavi da je podučava magiju kada joj je to očigledno pružalo toliko zadovoljstva. „Brzinom kojom ti učiš, bićeš nedeljama ispred drugih polaznika kada ti počnu predavanja na Univerzitetu”, reče joj. „Barem u magiji. Ali...” Posegnuvši do gomile knjiga pored stolice, on poče da prebira po njima. „Tvoja sposobnost računanja mnogo zaostaje”, reče ozbiljno. „Vreme je da se zaglibimo u malo pravog posla.” Sonea pogleda u knjige i uzdahnu. „Volela bih da sam znala na kakva ćeš mučenja da me staviš, pre nego što sam odlučila da ostanem.” Smejuljeći se, Roten gurnu knjigu preko stola. Zastao je, mrko je posmatrajući. „Još uvek nisi odgovorila na moje pitanje.” „Koje pitanje?” „Kada si odlučila da ostaneš.” Ruka koju je ispružila ka knjizi se ukočila. Pogledala ga je. Osmeh koji mu je uputila se nije odrazio u njenim očima. „Kada mi je palo na pamet da bi trebalo”, reče ona. „Hajde, Sonea”, Roten joj pripreti prstom. „Nemoj ponovo da izbegavaš odgovor.” Zavalila se u naslon fotelje. „Odlučila sam na saslušanju”, reče mu. „Fergun me je naterao da shvatim čega se odričem, ali me nije to nateralo da se predomislim. Seri mi je rekao da misli da bi bilo glupo da odem kući, pa je i to pomoglo.” Roten se nasmeja. „Sviđa mi se tvoj prijatelj. Nemam baš neko dobro mišljenje o njemu, ali mi se sviđa.”

Ona klimnu, a onda stisnu usta. „Rotene, da li postoji šansa da neko može da nas čuje'" upitala je. „Sluge? Drugi čarobnjaci?” Odmahnuo je glavom. „Ne.” Nagnula se ka njemu. „Da li si apsolutno siguran?” „Da”, on reče. „Postoji,”, zastala je, a zatim je skliznula sa fotelje i kleknula pored njega, a glas joj pređe u šapat. „Postoji nešto što mi je Lorlen rekao da treba da ti ispričam.”

Sken i obrada: BABAC

VODIČ GOSPODARA DANILA ZA SLENG STRAĆARNIKA baba - makro, svodnik balegar - budala čamdžija - krijumčar čizma, čizmirati - odbijanje,odbiti divalj - težak glasnik - siledžija koji dostavlja ili ostvaruje pretnje haj - uzvik za privlačenje pažnje ili izražavanje iznenađenja ili pitanja kapar - čovek koji često posećuje bordele klijent - osoba koja ima obavezu ili dogovor sa Lopovom kliknuti - dogoditi se krigla - usta (kao posuda za bol) krvavi novac - isplata za ubistvo Lopov - vođa kriminalne bande nož - plaćeni ubica obeležiti - prepoznati pecati - predložiti/pitati/tražiti nešto pokazati - upoznati pokupiti - prepoznati, shvatiti pravostrana - pouzdan posetilac - provalnik posmatrač - postavljen da motri na nekoga ili nešto (po)starati se - sakriti (stara se za svoj posao/postaraću se ja za to umesto tebe) prostor - dozvola, pristanak odrađen - ubijen riba - neko ko beži od straže rod - najbliži i najverniji Lopovu rukavica - stražar koji je podmitljiv ili kojeg kontroliše lopov skvimp - osoba koja prevari Lopove slivnik - trgovac ukradenom robom stil - način obavljanja posla

teškaši - važni ljudi tezgara - kurva uspaljen - ljut (uspaliti se oko nečega) uže - sloboda vrpca - špijun zatupiti - ubediti nekog da ćuti zlatni rudnik - muškarac koji više voli dečake žariti - biti privučen nekime živalj (množina življi) - termin koji se koristi za žitelje straćarnika

POJMOVNIK ŽIVOTINJE aga moljci - štetočina koja se hrani odećom anji - morski sisari sa kratkom kičmom ejoma - morska pijavica enka - rogata domaća životinja koja se uzgaja zbog mesa faren - uopšteni izraz za paukolika bića gorin - krupna domaća životinja koja se koristi za ishranu i za vuču brodova i kola harel - mala domaća životinja koja se uzgaja zbog mesa limek - divlji grabljivi pas muluk - divlja noćna ptica rasuk - domaća ptica koja se koristi za meso i perje ravi - glodar, veći od ceryni reber - domaća životinja koja se uzgaja zbog mesa i vune serini - mali glodar sevli - otrovni gušter skvimp - stvorenje slično veverici koje krade hranu smolokrilac - šumski insekt zil - mali inteligentni sisari koji se često drže kao kućni ljubimci BILJKE/HRANA anivop puzavica - biljka osetljiva na mentalne projekcije bol - (takođe znači i rečni talog) jako, alkoholno piće koje se pravi od tugora brasi - zeleno lisnati povrće vegetable sa malim pupoljcima čebol sos - začinjeni sos za meso koji se spravlja od bola dal - duguljasto voće kiselkastog, narandžastog mesa, punog koštica džeras - duguljasta žuta mahuna gan-gan - cvetni grm iz Lana iker - stimulativna droga, veruje se da ima afrodizijačka svojstva karem - sladunjavi, koštunjavi začin

karen - krupno zrnevlje jakog ukusa krepa - lekovita biljka ogavnog mirisa krot - velika ljubičasta mahuna marin - crveno limunoliko voće mik - droga koja utiče na um monjo - lukovica nalar - pikantan koren pači - hrskavo, slatko voće papea - začin nalik na biber pijores - malo voće u obliku zvona raka/suka - stimulativno piće koje se pravi od pečene mahune, poreklom iz Sačake sumi - gorko piće telk - semenke iz kojih se dobija ulje term - žitarica koja može da se koristi u kuvanju cela, izmrvljena u komadiće, ili samlevena u brašno tugor - koren nalik na paškanat var - bobice od kojih se dobija većina vina ODEĆA I ORUŽJE dugi kaput - kaput koji dopire do gležnjeva inkal - kockasti simbol, sličan porodičnom grbu, koji je našiven na rukav ili manžetnu kebin - gvozdena šipka sa kukom na vrhu koja služi za hvatanje protivnikovog noža, nose ih stražari JAVNE PROSTORIJE bol-kuća - ustanova koja prodaje bol i kratkotrajni smeštaj boravionica - zgrada u kojoj se iznajmljuju prostorije, obično jedna soba po porodici kupaonica - ustanova koja iznajmljuje prostorije za kupanje i druge slične usluge varionica - proizvođač bola NACIJE SAVEZNIČKIH ZEMALJA

Elajn - najbliža Kajrelija po položaju i kulturi, uživa blažu klimu Kajrelija - dom Gilde Lan - planinska zemlja koju nastanjuju ratoborna plemena Lonmar - pustinjska zemlja, dom stroge Mahga religije Vin - ostrvska nacija poznat po pomorstvu OSTALI TERMINI četvrdan - četvrti dan u nedelji jutarnjik - doručak kapa - novčići nanizani na štap u vrednosti sledeće više vrednosti novčića podnevnik - ručak simba asure - asure satkane od rogozine slobodak - poslednji dan nedelje, neradan tridan - treći dan u nedelji

BELEŠKA O PISCU Trudi Kanavan živi u Melburnu, u Australiji. Od kada zna za sebe izmišlja priče o ljudima i mestima koji ne postoje. Njena prva kratka priča: „Šapati dece magle” osvojila je 1999. god. Aurealis nagradu za najbolju fantazi kratku priču. Kada se oporavila od iznenađenja, želela je da završi fantastičan roman - koji - je - postao bestseler trilogija Crni čarobnjak: Čarobnjačka gilda, Polaznica, Visoki gospodar za kojima je usledila još jedna trilogija, Doba petoro. Godine 2006. god. ponuđen joj je sedmocifreni iznos za četiri knjige od kojih je jedna prethodnica, a tri su nastavaci Crnog čarobnjaka.

1 U engleskom jeziku ne postoji razlike između oblika zamenice „ti“ i „vi“, tako da Roten nije znao da li se pitanje odnosi samo na njega ili na celu Gildu - prim. prev.