Candace Bushnell - Telo Za Uspeh

dorothy555&meteori

1

dorothy555&meteori

Kendas Bušnel TELO ZA USPEH Naziv originala Candace Bushnell Trading up

www.bosnaunited.net www.crowarez.org

2

dorothy555&meteori

Knjiga jedan

3

dorothy555&meteori

1 Bio je početak leta 2000. godine, ulice Njujork Sitija kupale su se u zlatnoj prašini bilionske trgovine u usponu, bio je to samo biznis. Svet je mirno ušao u novi milenijum, predsednik je opet izbegao opoziv i Y2K1 je zašištala kao boca starog francuskog šampanjca. Grad je sijao u svojoj veličanstvenoj, vulgarnoj i nemilosrdnoj slavi. U to vreme, glavna gradska tema bio je Piter Kenon, medijski savetnik koji je uspeo da prevari nekoliko poznatih klijenata za procenjenih 35 miliona dolara. U mesecima i godinama koje slede, biće još skandala, na milione izgubljenih dolara i čerupanja američkog naroda. U međuvremenu „afera Piter Kenon” uključila je dovoljno zvučnih imena kako bi bar privremeno zadovoljila Njujorčane gladne tračeva. Svako ko je bio neko, bilo da je poznavao Pitera ili nekog od onih koje je ovaj lukavo nasamario - morao je da se zapita: zar njegovi klijenti nisu mogli da budu malo pametniji? Jedna od žrtava bio je tridesetjednogodišnji rok muzičar po imenu Diger. Diger je bio jedan od onih jednoimenih čuda koji je, kao i većina velikih umetnika, imao skromne početke u kombinaciji sa pomalo nakaznim izglednom. Poreklom iz Di Moina, Ajova, imao je masnu plavu kosu i jezivo belu, skoro providnu kožu kroz koju su se nazirale plave vene, nosio je šešir sa širokim obodom koji mu je bio neka vrsta zaštitnog znaka. U petak popodne pred vikend Sećanja na poginule, sedeo je mimo pored bazena svoje letnje kuće od 100 000 dolara u Segaponaku na Hemptonima i pušeći cigaretu bez filtera posmatrao svoju ženu Peti kako uzrujano priča preko telefona. Diger je ugasio cigaretu u saksiji sa hrizantemama (u saksiji je bila mala hrpa pikavaca koje je baštovan redovno vadio) i zavalio se u drvenu ležaljku. Dan je bio prilično lep i on zaista nije mogao da razume zašto se dizala tolika frka oko Pitera Kenona. S obzirom da je pripadao onoj vrsti ljudi koji su smatrali da je svrha života nešto mnogo više od trke za prljavim novcem, Diger nije imao stvaran pojam o vrednosti novca. Njegov menadžer je procenio da je izgubio blizu milion dolara, 1

Y2K - milenijumska buba 4

dorothy555&meteori

međutim za Digera je milion dolara bio nejasan apstraktni pojam koji je mogao da bude razumljiv samo u muzičkoj terminologiji. Računao je da će moći da povrati milion dolara tako što će napisati jedan hit, ali tog prijatnog poslepodneva, prepušten lenjoj raskoši hemptonskog dana, očigledno je bio usamljen u svom laissez-faire2 stavu. Njegova voljena žena Peti, bila je kao na iglama i poslednih pola sata provela je brbljajući preko telefona sa svojom sestrom, Džejni Vilkoks, poznatom manekenkom Viktorija Sikret. Bacio je pogled preko bazena ka baštenskoj kućici gde je Peti sedela sa telefonom u ruci, upijajući njenu zgođušnu, pomalo buckastu figuru u jednodelnom belom kupaćem kostimu. Podigla je glavu i oči im se sretoše u prećutnom razumevanju. Peti je ustala i krenula prema njemu što ga je, kao i uvek, opčinilo jednostavnošću njene sveameričke lepote: crvenkastoplava kosa koja je padala do polovine leđa, sladak prćast pegav nos i okrugle plave oči. Njenu stariju sestru, Džejni, smatrali su „pravom lepoticom”, no Diger to nikada nije gledao na taj način. Iako su Džejni i Peti imale isti prćast nos, Džejnino lice bilo je previše lukavo i divlje da bi ga privuklo - osim toga, zbog njenog uvrnutog vrednovanja statusa i novca, neozbiljnog, prepotentnog ponašanja i opsednutosti sobom, Džejni je jednostavno smatrao narcisoidnom glupačom. Peti je sada stajala pred njim, držeći telefonsku slušalicu. „Džejni hoće da priča s tobom”, reče ona. Razvukao je usne u grimasu, otkrivajući male, nepravilno raspoređene žute zube i uzeo Peti slušalicu. „Šta ima?”, upita on. „Ah, Digere”, Džejnin melodičan glas sa blagim akcentom koji ga je oduvek nervirao zazvoni iz slušalice. „Tako mi je žao. Znala sam da će Piter da učini nešto stvarno, stvarno glupo. Trebalo je da te upozorim.” „Kako si mogla da znaš?” zapita Diger, vadeći komadić duvana između zuba. „Pa, izlazila sam s njim pre nekoliko godina” reče ona. „Ali samo par semica. Za njega su svi bili jebeni Poljaci...” Diger ne reče ništa. Njegovo pravo prezime bilo je Vačanski i pitao se da li je Džejni namerno htela da ga uvredi. „Pa...?” upita on. „Pa, znala sam da je kreten. Dušo, sve me je to tako potreslo. Šta planiraš da uradiš?”

2

laissez-faire (franc.) - mirnodopsko rešenje ekonomskog problema 5

dorothy555&meteori

Diger pogleda u Peti i namršti se. „Razmišljao sam, ako mu tako očajnički treba moja lova, onda neka je zadrži.” Začuo se uzdah sa druge strane veze a zatim kratka pauza, praćena Džejninim melodičnim smehom. „Kako užasno, užasno... sbudistički od tebe”, reče ona, ne mogavši da sakrije podsmeh u glasu. I potom, ne znajući šta drugo da kaže, ona reče, „Pretpostavljam da se vidimo večeras kod Mimi Kilroj.” „Kod koje Mimi?” upita Diger, poprimivši isti onaj prezrivi ton koji je upotrebljavao kada bi ga neko pitao za Britni Spirs. Dobro je znao ko je bila Mimi Kilroj, ali s obzirom da je poticala iz istog društvenog sloja kao i veći deo njegove generacije koji je prezirao - to jest beli dobrostojeći amerikanci anglo-saksonskog porekla protestantske veroispovesti pa još republikanci - nije želeo da Džejni priušti to zadovoljstvo. „Mimi Kilroj”, reče Džejni sa lažnom strpljivošću. „Kćerka senatora Kilroja...” „Au, da”, reče Diger. Međutim, više nije obraćao pažnju. Peti je sela ispred njega i on je, premestivši se, obgrlio svojim mršavim nogama oko struka. Okrenula je lice prema njemu i dodirnula mu rame i on je kao i obično osetio neodoljivu želju za njom. „Moram da palim”, reče on i prekinu vezu. Povukao je Peti na sebe i počeo da je ljubi po licu. Bio je duboko i neizmerno zaljubljen u svoju ženu u pravom smislu i u njegovom slučaju, jedino je to bilo važno. Neka se jebu i Piter i Džejni, pomisli on; verovatno i hoće. Zaista, pomisli Džejni Vilkoks. Ako je Diger toliko malo mario za novac, zašto ne bi dao malo njoj? Pogledala je kroz staklo svog srebrnog porše bokster kabrioleta u bespreglednu kolonu zakrčenih automobila ispred sebe na autoputu za Long Ajlend. Bilo je prilično staromodno biti zarobljen u saobraćaju na izlasku prema Hemptonima, naročito ako ste supermodel. Da je ona imala milion viška, pomisli Džejni, prvo što bi uradila bila bi vožnja hidroavionom do Hemptona a zatim bi unajmila nekog ko bi vozio kola umesto nje, kao što su to radili svi bogataši koje je poznavala. Međutim, to je bio problem sa Njujorkom: Bez obzira koliko mislite da ste uspešni, uvek postoji neko ko je bogatiji, uspešniji, poznatiji... ponekad je dovoljna samo pomisao na to pa da poželite da odustanete. Ali pogled na sjajnu srebrnu haubu njenog automobila odmah je osvestio i podsetila je sebe da u njenom životu trenutno nije bilo razloga za odustajanje - već najmanje hiljadu razloga da ide dalje. Uz malo 6

dorothy555&meteori

samokontrole i discipline, možda će na kraju dobiti sve što je oduvek želela. Ružičaste Šanel naočari skliznuše joj niz nos i ona ih gumu nazad, osećajući uzbuđenje od zadovoljstva što poseduje stvar koja ovoga leta mora-da-se-ima. Džejni je bila jedna od onih ljudi kojima je spoljni entuzijazam maskirao unutrašnju prazninu i kada bi je neko nazvao plitkom bila bi istinski šokirana. Džejni Vilkoks bila je naročito lepa žena koju su poznavali isključivo po njenom izgledu i koja je bila ubeđena da je imala velike rezerve neiskorišćenih talenata. Sakrivena iza svoje sjajne, skoro savršene spoljašnjosti, verovala je da je pripadala nekoj vrsti genija koji će jednog dana dati značajan doprinos svetu, verovatno u svetu umetnosti, pre nego u trgovini. Činjenica da nije bilo dokaza koji bi podržali ovu ideju nisu je obeshrabrili, naprotiv, smatrala je sebe jednakom svima ostalima. Na primer, da je mogla da upozna Tolstoja verovala je da bi je prihvatio kao srodnu dušu. Saobraćaj se usporio na dvadeset milja na sat i Džejni je lupkala levom rukom po volanu dok je njen osamnaestokaratni Bulgari sat svetlucao na suncu. Prsti su joj bili dugi i tanki - jednom joj je neka proročica rekla da ima „umetničke” ruke - koje su kvarili samo zatupljeni vrhovi njenih prstiju zbog noktiju izgriženih do živaca. Devet meseci unazad, od kada je izabrana, u Pepeljuga-stilu, da predstavlja novu kampanju Viktorije Sikret, svaki šminker u gradu je preklinjao da prestane da gricka nokte, ali to je bila stara navika iz detinjstva koje nije mogla da se oslobodi. Fizički bol koji je sebi zadavala bio je perverzan način kontrole emotivnog bola koji joj je nanosio svet oko nje. I sada, frustracija usled sedenja u saobraćaju dok je zamišljala kako je nadleću hidroavioni prevozeći pametnije članove njujorškog društva odvlačili su joj prste ka ustima, ali sada je oklevala. Zaista nije morala da gricka nokte - osim toga, konačno se osećala sjajno. Pre samo godinu dana, u trideset drugoj godini života, bila je bukvalno na ivici - njen? glumačka i manekenska karijera se gasila i bila je prisiljena da pozajmljuje novac od svojih bogatih ljubavnika kako bi platila kiriju. Onda su usledile te tri sramne nedelje kada je bila toliko očajna da je ozbiljno razmišljala o ideji da postane agent za nekretnine i čak počela da pohađa njihove časove. Međutim, sudbina je umešala prste i spasila je te bede. Uostalom, znala je da će se to dogoditi pre ili kasnije. Ogledajući se u retrovizoru podsetila je sebe da je previše lepa da bi propala tek tako.

7

dorothy555&meteori

Zazvonio je auto-telefon i ona pritisnu zeleno dugme, razmišljajući kako bi to mogao da bude njen agent, Tomi. Pre godinu dana Tomi joj sigurno ne bi ni odgovorio na pozive, ali od kada je uletela u kampanju Viktorije Sikret a njeno telo počelo da krasi bilborde i sve američke magazine, Tomi je bio njen novi najbolji prijatelj koji je zvao nekoliko puta dnevno snabdevajući je najnovijim tračevima. Naravno, Tomi je baš tog jutra obavestio da je Piter Kenon uhapšen u svojoj kancelariji dan ranije, da bi posle toga sočno ispljuvali sve Piterove nedostatke od kojih je najveći bio taj da je svojevremeno odlepio za slavnim ličnostima i pritajeno maštao kako će i sam postati jedan od njih. Njujork je možda bio zemlja ulaganja ali svi su znali da je postojala neraskidiva veza između „poznatih”, zatim „slugu” i zastupnika koji su uprkos svom obrazovanju i veštini takođe bili „sluge”. Piterova priča sada je poslužila kao opomena: Ako se neko usudi da zaobiđe prirodne zakone poznatih i slavnih, neminovno je da rezultat toga bude hapšenje i moguća zatvorska kazna. Međutim, umesto Tomijevog ulizivačkog „ćao lepotice”, začuo se ženski glas sa engleskim akcentom, „Džejni Vilkoks moliću.” „Ovde Džejni”, reče ona, znajući odmah da je sa druge strane bila asistentkinja nekoga iz sveta zabave s obzirom da je u poslednje vreme bilo de regueur3 zapošljavati engleske asistente u toj oblasti. „Gospodin Komstok Dibl je na vezi. Preuzimate li poziv?” I pre nego što je Džejni uspela da odgovori, Komstok je preuzeo vezu. „Džejni”, grubo reče on, kao da je planirao odmah da pređe na stvar. Džejni nije videla ni čula Komstoka Dibla skoro godinu dana i zvuk njegovog glasa vratio joj je osećaj neprijatnosti. Prošlog leta Komstok Dibl je bio njen ljubavnik i Džejni je čak gajila iluziju da je zaljubljena u njega - dok se iznenada nije verio sa Mov Binčli, mršavom motkom iz visokog društva. To što je nju odbacio zbog druge žene (koja nije bila ni približno lepa, pomisli Džejni) postalo je samo još gore usled činjenice da je to bio scenario koji se toliko puta ponovio u prošlosti. Muškarci su bili savršeno srećni dok su izlazili sa njom, no kada bi se na kraju povela reč o braku, uvek bi je prezrivo odbacili zbog neke mnogo „prikladnije” prilike. Sa druge strane, Komstok Dibl, vlasnik Parador Pikčersa, bio je jedan od najmoćnijih ljudi u svetu filma i bilo je sasvim moguće da je pozvao da joj ponudi ulogu u svom sledećem filmu. Dakle, iako je želela da ga 3

de regueur (franc.) - nepisano pravilo 8

dorothy555&meteori

nauči lekciji - čak i kada bi ta lekcija prosto bila da mu se više nimalo nije divila - znala je da će biti pametnije da ostane mirna. U tome je bila suština preživljavanja u Njujorku - potiskivanje ličnih osećanja u korist mogućnosti za dostizanje boljeg položaja. I tako, glasom koji je bio hladan (ali ne toliko hladan koliko bi ona zaista želela), Džejni odgovori, „Da, Komstoče?” Njegove sledeće reči, svakako, uterale su joj jezu u kosti. „Džejni”, reče on. „Znaš da smo ti i ja oduvek bili prijatelji.” Njegova izjava, očigledno nije bila daleko od istine - po nekim normalnim standardnima nisu bili „prijatelji” - međutim fraza „ti i ja smo oduvek bili prijatelji” bila je šifra koju su moćni Njujorčani upotrebljavali kao signal na početku potencijalno neprijatnog razgovora. Obično je značila da je načinjena neka šteta prvoj strani, što je podrazumevalo, pošto su obe strane bile članovi istog, ekskluzivnog njujorškog društva, da će prvo pokušati da se dogovore, pre nego što to prepuste advokatima ili trač rubrikama. Ali odmah zatim, strah je zamenilo ogorčenje kada se Džejni zapitala kakvu je to moguću štetu mogla da pričini Komstoku Diblu. On je nju šutnuo a ne ona njega i po njenoj logici on je bio njen dužnik. Ipak, bilo bi bolje za njega da prvi otvori karte. Uzdržavajući se, ona koketno uzvrati, „Zar smo prijatelji, Komstoče? Bože! Ne javljaš se skoro godinu dana. Mislila sam da zoveš da bi mi ponudio neku ulogu u svom sledećem filmu.” „Nisam znao da si postala glumica, Džejni.” Ovo je bio posao. Komstok je savršeno dobro znao da je glumila u onom akciono-avanturističkom filmu pre osam godina, ali nije nasela. „Ima puno stvari koje ne znaš o meni Komstoče”, nestašno reče ona, dodajući, „zato što nisi zvao.” Znala je da nije morao da je zove, ali takođe je znala da nije postojao bolji način da ubode čoveka osim da mu natera osećaj krivice što ju je tucao i posle četiri meseca potpuno zaboravio na nju. „Sada te zovem”, reče on. „Dobro kada ću te videti?” upita ona. „Upravo zbog toga zovem.” „Nemoj mi reći da ste ti i Mov raskinuli...” „Mov je pravo srce”, reče on, kao da je hteo da kaže da Džejni nije. Bila je to još jedna uvreda i Džejni podrugljivo upita, „Što ne bi bila? Mislim, šta je ikada u životu uradila osim što je nasledila milione

9

dorothy555&meteori

dolara...” Na šta je Komstok odgovorio upozoravajućim glasom, „Džejni...” „Ma daj, Komstoče. Znaš da je tako”, reče Džejni, vraćajući se na lako zezanje koje je kod njega tako dobro palilo prošlog leta. Postojao je deo nje koji ga je mrzeo zbog toga što je odbacio i drugi deo koji je voleo činjenicu što je bila intimna sa jednim od najmoćnijih ljudi u Njujorku. „Osim toga”, mimo nastavi ona, „lako je biti fin kada ne moraš sam da zarađuješ svoj novac...” Komstok uzdahnu kao da je bila krajnje beznadežan slučaj i reče, „Ne budi ljubomorna.” „Nisam ljubomorna”, brecnu se Džejni. Ništa nije više mrzela nego kada ljudi svoje lične nedostatke okrenu protiv nje. „Zašto bih, pobogu, bila ljubomorna na Mov Binčli?” Po Džejninoj proceni, Mov je već bila starica - blizu četrdeset pete - posedujući samo jednu dobru osobinu: kosu, koja je bila gusta, tamna i talasasta i padala joj do polovine leda. Ali Komstoku je očigledno dosadio smer u kom je išao ovaj razgovor jer je iznenada ponovio, „Džejni, ti i ja smo oduvek bili prijatelji”, dodajući, „stoga znam da mi nećeš praviti probleme.” „Zašto bih ja pravila probleme?” upita Džejni. „Ma daj, Džejni”, zaverenički tiho zareža Komstok. „Ti si opasna žena.” Džejni je u početku osetila zadovoljstvo ovim izlivom iskrenosti - u trenucima njene mnogo veće egoističnosti dopadalo joj se da bude opasna žena koja će jednog dana da zavlada svetom - ali posumnjala je da se iza Komstokovih reči krila pretnja. Prošle godine, kada je bila bez prebijene pare, ljudi su joj iza leđa pričali da je kurva. Ove godine, kada je konačno bila uspešna i samostalna, pričali su da je opasna žena. No, takav je bio Njujork. Požudnim glasom, prikrivajući sve veće zaprepašćenje, ona reče, „Ako hoćeš da budemo prijatelji Komstoče, onda to činiš prilično loše.” Nasmejao se ali već sledećeg trenutka njegov ton je postao preteći. „Bilo bi ti bolje da se ne zajebavaš sa mnom...”, reče on, i za trenutak, Džejni se zapitala da li će eksplodirati kao što je to legendarno umeo da čini. Komstok Dibl, poznati genije u filmskoj industriji, istovremeno je bio poznat po svojim iracionalnim izlivima besa - žene je umeo često da nazove „kučkama” - posle čega bi im obično slao cveće. U Njujorku je postojalo namjanje tuce moćnika kao što je bio on, koji su jednog trenutka bili šarmantni a sledećeg razjareni. Međutim, sve dok je 10

dorothy555&meteori

Komstok ostajao na čelu Parador Pikčersa, i dok god je Parador ostajao medijski miljenik, Komstok zbog toga neće mnogo patiti i to je takođe bio Njujork. Svaka druga devojaka sa nedostatkom samopouzdanja verovatno bi se uplašila, ali Džejni Vilkoks nije pripadala toj vrsti - uvek je bila ponosna na sebe i nisu je plašili moćni muškarci. I tako, krajnje nevinim glasom, ona reče, „Da li mi ti to pretiš, Komstoče?” na šta on procedi, „Znam da ćeš večeras biti kod Mimi Kilroj.” Džejni je od iznenađenja počela da se smeje. „Stvarno, Komstoče”, reče ona. „Zar nemaš pametnija posla nego da me zoveš u vezi sa... zabavom?” „U stvari imam”, reče on, prihvatajući poznati šeretski ton. „Zato sam toliko besan zbog toga. Zaboga, Džejni. Zašto jednostavno ne ostaneš kod kuće?” „Zašto to ne učiniš ti?” upita Džejni. „Mov i Mimi su najbolje prijateljice.” „Pa?” hladno reče Džejni. „Slušaj, Džejni”, nastavi Komstok. „Samo pokušavam prijateljski da te upozorim. Biće bolje za oboje ako niko ne sazna da se poznajemo.” Džejni nije mogla da odoli a da ne podseti Komstoka na njihovu raniju vezu. „Ne, Komstoče”, reče ona kroz smeh. „Biće bolje za tebe ako niko ne bude saznao da si me prošlog leta tucao.” Komstok je napokon planuo. „Hoćeš li da umukneš i da me slušaš?” urlao je, dodajući, „Jebena kučko!” Njegova vika bila je tako jaka da je Džejni bila skoro ubeđena kako su ga sa njenog telefona čuli ljudi u obližnjim kolima na Long Ajlend autoputu. Ako je mislio da može sa njom tako da razgovara, grdno se prevario. Ta, nije ona bila jadna, mala devojčura koju je tucao celog prošlog leta i htela je da mu to stavi do znanja. „Sada ti slušaj, Komstoče”, reče ona sa frigidnom mirnoćom. „Sve što hoćeš da kažeš je da sam ti bila dovoljno dobra za tucanje prošlog leta, a ovoga leta nisam dovoljno dobra da bih te poznavala. E pa, imam nešto da ti kažem. Kod mene to ne pali.” „Svi znamo šta kod tebe pali, Džejni”, zlobno reče on. „Razlika između tebe i mene je što se ja ne stidim bilo čega što sam učinila u prošlosti”, reče Džejni. Ovo nije bilo sasvim tačno, ali morala je da prizna da je zvučalo dobro.

11

dorothy555&meteori

Komstoka to, svakako nije zadivilo. „Samo se ti drži dovoljno daleko od mene”, reče on. „Upozoravam te. Ovo bi moglo da znači propast za oboje.” S tim je završio razgovor. Prokleti Komstok, pomisli Džejni dok je gazila kočnicu. Saobraćaj je stao i nakrivila je glavu u stranu, mršteći se na kolonu ispred sebe. Ovo je trebalo da bude njeno trijumfalno leto, ljutito pomisli ona. Njena nova reklama, u kojoj se pretvarala da peva i igra sa električnom gitarom noseći na sebi samo beli svileni grudnjak i gaćice, počeo je sa emitovanjem pre tri dana, prethodno najavljivan na velika zvona - i sada kada je bila poznati supermodel, znala je da je ovo bilo leto za akciju. Planirala je da se poveže sa svim uticajnim ljudima koji leta provode na Hemptonima; sanjala je o tome da ima sopstveni „salon” gde će se skupljati umetnici, filmadžije i pisci kako bi razmenjivali intelektualne teme. Pod pritiskom bi verovatno priznala da je želela da režira filmove... Pa i više od svega, pretpostavljala je da bi joj status supermodela značio bar toliko da više ne mora da ima posla sa seratorima kao Komstok Dibl, što bi joj omogućilo da nađe mnogo boljeg muškarca. Normalno, htela je da se zaljubi ali iza svake dobre prilike, zar nije bilo primesa cinizma? Javnost ništa nije toliko volela kao savezništva dvoje poznatih... Ali iznenada, Komstokov telefonski poziv naterao je da sve to ponovo preispita, i na trenutak se nervozno zapitala da li je, zaista, dogurala tako daleko koliko je zamišljala da jeste. Ispada da je celog svog života bila prisiljena da spava sa bogatim muškarcima da bi preživela - debelim, zdepastim, ćelavim muškarcima sa kosom na ušima i gljivicama među nožnim prstima, muškarcima sa retkim zubima i dlakavim leđima, muškarcima sa penisima koji se nikada sasvim ne ukrute, ukratko, sa muškarcima koji nisu poštovali žene sa kojima su spavali iz čistog razloga što su imali novac. Zaklela se da će ovoga leta biti drugačije. Ali taj Komstokov ujed - „Svi znamo šta kod tebe pali, Džejni” - odjednom je poljuljao... Stegla je volan i u trenuku ugledala svoje izgrižene nokte. Brzo je spustila jednu ruku na krilo da ne razmišlja o svojim prstima, pokušavajući da ubedi sebe kako je ono što je Komstok rekao bilo potpuno nebitno. Osim toga, verovatno ga je izluđivalo to što je postala poznati supermodel, sada kada je pustio da ode... No, ove reči bile su samo bledi podsetnik svega što je bilo loše u Njujorku: Muškarac je mogao da spava sa onoliko žena koliko je hteo, ali kada je reč o seksu, 12

dorothy555&meteori

još uvek je postojala određena društvena manjina koja se držala one staromodne ideje da žena ne bi trebalo da ima previše partnera. Ah, žena bi svakako mogla da ima nešto seksualnog iskustva - naravno, to se očekivalo. Ali kao da je postojao prećutni limit u pogledu broja muškaraca sa kojima je žena smela da spava i kada bi premašila taj limit, ona više nije mogla da se smatra „udavačom.” To nije fer! Besno pomisli Džejni. Očigledno je spavala sa više muškaraca od većine žena koje je poznavala, svesna da su je iza leđa nazivali droljom. Međutim, ono što niko nije razumeo je da je svaki put kada bi spavala sa muškarcem, čak i kada bi to bilo obično pušenje u toaletu restorana, sve to činila samo zato što je mislila da je možda on bio onaj „pravi.” Ili je to bilo ono što je svakako uvek govorila sebi. Telefon je ponovo zazvonio i ona ga je zgrabila, pitajući se da li je Komstok pozvao da se izvini. „Džejni?” začu se pomalo nepoznat ženski glas. Kulturan akcenat, sa Istočne obale, sa glasom nekog ko je posle mnogo godina stupio u kontakt sa davno izgubljenim prijateljem, i reče, „Mimi Kilroj ovde. Kako si, dušo?” Na trenutak, Džejni je bila previše iznenađena da bi nešto izustila. Mimi joj svakako nije bila dobra prijateljica; naprotiv, njihovo poznanstvo sastojalo se iz nečeg malo većeg od slučajnih susreta na zabavama u proteklim godinama. Ali Džejni se odmah obradovala. Mimi Kilroj je bila na vrhu liste njujorške društvene elite - njen otac bio je poznati senator koji bi mogao, pričalo se, da bude postavljen za načelnika gradskog sekretarijata za finansije ako republikanci pobede na izborima - pričalo se i da je Mimi, koja je bila na sceni od svoje petnaeste godine kada je počela da radi za Studio 54, tajno upravljala njujorškim društvom. U proteklih pet godina, Džejni skoro da nije progovorila dve reči sa Mimi - sve do sada, Mimi se uvek trudila da je ignoriše ili da se pravi kako ne poznaje Džejni - bez obzira, Džejni nimalo nije iznenadilo što je Mimi zove. Osim toga, čim uspete u Njujorku, ljudi koji vas nikada ranije nisu priznavali odjednom žele da vam postanu najbolji prijatelji. I tako, glasom koji je nagoveštavao kao da su ona i Mimi zaista bile stare prijateljice i kao da je Mimi nijednom nije zaobišla na zabavama, ona zacvrkuta, „Zdravo Mimi. Sigurno si poludela od priprema za večerašnju žurku”, i zavali se na sedištu, ogledajući se u retrovizoru uz zadovoljan smešak. 13

dorothy555&meteori

Naravno, bilo bi nemoralno odjednom se pretvarati kako joj je Mimi prijateljica - samo zato što je Mimi iznenada poželela da bude njena. Ali Džejni nikada nije bila u centru pažnje, naročito kada se situacija odvijala njoj u korist, i već sledećeg trenutka, Mimi uzviknu sa dozom krivice, „Nisam ni mrdnula prstom. Ugostitelji i organizatori sve rade... Ja samo moram da probam hors d'oeuvres4!” Džejni se odjednom oseti neprijatno. Priredila je samo dve zabave u svom životu, obe su bile totalni fijasko (bile su krajnje sirotinjske i oba puta je nestalo alkohola), i činjenica da je Mimi bila poznata po svojim zabavama u mogućnosti da unajmi ugostitelje i organizatore moglo je samo da poveća jaz između njih dve. Suočena sa podsećanjem na svoj niži status, Džejni je običano reagovala podrugljivim komentarom. Ali ovoga puta se uzdržala i umesto sarkastične primedbe ona reče, „Zar ne možeš da nađeš nekog ko će raditi i to?” i ljubazno se nasmeja. „Dušo”, reče Mimi, „Samo sam htela da budem sigurna da večeras dolaziš na zabavu. Hoću da nekog upoznaš. Zove se Selden Rouz, i upravo se doselio iz Kalifornije... čula si za njega? On je novi vlasnik Muvitajma, kablovskog kanala... Ti verovatno kao ni ja, ne gledaš televiziju, ali to je očigledno veoma važan posao... I on je predivan, ima četrdeset pet godina, razveden, bez dece hvala Bogu, tako da je relativno svež... ali iznad svega, draga, on je užasno, užasno... stvaran. Da, mislim da je to prava reč. On je stvaran. Nimalo kao mi”, reče Mimi, uz znalački osmeh. „Naravno, ne očekujem da se zaljubiš u njega, ali on je Džordžov stari prijatelj i skoro nikoga ne poznaje i bilo bi tako dobro kada bi bila samo malčice fina prema njemu...” „Jedva čekam da ga upoznam”, toplo reče Džejni. „Zvuči božanski... „O, dušo, jeste”, reče Mimi. „Naravno nikada ne zaboravljam one koji su mi učinili uslugu...” Razgovor je nastavljen u tom pravcu još nekoliko sekundi a zatim je Mimi prekinula uz pozdrav „Ljubim te, dušo.” Iznenada, Džejni je opet bila na vrhu. Ime Selden Rouz nije mnogo obećavalo - iz Miminog opisa to je mogao da bude još jedan Komstok Dibl - ali činjenica da ga je Mimi pozvala da bi joj ga namestila potvrdila je da je dogurala onoliko daleko koliko je i mislila da jeste. Zar to ne bi bio šamar u lice Komstoku Diblu i način na koji će mu pokazati da sa njom nema šale. Nije znala šta je Mimi tačno smatrala pod „finim” prema Seldenu Rouzu (ako je očekivala da mu Džejni popuši u kupatilu, bolje da se ne nada), ali 4

hors d'oeuvres (franc.) - predjelo 14

dorothy555&meteori

svakako će mu posvetiti nešto pažnje i kada Komstok bude video da je ušla u Mimin najuži krug, potpuno će poludeti... Saobraćaj se ponovo zaustavio malo pre izlaza 70 i sa obnovljenim osećajem sopstvene moći, Džejni je iskoristila mogućnost da rasklopi veliko svetlo ogledalo na viziru ispred sebe. Sopstveni odraz nikada nije prestajao da je zadovoljava i ona se nagnu napred, diveći se svojoj lepoti. Njena kosa, duga, gusta i plava, bila je kao svila; oblik njenog lica bio je u skoro savršenom odnosu visokog čela i male, stroge brade. Oči su joj bile plave sa spoljnim krajevima blago okrenutim na gore, nagoveštavajući neku misterioznu inteligenciju, dok su pune usne (od skora još punije nakon injekcije njenog dermatologa) odavale utisak pomalo dečje nevinosti. Zaista, jedina tehnička greška bio je njen nos, koji je bio pomalo loptast sa vrhom na gore, mada opet, bez njega bi bila oličenje klasične, hladne lepote. S njim, njena lepota postala je pristupačna, stvarajući kod običnog čoveka utisak da bi mogao da je ima samo kada bi mogao da je upozna. Njena pojava, zaista je bila tako zanosna da nije ni primetila kada je saobraćaj napokon počeo da se kreće dok se nekoliko puta nije oštro oglasila sirena iza nje prekidajući je u sanjarenju. Iznervirana i pomalo postiđena, pogledala je u retrovizor i videla da je uvređeni vozač bio zapanjujuće zgodan mladić koji je sedeo za volanom svetlozelenog ferarija. Džejni je odmah ispunila zavist - oduvek je obožavala ferari — ali njena ozlojeđenost se pretvorila u čistu ljubomoru kada je prepoznala suvozača: Pipi Mos. Pipi i njena mlađa sestra Nensi Mos, činile su glumački par sestara Mos iz Čarlstona, Južna Karolina. Imale su mala mišja lica i posedovale zavidne figure koje su se retko nalazile u prirodi: Bile su to mršave devojke sa prirodno velikim grudima. Poznate po nedostatku talenta i predstavljale su, po Džejninom mišljenju, „sve ono loše u svetu”; ipak, uspele su da izgrade karijere igrajući lake uloge u nezavisnim filmovima. Džejni nije mogla da zamisli kako ili zašto se Pipi našla na putu za Hemptone - sa Džejnine tačke gledišta Pipi nije bila tip devojke koja je tamo pripadala - ali još misterioznije je bilo to što je putovala sa tako neverovatno lepim dečkom. Mada je sedeo poguren u malom ferariju, videlo se da je bio visok - možda čak 1,90 - vitkog tela, punih usana i isklesanog lica muškog manekena. Možda je bio gej - osim toga, Pipi je bila tip devojke koja bi se verovatno družila samo sa gej muškarcima - ipak, Džejni je, po načinu na koji je tako muški forsirao sirenu, predosećala da nije. 15

dorothy555&meteori

I onda, dodajući so na ranu, ferari je iznenada skrenuo u stranu i zaobišao je. U trenu je prozujao pored nje kao da je bila običan kontejner. Pipi je vrisnula od zadovoljstva dok je Džejni zurila u vozača. Pogledi su im se sreli i na sekund Džejni je celu ispunila čudna zapanjenost. Njegov iznenađeni izraz delovao je kao lice čoveka koji je ugledao anđela... Zeleni auto je nestao iza krivine na izlazu sa autoputa i Džejni se na neki način ponovo osetila ostavljenom. Kad već nije mogla da leti hidroavionom do Hemptona, onda je trebalo da bude u takvim kolima, sa takvim frajerom... Odsutno grickajući zamišljeni nokat, tešila se činjenicom da je bila sasvim sigurna da se vozač trenutno zaljubio u nju i da je to upravo ona vrsta muškarca za kojom je tragala. Vešto je ubacila u treću brzinu zamišljajući koliko zadovoljstva bi joj pričinilo kada bi ga preotela od Pipi Mos.

16

dorothy555&meteori

2 Zabava kod Mimi Kilroj na Dan sećanja na poginule bila je legendama i striktno po spisku; o njoj su izveštavale sve dnevne novine i magazini u gradu. Bilo je nemoguće praviti se da ne postoji - što je bila jedina opcija ako niste pozvani. Džejni nikada pre nije bila pozvana i svakoga leta je bolelo saznanje da je na nju bilo pozvano stotinak najuspešnijih, najtalentovanijih i najvažnijih ljudi u Njujorku a da se ona samo tehnički nije našla među njima. Uprkos tome koliko se trudila, uprkos tome što je bezbroj puta u životu podrugljivo uzviknula, „Daj, molim te, to je samo glupa zabava”, nikada nije uspela da se otrese snažnog osećaja da je Mimi okrutno i namerno izostavljala. Uzrok ovom osećaju nije bila samo logika - osim toga, Mimi je zaista nije poznavala. Mada je u protekloj godini Džejni učinila sve kako bi se ubacila na tu zabavu, od pušenja muškarcima koje skoro da nije ni poznavala u nadi da će je povesti kao svoju pratilju pa do izviđanja plaže iza Mimine kuće kako bi iznašla način da se uvuče na zadnja vrata. Međutim pravi šamar je stigao pre četiri godine kada se zabavljala sa Piterom Kenonom i kada je on bio pozvan na Miminu zabavu. „Zašto je tebe pozvala?” pitala ga je u neverici a on je samo pogledao i cinično odgovorio, „A zašto me ne bi pozvala?” „Zato”, tvrdoglavo je rekla Džejni. Žudela je da mu kaže, „Zato što si niko i ništa”, ali nije jer bi u tom slučaju ispalo da se zabavljala sa nikogovićem? Uostalom, htela je da je odvede na zabavu. Piter se nije protivio tome da je odvede (čak i tada, Džejni je primetila da je bio u stanju da se ponaša kao ljudsko biće), ali Mimi ga je u tome sprečila. RSVP5-irao je za dvoje a potom ga je pozvala Mimina asistentkinja i zatražila ime njegove gošće. „Džejni Vilkoks”, rekao je. Dva sada kasnije ponovo je pozvala. „Izvinite”, rekla je, „ali ko je vaša gošća?” „Džejni Vilkoks.” „Da, ali ko je ona?” „Moja devojka”, rekao je. „Ali ko? Čime se bavi?” RSVP- (franc: Renondez s'il vouz plait) (molim da) odgovorite! (na pozivnicu) 5

17

dorothy555&meteori

„Pa, nešto kao... manekenka?” odgovorio je Piter. „Javiću vam se ponovo.” Džejni je urlala na njega: „Zašto nisi rekao da sam glumica?” „Nemam pojma”, rekao je Piter. „Zato što to u stvari nisi već pet godina?” „Zato što čekam pravu ulogu”, vrištala je Džejni. Asistentkinja se javila ponovo. „Tako mi je žao”, rekla je, „razgovarala sam sa Mimi i izgleda da smo ove godine prebukirani. Nikom nije dozvoljeni da povede svog gosta.” Bila je to laž i svi su to znali. U tom trenutku, Džejnina osećanja prema Mimi iskristalisala su se u čistu mržnju. Ona zapravo nije ni poznavala Mimi ali je svejedno mrzela - na onaj način na koji se mrzi filmska zvezda ili političar: Mrzela je sve ono što je ova predstavljala. Nasuprot većini ljudi, kiselo pomisli Džejni, Mimi nikada nije žudela za nečim. Nikada nije morala da se bori; nikada nije morala da brine o tome kako će da plati kiriju. Tehnički je imala nekoliko „karijera” (kao model za Ralf Loren, kao VJ6 za VH17, dizajner nakita i poslednje kao uvoznik pashmina šalova koje je prodavala svojim prijateljima), međutim, u Džejninoj glavi, Mimi nije nikada ništa zaista učinila i nije bila ništa više od beskorisne članice visokog društva, redovno umotane u odeću poznatih dizajnera, čije fotografije su se svakog meseca pojavljivale na zabavnim stranicama raznih magazina. Za Džejni je Mimina pojava bila gorka pilula: Mimi je bila visoka i mršava, sa onom vrstom tanke, prirodno plave kosa koja je uvek izgledala kao da visi; u svakom slučaju, svi su uvek insistirali na tome da je bila „lepotica.” Džejni nije mogla u to da veruje. Da Mimi nije bila bogata, da nije poticala iz tako važne porodice, u Njujorku ne bi postojao nijedan frajer koji bi joj posvetio dan svog života. Ukratko, Mimi je bila tipična reklama za životnu nepravdu: Da se nekim slučajem rodila kao neko drugi, bila bi niko i ništa. Mimina majka bila je Tabita Mejson, filmska diva iz pedesetih koja je vodila poreklo iz istaknute filadelfijske porodice. Otac joj je bio Robert Kilroj od kalifornijskih Kilroja; u vreme kada su se venčali, 1955, on je bio kandidat za drugog najmlađeg senatora u istoriji. Kada se rodilo

6 7

VJ - video džokej VH1 - muzička TV mreža 18

dorothy555&meteori

njihovo prvo dete, dečak Sendi, 1956, Tabita je digla ruke od Holivuda da bi se posvetila porodici; dve godine kasnije rodila je kćerku, Kamil, koju su svi zvali Mimi. Kao dete, Džejni je znala sve o Mimi - od njene omiljene boje (roze), do imena njenog ponija (Blejz) na čijim leđima je Mimi osvojila policu punu trofeja i plavih traka. Džejni je sve to znala zahvaljujući ženskim časopisima iz šezdesetih i ranih sedamdesetih kao što je Gud Hauskiping8 i Lejdis Houm Žurnal9 koji su pisali o glamuroznoj porodici Kilroj; zaista, „Praznik zahvalnosti sa porodicom Kilroj” bio je godišnji dodatak na koji su manje glamurozni stanovnici Amerike mogli da se oslone čvrsto kao na sos od brusnica. I naravno Mimi, iz godine u godinu u roze haljinama sa dečjom keceljom od bele čipke i roze lakovanim cipelama Meri Džejns, sa kosom u kikama ili vezanom u rep sa sjajnom trakom; a kasnije, Mimi u svojoj prvoj haljini „domaćice” dok joj je slabašna kosa bila skupljena pozadi u jednu od onih velikih, veštačkih punđi koje su bile tako popularne početkom sedamdesetih. Na ovim fotografijama, Mimi se uvek pojavljivala blago ispijena sa velikim plavim očima koje su izgledale kao da će da joj iskoče iz glave dok je izraz na njenom licu bio pomalo prkosan, kao da je znala koliko je sve izgledalo smešno i zapravo kako je na bolji način mogla da potroši svoje vreme. Mala šestogodišnja Džejni Vilkoks, sa bucmastim licem i gustom svetlobraon kosom, proučavala bi te fotografije pitajući se zašto ona nije rođena kao Mimi Kilroj! Na neki način, ova osoba pod imenom Mimi Kilroj dobila je ono što je trebalo da bude Džejnin život. No, vreme je prolazilo i Džejni je zaboravila sve o Mimi Kilroj - dok krajem osamdesetih nije stigla u Njujork. Džejni je imala samo dvadeset i upravo se bila vratila iz Evrope gde je preko leta radila kao manekenka. Odmah je zgrabio bankarski investitor po imenu Peti - bio je otprilike u svojim ranim tridesetim ali za Džejni je izgledao prastaro. Imao je zalizanu tamnu kosu i nežne ruke kao devojčica ali s njim je mogla lako da manipuliše. Jedne noći odveo je na ekskluzivnu, privatnu zabavu u klub Grolijer; lično nije bio pozvan ali pošto je bio jedan od najvećih investitora u klub, morali su da ga puste.

8 9

Gud Hauskiping - porodični časopis o dobrom vođenju domaćinstva Lejdis Houm Žurnal - ženski časopis o vođenju domaćinstva 19

dorothy555&meteori

Zabava je bila u čast nestašnog južnjačkog pisca Redmonda Ričardlija i bučna, pijana masa je uživala, kao da nisu postojali bolji ljudi na boljem mestu u celom Njujorku. Džejni je odmah mogla da primeti kako Peti, u svom tesnom prugastom odelu u engleskom stilu, nikako tu nije pripadao; posedovao je tu masnu uglađenost koju je Džejni tumačila kao urbanu, međutim, izvađen iz svog elementa i smešten u ovu gužvu, Peti je bio ništa drugo do ljigavi lovator. „Idemo”, šapnula je. Pogledao je kao da je sišla s uma. „A?” rekao je, uzimajući je za ruku i odvodeći je uz stepenice do bara. Za barom je sedela devojka okružena sa nekoliko muškaraca; dok je Peti naručivao pića, oči su joj zasijale i skočila je sa barske stolice. Džejni godinama nije videla fotografiju Mimi Kilroj ali je instiktivno znala da je to bila ona i ustuknula je pod naletom strahopoštovanja. Uvek je pamtila tačno kako izgleda Mimi s obzirom da je njen elegantan, uglađen i prividno skup stil bio nešto što je Džejni pokušavala da imitira još od tada. Nosila je belu nabranu košulju sa širokim rukavima, puvučenim do laktova i pričvršćenim parom muških teških zlatnih manžetni; košulja je slobodno padala preko mekih kožnih bež pantalona. Muški zlatni Rolex visio joj je na ruci kao narukvica; na desnoj ruci imala je veliki ovalni prsten sa safirom. Nosila je novac kao skup parfem. Mimi je stala iza Petija i rukama mu pokrila oči. Peti je odskočio i okrenuo se, grabeći je za ruke. Pogledala ga je i zdušno uzviknula, „Zdravo dragi.” Bila je jedna od onih žena koje mnogo bolje izgledaju uživo nego na fotografijama kao da je ono što je činilo tako posebnom bilo previše retko i neuhvatljivo da bi moglo da se ovekoveči na filmu. Zaista, u godinama koje su sledile, Džejni je pomišljala da je možda baš to objašnjavalo zašto Mimi, uprkos svim svojim kvalitetima, nikada zaista nije iskoračila iz svog malog, ograničenog sveta - ono što je imala nije moglo da se prenese ili uruči masama. Držeći Petija za ruku, približila mu se i ozbiljno rekla, „Moram sa tobom nešto da popričam u kupatilu”, i iznenadan izraz nervozne rezigniranosti preleteo je preko Petijevog lica, kao da je razumeo da će po ko zna koji put biti iskorišćen. „Odmah”, rekao je, okrenuo se od nje, uzeo Džejni za ruku i privukao je ka sebi. „Poznaješ li Džejni Vilkoks?” upitao je. Mimi je ispružila mršavu ruku i nezainteresovano rekla, „Drago mi je.” Kada joj se pogled vratio na Petijevo lice, Džejni je pogodio ton 20

dorothy555&meteori

njenog glasa - nije znala šta da očekuje, ali nikada nije čula takav glas, tako bogat i uglađen, kao da je u sebi sadržao čitav niz podznačenja. „Džejni je nova u gradu”, rekao je Peti. „Ona je manekenka.” Mimi je hladno odmerila Džejni, i uz osmeh rekla, „Ko nije?” Džejni je zatim, iz svoje nevine želje da ostavi utisak na svog idola, začula sebe kako govori, „Viđala sam tvoje slike u magazinima... kada sam bila mala...” U neprijatnoj tišini koja je usledila, sve čega je Džejni mogla da se seti bio je njen glas koji kao da se pretvarao u iritirajuće pištanje. Mimi je procenjivački pogledala i odlučivši da je ono što vidi potpuno nevažno, rekla, „Stvarno? Nemam pojma o čemu pričaš...” I okrenula se, značajno pogledavši Petija. Na trenutak, Džejni je u šoku zurila za njom: Bila je krajnje grubo i neprijatno otkačena ali nije mogla da razume zašto. Peti je, ugledavši njen izraz lica, rekao, „Ne brini zbog ovoga. Svi znaju koliko Mimi mrzi druge žene, naročito ako su mlađe i lepše od nje... Navići ćeš se”, rekao je uz osmeh i dodao Džejni piće. Džejni je uzela gutljaj ne skidajući više pogled sa Mimi. Bila je dotučena ali i fascinirana - načinom na koji je pomerala ruke, načinom na koji je krivila glavu; kako je otvarala usta da nešto kaže, Džejni je zamišljala da ponovo čuje Mimin glas i bila zapanjena, pitajući se o čemu bi Mimi mogla da priča.. Međutim, nikada nije došla u priliku da to sazna jer i kada bi uvek iznova naletela na Mimi u narednih deset godina, Mimin pogled bi svaki put odlutao preko Džejninog ramena, i hladnim, prefinjenim glasom bi kratko rekla, „Drago mi je što te opet vidim” - pozdrav koji su Njujorčani upotrebljavali kada nisu bili sigurni da li su nekoga već upoznali. Poruka koju je Džejni jasno razumela: Ona i Mimi su mogle da budu u istoj sobi, ali Džejni je bila daleko izvan Miminog sveta kao da je ona ista šestogodišnja klinka koja bulji u Miminu fotografiju u magazinu Gud Hauskiping. Džejni je na kraju počela da primećuje lukavu promenu u Miminom stavu. S ozbirom da je Mimi ranije bila manje-više neodređena, u proteklih pet godina njeno „drago mi je što te opet vidim” počelo je da poprima ton dosade i otvorene netrpeljivosti. Džejni je posumnjala da je razlog bio taj što je spavala uglavnom sa istim muškarcima sa kojima i Mimi, što je ovu činilo ljubomornom.

21

dorothy555&meteori

Džejni je računala da su ona i Mimi imale najmanje deset zajedničkih ljubavnika, uključujući i Redmona Ričardlija i scenaristu Bila Vestakota. Nastavilo je da je jede to što su svi znali da je Mimi bila razularena devojka koja je spavala sa svakim ko bi joj se svideo i niko je nikada nije nazvao droljom niti osudio njeno ponašanje. To je samo dokazivalo još jednu istinu o njujorškom društvu: Bogata devojka može da spava sa sto muškaraca i ljudi će je uvek smatrati boemom, dok će siromašnu devojku koja učini to isto etiketirati kao kurvu. Međutim, sve se promenilo onoga dana kada je Džejni postala manekenka za Viktorija Sikret. Bilo je to kao da se posle toliko dugih godina života u Njujorku, odjednom pojavila u punom svetlu. Ljudi su je odjednom prisvojili, shvatajući ko je i šta radi. A onda je napokon stigla i toliko željena pozivnica za Miminu zabavu. Pre tačno mesec dana, težak beli koverat poslat je u Džejnin stan u Njujorku. Živela je u istoj zgradi bez lifta u Istočnoj šezdeset sedmoj ulici u koju se uselila pre deset godina, razmišljajući koliko je bila srećna što je u to vreme bila kod kuće, jer da nije, pošto zgrada nije imala portira koji bi primio pismo, šta bi bilo onda? Na koverti je pisalo samo njeno ime, „Gospođica Džejni Vilkoks”, bez adrese - što je značilo da je adresa izgledala otrcano - i pre nego što je otvorila koverat, znala je šta je bilo unutra. Pažljivo je uvukla prst ispod preklopa da ne bi pocepala koverat (bile su to neke od onih sitnih stvari koje je volela da čuva) i izvadila jednostavnu bež kartu. Njeno ime bilo je napisano u levom gornjem uglu, kaligrafskim engleskim stilom dok su ispod bile odštampane reči: „Mimi Kilroj i Džordž Pekston, petak, dvadeset sedmi maj.” I u tom trenutku, Džejnina duboka mržnja prema Mimi je isparila. Bilo je teško gajiti mržnju, posebno kada vas zapljusne toplota pažnje i priznanja. Džejni je to odlično osećala dok je Njujork svakako mogao da bude površan, bila je to veličanstvena vrsta površnosti, naročito ako ste bili deo nje. Tri godine kasnije, u svojoj trideset devetoj godini, Mimi Kilroj se konačno smirila i udala za Džordža Pekstona, bilionera. Pre pet godina, Džordž Pekston, za koga se pretpostavlja da je došao iz okoline Bostona što je u stvari moglo da znači niotkuda, iznenada se pojavio na društvenoj sceni Njujorka. Bilo je to nepisano pravilo njujorškog društva da se na svakih nekoliko godina niotkuda pojavi bi22

dorothy555&meteori

lioner, obično u obliku sredovečnog muškarca koji je odjednom stekao bogatstvo obrevši se u agoniji krize srednjeg doba. Godinama robujući da bi stekao novac, sada je bio u poziciji da konačno uživa u svom životu i prva stvar koja se tada radi uvek je ženidba. Takva je bila i priča Džordža Pekstona. Njegove prve dve godine u Njujorku pratile su uobičajeni tok: Bio je mažen i pažen dok su mu uporno nameštani sastanci na slepo, jer nema ničeg uzbudljivijeg u društvu od usamljenog novajlije koji se valja u bogatstvu a da ni sam ne zna kako da ga potroši. Nakon dve godine izlaženja sa najfinijim slobodnim ženama koje je gornji Istočni deo Njujorka mogao da ponudi - uglavnom su to bile žene sa lažnim grudima i one bez grudi, žene sa telima koja je ulepšao Pilat, žene sa kosom u boji karamele i u crnim kaputima, žene koje su sedele u odborima i same upravljale svojim kompanijama, žene advokati, doktori i agenti za nekretnine, žene razvedene od svojih bogatih muževa; i pošto su mu sisale kurac i gurale ga u svoje vagine i anuse, pošto su ga vezivale i gore i dole, gnječile mu bradavice, brijale jaja dok je patio od večite brige da li će mu biti (i ostati) čvrst - posle svih njih predstavljen je Mimi Kilroj. Mimi nije bila vrsta „devojke” sa kojom je Džordž Pekston ikada zamišljao da bi mogao da se oženi - delovala je kao visoko utegnuti trkački konj a Džordž je bio klasičan frajer - no posle dve godine tokom kojih se osećao kao javna roba na prodaju, Mimi je bila, kako on to kaže, „dašak svežeg vazduha.” Ona ništa od „toga” nije shvatala previše ozbiljno, uostalom, Džordž se oduvek hvalio kako može da nanjuši „dobar posao”. Džordž nije bio tip muškarca kojeg su zamišljali kao Miminog budućeg muža. Za nju je bio savršeni brak - filmska zvezda ili zgodni političar ili čak jednan od neengleskih prinčeva - tako da je Džordž od samog početka bio prilično mutan. Ipak, bilo je strahovito mudro upecati bilionera dok je njegov sredovečni stomak još uvek mogao da se zamaskira skupim italijanskim odelom. Ako je neko znao kako da potroši Džordžov novac onda je to bila Mimi i to je svima izgledalo vrlo zabavno. Jedna od prvih stvari koje je Mimi uradila bila je kupovina starog Vonamejker poseda na Istočnim Hemptonima. Godinama je ova peščana kuća smatrana neupotrebljivim posedom sa svojih petnaest soba, unutrašnjim bazenom, italijanskim freskama i zjapila prazna greškom Čestera Vonamejkera koji je stekao bogatstvo uz pomoć lanca robnih kuća početkom i sredinom 1900, a zatim ga izgubio krajem 1970-ih, u 23

dorothy555&meteori

pokušaju da proširi posao. Banka mu je oduzela kuću pri ceni od 8 miliona dolara, ali zub vremena, pesak i slana voda dokrajčili su impozantno zdanje nakon čega je procenjeno da će restauracija kuće koštati duplo više od nabavne cene. Bila je to upravo ona vrsta projekta kakve je Mimi obožavala i radovi su u aprilu privedeni kraju, završno sa pistom za Džordžov helikopter. Sada, celo posle podne i veče povodom žurke na Dan spomena poginulih, helikopter je neumorno prevozio visoke goste od Menhetna do kuće. U 19h, kada je Džejni skrenula svoj porše u Džordžika Pond Lejn, helikopter tipa Sikorski Crni Jastreb VH60 vinuo se na nebo i nestao iza žive ograde pored kuće. Džejni se pitala koga je sada prevozio i koja vrsta statusa je uopšte potrebna da bi neko dobio ne samo pozivnicu za Miminu zabavu već i prevoz helikopterom, zaklevši se da će se sledeće godine naći u tom helikopteru. U svakom slučaju i dalje je osećala uzbuđenje kada je pokazala svoju pozivnicu veoma prijatnom čoveku koji je stajao na dnu mermernog stepeništa koje je vodilo do kuće. „Vašu kartu, molim”, ljubazno upita on i Džejni otvori svoju malu torbicu od perli, poslednji hit mode s obzirom da je dizajner napravio samo deset takvih i jednu poklonio upravo njoj, i izvadi svoju pozivnicu. „Dobro došli, gospođice Vilkoks”, reče čovek. „Izvinjavam se što vas nisam odmah prepoznao.” „Nema problema”, učtivo reče Džejni. Podigla je porub svoje duge žute Oskar de la Renta haljine koju je pozajmila za ovu priliku i lako krenula uz stepenice, primećujući drveće jabuka u cvatu, udišući sladak miris cveća. Između stabala stajali su cirkusanti koji su žonglirali sa zlatnim jabukama dok je na vrhu stepeništa sedeo gudački kvartet. Teška drvena vrata bila su širom otvorena i Džejni uđe u kuću uz zanosne zvuke violine. Mimi je blistala u beloj Tuleh haljini, stojeći na kraju mermernog foajea i Džejni oseti ubod zadovoljstva ugledavši je kako razgovara sa Rupertom Džeksonom, engleskom filmskom zvezdom. Mimi se okrenu i mahnu joj da priđe. Džejni se uputi ka njima, trudeći se da ne razmišlja o tome kako bi ona i Rupert Džekson bili izvrstan par. „Džejni, dušo”, reče Mimi, prišavši joj da je uzme za ruke i primi poljubac u oba obraza. Ruke su joj bile načičkane dijamantskim narukvicama; na ušima je imala dijamantske minđuše. Kao i većina Njujorčanki, Mimi skoro nimalo nije ostarila u poslednjih deset godina od kada je Džejni poznaje i pitala se kako je to uspevala. 24

dorothy555&meteori

„Predivne narukvice”, naglasi Džejni. „Oh, dušo, nije to ništa”, reče Mimi. „Kako da ne voliš način na koji se bogati ljudi uvek ponašaju kao da milion dolara nije ništa?” reče Rupert. „Dragi, poznaješ Džejni Vilkoks, zar ne?” upita Mimi. „Ne, ali mislim da bi bilo bolje da je upoznam”, odgovori Rupert. Postoje dve različite vrste glumaca, pomisli Džejni - oni koji uopšte ne liče na svoje likove i oni koji su identični, a Rupert Džekson je definitivno pripadao ovoj drugoj. U prirodi je bio zgodan baš kao i na filmu; imao je isti naborani osmeh i onaj pramen smeđe kose koji mu je padao preko čela kada je rekao, „Gde god pogledam vidim tvoju fotografiju i uvek se pitam kako li ta devojka izgleda u stvarnom životu. Obećaj mi da ćemo kasnije popričati o tvom donjem vešu.” Džejni se glasno nasmeja i Mimi nestašno reče, „Hajde Ruperte, Džejni jeste najlepša žena na zabavi ali ti si praktično veren i osim toga, za nju sam već odabrala nekog drugog.” „Užasno sam povređen”, reče Rupert. „Ko je srećković?” „Selden Rouz”, reče Mimi. „Novi vlasnik kompanije Muvitajm. Upravo je stigao helikopterom... Zaglavio se na Long Ajlend autoputu i morali smo da pošaljemo helikopter da ga spasi.” „Zaista? Fenomenalno. Kakav to čovek mora da se spašava sa autoputa Long Ajlend?” zapita Rupert i sa izrazom horora na licu okrenu se ka Džejni i namignu. Džejni je morala da se složi sa njim - tek je trebalo da upozna tog Seldena Rouza, međutim, nekako joj i nije zvučao obećavajuće. „Uopšte ga ne slušaj”, reče Mimi. „Seldonovi su stari prijatelji Džordžovih - ali ne brini, nije ni približno dosadan. Nikako ne mogu da shvatim šta Džordž tačno radi, shvataš, osim činjenice da poseduje skoro sve.” Džejni i Rupert su se uredno nasmejali i ona krajičkom oka ugleda kako Komstok Dibl ulazi u kuću sa svojom verenicom, Mov Binčli. Mimi je bila okrenuta u drugom pravcu i tek je trebalo da primeti njegovo prisustvo. „Ponekad kažem Džordžu da i mene poseduje”, veselo nastavi Mimi, „to obožava da čuje.” Imala je taj način da sve što kaže zvuči tajnovito i nagnuvši se ka Džejni, dodirujući joj ruku, reče, „Nemoj nikada da se udaješ, Džejni, ili bar ne dok to apsolutno ne budeš morala. Previše je dosadno. Ali Selden je drugačiji - skoro je savršen - u svakom slučaju, 25

dorothy555&meteori

čula sam da stvarno čita knjige. Džordž ne čita ništa osim, naravno, ako nema znak dolara na sebi. Mislim da je studirao književnost na Harvardu.” Džejni je mogla da oseti Komstokov pogled na svojim leđima. Nakrivivši glavu u stranu i ispuštajući zvonki osmeh - test koji je prekopirala od Mimi pre nekoliko godina - ona reče, „Džordž?” „Ma ne nego Selden”, reče Mimi. „Džordž je išao na Harvard ali kunem ti se da se to uopšte ne primećuje... samo ga pogledaj!” Bacila je pogled na neupadljivog muškarca srednje visine, koji je u jednoj ruci držao zapaljenu cigaru dok je drugom krišom ubacivao kreker sa račićima u usta. „Džordže!” doviknu Mimi sa drugog kraja sobe. Džordž podignu glavu sa osećajem krivice i uzevši maramicu sa poslužavnika koju mu je ponudila uniformisana konobarica, obrisa usta i odšeta dalje. Kada ga je ugledala u belim pantalonama i momarsko plavom blejzeru sa zlatnim dugmićima, Džejni je morala da prizna da je sve ono što su pričali za njega bilo istina: Njegova pojava je bila tako dosadna i obična da ste mogli da se zapitate da li ćete ga prepoznati sledeći put kada ga budete sreli. Čak su i njegove oči izgledale kao da su umetnute na serijskoj montažnoj traci. „Dragi”, reče Mimi, uzdahnuvši duboko. „Znaš da ne smeš da pušiš i da jedeš u isto vreme... šta će reći mama?” „Srećom, mama je umrla, sumnjam da može nešto da kaže”, odgovori Džordž. „Muževi su kao deca”, reče Mimi. „Tako nešto ti ljudi stalno govore ali im nikada ne poveruješ dok se sama ne udaš. Džordže, jesi li upoznao Džejni Vilkoks?” Džordž obrisa ruku o svoju maramicu i ispruži pet debeljuškastih prstiju. „Ne poznajem vas ali znam sve o vama”, reče on. I onda, bez najave, upita, „Kako je to kada znate da vas je pola Amerike videlo u donjem vešu?” „Džordže!” uzviknu Mimi. „Ja sam hteo da postavim isto pitanje”, reče Rupert. „Možda bi trebalo da probate”, odgovori Džejni. „Bojim se da bih postao još veća meta podsmeha nego što sam sada”, reče Rupert a Mimi dobaci, „Džordže, kunem ti se dragi, da nisi toliko bogat, zatražila bih razvod.” Mimi se potom okrenula i ugledala Komstoka i Mov. Džejni je uhvatila Komstokov pogled i brzo okrenula glavu. 26

dorothy555&meteori

Neminovan trenutak susreta je bio odložen u trenutku kada je Mimi rekla, „Ruperte, dragi, hajde da se javiš Mov, hoćeš li? Užasno je zaljubljena u tebe, ali obećavam da ću te poštedeti za večerom.” Okrenuviši se prema Džordžu ona reče, „A ti dragi, ako planiraš da budeš grub prema našim gostima, možeš li bar da budeš od koristi? Džejni treba piće.” I odvlačeći Ruperta ostavi Džejni sa Džordžom. Dok je vodio kroz kitnjasto dekorisanu dnevnu sobu, počeo je da brblja o renoviranju ali je Džejni vrlo brzo izgubila interesovanje. Ponele su je sopstvene misli o tome kako je brak Mimi i Džordža bio upravo ona vrsta zajednice koju je pokušavala da izbegne celog svog života. Ovo nije bilo sasvim tačno, s obzirom da nijedan muškarac - bogat ili siromašan - još uvek nije izrazio želju da se njom oženi. Ali upravo sada, kada je prisiljena da sluša kako Džordž ne prestaje da priča o troškovima različitih vrsta popločavanja soba, izgledalo joj je kao blagoslov i pitala se zašto je fantastična Mimi Kilroj poklekla i udala se za Džordža Pekstona. On u suštini nije bio toliko grozan - generalno posmatrajući, Džejni je videla da je imao nagoveštaj smisla za humor - ali i to da je u potpunosti bio van svog elementa. Sve to nije slutilo na dobro ni u slučaju „savršenog” Seldena Rouza: Svakako nije mnogo obećavao budući da je bio Džordžov dobar prijatelj. Pošto Džordž nije prestajao da priča - bila je ubeđena da je govorio o metodama pakovanja za špediciju nameštaja od Evrope do Amerike, tema o kojoj ona nije znala baš ništa, niti je to ikada zanimalo - ugledala je Pipi Mos pored francuskih vrata prema terasi što je odmah podsetilo na slatkog mladića kog je videla s njom u kolima. U tom trenutku nigde ga nije videla ali to nije značilo da nije bio na zabavi. Uz izvinjenje da joj je potreban svež vazduh, Džejni je odšetala do Pipi a zatim, kada se našla skoro iznad nje, počela da se pravi kako je upravo tada primetila. Namestivši lice u jedno od prijatnih iznenađenja, ona reče, „Pipi?” Pipi pogleda u nju sa izrazom koji je bio tipičan za sve poznate ljude: mešavina zadovoljstva što je prepoznata i straha da je ne napadne fanatični obožavalac. Džejni umalo nije frknula sa prezirom - u sebi, Pipi nije bila dovoljno poznata da bi montirala takav pogled ali ona svejedno ispruži ruku i reče, „Džejni Vilkoks.” „Oh”, reče Pipi. Džejni je mogla da vidi kako Pipi nije imala pojma ko je ona, što je još više nerviralo jer u normalnim uslovima Džejni ne bi gubila vreme sa kepecom kao što je bila Pipi - osim toga, nije bilo ničeg što je Pipi mogla da učini za nju. U tom momentu je umirala od želje da

27

dorothy555&meteori

sazna bar kako se zvao tip koji je tog popodneva bio sa Pipi, stoga reče, „Sećaš se? Upoznale smo se... o Bože, ne mogu da se setim gde...” „Ja uglavnom ne mogu da se setim koji je dan”, složi se Pipi, klimajući glavom. „Mislim da ste me danas popodne pretekli na Long Ajlend autoputu.” Pipi otvori usta setivši se tog trenutka i kao da je napokon shvatila ko je Džejni. „Sigurno jesmo”, reče ona. „Pretekli smo skoro svakoga. Videla si me? Bila sam u zelenom ferariju. “Džejni oćuta očiglednost njene primedbe i reče, „Obožavam ta kola.” „Ja takođe”, reče Pipi. „Volela bih da je moj ali ne mogu to sebi da priuštim.” „Pripadaju tvom dečku?” „O ne. Mislim, kola su njegova ali nije mi dečko. Ne još, mislim... On je polo igrač”, reče Pipi bez daha, kao da to sve objašnjava. Džejni mudro klimnu, znajući da je sirota mala Pipi, sa svojim mišjim licem i očima koje su bile previše blizu, imala slabe šanse i glasom punim saosećanja ona reče, „Trebalo je da ga dovedeš na zabavu.” „Htela sam, ali nisam mogla”, reče Pipi u agoniji. „Morao je da ide na večeru sa nekim starijim momkom... Haroldom nešto...?, „Haroldom Vejnom?” reče Džejni, pokušavajući da prikrije svoje uzbuđenje. Harold Vejn je bio još jedan njen bivši ljubavnik ali i dobar prijatelj - moraće sutra da pozove Harolda i sazna sve o misterioznom polo igraču. „Kako se zove?” neusiljeno upita ona. „Ne mogu da se setim. Harold...?” „O, poznajem Harolda”, reče Džejni, nadmoćno se smeškajući. „Mislila sam na polo igrača.” „Na Zizija?” upita Pipi, ubrzo shvatajući šta je trebalo da kaže. „Ionako ga svi tako zovu. Ali nisam saznala da li ima prezime ili ne...” „Stvarno”, reče Džejni, hladno će smeškajući. Pipi je bila tako glupa, pomisli ona, i sada, kada je postigla svoj cilj, htela je da se izvuče. Okrenuvši glavu ugledala je spas u obliku Ruperta Džeksona. On je očigledno tražio nju, s obzirom da joj je odmah prišao i šaljivo prekoreo, „Gospođice Vilkoks, bili ste nevaljali. Upravo sam otkrio da poznajete onu gnjidu, Pitera Kenona. Je li tačno da ste se s njim u stvari zabavljali?” 28

dorothy555&meteori

Džejni je više odgovaralo da Rupert nije saznao tu informaciju, ali u Njujorku je prosto bilo nemoguće sačuvati tajnu, i drugo, njenu preneraženost brzo je zamenilo prijatno saznanje da je Rupert Džekson definitivno bio zainteresovan za nju. „Zaista”, neozbiljno reče ona. „Izlazila sam s njim kao i sa svima ostalima. Na kratko.” „Nestašni ste”, reče Rupert, vrisnuvši od zadovoljstva. Njegov glas privukao je pažnju skoro svih prisutnih u sobi, i on reče, „Ujka Rupertu moraš da ispričaš sve o tome.” Potom je, u punom jeku zabave, uzeo za ruku i odveo u zabačeni ugao terase. Zabava je rasla i širila se, a uzvici „Zar nije predivno veče?” odzvanjali su terasom, kao da su se gosti podesili prema vremenu a ne prema majci prirodi. Ali ko ne bi želeo da iskoristi takvo veče? Svež noćni vazduh, pun mesec i blagi povetarac sa Atlantika. Nežno pirkanje vetra mešalo se sa laganom muzikom sa podijuma, podižući zvonku buku i noseći je kao čarobnu prašinu daleko u noć. Saksije sa voćkama u cvatu, potkresanih grana tako da su podsećale na lilihip, bile su raspoređene duž bele balustrade u identičnim razmacima gde je, zaklonjena sa dva do tri drveta, sada stajala Džejni Vilkoks. Na trenutak daleko od gužve, Džejni je bila u svojoj najboljoj pozi, tri-četvrtine anfas okrenuta prema okeanu. Ruke su joj se odmarale na ogradi dok se blago naginjala preko ograde, uzdignute glave i izvijenih leđa, tako da su joj grudi bile naročito istaknute. Nakrivila je glavu malo unazad i zatvorila oči, udišući noćni vazduh i znajući da na taj način odaje utisak ljupke mlade žene udubljene u svoje misli. Međutim, misli su joj bile uskomešane. Veče je za nju, shvati ona, na svaki mogući način bilo prilično uspešno: Pred njom je bio dug i obećavajući razgovor sa Rupertom Džeksonom, zatim je Mimi upoznala sa novim odgovornim urednikom magazina Harpers Bazar, koji je nagovestio da bi iskoristio Džejni za naslovnu stranu. Svih godina provedenih u svetu manekenstva, Džejni nikada nije bila na naslovnoj strani magazina, čudeći se kapricioznosti života jer čim se dogodi jedna dobra stvar, ostale dobre stvari kao da je prate. Zatim je tu bila Mimi lično. Džejni se pitala zašto je sumnjala u nju svih ovih godina - kao i većina ljudi, Mimi je, kada je malo bolje upoznate, bila savršeno fina. Džejni je proletelo kroz glavu da je krivica možda bila njena - možda je Mimi jednostavno sumnjala da Džejni nju 29

dorothy555&meteori

nije volela. Ali to je bila sjajna stvar u vezi sa Njujorkom: Godine loše krvi mogu da budu zaboravljene nakon samo jednog prijateljskog gesta, prećutnim razumevanjem da nikada nikome ne moramo da priznamo prvobitni neprijateljski odnos. Srknula je šampanjac gledajući u okean. Udaljavanje od gužve bio je njen stari trik za zabave koji je smišljeno koristila kako bi zainteresovanom muškarcu dozvolila da joj priđe. Ne skidajući pogled sa okeana, pitala se koju vrstu ribe će upecati kada je iznenada čula poznati mada ne i sasvim dobrodošao glas, „Vidi, vidi. Džejni Vilkoks. Glavom i bradom.” Bio je to Bil Vestakot, scenarista. „Isuse, Džejni”, reče on, prilazeći joj. „Ne mogu da prođem ulicama Njujorka a da ne ugledam tvoju prokletu sliku. Šta se do đavola dešava?” Ovo bi trebalo da bude zadovoljavajuće, ali s obzirom da dolazi od Bila zvučalo je nekako ogorčeno, podsećajući je na sve one prilike od ranije kada joj je Bil dosađivao. Poprimivši blago podrugljiv ton, ona reče, „Bile! Šta ti radiš ovde?” kao da je bila iznenađena time što je bio pozvan na šta on reče, „Zašto ne bih bio ovde?” Džejni se nadmeno nasmeja i reče, „Nema razloga da ne budeš ovde, samo sam iznenađena, to je sve.” Prišavši bliže, znatno tišim glasom ona reče, „Mislila sam da ne voliš Mimi Kilroj.” Bil nije zagrizao. „Pobogu, Džejni”, reče on. „Možda sam sa njom imao nekih nesuglasica tokom godina, ali Mimi je jedna od mojih najstarijih prijateljica.” „Ah da”, reče Džejni, osmehnuvši se sarkastično. „Zaboravila sam.” „To me podsetilo da si ti ta koja je imala problem sa njom”, nemarno nastavi Bil. „'Ružna je i matora, i ne mogu da verujem da ljudi još uvek obraćaju pažnju na nju,' mislim da su to bile tvoje reči.” Džejni ustuknu jedan korak. „Ja to nikada nisam rekla”, zašišta ona, pokušavajući da se skoni iza saksije sa voćkom. Zašto je konstantno ovako sa Bilom? Nekako je uvek uspevao da preokrene razgovor kao da je ona za sve kriva, nije bilo fer. „Jesi, rekla si”, reče on. „Ali neću da te krivim. Živim dovoljno dugo u Njujorku da bih razumeo kako te stvari fukncionišu. Sada si ti kraljica zabave - zašto ti ne bi bila nova najbolja prijateljica Mimi Kilroj?” „Daleko sam od njene najbolje prijateljice”, iznervirano reče Džejni. 30

dorothy555&meteori

„Bićeš”, nonšalantno reče Bil. „Ti nikada ne propuštaš priliku da preuzmeš vođstvo.” Fiksirajući je svojim prodornim poglednom, on nastavi, „Ni Mimi nikada nije propuštala priliku da zavede najnoviju zvezdu...” „O, molim te Bile”, reče Džejni sa prizvukom gađenja odajući utisak da nema nameru da ga udostoji svog odgovora. Bil je bio uporan. „I, šta je hteo Rupert Džekson?” upita on, otvoreno se kezeći. Dakle u tome je stvar, pomisli ona. Upravo tako: Stara ljubomora. Bil, koji je bio oženjen ludom ženom i imao dvoje dece, bio je njen ljubavnik dva leta za redom. Nije hteo da ostavi svoju ženu, ali sa tipičnim muškim egoizmom, nije mogao ni da podnese da Džejni ima druge momke. Prošlog leta, Bil je skoro poludeo kada je saznao da se viđa sa Komstokom Diblom i namirisavši priliku da ga isprovocira, ona zavodljivo reče, „Šta misliš šta je hteo?” Umesto ljubomorne reakcije, naravno, Bil se glasno nasmejao. „Ne znam, ali verovano ne ono što ti misliš.” „O stvarno?” upita ona, izvijajući obrve u neverici. „Samo iznosim ono što je očigledno”, reče Bil uz trijumfalan osmeh. „Rupert Džekson je gej. Svi u Holivudu to znaju. Verenica je samo maska.” Džejni uzdahnu i besno se okrenu prema njemu. „Ne mogu da verujem da si toliko kvaran, Bile. Samo zato što tvoja karijera stoji u mestu...” Htela je da nastavi ali je samu sebe ućutkala. „Pod jedan, upravo sam prodao scenario Univerzalu. Tako da je moja karijera na odličnom putu, hvala lepo”, zajedljivo reče on. „I pod dva, zašto više ne prestaneš da se braniš? Nisu svi nameračili da se dočepaju tebe... U stvari, samo sam pokušao prijateljski da te upozorim. Mali savet koji će te sprečiti da napraviš od sebe budalu sa Rupertom Džeksonom, kao što si prošlog leta uradila sa Komstokom Diblom. Koliko se sećam upravo ja sam ti rekao da je bio veren...” „Oženjen. Rekao si da je oženjen”, reče Džejni. „U čemu je razlika? Stvar je u tome da je bio sa nekom drugom...” Znala je, pomisli ona, ali su njegove reči jednostavno delovale kao mali šok, podsećajući je na neprijatan razgovor koji je tog popodneva vodila sa Komstokom. Međutim, nije želela da Bil vidi koliko je pogodio i pogledavši ga, zajedljivo reče, „Pa šta, Bile? Kako to nisi primetio da je većina muškaraca sa kojima sam bila već imalo neku drugu?” 31

dorothy555&meteori

A zatim, kao da je osećao njenu nesigurnost, naoštrivši se za sledeći ubod, Bil je nonšalatno upita, „Uostalom, šta se desilo sa onim scenarijom koji si pisala za njega?” Na trenutak, ovo je bio tako očigledan i neprijatan udarac, sve što je Džejni padalo na pamet bilo je pitanje zašto je Bil bio toliko zao. Oduvek je mislila da je Bil bio težak, ali nije mogla da pretpostavi da je mogao da bude ovako smišljeno neprijatan. Površina njujorških društvenih interakcija bila je glatka i sjajna kao kocka leda, ali ispod nje gmizale su vodene zmije i krvoločni krokodili - i dok je znala da je svaki čovek automatski postajao ljubomoran na uspeh onog drugog, pa čak i na ženu, nikada nije ni pomislila da će Bil spadati u tu kategoriju. Za momenat, smirila je sebe osećajući sažaljenje prema Bilu, nažalost postao je tako jadan. I onda, sležući ramenima na njegov komentar kao da i nije imao nikakvu važnost, ona ravnodušno reče, „Na šta misliš?” On prekrsti ruke i agresivno se nagnu prema njoj. „Mislio sam da je prošlog leta veliki plan bio da postaneš poznati holivudski scenarista. Zar mi nisi rekla da ti je Komstok platio da napišeš scenario?” „U stvari, jeste”, reče Džejni, stežući ramenima kao da ne razume na šta cilja. „Pa, jesi li ga završila? Hoće li od njega napraviti veliki holivudski film sa tobom kao glavnom zvezdom?” „O da”, nasmeja se ona, pokušavajući da od svega napravi šalu. Ali iznutra se kidala. Tokom vrtoglavog uspeha u proteklih nekoliko meseci uspela je da zaboravi sve o tome da joj je Komstok prošlog leta platio 30 000 dolara da napiše scenario. Nije mogla da podnese činjenicu da nije uspela, naročito u nečemu što je oduvek smatrala lakim, i prošlog leta, u pokušaju da ponizi Bila, beskrajno se hvalisala o tome kako dobro napreduje njeno pisanje scenarija i kako će biti sjajan. Sada se našla u neobranom grožđu, primorana da mu se pravda. „Dakle?” zahtevao je on. „Dakle šta?” „Jesi li ga bar završila?” upita on nadmenim glasom, kao da je već znao da nije. „Pri kraju sam druge verzije.” Ovo je bila kompletna laž, ali nije imala izbora. Bil joj je sve vreme pričao da nije sposobna za pisanje i sada nije bilo šanse da mu pruži to zadovoljstvo otkrivši mu da je bio u pravu.

32

dorothy555&meteori

„Stvarao?” reče on, kao da joj ništa ne veruje. „Moraćeš da mi daš da ga pročitam.” „Naravno da hoću”, reče ona. Pogledali su se u oči, zarobljeni u pat poziciji - uostalom, Bil nije mogao da dokaže da ona nije napisala scenario - a Džejni je načinila korak napred, pokazujući da je time razgovor završen. U tom trenutku doživela je još jedan šok: Ne primećujući ih, u susret im je dolazio Komstok Dibl lično, udubljen u razgovor preko svog mobilnog telefona. Za nekoliko sekundi zakoračiće na balustradu na samo par metara od njih. Znala je da bi Bil bio dovoljno maliciozan da načne temu o njenom scenariju. Šta će Komstok da kaže? Pogledala je oko sebe u potrazi za rešenjem ali bila je u klopci - zablokirana između voćki i balustrade, mogla je ili da prevrne Bila ili da preskoči ogradu. Bil je uhvatio ogorčenost na njenom licu i okrenuo se da vidi šta je uzrok tome. Komstok još uvek nije imao pojma da su oni tu. Lice mu je bilo crveno od besa, obliveno uobičajenim slojem debelog znoja. Povišenim glasom on reče, „Ako misle da mogu tek tako da me uvuku u to sranje onda neka se pripreme na nešto drugo... Sjebaću im decu, za Boga miloga.” Bučno prekinuvši vezu na mobilnom telefonu, iznenada se okrenuo i ugledao ih. Oči su mu se suzile a usne iskrivile u zloban kez, otkrivajući dva prednja, užasno razdvojena zuba; Džejni je imala tajnu teoriju da se njegova majka opijala dok je bila trudna i zato je Komstok Dibl, koji je bio visok samo 1,70, bolovao od fatalnog alkoholnog sindroma. Potom je, na vrhuncu konfuzije, shvatila da se nije smejao zbog nje već zbog Bila i da nije nameravao da je prepozna. „Vestakote”, reče Komstok, pružajući ruku. „Ortaci u Univerzalu mi kažu da si učinio odličan posao sa onim scenariom.” Bil se odjednom pretvorio u holivudskog profesionalca, prekrstivši ruke u stavu sa raširenim nogama, tako da više nije nadvisivao Komstoka. „Upravo su dali zeleno svetlo”, reče Bil. „Rupert Džekson je pristao da glumi...” „Stvarno?” reče Komstok. „Obožavam Ruperta i dobar je glumac, ali imaćete problema da ga izvučete iz kreveta pre jedanaest...” „Čuo sam za to”, reče Bil. Džejni, ne mogavši više da izdrži, prkosno reče, „Malopre sam se ispričala sa njim i mislim da je presladak...” 33

dorothy555&meteori

Tek kada je izgovorila ove reči, shvatila je kako glupo zvuče, ali nije mnogo brinula. Nije nameravala dalje da stoji tu i trpi da je obojica ignorišu. Pogledala je jednog pa drugog muškarca sa izrazom na koji kao da ih je izazivao da joj se suprotstave. Bil je pogledao u nju blago iznenađen dok je Komstok zurio u prazno, kao da je nikada ranije nije video, praveći se kao da ne razume šta je rekla. „Ovaj...?” zamuca ona. Utom Bil, ne pokušavajući da prikrije koliko ga sve ovo zabavlja, reče, „Komstoče, čuo si za ljupku i talentovanu Džejni Vilkoks, zar ne?” „Još nisam imao to zadovoljstvo”, reče on. Njegove reči bile su dovoljno mlake ali izraz lica je govorio: Ako se budeš zajebavala sa mnom, slomiću ti kosti. Ispružio je ruku koju je Džejni, drhteći od besa, prihvatila. Kako se usuđuje ovo da joj radi, i to pred Bilom, koji zna da su njih dvoje bili u vezi. Još uvek je bila u fazi smišljanja odgovora kada je Komstoku zazvonio mobilni telefon i on se okrenu od nje kao da se ne događa ništa mimo uobičajenih problema dinamičnog filmskog producenta, i reče Bilu, „Izvini, posao. Ne ostavljaju vas na miru, bez obzira gde se nalazite.” „Vremenska razlika”, reče Bil. „Probaj Australiju.” „Jesam”, reče Komstok, i stavljajući mobilni telefon na uvo, dreknu u njega, „Da?” i poče da se udaljava. Sve što je Džejni mogla da misli jeste da je Komstok odlazio nekažnjen, i ona koraknu prema njemu, nameravajući da mu to stavi do znanja. Bil je zaustavio; kao što je i očekivala, čim se Komstok udaljio dovoljno daleko, ovaj je počeo da je ismeva. „Zar ti nisi spavala s njim?” podrugljivo upita on. „Jebote, šta si mu uradila - ugrizla ga za kitu?” Tuce bezobraznih odgovora proletelo joj je kroz glavu, ali Džejni je uhvatila njegov izraz lica i oklevala. Previše je uživao u njenoj očiglednoj ogorčenosti i instikt joj je govorio da je izliv besa bilo upravo ono čemu se nadao. Sagnula je glavu, dureći se kao povređeno dete, gledajući ga kroz duge crne trepavice. Suočen sa ovom ženskom pokornošću, Bil instiktivno zauze zaštitnički stav i nežno joj stavi ruku oko ramena. „Ma daj, Vilkoksova”, reče on. „Šalio sam se, svi znaju da je Komstok serator. Nema smisla da se nerviraš zbog takvog čoveka, osim ako ne moraš, uostalom, previše si dobra da bi spavala sa tako odvratnim malim ljigavkom...”

34

dorothy555&meteori

„Ne nerviram se”, insistirala je. A zatim, osetivši odjednom da je Bil jedina osoba koja bi mogla da je razume, ona izvali, „Spavala sam s njim samo zato što sam mislila da će to biti dobro za posao!” Bilovo lice se razvuklo od iznenađenja na njen neočekivani izliv iskrenosti, i on se nameja. „Bojim se da se ne slažem sa tobom”, reče on. „Ali to je verovatno najiskrenija stvar koju si rekla u poslednjih nekoliko godina.” Džejni ga pogleda, shvativši najednom da je uhvaćena. Osim toga, zvanično je ubedila sebe da je zaljubljena u Komstoka i verovatno je Bilu rekla istu stvar. „Ako smatraš da sam lažov...”, reče ona. „Ma, ne smatram ja ništa. Iznosim činjenice”, reče Bil. „Ti jesi lažov ali najgore od svega je što lažeš sebe...” „Blagi bože. Vas dvoje izgledate kao da ste usred ljubavne svađe”, reče Mimi, stvorivši se iza njih. Džejni drsko pogleda u Bila, ljuta što su nesvesno uhvaćeni u tako očiglednom intimnom razgovoru. Bil je bio opasan; ubuduće će biti mnogo pažljivija i neće mu dozvoliti da je satera u svoj ćorsokak uostalom, dopuštala mu je to i ranije i svaki put bi završili u krevetu. Međutim, Bil se nije dao zbuniti: Nonšalantno je tutnuo ruke u džepove i, naslonivši se na ogradu, rekao, „Džejni i ja smo stari prijatelji. Uvek se svađamo kao brat i sestra.” Mimi osmotri Džejni sa simpatijom. „Bojim se da je to Bilova definicija prijateljstva”, reče ona. „Sa mnom se svađa još od onda kada smo se zajedno igrali u pesku.” „Samo zato što mi nisi dala da se igram sa tvojim lopaticama”, reče Bil. „Onda si bio pravi siledžija i nimalo se nisi promenio”, brzo uzvrati Mimi. „U svakom slučaju, došla sam da vam kažem da je večera postavljena... Džejni, ti sediš pored Seldena Rouza...” Na pomen imena Selden Rouz, Bil se iznenada zlobno nasmeja. „Džejni će ga pojesti za doručak”, reče on. „Bile. Prestani”, reče Mimi, uputivši mu pogled upozorenja. Utom, sa pogledom koji je govorio da bi Džejni trebalo da je prati, ona reče, „Ne znam šta se događa sa Bilom. Kao da je svakoga dana sve kvarniji. Misliš li da ima problema sa novcem?” Džejni nije imala pojma, Bila je poznavala samo dve godine i uvek je bio ovakav. Ali nije bilo razloga da to kaže Mimi, stoga reče, „Mislim da Bil mrzi žene, tačka.” 35

dorothy555&meteori

Mimi zastade i iznenađeno je pogleda. „Znaš, mislim da si potpuno u pravu.” „Sigurna sam da to ima veze sa njegovom ženom”, reče Džejni, značajno je pogledavši. Mimi se osmehnu i zaverenčki uze Džejni za ruku. „Sigurna sam da ima”, šapnu ona. „Jadna Helen. Nekada je bila tako dobra devojka...” Dok su zajedno ulazile u sobu za ručavanje, uvređenost usled neprijatnog susreta sa Komstokom i Bilom počela je da bledi. Osim toga, večeras ionako nije bilo nikog važnijeg u prostoriji od Mimi Kilroj - a Mimi je tretirala kao da je jedna od njenih najboljih prijateljica. Njeno zadovoljstvo bilo je potpuno kada je Mimi pokazala na mesto u sredini sobe i rekla, „Stigli smo, Džejni. Nadam se da nemaš ništa protiv ali stavila sam te da sediš za mojim stolom.”

36

dorothy555&meteori

3 Tri dana kasnije, malo posle jedan sat popodne, Peti Vilkoks je sedela na klupi ispred prodavnice Ralf Loren u Istočnom Hemptonu, čekajući svoju sestru Džejni. Peti se pitala, znajući da će Džejni kasniti, zašto je požurila iz kuće da bi stigla na dogovoreno mesto tačno u jedan sat, kada je i trebalo da se nađu. Ne samo zato, pomisli ona, beznadežno gledajući niz ulicu, što se ponadala da će Džejni stići na vreme, već zbog toga što je tokom razgovora sa njom, Peti zaprepastila. Imale su tipičan odnos starija sestra - mlađa sestra i bilo je trenutaka kada se Peti pomalo plašila Džejni... Tog jutra, oko jedanaest sati, Džejni je pozvala i uobičajeno veselim glasom, koji je nagoveštavao kako je sve u njenom životu bilo fantastično, hvala lepo, pitajući Peti da li hoće tog popodneva da ide s njom u šoping. „Ne znam”, oklevajući je rekla Peti. „Mislim da nije prikladno.” Džejnin smeh joj je govorio koliko je bila smešna. „Ne moraš ništa da kupuješ.” „Nije to”, bila je uporna Peti. „Nisam sigurna da li je pravi trenutak za šoping.” „Još nije došlo dotle da te fotografi svuda prate, Peti. Mislim, niko te neće prepoznati.” Ne, pomisli Peti, ali će svakako prepoznati Džejni, i mada Peti nije imala nikakve dokaze za to, proletelo joj je kroz glavu da bi Džejni verovatno bila u stanju da pozove jednog od kolumnista trač rubrika i prijavi kako je žena rok muzičara Digera, koga je Piter Kenon ojadio za milion dolara, otišla u Ralf Loren u šoping. A zatim, kao i svaki put kada bi je obuzele loše misli u vezi sa Džejni, Peti je osetila grižu savesti i taj deo nje je pristao da se sretne sa Džejni u jedan sat. I sada, gladna i pomalo iznervirana, Peti je gledala oko sebe i razmišljala o tome kako će da kupi sladoled u kornetu. Ubrzo je shvatila da ni to neće moći, jer ako Džejni vidi da Peti jede sladoled u kornetu, uputiće joj „pogled”. Tog naročitog dana, uz sve ostalo sa čim se nosila, Peti nije morala da se podseća na svoje mane. 37

dorothy555&meteori

Bolje da gladuje nego da je Džejni podseća na činjenicu kako bi verovano bilo dobro da izgubi tri do četiri kilograma. Naravno, Diger se ne bi složio. Gledajući uz ulicu prema bioskopu (davao se Bag of Bones10, jedan od Komstokovih filmova), razmišljala je o tome kako joj je Diger uvek govorio da podržava svoju sestru, iako ova trenutno nije bila preterano oduševljena Digerom, osim toga, Diger nije poznavao Džejni toliko dobro kao ona. Diger je bio jedini muškarac za kog je znala, a da je bio misteriozno imun na Džejnin šarm - i pošto je priznavala da ako to nije bio jedan od razloga što se udala za njega, svakako je bila jedna od stvari koje su je učinile sličnom njemu. To je takođe značilo da Diger nikada nije mogao da shvati način na koji je zaista volela Džejni. Prava istina je bila da je dok se ponekad plašila Džejni, istovremeno se podjednako plašila za nju. Imala je u sebi nešto zavodljivo, ali to je bila opasna vrsta zavodljivosti, zato što je bilo neminovno da Džejni poznaje način kako da uništi svakoga s kim bi se spetljala. Bila je to činjenica koje bezbrižna Džejni očigledno nije bila svesna i bilo je trenutaka kada Peti nije mogla a da ne poželi da joj se dogodi nešto loše kako bi naučila svoju lekciju, mada nije bila sasvim sigurna kako bi ta lekcija izgledala. A onda bi osećala grižu savesti, zato što joj je Džejni bila sestra i niko ne bi smeo tako nešto da želi svojoj sestri. Još kao dete, Džejni nisu smatrali sasvim normalnom, pomisli Peti, ustajući sa klupe, bacajući pogled niz ulicu. Oduvek je posedovala neku vrstu savršene ravnodušnosti: Svakog leta na sportskim igralištima, dok bi ostala deca plivala ili igrala tenis, Džejni koja je bila debela, nimalo atletski građena i nije volela da se skida u kupaći kostim (e to je prava ironija), sedela bi za drvenim stolom u prirodi i igrala karte. Drugi klinci su pokušali da joj budu prijatelji ali Džejni bi ih samo grubo otkačila. Zaista nije bilo iznenađujuće što je cela porodica osetila olakšanje kada je Džejni u šesnaestoj godini primljena u Fordovu agenciju za manekene. Tog prvog leta, Džejni je bila odsutna tri meseca i Peti ga se seća kao najboljeg leta u svom životu - pobedila je u plivanju na državnom takmičenju za decu do dvanaest godina - i po prvi put se niko u njihovoj porodici nije potukao. Narednog leta, Džejni je tobože otišla zauvek. Ali na kraju je to ispalo više loše nego dobro, mada niko u porodici nikada nije pričao o tome niti rekao zašto, uključujući Džejni. Sve što je Peti znala bilo je da nikada neće zaboraviti kraj tog drugog 10

Bag o' Bones - Vreća kostiju 38

dorothy555&meteori

leta, kada je Džejni imala osamnaest i kada se vratila kući iz južne Francuske, promenjena iz korena, kao da je otišla na drugu planetu i vratila se kao vanzemaljac. Nosila je Luis Viton kofer i garderobu francuskih i italijanskih dizajnera, imala je Šanel torbicu i cipele Manolo Blahnik, a u dugim popodnevnim satima pokazivala je Peti svoje stvari, objašnjavajući joj koliko su koštale. Peti se setila da je samo jedna torbica koštala 2 000 dolara i kada je uplašeno pogledala - Džejni joj je rekla tim novim glasom koji je usvojila zajedno sa lažnim evropskim akcentom - kako ne vredi živeti ako ne možeš da imaš ono najbolje što može da se ponudi. Peti se sa uzdahom vratila na klupu. Bio je ponedeljak popodne u junu, glavna ulica u Istočnom Hemptonu nije bila naročito puna, ali Peti je počela da se oseća neprijatno. Prošao je mercedes, zatim rendž rover pa leksus; izgledalo je kao da niko na Hemptonima nije imao kola koja su koštala manje od 100 000 dolara. Podsetila je sebe da je njen mercedes bio podjednako skup ali je bar malo doprineo da se ne oseća kao uljez mada zaista, koliko god da se trudila, nije mogla da izgradi osećaj kao da pripada tom svetu. Baš kao mercedes, koji je platio Diger, tako da nije ni bio stvarno njen. Možda je problem bio u tome što je sve to bilo malo previše savršeno, pomisli ona; sa preterano održavanim antičkim kućama poredanim na početku ulice Mejn koje su se na kraju mešale sa prastarim belim zgradama u kojima su bile smeštene skupe prodavnice. Ili je možda celo to mesto prosto pucalo od bogatstva: Prozori na agenciji za nekretnine ispred koje se nalazio snimak imanja od 10 miliona dolara iz ptičje perspektive, dok je prodavnica ženskog donjeg rublja, odmah pored, prodavala pamučne gaćice od 150 dolara. Možda pravi razlog boravka na Hemptonima i nije zaista bilo bežanje od Njujorka jer ste u svakom momentu mogli da naletite na neželjenog poznanika. Naravno, to se i dogodilo. Petine misli prekinuo je pištav stakato glas koji je vrištao u mobilni telefon: „Ali rekla sam ti da ga ne puštaš! Klijent je razjaren!” u tom trenutku, zdepasta figura Rodici Dirdram iskrsnu iza drveta. Rodici je bila jedna od onih devojaka za odnose sa javnošću čije fotografije su se u poslednje vreme objavile na naslovnim stranama magazina Njujork; imala je isto godina kao Peti - dvadeset osam - i, zahvaljujući novcu svoje majke vodila je svoju PR11 agenciju pod 11

PR - public relations - odnosi sa javnošću 39

dorothy555&meteori

imenom Dici Prodakšn. Rodici je mogla da završi u francuskom zatvoru zahvaljujući jezivom incidentu na brodu u južnoj Francuskoj kada je nekoliko njenih prijatelja polomilo ruke i noge za vreme Ekstazi festivala koji je organizovala Rodici lično, ali trenutno joj se nije događalo ništa loše i smatrali su je kraljicom njujorških žurki, devojkom odgovornom za organizaciju većine pikantnih zabava na koje je dovodila najbolje goste. Njen poslednji događaj bio je prilično smešan ekstravagantni hepening koji je uključivao pse obučene u jedinstvenu pseću odeću, kada je uspela da ubedi nekoliko filmskih zvezda da se pojave. Peti je znala, ako je Rodici primeti, da je propala, ali u tom trenutku bilo je kasno jer je začula Rodici kako završava razgovor sa, „OK, upravo sam ugledala Peti Vilkoks, moram da idem”, a zatim se stvorila pored nje. „Peeeeeeeeti!” vrisnula je, skrećući pažnju prolaznika. „Kaaaaako si?” „Dobro sam”, reče Peti, dok je Rodici ljubila u oba obraza. „Nisam te videla ceeeeelu večnost”, nastavi Rodici. „Šta sada radiš?” Ovo je upravo bilo pitanje koje je Peti želela da izbegne, ali pošto je to sada bilo neizbežno, ona reče, „Ništa.” „Ništa?” ponovi Rodici, kao da nije mogla da razume takav odgovor. „Baš tako. Ništa”, reče Peti. „Sada sam domaćica.” Iako je Rodicin izraz lica govorio sasvim suprotno, ona reče, „O Bože. To je taaaaaako retro. Kul.” Peti je prekrstila ruke i klimnula glavom, ali iznutra je bila ubeđena da je Rodici gledala u nju kao u neko čudovište. „Pa dobro, šta radiš po ceo dan?” upita Rodici. „O, razne stvari...”, odgovori Peti. Svakako nije nameravala da joj kaže kako je u poslednjih godinu dana pokušavala da zatrudni ali bez uspeha, da je želela da rodi dete više od svega zato što je volela svog muža, tako duboko i iskreno da je prosto bilo neminovno da prodube svoj odnos rađanjem deteta - jer kako može devojka kao Rodici da razume magične tajne mladosti, zaljubljenosti i iskrene privrženosti muškarcu? Rodici se nagnu, pokušavajući da uspostavi intimu vezu koja među njima nikada nije ni postojala, i tiho je upita, „Kako je Diger? Mislim, posle onoga sa...” „Piterom Kenonom?” reče Peti, ukočivši se. „Dobro je.”

40

dorothy555&meteori

„Super”, reče Rodici. „Ne razumem šta se dogodilo sa Piterom Kenonom, a ti? Mislim, svi su milili da je odličan momak. Svima je bio najbolji prijatelj... Sećaš se onih divljih zabava u njegovom potkrovlju? Mislim, da smo samo znali da je onaj Kristal šampanjac plaćao našim parama...” „Bez obzira”, reče Peti. „Bez obzira”, složi se Rodici, a zatim uzviknu, „Jeste li slobodni sledeći vikend? Morate da dođete na zabavu koju pravim...” „Diger ide na turneju”, odlučno je preseče Peti. „Biće odsutan dva meseca.” „Onda, ti moraš da dođeš”, insistirala je Rodici. „Jedna od mojih asistentkinja će poslati kola po tebe. Tako ćeš moći da se provodiš a da ne brineš za prevoz do kuće.” Rodici je netremice posmatrala kao neko ko ne prihvata ne za odgovor i Peti nije mogla da se pobuni. „Sjajno!” reče Rodici, a potom, sa držanjem nekog ko mora da obiđe važna mesta i sretne se sa puno ljudi, ona otvori svoj mobilni telefon i ušeta u Ralf Loren. Peti se umorno spusti na klupu, odjednom bolno svesna činjenice da će morati da sačeka još dva meseca koliko će trajati Digerova turneja, da bi mogla da zatrudni. Povrh svega, sada će biti prinuđena da ode na neku žurku koja je uopšte nije zanimala - zašto je svako u Njujorku uvek zahtevao vaše prisustvo negde ili bilo gde? - za sve je kriva Džejni zato što kasni. Kada bi Džejni bar jednom stigla na vreme, verovatno nikada ne bi natrčala na Rodici. Džejni je napokon stigla, tutnjeći uz put 27 u svom porše boksteru. Mogli ste da je čujete kako dolazi na milju odatle jer je vozila kola kao da su trkački konj - menjala je brzine tako da ste mogli da čujete kako se motor obrće i to je činila namerno, da bi je zapazili. Uvek je želela da je svi gledaju i to je Peti brinulo. Zato što u prošlosti ljudi nisu govorili lepe stvari o Džejni... Kola su se zaustavila ispred Peti i u velikom zamahu, Džejni je izašla napolje i zalupila vratima. Nosila je crvenu Prada majicu na bretele i beli džins (beli džins je ponovo bio u modi, ali Džejni ga je oduvek nosila), sa potpuno prirodnim osmehnom uopšte nije ličila na lažnu, vulgarnu namigušu koja se cerila sa bilborda, i mahnula Peti. U tom trenutku, Peti se skrasila u sebi kao i uvek kada bi pomislila nešto loše o Džejni: Osim toga, kako je neko tako lep kao Džejni mogao da bude zao?

41

dorothy555&meteori

Odjednom se osećala još gore zato što je uz cvrkutavo „ćao sestrice”, Džejni uze za ruku (više na način na koji je Mimi uzela Džejni za ruku nekoliko večeri ranije) i reče, „Slušaj, nisam htela da ti kažem preko telefona zato što sam znala da nećeš pristati, ali hoću da ti kupim nešto kod Ralfa a onda da te odvedem na ručak kod Nika & Tonija” - jedan od najekskluzivnijih restorana na Hemptonima - i Peti se ponovo osećala kao zloća. „Hoće li ti smetati ako preskočimo šoping?” upita Peti, želeći da izbegne još jedan slučajan susret sa Rodici Dirdram. „Umirem od gladi.” „Naravno da neće”, reče Džejni, a zatim prodorno gledajući u sestra upita, „Usput, kako je Diger?” Glas joj je bio nonšalantan ali očima kao da je ubadala Peti do samog mozga pokušavajući da sazna istinu, i na trenutak, Peti dobi taj užasan osećaj koji se sve više ponavljao u poslednje vreme, kao da tone. „Ovaj, on je...”, nastavi ona neubedljivo i Džejni mudro klimnu. Međutim, sa tim prećutnim slaganjem, Peti oseti da je Džejni sve razumela. I dok su hodale ulicom ka Niku & Toniju, Peti je shvatila da je zaista dobra stvar u vezi sa Džejni bila ta što je ostavljala utisak osobe kojoj možete da kažete sve svoje muke, duboke, mračne misli koje imate u svojoj glavi i ona će razumeti. Kada je imala osamnaest godina, Džejni je mislila o sebi kao o vrsti osobe koja bi mogla da ulije poverenje i ubrzo je shvatila da najveća moć leži u skupljanju informacija. Nije uvek informacija sama po sebi bila važna (što je bila greška koju je pravila većina ljudi), već činjenica da vam informacije govore razne stvari: To je stvaralo vezu između nje i poverenika - neku vrstu prećutnog prijateljskog pakta iz kog je kasnije mogla da izvuče ono što joj je potrebno. I sada, sedeći za stolom u prednjem odeljku kod Nika & Tonija, njeno lice imalo je fini izraz saosećanja, prikladan ovakvim situacijama i mada je delovala krajnje skoncentrisano, drugi delić njenog mozga bio je usredsređen na ulazna vrata. Svakog trena očekivala je dolazak Mimi Kilroj, što je zahtevalo upotrebu različitog niza njenih znatnih društvenih veština. Ranije tog jutra, Džejni je pozvala Miminu kuću želeći da joj se zahvali na lepoj zabavi. Mimi nije bila kod kuće i Džejni je, saopštavajući domaćici koja se javila na telefon kako je „veoma dobra Mimina prijateljica”, uspela da izvuče informaciju da će Mimi posle časa jahanja najverovatnije ručati kod Nika & Tonija. U tom trenutku, Džejni je takođe odlučila da ode na ručak kod Nika & Tonija. Jedini problem je 42

dorothy555&meteori

bio što nije mogla sama da ruča kod Nika & Tonija te se brzim mentalnim prebiranjem po listi mogućih partnera za ručak, odlučila za Peti. Nimalo nije oklevala kada je trebalo da iskoristi svoju sestru da bi došla do svog cilja; osim toga, nije baš da je istinski obožavala. Uvek je volela Peti, naravno, na onaj automatski način kako to ljudi rade u porodicama, ali tek je u poslednje dve godine počela da je voli na neki poseban način. Bilo je to, prisećala se, samo zato što ranije nije poznavala Peti - nikada se nisu kretale u istim krugovima dok Peti nije postala producent za VH1 i srela Digera za koga se prošle godine udala. Od tada, Džejni je počela da ceni Petinu jednostavnost i ljubaznost kao i njen osvežavajući nedostatak ambicije: Tri meseca nakon što se udala za Digera, napustila je posao u nameri da se posveti njihovom zajedničkom životu u nadi da će uskoro odgajati njihovo još nerođeno dete. Naravno, Džejni je takođe shvatala vrednost toga što ima sestru koja je udata za rok zvezdu. Iako lično nije preterano volela Digera, morala je da prizna sebi, da se Peti nekim slučajem udala za vodoinstalatera (što je Džejni jednom zamislila da je vrlo moguće) dve sestre ne bi bile ni približno bliske. I zaista, od njihove dve plave glave nakrivljene u intimi porodičnog razgovora, nije mogla da postoji lepša slika sestrinske ljubavi. Džejni je toga bila savršeno svesna - upravo je to bila slika koju je želela da zatekne Mimi, znajući da će to na nju baciti upadljivije i humanije svetlo. I tako, raspršujući takve misli daleko od sopstvenih sebičnih ciljeva, Džejni je naterala sebe da se fokusira na Peti koja se borila sa platnenom salvetom u obliku složenog origami labuda. „Peti?” reče ona. „Da?” upita Peti. „Kako si? Stvarno?” „Pa”, reče Peti, razvijajući salvetu i šireći je na svom krilu, „Dobro sam. Srela sam Rodici Dirdram kada je ulazila u Ralf Loren.” „Kako je Rodici? U suštini je volim, znaš? Mislim da je fina”, reče Džejni. „Misliš?” reče Peti. „Ja mislim da je grozna.” „Malo je odvratna”, složi se Džejni, „ali na kraju dana, sve što pokušava da uradi je da uspe kao i svi drugi. Prema meni je uvek dobra...” „Naravno da je dobra prema tebi...” „Zar prema tebi nije?”

43

dorothy555&meteori

„Pokušava da me nagovori da odem na zabavu u subotu uveče.” „Šta je u tome loše?” Džejni mahnu konobaru. „Verovatno bi trebalo da malo češće izlaziš.” „Ali zašto?” „Zašto da ne?” „U čemu je svha?” „Možda je nema. Možda je stvar u tome da ljudi izlaze da bi se družili sa svojim prijateljima.” „Ali ti ljudi čak ni ne vole jedni druge.” „Kako ti to znaš”? Ljudi nisu savršeni, kapiraš? Ograničeni su. Možda vole jedni druge koliko god mogu...” „Meni to nije dovoljno...” „Bože Peti. Šta je tu loše?” „Mislim”, reče Peti, „zašto se svi uvek toliko trude da budu kao ti ljudi... da bi dokazali kako su važni? Kada sam videla Rodici, pomislila sam da znam šta je njen problem. Ona nema nimalo poštovanja.” Džejni se osmehnu. „Ima li ovo veze sa Digerom?” „Nema”, reče Peti, pomalo uvređeno. „Razmisli o tome. Zašto uvek trči unaokolo, glasno priča preko mobilnog, kao neki veliki, kreštavi miš? Iz tog razloga, ti i ja verovatno imamo malo poštovanja. Jesi li se ikada pitala zašto nikada nismo zaista srećni?” Džejni je razmišljala o tome. Bila je to istina. Ona nikada nije bila zaista srećna. Uvek je imala pritajeni osećaj da je život na neki način prevario ali na koji način, to još nije znala. „Shvataš?” reče Peti. „To je zbog nečega što su nam mama i tata uradili kada smo bile male. Nikada nas nisu zaista ohrabrili da bilo šta uradimo. Jesi li primetila da nam nikada nisu rekli da možemo da uspemo? Da možemo da učinimo bilo šta od svojih života? „Ohrabrili su tebe, Peti”, reče Džejni. Naslonila se na stolicu. Počela je da se nervira. Peti je bila jedna od onih srećnika koji su uspeli da dobiju sve što su želeli u životu i to bez puno truda. Kada su bili deca, Peti je bila mlada ljubimica koju su obožavali i mama i tata - Peti kao da je imala poseban način komuniciranja sa oba roditelja, dok Džejni uopšte nije mogla da se poveže sa ocem i uvek je imala ratoboran odnos sa majkom - povrh svega, Peti su u stvari smatrali lepoticom. Bila je čak i čirlidersica i mada nikada nije imala naročito dobre ocene, nekako je primljena na Univerzitet u Bostonu. Džejni je proletelo kroz glavu da je Peti možda spavala sa upravnikom da bi se upisala (zato što je, morala je da prizna, ona to učinila), ali pri samom pogledu na Peti moglo se reći da je pripadala onim ženama koje nikada ne bi žrtvovale svoje moralne 44

dorothy555&meteori

vrednosti da bi napredovale. A onda je upoznala Digera i zaljubila se. Džejni zaista nikada nije bila zaljubljena, bar ne na isti način kao Peti, ali je to i dalje visoko poštovala i još uvek verovala da ako imate pravu ljubav, imate sve. Naravno, problem je bio pronaći je i ona, pomalo ogorčeno, reče, „Peti, imaš sve razloge da budeš srećna.” Peti spusti pogled na salvetu, sklanjajući svoju crvenkastoplavu kosu sa ramena - Bilo bi mnogo bolje kada bi se samo malo razvedrila, pomisli Džejni - i Peti izvali, „Jesi li ikada bila trudna?” Kakvo pitanje! pomisli Džejni i zastade na trenutak pre odgovora. „Ovaj”, reče šaljivo, „Jednom sam rekla ljudima da sam trudna...” „Ali stvarno, Džejni...” „Koliko ja znam nisam...” „Ja već godinu dana pokušavam da zatrudnim ali bez uspeha”, reče Peti. Upravo u tom momentu ušla je Mimi Kilroj. Džejni je dugo očekivala njen dolazak, ali umesto da uobičajeno odreaguje, na primer, da podigne glavu i mahanjem pozdravi Mimi, naterala je sebe da izgleda krajnje udubljeno u razgovor sa Peti. „Ali Peti”, reče ona. „Znaš da to nije važno. Svi znaju da je sasvim normalno da to traje godinu dana... Jesi li išla kod doktora?” No njene misli bile su u potpunosti usmerene ka Mimi. Vozeći se kući sa Mimine zabave u petak uveče, Džejni je doživela proviđenje. Nikada nije imala puno ženskih prijatelja, ali najednom je shvatila vrednost prijateljice kao što je bila Mimi - shvativši da bi Mimino prijateljstvo moglo da bude mnogo korisnije od mnogih veza koje je forsirala sa moćnim muškarcima. Ljudi nikada ne dovode u pitanje prijateljstvo među ženama, dok su uvek sumnjičavi kada je u pitanju prijateljstvo između muškarca i žene, pogotovo ako je muškarac bogat a žena lepa. Sa druge strane, Mimi je bila možda i uticajna kao i većina muškaraca koje je znala (zaista, većina ovih muškaraca kao da je se na neki način plašila); kada bi mogla da pretvori Mimino interesovanje za nju u pravi odnos, predosećala je da bi daleko dogurala. Uz Mimino odobrenje, svaka vrata bi joj bila otvorena... Jedini problem je bio u tome što Džejni, pre svega, nije tačno znala kako da zadobije Mimino prijateljstvo. Ne samo zbog toga što su svi hteli da budu prijatelji sa Mimi, iako Mimi, najpopularnijoj Njujorčanki, nisu bili potrebni novi prijatelji, već i zato što Džejni nikada nije razvila te lake veštine koje su omogućavale da se brzo sprijatelji sa ženama. Kao 45

dorothy555&meteori

dete, grupa devojčica je izdala tako što je ismevala i nemilosrdno zadirkivala jer je bila zaljubljena u starijeg dečaka; kao odrasla, dešavalo joj se i da ukrade muškarca ženama ispred nosa. Kao rezultat toga, njene veze sa drugim ženama uvek su bile mučne: Džejni im nije verovala a ni one (često s pravom) nisu verovale njoj. Međutim, Džejnini instikti je nikada nisu varali i upravo je pre neko veče shvatila da zavođenje nije uvek povezano sa seksom, tako da bi mogla da pridobije Mimi na isti način na koji je to činila muškarcima. Prvi korak u njenom planu bio je da se ukrsti sa Miminim putem, tako što će nagovoriti svoju sestru, Peti, da ručaju zajedno. Moraće da izgleda kao slučajnost da ona i Peti jedu kod Nika & Tonija i još važnije, kao i sa muškarcima, Džejni je znala da ne sme da izgleda previše uzbuđeno. Htela je da Mimi priđe njoj a ne obrnuto i imajući to na umu, insistirala je da sednu za sto u prednjem delu, blizu vrata. Osim ako Mimi nije bila slepa, biće prosto nemoguće da ne primeti Džejni a onda će pravila društvenog ponašanja nastaviti svoj prirodan tok i Mimi će biti prisiljena da joj se javi. I tako, praveći se da razgovara sa Peti, istovremeno, krajičkom oka posmatrajući Mimi, uz krajnje saosećajan izraz lica, Džejni reče, „Šta misliš šta bi trebalo da radiš?” Peti, koja apsolutno nije bila svesna Miminog dolaska i Džejninog tajnog plana, očajnički reče, „Ne znam. Ponekad se bojim da ću se pretvoriti u jednu od onih lujki koje kradu tuđe bebe...” I pre nego što je Džejni stigla da joj odgovori, Mimi je najednom zapazi i zaguguta tihim, baršunastim glasom, „Džejni, dušo. Jesi li to ti?” Džejni se okrenu, glumeći iznenađenje. Mimi je došla direktno sa časa jahanja, obučena u belu košulju kratkih rukava, bele jahačke pantalone i jahačke čizme, pravljene po meri; iz Hermes Birkin torbe koja joj je visila na ramenu, virio je kraj malog biča od kožne kike. U suštini je bilo declasse12 kretati se po Istočnom Hemptonu u jahačkoj opremi po poslednjem prenemaganju posetilaca iz šoubiznisa i nouevaux riches13. Ali Mimi je očigledno bila stara škola i kao što je Džejni, sa dozom zavisti mogla da primeti, verovatno jedina žena na svetu koja je mogla i dalje da izgleda neodoljivo vitko u belim jahačkim pantalonama. Mimi je to jednostavno nosila sa stilom.

12 13

declasse (franc.) - ispod svoje klase noeuveaux riche (franc.) - novopečeni bogataši 46

dorothy555&meteori

„Mimi”, reče Džejni, graciozno ustajući i pružajući joj ruku. Kada bi je Mimi poljubila to bi bio dobar znak, ali pošto je Mimi bila starija i bolje pozicionirana, od nje je zavisilo da li će inicirati taj gest. I zaista, nakon što je prihvatila Džejninu ruku, nagnula se napred dopuštajući Džejni da je ovlaš poljubi u oba obraza na uobičajen način. „Kakva slučajnost”, reče Džejni. „Upravo sam te zvala kući da ti se zahvalim na zabavi.” „Bila je dobra, zar ne?” reče Mimi. Imala je najmanje četrdeset, pomisli Džejni, ali je sačuvala taj dečački izgled lica koji je bio tako neodoljiv. „Rupert je potpuno lud za tobom i Džordž mi je tri puta spomenuo koliko si lepa... Napokon sam mu rekla da bi možda trebalo da se razvede od mene i oženi tebe. I Selden je izgledao vrlo zainteresovano. Vas dvoje kao da ste vodili prilično žučan razgovor za večerom.” Ovo nije bilo, pomisli Džejni, sasvim tačno, mada bi „nesporazum” bila mnogo prikladnija reč, ali nikako nije bio trenutak za otkrivanje njenih pravih osećanja prema Seldenu Rouzu. „Mislila sam da je tako zanimljiv”, ubedljivo reče Džejni i Mimi je izgledala zadovoljno. „Stvarno?” upita ona, ali Džejni zaista nije. Ona se okrenu prema sestri i reče, „Znaš Peti? Moju sestru?” Mimi ispruži ruku. „Svakako znam njenog muža. Svi pričaju o tome koliko je talentovan - kažu da je to sledeći Mik Džeger...” Nije ni nalik Miku Džegeru! Peti je htela da vrisne, ali umesto toga začu sebe kako učtivo odgovara, „Hvala.” Bilo je krajnje ironično što se Mimi pravila kako poznaje Digera i kako ga ceni, kao što on definitivno nije cenio nju. Međutim, sledećeg trenutka, na tipično njujorški način, njena sestra i Mimi kao da su potpuno zaboravile na nju, jer se Mimi okrenula prema Džejni i uvređenim glasom, kao da je Džejni stvarno učinila nešto loše, rekla, „Džejni, nisi mi rekla da ćeš biti ovde cele nedelje.” „Ali jesam”, reče Džejni. „Celo leto.” „Dobro onda, moramo da se okupimo”, reče Mimi. „Ovde je tako dosadno preko nedelje. Džordž dolazi samo vikendom, ali njegovi sinovi su tu i mislim da je loše za klince da sve vreme provode sa dadiljom... I Mov je takođe ovde. Poznaješ Mov, zar ne?” „Da”, reče Džejni, klimajući. Tehnički to nije bilo tačno, ali Džejni se susrela sa Mov samo jednom ili dvaput u životu, iako u ovoj situaciji

47

dorothy555&meteori

„poznavanje” nije značilo ništa drugo do činjenicu da su i ona i Mov bile svesne obostranog postojanja. „Jadna Mov”, reče Mimi skoro šapatom, odmahujući glavom tako da je Džejni posumnjala kako svi već godinama govore ,jadna Mov”. „Udaje se za Komstoka Dibla. Stalno joj govorim da ne mora to da radi, ali neće da sluša. Kaže da je zaljubljena u njega - ono što niko ne razume jeste da su njih dvoje kao rogovi u vreći. Mov ima tako preku narav... ne mogu čak ni da odluče kada će da se venčaju.” Peti odvrati pogled od Mimi i Džejni sa sve većim gađenjem. Nije bila toliko neupućena a da ne zna kako su Mimi i Mov navodno bile najbolje prijateljice, zašto je onda Mimi o svojoj najboljoj prijateljici pričala na takav način? Naravno, Džejni je u potpunosti ignorisala tu činjenicu - imala je taj napeti, mačji izraz lica koji bi vas naterao da pomislite kako ste najinteresantnija osoba na svetu - sledećeg trenutka ona reče bez daha, „Možda se to neće dogoditi.” „Ma hoće”, reče Mimi. „Tek tada će da bude katastrofa... U svakom slučaju, obećaj da ćeš me sutra zvati... Ja volim Mov ali ne moram sa njom da ručam svaki dan... Uzgred, jašeš li?” Džejni je oklevala samo trenutak pre nego što je potvrdno klimula glavom. „Izvrsno”, reče Mimi. „Ići ćemo na jahanje i pričaćemo o Seldenu... Stvarno sam uzbuđena. Možda ću uspeti Seldenu da nađem ženu!” I Džejni, uhvaćena u slavi tog trenutka, ispusti svoj zaštitni znak u vidu zvonkog smeha. Malo kasnije, kada je stigla Mov Binčli sa svojim konjskim licem (imala je mrzovoljan izraz lica za koji je Peti pomislila da je možda permanentan). Mimi i Mov su se uputile ka svom stolu i Džejni je konačno sela. Izgledala je kao da je upravo osvojila zlatnu medalju i Peti se pitala šta je to u vezi sa Mimi što je toliko impresioniralo Džejni. Kada je uzela viljušku (salate su stigle u međuvremenu dok je pričala sa Mimi), sve o čemu je Džejni mogla da razmišlja je kako je mala scena sa Mimi prošla bolje nego što je očekivala - neverovatno, zaista - i kako nikada ne možete sa sigurnošću da tvrdite kada su ljudi kao Mimi Kilroj iskreni, ona je svakako insistirala na druženju. Zaista, bila je toliko obuzeta sopstvenim trijumfom i kada je podigla glavu i susrela se sa Petinim pogledom, očekivala je da sa njom podeli mali trenutak slave. Međutim, izraz na Petinom licu odmah je spustio na zemlju. Peti je izgledala kao da je Džejni na neki način izdala i Džejni po ko zna koji 48

dorothy555&meteori

put, podseti sebe da Peti, iako udata za rok zvezdu, u stvari nije pripadala ovom svem. Prošle godine, Peti se obrela u maloj gužvi medijske pažnje u vreme kada se udala za Digera, ali nije preterano uživala u njoj i ubrzo se povukla čim joj se ukazala prilika, izjavljujući kako smatra da je cela stvar čisto „foliranje.” U jednom trenutku, Džejni je videla sebe i Mimi Petinim očima - kao dve glamurozne, neozbiljne i površne žene koje jedna drugoj udeljuju komplimente koje istinski ne misle - shvatila je da je Peti donekle bila u pravu. Na kraju krajeva, Petini zaključci bili su isuviše jednostavni: Peti nije bila dovoljno iskusna da bi razumela vrednost preterivanja i kako je ono moglo da pripremi teren za mnogo interesantniji pogled iznutra. „Daj Peti”, započe ona, ali je Peti preseče. „Kako si mogla to da uradiš?” upita je. „Šta da uradim?” nevino upita Džejni. „Pre svega, nikada u životu nisi sela na konja...” „A to”, opušteno reče Džejni. „Samo ćemo da se šetamo... Mislim, stvarno, Peti. Koliko teško može da bude sedenje na konju?” Džejni suzi pogled tako da su joj oči izgledale kao dva hladna plava kamena i Peti je znala da je Džejni najviše na svetu mrzela kada se dovode u pitanje njeni motivi. „Ali slagala si”, šapnu Peti. „Zaista, Peti.” Džejni rezignirano spusti viljušku. „Moraćeš da prestaneš da sve prihvataš tako... bukvalno. Zašto da ne idem na jahanje sa Mimi Kilroj? Zar sam tako jadna da ne bi trebalo da imam nove prijatelje?” Peti je iskrivila usta nadole i poraženo opustila ramena. Opet je izgledalo da je Džejni nekako pronikla u emotivni centar situacije i mada je Peti znala da nešto nije bilo u redu, nije mogla da se suprotstavi Džejninoj logici - uostalom, ko je ona da svojoj sestri govori s kim bi ili ne bi trebalo da se druži? Ipak, zašto je to morala da bude Mimi Kilroj? Zašto to nije bio neko normalan? „Slušaj, Peti”, odlučno reče Džejni. „Mimi je simpatična. Pored toga, verovatno si uzrujana zbog onoga što je rekla za Digera. Kako je mogla da zna da ti ne možeš...” „Džejni!” I Džejni, prisetivši se divljenja u Miminom glasu dok je pričala o Digeru, ponovo podseti sebe koliko je potencijalno plodan bio Petin i Digerov savez i da bi stvarno bila šteta ako bi se dogodilo nešto što bi ga 49

dorothy555&meteori

uništilo. „Daj Peti”, reče ona, stežući Petinu ruku na stolu. „Moraš da budeš smirena u vezi sa tim. Sigurna sam da postoji jednostavnije rešenje. Jesi li razmišljala o tome da Diger možda previše puši travu?” Izraz razumevanja i olakšanja pređe preko Petinog lica i Džejni se znalački osmehnu, zadovoljna šta je uspela da pomogne svojoj sestri. U drugom uglu Nika & Tonija, pogled Mov Binčli uporno je leteo ka Džejni dok je razmišljala, Džejni Vilkoks je prelepa, svaka čast na tome, tešeći sebe činjenicom da je to bila jeftina vrsta lepote. „Stvarno, Mimi”, reče Mov. „Kako uopšte možeš da pričaš sa njom? Tako je obična i ima tu reputaciju. Kažu da je spavala sa svima. Uključujući Pitera Kenona.” „Ko?” upita Mimi, prateći Movin pogled i uzviknu, „Džejni Vilkoks?” A zatim se nasmeja. „Znaš da ne brinem zbog reputacija, Mov. Kada bih brinula, prva osoba sa kojom ne bih progovorila ni reč bio bi Komstok Dibl!”

*** Njujorčani su sve seckali na male kategorije i onda se, kao trgovci dijamantima, bacali na ispitivanje i ocenjivanje svakog detalja. Ovo je živa istina o Hemptonima. Razdaljina od tridesetak milja između Sauthemptona i Istočnog Hemptona smatra se najpoželjnijom; prostor „južno od autoputa” je bolji od onog „severno od autoputa”, gde je autoput u vidu druma sa dve trake poznat kao put 27. Odatle, moglo bi se upotrebiti hiljadu nijansi da bi se utvrdilo po čemu je jedan komad zemlje bolji od drugog, od blizine okeana do zanimanja nečijeg komšije. Džejni je itekako bila svesna ovih sitnih razlika, ali nije bilo oblasti u kojoj je mogla sasvim da se složi sa opštim mišljenjem: Lično joj se više sviđao prostor severno od autoputa nego onaj južno. Volela je ogromno prostranstvo farmi i poznate vijugave puteve, koje je otkrila prvi put kada je došla na Hemptone pre deset godina. Vožnja njima ličila je na beg, razliku između prošlosti, koja zaista nije dosezala dalje od godinu dana, kada je morala da se vozi u kolima koja je pozajmljivala od muškarca sa kojim je u to vreme spavala. Sada, ubacujući u treću brzinu i praveći naglo skretanje kod znaka za ograničenje na četrdeset milja na sat, uživala je u zadovoljstvu što napokon poseduje svoj auto.

50

dorothy555&meteori

Napuštajući sestru i Mimi u Istočnom Hemptonu, odlučila je da je dan bio savršen za kasno popodnevnu vožnju. Postojao je ravan put od Sag Mejn Rouda do Skatl Houl Rouda, Džejni je skliznula menjačem u četvrtu brzinu i ubrzala na sedamdeset milja. Njena kosa, vezana u rep, divlje je letela za njom; obožavala je osećaj slobode koji joj je davala brzina i u tom trenutku je shvatila da nikada nije išla dovoljno brzo. Ubrzo je morala da uspori da bi skrenula na put koji je vodio ka farmi Dva drveta. Smirujući kosu, obuzdala je kola na dvadeset milja na sat (mogla je da se zakune da je čula kako motor cvili zbog takvog uzdržavanja), i snimila pokošeni travnjak gde je bilo parkirano nekoliko kola. Naravno, na samom kraju, pod arogantnim uglom tako da nijedna kola nisu mogla da se parkiraju pored njih, nalazio se crni maserati Harolda Vejna. Odmah ga je prepoznala, jer je pre tri godine celo jedno leto bila Haroldova devojka i provela previše vremena u tim kolima. Harold je bio suviše nervozan za vozača i kada mu je Džejni jednom skrenula pažnju, uzrujano je pogledao i oštro zaokrenuo tako da to više nikada nije spominjala. Parkirala je porše duž zemljanog puta, razmišljajući kako se slatki Harold, sa svojom sjajnom ćelavom glavom i još sjajnijim cipelama, zaista prilično razmetao. Kad je već bio tako šarmantan i ljubazan (prošlog leta kada je Džejni ostala bez prebijene pare pozajmio joj je novac), bilo je teško kriviti ga za bilo šta. A sada, pomisli Džejni, proveravajući svoj izgled u ogledalu, ležerno nanoseći svoj omiljeni Pusi Pink ruž, igrao je polo! Nečuveno, zaista, posebno zato što je Harold, tako mali i neurotičan (imao je preko pedeset, ali nije ostajao miran), bio poslednja osoba koju je mogla da zamisli na konju. No Džejni je imala „osećaj” da će polo biti hit ovoga leta a Harold je bio jedan od onih ljudi koji su voleli da prednjače u svakom novom trendu. Budući da je u protekle dve godine verovatno pokupio gomilu para na berzi, zašto da svoje slobodno vreme ne potroši onako kako mu prija, bez ozbira koliko bi mogao da ispadne smešan. U daljini je ugledala jahače na konjima, raštrkane po zelenom, travnatom polju, ali bila je suviše daleko da bi mogla da ih prepozna. Džejni je krenula prema njima, razmišljajući o tome kako će Harold da bude zadovoljan (ili iznenađen) kada je bude video, otkrivajući da tu postoji jedna mala prepreka: Prethodna dva dana je padala kiša i njene Dolče & Gabana sandale sa visokom potpeticom su tonule u zemlju,

51

dorothy555&meteori

čineći njen hod užasno nezgrapnim. Ovako neće moći i spotičući se, vratila se nekoliko koraka nazad ka kolima kako bi skinula sandale. Kada se sagnula da otkopča kaiš, imala je neprijatan osećaj da je neko posmatra. Mrzela je kada je nesvesno uhvate na delu - zaista, oduvek je mrzela situacije u kojima nije mogla da kontroliše utisak koji je ostavljala - i naglo podigla glavu. Dovoljno sigurna, ne samo da je posmatrao neko, već je to bila osoba koju je potajno došla da impresionira: Zizi. Sada nije imala sreće, pomisli ona. Bio je naslonjen na rendž rover sa rukama prekrštenim na grudima (odakle se, zaboga, stvorio tu, pomisli Džejni, travnjak je bio prazan kada se ona dovezla) dok je na licu imao nepogrešivi osmeh zadovoljstva, kao da je znao da je došla samo zbog njega. Najgore od svega, pomisli ona pridržavajući se za kola, bilo je što je tako prokleto dobro izgledao baš kao što je očekivala da hoće još kada je prozujao mimo nje u svom ferariju. Ne, izbriši to: Izgledao je još bolje. Imao je onu opasnu vrstu muške lepote zbog koje je žena mogla glupo i nepromišljeno da pogazi svoj ponos i on je to znao. Na trenutak je pomislila da bi mogla da uđe u svoja kola i odveze se (tek to bi ga zbunilo), ali tada je počeo da hoda prema njoj. Brzo je pogledala u svoje noge, pitajući se da li će se zaustaviti da popriča s njom, ali umesto toga, on je prošao pored nje (bio je dobrih 12 cm viši od nje, a ona je imala 1,78), i u prolazu joj nestašno dobacio, „Trebaju ti čizme.” „Čizme?” podrugnu se ona. „Zbog čega?” „Zbog blata”, dobaci on preko ramena. I to je bilo to. Osetila je skoro neizdrživu potrebu da potrči za njim, što je on verovatno očekivao da će uraditi (jer je pomislila da on to verovatno očekuje od svih žena), dok je nespretno stajala sa jednom bosom nogom, održavajući ravnotežu na travi. Utom je zastao i okrenuo se. „Dakle?” reče on. „Dakle šta?” reče ona. „Mogu li da ti pomognem?” „Tražim Harolda Vejna”, reče ona, naglašavajući činjenicu da nije došla zbog njega. „A, el patron14. Odvešću te kod njega”, reče on, napeto je posmatrajući kao da nagoveštava da se iza njegovih reči možda krije dublje značenje. Vratio se do rendž rovera, otvorio vrata i izvadio par gumenih čizama. 14

el patron - gazda 52

dorothy555&meteori

„Hvataj”, reče joj uz kez. U trenutku dok joj je dodavao čizme prsti su im se dodirnuli. Kao da je oboje pogodio grom. Džejni je nakon tog šoka osećala blagu vrtoglavicu, kao da je izgubila osećaj za prostor, dok je sa ostalim detaljima osetila vidno olakšanje: siva pukotina na vrhu crne gumene čizme, čvrsta podloga grube trave pod njenom bosom nogom i njegove čudne krem-zelene oči koje su pronikle skoro do njenog unutrašnjeg bića i koje su je podsećale na toplo Karipsko more u kojem su mogle da se vide školjke i ribice jarkih boja na podlozi od belog peska. Da li je osetio isto to, divlje se zapita Džejni, ili je sve bilo u njenoj glavi? A ako nije, šta bi to moglo da znači? Krenuo je preko travnjaka, samouveren kao mladi bog, dok je ona trapavo hodala za njim, pokušavajući da ga stigne. Nije mogla da skine pogled sa njega (a ko bi mogao?) i kada se okrenuo i nasmešio, shvatila je da poseduje taj stav neposredne ljubaznosti pomešane sa ustaljenom rezervisanošću koja je bila znak osobe koju je lepota izdvajala od ostatka sveta. „Pratiš li polo?” upita on i ona mu, sa nekarakterističnom iskrenošću reče, „Ne. Uopšte me ne zanima.” Izvila je obrvu kao da ga izaziva da joj se suprotstavi, ali u tom gestu je bilo tako malo agresivnosti i tako mnogo iskrenosti male devojčice, više nego kod svih onih koje bi upotrebila prema muškarcima sa kojima se osećala na nesigurnim nogama i on je nagradi zahvalnim osmehom. Uzvratila je neobuzdanim smehom, čudeći se kako lako spadaju slojevi njene gluposti, otkrivajući njeno čisto biće. Tada su im se oči srele u sjajnoj zaveri. „Ovo će stvarno na kraju da ispadne fantastičan dan”, reče ona. Prenu ih grmljavina konja. Na udaljenom delu terena za polo, krdo konja sa jahačima galopiralo je u njihovom pravcu a zatim produžilo ka golu na suprotnom kraju terena; za njima je kaskao usamljeni jahač čiji oblik bi mogao da se opiše kao džak krompira, labavo privezan za sedlo. Džak kao da se klimao na sve strane u isto vreme; kako je bivao sve bliži i Džejni je uspela da prepozna figuru Harolda Vejna. Najednom, krdo na drugom kraju terena se okrenulo i počelo da galopira prema njemu; Haroldov zgranuti izraz lica najavljivao je sudar koji je bio neminovan. Odbacivši sve svoje prividne jahačke sposobnosti, prepustio se milosti svog konja, koji, nesumnjivo je pretpostavljao, verovatno ni sam nije želeo da bude pregažen, i bukvalno omotao ruke oko njegovog vrata. Konj, stara kobila po imenu Kolačić, koja je specijalno izvedena za potrebe bezbednog prenosa Harolda na svojim 53

dorothy555&meteori

leđima, odmah je shvatila šta treba da radi. Izvukla je glavu iz ulara tako da je Haroldovo povlačenje užadi nimalo ne bi ometalo i živahnim kasom odlučno krenula ka ambaru. U tom trenutku, Harold Vejn je još jedino trebalo da se održi na Kolačiću u sledećoj milji do ambara gde će ih sačekati iznervirani konjušar; njegove oči iznenada su uhvatile zadovoljavajuću figuru prelepe žene i trenutak kasnije shvatio je da to nije bio niko drugi do Džejni Vilkoks. Šta do đavola ona radi ovde? zapitao se. A zatim je zapanjeno ugledao da je stajala blizu - previše blizu - njegove polo zvezde. Nisu se dodirivali (još, pomisli on), ali u svakom slučaju su odavali utisak intimnosti, sa njenim licem nakrivljenim prema njegovom i njegovim očima koje su gledale u njene. Neka bude proklet ako bude dozvolio da se njegov jedini golgeter spetlja sa Džejni, pomisli Harold. Definitivno će porazgovarati za Zizijem i celu stvar ugušiti u zametku, govoreći sebi da sve to radi samo za dobrobit tima - nameravao je da pobedi i Zizi mu je bio potreban u punoj snazi. Zizi će morati da ga posluša, pomisli on, privijajući se Kolačiću oko vrata sa rakovskom strpljivošću bogatog čoveka, uvek sigurnog u svoj uspeh. Uostalom, on je bio gazda, čovek koji je trošio pola miliona dolara mesečno na polo tim a argentinski polo igrači bili su duboko lojalni željama svog patrona. Dakle, zaista nije bilo potrebe da previše brine zbog Džejni Vilkoks. Podsetio je sebe da je tu istu ženu imao a potom je šutnuo, da je Džejni bila od onih žena koje su bile dobre u osvajanju muškaraca ali prilično loše u njihovom zadržavanju. Međutim, dok je ambar napokon počeo da se nazire između drveća, postojala je jedna istina koju njegova muška sujeta nikako nije mogla da prizna a to je bila zavist. Da, šutnuo je Džejni Vilkoks, ali to nije značilo da mu je prijalo što će je imati drugi muškarac. Naročito ako je taj muškarac bio dvadeset godina mladi i izgledao sto puta bolje i, povrh svega, bio bar za dvadesetak centimetara viši. On je upravo ono što želim, pomisli Džejni, vozeći se kući u svojim kolima. Po pitanju osnovnih ljudskih osećanja, kao što su ljubav, mržnja, zavist, radost i pobeda, Džejni nije bila ni realista ni sanjar, ali je ovo što je osećala bilo duboko i snažno - shvatila je da se zaljubila u Zizija kao u nikoga do tada. U svakom slučaju, pomisli ona, izlazeći na put 27 iz Hajrek Rouda (mudro - usporeni saobraćaj daće joj vremena da razmišlja), nije nameravala da zavodi Seldena Rouza, naročito ne sada, nakon par magičnih 54

dorothy555&meteori

minuta sa Zizijem. Dok je njen porše brujao u gustom saobraćaju i topla težina leta postajala sve slađa, sećanje na njen susret sa Seldenom Rouzom na Miminoj zabavi, tri noći ranije, ispunilo je trijumfalnim osećajem zabavljenosti. Njen prvi utisak o Seldenu Rouzu bio je njegov, svakako, prihvatljiv izgled: Bio je visok i markantan, iako je očigledno imao preko četrdeset, njegovo lice je još uvek bilo mladalački bucmasto. Ali kada je odmahnuo glavom, uputivši joj neodređen i škrt osmeh, videla je da je imao uobraženi stav čoveka koji je znao da je dobra prilika, ne dozvoljavajući da se to zaboravi. I tako, pomalo rezignirano, sela je pored njega. Dok se spuštala na stolicu, namerno se okrenuo na drugu stranu što je doživela kao posebno razočarenje što je uzaludno trošila haljinu na njega. Vodio je glavnu reč na njihovoj polovini stola. „Problem sa ljudima danas”, rekao je, sa samouverenošću čoveka koji smatra da će njegovo mišljenje uvek biti shvaćeno ozbiljno, „je da bez rata, ne postoji nikakav moralni razlog... Ljudi su postali slabi i amoralni zato što im je dozvoljeno da zaborave na realnost smrti... Oguglali smo na to. Danas, smrt se događa iza zatvorenih vrata... niko više ne vidi smrt...” Džejni, koja zaista više nije mogla ozbiljno da shvati ovaj razgovor, napokon je rekla, „'Oguglali'? To je užasno krupna reč za Istočni Hempton.” Okrenuo se prema njoj - bilo je krajnje vreme, pomislila je - i bez trunke sarkazma u glasu, kao da je stvarno mislio da je glupača, rekao, „Želiš li da ti objasnim njeno značenje?” „Šta? I pokvariš mi zadovoljstvo koje ću imati kada je potražim u rečniku? Bolje ne”, rekla je Džejni i zajedljivo srknula gutljaj šampanjca, izvrsnog suvog Loren-Perijera - onog koji se sipao iz lepih cvetnih flaša. „Pa, dobro, kako hoćeš”, rekao je, kao da nije imao ideju šta drugo da kaže i Džejni je shvatila da uopšte nije imao smisla za pristojnost u društvu, verovatno zato što je dolazio iz Los Andelesa. Potom se namerno okrenula prema muškarcu levo od sebe a on prema ženi na desno. Čovek sa Džejnine leve strane bio je republikanski senator iz Njujorka, pristupačan mada moćan čovek u svojim šezdesetim po imenu Majk Metjus. Razgovarajući o beneficijama novog, čistijeg Njujorka, Džejni je uspela da održi razgovor tokom predjela - luksuzno serviranog kavijara od morune, prelivenog preko tri mala hladna krompira međutim kada su odneli tanjire razgovor je utihnuo i ponovo se 55

dorothy555&meteori

okrenula prema Seldenu. Njegovim glupim pričama kao da nije bilo kraja, primetila je Džejni, kada je čula kako priča o razlikama između muškaraca i žena sa elegantom sredovečnom ženom desno od njega. Taj poseban vid razgovora bio je neminovan, pomislila je Džejni, s obzirom da je Selden bio samac - bilo je samo pitanje vremena pre nego što će neko upitati slobodnog muškarca zašto se nije vezao - i kao da je znao, Selden je rekao, „Istina je da - biološki - čovek bira ženu na osnovu njihovog izgleda.” Zatim je imao hrabrosti da trijumfalno doda, „I to je jedina stvar koju feminizam nikada neće moći da promeni.” Sredovečna žena se popustljivo osmehnula dok je Džejni ispustila zvonki osmeh poruge, izazivajući da joj okrene leđa. Džejni se osmehnula. Njegovo tempiranje vremena, pomislila je, nije moglo da bude bolje; čekala je na pravi trenutak kao što je ovaj. Samo nekoliko dana ranije u hemptonskoj knjižari je izabrala novu neofeminističku knjigu pod nazivom Lepota: Kako su očekivanja muškarca uništila ženske živote, i na uobičajeni način odmah je progutala, upijajući nekoliko suštinskih činjenica koje bi kasnije mogla da iskoristi na budućim zabavama. „U stvari”, ljubazno je rekla, „nisi u pravu. Pre 1900. godine pre industrijske revolucije i preraspodele bogatstva i najezde kopača zlata - muškarci su obično birali žene na osnovu bogatstva i položaja ili mogućnosti da rađaju decu ili mogućnosti za rad. Muškarčev izbor supruge nije imao nikakve veze sa izgledom...” „Daj, molim te”, rekao je odbojno, kao da ga je prekinulo dosadno dete. Srknuo je malo vode (Isuse, da li taj čovek ikada pije”? pitala se Džejni), i rekao, „šta je sa Helenom iz Troje?” kao da to nešto dokazuje. Džejni je znala da će pomenuti Helenu iz Troje - knjiga je upozoravala na muškarce kao što je on. „Šta s njom?” slegnula je ramenima. „Šta je sa Englezima koji su birali svoje žene na osnovu porodičnog porekla ili karaktera?” „Hoćeš da kažeš da je tako bolje?” upitao je sa sarkazmom čoveka koji nije navikao da mu se neko suprotstavlja. „Ne kažem da je bolje ili gore”, rekla je Džejni, sklanjajući kosu sa ramena. „Sve što hoću da kažem je da ne bi smeo da generalizuješ celu mušku populaciju na osnovu sopstvenih nezrelih želja.” Zatim se zavalila u svojoj stolici dok joj je srce lupalo u grudima, uplašivši se na trenutak da je otišla previše daleko... Ali svakako je njega spustila na zemlju, radosno pomisli ona, skrećući na Oušn Roud, i do kraja večere namerno se nije slagala sa svim što je 56

dorothy555&meteori

rekao, tako je bio prisiljen da priča sa njom iako se moglo reći da to nije želeo. Kada se večera završila, ustali su u isto vreme od stola i krenuli u suprotnom pravcu. Kasnije je prošla pored njega na putu za kupatilo, ne udostojivši ga ni ljubaznog klimanja glavom, kao da ga nije ni poznavala.. A to je, odluči ona skrećući na put ka svojoj kući, upravo bilo ono što je planirala da uradi sledeći put kada bude natrčala na njega.

57

dorothy555&meteori

4 Bila je sredina juna i prva nedelja polo sezone u Bridžhemptonu. Temperatura se konstantno vrtela oko znojavih 33 stepena. Pod velikim belim šatorom, Džejni Vilkoks je sedela u stolici na rasklapanje, hladeći se primerkom časopisa Hemptons. Kosu je skupila u punđu i praktično je bila gola u tankoj majici bez rukava boje zlata i minijaturnom ružičastom šortsu dok joj obnažena koža nije pružala nikakav spas od vrućine i potočići znoja uporno su tekli niz njen vrat i u procep među grudima. Dva dana ranije, čudan, topao vetar počeo je da duva sa severa, podižući pesak na plažama i pokrivajući sve finim tankim slojem prašine. Odlazak na plažu nije dolazio u ozbir - zaista, čak je i boravak na otvorenom bio neprijatan - ali sezona letnjih društvenih dešavanja bila je na prvom mestu i narod Hemptona se smejao, slikao i sa smelim entuzijazmom pričao o žurkama na kojima se proveo prethodne noći. U subotu popodne, glavni događaj bio je polo, iako se podrazumevalo da nikoga nije interesovala utakmica. U stvari, gledanje polo utakmice bilo je ono što ste želeli da radite u želji da pobegnete od glamura i gužve u VIP15 šatoru; svakako, proteklih dvadeset minuta Džejni i Mimi su razdragano ismevale usvojeno pravilo društvenog ponašanja tako što su sedele na VIP sedištima uz sam teren, pijuckajući šampanjac. Mimi je gledala kroz dvogled i kada ga je sklonila, nagnula se preko Džejni i, pokazujući na Zizija, rekla, „Onaj mladić je apsolutno božanstven. Pretpostavljam da ovu utakmicu vredi gledati samo zbog njega.” Džejni se zakikotala i uzela dvogled, glumeći da Zizija vidi prvi put, dok je razmišljala o tome kako to što je Mimi povremeno zvučala kao starica verovatno predstavlja još jedan vid prenemaganja bogatih, koje je Džejni primetila pre dva dana kada je pozvala i upitala da li hoće sa njom da ide na polo. „Dušo”, rekla je Mimi glasom koji je zvučao kao da je upravo ustala iz groba, „da li znaš na koliko sam polo utakmica bila u svom životu?” Na trenutak, Džejni se bojala da će je odbiti. Utom ova reče glasom

15

VIP - very important person - osoba od velikog uticaja 58

dorothy555&meteori

nestašne učenice, „Ali sve se može kad se hoće, naravno da ću ići sa tobom.” Sve bi bilo savršeno da je Mimi nije pozvala u petak i rekla kako je Selden tog vikenda slobodan i da li će joj smetati ako im se pridruži na polo utakmici? Nije mogla ništa da učini osim da se folira jer nije uspela da smisli ništa bolje, kada u suštini nije mogla da zamisli ništa gore. Potom je Mimi predložila da prethodno zajedno ručaju, bez Seldena, tako da bi mogle da ga ogovaraju. Selden je bila poslednja stvar o kojoj je želela da priča, posebno kada je po pitanju muškaraca mogla da misli samo na Zizija. No, s obzirom da se ona i Mimi nisu baš najbolje poznavale, Selden je bio dobra odskočna daska za neke interesantnije teme. naročito za razgovore o svim ostalim ljudima koje su obe poznavale, kao što je bio Komstok Dibl. Džejni je bila dovoljno uvežbana u drušvenoj politici da bi to znala, bar dok ne upozna Mimi malo bolje i pronikne u njene vidove motivacija, bila bi užasna greška da otkrije istinu o svojoj vezi sa Komstokom Diblom; naravno, nije bila daleko od zaključka da se Komstok u jednom trenutku nabacivao njoj i svi su znali da mu po pitanju žena ne mogu verovati. Komstok Dibl joj se vrzmao po glavi zahvaljujući vrlo uznemirujućem pismu koje je tog jutra stiglo. Pismo joj je prosleđeno iz Njujork Sitija sa ostalom poštom; verovatno je poslato malo pre Dana pomena poginulih. Bilo je od Komstoka Dibla, sugerišući da njih dvoje moraju da zaključe posao oko njenog „scenarija”, iako je po Džejninom mišljenju posao među njima bio završen i poruka je bila ništa drugo do Komstokov patetičan pokušaj da je zaplaši - mada još uvek nije mogla da dokuči na čemu je toliko insistirao. U svakom slučaju, nameravala je da Komstoku stavi do zanja da nije mogao da joj preti i smislila je najbolji način da to postigne praveći se da ništa ne zna o tome, pa čak i da zna, uopšte je se ne tiče. I tako, nastavljajući sa temom dana, koja je očigledno bila „blago izvrdavanje”, uporno je škiljila kroz dvogled prateći Zizijevu savršenu figuru dok je podizao ruku, surovo zamahujući čekićem i lansirao loptu na drugi kraj terena. Bilo je prerano da otkrije svoja prava osećanja prema njemu i ona nevino zapita, „Ko je on?” „Sigurno onaj polo igrač o kom Pipi ne prestaje da drobi”, reče Mimi. „Ubeđena je da je zainteresovan za nju.” „Ako je toliko zainteresovan, gde je ona?” „Imala je audiciju.” 59

dorothy555&meteori

„Ma, sigurna sam da pripada onim muškarcima koji čine da sve žene misle kako je zainteresovan”, reče Džejni, smatrajući da ovo pravilo važi za sve žene osim za nju. Proučavajući Zizijevo lice kroz sočiva dvogleda, prisećala se svake reči njihovog razgovora i shvatila da je sve izgledalo previše stvarno i iskreno da bi moglo da se nazove njegovim uobičajenim flertovanjem. „Ionako nema veze”, reče Mimi. „Ne vredi se udavati za polo igrača.” „Zašto?” oštro upita Džejni. Mimi se nasmeja. „Pod jedan, uopšte nemaju para. I pod dva, non stop su na putovanjima” - i ispruži ruku da uzme dvogled - „to je kao brak sa cirkuskim žonglerom... Mada, možda i ne. Izgleda kao užasno dobar pastuv.” Džejni odmah stade u njegovu odbranu. „Kladim se da nije takav”, reče ona. „Izgleda kao da ima dušu.” „Ako je ima”, reče Mimi, vraćajući joj dvogled, „ne bi dugo potrajao u Ist Endu.” Izgledalo je kao da je Zizi više nije zanimao jer je počela da gleda unaokolo. „Brinem zbog Seldena.” Ja ne brinem, požele Džejni da kaže, ali umesto toga ravnodušno upita, „Kada je trebalo da stigne?” „U tri”, reče Mimi. „A sada je petnaest do četiri. Nadam se da se opet nije izgubio. Vidiš li ga negde?” Džejni nerado odvoji oči od igrališta, pretvarajući se da gleda u publiku iza njega. Mimi odsutno nastavi. „Džordž je lud za Seldenom. Misli da će to biti ogroman posao... nije da Selden ne misli tako, ali Džordž kaže da ga ne bi iznenadilo kada bi Selden za nekoliko godina imao sopstveni G516.” „Stvaaarno?” reče Džejni „Ali ti znaš da mi nije stalo do novca.” „Džejni Vilkoks!” uzviknu Mimi. „Jedva te poznajem, ali ako mi još jednom kažeš da ti nije stalo do novca, slagaćeš me. A ja se ne družim sa lažovima!” Rekla je to dečjim glasićem i Džejni pomisli kako je to glas kakvim govore devojčice u privatnim školama. Nije mogla da kaže da li se Mimi šalila ili je bila ozbiljna i u sekundi je osetila ogroman jaz između njih. Želeći da zvuči pomirljivo, ona reče, „Pretpostavljam da je svakoj ženi stalo do novca...” 16

G5 - vrsta privatnog aviona 60

dorothy555&meteori

„Naravno da jeste”, reče Mimi. „Nema potrebe da se foliraju kako nije, zato što nema ničeg goreg od izdržavanja muškarca... A ne možeš da zanemariš to kako Selden izgleda. Skoro svaki uspešan muškarac obično ni na šta ne liči.” „Mislila sam, u stvari kako je... lep”, reče Džejni, daveći se u sopstvenim rečima. A zatim, prikrivajući sopstveno gnušanje, ona nastavi, „Ali Mimi, rekla sam ti ranije, najiskrenije mislim da mu se ne sviđam.” „Ma daj, dušo”, reče Mimi, „Znam muškarce, veruj mi, Selden je zainteresovan. Nećeš verovati kako se uzbudio kada sam mu rekla da idemo sa tobom na polo.” „Možda se predomislio”, promrmlja Džejni, usmeravajući dvogled ka ulazu na igralište - gde se uska kolona načičkanih automobila protezala duž ograde. „I dalje je veliki red kola koja čekaju da uđu”, reče ona. „Još jedan problem sa ovim mestom. Nikako da naprave parking.” Dok je snimala kolonu automobila, u oči joj je upao raritet iz 1948, jaguar XK 120 sa šestocilindričnim motorom. Auto je bio fantastičan (prvih dvesta primeraka bilo je napravljeno isključivo ručno), Džejni je u životu videla samo jedan - na sajmu klasičnih automobila na trkama u starom Bridžhemptonu. Razmišljala je čak i o tome da spava sa vlasnikom da bi se približila kolima, ali ispostavilo se da nije bio tu. Sada, pitajući se ko bi mogao da bude dovoljno bogat - i dovoljno sofisticiran - da poseduje takva kola, fokusirala se na glavu vozača. Bilo je nečeg, pomisli ona, uznemiravajuće prepoznatljivog u vezi sa njegovom kosom i kao da je zadobila udarac, ugledala je lice Seldena Rouza. Pitala se šta Selden Rouz radi u takvim kolima - koja su za njega bila previše kul - i okrenula se ka Mimi. „Upravo sam videla Seldena Rouza. Samo što nije stigao”, reče sa uzdahom, razmišljajući kako je to jedno od najnesrećnijih pravila života da drkadžije uvek voze najbolja kola. Pomalo iznervirana, usredsredila se na utakmicu. Selden Rouz je imao gustu kovrdžavu kosu koja kao da nikada nije rasla i stoga joj nije bilo potrebno šišanje i održavanje. Njegov veliki dečački osmeh otkrivao je fluorom ojačane zube koji nisu bili savršeno pravilni usled nepravilnog lečenja zuba; poticao je iz okoline Čikaga i bio je sladak kao šećer. Posle drugog ili trećeg susreta s njim, neko bi mogao da ga prihvati skoro kao striktno poslovnog tipa koji krči svoj put ka vrhu velike korporacije, ali bio je mnogo više od toga: Selden je bio jedan od malobrojnih muškaraca koji su stigli skoro do samog vrha iako je u suštini bio bolesno ambiciozan. Kao čelnik Muvitajma, bio je 61

dorothy555&meteori

samo jedno ili dva mesta ispod samog vrha i planirao je da ih zauzme, pre ili kasnije. Njegov cilj bio je da upravlja kompletnim Spleč Vernerom. Muvitajm je bio deo korporacije Spleč Vernera, medijskog konglomerata koji se smatrao većim i važnijim od bilo koje vlade i čija poslovna politika je bila u potpunosti američka. Drugim rečima, „kompanija” je spolja navodno vodila računa o svojim radnicima, obezbeđujući im beneficije i trgovinske popuste; bilo je politički korektno zagovarati odanost multikulturalizmu i boriti se protiv seksualnog uznemiravanja (informacije koje cirkulišu regularnom elektronskom poštom); ali ispod te maske bio je to običan biznis, upravljan od strane muškaraca koji su se prećutno dogovorili da njihov posao bude nešto kao odlazak u rat ali bez odlaska u rat. U proteklih petnaest godina, Spleč Verner je otkupio magazine i filmske kompanije, televizijske stanice, izdavačke kuće, Internet servere, telefonske i satelitske provajdere i reklamne agencije. Kompanija je proizvodila zabavu koju je prodavala i distribuirala; imala je svoj zaštitni znak i dok god je javnost kupovala njene proizvode i to en masse17, niko nije preispitivao njene prave motive, koji su se sastojali u pravljenju novca pod svaku cenu. Ljudi koji su napredovali na Spleč Vernerovoj lestvici uspeha razumeli su „politiku kompanije” koja bi svakog ko joj se suprotstavi zgnječila kao bubu; pojedinac nije imao šanse protiv njih, nikada više neće zaživeti priča o Davidu i Golijatu i oni na visokim položajima ponekad su se šalili kako oni koji im budu pretili „na ovom svetu više neće ručati.” Selden Rouz, tipičan primer čoveka iz Spleč Vernera, nije polagao na odeću ni manire; jedino područje u kojem je želeo da se izrazi bio je izbor njegove druge žene. Njegovi mnogobrojni duprlikati, koji su upravljali drugim delovima kompanije i, kao i on, u svojim četrdesetim, nedavno su se oženili po drugi put, menjajući svoje prve žene (koje su većinom bile privlačne, godinu do dve mlađe i prilično ozbiljne, kao Seldenova prva žena, koja je bila advokat) za mnogo uzbudljivije žene koje su bile mlađe deset do petnaest godina. Direktor marketinga oženio je primabalerinu iz američkog baletskog pozorišta, sitnu, tajanstveno ćutljivu, tamnokosu devojku sa velikim očima; direktor kablovske televizije oženio je belu rusku pijanistkinju koja je tvrdila da je direktan potomak Romanovih. Ostale, druge po redu žene uključivale su kineskog Internet genija koja 17

en masse - u kompletu 62

dorothy555&meteori

je pohađala Harvard, obrazovanu rapublikansku političarku koja je imala svoju emisiju na CNN-u i modnu kreatorku. Kada bi ovoj listi dodali Džejni Vilkoks, sve bi ih nadmašila, na čemu bi mu svi u kompaniji pozavideli. Već je počeo da je označava u svojoj glavi kao „manekenku... i svetsku lepoticu.” Selden Rouz je parkirao svoj automobil na travi i izašao napolje, stavljajući svoje prepisane rej ban naočari. Obično je podizao krov i zaključavao vrata ali danas se osećao neobično kavaljerski. Bio je vrlo srećan kada je u petak za večerom otkrio da Džejni Vilkoks nije bila glupa kao što se pribojavao da će biti - ili kao što su mu drugi pričali - i ispod onoga što je kategorizovao kao „ogorčena” spoljašnjost, učinilo mu se da je prozreo dubine ljubaznosti. Kao većina muškaraca sa nedostatkom iskustva a s tim i razumevanja žena, nije mogao da zamisli da lepa žena zaista može da bude kučka, niti je mogao da prihvati ideju da joj se neće svideti. Umesto toga, Džejnine oštre primedbe pripisao je njenoj opravdano defanzivnoj prirodi, na primer izuzetno slatke devojčice koju su tukli i maltretirali muškarci koji nisu „dobri” kao on. Posumnjao je da Džejni Vilkoks nikada stvarno nije bila voljena i da nikada nije bila u „zdravoj” vezi (bar je u tome bio u pravu), dok je u njoj namirisao ženu kojoj je bilo potrebno izbavljenje. Selden Rouz je počeo da razmišlja o sebi kao o vitezu u sjajnom oklopu i uputio se prema šatoru sa VIP trakom vezanom preko ulaza, ubeđen kako je svakako sebe prikazao u najboljem svetlu na Miminoj zabavi. Bili su to uglavnom živci a veoma ga je uzbuđivalo kada bi shvatio da je neka žena još uvek mogla da ga čini nervoznim. U poslednje dve godine od kada je razveden, Selden je bio sa mnogim lepim ženama ali uglavnom su to bili tipovi LA-sponzoruša koje su svoju lepotu nosile kao haljinu kupljenu u radnji. Međutim, Džejni Vilkoks je bila drugačija: Ona je posedovala svoju lepotu kao neku vrstu genijalnosti. Danas će biti pažljiv da bi ostavio pravi utisak, pomisli on, pokazujući svoje ime mladoj ženi na ulazu. Edikt u Spleč Verneru je bio da se savršenstvo ugleda i ščepa pre nego što ga otkrije neko drugi i svakako je planirao da primeni isti princip kod Džejni. Nije mu smetalo što joj nijedan muškarac do tada nije otkrio dušu, no bilo je krajnje prihvatljivo da kada neko nešto otkrije, drugi uvek kaskaju za njim. Tako će njegova strategija biti da napadne brzo i do kraja leta će obezbediti svoju nagradu.

63

dorothy555&meteori

Devojka sa fasciklom je proverila njegovo ime i nezainteresovano podigla svileni konopac; na kratkom putu do šatora stajala je grupica od sedam ili osam fotografa koje je Selden planirao da izbegne. Odjednom, podjednako zadovoljan i naviknut na pažnju fotografa, ispred njega se zaustavio Komstok Dibl. Stajao je sa rukom omotanom oko struka visoke, tamnokose žene čiji osmeh je otkrivao široki pojas desni; Selden je prepoznao Komstokovu verenicu koju je upoznao na zabavi. Zabavljalo ga je što se Komstok verio ženom kao što je Mov Binčli, koja je verovatno bila starija od njega, terajući ga na pomisao kako Komstok polako ali sigurno posustaje. No, to nije bilo ništa iznenađujuće, pomisli Selden. Komstok Dibl je bio jedan od onih - srećom, sada već retkih - seljačkih tipova koji su uspeli tamo gde nisu smeli i tako uzeli za pravo da se ponašaju kako su hteli. Tako nešto je moglo da se radi pre dvadeset ili trideset dogina. ali danas, kada treba napraviti bilione dolara, Komstoka su smatrali čudakom koji nije mogao da kontroliše svoj temperament; ljudi su počeli da pričaju kako mu se nije moglo verovati. Selden nikada naročito nije voleo Komstoka, sumnjajući da bi mogao da se obuzda - na ovaj ili onaj način. No bili su u istom poslu i godinama su se poznavali, i tako on pljesnu Komstoka po leđima i srdačno uzviknu, „Komstoče.” Komstok se okrenu dok su njegove sitne oči sa crvenkastim beonjačama otkrivale da je očekivao neprijatno nametanje. Selden nije uspeo da dokuči da li je bio srećan što ga vidi ili ne; pretpostavljao je da nije. „Seldene Rouze”, reče Komstok. A zatim, nakon rukovanja, „šta ti radiš ovde?” „Isto što i ti, pretpostavljam”, reče Selden. „Gledam konje.” „U tome je stvar”, reče Komstok, kao da pokušava da spusti Seldenu sa prikrivenim cinizmom. „Tako sam čuo”, odgovori Selden. „Dakle, odlučio si da napraviš hemptonsku scenu”, reče Komstok, jedva uspevajući da prikrije svoje nezadovoljstvo. „Izvinite”, reče jedan od fotografa. „Možemo li da vas slikamo zajedno?” „Ne, hvala”, reče Selden odmahujući rukom. On se okrenu prema Komstoku Diblu i, prihvatajući isti cinični ton, reče, „Neki od nas bi radije da nas prepoznaje naše plemstvo a ne široka javnost.”

64

dorothy555&meteori

Opaska je izrečena u šaljivom, improvizovanom maniru ali je pogodila svoju metu i Komstok ga besno pogleda. Stvar je bila u tome da je Komstokova majka volela da pokazuje njegove fogografije svojim prijateljicama - ispunjavalo je ponosom što su sve one mislile kako je on bio ravan princu Čarlsu a ona kraljici Majci. Međutim, to je bilo nešto što privilegovani kreten kao Selden Rouz nikada ne bi razumeo, pomisli Komstok. Na trenutak, gledao je u Seldena koji se nenormalno znojio, dok ga Movino uporno povlačenje za rukav nije vratilo na zemlju. Fotografima je uputio pogled koji je govorio dosta. Nikada nije voleo Seldena Rouza, ali u tom momentu, njegovo neprijateljstvo se kristalizovalo u tvrdu, sjajnu stenu mržnje. Tako mnogo tajni, razmišljala je Mimi kasnije tog popodneva, gledajući oko stola. Pa, imala je i ona nekoliko svojih. Jedini koji nije krio svoja osećanja bio je Selden; lovio je Džejni dvorskim šarmom, dolivajući joj šampanjac u čašu i pokušavajući da je navuče na razgovor o njenoj manekenskoj karijeri. Za stolom su zajedno sedeli ona, Džejni, Selden, Mov i Komstok. Bilo je neminovno da se skupe za stolom u uglu ispod šatora koji se smatrao cenjenim mestom zbog povetarca. Na stolu je stajao plastični bokal sa flašom Veuve Clicquot-a zajedno sa lakim sendvičima koje je isporučio preskupi restoran Meso i Riba (kao Lopovi i kučke, pomisli Mimi - volela je da zbija takve šale), ali izgledalo je da se niko nije naročito provodio. Atmosfera je bila teška dok ih je ubijala vrućina i u vazduhu se osećala napetost. Uprkos tome, Mimi je uživala u spektaklu. Komstok i Džejni su ignorisali jedno drugo sa onom vrstom studioznosti od koje se sticao utisak da je bilo nečeg mnogo dubljeg u njihovm odnosu a da to nisu pokazivali. Već treći put, Mimi je primetila kako Džejni upućuje Komstoku besan, ispitivački pogled i svaki put, Komstok je namerno okretao glavu na drugu stranu. Mov je to takođe primetila zato što je trenutno peckala Džejni zbog njene veze sa Piterom Kenonom. Mov je prethodne noći videla Pitera na zabavi i poludela jer se usudio da se pojavi u javnosti. Selden se pravio kako ga zanima razgovor iako je bilo očigledno da je više od svega želeo da Mov umukne kako bi mogao da priča sa Džejni. A Džejni, verovatno iz jednog jedinog razloga što nije volela Mov, energično je branila pravo Pitera Kenona da izlazi u javnost. 65

dorothy555&meteori

„Danas više niko ne oseća stid, a, Komstoče”, reče Selden. Očigledno je postojala koska u ovom komentaru. „Stid nikoga nigde nije odveo”, groktao je Komstok. Zavladala je mrtva tišina. Džejni je iskrenula šampanjac i pogledala na igralište gde je Zizijev tim primao srebrni pehar. „Nisam znala da si toliki polo fan”, reče joj Selden. „Ima puno stvari koje ne znaš o meni”, odsečno odgovori ona. Mimi je poželela da Džejni bude bar malo ljubaznija prema Seldenu. Selden je u suštini bio dobar momak i imao je sve; bio je jedan od onih ljudi kod kojih je trebalo zaviriti ispod površine. Nije bio glamurozan, posedujući previše ponosa i poverenja da bi spoznao koliko je to važno. Za njega, naravno, nije bilo. Komstok je, naravno, bio sasvim druga priča. Imao je vrlo čudno telo - ogromna ispupčena pluća u kombinaciji sa kratkim, mršavim nogama i svaki put kada bi ga videla, Mimi nije mogla a da se ne zapita da li je njegov kurac odgovarao gornjoj ili donjoj polovini. Tog popodneva, utegao se u crnu pripijenu Prada košulju sa rajsfešlusom a na nogama je nosio teške crne Prada sandale. Obilno se znojio, brišući lice platnenom maramicom, ali opet, uvek se znojio, kao da mu je čin življenja bio užasan napor. Međutim, to ga nije sprečilo da zapali cigaru. „Dobro, Komstoče”, reče Mimi. „Nisi mi rekao šta sada radiš.” „Film sa Vendi Pikolo”, reče on. „Podseti me ko je ona?” upita Mimi. „A, sećam se. Devojčica sa sjajnim telom.” „Ne znam ništa o njenom telu”, reče Komstok, gledajući u Mov. Zavalio se u svojoj stolici i povukao dim, kao da je razgovor završen. Nalik većini uticajnih osoba, nije mogao da se opterećuje suvišnim naprezanjem osim ako nije mogao iz toga da izvuče neku korist, pomisli Mimi. „Dobro”, reče ona, gledajući ga kao da nije značajniji od kućnog sluge, „Mislim da treba da krenemo.” Džejni je pogleda. „Hajde da ostanemo”, reče. Već je odlučila da neće otići a da još jednom ne porazgovara sa Zizijem. „Hoću da čestitam Haroldu.” „Zaboravila sam da je Harold Vejn vlasnik kluba”, reče Mimi. „I ja ću da ostanem”, reče Selden. „Da upoznam gazdu.” „Mislim da ga zovu patron”, reče Džejni, oštrije nego što je trebalo. „Zar ti nisi jedno vreme 66

dorothy555&meteori

izlazila sa Heroldom?” upita Mov. „Jesam”, reče Džejni. „Mislim da je predivan.” „Odrastao je u Njujorku”, reče Mimi. „Na Petoj aveniji”, potvrdi Džejni. „Baš čudno što se ne znamo”, reče Mov. „Zašto bi morali da se znate?” reče Džejni. „Da li poznaješ svakog ko je rođen u Petoj Aveniji?” „Išao je na Harvard, prepoznao sam ime”, reče Selden, uskačući u razgovor. „Pa, onda je definitivno gubitnik”, reče Komstok. „Niko ko je išao na Harvard nije mnogo vredeo.” „Pazi sad ovo”, reče Mimi. „Selden je išao na Harvard.” „Očigledno je to mana u nekim krugovima”, reče Selden. „Dakle, pošto svi ostajemo, treba nam još šampanjca”, reče Mimi, vadeći flašu iz bokala i sipajući poslednje kapi u svoju čašu. Zabava je dostigla vrhunac u trenutku kada su Harold Vejn i Zizi ušli i pridružili im se, mada je za stolom još uvek nedostajala harmonija ovo troje. Savršena domaćica kao Mimi, nije mogla a da ne primeti te stvari, dok je pomalo iznervirano primetila kako je Džejni uspela da postavi Zizija sa jedne i Harolda sa druge strane, tako da je Selden sada bio zaglavljen između Mov i Harolda. Bilo je to loše za Seldena, ali Mimi nije mogla da razume Džejnin gest: Zizi je bio tako privlačan da je prosto bilo nemoguće da žena u njegovoj blizini ne poželi seks. Mimi je pobliže osmotrila Zizijevo lice. Nije imao nijednu pogrešnu crtu; što ga duže posmatrate shvatate da je sve lepši, kao da nije bio ljudskog porekla već neko biće koje je Bog stvorio za savršeniju planetu. Džejni je, naravno, i sama bila prelepa ali oni i dalje nisu činili savršeni par. Maskirajući svoja osećanja, Mimi se smeškala i gledala u likove za stolom. Harold je pričao sa Seldenom o poslu, dok je Džejni pokušavala da zadrži Zizijevu pažnju insinuirajući da je prostak zato što je odrastao na argentinskoj farmi. Uprkos svojoj lepoti, Džejni je umela da se svađa po pitanju muškaraca, posedujući tehniku agresivnosti prema muškarcima kako bi pridobila njihovo interesovanje. Nažalost, pomisli Mimi uz gutljaj šampanjca, koristila je ovu tehniku kod pogrešnog muškarca. Jedna pseća rasa na neki način prepoznaje drugu, Mirni je odmah primetila Zizijeve staromodne evropske vrednosti koje je Džejnina agresivnost samo mogla da zbuni (zaista, već je počeo da gleda oko sebe u potrazi za spasom), a osoba na kojoj bi Džejni trebalo da iskoristi svoje trikove bio je Selden.

67

dorothy555&meteori

Zizi se odjednom okrenuo prema Mimi i osmehnuo. Među njima je prostrujalo prećutno razumevanje. Mimi se dopadala Džejni; gajila je topla osećanja prema njoj, ona koja imaju žene kada znaju da će postati prijateljice. Ipak, ako će postati prijateljice, Džejni mora da nauči da ne može imati svakog muškarca kojeg poželi, naročito ako je Mimi bila tu. Moraće da nauči da popušta. I tako, upotrebivši svoju oprobanu tehniku ona reče Ziziju, „Jesi li igrao u Palm Biču ove godine?” Svesna da je bila jedina osoba za stolom koja je znala nešto o polou, navela je Zizija na njegovu omiljenu temu, uspevajući u potpunosti da monopolizuje njegovu pažnju.

68

dorothy555&meteori

5 Džejni Vilkoks je bila ona vrsta žene ili žena koje su smatrane kučkama, ali koje su psi i deca misteriozno voleli. Na tribinama stadiona, na praznik 4. jula povodom dvadesettrogodišnjice Hagi Ber bejzbol turnira (nazvanog tako iz sada već nepoznatih razloga), Džejni je sedela u sredini, između dva dečaka. Dečaci, jedan šest a drugi osam godina, bili su potpuno različiti - mlađi je bio neverovatno mršav a stariji ekstremno debeo - nisu bili samo braća već i deca famoznog Džordža Pekstona i njegove prve žene Marlen. Mlađi, Džek, stiskao je Džejninu ruku sa onom vrstom otvorene i nesnebljive naklonosti, svojstvene samo maloj deci koja još nisu otkrila cinizam, dok je stariji, Džordž mlađi (za okrutnu školsku decu „Džordžina”), predano proučavao semafor sa statističkom radoznalošću. Diger je ustao pre sledećeg udarca. „Ako pogodi i završi krug, imaju pedest tri posto šanse da pobede”, samouvereno reče Džordž. Ličio je na minijaturnu verziju svog oca sa sve debelim, trošnim noktima na nogama - koji su se krunili usled upornog noktnog virusa. „Sa druge strane”, nastavi on, „ako ne pogodi, imaju dvadeset četiri posto šanse da izgube.” „Nije valjda?” reče Džejni, gledajući u ugao bejzbol terena, gde je Diger, noseći na sebi šampionsku majicu, podvmute vojničke pantalone i platneni pecaroški šešir koji obično nose penzioneri na Floridi (ovo je očigledno bila njegova ideja opreme za bejzbol, pomisli Džejni), zamahnuo nekoliko puta palicom. „Šta misliš, hoće li nam dati autogram?” frustrirano upita Džek, klimajući olabavljeni zub prstima. Zubi su za njega bili izvor preneraženosti - ovih dana kao da su neprestano ispadali i mada su mu svi govorili da će izrasti ponovo, nije im verovao. „Šta ako mu zatražimo autogram i on odbije?” „Hajde da pitamo Peti, da budemo sigurni”, ljubazno reče Džejni i nagnuvši se prema Peti koja je sedela sa Džekove druge strane, reče, „Džek se boji da mu Diger neće dati autogram.” Peti odvoji oči od Digera - uvek kada bi ga pratila na ovakvim događajima, plašila se za njegovu bezbednost, bojeći se da se neki od fotografa ne transformiše u nekog od poludelih obožavalaca u nameri da 69

dorothy555&meteori

ga se dočepa - i pomazi Džeka po glavi. „Ako ti ne bude dao autogram, dođi pravo kod mene”, reče mu. Obe, i Džejni i Peti bile su krajnje ljubazne prema deci, s obzirom da su kao tinejdžerke zarađivale novac na tradicionalan američki način - čuvanjem dece. Međutim, na Hemptonima, gde je bebi-siting bio namenjen profesionalcima, nisu sve devojke bile tako ljubazne. Sa vrha tribina, Rodici Dirdram posmatrala je ovu malu scenu sa gađenjem i ljubomorom. Ponosila se time što „svakoga poznaje” - od poznatih ličnosti do gledalaca, među kojima su i jedni i drugi mogli da uđu samo uz pozivnicu - i koji su mogi da sednu sa kim su hteli, tako da je odlučila da počasti Džejni i Peti svojim prisustvom. Naravno, njene namere delimično su bile motivisane željom da produbi svoje poznanstvo sa Digerom. Ipak, nije očekivala da će biti zasenjena... decom. Najgora stvar u vezi sa njima, pomisli Rodici, bila je što nisu ispunjavali osnovne uslove dečjeg ponašanja - u svakom slučaju najosnovnijeg dečjeg ponašanja u javnosti - a to je bila ljupkost. Manji se tresao kao čivava dok je onaj veći bio, pa, užasno veliki! Rodici nije imala puno dodira sa decom ali nije imala pojma da su u poslednje vreme bivala tako krupna. Klinac je imao pravi pivski stomak veličine sredovečnog čoveka - zar ne bi trebalo da ga smeste u neku banju ili slično, da malo smrša uz strogu dijetu od salata i voćnih sokova? Pogledavši Džordžija popreko, ona se nagnu preko njega i nastavljajući ranije započeti razgovor, reče Džejni, „Dakle, definitivno ide u zatvor.” „Ko?” upita Džejni koja je prestala da obraća pažnju na nju još pre nekoliko minuta. „Piter Kenon!” uzviknu Rodici. „Moj otac je advokat i kaže da su samo čekali da mu nešto pronađu... Naravno, nije plaćao čak ni porez.” Peti je značajno uzdahnula i zakolutala očima ka Džejni. Džejni je ignorisala. Ne želeći da bude neljubazna prema Rodici, koju je smatrala „korisnom”, Džejni joj reče, „Ono što ne mogu da razumem je zašto mu je verovalo toliko filmskih zvezda.” „Ha! Filmske zvezde su poznate po tome što nisu najoštriji alat u šupi”, reče Rodici. „Osim toga, sve ih je ulovio dok su još bili na početku karijere. Pre nego što su zaradili novac”, reče ona, gledajući u Peti. „Koliko dugo će se još pričati o tome?” čudila se Peti. „Verovatno do narednog skandala. Tada će ovaj potpuno zaboraviti”, iskusno reče Rodici.

70

dorothy555&meteori

Nazad na igralištu, bivša filmska zvezda sa A liste18 po imenu Džejson Bin bacio je brzu loptu ka Digeru koji se sada nalazio u uglu terena. Prema trač rubrikama, Džejson Bin se spustio na C listu gde je pokušao da se kandiduje za političara. Međutim, problem nije bila politika već njegov nedostatak mašte - došao je na ideju da postane političar zato što ga je glumio u jednom filmu. Diger je zamahnuo prema lopti i promašio, dok je nekoliko fotografa u tom trenutku sevnulo blicevima. „Postoji li nešto što neće snimiti paparaci?” upita Peti. „Peti, ovo je meč za dobrotvorne svrhe”, reče Džejni. „Ko je ona devojka?” upita Rodici, koja je imala pažnju komarca. „Bulji u Peti već punih pola sata.” „Koja devojka?” „Ona devojka”, reče Rodici, klimajući prema ivici gledališta. Mlada, tamnokosa žena, obučena u teksas majicu na bretele, teksas mini suknju i jeftine crne cipele na štiklu, gledala je u njihovom pravcu; u trenutku kada je primećena brzo je okrenula glavu. „Nemam pojma”, reče Peti. „Tako je obična!” besno reče Rodici. „Mislim, kako je uopšte dospela ovde? Hemptoni su se stvarno srozali!” Džejni se smejala, ironično primećujući da su neki ljudi govorili iste stvari za Rodici i, posmatrajući gužvu odjednom suzi pogled, osetivši čudno probadanje u stomaku, kao i uvek kada bi neočekivano ugledala Zizija. Sasvim sigurno, u scenariju koji je sada postao iritirajuće poznat, bio je sa Mimi. Izgledali su kao da ih je uhvatila u krajnje intimnom razgovoru. Džejni je počela da sumnja, ali Mimi je imala ta tendenciju da bude površno intimna sa svima, i Džejni nije mogla da pojmi da je Zizi zaista smatrao Mimi privlačnom, posebno zato što je bila najmanje petnaest godina starija od njega. Osim toga, ono o čemu su jedino i uvek pričali bili su konji. Ipak, ovo je donelo novu frustraciju: Pošto je Džejni već obelodanila svoju totalnu nezainteresovanost za životinje, bilo je nemoguće ubaciti se u njihov razgovor a da ne ispadne kako očajnički čezne za Zizijevom pažnjom. „Možemo li posle da idemo u Mejdstoun?” željno upita Džordži. „Znam novi trik sa kartama koji hoću da ti pokažem.”

18

A lista - pripadnici najviših društvenih krugova 71

dorothy555&meteori

„Jao Džordži, to je divno”, reče Džejni, gledajući kako se Zizi i Mimi probijaju ka tribinama. „Ali ne mogu danas. Možda će Mimi hteti da te vodi.” Na pomen njenog imena, Džek se snuždio kao kučence a Džordži je spustio glavu, gledajući u vrhove svojih patika. Nije bilo mnogo ljubavi između Mimi i Džordžovih sinova: Mirni je smatrala da se Džek „previše vezuje” a sa Džordžijem je bilo još gore - nije mogla očima da ga vidi, kad god bi ušao u sobu, ona bi našla razlog da ga pošalje napolje sa dadiljom. Džejni se sprijateljila sa dečacima zato što je suviše dobro znala kakav je osećaj biti dete uljez koje nikada nije sigurno u ono što bi moglo da mu se desi. No, u poslednje vreme dečaci kao da su previše vremena provodili sa njom. U početku je bila srećna kada je Mimi pozivala da im se pridruži u privatni klub Mejdstoun na sportskim igralištima, koji je važio za najekskluzivniji klub na Hemptonima, ali u poslednje dve nedelje, u više navrata, Mirni je nestajala na sat ili više, ostavljajući Džejni da sama zabavlja dečake. Svaki put kada bi se Mimi vratila tvrdila je da je morala hitno da ode do kuće i Džejni se pitala zašto, sa četvoročlanim osobljem koje je živelo u kući, šta je to moglo da iziskuje Miminu ličnu pažnju. I sada, sa uznemirenošću koja je često pratila uviđanje nečeg neprijatnog, Džejni se pitala da li je ta „kriza” bio Zizi. Ali to je, pomisli ona pokušavajući da razuveri sebe, bilo nemoguće. U svakom slučaju, Zizi je stajao malo niže, pomažući Mimi da se popne na prvu tribinu, njegovo ljubazno, zgodno lice oduševljeno se koncentrisalo na nešto što je pričala Mimi. Zašto više nije gledao u nju na taj način, iznervirano pomisli Džejni, sećajući se da je nju upravo tako posmatrao kada su se prvi put sreli. Od tada, svaki put kada bi je video, prema njoj bi se ponašao nekako nedefinisano srdačno kao da je bio školska ragbi zvezda a ona jedna od mnoštva kikotavih, stidljivih devojčica, zaljubljenih u njega. Naravno, njegovo ponašanje samo je dodatno raspirivalo njenu želju i u njegovom prisustvu se osećala manjom od makovog zrna. Namamiće ga, odluči ona, mada još uvek nije znala kako! Proteklih nekoliko nedelja, Zizi je brzo postao zvezda na hemptonskoj društvenoj sceni - sa svojim izgledom i harizmom, bio je svuda dobrodošao - pohota za njim samo je rasla s ozbirom na njegovo odbijanje da podlegne šarmu bilo koje žene. Do sada je bez problema mogao da izreda jato lepotica ali činjenica da to nije učinio kao i da se uvek i svuda pojavljivao sam,

72

dorothy555&meteori

ukazivala je na muškarca koji je bio ozbiljan u pronalaženju prave žene i istinske ljubavi. Šta sve ne bi dala za tu ljubav, pomisli Džejni, gledajući napeto u njegova zategnuta leđa sa tim širokim ramenima koja su se sužavala do savršeno vitkog struka. Zašto da ne? Lako bi se odrekla svega ovoga, putovala bi s njim, mogli bi da žive u Argentini - ne bi joj smetalo ni kada bi bili siromašni. Osetila je ubod ljubomore kada je Mimi stavila ruke u njegove dozvoljavajući mu da je povuče na drugu tribinu. Na momenat, Mimi se zaljuljala na labavoj dasci i Zizi je uhvatio za ruku. Smejali su se i Džejni se po hiljaditi put zapitala šta je to Mimi imala što ona nije. Novac i društveni status, svakako - Zizi je nesumnjivo bio pod utiskom da je Mimi „američka princeza.” Basno je zubima otkinula zanokticu, ponovo podsećajući sebe da, šta god da uradi nikada neće moći da pobije činjenicu da potiče iz obične porodice iz srednje klase. Ipak, ona je bila u žiži, a ne Mimi; ona je bila na televiziji, u magazinima i na bilbordima, i ako to nije bilo dovoljno da ulovi muškarca na kog se ložila, nije znala šta jeste. U međuvremenu, Mimi nije bila ništa drugo do društvena hostesa... povrh svega, bila je udata! Ali možda je u tome bio štos, pomisli Džejni, nameštajući kosu pod bejzbol kapom dok je natmureno posmatrala razdragani par. Možda je činjenica da je Mimi bila zauzeta davala Ziziju osećaj sigurnosti. U očima Hemptona, Zizi je bio Mimin protege19 kojeg je uzela pod svoje i vodila sa sobom kao razmaženo pseto, koje je mazila i hranila komadićima jastoga sa stola. Neko bi, iz istog razloga, mogao da kaže da je Mimi i nju uzela pod svoje. Naravno, Mimi je uvidela da nema ničeg savršenijeg od ideje da Džejni i Zizi postanu vest, mada ona lično u tom odeljku ne bi bila od nikakve pomoći. Diger je ponovo zamahnuo ka lopti i promašio, dok su dečaci pored Džejni zastenjali od razočarenja. Dobro, pomisli Džejni. U svakom slučaju su joj bili poznati tipovi muškarca koji su bili zainteresovani samo onda kada žena nije i ako je to bilo potrebno da pridobije Zizija, savršeno je bila sposobna da načini sebe nedostupnom. Počeće da izlazi sa nekim - bilo kim - možda čak, pomisli uz gorak osmeh, sa prokletim Seldenom Rouzom! Selden... Još od kada je posle polo utakmice kada je pristala da se provoza u njegovim kolima (njemu je mogla da odoli ali ne i kolima), 19

protege - štićenik 73

dorothy555&meteori

počeo je da je prati kao kuče. Stvarno šteta, jer je na minut ili dva, kada je prvi put ušla u kola, diveći se njegovoj lepoti, razmotrila i njega kao mogućnost. Kola su ukazivala na to da je imao položaj, novac i ukus... Ali onda je nastavio bez prestanka da brblja o njima - kako je uspeo da nađe originalne kožne presvlake za sedišta i specijalan hrom za volan petnaest minuta kasnije umirala je od dosade. Takav kakav je, Selden kao da nije primećivao niti je to pokazivao uprkos njenom upornom odbijanju da izađe s njim na pravi sastanak. Znala je da je bilo dovoljno da mrdne prstom i on bi dotrčao i, gledajući kako Mimi i Zizi zauzimaju svoja mesta na tribinama ispred nje, čvsto je odlučila da svoju ideju sprovede u delo. Mimi i Zizi su se okrenuli i mahnuli im na šta je mali Džek podigao pogled sa očima punim straha. Gomila ljudi je svakog vikenda dolazila kod njegovog oca i on i njegov brat, Džordži, nisu se mnogo trudili da ih zapamte ali su se odmah setili polo igrača. Dva puta je bio u njihovoj kući samo kada je Mimi bila tamo, i svaki put je pretio da će staviti Džeka na konja, govoreći da bi od njega već mogao da se napravi mali džokej - kao da je to bilo nešto što bi svako želeo u životu. Osećajući Džekovu nelagodnost, Džejni je odvojila oči od Zizija i privukla Džeka sebi. Sama je bila neodlučna po pitanju dece (kada bi ih rodila onda bi definitivno imala dadilje, nasuprot Peti, koja je smatrala da je postojala neka vrsta moralne superiornosti u odgajanju sopstvene dece), ali bilo je nečeg u vezi sa decom u čemu je bila odlučna: Znala je da za pravu vrstu muškarca nije bilo privlačnije slike od one sa mladom ženom u nežnom dečjem okruženju. Diger je konačno uspeo da pogodi loptu i publika je to glasno pozdravila. „OK, sada imaju dvadeset sedam posto šanse da pobede”, svečano reče Džordži. „Šta ti misliš, Džek?” upita Džejni. „Ne znam. Ne volim matematiku”, reče Džek. „Znaš šta? Ni ja”, reče Džejni. Smeškala se i gužvala mu kosu a kada joj je klinac spustio glavu na rame, usrdno se molila da je Zizi to video. Nažalost, kao što to često biva sa ljudima koji pokušaju da preusmere Kupidonovu strelicu, projektil je pogodio pogrešnu metu i to Seldena Rouza. Par minuta ranije, kada je Selden Rouz zaustavio svoja kola na kraju dugačke kolone parkiranih automobila u sumnjivoj ulici Istočnog 74

dorothy555&meteori

Hemptona, zakleo se da će to biti poslednji put da se ponižava posećujući hemptonska dešavanja. (Opet se izgubio, bilo je nemoguće dobiti pristojna uputstva od nekoga na Hemptonima; ljudi su davali nejasne instrukcije tipa „to je iza A&P”20 pod pretpostavkom da prvo znate gde je A&P.) Dok je pratio kolonu kola prema tim izvorima (još uvek nije tačno znao gde se nalazio bejzbol stadion), osvrnuo se na krajnji besmisao njegovog dotadašnjeg leta. Skoro svakog minuta proteklih nekoliko vikenda proveo je na nekoj zabavi ili hepeningu ili otvaranju (od prodavnica preko filmova do patetičnih umetničkih izložbi), i svako od tih dešavanja se smatralo „obaveznim”, kao da je samo prisustvo obezbeđivalo poseban identitet svih prisutnih. Međutim, ljudi su na ovim zabavama uvek bili isti i kada vidite iste ljude na šest različitih mesta tokom samo jednog vikenda, konverzacije postaju užasno dosadne i banalne. Selden je shvatio da su ljudi na Hemptonima bili kao deca bogataša poslata u skup letnji kamp, gde su konstantno osećali potrebu za razonodom. Pridružio se maloj grupi koja se probijala preko nečega što je ličilo na školsko igralište, razmišljajući kako je, dok nije imao neobjašnjive razloge za druženje, trošio vreme na konstruktivan način. U Los Anđelesu, maniri su bili prosti ili nepostojeći, ali bar se „druženje” odvijalo daleko od poslova i veza, dok se ovde sve svodilo na fenomen „biti viđen”, navodeći da je onaj koga nema, dakle otpao. Bila je to bezdušna trka, i često, dok je stajao na takvim okupljanjima, držeći čašu jeftinog šampanjca i klimajući odsutno glavom, pitao se da li je neko od tih ljudi žudeo za lepotom i prirodnošću, za vezom koja bi išla dublje od slučajnosti kojom su svi zajedno bili ubačeni u isti mali svet. I sada, govoreći svoje ime po ko zna koji put nekoj novoj bezličnoj mladoj ženi u crnom sa fasciklom i slušalicama, odjednom je zažalio što nije poslušao svoj instikt i otplovio brodom. Verovatno bi to učinio, pomisli on ljut na sebe, da nije bilo proklete Džejni Vilkoks. U proteklih mesec dana se dovijao kako je znao i umeo da bude na svakom događaju gde i ona, misleći da će ako ga bude dovoljno i često viđala, uvideti i njegove vrednosti. Ali svaki put ga je odbijala, rugajući se njegovom pozivu na večeru uz prezrivo, „Stvarno Seldene, večera u subotu uveče na Hemptonima u junu? Moram da idem na četiri žurke”, i napokon je počeo da prihvata činjenicu da nije bila zainteresovana i da nikada neće biti. Već mesec dana iskreno je 20

A&P - Atlantic & Pacific lanac supermarketa 75

dorothy555&meteori

verovao, kada bi uspeo da je odvoji od ovog sveta, konačno bi zasijala prava Džejni Vilkoks, jer je mislio da je u njoj video istu intelektualnu naklonost ka lepoti i umetnosti koju je i sam posedovao. Mogla je opširno da priča (i iznenađujuće inteligentno, budući da nikada nije išla na koledž) o književnosti, filmskoj umetnosti i slikarstvu, i sada je shvatao da njeni stavovi nisu bili rezultat duboke posvećenosti već trik za zabave, koji je upotrebljavala kako bi skrenula pažnju na sebe i tako obezbedila svoje mesto u društvu. Idući duž ograde igrališta, shvatio je da je sa njom gubio vreme. Njujork je vrveo od sposobnih, mladih žena a on je bio samac i uz to odlična prilika za ženidbu; ako nije mogao da ima Džejni Vilkoks svakako će pronaći nekog podjednako dobrog a možda i boljeg. Snažan udarac drvene bejzbol palice o loptu prekinu njegovo sanjarenje i on nastavi da se probija kroz gužvu. Lopta je odletela visoko u vazduh iznad treće baze, i odjednom, u trenutku kada je ugledao Džejni koja je sedela sa sinovima Džordža Pekstona, njegova odlučnost pade u vodu. Izgledala je kao da je bila nesvesno uhvaćena tajnim fotografskim snimkom dok joj je lice odisalo neobičnom nežnošću koju nikada ranije nije primetio. Dečak je bio sklupčan na njenim grudima (koliko je samo žudeo da bude na istom mestu); njen izraz lica zračio je ljupkošću Madone. Srce mu je poskočilo i svet je dostigao svoje savršenstvo kada je shvatio da je sve vreme bio u pravu u vezi sa njom. Moraće da je sačuva za sebe; gušila se na ovom putu frivolnosti i površnosti, bila je to njegova dužnost da je odvede na viši, značajniji nivo. Zamislio je sa njihovom decom (njihova deca će svakako biti mnogo lepša od Džordžove) i tada, kao da je sudbina potvrđivala njegove planove, ona podignu glavu i uhvati njegov pogled, nežan i znalački koji su oboje osetili. U svakom slučaju, mahnula mu je - i Selden pomisli kako joj je ruka graciozna kao leptirovo krilo. Džek Pekston je osećao sve veću mučninu u stomaku. Nije trebalo da ugura onu viršlu, skoro celu, niz grlo, ali Džordži ga je izazvao i Džek nije imao drugog izbora. A sada, stojeći na parkingu nadomak grupe odlaslih, Džek je osećao kako mu se stomak prevrće sa neminovnim simptomima predstojećeg povraćanja. U životu se najviše plašio da će mu bljuvotina izaći kroz nos, kao što se desilo kada je imao tri godine zaista, prvo sećanje na svog oca doživeo je kada se razboleo i rekao, 76

dorothy555&meteori

„Tata, povraćao sam kroz nos”, a otac mu je uzvratio, „Znam sine „ ubrzo posle toga njegov otac je izašao iz kuće. Džek je osećao kako mu se krv povlači iz lica. Igra je bila završena, ali kao i obično, bila je potrebna večnost dok se odrasli pokrenu. „Ima koktel zabava na Flajing Pojnt Roudu”, rekla je Rodici Dirdram. Izgledala je kao mali, kevtavi pas koji skakuće i trči oko nogu ne bi li skrenuo pažnju. „Ne znam”, neodređeno reče Peti. Pogledala je u Digera, namirisala njegov znoj i pomislila na seks. Htela je da se izgubi u njegovom skladno izvajanom telu (bio je 1,90m visok i težak 80 kg) i njegovim čudnim, dubokim očima koje su bile široko razdvojene i imale oblik dijamanata. Znala je da je i on razmišljao o seksu zato što je stegnuo ruku oko njenog struka i naginjući se prema njoj, namignuo. Džejni je videla ovu malu razmenu nežnosti između Peti i Digera i dok je stajala na parkingu iziritirana dosadom i popodnevnom vrućinom, rastrzana između svoje žudnje ka Ziziju i želje da ga kazni poklanjanjem pažnje Seldenu, najednom je pogodilo to tiho razmetanje tajnom, nepoljuljanom intimnošću između muškarca i žene. Oduvek je mislila da je ljubav nejasno, bezoblično osećanje i u trenutku dok se glamurozno društvo kretalo prema svojim automobilima, odjednom je shvatila da ljubav ima svoj oblik, čvrstu formu koja može da se izrazi pokretima i gestovima. Htela je da ima isto što i njena sestra i posmatrajući tri muškarca oko sebe - Digera, Zizija i Seldena - napokon je shvatila koliko je Selden izgledao beznačajno u poređenju sa Digerom i Zizijem, koji su pucali od mladosti i energije. Selden je pokušavao da uhvati njen pogled, da je odvoji od grupe i ona je odjednom postala svesna da nikada ništa neće osećati prema njemu i da nije bio vredan pokušaja. Osim toga, znala je da nikada ništa ozbiljnije neće imati sa Seldenom, bez obzira koliko bi to išlo u prilog njenim ciljevima. „Idem da pokažem Džejni moju novu pilot verziju”, reče Selden. Džejni ga zgranuto pogleda. Nije joj se sviđalo što je pričao tako odlučno, kao da se među njima već nešto dešava. Grupom je dominirala napetost vremena koje ističe i Džejni pogleda u Mimi a zatim u Zizija, osećajući da su i ona i Mimi planirale da pođu sa Zizijem. Međutim Mimi je bila sa decom. „Ne možeš da odvedeš Džejni, „Rodici reče Seldenu. Bila je jedna od onih ljudi koji su uvek mislili samo na sebe. „Sin Sofije Loren će biti na koktel zabavi.”

77

dorothy555&meteori

„Moram da krenem “, reče Zizi. Imao je preplanuo ten i snažne bele zube; izgledao je kao mladi, blistavi bog sa aurom čvrste samostalnosti, tako neodoljive za žene. „I mi ćemo”, reče Diger. Opet, onaj tajnoviti fluid između Peti i Digera, ispunjavajući Džejni bolnom zavišću. Kada bi samo mogla da se oslobodi Seldena moći će da prati Zizija ili bar da sazna kuda je krenuo. „Idemo”, mladi Džordži reče Džeku. Uznemireno je posmatrao grupu sa manje udaljenosti, pokušavajući da ide ukorak sa njima svestan da je Mimi savršeno sposobna da zaboravi na njih dvojicu i ostavi ih. Iznenada, sa druge strane automobila prolomio se plač i Džordži ugleda Džeka koji je nesigurno stajao sa očima punim suza i neprirodno zelenom bojom lica. Dok se Mimi uz poljubac pozdravljala sa svima - za minut ili dva verovatno će otići bez njih - on nestrpljivo šapnu, „Požuri!” Džek se svojski trudio da se sabere. Držeći bejzbol loptu na kojoj mu se Diger potpisao (bar tu ga odrasli nisu slagali), i konačno se zateturao ka sredini grupe. „Mislim da nešto nije u redu sa ovim detetom...”, upozoravajući reče Rodici Dirdram, samo trenutak pre nego što se Džeku bolno prevrnulo u stomaku. Stiskajući dragocenu loptu među kolenima, pesamitio se i otvorio usta izbacujući viršrlu u tečnim komadićima i poslednjim trzajem želuca, skoro svom težinom nagazio vrh cipele Rodici Dirdram.

*** Sedeći u hladnoj, mermernoj kući gazdinstva Vonamejker, mešajući kockice leda u svojoj čaši sa neskrivenom dosadom, Džejni reče, „On je samo dete, Džordže.” Imućno okruženje obično je na nju delovalo sedativno - sada je toliko vremena provodila u Miminoj kući osećajići je maltene kao svoju - međutim, tog dana je bilo previše meteža i nervoze koji nisu mogli da se izglade smirujućom, bogatom postavkom. „Pretpostavljam da on nije kriv”, reče Mimi. Nervozno je šetkala po prostranoj dnevnoj sobi, kao da je bila neodlučna da li da sedne ili ne, čak šta više, dvoumila se da li je uopšte htela da bude u sobi. Mimi je insistirala da se Džejni vrati sa njom kući i pomogne joj oko dece i Džejni je pristala, delom zato što je to značilo da ne mora da ide sa Seldenom a delimično i zato što je ustanovila sopstveno pravilo da nikada ne odbija Mimin poziv. Čim je ušla u kuću shvatila je da je pogrešila - mermerni 78

dorothy555&meteori

hodnik sa pozlaćenim ogledalima i rimska bista odjednom su izgledali predozirano a njen odnos sa Mimi skoro tlačiteljski, kao da se davila u tuđem životu. Gledajući u svoju čašu sa hladnom vodom, pitala se zašto je dozvolila sebi da postane poručnik a Mimi kapetan, žudeći da bude neko drugi - bilo gde, gde će ponovo moći da bude zvezda u sopstvenom životu. „Ne možeš da pustiš decu da sede na vrelom suncu, Mimi”, oštro reče Džejni, shvativši da je u trenutku dok je izgovorila ove reči zapravo bila ljuta i da je razlog za to bilo Mimino ponašanje prema Ziziju. Stvarno bi volela da popriča sa Mimi o Ziziju, pomisli na kratko, hvatajući Mimin pogled u velikom ogledalu koje je visilo iznad kamina; više nije mogla to da dopušta. Samo kada bi Džordž otišao... Mimi je na licu pisalo da je kriva, ali pošto je ona bila Mimi, jednostavno je promenila temu. „Džordže, bićeš ljubazan prema Komstoku kada on i Mov dođu na večeru, hoćeš li?” upita ona. Džordž zakoluta očima, pogleda u Džejni i namignu. Smatrao je svoju ženu beskrajno zabavnom, a ponekad užasno ozbiljnom i Džejni je znala da je uživao da je provocira. „Zavisi od toga šta podrazumevaš pod 'ljubaznim,'“ odgovori Džordž. „Dok god ne očekuješ da spavam sa njim...” „Daj, Džordže!” uzviknu Mimi kada je ovaj prasnuo u piskav smeh. Džordž je takođe, suvo primeti Džejn, sebe smatrao beskrajno zanimljivim. Okrenuo se ka Džejni u potrazi za potvrdom ove činjenice i Džejni mu se bledo osmehnu. „Dakle ne voliš Komstoka”, reče ona. „Da budem iskren, ne mogu da ga podnesem”, reče Džordž gledajući Mimi. „Ali Mimi insistira na druženju.” „Ne insistiram”, reče Mimi. „To je jedan od onih društvenih fazona. On je Movin verenik tako da ga ne možemo izbegavati.” Džordž najednom sklopi svoje debele očne kapke na pola, gubeći svoj uobičajeni blagi izraz. „Ulaziš u opasne vode Mimi”, reče on, upozorava-jućim tonom. Mimi se okrenu ka njemu. „Molim te, Džordže. Samo zato što je jedini čovek koji te je nadmašio u poslu...” „Da me je nadmašio bilo bi sve u redu”, hladno reče Džordž. „Prevario me je. I tog čoveka sada treba da viđam u svojoj kući...” „Bilo je mnogo davno”, reče Mimi. „Aušvic je takođe bio davno”, uzvrati Džordž. 79

dorothy555&meteori

Mimi se ukočila. Mogla je da bude užasavajuće arogantna kada je izazovu i tako hladna i odsečna da pomislite kako više nikada ne bi progovorila sa vama ni reč. Bila je to efektna tehnika, jedna od onih koje je Džejni pokušavala da prekopira, ali Džejni se pitala zašto je toliko potpirivala svađu sa Džordžom. „Džordže Pekstone”, reče Mimi, zavijajući kao da želi da ga zaplaši, „mi, u učtivom društvu to ne radimo tako. Ne dopuštamo da posao kvari prijateljstvo. Kada bi tako radili niko ni sa kim ne bi razgovarao. Uostalom, sigurna sam da ćeš jednog dana dobiti priliku da sarađuješ sa Komstokom i tada ćete biti najbolji prijatelji.” Džordž izvi obrvu i, kao da ga njene reči nimalo nisu dotakle, reče, „Prijatelj je osoba sa kojom možeš da posluješ, Mimi.” „Da, ali ne bih želela da budem prijatelj sa nekim od tvojih poslovnih partnera. Mislim da bih umrla od dosade”, konačno reče Mimi. Gledali su jedno u drugo kao da odmeravaju snage i Džejni začu kako zvoni telefon na drugom kraju kuće i domaćicu koja se javlja, „Rezidencija Pekstonovih.” Džejni je iskoristila priliku da pobegne. „Mislim da bi trebalo...” „O ne, Džejni”, reče Mimi, okrećući se prema njoj sa zastrašujućim osmehom na licu. „Hoću sa tobom da razgovaram.” Domaćica u sivo-beloj uniformi uđe u sobu. „Za vas, gospođo Pekston.” „Hvala ti, Gerda”, ljubazno reče Mimi. „Odmah se vraćam. Džordže, ne puštaj Džejni da ode.” „To je bilo naređenje”, reče Džordž kada je Mimi izašla iz sobe. Džejni je uzdahnula i vratila se u belu svilenu fotelju. Džordž je bio u pravu - kada je Mimi govorila na takav način, s njom nije bilo svađe, i sa dozom dosade koju je Džejni smatrala prenemaganjem onih koji su rođeni bogati da bi svi - naročito oni koji nisu bili bogati - činili po njihovoj volji. Njene misli su se uglavnom vrtele oko Zizija. Da li je njegovo vrdanje bila igra ili je zaista bilo moguće da se ohladio? Džordž je ustao i prešavši preko sobe, seo na ivicu njoj najbližeg kauča. Džejni je izvila obrvu ka njemu kao da ga pita šta to treba da znači. Nije joj bilo prijatno samoj sa njim - zajedno sa Mimi bilo je u redu ali jednom ili dvaput kada je Mimi bila na spram i Džejni bila prinuđena da razgovara nasamo sa njim, stekla je utisak da je bilo dovoljno da kaže reč i on bi skočio u krevet sa njom, kao da je to bilo sve što je u žuvotu 80

dorothy555&meteori

umela da radi. Nisu bile naročito važne njegove reči, već ti neskriveni pohotni pogledi kad god bi mu oči okrznule njene grudi. Sa druge strane, znala je kako da se nosi sa muškarcima kao što je Džordž Pekston - činila je to celog svog života. Ne trudeći se da sakrije dosadu, ona reče, „Kako si, Džordže?” „Čujem da se dosta viđaš sa mojim prijateljem Seldenom”, reče on. Džordž se uvek trudio da navede razgovor na seks, kao da bi razgovor o tome mogao nekako da rezultira ostvarivanjem istog. „Verovatno ga i ti viđaš isto toliko često”, suprotstavi se Džejni. „Dakle još uvek te nije upecao”, znalački reče Džordž. „Ne znam zašto misliš da će ikada uspeti.” „O, Selden je stari lovac”, reče Džordž, uzimajući gutljaj viskija. Svoj debeli članak je podigao na drugo koleno, pokazujući svoj penis. „Obično dobija sve što poželi.” Zavalio se u sedište, gledajući u sliku pod imenom „Harlekini” slikara Dejvida Sala koja je visila na suprotnom zidu. „Smešno je kad znaš kakav je bio ranije. Do đavola, u srednjoj školi je samo gutao esid i igrao tenis. Ne mogu da verujem dokle je danas dogurao. Sigurno je pola svog života bio stondiran.” Džejni se nasmeja u neverici. „Seldon Rouz na esidu?” „U pauzama između karanja čirlidersica”, reče Džordž, prinoseći čašu ustima. „Najsmešnije od svega... kako to da on nikada nije upisao Harvard?” Džejni se nije trudila da odgovori. Počela je da ustaje, mrmljajući, „Idem da potražim Mimi...” „Čekaj”, reče Džordž i iznenada je uhvati za ruku. Džejni ga oštro pogleda i odmah pokuša da prikrije svoj gest napadnim smehom. „Znaš da nema vajde - to joj neće pomoći da se brže skine sa telefona”, reče on. „Osim toga, s tobom skoro nikada ne pričam... nasamo”, promrmlja on dok su mu oči pohotno lutale po njenim grudima. „Uostalom”, nastavi, „Hoću da mi pričaš o svom poslu.” „Mom poslu?” naruga se Džejni. „Džordže, ja sam manekenka. Osim toga, preko leta sam slobodna.” Ton joj je bio sarkastičan ali Džordžov pravac ispitivanja odjednom joj natera grižu savesti. Nije nameravala da ovako protraći pola leta. Planirala je da čita dobre knjige, možda da završi taj scenario (hvala Bogu da je Komstok više nije podsećao na to); u svakom slučaju, planirala je da na neki način unapredi svoju karijeru. Međutim, vreme kao da joj je izmicalo i počela je da se upetljava u površnost života... 81

dorothy555&meteori

Kao da joj je čitao misli, Džordž reče, „Proučavao sam tvoju TV reklamu i shvatio da imaš talenta. Pravog talenta. A ja sam neko ko je stekao novac na toj vrsti zdravog razuma.” „Stvarno Džordže?” reče ona, prezrivo se smeškajući. Pogledala ga je, pokušavajući da oceni da li je bio ozbiljan ili je samo navlačio na tanak led kako bi je strpao u krevet. Ipak, nije mogla da porekne da joj je to laskalo - kao i uvek kad god bi neko pohvalio nešto drugo osim njene lepote. „Dakle”, reče ona polako, lupkajući prstima o naslon stolice, „Shvatila sam da bih bila odličan producent.” U suštini nikada ranije nije razmišljala o tome, ali ideja joj je iznenada pala na pamet a i sviđalo joj se kako je zvučala - davala joj je težinu. „Kao Selden”, reče Džordž, trljajući svoju butinu. „Ne baš kao Selden”, reče Džejni. Nije imala pojma o čemu priča, ali počela je da uživa u tome. „Radila bih produkciju kratkih filmova do kojih mi je zaista stalo, koji bi preneli poruku američkoj javnosti...” „Misliš da bi od toga mogla nešto da zaradiš?” upita Džordž. Lice mu je izgubilo onu zaglupljenost - Džejni je bila ubeđena da su mu oči zai-nteresovano sijale. „Zašto da ne?” reče ona. „Osim toga, jedina garancija dobre zarade je ako radiš nešto dobro - što američka javnost misli da joj je potrebno.” „Razmišljao sam o tome da se ubacim u filmsku industriju...”, poče Džordž, ali ga prekinu živahan stakato Miminih potpetica na mermemom podu. „Nećete verovati s kim sam razgovarala”, reče ona, ulazeći u sobu. „Rodici Dirdram. Hoće da joj neko plati nove cipele!” Ime Rodici Dirdram podseti Džejni na popodnevni događaj i ona se namršti, još odlučnija u želji da popriča sa Mimi o Ziziju. „Stvarno bi trebalo da krenem”, reče ona, razmišljajući da je ovo jedini način da ostane sama sa Mimi. „Oprostićeš se sa decom, zar ne?” reče Mimi, pretvarajući se u brižnu maćehu. „Naravno”, reče Džejni. Ustala je, prišla Džordžu da primi obavezan poljubac u obraz. „Nemoj da zaboraviš naš mali razgovor”, prošaputa on. „Ako imaš neke ideje, pozovi me.” Mirni je izgledala prilično uzbuđeno dok je vodila Džejni širokim stepenicama. „Hajde da još ne idemo kod dece”, reče ona. „Moram nešto da ti kažem.” Džejni je pratila niz dugi hodnik do velike spavaće sobe i 82

dorothy555&meteori

kada su prošle pored serije uramljenih, ručno rađenih Carier & Iv fotografija trkačkih konja, bila je ubeđena da je to „nešto” imalo veze sa Zizijem. Vazduh je postajao težak na samu pomisao na njega; maštom devojčice iracionalno je zamislila kako je Zizi rekao Mimi da je tajno zaljubljen u nju, tražeći od Mimi da posreduje... Iz prostrane unutrašnje sobe sa velikim natkrivenim krevetom koji je Mimi delila sa Džordžom, francuska vrata vodila su ka terasi sa zelenom nadstrešnicom. Na belom pletenom stolu bio je postavljen čaj - čajnik i šolje od plavo-belog porcelana i tanjir sa sendvičima sa lososom i krastavcima - s obzirom da je to bilo jedno od Miminih pravila svetski renomirane hostese da gosti uvek mogu da gricnu nešto dobro u bilo koje doba dana i noći. Mimi je sela za sto i svojim dugim, tankim prstima uzela čajnik i počela da sipa vruć čaj u šolje preko srebrnog držača. Njenu radnju kao da je pokretala navika a ne želja za čajem. Oči su joj sijale nekom vrstom zlobnog zadovoljstva, kao da je učinila nešto nestašno i ponosila se time, i naglašeno intimnoim glasom, kao da joj je Džejni bila najdraža osoba na svetu, ona reče, „Dušo, bojim se da sam učinila nešto strašno...” Džejni se prošeta do ograde i pogleda u more. Vladalo je ono mimo i tiho doba dana kada je veče upravo počinjalo da pada dok su plaže još uvek bile primamljivo tople. Dok joj je srce ubrzano tuklo, ona se naglo okrenu ka Mimi. Htela je konačno da joj prizna svoja osećanja prema Ziziju... Odmah je ustuknula jer je izraz iskrene krivice na Miminom licu uhvatio nespremnu. „O, Džejni, obećaj da se nećeš naljutiti”, zacvile Mimi. „Htela sam da ti kažem ranije, ali nisam imala pojma šta će se dogoditi i nisam želela da te uvlačim. Ali ti, od svih ljudi, jedina možeš da me razumeš...” Džejni je odjednom osetila istu bolnu uznemirenost koju je iskusila ranije tog popodneva, i predosećajući odgovor ipak zapita, „Šta da razumem?” Mimi je zbunjeno pogleda. „Ali mislila sam da si provalila... pretpostavila sam da znaš... Zizi i ja smo u vezi, već tri nedelje.” Potvrda ove činjenice pogodila je Džejni kao malj i na trenutak nije mogla da izusti ni reč. Potom je začula udaranje talasa o obalu i ugledala Mimi kako sedi ispred nje, sijajući od uzbuđenja i straha. Od nje se očekivao odgovor i zabacivši kosu preko ramena, uz hladan smeh ona reče, „Naravno da sam znala. Osim toga, bilo je očigledno.” „Stvarno?” užasnuto upita Mimi. 83

dorothy555&meteori

„Meni svakako jeste”, reče Džejni. I opet ispusti taj hladan smeh. „Mada, znam te tako dobro”, reče, rado dopuštajući ironiji da joj se oseti u glasu. Bila je prava istina da uopšte nije znala Mimi - i svakako nije mogla da pretpostavi da je mogla da bude takav izdajnik. „Džejni!” zapanjeno reče Mimi. „Ljuta si.” Bila je ljuta - zaista, bila je razjarena - ali pre bi trunula u paklu nego što bi dozvolila Mimi da se time naslađuje. „Ne budi luda”, ravno reče ona. I da bi dodatno prikrila svoja osećanja, reče, „Kada je počelo? Na polo utakmici?” Razmišljajući kakva je ispala budala što je Mimi pozvala na utakmicu. A Mimi, potpuno upletena u dramu svoje romanse, uputi joj pogled olakšanja. „Mislila sam da je božanstven, kao i svi drugi”, reče. „Ali nisam imala pojma da ga zanimam do tog popodneva kada si ti otišla sa Seldenom... da se provozaš u njegovim kolima. Zizi i ja smo tada ugovorili da sledećeg dana zajedno odemo na jahanje... zato tebe nikada nisam pitala... i onda me je pratio do štale i poljubili smo se...” Džejni se naslonila na ogradu. Na trenutak je pomislila da će joj biti muka! Zašto, o zašto je dozvolila Seldenu da je nagovori da se posle utakmice provozaju u njegovim kolima? Sa tom glupom odlukom, nenamerno je gurnula Mimi u Zizijev zagrljaj, ali kako je ikada mogla da pretpostavi da će se Zizi zagrejati za Mimi? I sa ohološću povređenog u ljubavi, okrivila je Zizija. Bio je žigolo... Verovatno je već izvukao neki novac... Zaista, bila je srećna što s njim nema ništa. Nekako je uspela da na licu povrati zabrinuti izraz. „Ali Mimi”, reče ona. „Da li stvarno misliš da je to dobra ideja...” „Naravno da ne”, zacvile Mimi. „To je veoma loša ideja. Ali sada je kasno. Kako je samo predivan... Mislim da sam ludo zaljubljena u njega...” Nesvesno je kršila ruke iznad tanjira sa sendvičima. „Najgore od svega je što on tvrdi da je zaljubljen u mene.” Ovo je bio još jedan malj. Džejni je mogla da se pomiri s tim da Zizi spava sa Mimi sa prikrivenim motivima, ali da je zaljubljen u nju, nikada. „Šta ćeš sa Džordžom?” prosikta ona. Pitanje kao da je spustilo Mimi na zemlju. Čisteći mrve od sendviča salvetom, ona reče, „Šta sa Džordžom?” „Udata si za njega.” Mimi se okrenu prema njoj. Bilo je nečeg izazivačkog u njenim očima kao da joj je Džejni odjednom postala neprijatelj. „Pa šta?” reče i blago slegnu ramenima. „Iskreno sam iznenađena da si tolika provincijalka. 84

dorothy555&meteori

Od svih ljudi nikada ne bih očekivala od tebe da se potresaš oko jedne ljubavne afere.” U vazduhu se iznenada osetila hladnoća. Obe žene su ćutale; njihovo prijateljstvo bilo je na prekretnici. Džejni je mogla da odobri aferu i ostane njen prijatelj ili da je osudi i izgubi sve. U mrtvoj tišini, Mimi je spustila dve kockice šećera u svoju šolju čaja i na momenat, Džejni je mrzela iz dna duše. Po pitanju seksualnih osvajanja, nikada nije izgubila muškarca zbog druge žene, iako Mimi nije bila „samo druga žena.” Oduvek je uzimala sve što je želela zato što je bila bogata i to je bilo normalno; nosila je to pravo stečeno rođenjem s lakoćom kao što je moderna žena nosila haljine poznatih dizajnera. Nastaviće sa Zizijem u svakom slučaju, bez obzira na ono što Džejni misli - jednostavno će to zanemariti. I opet će biti govorkanja, i Džejni će se vratiti na osećaj kao da je izbačena napolje, boreći se da ude unutra... Ne, pomisli ona hladno i proračunato. Mukotrpno je radila na ovom prijateljstvu sa Mimi da bi dopustila nekom idiom da ga uništi. Mimina afera bi mogla da joj pomogne da napreduje - ona će ih samo zbližiti. I tako, napravivši par koraka, ona reče, „Samo sam mislila na tebe, Mimi. Neću da te uhvati.” Atmosfera se odjednom razbistrila. Po pitanju ženskog prijateljstva, običaj je da se izbegnu svi sukobi i kada se načini gest pomirenja, pravila diktiraju da više nema povratka. „O ne, Džejni. Nisam uopšte mislila na to”, reče Mimi. „Samo sam, na kratko, mislila da si možda ti zagrejana za Zizija...” Obe žene su se smejale kada se Gerda pojavila na vratima da ukloni čaj, zadivljena savršenstvom prizora. Dve divne dame - plave, preplanule i lepe - u pozi oštrog profila sa plavim okeanom u pozadini, nagnute jedna ka drugoj, razmenjuju sasvim privatnu šalu; Gerda je pretpostavljala da su pričale o muškarcima... Sledećeg trenutka je shvatila da je bila u pravu, kada je načula Džejnine reči: „Ne budi smešna, dušo. U stvari, odlučila sam da počnem da se viđam sa Seldenom Rouzom.”

85

dorothy555&meteori

Knjiga druga

86

dorothy555&meteori

6 U septembru, 2000., Njujork Tajms je objavio da se Džejn (poznatija kao Džejni) Vilkoks, tridest tri godine, manekenka Viktorije Sikret, pre četiri dana udala za Seldena Rouza, četrdeset pet godina, izvršnog direktora Muvitajma. Venčanje je obavljeno uz skromnu ceremoniju u Montradoniji, Italija. Takođe se pominje činjenica da je Piter Kenon otišao u zatvor uz prateći tekst o tome kako kancelarijski zatvori više nisu privatni klubovi kao nekada i kako su utajivači poreza, finansijski prevaranti i poslovni špijuni na veliko iznenađenje završavali u istim, gde je hrana bila daleko najlošija. U međuvremenu, poslovna sirana je rastrubila vest o novom start ap dot kom programu, dok je mladi novinar po imenu Melvin Mecer napisao” ,Ako bolje poslušate, moći ćete da čujete ritam tamtama koji dolazi iz pravca Vol Strita i najavljuje ekonomsku katastrofu” - misao koja je promakla trojici urednika i izazvala nekoliko pisama žalbi po pitanju Indijanaca koji su nekada živeli na Vol Stritu dok prvi holandski emigranti nisu podigli zid da se ne bi mešali sa njima. No, za većinu Njujorčana to je bilo samo još jedno briljantno jutro, na početku druge sedmice septembra. Tog dana, Komstok Dibl je razmišljao o kupovini stana na Park Aveniji od deset miliona dolara kako bi se popeo za koji stepen na društvenoj lestvici, ali kao i obično, taj posao nimalo nije bio lak. Stojeći u hodniku zgrade broj 795 u Park aveniji za koju su ga i agent nekretnina Brenda Liš i njegova verenica Mov, po ko zna koji put ubeđivale da je jedna od najboljih u Njujorku, lice mu se presijavalo od znoja koji mu je kuljao niz lice, izvirući iz njegove retke kose. Oči su mu zadovoljno lutale po hodniku. Tokom vikenda, knjigovođe su ga upozorile da je po prvi put u tri godine, Parador Pikčersu pretio gubitak sredinom godine. Ali u četvrtak uveče gradonačelnik Njujorka mu je ukazao čast i poštovanje za njegove humanitarne doprinose gradu i do kraja vikenda je ušao u posao koji će mu lako doneti oko 50 miliona a možda i više. U poslednje vreme je razmišljao o tome da proširi svoje vidike - da, voleo je filmove, ali svakako se mora priznati da je to bio posao za malu decu - uostalom, zar on ne bi bio izvrstan političar? 87

dorothy555&meteori

Obrisao je čelo maramicom i dok je Brenda Liš bez prestanka brbljala, osmehnuo se. „Tebi ne moram da pričam o ovom hodniku”, reče ona, okrećući se prema Mov. „Dizajnirao ga je Stenford Vajt i do detalja je očuvan - sve je originalno. Ako bi pokušala da prodaš ovaj hodnik u Sotebiju, mislim da bi vredeo negde oko dvadeset pet miliona dolara.” Zidovi su bili obloženi mahagonijem; veliki mermerni kamin ukrašavao je centralni deo dok je na okviru kamina stajala vaza sa cvećem. Uniformisani vratar sa belim rukavicama nečujno se provukao kroz hodnik kao duh; atmosfera je odisala vanvremenskom diskrecijom i luksuzom, kao da su svi događaji u poslednjih osamdeset godina ovu malu klasnu oazu ostavili netaknutu. „Komstoče, šta ti misliš?” upita Brenda Liš. Komstok je pogleda - verovatno je bila u svojim četrdesetim ali je nekako uspevala istovremeno da izgleda kao staromodna učiteljica i devojčica - i šta li se, pitao se, krilo ispod te cvetne haljine koju je nosila? „Mislim da...”, polako reče on, „Ne kupujem hodnik.” Čuvši ovo Mov zakoluta očima, ali Brenda se smejala kao da je čula nešto neverovatno smešno. Kada bi samo bio svestan koliko je odskakao od ovog ambijenta - kako je njegova gruba pojava izgledala samo još upadljivije u odnosu na okruženje - on to nije mogao da zna. Niti je Brenda Liš to potvrđivala. Brenda je poticala iz stare njujorške porodice, iz vremena kada je to zaista nešto značilo, i njena baka je živela u ovoj zgradi. Pre pedeset godina, ljudi kao Komstok Dibl ne bi bili priznati, ali on bi verovatno imao dovoljno osećaj a i ponosa da bi poželeo da živi u ovakvoj zgradi. No, ti dani su prošlost, baš kao i bogatstvo porodice Liš; sve se istopilo sredinom 1980-ih. Upravo tada je Brenda, posedujući tihu skromnost i senzibilitet svojih puritanskih predaka, postala agent za nekretnine, koristeći svoje znanje o najboljim zgradama u Njujorku da bi pridobila klijente koji su želeli (i mogli sebi da priušte) da potroše milione i milione dolara na odgovarajuće stanove. Lično nije odobravala ljude kao što je bio Komstok Dibl ali, iako je važio za jednog od osornijih od većine arogantnih, bezukusnih ljudi sa svojim trofejnim ženama koje su promenile društveno lice u osamdesetim, on nije sasvim ispadao iz kalupa. Imao je ime, imao je novac, gradonačelnik ga je uvažavao (što će pomoći komisiji da ga proglasi poštenim građaninom - zaista, već je spomenuo da će nabaviti preporuke od Gospodina Sudije), a uskoro je trebalo je da se oženi sa Mov Binčli. I to će pomoći odboru. 88

dorothy555&meteori

„Hoćemo li da krenemo?” upita ona i njih troje izadoše napolje na suncem obasjanu ulicu. „Mov, tebi ovo ne moram da govorim”, reče Brenda. „Ali znaš da stanova u ovoj zgradi nema tako često... Poslednji je bio pre tri godine, stoga ako ste zainteresovan i bar da saznate cenu, odmah ću da napravim ponudu...” Mov onjuši vazduh kao da oseća neprijatan miris, i reče, „Brine me buka.” „Buka?” reče Komstok. Odjednom je izgledao kao da je na ivici nervnog sloma i Brenda, koja je slušala o njemu od ljudi sa kojima je poslovno sarađivala, pitala se da li će biti u prilici da prisustvuje njegovom legendarnom gubitku samokontrole. „Trebalo bi da ste naviknuti na buku do sada. Već živite na Park aveniji”, reče on, optuživački gledajući Mov, kao da je ukrala nešto iz radnje. „Pa šta?” reče Mov. „Čini mi se da je ovde bučnije.” „Verovatno si čula Brendu kako priča, glupačo”, planu on. „Čula sam automobilske sirene”, reče Mov, ne reagujući na uvredu. Bila je to jedna od stvari koje je voleo kod nje - imala je kožu debelu kao matori krokodil. „Dakle, prozori su dvostruki ali verovatno možete da stavite trostruko staklo, za recimo... pedeset hiljada dolara?” reče Brenda. Odjednom se setila priče koju je čula o Komstoku Diblu, o tome kako je nekoj ženi stavio štipaljke na bradavice i vezao ih žicom a zatim je tucao otpozadi, jašući je kao konj. Ženi se to očigledno dopalo. „Znaš da ne podnosim buku”, izveštačeno reče Mov. „Brenda, sećaš se kada smo bile devojčice kako sam vrištala svaki put kada bih čula sirenu.” „A ja sada ne mogu da podnesem tebe”, reče Komstok. „Do đavola, gde su mi kola?” Bila su mu, naravno, ispred nosa - crni mercedes sa tamnim prozorima od neprobojnog stakla. „Do viđenja Brenda”, reče on, besno gledajući u Mov. „Javiću ti se.” „Bilo kada”, reče Brenda, mahnuvši mu. „Grozan je, zar ne?” reče Mov. Grozan je bila preblaga reč, pomisli Brenda, ali reče, „Jeste.” „Ali to je jače od mene. Volim ga”, reče Mov. 89

dorothy555&meteori

Brenda je htela da se nasmeje. Nasuprot većini njenih savremenika, nije joj bilo žao „jadne Mov”; pre bi se reklo da je njeno blisko savezništvo sa Komstokom shvatila kao vrstu božanske odmazde. Brenda i Mov su kao devojčice zajedno išle u Brirli i Komstok je bio apsolutno u pravu - Mov je oduvek bila glupača. Stvarno je vrištala svaki put kada bi se u prolazu začula sirena a jednom se i upiškila u gaće. Verovatno bi je izbacili iz Brirlija ali su njeni roditelji imali previše novca i bili nekako u srodstvu - kao i nekih stotinak drugih ljudi u gradu - sa Vanderbiltom. „Ako ga voliš onda je jedino to važno”, reče Brenda. „Znam”, reče Mov. Izvadila je zlatnu pudrijeru iz Fendi torbe od plave zmijske kože i počela da utapkava puder u kožu svog duguljastog, šiljastog nosa. „Sada stvarno moram da krenem, draga. Danas počinje Nedelja mode.” „Bilo je divno videti te opet, draga”, reče Brenda, naginjući se za da razmeni dva obavezna poljupca u vazduh. „Izgledaš isto kao i pre dvadeset godina.” „I ti”, reče Mov. „Znaš, zaboravila sam kako su odlične one stare Laura Ešli haljine. Možda će ponovo biti u modi.” „Sve se na kraju vrati”, reče Brenda. Smeškala se gledajući kako se Mov klacka niz Park Aveniju. Nije joj zasmetalo što ju je Mov bocnula zbog njene Laura Ešli haljine; Brenda je bila prva osoba koja nije krila da je beznadežno staromodna. No ipak, na provizijama je zarađivala više od 2 miliona godišnje i kao neko koje iznova viđao kako izgleda moćan pad, poslednja stvar na koju je želela da potroši novac bile su modne krpice. Kako su glupi ovi bogataši! pomisli ona, podižući ruku da zaustavi taksi. Kao da bi nošenje dizajnirane odeće pomoglo Mov Binčli da postane ličnost. Smestila se na zadnjem sedištu taksija i dala adresu svog sledećeg sastanka. Osećala se veselo - uprkos Movinom protivljenju, znala je da će Komstok Dibl kupiti stan ili će svakako pokušati da ga se dočepa. Stan za koji se zanimao, 9B, bio je „klasična osmica” od 370 kvadratnih metara, sa dnevnom sobom, trpezarijom, radnom i tri spavaće sobe i sobom za poslugu, ali je sumnjala da bi kupio stan veličine kutije za cipele da je to bila jedina stvar u ponudi. Ne samo što je zgrada broj 795 na Park Aveniji bila jedna od najboljih u gradu, već što je u njoj živeo Viktor Matrik, ćaknuti direktor korporacije Spleč Verner. Naravno, tamo gde je živeo Viktor, morao je da živi i Komstok. Sve vreme dok im je pokazivala stan Komstok je zapitkivao o stanu Viktora 90

dorothy555&meteori

Matrika - njegovoj lokaciji u odnosu na 9B i njegovoj veličini, pa čak i to ko mu je radio unutrašnju dekoraciju. Sve to bilo je tako tipično i patetično, pomisli Brenda, način na koji su ovi bogati, moćni ljudi, koji bi morali da budu iznad svega toga, skoro uvek donosili odluke na osnovu svog sitničavog malog ega. Samo nekoliko ulica južno, na raskrsnici Pete avenije i Sedamdesete ulice, Mimi Kilroj je ušla u mali lift koji se otvorio na spram njenog i Džordžovog stana i pozdravila liftboja, koji je pritisnuo dugme za prizemlje kako se ne bi sama mučila. Dva portira dokono su sedela u predvorju; u prolasku im je klimnula glavom i jedan od njih je pohitao do teških mesinganih vrata koja su izlazila na ulicu i otvorio ih kako bi mogla nesmetano da izađe. „Mislim da su kola stigla, gospođo Pekston”, brižno reče on, kao da mu je sama pomisao na njeno pešačenje izazivala fizički bol. „Danas ne idem kolima, Hesuse. Voziću ovo. Zar nije veličanstven?” Pokazala je na čudnu spravu parkiranu uz ivičnjak, koja se sastojala iz rikše pričvršćene na bicikl. Na njemu je sedeo mladić sa bejzbol kapom. „Izgleda opasno, gospođo Pekston”, reče Hesus i Mimi se nasmeja „Znaš da meni ne može ništa da se desi”, veselo dobaci ona. Izašavši napolje, njeni duhovi se probudiše. Peta avenija je bila jedno od najlepših mesta na svetu i uvek je bila ista, iz godine u godinu - bila je to jedna od onih malobrojnih stvari u živom na koje ste uvek mogli da računate. Zatim se prisetila kako je bilo interesantno to što je ulica mogla da vam pruži veću utehu od porodice ili prijatelja jer je otkrila da je u životu važno uzimati male deliće sreće odakle god da izviru, zato što se mnoge stvari za koje vam ljudi pričaju da će vas usrećiti, na kraju uglavnom izjalove. Popela se na elegantnu rikšu, ofarbanu u žuto kako bi što uspešnije privukla pažnju turista za koje su ovakva prevozna sredstva i izmišljena. Prekrstila je noge, nameštajući suknju od finog tvida; na nogama je imala bež antilop cipele - krajnje nepraktične i užasno skupe, ali u tome je bila stvar. Vozač je klimnuo glavom i uključio se u saobraćaj i dok su se lagano njihali niz Petu aveniju, počela je da preispituje svoje emocije. Odlučila je da danas bude srećna. Imala je četrdeset dve i u poslednjih nekoliko dana doživela je jedan ili dva izliva depresije ili smešne vtoglavice. U stanju vtoglavice, osećala se kao 91

dorothy555&meteori

osamnaestogodišnjakinja, kao da još uvek nije bilo kasno da se bilo šta uradi, na primer da se osnuje ženski rok bend, da se nauči kako se svira električna gitara i kako se peva pred nekoliko hiljada ljudi. Kada je bila depresivna, osećala se starom, kao da ništa nije postigla u životu, kao da će uskoro postati krajnje nepoželjna i niko više neće hteti s njom da vodi ljubav. Proći će kroz menopauzu i njena vagina će se osušiti - već jeste, ponekad joj je bilo užasno teško da ovlaži, naročito sa Džordžom. Ali Džrodž više nije insistirao na seksu kao proteklih godina. Pretpostavljala je da ga je dobijao negde drugde kao i većina muževa koje je poznavala, i nije joj smetalo dok god je ostajao diskretan. Pre nekoliko godina, takve misli bi momentalno anatemisala. Njen otac je varao njenu majku (koliko zna još uvek to radi), i bila je svedok tužnog sloja gorčine i očaja koji se razvijao ispod maske obično vesele prirode njene majke. Kada je Mimi bila tinejdžerka, mrzela je svoju majku što se nikada nije pobunila zbog misterioznih noći koje je njen otac provodio van kuće, ali njena majka je jasno stavila do znanja da je to bila tema o kojoj se nije pričalo, uvek dodajući, „Nikada neću kritikovati tvog oca, dušo.” Ta rečenica je godinama proganjala; ponekad se pitala da li je razlog što je bila toliko buntovna u svojim dvadesetim i ranim tridesetim, odbijajući da se smiri, da se uda i „uradi nešto”. I opet, kao koncept, divila se žrtvi koju je podnosila njena majka. Često se pitala da li je postojalo nešto što je mogla da učini i odjednom shvatila, smejući se u sebi, da je isto to ona učinila Džordžu. Svoje lične prioritete stavila je u stranu zbog nečega za šta je verovala da bi bilo mnogo bolje. Bolje, ali za koga? pitala se dok su prolazili pored mermerne kuće koja je 1920-ih godina bila dom nekog milionera a sada je pretvorena u Muzej Frik. Naravno, radila je za sebe; uostalom, Džordž je bio vrlo bogat čovek i oduvek se znalo da će se udati za bogataša, ako ništa drugo ono zarad uvećavanja bogatstva porodice Kilroj. Ona je takođe znala da će Džordžu biti izvrsna žena koja će ga upotpuniti. Razumevanje i konačno prihvatanje da je to bila suština njenog života nije došlo tako lako i godinama se bunila protiv te ideje kao mladi ždrebac koji odbija da se pokori volji jahača. Kao dete, uvek je mislila da će postati slavna - zvezda - olimpijski jahač ili džokej, glumica, novinar ali je svaki njen pokušaj da se oproba u ovim profesijama nailazio na prećutno neodobravanje porodice, i mada svoje primedbe nikada nisu javno izrekli, osećala ih je kao lisice na rukama. Nije smela previše da se eksponira u javnosti, gde je mogla da podbaci ili da doživi podsmeh kritičara (avaj, kritičari su joj se narugali kada se pojavila u van 92

dorothy555&meteori

brodvejskoj predstavi sa dvadeset dve); nije smela da osramoti porodicu a naročito svog oca. Neizgovorena poruka uvek je glasila: Zašto uopšte da radi ako ne mora? Zar nije dovoljno to što je graciozna i ljupka, što lepo izgleda i još lepše se oblači? I tako, pitala se, šta joj je trebala ta veza sa Zizijem? Proživljavala je krizu srednjeg doba. Ženama niko nikada nije govorio šta će se dogoditi sa njihovim emocijama kada uđu u četrdesete. Prvo je tu bio predivan osećaj smirenja. Shvatite da možete sve da kontrolišete, da sve što se događa nema mnogo veze sa vama, i da postoji tako mnogo stvari za koje ste nekada mislili da su važne ali ste iznenada shvatili da nisu. Ipak, još uvek se osećate mlado i vitalno, još uvek možete da pročitate jelovnik u restoranu pod prigušenim svetlom. Međutim kada doživite udarac emotivnog gađenja, kada se zapitate u čemu je smisao života, naročito vašeg života. Odjednom hoćete smisao, hoćete povezanost, hoćete ljubav i uvidite da su te stvari nekako iznošene; bili ste robot, rutinski ste obavljali radnje, činili ste stvari koje biste oduvek tako činili, ali koje vas više nisu uzbuđivale, ugledali ste očigledni besmisao svega toga. Bilo je noći kada je odlazila u krevet i želela da jutro nikada ne svane. Ali svitalo je, uvek. Naravno, ni Džrodž niti bilo ko drugi nije znao za njena osećanja. Nikada nije pričala o njima. Njena majka je uvek govorila da ne postoji ništa ružnije od bogate devojke koja se žali na svoj život. Znala je da je imala sreće. Znala je da će proći bolje od skoro svakog drugog na svetu. Pokušala je da sebe podseća na to svakog dana, pokušala je da rasprostre mali delić sreće oko sebe, ali svaki put jednostavno kao da nije išlo. A onda je srela Zizija. Znala je da se Džejni interesovala za njega i da je on bio znatiželjan u vezi sa njom, ali brzo je to zanemarila. Onaj mali Harold Vejn ga je već obradio protiv nje. Džejni je na neki način imala lošu reputaciju, kolale su mutne priče da je bila kurva, da je uzimala novac od muškaraca ali Mimi nije mnogo verovala u njih. Džejnina mana je bila ta što nije imala dovoljno elana da očara muškarca kao Zizi, čiji je otac, što nije bilo poznato ni Džejni niti nekom drugom, u stvari bio nemački grof. Njegova porodica se preselila u Argentinu pre Zizijevog rođenja tako da se Zizi, koji kao drugi po redu sin nije mogao da nasledi ni novac ni titulu, okrenuo polou. Zizi je bio čovek za kog bi se udala da to nije već učinila sa Džordžom, i da je Zizi bio bar petnaest godina stariji. Bio je to jedan od okrutnih životnih trikova koje je bilo nemoguće resiti dok ih sami ne 93

dorothy555&meteori

odigrate i ne otkrijete njihovo pravo značenje. Nije mogla da ostavi Džordža (rešavanje neminovnog skandala za nju je bilo nezamislivo), ali za momenat nije mogla ni sebi da uskrati Zizija. On je verovatno bio poslednji lepotan sa kojim će voditi ljubav do kraja svog života. Saobraćaj u šezdeset petoj bio je usporen i vozač rikše je iskoristio priliku da se okrene prema svom putniku i osmehne se. „Usput, ja sam Džejson.” „Zovem se Mimi”, reče ona. Nagnula se napred i ispružila ruku. Oboje su bili pomalo neuvežbani u tome i pokušavajući da prikrije formalnost sa kojom je izgovorila svoje ime, ona upita, „Živiš li ovde, Džejsone?” „Živim sa prijateljem u Bruklinu”, odgovori on i ona odmah zamisli oronuli niz kuća - samo jednom je prošla kroz Bruklin na putu za aerodrom, kada je vozač tuda krenuo da bi izbegao saobraćajni kolaps. „Shvatam”, reče ona. „Samo preko leta”, reče Džejson. „Ja sam iz Ajove. Ovo radim leti kako bih zaradio novac za školarinu.” „Onda”, reče Mimi. „Divim se tvojoj preduzimljivosti.” Osmehnula se i pogledala u levo, shvativši da su već prošli veliku zgradu od peščarskog kamena gde je odrasla. Njena porodica je posedovala ceo sprat - hiljadu kvadratnih metara - sa dve irske sluškinje koje su živele sa njima. Pogledavši gore, ugledala je prozor od spavaće sobe i odjednom se prisetila svog detinjstva. Zoološki vrt u Central Parku bio je odmah preko puta ulice i kao mala često je mogla da čuje lavove koji su režali u noći... I po prvi put posle toliko godina, setila se da je volela da misli kako je njen otac bio sa lavovima u onim noćima kada nije dolazio kući. Lavovi su odavno nestali jer ih je iz zoo-vrta izbavilo društvo za zaštitu prava životinja. Sada su u parku obitavali samo još zalutali sokolovi koji su se hranili golubovima, vevericama i pacovima a ponekad i malim psima - zaista, čivavu jedne starije gospođe je zgrabio upravo jedan od sokolova na Istočnoj šezdeset trećoj ulici kada ga je pre dva dana izvela u ranu jutarnju šetnju. Incident je osvanuo na drugoj strani Njujork Tajmsa; pretpostavljalo se da se sokolski par gnezdio ispod kitnjasto izvajane strehe hotela Lovel. Dva sprata niže, u prostranom apartmanu koji se sastojao iz predsoblja, dnevne sobe sa kaminom u funkciji, dve spavaće sobe i tri 94

dorothy555&meteori

kupatila, nedavno sjedinjen par spremao se za izlazak u grad. Selden Rouz je provlačio zlatne manžetne kroz rupice svoje sveže uštirkane bele košulje dok je njegova žena, Džejni, tankim slojem braon ajlajnera šminkala kapke. Selden je pevušio u drugoj sobi. Do sada, sve je bilo odlično i divio se sebi što je predvideo da apartman treba iznajmiti nekoliko meseci pre selidbe za Njujork. To je značilo da su on i Džejni sada mogli komotno da ostanu u hotelu dok su tražili stan. Sobarice su mu odeću premestile u ormare druge sobe a njegova sekretarica je organizovala da se Džejnine stvari smeste u prvu sobu tokom njihovog boravka u Toskani. Bilo je to fantastično putovanje, prisetio se; obišli su najmanje deset crkava i isto toliko malih muzeja, sve vreme su se odlično slagali osim tri dana pred povratak kada je Džejni planula na trgu među zidinama gradića Puntadelezija. Pili su crnu italijansku kafu iz malih šolja nakon što su fotografisali jedno drugo ispred ogromnog kamenog svoda pod kojim se prostirala dolina obrađenih njiva koje su podsećale na jorgan svih boja, plave, žute, zelene. „Kada baciš pogled na ovo, shvatiš gde su katolici došli na ideju raja”, rekao je Selden na šta je ona lakonski klimnula glavom. Pomislio je da joj je entuzijazam najverovatnije splasnuo zbog vrućine. „Hoćemo po limunadu? Ili italijanski sladoled?” upitao je. Pošto nije reagovala, već ga je samo netremice posmatrala tim velikim plavim očima boje safira, izvadio je mapu Toskane i otvorio je na okruglom zelenom metalnom stolu. „Mislio sam da ponovo večeramo u vili”, rekao je. „Osim toga, nema razloga da izlazimo kada imamo kuvara a ujutru možemo da se odvezemo u Montraše. U muzeju bi trebalo da budu dobre slike iz šesnaestog veka - Met godinama pokušava da ih se dočepa ali ne dozvoljavaju da se iznose iz zemlje, što nije slučaj sa prirodom...” Pomislio je da će, kao i obično, uživati u njegovoj maloj šali, ali umesto toga primetio je nešto čudno u njenim očima. Iznenada je fijuknula šoljicu na kaldrmu i ova je, na veliko iznenađenje, odskočila. „Kako ne razumeš?” vrisnula je. „Jebe mi se za tvoje slike iz šesnaestog veka.” Na trenutak su u šoku gledali jedno u drugo, zapanjeni silinom zajedljivosti. „Ali, mislio sam...”

95

dorothy555&meteori

„Ti ne misliš, Seldene. Ti samo radiš... sve što ti hoćeš... a od mene očekuješ da u tome uživam.” Potom je briznula u plač. Trg je bio pun starijeg sveta - žene su nosile crne haljine sa maramom preko ruku a muškarci su igrali šah - pogledali su u njih, pitajući se o čemu se radi. Uhvatio je reakcije nekoliko Italijana, njihove reči praćene ljutim izrazom lica kao da su se pitali zašto ovaj čovek maltretira lepu Amerikanku. Bacio je pet hiljada lira na sto i zgrabio je za ruku. „Idemo”, uzviknuo je. „Ja ne idem. Vrućina mi je i umorna sam... Zašto ne možemo da idemo u Portofino ili Kapri, gde možemo da sretnemo nekog poznatog. Muka mi je od ovih italijanskih staraca, i muka mi je od muzeja i prljavih crkava... Zar ne vidiš kako je ovde sve tako prokleto prljavo?” „Požuri”, obrecnuo se. „Osim ako nećeš da imaš posla sa policijom.” Dozvolila mu je da je odvede do kola i kada su ušli i počeli polako da se spuštaju vijugavim putem iz grada, prestala je da plače. „U čemu je problem?” upitao je. „Da nije ono vreme u mesecu?” „Nije to vreme u mesecu”, planula je. „Muka mi je od vozikanja. Muka mi je od paste. A najviše mi je muka od slika.” „Ali pričali smo o tome”, bespomoćno je nastavio. „Rekla si da voliš Karavađa...” „Nismo ni videli Karavađa...” „Ali videćemo. Ići ćemo u Rim...” Ponovo je počela da plače, tiho, suze su joj klizile niz obraze. Zaustavio je kola pored puta. Ona je bila njegov dragulj; nije mogao da podnese njen bol. Zagrlio je i privukao njenu glavu na svoje rame. „Šta je bilo, bejbi?” upitao je nežno. „Molim te ne plači. Šta hoćeš da radimo?” „Hoću da idemo u Kapri”, rekla je. „Ili bar u Milano. Hoću da idem u šoping. Tamo su cene tako niske...” „Kasno je za Kapri ali zato sutra idemo u Milano, obećavam”, rekao je, razmišljajući sa žaljenjem, da bi bilo šteta napustiti vilu tri dana ranije s obzirom da ga je koštala 20 000 dolara nedeljno. Međutim bio je dovoljno senzibilan da bi razumeo kako sada nije bilo vreme da misli na

96

dorothy555&meteori

novac. „Ići ćemo u Milano”, uveravao je, „i odsešćemo u hotelu For Sizons21...” Kada su se srećno smestili u apartman za mladence od 1 500 dolara za noć i kada je ona raspakovala gomilu kesa i torbi punih garderobe koju je kupila (na rasprodaji - hvala Bogu da su je svi prodavci prepoznali), on je naglasio da ako je zbog nečega nesrećna, sve što treba da uradi je da mu kaže kako se oseća i on će razumeti... Sada, nazad u Njujorku i pred početak prvog radnog dana kao sveže oženjen čovek, shvatio je da su ova mala prilagođavanja mogla da se očekuju na početku braka, naročito u ovakvom braku. S obzirom na činjenicu da su se on i Džejni poznavali malo duže od tri meseca, neverovatno dobro su se slagali, pomisli on, nameštajući kravatu pred velikim sobnim ogledalom. Kao i onaj vrtoglavi orgazam koji mu je jutros podarila, i setivši ga se, odjednom mu je nedostajala, iako je bila u susednoj sobi. Stavio je zlatni Bulgari sat na svoju tanku ruku i prošao kroz dnevnu sobu u glavnu spavaću sobu. Džejni se brižljivo šminkala u kupatilu ispred okruglog, uvećavajućeg ogledala. Njene oči su mu se osmehnule kada ga je ugledala u ogledalu i on stade iza nje, podižući joj kosu i nežno je ljubeći u vrat. „Zdravo, dragi”, reče ona. „Zdravo, gospođo Rouz”, reče on. „Šta planiraš da radiš ceo dan?” „Da idem na modne revije. Sa Mimi. Moramo da izaberemo odeću za sledeću sezonu”, vragolasto reče ona. „Mislim da bi trebalo da ti prošetaš po pisti.” „Mmmm”, reče ona, zatvarajući jedno oko da namaže senku. „Težak rad... naporan... i sve devojke koje sada koriste su mlade i ravne kao daske - neće da im plate da... Je l' ti žao što si propustio dodelu Emi nagrada?” iznenada upita ona. „Videla sam u novinama da je pobedio film Džona Bloka...” „Emi se događa svake godine. Naš medeni mesec je samo jednom u životu.” „Da”, reče ona. „Valjda je tako... U svakom slučaju, tu je uvek Zlatni globus. I Oskar...”

21

for sizons (eng. four seasons) - četiri godišnja doba 97

dorothy555&meteori

„Ma, oni su tako daleko”, zadovoljno reče on, ne želeći da joj otkriva kako izvršnog direktora Muvitajma uvek prati jedna od njihovih glumica. „Razmišljao sam”, reče on, menjajući temu dok se spuštao na ivicu džakuzi kade. „Zašto večeras ne ostanemo kod kuće? Ovo je naša prva noć od kada smo se vratili i mogli bismo da naručimo hranu i jedemo ovde... kavijar i stejk sa bearnaise sosom22...” Na sekund, učinilo mu se da je primetio onaj isti čudan pogled u njenim očima koji je prvi put video u Toskani i utom ona sažaljivim tonom reče, „Jao, Seldene. Znaš da ne možemo. Večeras je prva noć Nedelje mode, i moramo da idemo na reviju Kalvina Klajna a posle na njegovu večeru, pa zatim na veliku Vizionarsku zabavu... Ti ne moraš da ideš, ali ako se ja ne budem pojavila ljudi će se čuditi.” „A to je nešto”, reče on, ustajući, „što nikada neću razumeti.” „Ali hoćeš, dragi”, reče ona, osmehnuvši mu se. „Posle toga imamo Armanijevu zabavu u sredu i otvaranje novog Prada butika - u centru grada - a u četvrtak su glavne nagrade - to definitivno ne smemo da propustimo jer vlasnik Viktorija Sikreta želi da sedimo za njegovim stolom...” Selden je poželeo da se spasi svega toga, ali oči njegove žene su toliko sijale od uzbuđenja da nije imao srca da je razočara. „Gde hoćeš da se nađemo večeras?” „Kod šatora u parku Brajant u sedam - ako budeš kasnio petnaest minuta nema veze, revija uvek počinje pola sata kasnije od zakazanog vremena. Samo uđi unutra - obećali su da će ti obezbediti sedište u prvom redu, do mene...” Iznenada se okrenu i baci mu se oko vrata. „Budi dobar, dragi”, mazno reče ona. „Danas ćeš mi tako nedostajati. Ne znam kako ću izdržati do sedam sati.” „U tom slučaju neću kasniti”, reče on i nerado se odvoji od nje. Nekoliko minuta kasnije, našao se na ulici, ušao na zadnje sedište crnog linkolna koji ga je svaki dan vozio na posao i nazad kući. Smestio se na crnom kožnom sedištu i podigao slušalicu da pozove kancelariju. Javila se njegova sekretarica. „Ja sam”, reče on. „Ima li poziva?” „Upravo je zvao Gordon Vajt”, reče ona. „Hoćete li da ga pozovem?”

22

bearnaise sos - sos od žumanaca i putera sa vinom, sirćetom i začinima 98

dorothy555&meteori

Par sekundi kasnije, Gordon Vajt, njegov zamenik u Muvitajmu, bio je na vezi. „Seldene”, reče on, slatkorečivim glasom koji je aludirao na seks. „Kako je bilo na medenom mesecu?” „Sjajno”, odgovori Selden. „Jesi li gledao dodelu Emija?” upita Gordon. „Dobio je Džoni Blok. Odlično za nas.” „Ali nije se zahvalio Muvitajmu.” Selden se namršti i odjednom postade druga osoba. „Jesu li ovi iz poslovne uprave zavirili u njegov ugovor”, reče on, gledajući kroz prozor dok su kola prolazila pored hotela Šeri Nederlend na Petoj aveniji. „Verovatno postoji rupa. Vidi ako možeš da pronađeš način da izvučeš nešto iz njega.”

*** Otišao je! pomisli Džejni. Odmah je osetila olakšanje. Mogla je da diše. Spustila je četkicu i stropoštala se na krevet. Nije da nije volela Seldona Rouza - bilo je trenutaka, sati, pa čak i čitavih dana kada je bila ludo zaljubljena u njega. Međutim, bilo je trenutaka, sati i dana kada je osećala da joj baš ništa ne znači, kada bi pri pogledu na njega osetila bojazan da je napravila najveću grešku u životu. Bilo je nemoguće spoznati koja osećanja su bila prava, zato što su svi govorili da je strah prirodna pojava i sasvim normalan deo bračnog života. Ležeći na krevetu, prisetila se osećanja koja su prethodila njihovom braku. Taj sudbonosni trenutak kada joj je Mimi saopštila da se viđa sa Zizijem podsetio je Džejni na surovu realnost ljubavi i romanse, na činjenicu da se ženin izbor partnera uvek svodi na muškarca koji nju želi, a ne obrnuto. Tog popodneva kada se iz posete Mimi dovezla kući, odlučila je da neće ponovo biti zapostavljena. I tako, kao što su milioni žena to činili kroz vekove, naterala je sebe da se zaljubi u čoveka koji je već bio zaljubljen u nju. U početku nije bilo lako, tokom prva dva vikenda, kada mu je dozvolila da je prati po Hemptonima, pa čak i da je drži za ruku, svaki delić nje se bunio; jedva je uspevala da natera sebe da ga poljubi. Njegovi poljupci bili su mali i čvrsti, kao poljupci starca; pomisao na seks sa njim bila je skoro neprihvatljiva. No, on je bio istrajan a ona je 99

dorothy555&meteori

sedela i čekala, u potrazi za nečim dobrim u njemu, u nadi da će taj trenutak doći kada on iznenada smogne snage da sruši njene bedeme... Mimin entuzijazam joj je pomogao da nastavi dalje. Ne postoji ništa što udata žena može da voli više od mogućnosti da uvlači one još neobraćene u istu tu zajednicu. Iz dana u dan iznosila je svoje argumente u korist Seldena: Pripadao je onoj vrsti samaca kojih je bilo veoma malo; žene su stajale u redu da bi izlazile s njim. Možda on nije bio čovek kojeg je Džejni zamišljala kao svog muža ali, ruku na srce, muškarac za kog se udate nikada nije onakav kakvim ste ga zamišljali. Džejni je već izlazila sa muškarcima u Njujorku i ništa nije uspevalo. Selden je bio lud za njom - potvrđivali su to svi oni koji su ih viđali zajedno - uostalom, oduvek je bilo bolje imati muža koji vas više voli nego da vi ginete za njim (ako bi neko uopšte mogao da podnese takvu kombinaciju, pomisli Džejni). Napokon je stigao trenutak kada se polako otkravila. Zabavljali su se već tri nedelje kada joj je predložio da njegovim čamcem otplove do Blok Ajlenda. Prvo uopšte nije htela da ide (šta, ili bolje ko je bio na Blok Ajlendu?), ali Mimi je predložila da bi joj to možda pomoglo da sagleda Seldena u nekom drugom svetlu. I bila je u pravu: Daleko od gužve i konkurencije Hemptona, Selden je bukvalno porastao u njenim očima... Čamac je bio fantastično glamurozan - antički drveni Kris-Kraft od desetak metara sa crvenim sedištima. Čim su zakoračili u njega, Seldenov karakter se promenio; odjednom je postao kapetan, vešto je kormilario čamcem sa velikim uživanjem. Po prvi put, njegova pažnja nije bila usmerena na nju već na ono što je radio što je stvorilo dodatni prostor za razvijanje njenih osećanja. Stojeći zajedno za kormilom, pili su pivo i smejali se vickastim ljudima koje su oboje poznavali, kao što je bila Mov Binčli. Kada se skinula u minijaturni ružičasti bikini i kada joj je stavio ruke oko struka, po prvi put u živom je shvatila da se osećala slobodno sa nekim muškarcem. Nasuprot većini muškaraca sa kojima je do tada bila, on nije bio opterećen sopstvenim egom... Slani i išibani vetrom, stigli su na Blok Ajlend i proveli popodne vozeći se na biciklima po ostrvu, ručali na stenovitoj plaži pokrivenoj suvim algama i školjkama. Pričali su jedno drugom priče i te noći, kada su odseli u velikom starom hotelu sa pogledom na luku, bilo je lako s njim voditi ljubav jer njegovi poljupci ni najmanje nisu bili tvrdi. Kasnije je posmatrala njegovo lice. Imao je jaku vilicu i pravilne crte i dok ništa od toga nije moglo da se pripiše lepoti (bilo je nečeg u vezi sa njegovim 100

dorothy555&meteori

ustima i zubima što se graničilo sa neozbiljnošću), shvatila je da je imao onu vrstu lica koje je moglo da bude lepo samo kada ga posmatraju zaljubljene oči. I tako je odlučila da se zaljubi. Uprkos njenoj rešenosti i dalje je bilo trenutaka koji su nagoveštavali brak kada je toliko paničila da je ponekad osećala utrnulost, nesposobnost govora, osećaj kao da tone. U to vreme je sanjala kako se udaje, kako prilazi oltaru i tamo je čeka pogrešan čovek. Jedina stvar koju je tada videla bile su Seldenove mane. U lošim danima, kada prema njemu nije osećala ljubav, sve drugo bilo je zamagljeno. Drugog dana njihovog boravka u Toskani, Selden je obukao tamne čarape i sandale. Kada ga je videla u tome, shvatila je da nije mogla da bude s njim, i celo popodne dok su „istraživali prirodu” (što je očigledno bio njegov omiljeni provod), lepa žuta brda prošarana plastovima sena za nju su bila nevidljiva - mogla je da vidi samo te tamno-plave čarape (izgledale su kao nove ali je kod levog prsta štrcao jedan konac), obložene teškim sandalama od braon kože. Sandale su bile Prada, ali čak ni tako kvalitetan dizajn nije mogao da spasi čoveka sa nepopravljivo lošim ukusom, zbog toga je celo popodne provela u agoniji. Da li da otkaže venčanje? Ali otkazivanje venčanja zbog krojačke greške ukazivao je na nivo plitkosti na koji čak ni ona nije mogla da se sroza. Da li da mu kaže da skine čarape? Opet, bojala se da će, ako to učini, njen glas odisati takvim gađenjem da će to samo izazvati bujicu primedbi na njega. Na kraju nije ništa uradila i nije ništa rekla, proživljavajući nepodnošljiv očaj, sličan onom koji proživljava zatvorenik na putu za giljotinu. Konačno, kada su završili svoju turneju i ugledali orijentir usamljenu kamenu kulu na vrhu brda - koja je pokazivala put ka prašnjavom drumu u pracu njihove vile, primetio je njeno neraspoloženje. „Tako si tiha”, rekao je. Od užasa je mogla samo da klimne glavom. „Plašiš se?” „Zar se ti ne plašiš?” rekla je stidljivo. „Naravno da sam malo uplašen”, potvrdio je. Podigao je pogled sa blatnjave staze ka njoj i stisnuo joj ruku. Na belom toskanskom suncu, njegove braon oči poprimile su zlatne tačkice. „Ali više od svega, znam

101

dorothy555&meteori

da će nam zajedno biti odlično. Bićemo srećni. Imaćemo ono što smo uvek želeli... jedva čekam da ti to pružim, bejbi. Mnogo te volim...” Bio je to isti argument koji je izneo kada je zaprosio, nedelju dana nakon pustolovine na Blok Ajlendu. Trebalo je da se venčaju za pet dana i ako joj bude pokazao samo delić oklevanja ili straha ili besa, moraće da pronađe način da iz svega izađe. Međutim, ništa od toga se nije desilo. Nije on tek tako bio izvršni direktor Spleč Vernera. Ležeći sada na krevetu njihove sobe u hotelu Lovel, posmatrajući svoj verenički prsten (tek to je bilo zabavno popodne - prsten su kupili kod Harija Vinstona dan posle odlaska u Toskanu na svoje venčano putovanje). Na dan venčanja, nije bila uplašena. Vrtelo joj se u glavi od uzbuđenja, baš kao i njemu - vodili su ljubav čim su se probudili a zatim počeli da piju šampanjac, jednu za drugom flašu Kristala, koje je Selden specijalno za tu priliku naručio iz Pariza. Plivali su u velikom, crnom bazenu, uživajući u toploj vodi, u nemogućnosti da prevaziđu činjenicu kako će za nekoliko sati biti venčani. Onda su se zajedno obukli. Ona je nosila belu haljinu Valentina u grčkom stilu, mada ne šivenu po meri već sa vešalice (ipak vrednu 6000 dolara); on je nosio sivkasto Ralf Loren odelo i bledoružičastu košulju. Kada ga je pogledala, zapitala se šta ju je obuzelo te je onako negativno razmišljala, odjednom je izgledao kao najlepši muškarac na svetu, što je nju navodilo na ludu misao da bi svi ostali morali to da vide. Potom su stigli gosti, njih četvoro. Još uvek se ponosno smeju tome kako su imali samo četiri gosta i to samo zato što su se i oni u to vreme slučajno zadesili na odmoru u Toskani. Bili su to Harold Vejn i njegova najnovija devojka, Marija, koja je bila Džejnino godište, po zanimanju izdavač novog časopisa o šopingu, koja je Džejni uporno ponavljala koliko je srećna, i Ros Džerd i njegova žena, Konstanca, koju je Selden poznavao iz Spleč Vernera. Ros je bio glavni i odgovorni urednik Internet odeljka dok mu je žena bila balerina. Otprilike je bila veličine graška, pomisli Džejni, tamne kose, visoka oko metar šezdeset pet sa manje od četrdeset pet kilograma. Jedva da je progovorila reč ali je volela kapljicu jer je kasnije tog dana trčkarala po travnjaka, skakućući kao vila. Ceremonija se odigrala u velikom dvorištu; Selden je, opet, pravim čudom pronašao nekog ko ga je ukrasio vencima od cveća. Katolički sveštenik izveo je čin venčanja (Seldenova baka bila je Italijanka i rekao je da ima afinitete ka religiji) i ceremonija je bila na italijanskom tako da 102

dorothy555&meteori

Džejni nije razumela ni jednu jedinu reč, osim onog dela kada je izgovorio njeno ime, na šta je uzvratila potvrdnim, „Da.” Kasnije, neko je pustio Grejtful Ded pa Olman Braderse i igrali su kao ludi. „Ovako se to radi, bejbi”, neumorno je ponavljao Harold Vejn. „Ovo je najbolje venčanje na kom sam bio u živom.” Džejni je mislila da je strah zauvek nestao. Ali nije. Od dana njihovog venčanja, bilo je trenutaka kada je osećala kako prezire svog muža sa primesama mržnje koju nikada ranije nije osetila ni prema jednom muškarcu. Nalazila se u zamci s njim i njegovim nedostacima, kao na primer način na koji mu je trebala čitava večnost da izađe iz kuće jer je uvek morao najmanje tri puta da proveri gde su mu ključevi i novčanik, i način na koji bi stao na sred ulice da bi razgovarao preko mobilnog telefona, prisiljavajući je da stoji ponekad i pet minuta ili duže a kada bi otvorila usta da protestvuje on bi samo nepristojno podigao ruku. Ili taj stomak koji je naslagao i ta ravna, ulegnuta zadnjica kao i penis - koji je bio savršeno normalne veličine, ali zašto nije mogao da bude bar malo veći? Problem je bio u tome što je oduvao sve njene mogućnosti. Kada bi je zaposele ove crne misli, pitala se zašto nije ciljala malo više. Njeno umišljeno nezadovoljstvo proisticalo je iz ideje da bez svog posla, Selden Rouz zaista nije bio ništa više od dobrog momka iz Čikaga. Nije bio naročito glamurozan, nije posedovao kreativni talenat koji ga je izdizao iznad mase. Nije poticao iz neke istaknute porodice (iako je znala da je njegov otac bio advokat a majka novinar) - nije bio čak ni „ubica”, kao Komstok Dibl ili Džordž Pekston. Ukratko, bio je prosečan Amerikanac, pripadnik gornjeg sloja srednje klase. Naravno, nije bilo ničeg naročito lošeg u tome, jer je imala istovetno poreklo - ono od kog je pokušavala da pobegne još kao tinejdžerka. Kao devojka, uvek je maštala o tome kako će se udati za nekog evropskog plemića ili filmsku zvezdu ili uspešnog slikara ili pisca. Videla je sebe sa nekim prihvatljivim, sa nekim ko će svakog trenutka zajedničkog života odskakati od ljudske prosečnosti. Udajom za Seldena Rouza, sebe je zauvek lišila te mogućnosti. Dobro, možda ne zauvek. Selden joj je više puta ponovio da nije bilo načina koji je mogao da predskaže da li će brak uspeti, nije bilo načina da se predvidi budućnost. Bez obzira da li se par poznaje pet godina ili pet minuta pre venčanja, najvažnija stvar je preuzimanje rizika za ispunjenje zaveta. A potom proživljavanje svakog sledećeg zajedničkog trenutka. 103

dorothy555&meteori

Zazvonio je telefon - dva kratka zvona, navodeći da je poziv bio sa recepcije - i ona podignu slušalicu, znajući da je to recepcionar koji najavljuje Mimin dolazak. Kakva je on bio budala, pomisli ona, skačući sa kreveta. Apartman je bio prepun njenih razmaženih hirova iz Milana haljine, cipele, torbice pa čak i rukavice - a Selden je bio tako sladak i tako uzbuđen da je sve to platio. Prirodno, kao većina muškaraca, pravio je malu dramu oko cena, odmahujući glavom iznad providne bluze bez leđa i rukava sa rol kragnom koja je bila blago nabrana i neverovatno tanka („petsto dolara za komad krpe koji ne bi pokrio ni bebinu guzu?” uzviknuo je), ali mogla je da primeti sjaj u njegovim očima dok je uživao u oblačenju svoje lepe mlade žene. Pružalo joj je neizmemo zadovoljstvo da mu pruži zadovoljstvo... Kada bi samo mogao s vremena na vreme da je ostavi na miru! pomisli ona, zaronivši u otvoreni kofer u potrazi za rolkom. Uvek je bio nad njom, gledajući je kao da je bio fasciniran onim što bi mogla sledeće da uradi. Baš tog jutra kada mu je popušila (bar je bilo lako zadovoljiti ga na tom polju), sedeli su za stolom, pili kafu i čitali novine, odjednom je spustio svoju šolju i ona je, usred okretanja novinske stranice, shvatila da je zurio u njene prste. Uhvatila ga je u tome i ošinula pogledom na šta se on pomalo neprijatno nasmejao sa ustima koja su poprimila oblik pokvarenog osmeha od kojeg joj je uvek pripadala muka. Kada bi samo mogla da ga izdresira da se ne smeje tako! „Ruke su ti tako lepe dok okrećeš strane”, rekao je, posegnuvši za njima. Savio je glavu i pogledao u nju, otvarajući jednu ruku da otkrije njenu, kao da je retka ptičica a zatim se sagnuo i poljubio je. Šta je mogla da učini? Nije htela da bude neljubazna iako je osećala suze frustracije kako joj se skupljaju u uglovima očiju. „Seldene”, pukla je. „Nokti su mi odvratni...” Začu se zvono i ona pohita da otvori vrata. „Zdravo, udata damo”, svečano reče Mimi. „Tako sam srećna što te vidim.” „Zar to nije divno?” reče Džejni, dok su razmenjivale poljupce. Njene sumnje u Seldena su nestale kada je najednom pomislila, sada smo iste... Naglas reče, „Ma daj. Totalni haos, sinoć smo doputovali i služavke nisu stigle da pospreme...” „Što se mene tiče ne moraš da žuriš”, reče Mimi, ulazeći u dnevnu sobu. „Bez mene neće početi, s obzirom koliko kupujem kod Oskara... Kako je to čudno, ti i Selden živite ovde kao bračni par. Znaš, Lovel je mesto gde odsedaju svi muškarci koji se razvode od svojih žena.” 104

dorothy555&meteori

„Ma znam”, reče Džejni. Posetila je i sama Lovel nekoliko puta prošle godine. Dve žene su razmenile poglede prećutnog razumevanja. Među njima možda nije postojala veza iskrenog starog prijateljstva, ali je postojalo nešto podjednako jako: Prirodna sklonost koju su ove žene imale jedna prema drugoj zasnivala se na sličnim životnim iskustvima. Nekoliko minuta kasnije, uzbuđeno su čavrljale dok ih je rikša nosila Petom avenijom do četrdeset druge ulice, gde se odigravala modna revija pod velikim belim cirkuskim šatorima. Za njima su se okretale glave i svesnost da su bile primećene samo je dodatno raspirivala njihov razgovor. Kada su skrenule prema ulazu, primetila ih je grupa fotografa i podigla svoje kamere. „Frka”, primeti jedna. „Ko su one?” „Džejni Vilkoks, manekenka Viktorije Sikret. Mimi Kilroj, član visokog društva”, procedi neko. „Žabarke.” „Osim što su oduvek tu.” „Matore žabarke.” „Džejni! Mimi! Ovamo”, vikali su. „Hej, Džejni, kako je u braku?” „Da vidimo prsten!” reče neko. „Prsten! Prsten!” Džejni ispruži levu ruku. Mimi je uhvati oko struka i privuče bliže sebi. „Pa, kakav je Selden, ali stvarno?” upita ona. „Jeste li ludo zaljubljeni?” „Na povratku kući u avionu rekao mi je nešto preslatko”, reče Džejni. „Uzeo me je za ruku i mrtav ozbiljan rekao, 'Džejni, idemo da vladamo Njujorkom.'“ Nastavile su da se smeškaju kamerama.

105

dorothy555&meteori

7 Tri dana kasnije, u četvrtak ujutru, Peti Vilkoks je ustala, ušla u kupatilo i dobila menstruaciju. Do đavola, do đavola, do đavola, pomislila je. Ali šta drugo je mogla da očekuje? Diger je bio na turneji skoro celo leto i videla ga je samo jednom u poslednje dve nedelje, ali iz nekog glupog razloga se nadala da će zatrudneti. To je bilo smešno - imala je samo dvadeset osam godina i pokušavali su već godinu dana tako da je sada zaista počela da misli kako s njom nešto nije bilo u redu. Trebalo je već da se desi. Posebno zato što im je sve drugo u živom išlo po planu - ali to je bilo samo zato što se tako zdušno trudila da sve bude u redu. Ubacila je tampon i setila se kučeta. Poslednji put kada je Diger bio kod kuće, rekla je, „Znaš, ako sledećeg meseca ne zatrudnim, treba da nabavimo kuče. Zvaćemo ga Triskit. Mali Triskit. Baš slatko?” Klimnuo je glavom sa ustima punim pice. „Triskit. Sviđa mi se.” „Neće biti veliki pas”, rekla je, stojeći nad njim mazeći ga po glavi, i on zabaci glavu da bi svojim čudnim zelenim očima mogao da je pogleda. „Ali moraće da ima karakter. Na primer, neće se buniti kada ga obučemo i povedemo na Helovin23 paradu.” Stavio joj je ruke oko vrata i privukao ka svojim usnama. Počeli su da se ljube kao tinejdžeri. Posle nekoliko minuta uživanja, šapnula je, „Stvarno ti nikad nije dosta.” „Znam”, rekao je. „Mislim da sam zaboravio da odrastem.” Pogledali su se i prasnuli u smeh. Ova razmena je bila jedna od njihovih omiljenih privatnih šala, koje su otpočele na njihovom trećem sastanku kada je Diger došao u njen stan, skočio na nju i nije je puštao narednih sat vremena. Upravo te noći, pre dve godine, oboje su shvatili da im predstoji ozbiljna veza. „Dakle sviđa ti se ideja o psu”, upitala je. „Sviđa”, rekao je, trljajući svoj obraz o njen. „Tako te volim.” „I ja tebe volim”, rekla je. „Ako ti se nešto desi, moraću da umrem da bih mogla ponovo da te nađem u raju.” 23

Helovin (eng. Halloween) - Noć veštica 106

dorothy555&meteori

„Kako znaš da ću biti u raju?” upitao je. „Bićeš. Znam”, odgovorila je. Bio je to dan kada je planirala da nabavi psa, pomisli ona, navlačeći pantalone, nešto čemu se u svakom slučaju radovala. U poslednje vreme osećala se skoro bezvredno. Htela je da bude od koristi ali se bojala da joj svet to neće dozvoliti mada ionako nije znala šta je htela da radi. Obukla je vojničke pantalone sa bočnim džepovima i majicu koju je naručila iz kataloga Aberkrombi & Fič. Uglavnom se oblačila ovako, u demokratsku uniformu svoje generacije, pristupačnu skoro svima. Potom je ušla u lift i sišla u hodnik, klimnula glavom Keniju, čovečuljku sa prstima večno crnim od olova sa novina. Keni je držao mali štand sa štampom i uvek bi se ozario kada bi ugledao Digera, zato što je Diger svaki dan od njega kupovao cigarete iako je samo pušio s vremena na vreme, samo da bi njemu napravio promet. „Ćao, Keni”, reče ona. Keni je sedeo na metalnoj stolici na rasklapanje pored štanda, gde je i provodio veći deo dana. „Muž dolazi uskoro kući?” upita Keni. „Sledeće nedelje”, uzdahnu ona. „Teško ovo podnosim.” Keni saosećajno klimnu, kao da je iz prve ruke znao sve muke koje može da propati jedno ljudsko biće. Zatim je prošla pored Saruka, tugaljivog istočnoevropskog portira koji je bio više obezbeđenje a manje portir - kada biste se borili sa paketima ili kesama punim namirnica, napustio bi svoj sto, ljubazno se osmehnuo kao da, takođe, razume sve teškoće srednje njujorške klase, što je značilo da sami morate da nosite svoje kese. „Zdravo Saruče”, reče ona izlazeći na ulicu. Zgrada gde su živeli, u Petoj aveniji 15, bila je žućkasta, trošna stara građevina u kojoj se nekada nalazio hotel Vašington Skver. Još uvek ste mogli da vidite veličanstvene tragove u vidu kitnjastih pozlaćenih fresaka na tavanici hodnika i na velikom mermernom ulazu u Petu aveniju sa svojom zlatnom reckastom nadstrešnicom. Međutim, taj ulaz niko nije koristio kao da je bio besplodan u pokušajima da se prikaže kako je zgrada još uvek bila elegantna. Zidovi hodnika bili su okrečeni u bolesnu nijansu zelene boje i stotine i stotine ljudi je živelo u zgradi, uglavnom u malim jednosobnim i dvosobnim stanovima u kojima se kuhinja nalazila u krajnjem uglu dnevne sobe. Peti je svakako volela ovu zgradu. Volela je smešne bakice koje su tu oduvek živele, koje su plaćale kiriju (otprilike oko 400 dolara mesečno za jednosoban stan) paradirajući 107

dorothy555&meteori

hodnicima u neverovatnim odevnim kombinacijama. Jedna od njih je nokte na nogama lakirala drečavo ljubičastim lakom i svuda sa sobom nosila smešno malo kučence koje je izgledalo kao igračka sa ućebanim krznom od prekomemog maženja; druga je nosila majice na bretele i pantalone sa džepovima i visoke štikle izazivajući svakog ko bi se usudio da prokomentariše mlohavu kožu koja je visila na njenim leđima i nadlakticama. Zgrada je bila vrlo boemska sa stanarima svih socijalnih nivoa, bogati mladi ljudi iz šoubiznisa kao ona i Diger, živeli su u prostranom gotskom stanu u potkrovlju dok su oni marljivi pripadnici srednjeg staleža živeli u garsonjerama i jednosobnim stanovima. Bili su to ili mladi ljudi sa notom glamura koji su izgledali kao da su u usponu ili sredovečni ljudi u svojim četrdesetim, pedesetim i šezdesetim (Peti je pretpostavljala da su uglavnom bili samci), koji su se pomirli sa svojim životima, svesni da ipak neće postići više od toga i da je sledeća bitna stvar koja je mogla da im se desi verovatno bila neka teška i neizlečiva bolest. Neki od njih su izgledali kao da ih je zgazio život i beskrajne rutine beznačajnih poslova, njihova odeća bila je uvek crna, pohabana ili prljava, kao da su dugo vremena u žalosti. Ali drugi su izgledali kao da imaju veće ciljeve u živom, kao na primer pedesetogodišnja žena koja je radila u organizaciji za zaštitu životinja, živahna, vesela i nadasve prijatna. Njen stan bio je preko puta lifta i svaki put kada bi sišla u predvorje Peti bi začula živ razgovor koji je dopirao iz njenog stana. I na neki način, to je uvek podsećalo da postoje dobre stvari u živom... Bila je srećna, pomisli ona izlazeći napolje na sunce. Verovatno nikada neće brinuti o tome šta će joj se dogoditi kada ostari, ali to je bilo tako daleko i imala je osećaj kao da se nikada neće desiti. Dve mlade žene stajale su pored ulaza izgledajući pomalo zbunjeno, ali Peti nije htela da razmišlja o tome - ispred zgrade je bila autobuska stanica a vrlo blizu i železnička stanica za Nju Džerzi, tako da su se tuda uvek muvali pomalo izgubljeni ljudi. Krenula je Petom avenijom i skrenula u Devetu ulicu, razmišljajući o svom životu. Od kada je prestala da radi počele su da je umaraju misli o tome kakva žena je zaista postala. U poslednje vreme bavila se činjenicom da nije radila zato što je Diger bio bogat. Stvarnost je bila lepa, ali s njom nije mogla da se pomiri. Naravno, mogla je da izbegne ovu mentalnu konfuziju da je zadržala posao ali tada bi se verovatno obračunavala sa nekom drugom dilemom s obzirom da je izgubila iluzije o svom poslu. Najmanje godinu dana pre nego što je dala otkaz više nije mogla da zaštiti sebe a da ne pogleda 108

dorothy555&meteori

istini u oči: Produkcija dokumentaraca o rok zvezdama za VH1 sastojala se od naduvanog osećaja samovažnosti onoga o kome se radilo, uključujući i nju. Bilo je moguće nastaviti samo sa mentalnim štitnicima uz pomoć kojih je mogla da se fokusira na beskrajne detalje kako bi valjano odradila posao a zatim je morala da poveruje i u to da je svršetak posla bio od nacionalne važnosti. Sistem joj se zgadio i tako je završila s njim, svesna da tako neće postati osoba vredna divljenja već samo još jedna od privilegovanih. Uostalom, skoro svi su morali da rade ceo svoj život pod istim uslovima, mrzeći svoj posao ali bez puno izbora koji bi im pomogao da ga se reše. Na isti način, deo nje je osećao krivicu zbog otkaza. I sada, samim tim što je prestala da radi i dozvolila da je Diger izdržava, drugi deo nje se pitao da li je, indirektno, postala kurva. Još kada je bila devojčica, instiktivno je osećala odbojnost prema „tradicionalnom braku.” Pitala se zašto je ostatak sveta tolerisao ženinu očiglednu ciničnu razmenu seksa, kućnih poslova i odgajanja dece za krov nad glavom i hranu na stolu. U suštini, jedini način pomoću kog ste mogli da nađete pravu ljubav bio je onaj gde niste imali finansijsku podršku muškarca. U suprotnom ste pravili kompromise i ustupke; vodili ste ljubav sa čovekom koji vas iskreno nije privlačio. Mogli ste da ubedite sebe da je sve to u redu, ali zaista, pomisli Peti, to nije bilo ništa više od prihvatljivog oblika prostitucije. I sada je, evo, postala upravo ono što je oduvek prezirala. Šesta avenija je vrvela od ljudi. Grupe bubuljičavih dečaka besciljno su stajale na trotoaru, njihove vrećaste farmerke bukvalno su im visile na nogama. Starice su kotrljale kolica za kupovinu; mlada žena u prolazu vikala je u mobilni telefon, „Drago mi je da si konačno skupio muda da mi kažeš. Ovo je kvarilo naše prijateljstvo cele tri godine...!” Ispred Baldučija, prodavnice hrane za imućne sladokusce gde su se ona i Diger zezali kako sve košta šest dolara, uključujući i jaja, mladi beskućnik je sedeo umotan u ćebe, izgledajući jadno držeći šugavo psetance u rukama. Mladić nije mogao imati više od dvadeset pet, na kartonu pored njega pisalo je da pokušava da skupi 40 dolara za autobusku kartu do Pensilavanije, iako u proteklih godinu dana, od kada Peti i Diger žive u ovom bloku, nije izgledao kao neko ko ima nameru da ikuda otputuje. Ovoga jutra, pričao je sa mladom ženom koja je slagala ćebe. „Na ulici sam od 1997”, začu Peti kako s ponosom govori. „Beskućnici se vraćaju. Gradonačelnik uskoro pali i tada će ulice ponovo biti naše.” 109

dorothy555&meteori

Peti se pitala kako je uopšte uspevao da ostane na ulici, s obzirom da je gradonačelnikova politika bila da se beskućnici svake noći skupljaju i smeštaju u skloništa; neki ljudi su čak tvrdili da ih treba odvesti van grada. Izvadila je novčanicu od 20 dolara iz novčanika i dala mu. Bilo je to nešto što je činila skoro svake nedelje, iz osećaja krivice. Znala je da on to verovatno nije zaslužio, ali imala je toliko novca a on očigledno tako malo, uostalom zar je to bilo važno? On je pogleda. „Ah, moj anđeo čuvar”, reče. „Kako si danas?” „Dobro sam”, reče Peti. „Idem da kupim kuče.” Svetio na semaforu se promenilo. Dok je prelazila ulicu, Peti pomisli kako je sebe mogla da toleriše samo zbog ljubavi. Nije to bila ljubav prema sebi, koje ovih dana kao da nije ni bilo, već ljubav koju je osećala prema Digeru. Imali su tu posebnu vrstu retkih, čudnovatih osećanja koju su ljudi zvali „prava ljubav” - taj čisti oblik naklonosti koji je omogućavao da iskreno i duboko veruje u reči bračnog zavetovanja, „U dobru i zlu, u bogatstvu i siromaštvu, u bolesti i zdravlju.” Prava ljubav, pomisli Peti, bila je suprotna osećanju praznine u sebi; umesto toga, osećali ste punoću, kao da ste se najeli najsavršenije hrane na svem... Na drugoj strani šeste avenije, dve devojčice, zdepasta i tamnoputa, obučene u crne haljine i duboke cipele (verovatno učenice obližnje škole, pomisli Peti), stajale su ispred stola i mahale vešalicama za odeću. „Odmah poubijajte republikance”, doviknu jedna prolaznicima. „Ko glasa za republikance, glasa za Srednji vek.” „Dole Buš”, viknu druga. „Hej”, reče prva dok je Peti pokušavala da ih mimoiđe. „Jeste li vi za republikance ili za demokrate?” „Kako to misliš?” upita Peti. „Republikanci hoće da vam oduzmu pravo na abortus.” „Ja ne želim abortus.” „Jeste li vi za žene ili ste protiv žena?” sumnjičavo upita devojčica. „Za...”, zamuca Peti. Devojčica mahnu tablom ispred Petinog nosa. „Onda glasajte za demokrate.” Malo niže, u ulici Kristofer, bila je prodavnica kućnih ljubimaca. Četiri kučenceta valjalo se u drvenoj iverici - mali smeđi buldog sa prugama i ogromnim braon očima ugleda Peti i skoči na staklo. To je taj, pomisli Peti, i uđe unutra. Osećala se pomalo loše što kupuje kučence u prodavnici - svi su joj rekli da ne bi trebalo. Kuče može da bude bolesno ili zakržljalo s 110

dorothy555&meteori

obzirom da ih odgajaju na farmama ljubimaca, gde okrutni vlasnici forsiraju ženke da daju jedan za drugim okotom, a zatim ih, kada posustanu, ubijaju i njima nahrane druge pse. Naravno da malo nevino kuče nije krivo, pomisli Peti ali ako ga ona ne bi kupila bog zna šta bi se s njim desilo. I tako je ušla unutra. „Htela bih da kupim kuče”, reče ona prodavačici. „Znate li koju vrstu?” „Mislim da ću onog prugastog. Sa velikim očima.” „Ona je francuski buldog”, reče devojka, otvarajući vratašca na kutiji od pleksiglasa da izvadi nemirno kuče. „U stvari, ona je iz Rusije. Ali vrsta je veoma retka. Teško dospevaju ovde. Nju smo dobili samo zato što joj boja nije bila baš najbolja.” „Boja mi nije važna”, reče Peti, uzimajući kuče u ruke. Nekoliko minuta kasnije, izašla je iz radnje sa oglicom, povocem i malom Triskit u postavljenoj nosiljci. Stigla je do ugla i ne mogavši više da izdrži, izvadila Triskit iz nosiljke. Ova je skočila kao projektil i čvrsto zagrizla Peti za nos. Peti se nasmejala - zubi kučenceta bili su mali i nimalo oštri - i upravo u tom trenutku začula je mladi ženski glas, „Peti Vilkoks, zar ne?” Ona podignu glavu, pomislivši prvo da su dve žene koje su stajale pred njom sigurno bile devojke koje je upoznala na nekoj od zabava, čijih imena nije mogla da se seti. Tamnokosa joj je bila nekako poznata i Peti se zaprepašćeno seti da je to bila ista devojka koja je piljila u nju za vreme bejzbol utakmice u julu na Hemptonima. Zatim je shvatila da su iste ove devojke stajale ispred njene zgrade dok je izlazila i da su je verovatno pratile. Ali zašto? „Vi ste Peti Vilkoks”, reče druga. Bila je krupnija i viša od tamnokose devojke, sa kosom ofarbanom u crveno. Niža, sa tamnom kosom, pomisli Peti, bila je prilično lepa i na trenutak, Peti je znala da je pripadala onom posebnom tipu devojaka koje su dolazile iz Bruklina ili Nju Džerzija i koje su neminovno išle prečicom preko reke do Menhetna da bi uspele. Tamnokosa, čije grudi su bile podignute i ugurane u pripijenu, providnu cvetnu bluzu (kroz koju je mogao da se vidi čipkasti grudnjak), očigledno je planirala da iskoristi svoj izgled kako bi postigla nešto više. „Žao mi je”, reče Peti, „mislim da vas ne poznajem.”

111

dorothy555&meteori

„Vi ne znate nas ali mi znamo vas”, reče crvenokosa. Činilo se da je upravljala situacijom, dok je tamnokosa na licu imala izraz kojim kao da je pokazivala da je iznad Peti. „Radi se o Digeru”, reče ona. Oh, pomisli Peti, sa olakšanjem. Dakle, obožavateljke. Dva pomalo luda fana koja su nekao saznala gde žive u želji da upoznaju Digera. Ovo se ponekad dešavalo i najvažnije je bilo da bude ljubazna i prijatna a potom da brzo umakne. „Ako tražite Digera, najbolje je da kontaktirate njegovu izdavačku kuću. Tražite da pričate sa nekim iz reklamnog sektora...” Dve žene se pogledaše. Bilo je nečeg zloslutnog u njihovom držanju, i Peti odjednom oseti strah. „Nećemo da se reklamiramo”, reče tamnokosa. „Ali znate da će ovo svakako izaći u javnost”, reče crvenokosa. „Magazin Star je već zvao...” „Izvinite”, reče Peti. „Imam sastanak. Moram da krenem...” Kuče se migoljilo u njenom naručju; bilo je klizavo kao mala foka sa velikim stomakom i tankim nožicama. Crvenokosa joj priđe bliže. „Mislim da ćete želeti da čujete ono što imamo da vam kažemo. Meriel je uzela slobodan dan.” „Žao mi je”, reče Peti. „Ne mogu da vam pomognem.” „Meriel će biti velika zvezda. Kao Džej Lo”, reče crvenokosa. „Samo pokušavam da uradim pravu stvar. Sendi i ja smo razgovarale i odlučile da bi bilo fer da vama prvoj kažemo”, reče Meriel. „Šta da mi kažete?” zacvile Peti. „Biće bolje da se naviknete na ideju da ćete deliti svog muža”, reče Sendi. „Zato što će Meriel roditi Digerovu bebu.”

*** „Jesi li skoro pričala sa svojom sestrom?” nonšalatno upita Selden, čisto da bi o nečemu razgovarao. „Ne javlja se na telefon”, reče Džejni. „Možda je otišla u Evropu kod Digera.” Bio je utorak uveče, noć dodele gradskih Humanitarnih nagrada za modu. Džejni je sedela u spavaćoj sobi za malim toaletnim stočićem gde je lepa azijatkinja završavala njeno šminkanje dok je stilistkinja spuštala 112

dorothy555&meteori

tri haljine na krevet. Usred ove male gungule, Džejni je zaljubljeno pogledala u Seldena; uživala je u novom osećanju spremanja za izlazak na veliki događaj sa svojim mužem. „Pretpostavljam da ćeš se pre ili kasnije čuti s njom”, reče Selden, tražeći svoju crnu mašnu po fiokama. Bilo mu je malo neprijatno da se oblači uz tako detaljne ženske pripreme. „Barbara”, obrati se Džejni stilistkinji. „Mislim da ću obući plavu Luka Luka sa krznom. Crno je prevaziđeno, zar ne misliš? Shvatila sam da je to boja asistenata koji nemaju novac, zato što crno ide uz sve što nije crno. Jer, ako nosiš boje, još je lukavije, onda stvarno moraš da znaš čime puniš svoj ormar...” „To je tačno”, reče šminkerka. „Mislio sam da crno nije boja”, reče Selden. Sagnuo se da poljubi svoju ženu ali ona je okrenula glavu tako da je poljubac završio u njenoj kosi. „Dragi, molim te”, reče ona. „Moja šminka...” „Da li to znači da cele večeri neću moći da te poljubim?” upita on. „Ne”, tupo reče šminkerka. „Nećete moći.” „Moj muž još uvek sasvim ne razume šta je to izlazak u Njujorku”, reče Džejni. Selden je mislio da bi bilo bolje da ode u dnevnu sobu i napravi sebi piće. Stavio je tri kocke leda u čašu i sipao prst i po vodke. Nije bio siguran da li je mogao da podnese još jedno od ovih večeri a tek je bio utorak. Brojao je - ovo je bila osma zabava na koju su išli uključujući proteklu nedelju, mada je Džejni naglasila da je večeras lako veče zato što je to bila jedina zabava koju će posetiti. Nisu mu dosadile samo zabave, već i beskrajne pripreme - sati friziranja i šminkanja, odlasci i dolasci kod dizajnera radi pozajmljivanja haljina, organizovanje prevoza, kuriri koji su dolazili i odlazili. Izgledalo mu je kao da je njen jedini cilj bio, ništa drugo do fotografija u nedeljnom Njujork Postu ili na društvenoj stranici magazina Vog. Selden u svemu tome nije mogao da vidi smisao ali nije hteo da pokvari Džejnino raspoloženje. U gradu je blistala kao nijednom u Toskani, i iz druge sobe se začu njen zadovoljni smeh... „Vaš muž je predivan”, začu on stilistkinju, a zatim i Džejnin odgovor, „Zar nije? Ulovila sam dobru priliku, je 1' da?” Uzdahnuo je. Otkad su se vratili sa medenog meseca, nameračila se na Njujork sa odlučnošću planinara koji čezne da osvoji najviši vrh, dok je on bio potpuno po strani, sa širokim pojasom i crnom mašnom. No, 113

dorothy555&meteori

rekao je sebi da to neće moći večno da traje; umoriće se od svih tih izlazaka a potom će se smiriti i zatrudneti. Razgovarali su o tome da kupe stan nadomak Park avenije ili u Petoj, ali on je počeo da misli kako bi bilo mnogo bolje da sačekaju i kupe kuću u predgrađu, u Grinviču ili Katoni - osim toga, on nije morao da živi u gradu niti je mogao da zamisli da tu rastu njegova deca... Sledećeg trenutlka, misli mu je prekinulo Džejnino trijufalno, „Dakle?” i on se okrenu da bi je ugledao kako blista u jednostavnoj haljini sa golim ramenima. Koža joj je još uvek imala zlatnomrku nijansu leta dok joj je plava boja haljine isticala oči koje su sijale na licu kao safiri; kosa joj je delimično bila skupljena uz duge kovrdže koje su visile niz vrat u stilu sedamdesetih - a koje su, seti se Selden da mu je Džejni rekla, ponovo bile u modi. Najednom je sve bilo oprošteno. „Izgledaš apsolutno fantastično”, promrmlja on, iznenađen zadovoljstvom povodom zajedničkog izlaska. Ko je bio on i koje je njegovo mesto bilo u svem dokazivalo je ovo što je upravo posmatrao; bio je strahovito uspešan čovek sa predivnom ženom - bio je ono što je svaki, muškarac želeo da bude i imao je sve što je oduvek želeo za sebe. U liftu, dok su išli ka prizemlju, uzeo je za ruku i naslonio se na nju, pazeći ovoga puta da joj ne pokvari šminku, iako je i dalje osećao njenu ukrućenost. „Izgledaš prelepo”, reče joj opet. „Oh, dragi”, uzdahnu ona. „Hvala ti.” Lift je imao veliko ogledalo u koje se zadovoljno oglednula, izvijajući jednu obrvu. Zatim je spustila ruku na vrat. „Mogla sam da stavim neki nakit”, reče. „Ne treba ti nakit”, šapnu on, naglašavajući time da je dovoljno lepa i bez njega. „Treba”, reče ona, ignorišući namerno insinuaciju. „Mogla sam da pozajmim nešto iz Harija Vinstona, ali često umeju da pošalju čuvara a mislim da se to tebi ne bi svidelo.” „Ne bi”, nasmeja se on. „Dovoljno je što te delim sa celim Njujorkom...” Na kratko mu se učinilo da je zakolutala očima, utom su se otvorila vrata lifta i ona je postala nasmejana, zaljubljena žena i uhvatila ga za ruku dok su išli ka limuzini koja ih je čekala. Kada su se smestili na zadnje sedište, ona reče, „Razmišljala sam o tome da unajmim

114

dorothy555&meteori

asistentkinju. Barbara nije mogla da veruje da je još uvek nemam. Kaže da svi imaju PA.24 Znam da Mimi ima jednu...” „Ko je Barbara?” upita on. „Seldene! Moja stilistkinja. Ona radi sa svima, oblači sve filmske zvezde kada dođu u grad...” „Koliko bi to koštalo?” upita on. „Pa, ne znam”, ona slegnu ramenima kao da novac nije njena briga. „Možda dvesta dolara na dan” Dvesta dolara na dan! pomisli on. To je 4 000 dolara mesečno - skoro kao plata njegove sekretarice. Prirodno, hteo je da joj pruži sve što želi i novac per se25 nije bio problem već njegovo srednjeklasno vaspitanje, koje mu je nalagalo da bi, s obzirom da je i sama radila, trebalo sama da plati asistentkinju. Već je otkrio da njegova žena ima averziju prema trošenju sopstvenog novca, ali se ipak osilio da kaže, „Naravno, sa svojim novcem možeš da radiš šta hoćeš...” „Ali mislila sam da je unajmim za oboje”, reče Džejni, okrećući se iznenađeno ka njemu. „Mogla bi da radi sve, da nosi tvoje košulje na hemijsko čišćenje... Potrebne su ti čiste košulje, zar ne?” Sam se brinuo o svojim košuljama ali odjednom ga je dotakla njena supružnička briga. Selden je uze za ruku i milujući je među dlanovima, reče, „Ako se samo o tome radi, dogovorićemo se.” Međutim, u tom trenutku je sasvim zaboravila na razgovor i istrgnuvši ruku brzo počela da popravlja ruž jer su bili stigli na odredište. Sat vremena kasnije, Selden Rouz je tupo zurio u tanjir pun neke vrste ribe dok je njegova dosada počela sve više da ga nervira. Desno od njega sedela je Džena Glensi, glavna urednica Voga. Razmenili su nekoliko površnih komentarai kada je ubrzo postalo jasno da nemaju ništa zajedničko, gospođa Glensi, koja je nosila naočari za sunce, okrenula mu je leđa, udubljena u razgovor sa muškarcem desno od sebe, poznatim dizajnerom obuće. U međuvremenu je otkrio da mlada žena sa njegove leve strane bukvalno nije znala ni reč engleskog - iz onog što je uspeo da ugrabi od španskog, koliko se sećao iz škole, shvatio je da je upravo doputovala sa farme iz Brazila da bi učestvovala u novoj P.A. (eng. personal assistant) - lični asistent 25 per se (latin.) - po sebi 24

115

dorothy555&meteori

kampanji Viktorija Sikret. Dva mesta od njega sedela je Mov Binčli, koju je bar malo poznavao i koja je svakako znala engleski ali zbog oblika velikog okruglog stola bilo je skoro nemoguće voditi razgovor sa bilo kim drugim osim sa ono dvoje koje je sedelo tik uz vas. Sedeo je i pijuckao ledenu vodu, praveći se da razgleda okolinu. „Soba” je zaista bila ogromna, nalik na pećinu u Istočnoj četrdeset drugoj ulici preko puta stanice Grand Central, za koju je Selden pretpostavljao da je nekada bila banka. Bila je ispunjena okruglim stolovima za desetoro i uložen je napor da bi se stekao utisak svečanosti: Stolnjaci su bili u šari leopardovog krzna sa ukrasima od belog i crnog cveća; muškarci su nosili crne mašne a žene duge večernje toalete - sa očiglednim ciljem da jedna drugu zasene. Elem, uprkos prividnom glamuru, kako je veče odmicalo rastao je i zamor celog događaja, kao da su gosti, nadajući se nečem drugačijem, ponovo shvatili da su posetili i previše ovakvih zabava i da se na kraju krajeva sve vrti u krug. Izuzetak je, pomisli on, bila njegova žena. Posmatrajući je sa druge strane stola, divio se kako je, dok je veče odmicalo, ona sve više uživala. Lice joj je blistalo i njen osmeh bio je topao i otvoren: Parada lepih ljudi zaustavljala se pored njenog sedišta i čestitala joj na skorašnjem venčanju - u tom trenu bi napravila gest i mahnula Seldenu. I sada, bezvoljno prebirajući po svom tanjim, podsetio je sebe da je, iako je znao da je Džejni „društvena”, tek sada počeo da shvata šta to zapravo znači. On svakako nije očekivao takve reakcije kada su stigli i prošetali crvenim tepihom... Dao je svoj doprinos holivudskim događajima, ali pošto lično nikada nije bio predmet pažnje fotoreportera, nije mnogo ni obraćao pažnju. Međutim, čim se njihova limuzina zaustavila ispred šatora, presrela ih je sveprisutna devojka u crnom, koja im je objasnila da će biti njihova pratilja tokom večeri i da će „voditi računa” o njima, zatim je viknula u svoj mikrofon da je Džejni Vilkoks stigla i sledećeg trenutka zaslepili su ih fotografski blicevi sa svih strana. Dovikivali su njeno ime, tražili da gleda levo, pa desno da im priđe bliže, i na sekund je pomislio, čekajte malo. Ovo nije ono što je očekivao... da je hteo ovo, oženio bi filmsku zvezdu. Ali ona ga je držala za ruku i naginjala se ka njemu da je poljubi šminka nije bila problem pred paparacima. Zatim su je zamolili da se slika sama i na momenat je ostao sam, osećajući se suvišnim. Hvala Bogu, mlada žena u crnom ga je spasila odvodeći ga u stranu.

116

dorothy555&meteori

Džejni nije završila, ipak, i fotoreporteri su imali pune ruke posla u narednih dvadesetak minuta. Kada je konačno pomisilo da su je oslobodili kako bi mogli da naruče piće i popričaju nasamo, okupili su ih u VIP prostor, gde je još više fotoreportera zahtevalo Džejnino poziranje i on je opet ostao sam, osećajući se potpuno izgubljeno. Potom su ih odveli do njihovih stolova, što je bio pravi podvig s obzirom na masu ljudi od kojih je Džejni sve redom „poznavala” na ovaj ili onaj način. Bili su kao gomila dece koja se upravo vratila u školu posle letnjeg raspusta. „Hej, Džejni! Kako ti je bilo letos?” „Fantastično, dušo. Udala sam se.” „Džejni, dušo! Predivna haljina.” „Hvala, draga. Luka Luka. Moj novi omiljeni Italijan.” „Dođi bejbi, hajde da sednemo”, reče on u jednom trenutku, pokušavajući da je odvoji od onižeg, isfoliranog geja. „Ma, ne brini za to”, reče ona. „Ionako niko neće sesti do poslednjeg trenutka. Oliver mi upravo priča o svom putu u Kapri, gde smo i mi trebali da idemo na medeni mesec...” I tako dalje. Očigledno su sedeli za jednim od najboljih stolova, ali šta je njihov sto izdvajalo od ostalih Seldenu nije bilo jasno, osim ako to nije bilo prisustvo Komstoka Dibla, jednog od počasnih gostiju večeri. Džejni je bila iznenađena, pomisli on, i potajno zadovoljna, kada je otkrila da sedi pored njega; Seldena je to pomalo nerviralo. „Hajde da promenimo rezervacije za mesta”, predložio je. „Seldene! Ne možemo to da uradimo. Znaš da muževi i žene ne treba da sede jedno pored drugog, osim toga, neko uvek primeti kada se promene rezervacije na mestima i onda to završi na Strani šest.” Zatim se osmehnula i dopustila mu da joj ovlaš poljubi usne. Komstok i Mov su seli za sto malo pre serviranja prvog jela. Komstok je bio raspoložen i srdačan kao čovek koji je upravo ušao sa zime znajući da ga čeka dobar viski i kubanska cigara. Bila je ovo njegova teritorija i dobro je to znao. „Prokleto su dosadne ove stvari, a, Rouze?” upitao je, kao da su Selden i on bili stari znanci. „Imaš pravo.” „Čekaj da te žena odvuče na tri za jedno veče.” „Mislim da moja žena ima pametnija posla.”

117

dorothy555&meteori

Komstok nije rekao ništa, samo je izvio obrvu nagoveštavajući da Selden ima još puno toga da nauči i, primetivši poznanika preko Seldenovog ramena, umakao. Bila je činjenica, pomisli Selden ćuškajući ribu po svom tanjim, da ono što Komstok Dibl radi ili priča njemu ne bi nimalo bilo važno, da nije sedeo pored njegove žene. Od trenutka kada su seli jedno do drugog, Selden je bio ubeđen da je Komstok flertovao sa Džejni. Da nije znao bolje, verovatno bi pomislio da je nekada davno među njima nečega bilo. Nazirala se nepogrešiva prisnost u načinu na koji je Komstok naginjao glavu ka njenoj i govorio joj krajem usana i na pomalo ciničan način na koji je ona prihvatala njegove komentare kao da ih je ranije već čula. Međutim, svi su znali za Komstokovu reputaciju među ženama - neverovatna stvar je da je bez ozbira na svoj izgled, uspevao da zadobije pažnju svake žene... Sa druge strane stola, Komstok Dibl se nagnu i reče Džejni, „Tvoj muž ne skida oči sa nas. Mislim da je ljubomoran.” „Ljubomoran! Daj Komstoče, ne budi smešan. Ludo je zaljubljen u mene, to je sve.” „Ali da li si ti zaljubljena u njega?” „Naravno da jesam”, reče Džejni, ispijajući treću čašu šampanjca. Poprilično je popila ali nije se osećala pijano. „Bože kako si nestašan, Komstoče.” „Znaš da jesam, ali i ti si. Možda bi mogli opet da budemo zajedno nestašni.” Džejni se nasmeja. „Šta će pomisliti Mov?” „Mov neće znati.” „Više ne radim takve stvari. Udata sam, sećaš se?” „Možda ne sada, ali uskoro ćeš početi. Videćeš”, reče Komstok. Džejni je znala da bi trebalo da se uvredi, ali nije se mnogo potresala. U stvari, osećala se oslobođenom. Celo leto bio je grub prema njoj, ali očigledno ga je nešto mučilo mada večeras to sigurno nije bilo u pitanju jer nije ni spomenuo ona dva pisma koja joj je poslao. Naravno, leteo je visoko, naduvan u svom smokingu kao pingvin i svi su pričali o tome kako je bio divan zahvaljujući priznanju koje je dobio od gradonačelnika. Međutim, i ona je letela visoko i pošto se na medenom mesecu uglavnom dosađivala, njen trijufalni povratak u grad kao žene udate za moćnog čoveka iz sveta zabave, činio je da se sve isplatilo. Osmehnuvši se sugestivno Komstoku, ona reče, „Znaš, stvarno bi trebalo da pokušamo da budemo prijatelji.” 118

dorothy555&meteori

Komstokov osmeh umesto odgovora podsećao je na lava koji se sprema da proždere svoj plen - praktično se videlo kako mu pljuvačka curi iz usta. „Da”, reče on, „mislim da bi trebalo.” „Zaboga o čemu si pričala sa Komstokom Diblom?” upita Selden u limuzini na povratku kući. Džejni slegnu ramenima. „O filmovima, o čemu drugom. Rekla sam mu da bi mogao da pretvori The Custom of the Country26 od Edit Vorton u film. Još niko to nije pokušao a on bi to odlično uradio.” „I da li je prihvatio tvoj savet?” „Zašto da ne? Ideja je dobra”, reče ona, naslanjajući glavu na sedište. „Mislim da je veče bilo fantastično, a ti?” „Naravno”, reče Selden. Gledalo je kroz prozor u osvetljene radnje Medison avenije. „Nisam imao pojma da ste ti i Komstok tako dobri prijatelji.” „Nismo”, reče Džejni. „Prirodno je da sam ga sretala proteklih godina...” „Neverovatno je da takav čovek dobije humanitarnu nagradu.” „Pa, snima puno filmova u gradu”, reče Džejni, pružajući ruku da uzme njegovu. „Ali to ga ne čini humanitarcem.” „Bože, Seldene”, reče ona. „Svi znaju da je to foliranje. Niko ne očekuje da stvarno bude tako.” I okrenuvši se prema njemu sa posebnim sjajem u očima, nastavi oštro: „Ako bolje razmisliš, stvarno se ne razlikuje od nagrade Emi. Svi znaju da je takođe politički obojena.” Otvorio je usta da protestuje a onda pomislio da će biti bolje da odustane. Morao je da prizna da je donekle bila u pravu i ostatak vožnje proveli su u tišini. U predvorju hotela presreo ih je konsjerž. „Gospodine Rouz, stigao je paket za vas”, reče on, držeći poštanski zamotuljak. Selden pogleda oznake - bio je adresovan na Džejni a potom prosleden na novu adresu. „Za tebe je”, reče on, pružajući joj paket. „Hvala Nile”, reče Džejni konsjeržu. „Čekala sam ga.” U liftu je prevrtala paket po rukama, gledajući u Seldena s vremena na vreme sa hladnim osmehom na licu nemajući nameru da prihvati njegovo neraspoloženje. Već je naučio ovaj njen trik iako je još uvek 26

Custom of the Country (eng.) - Narodni običaj 119

dorothy555&meteori

imao efekat da mu nametne osećaj malog nevaljalog dečaka kog mama više nije volela kao pre i znao je da takav tretman neće još dugo izdržati. Kada su ušli u apartman, on reče, „Idem u krevet”, i ona mu uputi taj hladan, ljubopitljiv osmeh i sedajući za radni sto ispred kamina, reče, „Ja ću da otvorim svoju poštu. Uskoro dolazim.” Skinuo je sako i bacio ga na stolicu, zatim pantalone i mašnu. Otišao je u kupatilo i oprao zube, bacio pogled na prazan krevet i otišao u dnevnu sobu. Ona je zapalila durasel cepanicu u kaminu i srebrnim otvaračem za pisma počela da otvara poštu. Od prijatne toplote kamina koža joj je porumenela a svetloplava kosa se presijavala na leđima. Kakva je bio budala što se svađao s njom oko sitnica, pomisli on. Prišao joj je s leđa, pomerio kosu u stranu i poljubio je u vrat. „Zdravo, dragi”, reče ona. „Sigurno misliš da sam lud”, reče on. „Samo ne mogu da shvatim zbog čega si nervozan. Činim sve što je u mojoj moći da ti bude dobro...” „O, znam, dušo moja”, reče on, obišavši je da bi stao bliže i uze je za ruku. „Jednostavno nisam mogao da podnesem način na koji te je Komstok Dibl gutao očima. Svašta mi je padalo na pamet, kao na primer da ste spavali zajedno ili da planirate to da uradite. I u glavi mi je bilo samo jedno, ako jesi spavala s njim ili ako želiš, onda više nikada ne bih mogao da te vidim, a kamoli da budem sa tobom u braku...” I zastade, dodajući, „Znam da sam idiot, draga. Oprosti mi.” Prigušeno se nasmejao, ali samo na sekund, kao da je ugledao senku krivice na njenom licu. Međutim, uglovi njenih očiju zabavljeno se skupiše. „Komstok Dibl”, zacvrkuta ona. „Seldene, on je poslednja osoba na svem o kojoj treba da brineš. Odvratan mi je. I iskreno, malo sam uvređena što uopšte misliš da bih spavala s njim.” Glas joj je bio pun bezazlene samouverenosti dok se iznutra kidala od nervoze. Ako je imao tako jak osećaj u vezi s tim, moraće dobro da se potrudi da nikada ne sazna pravu istinu. Selden je privuče k sebi i zagrli je, milujući joj kosu. „To je jače je od mene. Ja sam ljubomoran muž. Dolaziš li u krevet?” Džejni mu uzvrati poljubac i na trenutak se odmače. „Za minut”, reče. „Stvarno moram da pregledam poštu - puna je pozivnica i možda se nađe nešto gde želimo da idemo.” I, hvatajući izraz njegovog lica,

120

dorothy555&meteori

zagonetno nastavi, „Vidiš? Da imamo asistentkinju, ne bih morala ovo da radim.” „Shvatio sam”, ljubazno reče on. „Idem da gledam vesti da bih saznao šta se to važno događa u svem dok ti isplaniraš naš društveni kalendar.” „Obavesti me ako je nešto dignuto u vazduh”, veselo doviknu ona odlazeći u spavaću sobu. Uzdahnula je uvlačeći ruke u kosu da skine ukosnice koje su je neprijatno stezale celo veče. Kada joj je kosa pala na ramena, začula je zvuk groma nakon čega je usledio jak pljusak, dobujući na krovovima i ulicama, i prišla prozoru. Verovatno će na kraju ipak reći Seldenu za Komstoka, uzdahnu ona, naročito ako Komstok nastavi da joj šalje pisma. S obzirom da je ovu priliku propustila, sada nikako nije smela da mu kaže. U svakom slučaju će obustaviti prijateljstvo sa Komstokom, bar na neko vreme. Nije uživala u laganju svog muža ali sa druge strane, laganje muškarca često je bio način preživljavanja, uostalom, ono što Selden ne bude znao neće ga ni povrediti... Posmatrajući mračnu, vlažnu ulicu, ugledala je usamljenu priliku na pločniku preko puta, sklupčanu na kiši dok je očajnički pokušavala da zaustavi taksi. Kad je pobliže osmotrila, Džejni je shvatila da je devojka bila mlada i lepa, noseći na sebi crnu haljinu i štikle. No, izgledala je još lepše u ovom komšiluku - verovatno se vraćala sa neke razmetljive žurke pune arogantnih bogataša koji su lepuškaste devojke menjali kao čarape. Džejni se najednom vratila u mislima nekoliko godina unazad kada je i ona bila ista takva devojka, kada je odlazila na žurke u nadi da će upoznati svog spasioca a u slučaju da ga ne nađe molila se Bogu da će imati dovoljno novca za taksi da se vrati kući. Devojka na ulici podigla je lice ka nebu kao da pita, „Bože, zašto ja?” dok joj se kiša slivala niz obraze, kosu, noge i u cipele. Džejni je osećala njen bol, osećala je očaj što joj se cipele pune vodom kao i to da neće više vredeti ničemu a platila ih je najmanje 200 dolara samo zato što su bile od poznatog dizajnera i to na rasprodaji... Sa užasom na licu, devojka je poslednji put pogledala niz ulicu, shvatajući da nema ni traga od taksija i da će morati pešice kući. Džejni je poželela da otvori prozor i vikne, „Uđi unutra! Popni se gore gde je toplo i suvo”, ali to je bila suluda pomisao, naročito pored muža koji je nestrpljivo čekao u susednoj sobi. Čak i da je nekako mogla da pozove devojku gore, Selden bi verovatno pomislio da to čini zbog seksa u troje a koliko je znala, devojka bi možda i pristala u zamenu za šansu da se 121

dorothy555&meteori

skloni sa kiše. Sigurno je već naučila da je seks mala cena koja se plaća za lep krevet sa čistom posteljinom i kupatilom u kojem ne gmižu bubašvabe... Džejni nasloni čelo na staklo prozora, gledajući kako devojka povijene glave nestaje niz ulicu. Verovatno već žali zbog ove večeri, pomisli Džejni. Lepe devojke bile su kategorija za sebe, pomisli ona, i ponekad je bilo bolje ne biti lep. Lepe devojke su stalno slušale kako ih njihov izgled čini posebnim, kako to sigurno znači da ih nešto fantastično čeka odmah iza ugla, ali tako često se ta fantastična stvar svodila samo na par raskvašenih cipela koje sebi nisu mogle tako često da priuište. Nevoljno se odvojila od prozora, znajući u srcu da više nije bila ta devojka, jedina razlika među njima bila je u tome što je ona sada na nekin način uspela zato što je bila udata za bogatog filmskog producenta... Dakle, pretpostavljala je da je to otplatila, razočarano pomisli Džejni sedajući za sto i uzimajući pismo koje se nalazilo u sredini gomile. Misli su joj naglo skrenule kada je ugledala adresu pošiljaoca „Parador Pikčers” ugraviranu na vrhu. Sa sve većim osećajem panike, okrenula je pismo i videla da je bilo bez markice, adresovano na nju u hotelu Lovel, što je značilo da je najverovatnije tog popodneva lično uručeno. Drhtavim rukama je otvorila koverat i izvadila pismo. Bilo je kao i ostala, osim što je ovo sada bilo oficijalno, od Komstokovih advokata, zahtevajući da mu vrati 30 000 dolara kojim joj je unapred platio da napiše scenario koji mu očigledno nikada nije uručila. Šokirana i besna, mogla je da pomisli samo jedno, Kako se usuđuje? Dugovao joj je taj novac nakon što je tucao i tucao i tucao. Zato je bio tako ljubazan cele večeri - u stvari je mislio kako može da je šarmira da bi postigao svoj cilj, i kako ona neće imati petlju da mu se suprotstavi... „Postajem užasno usamljen ovde”, reče Selden, dolazeći iza nje, i ona se prenu. Okrenula se, trudeći se da se pribere. „Šta se desilo?” upita on. „Izgledaš kao da te je neko ujeo.” „Ma, nije ništa”, reče ona uz smeh. Na trenutak je oklevala. Da li da kaže Seldenu za pismo? Ali onda će morati da mu ispriča svoju istoriju sa Komstokom Diblom a to nije mogla, ne još...” Samo pismo iz dobrotvornog društva”, slaga ona. „Pitaju da li bih mogla da predsedavam na njihovom odboru... i ako bih mogla da priložim deset hiljada dolara. Stvarno”, nastavi ona, „zamisli ti to? Trebalo bi da je 122

dorothy555&meteori

dovoljno što žele da iskoriste tvoje ime, ali da traže novac povrh svega... i kao da ja imam deset hiljada dolara za poklanjanje...” „Je li to sve?” upita Selden, osmehujući se popustljivo. „Glupost, zar ne?” reče ona, gužvajući pismo i baci ga u vatru.

123

dorothy555&meteori

8 „Je li to sve?” upita kasirka. Bila je enormno debela. Sitnim očima sumnjičavo je škiljila u Džejni, kao da je s naporom virila kroz salo koje je pretilo da ih proguta; ogroman kolut sala, veličine vesla, visio joj je sa nadlaktice. „Da, to je to”, reče Džejni, gurajući magazin ka sebi. Džejni je krišom pogledala oko sebe. Bože, ova radnja bila je prljava i puna nekih jadnih ljudi. Imala je samo dve kase koje su radile svojim tempom i najmanje dvadeset ljudi koji su čekali da plate svoje namirnice, ali vrlo čudno, ljudi u redu nisu se bunili. Uopšte nisu bili nestrpljivi, kao da su previše dotučeni da bi protestvovali i kao da su se pomirili sa činjenicom da će veći deo svog života provesti u redovima za plaćanje slatkiša i velikih plastičnih flaša kisele vode. „Ukupno dolar i trideset devet”, reče kasirka, gledajući u stranu. „Izvinite... koliko?” upita Džejni. „Dolar i trideset devet”, ponovi kasirka, gledajući u nju kao da je idiot. Džejni je nervozno prevrtala po svojoj torbici u potrazi za sitninom. Šta još danas košta dolar i trideset devet? Sa tako neprijatno malom sumom, zaista je trebalo da bude besplatno. Kasirka je potom bolje pogleda, sa licem koje je iznenada procvetalo. „Hej”, reče. „Znamo li se odnekud?” Džejni se sledila. Nije imala pojma kako da reaguje na ovo pitanje. Da li da nadmeno kaže „ne”, zgrabi magazin i pobegne ili da objasni da je ona Džejni Vilkoks, manekenka Viktorije Sikret i da je devojka verovatno videla na televiziji? „Jao, znam”, reče kasirka. „Ti si ona manekenka za donji veš.” Džejni uze svoj magazin. „Jesam”, reče, klimajući glavom i terajući sebe na osmeh. „Hej, Vošingtonova”, kasirka doviknu devojci desno od sebe. „Ovo je manekenka Viktorije Sikret.” „Stvarno?” reče druga kasirka odmerivši Džejni od glave do pete. „Kako to da debele devojke nikada nisu manekenke? Ja sam seksi.” 124

dorothy555&meteori

„Mršava bela kučka”, začu ona jednu od mušterija kako mrmlja sebi u bradu. Osetila je kako crveni, smirujući sebe da ne odgovori na uvredu. Užurbano je izašla iz Dvejn Rid dragstora na Drugu aveniju, drhteći i bez daha. Šta se, do đavola, dešavalo sa ovim svetom? pomisli ona, tražeći očima svoj auto. Ko su bili ovi ljudi? Jesu li oni toliko sluđeni da misle kako je loše biti mršav? Uostalom, ona nije bila mršava! Vrlo uskoro će morati da ide na liposukciju... Ugledala je kola nekoliko metara uz ulicu i požurila prema njima, otvorila vrata i uletela u prijatnu unutrašnjost obloženu crnom kožom. Vozač, Indijac po imenu Rašniš, mimo je pogledao u retrovizoru. „Kuda sada, gospođice?” „For Sizons”, reče ona s naporom. „Restoran. Na istočnoj Pedeset drugoj ulici a ne hotel.” Srce joj je još uvek udaralo pod utiskom slučajne netrpeljivosti što su je prozvali mršavom belom kučkom, uzela je magazin i počela da ga prelistava. Šta je u životu skrivila da zasluži tako proizvoljnu agresivnost? Ali takav je bio današnji svet, pun ljutih i nezadovoljnih ljudi, koji su osećali da zaslužuju nešto više, jednostavno zato što su se rodili - i zašto su uopšte svi želeli da budu manekeni za donje rublje? I sada još i to! pomisli ona, listajući magazin. „STAR” je bilo odštampano velikim belim slovima na vrhu stranice; ispod toga stajala je fotografija Gvinet Paltrou koja je izgledala očajno. „Gvinetina skrivena tuga za Oskarom”, pisalo je u naslovu. Na samom vrhu, iznad Gvinet, bila je mala Digerova fotografija, bio je znojav i držao je gitaru, dole je krupnim slovima pisalo: „Buduća beba tajne ljubavi rok zvezde.” Nije htela to da čita ali je morala. Samo dva sata ranije, dok je završavala snimanje kataloga za Viktorija Sikret, pozvala je Peti i tihim, dubokim glasom rekla, „Magazin Star.” I prekinula vezu. „Ima li neko magazin Star? viknula je Džejni. „Zašto?” upitao je fotograf. „Moja sestra je u njemu”, rekla je. „Kako uzbudljivo!” rekao je šminker. Bio je Kostarikanac. „Moj životni san je da budem u magazinu Star...” „Zar to nije jedan od onih magazina gde iznose prljav veš?” upita asistent forografa. 125

dorothy555&meteori

„Voleo bih da neko pretrese moj prljav veš. Našao bi mnogo zanimljivih stvarčica...” „Kao na primer? Kondome?” „Korišćeni kondomi nisu interesantni”, strogo reče Džejni, završavajući razgovor na tu temu. No, ovo je sada bio njen život, pomisli ona, listajući brzo stranice. Njena sestra bila je u magazinu Star. Priča se nalazila na početku magazina. U sredini je bila velika Digerova fotografija, sa malom slikom tamnokose devojke u čudnoj crnoj odeći koja je podsećala na dominantnu osobu i zatim još manja sličica Peti, sagnute nad malim braon-crnim psom koji skakuće na trotoaru. Petina kosa bila je razbarušena i nosila je plavu Najk trenerku, onu što se vezuje sa strane. Izgledala je kao da je upravo ustala iz kreveta, što, zaključi Džejni, verovatno i jeste. Ali kakav je to bio pas? Onda se setila da je usred sve te zbrke, Peti kupila kuče. Počela je da čita: Uzbudljiva pevačica Meriel Dubrosi provela je noć vodeći ljubav sa Digerom... i sada je na putu da rodi njegovu bebu! Dvadesetdvogodišnja perspektivna zavodnica upoznala je Digera u bek-stejdžu na koncertu u Mineapolisu i par je proveo celu noć zajedno. „Čim je Diger ugledao Meriel, mogli ste da vidite varnice među njima”, izjavila je Merielina prijateljica za Star. „Nije mogao da skine ruke sa nje. Stalno je ljubio i dodirivao joj grudi.” Dobro, pomisli Džejni. To svakako liči na Digera. Ni sa Peti nije skidao ruke. Diger je zatim odveo Meriel u svoju sobu, gde su proveli strasnu ljubavnu noć... Niko ih nije video sve do četiri popodne narednog dana. Neodoljiva Meriel sada je trudna! Međutim postoji samo jedan problem. Diger je već oženjen - dvadesetosmogodišnjom Peti Vilkoks, bivšom producentkinjom kanala VH1! Peti je izvajana (Pa, ne bi se baš reklo, pomisli Džejni) lepotica koja je osvojila Digerovo srce pre dve godine kada su se upoznali na snimanju u VH1. „Peti i Diger su veoma zaljubljeni”, kažu izvori. „Peti ga neće prepustiti bez borbe.” „Baš me briga”, kaže Meriel, koja planira da rodi bebu negde u maju mesecu. „Neću da povredim njegovu ženu, ali Diger je sjajna osoba i fantastičan ljubavnik. Talentovan je i ljubazan. Noć provedenu s njim nikada neću zaboraviti!” 126

dorothy555&meteori

Džejni je bacila magazin na sedište. Koje nečuveno đubre. Zašto je Diger bio tako glup? I poveo se za tako očiglednom droljom - ona je verovatno sve lepo isplanirala. Smislila je zamku i Diger je upao pravo u nju. Sada će morati da plati. Međutim, nije Diger bio taj koji ispašta, već Peti. Uništio joj je život... verovatno se nikada neće oporaviti od ovoga. Potom je otkrila kako joj ruka ponovo kreće ka magazinu. Njena ruka, kao da je bila biće za sebe, okretala je stranice vraćajući se na priču. Uzela je magazin i ispitivala Petinu fotografiju. U tom trenutku na pamet joj je pala užasavajuća misao. Ona je u stvari svojoj sestri... za videla. Grozno! Kako je uopšte mogla na tako nešto i da pomisli? No, bila je ljubomorna, pomisli ona. Ona je zapravo htela da bude u magazinu Star. Naravno, ne na isti način kao Peti. Ali ipak, to bi neverovatno doprinelo njenoj karijeri kada bi se našla tu negde, na modnoj strani, na primer. Sve žene na tim stranicama bile su glumice, mnogo slavnije od nje, ali ona je u svakom slučaju bila mnogo lepša i podjednako zanimljiva... Zavalila se u sedište skrhana životnom nepravdom. Svaki dan bio je borba za očuvanje svog mesta u svetu. Protekla dva dana, snimajući naslovnu stranu za katalog, trudila se da bude strpljiv model, da prema svima bude ljubazna kao i da se ne žali kada pregori sijalica ili kada frizer ne može da obuzda pramen životinjskog krzna na njenoj glavi ili kada stilista uporno premešta uloške u njenom grudnjaku - i sve vreme, priseti se Džejni, namerno pipka njene grudi. Postalo je tako dosadno biti maneken - što niko nije mogao da razume - da ona zaista biva plaćena što sedi pokušavajući da ne poludi... I sve to za šta? Fotografije koje će ljudi pogledati i odbrusiti, „Mršava bela kučka, mršava bela kučka...” Kola su lagano prošla kroz kapiju restorana For Sizons koji je bio zakrčen sa nekoliko crnih gradskih limuzina sličnih njenoj. Pogledavši napolje, ona iznenada viknu vozaču, „Stani!” „Ali gospođice”, reče on, okrećući se ka njoj. „Ne smem da stanem nasred ulice. Gradonačelnik je doneo sva ta nova pravila. Za zaustavljanje na ulici plaća se kazna od četristo pedeset dolara!” „Baš me briga”, planu Džejni. Isuse, svaki put kada je ovih dana ušla u taksi ili u limuzinu, vozači su se žalili na neke nove kazne koje je gradonačelnik pokušavao da im pljusne, kao da je to bila njena krivica. „Neću da pešačim”, reče ona, otvarajući vrata da iskoči napolje, 127

dorothy555&meteori

dodajući. „Gledaj da budeš ispred ulaza kada budem izlazila”, reče i zalupi vratima. Odšetala je do pokretnih vrata restorana gde je presrela žena koja je ulizivački preklinjala da skine kaput iako ga nije ni nosila. Odjednom se setila kako je bilo užasno pokazivati grubost prema posluzi i bilo joj je drago što Mimi nije bila tu da to vidi. Ipak, s obzirom na ono što je preživela tog dana, doprinelo je da se oseća mnogo bolje. Peti je sedela sama nasred dugačke klupe presvučene braon kožom. Kosa joj je bila omotana žutom bandanom, u gangster stilu - Džejni se pitala kako su je uopšte pustili u For Sizons - i sa drugog kraja sobe primetila da je vidno smršala. Prošlo je skoro nedelju dana od kada je ta Meriel prišla Peti na ulici, što u prvih pet dana ova nikom nije rekla, čak ni Digeru. Umesto toga, zaključala se u svom stanu, odbijajući da se javi na telefon ili da otvori vrata. Posle dva dana nagovaranja preko telefona (Diger je bio u Evropi na turneji sa svojim bendom), Diger je konačno uspeo da ubedi nadstojnika da otključa vrata i potraži Peti; ovaj je pronašao u krevetu sa gumenim medama ulepljenim u kosu, kao da je to bila jedina hrana u kući. („Pobogu, Peti. Gumene mede?” rekla je Džejni. A Peti je odgovorila da je to bila Digerova omiljena hrana...) Mimi je bila dovoljno ljubazna da zajedno sa Džejni ode do Petinog stana tri dana ranije, nakon što je Džejni pozvala njena majka koju je pozvao Diger (Zašto Diger nju lično nije zvao? pomisli Džejni, verovatno zato što je znao da bi mu otkinula glavu), da joj kaže kako je Peti zbog „nečega bila uznemirena” i da neko mora da je obiđe. Ruke su mu bile vezane jer je bio u Amsterdamu, ali je otkazao par koncerata kako bi se već sledećeg dana vratio u Njujork. „Je li zvučao stondirano?” upitala je Džejni svoju majku. Njena majka, po rođenju Francuskinja, koja je volela da se predstavlja kao velika dama, odjednom je planula, „Kako to misliš 'stondirano'? Šta uopšte znači 'stondirano.'“ „Naduvano mama, ko zna, možda je celu stvar izmislio”, uzdahnula je Džejni. No, očigledno nije. Džejni i Mimi su otišle do Petinog stana, i uspele da izvuku izopačenu priču o Digerovom neverstvu. Potom je Mimi dala Peti pilulu

128

dorothy555&meteori

za spavanje i ostavila joj punu šaku Ksanaksa27 koje je trebalo da popije kada se probudi. „Mogla je da bude mrtva”, smrknuto je rekla Džejni. „Znam”, odgovorila je Mimi. I sada, Džejni se nagnu preko stola da bi poljubila sestru. „Ćao dušo”, reče vedro. „Kako si?” „Dobro”, tupo reče Pati. „Jesi li uzimala pilule?” upita Džejni. „Nemoj da piješ više od tri dnevno...” „Neću”, reče Peti. „Kako to da si toliko našminkana?” „Danas sam imala snimanje”, reče Džejni kao da priča sa malim detetom. „Za Viktoriju Sikret.” „Kako je bilo?” upita Peti. „Ma znaš već”, uzdahnu Džejni. „Dosadno.” Peti se na kratko nasmeja. „Vidi, dušo”, nastavi Džejni. „Nadam se da ti ne smeta, ali Mimi takođe dolazi na ručak.” „Ne smeta mi”, reče Peti. „Ništa mi ne smeta.” „Odlično”, reče Džejni, šireći salvetu i stavljajući je na krilo. „Znaš, Mimi je veoma dobra u skandalima. Imala je puno iskustva. Bila je u magazinu Star dva puta...” „Bila je?” upita Peti. „Zbog čega?” „Ma, zbog zabavljanja sa filmskom zvezdom. U stvari jednom je bila na naslovnoj strani, zato što je izašla sa princom Čarlsom.” „Sve same laži”, reče Mimi, smeštajući se na klupu sa Petine druge strane. Nagnula se preko stola ka Džejni i, govoreći o Peti kao da je gluvi starac, upita, „Kako je danas?” „Bolje, čini mi se”, reče Džejni. „Jesi li saznala nešto više o Digeru?” „Ne još.” „Super, onda ništa nisam propustila.” Konobar se zaustavio pored njihovog stola. „Ja ću čašu šampanjca i kavijar”, reče Džejni. „Kavijar?” upita Peti. „Uzmi i ti malo. Osećaćeš se bolje”, reče Džejni. „Donesite joj kavijar”, reče Mimi konobaru. „U stvari, uzećemo kavijar za troje... Ne, gladna sam. Bolje donesite kavijar za petoro...” „Kavijar za petoro, madam, u redu”, reče konobar.

27

Ksanaks - vrsta tableta za smirenje 129

dorothy555&meteori

„I flašu Veuve Clicquota?” nastavi Mimi gledajući u Džejni. Džejni slegnu ramenima. Nikada nije bila luda za šampanjcem ali Mimi jeste i u protekla tri meseca je razvila ukus za to. „Mislim da je Veuve dobar preko dana.” „Ko plaća?” upita Peti. „Diger, dušo”, reče Mimi, tapšući je po ruci. „To je jedna od prvih stvari koje moraš da naučiš. Kada muškarac vara, on plaća. I to mnogo.” Konobar se vratio do stola sa flašom šampanjca u bokalu sa ledom. „Tri čaše?” nesigurno upita, gledajući u Peti. „Samo dve”, reče Džejni. „Šampanjac može da bude malo previše za nju...” „Dakle Peti, dušo”, reče Mimi, „šta je rekao?” „Rekao je da to nije uradio”, reče Peti, gledajući čas Džejni čas Mimi. Džejni i Mimi razmeniše poglede. „Naravno da će to da kaže”, reče Džejni. „Dobro koji je njegov izgovor?” „Kaže da ga je jurila. Bila je žurka u njegovoj sobi, ali on tu nije spavao. Uzeo je Vinkijev ključ - to je bubnjar - i spavao u njegovoj sobi, a Vinki je spavao sa... sa...” „Kurvom?” dovrši Mimi, klimajući. „A pretpostavljam da taj Vinki podržava priču. Bože, kakav ološ, svaljuje odgovornost na drugoga.” „Kaže da ona to radi da bi dobila publicitet. Zbog svoje karijere”, reče Peti, gledajući u Džejni. „Sada slušaj, dušo”, reče Džejni. „Znaš šta treba da uradiš, zar ne?” „Ne”, reče Peti. „Ne znam šta da radim. Moj život se raspada.” „Takve stvari se događaju s vremena na vreme”, reče Mimi. „Moraćeš da ga ostaviš”, reče Džejni. „Ali ne mogu da ga ostavim”, reče Peti. „Kada muškarac jednom počne da vara, obično nastavi”, upozori je Mimi. „Ko zna sa koliko devojaka je spavao pre ove”, doda Džejni. „Ali on kaže da nije...”, očajnički se pobuni Peti. „Daj, Peti. Naravno da će da poriče. Sigurna sam da te još uvek voli i da shvata da je napravio veliku grešku. Ali devojka je trudna! Trudna! Rodiće bebu koju si ti trebala da rodiš”, reče Džejni, naslonivši se trijumfalno. „Bože, to je bilo surovo, Džejni”, reče Mimi, pijuckajući šampanjac. „Mora da se suoči sa istinom”, reče Džejni. „To je jedini način.” 130

dorothy555&meteori

„A šta ako nije njegovo?” upita Peti. Pod normalnim okolnostima bila bi užasnuta time što Džejni iznosi njen problem sa neverstvom pred Mimi. Ali od kada je počela da uzima one divne pilule što joj je dala Mimi, ove stvari kao da je nisu mnogo doticale... „Čak i da nije, on mora da pali”, reče Džejni. „Šta ako to ponovo uradi?” Bila je jedna stvar, pomisli Džejni, da je muškarac nju tretirao loše. Ali i potpuno druga stvar kada je njena sestra morala da pati... Oko sat vremena kasnije, Peti je otpratila Džejni i Mimi do njihovih kola. Obe su malo više popile, i Peti je shvatila da je po ko zna koju put, iako je ona bila ta sa problemom, Džejni uspela da skrene pažnju na sebe. Trebalo je da se ljuti... ali nije. Opet te pilule što joj je Mimi dala... Kako su ih beše zvali? Antidepresivi. Sa tim slatkim pilulama sve je bilo u redu... „Dakle, Peti”, ozbiljno reče Džejni. „Idem sa Mimi njenim kolima a ti uzmi moja.” „Mogu da pozovem taksi”, reče Peti. „Apsolutno ne, dušo”, reče Mimi. „Nikada ne idi komercijalnim kada možeš privatnim.” „Viktorija Sikret ih je poslala, zato ne brini, besplatna su”, reče Džejni. Otišla je do vozača koji je sedeo u kolima i pričao preko mobilnog telefona. „Hoćete li molim vas da odvezete moju sestru kući?” upita ga. Pogledao je zbunjeno i ona se seti njenog ranijeg malog ispada. Trebalo je da mu da malu napojnicu, pomisli ona, i otvarajući novčanik razmisli da li da mu da 5 ili 10 dolara. Na kraju je odlučila da je pet bilo dovoljno. Vozač je pogledao u novčanicu pa u Džejni i blago klimnuo glavom. „Hvala vam”, reče Džejni. „Ne, hvala vama”, sarkastično reče on. „Jadnica”, reče Mimi, kada su kola krenula sa ivičnjaka. „Ona je poslednja osoba na koju bih ikada pomislila da bi joj se to dogodilo”, reče Džejni. „Uvek sam mislila da su stvarno, stvarno zaljubljeni.” Odmahivala je glavom. „To ti samo govori da ne možeš verovati nijednom muškarcu...” „Strašno, zar ne?” reče Mimi. „Muhamede”, viknu svom vozaču, „smatraš li da su iskušenja sveta jača od prave ljubavi?” 131

dorothy555&meteori

„O da, madam”, reče vozač, klimajući. „To je vrlo, vrlo tužno.” Mimi se okrenu i dodirnu Džejninu ruku. „U svakom slučaju, tako sam srećna što te vidim, dušo. Uvek se tako dobro provedemo.” „Tačno”, reče Džejni. „Jesmo li bile previše grube prema njoj?” upita Mimi. Zatim, prekrivši rukama usta, reče, „Umalo da zaboravim da ti kažem. Mov kaže da Komstok kupuje stanu u Parku broj 795. Za deset miliona dolara!” „Šališ se”, reče Džejni uz odgovarajuću količinu zapanjenosti. „Dušo”, prepredeno reče Mimi, menjajući temu. „Da li još uvek imaš svoj stan?” „Onaj u Istočnoj šezdeset sedmoj?” upita Džejni. „Da li bi Zizi mogao da se preseli tamo?” Ime „Zizi” natera Džejni da se blago trgne, kao živac kada proradi u zubu. Mirni je retko pričala o Ziziju i Džejni se jedno vreme nadala da je njihova veza splasnula. Ali Mimi je pokušavala da mu pronađe smeštaj, što je značilo da očigledno nije, i to saznanje je razdražilo Džejni. Stvano nije htela da Zizi živi u njenom stanu - jednostavno zato što nije htela da olakša Mimi da se viđa s njim. Međutim, direktno odbijanje bilo bi katastrofa za njihovo prijateljstvo. „Nemam ništa protiv”, neodređeno reče Džejni, „ali razmišljala sam da ga iznajmim.” „O, Zizi može da plaća”, reče Mimi. Džejni sada nije imala izbora. „U redu”, reče. „Izlaziš li večeras?” upita Mimi. Sada kada je postignut dogovor, nije htela više da se bakće time. Još uvek je sumnjala da je Džejni želela Zizija za sebe i to joj je pomalo smetalo. Džejni zakoluta očima. „Moramo da idemo u Grinič. Konektikat. Na neku Spleč Vernerovsku večeru.” „Kako... užasno”, reče Mimi. „Moram da upoznam sve ostale Spleč vernerovske žene.” „Izgledaš fantastično dušo, pozeleneće od ljubomore.” Kola su se zaustavila na uglu Šezdeset treće i Medison avenije i Džejni izađe napolje. „Vidimo se, dušo”, reče. „Ćao”, reče Mimi. „Javi mi se sutra da mi sve prepričaš.” „Hoću”, reče Džejni. Automobil krenu dalje i Džejni pogleda oko sebe. Ovde je sve bilo tako civilizovano - zaista, kakvo olakšanje. 132

dorothy555&meteori

Dok se šetala ulicom do hotela Lovel, prošla je pored malog šik francuskog bistroa sa zelenom nadstrešnicom, pod kojom je sedelo nekoliko privlačnih evropljana, obučenih u evrotreš džins, italijanske mokasine i skupe sportske jakne. Vlasnik bistroa, Kristijan, muškarac srednje građe sa licem filmske zvezde, stajao je ispred i pušio; kada je ugledao Džejni lice mu se razvedri i on raširi ruke. „Ah, evo je!” uzviknu on. „Sada te više nećemo viđati pošto si udata.” Uze je za levu ruku i sa klovnovskom pantomimom, reče, „Daj da vidim prsten! Vrlo, vrlo lepo”, reče on s poštovanjem, gledajući u nju. „Moj muž je predivan”, reče Džejni. „Ah, on je srećan čovek”, reče Kristijan, mašući cigaretom. „Nemoj to nikada da zaboraviš!” Džejni nastavi dalje, smeškajući se. Bio je kraj septembra, ali i dalje je bilo toplo, savršenih 22 stepena. Nekako je prošla bolje od ostalih, zadovoljno pomisli ona. Njena situacija je u svakom slučaju bila bolja od Petine, koju je muž varao, kao i Mimime, čiji muž je bio toliko odvratan da je seks morala da traži negde drugde... U isto vreme, njen muž bio je lud za njom i seks sa njim joj ni najmanje nije smetao. Ulazeći, sigurnim korakom, u predvorje hotela Lovel konačno se osećala sigurnom. Međutim, njene iluzije o sigurnosti vrlo uskoio su se razbile u paramparčad. „Gospođo Rouz”, prošaputa konsjerž, „čeka vas jedan čovek.” Po njegovom licu mogla je da kaže da je govorio o osobi koja nije bila dobrodošla u hotelu Lovel. Okrenuvši se, ugledala je muškarca sa grumuljičavim, bezobličnim licem kako sedi u jednoj od dve fotelje u malom salonu; kada je krenula prema njemu brzo je ustao. „Džejni Vilkoks?” upita on. Nosio je bež odelo od poliestera sa prednjim kopčanjem i duž revera; Džejni je proletelo kroz glavu kako se verovatno „sredio” za ovu priliku. Iznenada je osetila strah. „Da?” upita ona, glumeći nestrpljenje. „Imam pismo za vas. Treba da potpišete.” Odmah je bila sumnjičava. „Od koga je?” zahtevala je. „Parador Pikčers.” Oči joj se suziše dok je pokušavala da smisli neki od načina da odbije pismo. „Šta ako ne potpišem?” nastavi. „Možete da radite šta hoćete”, reče čovek. „Ali ako ne potpišete, doći ću sutra. I prekosutra...” 133

dorothy555&meteori

Džejni pogleda preko njegovog ramena. Konsjerž i portir krajičkom oka su posmatrali svaki njihov pokret; ako napravi frku postaće glavna tema i na kraju će to dospeti do Seldena. Uzevši olovku iz njegove ruke, brzo je potpisala svoje ime i zgrabila pismo, strpavši ga u svoju torbicu. „Da li je sve u redu, gospođo Rouz?” upita konsjerž. „Naravno”, reče Džejni uz osmeh. Ali nije bilo u redu, pomisli ona u liftu a zatim dok je koračala niz hodnik prema apartmanu. Otključala je vrata i uletela u sobu, bacajući torbu na stolicu. Potom je pocepala koverat i brzo snimila sadržaj. Bilo je isto kao i sva ostala, zahtev da Paradom isplati 30 000 dolara... Kako se Komstok usuđuje da traži novac od nje? Naročito sada kada kupuje stan od 10 miliona dolara... Tehnički je imala malu ušteđevinu. Međutim to je bio sav novac koji je imala i to na računu koji je otvorila pre petnaest godina kada se vratila sa letnjeg „manekenisanja” po Evropi. Od tada je skupljala i štedela, brižljivo odvajajući novac u stranu svaki put kada bi dobila ček - svesna da nema sigurnu budućnost i da će joj jednoga dana možda trebati svaki peni tog novca da bi preživela. Komstok Dibl nije bio fer, kad je već toliko bogat nije morao da uzima dolare još i od nje, osim toga, zar ona nije zaradila taj novac? Pokušala je da napiše prokleti scenario a i Komstok je nju na neki način telesno iskoristio, takođe... Šetkala se po dnevnoj sobi. Morala je nešto da smisli! Moraće da učini nešto... moraće da završi s tim jednom za svagda. Čak i kada bi dala Komstoku 30 000 dolara, to nije bila garancija da je sve gotovo - on je bio savršeno sposoban da izmisli neku drugu transgresiju kojom bi mogao da je goni. Kada bi samo bila muško, pomisli ona. Ljudi kao Komstok Dibl bili su članovi sopstvenih malih klubova; imali su prećutni dogovor da se nikada ne kače sa onima koji imaju podjednako skupe advokate. Sela je na stolicu za pisaćim stolom i počela da lupka prstima po kožnom tapacirungu. Bilo je situacija u životu kada žena nije mogla da se pobrine za sebe - bilo bi suludo suprotstaviti se Komstoku. U prošlosti je koristila muškarce da bi rešavali njene probleme, i bila je vrlo iskusna u nijansiranju takvih manipulacija; potrebno je samo pronaći pravog čoveka da obavi posao. Zazvonio je telefon ali ona ga je ignorisala. Bila joj je potrebna pomoć od čoveka, bogatog i moćnog kao Komstok, ako ne i više; Selden nije dolazio u obzir, Harold Vejn joj je u prošlosti pozajmio previše novca 134

dorothy555&meteori

(koji mu je još uvek, takođe tehnički „dugovala”) da bi mogli da joj pomognu. To mora da bude čovek koji ne zna za njene probleme iz prošlosti, koji neće verovati da ga ona iskorištava. No, to ne bi trebalo da bude mnogo teško, zato što će ona zaista da ga iskoristi! Poblem je generalno bio u tome što su muškarci radili takve stvari u zamenu za seks, ili za obećani seks. Međutim, ona to sada nije mogla da ponudi, sada kada je bila udata. Sklopila je oči i stavila ruke na čelo... ruke su joj bile vezane, kakvu vajdu je imala od svega toga; ako Selden sazna, makar samo za novac, sigurno će joj postaviti nekoliko pitanja i potom će saznati da je nekada bila u vezi sa Komstokom - celo jedno leto! Trebalo je da kaže Seldenu istinu o tome kada je imala priliku, ali u tom trenutku je sve izgledalo tako komplikovano a sada je bilo kasno. Kada bi samo mogla da pronađe nekog ko je mrzeo Komstoka podjednako kao ona... i stisnuvši pesnice pogleda po sobi tražeći izlaz. Oči joj padoše na niz pozivnica poređanih na okvir kamina i ona besno skoči na noge. Nije mogla da se vrati na svoj stari život: žurka za žurkom u nadi da će pronaći „nekog”, spavanje sa ljudima koje nije podnosila, pušenje muškarcima koji su se pravili da je ne poznaju sledeći put kada bi je videli; i posred svega konstantna briga o novcu, i užasavajući strah od toga šta će biti s njom u budućnosti - šta će se dogoditi kada se istopi njena lepota i kada više ne bude imala šta da ponudi... Sa uzvikom očajanja, zbacila je pozivnice sa kamina. Teška bela karta sa ukrašenim slovima pade tih uz njenu nogu: Bila je to pozivnica za Vinter Gala u njujorškom Siti Baletu. Mirni je bila upravnik odbora i već je pitala Džejni da sedi sa njom i Džordžom... Džordž! vrisnu ona. Gledajući u pozivnice rasute po tepihu, odjednom se osećala postidenom, kao malo dete koje je pokvarilo svoju omiljenu igračku u izlivu besa. Podigla je pozivnice i pažljivo ih vratila na okvir kamina. Potom, kada je sve bilo na svom mestu, uzela je telefon i pozvala Džordža. Pola sata kasnije, crni mercedes SUV stao je ispred diskretnog ulaza zgrade na uglu Park avenije i Šezdeset devete ulice. SUV je imao zatamnjena, neprobojna stakla, televizor i Internet vezu; u protekloj godini SUV je zamenio limuzinu kao vozilo koje su birali magnati najvišeg ranga. Najviše ga je prodavalo to što je u hitnim situacijama mogao da se koristi kao pokretna kancelarija, dozvoljavajući biznismenima da 135

dorothy555&meteori

obavljaju svoje poslove daleko od ljutitih masa koje kukaju zbog hrane zato što su skeneri u supermarketima otkazali - što je bio jedan od mnogih popularnih Y2K predviđanja o tome šta će se desiti kada otkuca 12:01, 1. januara, 2 000. godine. Ali kao i većina apokaliptičkih proročanstava, 2 000-ta je došla i prošla bez mnogo gužve, uz normalan protok dobara i usluga. Međutim, superluksuzni SUV i dalje je bio u trendu. Upravo taj automobil posedovao je Džordž Pekston; njegov vozač, gospodin Pajk, bio je Indijac i nosio je turban. Kao i Džordžov drugi vozač Muhamed, gospodin Pajk je znao borilačke veštine ali Džordž je voleo da se šali kako gospodin Pajk ima sakriven mač u turbanu na svojoj glavi, što je fizički bilo krajnje neizvodljivo ali u šta je većina ljudi ipak verovala. Obučen u tradicionalnu indijsku šarenu svilenu tuniku sa pojasom i odgovarajućim pantalonama, gospodin Pajk je izašao iz kola i otvorio zadnja vrata. Jedini problem kod SUV-a bio je taj što se nije moglo ući ili izaći na elegantan način, i tako, nakon par sekundi čudnog koprcanja nogu kako bi odredio koja noga izlazi prva, Džordž Pekston je iskočio iz kola. Noseći na sebi savršeno skrojeno odelo, sijao se kao crna buba. Kao što je i očekivao, Džejni Vilkoks je čekala pored ulaza, stežući svoju torbu na grudima u čudnom, tajnovitom stavu osobe koja krije plutonijum; kada ga je ugledala, odmah je teatralno mahnula rukom i zabacila kosu preko ramena u nameri da izgleda opušteno. Tako je lepa, pomisli Džordž. Pružajući svoju krakastu ruku na čijem kraju se nalazio osamnaestokaratni Bulgari sat, on reče, „Dobro došla. Hajde. Dođi da ti pokažem ovo mesto.” Pritisnuo je malo zlatno dugme, smešteno pored teških drvenih vrata koja očigledno nisu imala kvaku; u tom trenutku vrata je otvorilo visoki bledunjavi čovek obučen u sivi frak. „Dobro veče, gospodine Pekston”, reče on, sagnuvši glavu. „Dobro veče, Basvele”, zacvrkuta Džordž. „Gospodin Basvel, ovo je Džejni Vilkoks, prijateljica moje žene. Tajno joj pokazujem apartman, zato nikome ni reči. „ „U redu, gospodine Pekston.” Spremno ga je pratila kroz malo predvorje, ofarbano u nebesko plavo i belo, sa ukrasnim pervazima koji su se protezali do lifta. „Dordže, ja...”, poče ona. On podignu jednu ruku, dok je drugom povlačio mesingana 136

dorothy555&meteori

vrata lifta. „Imamo puno vremena za to kasnije”, reče, pokazujući joj da uđe unutra. Lift je bio minijaturan i dok su se stiskali u njemu, Dordž reče, „Jedini problem ovde su liftovi. Napravili su ih u vreme kada su liftovi bili novi izum, i niko im nije sasvim verovao - lift je smatran luksuzom pre nego potrebom.” Lift je polako škripuckao na gore i ona mu se osmehnu ali on uhvati tračak panike u njenim očima. Verovatno je mislila kako će tražiti od nje seks, primetio je to odmah čim su se sreli ali sve suprotno od toga ne bi bilo istinito. „Džordže, gde me vodiš?” upita ona, sa dovoljno humora u glasu kojim je prikrivala uvredljivost pitanja. Ublažavajući pogled želeći da joj pokaže kako nema razloga da ga se boji (što i nije, u tolikoj meri), on se nagnu bliže i reče, „To je iznenađenje. Znam da voliš lepe stvari i mislio sam da ćeš uživati kada budeš videla ovo.” „Ali šta to?” zavapi ona u trenutku kada je lift stao. Vrata su se otvorila i Džordž je zakoračio u foaje pokriven mermerom sa sjajnim zidovima od orahovine; antičko drvo je bilo toliko skupo da se skoro nikada nije koristilo za oblaganje. „Stan”, reče on. „Stan?” upita ona, gledajući oko sebe sa mešavinom čuđenja i dosade. Stan je bio potpuno prazan, prethodni stanari su iseljeni pre godinu dana, odnevši čak i nameštaj, ali bio je impresivan. Rotonda tavanice bila je visoka tri i po metra, sa oblacima, anđelima i pozlaćenom ivicom; dok je Džejni naginjala glavu unazad, Džordž je primetio mladalačku glatkoću njenog vrata i prelepu liniju grudne kosti. „Ali ovo nije običan stan”, reče on, vodeći je u najveću od tri gostinske sobe. „Ovo je najveći, najbolji i najskuplji stan u Njujorku. Hiljadu osamsto pedeset kvadrata, trideset soba, dvanaest kupatila - sve za cenu od trideset miliona dolara.” „Džordže!” zapanjeno uzviknu ona. Posmatrao je procenjivački; na licu koje toliko vredi, izgledalo je kao da je privremeno zaboravila misteriozni razlog koji je naveo da ga pozove i zamoli ga da se odmah vide. „Ali ti već imaš stan”, optuživački reče ona, kao da nikom nije dozvoljeno da ima više od jednog. „Tačno”, klimnu on. „Ali čovek je srećan kada se ovakav stan pojavi na tržištu a on ima para da ga kupi. Ja imam. Znaš li ko je nekada živeo ovde?” „Ne”, reče Džejni, odmahujući glavom. „Mori Finčbert. Sećaš se? Sredinom osamdesetih, bio je najbogatiji čovek u Njujorku.” 137

dorothy555&meteori

„Svi kažu da je bio grozan!” uzviknu Džejni. „Pomalo je ličio na kornjaču”, reče Džordž, sedajući na jedan od radijatora. Neizmerno je voleo sebe, hraneći se njenim divljenjem dok se polako vrtela ispred njega, ali opet, kada ste enormno bogati, kao on, skoro uvek se dobro provodite. „Šta ćeš da uradiš s njim?” upita ona. „Pokloniću ga Mimi kao iznenađenje za Božić.” Naslonio se na zid, upijajući njeno iznenađenje - i ljubomoru, što je očekivao da će videti ali koja žena pa nije bila ljubomorna? „Džejni”, reče on, podižući članak jedne na koleno druge noge, „da li si se ikada pitala zbog čega čovek postaje bogat?” „To je lako”, reče ona, rugajući se u stilu deteta koje misli da mu je postavljeno glupo pitanje. „Zbog seksa.” „Da, to sve žene misle”, reče Džordž uz osmeh. „Ali vi nama bogatašima ne verujete dovoljno. Istina je, neki od nas to čine da bi činili dobro.” „Daj, Džordže”, reče ona, vrpoljeći se pred njim sa vragolastom nasrtljivošću. „Šta si to ti učinio dobro?” „Aha!” uzviknu on. „Baš kao i većina, prezireš bogataša. Iako si udata za jednog.” „Selden nije ni blizu bogat kao ti”, reče ona. „Zar ne misliš da, posle nekog vremena, to nije bitno?” upita on. „Ali jeste, očigledno”, reče ona. „Selden ne može da priušti ovakav stan.” „Razmišljao sam da ga poklonim gradu da bude škola”, reče on. „Ali nažalost, ta vrsta ogromnih, dobrotvornih donacija ume da ti se obije o glavu - javnost nije zadovoljna smatrajući da si loš zato što si bogat - a poslovni partneri misle da si izgubio oštrinu. Pre nego što je izgubio svoj novac, Mori Finčbert je poklonio ogromne količine istog u rekonstrukciju sistema podzemne železnice... sledeće što mu se desilo, IRS28 mu je bio za vratom i njegova kompanija je rasturena i surovo konfiskovana.” „Shvatam”, zamišljeno reče Džejni. Blago namrštena, okrenula se i polako odšetala do prozora, omogućavajući mu da posmatra njen profil i figuru u najboljem svetlu. Kod prozora se okrenula dok su joj oči kokeIRS - Internal Revenue Service (Am.) - Federalna poreska administracija 28

138

dorothy555&meteori

tno svetlucale. „Uopšte nisi onakav kakvog sam te zamišljala, Džordže”, meko reče ona. Nije bio iznenađen; znao je da nije bio dobar na žurkama ili velikim javnim okupljanjima, budući da je bio čovek koji otkriva svoje unutrašnje biće samo onima koji su mu najbliži. Međutim, njene reči su mu govorile da je, uprkos svemu, padala na njegove čini - svakog trenutka je mogla da počne sa udvaranjem. Bila je, pomisli on, previše redak primerak da bi odbio seks s njom i već je bio čvrsto odlučio da će iskoristii prvu priliku koja mu se ukaže iako iz poštovanja prema Seldenu, nikada ne bi načinio prvi potez. Realnost je bila takva da verovatno nikada ne bi ni morao: Nije mogao tek tako da postane bilioner a da bar malo ne poznaje ljudsku prirodu. Bio je previše dobro upoznat sa ponašanjem žena koje su se suočavale sa izuzetno bogatim muškarcima; nekada je stvarno verovao da je njihova reakcija bila biološke prirode. Jedine žene koje su mogle da odbiju muškarca sa novcem bile su mlade ili zaluđene, one koje nisu imale predstavu o bitkama koje im predstoje; ili vrlo talentovane i kreativne žene koje su posedovale nešto više od novca; ili poneka bogata žena, kojoj novac nije bio potreban. Međutim, najočajnije su bile takozvane karijeristkinje - one, ili su se pretvarale da rade dok ne otkriju bogatog muškarca, ili su zaista radile i u tom slučaju razumele nedaće mukotrpnog rada i tako umorne vapile za odmorom. U svakom slučaju, oba tipa su bila vrlo seksualno grabljiva - do kraja prvog sastanka obično su nudile bar pušenje, ubeđene da će mu time nekako pokazati svoju naklonost i uopšte nisu igrale igre uzdržavanja od seksa. Upravo to, pomisli on, trljajući lice dok je posmatrao Džejni, bilo je ono što je cenio kod Mimi - ona se nikada nije pretvarala da ga voli. Odmah na početku mu je objasnila da ga smatra kompletnim grubijanom ali da će ga tolerisati samo dok bude bogat. Međutim, Džejni Vilkoks je bila drugačiji tip, pomisli on. Tamo gde je Selden Rouz video nevinost, on je primetio majstorstvo. Nije krivio Seldena što se njom oženio - Selden se još uvek penjao na prste pokušavajući da napreduje i kao većina pametnih ljudi razumeo je vrednost prave žene - jedino se nadao da mu Džejni neće pričiniti bol, s obzirom da je Selden dobio i previše toga od svoje prve žene. I tako, toplo se smeškajući reagujući na njen komentar, on reče, „Ni ti nisi onakva kakvom sam te zamišljao.” Naslonio se na prozor, uživajući u prizoru njenog očiglednog zadovoljstva, razmišljajući o tome kako je i samo delimično lagao. U 139

dorothy555&meteori

stvari, ona je bila upravo onakva kakva je mislio da će biti, osim što je ispod te hladne i pomalo nameštene sofisticirane spoljašnjosti, u stvari bila dete. Ta strana, posumnja on, mogla je da bude ili topla i podatna ili okrutna i zahtevna, zavisno od njenog stepena slobode; kada bi je podstakao, verovao je da bi njen ego tražio zadovoljenje bez obzira na cenu, čak i kada bi to značilo njeno sopstveno uništenje. Ispruživši ruku, on reče, „Daj da vidim to pismo koje te toliko naljutilo.” Trzaj navirućih emocija - besa? frustracije? - preleteo joj je preko lica kada je posegnula za tašnom, izvadila pismo i pružila mu ga sa gađenjem. „Tako mi je neprijatno” reče ona ali joj ga on brzo uze iz rake da bi je ućuikao, i dok je lebdela nad njim, on poče u tišini da ga čita. „Draga gospođice Vilkoks”, počinjalo je pismo. Dana 15. juna, 2000. godine pokušali smo sa vama da razgovaramo po pitanju nenaslovljenog scenarija za Parador Pikčers. Ovo je četvrti put kako pokušavamo da vas kontaktiramo. Saznali smo da ste postigli verbalni dogovor sa Komstokom Diblom u vezi sa predavanjem originalnog, nenaslovljenog scenarija. S obzirom na pomenuti scenario (time poznat kao „Nenaslovljeni scenario”), naš podaci navode da ste primili ček od 30 000 dolara na dan 23. maja, 1999. Prema pravilniku Udruženja pisaca Amerike, verbalni dogovor zajedno sa novčanom razmenom može da se smatra jednakim, ali ne i višim, regulisan po standardima zajedničkog ugovora Udruženja pisaca za Nenaslovljeni scenario, u čijem slučaju će se primeniti standardi Udruženja pisaca o uručenju Nenaslovljenog scenarija i njegovom plaćanju. Standardi Udruženja pisaca posebno se pozivaju na uručenje Nenaslovljenog scenarija u roku od 90 (devedeset) dana od datuma ugovora ili datuma plaćanja, u zavistnosti koji se prvi ispuni. Ako se Nenaslovljeni scenario ne uruči u roku od 90 (devedeset) dana, ugovor će se smatrati nevažećim kao i pisac koji pomenuti ugovor nije ispunio. U tom slučaju, pisac mora da obešteti Studio (Parador Pikčers) za celu sumu koju je primio u roku od 30 (trideset) dana od dana poništavanja ugovora. Prema našim podacima, vi niste predali pomenuti Nenaslovljeni scenario, niti ste pokušali da to učinite. Pošto je prošlo osamnaest meseci od plaćanja Nenaslovljenog scenarija, moramo da vas zamolimo da vratite sav novac koji vam je isplaćen i to čekom naslovljenim na Parador Pikčers u iznosu od 30 000 dolara.

140

dorothy555&meteori

Ako imate bilo kakkva pitanja, ili ako ste, nekim slučajem, predali Nenaslovljeni scenario, ili ako postoji neki nesoprazum po ovom pitanju, molimo vas da nas kontaktirate. Iskreno vaš... Džordž se nasmeja u sebi savijajući pismo i stavi ga na prozor iza sebe. Očigledno je priča bila mnogo dublja od onoga što je otkrivalo pismo i promatrajući Džejnino lice, pitao se koliko je bila iskrena prema njemu. „Dobro”, reče on, „šta kaže Selden?” „Selden?” ponovi ona, ne uspevajući da prikrije ogorčenost u svom glasu. Obuzdavala je sebe; očigledno se pripremala za sledeći korak. Spuštajući pogled i gledajući u njega kao dete koje zna da je učinilo nešto loše, ona reče, „U stvari, nisam bila u mogućnosti da kažem Seldenu...” „Dakle meni si rekla, ali svom mužu nisi”, Sela je pored njega na radijator, nateravši ga da se pomeri na ivicu. „Ako Selden sazna...” poče ona, zatim brzo skrenu pogled. „Ali Selden poznaje ovakve ugovore”, razumno reče Džordž. „Verovatno je i sam slao ovakve.” „Upravo u tome je problem”, reče ona, ljupko prekrivši lice rukama. „Ako Selden sazna...”, ponovi ona, zauzimajući pozu koja ga je praktične razdirala od želje da je uteši. Dordžove tupe braon oči zasijaše sa interesovanjem. „Ah, shvatam”, reče on. „U stvari se ne radi o poslu.” „Tako je”, reče ona sa olakšanjem. Spustila je ruke i pogledala ga direktno u oči. „Jedini problem je... Mogu li da ti verujem, Džordže? Moraš da mi obećaš da nikom nećeš reći... čak ni Seldenu.” „Kunem se”, ubedljivo reče Džordž. „Zaista sam bila glupa”, reče ona, skrećući pogled negde u daljinu. „Nisam imala novca i nisam znala u šta se upuštam... i Komstok Dibl me je iskoristio!” Na trenutak je bio zapanjen - nije imao pojma da je imala nešto sa Komstokom Diblom - ali sa druge strane, imalo je smisla; ljudi pričaju da je bila sa svima. Potiskujući svoje iznenađenje, on reče, „Nastavi.” „Upoznala sam ga na žurci”, nastavi ona. „Bilo je to davno, i, ovaj, recimo da me je u to vreme sreća napustila. Komstok mi se nabacivao...” „Kao što čini sa svakom ženom”, saosećajno reče Džordž. 141

dorothy555&meteori

„I bio je vrlo uporan”, reče Džejni, klimajući glavom. „U to vreme mi se svideo a nisam se viđala ni sa kim... a mislila sam da nije ni on.” „Nisi razmišljala o njegovoj reputaciji?” upita Džordž, izvijajući obrve. „Prihvatam ljude onakvim kakvi jesu, Džordže. Nikada ne obraćam pažnju na njihove 'reputacije,'“ pomalo uvređeno reče Džejni. „Kada mi je rekao da me voli, verovala sam mu.” „Sve to ti je rekao...” „I više”, zavapi ona. „Rekao je da želi... da me oženi.” U tom trenutku Džordž je bio skoro ubeđen da ga laže. Uprkos tome on zapita, „I šta si ti rekla?” „Pa, rekla sam mu da je to nemoguće, naravno. Tek sam ga bila upoznala. I malo sam znala...” „Sve to vreme on je bio veren nekom drugom.” „Tako je”, reče Džejni, gledajući u stranu kao da je prošlost boli. Džordžu je malo nedostajalo da se nasmeje, ali imao je pravilo da nikada ne bude grub ako ne mora. Umesto toga, najnepristrasnije što je mogao on upita, „Dobro, jesi li spavala s njim?” „Džordže!” uzviknu ona, praveći se da je šokirana. Lice mu se stvrdnu. „Želiš da ti pomognem, Džejni. Onda moram da znam istinu o celoj situaciji.” „Naravno da jesam”, reče ona, pogledavši ga zavodnički smelo tako da je pomislio kako bi istog trena mogla da mu otkopča pantalone i zadovolji ga. „Nisam imala razloga da ga odbijem. Mislila sam da se zabavljamo. Mislila sam da je ozbiljan sa mnom. I onda, ovaj, verovatno je počeo da se oseća nesigurnim. Nema ničeg goreg od muškarca koji se oseća nesigurnim...” „Naročito Komstok Dibl”, reče Džordž. „Ponudio mi je pomoć”, nastavi Džejni. „Njegova ideja je bila da napišem scenario, i onda je... ovaj, dao mi je trideset hiljada dolara i iznajmio kuću preko leta.” Odjednom je stavila ruku preko usta i nagnula se napred kao da će da povraća. „Upravo sam shvatila koliko strašno to zvuči. Sigurno misliš...” Džrodž se nasloni na zid mudro klimajući glavom. „Trideset hiljada dolara je puno para, bez obzira kako gledaš na stvar.” „Ali bila sam potpuno nevina!” pobuni se Džejni. „Nisam imala pojma... iskreno sam mislila da želi da mi pomogne.” 142

dorothy555&meteori

„I jesi li napisala scenario?” glatko upita Džordž. „Ne radi se o tome”, namršti se ona. Bila je voljna da pokaže Džordžu pismo, ali scenario je načeo drugi problem „Stvar je u tome što sam to prekinula na venčanju moje sestre, kada sam saznala da je veren. Stvarno, potpuno sam zaboravila na to sve dok nisam dobila pismo.” Džejni utiša glas i Džordž se nagnu ka njoj da je čuje. „Ti si bogat, moćan čovek, Džordže. Ti ne znaš kako je biti usamljena žena. Ovakve stvari se stalno događaju a nemaš nikog da te brani. Sve što sam mogla da učinim je da slegnem ramenima i odem.” „Razumem”, reče Džordž. „On ne može da podnese činjenicu da sam se udala. I srećna sam”, nastavi Džejni. „Pre neko veče, kada sam ga srela na dodeli gradskih Humanitarnih nagrada, bukvalno mi se nabacivao i rekao kako hoće opet da spava sa mnom. Naravno, nasmejala sam mu se u lice a onda sam počela da dobijam ovakva pisma!” „Dakle ti misliš da te ucenjuje?” „Da, ucenjuje me”, reče ona. I čim je izgovorila ove reči, postala je svesna da su istinite. „Ne bi mi smetalo da mu se sama suprotstavim”, reče prateći prstom šaru na svojim pantalonama, „zato što znam da sam u pravu. Ali ako to učinim, sigurno će izaći u štampi i zamisli kako će to pogoditi Seldena.” „Svakako”, reče Džordž, klimajući glavom. „Napraviće mu od žene kurvu.” Džejni osta bez daha - do tog momenta stvarno nije razmišljala kako je ova situacija mogla drugima da izgleda već samo koliko je neprijatna bila po nju. Najednom, kako po naređenju ona se okrenu ka Džordžu sa izrazom šoka na licu dok su joj dve suze klizile niz obraze. Džordž nije znao šta da misli. Sumnjao je u njene krokodilske suze iako ga je njen gest donekle potresao. „Ovako ćemo, Džejni”, reče on. „Bez obzira koji su Komstokovi pravi motivi, činjenica je da ima puno pravo da ti šalje takva pisma, zato je najbolje da mu jednostavno platiš. Pravi se kao da ti je pozajmio pare...” Naglo je prebledela i uhvatila se za stomak, kao da je sama pomisao na to izazvala još veću mučninu. Duboko je uzdahnula i ustala. „To bi bilo u redu... za tebe”, ucveljeno reče ona. „Ali stvar je u tome što je namam taj novac.” „Ma daj”, uglađeno reče Džordž. „Sigurno imaš. Ti si poznata manekenka. Moraš imati trideset hiljada tu negde...” 143

dorothy555&meteori

„Nemam novac 'tu negde,'“ hladno odbrusi ona. „Manekenke ne zarađuju onoliko koliko svi misle. Moja agencija uzima dvadeset pet procenata, pored toga, vlast uzima pola. Srećna sam što imam krov nad glavom i sto pedeset hiljada godišnje... U slučaju da si zaboravio to jedva da pokriva kiriju u Njujorku.” „Imaš Seldena”, blago reče on. „Mislim da je ofucano da se žena potpuno oslanja na svog muža”, reče Džejni, pogledavši ga značajno. O Isuse, pomisli on, provlačeći ruku kroz kosu. Da je imala toliko ponosa, nikada ne bi vratila novac. I dok je posmatrao kako uzima pismo i stavlja ga u torbu, bio je razapet između želje da joj pomogne i želje da ne isprlja ruke. „Ako je u pitanju trideset hiljada dolara...”, reče on. Ona se okrenu ka njemu. „Neću da uzimam novac od muževog najboljeg prijatelja”, podrugnu se ona, pogođena ironijom da bi ranije svakako pristala. Međutim, nije u pitanju bio samo novac, reče sebi, već principi. Bilo joj je muka od zavitlavanja sa Komstokom Diblom. „Uostalom”, zapita ona, „kako ne vidiš da i ako mu platim, ne postoji ništa što bi ga sprečilo da izmisli nešto novo što će tražiti od mene?” I krenu ka vratima. „Znaš u čemu je problem?” doviknu Džordž. „Da?” upita ona. Na pola puta je zastala bez namere da se okrene. „Jedna stvar je kada bih ja imao problem sa Komstokom Diblom”, uzviknu on. „Ali sasvim je druga stvar mešati se u tuđi problem... Ako ga pozovem, verovatno će mi reći da odjebem.” Džejni okrenu glavu i pogleda ga preko ramena. „Potpuno te razumem”, hladno reče. „Zamolila bih te za malu uslugu - ako nije problem, možeš li da se praviš kao da nikada nismo vodili ovaj razgovor?” Džordž se odjednom nasmeja. Ipak nije bila baš onakva kakvu je zamišljao - svakako je imala više hrabrosti nego što je očekivao. Ustavši sa radijatora, on joj priđe bliže i reče, „Priznaj. Istina je da malog jebača hoćeš da uhvatiš za jaja.” Oči su im se srele u prećutnom razumevanju. „Da”, reče ona, nakrivivši glavu. „Trebalo je odmah tako da kažeš”, grubo reče Džordž. „Trebalo je”, odgovori ona, „ali nisi mi dao priliku.” 144

dorothy555&meteori

„Sređeno je”, reče on, spuštajući ruke u džepove i napipavši svoje ključeve - gest koji je ukazivao da je spreman za polazak. „Videću da moji advokati jave njegovim advokatima da obustave tužbu.” Na momenat, niko nije rekao ni reč; sledećeg trenutka, bio je ubeđen da će mu pasti u naručje, što bi mogao da bude problem zato što je počela da mu se sviđa više nego što je za to bio spreman. Krenuo je prema liftu i ona je išla pored njega dok su joj koraci odzvanjali u praznom stanu. „Ne mogu da zamislim kako izgleda živeti na ovakvom mestu”, primeti ona, gledajući oko sebe. „Mirni je verovatno jedna od retkih žena na svetu koja može”, reče on. „Nije da ti ne bi mogla...” „Oh, ja ništa ne znam o unutrašnjem uređenju”, skromno reče Džejni. „Znam samo da se razmećem sa prslukom.” Ako joj je bila namera da ga netera da pomisli na njene grudi, svakako je uspela u tome, pomisli on dok su ulazili u lift. Pokušavajući da promeni temu, on reče, „Mogu li da te zamolim za jednu uslugu?” nameravajući da je zamoli da ne kaže Mimi za stan. Ali očigledno je mislila da će od nje tražiti seks, zato što mu je prišla bliže (u minijaturnom liftu, skoro da su se već dodirivali), i okrenuvši glavu tako da su joj usne praktično bile u njegovom uhu, reče, „Naravno, učiniću ti uslugu, Džordže. Uvek ću ti biti zahvalna... Sve što treba da uradiš je da me pitaš.” Lift se zatim otvorio i izašli su u predvorje. Basvel im je pridržao vrata ka izlazu. „Laku noć, gospodine Pekston”, reče on. „Laku noć, Basvele. Vratiću se sledeće nedelje”, doviknu Džordž. „U redu”, reče on Džejni, kada su zastali na trotoaru. Ispružio je ruku, ali ga je Džejni preduhitrila, nameštajući obraz za poljubac. Dok se naginjao da spusti usne na njeno lice, ona iskosi glavu u stranu tako da se poljubac - bio je ubeđen da je to učinila namerno - spustio tik uz njene usne. „Zdravo, Džordže”, veselo reče Džejni. Pri odlasku se još jednom okrenula da mu mahne i Džordž je došao do neprijatnog saznanja da je upravo bio surovo izmanipulisan.

*** 145

dorothy555&meteori

„Nisam siguran da bi to trebalo da obučeš za večeru u Grinviču”, reče Selden. „Šta? Ovo?” reče Džejni, spuštajući pogled na svoju haljinu sa sračunatom nevinošću. „Šta joj fali?” upita ga, naginjući se ka ogledalu dok je krivila glavu u stranu da zakači velike zlatne alke u uši. „Kao da je malo...”, bespomoćno reče Selden, nabirući lice u nedostatku krojačkih opisa. „Malo šta?” upita Džejni. „Užasno je šik.” „Zar to nije vrsta haljine koju bi nosila u noćni klub?” upita Selden. „Verovatno”, reče Džejni, mršteći se. „Ali stvar je u tome što sam je čuvala za posebnu priliku.” „Shvatam”, reče Selden, odmahujući glavom dok je izlazio iz kupatila. Nije hteo da uleti u svađu sa svojom ženom zbog haljine; sa druge strane, nije hteo da njegova žena ide na poslovnu večeru u Grinič izgledajući kao ruska kurva. „Možda bi mogla s nečim da je pokriješ. Džemperom, na primer?” upita on. „Daj, Seldene. Ne budi smešan”, reče ona, izlazeći iz kupatila pošto je stavila minđuše. „Znaš li kako bi džemper izgledao glupo na ovoj haljini? Tvoji prijatelji bi stekli utisak da se stidim što je nosim.” Voleo bih da je tako, pomisli Selden i odmah oseti grižu savesti. Haljina je bila minijaturna, sašivena od bele plastike i Džejni ju je pre nekoliko dana iskamčila od dizajnera Majkla Korsa. Dizajnirana je sredinom osamdesetih i postojalo je samo pet primeraka - zaista je bila eksponat, namenjen eventualnom pokazivanju na modnim revijama. Međutim, čim je ugledala, Džejni je morala da je ima, i uprkos blagim protestima sirotog, slatkog Majkla, odmah je probala. Efekat je bio zapanjujući - haljina kao da je bila šivena za nju - naravno, Majki nije imao drugog izbora osim da joj je „pozajmi”, po njenom, permanentno. Bilo je to, pomisli ona zadivljeno posmatrajući svoj odraz u velikom sobnom ogledalu, savršeno oružje kojim će dotući ostale Spleč Vernerovske žene; u ovoj haljini, niko neće moći da zaboravi da je ona poznata, glamurozna Džejni Vilkoks, manekenka Viktorija Sikret. Muževi će balaviti dok će žene da škrguću zubima i jedni i drugi će biti nemoćni da bilo šta promene. Kada Selden samo ne bi bio tako napet, pomisli ona, otvarajući ormar u potrazi za cipelama. U neku ruku, bilo je zabavno... Pronašavši cipele u gomili kutija, pomislila je kako ga je bilo lako šokirati i kako joj je to 146

dorothy555&meteori

pričinjavalo neverovatno zadovoljstvo, kao da je sedela na mestu vozača i imala potpunu kontrolu nad njim. „Šta misliš o ovim?” upita ga, držeći par belih, lakovanih cipela sa srebrnom Guči kopčom na sredini. Ne sačekavši odgovor, sela je na krevet i zakopčala cipele na člancima. „Kupila sam ih 1994... Tada sam mislila da su skupe - bile su osamsto dolara a ja nisam imala ni prebijene pare - zato sam sada presrećna što ih imam... Ove su od velike vrednosti, znaš?” „Stvarno?” reče Selden. Nije znao šta da kaže jer ga nikada nije toliko interesovalo oblačenje a to je ovih dana bila jedina tema o kojoj je pričala. Ustala je, posmatrajući svoj kompletan izgled. Sa lakovanim cipelama, stvarno je izgledala kao kurva iz Šeste avenije, pomisli Selden, sve nervozniji. Ovo je bilo veče kojem se radovao - hteo je da pokaže svoju ženu i životni stil koji su možda imali - ali po ko zna koji put, ona je, možda nenamemo, uspela sve da pokvari. Poželeo je da nosi nešto bar malo normalnije, nešto slatko... Zašto je uvek svoje želje stavljala iznad njegovih? Bilo je neke tvrdoglavosti u njenom ponašanju, kao da je znala ali se nije obazirala na to kako njeni postupci mogu da utiču na njega. U nemogućnosti da izrazi svoje misli, on reče, „Koliko je koštala haljina?” bilo je to formalno pitanje - upravo je platio račun Ameriken Ekspresu i skoro se razboleo od cifre koju je u Milanu potrošila na garderobu - skoro 40 000 dolara. Da li je moguće, pomislio je, da je nekom potrebno toliko odeće, i evo, opet je otišla i kupila drugu haljinu. „Zašto ludice “, reče ona, grdeći ga vragolasto „Je li to sve o čemu ti brineš... U stvari je besplatna. Dizajner mi je poklonio.” „Oh”, reče on, pomislivši ponovo kako je nekako uspela da ga nadmudri. Morao je da se iščupa iz ovog raposloženja, pomisli on. Gledajući na sat, reče, „Treba da krenemo... kola nas čekaju.” U tom trenutku, verovatno je iznenada razumela da nije bio zadovoljan njom, zato što mu je prišla bliže i pokorno ga pogledavši, rekla, „Zašto Seldene, šta se događa?” A zatim, menjajući taktiku, upitala, „Zar ne želiš da izgledam seksi?” izazivačkim glasom. „Da, ali...”, poče on, pomišljajući da bi ovo mogao da bude uvod sa kojim bi mogao da je ubedi da promeni svoju odeću bez suza, međutim, ona se iznenada spusti na kolena i veštim prstima eksperta, otkopča njegove pantalone.

147

dorothy555&meteori

Džejni je napadala svoj plen sa uživanjem. Od kada se rastala sa Džordžom, bila je izuzetno raspoložena. Odjednom je shvatila koliko joj je teško palo razotkrivanje problema sa Komstokom Diblom; oslobođena, sada je uvidela da život može da teče dalje... Sa uzdahom koji je zvučao zadovoljno, Selden je spustio ruke na njenu glavu, nadajući se da će se ovaj čin brzo završiti da bi mogli na vreme da stignu na večeru. Minuti su otkucavali i on nehotično zastenja: Kakva je bio budala! Skoro svaki drugi muškarac u Americi dao bi desnu ruku da bude u njegovom položaju - sa ženom koja nije bila samo predmet želje, već i predani stručnjak za seks, koja je bez pogovora pružala zadovoljsvo. Mark Makadu i njegova žena, Dodo Blanšet Makadu, živeli su u ogromnom, skoro izgrađenom zdanju, podrugljivo nazvanom Mekmenšn. Kuća, locirana na skupom zemljištu koje je zadiralo u zaliv Long Ajlend Saunda, bila je sagrađena u nizu kuća za koje su arhitekte predviđale da bi mogle da izgledaju kao „kolonijalne”, ako su, zaista, takve kuće ikada postojale u istoriji. Spolja je imala bele letvice i četiri stuba koja su se uzdizala sa kamenog stepeništa; unutra su bila četiri kamina, šest spavaćih soba, staklena bašta (zaista, u nastavku kuće bio je staklenik sa garniturom za sedenje), i sa zadnje strane kuće, piece de resistance29: pedeset kvadrata moderne kuhinje. Nasred kuhinje, ispunjene raznovsnim činijama, kuhinjskim priborom, bakarnim šerpama, dve knjige kuvara, prosutog vina i brašnjavog traga koji se misteriozono protezao od zadnjih vrata do sudopere, Dodo Blanšet stajala je ispred prostrane radne površine i spremala večeru. Dodo je jurišala na svaki aspekt svog života sa revnošću odlučne poslovne žene, slepo verujući u „usavršavanje svojih veština”, a nedavno je završila dvonedeljni kurs kuvanja na Američkom Kulinarskom Instimtu. Specijalizovala je „teletinu” - i pretvaranje svake kuhinje u zonu katastrofe. Pored nje, sa užasom i divljenjem na licu, stajala je Sali Stumak, tinejdžerka koja je živela u komšiluku. Sali je bila visoka devojčica koja je istovremeno delovalai trapavo i zdepasto; kosa joj je bila duga, plava i kovrdžava, nosila je naočari sa prkosom mlade devojke koja je odlučila da ne učestvuje na izbom za lepoticu. Uvek preduzimljiva Dodo je „unajmila” Sali da joj pomogne oko večere s ozbirom da je Salina 29

piece de resistance (Franc.) - vrhunski prizor 148

dorothy555&meteori

najbolja osobina bila krotkost tako da je Dodo mogla beskrajno da joj naređuje. „Sali, možeš li da mi dodaš mutilicu?” naredivački reče Dodo. Pravila je male palačinke na kojima je planirala da stavi komadiće dimljenog lososa prelivenog sa ikrom lososa i to servira kao predjelo. „Gde je?” upita Sali, tumarajući po kuhinji kao veliki, nezgrapni miš. „U sudoperi?” upita Dodo. Sipala je još mleka u činiju i usput uspela da isprska katalog Viktorija Sikret koji je bio otvoren na stranici gde Džejni pozira u zlatnom kupaćem kostimu. Dodo uze katalog i strese mleko u činiju. „Ne mogu da verujem da Selden Rouz dovodi manekenku Viktorija Sikret”, izustila je, po pedeseti put tog dana. „Zar mu to nije žena?” zapišta Sali. Upravo je bila pronašla mutilicu u kanti za đubre i krišom je oprala. U poslednjih sat vremena, Dodo nije prestajala da priča o Džejni Vilkoks, a Sali je svim srcem želela da prestane - što se nje tiče, nikada nije srela manekenku Viktorije Sikret i radovala se tome. „Problem je u tome”, nastavi Dodo, uzimajući mutilicu od Sali, „što će ta manekenka poljuljati celu ravnotežu moći. Svaki muškarac, uključujući i mog muža, počeće da balavi nad njom. Rekla sam mu, ako samo jednom pogleda u njenom pravcu, ovoga meseca mu nijednom neću popušiti. Muškarci su kao psi, znaš”, reče. „Reaguju i na pozitivno i na negativno pojačanje.” „Ne znam zbog čega toliko brineš”, reče Sali. „Lepa si isto kao ona.” „Upravo to sam rekla Marku”, reče Dodo. Na momenat je počela razjareno da meša a onda je bacila pogled na veliki, okrugli sat iznad porcelanske duple sudopere. „Dušo, možeš li da preuzmeš na trenutak? Moram da odem gore da se presvučem.” Obrisala je ruke o kecelju koju je nosila i žurno izašla iz kuhinje. „Ali ne znam šta treba da radim”, zakuka Sali. „Samo mešaj”, doviknu Dodo. Prolazeći kroz trpezariju, zastala je da se ogledne. Nameštajući kosu, naglas reče, „Izgledaš sjajno!” Mada je Dodo spolja izgledala kao mlada žena koja uliva poverenje, svakako nije bila lepotica - njeno četvrtasto lice imalo je muškobanjastu čvrstinu dok joj je koža bila bleda i pegava međutim, bila je toliko ubeđena u svoju privlačnost da su na kraju i drugi počeli da se pitaju da li nešto propuštaju. U hodniku kod vrata srela je svog muža, Marka, koji je upravio bio ušao. Mark Makadu imao je tamnu tršavu kosu i uspeo je da zadrži 149

dorothy555&meteori

svoju fizičku čvrstinu do četrdesete, kada se naglo ugojio, šutnuo svoju prvu ženu i četiri godine kasnije, oženio Dodo. Mark je bio dinamičan i senzibilan; smatrali su ga „finim momkom”; a bilo je trenutaka kada se molio da mu žena ne poludi. „Zdravo”, reče on, bacajući Njujork Post na stočić. „Ćao momčino”, reče Dodo, što je bilo malo preterano s obzirom da je Mark imao samo 1,65. „Odmah silazim - Sali je u kuhinji.” Krenula je uz stepenice a potom hodnikom pokrivenim tepihom do spavaće sobe na kraju hodnika. Kada je ušla, zatvorila je teška hrastova vrata i okrenula ključ u bravi. Zgrabila je torbicu i počela da prebira po razbacanoj gomili punoj starih recepata, salveta sa ispisanim telefonskim brojevima, bio je tu i lepak za nokte, četiri ruža, već korištene maramice, pinceta, pudrijera, dve procurele hemijske, novčanik koji je popucao po šavovima, četiri novčanice od jedan dolar, crna maškara, četka za kosu puna iskrzanih dlaka ofarbanih u plavo. U frustraciji, istresla je sve na krevet i prstima prevrćući po stvarima konačno pronašla ono što je tražila: malu plastičnu kesicu punu belog pudera. Uvukavši mali prst u kesicu, zahvatila je prah vrhom svog dugačkog, akrilnog nokta. Baš kao Džejni, Dodo je tajno grickala nokte, ali neka bude prokleta ako je to iko znao s obzirom da je jednom nedeljno odlazila na nadogradnju i lakiranje svojih veštačkih noktiju. Zatvorila je jednu nozdrvu i ušmrkala beli prah, potom, zatvarajući drugu, ponovila proceduru. Ostavljajući nered na stolu, stavila je plastičnu kesicu u fioku sa svojim donjim rubljem, zatim otišla ukupatilo i proverila kako joj izgleda nos. Dodo Blanšet je sebe smatrala istinski savremenom mladom ženom. Imala je tridest tri, i po svom mišljenju, bila je krajnje uspešna; bestidno ambiciozna, takmičarskog duha, nazivajući sebe neofeministkinjom; verovala je da žene treba da pomažu drugim ženama (iz tog razloga je unajmila Sali), uvek je mislila o tome kako da još više unapredi svoju kalijem, kako da osvoji svet, i kako da dovede svoje ime u novine. Imala je tone prijateljica. Njena omiljena fraza bila je „žene vladaju!”, što bi propratila pozdravom desne ruke visoko u vazduhu. Kao većina mladih žena njene generacije, nije joj se gadilo da koristi seks kako bi napredovala i podjednako se tucala sa svim svojim gazdama. Uostalom, tako je i upoznala Marka.

150

dorothy555&meteori

Međutim, problem je bio u tome što je sve to bilo užasno iscrpljujuće! Kao reporter za lokalnu CBS30 filijalu (pokrivala je sve od filmskih premijera preko najboljeg načina da dobijete preplanuli ten do mačića koji su ispadali kroz prozore), svakog jutra je ustajala u 6h i odlazila na trčanje. U 7.30h ona i Mark bi započinjali jednočasovnu vožnju do grada tokom koje je čitala četiri vrste dnevne štampe, zatim je morala da istraži svoju priču, onda da sredi kosu i šminku, potom bi obično odlazila „na lokaciju”, zatim bi se vratila u studio da uobliči svoj rad, a onda je bila na TV-u, potom je morala da se vidi sa svojim prijateljima što je često uključivalo beskrajne koktele u otmenim barovima, zatim je morala da izađe na večeru, popije nekoliko čaša belog vina ili je morala da se vrati kući i skuva večeru za Marka i nekog od gostiju koga su već pozvali u njihov dom a ko bi mogao da bude od koristi za njihove karijere. Verovala je u težak rad i u to da se svaki započeti posao morao obavljati valjano ili nikako i često je umela da kaže kako se njoj tokom jedne sedmice događalo više stvari nego nekim ljudima tokom celog života. Povrh svega, morala je da izgleda dobro, morala je da bude mršava i zbog toga se konstantno trudila da skine bar pet kilograma. Dodo je po prirodi bila prilično krupna, atletski građena devojka koja je kao tinejdžerka trenirala ženski fudbal i bila čak proglašena za najbolju u tom sportu na univerzitetu Taft. Imala je velike, oklembešene grudi koje je pakovala u izdignuti grudnjak i koje su tokom čitavog njenog života fascinirale muškarce, ali to nije bilo dovoljno tako da je već dva puta išla na liposukciju u predelu od struka do kolena. Kada je imala dvadeset dve i radila kao pripravnik u Njujork Tajmsu, otkrila je kokain i moć sopstvenih grudi: Posle šest meseci dobila je otkaz, tobože zato što nikada nije stizala na posao pre jedanaest sati, a istinski zato što je spavala sa svojim šefom koji je bio oženjen - kada je njegova žena saznala, naterala ga je da otpusti Dodo. Od tada, Dodo je svoju kokainsku naviku držala pod kontrolom, ali nikada nije uspela da uguši seksualnu zavisnost od moćnih muškaraca. Bila je podsvesno pod uticajem slika lepih žena na reklamama i čeznula da bude kao one, dok je istovremeno užasavala moć kojom su glupače uspevale da izlude muškarca. Lepota: Kako su očekivanja muškarca uništila živote žena bila je njena omiljena knjiga, i za večerama je vrlo često citirala delove iz nje, kao na primer „skorašnja muška opsednutost ženskom lepotom je jednim delom odgovorna za eroziju porodice.” Ipak, još uvek nije mogla 30

CBS - Columbia Broadcasting System - tv kanal 151

dorothy555&meteori

da se odupre ideji da moćan muškarac bude opsednut njom i njenom lepotom... U kupatilu, pred ogledalom, počela je da stavlja crveni ruž; potom se nagnula napred i osmotrila svoje usne u ogledalu prelazeći prstom preko gornje usne. Kada bi primila samo par injekcija kolagena, izgledala bi isto tako zanosno kao Džejni Vilkoks, pomisli ona, a zatim se zapitala o čemu ona brine. Džejni Vilkoks je svakako bila kompletna glupača, i istina, u njenim krugovima, nije bilo važno koliko je žena bila lepa - ako nije bila vična razgovorima u domenu posla ili politike, ako zaista ništa nije radila, muškarci bi obično gubili interesovanje i ignorisali je. No, čak i kada bi mogli da radite sve te stvari, to nije bila garancija da će muškarci obraćati pažnju na vas, gorko pomisli Dodo. U poslednjih šest meseci, osetila je blagi pad nivoa interesovanja njenog muža za nju: Znao je da gleda sve njene izveštaje u pet, ali od skora, kada bi ga ispitivala o tome, priznavao joj je da ih je propuštao, uz izgovor da je „zaboravio.” Morala je da ga podseća da ni pod kojim uslovima, njegova žena nije bila nešto što se „zaboravlja”, kao ključevi. Ranije, njeni nastupi velike ljutnje uglavnom su postizali željene rezultate, ali u poslednje vreme, kada bi „otkačila” samo bi zakolutao očima i otišao u drugu sobu da gleda TV. Bila je to, zaista, samo njegova krivica što se u poslednje vreme obrela u naručju njegovog najboljeg prijatelja, Pola Lovlejdija. Pol Lovlejdi i negova žena, Karolina, koja je bila koncertna pijanistkinja i koja je tvrdila da je nekim poreklom ruska princeza (u šta Dodo nije verovala), takođe su dolazili na večeru; celo posle podne, osim nerviranja oko Džejni Vilkoks, Dodo se pitala da li će joj se Pol na neki način približiti. Poslednjih meseci, ona i Pol su dvaput spavali zajedno - oba puta vikendom, kada je Mark bio na rekreaciji a Karolina na probi u Linkoln centru; ona i Pol su sada provodili oko sat vremena pričajući preko telefona. Pol joj je govorio da je „briljantna” i „lepa”, i mada je Karolina tehnički bila jedna od njenih najboljih prijateljica, Dodo nije osećala krivicu. Davno je odlučila da je krivica beskorisna emocija, i njena osećanja prema oženjenom muškarcu bila su prosta: Ako žena nije mogla da spreči svog muža da je vara, onda to nije bio njen problem. Namazala je usne sjajem, skupila ih zajedno i, izlazeći iz kupatila, začula primamljiv zov male plastične kesice sa kokainom. Povukla je još dva brza šmrka, čisto da se malo podigne i pregrmi ono što je svakako bilo dugo veče, zaklinjući se da je ovo bilo sve... do sutra.

152

dorothy555&meteori

U prizemlju, Mark Makadu je sa strepnjom ušao u kuhinju, namirisavši u vazduhu znake katastrofe. Tokom tri godine braka sa Dodo, naučio je da očekuje sve - u nekoliko navrata je upao u kuhinju i pronašao ponešto zapaljeno - i dok se on smrtno plašio da kuća ne izgori, Dodo ni najmanje nije brinula; rekla je da su kuhinjske vatre bile način života ako ste provereni kuvar, kao ona. Smatrao je da dve nedelje kulinarskog kursa nisu mogle od nekoga da naprave proverenog kuvara, ali Dodo je insistirala na tome i on je otkrio da mu je često bivalo lakše da se složi s njom, čak i kada bi to značilo slaganje u laži. Međutim, ove večeri, sve je bilo mirno. Kuhinja je bila u neredu, naravno, a kada nije, i tu je bila slatka mala (velika?) Sali iz komšiluka, koja je mešala nešto u činiji dok je miris pečene jagnjetine dopirao iz rerne. „Ćao, gospodine Makadu”, reče Sali. „Sali”, reče Mark, prilazeći frižideru da uzme flašu belog vina, „možeš da me zoveš Mark. Ja nisam tvoj otac...” „Znam, gospodine Makadu”, reče ona. S vremena na vreme, kada bi se sreli, vodili su ovakav razgovor i uzimajući poseban crni vadičep on se osmehnu u sebi, razmišljajući o tome koliko je predgrađe bilo lepo i civilizovano u poređenju sa gradom.

*** Karolina i Pol Lovlejdi stigli su tačno u sedam i trideset. Karolina se nagnu da poljubi Dodo u obraz i upita, „Je li stigla?” na šta Dodo odmahnu glavom, opet se nagnu bliže i šapnu joj na uvo, „Imaš li bar nešto?” „U mojoj fioci sa donjim rubljem”, šapatom odgovori Dodo. U protekle dve godine, Dodo i Karolina su postale sjajne prijateljice, uglavnom zahvaljujući zajedničkoj ljubavi prema kokainu, tajni koju su brižno čuvale od svojih muževa. Ugledavši kako dve žene šapuću, iz čiste bojazni da Dodo ne kaže njegovoj ženi o njihovoj maloj aferi, Pol upita, „Šta se vas dve došaptavate?” kolutajući očima prema Marku. „Ništa”, reče Dodo. „Pričamo o dotičnoj manekenki Viktorije Sikret.” 153

dorothy555&meteori

„Pol ceo dan razmišlja o njoj”, reče Karolina. „Neće da prizna, ali uvek mogu da pretpostavim tačno o čemu razmišlja. Zar ne, dragi!” upita ona, tapšući ga po obrazu. Pol oseti još jedan ubod panike, poželevši iz sveg srca da nikada nije ni spavao sa Dodo. Mislio je da to nije bilo ništa više od prijateljskog karanja, ali posle drugog puta, počela je da ga zivka svaki dan na posao. Morao je to da okonča, već večeras a utom je bacio letimičan pogled na njene nesvakidašnje sise i predomislio se. Nosila je blejzer a ispod njega samo grudnjak; grudi su joj bile zategnute između revera i mogao je da razabere plavu čipku njenog grudnjaka - istog onog koji je nosila kada su prvi put spavali. Odmah se setio neodoljivog baškarenja na tim punim, jedrim grudima i shvatio da mu još jedan put s njom neće naškoditi – s obzirom da njegova žena nije ni blizu bila tako obdarena. Karolina je bila vrlo elegantna, naravno, ali mu je već posle godinu dana braka postala seksualno nezanimljiva. Pol glasno uzviknu, „Hej, ja sam punokrvni Amerikanac. To je jače od mene...” Dodo na to odgovori, „Dok god budeš držao kitu u zakopčanim pantalonama”, pogledavši ga značajno. „Idem u toalet”, reče Karolina i nestade uz stepenice. Ros i Konstanca Džerd stigli su par minuta kasnije. Konstanca je, kao i obično, pomisli Dodo, bila uvrnuto obučena. Imala je plavu košulju i plišanu suknju koja je dosezala ispod kolena, kao da je još uvek pokušavala da pokaže kako je kao tinejdžerka bila devica, u čemu je istrajala sve dok se nije pridružila Američkom Baletskom Teatru. Karolina je mislila da je Konstanca malo ćaknuta, ali Dodo je uvek branila - bila je to savršeno ljubazna, slatka devojka koja je bila malo zbunjena zato što su joj stopala celog života stisnuta u baletanke, tvrdila bi Dodo. Konstanca joj se uglavnom dopadala zato što nikada nije pričala i stoga nikada nije zahtevala pažnju Dodo. Tri para su prešla u dnevnu sobu, gde su bile raspoređene činije sa orasima i maslinkama kao i veliki oval sa francuskim sirom. Narednih petnaestak minuta muškarci su pričali o politici dok su Dodo i Karolina analizirale ličnost jedne od Dodoinih koleginica, nove mlade saradnice koja joj je, Dodo se klela, upućivala mračne poglede. Zatim je zazvonilo zvono i nakon male pauze svi su se studiozno udubili u već započete razgovore. 154

dorothy555&meteori

Sali je otvorila vrata. Kada su stigli prvi gosti, Dodo je obično „dozvoljavala” njoj da otvara vrata kao da joj pruža neku vrstu „usluge”, uz objašnjenje da će tako usavršiti svoje domaćinske veštine iako se Sali uglavnom osećela kao sluškinja. No, večeras je bilo drugačije i nimalo joj nije bilo teško da glumi batlera - biće prva koja će videti Džejni Vilkoks i zbog toga je bila strašno uzbuđena. Dodo je spomenula da je Džejni verovatno vrhunska kučka i dok je Sali nailazila na vrhunske kučke u svojoj privatnoj školi, još uvek nije srela odraslu verziju. Niti je ikada u živom srela manekenku. Dodo joj je rekla da neće izgledati ni blizu kao na fotografijama ali Sali joj nije verovala. U svakom slučaju nije bila spremna da je pogleda u oči kada bude otvorila vrata i ustuknuvši od strahopoštovanja, umalo se saplela o orijentalnu prostirku. Sali je znala da je ona bila visoka - imala je šesnaest i skoro 1,75 - ali Džejni je izgledala kao biće amazonskih proporcija. Sali nikada nije videla nekog sa tako savršenom figurom - nije imala predstavu da ljudsko biće zaista može tako da izgleda. A onda je Džejni progovorila, glasom koji se kao krem prelivao preko Sali. Ono što je rekla bilo je: „Jesu li ti roditelji kod kuće?” „Oh!” reče Sali, stežući kvaku. „Oni nisu moji roditelji... mislim, ja živim u komšiluku...”, bespomoćno reče ona. „Baš lepo”, reče Džejni, gledajući oko sebe na način koji je Sali protumačila kao oholost. U predsoblju je bio veliki portret Dodo u penjoaru sa perlama - slika je bila delo fotografa i nije bila baš najbolja ugledavši sliku, Džejni na usnama zaigra kratak osmeh i Sali odjednom oseti stid zbog Dodo. „Svi su u dnevnoj sobi”, bez daha reče, gledajući kako Džejni i Selden odlaze u susednu sobu. Zatim je veselo jurnula nazad u kuhinju. Džejni Vilkoks je bila lepa kao na fotografijama, možda čak i lepša i Dodo će biti besna. Jedina razočaravajuća stvar kod Džejni bio je njen muž, pomisli ona, kradući malu čašu belog vina, koju Makadu, velika pijandura, nikada neće primetiti. Neko ko je izgledao kao Džejni treba da bude sa filmskom zvezdom, pomisli ona. Ne sa nekim običnim čovekom kao što je bio njen otac i gospodin Makadu ili ostali ljudi iz komšiluka. „Mark!” glasno reče Selden, ulazeći u dnevnu sobu. Mark podignu glavu - u stvari, svi to učiniše - i ubrzo skrenuše pogled, svo osim Marka, koji im je žurno prišao sa ispruženom rukom. 155

dorothy555&meteori

Obuhvatio je Seldenovu ruku obema rukama a zatim su jedan drugog srdačno potapšali po leđima. „Ovo je moja žena, Džejni”, reče Selden. Mark se osmehnu, pazeći da ne deluje previše prijateljski i pruži Džejni ruku. Svi muškarci su se trudili da gledaju bilo gde samo ne u Džejni, iznervirano pomisli Dodo, što je samo još više potvrđivalo koliko su želeli da zjape u nju. Džejni je bila, zaključi Dodo, upravo ono što su muškarci želeli - jeftina, seksi glupača - i polako, ne žureći, ona ustade sa kauča i pređe preko sobe. „Zdravo. Ti si sigurno Džejni”, reče ona. „Da. A ti si...?” „Dodo Blanšet. Markova žena”, hladno reče Dodo, ljuteći se što Selden nijednom nije ni spomenuo njeno ime. Ali opet, pomisli ona, možda i jeste ali Džejni je jednostavno bila previše glupa da bi ga zapamtila. „Jeste li imali problema u pronalaženju našeg skromnog malog doma?” upita je. „U stvari, vozač se izgubio”, reče Džejni. „Žao mi je zbog toga”, reče Mark Makadu. „Dodo nikada nije bila dobra u davanju uputstava... ni sama ne ume da pronađe izlaz iz prodavnice.” Dodo uputi Marku pogled pun besa. Nije mogla da se odluči koga je više želela da vidi mrtvog: svog muža... ili Džejni Vilkoks. „Htela bih da poželim dobrodošlicu”, reče Dodo, zveckajući nožem o čašu sa vodom. Nesigurno je ustala, visoko držeći čašu sa crnim vinom, pod opasnim uglom - već je poprilično popila i uzela više kokaina nego što je planirala - osećala se prilično razvaljene. „Za najnovijeg člana naše male porodice. Dobro došla, Džejni Vilkoks.” „Živeli, živeli.” Džejni srknu malo vina i vrati se u stolicu, nateravši sebe na osmeh. Nikada neće biti član ove male porodice, pomisli ona, bez obzira koliko se trudila. Bila je kao stranac koji nije govorio njihov jezik. Posmatrajući prisutne za stolom, osećala se potupno i apsolutno usamljeno. Ta Dodo bila je prava lujka, pomisli ona. Pre večere, Dodo je insistirala da odvede Džejni u obilazak kuće tokom kojeg je uporno naglašavala kako su mogli da žive u gradu, ali su za 5 miliona kupili 156

dorothy555&meteori

mnogo više prostora u Grinviču... potom je odvela Džejni u svoju sobu i ponudila je kokainom, koji je Džejni odbila. Uprkos tome, Dodo je zarobila u svom kupatilu dobrih petnaest minuta, brbljajući o svojoj tehnici protiv trudnoće koja se sastojala iz testa ovulacije i izbegavanja seksa u danima kada je bila plodna. „Možeš li da zamisliš mene sa detetom?” uporno je zapitkivala. „Ovi muškarci očigledno hoće samo to. Žele nas zbog seksa i rađanja - kao da se i ovako ne mučim dovoljno! Moram da brinem o kući, o Marku, sam Bog zna da on ništa ne radi...” Potom je tu bila Karolina. Imala je ono dugo, aristokratsko lice koje se smatralo savršenom lepotom pre dvesta godina. Ali ispod površine imala je ljutito, budno držanje žene koja zna da je muž vara iako još uvek nije pronašla jake dokaze za to. Što ne bi trebalo da bude teško, pomisli Džejni, pošto se Dodo non-stop vrtela oko Karolininog muža, Pola, šapućući mu dosetke na uvo i češući svoju nogu o njegov... I konačno tu je bila i sirota mala Konstanca. Bila je tako mršava, zaključi Džejni, da bi mogla da se onesvesti od neuhranjenosti, i svi su je ignorisali kao da je bila velika lutka koju je neko doneo sa sobom i postavio je da sedi za stolom. Svi su bili tako samozadovoljni i puni sebe. „I dalje tvrdim da će republikanci upropastiti ekonomiju”, odlučno reče Ros Seldenu. „Daj, Rose, to je sranje i ti to dobro znaš”, reče Selden. „Ekonomija ima svoj kurs - bilo da je predsednik republikanac ili demokrata, nebitno je...” „Kao jedina osoba u ovom društvu koja zapravo radi na televiziji, tvrdim da će se berza oporaviti”, reče Dodo. „Rose, dušo, potpuno si zaboravio na Regana”, reče Karolina. Džejni je ćutke prebirala po svojoj jagnjetini. Jagnjetina je bila prepečena za njen ukus, pitajući se da li se od nedovoljno kuvane jagnjetine može dobiti trovanje. „Da li ti imaš novac na berzi?” iznenada je upita Ros. „Malo”, odgovori Džejni. „Džejni verovatno ima poslovnog menadžera koji brine o njenom novcu. Zar ne rade tako svi manekeni? Na taj način ti lično ne moraš ništa da znaš o berzi”, reče Dodo. „U stvari, mnogi manekeni sami brinu o svom novcu”, reče Džejni.

157

dorothy555&meteori

„Pre neki dan sam pričao sa čovekom koji je na neki način umešan u modnu industriju i on mi je rekao da je tajna supermodela u tome što su pametni”, reče Pol. „Moraju da budu da bi uspeli.” „Daj, Pole”, planu Karolina. „Pamet je poređenje za šta?” U mrtvoj tišini koja je usledila, brzo je dodala, „Ne mislim na tebe, Džejni.” Ubrzo je neko skrenuo temu na planinarenje po Indiji na koje su išli prošle godine. Džejni je bilo nemoguće da se koncentriše na ovaj razgovor. Mrzela je sportove i nikada nije bila u Indiji; tajno je pogledala na sat i videla da je tek devet i trideset. Kakva čudna družina, pomisli ona. Da ne znate ko je s kim u braku, nikada ne biste mogli da ih pravilno sparite, kao da nije postojao ni trag duboke, naglašene ljubavi između članova svakog para. Bili su kao adolescenti koji su oponašali odrasle... „Šta ćemo ove godine?” upita Karolina. „I dalje mislim da treba avionom da prebacimo ferarije u Montanu i da se trkamo”, reče Majki. „Imaš ferari, zar ne Rouze?” „Imam nešto bolje”, reče Selden. „Jaguar XK 120.” „Koliko je brz?” Selden slegnu ramenima. „Sto, sto dvadeset milja?” „Isprašićemo te”, reče Dodo. „Zašto Montana?” najednom upita Džejni, pokušavajući da se ubaci u razgovor. „Zato što nema ograničenje brzine?” reče Karolina glasom koji je bio tek neznatno grub a da to ne primete muškarci. „Jesi li ti samo manekenka, Džejni?” upita Dodo. I onda, gledajući ostale za stolom kao da je napravila faux pas31, brzo reče, „Prosto zato što mnogi vrhunski manekeni rade i druge stvari, zar ne? Mislim na onu elegantnu devojku sa zapanjujuće lepim licem... kako se zove?” upita okrećući se ka Karolini. „Misliš na Kristi Tarlington”, reče Karolina. „Ona ima svoju kompaniju i modnu liniju - čak mislim da snima reklame za jogu...” „Hajde, Džejni”, reče Pol, pripito se cereći. „Reci nam nešto o sebi.” Svi su zurili u nju. Džejni je osećala kako u njoj raste panika - skoro da joj se zavrtelo u glavi. Odjednom je imala utisak da se guši; nije mogla da oseća sebe; pa čak i njena odeća, koja joj je obično davala osećaj 31

faux pas (Franc.) - pogrešan korak 158

dorothy555&meteori

identiteta, kao da je izdala... Ako ništa ne kaže misliće da je idiot. Neka bude prokleta ako im pruži to zadovoljstvo... Uzevši gutljaj vina, ona glatko reče, „Ja sam u stvari filmski producent.” „Stvarno?” reče Dodo, impresionirana. „Na čemu sada radiš?” upita Karolina, vadeći cigarete iz svoje torbe. „Pobogu Karolina, nemoj da pušiš”, reče Pol. „Jebi se”, reče Karolina, i zapali cigaretu. „Prošlog leta sam napisala scenario”, reče Džejni, shvatajući, kao i obično, da posle prve laži sledeće idu sve lakše i lakše. „Trenutno sam u fazi njegovog ostvarivanja.” Srknula je još malo vina, ne usuđujući se da pogleda u Seldena. Krajičkom oka mogla je da vidi kako mu lice poprima izraz šoka, kao da nije mogao da poveruje da je bila u stanju da izvali takve izmišljotine. No, šta je drugo mogla da učini? „O čemu se radi?” upita Karolina. „O manekenki koju svi pokušavaju da iskoriste”, reče Džejni. „Stara priča”, dvosmisleno reče Selden. „Selden se ljuti zato što mu to nisam rekla”, reče Džejni Karolini i Dodo. Okrenuvši se prema Seldenu, ona reče „Nisam ti rekla, dragi, zato što sam htela da bude iznenađenje. Gde drugde misliš da sam provodila svoja popodneva...?” Ostali se na ovo nasmejaše. „Mislio si da ih provodi u šopingu, zar ne?” upita Dodo. „Nikada ne mogu da pogodim šta vi žene radite”, odgovori Selden i promenivši odmah temu, reče Rosu, „Šta se dogodilo sa čičom?” „Čiča” je bilo šifrovano ime kojim su zvali Viktora Matrika, vlasnika Spleč Vernera. „Polako ali sigurno počinje da ludi”, reče Ros. „Priča se da je kupio avion”, reče Mark. „Avion?” naruga se Pol. „O čemu pričate? Džambo-džet. Boing 727...” „Ima li neko ideju gde se zaista odliva profit?” upita Selden. Preko puta njega, Dodo se nagnu ka Džejni i šapnu, „Znaš, i ja sam nekada bila manekenka.” „Nije valjda?” upita Džejni, glumeći zainteresovanost.

159

dorothy555&meteori

„Bila si manekenka puna dva meseca”, cinično reče Karolina. „A ja godinu dana.” „Alo? Grešiš!” reče Dodo. „Dve godine sam radila kao manekenka za kupaće kostime Tropikana...” „U svakom slučaju, odvratno je”, reče Karolina. „Ne znam kako ti izdržavaš”, reče Dodo. „Dosadno je. I svaki fotograf hoće da te strpa u krevet...” „U pravu si”, reče Džejni. „Zaista je odvratno. Ali čudno je, znaš?” reče, pijuckajući vino. „Zato što je svaka lepa devojka koju sam upoznala pokušala da radi kao manekenka.” „Dakle”, zajedljivo reče Džejni kada su ušli u kola. „Ta mala devojčica iz komšiluka je bila fina.” „Svi su bili fini. To su sjajni ljudi”, reče Selden. Džejni se zavali u sedište, dureći se. Najednom je bila ljuta, mada ni sama nije znala zašto, kao da je predosećala svađu. „Konstanca je baš slatka”, reče ona, „ali, pitam se da li je s njom sve u redu. Misliš li da ima neki poremećaj u ishrani?” „Ume da bude jako zanimljiva ako s njom malo duže popričaš”, reče Selden. „Pa, dobro”, reče Džejni. Gledala je kroz prozor, pitajući se da li će uspeti da stignu do kuće pre nego što izbije svađa; kada bi uspeli, mogli bi da je izbegnu. Prihvatajući njen odgovor kao povlačenje, on reče, „Markova žena, Dodo je jako zabavna.” „Da, zabavna je”, bledo reče Džejni. „Ali nije neka kuvarica. Šta misliš, da li od nedovoljno pečene jagnjetine može da se razboli?” „Vrlo je uspešna - jedna od najuspešnijih mladih žena na televiziji”, reče Selden. Pogledao je u Džejni, pitajući se šta nije u redu s njom. Njegova prva žena, Šejla, uvek je imala puno prijateljica i bila je ekpert u sklapanju prijateljstava sa ženama njegovih poslovnih partnera. „Istina, Džejni, ovim ženama uopšte nisi dala šansu”, reče on, popuštajuću kravatu. Džejni se zaprepašćeno okrenu ka njemu. „Ja?” upita, razmišljajući koliko su muškarci bili glupi. „Mrzele su me od samog početka. Zar nisi video lice one Dodo kada smo stigli? I zar nisi čuo šta su pričale o manekenkama...?” 160

dorothy555&meteori

„Dobro, možda nisi trebala da obučeš tu haljinu!” prasnu Selden. Eto - rekao joj je. Verovano nije trebalo, ali bar mu je konačno pao kamen sa srca... Odmahnula je glavom, sa gađenjem. „Izgleda da se tvojim poslovnim partnerima svidela”, procedi ona. Prevršila je svaku meru, pomisli on. Zašto su se stalno svađali? Svaki put kada je s njom pokušao da vodi civilizovan razgovor, on bi se pretvorio u glupo nadmetanje. To je upravo bilo njeno pravo lice, kao i one noći kada je upoznao. I dok je uporno mislio kako njihova prepirka te večeri nije bila ništa drugo do uzbuđenje, antagonističko šegačenje koje je upućivalo na seks, počeo je da se pita da li je to neprijateljstvo bilo predstavnik istinskih razlika u vrednisti i moralu. Povrh svega ona laž o tome kako je producent... „Mislim da moramo da razgovaramo”, reče on. „Stvarno?” upita ona. „O čemu? Ne možeš od mene da očekuješ da sedim i trpim njihove uvrede ne pokušavajući da se odbranim...” „Dobro”, reče on. „Ne mogu da promenim njihovo mišljenje. Ali zašto si im rekla da si producent, za Boga miloga?” „Zašto da im ne kažem?” upita ona sevajući očima. „Zato što je to laž”, skoro zaurla on. Kao i uvek kada bi se ljutio na nju, ona bi podigla jednu ruku. Prekstivši ruke, ona reče, „Neću da trpim pridike kao da sam neko derište. Naročito ne od tebe, Seldene Rouze.” Sada se on branio. „OK. Neću da ti pridikujem. Samo hoću da znam zašto. Pobogu, žena si mi...” „Dakle očekuješ da ti sve ispričam?” upita ona, vešto ga udaljavajući od suštine razgovora. Do sada je naučio ovaj njen trik, valjda. „Džejni”, reče on. „Ti nisi producent. I kakve su ono bile gluposti o scenariju?” Scenario! Kako je uopšte uspela da izbrblja svoju tajnu? Braneći se, ona brzo reče, „Možda nisam radila produkciju - niti sam nešto napisala - još uvek. Ali ti moraš da znaš da je to planiram da radim u budućnosti i to vrlo, vrlo ozbiljno. Dakle, ako imaš nešto protiv toga, bolje da to odmah reščistimo.” Na trenutak, bio je razapet između želje da je protrese kao dete - da izvuče istinu iz nje - i lude želje da se smeje. Činjenica je bila da nije imala pojma kako se postajalo producent niti je znala šta je sve potrebno da se 161

dorothy555&meteori

napravi film - posle par dana na mestu producenta, verovatno bi odustala i vratila se šopingu. Selden nemoćno izusti: „Radi kako hoćeš.” „Hvala ti”, reče ona. Stavila je prst u usta i pogledala u stranu. Do tog momenta, nije imala nameru da nastavlja priču o produkciji; prestala bi čim bi joj to Selden dopustio. Međutim, počela je da uviđa da bi to možda bila dobra ideja; reakcije Dodo i Karoline pokazale su da bi time izgradila poštovanje za kojim je čeznula. Naravno, nije nameravala da laže, ali sada kada je odlučila time da se bavi, to više uopšte nije bila laž, bez obzira na Seldena... Pogledala je kroz prozor. Bili su na pola puta do kuće, prolazeći mimo benzinskih pumpi i bilborda, niza trošnih kućica - kako bi bilo depresivno živeti ovde, pomisli ona, osećajući olakšanje što je veče završeno. „Slušaj”, reče ona, pomirljivo mu dodirujući ruku, „hajde da se ne svađamo, OK? Naročito ne pred drugim ljudima koje verovatno više nikada neću videti...” Selden besno istrgnu ruku. Je li moguće da među njima više nema nimalo razumevanja? „Naravno da ćeš ih videti ponovo”, reče on. „Naročito ako se preselimo u Grinvič. Viđaćeš ih stalno...” „Ako se preselimo u Grinvič?” zavapi ona sa strahom. „Da”, reče on sa lažnom strpljivošću. Nije mogla da se seti njihovog ranijeg razgovora o Grinviču, osim u kontekstu posete njegovim prijateljima. Ako se presele u Grinvič, ona će umreti, pretvoriće se u običnu domaćicu - a možda će završiti i kao Dodo... „Mark kaže da ima odličnih kuća na prodaju odmah niz ulicu, nedaleko od njihove kuće i to na samoj obali. Tamo bismo mogli da držimo čamac. Sećaš se kako smo se provodili prošlog leta na čamcu?” Pogledala ga je; lice mu je bilo impresivno sa posebnom odlučnošću u očima, kao da je prosto mamio da mu se suprotstavi. Ali njeni ženski instikti su joj govorili da sada nije bio trenutak za još jednu svađu, i ona se povuče. „Da”, reče mu bezbojno. „To bi bilo dobro.” Odmah se opustio, ubeđen da je kriza prošla i uzeo je za ruku. „Nisam siguran da li posed ima svoje pristanište, ali svakako možemo da ga izgradimo i kuća je dovoljno velika za sve što nam treba. Možemo čak da sagradimo i gimnastičku salu ako želiš...” Rekreacija je bila poslednja na listi njenih omiljenih provoda, ali ona ipak promrmlja, „Da, baš lepo...” 162

dorothy555&meteori

„Pozvaću sutra Marka i saznaću ime agenta za nekretnine.” Zevnula je, praveći se da je pospana. Približila mu se bliže i spustila glavu na njegovo rame; sledećeg trenutka milovao je po kosi. Zatvorila je oči mada nije bila umorna. Misli su joj bile u haosu jer je pokušavala da iznađe razne načine bežanja. Iznenada je shvatila da je udaja za Seldena Rouza u stvari bila jedna velika greška. Neminovno, počela je da razmišlja o Džordžu i njegovom stanu. Rekla mu je da ne bi mogla da živi na takvom mestu ali sada kada je videla kako se živi u Grinviču, shvatila je da je se prevarila. Odjednom je svim srcem želela da živi u najvećem stanu u Njujorku - da je imala samo malo više osećaja mogla je na vreme da se nametne Džordžu i uda se za njega. Džordž, trgnu se Džejni. Džordž - koji je imao toliki novac a zajedno s njim i moć - to je bio tip čoveka za nju.

163

dorothy555&meteori

9 Božična zvezda od šest metara visila je na raskrsnici Pete avenije i Pedeset sedme ulice, stubovi su bili ukrašeni svetlucavim vencima dok su izlozi bili pretrpani prazničnim ukrasima. Decembar godine 2000, bio je neprijatno hladan - sa prosečnim temperaturama malo ispod nule međutim, prodavnice i restorani vrveli su od ljudi koji su želeli da potroše što je moguće više novca, pošto su modni magazini objavili da su krzno i konformizam opet bili „in” - od plastičnih satova ukrašenih pravim dijamantima do cipela od krokodilske kože vrednih 5 000 dolara. Stomak je proglašen za novu erogenu zonu i morao je da bude razgolićen i po ciči zimi. Po određenoj ceni, plastični hirurzi u Kaliforniji menjali su oblike izanđalih ženskih vagina u mnogo manje (i uže) kreacije. „Pa zar nije dovoljno ono što nam je Bog dao!” ogorčeno reče Pipi Mos izlazeći kroz pokretna vrata restorana Kiprijani na ulicu. Pipi je bila pijana; uvek je bila, zadovoljno primeti Džejni, bar malo pijana. Ovog hladnog popodneva pijana je bila i Džejni. „Ma je li?” opazi Džejni, razmišljajući kako je Pipina vagina verovatno bila jedini deo njenog tela koji je još uvek bio pravi. „Mimi to ne razume”, reče Pipi. „Dole se stvari uglavnom dese kada ostariš.” „Kako to misliš?” obrecnu se Mimi. „Znaš. Usne. Jednostavno se... otegnu”, reče Pipi, vrišteći od smeha dok je hvatala Džejni za ruku. „Što znači da su moje verovatno već ogromne, kao Veliki Kanjon, s obzirom na broj muškaraca sa kojima sam spavala.” „Daj, Pipi. To je najapsurdnija stvar koju sam ikada čula”, reče Mimi, navlačeći rukavice. „Sada si me potpuno prestravila. Šta ako neko pogleda dole i pomisli kako sam stara?” „Pričaš o Ziziju?” upita Pipi, pokrivajući usta rukom kao da je iznenada shvatila da je istrčala pred rudu. „Naravno da smatra da si stara”, reče ona. Takt joj se izjednačavao sa hodom, koji je bio nezgrapan i trom, kao da nikada nije savladala veštinu nošenja visokih potpetica. Njen nesigurni korak u kombinaciji sa preglasnim govorom i sama 164

dorothy555&meteori

činjenica da je bila Pipi Mos, glumica, počeo je da skreće pažnju prolaznika. „Molim te, Pipi”, reče Džejni, pokušavajući da izgladi stvar. „Nikada nisi htela da ponovo dospeš u trač rubrike, zar ne?” „Ja sam stalno u trač rubrikama”, zadovoljno izjavi Pipi. „I otvoreno tvrdim da uvek lažu.” „Hoćemo li pešice ili kolima?” upita Mimi. „Kolima”, odlučno reče Džejni, procenjujući Pipino stanje. „Volela” je Pipi, u stvari „obožavala” je iako se slagala sa Mimi da je Pipi bila užasno „histerična.” Međutim, nju lično je vređala činjenica da toliko često provodi vreme sa Pipi što je uključivalo i njene bebi siterske sposobnosti. Pipi je digla ruke od svih svojih impulsa: Pila je, uzimala kokain i često se gubila - umela je da nestane u kupatilu sa muškarcem kog je tek upoznala na žurci ili bi se onesvešćivala pod stolom. Tada bi se svi bacali u potragu za Pipi a kada bi je pronašli često bi prisustvovali njenim emotivnim histerijama. Uglavnom je u procesu trežnjenja iskaljivala svoj bes omalovažavajući ili kujući zlonamemu osvetu prema nekom ko joj se nekada zamerio. Džejni bi bilo sasvim lepo i bez nje ali budući da je ovih dana tako često pravila Mimi društvo, nije mogla da je izbegne. „Bez obzira, Mimi”, nastavi Pipi - kada je bila pijana ili naduvana, često je postajala agresivna a još češće bi nastavljala brbljanja o temi za koju su svi odavno izgubili interesovanje - „Ti jesi dvadeset godina starija od njega. Kaži mi jesi li ikada bila sa muškarcem koji je bio dvadeset godina stariji od tebe a da ne pomisliš kako je odvratno star?” „Jesam”, reče Džejni. „Pa ti voliš starije”, reče Pipi, kao da Džejni nije znala da broji; Džejni u svoju odbranu reče, „Selden nije star.” „Stariji je bar petnaest godina osim ako ne kriješ svoje godine...” „Pipi!” ukori je Mimi, signalizirajući prema svom autu. „Hej”, Pipi slegnu ramenima. „Devojke, ja krijem svoje godine, nije da neću da vam kažem istinu...” „Znamo istinu”, reče Mimi. „Seti se dušo, znam te od tvoje desete godine...” Crni mercedes stade uz ivičnjak i Muhamed izađe iz njega i otvori zadnja vrata. „Hvala ti, Muhamede”, osorno reče Mimi. Tri žene uđoše i kola uleteše u gužvu pretprazničnog saobraćaja na Petoj aveniji. Vožnja narednih deset blokova verovatno će trajati dobrih petnaest minuta, ali 165

dorothy555&meteori

bilo je tako glamurozno, pomisli Džejni, voziti se u mercedesu sa vozačem, biti bogat i umotan u bundu, smejati se i pomalo pijan od šampanjca posle ručka u jednom od najekskluzivnijih restorana u gradu, biti lep i imati lepe i poznate prijatelje, biti na putu za juvelirsku aukciju kod Kristija. Dodirnula je prozor prstom, smešeći se sveukupnoj perfekciji sadašnjeg trenutka. Bila je na naslovnoj strani božičnog kataloga Viktorija Sikret, noseći na sebi grudnjak i gaćice od dijamanata, koji je u fotografski studio isporučen uz naoružano obezbeđenje. I kasnije, obezbeđenje je stajalo na samo dva metra od nje dok je u dijamantskom kompletu pozirala na konferenciji za štampu. Ali coup de grace32 bila je naslovna strana magazina Maksim, na kojoj se pojavila u crnom kožnom kompletu koji se zapravo sastojao iz nekoliko pravilno postavljenih trakica sa srebrnim nitnama. Kombinacija ove dve naslovne strane dobra, anđeoska devojka protiv loše - izazvala je ogroman publicitet; skoro sve zabavne emisije pričale su o tome. U kolima do nje, Pipi je počela neprijatno da se meškolji, tražeći cigarete po svojoj torbi. „Usput, kako je Selden?” upita je. „Predivno nam je”, spremno reče Džejni. To nije bilo sasvim tačno, ali nije imala nameru da se žali Pipi na Seldena. Od kada se pojavila na dve naslovne strane, ona i Selden su postigli neku vrstu primirja u svom odnosu; Selden skoro da više nije ni pominjao Grinvič. Džejni je pretpostavljala da je uzbuđenje koje je doživeo kada je ugledao svoju ženu na naslovnim stranama magazina kao i saznanje da su je milioni muškaraca želeli, verovano uticali da Selden promeni stav mada ona nije htela previše da se udubljuje u to. U poslednje vreme, Selden je bio popustljiv kao kučence, želeći da joj udovolji kao na početku braka i kada bi povremeno pomenuo selidbu, ona bi utučeno uzdahnula i rekla, „Volela bih, ali toliko sam zauzeta, šta mogu?” Mimi je, naravno, bila sasvim druga priča. „Džejni, jesi li zvala Brendu Liš? Obećavam ti, ako se tvoj brak okonča to će biti zato što ste ti i Selden poludeli živeći u tom hotelu.” Džejni se zvonko nasmeja, „Selden i tako nikada nije kod kuće. Osim toga, on uglavnom ne primećuje svoje okruženje.” Pipi je povukla duboki dim cigarete i Džejni, pomalo iznervirano, pritisnu dugme za otvaranje prozora. Hladan vazduh fijuknu unutra i Pipi reče, „Pa, svakako je pre neko veče primetio Vendi Pikolo u Dingu.

32

coup de grace (Franc.) - poslednji udarac 166

dorothy555&meteori

Sada mi ništa nije jasno. Ona je tako minijaturna da se zapitaš kako neko uopšte može da je vidi.” Džejnine usne i dalje su se smeškale, ali oči su joj sevale. „Šta pokušavaš da kažeš, Pipi?” upita. „Da me Selden vara?” „Naravno da ne”, odlučno reče Mimi. „U braku je tek tri meseca. Ali ako ne nađeš mesto za sebe...” „Znam mnogo ljudi koji su prevarili svoje supružnike jednu noć posle venčanja”, uporna je bila Pipi. „Čak poznajem tipa koji je krio svoju ljubavnicu u susednoj sobi istog hotela dok je bio na medenom mesecu.” „Zato što su glumci jedini ljudi koje poznaješ”, reče Džejni. „Ja sam glumica”, planu Pipi, ustajući u odbranu svoje profesije. Džejni se nasmeja, zabavljena njenom arogancijom; bez obzira koliko vremena je provodila u Miminom društvu, one zaista nikada neće biti prijateljice. Bilo je previše takmičenja sa Pipine strane, što je Džejni smatrala patetičnim, posebno zato što sebe i Pipi nije smatrala istom klasom. „Njen nos je tako... špicast”, Džejni je rekla Mimi jednog popodneva. Mimi je odgovorila, „Ma znam, ali muškarci misle da je seksi.” Džejni nije rekla ništa, samo se mudro osmehnula - jedini razlog što su muškarci smatrali Pipi seksepilnom bilo je zato što je uvek bila spremna na seks. „Selden ionako nije tip koji vara”, odlučno reče Mimi. „Veruj mi, Džejni će pre njega prevariti nego on nju.” Na trenutak, stvarnost Mimine afere sa Zizijem visila je u vazduhu i Džejni lako reče, „Ne mogu da zamislim da prevarim Seldena. Pretpostavljam da je to zato što sam srećna. Udata sam za čoveka kojeg iskreno volim.” Znala je da to nije bilo sasvim tačno jer je on počeo sve češće da je nervira tako da sebe nije mogla da ubedi u svoja iskrena osećanja prema njemu. Međutim, izgovorila je sličnu rečenicu isuviše mnogo puta reporterima na konferencijama za štampu, zatim na crvenom tepihu kao i ljudima koji su joj čestitali na žurkama - tako da je do sada već naučila napamet. „E pa ja nisam!” hrabro reče Mimi, kao da je pokušala da ubedi sebe da to nije bilo važno. „Ma daj, dušo, ipak ga voliš”, reče Džejni. „Volim, ali nisam zaljubljena”, suvo reče Mimi. Potom živahno nastavi, „Hajde da ne pričamo o Džordžu.” 167

dorothy555&meteori

„OK”, zapišta Pipi. „Hajde da pričamo o Ziziju. Šta ćeš da mu kupiš za Božić?” „Sat”, odgovori Mimi. „Sada stalno priča o tome koliko želi da ima dobar sat. To je istina. Da ste muško u ovom gradu gde svi drugi muškarci imaju sat od petnaest hiljada dolara, osećali biste se odbačenim.” Džejnina okrutna žica želela je podrugljivo da se zakikoće, ali je zaustavila sebe okrećući glavu ka prozom i podižući svoju ruku u rukavici ka usnama. U poslednja tri meseca od kada se Zizi preselio u Njujork, promenio se na gore. Džejni je milion puta ranije videla isti scenario: Na Hemptonima, Zizi je izgledao kao majstor korektnog ponašanja; uvek je bio graciozan i nije previše švrljao. Ali na Hemptonima nije imao toliko iskušenja kao u gradu i vrlo ubrzo, Zizi je postao poznat po svojim posetama klubovima, zabavljajući se na žurkama do jutra i zadobio reputaciju vrlo nestašnog dečka. Zahvaljujući svom izgledu ženama je bio neodoljiv - pričalo se da je na gomile njih okušalo svoju sreću s njim bar na jednu noć - Peti joj je ispričala kako je svaka devojka koja bi u tome uspela postajala član nekog tajnog „Zizijevog kluba.” Kada bi Mimi samo htela da sluša! frustrirano pomisli Džejni. Koliko je samo puta pokušala da joj objasni kako Zizi nije bio ono što izgleda, ali je Mimi Džejnine sugestije uglavnom pripisivala njenoj ljubomori, što nije bilo daleko od istine: Svaki put kada bi Džejni čula za neku od njegovih ludorija, ili ga videla sa nekom blistavom klinkom, osetila bi olakšanje što ga je odbila, govoreći sebi da bi se stvari verovatno isto tako odvijale da je bio s njom. Mimi je još uvek plaćala njegovu kiriju i Džejni je pretpostavljala da će Zizija njegova ljubav ka novcu na kraju naterati da upozna dobrostojeću, mladu udavaču koja će ga navući na brak isključivo svojim porodičnim novcem. Mimi će tada potpuno odlepiti - Džejni je već zamišljala kako Mimi Kilroj, žena savršenih manira kipti od besa dok joj na usta izbija pena... Dok su prolazili pored Tifanija, gde je grupa radoznalih turista galamila pokušavajući da uđe, Džejni je grickala vrh svoje rukavice. Uvek se ponosila sopstvenim moćima da protumači istinske namere muškarca i uz činjenicu da nikada nije lagala sebe o tome šta muškarci zaista žele, bio je to deo nje koji nije imao strpljenja sa ženama kao što je bila Mimi, koja je tvrdoglavo obmanjivala sebe u vezi sa pravim namerama muškarca. Ali sada je njeno prijateljstvo sa Mimi zahtevalo da

168

dorothy555&meteori

zanemari istinu o Ziziju i pitala se šta će se dogoditi kada više ne bude mogla da laže... „Šta je sa čika Džordžom?” upita Pipi. Džejni se trgnu; mrzela je Pipinu neumesnu prisnost sa ljudima, ali Mimi to kao da nije primećivala. „Mislim da ću mu kupiti par manžetni”, reče ona. „Nešto staro i retko, možda platinasti par iz Asprija; u svakom slučaju, biće srećan dok god to budu jedne od onih koje niko drugi nema.” „Mislim da Džordž ima vrlo istančan ukus”, reče Džejni. Mimi se grohotom nasmeja i protegnu se preko Pipi da je uhvati za ruku. „Nemoj mi reći da si zaljubljena u mog muža, Džejni, iako ne mogu da zamislim savršeniju kombinaciju. Ako ga hoćeš, slobodno ga uzmi, mada ne mogu da zamislim šta bi neko mogao da radi sa dva muža... Definitivno ćeš morati da naučiš nešto o dekoraciji, dušo!” Mimi je nastavila da se smeje i Pipi joj se pridružila i dok su se kola zaustavljala i tri žene izlazile napolje, Džejni je osećala kako joj crvenilo obliva lice. Od onog popodneva u stanu, Džordž joj se non-stop vrzmao po glavi - kada bi naleteli jedno na drugo na večerama ili žurkama, postajala je svesna da je bilo „nečeg” među njima i naravno, pošto su uvek bili u društvu do sada se još ništa nije dogodilo. „Zapravo mislim da je Džordž duša od čoveka”, ukočeno reče Džejni. Mimi se slatko nasmeja. „Najbolji je, dušo, tu stvarno nema dileme. I ja ga zaista obožavam...” Ali dok su ulazili u aukcijsku kuću, Džejni se pitala kako će Džordž reagovati na manžetne, u poređenju sa onim što on planira da pokloni Mimi. Dva sata kasnije, u aukcijskoj kući Kristi, Džejni je stajala na kasi i sa Seldenovom Ameriken Ekspres karticom plaćala crnu ogrlicu od perli 50 000 dolara. Bila je još uvek opijena od uzbuđenja što je njena ponuda za ogrlicu pobedila i samouvereno nažvrljala na dnu čeka „Džejni Vilkoks Rouz”, izbegavajući da pogleda u sumu. Sa porezom, biće oko 54 000 dolara i mada je aukcijska kuća ponudila da joj pošalje ogrlicu van države kako bi izbegla porez na promet, Džejni se samo nasmejala i rekla da ako Selden može da priušti 50 000 dolara onda može da priušti i porez na promet. „Grešiš”, reče Mimi, pametujući. „Muškarcima ne smeta kada se novac troši na nešto što će im koristiti, ali mrze kada se troši uzalud.”

169

dorothy555&meteori

„Samo im popušite”, iskusno reče Pipi, „i sve će zaboraviti.” Utom mahnu rukom i otetura se do taksija dok joj se bunda od lisice širom rastvorila, otkrivajući njene teške grudi koje su štrcale ispod tankog materijala zelenog džempera. Uzimajući Džejni za ruku dok su hodale trotoarom, Mimi reče, „Ne obraćaj pažnju na Pipi. Ona je slatka devojka ali je ljubomorna. Naročito sada kada tebi ide tako dobro a njena karijera stoji u mestu. Totalno je poludela kada je videla naslovnu stranu Maksima. „Šta je tačno rekla?” upita Džejni. „Uobičajeno. Kako ne razume što su izabrali tebe za naslovnu stranu Maksima a ne nju.” „Ali ona nije snimila normalan film već tri godine”, pobuni se Džejni. „I poslednji je bio ravan video spotu.” „To nije bitno. Ona i dalje misli da je poznata kao što je bila pre deset godina. I kao njeni prijatelji, dopuštamo joj da tako misli.” „Mislim da bi mogla da bude opasna”, tvrdoglavo reče Džejni na šta se Mimi nasmeja. „Pipi? Previše je glupa da bi bila opasna, mada je ne bih ostaivla samu sa onom ogrlicom koju si upravo kupila. Ima običaj da pomeša u glavi ono što pripada njoj i drugim ljudima.” Džejni se nasmeja i instiktivno dodirnu crnu ogrlicu na vratu koju je u svom tom uzbuđenju odlučila da ostavi na sebi, pitajući se opet zašto je Mimi odlučila da bude prijateljica sa nekim kao što je Pipi. Kao da joj je pročitala pitanje u očima, Mimi brzo reče, „Ma, znam da je Pipi davež i da je na samoj ivici ludila, ali odrasle smo zajedno i kao sestra mi je. Njena krštena kuma je bila najbolja prijateljica moje majke i pošto mala Pipi i njena sestra u suštini nikada nisu imale porodicu, provodila je praktično svaki praznik sa nama. Pored toga, verovatno svi mi imamo svoje mane - za sebe znam, i u mojim godinama bih radije da mi ih opraštaju. Nešto čudno se dogodi kada napuniš četrdestu. U stvari uvidiš korist od toga što si ljubazan prema ljudima.” Džejni se malo zakikota čime je obično pokušavala da prikrije stid kada bi je uhvatili u pogrešnim razmišljanjima, i reče, „Nisam mislila...” „Ma ne. Naravno da nisi”, reče Mimi. „Ali mogle bismo da budemo fine prema Pipi zato što razumemo odakle potiče. Umorna je, očajna i uplašena a povrh svega, nema ni para ni muškarca koji će o njoj da se brine; nije ni čudo što je je postala zla.”

170

dorothy555&meteori

„U pravu si, naravno”, reče Džejni. Mimi se osmehnu i stisnu Džejninu ruku. „Moram da požurim - obećala sam Džordžu da ću pokupiti decu sa aerodroma. Ali videćemo se kasnije?” Džejni klimnu glavom, posmatrajući Mimi dok je žurila ka svojim kolima. Imala je tako male, elegantne pokrete, kao na primer način na koji je jednom kucnula prstom po prozom kola signalizirajući vozaču i način na koji je nakrivila glavu dok je čekala da joj otvori vrata. U trenutku pre nego što je skliznula na sedište, ona zastade, i skupljajući krajeve svoje bunde doviknu, „Ako ti Selden bude prigovarao zbog oglice kaži mu da sam te ja nagovorila da je kupiš!” „Važi”, viknu Džejni. Još jedan trenutak je posmatrala kako kola nestaju u saobraćaju a zatim je krenula ka Medison aveniji. Zavlačeći ruke u džepove svoje bele bunde od nerca, postala je blaženo svesna decembarskog mraza, sivog neba izand sebe i te magične tišine u vazduhu koja je najavljivala sneg. Laka radost ocrtavala se na licima ljudi koji su prolazili ulicom, kao da je tek sa najavom snega otpočinjala prava praznička sezona. Džejni je uvek smatrala da je dan kada padne prvi sneg bio poseban, kada je moglo da se desi bilo šta, i ponovo dodirnula svoju ogrlicu. Imala je pravu sreću, pomisli ona, da kupi ogrlicu istog dana kada se spremao prvi sneg, ali u jednom momentu, njeno dobro raspoloženje pokvarilo je ono za šta je bila sigurna da će biti Seldenova neminovna reakcija. Imao je puno novca - veštim ispitivanjem uspela je dođe do cifre od najmanje 30 miliona - ali kada je reč o trošenju imao je odlučan stav prosečnog pripadnika srednje klase. Njegova omiljena izreka bila je „Jesi li sigurna da ti to stvarno treba?” Što bi govorio svaki put kada bi otkrio neku novu stvar koju je kupila. Na kraju, krajnje iznervirana, odgovorila bi mu, „Jesi li ti stvarno siguran da ti trebaju staromodna kola od petsto hiljada dolara?” Na šta bi on hladno uzvratio: „Ako pričaš o jaguaru, to je umetničko delo. I nikada ga neću prodati.” Dakle, to je upravo bilo ono što će mu reći za svoju ogrlicu, odlučila je: I ovo je umetničko delo! No ipak, tolika nepravda, pomisli ona probijajući se kroz prazničnu gužvu. Naročito kada se u obzir uzme činjenica da je Mimi potrošila mnogo više od nje: Osim 20 000 dolara za zlatni sat za Zizija, sebi je kupila dijamantsku ogrlicu od 150 000 dolara, za koju je izjavila da je mora imati čim ju je ugledala u radnji, razmetljivo izloženu na crnom plišu u zaključanoj staklenoj kutiji. Kako je samo Džejni želela da je udata za Džordža umesto nje, stojeći pored Mimi koja se kolebala oko ogrlice. Kako je to sigurno bilo divno 171

dorothy555&meteori

biti u mogućnosti da kupiš sve što poželiš bez gorkog osećaja da ti nešto uvek nedostaje... „Nigde više nećeš videti ovakvu ogrlicu”, rekla je Mimi, dajući znak prodavačici da ih izvadi iz kutije. Ogrlica je bila od žućkastog kositera, široka jedanaest milimetara u prečniku - dovoljno velika da bude impresivna bez ikakvog utiska da je lažna. „Ovi su potpuno prirodni bile su potrebne godine i godine da se sakupe, posebno zato što su svi iste veličine. Uvek sam mislila da je crna ogrlica tako elegantna. Možeš da je nosiš uz sve... Moja baka je imala nisku koju je nosila kada bi išla na dvor Kraljice Elizabete...” Na trenutak, Džejni se pobojala da će Mimi kupiti i ogrlicu od perli i dijamantsku ogrlicu, i odjednom odlučila da mora da je ima. „Predivni su”, rekla je, pružajući ruku da uzme ogrlicu od Mimi. Stavila je oko vrata, diveći se načinu na koji su sive perle svetlucale na njenoj preplanuloj koži, i razmišljajući kako mnogo bolje izgledaju na njenom mladalačkom vratu u poređenju sa Miminim... Ogrlica nije bila ni blizu kao Mimina, naravno, ali mogla je da prođe tako da je bez mnogo razmišljala rekla, „Uzimam je.” „Odlično”, rekla je Mimi. „Ako možeš da je dobiješ za manje od pedeset hiljada dolara, proći ćeš stvarno dobro...” I tako, sedeći u trećem redu u prepunoj aukcijskoj sali, streljajući očima naočitu figuru u bluzi od čipke i somota i uskoj suknji od finog tvida i antilop cipelama, Džejni je uporno podizala svoju tablu, nadmećući se sa uštogljenim homoseksualcem, za kog je Mimi tvrdila da verovatno kupuje nakit za ženu nekog milionera jer novac nekog novajlije nema dovoljno ukusa da bi shvatio vrednost ogrlice. Zarobljena u osetljivom uzbuđenju licitiranja, kako se cena sve više približavala cifri od 50 000 dolara, Džejni nije osetila ironiju sopstvenog novca novajlije i nesmotrenog trošenja svog novostečenog odnosno muževljevog novostečenog novca; sve što je mogla da misli bio je prefinjeni izgled crne ogrlice na svom vratu, kako će je nositi dok bude vodila ljubav sa Seldenom ako bude morala da... „Prodato! Lepoj plavokosoj dami”, aukcionarka je konačno završilaDžejni se skoro srušila usled pobedničkog uzbuđenja. Veseli glas u njenoj glavi govorio joj je da se lavovski borila i zaslužila da potroši novac tako da nije imala razloga da oseća krivicu - ostim toga, žene kao Mimi stalno su to činile... I sada, hodajući Pedesetom ulicom, trijumf što je obezbedila ogrlicu samo za sebe bio je kao bogati, metalni ukus u njenim ustima, ukus 172

dorothy555&meteori

novca... tu je bila i sirota Pipi koja nije mogla ništa sebi da kupi. Diveći se žičanim irvasima sa načičkanim belim lampicama koji su ukrašavali tržni centar na Park aveniji, odjednom se osetila posramljenom zbog pokušaja da ponizi Pipi Mos. Moraće da se potrudi da bude malo više kao Mimi, pomisli ona: Kada bi se ponašala kao Mimi, sa njenom smirenošću, toplinom i mogućnošću da proceni ljudske motive sa distance a da ih ne zbuni sopstevnom nesigumošću, mogla bi bolje da se ophodi prema svim ljudima, bez razlike. U jednom trenutku njeno divljenje prema Mimi pomračila je stara ljubomora: Sa druge strane, kada bi i ona odrasla sa svim Miminim prednostima u živom gde se nikada nije događalo ništa loše, lakše bi postala ljubaznija. Ubrzo je odbacila ovu misao. Nije imala razloga da sada zavidi Mimi, uostalom, Mimi joj je bila jedina prijateljica koju je ikada imala i kojoj se iskreno divila. Stigla je do ugla Pedeset sedme ulice. Gledajući niz blok, primetila je poznatu kariranu Barberi šaru na nadstrešnici i odlučila da svrati u radnju. Kupiće Seldenu neku sitnicu - možda novčanik ili privezak za ključeve. Ako dođe kući sa malim pklonom, možda će mu odvratiti pažnju od kupovine oglice, naročito zato što mu nikada ništa nije kupila. Ovo je podsetilo na Zizija i ono što je Mimi planirala da mu kupi i hodajući niz ulicu zadovoljno pomisli: Sirota Mimi! Džejni nikada nije mogla da zamisli da „izdržava” muškarca u bilo kom smislu - sama pomisao da muškarcu plati večeru bila je uznemirujuća. Nekoliko godina unazad, kada je bila u kasnim dvadesetim, glupo je dozvolila sebi da izađe na „sastanak” sa ekstremno zgodnim i ambicioznim glumcem čiji je najveći dotadašnji uspeh bilo pojavljivanje u najnovijem filmu Vudija Alena. Bila je subota uveče i on je izveo u jednu od onih odvratnih hamburgerija na Trećoj aveniji, gde su morali da čekaju u redu oko četrdeset pet minuta da bi seli za sto; kada je stigao račun on je izvadio novčanik i postiđeno rekao da nema ni prebijene pare - zamolio je Džejni da plati, uz obećanje da će joj sutradan vratiti novac. Džejni je i sama bila bez para - kod sebe je imala poslednjih 40 dolara od kojih je trebalo da živi naredna dva dana - kada je platila račun, osećala se kao da se srozala do dna: Ne samo zato što je ona bila luzer, već zato što je izašla sa istim. Međutim, priča se tu nije završila: U nameri da se pokaže kao džentlmen (možda da se „iskupi” za nedostatak para), insistirao je da je otprati do kuće a zatim se popeo s njom uz stepenice do njenog stana. Kada je ušao, najednom se promenio. Pokušao je da je poljubi, i kada ga 173

dorothy555&meteori

je odgurnula od sebe, počeo da je vređa, nazivajući je „bogatom kučkom” koja misli da je bolja od ostalih ljudi. To je donekle bilo tačno, podsetila se kako je onda razmišljala - ali svakako je mislila da je bila bolja od njega. I onda, u stilu patetičnog klišea, pokušao je da je siluje ali mu je penis bio toliko mali da nikako nije uspeo da mu se digne da bi na kraju, u izlivu besa naprasno otišao - ali ne pre nego što je pljesnuo šamarčinu preko lica, tako jako da je pala na pod. Sledećih nekoliko sati, Džejni je ležala u krevetu sa kesom leda na obrazu - pod nekim drugim okolnostima verovatno bi poludela zbog unakaženog lica ali u to vreme već nedeljama nije dobijala manekenske ponude i ništa nije imala zakazano za sledeću sedmicu. Zaista, bilo joj je glupo da se bakće sa policijom; budući da je živela sama, bez stalnog posla i bez ikoga u životu ko bi mogao da primeti da njene dolaske i odlaske, znala je da su takve stvari mogle svakom da se dese, kao i to da je bila odgovorna za sopstvenu zaštitu. Najviše od svega bila je besna zbog proćerdanih 40 dolara. Pošto mu je platila večeru, to je sada značilo da ako je htela narednog dana nešto da pojede, moraće da pozove svog muškog „prijatelja” i zamoli ga da je izvede na večeru; uz malo sreće, moći će da izbegne seks pod izgovorni da je umorna... Stigla je do Barberija, gde joj je nasmejani uniformisani čuvar otvorio teška staklena vrata uz „Dobar dan, gospođice.” Čiim je ušla u radnju shvatila je koliko je volela da kupuje u dizajnerskim radnjama gde su svi bili tako nasmejani i uslužni... Unutrašnjost je bila u toplim bež bojama, ulivajući prijatan osećaj umotanosti u meko ćebe. Pogledala je oko sebe u potrazi za štandom sa priborom i pogled joj je pao na par čizmica do kolena sa visokom potpeticom u Barberi šari. Odjednom je ispunilo prijatno uzbuđenje, jako kao seksualna želja i ona priđe čizmama, uze jednu u ruku i glasno reče: „Moram da ih imam!” Zgodan mladi prodavač odmah se stvorio pored nje; pomalo šeretskim glasom, on reče, „Mogu li da vam pomognem, gospođo Vilkoks?” „O, da”, reče ona sa uzbuđenjem koje je raslo do granica prepoznatljivosti. „Nadam se da ih imate u mojoj veličini - devet. Ako ne budete imali prosto ne znam šta ću da radim...” Prodavač je nestao da potraži čizme i Džejni se spustila na kožni bež kauč, potpuno zaboravljajući na Seldena. Par minuta kasnije, osetila je olakšanje kada je videla prodavca kako se vraća sa kutijom i skoro se onesvestila kada je rekao, „Ovo je poslednji par, bojim se da su osam i po...” 174

dorothy555&meteori

„Ne brinite, potrudiću se da mi odgovaraju”, reče ona, skidajući cipele. „Mogu da pozovem ostale naše prodavnice”, reče prodavač. „Mislim da u Los Anđelesu još uvek imaju devetku...” „Ali hoću sada da ih kupim”, razmaženo reče Džejni. „Ako moram da čekam da ih nabavite, pokvarićete mi zabavu.” „Potpuno se slažem”, reče prodavač, klimajući glavom. Otkopčala je jednu čizmu i ugurala stopalo unutra - malo je stezala zbog čega bi verovatno zažalila posle sat vremena hoda u njima - no, verovatno će se rastegnuti, pomisli ona i odluči da ih kupi. Navukavši i drugu čizmu, ustala je i šepurila se pred ogledalom, svesna da joj se ljudi prisutni u radnji dive a možda i čeznu za njenim čizmama... Kao i uvek kada bi stajala pred ogledalom noseći nešto novo, počela je da mašta o sebi. Zamišljala je kako nosi ove čizme u nekom egzotičnom mestu (tamo gde se njišu palme i svetluca okean), kako prelazi ulicu sa izrazom odlučnosti i straha na licu... Bila je u opasnosti i sama... sa pištoljem u torbici... Iznenada iza sebe začu muški baršunasti glas, „Nema ničeg seksepilnijeg od žene u tesnim čizmama.” Naglo se okrenula i shvatila da je glas pripadao Ziziju, koji je na sebi imao skupoceni sako od izvrnute kože boje čokolade i izgledao podjednako sjajno kao što ga se sećala od prošlog leta. Šta je do đavola on radio u Barberiju, pomisli ona. Naravno - kupovao je nešto za sebe sa Miminom kreditnom karticom. Mahnuvši rukom, ona planu, „Nisu mi tesne. Savršeno mi odgovaraju...” „Učinilo mi se da sam video izraz bola u tvojim očima”, reče on, kezeći se zabavljeno. „Samo zato što...” poče ona, setivši se svog sanjarenja. Zašto je on uvek uhvati u neprijatnoj situaciji? „Čestitam”, reče joj. „Čujem da si sada udata.” „O, da”, reče ona, hladno, vrativši se do kauča da sedne. Iz nekog čudnog razloga on je pratio, kao da nije imao ništa pametnije da radi i kao da su bili stari prijatelji seo do nje. „Stvarno sam srećna”, reče ona, „moj muž je veliki...” „Da, sećam ga se. Selden Rouz. Izgleda kao dobar momak.” „On jeste dobar momak”, reče Džejni, odjednom uvređena činjenicom da je obeležavanje Seldena kao „dobrog momka” izgledalo pomalo omalovažavajuće. 175

dorothy555&meteori

„Ti dobro izgledaš”, reče Zizi. Piljio je u nju kao da procenjuje konja i Džejni oseti kako je njegov pogled pecka. Zar je moguće da je njegovo prisustvo uspelo da povrati sva osećanja koja je gajila prema njemu prethodnog leta. Drhtavom rukom otkopčavala je čizme, uznemireno svesna svojih stopala - imala je žuljeve - koji su se ocrtavali kroz bež hulahopke. „Zašto ne bih izgledala dobro?” reče ona, okrećući se ka prodavcu. „Uzimam ove”, reče i nagnuvši se napred, šapatom ga podseti da ima trideset posto popusta. Prezrivo je pogledala u Zizija, izazivajući ga da joj pokaže svoje žaljenje zbog popusta, koji je imala skoro u svakoj dizajnerskoj radnji pošto je bila u modnoj industriji i kao potencijalna manekenka njihove odeće. Međutim, on je oćutao i ona zajedljivo reče: „Izgledaš kao da se dobro provodiš. Stalno nailazim na priče o tebi u trač rubrikama.” Zizi se nasmeja - bio je kao grčki kip koji je najednom oživeo, pomisli Džejni - i reče, „Ko mi kaže. Svuda vidim tvoje ime.” „Da, ali...”, poče ona, razapeta između zadovoljstva što je ćaskala s njim i želje da ga otkači. Šta je mogla da kaže - kako svi znaju da vara Mimi? Ali ona ne bi smela ni da zna za njihovu vezu i s obzirom da ju je odbio prošlog leta, znala je da bi sa optužbom kako spava sa drugim ženama samo zvučala ogorčeno. Prodavač se vratio sa njenim čizmama i kreditnom karticom; dok je potpisivala potvrdu shvatila je da je potpuno zaboravila na Seldenov poklon. To će morati da sačeka, pomisli ona, bacajući pogled ka Ziziju govoreći sebi da u ovom trenutku želi samo da izađe iz ove radnje i pobegne od nega. Odjednom je bila besna što je unapred šutnuo - i ustajući sa kauča, pitala se koji je bio njegov problem. Možda je, sa svojim iskrivljenim argentinskim senzibilitetom, nije smatrao „dovoljno dobrom.” Ispruživšu ruku, ona hladno reče, „Bilo mi je drago što sam te srela, Zizi.” „Ma, daj”, reče on, ustajući polako kao da je imao svo vreme na svetu. „Mislio sam da smo prijatelji.” Prokletstvo, ovo je bila uvreda, pomisli ona, ne pokazujući svoja osećanja da ne bi stekao utisak koliko joj je bilo stalo. Naginjući lice ka njemu ona ljubazno reče, „Naravno da smo prijatelji, Zizi...” I u tom trenutku odjednom je znala šta je morala da učini. Bio je to zao plan, ali on će pokazati Mimi jednom za svagda pravu prirodu Zizijevog karaktera, pomisli ona, otvarajući svoju torbicu i 176

dorothy555&meteori

preturajući po njoj u potrazi za svojim omiljenim ružom, Pusi Pinkom. Prišla je ogledalu i zavodnički napućila usne; uhvatila je Zizijev pogled i upitno ga pogledala. Dovoljno sigurno, kao da je znala da hoće, odgovorio joj je namigivanjem. Samo to joj je bilo potrebno, ljutito pomisli ona, nanoseći veštim pokretima ruž. Ignorisao je celo leto, ali sada, daleko od Miminog budnog oka, praktično joj se nabacivao! Sirota Mimi! opet pomisli ona. Kao i većina žena, verovatno nije razumela koliko su muškarci umeli da budu nezahvalni, ali Džejni jeste. Celog svog života, odbijala je prednosti muškaraca koji su bili „zaljubljeni” u druge žene, koji su bili oženjeni, imali decu i ta surova istina je izgradila njene stavove o vezama - zar je uopšte bilo čudno što je bila cinična? Vidi samo šta se dogodilo nesrećnoj Peti, pomisli ona. Osmehnuvši se Ziziju, shvatila je da će se ista stvar dogoditi i Mimi; kao prijateljica, dugovala je Mimi istinu. Kada bi mogla da dokaže Mimi da je Zizi bio nedostojan, uštedela bi joj mnogo buduće patnje. Osim toga, nije morala da spava s njim, pomisli ona, osmatrajući njegovu vitku figuru i dopuštajući da joj pogled klizi niz njegove prepone uz koje se pripijao iznošeni džins. No, ako stvari odu tako daleko, činjenica da bi Zizi spavao s njenom najboljom prijateljicom mogla bi da probudi Mimi koja će ga tada šutunuti za sva vremena. Prišavši mu korak bliže, ona nonšalantno reče, „Uopšte te ne viđam, Zizi. Uživaš li u mom stanu?” „Stan je veoma lep...” „Kako mi samo nedostaje moj slatki stančić”, uzdahnu Džejni. „Toliko lepih uspomena me vezuje za njega...” Ovo je moralo da ga podstakne da je pozove, ali umesto toga, on uze njenu kesu i prateći je do vrata, reče, „U kom pravcu ideš? Mogu li da ti pozovem taksi?” Za momenat, bila je iznenađena lakoćom sa kojom je puštao da ode i pomisli da ga je nekim slučajem pogrešno procenila. Ali verovatno nikada više neće imati ovakvu priliku - Mimi je bila daleko, na putu za aerodrom a Selden na poslu - ugrizavši se za usnu, ona reče, „Nisam još odlučila. Kuda ćeš ti?” „Idem pešice kući. Volim da šetam Njujorkom.” „Stvarno?” iznenađeno reče ona. „Ja, takođe.” Uistinu, nije bilo ničeg što je mrzela više od toga, s obzirom da je prvih nekoliko godina u Njujorku provela u pešačenju jer nije imala ni za taksi a zazirala je od 177

dorothy555&meteori

metroa. Međutim, ako je morala da hoda s ciljem da ga zavede, učiniće to. „I ja idem u tom pravcu”, reče ona. „Možemo zajedno.” Krenuli su Medison avenijom. Bio je tako visok i zgodan, hvatajući njihov odraz u izlozima, bila je zapanjena njihovim savršenstvom. Kada bi bila sa Zizijem umesto sa Seldenom, pomisli ona, koliko bi njen život dobio na glamuroznosti, znajući da javnost ništa nije volela kao lep mladalački par. Bili bi svuda pozivani i najverovatnije bi postali deo mladog, međunarodnog džet-seta, odlazeći na žurke u zamak Eltona Džona u Engleskoj i na Valentinovu jahtu u južnoj Francuskoj... Onda se iznenada setila da on uopšte nije imao para, smejući se u sebi, pogođena činjenicom da su sva maštanja o njemu ipak bila samo to - maštanja. Kada bi bili zajedno, verovanto bi živeli u njenom stanu, skučeni u četrdeset kvadrata i izgledali kao dva miša u kutiji za cipele. Ona bi bila ta koja bi mu kupovala odeću i trošila svoj dragoceni novac na zlatne satove od 20 000 dolara, i mada bi bio njen, pomisli ona, odmeravajući ga krajičkom oka, postarala bi se da ne dobije priliku da ga vara... Iznenada je ponovo osetila uvređenost sopstvenim ponašanjem: Na kraju krajeva, morao bi da ima toliko poštovanja da se ponaša kao žena i da bude veran osobi koja ga izdržava... Kao i obično, razgovor među njima ponovo je zamro. Ako je imala nameru da ga strpa u krevet, očigledno je morala mnogo više da se potrudi. Usklađujući svoj korak sa njegovim, sakrastično ga upita, „Šta ti tačno radiš u Njujorku, Zizi? Mislim, osim što obilaziš klubove. Uostalom, ovde nema konja...” „Treba da počnem sa putovanjima za patrona”, odgovori on. A zatim, šaljivim glasom koji je sadržao seksualni nagoveštaj, upita, „Hoću li ti nedostajati?” Ovo je već bilo uvredljivo, pomisli Džejni; očigledno je bio jedan od onih muškaraca koji su voleli da misle kako se svakoj ženi vrzmaju po glavi. „O, da”, reče ona, klimajući glavom, poprimivši njegov ton. „Užasno ćeš mi nedostajati.” „Odlično”, reče on. „Onda ću se sigurno vratiti u Njujork.” Ha! pomisli ona. Da li je zaista bio tako glup i iskreno verovao kako je mislila da će se njoj vratiti u Njujork? Pobogu, skoro da se nisu ni poznavali. Na kraju krajeva, bilo je to jače od njega... „Pa, kad god da se vratiš, Zizi, znaj da ću te čekati”, reče ona. U njenom glasu bilo je neozbiljnosti ali njen pogled je nagoveštavao da je

178

dorothy555&meteori

znala da među njima ima nečeg - u svakom trenutku, bila je sigurna da će krenuti da joj se udvara... Umesto toga, on se namrštio i gledajući pravo ispred sebe kao da je video nešto interesantno u daljini, ubrzao korak. Nakon nekoliko trenutaka pauze, on upita, „Gde sada živiš?” „U hotelu”, reče ona, pokušavajući da eliminište razočarenje u svom glasu. „U Šezdeset trećoj ulici.” „Onda smo stigli”, učtivo reče on. „Pretpostavljam da se ovde rastajemo.” Podigla je glavu i shvatila da su stvarno stigli do njenog ugla; preko puta se nalazila poznata Roberto Kavali prodavnica, sa svojim lutkama u izlogu, obučenim u raskošne svilene i krznene haljine; do nje je bio kiosk sa štampom gde je kupovala svoje magazine. Na putu do kioska, ona mu viknu preko ramena, „Ne smeta ti? Hoću da kupim novine...” Ne sme ga pustiti da ode, pomisli ona; osim toga, način na koji je menjao svoje namere kao da je ukazivao na to da čezne da pobegne od nje. Naravno, morao bi da se ponaša tako; da se pravi kao da nije zainteresovan... Uostalom, ona je bila Mimina najbolja prijateljica. On je bio kao većina muškaraca, dakle: Pravio bi se da nije kriv; da je ono što se dogodilo bilo van njegove kontrole; dakle, bio mu je potreban samo izgovor. Pretvarajući se da traži magazin, pogled joj pade na Star, koji je visio zakačen za konopac. Na naslovnoj strani krupnim slovima je pisalo: „Supruga rok zvezde rasturila bend”, i to je bio još jedan nastavak Digerovog i Petinog debakla, koji je Star uzeo na zub i o njemu izveštava u nastavcima kao da je upitanju bila sapunska opera. Džejni je već pročitala priču, koja je pisala o tome kako je Peti otišla da obiđe Digera na turneji (istina) i budno ga pratila kao sova, ne dozvoljavajući mu da se druži sa ostalim članovima benda (verovatno netačno), i najednom se setila rešenja svoje situacije. Vrisnuvši od šoka, ona zgrabi magazin sa štanda. Na trenutak je osetila mali ubod krivice što koristi sestrinu nesreću za sopstvene ciljeve, ali potom se opravdala razmišljanjem kako je to bio jedini način da se lažov uhvati na delu. Njen potez postigao je željeni efekat i već sledećeg momenta, Zizi je bio pored nje, obujmivši joj ramena kao da pita šta nije u redu. Okrenula se i plačljivim glasom rekla, „Ovo je tako grozno... sramota me da pričam o tome...” „Hej. Misliš li to da platiš?” upita prodavač novina. „Ako je tako strašno, možda ne bi trebalo da čitaš”, reče Zizi, odvajajući je u stranu. 179

dorothy555&meteori

„O ne. Moram”, reče Džejni, gledajući u njega širom otvorenih očiju. „Reč je o mojoj sestri. Mojoj sirotoj, slatkoj sestri koja nikada nije učinila ništa loše...” Zizijevo lice bilo je puno brige; ne skidajući oči s nje dobacio je sitninu prodavcu. „Jesi li dobro? upita je, uzimajući njenu ruku i savijajući svoju glavu ka njenoj. Džejni odmahnu glavom. „Mislim da ću se onesvestiti. Stvarno bi trebalo da sednem...” „Odvešću te u tvoj hotel. Sigurno je ovde blizu...” „O ne. Ne mogu”, energično reče ona. „Vrlo je uštogljen i striktan... Svi bi se pitali šta nije u redu a onda bi pročitali ovo... I plus Selden i možda bi me zamolili da izađem...” „Zbog priče u novinama? Sumnjam”, reče on. „Kakav je uopšte ovo časopis?” Pokušavao je da je razuveri, pomisli Džejni, ali zaista, samo je bio glup. Zašto mu je toliko trebalo da se uključi u igru? Ščepavši ga za ruku da bi se smirila, ona reče, „Sve ću ti kasnije objasniti... Samo moram da odem negde da razmišljam...” „Verujem da postoji kafić negde uz ulicu”, reče on, tapšući je po ruci. „Treba mi neko mirno mesto... gde nema ljudi”, reče ona, stavljajući svoju slobodnu ruku na njegovu. Gledajući tužno u njega, Džejni zacvile: „Imaš li nešto protiv da odemo kod tebe? Odnosno, ako ne očekuješ nekoga...” Deset minuta kasnije, pratila je Zizija uz prljave i uske stepenice koje su vodile do njenog starog stana - mali jednosoban stan na trećem spratu prastare zgrade od braon cigle u Istočnoj šezdeset sedmoj ulici. Posmatrajući njegovu čvrstu zadnjicu, divila se tome kako kod muškaraca sjajno prolaze te oprobane metode ženske manipulacije, naročito, pomisli ona, na muškarcima kao što je bio Zizi, koji, po njenom mišljenju, nije bio nešto naročito inteligentan. Znala je da mnoge žene danas smatraju da nije potrebno koristiti ženske trikove, ali Džejni nije imala takve skrupule, posebno kada joj je razvoj te taktike omogućio neverovatno lako ostvarivanje sopstvenih ciljeva. Bez puno razmišljanja, Zizi je zaustavio taksi i smestio je unutra. Tokom kratke vožnje noge su im se dodirivale dok mu je objašnjavala šta se dogodilo Peti. Bio je razjaren; penjući se uz stepenice ispred nje, imao je pokrete čoveka u 180

dorothy555&meteori

misiji. A onda, na odmorištu kod drugog sprata, odjednom se okrenuo tako da umalo nije udarila u njega. Njegovo zgodno lice bilo je iskrivljeno od bola, kao da je napor u procesu razmišljanja bio preveliki za njega. „Ali kako znaš?” upita on. „Kako znam šta?” reče Džejni. „Da je on kriv. Kako znaš da Diger ne govori istinu? Možda ta devojka laže...” O Bože, pomisli Džejni. Nadala se da je neće celo popodne trućati o Peti i Digeru; ako bude tako onda će ga stvarno teško odvući u krevet. „Pa, Peti mu svakako veruje”, reče ona, prošavši mimo njega u nadi da će je pratiti - osećala je da mora da ga pokrene, mogli bi previše da se zadrže pričajući na stepeništu - „ipak, zaljubljena je u njega” „Ali možda je to nešto među njima”, reče on, mršteći se. „Lična stvar, između dvoje ljudi...” Okrenula se i ljutito ga pogledala. Da nije aludirao na njegovu vezu sa Mimi? I bacajući mu uvredeni pogled, kao da je taj komentar lično vreda, ona reče, „Ali to je samo problem. Ništa lično. Ako devojka ne laže... Dobro, niko ne može da zna istinu dok se ne rodi beba.” Okrećući glavu u stranu, ona dobaci, „Jadna Peti. Oduvek je želela samo da zatrudni i rodi Digerovo dete...” „Naravno, živa istina”, zamišljeno reče on, kao da razmišlja o nekom drugom. „Za ženu je rođenje deteta nešto najlepše...” Fuj! pomisli Džejni - nije bilo odbojnije stvari od muškarca ubeđenog da je ženi jedini cilj u životu rađanje dece, no ipak reče”, Da. Nešto najlepše...” Stigli su do vrata stana i okrenuvši ključ u bravi, gurnuo je vrata i pokazao joj da uđe. Na trenutak se uplašila shvativši koliko je ovo mesto u stvari bilo malo i sumorno. U jednom trenutku nije mogla da veruje da je tako dugo tu živela. Optimistički gledano, bio je to početnički stan za mladu osobu koja je provodila neverovatno malo vremena kod kuće i koja finansijski nije bila preterano uspešna. Dnevna soba bila je zapravo uzan hodnik sa prozorom na drugom kraju koji je gledao na Šezdeset sedmu ulicu; ceo stan bio je jedna velika prostorija podeljena na dve sobe sa užasnom kuhinjom i minijaturnim kupatilom koji je umesto kade imao plastičnu tuš kabinu. Niski kamin nalazio se u dnevnoj sobi ali nije bio u funkciji dok je njegov okvir bio napravljen od iverice da plastičnom imitacijom pločica zalepljenih za drvo - delo prethodnog stanara. Džejni je stalno 181

dorothy555&meteori

planirala da ga zameni mermernim okvirom, ali nikada nije imala dovoljno novca da to ostvari i sada kada je stan izdala, to kao da više nije imalo smisla. „Je l' sada bolje? Pošto si u svom starom domu?” upita Zizi, skidajući bundu sa njenih ramena. „Ah, da. Mnogo bolje”, reče Džejni. „Skuvaću ti čaj.” „Radnije bih vodku”, reče Džejni. „Malo vodke sa ledom biće dovoljno. I kriška limuna, ako imaš?” Radoznalo je pogledao ali nije rekao ni reč; skidajući svoj kaput i kačeći ga u plakar, otišao je u kuhinju. Džejni je pomerila novine sa kauča i sela, prekrstivši noge. Kauč je bio jedini normalan deo nameštaja. Nekada je pripadao Haroldu Vejnu samo je sada na njemu bio skup crveni somotski prekivač. Džejni nije mogla da podnese nered i stan je držala čisto, ali pogledavši sada oko sebe, shvatila je da je njim vladao onaj karakteristični momački nered prljave gomilice na sve strane bile su tipične odlike mladog čoveka koji ne voli da čisti i odbija da sklanja stvari. Pepeljara puna opušaka stajala je na televizoru, nered nakon dugih noći provedenih sa prijateljima; u ćošku su stajale tri blatnjave gumene jahačke čizme; jakna i košulja bili su prebačeni preko stolice; pored prozora bio je kartaroški sto na rasklapanje na kom je stajala šolja prljava od kafe. Provirivši u spavaću sobu, Džejni je videla da je krevet bio u totalnom haosu: jastuci bez jastučnica ležali su na podu dok je orman bio pretrpan garderobom. Pitala se kako je Mimi uopšte mogla da dolazi ovamo i naježila se pri pomisli da je ovo mogao da bude njen život... Ipak, on je bio užasno privlačan, pomisli ona, gledajući ga kako se kreće po minijaturnoj kuhinji. Nosio je crnu rolku od kašmira, pripijenu uz telo tako da je naglašavala liniju njegovih grudi, verovano dizajnirana - Prada ili Dolče & Gabana - kada si mlad i lep kao Zizi, pomisli Džejni, crnu rolku i farmerke možeš da nosiš svuda. „Nema limuna”, doviknu on iz kuhinje. „Nisam ni mislila da će biti”, odgovori Džejni. Ušao je u dnevnu sobu, noseći visoku čašu sa ledom i vodkom. Dok je uzimala čašu, Džejni je primetila njegove ruke. Bile su velike i glatke - manekenske ruke, bez kvrgavih zglobova koji često prate vitke ruke - i iznenada se zapitala kako bi te ruke izgledale na njenim grudima.

182

dorothy555&meteori

Seo je na kauč pored nje i posmatrao kako pije svoje piće. „Osećaš se bolje, zar ne?” upita on. Glas mu je bio dovoljno blag, ali ispod toga Džejni je osetila njegovu želju da je se reši i zapitala se zašto. „Malo”, reče ona, pijuckajući piće i gledajući u njega; njegov uzvraćeni pogled bio je pomalo zbunjen, kao da nije mogao tačno da shvati kako se ona obrela na njegovom kauču. „Izvini za momenat?” reče ona, ustajući i odlazeći u kupatilo. Proverila je svoj izgled u ogledalu i pogledala oko sebe. Lavabo verovatno nije čišćen mesecima - slavina je bila uflekana braon sapunicom a lavabo osušenom pastom za zube; sprej sa penom za brijanje bez poklopca stajao je na staklenoj stalaži pored četkice za zube sa čekinjama iskrivljenim do drške dok je četka za kosu bila puna plavih dlaka i paperja. Podigla je četku, razmišljajući o vrsti muškaraca koju su imali malo poštovanja prema čistoći i tako malo svesti o tome, ali Zizi je bio tip muškarca na koje nije bila navikla. Tada je bila mlada i siromašnija, priseti se ona, primetivši ubudali peškir prebačen preko vrata tuš kabine, mnogo prirodnije - njim je još uvek dominirao sirovi muškarac. Većina tipova sa kojima je bila, bili su doterani i čisti, kao posebna vrsta civilizovanih pasa. Što su bili bogatiji, bivali su sve čistiji; dokaz o neurednosti ili osobenosti odmah je uklanjan (od strane domaćica) i njihov stil vođenja ljubavi bio je uredan i usmeren ka cilju. Vraćaući četku na staklenu policu, zamislila je kako bi to izgledalo sa Zizijem - sirovo, slobodno i energično dok bi mu ruke i usta bile svuda po njoj. Znala je da je bio dovoljno perverzan da svoj jezik gurne duboko u nju, zatim joj raširi guzove i oliže joj čmar... Začu se tiho kucanje na vratima. „Je li sve u redu?” upita Zizi. Gledajući oko sebe u panici, ugledala je Maksim magazin na podu pored toalet šolje i, sagnuvši se da ga uzme, doviknu mu, „Odmah izlazim.” Bio je decembarski broj, onaj sa njom na naslovnoj strani i ugledavši svoju fotografiju sa suženim, izazivačkim očima i kukovima izbačenim prema kameri (struk, kukovi i butine bile su premazane sjajem dok je torzo za nijansu bio izdužen), odjednom je došla na ideju. Pružiće mu najveće uzbuđenje u živom; učiniće da njegov zamišljeni predmet želje postane stvaran. Ta moć ju je bukvalno opila. Dok je brzopleto skidala bluzu i suknju, setila se da su postojali muškarci pred kojima je već izvodila ovu tačku, u ovom istom kupatilu i stanu, i koliko je samo uživala u tome. Svukla je hulahopke, razmišljajući da je prošlo poprilično dugo od kada je sebe seksualno zadovoljila - poslednji put pre nekoliko meseci, u proleće, kada je malo više popila („opustila se” je 183

dorothy555&meteori

bolji izraz za to), i skinula se ispred kamina u kući restauratora; naterala ga je da joj liže picu od pozadi. Ipak, nije imala mnogo seksa one vrste u kojoj je zamišljala da bi zaista uživala i bledi poljupci i milovanja većine muškaraca obično su je ostavljali hladnom. Iskusila je čudnu vezu između svog tela i svog mozga i uglavnom nije osećala ništa - ali nedostatak tih osećanja je nadoknađivala osećajem moći koji je ispunjavao dok je potpirivala seksualnu strast istih tih muškaraca. Osećala je kako može da ih kontroliše seksom dok je nju palila isljučivo moć. Volela je da vidi kako muškarac pod njenim dodirom gubi kontrolu nad sobom; nekada je to bilo prosto neodoljivo, zamišljala je kako se naginje napred, stavlja ruke oko njegovog vrata i davi ga prepoznajući šok u njegovim očima; bilo je momenata dok im je pušila kada se zadovoljno pitala da li muškarci imaju predstavu o tome kako bi lako mogla da zgrabi nož i odseče im ga. A bilo je trenutaka kada se povremeno pitala da li će ona ikada izgubiti kontrolu... ali nije. Nikada. Začula je telefon u kuhinji i Zizijevo oštro, pomalo akcentovano, „Alo?” Proveravajući još jednom svoj izgled u ogledalu, pitala se da li je to možda bila Mimi. Ali to nije bilo važno. Čak i kada bi joj Zizi rekao da je ona s njim u stanu, oboje su imali savršeno logično objašnjenje, uostalom, ovo je tehnički još uvek bio njen stan; nije bilo ničeg čudnog u tome što ga je povremeno posećivala. Naravno, ne bi Mimi odmah ispričala o Zizijevoj indiskreciji - sačekala bi pravi trenutak, kada Mimi već bude nervozna zbog njega, tada bi sipala kap u prepunoj čaši i ubrzala njihov raskid. Ili, pomisli ona, švrljajući rukama po svojim grudima i stomaku, ne bi morala uopšte da joj kaže. Njen mali trenutak sa Zizijem mogao bi da bude nešto što će želeti da ponovi i zato će morati da ostane tajna. „Da. Nema problema. Vidimo se za pola sata”, začu Zizija kako govori i pogledavši se još jednom u ogledalo, srećna što je tog dana obukla dobar donji veš - beli, čipkasti polugrudnjak i odgovarajuće uske gaćice; na nogama je imala visoke sandale boje lavande, pošto se sada smatralo visokom modom nositi sandale zimi, što je slalo poruku da si dovoljno bogat da ne moraš da pešačiš. Ogrlica joj je svetlucala oko vrata čarobnim sjajem i na trenutak, ona pomisli na Seldena. Ali ne, jednostavno sada neće misliti na Seldena... Čula je kako Zizi prekida vezu i onda, impozatno otvarajući vrata od kupatila stala sa jednom rukom na kuku i drugom na dovratku. Istim

184

dorothy555&meteori

pohotnim glasom koji je koristila u reklami Viktorija Sikret, ona zacvrkuta, „Mislim da ti nikuda ne ideš.” Stajao je u kuhinji, puneći čašu vodom sa česme i njegov šok je bio toliki da umalo nije ispustio čašu u sudoperu. U počeku, njegov pogled bio je zbunjen i Džejni je očekivala da će se sledećeg trenutka pretvoriti u poznati predznak želje. Ali umesto toga on ustuknu korak i, spuštajući nesigurno čašu na ivicu sudopere, sa užasom reče, „Šta to radiš?” „Šta misliš šta radim?” dražila ga je, koračajući prema njemu. U sekundi, oboje su bili zarobljeni u maloj kuhinji tako da je morao da se nasloni na zid; obavila je ruku oko njegovog vrata i privukla ga sebi, zahtevajući poljubac. Usne su mu bile krute i nedostupne, ali to je verovatno bilo od iznenađenja što je vidi skoro golu i tako poželjnu. Držeći leđa uspravno, savila je kolena i klizeći rukama po njegovim grudima kao da graciozno tone do pozicije čučnja - gledajući ga u lice, ugledala je izraz koji još uvek nije promenio izgled mešavine neverice i šoka a predviđala je kako će mu se lice promeniti kada mu rukama bude obuhvatila penis. Otvorila je gornje dugme njegovih farmerki, i na sekund, prsti su joj lebdeli nad rajsfešlusom kao u onom fantastičnom iščekivanju pred ispadanje prvog mlečnog zuba. U tom trenutku otvorio je usta i žestoko zastenjao. Možda je hteo da kaže „ne”, ali zvuk je bio mnogo grleniji od toga bio je to urlik životinje koja brani svoju teritoriju. Sagnuvši se niže nekako je uspeo da je uhvati ispod pazuha i baci je na leđa; osetila je bol u zadnjici i okrenula se na stranu, ali pre nego što je uspela da ustane, obrušio se na nju kao padobranac, podigao je u naurčje i požurio ka kauču. Shvatajući da ga je razjarila ugušena želja, omotala je ruke oko njegovog vrata jer je pokušao da je baci na kauč, pojačala je stisak tako da nije imao drugog izbora osim da padne preko nje. Zarobljena u čvrstom zagrljaju, omotala je jednu nogu oko njega i počela da mu gricka vrat dok se on koprcao da je se oslobodi. Konačno, zgrabio je za ruke i pričvrstio ih iznad njene glave dok je sedeći na njoj viknuo, „Šta to do đavola radiš?” Oboje su dahtali. Džejni nije mogla da govori - bila je dotučena fizičkim osećanjem koje je osećala prema njemu. Divlje i sočno; već je osećala meku, glatku površinu njegove kože. Njena, obično potiskivana seksualna želja sada je bila probuđena - jaka i sveža kao kod napaljene tinejdžerke. Vrpoljeći se pod njim, mislila je samo na njegov poljubac. Želela je da je uzme, odmah, sad, bez obzira na posledice... 185

dorothy555&meteori

Ispitivao je na kratko njeno lice, a zatim, sa gađenjem pustio njene ruke i ustao. „Je li to... ono što radiš muškarcima?” gorko reče on, mašući rukama. Gornja usna mu je bila izvijena od besa, otkrivajući čvrste bele zube sa oštrim sekutićima. Džejni ga pogleda, poželevši da nije prekinuo ovaj trenutak strasti, mada zadovoljna što je izazvala ovakvu reakciju. Sednuvši ona ispruži ruku, „Dođi, dragi”, reče. Zizi odmahnu glavom i ude u kupatilo; vratio se noseći njenu odeću . „Oblači se”, zareža on. Nasmejala se i legla na leđa. Znala je da izgleda predivno ležeći na kauču u svom oskudnom donjem vešu; pružajući, mu vizuelno zadovoljstvo kao da je to bio jedan od njenih izvora samopouzdanja, i dalje je bila sigurna da će ga navesti na seks sa njom. „A šta ako me mrzi?” upita ona, prstom opušteno praveći krug u vazduhu. „Uostalom, ovo je moj stan. Pretpostavljam da u njemu mogu da radim šta hoću...” „Oblači se!” viknu on, bacajući odeću na nju. Poniženje što joj je fijuknuo odeću kao hladan šamar, šokirao je njena očekivanja. Zgrabila je suknju i bacila je na njega, ali je promašila i ona je slabašno pala na pod pored njegovih nogu. Bila je spremna da prihvati sve što je do sada mogao da joj ponudi, u ime opasnog seksa, ali ovo je bila uvreda. „Kako se usuđuješ?” prasnu ona, skačući na noge. Poletela je ka njemu, vođena iznenadnom, divljom emocijom, žudeći da ga udari, da ga opauči preko lica. Koraknuo je u stranu, zgrabio je za ruku i uvrnuo je iza leđa a potom je gurnuo od sebe. Zateturala se napred, pridržavajući se za okvir kamina, gde je, primeti ona, stajala fotografija egzotične, tamnokose žene, verovatno njegove majke. „Jebote, šta je tvoj problem?” viknu ona, brišući usta. „Šta je tvoj problem?” besno upita on, kao da je on bio uvređena strana. „Kako drugačije da ti pokažem da ne želim sa tobom da spavam?” Bila je toliko iznenađena njegovim odgovorom da ga s početka nije ni registrovala. Njegov nedostatak interesovanja nije bio moguć, pomisli ona, osim ako je bio gej. „Ne budi smešan”, zajedljivo reče ona, pronalažeći novu emotivnu poštapalicu. „Svi žele da spavaju sa mnom.” Na trenutak je sažaljivo pogledao, kao da je nimalo nije smatrao seksi; ispod njegovog pogleda, osetila je kako joj se topi samopouzdanje. „Da”, tiho reče on. „U tome i jeste problem.” Sagnuo se i dohvatio njenu suknju; u tom trenutku u njoj je odjednom narastao strah. Nije bila sigurna šta je mislio, ali njegove reči

186

dorothy555&meteori

imale su efekat isisavanja krvi iz njenog lica. „Hteo si da spavaš sa mnom... prošlog leta”, promuca ona. „Nisam”, odmahnu on glavom dodajući joj suknju. „Molim te”, nastavi on. „Obuci se. Samo će ti biti još neprijatnije...” Suknja je između njih visila kao zastava; bio je to simbol njenog neuspeha i nije mogla s tim da se suoči. Smatrala ga je neverovatno arogantnim. Mrzela ga je i želela u isto vreme. Osećala je da mora da pobedi, osećala je potrebu da izađe iz svega bar s nečim, bilo čim, bez obzira na cenu. „Jesi, hteo si da spavaš sa mnom. Zašto to ne priznaš?” siktala je. Na sekund je pogledao u nju sa strahom, odmeravajući njen bes i količinu ludila. Ne skidajući pogled s nje, spustio je suknju na kauč. „Ako ne želiš da se obučeš, neću da te teram”, reče on. „Ali izlazim napolje. Imam sastanak na koji moram da stignem.” „Sa Mimi?” brecnu se ona. „Sa Haroldom Vejnom”, reče on. „Treba da razgovaramo o nekim konjima.” „Konjima!” vrisnu ona, a potom se okrutno nasmeja. „Dakle to je. Više voliš konje od žena...” „Ponekad”, reče on, odmeravajući je od glave do pete. Zatim prođe pored nje i nestade u spavaćoj sobi. Jedan mali racionalni delić mozga govorio joj je da sakupi ostatke ponosa koji su preostali, obuče se i ode. Međutim, morala je da dostigne tu iracionalnu emotivnu tačku gde je jedino preostalo mesto išlo na dole; obrukaće sebe, žrtvovaće svoj ženski ponos i samopoštovanje u ime sulude ideje da će ga nekako naterati da je voli. Godinama unazad, kada je imala dvadeset i nešto, izašla je sa bogatim mladićem koji je pobegao bez objašnjenja kada je natrčao na svoje roditelje u restoranu. Kada je, par dana kasnije, opazila njegov džip, parkiran ispred restorana Konšens Point, raskošnog kluba na Hemptonima, u nastupu besa napunila ga je blatom. Nazvao je lujkom, naravno, ali htela je samo da mu pojasni njegovo ponašanje. Čula je priče da je saznao za neke gadosti iz njene prošlosti i to neznanje je nju izludelo, nateravši je da ga kasnije... I sada, posmatrajući Zizija u minijaturnoj spavaćoj sobi, osetila je isti bes. Kako se usuđivao da ode nekažnjeno? Zakoračila je u spavaću sobu, prilazeći mu s leda - skinuo je majicu i njegova gola, široka, mišićava leda bila su tu, pred njom. „Hoću da znam zašto!” viknu ona. Okrenuo se, uzeo sa kreveta košulju na kopčanje i počeo da je oblači. 187

dorothy555&meteori

„Ne budi smešna”, reče on. Ona ga udari po ruci. „Zašto si izabrao Mimi a ne mene?” „Nisam birao”, ravnodušno reče on, gurnuvši je u prolazu. Džejni pođe za njim u dnevnu sobu. „Kaži mi!” viknu ona. „Neću otići dok mi ne kažeš.” „Nema tu šta da se kaže”, reče on, sa tipičnom izfrustriranom muškom tvrdoglavošću koja je izluđivala žene. Prišao je plakaru i izvadio kravatu, zatim otišao u kupatilo da je veže pred ogledalom. „Šta to ona ima a ja nemam?” vrisnu Džejni, udarajući ga rukama. Dostigao je tačku kada ga više nije zanimala. Otišla je predaleko, ali ove stvari su mu se stalno dešavale sa ženama. Sada je već bila slomljena, jecala je sklupčana u uglu kupatila. Okrećući svoje vlažno otečeno lice ka njemu ona ga upita, „Zašto, zašto, zašto?” - za njega je bila prljava vlažna prostirka bačena na pod. Preskočio je preko nje i uzeo sportsku jaknu iz plakara. Obukao je jaknu a onda preko toga navukao dugački kaput od tvida. Podigao je svoje rukavice sa okvira kamina i kada se okrenuo, stajala je ispred ulaznih vrata raširenih ruku i nogu, blokirajući mu put. „Ne dam ti da izađeš dok mi ne kažeš zašto!” vrisnu ona histerično. Teško je uzdahnuo. Zašto su žene uvek pravile ove scene? Nije hteo da bude neljubazan, ali kada je tretirao kao ljudsko biće ona je to shvatila kao znak njegove naklonosti. Bio je donekle zainteresovan za nju na početku leta - na jedan minut, zato što je pravila takvu predstavu od sebe da je bilo nemoguće ne gledati i ne čuditi se. Međutim, saznao je za njenu reputaciju i nije hteo takvu ženu pored sebe. Smirenim glasom, on reče, „Zamoliću te da se pomeriš sa vrata.” „A ja ću tebe zamoliti da mi kažeš zašto”, prkosno reče ona, počinjući iz početka. Ščepao je za ruke i odvojio je od vrata. Pokušala je da ga uhvati tako da je morao da je gurne u stranu. Napravila je par nesigurnih koraka da bi postigla ravnotežu i on je iskoristio taj trenutak da otvori vrata, izađe u hodnik i zalupi za sobom. Za momenat je stao, uzdahuno duboko i provukao ruke kroz kosu. Zatim je krenuo niz stepenice. Nije mogla da ga prati, pomisli on, obučena samo u grudnjak i gaćice - valjda nije bila toliko luda. Sledeći put kada se budu sreli, verovatno će ga ignorisati postiđena svojim ponašanjem; nikome nikada neće ispričati o incidentu a pretpostavljao je ni ona - bio je previše sraman i samo bi od nje napravio budalu a 188

dorothy555&meteori

posebno bi narušilo njenu trenutnu reputaciju kada bi je predstavio kao neuspešnu zavodnicu. I tako, pošto će cela stvar biti zaboravljena i o njoj se više neće pričati, bio je bezbedan, pomisli on. Utom je začuo kako neko klapara niz stepenice za njim. Okrenuo se, zapanjen brzinom njenog oblačenja i pogledavši u nju osetio mučninu. Kosa joj je bila raščupana a bluza raskopčana; lice joj je bilo groteskno otečeno a oči crvene od besa. Ovo je bila prava Džejni Vilkoks, pomisli on - vrišteća svađalica čija je prava unutrašnja priroda izbrisala spoljnu lepotu. Prvi instikt mu je govorio da beži - ali potom ga je obuzeo bes. On nije bio pastuv kog je mogla da natera da joj pruži seks na zahtev, niti je bio obavezan da pruža seksualne usluge mnoštvu žena koje su „padale” na njegove čari zato što je bio lep. „Hoćeš da ti kažem zašto neću da spavam sa tobom?” viknu on. Činjenica da je konačno naumio da joj kaže skoro ju je zapanjila i ona zastade tri stepenice iznad njega. „Zašto?” upita ona, stavljajući ruke na kukove. „Zato što si kurva”, procedi on. „A ja ne spavam sa kurvama.” Zamahnula je rukom da ga ošamari, ali se on hitno okrenuo i strčao niz stepenice dok se ona saplitala za njim. „Budalo! vrisnu ona. „Odlična šala... Svi znaju da je Mimi najveća kurva u gradu... Sa Džordžom Pekstonom je samo zbog para...” Stigavši konačno do ulaznih vrata, Zizi ih otvori i istrča napolje. Bacio je pogled levo pa desno u potrazi za taksijem i sledećeg trenutka već je bila iza njega. „Nemoj da misliš da ćeš se izvući tek tako”, zašišta ona. „Reći ću Mimi da si mi se udvarao... Pitam se kako ćeš se osećati kada potrošiš bonove za hranu. Ti si jedina prava kurva u ovoj situaciji...” Navlačeći rukavice, on hladno reče, „Nisam te mrzeo do ove opaske.” I kada je napravio korak unazad začu ženski glas, „Džejni? Džejni Vilkoks?” Nije skidala pogled sa njegovog lica, ali se već sledećeg trenuka potpuno transformisala. Lice joj se smekšalo i jednom rukom je smirila kosu dok je drugom skupila bundu. Uz manijački osmeh, okrenula se i rekla, „Da?” Zizijev jedini utisak o ženi koja im je priša bio je da je to ona vrsta prosečne plavuše kakve je stalno viđao na ulicama gornjeg Ist Sajda; mogla je da bude bilo ko, zaista. Žena je gledala u Džejni sa izrazom ljubopitljivog iznenađenja koje je preraslo u zbunjenost pri saznanju da je Džejni nije prepozunala. „Dodo. Dodo Blanšet...?” 189

dorothy555&meteori

„O, Bože, Dodo”, reče Džejni. „Da li nešto prekidam?” upita Dodo, gledajući čas u Džejni čas u Zizija sa ulagivačkim osmehom. „Moram da idem”, oštro reče Zizi. Ugledavši priliku za bežanje, okrenuo se i brzim korakom krenuo niz ulicu. Obe žene su ćutke ispratile njegov odlazak. Posedovao je neopisivu eleganciju koja je činila da izgleda kao da je previše dobar za njenu staru ulicu od oronule braon cigle i razmišljajući tako o njemu Džejni ponovo htede da zaplače. Nije mogla da shvati šta se dogodilo ili zašto - sve što je znala je da je imala grozan osećaj gubitka, kao da joj je neko grubo otkinuo deo tela. „Kakav bedak”, reče Dodo, kao da je Zizi bukvalno bio nešto ukusno za jelo. „Presladak je. Da ne znam bolje, pomislila bih da ste vas dvoje upravo imali ljubavnu svađu!” Dodo je bila jedna od onih preterano radoznalih žena koje su uvek pokušavale da dobiju informaciju, pomisli Džejni. Obrve su joj bile iščupane i svedene na tanku liniju koja je pratila njene oči kao niz mrava; njena izblajhana kosa bila je iskrzana na krajevima. Ali za momenat, Džejni je bila u iskušenju da ispriča Dodo svoju tužnu priču. Imala je osećaj da bi Dodo bila saosećajna - dok ne otrči kući i ipriča celom Spleč Verneru o ženi Seldena Rouza. Okrenuvši se, Džejni je shvatila da, dok je ona čeznula da priča o tome, nije bilo nikoga kome bi to zaista mogla da kaže. Nije imala najbolju prijateljicu, nikog kome je mogla da veruje. „Ko, Zizi?” reče ona, glasom koji je bio previše nesiguran i previše visok. „On je moj stanar. Upravo sam pokupila ček za kiriju.” Dodo kao da je razočarala ova informacija ali niije navaljivala. „Uostalom”, reče ona, „odlučili smo da u martu idemo na splavarenje Velikim Kanjonom i nadamo se da ćete ti i Selden moći da pođete.” Džejni je naterala sebe na još nekoliko minuta besciljnog ćaskanja sa Dodo, koja je bila krenula kod pedikira i kada je konačno uspela da je se oslobodi, počeo je da pada sneg. Najednom je postala svesna svojih nogu, koje su se smrzavale, i apsurdnosti nošenja sandala zimi... Znala je da bi trebalo da pronađe taksi ali je bila previše zbunjena... morala je da se sabere pre nego što stigne kući, iako ni sama nije znala kako. Konačno, sklonila se u obližnji dovratak od crnog mermera i izvadila svoj mobilni telefon. Užasan osećaj krivice naterao je da pozove Mimi, samo da joj čuje glas - ako se Mimi bude ponašala normalno (a zašto ne bi), biće kao da se ceo incident sa Zizijem nikada nije ni desio. Ali jeste, 190

dorothy555&meteori

desio se i stalno joj se vrteo po glavi - način na koji je bacio na pod i nazvao je kurvom - zgrčila se od stida koji je osećala snažno kao fizički bol. Povredio je - okrutno i namerno, pomisli ona - bio je nasilan i grub. Na trenutak je oklevala - da li da kaže Mimi? - a potom je stid prerastao u bes i ona okrenu njen broj. Učinilo joj se da je rezidencija Pekston bila u stanju konfuzije ali Mirni je preduhitrila, „Halo?” Upravo se bila vratila sa aerodroma gde je pokupila dečake koji su sa sobom doneli svog psa koji se ispiškio na tepih. „Klinci stalno pričaju o tebi, dušo”, reče ona. „Džek zapitkuje kada će te ponovo videti... Doći ćeš da ih obideš, zar ne?” „Da, naravno”, reče Džejni, naslanjajući se na zid. Prešla je rukom preko očiju; pomislila je da će se možda razboleti. Poželela je da je u Miminoj toploj, elegantnoj kući, koja je bila udobnija od one na Istočnim Hemptonima, da pijucka toplu čokoladu i igra se sa dečacima... „Šta je Selden rekao za ogrlicu? upita Mimi i potom viknu na psa: „Sadi, idi u svoju sobu! Džek, molim te odvedi Sadija gore...” „Još je nije video.” „Oh?” zbunjeno reče Mimi, „Šta si uradila?” „Otišla sam u šoping. U Barberi...” i izgovorivši to shvatila da je zaboravila čizme kod Zizija. To će biti dobar izgovor da ga ponovo poseti, da izravna račune s njim. Razmišljajući o tome, shvatila je da među njima postoji nešto mračno i nedorečeno. Moraće da ga kazni. On će morati da plati što je odbio, moraće da oseti žaoku njenog besa... „Je li sve u redu?” upita Mimi. „Čudno zvučiš...” „Pa...”, poče Džejni. Izašla je iz dovratka i krenula trotoarom. Ponovo je bila na Medison aveniji. Prošla je pored izloga Prada. Zastala je da osmotri ljupku haljinu. Mimino pitanje bio je odličan uvod međutim, odjednom je shvatila da nije imala hrabrosti da ispriča Mimi celu ogavnu priču. „Nešto se desilo? Sa Seldenom?” uzrujano upita Mimi. „Ne, Selden je dobro”, reče Džejni. „Samo...” Nije znala odakle da počne. Zizi je sada znao njenu tajnu - hoće li je podeliti sa Mimi? uporno se pitala. Koliko često se uopšte njih dvoje viđaju, zapita se ona, mozgajući da li je postojao neki način da spreči njihov sledeći sastanak... „Da nije Peti?” „Jeste”, reče Džejni, sa olakšanjem. Iznenada je videla rešenje svog problema. „Peti i Diger se vraćaju sledeće nedelje... Upravo sam pričala s 191

dorothy555&meteori

njom i nije baš najbolje. Mislim da će ona morati na neko vreme da odsedne u mom stanu.” „Ah. Shvatam.” Mimin glas naglo je zahladneo. „Žao mi je, ali ne mogu ništa da učinim”, odlučno reče Džejni dok joj je raslo samopozudanje. „Toliko je propatila...” „Stan je tvoj, Džejni”, reče Mimi. „Očigledno ti treba i Zizi će morati da pronađe drugi smeštaj. Mada je teško naći novi stan nedelju dana pred Božić...” „Možda bi mogao da ode na Hemptone u tvoju gostinsku kuću”, reče Džejni, pitajući se kako se toga nije ranije setila. To će biti prilično nezgodno za Zizija i kada mu Mimi bude rekla da se iseli, znaće i zašto i osetiće njenu moć nad njim... „Ne brini za to, dušo. Smislićemo nešto.” Mimi je odjednom opet bila topla, i za momenat, Džejni oseti krivicu. Ali onda opet pomisli, Zašto bi? Mimi je bila bogata... ako je toliko očajno htela da se tuca s njim, mogla je da ga smesti u hotel - ako uspe da pronađe slobodnu sobu preko Božičnih praznika. I osećajući se mnogo bolje, Džejni reče, „Samo sam htela da te obavestim. Zdravo, dušo. Poljubi dečake umesto mene.” Zatvorila je telefon, trijumfalno razmišljajući o tome kako je njen plan bio mudar. Sa Džordžovim klincima u kući, Mimi i Zizi verovatno uopšte neće moći da se vide, uostalom Zizi će morati da se iseli dok Džordž i Mimi na Božić putuju u Aspen na dve nedelje. Bila je bezbedna, pomisli ona: Praviće se da se ništa nije ni desilo, isto kao što se pravila da se toliko stvari u njenom živom nisu dogodile i sve će biti kao pre. Zatim je uhvatila svoj odraz u izlogu: Izgledala je kao strašilo. Kosa, vlažna od snega, bila je slepljena uz glavu; koža joj je bila otečena i zbrčkana. Nije smela ovakva pred Seldena - uvek je detaljno studirao njen izgled i odmah bi nanjušio da se nešto dogodilo - što nije bilo daleko od istine. Verovatno je već bio kod kuće, pitajući se gde je ona... Ušla je u fensi kafić. Bilo je to jedno od onih mesta gde su gostima naplaćivali čizburger 10 dolara ali toalet je bio čist. Očešljala je kosu i skupila je u pundu pričvrstivši je šnalama koje je nosila u torbici za hitne slučajeve, kao što je bio ovaj, zatim se pozabavila licem. Dok je utapkavala puder u kožu, oči joj padoše na ogrlicu. Uzdahnula je, setivši se da je planirala Seldenu da izvede istu onu zavodničku tačku - naravno, Selden je sigurno neće odbiti.

192

dorothy555&meteori

10 Spleč Vernerova velika, crna, savremena zgrada od mermernih ploča, neformalno je čučala na severnom uglu kružnog toka Kolumbus. Pet godina ranije, Viktor Matrik je došao na briljantnu ideju da ujedini sve Spleč Vernerove kompanije pod jedan krov, s ciljem da omogući zajedničku saradnju i dok je zgrada, pre dve godine, završena na vreme, uređivanje okolnog prostora nikada nije ni započeto. Spoljašnji prostor je još uvek bio pod skelama - da bi se ušlo u zgradu moralo je da se prođe kroz pravi lavirint od drvenih zidova - utvrđenje je iz daljine izgledalo kao da izvire iz drvenog ćumeza. Zgrada je imala četrdeset pet spratova, osam liftova i bife na trećem spratu za stalno zaposlene. Na četrdeset drugom spratu bila je direktorska soba za ručavanje dok je na poslednjem spratu, gde se nalazila kancelarija Viktora Matrika sa spavaćom sobom i kupatilom sa đakuzijem, bila je direktorsko-direktorska soba za ručavanje, sa privatnom kuhinjom i ličnim kuvarom, gde je Viktor Matrik u tri navrata animirao predsednika Sjedinjenih Država. Kancelarija Seldena Rouza bila je na četrdesetom spram i gledala je na Central Park i strogi centar grada - sa njegovorg prozora mogao je da se vidi Empajer Stejt Bilding a po vedrom danu i Svetski tržni centar. Njegova kancelarija imala je sto osamdeset kvadratnih metara - više od većine njujorških stanova - i sadržala je stari teški sto od mahagonija koji je pre dvadeset godina bio izuzetno skup. Selden je tada bio na početku karijere i njegov dragoceni sto bio mu je verni pratilac s jednog posla na drugi dok je napredovao ka sve boljim pozicijama. Kancelarija je imala dvoja vrata: Jedna su vodila u kancelariju njegove sekretarice a druga, „tajna” vrata koja su uvek bila zaključana izlazila su direktno u hodnik, u slučaju da je morao neprimećeno da pobegne. Selden Rouz je bio ponosan na svoj mukotrpni rad, ali tog dana u pet sati stajao je pored glavnog prozora i gledao u sneg koji je počeo da pada na Central Park. Uporno se tapšao po glavi kao da je želeo da se uveri da mu je sva kosa na mestu. Misli su mu bile daleko od posla, što je bilo vrlo iznenađujuće. Razmišljao je o svojoj ženi. Upravo su ga zvali iz Ameriken Ekspresa da ga informišu kako je tog dana sa njegovog računa skinuto 50 000 dolara i to kreditnom karticom u poznatoj aukcijskoj kući. 193

dorothy555&meteori

Prvo je pomislio da je kreditna kartica koju je dao Džejni, na neki način ukradena međutim kada mu je „ljubazna” službenica Ameriken Ekspresa objasnila kako je jedini razlog njihovog poziva zapravo obična provera, budući da je kupovinu izvršila supruga Seldena Rouza hteli su da se uvere da je on zaista bio oženjen. Prokletnica, pomisli on. Pedeset hiljada dolara bio je dobar deo otplate za kuću; možda bazen ili uređenje okoline; to je bila privatna škola za dete (bar nekoliko godina,); pa čak i dadiljina plata. Prvo je pomislio da se Džejni jednostavno nije razumela u novac, ali sada je počeo da shvata da je uporno odbijala da razume njegovu situaciju. Tehnički, i po skoro svačijim standardima, on je bio bogat, ali živeo je od svoje plate i veći deo njegovog bogatstva nalazio se u akcijama a to nije bilo isto što i keš u bankama. Niti mu je novembarski pad na berzi pomogao... Pokušao je, možda previše izokola, sve to da objasni Džejni tokom jedne od onih retkih noći kada su večerali sasvim sami u restoranu. Međutim, ona bi ga samo gledala i nezainteresovano klimala svojom lepom glavom - zatim bi ugledala „nekog koga je znala” i tema bi ponovo pala u zaborav. Trebalo je da je natera da sluša - bez bojazni da će biti nestrpljiva ili nezadovoljna. No, kao i uvek kada je u pitanju bio novac, ona je nekako uspevala da ga postidi: Umesto da poveruje u to kako su ravnopravni partneri, ponašala se (iako to nikada otvoreno nije rekla) kao da očekuje od njega da bude beskrajan finansijski izvor a ako ne bude tako ona će bez puno razmišljanja krenuti dalje. Među njima je uvek postojala čudna strepnja da bi ona mogla jednog dana da ga ostavi jer on nije bio dovoljno dobar za nju što ga je uporno teralo da joj dokaže suprotno. Sada ga je poražavalo što je 50 000 dolara skinuto sa njegovog Ameriken Ekspres računa. Prosto nije znao šta da radi. Morao je da plati, naravno, međutim to je bio njegov novac i nekako je bilo prirodnije da sam odluči kako želi da ga potroši. I tako se iznova vrteo u krug: Mogao je da je natera da vrati šta god da je kupila, ali tada bi napravio scenu i kao večina muškaraca radije bi odsekao sebi prst nego da bude svedok njene histerije i suza. Možda je jednostavno mogao da joj bez puno priče jednostavno uzme kreditnu karticu. Ali kako? Ako joj bude otvoreno tražio da mu je vrati, verovatno će napraviti scenu. Mogao bi da je krišom izvadi iz njenog novčanika i kada bude primetila da joj nedostaje (što svakako hoće, već narednog minuta), mogao bi da kaže kako je odlučio da joj uzme karticu kako bi je podstakao da sama 194

dorothy555&meteori

shvati zašto. A mogao je da ne učini ništa. Što je, sa užasom shvati on, verovatno bilo ono što će i učiniti. Međutim, to još uvek nije ublažavalo njegova osećanja, koja su se graničila sa prevarom, pljačkom i izdajom. Gledajući kroz prozor u bele snežne pahuljice koje su lagano lepršale sa sivog neba, odjednom je poželeo da nikada nije sreo Džejni. Prostrelila ga je misao kako bi mogao da je se otarasi jednom za svagda. Dobio je poremećenu želju da skoči kroz prozor, što je odmah ispratila misao da bi možda bilo bolje da se njoj dogodi neka nesreća. U tom slučaju ne bi morao da trpi njeno razmaženo ponašanje i preterano trošenje njegovog teško stečenog novca. Misli mu je prekinuo muški glas, „Hej Rouze!” U kancelariju je ušao Gordon Vajt. Gordon je bio njegov zamenik i privatno je voleo sebe da naziva „Rouzovim odanim sledbenikom”, ali Selden je znao da je on potajno čeznuo za unapređenjem na poziciju koju je trenutno držao Selden i skinuo bi ga čim bi mu se ukazala prilika. „Gordone”, reče Selden, dok je Gordon zauzimao mesto na jednoj od kožnih stolica ispred radnog stola, sednuvši u stranu, prebacio je noge preko ručnog naslona kao tinejdžer. Gordon je, po Seldenovom mišljenju, bio tipičan Njujorčanin, što je značilo da je u četrdeset prvoj godini bio veliki, krupnjikavi adolescent koji nikada nije imao ozbiljnu vezu u svom živom. Jedina razlika između pravog tinejdžera i čoveka kao Gordon, pomisli Selden, bila je u tome što je Gordon imao svoj novac, svoj stan i svoj porše, tako da niko nije smeo da ga grdi kada dođe kući u dva posle ponoći. Sa druge strane, pomisli on, gledajući u Gordona, koji je nosio skupo italijansko odelo, možda je jedina razlika bila samo u odeći... „Čujem da dogovor sa Paradorom možda neće uspeti”, opušteno reče Gordon, čačkajući prstom zube. „U čemu je problem?” rastrojeno upita Selden. Parador ga je podsetio na Komstoka Dibla a to ga je opet podsetilo na Džejni. „Ima nešto smešno u knjigama”, reče Gordon. „Uvek ima nešto smešno u knjigama kada je u pitanju filmska industrija”, odlučno reče Selden. „OK, nešto čudno”, tvrdoglavo reče Gordon. „Još ne znam šta ali priča se da je možda zainteresovan i tvoj prijatelj Džordž. Verovatno je nanjušio rasprodaju.” „Džordž se time bavi.” 195

dorothy555&meteori

„Čujem da Komstok očajnički hoće da je proda. Pre nego što još više padne na tržištu.” „Svi kažu da će se tržište oporaviti”, reče Selden. „Još bolje”, reče Gordon, skidajući končić sa svoje nogavice. „Ove godine moram da kupim kuću na Hemptonima.” „Planiraš li da uređuješ okolinu?” upita Selden i Gordon se nasmeja. Šala na račun Spleč Vernera bila je u tome da je pad na tržištu bio razlog što uređenje okoline zgrade nikada nije završeno. Začu se interfon i Selden pritisnu dugme. „Gospodin Nik Voul je stigao”, reče njegova sekretarica Džun. „Pošalji ga unutra”, odgovori Selden. Gordon ustade, stavljajući ruke u položaj pištolja uperenog ka Seldenu. „Hej, ne zaboravi o čemu smo pričali, Rouze. Ako tvoja žena ima neku prijateljicu...” Moja žena uopšte nema prijateljicu, pomisli Selden. Gordon Vajt je izašao a „Voul”, kako ga je Selden već nazvao, je ušao u kancelariju. Njegov pri utisak bio je da je Voul upravo onakav kakvog ga je zamišljao - skoro kliše. Očigledno je bio u kasnim četrdesetim ali je mogao da ima i pedeset pet, sa ofarbanim crnim uvijenim brkovima i proređenom kosom koja je visila skoro do ramena. Na sebi je imao farmerke i jeftinu braon kožnu jaknu ali se držao kao čovek koji zna da je u dobroj formi i da još uvek može da pobedi, što nije bilo iznenađujuće, pomisli Selden, s obzirom da nije krio kako je nekada bio u Specijalnim snagama. Nosio je mali braon koverat, koji je u jednom trenutku ćušnuo pod ruku da bi se rukovao. „Selden Rouz, zar ne?” upita on. Glas mu je bio dubok i promukao, ali Selden je i to očekivao. „Tako je”, reče Selden, rukujući se. Pokazao je na jednu od stolica. „Hoćete da sednete?” „Neće mi smetati da se malo odmorim”, reče Voul, spuštajući se na stolicu. „Selden je čudno ime”, reče razgledajući po kancelariji. Imao je braon oči i teške kapke - nije bio čovek koji je lako nasedao, pomisli Selden. „Staro porodično ime”, reče Selden. „Hoćemo li da pređemo na posao?” 196

dorothy555&meteori

„Vi plaćate”, reče Voul. „U svakom slučaju, verovatno ćete biti srećni.” Spustio je braon koverat na sto i Seldena je ispunio naročit osećaj da će uskoro sve biti kao na filmu - verovatno nekom lošem. „O? A zašto?” upita Selden, izvijajući obrve dok je otvarao koverat. „Pa”, reče Voul, zavalivši se u stolicu i prekrstivši ruke, „pod jedan, zvanično je udata.” „Aha”, reče Selden, vadeći sadržaj koverte i šireći ga po svom stolu. Bilo je to nekoliko crno-belih fotografija Meriel Dubrosi sa mršavim muškarcem zlokobne spoljašnjosti crnih očiju i bele kože pune ožiljaka od boginja; stajali su na verandi oronule kuće, verovano u Bruklinu i prema izrazu na njihovim licima kao da su se svađali. Selden je upitno posmatrao fotografiju. „To je njen zakoniti muž”, reče Voul. „Tip se zove Tim Dubrosi - radi u Fulton Fiš Marketu...” „Kada kažeš 'zakoniti'...?” upita Selden. „Predstavlja ga kao svog brata. Bar je tako rekla gazdi.” „Kao svog brata?” ponovi Selden. „Uopšte ne liče.” „Od kada je to bilo obavezno?” upita Voul slegnuvši ramenima. Buljio je u Seldena ispod svojih naduvanih podočnjaka, razmišljajući kako bogataši obično nisu znali ništa o svetu. Selden je nastavio ispitivački da gleda sadržaj braon koverte. Tamna, nejasna fotografija predstavljala je Meriel, sa trudničkim stomakom koji je već počeo da se nazire, u halterima i grudnjaku, kako igra sedeći u krilu sredovečnog muškarca u nekom prljavom noćnom klubu; izraz na njenom licu bio je potpuno prazan, kao da očajnički pokušava da se isključi iz tačke. Selden je odjednom počeo da je žali. „Mili Bože”, reče on. „Je li povrh svega i striptizeta?” „Povremeno radi kao igračica, ali samo da bi finansirala svoju pevačku karijeru”, reče Voul. „Planira da bude sledeća Dženifer Lopez a taj Timi-boj će joj biti menadžer... Pretpostavljam da joj se smučio miris ribe.” „Dakle cela stvar je podvala”, reče Selden. „Šta hoće? Pare?” „Hoće isto što i svi drugi. Slavu i bogatstvo. Gledaju Enterteinment Tunajt33 i misle, Zašto to ne bih bila ja koja hodam po crvenom tepihu?” reče Voul.

33

Entertainment Tonight - TV emisija o životu slavnih ličnosti 197

dorothy555&meteori

Selden se odsutno potapša po glavi. „U tome je problem, zar ne?” razmišljao je naglas. „Svi žele da budu slavni, svi žele da budu bogati, ali niko ne želi da to zasluži.” „Nešto kao berza”, reče Voul. Vrteo je palčeve u krug pitajući se koliko Selden Rouz godišnje zarađuje - milion, dva? Interfon ponovo zazuja. „Da?” upita Selden. „Na vezi je Kreg Edžers. Želi da zna da li i dalje važi dogovor za večeras u vašem hotelu”, reče Džun. „Reci mu da važi”, odgovori Selden. Voul ustade. „Priložio sam i pisani izveštaj ali ništa od toga ne znači da je ono što ona tvrdi istinito. Te noći je bila u Digerovom hotelu i upoznala ga je. Ono što morate da razumete u vezi sa ženama kao što je Merel jeste da one uvek iznađu način da zatrudne kada im je to potrebno... i uvek pronađu pravog muškarca za oca. Selden se namršti. „Ili, u ovom slučaju, pogrešnog čoveka.” „Pre ili kasnije, svako mora da plati svoje dugove”, reče Voul. „Koliko ti dugujem?” upita Selden. Voul baci još jedan pogled po kancelariji. „Petsto dolara.” Previše, pomisli Selden, vadeći svoju čekovnu knjižicu, ali opet, nije mogao da učini ništa drugo. Selden Rouz pojurio je ka drvenoj platformi prema Brodveju. Sa strana su se već formirale barice od snega a nije nešto naročito želeo da pokvasi cipele. Na ulici se zaustavio i osmotrio oko sebe. Na površini, sve je izgledalo normalno: Tu je bilo njegovo službeno vozilo, na primer, parkirano na svom uobičajenom mestu na uglu Šezdeset druge, za volanom je sedeo vozač Piter i pijuckao Starbak kafu; ali Selden je predosećao nešto čudno u vazduhu. Brodvejskim saobraćajem je zavijala policijska sirena dok je otrcana mlada žena u dugom crnom kaputu buljila u njega bez posebnog razloga. Zgrade na Brodveju izgledale su sivo i beživotno, skoro socijalistički. Najednom se setio dana sličnog ovom, pre skoro trideset godina, imao je dvadeset jednu godinu i majka ga je poslala da izbavi svog mlađeg brata iz sekte. Kao klinac, maštao je o sebi kao o heroju iz stripa. On sam bio je taj koji je mogao da ukrade serum da bi spasao majčin život. U trećem razredu, morao je da brani svog mlađeg brata u školskim tučama. Jednom je u stomak udario debelog napasnika po imenu Horas Vili - bio je preplašen na smrt, ali nekim čudom, klinac je pao i počeo da plače (tada su ga prozvali „plačipička”). Njega su poslali kod direktora i 198

dorothy555&meteori

pozvali majku da dođe po njega ali ona ga je uporno grlila i pokušavala da ga poljubi i nazivajući ga malim Supermenom. Od tog dana imao je vodeću ulogu u porodici - bio je zlati sin, ozbiljan, perspektivan dečak koji je uvek i pouzdano radio prave stvari, braneći čast porodice. Znao je da ga je ovaj porodični mit donekle naveo da uspe još kao dete - da dobija najbolje ocene (bio je najbolji u svojoj školi) što ga je dovelo na Harvard. Njegov mlađi brat, Viton, suočen sa zastrašujućim rivalom, prirodno je posustao - kada je imao petnaest, uhvaćen je kako prodaje džoint dvema trinaestogodišnjim devojčicama. Majka je uvek govorila da je Vitonov problem bio taj što nije mislio da bi mogao da bude dobar kao Selden i stoga je Selden morao da bude posebno pažljiv prema njemu ali kao i većina mladih ljudi sa sirovim ambiciama i ukusom za uspeh, Selden nije mnogo tolerisao Vitonove slabosti, koje je smatrao ukorenjenim nedostacima njegove ličnosti. Stoga nije bio iznenađen kada je primio izbezumljen poziv od svoje majke početkom decembra svoje prve godine na Harvardu. Viton je uspeo da se upiše na Univerzitet na Floridi, ali se nikome nije javljao puna dva meseca. I onda je jedna od maminih prijateljica, oštrokonđa po imenu Meri Šekel, otputovala u Njujork da gleda kako šljašti božićno drvce u Rokfeler Centru i slučajno videla Vitona na Petoj aveniji (!) ispred Tifanija (!), kako prosi sa malim Hare Krišna bendom (!). Bio je jedan od njih. Imao je obrijanu glavu i narandžasti ogrtač preko crvene dukserice sa kapuljačom. Kada je zamolio Meri Šekel za malo novca (očigledno je nije prepoznao), ona je vrisnula i rekla, „Vitone Rouze! Sram te bilo!” Viton je brže-bolje utekao, praćen ostalim članovima Hare Krišne. Gospođa Šekel umalo nije doživela srčani udar. Selden je bio u jeku zimskog semestra ali bilo je razumljivo da je „ova porodična stvar” imala prednost nad svim ostalim, uključujući verovatno i njegovu budućnost. Porodica je bila najvažnija stvar u njegovom životu i kakav god stav da je imao o tome, Selden nikada nije sumnjao da je „voleo” svoju majku i oca kao što je podjednako „voleo” svog brata. Ne voditi računa o porodici bilo je ravno jeresi; članovi porodice bili su prvi ljudi prema kojima su se razvijala osećanja naklonosti koja su bila sastavni deo svakog ljudskog bića. I tako, osećajući se kao pravi ljutiti osvetnik, narednog hladnog decemarskog jutra, uhvatio je prvi voz za Njujork. Odseo je u hotelu Kristofer na kružnom toku Kolumbus, koji je toplo preporučila gospođa Šekel, čiji je najveći adut bila neposredna blizina 199

dorothy555&meteori

Linkoln Centra. Gledajući sada na ulicu dok je koračao ka svojim kolima sa braon kovertom pod rukom, shvatio je da je hotel bio još uvek na istom mestu, sada još trošniji nego pre, ako je tako nešto bilo moguće. Prljave nadstrešnice sa zelenim i belim štraftama pokrivale su oronule prozore dok je neonski znak ispisivao ime hotela. Nekada je mislio da je neonski znak bio mnogo veći dok je sada delovao nakinđureno i drečavo kao ostarela zabavljačica koja odbija da napusti pozornicu. Stigao je do kola i pokucao na prozor. Piter je podigao glavu ne nameravajući da izađe iz kola i Selden ude unutra. „Kakva je vremenska prognoza, Pitere?” upita Selden, kao i uvek do tada čisto da bi zapodenuo razgovor. „Padaće sneg celu noć, gospodine Rouz. Ali samo nekoliko santimetara. Znate šta to znači.” „Jutarnju bljuzgavicu”, reče Selden. Tog jutra kada je doputovao u Njujork padao je sneg, jaka mećava. Bio je petak i iz nekog razloga, voz je bio dupke pun tako da je morao da stoji između vagona. Jedna od vrata nisu mogla da se zatvore i tokom celog petosatnog putovanja sneg je upadao kroz prorez. Smrzavao se, sa rukama u džepovima, razmišljajući o zadatku koji mu je predstojao. U Njujorku je živelo osam miliona ljudi, ali on je imao tu tajanstvenu, skoro natprirodnu mladalačku snagu koja je terala stvari da se događaju; bilo je nemoguće zamisliti bilo kakav neuspeh. Nekim čudom, drugog dana boravka u Njujorku, ugledao je svog brata kako šeta ulicom sa još jednim Krišnom. Viton je izgledao neuhranjeno a braon oči kao da su mu štrčale iz glave, još uvek je nosio prljavu crvenu duksericu sa kapuljačom. Međutim, nije mu trebalo mnogo da ga ubedi da se vrati s njim u hotel Kristofer. Sledećeg jutra vratili su se avionom kući. Selden je opet bio heroj... Mislio je da će se sećati ovog incidenta do kraja svog života, ali negde, u protoku vremena, jednostavno ga je zaboravio. Skoro u potpunosti. Nije razmišljao o tome već godinama - gledajući kroz prozor u zakrčeni saobraćaj između Pete i Medison avenije, nije mogao da se seti poslednjeg puta kada je razmišljao o tome. Možda pre deset godina... ili petnaest? Njegov brat sada je bio advokat u Čikagu, oženjen svojom drugom ženom. Da li se on sećao? Da li je razmišljao o tome s vremena na vreme, pitajući se koliko je nekada bio nezreo i neiskusan? Ili je to sasvim iščezlo iz njegovih misli? Naslonivši se na sedište, Selden je pomislio kako je to bilo neverovatno, kako čitav deo nečijeg života može da nestane iz sećanja, kao da se nikada nije ni desio. 200

dorothy555&meteori

I ako ih se nije sećao onda, da li su se uopšte dogodili? A ako jesu, u čemu je bila stvar? Mislio je o tome kakav je bio pre dvadeset pet godina - ciničan i besan. Voleo je da osuđuje druge, (kada je završio koledž i otišao u L.A., otac ga je jednom prilikom postideo rekavši mu da ne voli dovoljno ljude i da bi trebalo da poradi na tome). Bio je skoro ubeđen da sve na svetu ima svoje značenje. Život je tada izgledao veliki, sve što se događalo bilo je važno. Ali kako su dolazile nove stvari, tako su stare bledele. Vreme i karakter grabili su dalje. Čak ni ruka smrti nije mogla da ostane nerazjašnjena u sećanju, kao kada bio neko koga je jedva poznavao umro i tri dana kasnije bi shvatio da ga je potpuno zaboravio kao da se nikada nije ni rodio. Zapitao se da li će se sećati ovog trenutka za deset godina? Ovog sadašnjeg trenutka dok sedi u kolima, zarobljen u saobraćaju sa crvenim Deda Mrazom koji stoji na uglu i zvoni svojim zvoncem Armije Spasa? Hoće li se sećati da je bio ljut na svoju ženu zato što je potrošila 50 000 dolara ili da je mrzeo privatne detektive koji su ispitivali tvrdnju o očinstvu protiv njegove svastike? Naravo da neće. Iznenada je osetio kako mu život nestaje pred očima. Za dvadeset godina, biće penzioner i male su šanse da će uopšte uspeti da održi neka sećanja... Zgrabio je braon koverat, savladan željom da se uhvati za nešto čvrsto. Možda neće imati sećanja, ali u tom trenutku će imati život a ako bude imao život, on bi mogao da bude važan. Baš kao i sve ostalo - do đavola, stalno je radio važne stvari, manipulisao je problemima i rešavao iste, od kojih je jedan bio upravo taj da u njegovom mozgu više nije bilo mesta za sećanja. Izvadio je fotografiju Meriel u striptiz klubu i počeo da je studira. Žene stalno rađaju bebe, ali ovo, pomisli on, ovo je bila parodija. Ako je dete bilo Digerovo imaće njegovu glavu, cinično pomisli on. Dodelio je sebi ulogu glave porodice i morao je da se ponaša kao posrednik između Peti i Digera, savetujući Peti da se pridruži Digeru na turneji. Zatim je uputio svoju sekretaricu da organizme putovanje tako da Peti ne bi doživela dodatne stresove. Džejni je bila protiv toga ali Selden je osećao da on i Peti imaju posebnu vrstu razumevanja i Peti ga je poslušala. Sada će ova informacija biti neka vrsta poklona za Peti, dokaz da ne bi trebalo da odustane od svog braka. Kada je i sam bio razveden, Selden je nastavio da veruje u svetinju braka, u njegovu mogućnost da podstakne ljudsko biće da se uzvisi na viši nivo ljubavi i razumevanja; i kada je stigao u hotel Lovel i izašao iz kola, opet se osećao kao pravi heroj.

201

dorothy555&meteori

Prvi instikt mu je govorio da sve ispriča svojoj ženi. Kada je okrenuo ključ u bravi i ušao u predsoblje, zastao je kako bi čuo njeno uobičajeno mazno „Seldene?” ali iz sobe nije dopirao nikakav zvuk. Pomalo uvređeno i iznevereno, ušao je u dnevnu sobu. Bacio je braon koverat na pisaći sto i izvadio cigaretu iz male srebrne tabakere na okviru kamina. Dok je tonuo u mekanu sofu odjednom je shvatio da mu je bilo dosadno bez nje. Imala je svoje mane i njihov brak, očigledno, nije bio savršen. Međutim, Džejni je bila interesantna i on nikada nije bio sasvim siguran šta će sledeće da uradi. Ponekad kada se vraćao s posla, nalazio bi je u kadi kako lenjo kupa svoje veličanstveno telo i tada bi znao da se upravo probudila. Često bi je našao kako leži na krevetu i skače pod tuš čim ga začuje kako ulazi samo da bi sakrila svoju lenjost. Takođe je znao da je bila ubeđena da pada na njena sitna lukavstva a bila je tako smešna kada se postidi zbog toga što on nikada nije imao srca da je uhvati u tome. I kada nije bila u kupatilu, obično bi ga pozvala iz dnevne sobe, gde je često pronalazio sa jednom od klasičnih knjiga u rukama i Mocartom ili Betovenom na stereo uređaju. Bila je to još jedna od njenih očiglednih pokušaja da ga impresionira sa nečim što još uvek nije postala ali je želela da bude, a možda i idejom da bi on želeo da ona to bude. Njemu je izgledalo tako ljupko što se trudila oko njega, čak i kada se taj trud uglavnom svodio na pretvaranje. Ženidba sa Džejni će se ispostaviti ili kao strahovita greška ili kao veličanstven trijumf, pomisli on, ali za momenat, morao je sebi da prizna da je još uvek bio u fazi medenog meseca svog drugog braka. Bilo je stvari u vezi sa njom koje su ga nervirale, ali postojao je veliki broj onih koje su ga zabavljale: Od njenog zapanjujuće lepog lica koje je prosto bilo na pogrešnoj strani perfekcije, preko pomamnih pokušaja da mu udovolji u krevetu pa do nepostidnog ushićenja usled svog novog statusa. Morao je da prizna da mu je zaista hranilo njegv ego to što je uspevao da je usreći. Pretpostavljao je da ništa slično nije osetila dok nije srela njega. Ustao je, najednom osetivši potrebu za pokretom. Istina, pomisli on, mnogo zadovoljniji sobom dok je koračao ka prozom, nije bilo puno muškaraca koji su mogli da „kontrolišu” ženu kao što je bila Džejni Vilkoks, setivši se koliko je nepravedno patio zbog toga. Imala je ono što je on smatrao idiotskom studioznošću nepogrešivog procenjivanja kada je reč o ljudima, u kombinaciji sa veštinama manipulacije jedne 202

dorothy555&meteori

kurtizane. Njemu su njene manipulacije bile neverovatno očigledne, ali znao je da većini muškaraca, koji su bili opijeni sopstvenim egom i svojim mestom u svetu, ipak nisu. Čak i najsofisticiraniji ljudi lako su potpadali pod njen šarm. Ipak, zbunjenost i bes obično su se javljali nakon kratkog perioda, kada bi muškarci shvatili da je taj šarm bio samo delić mnogo veće šeme. Međutim, drugi muškarci, pomisli on posmatrajući vejavicu, koji su počeli polako da padaju na njene čari, nisu bili njegov problem. Zaista, mogao je čak da misli kako je on bio njihov problem, pošto je bio onaj koji je odneo nagradu... Pogledao je na sat - bilo je šest i trideset. Pitao se, pomalo zaintrigirano, da se nije zadržala zbog nekog nesrećnog slučaja a potom ga je ponovo pogodila misao da se na neki način bojala da dođe kući zato što bi se on ljutio zbog 50 000 dolara. Pa, bio je ljut ali više ne toliko. Sada je već počeo da brine. Kreg Edžers će stići svakog trenutka i želeo je da ona bude tu... Okrenuo je njen broj, ali mobilni se automatski prebacio na govornu poštu. Odjednom je osećao krivicu. Je li bilo moguće da joj je neki instikt govorio kako je ipak planirao na neki način da je iskoristi? Znao je da bi njeno, često preterano visoko mišljenje o sebi izazvalo arogantnu uvređenost kada bi je tretirao kao ukras za pokazivanje. No, večeras je njeno potencijalno jogunjenje mogla da nadjača njegova sebična želja da je malo pokaže pred svojim starim prijateljem. Kreg Edžers bio je Seldenov cimer tokom poslednje dve godine na Harvardu i mada su u poslednjih nekoliko godina izgubili kontakt, Seldena nije iznenadilo kada ga je Kreg pre nedelju dana pozvao, tobože „želeći da obnovi prijateljstvo.” Kreg je verovatno na poslovnim stranama pročitao kako je postao izvršni direktor Muvitajma a u trač rubrikama kako se venčao, priznajući da je oduvek želeo da upozna manekenku Viktorija Sikret. Selden nije mogao da se odupre želji da Kregu pokaže Džejni i pozvao ga da sa ženom dođe na piće. Ali Kreg je odmah rekao kako bi više voleo da dođe bez svoje žene, Lorejn, koja bi mu, koliko je Selden razumeo, svakako dopustila da otvoreno blene u Džejni bez straha od odmazde. Bio je to, pomisli on, znak njegovog sopstvene intuicije u izvrdavanju kada je namerno „zaboravio” da napomene Džejni kako će tog popodneva njegov stari cimer sa koledža svratiti na piće. 203

dorothy555&meteori

Sedeći na kauču, primetio je na malom stočiću knjigu koja je ležala otvorena sa licem na dole, kao ostavljena žena posle seksa. Knjiga je bila skupo izdanje Platonove Republike u tvrdom povezu; do nje je bio drečavoružičasti blokčić, kao za onaj što koriste devojčice, u koji je Džejni prepisivala pasuse koji su budili njene najdublje emocije. Zaštimičkim gestom, podigao je blokčić, sklopio ga i stavio unutra. Obično mu nije smetalo što je danima ostavljala knjigu, ali tako istaknutu na malom stočiću zajedno sa drečavoružičastim blokčićem bila je samo vrsta očiglednih intelektualnih pretenzija koje bi Kreg odmah prokljuvio i nemilosrdno im se narugao. Selden je pogledao oko sebe tražeći mesto da sakrije knjigu i izabrao fioku na malom pisaćem stolu. Fioka je bila puna papira - komadića sa telefonskim brojevima i raznih škrabotina, računa, praznih koverata i nekokliko zvaničnih pisama - ćušnuo je knjigu na vrh i zatvorio fioku. Sada kada je nije bilo na vidiku, osećao se bolje, znajući da ako Džejni pokuša da navuče Krega na intelektualni nivo, Kreg neće oklevati da je uništi, secirajući njene ideje preciznošću hirurškog noža. Kreg Edžer bio je jedan od oniih ljudi čije jedino zadovoljstvo u životu je izviralo iz nepoljuljanog verovanja da je bio znatno superioriniji u domenu intelekta od ostatka populacije. Oduvek je želeo da postane „veliki pisac”; još kao student, posedovao je gorku zavist prema svačijem radu, što je važilo za breme „neshvaćenog genija.” Bio je otrovan nakon diplomskog, kada se Selden preselio u L.A. gde je prihvatio posao traženja materijala za poznatog producenta. Prve nedelje, Selden je otkrio da knjiga Odbačena zemlja, koja je pretvorena u film od nekoliko miliona dolara, obezbedila Seldenu mesto u poslu zabave i zaradu od privh 100 000 dolara; u međuvremenu, Kreg se preselio u Njujork i prihvatio slabo plaćen posao lektora za list Njujorker. U večernjim časovima, Seldenova zvezda počela je da se penje dok se Kreg koprcao u sopstvenom blatu. Uprkos tome što je izdao tri romana i mnoštva eseja - u uskim krugovima gde su te stvari bile izuzetno važne proglašen je za „literarni talenat koji obećava” - Kregov rad je ostao neprimećen. No, sve se to promenilo u poslednja tri meseca, kada je Kreg publikovao svoj veliki roman, Stid, u septembru mesecu. Knjiga je odmah skočila na prvo mesto liste bestselera Njujork Tajmsa i Kreg je proglašen za novog Tolstoja. Gostovao je u televizijskim emisijama a njegove slike bile su svuda - iako je Selden pretpostavljao da je to bila prastara

204

dorothy555&meteori

fotografija, verovatno napravljena onih godina kada je Kreg još uvek bio u svojim tridesetim. Začu se zvono i Selden naredi portiru da pošalje Krega gore. Stajao je ispred vrata u radoznalom iščekivanju - ovo će biti, pomisli on, prvi put da vidi Krega tako uspešnog, pitajući se da li se bar malo promenio. Uskoro se začulo kucanje i Kreg je ušao, unoseći sa sobom zimu i miris cigareta. Pozdravio ga je velikim zagrljajem, neukusno obučen kao i uvek a sada i petnaestak kilograma teži. Kreg je kao i obično ušao u dnevnu sobu i pogledao oko sebe. „Isuse, Rouze”, reče on sa uglađenom podrugljivošću koja je nakon dvadeset godina borbe za priznavanje verovatno postala sastavni deo njegovog verbalnog repertoara, „Mislio sam da si sada zverka. Nisam očekivao da živiš u hotelu.” „A ja sam mislio da je cela suština uspeha u pisanju bila u tome da sebi omogućiš način oblačenja koji će dokazati da više ne pripadaš ligi neuspešnih”, reče Selden. „Da, pa, uvek si imao smisla, Rouze, ja nisam”, zajedljivo reče Kreg, spuštajući se na kauč, skidajući sa sebe iznošeni crni kaput. „Napolju je prava mećava.” „Šta ćeš da popiješ?” upita Selden. „Može li vodka?” „Lorejn će mi osetiti zadah, ali nek' ide do đavola. Jesi li ikada razmišljao o tome da si se u stvario oženio svojom majkom?” Selden se nasmeja „Imam samo jednu majku; to je dovoljno.” „Dakle supermodel, deset godina mlađa, a?” „Tako je”, ravno reče Selden, razmišljajući kako je bilo previše rano da bi ga Kreg izveo iz takta. „Naravno”, reče Kreg, češkajući se po kosi, koja je, primeti Selden, bila zrela za pranje. „Usput”, upita on, „čuješ li se sa Šejlom?” Selden se ukruti. „Preudala se istog dana kada su joj uručeni papiri za razvod.” Otišao je u kuhinju i sipao vodku i led u dve čaše, razmišljajući o tome kako je poslednja stvar o kojoj je želeo da priča bila Šejla i razlozi raspada njihovog braka. „Hej Edžerse”, doviknu on. „Sada kada si napokon uspešan, zar se ne bojiš da ćeš izgubiti oštrinu?” Vratio se u dnevnu sobu, dodao Kregu čašu i nazdravljajući podigao svoju. „Znaš, novac i slava te nekako nateraju da zaboraviš koliko je svet stvarno grozan...”

205

dorothy555&meteori

„Pričaj mi o tome”, tugaljivo reče Kreg. „Proveo sam pola života pokušavajući da podsetim ljude kako je trebalo da me mrze zato što su svi bili tako jebeno glupi a ja tako jebeno pametan. Ali sada se svi slažu sa mnom, osim Lorejn. Svaki dan mi govori da sam, iako mi je knjiga već tri meseca na listi bestselera, i dalje ostao kreten.” „Neke stvari se nikada ne menjaju”, reče Selden. Kreg zabi nos u svoje piće i vadeći ga da udahne vazduh, reče, „Moram nešto da ti kažem, Rouze. Znam da sam šokirao ljude kada sam napisao bestseler, ali mislim da me je tvoj brak prestigao.” Selden se osmehnu, sedajući u fotelju. „Uvek sam bio jedan korak ispred tebe, Edžerse.” „Svi su ludeli zbog toga”, reče Kreg. Alkohol je podgrejavao temu i on nastavi: „Svi pričaju o tebi. Muškarci su ljubomorni kao zveri a žene počinju da šize. Oni misle ako Selden Rouz može da oženi vrhunsku manekenku, onda mogu i njihovi muževi - naravno, muškarci se slažu. Čak sam uhvatio sebe kako posmatram Lorejn ovih dana, pitajući se kako bi bilo kada bi...” Selden se nasmeja i uze veliki gutljaj pića. Kreg je, pomisli on, bio još gori nego na koledžu jedino što je sada imao spoljašnjost prljavog starca. „Nemoj da se šališ”, reče on uz lažni osmeh, pitajući se koliko brzo može da ga se otarasi. „Zvučiš kao svaki drugi američki serator: Vidiš devojke na televiziji i misliš da je pristup jedini razlog što nemaš jednu... Kao na primer kada čovek od dvesta kila misli da može da jaše konja.” „Nemoj da mi serviraš takve ideje”, kiselo reče Kreg. „Uostalom”, nastavi Selden, naslonivši se i prekrstivši noge, „Mislio sam da se ti i Lorejn super slažete. Svi tvoji intervjui upućuju na tvoj srećan brak koji traje već šest godina...” „Nije loše”, reče Kreg. „Izgledamo kao dvoje ljudi koji su nekada bili ludo zaljubljeni. Ali ozbiljno, ko ne razmišlja o tome da bude sa nekim drugim? Naročito sa devojkom sa reklame. To je neka sila koja se krije iza opsesije potrošački orijentisanog muškarca: žena je proizvod.” „Siguran sam da se Lorejn ne bi složila s tim”, reče Selden, razmišljajući o Kregovoj ženi. Lorejn je bila zdepasta ali energična žena kovrdžave plave kose koja je ratoborno kontrolisala sve aspekte svog života, uključujući i pravac u kom će se okretati toalet papir. „Samo zato što ona ne može da bude proizvod”, frknu Kreg. „Pa”, reče Selden, ne mogavši da se ne složi sa njegovom procenom. „Hvala Bogu, ti možeš.” 206

dorothy555&meteori

„Odolevam”, reče Kreg, glasom punim sarkazma. Selden se odjednom setio da je skoro negde pročitao kako je Kreg dobio ponudu da proda svoju knjigu za potrebe snimanja filma, ali se do sada nije izjasnio. „Još uvek mi je preostalo nešto umetničkog integriteta. Nasuprot tebi”, reče on. Izvadio je paklu cigareta iz kaputa i stavio ih na sto, kao da je nameravao da se zadrži malo duže. „Ali izgleda da smo obojica postali kliše: Ja sam autor bestselera koji pokušava da sačuva svoj umetnički integritet a ti si holivudski magnat oženjen sponzorušom.” Selden oseti ubod. Znao je da se Kregov smisao za humor ogledao u agresivnom, odsečnom zakeranju ali ovo je, shvati on, bilo previše. Jedna stvar je bilo vređanje njega ali sasvim druga vređanje njegove žene. Udarajući čašom o stočić uz ciničan osmeh, on reče, „Priznajem da ti nisi bistar kao Džejni, ali ona je inteligentna bar kao Lorejn.” „A da li je podjednako komplikovana?” upita Kreg, trijumfalno pokazujući prstom ka Seldenu, očigledno uživajući u efektu svojih reči. „Lorejn možda nije lepotica, ali bar ima nešto u glavi. Mislim, pogledaš te devojke i pomisliš, 'Voleo bih da spavam sa njom, ali ne bih voleo i da ujutru zajedno doručkujemo.'“ „U životu nisam čuo nešto ljubomornije...” „Ne guši, Rouze...” „Dođe vreme u životu svakog muškarca kada ovaj počne da shvata vrednost uživanja...” „Ma daj”, skoro viknu Kreg. „Zvučiš kao stari engleski perverznjak. Sve što hoću da znam je da li vas dvoje imate zajedničke teme? O čemu uopšte razgovarate? Ili je sve krajnje dosadno, osim seksa...?” „Dosadno?” ponovi Selden. „Šejla je bila dosadna.” I pogleda u Krega na način koji je implicirao kako je i Lorejn spadala u istu kategoriju. U tom trenutku začu se ključ u bravi, otvaranje i zatvaranje vrata, a potom Džejnino mazno „Seldene...?”dok je ulazila u predsoblje. Selden je ponosno sedeo, setivši se najednom koliko je bilo prijatno čuti njen baršunast i melodičan glas, pitajući se da li je i Kreg to primetio. „Moja žena je stigla kući”, reče on, gledajući preko njega. Kreg je zurio ispred sebe, kao dete koje je odlučilo „da ne gleda” i kada je prineo čašu ustima, Selden ugleda kako mu blago podrhtava ruka. Opa, bio je nervoznan kao dečačić, pobednički pomisli Selden, i doviknu joj, „U dnevnoj sobi smo...”

207

dorothy555&meteori

Odjednom se pojavila na vratima, obasjana jarkim svetlom stone lampe, svesna svoje lepote. Kao filmska diva koja ulazi u sobu, na trenutak je zastala, a zatim polako skinula bundu, otkrivajući svoju savršenu figuru. Zadovoljno je primetio da je bila obučena skupo, sa posebnim stilom, istovremeno i seksi i ženstveno. Kada je zakoračila u sobu napućila je usne, „Mi...?” upita ona. „Moj prijatelj sa koledža.” „Oh!” reče ona. Izgledala je iznenađeno; poznavao je dovoljno dobro da bi primetio kako nije bila sasvim svoja. Njena energija izgledala je rasejano; bilo je nečeg nervoznog u vezi sa njom. Nervoznog i hladnog, skoro kao da je bila neodlučna što je tu. Lice joj je bilo malo podbulo i pitao se da li je plakala. A onda je napravila još jedan korak i Selden je shvatio pravi razlog: Debela niska sivocrnih perli koja je svetlucala oko njenog vrata. Dakle na to je potrošila njegov novac! Čak i sa ove razdaljine mogao je da vidi koliko je bila veličanstvena, verovatno vredna svoje cene. Jadnica, verovatno se na smrt plašila da mu kaže, zato je plakala... Ustao je i pohitao ka njoj. „Žao mi je”, reče ona, nameštajući lice za poljubac. „Učinila sam najveću glupost dana. Mislila sam da imam bubuljicu i otišla kod dermatologa a onda se složila da mi uradi mali piling. Možeš li da veruješ?” Poljubila ga je u usne, pomazivši ga blago po kosi, a zatim se okrenula prema Kregu. „Znam da zvuči glupo, ali tako je to kada ste maneken. Postanete opsednuti i najmanjom sitnicom onda vam je samo to u glavi. Nije ni čudo što ljudi misle da su manekenke glupe!” I ispruživši ruku, reče, „Džejni Rouz, drago mi je.” Bila je to šarmantna predstava koju nije izvela uzalud. Kreg je ustao i uzevši njenu ruku, bukvalno se sagnuo i poljubio je. „Ovo je Kreg Edžers, draga. Moj cimer na koledžu. Mislio sam da ćeš hteti da ga upoznaš”, reče Selden, pomislivši kako je u stvari to mudro postavio, bolje nego da je rekao kako je Kreg došao samo zato što je želeo da upozna manekenku Viktorija Sikret. „Kreg Edžers?” reče Džejni, gledajući čas u Krega čas u Seldena. „Seldene”, prigovori ona. „Zašto mi nisi rekao da poznaješ Krega Edžersa?” A zatim se naglašeno laskavim, skoro neprijatnim tonom obratila Kregu, „Vi ste veliki pisac. Pročitala sam sve vaše knjige, čak i pre nego što ste postali bestseler. Mislim da ste genijalni...” Sa druge strane, pomisli Selden, morao je da joj oda počast: Ovo je bila poslednja reakcija koju je Kreg Edžers ikada mogao da očekuje i nije 208

dorothy555&meteori

to krio. Njegova agresija, uvek malo ispod površine, smežurala se kao penis u hladnoj vodi i Selden nije mogao da shvati zašto je se tako slepo pridržavao - bez nje bio je bezvredan, kao trapavi glupan. Načinio je pokret kao da namešta naočari na nosu i odmah shvatio da ih je odavno zamenio sočivima. Umesto toga protrljao je vrh nosa. „Dakle”, reče on. „Ovde nisi u manjini, bar ne sada!” A Džejni na to reče, „Tako sam srećna zbog vas. Sigurno je predivno kada svi konačno shvate koliko ste talentovani!” Selden je pogleda, dodajući: „Nemoj mnogo da ga hvališ, Džejni. Da poznaješ Krega dovoljno dugo kao ja, verovatno bi samo mislila da je dosadan...” U tom trenutku i Džejni i Kreg pogledaše u njega kao u stranca koji je iznenada prekinuo njihov tete-a-tete34. „Seldene”, mazno reče Džejni, „hoćeš li molim te da mi sipaš piće?” „Naravno, „ reče on. Otišao je u kuhinju, razmišljajući, Sa druge strane... šta sa druge strane? Nije mu valjda zavideo? Kregu Edžersu? Je li to zaista osećao? Da nije znao bolje, bio bi pod utiskom da je Džejni pokušavala da zavede Krega. Taj intenzivan način na koji je fokusirala svu svoju energiju na jednu osobu - pomislio je da je to bilo rezervisano samo za njega. Međutim, pomisli on sipajući vodku u čašu i dodajuši malo đusa, možda to i jeste bilo za njega. Možda je cela predstava bila namenjena njemu - prirodno, ona će smatrati da je on hteo da se ona svidi njegovom starom prijatelju; ipak, nije razumeo zašto je bilo neophodno da se Kreg zaljubi u nju. Kakvo iznenađenje, pomisli on, otkriti da njegova je žena gajila tajnu, desetogodišnju opsesiju ka delima Krega Edžersa. Pa čak i sada, kada je Kreg zadobijao pažnju popularnosti za kojom je oduvek čeznuo, Selden i dalje nije mogao da shvati frku oko Kregovog „lirskog” talenta za pisanje. Kreg mu je tokom godina poslao svoje prve dve knjige i nekoliko kratkih priča, nadajući se da će zainteresovati Seldena da ih utopi za filmove, međutim, Selden je njegov rad smatrao pretencioznim i osrednjim. Kregu to nikada ne bi mogao da kaže u lice, ali je bez problema rekao drugim ljudima u par navrata kada je Kregovo ime pomenuto u razgovoru. Međutim, možda je bio previše oštar prema Kregovom talentu. Možda je ta surovost izvirala iz ljubomore. Podižući Džejnin koktel, podsetio je sebe da nije imao razloga da bude ljubomoran na Kregov rad; osim toga, po pitanju novca bio je mnogo ispred njega, Kreg nikada neće moći da ga sustigne. Ne, nerviralo ga je to što je prava istina bila da 34

tete-a-tete (franc.) - razgovor u četiri oka 209

dorothy555&meteori

Kreg zapravo nije bio veliki pisac i zato nije mogao da veruje da njegova rođena žena nije imala dovoljno pameti ili pronicljivosti da to shvati. No, bilo bi prilično oholo, pomisli on, naterati sebe da se smeška dok dodaje Džejni koktel. Džejni nije bila obrazovana; jedva je završila srednju školu. Nije bilo fer da takvo razumevanje očekuje od nje. Ali kada je uzela svoje piće, jedva da ga je pogledala i on je osetio kako se naježio. Sedela je na ivici kauča fiksirajući Krega svojim božanstvenim očima. „Ali to je nečuveno”, govorila je. „Kako ne shvataju vrednost pisca? Ko poznaje delo bolje od njega?... Ko može da zna šta bi trebalo da predstavlja, ko najbolje razume njegovo sveobuhvatno značenje...?” Morao je da prekine ovaj razgovor, pomisli on, spuštajući se u fotelju preko puta njih. Slušao je kako iste fraze izgovaraju njegovi prijatelji „intelektualci”, shvativši da ona i Kreg vode uobičajeni razgovor o uvredama koje su proživljavali holivudski autori. Ali nekako, slušajući kako te reči izlaze iz njenih usta, kao da je obezvređivala ta ista mišljenja, čineći da zvuče tako banalno. „Daj, draga”, oštro reče on. „Siguran sam da je Kreg dovoljno često vodio ovakav razgovor...” Okrenula se ka njemu sa izrazom povređenog ponosa i on iznenada oseti grižu savesti. Ko je bio on da kontroliše njen razgovor? I opet, bilo je tako uznemiravajuće čuti ta neinformisana mišljenja koja su dopirala iz njenih usta i videti Krega kako ih halapljivo proždire, iz čistog razloga što je lepa devojka konačno obratila pažnju na njega. Kada bi Džejni samo sačuvala svoju intelektualnu zrelost za njega, pomisli on. Na taj način bi makar uspeo da usmeri njena mišljenja... Kreg je verovatno osetio njegovu nelagodnost, zato što se naslonio na stranicu od kauča i prekrstio ruke, klimajući glavom ka Seldenu. „Apsolutno imate pravo, Džejni”, reče on. „Ali trebalo bi da se žalite svom mužu. On je delimično odgovoran za stanje u kom se danas nalazi zabava.” „Ukazuješ mi preveliko poverenje”, frknu Selden. „Ali Seldene”, reče Džejni pomalo uvređenim glasom, „ti si u poziciji da nešto uradiš. Jesi li znao da je jedan od ljudi koji je dao ponudu za Kregovu novu knjigu Komstok Dibl?” „Čovek zna šta radi.” „Ali Komstok Dibl?” reče Džejni i okrenu se prema Kregu. „Da li ste znali da je njegov otac bio vodoinstalater? Komstok je počeo karijeru prodajući pornografske fimove? Šta takav čovek može da zna o umetnosti?” 210

dorothy555&meteori

Selden se nasmeja i lenjo promeša led u svojoj čaši. „To je samo trač”, reče on, glumeći đavoljeg advokata. „Ako Komstok Dibl želi da kući Kregovu knjigu, siguran sam da će napraviti dobar posao.” „Ali on ne želi da Kreg napiše scenario”, reče Džejni. „Pametan čovek.” „Daj, Seldene”, uzdahnu Džejni. „Kako da ne zamoli briljantnog pisca da napiše scenario na osnovu sopstvenog bestselera?” Selden besno pogleda u Džejni pa u Krega. Odjednom je osetio da će izgubiti strpljenje a ako se to bude desilo, svakako će napraviti scenu. Razlog zbog kojeg Komstok, zaista, nije želeo da Kreg napiše scenario je bio taj što Kregov rad nije sadržao nikakav primetan zaplet i to je za njega bilo bolno kao što bi svakom drugom umetniku bilo teško da razume da su se filmovi sastojali isključivo od zapleta. Međutim, ako bi sada sa Kregom ušao u diskusiju o tome ovaj bi tu ostao da sedi u nedogled i Selden odjednom požele da ovaj ode. „Dobro”, oprezno reče on, mešajući led u svojoj čaši, „možda bi Kreg trebalo da bude srećan što neko hoće da kupi njegovu knjigu. Trenutno se u Holivudu ništa ne kupuje.” „To je čista glupost, Seldene Rouze i ti to znaš”, uzviknu Džejni. Gledajući u Krega, ona reče, „Holivudski ljudi to stalno ponavljaju i uvek lažu.” Spuštajući pogled i potpuno menjajući taktiku ona zavodnički pogleda u Seldena. „Tako si briljantan, dragi... Rekla sam Kregu da bi trebalo da kupiš njegovu knjigu i pretvoriš je u originalni film za Muvitajm!” Ovo mu je bilo uručeno sa poverljivom drskošću koja je navodila na to da Selden sam nikada ne bi došao na takvu ideju, i on je iznenađeno pogleda. Zaista je večeras bila drugačija, pomisli on. Do tog trenutka uvek se zadovoljavala inferiornom pozicijom po pitanju poslovnih diskusija - slušala je, po njegovom ubeđenju čak i učila ali nikada nije iznosila sopstvene predloge. „Pa, šta ti misliš, Rouze?” upita Kreg. „Mislim da ću morati da razmilim o tome”, kruto reče Selden. Dva muškarca gledala su se u oči, kao rivali pred početak bitke, kada je Džejni iznenada ustala, zvonko se smejući kao mala vesela koketa. Efekat je, pomalo iznervirano pomisli Selden, bio u tome da trenuno skrene pažnju njih dvojice na sebe. Svesna njihovih pogleda na sebi, prešla je preko sobe i uvukla se u Seldenovu fotelju, tako da mu je praktično sedela u krilu. Pomerio se u 211

dorothy555&meteori

stranu da bi napravio mesta za nju, razmišljajući kako je bilo krajnje vreme da njemu posveti malo pažnje. Uhvatio je Kregov pogled i ne odajući skoro nikakve emocije, osmehnuo se. Kreg je polako klimnuo glavom dok su mu se usta kiselo izvila na dole, kao da je iznenada shvatio da je prevaren, mada ni sam nije znao zašto. Međutim, Selden je razumeo: Kreg je poverovao da je Džejnina pažnja prema njemu imala neko tajno značenje; da je u stvari bila zainteresovana za njega, ali sada je shvatio da je Selden bio jedini kog je zaista volela... „Neka mi tvoj agent pošalje knjgu”, reče Selden, razmišljajući, pošto se sve vratilo na svoje mesto, mogao je sebi da priušti da bude velikodušan. Kreg je shvatio poruku i ustao. „Treba da krenem. Lorejn će pustiti pse na mene.” Džejni lenjo ustade kao da su joj misli i telo već bili negde daleko i ispruži svoju tanku ruku, naginjući se napred da poljubi Krega u obraz. „Videćemo se opet, zar ne? Volela bih da odemo na večeru, samo nas četvroro, uključujući tvoju ženu...” Kao da ga je podsetila na družtveni jaz koji je postojao među parovima, Kreg reče, „Ma, Lorejn retko izlazi u one restorane u koje pretpostavljam da Selden tebe izvodi...” i Džejni ga impulsivno uze za ruku. „Ne budi smešan”, toplo reče ona, prateći ga ka vratima osvrćući se ka Seldenu. „Ako odlučimo da izađemo zajedno to može biti i štand sa pljeskavicama. Je li tako, Seldene?” Selden, osećajući olakšanje kao da je neka nepoznata opasnost upravo prošla, tiho izusti, „Naravno...” Kada su se zatvorila vrata za Kregom, Selden se okrenuo ka Džejni i privukao je k sebi. „Izvini”, reče on uz osmeh. „Kreg je takav davež. Nimalo se nije promenio od Harvarda.” Očekivao je od nje da se složi s njim, ali umesto toga ona se istrgnu iz njegovog zagrljaja i nestade u pravcu dnevne sobe. „Davež?” neodlučno reče ona. „Uopšte ne mislim da je davež. U stvari, mislim da je ovo bilo jedno od naših zanimljivijih večeri.” „Stvarno?” reče on, iskreno iznenađen. Opet se podsetio na njihovo različito mišljenje u pogledu na Kregov rad i opet se smrknuo. „Dobro, svakako izgleda da mu se sviđaš... a Kreg inače nikog ne voli.” „Super!” uzviknu ona, uz mali osmeh, zatim pređe preko dnevne sobe do prozora i gledajući niz Šezdeset treću ulicu, reče. „Volela bih...” „Da?” reče on. 212

dorothy555&meteori

Džejni se okrenu, naslanjajući se na prozor kao da je odjednom bila umorna. „Samo bih volela da provodimo malo više vremena sa ljudima kao što je Kreg. Tako je pametan... i tako ozbiljno shvata život...” „Ha!” uzviknu on, iznenada zasićen pričom o Kregu Edžersu. Uzeo je braon koverat i spustio se na ivicu radnog stola. „U svakom slučaju, imamo mnogo važnije stvari pred sobom. Unajmio sam privatnog detektiva...” Na pomen „privatnog detektiva” pogledala ga je sa užasom i on se zapitao šta li je moglo da joj proleti kroz glavu kada se tako uplašila. Mašući braon kovertom u ruci, on reče. „Ovde su neke zapanjujuće informacije...” „O čemu?” zavapi ona. Selden je pogleda, ne shvatajući njenu reakciju. „O Peti i Digeru”, reče. „Bićeš veoma zadovoljna ovim što sam saznao. Izgleda da je ta Meriel Dubrosi već udata...” Džejni ga zaprepašćeno pogleda, dok joj lice preplavi olakšanje. „Stvarno?” „Sjajne vesti”, samouvereno reče Selden. „To znači da beba verovatno nije Digerova...” Pomislio je da će je ova informacija uzbuditi, ali najednom se namrštila i okrenula prema prozom. „Jao”, reče ona. „Mislila sam...” „Hoćemo li da pozovemo Peti odmah i kažemo joj?” upita on. „Mislio sam da to učinimo zajedno.” „Nemoj”, reče ona, prišavši mu. „U Evropi je kasno... prošla je ponoć, i...” Ona se ugrize za prst, kao da želi da zaustavi suze. Njen gest izazvao je nežna osećanja prema njoj i približivši se on je uze u naručje. „Šta je bilo, bejbi?” upita on. „Mislio sam da ćeš biti srećna. Trebalo je da vidiš ovog privatnog detektiva, izgledao je kao kaskader iz drugorazredne produkcije...” „Nije mi ništa”, reče ona, okrećući glavu u stranu. „Nego, rekla sam Mimi da Zizi mora da se iseli kako bi se uselila Peti... mislila sam da njoj i Digeru više ne ide i sada će Mimi da se ljuti na mene...” „Ali zašto bi Mimi brinula o tome gde živi Zizi?” upita on, okrećući rukom njeno lice ka sebi. „Nije valjda da...” „O Bože, ne!” žestoko uzviknu Džejni. „Samo su prijatelji...” i ustuknu jedan korak, pokrivajući rukom ogrlicu.

213

dorothy555&meteori

Selden se nasmeja, pomislivši kako je odjednom shvatio razlog njenog ponašanja. „Bojiš se, zar ne?” upita on i Džejni ćutke klimnu glavom. „Bojiš se da ću se ljutiti zbog ogrlice...” Njene širom otvorene oči ispuniše se suzama. „Nisam mogla da odolim”, zaplaka ona. „Naročito kada je Mimi kupila dijamatsku ogrlicu od sto peteset hiljada...” „Mogu li bar da vidim šta sam ti kupio?” upita on, sklanjajući njenu ruku sa vrata. Stajala je nelagodno, zabacivši glavu malo unazad i izvijajući vrat, kao mala devojčica koja zna da će biti kažnjen ali odlučno drži do svog ponosa. Dodirnuo je ogrlicu prstom a potom nju privukao ka sebi. „Ovako ćemo”, reče on, šapućuću joj na uvo. „Dozvoliću da zadržiš ogrlicu ako mi obećaš da ćeš pogledati kuću u Konektikatu...” Na trenutak, oči su joj potamnele kao da je neočekivano poražena. Odmah zatim je uzdahnula i klimnula glavom. Bio bi savršeno srećan njenim odgovorom, pomisli on, samo da nije bilo te surove ravnodušnosti na njenom lepom licu. Ta Džejni Vilkoks zaista ume da bude prava kučka, ljutito pomisli Mimi, navlačeći par kožnih čizama sa krznenim bež kopčama. Začula je domaćicu u spavaćoj sobi i pozvala je. „Izvolite, gospođo Pekston?” reče Gerda, promolivši glavu na vratima garderobe. „Jesu li dečaci večeras podmireni? Moram da se nađem sa gospodinom Pekstonom.” „Igraju igrice na kompjuteru”, reče Gerda. „Dobro”, reče Mimi. Uzela je raznobojnu Fendi torbicu od zmijske kože, proverila da li su unutra ruž i češalj. „Verovatno nas neće biti nekoliko sati, gledaj da dečaci na vreme odu u krevet.” „U redu, gospođo Pekston”, reče Gerda, čudeći se Miminom oštrom tonu. Mimi je krenula niz hodnik potom kroz foaje dnevne sobe, koji je vodio ka drugom hodniku, na čijem kraju se nalazila soba za poslugu i dve male spavaće sobe za Džordžovu decu. Provirila je u jednu od soba: Džordži i Džek su sedeli šćućureni ispred novog, najsavremenijeg tipa kompjutera, kao dve male (dobro, jedna mala i jedna velika, pomisli ona) životinjice sklupčane pored vatre; nisu se ni pomerili kada je ušla. „Laku noć, momci”, reče ona. „Vaš otac i ja izlazimo i vratićemo se kasno, nemojte nas čekati.” 214

dorothy555&meteori

„Laku noć”, promrmlja Džek. Za momenat, Mimi se zapita da bi trebalo da učini majčinski napor i poljubi ih obojicu za laku noć, ali Džordžijev pomalo odbojan izraz lica je sprečio u tome i ona zalupi vratima, setivši se koliko su dečaci voleli Džejni. Prokleta Džejni, pomisli ona, vadeći kaput od samurovine iz plakara glavnog hodnika i navlačeći ga na ramena. Suštinski gledano, ona nije bila kriva što je njenoj sestri trebao stan ali Mimi je sumnjala na neku vrstu izvrdavanja. Nije u pitanju bilo šta je rekla već kako je načela temu bez upozorenja i nadmenim glasom, kao da je htela da joj se osveti za nešto što je učinila. Mimi nije mogla ni da pretpostavi na šta je ciljala, što je na neki način stavilo u slabiji položaj i tako se povukla. Međutim, sve je bilo tako prokleto nezgodno, besno pomisli ona, ulazeći u lift. Liftboj joj se osmehnuo ali umesto da ga pozdravi kao i obično, neprimetno je klimnula glavom, Za dve nedelje, ona i Džordž putuju za Aspen i nadala se da će uspeti da smesti Zizija u hotel, ali to će povećati mogućnost da ih uhvate. Lepota Džejninog stana, iako je bio pravi ćumez (prvi put kada ga je videla, Mimi je šokirala činjenica da je Džejni tu zaista živela i zamišljala je kao pticu feniks koja svake noći ustaje iz pepela svog sumornog stana), bila je u njegovoj diskreciji: Nije bilo portira da primećuje njene dolaske i odlaske dok su drugi stanari u zgradi bili previeše stari i previše siromašni da bi je prepoznali. Dobro, smisliće već nešto, nervozno pomisli ona, navlačeći rukavice dok je išla kroz predsoblje. U međuvremenu, malo će kazniti Džejni, praveći se da je previše zauzeta za nju, tako će ova shvatiti da više nikada ne sme ni da pokuša da upotrebi taj arogantni ton u razgovoru sa njom... Portir joj je pomogao da otori vrata i ona izađe napolje. Padao je prilično gust sneg i Petom avenijom je vladala čarobna tišina i mekoća uličnog svetla koje se probijalo kroz tamu Central parka stvarajući osećaj začarane šume. Bacila je pogled na ulicu, nameravajući da uđe u svoja kola, ali odjednom začu kako je neko zove i prepoznavši Zizijev glas umalo iskoči iz svoje kože. Na sekund je mimo stajala a zatim, shvativši da je potpuno vidljiva na jarkom svetlu koje je dopiralo iz predsoblja, brzo se pomerila malo dalje, u mračni deo zgrade zaklonjen žbunjem. Zizi je bio pokriven snegom, kao da je dugo čekao napolju i odmah je znala da nešto nije bilo u redu. „Šta se desilo?” upita ona šapatom, žudeći da mu obriše sneg sa glave ali znajući da portir budno prati i beleži svaki njen gest. 215

dorothy555&meteori

„Moramo da razgovaramo”, reče on. Izraz njegovog lica bio je ljut, kao da je pretrpeo tešku uvredu smatrajući nju odgovornom. „Možemo da pričamo i ovde”, reče ona, bacajući nervozan pogled po okolini. „Zar ne možemo to da ostavimo za sutra?” zamoli ona, dodajući „Moram da se vidim sa Džordžom...” „Uvek je to problem”, reče on, gunđajući. Na trenutak je znala da će raskinuti s njom. Napravila je nekoliko koraka niz ulicu, kao da ga je vodila dalje od opasnosti. „Molim te, dragi”, razumno reče ona, shvatajući da će izbeći katastrofu samo ako sačuva mir. „Hajde sutra da pričamo o tome. Doći ću kod tebe posle ručka. Negde oko...” Tvrdoglavo je odmahivao glavom; shvatila je da je čvrsto odlučio. „Ne smemo više da se viđamo”, reče on sa poražavajućom jednostavnošću. Znala je da će se ovo pre ili kasnije dogoditi, ustuknuvši korak unazad, osećajući kako joj se cepa utroba, svesna da ne sme da napravi scenu i da nije u mogućnosti da poljulja njegovu odluku. Zizi je bio mlad, bez ideje kako da živi svoj život i kada je doneo odluku žestoko je se pridržavao kao da će time da pobedi svoju nesigurnost unutar potčinjenosti. Htela je da vrišti, „Zašto?” kao ranjena životinja, ali godine društvenog vaspitanja iznenada su izbile na površinu. Uspevajući da se sabere i uz potpuno neutralan izraz na licu, ona upita, „Kuda ćeš?” Pogledao je sa olakšanjem što mu nije otežavala situaciju a to ju je zabolelo više od ičeg, tužno pomisli ona. „Idem u Evropu”, reče on. „Danas sam se video sa Haroldom Vejnom, sutra putujem.” Osmehnula mu se kao da je stranac na koktel zabavi, osećajući kao da lebdi izvan sopstvenog tela i gleda predstavu dvoje njoj nepoznatih ljudi. Ispružila je ruku. „Ovo je onda zbogom”, reče ona. Uzeo joj je ruku, tražeći na njenom licu neku dublju reakciju ali ona nije bila u stanju da je proizvede. I zatim, u trenutku strasti, on se nagnu napred i očajnički je zgrabi za ramena, ljubeći je u obraz. „Jednog dana ću biti bogat”, usrdno joj reče. „Tada ću doći da te nađem.” Bila je previše šokirana da bi odgovorila. Naglo je pustio i ustuknuo za jedan korak. Ako se ne okrene, ako joj još jednom priđe ili pokuša da priča s njom, onesvestiće se, pomisli ona, pašće svom težinom na trotoar...

216

dorothy555&meteori

Nije joj prišao. Nakon još jednog, poslednjeg, čežnjivog pogleda, iznenada se okrenuo i počeo brzo da hoda pločnikom, skrenuvši naglo u susednu ulicu kao da ni sam nije želeo da padne u iskušenje i osvrne se. Nekoliko trenutaka je stajala i gledala za njim a potom preispitala sebe. Bila je začuđujuće OK, pomisli ona; sledeći trik je bio u tome da ceo incident izbaci iz glave, dok ne bude sama kada će moći da ga analizira i pati u tišini. Noge su joj se nekako pokrenule, noseći je do kola; Muhamed je izašao napolje da joj otvori vrata. „Nadam se da vam taj čovek nije smetao”, reče on. Mimi skliznu na zadnje sedište; vrata se zatvoriše za njom uz čvrst, metalni klik. „Nimalo”, ravno reče ona, dok je Muhamed ulazio na prednje sedište. „To je moj stari prijatelj... Upravo mi je rekao da mu je umrla majka.” „Strašno”, reče Muhamed. „Nadam se da će on biti OK.” „Mislim... da je prilično uzrujan”, odsutno reče ona, pitajući se kako se upetljala u ovaj apsurdni razgovor. Kola su skrenula iza ugla i počela polako da grabe uz Medison aveniju. Kada su konačno stigli do hotela Karlajl, Mimi je izašla napolje. Džordž je sedeo za stolom sa poslovnim partnerima iz unutrašnjosti; upoznavanje sa njima bila je agonija. Hoće li nešto da popije? Ne, bolje ne, i pomisli kako je sneg bio lep ali nezgodan. Sumnjala je da će ujutru vejati, sneg je trebalo da prestano oko ponoći. Džordž je napokon krenuo i prošli su kroz pokretna vrata tako što je Džordž bio iza nje. Nikada zaista nije shvatila nijanse pravog džentlmenskog ponašanja, kao na primer da muškarci treba prvi da udu na zadnje sedište tako da žene ne bi morale da se guraju ili kako muškarci treba prvi da prođu kroz pokretna vrata da žene ne bi morale da guraju. Napolju na ulici Džordž je zastao i osmotrivši ulicu, upitao, „Hoćemo li sa Pajkom ili sa Muhamedom?” Zastala je, pogođena apsurdnošću pitanja uprkos činjenici da imaju dvoja kola i dvojicu vozača. Kada je bila dete, svi ljudi koje je poznavala imali su kola i vozače, ali imati dvoja smatrano je preterivanjem što je izgledalo declasse35 i umesto da je ovo pitanje zabavi kao što bi to bilo u normalnim okolnostima, sada je shvatila da je skoro bacilo u očaj... „Hajdemo sa Muhamedom”, reče ona. Najednom je osetila slabost u nogama i plašila se da će je izdati pri pokušaju da se popne u kombi. 35

declasse - ispod klase 217

dorothy555&meteori

„Kako ti kažeš”, reče Džordž, otvarajući joj vrata. Kada se smestio na sedištu do nje, primetila je da je bio vrlo zadovoljan sobom - imao je izraz lica kao da je zaključio ogroman posao. Ranije tog dana, pitao je da li je želela da mu se pridruži u Karlajlu, obećavajući neku vrstu „iznenađenja” i bila je radoznala a sada jedva da je bilo šta osećala. „Džordže”, upita ona, stavljajući ruku preko njegove, „može li iznenađenje da sačeka do sutra? Osećam se malo... bolesno.” Džordž je instiktivno stavio svoju ruku ispod njene i kada je to učitnio, shvatila je da je zaista bila bolesna. Ispunio je talas mučnine i odmah prošao. Naslonila se na sedište i sklopila oči. „Neće trajati duže od nekoliko minuta”, tiho reče Džordž a zatim sa Muhamedom otpoče razgovor o berzi. Mimi se isključila na način koji je često činila u poslednje vreme, pokušavajući da razmišlja o svom krevetu, gde će, ako bude imala sreće, moći da bude već za sat vremena. No, to joj je bila slaba uteha - Džordž će takođe biti u tom krevetu i gledajući u njegovo blago, okruglo lice, odjednom požele da pobegne od njega. Htela je da vikne Muhamedu da stane i da istrči iz auta; ušla bi u prvi bar i utopila svoju tugu u viskiju. Ali nije mogla to da učini... kola su se zaustavila ispred zgrade na uglu Park avenije i Šezdeset devete ulice... Mimi baci pogled kroz prozor, zbunjeno gledajući u teška drvena vrata. Odmah je prepoznala zgradu; stan na vrhu je odlično poznavala jedna od njenih drugarica iz detinjstva živela je tu kao dete, i kasnije, uprkos činjenici da je stan promenio nekoliko vlasnika, dolazila je u njega na žurke. „Ne razumem”, reče ona. „Idemo li na žurku? Finčbergovi već godinama ne žive ovde...” Džordž je uze za ruku i izgura je iz kola. „Ne idemo na žurku”, reče on, veselo izvijajući obrve, „ali svakako se nadam da ćemo prirediti nekoliko svojih...” Zastala je da dođe do daha shvativši odmah njegove reči. „Oh, Džordže”, uzviknu ona, primetivši da iz nekog razloga teško diše. „Nisi valjda...” „Bogami jesam”, reče on, pritiskajući zvonce. „Zgrabio sam ga pre nego što se pojavio na tržištu.” Prošli su kroz predvorje i ušli u mali lift. Mimi je odjednom dobila neprijatan osećaj da će sajla nekontrolisano da popusti, osećajući kako joj se krv povlači iz lica. Međutim, Džordž ništa nije primećivao - on nikada

218

dorothy555&meteori

ništa ne primećuje, zaista ne, bespomoćno pomisli ona i većinom pokušava da je tretira kao jednu od svojih službenica... Vrata lifta se otvoriše i oni zakoračiše u veličanstveno predsoblje. Mimi je pokušavala da razgleda oko sebe, ali u glavi joj je zujalo i senke kao da su se jezivo izduživale iz periferije njenog vidokruga. Renoviranje i dekoracija stana trajaće mesecima, pomisli ona, hvatajući se za glavu da zaustavi sve veće crnilo pred očima. Tada će Džordž očekivati od nje da ga na dugačko i na široko zabavlja - iz tog razloga se i oženio njom. Ali koga je ona zavaravala, očajno pimisli Mimi, dok je zujanje u glavi bivalo sve jače. Ovo je bio njen život, ona ga je izabrala, i sada, sa ovim stanom, nikada još ništa više neće izmaći... I uz poslednji, žestoki trzaj, ona zgrabi Džordža za rukav kaputa, osećajući kako joj meki kašmir izmiče pod prstima pre nego što se srušila na mermerni pod iz osamnaestog veka.

219

dorothy555&meteori

11 Bila je sredina meseca i, za sada, osim incidenta sa Zizijem, Džejni je fantastično provela decembar. Dok je ostatak zemlje bio skoncentrisan na predizbome skandale, obuzet papirologijom, jedan deo njujorškog društva je imao mnogo važnije stvari na umu: Konkretno, modna revija Viktorija Sikret. Po prvi put u istoriji, reviju će prenositi televizija; u nedelji priprema pred reviju, svi štampani mediji u gradu objavili su fotografije i priče o manekenima a Njujork Tajms se čak pozabavio i temom potrebe da se prikazuje skoro nago žensko telo putem televizijske mreže. Kao rezultat toga Džejni su prepoznavali na svakom koraku i mada njena „slava” nije pripadala onoj vrsti da joj ljudi prilaze tražeći autogram, bila je dovoljno glamurozna da bi joj obezbedila najbolji separe kod Dinga, najpopularnijeg restorana u gradu koji je svečano bio otvoren krajem novembra. Iz razloga koji su bili krajnje neobjašnjivi kao na primer razlozi zašto pčele odjednom odluče da se roje i napuste gnezdo, Dingo je naprasno postao glavno mesto za ručak, sa disciplinovanom hijerarhijom sličnom onoj u kokošinjcu. Između dvanaest i trideset i dva i trideset, Dingo je bio zasebno malo feudalno dobro, puno intriga, skrivenih pretnji i miniratova koji su bili podjednako uzbudljivi stalnim gostima kao i užasavajući nekolicini slučajnih gostiju koji bi zalutali u Dingo samo da bi saznali kako su sva mesta popunjena i kako će, ako se odluče na čekanje, morati da odvoje najmanje dva sata. Revija Viktorija Sikret bila je zakazana za četvrtak; u četvrtak pre revije Džejni je po treći put te nedelje ručala u Dingu: Prvi put sa Seldenom, potom sa svojom sestrom koja se vratila iz Evrope, ispunjena osećaj em privrženosti svom čoveku od koje se Džejni skoro prevrtala utroba, i sada, tog četvrtka popodne sa Kregom Edžersom. Maitre d'36 restorana, prevremeno osedeli Škot po imenu Vesli, signalizirao joj je iz gomile bundi i kaputa u uskom foajeu i držeći dva menija izad glave, poveo je kroz gužvu do jednog od pet stolova rezervisanih za slavne ličnosti i najvažnije gradske brokere. Pažnja javnosti nikada nije 36

maitre d' - šef 220

dorothy555&meteori

prestajala da je ispunjava, podsećajući je da je lepota zaista imala svojih prednosti - tokom ovih uzbudljivih trenutaka, Džejni je padalo na pamet kako joj skoro nije ni bio potreban „pravi” uspeh kada je mogla da naruči najbolji sto u najekskluzivnijem restoranu na Menhetnu. Uzbuđenje je tim bilo veće što se nalazila u društvu Krega Edžersa. Trenutno je važio za menhetensku književnu zvezdu, živi primer da pisac može da napravi roman koji je ujedno intelektualan i komercijalan, odgovorivši konačno na pitanje koje je mučilo svet izdavaštva u poslednjih dvadeset pet godina: Može li književni rad da proda isto onoliko primeraka koliko to obično čini „treš„ literatura? Kreg je na to pitanje odgovorio svojim uspehom i gde god da se našla, Džejni je slušala kako se priča o njegovoj knjizi. Većina ljudi je volela knjigu nevoljno odajući prizanje njenom autom, kog su smatrali arogantnim i punim sebe. „što je upravo ono što si očekivao”, rekla mu je Džejni preko telefona kada joj je prepričao jedan od tih razgovora. „Uostalom, promenio si pravac američkog izdavaštva; naravno da će ljudi biti ljubomorni.” Ipak, ljubomora nije mnogo uticala na Kregov novi status i Džejni se osećala zadovoljno pod iznenađenim i radoznalim pogledima koje su mamili dok su prilazili svom stolu. Kreg je paradirao sa četvorodnevnom bradom, koja je pre pet godina bila popularna među nekim glumcima ali Džejni nije sumnjala da će ga ljudi prepoznati. Gužva u Dingu ponosila se ne samo velikim zverkama već i prepoznavanjem novih i „in” ljudi mnogo pre nego što informacija procuri u javnost. Kreg je bio nova, neuhvatljiva zvezda i činjenica da je Džejni bila s njim kao i da se on - pravi intelektualac - družio s njom, dodeljivao joj je intelektualni status koji joj nikada pre nije pripisivan. Bila je to, samozadovoljno pomisli ona, ravnopravna razmena: Njen glamur za njegov mozak. Uvukli su se u separe i Kreg joj je dobacio zloslutnan pogled, koji je Džejni do sada već prepoznala kao neku vrstu odbrane koju je koristio kad god bi se osećao nesigurno ili kada bi se našao van svog elementa. Nespretno je otvorio salvetu i stavio je na krilo, gledajući po prostoriji sa neskrivenom radoznalošću. „Dakle”, započe on, „ovako izgleda biti Džejni Vilkoks. Na svakodnevnoj osnovi.” „Ili sa Džejni Vilkoks”, reče ona. Lice joj je izražavalo tu naročitu živost koja je bila njena druga priroda kada bi se našla na javnim mestima - kreirana da privuče poglede i ujedno izgleda nesvesna istih. 221

dorothy555&meteori

Izazivačkim tonom, ona nastavi, „Ma daj, Kreg. Sigurno si ovde bio i pre? Osim toga, ti si jedini najvažniji njujorški pisac koji se pojavio u poslednjih dvadeset godina.” Za čoveka koji se dičio svojim intelektom, Kreg nije bio imun na lako ulagivanje i momentalno se opustio, nagnuvši se napred da potvrdi kako je zaista već bio u Dingu, sa svojim agentom ali tada su bili smešteni za malim četvrtastim stolom u Sibiru odnosno u zadnjoj prostoriji. Džejni je tačno znala kako da odreaguje: Jedno od nečuvenih uvreda na „lažni” način kojim su ga tretirali pre nego što je postao uspešan. Bila je to jedna od Kregovih glavnih briga - zajedno sa površnošću i frivolnošću njujorškog društva. Džejni se po svojoj prirodi nije naročito bunila protiv frivolnosti i površnosti, no odmah je naglasila kako je to bilo nešto što ih vezuje, ohrabrujući Kregovu zajedljivost, dodajući čak i nešto svoje: Ispričala mu je o užasnom tretmanu koji je proživela pre nego što je postala manekenka Viktorija Sikret, nagoveštavajući nevolje sa Komstokom Diblom - „stvari” za koje se zaklela da ih nikada neće reći Seldenu. Kao rezultat toga Kreg Edžers je sada bio ludo zaljubljen u nju. Sa njene strane, zavođenje je bilo savršeno isplanirano i opravdano njenim najnovijim ubeđenjem da su muškarci kao Kreg Edžers - umetnici intelektualci koji su „razumeli” stremljenja ljudske duše - bili njene srodne duše, vrsta muškaraca sa kojima je mogla da se druži. Njeno zavođenje Krega spadalo je u potpuno drugu vrstu od, recimo, zavođenja muškarca kao što je bio Džordž. Muškarci kao Džordž bili su zanimljivi samo zato što su imali novac, dok muškarcima kao Kreg nije bio potreban novac da bi bili zanimljivi. S početka mu je suptilno nametnula telefonsko prijateljstvo, upotrebljavajući kao izgovor mogućnost da bi Selden mogao da radi produkciju njegovog filma. Iz toga je proizašao zajednički ručak u sumornom meksičkom restoranu na Drugoj aveniji blizu njegovog stana a jednog od narednih dana i njena poseta istom tom stanu. Bio je to depresivan dvosobni stan u soliteru od bele cigle, izgrađenom krajem pedestih godina za američku populaciju srednje klase; bio je loše održavan sa jeftinim skandinavskim nameštajem koji je verovatno bio kupljen osamdesetih godina. Fotografije njega i njegove žene, Lorejn, tokom raznih faza njihovog braka ukarašavale su sto za posude dok su zidovi bili prepuni knjiga. Džejni je proučila fotografije, iskreno zainteresovana za tip žene sa kojim je Kreg bio u braku i nije se razočarala: Lorejn je bila niska, atletski građena, osrednje lepa žena 222

dorothy555&meteori

otprilike njegovih godina, koja je godinama održavala istu frizuru kovrdžavu, kratku kosu do ramena koja je štrcala sa obe strane glave kao gnezdo. Džejni je primetila, glasom koji je bio lukavo oličenje oholosti, kako je Lorejn izgledala „lepo.” Takođe je zabavilo kada je shvatila da je većina fotografija bila načinjena na glamuroznim mestima za odmor kao Martin vinograd i Aspen, navodeći da iako Kreg i njegova žena nisu imali para, ipak su se družili sa ljudima koji jesu. Izgovor za njenu posetu bio je da istraži Kregovu kolekciju klasičnih knjiga, koje su, objasnila mu je, bile jedna od njenih tajnih pasija i sledećih sat vremena je prošlo u oblaku seksualne napetosti. Džejni nije imala nameru da zaista spava sa Kregom, ali nije htela da to isključi kao opciju ako iskrsne pravi momenat a situacija joj je svakako išla u prilog. Dok je zamišljeno gledala u Kregov hvaljeni primerak Velikog Getsbija ranije potpisano izdanje sa originalnim koricama na kojima je bila slika ženskih očiju na noćnom nebu - prisetila se koliko je samo bilo opijajuće imati moć nad muškarcem i u tom trenutku je skovala plan u glavi. To malo vremena provedenog sa Kregom predstavljalo joj je neku vrstu buđenja i odjednom je shvatila da je jedina stvar koja joj je nedostajala u životu i jedina stvar koja je sprečavala da bude zaista srećna, bio intelektualni ugled. Njen plan neće samo opravdati njena dela već će promeniti generalno mišljenje o njoj. Znala je da su je ljudi smatrali lepoticom, ali sada će znati da je posedovala i pamet. Plan je bio jednostavan: Ona će raditi produkciju filma Stid. Na početku je zvučalo kao suluda ideja, ali što je više mislila o tome, imalo je sve više smisla. Do sada, Kreg je odbijao da proda knjigu Komstoku Diblu, koji i dalje nije dozvoljavao da ovaj napiše scenario, međutim, Kregu nije bio potreban Komstok Dibl, zaista, niti bilo kakav filmski studio - ne kada je oko njega bilo toliko novca. Poznavala je puno bogatih ljudi koji bi bili voljni da ulože novac, koji su želeli da podvale Komstoku Diblu. Bože, verovatno je mogla da angažuje Džordža Pekstona da investira novac - Kreg bi napisao scenario a ona bi pronašla glumce i režisera, možda bi se i sama prihvatila jedne od ženskih uloga. I zar to ne bi bilo iznenađenje za Seldena! Sada, za ručkom sa Kregom, htela je suptilno da načne svoj plan. Konobari su leteli oko njihovog stola kao muve, blazirana gomila u Dingu krišom ih je gledala - i verovatno, pomisli Džejni, besno spekulisala o neobičnom paru. Zabacujući kosu preko ramena, Džejni se nagnu ka Kregu i uz mali kikot reče, „Sada se više niko neće usuditi da te stavi u Sibir.” Kreg joj se trijumfalno osmehnu i reče, „Naročito ne 223

dorothy555&meteori

sada. Jesam li ti rekao da Tajm magazin hože da uradi priču o meni?” I kolutajući očima, kao da je oduvek očekivao takvu ponudu, on reče, „Konačno.” „Kreg!” reče Džejni, osećujaći svežu navalu uzbuđenja. Opšti stav Njujorka bio je ovakav: što su vam poznatiji prijatelji to ste bolje izgledali. Nije mogla a da ne zamisli kako će se Tajmov tekst o Kregu odraziti na njen život. „Staviće te na naslovnu stranu?” „Bilo je reči o tome. Naravno, zainteresovan sam”, i značajno je pogleda. „Znaš kako idu te stvari, Džejni. Ne možeš da kontrolišeš ono što pišu i iz kog ugla te gledaju a ja ne želim da kaljam svoju književnu reputaciju pojavljivanjem u magazinu namenjenom običnim ljudima.” „Ali moraš”, reče Džejni, mršteći se. „Moraš da shvatiš zašto je to tako važno.” „Kaži mi”, reče on. Džejni nije mogla a da se ponovo ne zadivi što je Kreg Edžers, poznati Kreg Edžers, knjževna zvezda, od nje tražio savet! „Misli na sve ljude do kojih ćeš dopreti”, uzbuđeno reče ona, kao da je tema bila od preke važnost za njen život. „Na ljude koji verovatno nikada nisu pročitali sjajnu knjigu u svom životu, koji mislie da je 'književnost' dosadna!” Izveštačeno je spustila pogled na svoj tanjir. „Bože, Kreg”, meko reče ona. „Imati šansu da tek tako utičeš na masu ljudi... Pobogu, to je prava čast. Tako nešto bih volela i ja da uradim jednog dana. U tome... u tome stvarno ima pravog značenja. Kako se kaže? To je neistraženi život vredan življenja...” Kreg joj se zaštitnički osmehnu. „Ne baš tako, ali osećaj je pravi.” „Ma naravno da je pravi”, odvažno reče ona. „Moraćeš da se odrekneš dela kontrole nad svojim imidžom, ali misli na to koliko ćeš dobiti.” Kreg se zavali u naslon i zamišljeno je pogleda. „Ti si jedina osoba sa kojom mogu da pričam o ovome. Moja žena neće ni da čuje...” „Samo zato što se oseća ugroženom. Tvojim uspehom. Tvoj život se odjednom promenio i ona ne zna kako će to uticati na vaš lični odnos.” „Ali u čemu je svrha imanja žene ako namerno odbija da shvati?” upita Kreg, igrajući se sa viljuškom. Džejni mu uputi tajanstveni osmeh ali ne reče ništa. Većina žena bi prihvatila ovu Kregovu primedbu o svojoj ženi kao priliku da sebe prikaže boljom od Lorejn u razumevanju i simpatiji. Međutim, Džejni je znala da ta tehnika uglavnom ne pali - prisiljavanje muškarca da misli 224

dorothy555&meteori

kako očajnički želite da budete s njim. Pravi način za kontrolisanje muškarca je dopuštanje da vam se sam nametne - a ne obrnuto. Zaista, nekoliko sekundi kasnije, Kreg se nagnu bliže, što je po Džejninoj proceni bilo krajnje nekarakteristično za njega, i reče, „Razmišljao sam o tebi.” „Razmišljala sam i ja o tebi”, reče ona, primećujući da je sada bila savršena prilika da predstavi svoj plan. „Zvučaće suludo. Ali mislio sam... da ubacim tvoj lik u svoju sledeću knjigu.” On se nasloni nazad i uze gutljaj vode, zamišljeno je posmatrajući. „Oh, Kreg”, reče Džejni. Uhvatio je nespremnu i sačekavši trenutak da pregrupiše svoju strategiju, iznenada ga je gledala očima nekog ko ga nije poznavao ili uopšte nije bio upoznat sa njegovim dostignućima. Najvažnija odlika ovog čoveka, osim karirane radničke košulje, bio je muškarac koji nije bio mnogo čist, koji je nesumnjivo danima odsustvovao bez četkice za zube, koji je imao pege, perut među trepavicama i mitesere po leđima. I onda, gestom koji je nju iskreno iznenadio, s obzirom na okruženje, seo je bliže i nespretno stavio svoju ruku preko njene. Na trenutak se sledila, brzo shvatajući, ako bude pomislio da ga je smatrala odvratnim, da će se povući i definitivno će ga izgubiti. Umesto toga, ona spusti drugu ruku preko njegove i koketnim glasom reče, „Znam da bi trebalo da budem polaskana, ali iskreno, Kreg, uplašena sam. Zaboga, način na koji opisuješ neke ljude u svojim knjigama... baš makijavelistički. Umeš da budeš pravi cinik, znaš, i ja ne mogu da zamislim kako bi opisao mene - verovatno kao jednu od onih kučki koje proždiru muškarce!” Kreg se nasmeja i reče, „Prilično je očigledno kako bih tebe opisao, Džejni. Znaš da sam opčinjen tobom!” „Znam li to, Kreg?” upita ona - dovoljno nevino, ali uz blagi nagoveštaj upozorenja u svom glasu. Kreg nije shvatio poruku. „Da nisi udata za mog prokletog najbolje druga”, nastavi on, „pitao bih te da otputuješ sa mnom na vikend.” „Ali Kreg”, zavapi ona, simulirajući šok. „Šta je s tvojom ženom?” „Slagao bih je. Rekao bih da idem u Čikago da obiđem stare prijatelje.” Bio je tako čudan i ujedno mrtav ozbiljan, pomisli Džejni. To je bilo skoro... slatko. „Mogli bismo da kažemo Seldenu da pišeš knjigu o meni”, reče ona, pitajući se koliko daleko bi on otišao. „Mogli bismo da 225

dorothy555&meteori

mu kažemo kako je potrebno da provedemo neko vreme zajedno, tako bi mogao da me... proučiš.” Sada je bio upravo tamo gde je želela. Oči su mu se skoro ukrstile od želje dok se trudio da izgovori, „Ali nikada to ne bih mogao da učinim Seldenu.” On srknu malo vode i reče, „Osim toga, Selden ne bi poverovao u to ni jedan sekund. Nije on tako glup. Zna šta osećam prema tebi - prokletnik, verovatno mi se smeje iza leđa!” Džejni malo napući usne. „U pravu si, naravno”, reče ona. „Ali kada bismo mogli da smislimo način... da provodimo više vremena zajedno, legitimno...” Znala je da mora da bude pažljiva da mu konkretno ne obeća seks a istovremeno mu dozvoli da misli kako bi, u određenom trenutku, mogao da ga dobije. „Pala mi je na pamet luda ideja”, reče ona, igrajući se sa viljuškom. „Previše glupa da bih ti je rekla, zaista. Smejaćeš mi se.” „Smejanje tebi je poslednja stvar koju bih učinio”, reče on. Džejni ga pogleda direkno u oči, naglo se uozbiljivši. „Šta ako... ja budem radila produkciju filmske verzije Stida!” Za momenat, samo je zurio u nju sa nerazumljivim izrazom na licu. Jasno, tako nešto uopšte nije očekivao i pre nego što je mogao da protestuje, ona ga preduhitri: „Ah, eto ti sad. Rekla sam i uprskala sam. Znala sam da ćeš mi se smejati”, i okrenu glavu. „Ne, ne. To je... interesantna ideja.” „Ovaj, biće, ako malo porazmisliš o njoj”, slatko reče ona. „Pošto ti želiš da napišeš scenario i okušaš se u Holivudu, mogu da ti pomognem. Sve što nam treba je novac, stvarno, neko ko će uložiti keš u projekat. I tu ja ulećem. Džordž Pekston je jedan od Seldenovih najboljih prijatelja i naravno moj veliki prijatelj. Ulagao je u filmove i ranije. Džordž će... pa, Džordž će učiniti skoro sve što zatražim od njega. Čak mi je rekao da mu pronađem i promotera...”, glatko slaga ona. Kreg suzi pogled. „A šta je sa Seldenom?” reče on. „Ah, Selden!” uzdahnu Džejni. „U tome je stvar. Selden može da kupi tvoju knjigu... ali oboje znamo da neće - nema on taj senzibilitet da je shvati. Zamisli kako će biti iznenađen kada bude saznao. Biće to dobar način da ga naučim lekciju.” „Džejni”, strpljivo reče Kreg. „Ti si lepa i nikada ne bih ni pomislio da nisi pamenta. Ali nemaš nimalo iskustva. Ljudi u Holivudu su ubice. Svi to znaju. Možda te neće... shvatiti ozbiljno.” „Zato što sam manekenka?” upita Džejni, ugrizavši se za usnu. „Ali to može da bude prednost. Valjda postoji neko s kim bih mogla da se 226

dorothy555&meteori

sastanem... I ako je manekenstvo problem... zaboga, dići ću ruke od svega za šansu da uradim nešto važno!” viknu ona. „Naročito ako je to nešto, i neko, u koga verujem.” Okrenula se prema njemu blistavih očiju, svesna da ne postoji ništa privlačnije za muškarca od strasti, i uzviknula, „Daj, Kreg! Ako me ne pustiš da radim sa tobom, ne znam šta ću da radim!” I najednom se našao pored nje, tapšući joj ruku i mrmljajući reči ohrabrenja. „Dobro, naravno, Džejni. Ako stvarno želiš da... Ako stvarno osećaš tako... Naravno da možeš.” Užurbana galama bekstejdža, stotinjak frenetičnih ljudskih bića u zajedničkom zadatku ostvarenja modne revije Viktorije Sikret nije bila dovoljno glasna da priguši piskav, skoro dečji glasić: „Ovih dana nije dovoljno samo biti lep i imati svoj novac. Devojka mora da bude u stanju da odlično puši - na zahtev - i da bude nastrana u krevetu. Pitala sam ga, Kako to misliš nastrana? I znaš šta je rekao, analni seks, bar jednom nedeljno a spominjao je i pseću ogrlicu...” Glas je odjednom potonuo pod kratkim naletom odsečne muzike koja je dopirala sa druge strane tanke pregrade koja je sakrivala početak piste kada se Džejni superiorno osmehnula prema zvučniku. Serafina, tamnokosa lepotica sa samo jednim imenom, sedela je dva mesta dalje od nje ispred dugačkog, improvizovanog šminkerskog ogledala. Njene meke braon oči širom se otvoriše od šoka. Po Džejninoj kratkoj proceni, koju je uspela da stekne između dve probe, devojka je bila glupa i luckasta. Nije imala više od dvedeset jednu godinu i mogla je u nedogled da priča osim o muškarcima koji su pokušavali da spavaju sa njom kao i o svojoj porodici koju je ostavila na farmi u Južnoj Americi. Na trenutak, Džejni se pitala da li je bila glupa kao Serafina kada je bila u njenim godinama, ali shvativši da nije, zaboravila je na Serafinu, iako je bilo teško ignorisati je kada bi se našle u istoj sobi. Sada ućutkana pokretima šminkera, koji je pokušavao da joj izvuče liniju oko tamnih usana tako punih da su podsećale na vaginu, Serafina je besno nastavila da gestakulira. Iza Džejni je stajala, njena lična šminkerka, Kontadina i na dlanu mešala različite boje tečnih podloga. Oči su ime se srele u ogledalu i Kontadina, koja je imala mišljenje o svakoj temi pod suncem i osećala konstantnu potrebu da seje svoju mudrost, mahnu glavom prema Serafini. „Zar to nije tačno?” reče ona, koraknuvši napred počinjući 227

dorothy555&meteori

pažljivo da utapkava podlogu u Džejnino lice. „Priča mog života”, nastavi ona. „Koliko god da tražimo od muškarca, oni uvek vode igru. Svaki put kada mislimo da imamo istu slobodu ili nezavisnot, oni zapale. Haos. Za sve je kriv Internet, znaš? Pornografija na sve strane. Jednog dana će biti srećni ako dobiju pušenje. Sada hoće tri ribe i majmuna i svi zajedno da se klanjaju njegovom kurcu...” Kontadina se glasno smejala, ponešena sopstvenom dovitljivošću. Džejni se naterala na hladan osmeh. Godinama je čula na milione ovakvih priča a drska prijateljstva zajedno sa obaveznom usiljenom veselošću uvek su je iscrpljivala; Džejni je shvatala zašto su filmske zvezde zahtevale da šminkeri i frizeri drže jezik za zubima. Ali kada bi tražila mir i tišinu bila bi obeležena kao primadona. Mogla je samo da ćuti i nada se da će Kontadina shvatiti njenu poruku. Zatvorila je oči i Kontadina upita, „Nisi mnogo nervozna, a?” Džejni je skeptično pogleda u ogledalu i Kontadina je potapša po ramenu. „Nisam ni mislila. Svakako ne ti.” Nagnula se bliže i bacivši pogled u niz stolica gde je sedelo jedanaest manekenki u različitim fazama šminkanja i sređivanja kose, tiše rekla, „Jebote, ti si jedna od malobrojnih profesionalaca ovde. Pola ovih devojaka skoro da nije ni bila na pisti i sada će ih pustiti da prošetaju svoje opuštene guzove? Cela stvar je histerična, ako mene pitaš.” Pošto ovo zaista nije zahtevalo odgovor, Džejni je samo slegla ramenima, ali Kontadinu ni to nije zaustavilo. „Ovaj”, reče ona, „čula sam da si se konačno sparila. Zar nisam negde pročitala da si se udala?” „Tako je”, reče Džejni. „Za Seldena Rouza.” Promeškoljila se u stlici i odala sebi priznanje. Mada je bila najstarija od svih devojaka (samo je nemica, Evi, koja je imala trideset, bila negde njenih godina), po njenoj profesionalnoj proceni izgledala je bolje nego ikad. Bilo je neke punoće u njenoj lepoti, samopouzdanja i još nečeg - inteligencije, kao da je vodila ceo jedan drugi život daleko od piste - nasuprot ukalupljenim i krajnje bezličnim licima mladih devojaka. I opet, nakon još samo petnaest minuta u ovom okruženju, počela je da oseća neku jezivu dosadu koja je pretila da je polako ali sigurno zbriše i pretvori je u oklop od lica, kose i tela, ljušturu koja može da hoda i priča, ali koja je iznutra mrtva... „Nije valjda”, reče Kontadina, puknuvši prstima. „Selden Rouz. Tako se zove.” Klimnu glavom kao da napokon shvata rešenje matematičkog problema. „Onaj momak... fotografije l' tako?” 228

dorothy555&meteori

„Ne”, reče Džejni, momentalno iznervirana. Bilo je tipično za ljude iz ovog sveta da uvek misle kako znaju svakog i sve o njima, što je bilo stvarno ironično budući da su granice njihovih svetova bile tako male. „On je izvršni direktor Muvitajma.” „Strava. Još bolje”, reče Kontadina. „Biznismen. Moja mama je uvek govorila, udaj se za biznismena. Oni su stabilni.” Džejni pogleda u Kontadinu, pitajući se da li je trebalo da slaže o tome šta Selden zaista radi u životu. Uostalom, zar bi to nešto promenilo? „Jer, problem sa nekim biznismenima je što su dosadni”, nastavi Kontadina. „Imam drugaricu koja je shvatila da su joj dosadili kreativni tipovi koji nikada ništa nisu plaćali i tako je srela tog bankarskog investitora...” Džejni više nije mogla da je sluša i osmehnuvši se nadmeno, reče, „Selden u stvari nije biznismen. Nekada je bio predsednik Kolumbija Pikčersa.” Kontadina je zastala a zatim vešto dotakla vrh šminkerske četkice svojim dugim, manikiranim prstom, izazivajući čarobno raspršivanje svetlucavog rozikastog pudera. „Ahhhh”, reče ona, mudro klimajući. „Odatle mi je poznato njegovo ime. Mislim da je jedna moja drugarica izlazila s njim.” Džejni zatvori oči dozvoljavajući Kontadini da joj nanese ružičasti puder na kapke, gušeći u sebi iznenađenje. Bekstejdž pred početak modne revije uvek je bio ozloglašeno leglo ogovaranja i insinuacija, sve to zarad ponavljanja tračeva i izmišljanja istih; ako se ne bude držala priče, Kontadina će je sutradan rasturiti po celom gradu. „Sumnjam”, reče Džejni, uz osoran osmeh koji je za cilj imao gušenje spekulacija. „Selden je u Njujorku tek šest meseci, a u braku smo tri. Pre toga bio je dvanaest godina oženjen. Tako da nije mogao...” „Znam da sam u pravu”, uporno nastavi Kontadina. „Kada si spomenula Kolumbija Pikčers, svega sam se setila. Bila je to moja prijateljica Esti. Ona je pevačica - ili bar tako misli, svejedno”, reče Kontadina uz zloban kez. „Ali nisam fer. Esti je stvarno talentovana. Haos je. Samo je izgled malo sprečava da se probije.” „Baš čudno”, reče Džejni. „Pa, ona je tip devojke za kojom muškarci lude.” Kontadina se zaverenički nagnu bliže. „Jedan od onih engleskih prinčeva - ne mogu da se setim koji - pošizeo je za njom. Odveo je na Sen Bart. Strogo poverlji229

dorothy555&meteori

vo. Nije smelo da se zna. Ali uspela je da me pozove iz kupatila da mi kaže kako tip ima stvarno mali penis.” Kontadina shvati Džejnin pogled kao prezir i lako nastavi, „Ma, ti bi se oduševila njom, kunem ti se. Devedeset posto sam sigurna da mi je ispričala kako je posle toga izlazila sa tim likom, Seldenom Rouzom. Sećam se zato što je Selden stvarno neobično ime. Mislim, bez uvrede ili nešto, ali zvuči mi nekako zubarski.” Džejni se okrenu u stolici uz kratak, nervozan smeh. „To je dokaz da ne poznaješ Seldena. Niko ga do sada nije nazvao zubarom...” „Ma, nisam rekla da ga je zvala zubarom”, obrecnu se Kontadina sa iritantnom upornošću. „Samo da je ime podsećalo na zubara. Rekla je da je stvarno bio zagrejan - mada ona nije bila toliko zainteresovana, znaš taj tip, ona bi da se uda za Toma Kruza - ipak, ponadala se da će ostaviti ženu da bi oženio nju, dok nije izbila neka frka oko ogrlice...” „Ogrlice!” reče Džejni. „Ma da. Esti je jedna od onih devojaka... ne možeš da veruješ koliko su joj muškarci dali nakita i poklona. Jedan tip joj je dao ferari samo zato što je izašla s njim. Mrzim je zbog toga, ali istina je, Esti treba novac. Previše je niska da bi bila manekenka i mada ume da peva, uopšte ne zna da glumi...” „Definitivno nije Seldenov tip”, reče Džejni, sa nesavladivom sigurnošću. „Poznajem svog muža i on ne podnosi takve žene. Sa druge strane, ako ga je ta Esti jurila...” „Esti nikada u životu nije jurila muškarce”, ozbiljno reče Kontadina, brišući mrljicu od braon pudera sa Džejninog obraza. „Ma, ja se na tvom mestu ne bih mnogo brinula. Uostalom, ti si udata za njega a ne Esti.” Džejni nije rekla ništa dok je varila ovu informaciju. Bilo je moguće da ni reč od svega toga nije bila istina i da je Kontadina pomešala Seldena sa nekim drugim, ali sa druge strane, priča je mogla da bude realna. Džejni nikada nije pričala sa Seldenom o razlozima njegovog razvoda: U par navrata kada bi to iznela, samo bi se osmehnuo, kao da mu je bilo neprijatno uz tvrdnju da je to bio uobičajeni slučaj razlaza dvoje ljudi. Međutim, nije bilo vremena da razmišlja o tome, jer se već sledećeg trenutka Kontadina udaljila jedan korak i rekla, „Gotovo! Izgledaš savršeno!” Garderoberka se tu odmah nacrtala želeći da proveri kako joj stoji prvi „autfit” - grudnjak od plavih šljokica. Džejni je pošla za njom, vijugajući kroz masu stilista, manekenki, novinara, kamermana, 230

dorothy555&meteori

publicista i svih onih koji su uspeli, putem veza i vezica, da se dočepaju propusnica za bekstejdž. Kada je stigla do svog rafa za presvlačenje sa velikom belom tablom na kojoj je magičnim markerom bilo nažvrljano njeno ime, pritrča joj čovečuljak u kariranom odelu. „Dušo!” vrištao je. „Zabavni kanal hoće da te intervjuiše, odmah!” „Za minut, Voltere”, mirno reče Džejni publicisti. „Reci im da prvo intervjuišu Evi. Ona je gotova.” „Nije”, reče Volter. „Posvađala se sa šminkerom - rekao joj je u lice da je previše debela. Kao da je on za to kriv. Hmm, verovatno bih i ja bio osetljiv kada bi me neko u novinama nazvao švapskim kobasičarem...” Volterovu pažnju momentalno je skrenuo radosni vrisak prepoznavanja drugog mladića i Džejni iznenada poče da zabavlja sva ta cirkuska atmosfera. Kao da ljudska bića nikada nisu bila u boljem izdanju osim kada su bili uključeni u svoja najfrivolnija nadmetanja iznenada je pomislila na Krega Edžersa. Uprkos njegovom verovanju u suprotno, njoj nije moglo mnogo da naškodi što je s vremena na vreme sebi dopuštala da pluta u površnoj zabavi. Ako je ovo bio način na koji se celo njujorško društvo zabavljalo, zašto ne bi bila u centru zbivanja, gde je i pripadala? Osim toga, možda je bilo tačno da je niko neće shvatiti „ozbiljno” dok god bude bila „samo” manekenka. Bilo je realno da joj neće naročito posvetiti pažnju osim ako ne bude bila...” Provukla je ruke kroz bretele svog plavog grudnjaka od šljokica i okrenula se prema malom ogledalu; njena garderoberka, Mari, držala je par silikonskih umetaka. „O ne”, reče Džejni. „Dovoljno su mi velike.” „Svi ih nose.” „Već imam trojke”, reče Džejni. „Ne trebaju mi veće.” „Ali ostale devojke će imati veće od tebe. Nećeš valjda da budeš najravnija među njima.” „Mari”, nestašno reče Džejni. „Misliš li da postoji direktna veza između rasta akcija na berzi i veličine ženskih grudi?” Bilo je to pitanje koje joj je Kreg postavio za vreme ručka, što je dovelo do petnaestominutne diskusije o muškarcima, ženama i novcu. Dok je Džejni izražavala svoja mišljenja, Kreg je sedeo i ushićeno je slušao, nešto što Selden uopšte nije činio u poslednje vreme. Šta je očekivala? Kreg je bio pravi intelektualac a pravi intelektualci shvataju da je svako pametan na svoj način i da svako ima pravo na svoje mišljenje, ako ga neko sluša. No, Selden... pa, kao što je Kreg naglasio, Selden se pomalo prodao, mada se Džejni nije sasvim slagala s tim. 231

dorothy555&meteori

Mari isfrustrirano mahnu rukama. „Šta ja znam o berzi?” iznenađeno je upita. „Misliš da imam para da se tek tako razbacujem?” Prišla je bliže i Džejni joj dopusti da umetne hladan silikon u njen grudnjak, dižući ih uvis tako da su joj grudi izvirile iznad plavih šljokica pod opasnim uglom. „Sada izgledam kao lik iz crtanog filma”, požali se Džejni i okrenuvši se ka Mari sa zlobnim osmehom, reče, „Razmišljam o tome da izvadim svoje implante. Šta ti misliš o tome, Mari?” Mari je pogleda kao da je na samrti. „Ne možeš to da uradiš!” uzviknu. „Upropastićeš svoju karijeru. Kakva će to biti inspiracija ostalim ženama?” „Džejni? Sada?” upita Volter Spek, pojavivši se iza rafa sa odećom. Džejni pogleda ka Mari koja zakoluta očima i klimnu glavom. „Znaš šemu”, reče Volter, dodajući joj crveni svileni ogrtač. „Obožavaš Viktorija Sikret, bla bla bla, Viktorija Sikret čini da žene budu zadovoljnije sobom...” „Stvarno?” upita Džejni. „Nećeš valjda da mi praviš frku, ne još i ti, u redu?” upita Volter, požurujući je prema uglu sobe gde su bile postavljene kamere. „Evi je bila nevaljala... Uvek vi starije devojke... čim pređete tridesetu odjednom mislite da vam je izrastao mozak.” „Možda i jeste”, nasmeja se Džejni. Sela je na stolicu i nakrivila glavu unazad omogućujući šminkerki da joj napuderiše lice. „Ne brini, Voltere. Ionako razmišljam da prestanem. Posvetiću se drugim interesovanjima.” „Gospode, ne”, promrmlja Volter. „Je li to zvanična najava?” upita neko. „Naravno da ne”, planu Volter. „Ovako, Džejni”, reče reporterka, energična plavuša od oko dvadeset pet godina, čiju je jednostavnost otkrivala jedino činjenica da je radila za televiziju. „Za petnaestak minuta, prošetaćete se pred hiljadama ljudi... praktično goli!” „Da. Tako je”, reče Džejni kao da je sve ovo prilično zamaralo. „Da li... vas to čini nervoznim?” zacvrkuta devojka. „Ja to nikada ne bih mogla, bez obzira koliko da me plate!” Džejni joj dobaci kratak osmeh žaljenja, pomislivši kako je upravo u tome bila stvar: Nikoje nikada nije platio... I reče glasno, „Mislim da je 232

dorothy555&meteori

moje telo umetnost. Da ste manekenka i vaše telo bi bilo umetnost, isto kao što je slika umetnost slikara.” „Bože!” uzviknu devojka. „Nikada nisam razmišljala o manekenima kao o umetnicima. Od sada ću na menekene gledati sa novim poštovanjem!” Džejni je počasti velikim, izveštačenim osmehom. „A sada pitanje koje sam postavila svim devojkama”, nastavi reporterka. „Da li ste danas uradili nešto specijalno kako bi se pripremili za reviju?” „Ne baš”, Džejni slegnu ramenima. Ova glupača svakako nije morala da zna za njenu kolagensku injekciju koju je pre dva dana primila u predeo između nosa i ugla usana, niti o klistiranju i depilaciji prepona voskom koje je obavila juče. „Iskreno, radila sam uobičajene stvari. Jutros sam otišla na poslovni sastanak sa svojim agentom a posle na ručak sa svojim dobrim prijateljem Kregom Edžersom.” Ime je izazvalo željeni efekat: „Sa Kregom Edžersom?” vrisnu devojka. „Piscem bestselera? I o čemu ste pričali?” „Ah, o korelaciji između berze i toga kako ona utiče na percepciju savršenog ženskog tela”, nonšalantno reče Džejni. Za momenat, devojka je gledala bledo, a zatim brzo rekla, „Pa, ovde ćemo svakako videti savršena ženska tela! Puno vam hvala, Džejni. I hvala vam što ste tako mudar model i inspiracija savremenim ženama.” „Lepo. Vrlo lepo”, reče Volter, hvatajući Džejni za ruku i odvodeći je odatle. „Svidelo mi se ono o ručku sa Kregom Edžersom.” Potom zastade i pogledavši je blago se namršti. „To si izmislila, zar ne? Samo što takve stvari trač kolumnisti obožavaju da stave na tapet...” „Ne budi smešan”, reče Džejni ne trudeći se da ga razuveri. Netačnost datuma je ni najmanje nije brinula: Uostalom, bila je na ručku sa Kregom i svi znaju da novinari uvek sve pogrešno shvate. „Prijateljstvo između tebe i Krega Edžersa”, uzbuđeno reče Volter. „Ako ništa drugo, dobro je za rubriku 'viđena u gradu.' Svejedno, gde ste ručali?” „U Dingu”, reče Džejni. „Gde drugo?” Žurka posle revije održana je u noćnom klubu Lotos. Držeći Seldena za ruku dok su Mimi i Džordž išli odmah iza njih, Džejni je ušla na žurku pod blještanjem bliceva, sa osećajem da su se sve niti njenog 233

dorothy555&meteori

života konačno sjedinile u ovom trenutku trijumfa. Bila je skoro sigurna da nijedna druga devojka nije izazvala aplauz kao ona, uljuljkujući se idejom da se izdvojila iz posebnih razloga. Kada su ušli u klub, odmah je okružio sve veći krug onih koji su joj čestitali; krajičkom oka ugledala je svoju sestru i Digera, oko kog je medijska pomama malo splasnula, verovatno zato što su njih dvoje ipak ostali zajedno; nekoliko koraka dalje stajao je Komstok Dibl. Nije čula ni reč od njega ili njegovih advokata od kada je razgovarala sa Džordžom. Opijena pobedama tog dana i znajući da se neće usuditi da napravi scenu na javnom mestu, naročito na onom gde je ona bila zvezda, odlučila je da se suoči s njim. Našla ga je za barom kako priča sa glumicom po imenu Vendi Pikolo. Vendi je bila minijaturna, ne viša od metar i pedeset, što je, pomisli Džejni, činilo skoro nevidljivom. Prošavši pored Vendi i izvijajući obrve sa nevinom ozbiljnošću deteta, Džejni uzviknu, „Komstoče! Ne pamtim kada sam te videla! Više mi se uopšte ne javljaš!” Komstok se okrenuo, sa očima koje su gorele od besa, ali, kao što je i očekivala, kao pravi znalac umeo je da kontroliše svoja lična osećanja. Oporavivši se od njene neočekivane šale, on podrugljivo zareža, „Zato što ne mogu da dođem do tebe. Postala si tako slavna da nemaš vremena ni za stare prijatelje.” „Za tebe uvek imam vremena, Komstoče. Ti to dobro znaš.” Okrenuo se da popije gutljaj pića, možda u nadi da će Džejni nestati i kada se ponovo okrenuo na licu je imao izraz neverice što je još uvek stajala tu. Nadmeno mu se osmehnula, kao da je htela da mu pokaže da ga se ne boji i on je pomirljivo upitao šta joj se sve dešavalo u poslednje vreme. „Moram da priznam da uživam u bračnom životu”, reče Džejni bacajući pogled ka Vendi da bi je uključila u razgovor. „Jao, sada znam ko si ti”, otegnu Vendi, kao da je pre toga nije ni primećivala. „Ti si Seldenova žena.” „Tako je”, reče Džejni sa lažnom vedrinom. „Odakle ti poznaješ Sedena?” „Pa, sa žurki”, reče ona, sležući svojim mršavim ramenima. „Nekoliko puta smo ručali zajedno. Stalno priča o svojoj lepoj ženi, Džejni. Ali nisam mogla da povežem dok vas nisam videla zajedno.” Džejni se smejala, ali umesto da je umiri, Vendin komentar je naterao da se oseća pomalo neprijatno. Spolja, Vendi je bila savršeno ljubazna, ali ispod njenih reči, Džejni je osetila zlobu mačke koja će iznenada da se 234

dorothy555&meteori

prišunja i bez razloga da te ogrebe, i hladno reče, „Svakako ću reči Seldenu da sam te videla.” „Selden pokušava da ukrade Vendi od mene”, reče Komstok, sužavajući pogled iznad okvira svojih naočari. „Nije valjda?” reče Džejni. „Hoće da glumim u novoj televizijskoj seriji. Ali uporno mu govorim da sam ja isključivo filmska glumica. Sa druge strane, Selden je taaaaako briljantan. I njegov kompletan rad je tako intelektualan”, reče Vendi, izgovarajući reči kao da su ukusni slatkiši. „Naravno, ti to znaš. Udata si za njega.” Osmehnula se i nakrivila glavu u stranu što je izazvalo neželjeni efekat - Džejni požele da je zgnječi štiklom. „Je li on tu? Moram da mu se javim. Neću da pomisli da ga ignorišem.” Izgubila se i Džejni se nagnu ka Komstoku sa popustljivim osmehom punim oholosti. „Bože dragi”, reče. „Stvarno je minijaturna.” „Jeste”, složi se Komstok. „Ali je trenutno najtalentovanija glumica u Americi.” „Baš čudno”, reče Džejni. „Nikad se ne zna.” „Ma, ona je vrlo skromna. I njena karijera nije pravilno usmeravana u poslednjih pet godina. To je jedan od razloga što pokušavam da joj pomognem.” „A kada joj pomogneš... hoćeš li srediti da joj tvoji advokati pošalju pismo sa zahtevom da ti vrati pare?” Na reči koje je Džejni izgovorila na svoj tipičan, nevini način, Komstok prvo nije reagovao, samo je skamenio lice u užasavajuću masku koja umalo nije naterala Džejni da se ponovo uplaši. Njegov izraz lica kao da je govorio, „Polomiću ti kosti!” Džejni je dobro znala, ako odstupi on će učiniti sve da je uništi. Stavila mu je do znanja da je pogrešio i sa oholom ogorčenošću rekla, „Dakle?” Frknuo je sa gađenjem. „Pitao sam se kada ćeš skupiti hrabrost da se suočiš sa ovim. Mislila si da ako ne radiš ništa, da će proći. I taj trik što si napujdala advokate Džordža Pesktona na mene. Loš potez. Trebalo je da dođeš sama.” Džejni se skoro nasmeja. Obuzeo je neverovatan bes koji je istisnuo malopređašnji strah. „Izvini, Komstoče, ali ti si poludeo”, izazivački reče Džejni, ne verujući ni sama da ima dovoljno hrabrosti da ga ovako izaziva. „Ti si napujdao svoje advokate na mene. Kako se usuđuješ? Uostalom, taj novac sam zaradila, časno i pošteno.” 235

dorothy555&meteori

„Ma, siguran sam da tako misliš”, reče Komstok sa zlobnim osmehom. „Tvoja vrsta uvek tako misli. Pretpostavljam da ti nikada nije palo na pamet da ja nisam napujdao svoje advokate na tebe.” „Tako dakle, nećeš čak da prihvatiš ni odgovornost?” upita ona, znajući da je ovo bio jedan od trikova kojim su se služili bogati, uspešni muškarci kada bi ih saterali uza zid: Jednostavno bi tvrdili da ne znaju ništa o tome. „U stvari, hoću.” „I pretpostavljam da ćeš da kažeš kako nemaš pojma o čemu pričam.” „Dobro znam o čemu pričaš”, žestoko reče on. „Da si uradila pravu stvar... da si bar prva došla kod mene... Sada ni advokati Džordža Pekstona neće moći da te izvuku i veruj mi, oni ne žele da budu umešani.” Naslonivši se ka njoj sa pretećim osmehom i potpuno izmenjenim glasom, kao da je opušteni posmatrač koji vodi savršeno prijatan razgovor, on reče, „Priredila si mi puno problema, Džejni, i to ti neću zaboraviti. Pre ili kasnije ću se izvući iz njih ali pitam se hoćeš li i ti.” Prestala je da diše, osećajući kako joj srce divljački lupa. „Kako se usuđuješ da mi pretiš?” reče. „Ne shvataj to kao pretnju”, reče on. „Smatraj to kao upozorenje.” Otvorila je usta da mu odgovori ali u tom trenutku se pored njih stvorila Mimi. „Zdravo, Komstoče”, ljubazno reče ona, podižući lice da primi poljubac u oba obraza. „Sigurno si uživao u reviji. Zar Džejni nije fantastična?” „Spektakularna. Ko bi pomislio da se šetnja toliko plaća!” sarkastično uzviknu on. Džejni mu uzvrati hladnim osmehom; njeno jedino zadovoljstvo bilo je u pomisli kako će neverovatno biti šokiran i ljut kada bude otkrio da ona radi produkciju Stida a ne on. „A gde je Mov?” upita Mimi. Komstok je iznenađeno pogleda. „Mislio sam da vi devojke više vodite računa jedna o drugoj”, reče. „Ona je u Palm Biču.” „Au da”, reče Mimi. „Pozdravi je, hoćeš li?” „Verovatno ćeš se čuti s njom pre nego ja”, reče on. Podigao je piće i nestao. „Pa”, reče Mimi, hladno se osmehujući Džejni. „Šta ovo bi?”

236

dorothy555&meteori

„Ko zna?” slegnu ramenima Džejni, izbezumljeno se pitajući koliko je Mimi čula od njihovog razgovora. „Komstok je samo malo poludeo...” „Baš kao i pola Njujorka”, reče Mimi. Džejni je pogleda. Nije videla Mimi nekoliko dana - svaki put kada bi je pozvala Mimi bi rekla da je usred nečega i da mora da prekine vezu - i sada je shvatila da se ponašala čudno. Panično se pitala da li je Mimi nešto posumnjala u vezi sa njom i Zizijem, ali se brzo razuverila idejom da je problem verovatno bio u tome što joj je rekla da Zizi mora da se iseli - a Mimi je shvatila da su njena sestra i Diger i dalje bili zajedno. „Slušaj Mimi”, reče ona. „Žao mi je u vezi onoga sa Zizijem. Nisam imala pojma da će se Peti i Diger pomiriti...” „Verujem da nisi”, hladno reče Mimi. A potom se udalji. Džejni pomisli da krene za njom - nije htela da ima problema sa Mimi, naročito sada kada je uvukla Džordža u svoj tajni projekat - ali njenu pažnju je skrenuo pogled na Vendi Pikolo koja je sedela između Seldena i Džordža. Džordž je sedeo sa netaknutim martinijem ispred sebe, zverajući unaokolo u stavu koji je ukazivao da nimalo nije uživao u situaciji i kao da je tražio priliku da umakne. Ali Selden je bio nagnut ka Vendi dok su se kikotali kao da dele intimnu šalu. Ruke su im bile tako blizu jedna drugoj, skoro da su se dodirivali; Vendine velike braon oči su svetlucale a njena kratka, tamna kosa sijala je kao šlem pod neonskim svetlima kluba. Na trenutak, Džejni je ispunio bes, nije mogla da veruje da je Selden mogao tako nešto da joj uradi kada je ovo bila njena velika noć, kada je ona bila zvezda i to pred svim tim ljudima. Ali sabrala se; uostalom, kad se bolje pogleda, nije se dešavalo ništa neobično. Selden je pogledao i osmehnuo se dok su Vendine oči kliznule u istom pravcu i tako registrovale njeno prisustvo. Opet, nije bilo ničeg posebno neobičnog u tim gestovima. Međutim, Džejni je sve to ličilo na putokaze upozorenja na početku dugog, mračnog tunela - tunela koji je išao na dole sa neprijatnim iznenađenjem na kraju. Odmah nakon što su je primetili, Selden i Vendi su se vratili svom razgovom kao da nije bila ništa više od smetnje. Džejni je instiktivno poželela da nađe najprivlačnijeg muškarca u klubu i počne napadno da flertuje s njim, ali u tom trenutku je ugledala Džordža koji joj je nezgrapno mahnuo. Džejni se već sledećeg trenutka uz težak uzdah spustila na sedište do njega. Mirni je sedela pored 237

dorothy555&meteori

Seldena i odmah se ubacila u njegov razgovor sa Vendi i pošto je Seldenova pažnja bila maksimalno iskorišćena, Džejni je načinila gest studiozne ignorancije prema njemu naslanjajući se na Džordža u stavu iscrpljenosti, dozvoljavajući mu čak da je intimno poljubi u čelo. „Uzmi malo pića, Džejni”, reče on, gurnuvši svoj martini pred nju. „Izgledaš prebijeno.” „A ti uopšte ne piješ.” „Ne mogu preko nedelje”, reče on. „Nikada neću razumeti zašto ljudi u Njujorku izlaze svake noći. Na primer, zašto se najveće žurke uvek organizuju ponedeljkom uveče? To uvek pokvari ostatak nedelje.” „Misliš da mogu pametnije da iskoriste svoje vreme...” „Izgleda da ne mogu”, reče on, smejući se sopstvenoj šali. „Uzmimo na primer tebe, Džejni”, reče on. „Ti si supermodel, ali ja sam te oduvek smatrao ozbiljnom osobom. Još uvek mislim da možeš - i moraš - da učiniš nešto više sa svojim životom.” Za momenat, ona se razvedri, i brzo reče, „U stvari, Džordže, postoji projekat na kom bismo mogli da radimo zajedno...” „Zaista?” reče on. „Ali neću o tome da pričam ovde.” Značajno ga pogleda i reče, „Možda bismo mogli zajedno da večeramo?” „Bilo kada. Samo ću morati prethodno da proverim sa Mimi da li ona ima nešto zakazano.” „Jesi li video Komstoka?” opušteno upita ona. „Video sam te da pričaš s njim. Mislio sam da ti je neprijatelj”, reče Džordž. Njegov intiman ton ispunjavao je zadovoljstvom i odmah se podsetila kako joj je te noći, pre dva meseca, bio privlačan, kada je otišla s njim da pogleda njegov novi stan. „Ma, jeste”, oštro reče ona. „Ali u ovim krugovima je nezaobilazan.” Okrenuvši glavu u stranu, tako da je mogla da mu šapuće u uvo, ona reče, „Rekao mi je neke stvari koje su me uplašile, Džordže. Bojim se. Pitam se da li bi možda bilo bolje da mu vratim pare.” „Nemoj da uradiš ništa slično!” reče on šapatom. Malo se odmakao od nje i okrenuo lice ka njoj. „Kako ne shvataš šta će to govoriti o meni?” „O tebi, Džeordže?” reče ona uz osmeh neverice. „Žao mi je, ali bojim se da ovo ne može da utiče na tebe.” „Itekako može, pošto si me sada uvukla. Prošao sam kroz užasno puno problema sa svojim advokatima da bi obavili taj poziv i na kraju su to učinili. Koliko čujem svoj posao su obavili prilično dobro. Stoga, ako 238

dorothy555&meteori

sada odeš i daš Komstoku pare - u tom slučaju ćemo i ja i moji advokati ispasti budale. To je ravno uvredi!” Džejni je bila užasnuta; obično nikada nije pravila ovakve greške u proceni. Iznenada je shvatila da apsolutno nije imala nameru da vraća pare Komstoku i da je to Džordžu samo spomenula u nameri da ga podseti na njihov poseban odnos. Naravno, Džordž je sve shvatio ozbiljno. „Pobogu, Džordže”, reče ona, spuštajući ruke na svoje srce, skrećući tako njegov pogled na svoje grudi. „Naravnom u pravu si. Ne znam ništa o biznisu i kako se te stvari rade. Ipak sam se prvo tebi obratila za savet, pre nego što sam bilo šta učinila. Tako da je sve u redu.” Džordž je pogleda suženim očima, dok se Džejni uspaničila da je potpuno uprskala svoju šansu buduće poslovne saradnje s njim, gledajući ga molećivo, ugrizavši se za usnu. „Nemoj da se ljutiš, molim te Džordže”, prošaputa ona. „Nisam tako mislila. Samo sam se šalila... da vidim kako ćeš da reaguješ...” Džordž je gledao kao da joj nije verovao, a potom, kao da je čuo neverovatno dobar vic, počeo glasno da se smeje. „Nepredvidiva si, Džejni”, reče on, odmahujući glavom. Džejni odahnu sa olakšanjem. Trenutak opasnosti je prošao i osećajući kako joj se vraća samopouzdanje, ona zavuče ruku ispod stola i stisnu Džordža za koleno. „I ti si”, reče zavodnički. Međutim, Vendi najednom upade u njihov razgovor. Mimi je zabavljala Seldena, otkačivši Vendi i ova se sada okrenula prema Džordžu kao da je odlučila da njega sledećeg prisvoji. Bila je, ljutito pomisli Džejni, jedna od onih žena koje su uvek morale da budu u centru pažnje muškaraca, iako sudeći samo po njenom izgledu, ni biste pomislili da poseduje tu drskost. „Jesam li to čula reč biznis?” upita ona, sa neprikladnom vrstom žestine. „Obožavam biznis. Svaki dan čitam Vol Strit žurnal.” Opaska je naterala Džejni da poželi da se glasno nasmeje, istovremeno je ispunjavajući jakom ljubomorom. I ona je čitala Vol Strit žurnal - ako ne svaki dan, onda bar dvaput nedeljno - i činjenica da je ovaj mali stvor takođe to činio, kao da je na neki način unižavala njene napore, čineći ih patetičnim u očiglednim pokušajima da sebe predstavi kao inteligentnu. Naglas, Džejni samouvereno reče, „Naravno da pričamo o biznisu. Džordž je biznismen”, na šta Vendi reče Džordžu, „Ma, znam. Stalno čitam o tebi u novinama!”

239

dorothy555&meteori

Ali Džordž, nasuprot Seldenu, ni najmanje nije bio zainteresovan za razgor s njom i prilično odsečno joj reče, „Pa, nadam se ne mnogo često.” Džejni je iskoristila priliku da se nasloni na Seldena. „Dragi”, reče, „Užasno sam umorna. Hoćemo li da krenemo kući?” „Celu noć čekam da krenem kući”, reče on, dodajući, „Rekao sam Vendi da ćemo je odbaciti. Usput nam je.” Ispostavilo se da Vendi uopšte nije bila „usput”, s obzirom da je živela u otrcanom donjem delu Ist Sajda u zgradama od braon cigle i tokom vožnje Džejni je morala da trpi Seldenovu i Vendinu diskusiju o dobrim i lošim predstavama koje su videli u poslednjih deset godina. Napokon, kada je osetila Džejninu dosadu, Vendi je veselo upita, „Džejni, jesi li ikada razmišljala o glumi?” i Džejni, pogledavši je na momenat u šoku, hladno uzvrati, „Ja i jesam glumica.” Neprijatno zbunjena, Vendi pogleda u Seldena i Džejni, zadovoljna perfekcijom ove egzekucije nije mogla a da se ne zapita da li je ova primedba bila namerna ili ne. Međutim, Selden, potpuno nesvestan Vendinog opasnog ponašanja, uze Džejni za ruku i ponosno reče, „Džejni je glumila u avanturističkom filmu. Sećaš se...” „Ah da, sećam se”, reče Vendi. „Žao mi je što ga nikada nisam videla. To nije vrsta filma koje obično gledam.” „Džejni ima gomilu fanova među bubuljičavim adolescentima”, reče Selden. „Sigurna sam da ima”, reče Vendi, sa vidno usiljenom ljubaznošću. „I među ćelavim adolescentima, takođe!” Smejali su se dok je Džejni kiptela iznutra i kada je limuzina konačno stala ispred Vendine zgrade i ova izašla sa ushićenim obećanjem buduće večere, Džejni se okrenu ka Seldenu i hladno reče, „Prilično smešno stvorenje.” No Selden, da li slučajno ili namerno ignorišući njenu iskrenu tvrdnju, jednostavno reče, „Da. Ima odličan smisao za humor. Stvarno je sjajna devojka...” „Sjajna?” ponovi Džejni. „Ne bih je tako nazvala.” „Ali jeste. Britka je kao bič i potpuno samouka. Poreklom je sa Apalačkih planina u Kentakiju... Mislim da je njena porodica uglavnom nepismena. Nikada ne bi pretpostavila da dolazi iz porodice rudara...” „Rudara!” frknu Džejni. „Daj, Seldene. Sigurno ne veruješ u to. Nekako je previše dobro da bi bilo istinito...” 240

dorothy555&meteori

„Zašto ne bih verovao?” upita on. „Pa, u svakom slučaju, ludo je zaljubljena u tebe. Samo što ti nije priznala za barom.” U kratkoj tišini koja je usledila, Džejni je pretpostavila da ako nije bila u pravu po pitanju ove ideje, Selden bi se odmah nasmejao. Umesto toga, on se okrenu prema njoj i sa zbunjenim izrazom lica kao da se trudio da shvati, reče, „Džejni, da nisi ljubomorna?” Džejni se još uvek spremala da se naljuti ali iznenada je shvatila koliko je bila smešna. Selden je bio poslednja osoba koja bi bila nevema. No bilo bi korisno po njega da shvati da nikada nije smeo da se poigrava sa njenim osećanjima. Zabacivši glavu uz osmeh neverice, Džejni reče „Ja? Ljubomorna na Vendi Pikolo? Svašta.” „Dobro, šta misliš kako sam se ja osećao”, upita on, stežući joj mku, „gledajući te na pisti, znajući kako te svi oni muškarci proždiru očima...” „Verovatno si se osećao veoma posebnim”, reče ona, paleći ga. Sada je ona bila u žiži, gde je i pripadala, i najednom se opet osetila sigurnom. Naslonio se bliže i poljubio je u obraz, priljubivši se uz nju. „Raduješ li se Božiću?” žudno upita on. „Valjda”, reče ona, maznim dečjim glasom kojim su se obraćali jedno drugom odmah nakon venčanja. „Ali volela bih da mi kažeš gde ćemo ići, Seldene Rouze. U protivnom, kako ću znati šta da spakujem?” „Rekao sam ti, letnje stvari”, ponosno reče Selden. Džejni blago trgnuše ove reči, pravi termin za garderobu za odmor je bio „odeća za odmor.” Ali nije mogla od Seldena da očekuje da to zna. „Nadam se da je Sen Bart...”, reče ona. „Možda”, reče on nestašno sležući ramenima. „Ali opet, možda i ne. Ne zaboravi, to je iznenađenje.” Zakikotala se i skliznula na njegovo sedište, setivši se najednom sopstvene šeme - i razmišljajući o tome kako će, ako sve bude išlo po planu, uskoro imati malo slatko iznenađenje za njega.

241

dorothy555&meteori

12 U petak, jutro posle modne revije, Mimi je sedela za četiri metra dugim stolom od mahagonija. Sagnute glave, s gađenjem je gledala u kajganu na svom tanjim. S njom nešto nije bilo u redu, pomisli ona: Uvek je uživala u hrani, ali u poslednjih nekoliko dana, od kada je raskinula sa Zizijem, sam pogled na hranu ili njen miris terali su je na povraćanje. Uzela je viljušku i zahvatila malo kajgane nadajući se da će uspeti da proguta, ali jaja su imala bolesnu žuto-sivu boju, i ona dignu ruke, obrisavši usta krajem pamučne salvete. Kajgana je, bez sumnje, bila spremljena na brzinu i bez uživanja - za kuvaricu je spremanje doručka bio dodatni posao i zbog njega je morala da dođe ranije. Međutim, po tom pitanju Mimi je bila stroga... Živeći u zabludi da su prava porodica, Džordž je insistirao da on i Mimi doručkuju sa dečacima. I tako, kajgana, kobasice, slanina i tost stajali su na toplim poslužavnicima na stolu za posuđe, zajedno sa sveže isceđenim sokovima od pomorandže i grejpfruta, kao i raznim džemovima i marmeladama. Džordži mlađi stajao je iznad hrane i krišom gurao skoro celu kobasicu u usta. Kada je podigao glavu otac ga je prekorno pogledao. „Džordži!” viknu on pokazujući mu da sedne za sto. „Ali hoću još jednu...” pobuni se Džordži. „Dovoljno si jeo”, reče Džordž, mršteći se dok je savijao salvetu. Napokon je shvatio da je Džordži mlađi, zaista, morao da smrša i to je počelo da ga nervira. Pritom je i dalje verovao u neku vrstu fantazije da će Džordži, odlaskom u Aspen, nekim čudom skinuti kilograme uz pomoć vežbi koje mu tamo budu zadate. No, Mimi je to znala mnogo bolje: Tokom prethodna dva Božića, svakodnevno su iznajmljivali instruktora skijanja za dečake, ali Džordži je, redovno uspevao da se izvuče i tako se par puta obreo u lokalnom supermarketu... „Ako ne mogu da jedem, šta onda da radim?” zahtevao je Džordži od svog oca. „Možeš da sediš i da gledaš nas kako jedemo”, reče Džordž. Okrutno, nema šta, pomisli Mimi, ali ne reče ništa.

242

dorothy555&meteori

Bacila je pogled na pomoćni sto gde je Džek precizno sekao komad tosta na šest tankih delova. Marmelada je obično ostajala netaknuta, ali ovog jutra, Džeka je očigledno namamila zato što je jedno po jedno parčence mazao gnjecavim džemom od pomorandže. „Kada idemo u Aspen?” upita Džordži, kao da je jedva čekao da pobegne. „Znaš kada idemo, Džordži”, reče Džordž. „Sutra ujutru.” „Je l' idemo Lirom37?” upita Džordži. „Da”, reče Mimi. „Zašto ne možemo sa G5?” ljubopitljivo nastavi Džordži. „Zato što je previše veliki za Aspen”, reče Džordž. „Valjda toliko znaš.” „Znam?” upita Džordži. Ne mogu da verujem da je ovo moj život, skoro glasno reče Mimi. Džek je sedeo za stolom sa savijenim nogama na čipendejl stolici iz osamnaestog veka (vrednoj oko 15 000 dolara, bespomoćno pomisli Mimi). Odgrizao je parče tosta sa marmeladom, zamišljeno žvaknuo nekoliko puta i sa licem iskrivljenim od užasa ipljunuo polusažvakani zalogaj na Sevres porcelanski tanjir pred stobom. Mimi pogleda u Džordža tražeći pomoć. „Džek!” zareža Džordž. Džek odskoči kao pogođen i skoro pade sa stolice. „Sedi dole, Džek”, naredi Džordž. Džek ga prkosno pogleda. „Neću...”, reče. „Onda idi u svoju sobu.” „Gerda”, viknu Mimi. Gerda se pojavi na vratima i Mimi joj pokaza rukom da odnese Džekov tanjir. „Mrzim svoju sobu!” dreknu Džek. „Previše je mala...” Stvarno je postao pravo derište, pomisli Mimi, moleći se da ne bude ovakav u Aspenu. Ako se to desi, imala je osećaj da će konačno potpuno poludeti...” „Dobro, sledeći put kada budeš došao u Njujork, imaćeš novu sobu”, reče Džordž, kao da će to rešiti svačiji problem. „Mama i tata su kupili novi stan...” „Ti i mama ćete se pomiriti?” iznenađeno upita Džordži, gledajući u Mimi sa pakosnim izrazom lica. „Ova mama”, reče Džordž. „Mama Mimi.”

37

Lir (eng. Lear) - vrsta privatnog aviona 243

dorothy555&meteori

Džek poče da odmahuje glavom, mrmljajući sebi u bradu. „Koliko puta moram da ti kažem?” reče on, čudnim glasom koji je zvučao skoro kao da je pokušavao da oponaša nekog odraslog. „Koliko puta moram da ti kažem... da ona nije naša mama!” Mimi ga pogleda u šoku i briznu u plač. Pet sati kasnije, tačno u jedan i trideset, Mimi je sedela u Dingovom najboljem separeu i nervozno čekala Džejni. Jutrošnji događaji su prevršili svaku meni; strahovito je brinulo to što je pokazala slabost i ranjivost pred Džordžovom decom. Prirodno, Džordž je naterao dečake da se izvinu, učinili su to na onaj zloban dečji način, bez trunke skrušenosti... Popila je gutljaj vode, gledajući po restoranu. U separeu do njenog bio je urednik poznatog modnog magazina i jeo krvavi odrezak; sa druge strane sedeo je poznati lokalni spiker. Verovatno je bila umorna, nervozna pomisli ona, zato što su joj svi ljudi izgledali nekako iznureno, kao drugorazredna ekipa brodvejskog matinea sredom. Koliko dugo će ovo morati da radi? zapita se ona. Hoće li joj se ikada dogoditi nešto novo... ili će ovako biti do kraja života, iste dosadne žurke, odbori i druženja, ista lica koja stare ili se sve više otežu...? Nevoljno je uzela jelovnik, pokušavajući da se otrgne od ovih negativnih misli. Sve je bilo dobro, sve je bilo normalno, imala je predivan život, ubeđivala je sebe. Samo što je, od kada je raskinula sa Zizijem, postala zabrinjavajuće emotivna. Sitnice koje joj nikada ranije nisu smetale odjednom su počele da joj bivaju strahovito važne, izazivajući sasvim neprikladne reakcije - kao način na koji se pre neki dan izvikala na Gerdu zato što je ostavila krpu za prašinu iza zavese u dnevnoj sobi. Gerda je pogledala u nju kao da je luda. Naravno, Mimi joj se odmah izvinila na šta joj je Gerda nabacila da je to možda bila „promena.” Stavila je ruke na lice. Je li moguće da je bila na početku menopauze! Imala je samo četrdeset dve godine, ali svi su znali da su to bile neminovne stvari i ako je to zaista bilo tačno, onda se kraj veze sa Zizijem svakako dogodio u pravo vreme. Njena vagina će zvanično presušiti i nijedan muškarac je više neće smatrati seksepilnom; jedina prednost bila je u tome što više neće morati da brine da li će se naći u situaciji u kakvoj je bila sa Zizijem...

244

dorothy555&meteori

Konobar je upitao da li želi nešto da popije i ona naruči čašu šampanjca. Podsetila je sebe da je sve vreme znala da će njihova veza da pukne; jedino nije očekivala da će osećati toliki gubitak kada se to desi. Možda je to bio razlog što je Zizi otišao tako iznenada: Da se nije onesvestila, mogla je da izmisli neki izgovor, da pobegne od Džordža i pronađe Zizija; da Džordž nije insistirao na odlasku kod lekara, koji joj je dao tako jake sedative da je spavala do pet popodne narednog dana, verovatno bi otišla u njegov stan. Na kraju kada se oporavila, bilo je kasno - pretpostavila je da je već bio u avionu za Evropu - ostala je sama, sa osećanjem kao da joj je utroba potpuno istrgnuta. Do tog trenutka, nije shvatala koliko se oslanjala na njega da bi ulepšala svoj život. On je bio njen ventil, izlaz koji joj je omogućavao da bezbrižno nastavi sa svojim brakom, dopuštajući joj da se pretvara kako joj ne fali ništa u životu. Zizi joj je pružao onu vrstu čiste ljubavi i pažnje bez trunke foliranja i sa takvim divljenjem mladog čoveka koji to iskušava po prvi put. I ona je bila zaljubljena u njega - i to u periodu života kada je mislila da se više nikada neće zaljubiti, kada je mislila da su ta osećanja zauvek nestala. Konobar je spustio čašu sa šampanjcem ispred nje i ona uze gutljaj, nadajući se da će je bar malo podići. Ali mehurići su joj peckali grlo i ona odjednom oseti još jedan talas gađenja. Spustila je čašu i prinela salvetu usnama, moleći se da ne povrati. Do sada je ovi talasi mučnine nisu terali na povraćanje...Morala je da se sabere, ljutito pomisli ona. Aspen će joj pomoći - uostalom, zar njena majka nije stalno ponavljala kako je promena sredine najbolji lek za slomljeno srce? Zavalila se u klupi presvučenoj ružičastim antilopom, poželevši da umoči salvetu u čašu s vodom i stavi je na svoje vrelo čelo; ali znala je da bi taj gest bio previše očigledan i previše dramatičan i umesto toga pogledala je na sat. Džejni je kasnila deset minuta - obično bi je iritiralo što mora da čeka, ali ovog popodneva, znala je da je to bilo neminovno. U poslednje vreme je bila previše gruba prema Džejni. Uostalom, nije Džejni bila kriva što je Zizi raskinuo s njom dok je problem sa stanom bio čista slučajnost - Peti je bila u Evropi na turneji sa Digerom i kako je Džejni mogla da zna da su se pomirili? Mirni je do ovih zaključaka došla tek jutros u krevetu. Konačno je prihvatila činjenicu da je očajnički morala s nekim da porazgovara o svojoj situaciji i jedina osoba za to bila je Džejni. Mimi je počela da podseća sebe na njene dobre osobine: Iako je Džejni umela da bude arogantna i puna sebe, ponekad je sebi davala mnogo za pravo i to nije 245

dorothy555&meteori

bio samo rezultat njene mladosti - u trideset trećoj imate osećaj kao da je ceo život tek pred vama? Mimi je bila ubeđena da nije bila ista takva kada je bila u Džejninim godinama, iskreno verujući je da je Džejni imala dobro srce... Mogla je da joj veruje: Džejni je bila tu od početka njihove veze; bila joj je verna i držala je jezik za zubima; i povrh svega, poznavala je Zizija - bar malo. Džejni je sigurno imala dovoljno iskustva sa muškarcima... Džejni će je razumeti... I tako je pozvala Džejni osetivši užasno olakšanje kada je Džejni sa svojom uobičajenom druželjubivošću prihvatila da ruča s njom, kao da se Mimi sinoć uopšte nije obrecnula na nju... „Ćao dušo”, mazno reče Džejni, naginjući se da je poljubi. Mimi se uplašila - sigurno je bila udubljena u svoje misli i nije ni čula kada je stigla. Džejni je danas bila posebno lepa, primeti Mimi. Lice joj je zagonetno blistalo, kao da je bilo osvetljeno iznutra. Uvek je izgledala ljupko, pomisli Mimi, ali kao i većina žena, najbolje je izgledala kada je bila srećna. „Dobro si raspoložena”, započe Mimi. „Ma, samo zbog revije”, opušteno reče Džejni, spuštajući se na klupu. Osetila je olakšanje kada je Mimi tog jutra pozvala; danima nije pričala sa Mimi i odjednom je shvatila da joj je užasno nedostajala prijateljica. Međutim, Mirni je izgledala tako... mrzovoljno, pomisil Džejni, poželevši odmah da se Mimi oraspoloži. Sutra je bila subota pred praznik i svi su odlazili iz grada. Ručak u Dingu bio je poslednja prilika da se vide i da budu viđeni tako da je nameravala da to iskoristi. „Svi pišu o reviji”, otegnu Džejni, glasom dovoljno glasnim da skrene pažnju na sebe, „a bila je pomalo skandalozna, zbog toga, naravno, svi pričaju o njoj...” „Skandalozna?” upita Mimi, izvijajući obrve. „Ma znaš”, reče Džejni. „Bio je direktan prenos na televiziji i republikanci su digli frku... Pokušavaju da kontrolišu način na koji svi moraju da misle...” Primećujući čudan izraz na Miminom licu, ona nastavi, „Ne tvoj otac, naravno...” „Naravno”, reče Mimi. Njen otac je upravo bio postavljen na mesto sekretara za trgovinu novog republikanskog režima. „Mimi, dušo... Kako si?” upita Džejni, shvativši da su sada svi u restoranu znali da je ona tu tako da je konačno mogla da se fokusira na svoju prijateljicu. Mimi slegnu ramenima, igrajući se sa čašom vode. „Jesi li saznala gde te Selden vodi za Božić?” 246

dorothy555&meteori

Džejni odmahnu glavom i naruči vodku sa ledom i limnuom. Ta mala neprijatnost između nje i Mimi još uvek je postojala, ali ovo je bila prilika da izglade svoj poljuljani odnos. „Selden i njegova iznenađenja!” uzviknu ona, pomalo usiljeno. „Počinje da me izluđuje... Znaš li da mi uopšte nije rekao da će iznajmiti privatnog detektiva?” „Selden je unajmio privatnog detektiva?” upita Mimi. „Nisi znala?” reče Džejni. „Iznajmio ga je da ispita Meribel Dubrovski ili kako se već zove. Detektiv je saznao da je udata. Zato su Peti i Diger ponovo zajedno...” „Jesu li se uopšte razdvajali?” upita Mimi. „Peti kaže da se nisu dobro slagali na turneji kao i da je planirala da ga ostavi i vrati se kući”, reče Džejni, zabacujući svoju dugu kosu preko ramena. Naravno, Peti nikada nije rekla ništa slično, ali Džejni je znala da Mimi neće posumnjati u to. „I onda”, dramatično nastavi Džejni, kao da naglašava istinitost svoje priče, „Selden je pozvao Peti.” Bar je taj deo bio istinit i Džejni se nevino osmehnu. „Stvarno mi je žao što te nisam obavestila ranije, ali svaki put kada sam pokušala da zovem, bila si zauzeta oko dečaka...” „Znam”, iskreno reče Mimi, osećajući se pomalo krivom. Sada kada je čula celu priču, shvatila je koliko je bila glupa što je pomislila da je Džejni htela na neki način da je povredi. „Kuća je konstantno u haosu kada su klinci tu...” „Naravno, sada kada je Peti sa Digerom, Zizi može da ostane...”, reče Džejni. Zizi je izgovorila kao da su joj usta bila puna blata, nadajući se da Mimi ništa nije primetila... „Ma, više nije ni bitno”, reče Mimi slegnuvši ramenima. Srknula je malo vode, ne usuđujući se da pije šampanjac. „Raskinuli smo”, dodajući uz kratak, promukli smeh, „Ili, preciznije, on je mene otkačio.” Dva sata kasnije, Džejni se vratila u svoj hotel, još uvek pod utiskom vesti o ugašenoj ljubavnoj aferi. Naravno, dok je Mimi tiho ispovedala svoju tužnu priču, otkrivajući joj koliko je volela Zizija i kako je nepodnošljiv život bez njega, Džejni je bila pravi primer saosećajnosti. Ljubazno je naglasila da je Zizi planirao da to okonča pre ili kasnije, da je čula kako je izlazio sa drugim (mladim) ženama, da je očigledno bio s njom samo zbog novca i verovatno pokušavao da je iskoristi da bi napredovao, i naravno, stara poštapalica: Da je bolje što se završilo sada, dok je Mimi preostalo ono malo ponosa, pre nego što je zaista povredio... 247

dorothy555&meteori

Ali iznutra, njene misli su bile daleko manje milosrdne. Skoro da nisu bile humane tako da joj jednom ili dvaput nije proletelo kroz glavu kako je Mimi možda ovo zaslužila zato što je prošlog leta Zizija ukrala od nje... i da je u vezi s njim sve vreme bila u pravu. I ko bi mogao nju da okrivi što je mislila da je njen susret sa Zizijem, na neki način, izvazvao ovo i koliko je samo bila mudra što ga je izdejstvovala. Na trenutak je čak pomislila da kaže Mimi kako joj se Zizi nabacivao, ali onda je smisila nešto još bolje. Nije mogla a da ne razmišlja kako je bilo sasvim moguće da je Zizi raskinuo sa Mimi zato što je potajno želeo da bude sa njom... „Pobogu, Seldene dragi, ti si kod kuće”, uzviknu Džejni kada je ulazeći u apartman ugledala Seldena kako skuplja svoje stvari po dnevnoj sobi. „Šta radiš ovde tako rano, dragi?” upita ona, spušajući poljubac na njegove usne. „Pakujem se”, reče on. Bila je dobro raspoložena, video je, i to ga je činilo srećnim. „Ali putujemo tek sutra ujutru”, naglasi ona. „U sedam”, reče on. Otišao je u spavaću sobu da potraži neke čarape; pošla je za njim. „Mrzim da ustajem tako rano”, reče ona, dureći se kao dete. „Ali do podneva ćemo već biti na plaži”, reče Selden. „Zar to nije divno?” „Valjda”, reče ona, glasom male devojčice koji je obožavao. „Biće bolje da i ti počneš sa pakovanjem”, reče on. „Hoćeš da spustim i tvoj kofer?” „Da, molim te”, reče ona. „Uzeću Luis Viton od grubog platna i torbu na rame i moju kutiju za šminku, naravno.” „Naravno”, reče on, smeškajući se. Kada je otvorio plakar i dohvatio nekoliko njenih kofera sa police, ona stade iza njega uvijajući ruke oko njegovog struka, trljajući mu nosom uvo. „Gde idemo, dragi?” upita ona. „Moraš da mi kažeš. Kaži mi odmah...” Nasmejao se i koraknuo unazad, povlačeći je dole na krevet. Možda bi mogli da počnu svoj odmor sa malom seksualnom predigrom, raspoloženo pomisli Selden. „OK”, složi se on, „ako obećaš da nikom nećeš reći...” „Obećavam”, reče ona, imitirajući njegov ton. „Idemo u Mistik!”

248

dorothy555&meteori

„Mistik?” uzviknu ona, ugrizavši se za prst dok joj je u glavi zvonilo za uzbunu. Mistik je svakako bio glamurozan ali deo tog glamura morao je da bude povezan sa pravim društvom. A ona nije znala nikoga ko je ove godine išao tamo. „Ali... šta ćemo da radimo sve vreme? Nećemo znati nikoga...” „A-ha!” reče on, još uvek misleći da će ona biti oduševljena njim. „Tu grešiš. Znaćeš ljude... Provodimo Božić sa celim klanom Rouzovih. Zar to nije sjajno?” Džejni uzdahnu i skoči s kreveta. „Ali nikada in nisam upoznala”, zavapi ona. „Tačno”, reče on. „Krajnje je vreme da to učiniš.” „Jao, Seldene”, zacvile ona. Znala je da će u jednom trenutku morati da upozna njegovu porodicu, ali je pretpostavljala da će joj Selden dati dovoljno vremena da se pripremi. Na lestvici podnošljivih stvari, Božični odmor sa njegovom porodicom bio je čak manje glamurozan od Božića sa Seldenom nasamo... Otišla je u kupatilo i zalupila vrata za sobom, čuo je kako se zaključava i skljokao se nazad na krevet, razočaran što neće biti ništa od seksa. Beskrajno, ritmično udaranje loptice za tenis skoro je uspavalo Džejni i trudeći se da drži oči širom otvorene, naterala je sebe bar na to da se pretvara kako se koncentriše na igru. S njenog višeg položaja pod drvetom na brdašcu iznad teniskog igrališta, mogla je da vidi ostrvo koje se prostiralo ispred nje, sa svojim uređenim zelenim poljima, ispresecano uskim, crnim asfaltnim drumovima a malo bliže, duboko plavetnilo Karipskog mora. Na putu koji je prolazio pored teniskog terena veselo su čavrljale dve domaćice u uštirkanim sivim haljinama dok su polako koračale uzbrdo, kao da je najneprijatnija stvar u njihovom životu bio beskrajni niz dana istih kao ovaj današnji... Na igrališm niže, Selden je igrao tenis sa svojim ocem, Ričardom Rouzom; sudio je njegov brat Viton. Sva trojica bili su u belom, poštujući pravila korporacije Mistik, koja je nalagala tradicionalno tenisko oblačenje u belo. Stojeći na kraju terena pored Seldena, Viton je mkom ukazao na grešku. „Aut!” viknu on. „Tata, žao mi je. Loptica je izašla” „Nema veze. I dalje sam bolji od dripca...”, uzviknu Ričard Rouz i bacivši loptu visoko u vazduh, žestoko je udari reketom.

249

dorothy555&meteori

Sedeći na travi, tik do nje, Pola Rouz, Seldenova majka, upozoravajuće vrisnu „Ričarde!”, izazivajući da Selden, Viton i Ričard Rouz istovremeno pogledaju u njihovom pravcu. „Razbijam matorog i izgubiće!” uzbuđeno dobaci Selden ka Džejni. Džejni mu se bledo osmehnu i Pola Rouz oštro uzviknu, „Pazi samo na svoje držanje!” Okrenuvši se ka Džejni i uz blago odmahivanje glavom, reče, “Momci prosto obožavaju tenis. Mislim da je najveća greška koju sam ikada napravila što sam dozvolila da Ričard postavi teren ispred naše kuće u Čikagu.” Džejni počeša ujed od komarca na nozi i trudeći se da izgleda zainteresovani, reče, „Je l' tako?” Prva stvar koju je Selden rekao svom ocu kada su pre tri dana stigli, bila je: „Dakle, Tata. Jesi li već pronašao terene?” Počešala se jače i ujed je počeo da krvari, uz neznatno olakšanje. Ostrvo je bilo puno komaraca; nije pomagala ni zavesa protiv komaraca, budući da su insekti zujali oko mreže sa takvom žestinom da nije spavala po celu noć. Seldenu to nije smetalo, ali ona je bila iscrpljena. Kada bi samo uspela pošteno da se naspava, očajno pomisli ona, mogla bi da izdrži do kraja nedelje bez da potpuno poludi... „Temperatura je savršena za tenis, zar ne?” zadovoljno reče Izabel, Vitonova žena i savršeni primer dobrih, srednježapadnjačkih vrednosti: Bila je otvorena, ljubazna - i krajnje učtiva - sa karakterom bez oštrih ivica ili interesantnih uglova. „Hvala Bogu da više nije tako toplo”, složi se Pola. „Na Karipskim ostrvima mora da se igra ili rano ujutru ili kasno uveče. Kada smo bili u Raund Hilu, pre šest godina...”, reče ona, otpoševši dugu priču o teškoćama određivanja pravog vremena za igru u klimi koja je dozvoljavala samo dva ili tri sata udobne igre. Džejni je ubrzo izgubila interesovanje za priču, posmatrajući napredovanje jednog mrava koji je na leđima vukao listić kroz travu pored njene noge. Bila je to greška, jer se Pola Rouz iznenada okrenu ka njoj i reče, „Džejni? Šta ti misliš?” „Oh”, reče Džejni, podigavši glavu pokušavajući da se osmehne. Usta su je bolela od trodnevnog osmehivanja svakojakim stvarima koje je ni najmanje nisu činile srećnom. „Šta mislim o čemu...?” „O Ričardovoj sunčanici...”, reče Pola, razmenjujući pogled sa Izabel. „Hvala Bogu oporavio se”, reče Džejni, trudeći se da se ubaci u duh razgovora. „Pa, naravno da se oporavio”, reče Pola, gledajući u nju kao da je idiot. „Ali za ta dva sata, kada smo pozvali sve doktore na Jamajci... bila 250

dorothy555&meteori

sam ubeđena da je dobio srčani napad. 'Ako ćeš da umreš, sačekaj bar da se vratimo u Čikago,' rekla sam mu. Tako sada, svaki put kada odemo na odmor, mora da mi obeća da neće dozvoliti da mu se bilo šta desi dok se ne vratimo kući...” Dok se Izabel spremno smejala, Džejni je otkrila da nije bila u stanju da izazove bilo kakvu reakciju. Pokušala je da se uklopi, stvarno jeste, podseti ona sebe. Ali Seldenova porodica joj je bila potpuno strana, lakše bi joj bilo da su bili iz druge zemlje, na primer iz Švedske... Ah, svi su bili savršeno fini, naravno - spolja. Na primer, gospođa Rouz, pomisli ona, bacajući pogled ka Poli. Pošto je ispričala svoju pričicu, nonšalantno je ignorisala Džejni, izgledajući potpuno udubljeno u meč između Seldena i Ričarda. Bila je, narodskim rečnikom „dobro očuvana”; svakog jutra je oblačila belu majicu i braon šorts, vezujući Hermes šal oko vrata i brižno se šminkala i fenirala. Bila je privlačna žena i po mišljenju ostatka porodice beskrajno interesantna jer je još uvek aktivno radila kao novinar za Čikago San-Tajms. Prve večeri je bila tako graciozna dok je pokazivala Džejni svoju sobu, napomenuvši kako su Džejnina odeća, cipele i torba „divni”, tako da je Džejni pomislila kako bi zaista mogle da postanu prijateljice i kako bi gospođa Rouz mogla da joj bude majka koju nikada nije imala... Potom je za večerom sedela pored Seldonovog oca, Ričarda. Ričard je imao ljubazno lice nalik liku iz stripa; penzionisani advokat iz čikaške firme u kojoj je Viton još uvek radio, Ričar Douz je sada usmerio svu svoju energiju u program zdrave ishrane i rekreacije, koji je, objašnjavao je, u mnogome pomogao da pobedi „rak.” Džejni mu je, verovatno osećajući nesigurnost, posvetila malo previše pažnje tako da je sledećeg jutra osetila čudnu hladnoću u va-zduhu... Niže, na terenu, Selden je udario forhend koji je prozujao pored Ričarda i bacajući reket proglasio sebe pobednikom. Sledećeg trenutka, trojica muškaraca išli su uzbrdo i Džejni je ustala, nadajući se da su dnevne teniske aktivnosti konačno gotove. Možda bi ona i Selden mogli da odu negde na piće - čula je za kul bar na ostrvcetu gde je, kažu, boravio Mik Džeger... „Teren je naš narednih sat vremena”, reče Selden, bez daha. „Ko je sledeći? Džejni?” „Znaš da ne igram tenis”, reče Džejni i pre nego što je uspela da mu predloži da krenu, Ričard je preduhitrio. Uz krilaticu, „čovek se uči dok je živ”, on reče „Seldene, moraš da je naučiš.” „Nisam atletski tip...”, bespomoćno poče Džejni. 251

dorothy555&meteori

„Izabel nije igrala do svoje trideset prve”, naglasi Viton. „Sada je prilično dobra. Ponekad čak uspe da mi uzme gem...” „Samo kada se sažališ”, reče Izabel, uz smeh. „Pola?” upita Ričard. „Moram da idem kući da obiđem kuvaricu”, reče Pola. „Hoću da sredim da nam spremi goveđe pečenje za Božićnu večeru... Zna li neko da li sutra radi supermarket?” „Do dvanaest”, reče Selden. „Kakvo olakšanje”, reče Pola. Džejni dignu ruke. „Igrajte ti i Viton”, obraćajući se Seldenu. „Idem kući. Umorna sam...” „Umorna!” uzviknu Ričard. „Najmlađa si ovde.” „Zbog komaraca. Ne mogu da spavam”, objasni Džejni. „Imali smo i mi jednog ogromnog koji nam je zujao oko glava, zar ne Vitone?” reče Izabel. „Nekako je uspeo da se probije kroz mrežu...” „Te mreže ništa ne valjaju”, reče Ričard. „Morate da koristite onu stvar što se uključi u struju...” „Zaista?” reče Izabel. „Nismo znali kako se koristi.” „Pokazaću ti”, reče Pola. „Prvo izvadiš tabletu iz male aluminijumske pregrade...” Selden priđe Džejni i zagrli je jednom rukom. Bio je znojav i ona blago ustuknu. „Jesi li sigurna da nećeš da gledaš kako razvaljujem Vitona?” upita on. „Seldene...”, upozoravajući reče Pola. „Gledaću te sutra”, umorno reče Džejni. „Idemo devojke”, uzviknu Pola. „Ričarde, ideš li?” „Ostaću još malo.” Džejni krenu nizbrdo sa Polom i Izabel. „Selden puno igra tenis...”, otpoče ona, pokušavajući da se našali. „Nadam se da ga uskoro neće strefiti infarkt...” Naravno, Pola je komentar shvatila pogrešno, „Ko, Selden?” upita ona, izdahnuvši glasno vazduh dok je skeptično gledala u Džejni. „Selden je u izvrsnoj formi...” „Znam, ali...”, slabašno reče Džejni. U podnožju brda bio je parkiran beli džip i Izabel sede na mesto vozača. Džejni se na trenutak mučila da pomeri sedište, osećajući iza 252

dorothy555&meteori

sebe Polino nestrpljenje. Konačno je pomerila sedište napred i ušla pozadi. Pola se smestila na mesto suvozača. „Jesi li sigurna da hoćeš da voziš?” upita ona Izabel. „Naravno. Obožavam da vozim”, reče Izabel. „Ovi putevi su uski i krivudavi, čine me nervoznom”, reče Pola uz smeh. A zatim, kao da se setila da je Džejni takođe sedela u kolima, pogleda je preko ramena i upita, „Voziš li, Džejni?” „Da”, odgovori Džejni. „Imam porše.” „Porše! uzviknu Pola. „Bože. Onda bi ti trebalo da nas voziš...” „To je poklon od Viktorija Sikret”, reče Džejni, češući se po nozi. Pola je pogleda u retrovizoru. „Moraš li da ga vratiš?” „Ne”, reče Džejni. „Bar tako mislim... svejedno ga ne bih vratila.” „Ne bi?” upita Izabel. Ona i Pola razmenište poglede. „Ne”, reče Džejni, dok je nervoza polako izbijala na površinu. „Zašto bih?” Nije postojao učtiv odgovor na ovo pitanje, stoga Pola promeni temu. „Ljute li se tvoji roditelji što ne provodiš Božić sa njima?” upita je. „Ne”, reče Džejni. Sada su živeli u malom gradiću, živopisnom selu koje se graničilo sa niskim zgradama jarkih boja u kojima su bile male radnjice sa svakojakom robom. „Zaista?” iznenađeno upita Pola. „Kada moji dečaci ne bi proveli Božić sa mnom, ne znam šta bih radila...” „Ne slažem se dobro sa svojim roditeljima”, prenaglašeno reče Džejni. „Majka me nikada nije volela...” Ovo je verovatno pogodilo u srce gospođu Rouz i ona izusti, „Oh, Džejni. To je grozno!” „U redu je, stvarno”, reče Džejni. „Ništa strašno!” Prošli su kroz grad i pored male luke. U blizini obale bile su usidrene dve ogromne jahte, i Džejni se pitala ko li je mogao biti u njima. Po stoti put je pomislila kako je bila glupa što nije ranije izvukla iz Seldena kuda idu. Tako bi bar na neki način uspela da nađe nekog poznatog na ostrvu, ko bi mogao da je predstavi... Moralo je da bude interesantnih ljudi ovde... Umesto toga, bila je zarobljena sa Seldenom i njegovom porodicom i ako bude po volji gospođe Rouz, svaki Božić će joj biti upravo ovakav... Izabel je vozila džip uzbrdo i još strmijim prilaznim putem do njihove vile okrečene u belo sa velikim mermernim kaminom koja se nalazila na vrhu litice sa pogledom na luku. Bar je vila bila lepa - verovatno jedna 253

dorothy555&meteori

od najlepših na ostrvu - ali u čemu je bila poenta posedovanja velike vile ako nije bilo nikog važnog ko bi je video? „Mislim da ću morati da se vratim za sat vremena da pokupim dečake”, reče Izabel. Džejni se trgnu; sada su stvarno počele da joj idu na živce, sa svojim stitnim kvantitativnim kolokvijalizmima, nazivajući muškarce „dečacima” a žene „devojčicama”... „Možda smo mogli da iznajmimo još jedan džip”, predloži Džejni. „Tako bi...” Pola Rouz je prekinu. „Selden je mislio isto to, ali rekla sam mu da ne troši svoj novac”, odsečno reče. „Mislim da je zabavno što smo svi zajedno. Kao kada su dečaci bili mali...” Sada definitivno počinjem da ludim, pomisli Džejni dok su ulazili u kuću Jedva da je ležala deset minuta kada je Izabel pokucala na vrata i ušla u sobu. „Spavaš li?” upita Izabel. „Ne baš”, odgovori Džejni. „Razmišljala sam da odem do grada u mali šoping pre nego što odem po dečake. Hoćeš sa mnom?” „Naravno”, uzdahnu Džejni, pomislivši kako će joj šoping prijati bar malo više od gledanja u plafon. „Onda se vidimo kod kola za pet minuta”, reče Izabel. Džejni je ustala i pogledala se u velikom ogledalu u sklopu dugačkog belog toaletnog stola od pruća sa staklenom radnom površinom. Dobila je malo boje, što je njenoj koži davalo zlatni sjaj. Uprkos iscrpljenosti izgledala je dobro. Ali uvek je izgledala bolje po toplom vremenu, i skidajući šorts da bi obukla kratku Pući haljinu bez rukava i ravne zlatne sandale, podsetila je sebe da to mora maksimalno da iskoristi... Međutim, sve je delovalo pomalo razočaravajuće. Ponela je svoju najbolju odeću za odmor što je, shvatila je sada, bilo sasvim uzalud, posebno zato što se Izabelina garderoba sastojala iz krajnje bezobličnih pamučnih haljina i raznobojnih plastičnih sandala za plažu, čak i ako bude naišla na šik ljude, nikada ih neće upoznati sa Izabel. Po ko zna koji put je poželela da se nađe bilo gde samo ne ovde - na mestu gde nije morala da bude u blizini Seldenove porodice. Peti i Diger su bili u Aspenu, Petin izgovor bio je da su oboje imali stresnu godinu tako da nisu mogli da podnesu boravak sa nekim od rođaka...

254

dorothy555&meteori

Izabel je stajala pored džipa, noseći kožni ruksak preko ramena i zveckajući ključevima. „Bože, izgledaš sjajno”, reče ona, ulazeći u kola. „Pitala bih te gde si kupila tu haljinu, ali verovano je koštala milion dolara...” „Nije”, reče Džejni. „To je Puči. Bila je oko dvesta dolara, samo...” „Mnogo više nego što mogu sebi da priuštim za letnju haljinu”, reče Izabel uz smeh. „Ali mislila sam da je Viton advokat”, reče Džejni. „I ti radiš, zar ne...?” „Ja sam lovac na glave”, reče Izabel, klimajući. „Tako sam upoznala Vitona. Super je, zato što je svaki dan drugačiji. Pripadam onoj vrsti ljudi koja ne voli da se dosađuje”, objasni ona, „i Viton je isti, tako fukcionišemo.” Džejni klimnu glavom, ne znajući šta da kaže. Izabel i Viton su joj izgledali baš kao oni ljudi koji su voleli da se dosađuju, s obzirom da su se do sada potpuno zadovoljavali igranjem tenisa i odlaskom na plažu. Osećajući da se od nje očekuje odgovor, ona reče, „Viton je zgodan.” „Stvano misliš tako?” upita Izabel, pažljivo okrećući džip oko oštre okuke. „Posle nekog vremena u braku, jednostavno zaboraviš kako ti muž stvarno izgleda.” Džejni uopšte nije mislila da je Viton bio zgodan - oči su mu bile previše blizu dok mu je nos bio pomalo baburast i kriv; baš kao Seldenov, i on je imao neke vickaste kvalitete koji su ga udaljavali od epiteta zgodnog - ali sada kada se izlanula, nije mogla nazad. „Ma da”, nedvosmisleno reče. „Tako je... sladak...” „On isto tako misli”, reče Izabel kroz srdačan smeh. Parkirala je kola pored šetališta koje se protezalo duž okeana kroz ceo grad. Automatskim pokretom, Džejni spusti štitnik za sunce da proveri svoj izgled. Kada je izvadila ruž, Izabel reče, „Umreću ako ne saznam koji ruž nosiš. Tako je lep...” „Jeste, zar ne?” reče Džejni, lako nanoseći ruž na usne. „Nešto između crvene i roze boje...” „Po malo od obe, je l' da?” reče Izabel. „Zove se Pusi Pink”, reče Džejni stavljajući poklopac i vraćajući ga u svoju torbicu. „Nosim ga već godinama. Otkrila sam ga u Parizu...” „Živela si u Parizu?” upita Izabel.

255

dorothy555&meteori

„O da”, reče Džejni. „Kao i većina manekena na početku karijere.” „Uvek sam želela da živim u Parizu”, reče Izabel. „Sigurno je fascinantno.” „Bilo je... zanimljivo”, složi se Džejni, oprezno. Pariz je bio pun neprijatnih uspomena, od kojih je većinu htela da zaboravi. Menjajući temu, ona upita, „Imate li ti i Viton decu?” „Nemamo”, reče Izabel, skupljajući svoju dugu crnu kosu u rep i pričvršćujući je plastičnom šnalom. Još uvek je mogla da bude lepa, pomisli Džejni, kada bi se malo doterala - ofarbala kosu da pokrije sede i u dve duboke bore među obrvama primila injekciju botoksa. „Ali Viton ima decu”, nastavi ona. „Iz prvog braka.” „Nisam znala da se Viton ženio dvaput”, reče Džejni, dok su išle prema radnjama. „Bilo je to davno”, reče Izabel. „Mislim da je Mendi - tako se zvalabila neka vrsta gradske kurve i Viton se sažalio nad njom. U svakom slučaju, zatmdnela je i Viton je oženio i sada imaju malu devojčicu... Pa, više nije mala, ima petnaest godina.” „To su osetljive godine”, mudro reče Džejni. „Jesu”, potvrdi Izabel. „Potpuno je divlja - stalno ponavljam Vitonu da ne brine dovoljno o njoj, neko će je napumpati, ali znaš kakvi su muškarci. Prosto nikada ne vide stvari koje rade žene, zar ne?” Zastala je ispred radnje da se divi japankama sa nizom plastičnih cvetića. „Ali moram da priznam, Pola je neverovatna. I dalje viđa devojčicu svakog vikenda, bez obzira na sve...” „Da li želiš da imaš decu?” upita Džejni, uzevši japanke i okrenu ih da vidi cenu. Izabel tužno reče, „Moj doktor kaže da mogu jedino vanmateričnom oplodnjom. Ali morala bih da primam injekcije, i nisam sigurna da mi se to radi, znaš? Ponekad pogledam u Vitona i pomislim, čekaj malo, ja već imam dete...” Džejni klimnu glavom. Većina žena, pomisli ona, ovako je doživljavala svoje muževe, znajući da je Izabel to mislila u drugarskom smislu. No, za Džejni je to bilo vrlo depresivno. „Kupi ove”, reče ona, pokazujući glavom na japanke u Izabelinoj ruci. „Misliš?” upita Izabel. „Što da ne?... Ako ti se sviđaju”, reče Džejni. „Koštaju samo osam dolara”, reče Izabel, dvoumeći se. „Onda ih definitivno kupi”, odlučno reče Džejni.

256

dorothy555&meteori

Izabel je platila japanke i one nastaviše dalje. Na trotoaru, Izabel se okrenu sa osmehom. „Sigurna sam da te je ovo putovanje malo iznenadilo”, oprezno reče. „Pa, jeste”, reče Džejni, klimajući glavom. „Pola je rekla Seldenu da ti kaže, ali on nije hteo”, reče Izabel, ubacujući japanke u ranac. „Mislim da Selden ume da bude malo tvrdoglav”, doda ona, pronicljivo, „ verovatno se plašio da ti kaže jer onda možda ne bi htela da dođeš.”

*** „Da otvorimo poklone sada ili kasnije?” uzbuđeno upita Pola. Bilo je Božićno jutro i zajedno su doručkovali za trpezarijskim stolom smeštenim napolju u hladovini vinove loze, gde su izneli sva jela. „Sada”, dečački uzviknu Viton. „Moramo da sačekamo bar da završimo sa jelom”, reče Pola. I Džejni, slušajući ovaj razgovor dok je skupljala kockice grejpfruga kašikom, zamišljajući kako su Pola i Viton verovatno vodili istu konverzaciju svakog Božićnog jutra u poslednjih četrdeset godina. „Čudno je što nemamo Božićno drvce”, reče Izabel. „Kao u Los Anđelesu”, složi se Viton. „Nije tačno”, reče Pola. „Selden i Šejla su uvek imali drvce u Los Anđelesu.” „Minijaturno”, reče Ričard. „Tata, kada si ti uopšte video naše drvo?” upita Selden. „Bili smo jedne godine. Zar se ne sećaš?” „Te godine je Šejla...”, naglo ućuta Viton. „Hajde da ne pričamo o tome”, brzo reče Selden. „Apsolutno”, složi se Pola. „Gde otvaramo poklone?” upita Izabel. „U dnevnoj sobi?” „Ionako nema drveta”, reče Ričard. „Hajde da ih otvorimo ovde. Živni malo, Seldene?” uzviknu on. Četrdeset pet minuta kasnije, još uvek su otvarali poklone dok je Džejni pijuckala đus, mrzovoljno gledajući u sto. Pored nje je stajala složena gomila papira za uvijanje, koje je Pola Rouz čuvala, brižno ih slažući i dodajući ih Džejni da „se pobrine.” Pored gomile bila su dva 257

dorothy555&meteori

poklona koja je dobila Džejni: Totes kišobran na rasklapanje od Vitona i Izabel, koji su objasnili da nisu znali šta da joj kupe ali da svaka žena mora da ima kišobran u svojoj tašni; i Hermes šal od Pole i Ričarda, kojem se Džejni oduševila i vratila ga u narandžastu kutiju. Džejni je Seldenu poklonila Prada sandale, kožni Prada novčanik i Prada pribor za bijanje, što je, objašnjavala je Poli, kupila uz popust od trideset posto, ali je ova ipak proglasila „preterivanjem.” Sve je bilo tako čudno i neprijatno, pomisli Džejni, posmatrajući kako Izabel guguče o paru ručno štrikanih vunenih čarapa - koje je dobila od Pole. Selden joj nije rekao da će biti sa njegovom porodicom, tako da im, naravno, nije kupila poklone, i svaki put kada bi neko otvorio poklon, podsetio bi je kako joj tu nije bilo mesto... „Dobro, pretpostavljam da svi znate šta je naš poklon”, reče Selden, ustajući sa svoje stolice. Platio je celo putovanje, uključujući iznajmljivanje vile i avionske karte za celu porodicu. Prišao je Džejni, pokazujući joj da ustane, stavljajući joj ruke na ramena. Podigavši svoju čašu sa dušom, on nazdravljajući reče, „Za naš porodični odmor, i moju novu ženu, Džejni. I još puno Božića kao što je ovaj.” „Živeli”, reče Ričard. „Hvala ti, Seldene”, reče Pola, pružajući ruke da ga zagrli. „I hvala tebi, Džejni. Zaista nisi trebala.” „Oh, ja...”, zamuca Džejni. „Uh, sad ste me podsetili”, reče Selden, zahtevajući pažnju. „Imam još jedan poklon, za Džejni.” Svi su gledali u Džejni dok je Selden nestao u dnevnoj sobi. Pola Rouz izvi obrvu. „Nadam se da te nije razmazio, Džejni”, reče Pola, kao da je ovaj „ekstra” poklon na neki način bio Džejnina krivica. „Selden je previše praktičan za tako nešto”, reče Džejni. Vratio se noseći veliki beli koverat. Svečano ga je pružio Džejni i seo pored nje. Okrenula je koverat. Kod adrese pošiljaoca pisalo je „Agencija za nekretnine 'Milioner', Grinvič, CT.” „Šta je ovo, Seldene?” upita ona, sa mešavinom radoznalosti i užasa. „Koverat!” uzviknu Viton, ponesen sopstvenim smislom za humorom. „Kapiraš? Koverat...?” „Ima li nešto unutra?” upita Izabel. „Naravno da ima”, oštro reče Pola, ućutkujući je. „Otvori ga!” uzbuđeno reče Selden. 258

dorothy555&meteori

Džejni ga pogleda u strahu, uvlačeći prst ispod preklopa. Unutra je bila brošura u boji na šest strana. Na prvoj strani bila je fotografija kvrgavog, poluosušenog drveta okruženog šipražjem na malom brdašcu. U podnožju brda bila je prljava plaža koja se završavala uvalom gde je voda bila zelenkastobraon boje. „Dobro došli u Pajrets Point!” pisalo je. „O... Bože”, reče Džejni. Mislila je da je Selden shvatio da je tema u vezi sa kućom u Konektikatu završena, ali očigledno nije bila dovoljno jasna i on je njeno ćutanje jednostavno protumačio kao pristanak... „Nastavi da čitaš”, reče Selden, privlačeći stolicu bliže njenoj i okrećući stranice kao da malom detetu čita priču za laku noć. Na sledećoj strani bila je mapa Grinviča, Konektikat, osenčena crvenim slovima „Pajrets Point”; bilo je to peskovito parče zemlje, u obliku savijenog prsta koje je zadiralo u zaliv Long Ajlend Saunda. Ne mogavši da se suzdrži, Selden poče da čita naglas: „Pajrets Point se sastoji iz osam prastarih netaknutih jutara zemlje lociranih na najboljem delu ekskluzivnog Grinviča, Konektikat, na Long Ajlend Saundu. četrdeset pet minuta od Njujork Sitija i četiri sata od Bostona, ovo je milionerski san. Izolovan i intiman, kao da posedujete sopstveno ostrvo a opet, samo što ste iskoračili iz velike metropole...” „Možeš li ovo da priuštiš, Seldene?” prekinu ga Pola Rouz. „Naravno, majko”, reče Selden i nastavi da čita: „U ovoj ponudi, po prvi put u sto dvadeset i pet godina, Pajrets Point je mesto žive istorije. Samo za kupce sa istančanim ukusom...” „Ne razumem”, reče Ričard Rouz. Stajao je iza Seldena, vireći preko njegovog ramena u brošuru. „Jesi li ti kupio ovu zemlju?” „Prošle nedelje”, ponosno reče Selden, uzimajući Džejninu ruku. „Tu ćemo sagraditi našu kućicu iz snova. Imaćemo bazen i mol, nekoliko čamaca i teniski teren...” Viton ispusti dugački, tihi zvižduk. „Mislim da ćete imati puno gostiju”, zakikota se Izabel. „Šta ti misliš, bejbi?” upita Selden, blago stežući Džejninu ruku. Svi su gledali u nju. „Tako sam srećna... Mislim da ću zaplakati”, reče Džejni. „Dobro”, reče Ričard, posle kratke pauze, udarajući Seldena po leđima. „Šta ćemo sada da radimo?”

259

dorothy555&meteori

„Daj, Ričarde”, uzdahnu Pola. „Pusti ih da se priviknu. Ovo je veliki korak, kupovina kuće.” „Nisu kupili kuću, kupili su zemlju”, ispravi je Ričard. „Misliš, pusti ih da uživaju. Kad počnu sa zidanjem, tada će sve biti gotovo.” „Imaćemo radnike, tata”, reče Selden. „Pih!” uzviknu Ričard, odmahnuvši rukom. „Sećaš se kad smo mi počeli sa zidanjem naše kuće?” upita on svoju ženu. „Koju sam ja zidala, dragi”, reče Pola. „Tebe nisam mogla da privolim da bilo šta uradiš, sećaš se?” i okrenu se ka Džejni. „Nisam mogla da izvučem ni njegovo mišljenje o tipu kvake za vrata i slično.” „Nije tačno da sam se izvlačio”, reče Ričard Seldenu. „Radio sam petnaest sati dnevno...” „Jesi li siguran da ćeš imati vremena za ovo, Seldene?” upita Pola. „Džejni hoće”, reče Selden, stežući joj opet ruku. „Neverovatno je dobra u detaljima. Treba da vidite kroz kakvu proceduru prolazi pred večernji izlazak...” „Pretpostavljam...” olako reče Pola. Džejni istrgnu ruku. „Nije baš tako”, planu ona. „A?” reče Selden, gledajući je zbunjeno. Ustala je i otišla u kupatilo. Pogledala se u ogledalu, shvatajući da je odjednom upala u onu životnu zamku koju je celog svog života pokušavala da izbegne. Kada je izašla napolje, u dnevnoj sobi su gledali kasetu modne revije Viktorija Sikret. Začula je reči „Bejbi, nemoj da me povrediš„ pesme u podlozi. „Nadam se da ti ne smeta”, reče Selden, pokazujući joj rukom da sedne pored njega na kauč. „Hteo sam da moji roditelji vide.” „Bilo je na televiziji”, besno mu šapnu Džejni na uvo. „Niko nam nije rekao”, reče Izabel. Tenzija u sobi bila je jaka. Lice Ričarda Rouza bilo je pretvoreno u ravnodušnu masku, kao da nije mogao sebi da dopusti da otkrije bilo kakvo interesovanje za spektakl koji se odvijao na ekranu. Pola je gledala sa neodobravanjem; Viton se zabavljao. „Sada svi pazite”, uzbuđeno reče Selden. „Ovde izlazi Džejni...” Odjednom, na vrhu piste se pojavljuje Džejni u plavom grudnjaku od šljokica i gaćicama u kompletu. Zastaje i prešavši pogledom po publici, počinje da se šepuri po pisti sa superiornim izrazom na licu. Gledajući sebe, zgrčila se - grudi su joj bile ogromne i muškarci u publici su 260

dorothy555&meteori

zviždali kao napaljeni tinejdžeri u striptiz baru. Osećajući njenu ogorčenost, Izabel se nagnu ka njoj i potapša je po kolenu. „Izgledaš sjajno, Džejni”, ljubazno reče ona. „Zar ne izgleda sjajno, Vitone.” „Naravno”, promrmlja Viton, spuštajući pogled na pod. Pola najednom ustade, priđe televizoru i iključi ga. „Hej!” reče Selden. „Džejni izgleda apsolutno predivno, dušo”, strogo reče Pola. „Ali stvarno mislim da ovo nije prikladna zabava na Božić, zar ne?” I onda, kao da se ništa nije dogodilo, veselo reče, „Hajde da provedemo popodne na uobičajeni način? Plaža pa tenis?” Svi su ustali. Selden je potapšao Vitona po ramenu. „Hoćemo li jednu na brzaka pre plaže?” „Naravno”, reče Viton. Počeli su polako da izlaze iz sobe. Džejni se okrenula, bolno svesna činjenice da tokom celog tog debakla, niko od njih nije imao hrabrosti da pogleda u njenom pravcu. „Ideš li, Džejni?” upita Pola, ne osvrćući se. „Za minut”, reče Džejni. Gušila se. Morala je da izađe iz kuće; morala je da pobegne od njih. Postalo je očigledno: Nije pripadala ovde i nije se uklapala. Znali su to, baš kao i ona, i nije bilo razloga da se pretvaraju da nije tako... Otišla je niz hodnik u svoju sobu. Selden je već bio navukao svoj teniski šorts na noge, kao da je jedva čekao da pobegne iz kuće. „Hej, bejbi”, reče on, migoljeći zadnjicom kako bi lakše navukao šorts preko kukova. „Ono je bilo užasno neprijatno”, prasnu ona. „Ma daj, bejbi”, reče on, zakopčavajući šorts i prilazeći joj bliže. Poljubio je u obraz. „Ne obraćaj pažnju na majku. Ona je vrlo konzervativna. Zna kako ti zarađuješ... samo ne želi da je neko na to podseća, to je sve. Ne brini”, reče on, drmusajući je. „Siguran sam da te voli...” „Ne podnosi me”, reče Džejni. Prišla je plakaru i izvadila svoj Luis Viton kofer. „Hej”, reče Selden. „Šta to radiš?” „Odlazim”, reče Džejni. „Hvatam prvi let odavde.” „Daj, bejbi”, reče Selden. „Šališ se, zar ne...?” „U životu nisam bila ozbiljnija”, procedi ona kroz zube. Selden je zgrabi za ruku. „Majka to nije mislila, kunem ti se”, reče on, pokušavajući da je smiri. „Nateraću je da ti se izvini...” 261

dorothy555&meteori

„Nije samo to!” „Nego šta?” „Sve”, odbrusi ona. „Ceo odmor je bez veze. Ne možemo da odemo ni do bara da popijemo piće...” „Znači to hoćeš da radiš?” upita on, odmičući se od nje. „Hoćeš da se provodiš...?” „Ne baš da se provodim”, poče ona da se vadi. „Samo da upoznam neke zanimljive ljude...” „Ovo je porodični odmor”, hladno reče Selden. „Sa svojom porodicom se viđam samo jednom godišnje, pa ako tebi ne smeta, voleo bih da provedem vreme sa njima - za razliku od gomile stranaca koje više nikada neću videti.” „Tebi je dobro”, planu Džejni, „zato što je to tvoja porodica...” „Oni su i tvoja porodica, takođe”, reče Selden. Otišao je na drugi kraj sobe da uzme svoj reket. „Zato bih te zamolio da se uzdržiš od pravljenja scene. Ponašaš se kao dete...” „Je l'? A ti?” okrivi ga. „Možda”, oštro uzvrati on. „Ali ja sam platio ovaj odmor. Koštao me je trideset hiljada dolara. I nameravam da se dobro provedem.” „Dobro šta ja to treba da radim?” „Idi na plažu i sunčaj se”, viknu on. „Dolazim za manje od pola sata, OK?” I s tim rečima izlete iz sobe. Džejni je besno sela na krevet. Poledala je u svoj kofer i najednom shvatila da nije imala snage da ode - da rezerviše karte i spakuje se, pozove taksi i ode na aerodrom a potom da leti čak do Njujorka sa presedanjem u Majamiju... Pogled joj pade na koverat koji je ležao na njenom jastuku. Verovatno ga je Selden tu stavio, kao podsetnik da počne sa planiranjem njihove kuće. U nastupu besa, podigla ga je i fijuknula preko sobe da bi se odbio o ogledalo i uz zadovoljavajuće tup pao na pod. Sa druge strane tankog zida ona začu Polu kako viče: „Je li tamo sve OK?” „U redu je”, viknu nazad Džejni. „Samo mi je nešto ispalo.” Spustila je glavu među mke, pitajući se može li ovaj dan biti još gori. Sat vremena kasnije, Džejni je ležala na stomaku na raširenom peškiru, zaranjajući prste u pesak i razmišljajući o tome koliko je mrzela 262

dorothy555&meteori

Seldena i njegovu porodicu. Izabel je sedela pored nje, sa jeftinim slamnatim šeširom na glavi. Kao da je nekako bila svesna loših stvari koje su se dešavale, Izabel je ćutala, praveći se da čita knjigu koju je pronašla u kući. Pola i Ričard bili su na drugom kraju plaže, u šetnji. Tišina između dve žene bivala je sve teža, i Izabel konačno spusti knjigu. Kao da nije mogla da smisli ništa bolje, ona primeti, „Imaš odličnu figuru, Džejni. Da li vežbaš?” „Ne baš”, reče Džejni. „Zezaš me”, reče Izabel, gledajući u okean. „Ja bih morala da vežbam svaki dan da bih imala takvu figuru.” Ne bi ni tada, pomisli Džejni jer joj se odjednom smučila ta beskrajna opsesija koju su ljudi imali prema njenom telu. „Stalno mi to govore”, planu ona, ne pokušavajući više da bude fina. „I smučilo mi se. Svako ima različito telo, kapiraš? Na primer, kao intelekt - ne možeš mnogo da ga promeniš.” „Izvini”, reče Izabel. „Nisam htela da te uvredim...” Podigla je knjigu i nastavila da čita. „Zaboravi”, uzdahnu Džejni. Okrenula se na leđa, zatvorila oči i odmah osetila krivicu. Izabel je bila jedina osoba koja se bar trudila da bude ljubazna prema noj a ona se istresala na njoj. „Nisi ti kriva”, pomirljivo reče Džejni. „Selden i ja smo se posvađali...” „Oko neke gluposti”, reče Izabel, klimajući. „Valjda...”, reče Džejni, nadajući se da neće morati da ide u detalje. „Meni i Vitonu se to događa svaki put kada odemo na odmor. Uvek bude jedan dan kada se žestoko posvađamo... oko sitnice... i satima se ljutimo jedno na drugo dok ne shvatimo kako smo bili glupi i na kraju se uvek pomirimo.” Izabel spusti knjigu i okrenu se ka Džejni. „Mislim da su te stvari zapravo veoma dobre za vezu, a ti?” upita ona. „Smatram da je to neka vrsta čišćenja...” Džejni se osloni na laktove. „Kakva je bila Seldenova prva žena?” nonšalantno upita ona. „Nikada ne priča o njoj...” „Ah!” uzviknu Izabel, mršteći se. „Pa, bila je vrlo pamenta, i vrlo uspešna - bila je savetnik za medije - mislim da je zastupala mnoge filmske zvezde. Ali na kraju...” Ona ućuta i pogledavši u Džejni, reče, „Obećaj mi da nećeš reći Seldenu da sam ti ovo rekla? Zato što znam da ne voli da priča o tome a i Viton bi me ubio...” „Obećavam”, reče Džejni. Otkotrljala se blizu nje i nasmešila. 263

dorothy555&meteori

„Dakle, na kraju... mislim da je Selden jednostavno prestao da obraća pažnju na nju ili tako nešto, zato što je obavila sve te plastične operacije. Nema ničeg lošeg u plastičnoj hirurgiji”, brzo reče ona, kao da ne želi da uvredi Džejni. „Ali izgledalo je kao da je postala zavisna. Ugradila je implante u grudi, zatim je sredila nos, pa kad ni to nije bilo dovoljno, podvrgnula se nekoj vrsti fejs-liftinga i mislim da je čak išla i na onu operaciju za isisavanje sala...” „Liposukcija”, reče Džejni. „To”, reče Izabel. „Izgledala je stvarno dobro i sve ali istovremeno je postala pomalo čudna. Zatim, desilo se još nešto... nešto u vezi sa ogrlicom i na kraju je ispalo da ga je Šejla varala... Stvarno nisam sigurna, ali očigledno, sve te stvari su se nagomilale...” „Nije valjda?” reče Džejni, ohrabrujući je. „Jeste”, reče Izabel. „Stoga pretpostavljam da mu je veoma važno da vodi normalan život. Čak i pre nego što je upoznao tebe, pričao je samo o tome koliko želi da se ponovo oženi i ima decu...” „Da”, sarkastično reče Džejni. „Znam...” „Nisi mnogo uzbuđena zbog kuće”, pažljivo reče Izabel. Džejni uzdahnu, zahvativši šaku punu peska i puštajući ga da iscuri kroz prste. „Nije da nisam oduševljena”, reče ona, „samo nemam vremena da joj se posvetim. Selden ovo ne zna, ali počinjem da se bavim produkcijom filma.” „Stvarno?” uzviknu Izabel, impresionirano. „Tako je”, nastavi Džejni, klimajući glavom. „Otkupila sam prava za bestseler - Stid, verovatno si čula za nju - i u narednih par meseci ću da skupljam novac i potražim režisera i glavne glumce za snimanje...” „Zanimljivo”, reče Izabel. „O čemu se radi?” „Treba da pročitaš knjigu”, reče Džejni. „Zapravo sam razmišljala o tome da igram jednu od ženskih uloga. Glumila sam i pre...” „Zaista?” upita Izabel. „Selden nam nije rekao da si toliko talentovana.” Verujem da nije, tužno pomisli Džejni, ali u tom trenutku njihov razgovor prekide Polin dolazak. Spustila se na kraj Izabelinog peškira. „Divna šetnja”, zadihano reče ona. „Devojčice, morate da probate.” „Hoćemo”, klimnu Izabel. „Samo smo sedele i pričale.” „Jeste li?” reče Pola. „Ženske priče?” 264

dorothy555&meteori

Izabel pogleda u Džejni. „Džejni mi je upravo ispričala kako će da radi produkciju filma.” „Zaista?” reče Pola, gledajući je skeptično. „Kog filma?” „Još je u razvoju”, brzo reče Džejni. „Trenutno radimo na sakupljanju sredstava...” Ričard, koji je malo zaostajao za Polom, najednom iskrsnu i stade iza svoje žene. „Džejni će da radi produkciju filma”, reče mu Pola. „Mislio sam da je Selden producent”, reče Ričard. „Jeste”, potvrdi Pola, „Ali Džejni kaže da će sada i ona to da postane”, i izvijajući obrve pogleda u Ričarda. „Zanima me jedna stvar”, reče Ričard. „Koliko traje karijera jednog manekena?” „Pa, Lorin Haton...”, započe Džejni. „Ona je bila izuzetak, zar ne?” preseče je Pola. „Sigurna sam da uskoro želiš da imaš decu...” „Valjda”, frustrirano reče Džejni. Selden je silazio prašnjavom stazom koja je vodila ka plaži. Smeškao se jer je očigleno bio u pobedničkom raspoloženju. „Zdravo majko”, reče, bacajući peškir na pesak. „Bićete srećni kada saznate da sam mu isprašio... tur.” „Hvala ti, dušo”, reče Pola. „Gde je Viton?” upita Izabel, gledajući oko sebe. „Dobacio me je kolima”, reče Selden. „Morao je da se vrati kući. Zaboravio je kupaće gaće...” „Tipično”, reče Izabel kroz smeh. „Umirem za plivanjem”, reče Selden. „Hoće li neko sa mnom?” „Hajde, Džejni...” reče Pola. „Ne volim...” „Voda je topla”, reče Ričard. „Možda čak i previše topla.” Selden ispruži ruku. „Hajde, bejbi”, reče. Džejni nije imala izbora. Dopustila je da je uzme za mke i povuče na noge. Krenuli su preko vrelog peska ka vodi. „Stvarno neću da uđem”, jogunasto reče Džejni. „Talasi su previše veliki...” „Hajde”, reče Selden. „Malo vode nikom nije naškodilo...” Povukao je u plićak. Talas su joj preklopili stopala i ona skoči. „Hladna je!” vrisnu ona.

265

dorothy555&meteori

„Nije”, reče on. Ušao je u vodu do kolena i skočivši na glavu, zaronio. „Hajde!” viknu on izronivši iz vode. „Savršena je...” „Seldene!” viknu Pola i Džejni se okrenu; Pola je izbezumljeno mahala rukama. Selden je ugleda i zapliva ka obali iz sve snage, trečeći pored Džejni ka svojoj majci. „U čemu je problem?” „Nešto se desilo”, reče Viton. Stajao je pored peškira. „Mislim da je najbolje da se ti i Džejni vratite kući...” „Šta je bilo?” upita Selden, uzevši peškir da obriše lice. „Nešto u vezi sa Džejninom sestrom...” „Peti?” vrisnu Džejni, trčeći ka njima. „Polako”, viknu Selden. „Šta se desilo? Je li dobro?” „Stvarno ne znam. Zvao je čovek po imenu Diger...” „To je Džejnin zet...” „Rekao je da vam kažem da mu se javite i da je Peti u zatvoru.” „O, Bože”, reče Pola, stavljajući ruku na srce. „Pobrinuću se za to, majko”, reče Selden oštro navlačeći majicu preko glave. „Najbolje da odmah krenemo kući”, reče Pola, skupljajući stvari. „Ti ostaješ ovde”, naredi Selden. „Nema razloga da ovo upropasti vaš dan... Idemo”, reče, pokazujući Vitonu i Džejni da ga prate. Žurno je koračao prašnjavom stazom. Džejni je išla za njim, zapinjući za male kamenčiće - u brzini je zaboravila cipele. Selden uskoči na prednje sedište džipa a Džejni se spusti do njega. „Je li ostavio broj telefona?” Selden odlučno upita Vitona, koji je bio pozadi. „Nije”, reče Viton. „Pretpostavio sam da znate gde ćete ga naći.” „Do đavola, Vitone”, reče Selden, udarajući rukama o volan. „Gde su odseli?” upita on Džejni. „Nisam sigurna...”, zamuca Džejni. „For Sizons... Ric?” „Verovatno Ric”, reče Selden. „U Aspenu ne postoji For Sizons...” Selden je jurcao uz drum do vile, sejući kamenčiće na sve strane. Na vrhu druma se naglo zaustavio i potrčao ka kući. Uživa u ovome, užasnuto pomisli Džejni. Uživa u svakom trenutku... Kada je ušla u kuću, Selden je već bio na telefonu, pričajući sa Digerom. „Daj mi da pričam s njim”, reče Džejni, pružajući ruku. Odmahnuo je glavom i mahnuo ka njoj. „To je moja sestra!” zašišta ona. Selden je mrko pogleda da bi se smirila. „A-ha, a-ha”, reče on, klimajući glavom. „Shvatam. Jesi li saznao ime zatvora... OK... I zadržali su obe. Ne, neće ti dozvoliti da je vidiš... Treba ti advokat... Ne brini. 266

dorothy555&meteori

Samo budi pored telefona. Obaviću nekolio poziva i ponovo ću te nazvati.” I prekide vezu. „šta je bilo?” zavapi Džejni. Pogledao je i spustio se na stolicu. „U redu, evo šta se dogodilo, koliko sam uspeo da pohvatam. Peti i Diger su bili u supermarketu u redu za kasu. Izgleda da je Meriel Dubrosi nekako saznala da idu u Aspenu i pratila ih. Stala je iza Peti...” „U supermarketu...?” „U supermarketu”, klimnu Selden. „I nešto joj rekla, Peti se okrenula i ošamarila je.” „Pa, dobro za Peti”, reče Džejni. „Dobro za Peti, osim što je Meriel gurnula u stomak. Zatim je Peti nju verovatno odgurnula i Meriel je pala. Potom je došao policajac i obe ih odveo u zatvor.” „Biće u novinama”, ljutito reče Džejni. „Da, verovano hoće”, reče Selden. „Ali sada, najvažnija stvar je da izvučemo Peti iz zatvora.” „Možda je bolje da se vratimo u Njujork”, reče Džejni. „U Njujorku ne možemo ništa da učinimo”, reče Selden. „Pa, ne možemo ni ovde ništa da učinimo”, planu Džejni. Selden dignu ruku da je ućutka. „Samo mi dozvoli da ovo sredim, OK?” reče on. „Pozvaću Džerija Grabova.” „Odnosi s javnošću?” podrugljivo reče Džejni. „Danas je Božić...” „To ne smeta Džeriju”, reče Selden. „On obožava ovakve stvari.” Selden je konačno sišao s telefona posle tri sata. U međuvremenu, ostali su se vratili s plaže i zahtevali objašnjenje. Nisu mogli da shvate suštinu ako ne čuju priču od samog početka i dok je Džejni pričala, Pola Rouz je nastavila da pogledava u svog muža, stisnutih usana u jednu liniju neodobravanja. Džejni se na kraju iskrala u svoju sobu, gde je legla na krevet, besno grickajući nokte. „Za sada je dobro”, reče Selden, ulazeći u sobu i spuštajući se pored nje na krevet. „Džeri je pronašao nekog ko poznaje sudiju i uspeo da ga nagovori da ode do suda tako da Peti može da izađe uz kauciju. Moraće za mesec dana da se pojavi na saslušanju osim ako on ne uspe da odbaci tužbe, što verovano hoće, budući da je to Aspen i da su slavne ličnosti a takve stvari se stalno dešavaju...” 267

dorothy555&meteori

„Baš lepo”, hladno reče Džejni. Bila je zadovoljna što je Selden uspeo da sredi problem, ali iznervirana načinom na koji je jednostavno preuzeo stvar bez njenog pitanja. Uostalom, Peti je bila njena sestra i Selden joj nije dozvolio čak ni da razgovara sa Digerom... Isto kao sa kućom u Konektikatu - i ovim odmorom - besno pomisli ona, način na koji je unapred donosio odluke bez konsultacije s njom... „Prokletstvo”, reče Selden, ustajući. „Bolje da kažem majci. Uzrujava se zbog ovakvih stvari...” „Da, bolje to učini odmah”, složi se Džejni. Izašao je iz njihove i upao u susednu sobu. „Majko”, začu ga Džejni kako govori. „Jao, Seldene”, odgovori Pola. „Ne brini. Sve je sređeno”, reče on. Džejni je ustala i na prstima stala uza zid. Zidovi su bili tako tanki, shvati ona, da je mogla da se čuje svaka reč, razgovetno, kao da se razgovor vodi u istoj sobi. „Ne sviđa mi se sve ovo”, reče Pola Rouz. „Smiriće se”, reče Selden. „Moraš da shvatiš da je Diger rok zvezda...” „Tačno”, reče Pola. „Svi znaju da se rok zvezde drogiraju. I Bog zna šta sve još...” „Diger je stvarno dobar momak iz Di Moina”, uveravao je Selden. „A sestra?” „Divna devojka”, reče Selden. Usledila je pauza i Selden reče, „Majko, šta te stvarno muči?” „Neću da se mešam u tvoj život, dragi”, poče ona, „ali ovaj brak u koji si uleteo...” „Šta ne valja?” „Džejni je verovano savršeno fina devojka. Ali i ona i njena sestra su u problemima. Sestra je u zatvoru... I da li si znao da Džejni već mesecima ne priča sa svojom majkom? Samo brinem za tvoje dobro, dušo. Neću opet da te vidim kako patiš...” „O, majko...”, nasmeja se Selden. „Paničiš.” „Ne paničim”, protestovala je Pola. „I to manekenstvo. Nisam sigurna da je to pravi posao za tvoju... ženu. Takve devojke žele druge stvari...”

268

dorothy555&meteori

„Staromodna si”, smejao se Selden. „Manekenstvo ne može večno da traje - možda još koju godinu. A onda, velike su šanse da dobiješ unuče...” „Ali, Seldene, dušo, bojim se da Džejni to ne želi. Imam osećaj da je zanima drugačiji način života...” „Majko, ona hoće da se smiri i da rodi dete”, tvrdoglavo reče Selden. „Pogledaj sebe. Koja žena ne želi da bude kao ti?” „To je veoma laskavo, dušo. Ali celo popodne je pričala o nekakvoj produkciji filma...” „Daj, majko” negodovao je Selden. „To su samo priče. Džejni jednog trenutka padne ideja na pamet i sledećeg je već zaboravi. Ubeden sam da će sledeće nedelje već zaboraviti sve o tome.” „Nadam se da si u pravu”, zloslutno reče Pola. Sa druge strane zida, Džejni je prisluškivala sa ustima razjapljenim od užasa. Skliznula je na pod i prekrila rukom usta u šoku. Selden se pojavio na vratima i pogledao po sobi u potrazi za njom. Ugledavši je na podu, on reče, „Dušo, šta je bilo?” „Ništa!” brzo reče Džejni, puzajući na rukama i kolenima. „Izgubila sam minđušu, to je sve.” Džejni ustade, trljajući usnu resicu. „Izvini”, reče Selden. „Mislim da danas nisam bio fer prema tebi. Očajnički mi treba piće... Šta kažeš da skoknemo do lokalnog bara koji si spominjala? Možda upoznamo neke zanimljive ljude...” „Naravno”, sarkastično reče ona, razgovor sa njegovom majkom još uvek joj je odzvanjao u ušima. „Ali šta ćemo za kola? Nećemo valjda ostaviti ostatak porodice bez prevoza...” „Moraće da se strpe par sati bez njih”, reče Selden nakezivši se. „Uostalom, kola su moja... ja sam ih platio, sećaš se?” Ostatak odmora se razvukao uz beskonačnu dosadu. Džejni se maksimalno trudila da bude ljubazna: Sada kada je čula dokaz da je Pola nije volela, odlučila je da joj ne pruži zadovoljstvo da to i dokaže. Ali to nije značilo da je popušala Poli. Veče nakon Božića namamila je Vitona i Ričarda da igraju poker - i kada su pristali, naravno da se pridružio i Selden. Poli se to nije svidelo, ali dečaci su je oterali. Pola se pušila, dok je Džejni mudro uzimala svaku treću ruku. Igrali su u sitniš ali Džejni ih je pobeđivala tri noći za redom, skupivši na kraju gomilu novčića u svoju torbicu i to je doprinelo da se oseća bar malo bolje... 269

dorothy555&meteori

Međutim, iznutra se jela. Svaki put kada bi pogledala u Seldena, setila bi se njegovog razgovora sa majkom što je samo dolivalo so na ranu. Pokazaće mu, pomisli ona; nateraće ga da pojede sopstvene reči. A onda će mu biti žao... Otputovali su za Njujork 31. decembra, vrativši se u svoj hotel malo posle dvet sati. Let je bio prebukiran i kasnio je u poletanju iz Majamija; Džejni je samo želela da spava, kao da će san moći da izbriše sećanje na užas proteklog vikenda. Ali Selden nije hteo ni da čuje - bilo je novogodišnje veče. Naložio je vatru sa brezovim cepanicama i naručio dve flaše Cristal šampanjca i sto pedeset grama kavijara. „Stvarno nisam rapoložena za šampanjac”, nervnozno reče ona, razmišljajući kako Selden opet radi ono što on hoće, ne obazirući se na njena osećanja. „Moraš da piješ šampanjac u novogodišnjoj večeri”, insistirao je. „Valja se.” Povukao je pored sebe na kauč i zadovoljno se protegnuo dok je Džejni ukočeno sedela na svojoj polovini. „Nema boljeg načina da se provede novogodišnja noć osim romantične večeri kod kuće”, reče on. Džejni ne reče ništa, gledajući u vatru. Nikada nije razumela koncept „romantične večeri kod kuće”; ako je već morala da sedi kod kuće, radije će da gleda televiziju i jede kolače u krevetu nego da pokušava da izmami neka lažna romantična osćanja... „Imam odličnu ideju”, raspoloženo reče Selden. „Hajde da odemo sutra u Konektikat da ti pokažem imanje. Napravićemo izlet - ješćemo negde na vodi a onda ćemo obići zemlju... Kasnije možemo da svratimo u Makadus...” Ovo je, pomisli Džejni, bila poslednja kap. Ustala je i odšetala do radnog stola i u okrenuvši se, hladno rekla, „Moramo da popričamo o toj zemlji, Seldene.” „To je odlično imanje”, pobuni se on. „Odmah pored vode... Danas se ne nalazi takva zemlja...” „Mislim da bi svakako mogao da je prodaš”, odlučno reče ona, sužavajući pogled. „O čemu pričaš?” upita on, počevši da se nervira. „Samo što sam je kupio. Neću tek tako da je prodam.” „Dobro, ja neću imati vremena da radim na kući. Narednih nekoliko meseci ću biti veoma zauzeta... možda i celu godinu ili dve.” 270

dorothy555&meteori

„Stvarno?” reče on. Začu se zvono i on krenu da otvori vrata. „Šta ćeš raditi ako smem da pitam?” Konobar je ušao noseći poslužavnik sa dve flaše šampanjca i četiri čaše. Trebala mu je večnost da ih spusti na niski stočić. „Hoćete li da otvorim umesto vas, gospodine?” upita. „U redu je, sam ću”, reče Selden. Konobar je izašao i on otvori jednu flašu, sipajuši šampanjac u čaše. Rad ga je smirivao i razumnim tonom glasa on reče, „Vidi, ako brineš kako će biti kada zatrudniš... naravno, pomoći ću ti. Dadilja će se brinuti o bebi kada se rodi.” Džejni se kratko ali okrutno nasmeja. „Ne radi se o deci”, reče. „Dobro, o čemu se radi?” bio je uporan. Ona se osmehnu. „Hoću da radim produkciju filma po Kregovoj knjizi, Stid. Već je pristao...” Selden je uspravio da bio napunio usta šampanjcem i umalo ga nije ispljunuo od iznenađenja. Zatim je zabacio glavu i počeo grohotom da se smeje. Džejni ga je gledala, sa licem punim besa. „Ne znam šta je toliko smešno.” Smeškajući se, on joj priđe i pokuša da je zagrli ali se ona izmače. „Dođi, bejbi”, reče on. „Produkcija filma je ogroman posao. Potrebne su godine iskustva. Nikada ga nećeš završiti...” „Kako ti to znaš?” „Znam”, reče on. Okrenuo se od nje i prodžarao vatru gvozdenim žaračem. „Ne uzimaj to lično”, opušteno nastavi on, „ali to mi je posao. Ne možeš da zamisliš koliko ljudi želi da se bavi produkcijom filma i od svih onih koji se okušaju skoro niko nikada ne uspe...” „Fino”, reče Džejni. „Pokušaću, i ako ne uspem, nisam uspela. Ali mislim da neću.” Selden je iznenađeno pogleda i priđe korak bliže, šokiran mržnjom koja je gorela u njenim očima. „Džejni!” „Jebi se”, izusti ona. Izletela je iz dnevne sobe, utrčala u spavaću i počela sa raspakivanjem. Pošao je za njom. „Slušaj, Džejni”, reče on. „Ne znam da li sam bio dovoljno jasan. Neću da budeš producent Kregovog filma...” „Zašto?” zahtevala je, ne gledajući ga. „Bojiš da bih mogla stvarno da uspem?” 271

dorothy555&meteori

„Ne”, reče on, spuštajući pažljivo čašu pored kreveta. On prekrsti ruke na grudima i reče, „Zato što ćeš garantovano da propadneš. Kregova knjiga nema tu vrstu priče koja se adaptira za film. U stvari, ona uopšte nema nikakvu radnju...” „Samo si ljubomoran!” svađalački viknu ona. „Ljubomoran si zato što je Kreg talentovan a ti nisi...” Odjednom je zastala i ugrizla se za usnu, plašeći se da je otišla predaleko. No, to je bila istina, reče samoj sebi, i možda je bilo krajnje vreme da to i Selden shvati... Izvadila je Puči haljinu iz kofera i okačila je u plakar, ne usuđujući se da ga pogleda. Savila se nad koferom i kada je spustila pogled, pred sobom je ugledala njegove noge. Ispravila se i izazivački ga pogledala u lice. Bio je neosetljiv. Mešajući šampanjac u svojoj čaši, on tiho reče, „Ako želiš da budeš sa čovekom kao što je Kreg Edžers, nemoj da ti ja stojim na putu.” „Ne brini”, procedi ona. „Ne želim.” Prošla je pored njega i ušla u kupatilo, zaključavajući za sobom vrata. „Džejni”. reče on. „Izlazi da popričamo o tome.” „Nema tu šta da se priča”, hladno reče Džejni, s druge strane vrata. „Džejni!” ponovi on, glasnije. Tišina. Počeo je da lupa na vrata. „Džejni, izlazi napolje!” Nije odgovarala. Potom je začuo odvrtanje slavina do punog mlaza. „Do đavola, Džejni!” viknu on. „Ovo je prokleto loš način da se počne nova godina!”

272

dorothy555&meteori

Knjiga tri

273

dorothy555&meteori

13 G5 je sleteo na pistu aerodroma Šarl de Gol a zatim se odvezao do privatne staze gde ga je čekala mercedesova limuzina i dva francuska carini ka. Bilo je jedanaest i petnaest ujutru, negde sredinom februara 2001. Džejni je bacila pogled kroz prozor u sumoran i kišovit francuski dan i uzdahnu. Otpremljena je u Pariz sa Mimi! Strašno, pomisli ona, da je tek tako pošalju iz zemlje kao nevaljalo dete u sobu... Navukla je par mekih, sivih rukavica i namrštila se. Put nije mogao da se dogodi u gore vreme. Bila je tako blizu potpisivanja sporazuma sa Džordžom u vezi sa zajedničkim filmskim projektom i onda, kada je trebalo da se povinuje projektu i napiše ček usledio je iznenadni poziv da se pridruži Mimi na putovanju u Pariz. Mimi je išla na poslovno putovanje da bi isprobala haljine poznatih dizajnerskih kuća koje je još u oktobru naručila od Diora i nije htela da ide sama, i ako joj se Džejni bude pridmžila, upoznaće je sa Ramonom, poznatim francuskim dekoraterom. Ramon navodno nikada nije prihvatao nove klijente, ali će razmotriti saradnju sa Džejni kada bude u februaru posetila Pariz jer on obično tada pravi malu pauzu u svom prebukiranom rasporedu. „Sve mi izgleda tako smešno”, žalila se Džejni Seldenu, „Naročito zato što mi nemamo šta da dekorišemo!” Ovo je bila osetljiva tema za oboje i Selden je procenjivački pogledao. „Uskoro ćemo imati”, oprezno je rekao. Džejni ga je prkosno gledala. Još uvek nije prodao zemlju niti odustao od ideje da gradi kuću. Samo je prestao da priča o tome - kao što ni ona nije spominjala svoje susrete sa Džordžom. „Zaista, Džejni”, nastavio je, „ovo je stvar visoke klase” - i to ju je ućutkalo. Ipak, od kada joj je Mimi, pre sedam dana, predložila putovanje u Pariz - „Njujork je tako grozan u februaru; ništa se ne dešava”, naglasila je Mimi - i Džejni nije mogla da se otrgne osećaju da je postojala neka vrsta zavere s ciljem da je sklone iz grada. Jedne večeri, Selden je došao kući sav uzbuđen zbog putovanja, posebno što se ona tog popodneva videla sa Džordžom i njihov sastanak je bio striktno poslovan. Prvo je pomislila da je Džordž nešto spomenuo Seldenu - jer ako jeste, nameravala je sve da porekne; reći će mu da joj se Džordž nabacivao i da ga je odbila a zatim je iz osvete celu stvar izmislio...

274

dorothy555&meteori

Međutim, Selden je izgledao opušteno, nimalo ljuto i posle nekoliko trenutaka ubedila je sebe da Džordž nije bio brbljivac. Naprotiv, shvatila je, Selden je bio taj za kog se brinula, a ne Džordž. Proteklog meseca, od one užasne novogodišnje noći, Selden je razvio zaštitnički odnos prema njoj, kao da nije bila dovoljno inteligentna ili upućena da bi razumela njegov posao. Za neupućenog posmatrača, izgledali su kao moćan par na ravnoj nozi. No, Džejni je počela polako da shvata kako je Selden u stvari želeo da je ima pored sebe kao eksponat - lepu manekenku koja je potvrđivala njegov status muškarčine - to je počelo strahovito da je vređa. Kada bi iznosila svoje mišljenje o šou-biznisu, politici ili modi, uhvatila bi ga kako posmatra lica drugih, kao da želi da se uveri da ga nije sramotila a kada bi primetio da jeste, brzo bi je prekinuo, ne dopuštajući joj da završi svoju misao publici koja bi se nezainteresovano okrenula na drugu stranu. Vrhunac je bio jedne večeri sredinom januara na večeri kod Harolda Vejna. Bila su postavljena dva stola za desetoro i Džejni je sedela pored republikanskog senatora iz Njujorka, Majka Metjuza. Bio je to zgodan muškarac u svojim šezdesetim, moćan i šarmantan, sa kandžastim stiskom koji je primetila kada je zgrabio za ruku i više je nije puštao, čak i kada joj se obraćao za stolom. To veče je bilo jedno od onih u kojima je Džejni uživala, puno važnih ljudi koji su međusobno razmenjivali ono što je ona smatrala značajnom konverzacijom. Pred kraj večere, teme su se neminovno pretvorile u za i protiv (uglavnom protiv - uostalom, ovo je bio Njujork) republikanske partije. Džejni se žestoko okomila na najveći nedostatak republikanaca - da nisu podržavali prava žena i pravo na abortus. Četiri žene su sedele za stolom, jedna je bila uvaženi televizijski novinar od nekih pedesetak godina, koja je uzviknula, „Živeli!” Najednom je zavladala jedna od onih neprijatnih i skoro neobjašnjivih pauza kada se jasno prolomio Džejnin glas: „Zaista, senatore! Ako vi lično ne podržavate abortus, onda smatram da ste licemer. Vi ste samac već trideset godina i ne možete me ubediti da za tih trideset godina nikada niste imali devojku koja je zatrudnela.” Na trenutak je zavladala mučna tišina. Džejni je osetila kako joj krv bukti u obrazima. Okrenuvši se prema Seldenu, koji je sedeo za drugim stolom, ugledala je krutu napetost na njegovom vratu i sekund kasnije, tišinu je razbio prijateljski smeh odobravanja, onaj koji je obično sledio nakon dobrog vica. Sa olakšanem je shvatila da joj se povratilo samopouzdanje. Samo minut pre toga, bila je lepa devojka na koju nisu ni računali; sada je bila jedna od njih - atraktivna, da, ali sa jasno 275

dorothy555&meteori

izraženim smislom za humor. Senator je stavio svoju kandžu na njenu ruku i uzviknuo: „Narode, ova mlada dama je upravo ono što je nedostajalo republikanskoj partiji!” i veselo društvo se premestilo u dnevnu sobu da popije kafu. Senator je pratio Džejni kroz kratko predsoblje koje je vodilo ka nakinđurenoj dnevnoj sobi, koju je Harold dekorisao u stilu američke vladavine u čijem periodu je i sagrađena kuća. Bila je puna malih divana presvučenih svilom sa nogarima u obliku životinjskih šapa i mermernih stolova, tako da je stvaran utisak vraćanja kroz vreme; Džejni ne bi iznenadilo da je videla kočije koje su ih prevozile do Park avenije. U uglu sobe stajao je veliki klavir i Harold je organizovao izvođenje dvoje mladih operskih pevača. Džejni je sela na dugu plavu tapaciranu klupu i ljubazno se smeškajući senatom prihvatila šoljicu kafe od uniformisane služavke. Na trenutak se zapitala kako bi izgledalo kada bi bila udata za njega - naročito kada su svi pričali da će se kandidovati za predsednika. Bilo bi zabavno postati Prva Dama tako da nije želela da propusti priliku bar da proćaska s njim. „Molim vas sedite, senatore. Umirem od želje da saznam da li su tračevi istiniti.” Prihvatio je njen poziv i našalio se, „U većina tračeva ima bar malo istine, ali ako se pitate da li ću se kandidovati...” „Ah, mislila sam na sve tračeve o vama i raznim damama...”, počela je Džejni. U tom trenutku Selden se pojavio iza njih. Džejni ga je pogledala, pozivajući ga očima da im se pridruži ali usta su joj ostala zaleđena u krut osmeh. „Izvinite zbog moje žene, senatore”, rekao je. „Često priča stvari o kojima prethodno ne razmisli.” Seo je na ivicu divana, uzeo Džejninu ruku i glasom koji je trebalo da bude šaljiv, rekao, „Ima naviku da priča o stvarima o kojima ništa ne zna.” „Nije valjda?” rezervisano je upitao senator. Hladno se osmehuo Seldenu i nastavio, „Meni deluje prilično inteligentno, možda čak inteligentnije od većine ljudi u ovoj sobi. Ona je samo dokazala da je većina o tome razmišljala ali nije imala petlju da to i kaže.” „Dok god niste uvređeni...”, vadio se Selden. „Što se mene tiče, nisam”, rekao je senator, gledajući u Džejni sa simpatijama. „Ali ako ikada odlučite da se otarasite ovog momka”, okrenuo se ka njoj, „Ja sam slobodan.” Svi su se nasmejali i u tom trenutku je počela muzika, stavljajući tačku na razgovor. Džejni je nakrivila glavu glumeći da uživa dok je iznutra besnela. Kao da je sve njene sumnje na Seldenovo ponašanje 276

dorothy555&meteori

prema njoj iznenada obasjalo jarko svetlo, otkrivajući da više nema povratka i u kolima na putu kući, ona je eksplodirala. „Da se više nisi usudio to da uradiš”, šištala je. Oboje su sedeli i gledali ispred sebe, ne govoreći ništa nekoliko sekundi. Potom je on rukom protrljao bradu i potpuno bezosećajnim glasom rekao, „Ono je bila sramna primedba”, „Jedina stvar koja je bila sramna je tvoje ponašanje”, planula je Džejni. „Možemo li o tome kod kuće, molim te?” upitao je, dajući znak vozaču. Nazad u hotelu, rasprava se vrtela u krug, Džejni ga je optuživala da se ponašao zaštitnički i bez trunke poštovanja prema njoj dok je Selden uporno ponavljao kako je i dalje ne razume. Činjenica da nije hteo da joj prizna svoja prava osećanja dovodila su je do ludila. Retko kada u životu je osećala toliku poniženost da je na kraju skočila na njega sa skupljenim pesnicama. Bacio je nazad na kauč gde je sela, drhteći od besa, sa suzama u očima. Seldenu je pukao film i počeo je razjareno da kruži oko nje, kao tigar. Nikada ga nije videla u tom stanju. Bila je prestravljena. „Hoćeš da znaš pravu istinu: Sramotiš me”, rekao joj je hladno. „Iz noći u noć moram da slušam kako brbljaš o stvarima o kojima ništa ne znaš, svađaš se sa ljudima koji žive u drugačijem svetu od tvog, u pogledu iskustva. Uvek uspevaš da se izvučeš zato što si lepa. Da si upola manje privlačna, veruj mi, niko te ne bi slušao!” Prestala je da diše. Nikada niko nije razgovarao s njom na ovakav način i s početka nije znala kako da reaguje. Je li bilo moguće da je govorio istinu? Ali priznati nešo takvo bilo je ravno smrti i uzvratila mu je istim tonom: „Zar nisi čuo šta je rekao senator? Da sam inteligentnija od većine ljudi u onoj sobi?” „Naravno da ti je rekao da si inteligentna”, Selden joj se unosio u lice sa podrugljivim osmehom. „On je političar. Ekspert koji govori upravo ono što ljudi žele da čuju - bez obzira na istinu. Zar nisi primetila kako je buljio u tvoje grudi i kako te hvatao za ruku? Ja jesam kao i svi ostali za večerom. Hteo je da te jebe i bio je spreman da kaže bilo šta samo da to ostvari. I ti se pitaš zašto sam posramljen? Pitaš se zašto te ne poštujem? Kada smo već kod toga, ti si ta koja nema nimalo poštovanja - ni za koga osim za sebe.” Šetkao je po sobi, tapkajući se po glavi na komičan način

277

dorothy555&meteori

koji je otkrivao njegovu nervozu i sve veću uznemirenost kao da ga je svaki sledeći pokret ruke samo još više iritirao. „Slušao sam te kako svetski renomiranim filmskim režiserima popuješ kako treba da režiraju svoje filmove”, nastavio je. „Slušao sam te kako producentima predlažeš koje glumce da angažuju i biznismenima kako da vode svoje poslove. I sve to bez nekog dostignuća ili uspeha, bez ikakvog smisla...” „Hoćeš da kažeš da im nisam dorasla, samo zato što nemam predispozicije kao i svi ostali?” „Nije stvar u predispozicijama”, rekao je, okrećući se oko svoje ose i pokazujući prstom u nju. „Stvar je u jebenom mukotrpnom radu i upuštanju u posao, rizikovanju da propadneš, bez posustajanja.” Zastao je, duboko udahnuo vazduh i nastavio. „Baš me briga šta pričaš sa svojim smešnim prijateljima i sa gomilom isfoliranih muškaraca sa kojima si spavala i koji te svuda prate. Ali kada imaš posla sa mojim prijateljima, sa ljudima koji su proveli svoje živote trudeći se da nešto postignu...” Kratko se nasmejala. „Stvarno, Seldene? Tvrdiš da su Mimi i Džordž smešni? Mislim da je ova tvoja predstava o isfoliranim muškarcima sa kojima sam spavala...” „Sve što hoću da kažem je da se ne izlećeš u razgovoru s njima. Zašto uvek istrčavaš u prvi plan? Pokušavaš da budeš odani sledbenik za promenu. Umukni i možda ćeš konačno uspeti nešto da naučiš!” Gledali su jedno u drugo u prećutnoj netrpeljivosti. Džejni se gorko zapitala kako to da je mogla da bude samo to - odani sledbenik - svim tim bogatim i moćnim muškarcima koje je znala a opet bez mogućnosti da to bude sopstvenom mužu. Bila je to istina, odjednom je shvatila - nije ga poštovala. Da li je to ikada činila? Međutim ova ideja bila joj je toliko užasavajuća da je instiktivno shvatila kako mora da preokrene stvari u svoju korist jer je ispala žrtva. „Shvatam o čemu se radi, Seldene”, rekla je dok su joj usne drhtale kao da će da zaplače. „Ne želiš da se promenim. Ugrožavam te. Verovao ili ne, uvek sam bila ovakva. Oduvek sam radila na svom usavršavanju i pokušavala da učinim nešto od svog života. Ako misliš da ću sedeti pored tebe kao mala poslušna ženica, grdno se varaš. I ako ti je neprijatno zbog mog ponašanja, onda ću da ti kažem da je tvoj problem u tvojoj nesigurnosti. Kako se usuđuješ da to svaljuješ na mene!” Briznuvši u plač otrčala je u kupatilo. 278

dorothy555&meteori

Kasnije, kada je legao u krevet, pravila se da spava. Posle nekog vremena, čula je kako tiho hrče i nastavila je da leži budna, satima. Njen ponos borio se sa cinizmom, sa ponosom koji je čeznuo za razvodom i cinizmom koji je naglašavao da, bez obzira koliko je Selden bio grozan, nije želela da se vrati životu koji je ranije vodila. Na kraju je zaspala da bi je probudio zvuk tuširanja. Osećala se iscrpljeno. Izašao je iz kupatila sa peškirom oko struka. Seo je na ivicu kreveta, češljajući kosu i pomerio telo ka njoj. „Slušaj”, rekao je. Mislila je da će joj se izviniti, što je obično radio posle svađe, ali umesto toga je rekao, „Samo mislim da bi bolje bilo... da se ovako više ne svađamo, OK?” To nije bilo ono što je želela da čuje ali mu se pomirljivo osmehnula. Nadvio se nad njom i spustio joj lak poljubac na usne. „Vidimo se kasnije, važi?” upitao je. „Važi”, rekla je uz tužan uzdah. „Hajde, Džejn. Ne budi smešna”, kazala je Mimi, dva dana kasnije. „Džordž je isti takav. Zar ti niko nije rekao da su svi muževi isti?” Ručale su u Dingu u atmosferi koja je delovala sumorno kao i cela njujorška zima. „Ma da”, nastavila je Mimi sa malicioznim sjajem u očima. „To je jedno od najvećih razočarenja u živom, zajedno sa rađanjem dece. Uvek misliš kako se udaješ za individualca, za čoveka kog si izabrala između svih ostalih. Na kraju kada se to desi, otkriješ da si se udala za klasičan tip 'bračnog čoveka.' Kada dođe dotle draga moja, shvatiš da tvoj muž nije ništa bolji od nekog drugog. U stvari, naiđe vreme kada pomislim da su potpuno zamenljivi!” Džejni je pogledala u Mimi i bledo se osmehnula. Od raskida sa Zizijem, Mimi se promenila, pomislila je Džejni. Postala je cinična - bila je još jedna od onih poluuvelih žena u četrdeset i nekoj koje su bile ljute zato što im život nije ispao onako kako su očekivali. Imala je sve, ali njen kiseli stav govorio je da je bila na neki način izneverena. Džejni je podsetila sebe da, bez obzira šta da se dogodi, ne sme se pretvoriti u Mimi... „Stvarno Mimi”, rekla je Džejni, nervozno vrteći svoj verenički prsten kao da je bio znak ropstva a ne ljubavi. „Ne smeta mi što Selden nije kao ostali muževi ali ne mogu da podnesem nepoštovanje. Kako se usuđuje?” „Nepoštovanje je deo paketa”, rekla je Mimi sležući ramenima. „Onoga dana kada te muškarac oženi, deo njega izgubi poštovanje 279

dorothy555&meteori

prema tebi samom činjenicom da si se udala za njega - on je svestan svojih mana i smatra da je njegova žena prava budala što se spojila s njim takvim.” „Ali on pokušava da me slomi!” zavapila je Džejni. „Zaista?” upitala je Mimi. „U svakom slučaju on to ne misli ozbiljno. Jednostavno smatra da tako dokazuje svoja supružnička prava. Koja nažalost, draga moja, obuhvataju i uputstva o tome šta ti treba da radiš.” „Džordž tebi ne govori šta da radiš”, lukavo je primetila Džejni. Od kada je počela da se sastaje sa Džordžom u vezi sa projektom Stid, njeno divljenje prema njemu sve više je raslo. Uvek je bio dobro raspoložen i većinu vremena provodili su dobro se zabavljajući... „Naravno da ne”, skočila je Mimi, negodujući. „Džordž užasno voli da gazduje, verovatno i Selden. Ali kada ne bi bili takvi onda ne bi bili ni ovoliko uspešni i mi se nikada ne bismo udale za njih.” Mimi je prikovala Džejni prodornim pogledom i nastavila, „Razlika je u tome da kada Džordž postane nepodnošljiv, ja ga pažljivo ispravim. Nije dobro direktno se sukobljavati sa takvim muškarcima - uvek gubiš. Jednom kada počne svađa, njihov ego zahteva pobedu pod svaku cenu. Tada su u stanju da kažu ili učine bilo šta samo da to postignu. Džejni, znam da si jaka”, rekla je uz mali osmeh. „Ali veruj mi, nisi toliko jaka. Da jesi, bila bi neudata. Bila bi izvršni direktor neke korporacije ili bi posedovala filmski studio” „Žena mora da bude sposobna i da se uda i da bude izvršni direktor!” brecnula se Džejni. Međutim, Mimi se samo osmehnula i rekla, „Tačno ali možeš li da mi navedeš bar jednu? Činjenica je da takve žene ne pošto je - možda ih na celoj planeti ima dve ili tri. Većina moćnih muškaraca ne bi tolerisala tu vrstu jačine kod žene. Oni u stvari ulaze u brak da bi od toga pobegli.” „Ali ja nisam jaka”, insistirala je Džejni. „Sve što hoću je malo poštovanja od Seldena. Nema razloga da se ponaša kao da ne mogu ništa da uradim...” Mimi je izvila obrve i nasmejala se. „Džejni”, strpljivo je rekla. „Imaš trideset tri godine. Znam da misliš da je to previše, ali nije. Kada sam ja imala tridest tri, takođe sam žestoko maštala o svom životu - o tome šta ću da radim i za koga ću da se udam... Znam da ti čezneš i za nečim višim, Džejni”, nastavila je, „ali moj savet ti je da sagledaš još jednom svoj život. Ne bi bilo fer od mene, kao tvoje prijateljice, kada ti ne bih

280

dorothy555&meteori

rekla da praviš džumbus od svog braka. Taj projekat koji pokušavaš da ostvariš sa Džordžom, na primer.” „Zašto ne mogu da radim na projektu sa Džordžom?” brzo je upitala Džejni, prekidajući je. Osećala je krivicu zbog Džordža, ali nije imala nameru da dozvoli Mimi da pomisli kako je postojalo nešto više od čisto poslovnog odnosa. Glas joj je bio veseo, ali ispod toga je bilo još nečeg, „Mimi, ako tvrdiš da ne bi trebalo da radim na projektu sa Džorždom zato što je tvoj muž, pobogu, onda možeš da tvrdiš kako ne bih smela da ulazim u projekat sa bilo kojim oženjenim muškarcem. Tačno je da radim na projektu sa Džordžom, ali on je sasvim slučajno i tvoj muž.” Mimi se smejala. „Dušo”, rekla je, dodirujući Džejninu ruku, ,još uvek ne kapiraš. Nije važno s kim radiš. Poenta je da pokušavaš da se takmičiš sa Seldenom.” „Koliko Selden zna?” upitala je Džejni, igrajući se sa svojom čašom. Mimi je uzdahnula. „Nisam mu rekla ni reč a mislim da nije ni Džordž. Međutim, Selden će saznati pre ili kasnije a kada se to desi, znam da će biti ljut.” Džejni se nasmejala, možda previše glasno kao da joj je cela stvar igledala smešno. „Zaboga, zašto bi bio ljut?” nevino je upitala. „Ako ništa drugo, trebalo bi da bude ponosan.” Mimi je zamišljeno pogledala. „Ali neće biti ponosan, Džejni. Kako ne shvataš? Misliće da pokušavaš da ga potkopaš. Trudeći se da mu pokažeš kako si podjednako dobra kao on napašćeš ga na polju koje je njemu jako bitno - a to je njegov posao.” „Dobro, možda Selden mora da razume da u braku može da postoji više od jedne talentovane osobe”, uzvratila je Džejni. Mimi je uzdahnula. „Naravno da te ne smatra netalentovanom, Džejni”, rekla je. „Ali da je hteo da se oženi nekim ko radi iste stvari kao on onda bi to i učinio. Jednom je već bio oženjen ženom sa svog posla i nije mu odgovaralo. On želi nekog drugačijeg. Sigurna sam da je oduševljen činjenicom da imaš svoju ličnost i sopstvene stavove, ali oženio te je takođe zato što je mislio da si lepa, slatka devojka koja je potpuno posvećena... njemu. On misli da te je izbavio...” „Izbavio? Mene! Da li je stvarno tako rekao...?” „Ne baš tim rečima, ali... budimo realni, Džejni, nisi uvek imala najbolju reputaciju.” „I Selden veruje u to!” 281

dorothy555&meteori

„Naravno da ne! Da veruje, nikada te ne bi oženio.” Mimi je okrenula glavu i uzdahnula. „Selden misli da su stvari koje su pričali o tebi... bile pogrešne. I ja, takođe - još uvek tako mislim, naravno. Ali on je smatrao da ti brakom pruža život koji si oduvek želela i koji zaslužuješ. Naravno, mislio je da želiš decu, porodicu...” „U braku smo samo šest meseci”, protestovala je Džejni. „Sve što on želi je malo razumevanja, Džejni. Selden hoće da se oseća kao da si ponosna njegovim uspesima. I ako budeš insistirala na ulasku u njegov posao, smatraće da ti misliš kako nije dovoljno dobar u onome što radi.” „Naravno da mislim da je dovoljno dobar u onome što radi”, bunila se Džejni. Bacila je salvetu na sto, drhteći od besa. Zašto su svi stalno pokušavali da je spuste, da je gurnu nazad na ono što je važilo kao njeno „mesto” - i iznenada, sva nesigurnost koju je ranije osećala prema sebi i svojim mogućnostima, počeli su da naviru. Osećaj je bio podjednako poznat i bolno neprijatan, sadržeći nedostatak kontrole koji nije tolerisala. Dobro je znala da su ova osećanja bila opasna; mogla su da je navedu na glupe, nepromišljene stvari... Razmišljajući o braku, Mimi se prisetila svoje majke. „Postoje određene žrtve, Džejni...”, ljubazno je rekla. „Ako nisi spremna da ih učiniš, teško ćeš uspeti u bilo čemu...” Mimi je verovatno bila u pravu, pomislila je Džejni, previše ljuta da bi joj to priznala. „Ako prišaš o selidbi u Konektikat”, rekla je, „nema šanse da na to ikada pristanem...” Mimi je uputila Džejni pogled očiglednog sažaljenja. „U stvari sam mislila na Peti”, promrmljala je. Džejni je zurila u salvetu. Da li je Mimi namerno pokušavala da je isprovocira? Peti je pomalo bila bolna tačka i Mimi je to znala, prosto zato što je Peti bila u pravu a Džejni nije. Posle incidenta u Aspenu - koje su i Peti i Diger smatrali jednim od najvećih provoda u svojoj vezi, naročito onaj deo kada je Peti otišla u zatvor - Meriel Dubrosi je priznala da beba nije bila Digerova. Priča je iznenada iščezla kao da se nikad nije ni pojavljivala a Peti i Diger su se „povukli”, provodeći vreme uglavnom sami. No, viđali su se sa Džejni i Seldenom na večerama - Selden je njihovu vezu smatrao svojim „omiljenim projektom” - i Peti se uvek zahvaljivala Seldenu na njegovoj pomoći podsećajući Džejni kako su ona i Diger sada bili bliži no ikada. Džejni je to redovno izluđivalo, posebno zato što njena veza uopšte nije ličila na ono što je očekivala... 282

dorothy555&meteori

Međutim, ona nije bila jedina, razmišljala je Džejni gledajući u Mimi. Prisećajući se popodneva sa Zizijem, okrutno je pomislila da je Mimi ispala neviđena budala. Izgledala je naročito umorno ovih dana - kao da je njena lepota počela da se topi, bilo je to tako tužno... No, možda se to moglo očekivati. Uostalom, pomisli Džejni, sve što je Mimi zaista imala u svom životu bio je Džordž. Na osnovu njegovog ponašanja prema Džejni u poslednje vreme, bilo je vrlo moguće da bi Mimi uskoro mogla da ostane i bez Džordža i njegove utehe... Džejni se ugrizla za usnu i podigla ruku, prateći kapljicu kiše niz prozor aviona. Dve nedelje posle tog ručka sa Mimi, uradila je neke stvari. Ne toliko strašne, ali stvari o kojima nije htela da razmišlja, bar ne sada. Na prostranom sedištu pored prolaza, Mimi je otkopčavala sigurnosni pojas. „Konačno!” uzviknu ona. „Divno je kad imaš sopstveni avion, ali nedostaje mi konkord.” Protegla se i okrenula ka Džejni, uzvikujući, „Prosto, obožavam Pariz!” Džejni se popustljivo osmehnula. Osim nje koja, nasuprot ostatku sveta, nije obožavala Pariz - nosio je sa sobom previše nesrećnih uspomena. Ipak, bilo joj je drago što vidi Mimi srećnu: Od trenutka kada je prvi put spomenuto putovanje, Mimi se kompletno promenila. Bila je kao ona stara Mimi, puna energije i ljubavi, više uopšte nije izgledala kao pre. Kao da se probudila iz kratkog zimskog sna, Mimina lepota se vratila u punoj snazi: lice joj je bilo glatko i sjajno, kosu je ošišala tako da je sada pravila male talase oko njenog lica, dajući joj izgled filmske zvezde iz pedesetih. „Idemo”, uzbuđeno reče Mimi, požurujući Džejni iz aviona. „Ne brini za prtljag - stjuarti će se pobrinuti da ga pošalju u hotel. Idem da kažem vozaču da obavezno prođe pored Ajfelovog tornja. To je moja mala tradicija”, reče ona, uzimajući Džejni pod ruku dok su hodale ka mercedesu. „U svakom slučaju, dobro ćemo se zabavljati. Zar nije super što ćemo u narednih nedelju dana da zaboravimo na svoje muževe?” Džejni se nasmeja i klimnu glavom, razmišljajući kako će ovo biti lakše na rečima nego na delu. Savršeno je bila voljna da zaboravi na Seldena, smrknuto pomisli ona, ali nije nameravala da dopusti Džordžu da joj isklizne. San je počeo u okeanu pod mesečinom. 283

dorothy555&meteori

U pečetku je čula zapljuskivanje pene na vrhu velikih sivozelenih talasa i osetila slani vetar na svom licu. Potom je shvatila da stoji na leđima ogromnog delfina, držeći se za njegovo leđno peraje koje je bilo mnogo više od nje. Bila je vitka, mišićava i preplanula, valkira iz drugog sveta, jedina koja je mogla da jaše magičnog delfina. Bili su u misiji spasavanja jednog čoveka ali kada su dospeli do njega, udario ih je visoki talas koji je odgurnuo čoveka još dalje, bacajući ga na sigurno. Kada se talas razbio o obalu, deojčica i delfin su nestali. Dok joj se srce cepalo, Džejni je znala da je ona ta devojčica. Bila je mrtva. Čovek je odneo u malo primorsko selo naseljeno lokalnim narodom šarenolikom ali prilično zanimljivom grupom mladih Amerikanaca. Jednom čoveku - zapravo to nije bio čovek, zaista, već mladić od dvadeset četiri godine - bila je slomljena noga. Dva dana kasnije, otkrivenje delfin. Bio je ozbiljno povređen i seljani su mu napravili mali bazen u vodi, nadajući se da će se oporaviti. Sledećeg dana, u selu se pojavila mlada žena. Bila je to Džejni, ali ne Džejni koja je bila devojčica na delfinu, već njena mlađa sestra. Ne Džejnina prava sestra, Peti, već neka vrsta mnogo bliskije sestre. Takođe je bila lepa i pitala se da li će ikada moći da dostigne herojski čin svoje starije sestre. No, morala je da pokuša. Heroina je bila mrtva i morala je da sazna šta se zaista dogodilo. Stajala je na plaži, prateći stopalom liniju peska. Srce je bolelo za povređenim delfinom i mrtvom heroinom, ali morala je da ispuni misiju. Mladić joj je prišao, pogledao je u oči i odmah su se zaljubili jedno u drugo. Mladić je odveo u bar Kon Tiki. Pred njom je bila opasna i usamljena avantura i pitala se hoće li se usuditi da voli, još ovaj put. Hoće li uspeti da ga zadovolji? Ostale mlade žene na ostrvu bile su lepe, mnogo lepše od nje, ali on je želeo nju. Igrala je za njega u baru Kon Tiki. Zatim je, uzevši je za ruku, odveo daleko od gužve. Voleo je. Poljubili su se i vodili ljubav, savršeno se uklapajući kao jedno telo, gubeći se jedno u drugom i u neodoljivo slatkom osećaju čistog seksa. Iznova i iznova. Uzimao je iz svakog ugla. Nije osećala ni strah, ni bes, ni nesigurnost, samo tu jarku, belu ljubav potpune prihvaćenosti... A onda je morala da krene. Morala je da izvrši svoju misiju. Sišla je na plažu do bazena sa delfinom. Ispružila je ruku i delfin je pogledao u nju sa najtužnijim očima koje je ikada videla... Džejni se probudila uz duboki jecaj bola, delfin se materijalizovao u oštrim obrisima velikog ormara na drugom kraju sobe, more je nestalo u 284

dorothy555&meteori

teškoj crvenoj svilenoj zavesi koja je zaklanjala dnevno svetlo. Na trenutak, nije mogla da se seti gde se nalazi ili otkud tu, ali opet, procesom eliminacije, setila se da je bila u Parizu, u hotelu Plaža Aten i da je sa Mimi doputovala pre dva dana. Međutim, emotivno je još uvek bila u snu. Čeznula je da se vrati, da bude tamo gde je nalazila svoj smisao, da se opet oseća voljenom... Kada bi samo mogla da pronađe to osećanje u stvarnom svetu, bespomoćno pomisli ona, naslonivši se opet na jasnuke. Kada bi mogla kroz to da prođe samo još jednom u stvarnom životu... Umorno se okrenula da pogleda na sat - bilo je 10 ujutru - setila se da je postojao muškarac koji bi mogao da zadovolji njenu čežnju, zvao se Zizi... Zašto nije hteo nju? pitala se. Prisećajući se poslednjih nekoliko trenutaka njihovog poslednjeg susreta, odjednom joj pade na pamet kako je u jednom trenutku svog života ipak načinila pogrešan korak. Taj pogrešan korak je napravljen na velikoj raskrsnici od koje je vodilo nekoliko puteva mada su neki od njih već unapred predstavljali pogrešne staze ali ona je uporno koračala dalje, nadajući se da će je jedna od njih vratiti na pravi put. Kada bi samo mogla da povrati deo svog života i, preuzimajući sav potreban rizik, učini ono u šta je verovala. U tom slučaju možda nikada ne bi završila tu gde se sada nalazila, ljutito pomisli ona - u Parizu, udata za čoveka koji je nije voleo ili bar ne na onaj način na koji je želela da bude voljena. Dok je ležala u krevetu, počela su da navim ružna sećanja na neprijatnu nedelju provedenu u Mistiku. Začula je reči Seldenovog razgovora sa svojom majkom, jasno kao da su bili upravo tu, u njenoj sobi i rugali joj se: „Ona i njena sestra kao da su u problemima...” „Džejni jednog trenutka padne ideja na pamet a sledećeg...” Pokrila je rukama uši, poželevši da vrišti. Kada bi mogla nekako, izbezumljeno pomisli ona, da se vrati na pravi put... Dobila bi poštovanje koje je zasluživala... Sve bi to bilo moguće, kada bi joj se Džordž bar malo približio! Pogledala je opet na sat - bilo je 10:10, dakle malo posle 4 sata u Njujorku ali previše rano za poziv. Džordžu je ostavila tri poruke u poslednja dva dana. Svaki put kada je zvala njegova sekretarica je zamolila da sačeka, da bi je posle par trenutaka informisala kako je Džordž, u stvari na sastanku i kako će joj kasnije uzvratiti poziv. Do sada, to još nije uradio, i sada je Džejni počela da se pribojava kako je namerno izbegavao njene pozive. Kada samo ne bi bila u Parizu! iznervirano pomisli ona. Da je ostala u Njujorku, mogla je da ga 285

dorothy555&meteori

pronađe, da lukavo naleti na njega u restoranu ili čak na ulici. Džordž je bio rob navika i ona je nesvesno snimila njegovo uobičajeno kretanje: sredom je ručao u Dingu, četvrtkom u Patronu a triput nedeljno tačno u pet i trideset odlazio je u njujorški atletski klub na Central Park Sautu. Naterala je sebe da ustane iz kreveta i ode pod hladan tuš. Umor od leta avionom bio je uvek mnogo veći drugog i trećeg dana a želela je da sačuva oštrinu. Džordž će morati da shvati da je po pitanju ovog projekta od njega očekivala samo jedan potez: da potpiše ugovor i napiše ček. Jedno je morao da zna: ako je mislio da će posao odložiti time što će nju poslati u Pariz, grdno se varao. Hladna voda odagnala je haos iz njene glave i, brišući se mekim peškirom, objektivno je sagledala „Džordžovu situaciju.” Je li bilo moguće da ga je pogrešno procenila? Poslednjih mesec dana, od kada je s njim načela temu, odmah posle Nove godine, igrala je na sigurno, odbijajući da mu pruži jednu jedinu stvar za koju je pretpostavljala da je zaista želeo. Zahvaljujući nemilosrdnom (mada pažljivom) navaljivanju, konačno je pristao na ideju da ona bude producent filma baziranog na Kregovoj knjizi i tako prikupi sve zasluge. Njegovi advokati su sastavili ugovore i nekoliko puta ih pregledali. A zatim, siguran u njenu ličnu želju i ubeđen da će seks zapečatiti ugovor, jednog popodneva u njegovoj kancelariji mu se „dala.” Znala je da je će se to dogoditi još onda kada je počela sa svojim ubeđivanjima i već tada donela hladnu, proračunatu odluku da je njen uspeh važniji od nekog lažnog utiska nevinašceta. Naravno, nije joj teško palo samim tim što je Džordža smatrala atraktivnim i zanimljivim a ponekad je maštala o tome kako bi izgledalo kada bi se udala za njega. No, ne i posle samog čina, dok je zakopčavao pantalone osetila je da se nešto promenilo. Toplo je poljubio u obraz, međutim uznemirilo je ono što joj je posle toga rekao: „Hvala ti”, prokomentarisao je, kao da pohvaljuje konobara posle dobrog ručka. „Bilo je vrlo lepo.” „Lepo?” iznenađeno je rekla, pomalo uvređena njegovom procenom. Znajući da ovaj čin mora da se pamti, pružila mu je svoje najbolje pušenje, gurnuvši mu prst u anus dok je jezikom palacala oko njegovog glavića. „U redu”, popustio je, osećajući njeno razočarenje. „Bilo je odlično. Zadovoljna?”

286

dorothy555&meteori

Potom je ispratio do vrata sa količinom interesovanja koje bi pokazao svom računovođi, i ona je na trenutak osetila neverovatnu krivicu zbog Mimi... „Šta je sa ugovorima?” opušteno je upitala, pokušavajući da se pretvara kao da se ništa nije dogodilo. „Jao, ugovori”, rekao je, kolutajući očima. „Pričaćemo o njima sutra.” Otvorio je širom vrata - nije imala izbora sem da izađe. „Uživaj u popodnevu”, doviknuo je za njom. Sledećeg dana nije bio voljan da razgovara o ugovorima pa ni dan posle. O, još uvek je primao njene pozive, ali svaki put kada bi pokušala da prede na tu temu, brzo bi je skrenuo na nešto drugo, a onda ti, kao po naredbi, uskočila njegova sekretarica saopštavajući mu kako ima veoma važan poziv na čekanju. Do poslednje večeri pred odlazak u Pariz, još uvek nije bio potpisao ugovore, niti joj je rekao kada će to učiniti. U to vreme, Kreg je svakodnevno zvao telefonom... Kregu je obećano 300 000 dolara za scenario i još 700 000 dolara na dan početka snimanja. Džejni je trebalo da dobije 100,000 dolara unapred i dodatnih 400 000 po završetku snimanja. Imali bi osamnaest meseci za pisanje scenarija i za prodaju filma studiju. Naravno i Džordž je tehnički bio producent (iako, kao osoba koja je uložila novac nije morao ništa da radi) i primio bi najveći procenat od profita. Međutim, sve je bilo tako frustrirajuće, pomisli Džejni, bacajući vlažni peškir na pod i uvijajući se u bade-mantil. Sve što je trebalo da uradi jeste da napiše ček na 400 000 dolara - što je za njega bila sitnica i verovatno mnogo manje od svote koju je Mimi trošila na svoje haljine... I sada, bila je hiljadama milja daleko od Njujorka i Džordža. Kada bi samo mogla da vidi Džordža, verovatno bi uspela da utiče na njegovu odluku. Kada bi samo mogla da odigra svoju poslednju kartu, pomisli ona, nije bila tako sigurna da je igra gotova. Odjednom, onih poslednjih nekoliko minuta sa Džordžom zaigralo joj je pred očima kao loš film i ona se baci na krevetski pokrivač, histerično udarajući pesnicama u jastuk. Ne, ne sme o tome da razmišlja. Mora da izbaci tih deset minuta iz svoje glave i da ih se više nikada ne seća niti da ih spominje. Ako ne bude mislila o tome, izgledaće kao da se nikada nije ni dogodilo; vremenom će „to” nestati samo od sebe i biće joj mnogo lakše. Umesto toga, fokusirala se na projekat; kako da privoli Džordža da preuzme njen poziv i potpiše ugovore? Znala je da će posle toga sve biti OK. 287

dorothy555&meteori

Pogledala je po sobi. Kitnjasto namešten apartman, koji joj je s početka bio simpatičan sa svojim dekorativnim nameštajem iz osamnaestog veka, odjednom je počeo da je guši. Pomislila je kako će joj šetnja i svež vazduh omogućiti da dobije bolju perspektivu. Očešljala je kosu i napuderisala lice, zatim je navukla Versaće pantalone i svilenu majicu. Prebacila je odgovarajući kaput preko ramena i uzela svoju torbicu, pripremajući se da izađe u grad koji je mrzela. „Pardonnez-moi”, reče Džejni, nagnuvši se ka privlačnom ćelavom Francuzu koji je stajao na recepciji. „Est qu 'il y un message pour moi?” upita ona na svom isprekidanom i loše akcentovanom francuskom. Prolazeći pored recepcije, odlučila je da se zaustavi i pita ima li neka poruka za nju - uostalom, bilo je vrlo moguće da je Džordž zvao tokom noći ali da nisu hteli da je uznemiravaju. „Oui, madame”, glatko reče recepcionar, dok se Džejni pitala kako su to u Francuskoj ćelavi muškarci uvek uspevali da izgledaju elegantno i otmeno dok su svi ćelavi ili obrijani Amerikanci ličili na Brusa Vilisa. „Mislim da ima jedna za vas.” Sve je bilo dobro, pomisli ona sa olakšanjem, žurno cepajući koverat. Ali poruka je bila od Mimi koja je pitala da li hoće da se nađu u Kristian Dioru u jedan sat. Osetila bes i razočarenje. Ugledavši njen izraz lica, recepcionar upita, „Da li je sve u redu, madam?” Nije sve u redu, htede da vrisne Džejni, ali se obuzda na vreme. Nije mogla da dozvoli da je nadvlada strah jer bi Džordž mogao da ga nanjuši i verovatno još više odloži proces potpisivanja ugovora... „C'est d'accord”, odgovori Džejni recepcionaru uz osmeh. Džordž je bio jak biznismen, podseti ona sebe; verovatno je igrao neku igru kako bi otkrio koliko je ona bila jaka. I tako, pomisli Džejni, gledajući na sat, Džordž će uskoro otkriti da može da bude vrlo jaka, zaista... Još uvek je imala dobrih sat i po vremena pre sastanka sa Mimi; u međuvremenu će obići kozmetičku radnju i kupiti još nekoliko komada njenog omiljenog Pusi Pinka. Signalizirajući jednom od taksista poređanih ispred hotela, shvatila je da možda uopšte nije morala danas da zove Džordža, ni sutra ni prekosutra. Znajući da je s Mimi a da mu se ne javlja danima, trebalo bi da ga bar malo učini nervoznim... Uzela je taksi do bulevara Sen Žermen na levoj obali. Prizori grada bili su joj poznati kao da ga nikada nije ni napustila, od uzavrelog saobraćaja na bulevaru koji se protezao od hotela Krion pa pored 288

dorothy555&meteori

Tuilerie i preko Sene, do staromodnih malih radnjica na bulevaru Sen Žermen. Ugledavši mesto koje je tražila, naredila je taksisti da stane. Ulazna vrata su se otvorila uz zvuk zvončića i Džejni je ušla unutra. Radnja je bila mala i njom je dominirao veliki pult koji se protezao celom dužinom - bilo je to jedno od onih mesta gde ste morali da znate šta želite da biste to i dobili. Prišavši prodavačici smeštenoj iza pulta, Džejni upita, „Vous avez la rouges a levres, Pusi Pink?” Prodavačica klimnu glavom i nestade u zadnjoj sobi. U krajnjem slučaju, dolazak u Pariz će joj dozvoliti na napravi zalihe svog omiljenog ruža, suvo pomisli ona. Sledećeg trenutka prodavačica se vratila iz zadnje sobe, odmahujući glavom, „Žao mi je, madam, ali nemamo više Pusi Pinka.” „Nemate Pusi Pink?” zaprepašćeno upita Džejni. „Ne, madam...” „Dobro... kada ćete ga dobiti?” upita Džejni, a zatim, setivši se da je u Parizu poče na francuskom, „Encore...?” „Povučena je”, reče prodavačica sležući ramenima kao da joj ovaj razgovor više nije bio zanimljiv. „Kako to mislite, povučena?” reče Džejni. „Linija. Povučena je. Nema više.” „Može još samo da se kupi kod Barnija”, reče Džejni, kao da je to bio dokaz da je prodavačica lagala. „Možda im je ostao još jedan ili dva, oui”, reče devojka, slegnuvši opet ramenima. „Ali kada im nestane, onda je gotovo.” „Mislite...?” „Tako je”, reče devojka. „Ta boja je... kako se kaže, ukinuta?” Džejni je u šoku izašla iz radnje. Samo je Pusi Pink bio njena prepoznatljiva boja skoro petnaest godina, od kada je prvi put došla u Pariz... Njena cimerka, Estela, rekla joj je da bi trebalo uvek da nosi istu boju ruža jer je to pomagalo da je fotografi zapamte. I pomoglo joj je, iako možda ne na način na koji je želela... Sada... nije mogla da veruje. Par trenutaka je stajala napolju ne znajući šta da radi. Odgrizla je komadić nokta i pljucnula. Kraj Pusi Pinka značio je prestanak jednog važnog dela njenog identiteta. Pitala se kako će ga zameniti. Bio je to znak koji je ukazivao na nešto mnogo veće, uznemireno pomisli ona... ali na šta? I onda, kao automatski pilot, noge

289

dorothy555&meteori

je ponese ulicom. Sledećeg trenutka stajala je ispred poznatih drvenih vrata. Da, pomisli ona, diskretna crvena ploča na kojoj je zlatnim slovima pisalo AGENCIJA ZOLO, još uvek je stajala na zidu, kao i mesingana drška na teškim vratima od orahovine koja su vodila u dvorište a na njegovom kraju, trošnim kamenim stepenicama do svetski poznate agencije za manekene Zolo.. Nikada neće zaboraviti kada je prvi put prošla kroz ta crvena vrata na vrhu stepenica. Bilo je to 1985. Imala je osamnaest godina. „Zašto mi iz Njujorka stalno šalju lepe devojke?” viknuo je Žak Zolo, jedan od vlasnika agencije kada ju je ugledao na vratima. Džejni nije znala šta da kaže samo mu je ćutke pružila svoj portfolio. „Visoka i mršava, oui”, rekao je, klimajući glavom, nervozno prelistavajući njene fotografije. „Ali tvoje lice je skroz pogrešno. Previše američko. Da si došla u Pariz pre samo dve godine”, rekao je, pokazujući niz plavuša plavih očiju na naslovnim stranama magazina uramljenih na zidu. „Tada se tražio takav izgled. Ali sada?” slegnuo je ramenima. „Molim vas”, zacvilela je Džejni sa suzama u očima. Bila je tek doputovala u Pariz iz Milana, gde je provela četiri užasna meseca pokušavajući da se bavi manekenstvom ali bez uspeha; njena agencija u Njujorku čvrsto je odlučila da će joj verovatno biti bolje u Parizu. Nije znala ni reč francuskog i svaki minut boravka u Parizu ličio je na agoniju: Nije mogla da kupi hranu u prodavnici zato što su je držali s druge strane staklene tezge tako da je morala posebno da je traži, takođe nikako nije uspevala da otkrije kako da objasni apotekaru da joj treba pasta za zube. Novac uopšte nije razlikovala - u stvari ga nije ni imala. Bila je umorna, slomljena i gladna; znala je da će je, ako ne bude našla posao u Parizu, poslati kući a onda će njena majka da se smeje i da joj ispira mozak rečima: „Rekla sam ti... Znala sam da nikada nećeš uspeti...” „Molim vas”, ponovila je, Šapatom. „Učiniću sve...” Žak Zolo je podrugljivo pogledao. Bio je zgodan mladć od tridesetak godina - skoro previše zgodan, pomisli Džejni - posle pauze koja je izgledala kao večnost, konačno je rekao, „Da li bi radila donje rublje?” „Donje rublje?” uplašila se Džejni. Donje roblje je bila jedina kategorija manekenstva koje je njena njujorška agencija upozorila da se kloni, ali brzo je donela odluku. Stajala je pred Žakom Zolom, utučena i

290

dorothy555&meteori

bez prebijene pare i ravnodušno sležući ramenima, kao da joj je bilo svejedno, izustila, „Naravno, zašto da ne.” Žak nije bio sasvim ubeden. „Nemaš...”, rekao je, pokazujući rukama na grudi. „Silikone?” rekla je Džejni. „Nemam. Nisam o tome ni razmišljala...” „Dobro”, rekao je. „U Americi su velike grudi veoma popularne. Ali mi u Francuskoj, ne volimo da naše žene izgledaju kao krave.” „O, ne”, rekla je Džejni. „Nikada ne bih... ugradila tako nešto u svoje telo. Nikada.” Džejni se okrenula kod drvenih vrata i pogledala niz ulicu. Dakle, pomisli ona, to je bila laž, zato što je na kraju ipak ugradila implante. Ali to nije bilo ništa iznenađujuće s obzirom da to nije čuvala kao neku tajnu. Ubrzo nakon njenog prvog susreta sa Žakom, počela je da radi svakojake stvari u kojima sebe ranije nikada nije mogla ni da zamisli... Ne smeš da misliš o tome, prekorela je sebe, naročito ne sada. Okrenula se i krenula dalje, u pravcu Latin Kvarta, gde je bilo svih vrsta malih galerija koje su mogle da je zaokupe. Međutim, njen mozak nije hteo da sluša i sada kada je delić sećanja probio barijeru i nagrnula je bujica koja je pretila da je preplavi sećanjima... Postojale su audicije na kojima se pojavljivalo petsto devojaka iz celog sveta, koje su očajnički tražile posao... modni direktori koji su uvek imali neku „rođaku” ili „prijateljicu” koja je prolazila dalje... i agenti koji su smanjivali devojkama plate ako bi odbile da sarađuju. Vrlina skoro svake devojke u nekoj meri je dovođena u pitanje i devojke koje su najbolje prolazile bile su one koje su imale pravi „izgled” u tom trenutku: oko njih se dizala čitava gungula i obično su uspevale da ulove fotografa za svog dečka, što im je obezbeđivalo još posla - i zaštitu od ljugavaca kojih je bilo skoro svuda. Te devojke su imale sreće - vraćale bi se u Njujork nakon godinu ili dve a neke od njih bi postajale i supermodeli... No, međutim, postojale su i druge devojke, one o kojima se više ništa nije čulo: Devojke koje su odlepile ili prerezale vene ili uzele preveliku dozu pilula i završile u bolnici. Ta vrsta incidenata bila je svima poznata i bila je večita tema razgovora među devojkama, agentima i fotografima, koja je redovno zataškavana, i vrlo ubrzo nakon toga, njujorška agencija bi omogućila avionsku kartu u prvoj klasi u pravcu nepoznatog gradića iz kog je devojka bila poreklom.

291

dorothy555&meteori

Džejni je bila u Parizu samo dve nedelje kada se dogodio jedan od takvih skandala u slučaju devojke po imenu Dona Blek. Kada je Džejni prvi put čula vest, bila je u foto-studiju u Le Marai, pozirajući u donjem rublju za kompaniju pod imenom LaBaby. Bio je to njen prvi pravi posao koji se snimao za reklamnu kampanju, što je značilo da će konačno zaraditi novac. Reklama je predstavljala dve plavuše tako što su jedna drugoj bile u zagrljaju - prodajući fantaziju kako dve dvojke skidaju svoje (skupoceno) LaBaby donje rublje i vode ljubav. Druga devojka se zvala Estela; igrom slučaja, Estela je bila cimerka Done Blek. Obe, i Dona i Estela, bile su iz Indijane, dok je Donin otac bio lekar, Estelin otac je bio sitni diler. Estela je tvrdila da je njena majka bila konobarica, ali bilo je nečeg u načinu na koji je znalački kolutala očima svaki put kada bi izgovorila reč „konobarica” Što je navodilo Džejni da misli kako je njena majka u stvari bila neka vrsta prostitutke. Estela je sama po sebi bila devojka koja nije imala šta da izgubi. Kroz manekenstvo se izdigla mnogo više i brže nego što je mogla da očekuje da bi uspela u Indijani, tako da je sve mimo toga bilo premija. Odsečna i duhovita, bila je upravo ono što bi Džejnina majka oduvek zvala lošim uticajem. Ismevala je fotografa koji je slabo govorio engleski, imitirajući njegove pokrete kada bi pokušavao da im pokaže šta da rade i pitala klijenta koliko bi im platio kada bi zaista vodile ljubav. Klijenta ovo nije mnogo uzbuđivalo; sve što je rekao bilo je „Lepa je stvar platiti ženi za seks”, na šta su Estela i Džejni dobile napad smeha. Do kraja dana su ponavljale ove reči na zaprepašćenje fotografa i njegovih asistenata. Pred kraj snimanja Estela je dobila telefonski poziv od Žaka posle kog se vratila u studio u pravom šoku. „Dona Blek je izbola Antuana Diburža”, rekla je tužno. Antuan Diburž bio je direktor u kozmetičkoj kompaniji; Dona je očigledno bila u vezi s njim, dok nije ušla u njegov stan i zatekla ga u krevetu sa drugom manekenkom. Ove stvari su se u Parizu stalno događale, međutim, u studiju je nastao haos, kao da niko više nije mogao da radi pored tako sočnog trača. Džejni i Estela su zgrabile svoje stvari i otišle. Dok je Džejni pratila Estelu niz stepenice, pomislila je, na osnovu jednoličnih trzaja Esteline glave, da ova plače. Kada su izašle na ulicu, uverila se u sasvim suprotno: Estela se histerično smejala. „Uvek sam znala da će Dona da ispuši - pazi kada je sve isplanirala!” uzviknula je, klembeseći se Džejni o rame. Džejnina prva reakcija bila je krajnje užasavajuća, no tokom dva meseca u Evropi otkrila je da je su njene instiktivne reakcije često bile 292

dorothy555&meteori

pogrešne ili smatrane nadmenim. I tako, pažljivo gledajući u Estelu, učinila je ono što je naučila da treba činiti u takvim situacijama: Kopirala je Estelinu reakciju. Smejući se zajedno s njom, Džejni je rekla da nije mogla da zamisli nikog ko je to više zasluživao od Antuana, dodajući, „Šta misliš, je li... mrtav?” „Sumnjam”, znalački je rekla je Estela, kao da ima informacije iz prve ruke u vezi sa slučajem. „Nije lako ubiti nekoga nožem. U suštini morašda mu prerežeš grlo ili da ga ubodeš desetak puta.” Zastala je da bi zabacila svoju dugu kosu preko ramena. „Dona nije bila toliko snažna, znaš”, rekla je. „Uopšte nije radila vežbe - to je bio jedan od razloga što je Žak planirao da je vrati kući.” Dve devojke su se pogledale i nasmejale; manekenke u stvari nikada nisu vežbale - ostajale su mršave na šampanjcu i cigaretama. „Ovo je veliko smaranje”, nastavila je Estela. „Moram da nađem novu cimerku. Dona nikada nije radila ali bar je njen otac plaćao kiriju.” I odjednom, zapljusnuta oštrom sofisticiranošću poznavanja i razumevanja tako dekadentnih, glamuroznih ljudi, Džejni je predložila da se ona useli. Estela je živela na levoj obali Sene nadomak reke u stanu sa visokom tavanicom u koji se ulazilo kroz dvorište. Po Džejninom mišljenju, unutrašnjost stana nije bila mnogo praktična - bilo je chambres* do kojih se dolazilo isključivo prolaskom kroz druge sobe - ali to je bio veliki korak u odnosu na ćumez u kom je pre toga živela. Estelin stan, koji je tehnički bio u vlasništvu manekenke koja je pet godina ranije živela u Parizu a zatim se preselila u Njujork gde je sada važila za „lice” velike kozmetičke kompanije, bio je opremljen, po Džejninoj proceni, nečim što je izgledalo kao starinski francuski nameštaj mada je u stvarnosti to bio nameštaj iz delova koji su mogli da se kupe na svakom pariškom buvljaku. Ono što je Džejni bilo najčudnije bila je mala chambre38 povezana sa Estelinom spavaćom sobom. Bila je puna dragocenog blaga u vidu cipela, torbica, Luis Viton torbi, jakni, haljina, džempera i nakita - sve skupocene i dizajnirane stvari koje su koštale mnogo više nego što je Estela ikada mogla sebi da priušti. Kada je provirila u sobičak, Džejni je razgoračila oči pred prizorom tolikog bogatstva; osećala je kako se njen svet širi kao da je ispunjen vazduhom. Odgajana je u prilično skromnom, puritanskom stilu u kom se višak smatrao prećutnim grehom, shvatajući da Estelino blago razbija vrednosti njenog detinjstva, 38

chambres (franc. pl.) - sobe 293

dorothy555&meteori

oštro kao predmet fijuknut u ogledalo, iznenada se našla sa druge strane istog tog ogledala. „Ma, pozajmi šta god hoćeš”, rekla je Estela, ugledavši Džejnino zaprepašćenje na licu. „Samo me prvo pitaj, OK? Ne podnosim kada mi devojke tek tako uzimaju stvari...” „Ali kako si...?” „Moj dečko.” Slegnula je ramenima Estela. „Stalno mi kupuje poklone.” Džejni je zbunjeno gledala u Estelu; Francuzi su bili poznati kao ozloglašene cicije, smatrajući da mogu da nadoknade rečima ono što su odbijali da potroše u novcu. „On je Arapin”, rekla je Estela, dodiruući Šanel antilop torbicu koja se „obavezno” posedovala te sezone, i koja je, Džejni je to dobro znala, koštala oko 2 000 dolara. „Neke devojke ne vole Arape. Plaše ih se zato što su bogati. Ali oni će ti kupiti šta god poželiš i povešće te na svoja putovanja. Sajed ima jahtu i ovoga leta ćemo ići na krstarenje po Južnoj Francuskoj. To je mesto svih dešavanja i svi su tamo. Znaš”, smejala se, ugledavši Džejnin zblanut izraz lica. „San Trope, Kap d Antib i Monako. Sajed je obećao da će me upoznati sa princom Albertom...” Izgovorila je to sa neozbiljnom kultivisanošću što je čak i Džejni, koja je poznavala Estelu, ostavilo bez teksta. Svet o kom je pričala Estela bio joj je potpuno nepoznat, ali mogla je da vidi kako joj visi tik pod vrhovima prstiju kao blještava dijamantska narukvica. „Stvar sa Arapima”, nonšalantno je nastavila Estela„ je ta da vole da su uvek okruženi lepim ženama. Mogla bih da nagovorim Sajeda da te pozove na svoj brod. Ako ne, sigurna sam da će neko drugi hteti...” Džejni je u glavi začula zvono za uzbunu, i odmah ga ugušila. „Dogovorićemo se”, rekla je sa naglašenom tajanstvenošću, kao da ima nešto bolje u planu... Kada je otišla u svoju sobu da se raspakuje, suočila se sa svojim svetlo plavim Samsonajt koferima. Njena majka ih je „velikodušno” kupila za njeno putovanje, i iznenada, dva kofera kao da su sažimala sve što je bilo pogrešno i neprijatno u vezi sa njom: Bila je obična. Bila je Amerikanka. Bila je nesofisticirana. Povrh svega, mnoge devojke su dolazile u Pariz sa mnogo manje i brzo sticale mnogo više. Dok je ona tako lupala glavu, Estela se pojavila na njenim vratima. Nosila je raznobojnu Šanel jaknu preko farmerki, Šanel torbu nonšalantno

294

dorothy555&meteori

prebačenu preko ramena i izgledala, po Džejninom mišljenju, baš onako glamurozno kako bi trebalo da izgleda jedna mlada dama. „Idem da kupim pain”, rekla je Estela, napućivši usne dok je izgovarala francusku reč za hleb. „Treba li ti nešto? Cigarete?” „Ne pušim”, rekla je Džejni. „Ne?” upitala je Estela, i nasmejala se. „Pa, moraćeš da počneš. U Parizu svi puše.” Okrenula se i zviždeći melodiju aktuelnog francuskog disko hita, išetala iz stana. Džejni se u tišini vratila raspakivanju. Elem, čim su se zatvorila teška ulazna vrata, ušunjala se u Estelinu chambre sa blagom. Podsetila je sebe da je odgajana sa dobrim vrednostima, da je bila dobra devojka iz fine porodice, koju su od malena učili da ne žudi ni za čim, ali sada se pitala šta je to zapravo značilo. Da li je to bio samo način sprečavanja ljudi da nikada ne dobiju ono što žele a da se ne osećaju loše zbog takvog načina života? Za sada ona jeste žudela na svaki mogući način, i to sa osećajem smisla. Zar je ona bila kriva što je vaspitana da od života ne očekuje ništa više od nejasne vrste posla i nejasne vrste braka sa maglovitom idejom dece? Kakvo duboko značenje je trebalo da izvuče iz toga? Ali ovde, razmišljala je, dodirujući finu svilenu haljinu, ove stvari su bile stvarne. Bez obzira koliko puta da su je upozorili na opasnosti čežnje za materijalnim stvarima, po njenom mišljenju, to su bili uspesi. Izgledali su kao neka vrsta magične nagrade, dodeljene onima koje su Bog ili sudbina misteriozno izabirali i izgledalo je kao da niko nije mogao ništa da učini kako bi ih dobio. Tumarajući po sobi kao opijena, Džejni je skinula dugačku jaknu sa vešalice; kragna je bila ukrašena zlatnim krznom koje je bilo mekše od svega što je ikada dodirnuta u svom životu. Stojeći pred velikim ogledalom, Džejni je obukla jaknu preko majice i podigla kragnu. Sa krunom oko lica, više nije izgledala kao slatka američka studentkinja u inostranstvu. Odjednom se transformisala u zadivljujuće lepu mladu ženu kojoj je sve na svetu izgledalo moguće. Pa čak i da se uda za princa Alberta i postane prava princeza! Okrećući se s jedne na drugu stranu, zaljubljivala se u svoj odraz u ogldalu. Da, žudela je. Razlika je bila u tome što je sada shvatila da je sve to mogla da ima. Odlučila je, na ovaj ili onaj način, ona će to i imati, vrlo, vrlo uskoro.

295

dorothy555&meteori

14 Džejni je podigla glavu, shvativši da se toliko udubila u misli da je prešla Senu i vratila se na desnu obalu, opasno blizu trga Vendom. Zastala je na trenutak i neobjašnjivo, kao noćni leptir privučen jarkim svetlom, napravila nekoliko koraka i iznenada se našla na samom trgu. Pretpostavljala je da je posle petnaest godina odsustvovanja iz Pariza, bilo neminovno da ovuda prođe i još jednom osmotri impozatnu fasadu hotela Ric. Zar to nije bilo mesto gde je sve u stvari počelo, gde je napravila prvi pogrešan potez? Gde je stajala, pre petnast godina, zureći u isti ovaj hotel, pre nego što je donela neopozivu odluku koja je preusmerila njen život? Ali, možda je previše dramila. Onda je bila isuviše mlada, govorio joj je neki unutrašnji glas; zar je mogla da bude pametnija? Neki ljudi jesu, govorio je drugi glas, čak i kada su bili mladi. Na kraja krajeva, zar to nije bio samo događaj? Događaj koji je uveo u sledeće događaje a zatim su je ti događaji doveli do kraja. Nekako je ipak uspela da ih „preboli.” A možda i nije? Očigledno je trošila previše vremena pokušavajući da „preboli” stvari. Uostalom, kada bi ljudi provodili sve svoje vreme pokušavajući da prebole svoju prošlost, kako bi uopšte nastavili sa svojom budućnošću? Pogledala je oko sebe i shvatila da je trg bio čudno napušten za sredu popodne. Ugledavši praznu klupu, prešla je preko kaldrme i sela. Stavila je glavu među mke, prisećajući se tog dana iz davne prošlosti, kada se Estela - tri dana kasnije - vratila iz kupovine. Džejni je bila tako usamljena da je osetila pravo olakšanje kada je Estela u četiri sata popodne ušla u stan. Nije primetila da su Esteline zenice bile ogromne i da su joj mke podrhtavale, kao ni to da je pušila jednu za drugom cigaretom ne uspevajući normalno da odgovori na Džejnina pitanja. Na kraju, Estela je odjurila u kuhinju i dramitično izjavila da joj treba piće; u histeričnom pokušaju da otvori flašu vina slomila je vadičep i Džejni je morala da joj uzme flašu iz ruku i nožem gurne pampur unutra. „Brinula sam za tebe”, mimo je rekla Džejni. „Mislila sam da si umrla ili doživela neku nesreću ili se nešto desilo Doni...”

296

dorothy555&meteori

„Zauvek je otišla i u Francuskoj više nikada neće prikazati njeno lice”, rekla je Estela, uzimajući gutljaj vina direktno iz flaše. „Kažem ti, i bolje da smo je se rešili. Bila je jebeno dosadna...” „Ali gde si ti bila?” „Ma naletela sam na Sajeda i otišli smo na žurku.” „Žurku? Od tri dana?” „Jednom smo bili na žurci nedelju dana. Uostalom, još traje, došla sam po tebe. Sajedov stric je u gradu i on hoće malo da se provede. Pa, šta kažeš?” „Znaju li engleski?” upitala je Džejni. Bila je tako očajna da bi otišla bilo kuda gde je bilo ljudi koji su pričali na njenom jeziku. Estela se samo nasmejala i rekla, „Naravno, glupačo. Svi su pohađali Kembridž ili tako nešto.” Džejni je tada odlučila da se promeni. Kada je izašla iz sobe, Estela je odmahnula glavom i promrmljala, „Ne valja, ništa ne valja. Rašid voli da žene izgledaju kao dame”, objasnila je. Odvela je Džejni u svoju sobu, izabrala haljinu i prislonila je uz nju. „Rašid?” upitala je Džejni. „Rašid al odgovorila je Estela, otkrivajući njegovo puno ime. Džejni je ustuknula; odjednom je prepoznala ime. Nije znala da li da se raduje ili da se plaši. „Znaš”, rekla je Estela uz osmeh. „On je jedan od najbogatijih ljudi na svetu...” Džejni je očekivala da će žurka biti u njegovoj kući ili stanu, međutim, ona i Estela uzele su taksi do trga Vendom. Kada se auto zaustavio ispred ulaza u hotel Ric, Džejni je u čudu pogledala u njegovu žućkastu fasadu. Tako je veliki, pomislila je, i tako elegantan; ipak, u glavi joj se oglasio alarm za uzbunu. „Hotel?” upitala je. „On tu živi, glupačo”, rekla je Estela, isplaćujući vozača. „Mogao bi da kupi kuću u Parizu, ali živi u hotelu zato što mu je tako zgodnije. Svi bogataši su takvi.” Dok su stajale na kaldrmi ispred hotela, Estela je iznenada zgrabila za ruku i gledajući Džejni direktno u oči i rekla, „Sada me slušaj.” „Da?” upitala je Džejni. „Ti i ja smo prijateljice”, počela je Estela, „zato hoću da znaš kakav je dogovor. Ako te Rašid dohvati i gurne te na krevet... ovaj, ne moraš ništa da radiš. Ali ako pristaneš, to je dve hiljade dolara ili komad nakita.”

297

dorothy555&meteori

Za momenat, Džejni je zaprepašćeno gledala u jarko osvetljeni hotel. Aha, pomislila je. Dakle tako se to radi. Pa naravno da je to bio jedini način, konačno je shvatila; ona i Estela zaista nisu pripadale ovde, i ono što je morala da uradi - moraće da uradi - zahvaliće se Esteli i otići će kući. Ali kuća je bila tako daleko. A ona je nosila štikle. I nije bilo nikoga ko je čekao kod kuće, osim još jedne usamljene večeri. Sa dramatično suženom vizijom mladosti, sve što je videla pred sobom bilo je dugo, prazno, beznačajno veče koje se razvlačilo u još jednu dugu, praznu, beznačajnu noć; prolazile su nedelje pa čak i meseci u kojima je mogla da bude samo još usamljenija u životu nego što je bila sada. Okrenula se ka Esteli i sa mnogo više hrabrosti nego što je stvarno osećala, rekla, „OK.” Estela se osmehnla i uzela je za ruku. Ušle su u hotelsko predvorje, smeškajući se portiru kao da su posedovala ovo mesto. Njihove visoke potpetice odzvanjale su po mermernom podu. Ušle su u lift i Estela je u ogledalu proverila svoj izgled a zatim se opušteno okrenula prema Džejni i rekla, „Ne zaboravi, dve hiljade dolara ili nakit. Ali mislim da je bolje da uzmeš keš. Uvek možeš da nađeš dečka koji će ti kupovati odeću i nakit i tada nećeš morati da mu tražiš pare pa te neće dodatno smarati...” „Važi”, rekla je Džejni. Osmotrila je svoje lice u ogledalu, uveravajući se da je do sada sve bilo u redu: Nije prihvatila Rašidove predloge - još. Odlučiće kada ga bude videla, pomislila je, a ako joj se ne bude sviđao, otići će... Vrata od lifta su se otvorila i one su krenule niz dugi, krem obojeni hodnik sa crvenim tepihom. Zaustavile su se negde na sredini, ispred teških duplih vrata. Estela je pozvonila; za manje od sekunde, koliko su čekale, vrata je otvorio neodređeni čovečuljak u arapskoj odori. Blago se naklonio kada su ušle unutra; nije bio nimalo iznenađen što ih vidi niti je pokazao da ih je očekivao. „Je li Rašid tu?” zajedljivo je upitala Estela. „Ima poslovni sastanak. Sačekajte ovde, molim?” Ušli su u glavni salon apartmana. Bila je to najveća soba koju je Džejni ikada videla - puna antičkih stolica i divana u malim grupama ipak bilo je nečeg depresivnog u njenoj veličini. U praznoj sobi stajale su samo njih dve. Džejni je osetila mali strah i uzviknula, „Mislila sam da će biti žurka...” „Ne brini”, uveravala je Estela. „Verovatno hoće ali malo kasnije.” Skljokala se na sofu presvučenu ružičastom svilom, gledajući u slugu i 298

dorothy555&meteori

kada se ovaj naklonio i nestao iz sobe, Estela je zgrabila Džejni za ruku i šapnula joj, „Dođi!” „Ali ne možemo tek tako...” „Ja radim ono što mi se sviđa. Rašid to zna”, ponosno je rekla, izvlačeći Džejni iz dnevne u manju sobu koja je ličila na biblioteku sa šankom duž celog zida. Pretražila je police iznad šanka i okrenula se, trijumfalno držeći mali srebrni poslužavnik. „Hajde”, šapnula je. „Požuri!” „Ja ne...” „Rašidu ne smeta kada ljudi uzimaju kokain, dok god to ne rade pred njim.” Spustila je poslužavnik na šank i uz pomoć srebrnog sečiva od male gomilice praha formirala četiri crte. Potom je uzela srebrnu slamku i ušmrkala dve crte i okrenula se ka Džejni pružajući joj slamku. Džejni se momentalno prestravila - čula je za kokain, ali nikada ga nije probala; do tog trenutka potpuno je ignorisala razloge zbog kojih su devojke često odlazile u kupatilo da se uduvaju ili način na koji su konstantno brisuckale svoje noseve i kako su htele da vam ispričaju sve priče iz svog života. Verovatno su je smatrale ravnom sebi, pomislila je Džejni, mada nijedna nikada nije uspela dovoljno da joj se približi jer bi tada otkrila nešto sasvim suprotno... „Nemoj mi reći da nikada nisi probala kokain”, rekla je Estela, kolutajući očima. „Isuse. Zar moram svemu da te učim?” „Ja ne...”, ponavljala je nemoćno Džejni. „Ma, bolje uzmi”, nagovarala je Estela. „Sve će biti mnogo lakše. Videćeš.” Džejni je uzela slamku iz Esteline ruke i pažljivo ušmrkala četvrtinu jedne crte kao da udiše otrov. „Za ime Boga, uzmi sve”, zahtevala je Estela. „Znaš li koliko to košta?” Oči su joj nervozno poigravale dok je posmatrala Džejni, proveravajući da li je ušmrkala sav kokain. Kada su završile, Estela je zgrabila poslužavnik i halapljivo šmrknula direktno sa gomile. Iz udaljenog dela apartmana začula su se dva muška glasa i Estela je vratila poslužavnik na policu a potom nonšalantno izvadila flašu šampanjca iz malog frižidera. Dva muškarca su prošla pored vrata. „Rašide!” doviknula je Estela. Muškarci su zastali i ušli u sobu. Jedan je bio visok u svojim ranim tridesetim; drugi je bio stariji, možda u svojim četrdesetim ili ranim pedesetim. Džejni je radoznalo posmatrala 299

dorothy555&meteori

starijeg, Rašida: Nikada pre nije videla Arapina i očekivala je čoveka sa turbanom u širokoj odori, nešto kao iz Arapskih noći. Međutim, ovaj čovek bio je srednje visine, obučen u savšeno skrojeno odelo; koža mu je bila žućkasta i imao je male, crno-sive brkove. Bio je privlačan, pomislila je Džejni, iako na njegovom licu nije bilo emocija, kao da je misli i osećanja zadržavao samo za sebe. Došao je do polovine sobe i uglovi usana su mu se iskrivili u hladan osmeh. „Ah, da”, rekao je sa blagim engleskim akcentom. „Vidim dovela si osveženje.” „Ovo je Džejni Vilkoks”, rekla je Estela, sa mnogo više entuzijazma. Džejni je osećala neprijatno grebanje u grlu; ruke su joj odjednom postale vlažne i imala je osećaj kao da će joj pripasti muka. Gledala je Rašida širom otvorenih očiju, pitajući se da li je njeno mučenje bilo očigledno, međutim, Rašid je samo klimnuo glavom ka njoj i pronicljivo je odmerio od glave do pete. Mlađi muškarac pored njega, pogledao je u Rašida pa u devojke; nije mu bilo sasvim jasno šta se dešavalo ili kakva vrsta protokola se očekivala od njega. Nakon neprijatne tišine, konačno je prišao bliže i ispružio ruku. „Džastin Marineli”, rekao je sa jakim američkim akcentom. Amerikanac je nosio naočari sa zlatnim okvirima i žutu kravatu i iz nekog razloga Džejni je primetila da je imao venčani prsten. Kada su se rukovali, najednom joj je palo na pamet da od njega zatraži pomoć. Da ga zamoli da je odvede daleko odavde i brine se o njoj. Da je odvede kući! No, utom je Rašid rekao, „Ispratiću gospodina Marinelija do vrata a onda ću se vratiti da vam pokažem apartman”, i narednog trenutka su nestali. „Mislim da ću da povraćam”, promrmljala je Džejni, naslonivši se na stolicu. „Ne budi smešna”, rekla je Estela, skidajući poslužavnik sa police i brzo odvajajući još četiri crte. „Meni se to stalno događa kada usnifam prvi put - čim uzmeš još jednu crtu, biće ti bolje.” Džejni je uzela poslužavnik i ušmrknula još dve crte. Ubrzo je začula Estelu kako joj govori slatkim glasom, „Sviđaš mu se, videla sam.” „Nije se čak ni rukovao sa mnom”, rekla je Džejni. „On je najbogatiji čovek na svetu”, skeptično je odgovorila Estela. „Ne možeš očekivati od njega da se bakće sa takvim stvarima. Prezauzet je” 300

dorothy555&meteori

„Previše zauzet da bi se rukovao?” „Slušaj”, rekla je Estela. „Ne smeš da dozvoliš da te zaplaši. Bogataše moraš da tretiraš kao da su obični ljudi. U tome je trik, kapiraš? Oni to potajno žele, zato...” U tom trenutku Rašid se vratio. Njegove tamne oči zaustavile su se na neotvorenoj flaši šampanjca. Okrenuo se, pljesnuo rukama i viknuo, „Muhamede!” Sledećeg momenta, čovek koji im je otvorio vrata stvorio se u sobi. Međutim, Estela je bila brža i zamahnuvši rukom podigla flašu šampanjca, uzvikujući, „Ma ne budi smešan, Rašide. Ja ću da otvorim šampanjac. Moja majka je nekada držala bar. Kapiraš? Mesto gde ljudi dolaze da piju?” „Da, znam šta su barovi”, rekao je Rašid, gledajući je suženim očima. „Ali ti u njih ne zalaziš”, rekla je Estela, šaleći se s njim kao sa detetom. Okrenula se ka Džejni, izvlačeći čep iz flaše. „On ne pije, znaš?” čep je iskočio iz flaše uz mlaz bele pene i Estela je ustuknula jedan korak, smejući se i podižući flašu u vis, savršena devojka za žurke. „Da uzmemo čaše, Rašide? Ili da pijemo direktno iz flaše?” „Čaše, molim te”, rekao je Rašid bezbojnim glasom. Džejni je pogledala u Estelu i uz osećaj žaljenja shvatila da je ona bila verovatno najluđa devojka koju je ikada upoznala. Nije bila sigurna da li joj se mnogo dopadala, ali je znala da sada nije bilo vreme da prosuđuje Estelin karakter i povrh svega, osećala je skoro neutoljivu žeđ za alkoholom. Spremno je prihvatila šampanjac iz Esteline mke i sasula ga niz grlo i odmah popunila svoju čašu do vrha. Rašid se okrenuo i poveo ih iz sobe. „Obilazak” apartmana verovatno nije bio ništa drugo do izgovor za seksualni čin koji je sledio ali Rašid ga je odlagao, pričajući o istoriji hotela, nameštaju i umetničkim slikama, i Džejni je bila iznenađena koliko je znao - kada bi živela sto godina, ne bi znala koliko ovaj čovek. Njegovo znanje samo joj je pomoglo da shvati koliko je malo bila obrazovana i kako veovatno nikada neće ni biti. Pitala se da li je izgledala glupo kao što se osećala. Estela nije prestala da pravi smešne komentare i među njima dvema se razvilo prećutno rivalstvo - na svaki glup Estelin komentar, Džejni je pokušavala da istakne sebe postavljanjem inteligentnog pitanja. Ako Rašid bude mislio da je pametna devojka, ako bude video da se razlikuje od Estele... Napokon su stigli do velike, popločane sobe sa bazenom. Ovo je bio jedini privatni bazen u hotelskom apartmanu u celoj Francuskoj, rekao 301

dorothy555&meteori

im je; pločice su uvežene iz Italije pre dvesta godina i oslikavale su Posejdona na dnu bazena. Džejni nije imala pojma koje bio Posejdon, ali je inteligentno piljila u čoveka sa ribljim repom koji je držao trozubac. U tom trenutku Rašid se izvinio i pokazao Esteli da mu se pridruži na drugom kraju bazena. Posle kratkog razgovora Estela je klimnula glavom. Prišla je Džejni dok je Rašid ostao da stoji pored vrata. „Sviđaš mu se. Hoće da ti pokaže svoju spavaću sobu”, šapnula je Estela. Džejni se pribojavala ovog trenutka, ali na njeno iznenađenje, kada je došao, nije osećala strah već samo čudnu bestidnost, kao da su normalne granice kojih se pridržavala u svom životu nekako nestale. Okrenula se ka Estel sa osmehom. Pomislila je da će biti odbijena ali sada je osećala neku čudnu čežnju. Krenula je ka Rašidu i kada mu je prišla samo je zagonetno klimnuo glavom; dok su izlazili iz popločane sobe i dalje hodnikom, kraljevskim gestom je uzeo za ruku. Ušli su u veliku spavaću sobu sa ogromnim natkrivenim krevetom. Kada joj je pokazao da skine gaćice, Džejni se setila da je praktično bila devica. Vodila je ljubav samo tri puta, sa američkim studentom univerziteta Rutger kog je srela u Milanu. Iskustva su bila bolna i uglavnom nezanimljiva. Najviše je zaprepastilo to što nije osećala nikakvu emotivnu povezanost sa događajem. Svaki put joj se činilo kao da je bila potpuno odvojena od tela, kao da je lebdela iznad sebe i ravnodušno posmatrala ljubavni čin - činjenica koja nije promakla američkom studentu. Bio je uvređen i razjaren nedostatkom njene reakcije na njegov trud tako da je na kraju optužio da je bila frigidna. To se odigralo ispred kafea gde su pili kafu i Džejni je skoro zaplakala od stida; budući da nije znala ništa o tome, mislila je da je bio u pravu. Zanemela od užasa jednostavno je ustala i otišla. Kada je shvatila da on nije imao nameru da je prati, počela je da plače. Zatim je malo porazmislila o svemu i odlučila da je problem ležao u tome što je on ni najmanje nije privlačio. Bio je picajzla do patoloških granica - stalno je prao ruke - i dok su sedeli u kafeu insistirao je da se njegov pribor obriše vlažnom maramicom iz pakovanja koje je uvek nosio u svom rancu. Sedeći na krevetu, bez gaćica, prekrštenih nogu, Džejni je gledala kako Rašid otkopčava svoje pantalone, osećajući istu radoznalu ravnodušnost. Besciljno se pitala šta bi mogao da joj uradi, možda bi planirao da je veže za krevet i grubo je siluje. Nije to shvatila kao neprijatnu ideju, više kao nešto što je bilo pomalo verovatno, naročito 302

dorothy555&meteori

kada je Rašid skinuo svoj engleski šorts a zatim ga pažljivo složio na klupu u dnu kreveta. Prišao joj je i Džejni se uverila da je već bio veoma uzbuđen. Penis mu je bio braon boje sa tamnim vrhom i znatno veći od onog kod američkog studenta. Podigao je ruku - na sekund, Džejni je pomisila da će je poljubiti - ali samo da bi otkopčao tri gornja dugmeta njene haljine. Zavukao je ruku i otkrio joj grudi. Zamišljeno ih je gledao ali ih nije dodirivao. Potom joj je zadigao suknju i nežno raširio noge. Džejni se spustila na leđa. Zurila je u baldahin. Bo je ručno plisiran i skupljen na sredini. Pitala se kako su uspeli da plisiraju tako težak materijal. Mogla je da oseti njegove prste kako istražuju oko njene vagine i prodiru unutra. Začula je kako šapuće, „Lepo i usko - odlično”, ali to kao da se nije događalo njoj. Utom se pridigao i prodro duboko u nju. Bilo je neprijatno i pomalo bolno i Džejni se opet zapitala zašto su svi pravili toliku frku oko seksa verovatno nisu uživali ništa više od nje. Koncentrisala se na ručni rad iznad svoje glave, razmišljajući o tome koliko ljudi je mukotrpno radilo na ovom baldahinu, pitajući se da li su mogli da pretpostave gde će završiti - nad krevetom jednog od najbogatijih ljudi na svetu, koji je plaćao mladim devojkama da mu dozvole da svoj penis zavuče u njih minut ili dva kasnije, bilo je gotovo. Osetila je kako je izvukao penis i sela. Potapšao je po nozi i osmehnuo se - osmeh mu je bio iskren ali hladan - i rekao, „Vrlo dobro. Završili smo.” Na trenutak, osetila se posramljeno - zar mu ova njihova međuigra nije značila ništa više od popodnevne kafe? - poželela je da vrisne, „Zar je to sve?” Ali bilo je nečeg u vezi s njim što je nateralo da drži jezik za zubima, uprkos svemu što joj je Estela rekla. Skočila je sa kreveta i navukla gaćice. On je pažljivo obukao svoj šorts i pantalone, upasao košulju i otišao do stola na kom je stajala obična kožna aktentašna. Džejni se trgnula kada je otvorio tašnu koja je bila puna novčanica. Bila je to upravo ona vrsta stvari koje možete da vidite samo u filmovima i koje ne očekujete da ćete ikada videti u stvarnom životu. Džejni nije mogla da vidi apoene ali to su bili američki dolari, uvezani i uredno poslagani. Sam pogled u aktentašnu punu para bio je vredan cene ulaska, pomislila je i poželela da se nasmeje od sreće. Na sekund, zamislila je kako obara Rašida, grabi aktentašnu i beži glavom bez obzira. U njoj je bilo najmanje 40 000 možda i 50 000 dolara najbogatijem čoveku na svetu verovatno neće nedostajati par hiljada dolara. Njemu bi to značilo tako malo a njoj tako mnogo... 303

dorothy555&meteori

Prebirao je prstima po gomili novčanica a potom se okrenuo, prišao joj i ispružio ruku. Džejni je uzela novac. Nije htela da ispadne gramziva, ali nije mogla da izdrži a da ne pogleda u svoju ruku - bile su to tri novčanice od po hiljadu dolara. U životu nije imala toliko novca i u jednom trenutku je pomislila da će se srušiti. Rašid je uhvatio za ramena i privukao bliže, ljubeći je u oba obraza. Zatim je rekao nešto vrlo čudno: „Nadam se da sam te zadovoljio.” Džejni ga je pogledala širom otvorenih očiju, direktno u lice. Htela je glasno da se nasmeje, ali je znala da je bilo dovoljno loše i to što je sa nevericom na licu buljila u njega. Kako je čovek koji je bio toliko bogat i tako inteligentan mogao da bude tako glup da uopšte pomisli da je zadovoljio?... A onda joj je sve bilo mnogo jasnije: Dakle, u tome je štos! i sve je bilo tako neverovatno lako. Odjednom je preplavio osećaj moći i bacivši još jedan pogled na novac, slagala je lako, kao nevaljalo dete, rečima koje se upotrebe uvek kada je to potrebno... „O da, Rašide”, rekla je. „Bio si apsolutno fantastičan.” Lice mu je zasijalo od ponosa kada je uzeo za ruku. Poverljivo se nagnuo ka njoj i rekao, „Sledeći put bi mogla malo da mrdneš. Da mi udovoljiš?” Dakle, biće i sledećeg puta. Zašto da ne? Blago mu je stisnula ruku i rekla, „Naravno, Rašide.” „Sada ću da te vratim tvojoj drugarici.” Kada su ušli u veliki salon, rekao je, „Nadam se da si uživala u obilasku, gospođice Vilkoks.” Okrenuvši se, uz dvorski naklon je dodao, „Molim vas da me izvinete. Imam neke neodložne obaveze, ali svakako ostanite i poslužite se nekim osveženjem.” „Hvala”, rekla je Džejni. Podigla je glavu i ugledala Estelu kako radoznalim očima pilji u nju sa drugog kraja sobe. Srećom, nije rekla ništa, pošto su u sobi sedela još dva mladića koja su uživala u šampanjcu i koki. Sledećeg dana, Džejni se probudila u sedam sati uveče. Grlo joj je bilo tako suvo da je jedva disala a jedna nozdrva joj je bila potpuno zapušena. Druga nozdrva pravila je vlažan, zviždeći zvuk svaki put kada bi izdahnula vazduh. Celo telo bilo joj je slomljeno, kao da je imala grip koji je pratila teška groznica. Uspela je da ustane iz kreveta i teturajući se niz hodnik dovukla se do kupatila. Iz dnevne sobe dopirala 304

dorothy555&meteori

je muzika i kada je provirila unutra, ugledala je dva mladića iz prethodne noći, nadvijena nad niski stočić. Soba je smrdela na cigarete i znoj; pepeljare i čaše bile su pune opušaka. Zadrhtala je sa gađenjem i brzo ušla u kupatilo, zaključavajući vrata. Izduvala je nos, izbacujući tvrde, žućkaste sline - imala je osećaj da joj ispadaju unutrašnji delovi nosa - a onda je halapljivo počela da pije vodu direktno sa česme, iako je znala da je to bila loša ideja. Na kraju je ispljuskala lice vodom. Kraj večeri bio je potpuni promašaj; nije imala pojma kako je dospela kući niti kako je završila u krevetu, ali na sebi je još uvek imala gaćice i majicu, to je bilo dobro. Potom se setila incidenta sa Rašidom, i hvatajući se za stomak čučnula na pod od stida. Kako je uopšte mogla da uradi tako nešto? Još gore, pristala je da to učini ponovo! Postepeno je preovladao osećaj samozaštite i shvatila je da nije sve bilo toliko loše, zaista, fizički joj nije mnogo škodilo a imala je tri novčanice od hiljadu dolara, zavučene u mali džep njene jeftine torbice koju je nosila još od srednje škole - sada će moći da kupi novu Šanel torbu, istu kao Estelinu. Ustala je i popila još vode sa česme, zatim se brižno pogledala u ogledalu. Izgledala je normalno. Vratila se u svoju sobu i kada je legla u krevet u sobu je ušla Estela. Nosila je samo grudnjak i gaćice i kikoćući se bacila na Džejnin krevet. „Bože, kakva noć!” uzviknula je. „Bilo je ludo, zar ne?” Džejni se slabašno osmehnula. „Šta se desilo?” upitala je. „Pobogu, bila si zvezda žurke”, rekla je Estela, sa dozom ljubomore u glasu. Džejni je gledala u nju razrogačenih očiju - nikada je niko nije nazvao „zvezdom žurke” - Estela je nastavila, „Ma da. Igrala si na stolu u Le žardanu.” „Le žardanu?” promucala je Džejni i zakašljala se. Polako, počelo je da joj se vraća: Prvo su bili na žurci kod Rašida, koja je bivala sve veća i veća, puneći se cmomanjastim mladićima - od kojih su svi pričali evropskim akcentom i izgledali vrlo bogato - kao i gomilom lepih devojaka, uključujući dve ili tri poznate manekenke koje je uspela da prepozna. Potom su svi zajedno otišli u klub - Le žardan, pretpostavila je - gde su proveli sate i sate u kupatilu pričajući sa nekom amerikankom koja je uporno ponavljala, „Ne dozvoli da ti ukradu dušu.” Veče je posle toga bilo potpuni promašaj. „A posle Le žardana?” zapitkivala je Džejni.

305

dorothy555&meteori

„Vratile smo se kući oko šest ujutru”, rekla je Estela i zevnula. „Ali ne moraš da brineš. Bila si mnogo razvaljena pa ti je Sajed dao Halcion39 i zaspala si na podu. Mislim da te je onda neko dovukao ovde.” „O Bože. Više ne pipam koku...” „Jesi li ti luda? Sada nam je potrebna jutarnja crta”, rekla je Estela i otvorila dlan, otkrivajući mali papirni paketić. Noktom je zahvatila malo praha i stavila Džejni pod nos. „Pa”, lukavo je upitala. „Koliko ti je dao?” „Molim?” upitala je Džejni i ušmrkala. „Rašid. Koliko love ti je dao?” Džejni je pogledala u oči. „Valjda je to moja stvar.” „Samo sam radoznala, to je sve”, rekla je Estela. „Tri hiljade dolara.” Estela je za trenutak zastala, gledajući u paketić a zatim ga pažljivo presavila. „To je više od uobičajene sume. Verovatno je mislio da nešto daš i meni.” „Tebi?” uzviknula je Džejni s nevericom „Ja sam bila ta koja je...” „Ma naravno, ali nismo se tako dogovorili, već ako mu ti dovedeš devojku i on je odradi, ti dobijaš petsto dolara.” Na trenutak, Džejni je samo piljila u nju, ne želeći da prihvati odvratnost situacije. Kako je bilo moguće... je li bilo moguće da je neko, recimo prijateljica, mogla da bude tako hladno proračunata, da joj smesti i proda je kao... životinju? Okrenuvši glavu u stranu, obrisala je nos i polako rekla, „Nisam ni nameravala da mu dovodim devojke, Estela.” Estela je prevrnula očima i prostrelila je pogledom. „Možda ti nećeš, ali ja hoću”, rekla je. „Moram, kapiraš? Očigledno je da ne mogu da spavam sa Rašidom kada sam sa Sajedom. Naročito sada kada ga obrađujem da me oženi. Uostalom, ne vidim u čemu je problem. Ja pomažem tebi ti pomažeš meni. Mogla bi da budeš malo zahvalnija.” „Dao mi je tri novčanice od hiljadu dolara”, zašištala je Džejni. „Ne mogu baš da pocepam jednu na pola, zar ne?” Estela se ispravila i sela na krevet, prekrštenih nogu. „Onda mi daj hiljadarku.” „Neću!”

39

Halcion - vrsta jakog sedativa 306

dorothy555&meteori

„Zaboga, Džejni. Ne pravi se pametna. Ti i ja smo drugarice. Moramo da se držimo zajedno u ovim stvarima. Uostalom, verovatno ne želiš da se sazna, zar ne?” Džejni je prebledela. Kako je mogla sebi da dozvoli da dospe u ovu situaciju? Osećala je kao da je upala u mračnu rupu odakle nije bilo izlaza. Navlačeći pokrivač preko ramena, procedila je, „Ne bi se usudila.” „O, učinila bih bilo šta”, opušteno je uzvratila Estela. „Takva sam. Niko ne prolazi bolje od mene.” Za momenat, dve mlade žene gledale su se u oči, i Džejni je shvatila da je u klopci sa Estelom, u klopci sa samom sobom i onim što je učinila. Nije smela nikada da veruje Esteli; to nije bila vrsta devojke koja je mogla da joj bude prijateljica. Ali Estela je praktično bila jedina osoba koju je poznavala u Parizu, i budući da je imala seks sa Rašidom, činio joj se da će ovaj incident da ih veže do kraja života. Više neće moći da pobegne od nje; jedini izbor bio je da nastavi da se ponaša kao da su zaista bile prijateljice. Smirenom rukom koja je krila podrhtavanje celog njenog bića, dohvatila je svoju torbicu sa drugog kraja kreveta. Otkopčala je džep sa unutrašnje strane i izvukla jednu novčanicu. Ispružila je Esteli, koja joj je istrgnula iz ruke, savila i tutnula u grudnjak. „Ako hoćeš, smatraj da si sa ostalih petsto platila kiriju za sledeći mesec”, ravnodušno je rekla. „Isuse, Estela”, povikala je Džejni. „Nas dve smo...” Estela je potapšala po nozi. „Ako hoćeš da misliš o sebi na takav način, Džejni, to je tvoj problem”, mirno je rekla. ,Ja ne mislim i nikada neću. Daj, mućni malo glavom”, ljubazno je dodala. „Kada jebeni Arapi imaju toliko love, zašto ne bismo dobili i mi malo? Svejedno bi spavale sa muškarcima, zašto onda da ne izvučemo nešto od toga? Samo zato što su muškarci svinje... pa, to nije naš problem, zar ne? Osim toga, uopšte te nije povredio. Niti ti je nešto uzeo, zar ne? Postoje gomile likova kao što je on sa kojima možeš da spavaš i misliš kako si zaljubljena u njih a oni te tretiraju na isti način.” Ustala je i protegla se. „Dobra vest je da je sad stvarno gotivi. Rekao je da definitivno možeš da dođeš na brod sledeće nedelje. Jesi li ikada bila u San Tropeu?” Džejni je odmahnula glavom. „Oduševićeš se!” uzviknula je Estela. „To je najzabavnije mesto na svetu. Ako misliš da smo se prošle noći zabavljali, čekaj da odemo u Le Vual Ruž...”, i izašla iz sobe. 307

dorothy555&meteori

Džejni je ostala da zuri za njom. Nije bilo šanse da krene u San Trope sa Estelom i Sajedom. Sutra će početi da traži novi stan; slagaće Estelu i reći će joj da joj preko leta dolazi brat u Pariz pa će morati da živi s njim; a kada bude naletela na Estelu biće ljubazna i neutralna. Na kraju će cela stvar da se zaboravi. Međutim, naredni dan doneo je svežu turu depresivnih obilazaka i bio je isti kao prethodni a u sredu je skoro zaplakala kada joj je Žak rekao da će, iako je uspela da uđe u jednu reklamnu kampanju, usled nedostatka poslova, morati da je pošalje nazad u Njujork. Estela joj je u četvrtak uručila avionsku kartu za Nicu na njeno ime, tako da je bila previše zbunjena i iscrpljena da bi je odbila. Išla je linijom manjeg otpora. Onom koju je uvek birala. U početku, San Trope je u svakom pogledu bio glamurozan kao što joj je Estela obećala: Svaki dan „oficijalno” je počinjao u 2 sata popodne sa zajedničkim ručkom na plaži u restoranu 55 (izgovara se Senkont Senk); nakon toga je sledilo beskrajno ispijanje šampanjca u Le Vual Ružu, gde su žene skidale gornje delove odeće i igrale na stolovima; zatim su svi odlazili nazad na brod na popodnevni dremež posle kog je otpočinjao niz isrcpljujućih žurki koje su se završavale u ovom ili onom klubu. Niko nije išao na spavanje pre šest i utvrđeno je pravilo da žene nikada ne plaćaju: Francuska rivijera se pretakala iz jednog u drugo zadovoljstvo i Džejni je uskoro otkrila da je ništa nije više ispunjavalo od slatkih mladalačkih stvari. Inteligencija nije bila obavezna - u stvari, nije dolazila u obzir - i sve što se tražilo bila je plitka uglađenost, koja se lako postizala kombinacijom visoke mode i želje da se u svemu pronađe zabava, da se previdi indiskrecija (ili da se prave dovitljivi komentari o njoj), kao i da se nikada ne otkrivaju prava osećanja. Međutim, posle nekoliko dana provedenih sa Estelom i ostalim folirantima na Sajedovoj jahti, Džejni je počela da uviđa da su postojali i viši nivoi kojima je težila: Iako je Sajed smatran bogatašem, on i njegovi razulareni prijatelji svakako nisu bili najbogatiji i gde god da je pogledala, videla je ljude koji su bili elegantniji i otmeniji od njih. Džejni je počela da se pita da li je postojao način na koji bi se popela na socijalnoj lestvici za stepenik ili dva. U subotu, drugog vikenda boravka na Rivijeri, negde oko podne ukotvila se ogromna jahta u luci San Tropea. Džejni i Estela su sedele u toplesu na pramcu Sajedove jahte i sunčale se; obe su bile udubljene u zajednički razgovor tako da je s početka nisu ni primetile. Estela je 308

dorothy555&meteori

lakirala nokte na nogama i nervirala se pri svakom pokretu četkice Džejni je užasno nervirala zato što je konstantno „minirala.” Džejni je znala gde je bio problem: Od one noći u Parizu, ostala je dosledna svom poslednjem zavetovanju - odbijala je da uzima kokain. Pošto se nije drogirala, neminovno se pretvorila u autsajdera i atmosfera na brodu postajala je sve napetija. „Zašto ne možeš da se potrudiš da budeš malo... ljubaznija!” upitala je Estela. Pod „ljubaznošću” Džejni je znala da se podrazumevao seks sa Sajedovim prijateljima. „Ako moram da se uduvam da bih spavala sa nekim, onda neću”, tvrdoglavo je rekla Džejni. „Ne budi patetična”, rekla je Estela. „Nema razloga da spavaš s nekim ako nisi urađena. U protivnom je dosadno. Uostalom”, dodala je, „spavala si sa Rašidom...” „To je bilo drugačije”, rekla je Džejni. Ni sama nije bila sigurna kako je to bilo drugačije, ali joj se sviđalo kako zvuči. „Nemam pojma zašto sam odlučila da ti pomognem”, besno je rekla Estela, gurajući četkicu u bočicu sa lakom i zavrćući poklopac. „Ali ako se ne uklopiš, uopšte više neću moći da ti pomognem. Muškarci se pre ili kasnije umore od plaćanja ženi koja to ne odrađuje. Iskreno, potpuno ih razumem.” Džejni je osmotrila svoje nokte na rukama i namrštila se. Nije da nije bila voljna da to odradi ali ti Sajedovi prijatelji jednostavno nisu izgledali dovoljno dobro. „Pa?” zahtevala je Estela, migoljeći prstima na nogama. „Ja…” počela je Džejni, ali u tom trenutku je prekinula duga, duboka tutnjava veličanstvene sirene. Estela je odmah skočila na noge i otrčala do ograde. Ogromna bela jahta polako je pristajala na tri mesta od njih - na zadnjem delu je imala glisere i skutere, helikopter na vrhu i bila je tako velika da je Sajedova „jahtica” od trideset metara izgledala kao čamac. „To je Rašidova jahta”, rekla je Estela, oduševljeno sužavajući pogled. „Idem da kažem Sajedu da ode tamo i obavesti ga da smo ovde.” Estela je nestala niz uske stepenice dok se Džejni zavalila u jastučiće na palubi. Sklopila je oči pokušavajući da se opusti ali celo telo je peckalo od uzbuđenja. Imala je osećaj da će se nešto dogoditi - da će je 309

dorothy555&meteori

Rašid uzeti za sebe. I naravno, oko pola sata kasnije, Estela se pojavila na palubi sa kovertom u ruci. Nije izgledala nimalo srećno dok joj je pružala koverat uz kratko „Drži.” „Šta je to?” nevino je upitala Džejni. „Znaš ti dobro šta je”, rekla je Estela mrko je gledajući. Sela je pored Džejni i prekrstila noge. Koverat je bio težak skoro kao karton i Džejni je pažljivo otvorila preklop i izvadila kartu. Na njoj je zlatnim ispupčenim slovima, isto kao na jahti, pisalo ime Mamuda, i Džejni je počela da čita poruku, osećajući ogromno olakšanje. Praktično je ostala bez novca; u zamenu za kratak seksualni susret biće u mogućnosti da kupi sebi kartu do Pariza i da preživi do sledećeg meseca. „Šta kaže?” zahtevala je Estela, pokušavajući da pročita poruku preko njenog ramena. Džejni je vratila poruku u koverat. „Od Rašida je - hoće da ručam sa njim na njegovoj jahti danas u dva.” „Propustićeš naš ručak u Senkont Senku.” „Verovatno”, rekla je Džejni. „Ali ne zaboravi. Koliko god da ti plati, duguješ mi petsto dolara”, upozorila je Estela. „Važi”, sarkastično je rekla Džejni. Apsolutno nije imala nameru da Esteli daje novac, i ovoga puta, pomislila je, pronaći će način da tako i uradi. Džejni je pretpostavila da je Rašidova upotreba reči „ručak” u stvari bio eufemizam za seks, ali kada se popela na jahtu, odmah je shvatila da je „ručak” značio upravo to. Na palubi kod krme, bio je postavljen veliki sto od tikovine, stolnjak, kristal i srebro; lepuškasta mlada plavuša sa belim mkavicama nosila je srebrni poslužavnik sa kavijarom dok je zgodan plavi mladić u beloj košulji i braon pantalonama sipao roze šampanjac i mešao koktele. Nekoliko ljudi je stajalo ili ukrućeno sedelo na klupama raspoređenim po palubi. Atmosfera je bila na zavidnom nivou elegancije i otmenosti, kao da su ovi odrasli ljudi u stvari bili deca koja su se igrala odraslih uz popodnevni čaj. Jedini među njima koji je bio imun na sve bio je Rašid, koji je, čim je ugledao Džejni, prišao da je formalno pozdravi. „Gospođice Vilkoks”, rekao je, klimajući glavom. „Drago mi je što si uspela da dođeš.”

310

dorothy555&meteori

„Hvala na pozivu”, odgovorila je, gledajući preko Rašidovog ramena u sredovečnog muškarca koji je dopratio Rašida preko palube. Tip je imao debeli sloj preplanulog sala oko vrata koji mu je kipeo iz kragne karirane košulje kratkih rukava i kada je zakoračio napred, gladno je odmerio Džejni. Sa neznatnim smeškom na usnama, Rašid se okrenuo i upoznao ih. „Ovo je gospodin Daugrej. Mislim da je tvoj zemljak.” „Pol Daugrej”, rekao je debeljko, pružajući zdepastu ruku. Imao je vodnjikave plave oči i prosedu plavu kosu koju je češljao ka vrhu glave počevši od ušiju. Uprkos njegovim očiglednim fizičkim nedostacima, Džejni je primetila da je sebe smatrao veoma privlačnim. „Dakle i ti si Amerikanka”, upitao je i ne sačekavši njen odgovor nastavio, „Uvek je prokleto lepo sresti nekog svog. U Francuskoj ima previše prokletih Francuza.” Dok se srdačno smejao sopstvenoj dosetki, visok, neverovatno zgodan muškarac plave kose, pomalo izbledele od sunca, prišao je Rašidu i šapnuo mu nešto na uvo. Rašid je klimnuo i okrenuo se. „Izvinite me na momenat”, rekao je. „Ostavljam vas dvoje Amerikanaca da ćaskate o srednjem zapadu, koji je, koliko ja znam, vrlo fascinantan”, a zatim nestao u unutrašnjost jahte. „Dakle ti si sa srednjeg zapada?” upitao je Pol. „Ne, iz Masačusetsa”, rekla je Džejni. „Ja sam iz Indijanapolisa. Moja verenica je insistirala da krenemo na ovo putovanje u Francusku jer je to moralo da se obavi”, rekao je, mahnuvši glavom ka aerobičnoj ženi u kasnim tridesetim, koja je ukočeno sedela sa tamnokosom mladom ženom i Džastinom Marinelijem - istim onim muškarcem kog je srela u Rašidovom apartmanu. Pol se nasmejao. „Računao sam da ću tako jednim udarcem ubiti dve muve”, rekao je. „Ona se druži a ja završavam neke poslove sa gospodinom Al...” Džejni je klimnula glavom, žudeći da se negde skloni. U Evropi je bila tek šest meseci ali je bila iznenađena suptilnom promenom u sebi i konačno počela da shvata zašto su Evropljani Amerikance smatrali neotesanim i glasnim. Napravila je korak u stranu ali Pol je stao ispred nje. „Dobro šta radiš ti ovde?” upitao je uz ciničan osmeh, otkrivajući velike, žute zube koji su Džejni podsetile na zlatnog retrivera. „Ja sam... manekenka.”

311

dorothy555&meteori

Nagnuo se bliže i pohotno procedio, „Pa, pošto vidim da si Amerikanka i sve to, očigledno vrlo unosno zaposlena, možda bi mogla da mi objasniš kakav je ovde dogovor.” „Dogovor?” zazirući je upitala Džejni. „Pa da”, šaputao je Pol. „Ove devojke”, rekao je, gledajući u tri lepotice koje su se dosađivale na klupi i bez reči ispijale šampanjac. „Jesu li.... znaš...?” upitao je, gestakulirajući rukom. Džejni je ustuknula jedan korak. „Nemam pojma”, odgovorila je uštogljeno. „Rašida sam srela samo jednom i onda me je pozvao na ručak...” „Ma, čovek se nasluša svakojakih priča. Nek' sam proklet ako jedna od njih tri govori engleski, pa i ako zna nije vredna...” „Čime se vi bavite?” brzo je upitala Džejni. „Municijom”, rekao je, skrštajući ruke na grudima. „Rašid i ja ćemo da zavšimo jedan poslić. Ja imam kompaniju koja proizvodi futrole za municiju. A Rašid, pa, uz ovu otmenu jahtu i ostale stvari, nije ništa drugo do proslavljeni krijumčar oružja...” Džejni je u sebi bila šokirana, ali srećom, Polovu pažnju iznenada je skrenuo dolazak poznate filmske zvezde iz šezdesetih, u pratnji njegove elegantne žene, Loja je nosila plavi svileni turban. Rašid se odjednom stvorio na palubi i pozdravio ih ne pokazujući preterani entuzijazam, dok se Pol nagnuo ka njoj i rekao, „Ma čovek ima stila, moraš da priznaš. Znam da je Kim želela da upozna nekog od evropske monarhije...” Džejni mu je uputila kratak osmeh i iskrala se na drugi kraj palube. Naslonila se na ogradu, upijajućui sada već poznam panoramu luke San Tropea, sa svojim žutim zgradama i nizom plavih tendi nad jeftinim kafićima. Iako taj egzotičan spektakl nije prestajao da je uzbuđuje, podsetivši je da je uprkos tragovima iz prošlosti ipak uspela donekle da dogura, ovoga puta je pogled na užurbanu luku bio samo maska da bi potajno osmotrila ostale goste. Tri „manekenke” očigledno su bile Rašidove devojke i, uprkos njihovom neospornom šarmu, skoro nikoga nisu zanimale. Džejni ih je odmah proglasila slabom konkurencijom; istovremeno su poslužile kao upozorenje na mogući tretman. Dok je priželjkivala da uzme novac od Rašida - kao poklon, podsetila je sebe - nije imala nameru da postane jedno od ovih bezličnih tela koje je popunjavalo mesto za ručkom i obavljalo seksualne činove na zahtev, po prvi put se tešeći činjenicom da 312

dorothy555&meteori

je bila Amerikanka sa svim onim što je to značilo. Oči su joj pale na Kim, Polovu verenicu; njih dvoje su bili udubljeni u razgovor sa filmskom zvezdom i njegovom ženom, izrazi njihovih lica i pokreti ruku otkrivali su povišenu animaciju koju su obični ljudi poprimali kada bi se iznenada suočili sa nekim poznatim. Na prvi pogled, Kim se Džejni nije sviđala zato što je sve u vezi sa njom bilo nezgrapno - od njene previše svetle kose koja je otkrivala tamne delove oko korena do njene odeće, koja je bila skupa ali loše kombinovana - međutim sada, posmatrajući Kim kako guta poznatog glumca sa prepoznatljivom intimnošću koja je tako lako izbijala iz Amerikanaca, Džejni je osetila izliv naklonosti prema njoj. Kim, koja je bila u kasnim tridesetim, nije bila ništa manje od onoga što je predstavljala: ženu koja pokušava da nadmaši sebe u životu a to je značilo vezivanje za Pola, tako je i bilo, posebno zato što ga je verovatno iskreno volela. Ne, nije morala da brine zbog Kim, mada se isto to nije moglo reći za tamnokosu lepoticu koja je, po Džejninoj pretpostavci, bila Džastinova žena. Džejni je prepoznala njeno prezrivo ponašanje koje je bilo svojstveno svakom ko je dolazio iz dobre i poštene francuske porodice koja je vrlo verovatno posedovala staru aristokratsku titulu... I Džejni nije mogla a da se ne nasmeje činjenici da je izgledala kao da je jedva podnosila to što se nalazila na jahti okružena ljudima koje je nesumnjivo smatrala sumnjivim. Njena crna kosa bila je skupljena u strogu pundu, kao da bi oštrina njene frizure mogla da je zaštiti od ozloglašenih uticaja, dok je Džastin stajao pored nje, udubljen u razgovor. Njegov zatvoreni izraz lica otkrivao je frustraciju čoveka koji se pomirio sa činjenicom da nikada neće moći da udovolji svojoj ženi iako je i dalje voleo. Proučavajući ih, Džejni je odjednom ispunila nervoza zbog situacije u kojoj se i sama nalazila. Okrenula se na trenutak i u dnu dugačkog hodnika ugledla dve prilike u belom kako nestaju iza šiber vrata, neprimetne kao duhovi, ali pogled su joj opet privukli Džastin i njegova žena. Ona je okrenula glavu od njega da bi prefinjeno zagrizla tost namazan tankim slojem crnog kavijara; iako društvo nije bilo po njenom kalupu, uživala je jedući kavijar svog domaćina. Džastin je uputio svojoj ženi upozoravajući namršteni pogled a zatim, očigledno razdražen, skrenuo pogled i susreo se sa Džejninim očima. Iz nepoznatog razloga je porumenela, podnoseći njegov pogled. Njen je bio radoznao, koliko i njegov i on je brzo vratio pogled krivice nazad na svoju ženu dok se Džejni pravila kako je zain-

313

dorothy555&meteori

teresovana za jednog od članova posade koji je ribao palubu susednog broda. Kada se vratila u društvo, ugledala je Džastina kako prilazi Kim, glumcu i svojoj ženi. Pokreti su mu bili laki i sigurni; imao je držanje pomirljivog američkog mladog čoveka koji je puno putovao u kombinaciji sa evropskom strašću za životom. Džejni je odmah shvatila da je on bio upravo ona vrsta muškarca za kog bi svaka devojka trebalo da se uda. No, takođe je shvatila, sa dozom ljutnje, da je bio muškarac koji ne bi oženio devojku kao što je bila ona. Iste ambicije koje su je dovele na Rašidovu jahtu verovatno su dovodile i njega; razlika je bila u tome što je njen dolazak bio iz očaja dok je njegov uslovilo pravo. Znala je da je bila previše obična i prosta da bi zainteresovala za brak muškarca kao što je bio Džastin. I dok je očigledno čeznuo za dobrom prilikom koja bi mu pomogla da se popne na društvenoj lestvici, bez obzira koliko kriticizma bi time izazvao, u tome je i uspevao. Tako obeshrabrena, shvatila je da je uprkos svim pričama, to bio muški svet gde su pravila bila napravljena tako da muškarcima dozvole da uzimaju ono što žele, dok su žene mogle samo da čekaju i da se nadaju, ili da se trude najbolje što mogu... Očajnički je pogledala oko sebe u potrazi za Rašidom i videla da tiho priča sa Polom i još dva Arapina, koji su očigledno bili njegovi sledbenici. Nije razumela zašto je uopšte pozvana na ovaj ručak, koji je očigledno bio neka vrsta poslovnog sastanka maskiranog u društveni događaj, osim ako nije izravnavala broj muškaraca i žena. Rašid je skoro uopšte nije primećivao i sumnjajući da je želeo seks od nje, odjednom je shvatila kako joj užasno nedostaje 2 000 ili 3 000 dolara koje bi volela da ovde „zaradi.” Gledajući ljude oko sebe, osetila se usamljenijom kao nijednom u proteklih nekoliko nedelja. Njena usamljenost ličila je na beli mrtvački pokrov koji je odvajao od ostatka sveta. Na trenutak je imala osećaj da je nevidljiva, dok je istovremeno bila svesna da je svaki njen, i najmanji pokret bio uvećan i posmatran, kao pod lupom. Nervozno je zabacila kosu preko ramena, žaleći što nije prihvatila Estelin savet i počela da puši - tako bi imala nešto da radi sa svojim rukama. A onda, uz ogromno olakšanje, podigla je glavu i ugledala zgodnog mladića koji je stajao pored nje. „Izgledaš kao da ti je potrebno piće, ortak”, rekao je sa lakom veselošću koja je bila u direktnoj suprotnosti sa njenim mučenjem. Akcenat mu nije bio čisto engleski kada je rekao, „Zar te niko nije ponudio šampanjcem?” 314

dorothy555&meteori

„Ne... ne znam”, zapetljala se, svesna kako je to glupavo zvučalo. Međutim, on je to prihvatio kao nešto normalno. „Dok god nemaš čašu u ruci, pretpostavljaću da nije”, rekao je i oštrim pogledom pozvao jednog od konobara u belom. Par trenutaka kasnije, Džejni je zahvalno pijuckala šampanjac i gledala u njega svojim velikim plavim očima. „A tebi?” upitala je. „Ne mogu”, rekao je. „Na dužnosti sam.” „Na dužnosti?” ponovila je. „Verovala ili ne, ja sam kapetan ovog broda”, rekao je i vragolasto namignuo. „Ien Karmajkl”, predstavio se, pružajući ruku. „Džejni Vilkoks”, uzvratila je. „I, šta to dovodi, Džejni Vilkoks, očigledno lepu Amerikanku, na Marmudu?” upitao je. Smeškao se ali bilo je nečeg ozbiljnog u njegovim očima što je otkrivalo ukorenjenu ljubaznost i sa očajničkom iskrenošću Džejni je uzviknula, „Nemam pojma!” Zbunjeno je pogledao kao da procenjuje realnost njenog očaja. Nagnuvši se ka njoj, zaverenički je rekao, „Niko ne zna zašto se našao na ovom brodu, osim godspodina Rašida. On zna sve, a oni” - pokazujući na goste - „ne znaju ništa. Ali pretpostavljam da im je dovoljno interesantno da učestvuju.” Na sekund je zastao a zatim, povrativši svoj veseli ton, upitao. „Poznaješ li Roberta Rasela?” „Filmsku zvezdu?” upitala je Džejni, odmahuhući glavom. „Ne. Ne poznajem nikog od slavnih ličnosti.” „Fin čovek, kao i njegova žena. Moraš da ih upoznaš.” „Ne mogu!” „Ali moraš”, rekao je. „Ne možeš da provedeš celo popodne pričajući sa mnom, mada bih to voleo.” Pogledala ga je u oči. Je li to bilo upozorenje ili samo prijateljski savet? Osetila je talas seksualne privlačnosti i zapitala se da li je on osećao isto prema njoj ali njegove oči bile su mirne kao plavo more u luci. Kada se odmakla od njega i krenula ka ostalim gostima, imala je uznemirujući osećaj da je napustila stvarnost i ušla u svet filma. Posmatrajući njeno kretanje, Robert Rasel je doviknuo, „Hej, mlada damo”, što je, pomislila je Džejni, verovatno uslovila njegova želja da se oslobodi Kiminog društva, ali već sledećeg trenutka udobno je sedela u malom društvu. Nekoliko minuta kasnije, Robertova žena, Zara, ljubazna koliko joj je to reputacija nalagala, obećala je da će joj napisati ime radnje u kojoj je kupila svoj turban... 315

dorothy555&meteori

Svečani ručak se sastojao iz dve odvojene grupe. Na Rašidovom kraju stola sedeli su njegovi ljudi, manekenke i Pol a na Džejninom kraju, Rasel, Zara, Kim, Džastin i njegova žena, Šantal. Ručak je bio sastavljen iz pet jela sa ogromnom količinom vina i srebrnog posuđa. Čim je Džejni sela za sto, setila se da je takođe odgajana bez puno opterećenja svog malog mozga bilo kojom veštinom koja se može prodati, ona jeste bila odgajana sa manirima - bar u tom obimu da je znala koju viljušku da upotrebi. Ova trunka znanja u kombinaciji sa šampanjcem koji je popila, dali su joj sigurnost da se snađe u situaciji za koju je bila društveno nespremna. Međutim, potpuno se opustila kada je videla da je Kim upotrebila svoju viljušku za salatu kod prvog jela sa dimljenom pastrmkom i uhvatila Šantalin zgrožen izraz lica. Ipak, Šantal, Kim i Zara bile su sjedinjene činjenicom da su sve tri imale decu i Šantal, mada je imala samo dvadeset tri, upravo se bila porodilia. Džejni se činilo da su u učtivom društvu verovatno postojale samo dve vrste žena, one koje su imale decu i one koje nisu, kao i da nije bilo žena koje su mogle da mrze druge žene koje su iskusile misteriju porođaja. Zaista, kada su je pitali o porođaju (Kim, pred kraj prvog jela), Šantal je odmahnula glavom i mrko pogledala u svoj tanjir. „Nijedan muškarac ne može to da razume, bez obzira šta god da tvrdi”, rekla je, pogledavši oštro u Džastina. Džejni se pitala da li je ovo bio razlog Šantaline mržnje prema svom mužu ili samo jedan od razloga za žaljenje. Onda se razgovor tajanstveno prebacio na zavese - naročito draperije od 20 000 dolara koje je Kim planirala da kupi za njen i Polov stan u Njujorku. Slušajući ovo, Džejni je pravila odgovarajuće face i mrmljala sitne reči odobravanja, ali u glavi joj se vrtelo. Kako je bilo moguće da je na svem bilo toliko para - dovoljno da se potroši 20 000 dolara na ukrašavanje prozora? U gradu gde je ona odrasla, svi su igrali tenis i golf ali takođe su seckali kupone i kupovali juneće odreske po ceni od samo 1,50 dolara za pola kilograma umesto za 3 dolara. Bila je uljez u ovom svetu, mada joj u isto vreme nije bilo nemoguće što se nalazila upravo tu. Proučavajući Šantal, shvatila je da je sigurno bila podjednako privlačna kao i ona, iako je morala da prizna da joj je nedostajala Šantalina elegancija. Svakako, elegancija je mogla da se nauči i, skoro nesvesno, počela je da imitira način na koji je Šantal držala viljušku i kako je salvetom tapkala uglove svojih usana. Džastin je sedeo desno od nje. Osećala je da je bilo nečeg među njima, mada se svojski trudio da je ignoriše. Činjenica da je bio oženjen sa Šantal podsticala je njeno interesovanje i pitala se s koliko muke bi ga 316

dorothy555&meteori

naterala da spava s njom. Ovo nije izazivala zloba već samo obična mladalačka želja da raširi svoja krila i vidi koliko daleko je mogla da leti. Uz smešak se okrenula ka Džastinu i upitala, „Da li i vi imate jahtu?” Džastin je čudno pogledao, kao da nije mogao da prosudi da li se šalila i rekao, „Ne. Šantalina porodica ima vilu u Moginsu.” Pogledao je na drugi kraj stola gde je Rašid vodio ozbiljan razgovor sa Polom i jednim od Arapa, i Džejni je, prateći njegov pogled upitala, „Da li radite za Rašida?” „Ja sam bankarski preduzetnik.” „Shvatam”, rekla je Džejni, mudro klimajući glavom. Nije imala pojma gde se nalazio Mogins niti šta je to bio bankarski preduzetnik ali je odlučila da to stvarno nije bilo važno. Bila je osuđena na lišenost znanja o čemu je sve moglo da bude napisano i memorisano i počela da ga ispituje o njegovom poslu. Imala je iznenađujuće malo iskustva sa muškarcima ali Džastin se skoro odmah zagrejao i počeo sa pričom tako da su neki delovi njenog mozga primetili kako je ovo bio dobar način da se skrene pažnja muškarcu. Kada je završeno glavno jelo, na njenom kraju stola svi su bili prilično pijani i Robert je počeo sa masnim pričama. Džejni je saznala da je Džastin bio iz Bafala - „Bafalo!” uzviknula je. „Ne baš mnogo glamurozno!” - kao i to da je bio mlađi partner u svojoj firmi i da je završio Jejl. Kolena su im se dodirivala i pošto ih nije pomerao ona je pojačala pritisak. Osetila je vrućinu i zbunjenost njegove seksualne želje i kao u trenucima posle seksualnog čina sa Rašidom, ponovo postala opijena sopstvenom snagom da privuče muškarca - bilo je to skoro kao droga. Kada su poslužene velike činije sa malinama, Ien se stvorio iza nje. Sagnuo se i šapnuo joj da ima telefonski poziv i zamolio je da ga prati; Džejni ga je pogledala s pijanom zbunjenošću. Međutim, kada je zaustila da protestuje, nešto u njegovim očima je ućutkalo. Pogledala je u Rašida i videla kako mu oči zmijski sevaju ka njoj. Potom joj je blago klimnuo glavom. Ustala je pridržavajući se za naslon stolice. Da li je ovo bio trenutak, posle svega? Ako jeste, bila je spremna - uslužiće Rašida i onda će se vratiti za sto sa 3 000 dolara u džepu. Bila je iznenađena saznanjem da se osećala kao da će se izvući s nečim pre nego da će počiniti neki patetični zločin. Pratila je Iena u veliku sobu koja je bila nameštena sa dugačkim

317

dorothy555&meteori

sofama i niskim stočićima; na jednom kraju se nalazio zlatni šank i parketni podijum za igru zajedno sa disko osvetljenjem u sredini. „Iene”, prošaputala je, kikoćući se. „Ko bi mogao da me zove?” „Ne postavljam pitanja. Ne priliči mi”, odgovorio je, izgledajući pomalo posramljeno. Umesto da je odvede u spavaću sobu, sproveo je hodnikom i niz spiralne stepenice do sobe koja je očigledno bila neka vrsta kancelarije. Izvinio se i zatvorio vrata. Za kitnjastim francuskim stolom sedeo je jedan od Arapa sa ručka. Pokazao joj je da sedne. „Gospodin Rašid smatra da mu prijate”, počeo je. „Nudi vam da budete njegov gost na jahti.” Džejni je bila u šoku - ovo je bila poslednja stvar koju je očekivala, iako je čula da je Rašid imao devojke na svojoj jahti kao i da im je davao novac. Ali ona svakako nije mogla da zamisli da je bio toliko zainteresovan za nju; pobogu, skoro je nije ni primetio za ručkom. Osmehnula se i upitala, „Ali zašto?” „Nije na meni da sudim”, promrmljao je Arapin. „Ali nudi vam deset hiljada dolara nedeljno.” Džejni se skoro glasno nasmejala. Apsurdnost situacije bila je neodoljiva. Kako je, zaboga, završila na jahti bogatog Arapina, sa ponudom od 10 000 dolara nedeljno da ga seksualno zadovoljava? Ludilo ove situacije skoro je katapultiralo iz stolice i još dalje. Naravno, morala je da odbije, morala je da se vrati u Pariz i pokuša da radi kao manekenka ali onda se setila da nije imala para ni za kartu i mozak je momentalno počeo da računa. Živela je od oko 2 000 dolara mesečno - 10 000 će joj kupiti bar pet meseci mira. Mogla je da ostane na jahti nedelju dana - a zatim ponovo da nastavi sa svojim životom, možda čak i da nađe dečka, nekog kao Džastin. „Slažete li se?” upitao je Arapin. „Pa, naravno”, rekla je Džejni, ohrabrena vinom koje je popila za ručkom. „Vrlo dobro”, rekao je. „Potpišite ovde.” Podmetnuo joj je list papira. „Nije to ništa. Samo ugovor o poverenju. Složićete se da nećete pričati sa novinarima o gospodinu Rašidu, da nikada nećete pisati o njemu. Ako to učinite...”

318

dorothy555&meteori

„Šta? Ubićete me?” upitala je Džejni. Iznenadan strah je inspirisao da se našali, ali čovek nije rekao ništa, samo je piljio u nju svojim crnim očima. U sekundi je donela odluku. Deset hiljada dolara bilo je previše primamljivo, osim toga, nije mogla da zamisli trenutak kada će ponovo biti u poziciji da priča sa novinarima ili da piše o Rašidu. Uzevši srebrnu hemijsku od Arapina, uredno je potpisala svoje ime školskim rukopisom. Sela je nazad na stolicu i pokušala da se našali. „Dakle”, upitala je. „Kada počinjem?” „Odmah, gospođice Vilkoks.” „Onda bolje da odem po svoje stvari.” „Nema potrebe. Imamo ljude kojima je to posao.” „Ali... moram da se pozdravim sa svojom prijateljima. Moram da im kažem kuda idem”, rekla je u sve većoj panici. Arapin se hladno osmehnuo i skupivši vrhove prstiju, rekao, „Bojim se da za to nemamo vremena.” Osećala se kao da joj je srce odjednom stisnuto ogromnom kandžom kada je dodao, „Za pola sata polazimo za turska ostrva.”

319

dorothy555&meteori

15 Vrelo sunce nemilosrdno je pržilo raznobojne zgrade načičkane duž male luke. Bilo je tri sata popodne i najmanje trideset pet stepeni, međutim ni prejako sunce ni vrućina nisu sprečili malu grupu upornih turista da tumaraju uskom kaldrmisanom ulicom koja se protezala od jednog do drugog kraja luke. U podnožju brežuljka na kraju ulice nalazio se mali kafe sa baštom, pokrivenom klimavim drvenim krovom. Za jednim od stolova sedela je Džejni Vilkoks i pijuckala koka-kolu, hladeći se starim brojem magazina Tajm. Na korak od nje, žuti tigrasti mačor je sedeo na drvenom stubu i piljio u nju svojim velikim zelenim očima. Imao je jedno pocepano uvo i ogrebotinu iznad oka i kada je prokljuvio da nije imala nameru da naruči hranu i nahrani ga, lenjo je počeo da liže svoju šapu i umiva lice. Džejni je gledala u mačora ispijajući sok kroz slamku. Celo mesto bilo je preplavljeno mačkama; čim sednete za sto odmah vas okruže, drsko se usuđujući da sednu na slobodnu stolicu za stolom. Džejni je uzdahnula i naslonila glavu na dlanove, posmatrajući luku. Pretpostavila je da je imala svojih čari, ali ovo je bio već treći dan koji su provodili usidreni u maloj luci i cela situacija počela je ozbiljno da je nervira. Ostale devojke nisu razumele zašto su provodili već treći dan ovde, ali one nisu bile dovoljno bistre da bi shvatile, čak i onog jutra kada su se ukotvili u jednom zalivu zabačenog i nenaseljenog ostrva, rečeno im je da ostanu u svojim sobama sa spuštenim zavesama. Naravno, one su se pokorile - ali Džejni nije. Stojeći na krevetu oprezno je podigla ivicu zavese i provirivši napolje ugledala tri vojnika u kamufliranim uniformama, naoružana mitraljezima, kako se spuštaju niz stenovito brdo prema jahti. Srušila se na krevet, pokrivši rukom usta da ne bi vrisnula. Još od prvog popodneva kada se vratila na palubu i otkrila da su svi gosti bili otišli - izuzev tri mlade žene - i posade koja je trčkarala unaokolo pripremajući brod za polazak, bila je ubeđena da će je prodati u belo roblje. Sledeća tri sata provela je šćućurena u svojoj sobi, koja je bila hiljadu puta lepša od kabine koju je imala na Sajedovoj jahti - u kupatilu je imala mermernu kadu i skoro sve vrste šampona, sapuna i krema za telo - i dalje je bila ubeđena da će je prodati u belo roblje. 320

dorothy555&meteori

Ručak i ponuda od 10 000 dolara nedeljno bili su samo mamac da je navuku na brod a potom prodaju, razmišljala je dok je sklupčana ležala na svom krevetu. Uostalom, Rašid je bio krijumčar oružja - Pol je sam tako rekao - pa ako je krijumčario oružje, možda je krijumčario i devojke. Povrh toga, nijedna osoba na celom svetu nije znala da je bila na Rašidovom brodu osim Estele - a Estela baš i nije bila vrsta osobe koja bi mogla da joj pošalje pomoć. Naravno, ništa od svega se nije dogodilo - ne još, pomislila je Džejni, gledajući u plitku vodu oko luke. Na drugoj strani, deca su se igrala na prljavoj peskovitoj plaži dok su iza njih dva radnika lenjo zakucavala daske na drvenoj podlozi. Međutim, prvobitni pogled na vojnike uverio je Džejni da je od samog početka bila u pravu - sva je konačno dobilo svoj smisao: Gde drugde bi se usudili da izvrše transakciju osim na napuštenom ostrvu gde ih niko neće videti? A onda će ona kompletno da nestane kao da nikad nije ni postojala i samo Bog zna šta će učiniti s njom. Dakle, odlučila je, prirediće im malo iznenađenje: Shvatila je da će morati prvo da je ubiju pre nego što pođe s njima. I sada, sedeći besposleno u kafiću, vratila je film unazad, prisetivši se trenutaka u njenoj kabini, analizirajući sopstvene reakcije. Zanimljivo koliko panika može da utiče na osobu. Dobrih deset minuta bila je opijena i zbunjena. Bila je krajnje dezorijentisana - osim ako to nije bilo zbog gravitacije jer nije mogla da razazna belo od crnog. Nakon toga, iz nekog čudnog razloga, ušla je u mermernu kadu i pokrila se peškirima. Opet, onako uplašena, i dalje je mogla da primeti kako su peškiri bili izuzetno debeli i meki. Zatim je konačno pomislila da bi mogla da se okupa ali je brzo odbacila tu ideju jer kada budu došli po nju nije htela da im olakša posao time što će ih dočekati gola. Na kraju je izašla iz kade i razbistrivši svoje misli odlučila da ti trebalo, kada budu došli po nju, da se pripremi za slučaj ako joj se ukaže prilika za beg. Obukla je šorts i počela da puni džepove stvarima koje bi mogle da joj posluže kao oružje - makazice za nokte, pribor za šivenje, čak i minijaturnu flašicu pene za brijanje. Potom se uvukla u krevet i nastavila da viri kroz prozor. Rašid je stajao na obali i pričao sa vojnicima. Nije mogla da mu vidi lice, ali je znala da je to bio on jer, od kada su napustili Južnu Francusku, sa sebe nije skidao tradicionalnu arapsku odeću - dugu i široku belu odoru i rej ban naočari za sunce. Iza njega su stajala dva njegova čoveka, takođe naoružana mitraljezima. Žustro su gestakulirali a onda su se svi razišli i počeli da hodaju uskom prašnjavom stazom i ubrzo nestali iz njenog vidokruga. 321

dorothy555&meteori

Skljokala se nazad na krevet, bodući sebe makazicama za nokte. Opet je poludela - uostalom, bio je to samo još jedan od prljavih poslova sa oružjem. No, Rašid je bio lukav. Kada su pozvane da izađu iz svojih soba, dva sata kasnije, salon je bio bio uređen kao zimska idila, zajedno sa lažnim snegom i granama drveća isprskanim belim sprejom i ukrašenim malim Božićnim lampicama. U sredini disko podijuma stajala je velika, bela rođendanska torta na kojoj je pisalo Bon Anniversaire Irina. Svih dvadeset članova posade stajalo je u polukrugu i pevalo „Srećan rođendan” Irini, koja je, onako visoka i tamna, sa velikim grudima, širokim kukovima i čudnovato tankim strukom, izgledala potpuno zbunjeno. „Ali nije mi danas rođendan”, bunila se ona na lošem engleskom. „Gospodine Karmajkl”, obratio se Rašid Ienu (nikada nikoga nije zvao po imenu). „Da li je tačno? Gospođica Stepova kaže da joj danas nije rođendan.” „Proverio sam u njenom pasošu, gospodine, danas je”, odlučno je rekao Ien. „Možda sam ja pogrešila?” zapitala se Irina. Zatim je Rašid svima razdelio dijamantske narukvice. „Bio joj je rođendan, znaš?” Džejni je šapnula devojka po imenu Sali dok su se četiri devojke kasnije tog dana sunčale na palubi. Bila je Engleskinja i uporno ih je podsećala na to da je dolazila iz dobre porodice koja je imala veze sa kraljevskom porodicom, ponašajući se kao da je sasvim normalna stvar biti gost na Rašidovoj jahti. „Irina... pogrešila? Ne?” rekla je Brazilka po imenu Končita. Slabo je govorila engleski i plakala je najmanje jednom dnevno, sećajući se svoje „mame.” Ien je rekao da će je skinuti s jahte čim budu stigli u Monako. „Džejni?” upitala je Sali. Njen akcenat bio je tvrd, kao škripa dva komada metala i da je Džejni znala nešto više o engleskom jeziku, verovatno bi ubrzo razumela da je Salina tvdnja kako ima aristokratsko poreklo bila kompletna laž. Međutim, zasigurno je znala da je nije podnosila i premeštajući se na stomak, Džejni je nezainteresovano rekla, „Koga je briga?” „Ja dobila narukvicu”, rekla je Irina, mašući rukom kroz vazduh. „Nešto znaš, zar ne Džejni?” upitala je Sali, puzeći ka njoj. „Sigurno ti je Ien nešto rekao.” „Ien?”

322

dorothy555&meteori

„Nemoj da misliš da te nismo videle kako mu se uvlačiš. Verovatno se krišom tucaš s njim. Zapamti, u svakoj sobi postoji kamera.” „Onda, sve što treba da uradiš jeste da pogledaš traku.” „Šta je traka?” upitala je Irina. Ien! pomislila je Džejni. Zvuk helikoptera vratio je u stvarnost i podigla je glavu ugledavši Rašidov sjajni crni helikopter kako nisko uzleće nad lukom u pravcu grada. Pošto je Rašid otišao, možda će im se sada Ien pridružiti. Za ručkom je izjavila kako bi želela da ode u grad da kupi neke novine. Rašid je podigao obrve i uz smešak rekao, „Gospođice Vilkoks, nisam znao da znate turski. Možda imate skrivene talente za koje ne znamo?” „Naravno, Rašide”, nestašno je rekla. „Mnoštvo.” „Kaži nam, Džejni”, rekla je Sali sa ustima punim ribe. „Planiraš li da povećaš grudi?” „šta je... grudi?” lupetala je Irina. I sada, skoro bojažljivo, Džejni je bila sigurna da je začula zvuk Lazera. Zaklanjajući oči magazinom ugledala je ljupki mali čamac kako grabi prema luci dok je njim upravljao visok plav muškarac. Većinu posade činili su Australijanci ili Englezi i iz daljine su skoro svi izgledali isto sa svojim vitkim telima i plavom kosom, međutim, Ien je bio viši od ostalih i bila je ubeđena da je ovo sada bio on. Srce joj je udaralo dok se čamac približavao luci i prolazio pored kafea; skočila je sa stolice i mašući potrčala prema molu. Prepoznao je i sa velikim osmehom skrenuo ka pristaništu u centru grada. Vratila se na svoje mesto, nervozno se poigravajući sa dijamantskom narukvicom na ruci. Kako se ovo uopšte desilo? Bila je očajnički zaljubljena u njega - pošto nije mogla da iznađe načine da naleti na njega, provodila je vreme maštajući o tome kako vode ljubav, kako beže sa jahte i počinju zajednički život. Međutim, za sedam dana koliko je provela na jahti, nasamo s njim nije provela više od pola minute. Tokom tih kratkih trenutaka, bila je sigurna da je u njemu videla duboko saosećanje, kao da je razumeo ko je ona zaista bila. Vezao je Lazera i krenuo ka njoj. Zaljubila se prve noći boravka na jahti, kada je, drhteći od straha natrčala na njega na palubi na putu za večeru. „Prodaće nas kao belo roblje”, zacvilela je. Bio je toliko zapanjen njenom izjavom da se grleno nasmejao. „Slušaj me dobro”, rekao je. „Ako samo pokušaju, ja ću te zaštititi. Obećavam da ću za tebe dati najbolju ponudu.” Zatim se opet nasmejao i s nevericom odmahnuo glavom. Događaj se pretvorio u njihovu internu šalu - kada bi ga srela, 323

dorothy555&meteori

Džejni bi rekla, „Nadam se da štediš pare.” On bi odgovorio, „Samo punim slamaricu”, a onda bi joj nestašno namignuo. Skoro je bio stigao do kafea i naglo skrenuo u belu zgradu koja je izgledala prilično zvanično sa mesinganom tablom na vratima, verovatno je to bila carina. Uzela je još jedan gutljaj koka-kole i poželela da srce prestane ovako da joj lupa. Prići će joj - moraće. Sigurno je ugledao, bila je „gost” na jahti, mogao je bar da joj se javi. Odmah je počela ponovo da fantazira. Vratiće se na jahtu i pošto je Rašid odsutan, možda će uspeti da se uvuče u njegovu kabinu. Sali je rekla da u svakoj sobi postoji kamera, ali možda ne i u sobama za posadu; nije verovala da je Ien mogao da toleriše kameru u svojoj sobi. Bio je tako lep i pametan... Petnaest minuta kasnije izašao je iz carine i uz pozdrav rukom prišao njenom stolu. „Kakve su turske novine?” upitao je. „Ma, shvatila sam da uopšte ne mogu da čitam turski”, rekla je lako. „Dobra vest je da popodne krećemo za Monako. Jesi li nekada bila u Monaku?” „Nisam, ali možda će Rašid hteti da me iskrca sa jahte.” „Mislim da neće”, rekao je Ien i iskrivio glavu u stranu. „Izgleda da mu se mnogo sviđaš.” „Verovatno zbog pokera... Moramo li odmah da se vratimo na jahtu?” „Dozvoliću ti da završiš koka-kolu”, rekao je. „Onda ću da je pijem polako”, rekla je, gledajući u njega uz smešak. Volela je kada mu glas poprimi naređivački ton, naročito prema njoj. Osećala se kao dete koje su uveravali da će sve biti u redu. „Zašto i ti ne naručiš jednu?” nevino je upitala. „Zato”, rekao je, naslanjajući se na sto, „što ne bi smeli da nas vide zajedno.” „Možemo da sednemo pozadi.” „To bi bilo još gore. Mislili bi da se krijemo.” „Da li nas sada gledaju?” „Naravno”, rekao je, tonom glasa koji možda jeste a možda i nije bio šaljiv. „Vidiš onog tipa tamo?” upitao je, pokazujući na zdepastog čoveka obrijane glave. „Jesi li ga videla ranije?” „Ne-e-e-e.” „On je s jahte. Jedan od Rašidovih čuvara.” „Baš me briga!” 324

dorothy555&meteori

„O Gospode, Džejni”, uzdahnuo je Ien. „Znaš li šta u njihovoj zemlji rade ženama koje načine preljubu? Bacaju ih u prazan bazen i kamenuju do smrti.” Džejni je zinula, gledajući sa užasom u čoveka obrijane glave, koji je pokušavao da otera mačku koja je prišla previše blizu. „Ne verujem ti”, rekla je. Slegnuo je ramenima. „Možda ću ipak uzeti jednu kolu.” Otišao je do šanka i vratio se sa flašom i praznom čašom i seo preko puta nje. „Pričaćemo o Monaku”, rekao je. „Neću da pričam o Monaku.” „Svideće ti se”, rekao je, uzevši gutljaj soka iz flaše. „Sjajan šoping. Tu su i kazina.” Džejni se naslonila na laktove i nagnula ka njemu. „Baš me briga za šoping. Još manje me zanima garderoba. Ili ova narukvica!” rekla je, drmusajući rukom. Pogled mu se suzio dok je uzimao još jedan gutljaj iz flaše. „Sve devojke vole garderobu. I novac.” „Iene”, rekla je meko. „Zaljubljena sam u tebe.” Nikada nije rekla muškarcu da ga voli i nikada nije očekivala da hoće. Ali situacija je bila nestvarna i reči su prosto same izletele iz njenih usta. Bilo je pravo olakšanje izgovoriti ih. Ako su oboje zaljubljeni, to čini stvarnost njenog položaja romantičnim a ne neprijatnim. U protivnom, ovo neće biti ništa više od smešnog događaja koji će prepričavati svojoj deci... Na trenutak mu je pogled zalutao ka moru a zatim je pogledao u oči i rekao, „Šta radiš na jahti, Džejni?” „Ne znam...” „Od prvog trena kada sam te ugledao, pitao sam se, 'Do đavola, šta ona radi ovde?' Što ne znači da ne razumem zašto se većina žena ukrcava. Ali ti, Džejni”, rekao je, odmahujući glavom. „Tebi ovo ne treba. Naravno, lepa si. Pametna si. Imaš nešto u glavi. Zašto se ne vratiš u Ameriku i ne postaneš doktor...” „Doktor?” „Da li neko uopšte zna gde si ti?” „Rekla sam ti, praktično sam kidnapovana...” „Da li će neko brinuti zbog toga?” „Naravno. Moja porodica...” „Većina devojaka koje dolaze na jahtu nemaju nikoga ko bi brinuo ili primetio da su nestale.” 325

dorothy555&meteori

„Iene”, nervozno je rekla, igrajući se sa narukvicom. „Šta ti radiš na jahti?” „Moraš da se iskrcaš u Monaku”, rekao je. „Moći ćeš lako da umakneš. Vrati se kući.” „Videla sam da krijumčari oružje.” Ien je pažljivo spustio praznu flašu od koka-kole na sto. Polako je ustao. „Praviću se da ovo nikada nisam čuo a ti ćeš se praviti da to nikada nisi rekla.” „Iene”, šapnula je. „Ako se iskrcam sa jahte u Monaku, hoćeš li da pođeš sa mnom? Možemo da budemo zajedno?” Nesmejao se, ublažavajući napetost. „Biće bolje da se vratimo na jahtu.” „Možemo li?” zahtevala je. „Znam da si lud za mnom. Videla sam kako me gledaš...” „Jesi li?” rekao je kroz osmeh, pomalo zbunjeno. „Onda pretpostavljam da će biti najbolje da te više nikada tako ne pogledam.” Nije se iskrcala u Monaku. Umesto toga, postala je opčinjena idejom da igra opasnu igru - da bude u centru sopstvene drame - i sa nepromišljenošću tinejdžerke, ubedila je sebe da nije mogla da podnese razdvojenost od Iena. Bila je sigurna da je potajno želeo, naročito zato što to nije poricao, i dala je sve od sebe da ga učini ljubomornim: Dan za danom, vraćala se na brod natovarena kesama iz Diora i Kristijana Lakroa, pazeći da je on primeti sa svog položaja na krmi. „Džejni, šta to radiš?” upitao bi je u prolazu. „Nije tako loše”, slegnula bi ramenima. „Nije loše spolja, možda ali oboje znamo o čemu se radi, zar ne?” „Volim te, Iene”, šapnula bi i uzdahnula. Naravno, morala je da sakrije svoja prava osećanja od Rašida. Ali zar to nije bio deo zabave? Prevara je punila novom snagom; izoštravala je njena čula i svaki trenutak joj se činio kao bogata filmska scena. U Monte Karlu je oblačila duge haljine da bi izigravala Rašidovu pratilju u kazinu. Uvek je bilo muškaraca koji su je gutali očima, pokušavajući da zapodenu razgovor s njom. Sa mladalačkom arogancijom, konačno je uvidela da je bila lepa i zahvaljivala je Bogu na tome, shvatajući da su najgoru sudbinu imale ružne devojke. Međutim, jedne noći je doživela neprijatno iznenađenje.

326

dorothy555&meteori

Bila je sa Rašidom i grupicom žena u noćnom klubu kod Džimija; dok se probijala ka ženskom toaletu, iznenada se pojavio neki čovek i prislonio je uza zid. Smrdeći na alkohol, uneo joj se u lice i podrugljivo se nakezio, „Sigurno si dovoljno odvratna kada si sa Rašidom. Čujem da ima samo najbolji...” Odgurnula ga je sa gađenjem i otrčala u toalet. Drhtavim rukama je otvorila svoju Šanel torbicu i izvadila iz nje ruž Pusi Pink i nervozno počela da maže usne. Bila je u šoku; Južna Francuska je bila preplavljena ženama kao ona, lepim mladim ženama bez jasnih prihoda ali to je bila Francuska gde niko nije preispitivao njihovo prisustvo. Nije moglo da bude toliko prepoznatljivo, pomislila je, posmatrajući dve privlačne mlade žene koje su očigledno bile Amerikanke. Opazila je da je njihova odeća bila podjednako skupa kao njena. Krajičkom oka je primetila da su dve devojke primetile njeno prisustvo a zatim počele da se došaptavaju. Besno se okrenula, izazivajući ih. „Dakle?” prasnula je. „šta je bilo?” „Ništa”, jedna od devojaka je slegnula ramenima. Kada su prošle mimo nje, začula je drugu kako tiho šapuće, „Puta”, što je bila italijanska reč za kurvu. Na trenutak nije mogla da diše. Ustuknula je i užasnuto se pogledala u ogledalu. Dakle, bilo je očigledno u šta se pretvorila. Nosila je skupoceni Tijeri Mugler ogrtač sa zlatnom Šanel narukvicom na ruci. Mislila je da izgleda elegantno, ali sada je shvatila da je na sebi imala tipičnu uniformu prostitutke i poželela da je pocepa u paramparčad. No, ubrzo je prevladao zdrav razum. Fina odeća i nakin bili su tako skupi a želela je samo takvim stvarima da ukrasi svoje telo... Nije bilo načina da ih drugačije nabavi osim da iskoristi svoje telo i lepotu za uzvrat. I po čemu se to razlikovala od žene kao što je bila Kim, prkosno se zapitala, koja se udala za bogataša koji će za dekoraciju prozora platiti 20 000 dolara? Jedina prava razlika bila je u tome što je ona bila udata a Džejni nije... Ljuta se vratila na jahtu. U salonu je natrčala na Iena - unapred je uređivao prostor za zabavu koja je kasnije bila u planu. „Oh, Iene”, viknula je. „Neka grozna devojka...” Ugledavši njeno lice i pitajući se šta se dogodilo Ien je odmahnuo glavom. „Postoji stara izreka, Džejni”, rekao je. „Pazi šta jedeš da ti apetit ne bi porastao od onoga u čemu uživaš.”

327

dorothy555&meteori

Juli se nekako pretvorio u avgust. A u avgustu, sve je počelo da se ruši. Bila je sa Rašidom i još dve devojke (druge žene su stalno dolazile i odlazile i Džejni je naučila da ih maksimalno ignoriše, trudeći se da ne pamti njihova imena). Bili su u Kanu, hodajući bulevarom de la Kroazet ka restoranu Karlton koji se nalazio na plaži. Džejni je nosila Ungaro haljinu bez rukava sa postavljenim ramenima; kosu je skupila u punđu dok je oko vrata imala tešku Šanel oglicu od perli. Društvo je pričalo o zabavi na kojoj su bili prethodne noći u raskošnoj vili američke udovice, kada je iznenada osetila kako je neko hvata za ruku i začula uznemirujuće poznat muški glas kako uzvikuje, „Džejni?” Stala je. Ostatak male grupe je takođe stao i polako se okrenuo, radoznalo gledajući u mladića sa bradom u drap šortsu i grubim antilop Birkenstock sandalama sa teškim rancem prebačenim preko ramenam. Bio je to njen brat Pit. Lepuškasta devojka sa dugom crnom kosom koja je neverovatno ličila na Ali Mekgrou, stajala je par koraka dalje, razjapljenih usta u čudu. Bila je to Pitova devojka, Ana, sa kojom se zabavljao još od srednje škole. Načinila je korak napred. „Džejni?” upitala je. Pitov pogled je pao na Rašida i ostale devojke. Šok i gađenje prešli su mu preko lica kada je prstima stegnuo jače za ruku i viknuo, „Šta se do đavola...?” Laka kiša počela je da pada na trg Vendom. Džejni podignu glavu; morala je da krene, da pronađe taksi i nađe se sa Mimi u Dioru. Kiša će joj pokvariti frizura i skupu odeću; Mimi će se pitati šta joj se desilo. Ali nije joj bilo važno. Bol od sećanja činio je da joj se utroba cepa, i hladna, laka kiša došla je skoro kao olakšanje. Trebalo joj je dva dana da siđe sa jahte. Ien joj je rekao da mora da čeka dok Rašid sam ne dođe na tu ideju da je otpusti. Pristojnost je nalagala da bi to trebalo da bude njegov predlog, osim toga, htela je još para. Konačno, trećeg jutra je pozvana u kancelariju. Baš kao i pre, Arapin je sedeo za stolom. „Gospodin Rašid se zahvaljuje na vašem društvu ali misli da je najbolje da sada odete. Vaše stvari su spakovane i čekaju vas na dnu brodskih stepenica. Auto će vas odvesti gde god želite.” Potom joj je pružio mali, četvrtasti Luis Viton kovčežić. „Gospodin Rašid želi da

328

dorothy555&meteori

primite ovo u znak njegove zahvalnosti. On predlaže da krenete odmah.” Izašla je iz kancelarije sa poklonom u rukama. Prošla je kroz salon a zatim preko palube, gde je sedela za prvim sudbonosnim ručkom šest nedelja ranije. Mogla je da vidi svoje uredno poređane torbe pored prtljažnika crnog mercedesa sa zatamnjenim prozorima; vozač, opet Arapin, stajao je napolju. Pogledala je oko sebe tragajući za lenom. Sigurno je znao da je odlazila. Zar će je pustiti da ode tek tako, bez pozdrava? Kada je stigla do stepeneica na trenutak je zastala. Avgustovsko sunce već je bilo nepodnošljivo vrelo i za momenat je osetila vrtoglavicu. Odjednom se našao pored nje i nežno je uzeo za ruku. „Treba li vam pomoć, gospođice Vilkoks?” upitao je. „O da!” zavapila je, gledajući ga značajno u oči. „Čuvaj se”, rekao je, bacivši pogled ka Arapinu. Bilo je toliko stvari koje je želela da mu kaže, a vremena nimalo. Osetila je kako joj se suze skupljaju u očima i odjednom je bila tako iscrpljena. Od čega je uopšte bila umorna? „Iene...”, rekla je. „Drago mi je što ideš, Džejni. Bilo je krajnje vreme.” Stigli su do kraja stepenica i zakoračili na betonsko pristanište. „Jesu li ovo sve tvoje torbe?” upitao je, zvaničnim tonom glasa. Džejni je zbunjeno pogledala u svoj prtljag. Nije imala pojma... Ukupno četiri Luis Viton kofera naslagana jedan na drugi kao prtljag neke glamurozne filmske zvezde. Pomislila je da će ponovo početi da plače. Otvorila je torbicu i izvadila naočari za sunce. Arapin je stavljao kofere u prtljažnik. „Iene...” „Da, gospođice Vilkoks?” Nije znala šta je htela da kaže. Udaljio se jedan korak od kola kada je Arapin otvorio zadnja vrata. Pogledala ga je i, napravivši par koraka ka njemu, rekla, „Zašto si ti na jahti?” Pogledao je u nju i tužno odmahnuo glavom. „Iz istog razloga kao i ti Džejni. Zbog para.” „Ali...” „U Australiji imam bivšu ženu i dete koje izdržavam.” Odahnula je sa olakšanjem. Pobogu, morao je da bude oženjen. „Hoću li te videti ponovo?” „Ne znam.”

329

dorothy555&meteori

„Kaži mi da me voliš, Iene. Molim te. Zato što ja tebe još uvek volim.” U njegovom osmehu bilo je tuge, i na trenutak, podigao je ruku i namestio joj naočari za sunce nazad na vrh nosa. „Bolje da kreneš odmah. Ne plači. I seti se, velike devojčice ne plaču.” Potom je ispružio ruku i rukovao se s njom. „Zbogom, gospođice Vilkoks. Srećan put.” Kada je ušla u kola, čim su krenuli počela je da plače, suze su joj tekle niz obraze ispod naočara za sunce. I onda, posle nekoliko minuta, setila se malog Luis Viton kovčežića na sedištu pored sebe. Gledajući u vozača, brzo je spustila kovčežić na krilo i oprezno otključala bravu. Polako je otvorila poklopac i ugledavši sadržaj, zavalila se na sedište dok joj je srce luđački udaralo. Odmah je zaboravila na Iena, u stvari zaboravila je na sve, osim na svežnjeve novčanica od hiljadu dolara naslagane unutra. U tom trenutku je konačno shvatila da je uspela - ipak je uspela. Iako još uvek nije bila sigurna „u čemu”, svakako je znala da je osećaj bio dobar... Dok je auto je mileo kroz saobraćaj na bulevaru a potom je skrenuo uzbrdo, ona je krišom brojala novac. Sve je bilo tu, svaki peni - njena „plata” plus dobici na pokeru... Gospode, sa ovim novcem nije morala da se vraća u Pariz. Bila je slobodna! Mogla je da ode bilo kuda na planeti, da učini sve što je htela - mogla je da živi na Tahitiju i da piše knjigu. Da, zašto da ne? Oduvek je imala tu čudnu ideju kako mora da napiše knjigu i postane poznata spisateljica... Ljudi bi joj prilazli da joj priznaju kako im je promenila njihove živote svojim rečima... Mora da kaže vozaču da je odveze na aerodrom. Na aerodromu će izabrati destinaciju koja joj se bude svidela, onda će da sedne u avion i da nestane, potpuno slobodna od svega... Ali iz nekog razloga, možda iz straha ili osećaja krivice, nije to učinila. I tako, auto je odvezao uz brda, pored benzinske pumpe i supermarketa i konačno se zaustavio ispred omladinskog hotela, istrošene zgrade sa koje se ljuštila plava farba i koja je unutra verovatno bila vašljiva... Njen brat i njegova devojka sedeli su u obližnjem kafeu i pili kafu. Kada su kola stala, Pit je ustao i namrštio se. Vozač je otvorio vrata i Džejni je izašla napolje. Nosila je skup Lakroa komplet i visoke potpetice, najednom svesna koliko smešno je izgledala. Kada je vozač izvadio njen prtljag, Pit je rekao. „Isuse. Da nemaš malo previše prtljaga?” „Nisam na kampovanju”, planula je Džejni.

330

dorothy555&meteori

„Pričao sam s mamom. Rekla je da se odmah vratiš kući. Hoće da otputujemo iz Nice a ne iz Pariza. Poslala mi je pare za karte.” „Imam svoje pare”, rekla je Džejni. Isuse! Pare. Nameravala je da ih rasporedi po svojim koferima. Zar ne važi neko pravilo na carini da ne može da se iznese više od 20 000 dolara iz zemlje? Šta ako je uhvate i bace u zatvor? Zavrtelo joj se u glavi. „Avion kreće u tri sata. Bolje da krenem odmah.” „Mogu li da odem u kupatilo?” Pit je zakolutao očima dok je Džejni vukla svoje kofere, jedan po jedan, u toalet. Bio je to tipičan francuski toalet - sa rupom na betonskom podu nad kojom se čučalo, ali bar je bio prazan. Drhtavim rukama razdvojila je svežnje novčanica i prebacila novac na dno svakog kofera, brojeći ga ponovo da se još jednom uveri kako je sav bio tu - 100 000 dolara u novim novčanicama od hiljadu dolara. Uzeli su taksi do aredroma. Dok su sedeli sabijeni na zadnjem sedištu jeftinog auta, Pit se okrenuo ka njoj i tihom glasom koji je pretio da proključa, rekao, „Mogla si da umreš, znaš? Niko nije znao gde si - mama je htela da zove francusku policiju.” „Bila sam dobro”, umorno je odgovorila Džejni. „Izgledam dobro, zar ne?” „Izgledaš kao...” „Šta?” „Ne budi takav prema njoj, dušo. Vidiš da je dete”, ljubazno je rekla Ana. „Bila je dete! Više nije...” „Šta te se tiče?” rekla je Džejni. „Ovo nema veze sa tvojim dragocenim životom.” „Ovo će da ubije mamu. Dokrajčiće je. Da li ti to bar nešto znači? Misliš li uopšte na još nekog osim na sebe?” „Pa nemoj da joj kažeš.” „Mislim da smo to prevazišli”, zarežao je Pit. Džejni je platila taksi i posle toga više nisu progovorili ni reč. Roditelji su ih sačekali na aerodromu Logan. Majka je nosila njene kofere dok su joj se usne pretvorile u tanku liniju. Sledećeg dana odvela je kod doktora. Dijagnoza je bila mononukleoza. Majka joj je rekla da je srećna što nije imala sifilis. Na putu kući, majka je odjednom zaustavila kola pored 331

dorothy555&meteori

puta. „Moram da znam, Džejni”, rekla je. Džejni je pogledala u svoju majku i osetila kako svi strahovi iz detinjstva kuljaju ka površini. Znala je da je majka nikada nije volela; svaki razgovor koji su ikada vodili sastojao se iz njenih omalovažavajućih komentara i Džejninih bezuspešnih pokušaja da se odbrani. Majka je spustila ogledalo na štitniku svog crvenog Oldsmobila i počela da maže karmin. „Jesi li spavala s njim?” upitala je. „S kim?” rekla je Džejni. „Kako si glupa.” „S kim, majko? Kaži kako se zove.” „S tim... Rašidom.” Okrenula se ka Džejni i zašištala, „On je kriminalac.” „Kako znaš?” „Stvarno si glupa. Bože, što sam rodila ovako glupu ćerku? Gde sam pogrešila?” Upalila je kola i vrativši se na put, nastavila, „Jesi li ikada mislila na mene i svog oca? Na sve u klubu...” „Dobro!” viknula je Džejni. „Otići ću. Nestaću negde. Nikada me više nećeš ni čuti ni videti. Možeš da se praviš da ne postojim.” „Sada si bolesna.” „Ubiću se.” „Ne ponašaj se idiotski!” vrištala je njena majka. Nervozno je parkirala kola na prilazni put i rekla, „Znala sam da će se ovo desiti. Upozorila sam te. Muškarci iskorištavaju devojke koje nisu lepe...” „Bila sam s njim zato što jesam lepa”, vrisnula je i istrčala iz kola zalupivši vratima. „Ti to ne možeš da podneseš, mama. Prosto ne možeš da podneseš da više nisi najlepša!” Naredna dva meseca Džejni je provela u krevetu svoje dečje sobe. Osećala se kao Alisa u zemlji čuda, gde su se svi smanjili a ona porasla; povremeno je imala osećaj kao da će eksplodirati zajedno sa celom kućom. Majka je upisala na koledž, i Džejni se, nema od stida, nije mnogo bunila. Međutim, vremenom je skupila snagu, verovatno potkrepljena činjenicom da je imala 100 000 dolara sakrivenih u staroj kućici za lutke u svom plakaru. Dok je te jeseni ležala u svojoj sobi, razmišljala je kako bi mogla da izbriše prošlost i počne sve iz početka - uostalom, bila je mlada, a kada imate devetnaest godina, ne morate ničega da se plašite. 332

dorothy555&meteori

No, seme je bilo posejano i proklijalo je - a možda je seme oduvek bilo tu i čekalo idealne uslove da bi konačno niklo. Seme kao da je živelo život za sebe i stalno joj davalo podstrek. Četiri meseca kasnije opet je videla Iena. Vratila se u Njujork i iznajmila mali stan. Jedne noći je zazvonio telefon. Podigla je slušalicu i začula nepoznati muški glas, „Džejni! Ne mogu da verujem. Danima pokušavam da te nađem!” „Ko je to?” hladno je upitala. „Zar mi nisi prepoznala glas? Pogodi.” „Ne mogu.” „Ien. Ien Karmajkl. U Njujorku sam...” Dogovorili su se da se nađu u baru na uglu njene ulice. Nije prestala da misli na njega, ali kada je ušao, iskreno se zapitala zašto. Srce joj se naglo ohladilo: Shvatila je da je izvan svog prirodnog okruženja sve u vezi sa njim bilo pogrešno. Pod sjajnim, nezaboravnim svetlima Njujorka, izgledao je tako obično, kao turista iz unutrašnjosti - imao je akrilnu jaknu i crne kožne čizme koje je ponosno pokazivao jer ih je tog dana kupio na Trećoj aveniji a bile su nepodnošljivo ružne. Oboje su popili po tri tekile dok je Džejni očajnički pokušavala da povrati osećanja koja je tog leta gajila prema njemu, ali uzalud. Mislila je da su mu zubi zaslepljujuće beli - sada je uvidela da su bili žućkasti i okrnjeni. Njegove oči - te plave oči u koje je žeznutljivo volela da pronikne - bile su previše blizu a svoju plavu kosu je ošišao skroz na kratko tako da mu je do izražaja došao poveći nos. Objasnio joj je da je u Njujorku bio već dve nedelje zbog naručivanja neke opreme za Mamudu i uporno nastavio da komentariše kako ne može da veruje da je ponovo vidi. Kada je uzeo za ruku, instiktivno je istrgnula. Usledio je momenat koje nije mogla da izbegne. Džejni ga je povela u svoj stan. Poljubio je ispred kamina ali kada je osetila njegov jezik htela je da vrisne. Čekala je tako dugo na ovaj trenutak - šta se događalo s njom? Počeli su da vode ljubav i Džejni se molila da je ispuni letnja strast, ali to se nije desilo. Kada je počeo da je liže između nogu, osećala je samo dosadu, priželjkujući da uskoro pređe na tucanje kako bi se sve što pre završilo. Osećala se tako beživotno i hladno, ali je oči držala otvorene i začula ga kako napokon govori, „Svršavam. Je li to OK?” „Jeste”, uzdahnula je. „Molim te svrši.”

333

dorothy555&meteori

Svršio je i legao preko nje. Potom je uz mali uzdah i odmahujući glavom ustao s kreveta i počeo da se oblači. „Kuda ćeš?” upitala je Džejni. „Idem. To je to.” „Ali ne razumem.” „Ma razumeš.” „Ali...” „Vidi, Džejni”, rekao je, navlačeći džemper preko glave. „Nemoj da tvrdiš da me voliš zato što me ne voliš.” „Kako znaš”?” Seo je na ivicu kreveta. „Nikada nisi ni bila zaljubljena u mene, Džejni. kako ne kapiraš?” Otvorila je usta da se pobuni ali je on ućutkao rukom. „To je bila samo mašta u tvojoj glavi. Da bi sačuvala sebe da ne poludiš. Jer da si mislila o onome što si stvarno radila...” „Volela sam te!” insistirala je Džejni. Sela je u krevetu i umotala se čaršavima. On je ustao. „Ti si hladna devojka. Previše si hladna da bi nekoga volela.” Reči su je pogodile kao šamar. Zaćutala je i naslonila se na zid, ali on se okrenuo i izašao iz sobe. Bacajući čaršave, potrčala je za njim. „Kako se usuđuješ da mi to kažeš? Nije istina!” Ali više se nije obazirao. Otvorio je vrata i okrenuo se ka njoj, videla je da mu je lice bilo iskrivljeno od mržnje. „Ti si kao crna udovica”, rekao je. Izašao je i krenuo niz stepenice. „Iene, čekaj...” „Pauk crna udovica”, mrmljao je sebi u bradu, silazeći niz stepenice. Zatvorila je vrata i naslonila se na njih, jecajući. Zašto joj se ovo stalno događalo? Zašto je niko nije razumeo...? No, posle nekoliko minuta suze su se osušile i stala je pred ogledalo. Dugo je zurila u svoj odraz, a onda počela histerično da se smeje. Ovo je bila neka šala, stvarno je bila lepa - neverovatno lepa. Ljudi su je zaustavljali na ulici da joj kažu kako je lepa; muškarci su izvijali glave iz automobila u prolazu. Dva meseca ranije, početkom oktobra, sudbina je umešala prste i pozvali su je iz agencije Ajlin Ford. Kompanija za izradu kataloga htela je da je angažuje na mesec dana i dva dana kasnije se preselila u Njujork. Majka joj više nije spominjala državni koledž; naprotiv, njena majka je odvezla na stanicu Amtrek u Bostonu i uz usiljeni osmeh je poljubila u oba obraza. „Potrudi se da se ponekad javiš”, rekla je. Džejni se odmakla od ogledala i srećno se nasmejala. Njena lepota njena dragocena, veličanstvena lepota - spasila joj je život. 334

dorothy555&meteori

Lako rominjanje pretvorilo se u hladnu, upornu maglu i sedeći na trgu Vendom, Džejni obrisa kapljice sa svog lica. Da li joj je lepota zaista spasila život - ili je odvela na pogrešan put? Od samog opčetka, sa Rašidom... ako je stvarno pokušala da učini nešto sa svojim životom, umesto što se uvek oslanjala na sudbinu i svoju lepotu, zaista je mogla nešto da postigne u životu. Šta joj je vredela sva lepota ako je iznutra bila šuplja? Svi ostali su imali neki suštinski deo bića, osim nje, i taj delić bio je onaj deo koji je njihove radnje povezivao sa emocijama. Uprkos svim muškarcima sa kojima je spavala u proteklih petnaest godina, samo šest puta je doživela orgazam u celom svom životu. A što se ljubavi tiče - pa, to je bilo nešto što nije uspela da dokuči. Naravno, mislila je da je volela Seldena, ali njena osećanja prema njemu zapravo nisu bila ništa drugačija od osećanja prema bilo kom drugom muškarcu - što je značilo da je osećala nešto što bi moglo da se opiše kao naklonost dok god je iz te veze dobijala nešto opipljivo. Ien je to shvatio pre petnaest godina. A što se Rašida tiče... njemu je sve bilo tako očigledno kao crveno svetlo koje je sijalo na javnoj kući. Da li se takva rodila ili je takva postala pogrešnim izborom? Niko nije mogao da se rodi sa tolikom unutrašnjom prazninom; morao je da postoji bar neki deo nje koji je u to verovao. Do sada je shvatila da nikada neće upoznati niti otkriti pravu ljubav dok ne prestane da traži od muškaraca nešto više. Ponajmanje novac... Podigla je glavu i neki unutrašnji glas je vikao da još uvek nije kasno. Sve što je trebalo da učini je da poživi svaki naredni dan svog života na drugačiji način. Još uvek je bilo vremena da sredi stvari sa Džordžom i umesto da mu se nabacuje, izvadiće karte na sto u u poslovnom maniru. Otkriće Seldenu svoje planove. Uostalom, bilo je vrlo moguće da ju je Selden zaista voleo... Njen unutrašnji sat je opominjao da je predugo sedela ovde i pogledavši na sat, shvatila je da je bilo skoro jedan. Mora da se vidi sa Mimi. I odjednom joj pade na pamet da ako ispriča Mimi celu priču (naravno, izostavljajući deo da je Džordžu popušila), mogla bi da je ubedi da utiče na Džordža. Najvažnija stvar sada je bila da učini nešto sa svojim životom, da preduzme akciju da se više nikada ne bi našla u ovakvoj situaciji... Najednom, kao u bajci, visok plav muškarac iskrsnu iz magle, hodajući brzo ka njoj. U početku, nije mogla da veruje svojim očima, razmišljajući na trenutak da je progonio Ienov duh. Ali kada se muškarac približio, prepoznala je Zizija i odjednom je sve imalo smisla: 335

dorothy555&meteori

Mimi je insistirala na ovom putovanju zato što je znala da je Zizi bio u Parizu a Džejni je iskoristila kao masku... Ali možda to nije bilo tačno, zbunjeno pomisli Džejni kada je stao ispred nje. Sledećeg momenta počeo je da izgovara reči za kojima je žudela... „Moraš da pođeš sa mnom”, odlučno reče on. Ustala je i kao u snu krenula za njim kroz predvorje hotela Ric a potom u lift. Kao da je vratila vreme unazad i zakoračila u bojažljivi trenutak kada je prošla ovim predvorjem po prvi put, upravo onda kada je pogrešila. Lift je stao na trećem spratu i Zizi je poveo niz hodnik kao dete. Ali bila je dete, pomisli ona, bila je nova i bila je tu, sa Zizijem pored sebe, počeće sve iz početka... A onda se san pretvorio u noćnu mom. Ušli su u jednosobni apartman. U trenutku kada su ušli na vrata njena luda ideja da bi ona i Zizi mogli da budu zajedno brzo se raspršila kada je u sobi ugledala Harolda Vejna. šta je on radio tu? iznervirano pomisli ona. A potom se okrenula i shvatila po izrazu njegovog lica da nešto užasno, užasno nije bilo u redu. „Video sam te sa prozora”, reče Harold. „Poslao sam Zizija da te dovede...” „Ali zašto? Šta se desilo?” oprezno upita Džejni. „Svi te traže”, reče Zizi. „Mene?” viknu Džejni, iritirano se mršteći. „Ne razumem.” Harold joj je prišao s raširenim rukama. „Džejni”, reče on. „Ti i ja smo prijatelji dugo vremena. Mislim da si ti ta kojoj ovo moram da kažem...” Zanemela je. „Neko je umro? Je li Selden...?” U trenutku kada je izgovorila njegovo ime, zlobni glasić u njoj naglasio je da kada bi Selden bio mrtav, onda bi to rešilo sve njene probleme; Bila bi bogata i slobodna; mogla bi da radi sve što poželi... „Nije Selden”, reče Harlod. „Dobro onda”, reče ona, pomalo razočarano. „Šta radim ovde?” Harold je otvorio usta da još nešto kaže ali reči mu nisu izlazile iz usta i ona pogleda u Zizija dok je panika u njoj sve više rasla. Po prvi put je primetila čudan znak na Zizijevom čelu, kao veliku crnu prljavu tačku. Odjednom je shvatila da je celog jutra viđala istu tačku na čelima prolaznika. Ispunio je užas krajnje nelogičnosti: Stigao je kraj sveta i ona je izdvojena radi eliminacije... Ukočila se, pokazujući prstom na njegovo čelo... 336

dorothy555&meteori

„Danas je Pepeljava sreda”, blago reče Zizi, uzevši je za ruku. U Njujorku je prošlo 7 sati i Selden Rouz je bio pod tušem. Sapunajući telo razmišljao je, kao i obično, o svojoj ženi. Bila je odsutna već tri dana i napokon je shvatao zašto su ljudi stalno govorili: Daljina pojačava ljubav. Zaista. U poslednjih dan ili dva, došao je do zaključka da je možda bio previše grub prema njoj. I dalje nije želeo da se upušta u taj smešan projekat u vezi sa Kregovim filmom, ali svakako je mogao da bude malo nežniji u ophođenju s njom... Sa blagim osećajem krivice uvideo je da njena tvrdnja kako je ljubomoran na Kregov talenat nije bila skroz pogrešna. Zatvorio je vodu i izašao iz tuš-kabine, razmišljajući da, ako je zaista htela da postane producent, trebalo bi da joj malčice pomogne... Znao je mnoštvo ljudi u tom poslu - možda je mogao da pronađe nekog ko bi joj dao posao asistenta. Počeo je da trlja kosu peškirom i u tom trenutku zazvoni telefon. Sigurno je ona, pomisli Selden, zadovoljan što je i ona mislila na njega. Reći će joj da mu nedostaje i pitaće je da se vrati kući ranije. Omotavši peškir oko struka ušao je u spavaću sobu i podigao slušalicu. „Halo dušo”, nestrpljivo reče on. „Rouze?” trgnu ga muški glas. „Džordže!” reče Selden, pomalo razočaran. Znao je da je Džordž bio ranoranilac, ali nije mogao da zamisli šta je nateralo Džordža da ga zove ovako rano. „Seldene”, reče Džordž. Glas mu je bio mračan i Selden odmah pomisli da se nešto dogodilo sa Mimi. „Iskrsli su neki problemi, Seldene”, reče on. „Bojim se da imaju veze sa tvojom ženom.” Nakon par trenutaka ovog potresnog razgovora, Selden je užurbano navukao odeću i strčao u hol. „Post”, zatraži od konsijerža. „Daj mi Post.” Posramljenog izraza lica, kao da nikada nije poželeo da se nađe u tom položaju, konsijerž je zavukao ruku pod sto i nerado mu dodao novine. Od naslova koji je ugledao umalo mu nisu zaklecala kolena i brzo je savio novine na pola, nadajući se da nije video ono što je mislio da jeste. Srce mu je luđački lupalo dok se vraćao ka liftu (poželo je da trči, ali konsijerž nije skidao pogled s njega). Pritisnuo je dugme i lift je odmah došao; kada je ušao unutra i shvatio da je prazan, otvorio je novine. Tri 337

dorothy555&meteori

užasne reči pogodile su ga kao oštar udarac u glavu, posrnuo je i zateturao se, udarajući ramenom o zid. Međutim, reči su i dalje bile tu, mgajući mu se svojim velikim crnim slovima preko fotografije u boji na kojoj je bila Džejni sa modne revije Viktorija Sikret. Nosila je komplet donjeg rublja od plavih šljokica, blago uneta u kameru sa rukama na kukovima i usnama napućenim u poljubac. „MANEKENKA? SCENARISTA? KURVA?” pisalo je u naslovu, kao razularena masa koja poziva na pogubljenje. Spustio je novine u šoku. Nije mogao da razume... Nije shvatao... Ali reči su mu odzvanjale u glavi kao dečje ruganje u školskom dvorištu: Manekenka-udarac-scenarista-udarac-kurva - ha ha - manekenkaudarac-scenarista-udarac-kurva - ha ha... Kada je ponovo podigao novine, osećao je kao da se cepa na dva dela: Njegov mozak je vrištao da to prosto nije bilo moguće, ali podrhtavanje njegovog tela govorilo mu je da jeste... I tada, na dnu stranice, malim slovima je pisalo: „Komstok Dibl u seksualnom skandalu povezanim sa scenarijem.” Šta? pomisli on. A potom, Kako...? Lift je stao i otvorio vrata. Okrenuo je stranicu i počeo da čita, „Komstok Dibl je...” Gad! pomisli on, završavajući rečenicu kada su vrata lifta počela da se zatvaraju. Pritisnuo je dugme za otvaranje vrata, nespretno ispuštajući novine koje su se raspršile svuda po podu lifta i hodnika. Vrata su opet počela da se zatvaraju i on ih podbode laktom. Rveći se sa stranicama, uspeo je da ih skupi i tutne pod ruku. Drhteći od besa i bola poneo je omražene stranice ka vratima. Nije mogao da uvuče ključ u bravu. Okrenuo se i frustrirano se naslonio leđima na vrata, kolutajući očima ka tavanici, moleći za pomoć. Zatim je pogledao u broj i shvatio da se nalazio na pogrešnim vratima skrenuo je levo umesto desno pri izlasku iz lifta. Morao je da se sabere, pomisli on, žureći niz hodnik i otvarajući vrata svog apartmana. Podsetio je sebe da je njegova specijalnost bilo rešavanje problema. Koliko god da je izgledalo užasno, verovatno nije toliko loše. Šta god da se desilo, mogao je to da reši... Ili, da li je mogao? pomisli on, sa napadom mučnine. Spustio je stranice na kauč i počeo da ih prebira u potrazi za pričom. Sport pa opet sport - koje još od Njujorčana toliko pratio sport - zatim biznis i tri stranice o hrani i restoranima... i napokon, na dnu gomile pronašao je stranice kojih se pribojavao. Bila je tu još jedna Džejnina fotografija sa 338

dorothy555&meteori

modne revije i jedna - užasna - Komstoka Dibla, kako sedi u prvom redu. Imao je lukav izraz na licu dok je ispod slike pisalo „Neobuzdani Dibl.” I zaista, Komstok je izgledao kao neka vrsta kratkonoge zveri: Na velikom okruglom telu, u obliku bureta četiri ekstremiteta kao da su mu čiodama bila pričvršćena za telo. Ruke su mu štrčale u stranu dok su mu noge jedva dodirivale pod. Selden je morao da pobegne. Pogledao je u tekst. Život je nalagao takve stvari; pre ili kasnije moraće da ga pročita a nečitanjem neće učiniti da nestane. „Komstok Dibl je filmski genije koji voli da se zabavlja na svoj način i da to plaća novcem svoje kompanije”, počinjala je priča. U jučerašnjem bizarnom zapletu, Komstok Dibl je uhvaćen na delu. Ispisivao je čekove kompanije raznim ženskim imenima, uključujući i supermodel Džejni Vilkoks, u zamenu za seks, tvrdeći da je novac ženama isplaćivan za njihove „usluge pisanja scenarija.” Problem je u tome što nijedna od žena nije bila scenarista. Dok je kompanija isplaćivala proslavljenim piscima, kao što je Džej Mekinerni, stotine hiljada dolara da napišu hit flmove, očigledno je da nisu sve Diblove provizije bile legitimne. U protekle tri godine, Dibl je isplatio petnaest žena sumama od 30 000 dolara da napišu scenarija koja mu nikada nisu uručena. Portparol kompanije tvrdi da je šokiran time što je Dibl, poznat kao redovan učesnik svih žurki na Menhetnu i koji je od gradonačelnika primio zahvalnicu za napore u humanitarnom radu u svetu mode za mesec septemar, plaćao ženama za seks. „Uvek je uspešan kod žena”, tvrdi on. Možda je samo bio ljubazan? Diblov ukus se kreće od prostitutki do devojaka za provod, od slavnih glumica do supermodela. Pre dva leta, Džejni Vilkoks, 33, prelepa manekenka, koja je u decembru prošetala pistom u modnoj reviji Viktorija Sikret, pohvalila se svojim prijateljima da je napisala scenario za Neobuzdanog Dibla dok ga je tajno zabavljala u hemptonskom ljubavnom gnezdu koji je on plaćao. Prošlog leta, Vilkoksova, koju prijatelji smatraju „ambicioznom”, smotala je milionerskog filmskog magnata Seldena Rouza, 45, izvršnog direktora kablovskog kanala Muvitajm i u septembru se brže-bolje udala za njega. U međuvremenu, Dibl se verio sa...

339

dorothy555&meteori

Selden Rouz se zateturao. Nije mogao dalje da čita, nije mogao dalje... Dakle spavala je s njim, izbezumljeno pomisli on, lupkajući se po glavi kao da želi da utuvi činjenice u glavu. Imala je seks s njim. Šta li je radila s njim? divljački mu pade na pamet. Da li mu je pušila? Je li on stavljao kitu... u nju, upravo tamo gde i on? Sama pomisao na to bila mu je odvratna - plus činjenica da ga je lagala. Naglasila mu je da nije ali lagala je... To je bio deo koji je možda bio najgori... lagala ga je i činila je to smišljeno, sa savršeno nevinim izrazom na licu, kao da je bio najveća budala! O Bože, pomisli on. Njegova majka je bila u pravu... Nije znao kuda da krene, šta da radi, koga da zove. Otišao je do prozora i otvorio ga; talas hladnog vazuha opalio ga je kao šamar. Preko puta ulice stajala su dva mladića u vojničkim pantalonama i teškim jaknama sa ispupčenim džepovima; odmah je video da imaju ogromne crne kamere okačene preko ramena, kao oružje. Dakle, šakali su se već sakupili: Priča sigurno kruži Njujorkom, svi već čitaju novine i smeju mu se; njegova majka će saznati, pa i njegova bivša žena a jednog dana, ako ikada bude imao decu i oni će iskopati priču iz neke široke elektronske zabiti... I dok je stajao i užasnuto zurio u ulicu, ispred zgrade se zaustavio taksi iz kog je izašao još jedan fotoreporter. Okrenuo se. Otišao je u kuhinju i zagledao se u aparat za kafu. Šta bi sada trebalo da uradi? pitao se. I tako, mali glasić, pun nade, šaputao mu je da možda ništa od toga nije bilo tačno - da je možda sve bila laž. Mediji stalno iskrivljuju istinu; svi su znali da mnoge stvari često umeju da izmisle. Ili su možda jednostavno pogrešili tako da Džejninom imenu tu nije ni bilo mesto. Ako je ovo bila istina, pomisli on, moraće da postoji neki dokaz o tome, i pohitavši u dnevnu sobu, baci pogled na mali franucuski pisaći sto, prisetivši se da je fioka bila puna papira... Polako je otvorio. Na vrhu je još uvek stajala Platonova Republika. Da li je to značilo da nije ni pipnula papire od one večeri sa Kregom Edžersom - ili da je jednostavno odlučila da zadrži knjigu? Izvadio je i bacio na stolicu, zatim izvukao fioku iz stola i istresao njen sadržaj na pod. Kleknuo je i počeo da prebira po gomili. Ako je to bila istina i ako je ona bila kriva, da li bi bila toliko glupa da sačuva dokaz? Ali krivi ljudi obično to i čine, živeći u zabludi kako su pametni, dovoljno da nadmudre i samu istinu. Najednom je spazio zvanično pismo koje je u fioci video one večeri kada je dolazio Kreg. Uzevši ga okrenuo je da pogleda adresu pošiljaoca i stisnutog srca ugledao „Parador Pikčers.” 340

dorothy555&meteori

Izvadio je pismo. Na vrhu je pisao datum, 15. oktobar, 2000. Sa strogom maskom na licu, počeo je da čita: Draga gospođice Vilkoks, Dana 15. juna, 2000., godine pokušali smo sa vama da razgovaramo po pitanju nenaslovljenog scenarija za Parador Pikčers. Ovo je četvrti put kako pokušavamo da vas kontaktiramo... Dakle, ipak je istina - svaka reč, i ona je to znala sve vreme, čak i pre udaje. Namerno ga je obmanjivala od samog početka. Opet je bacio pogled na sumu koju je dugovala i zgrozio se. Zašto mu se nije obratila za pomoć, ili bar isplatila novac ne rekavši mu ništa? Znao je da je bila jeftina ali ga je zaprepastilo da je bila toliko jadna, rizikujući da upropasti sopstveni život... uključujući i njegov. Sada jeste. Ali možda, pomisli on divlje... možda nije imala novac. Šta ako je slala novac kući... bolesnoj baki... ili plaćala nekom svom rođaku ili rođaki privatno obrazovanje. Možda je bila bez prebijene pare pa joj je bilo neprijatno da mu kaže... Zaslepljen besom, počeo je da pretura po papirima, tražeći bankarski izveštaj. Ugledavši kompjuterski odštampani papir, podigao ga je da proveri stanje. Imala je 400 000 dolara ušteđevine na svom računu. Imala je novac! pomisli on, zamahujući šakama kroz vazduh. Imala je novac sve vreme... Njegov bes je odjednom splasnuo. Nadvladao ga je očaj. Stavio je mke među šake i učinio ono što nije činio godinama, jecao je.

341

dorothy555&meteori

16 „SCENARIJA!” Veselo je štrčao naslov u Njujork Postu. Mimi Pekston se neudobno pomerila na papiru, osećajući kako šuška pod njom. Post kao da je dozivao sa tvrde plastične stolice, gde ga je prethodna pacijentkinja nesmotreno ostavila. Post kao da je preklinjao da ga uzme i pročita. Do sada je uspevala da mu odoli... ali kada bi samo doktor ušao, nestrpljivo pomisli ona. Ako je postojalo samo jedno pravilo u Njujorku onda je glasilo ovako: Bez obzira koliko ste bogati, na doktora i dalje morate da čekate... Ustala je, trudeći se da namesti haljinu i pogled joj ponovo pade na Post. Prošle su dve nedelje od kada je objavljena priča sa jezivim, sada već nepopularnim naslovom: „MANEKENKA? SCENARISTA? KURVA?” Neki tvrde da je parirao Postovom najpoznatijem naslovu: „Bezglavo telo pronađeno u toples baru.” Ali ova priča je imala ono što su reporteri zvali „Šmek” - bila je o novcu, seksu, moći, filmovima i u celoj toj priči kao glavni lik, bila je famozna manekenka donjeg rublja. Novine su još uvek svakodnevno piskarale o skandalu kao o sapunskoj operi bez kraja dok čitaocima ni to nije bilo dovoljno, kao da u živom nisu imali većih briga. Ali to je bilo još jedno od njujorških pravila: Nesreća jednog čoveka bila je pobeda drugog (čak i kada vam neko po najvećem pljusku u vreme saobraćajnog kolapsa zgrabi taksi ispred nosa); sramota jednog čoveka omogućavala je zabavu za milione. Obično je naslovna strana uključivala Džejninu fotografiju - kao da su postojali neiscrpni izvori istih. Tako su jednog dana objavili ceo kolaž fotografija iz najranijeg perioda njene manekenske karijere, koje su, pomisli Mimi, veriovatno po nju bile još neprijatnije - ali danas, naslovna strana prikazivala je mladog crnca luckastog izgleda sa modernim naočarima. Zagledala se u njegovo ime, shvativši, to je to - Skuter Mendelson. Nije morala da čita Post da bi saznala o čemu se radi, pomisli ona, prebacujući težinu s jedne butine na drugu. Džordž joj je razdragano sve ispričao, tvrdeći kako je to „jedan od najvećih trenutaka u biznisu.” No, svakako je bio jedan od njegovih najvećih trenutaka u biznisu. Pravi heroj bio je mali Skuter Mendelson iz Bruklina, i Džordž ga je već promovisao u zamenika direktora Parador Pikčersa, što je za Skutera bilo genijalno 342

dorothy555&meteori

budući da je imao samo dvadeset jednu godinu. No, Džordž je imao velike planove s njim; izjavio je da je Skuter poslužio kao primer upravo one vrste moralnosti koja je svih ovih godina nedostajala Paradom... Džordž je objasnio da Komstoka nije dokrajčila činjenica da je plaćao ženama scenarija koja nikada nisu ni postojala već način na koji je pokušao to da prikrije. Dovoljno začuđujuće, rekao je Džordž, bilo je to što je Komstok ženama isplaćivao manje od uobičajenog - da im je poklonio 100 000 ili 200 000 pa čak i 300 000 dolara - verovatno bi se s tim izvukao. Cifra između 100 000 i 300 000 u industriji je bio standardni iznos za scenario; nije bilo ništa neobično da filmska kompanija isplati scenaristu a zatim izvuče deblji kraj kada joj scenarista jednostavno nikada ne uruči scenario. Međutim, kada je Komstok odlučio da proda deo svoje kompanije i kada su knjigovođe počele da češljaju knjige, iznenadila ih je neobična cifra (30 000 umesto 300 000) i uspaničili se. Pravna služba je počela da šalje dotična pisma - naravno, nijedna od žena nije se povinovala - a i zašto bi? upitao je Džordž. Uostalom, smatrale su da su bile plaćene za seks... Zatim joj je Džordž objasnio, šepureći se kao fazan, da mu je Džejni došla sa pismom i tada je došao na ideju da lično kupi Komstokovu kompaniju - osim toga, najbolji poslovi se postižu kada kupac poseduje tajnu informaciju koju prodavač želi da sačuva. Naravno, Džordž je uverio Mimi da je to bio deo priče koji nikada neće procureti u javnost Džordž svakako nije hteo da ljudi misle kako je iskoristio jadnu malu glupačicu kao što je Džejni Vilkoks, koja je na određeni način uživala simpatije javnosti. I tako, jedini ljudi koji su znali da se Džejni njemu obratila za pomoć bili su Džejni i on, naravno, sada i Mimi... U činjenici da su „scenarija” postala javna tajna nije imala nikakve veze sa Džordžom. Obavezu da to dokazuje imao je isključivo i samo Komstok Dibl; da je priznao svoje grehe umesto što je mislio kako može da nadmudri Džordža Pekstona, cela stvar nikada ne bi bila ni objavljena. Prema Skuteru Mendelsonu, koji je sve ovo ispričao Džordžu, koji je potom ispričao Mimi (a, do sada i još nekim uglednim ličnostima), dva dana pre velikog dana isplate, Komstok Dibl je u svoju kancelariju pozvao Skutera koji je u to vreme radio kao pomoćnik asistenta. Komstok Dibl je po svoj prilici, bio u takvoj frci da mu je celo pakovanje papirnih maramica virilo iz glave. Komstok je uvek bio strah i trepet u svojoj kancelariji, ali zadnjih nedelju dana bio je skoro nepodnošljiv, nateravši čak i svoje najtvrđe publiciste da plaču - a bio je 343

dorothy555&meteori

čovek u pedeset petoj godini života koji je sumnjao da je svako bar jednom bio član sindikata! Skuter je to znao, zato što je otišao u muški toalet da se olakša i čuo kako momak plače u jednoj od kabina, znajući da je to on jer se sagnuo i ugledao špicaste cipele koje je ovaj uvek nosio. Skuter je sa velikom strepnjom ušao u Komstokovu kancelariju. „Kako reče da se zoveš?” zahtevao je Komstok. Skuter je tu radio tek šest meseci i bio je previše uplašen da bi mogao da se uvredi. „Skuter”, odgovorio je. „Znaš li da praviš naslovnu stranu za scenario?” „Naravno...”, rekao je Skuter, pitajući se na šta cilja. „Dobro. Hoću da uzmeš ova imena sa ovim naslovima”, rekao je Komstok, pružajući mu spisak ženskih imena, „a onda hoću da uzmeš ova scenarija”, rekao je, pokazujući na gomilu na svom stolu, „i hoću da iscepaš naslovne strane i staviš nove. Jasno?” Naravno da Skuteru ništa nije bilo jasno, ali previše se plašio da bi nešto rekao. „I hoću da nove korice budu u različitim bojama, takođe!” lajao je Komstok dok je Skuter grabio hrpu scenarija i žurio iz kancelarije. Za svojim stolom, Skuter je uradio sve što je Komstok zahtevao i u početku nije mnogo razmišljao o tome, naročito sada kada su svi u kancelariji došli do zaključka da je Komstok Dibl zvanično poludeo. No, zatim je došao do poslednjeg imena, Džejni Vilkoks, ispod kog je stajao naslov Priča o manekenki. Upravo se spremao da napravi naslovnu stranu za scenario Kineska četvrt, kada je počeo da sastavlja kockice. Ime mu je bilo poznato. Zar Džejni Vilkoks nije bila manekenka Viktorija Sikret? Svakako nije bila scenarista - definitivno. Ovo je bila parodija na filmsku industriju, staviti ime scenarija koje očigledno ona nije napisala na korice tako velikog filma. Bila je to stvar koja ga je stvarno pogodila, priznao je. Ako bude stavio lažni naslov na primer na Šougrls, ne bi se mnogo brinuo... Krajem dana, Skuter je prekinuo sa ukrašavanjem scenarija za Komstokovog asistenta i pošao kući. U glavi mu je bila Kineska četvrt, pa je iznajmio film i pojeo gomilu zamrznutih mini-pica. Ponovo je počeo da razmišlja. Ceo njegov život oblikovali su filmovi - filmovi su mu bili sve. Filmovi su bili svetinja; zbog njih je vredelo živeti. Sve što je oduvek želeo da radi, još od kada ga je mama kao dečaka odvela da gleda Vol Strit, ticalo se filmske industrije. I sada napokon jeste, nije mogao da se

344

dorothy555&meteori

otrese osećaja da je učinio nešto loše... što je Komstok tražio od njega... nešto protivzakonito. Video je dovoljno filmova da bi znao da je morao nešto da preduzme. U filmovima, kada ljudi ne bi uradili pravu stvar, uvek bi im se zauzvrat desilo nešto loše. Mogao je da dobije otkaz... ili još gore, mogao je da više nikada ne radi u filmskoj industriji. I tako je odlučio da nekome sve ispriča... ali kome? Gledajući Kinesku četvrt, odjednom se setio da je Parador Pikčers prodat; to je trebalo da bude tajna ali svi u kancelariji su znali zato što su se svi plašili za svoja radna mesta. Nije mogao da se seti imena čoveka koji ga je kupio, ali se setio imena kompanije - Smagma. Setio se zato što je zvučalo tako moćno, kao neki film Džejmsa Bonda... Celu noć se prevrtao u krevetu. Ustao je čim je svanulo, oko 7:30 i pozvao informacije. Postojalo je preduzeće Smagma u Njujork Sitiju i zapisao je broj. Nije se nadao da će nekoga naći tako rano u kancelariji ali ipak je odlučio da pozove, probe radi. Na njegovo iznenađenje, javila se vrlo ljubazna žena koja je rekla, „Preduzeće Smagma, izvolite.” „Ovaj... želeo bih da razgovaram sa predsednikom Smagme”, odgovorio je nervozno. „Mislite sa gospodinom Džordžom Pekstonom”, upitala je žena. „Ko ga traži, moliću?” „Ne poznaje me”, počeo je Skuter, „ali radim u Parador Pikčersu...” „Sačekajte, molim”, uzvratila je učtivo kao da nimalo nije bila iznenađena što on, Skuter Mendelson, zove Džordža Pekstona... A onda je velika zverka, Džordž Pekston lično, preuzeo vezu. Skuter mu je sve ispričao... Odlučujući trenutak je nastupio istog tog jutra, kada se Džordž Pekston sa još šest ljudi u odelima, krajnje ozbiljnog izgleda, pojavio u kancelariji Paradora i otišao u salu za sastanke sa Komstokom Diblom i svojim ljudima. Oko četiri sata popodne, Komstokov asistent se pojavio kod Skuterovog stola sa hrpom scenarija - lažnim i pravim koje je kompanija naručila u proteklih par godina - i spustio ih na sto. „Idi ti”, procedio je. „Odnesi ih unutra. Ja se plašim.” I tako je Skuter podigao hrpu scenarija i pokucao na vrata sale za sastanke. 345

dorothy555&meteori

Ono što se posle toga desilo izgledalo je kao prava scena u filmu, pa čak i bolje od toga s obzirom da je bilo uživo. „Hvala ti, a... Skutere”, rekao je Komstok dok je Skuter spuštao scenarija pred njega na konferencijski sto. Znao je da je Komstok davao sve od sebe da bude uljudan, čim se odmah setio njegovog imena. Upravo je planirao da se okrene i izađe preko vrata kada ga je zaustavio jedan od ljudi sa drugog kraja sale. Skuter je odmah znao da je to bio Džordž Pekston, po tome kako je sedeo - raširenih nogu, kao da ih sve poseduje. „Sačekaj, Skuteru”, rekao je Džordž. „Zašto ne ostaneš još koji minut? Mislim da će ti se ovo svideti.” Skuter je pogledao u Komstoka koji je imao onaj čudan, zamućeni sjaj u očima za koji su svi u kancelariji znali da je značio da treba bežati glavom bez obzira. Međutim, pošto je ovaj sastanak očigledno vodio Džordž Pekston, Komstok je praktično bio nemoćan. „Izvoli”, rekao je Džordž, klimajući glavom ka Komstoku. „Ovako”, počeo je Komstok, podigavši komad papira. „Ovo je spisak scenarija koja smo naručili u protekle tri godine, a ovo”, rekao je, tapšući drugu hrpu, „su scenarija koja su stigla...” „Tako dakle”, rekao je Džordž Pekston. Bacio je pogled na spisak (svi su pred sobom imali po primerak), a zatim rekao, „Hteo bih da vidim scenario koji je napisala Džejni Vilkoks, ako je moguće.” „Nije među najboljima”, rekao je Komstok Dibl. Ispred sebe je držao pakovanje papirnih maramica; izvukao je nekoliko i počeo da briše lice. „U stvari”, rekao je, „može se reći da je pravi promašaj. Ali odlučili smo da pružimo šansu ženi koja verovatno ima više talenta od nje, uh, vrlo dobrih...” Svi su se nasmejali i Komstok je pokušao da skrene Džordžu pažnju. „Skuteru?” rekao je. „Budi od koristi i pokaži gospodinu Pekstonu scenario Daren Star. E sada, ovo Džordže”, nastavio je„ je apsolutno genijalno...” „Siguran sam da jeste”, učtivo je rekao Džordž, skupljajući dlanove. „Ali i dalje bih voleo da vidim scenario Džejni Vilkoks.” „Daren je...” mucao je Komstok. „Džejni Vilkoks...?” rekao je Džordž, izvijajući obrve. I onda, naravno, prema sada već legendarnoj priči, Džordž je ustao i otvorio scenario Džejni Vilkoks i naglas pročitao poznatu rečenicu iz Kineske četvrti: „Moja ćerka, moja sestra, moja ćerka, moja sestra...” 346

dorothy555&meteori

Izgledalo je kao prava lakrdija, pomisli Mimi, odmahujući glavom, nastavljajući da gleda u novine. Niko nije shvatao kako je Komstok mogao da bude tako glup. Ali Džordž je objašnjavao - opet i iznova na privatnim večerama na koje su odlazili umesto da prate svoj uobičajeni društveni kalendar - da nije bilo nimalo čudno što su prividno uspešni ljudi iznenada „pucali.” Posebno ako su radili nešto protivzakonito. Uporno bi podmetali svoje koverte sve dublje, preuzimajući sve veći rizik i što su dalje odmicali to su se manje trudili da prikriju svoje greške - kao da su podsvesno želeli da budu uhvaćeni. Istorija je bila prepuna likova kao što je Komstok Dibl, pojašnjavao je Džordž, a sa sve većom krizom na berzi, očekivao je da će ubuduće biti još više „Dibl-zverskog” ponašanja. Mimi uzdahnu i pogleda u svoj sat, pitajući se koliko će još morati ovde da sedi. Prošlo je već pola sata... Pažljivo otkrivajući ogrtač, pogledala je u svoj stomak. Počelo je da se vidi i vrlo uskoro će morati da kaže ljudima. Konačno je ušla u treći mesec trudnoće i mada u njenim godinama ne bi trebalo nikome da govori dok ne obavi svoj prvi ultrazvuk (u slučaju da nešto ne bude u redu sa bebom morala bi da abortira, što nije mogla ni da zamisli), Džejni je nekako saznala pre dve nedelje, kada su imale svoj poslednji obračun u Kristijan Dioru. Mimi je gledala u vrata bolničko sive boje, priželjkujući da se otvore. Ali nisu. Umesto toga nastavila je da pregleda svoje nokte. Džejni nije videla još od onog popodneva u Parizu, ali je čula da je još uvek bila u gradu. To je bilo tipično za Džejni, pomisli ona: Svaka malo osećajnija osoba bi odmah napustila grad, kao na primer Mov Binčli. Mov je otišla u Palm Bič, gde se začaurila u kući svoje majke iako su obe bile histerične. Majka je odrasla sa staromodnim pravilom da dama sme da se pojavi u novinama samo tri puta u životu - povodom rođenja, venčanja i smrti - a samo u dve nedelje Mov je premašila brojku deset. Kao verenica (sada već bivša) Komstoka Dibla, spomenuta je skoro u svakoj priči dok je Post nazvao „Štrkljavom članicom visokog društva.” To je naročito izludelo Mov - uporno je pitala ljude šta su „oni” pod tim mislili. Ali zapravo je to, pomisli Mimi, bilo prilično ljubazno s njihove strane, s obzirom na to kako je Mov zaista izgledala. Naslonila se na sto za pregled i sklopila oči. Najgore je prošla Džejni Vilkoks - novine su je prozvale „manekenkom prostitutkom” - iako to nije bilo sasvim tačno i Džejni tehnički nije bila kurva (osim, možda, onoga leta sa Komstokom), ni ona ni Selden nisu mogli ništa da učine. 347

dorothy555&meteori

Džejni je sada bila javna figura i morala je da proguta sve što joj budu pripisali. No, ipak - Mimi nije mogla a da je bar malo ne žali. Niko nije zaslužio da ga u štampi svakodnevno nazivaju prostitutkom, osim ako to svesno nije izabrao kao svoju profesiju, kao ona žena Sidni Bidl Barous, koja je bila poznata kao Mejflauer madam. Ali „madam” je bilo mnogo bolje nego da su je zvali običnom matorom prostitutkom, zato što je to navodilo kako ste imali bar malo smisla za posao. Pravi problem sa Džejni, po svoj prilici bio je u tome što nije imala nimalo smisla... Mimi je ovo, takođe objašnjavala ljudima kada bi je pitali kakva je zapravo bila Džejni Vilkoks. Poznajući Džejni, pomisli Mimi, verovatno joj nije bilo važno. Džejni je to sigurno izokrenuta u svojoj glavi i ubedila sebe kako je to u stvari bila neka vrsta komplimenta... U svakom slučaju, tih nekoliko minuta u Kistijan Dioru, svakako se nije ponašala kao normalna osoba, priseti se Mimi, gledajući ponovo na sat. Ne samo zato što, s obzirom na okolnosti, verovatno nije postojao neki „normalan” način ponašanja. Ipak, da je ona bila u takvoj situaciji, da je upravo saznala od Harolda Vejna kako su je nazvali kurvom na naslovnoj stranici Njujork Posta, poslednja stvar koju bi učinila bila bi vožnja taksijem do Kristijan Diora. Bila bi previše histerična. U početku, Džejni je izgledala prestravljeno. Imala je neku čudnu prazninu u očima, kao da je bila kidnapovana na neki drugi svet gde se kiborg uselio u njeno telo... „Mimi”, zapevala je, ulazeći u sobu za probu. Ali njen akcenat bio je previše piskav, kao da je glumila samu sebe dok su joj oči igrale kao na ulju. Mimi je skočila kao oparena, tako da se krojačica - sitna uniformisana Francuskinja po imenu Kolet - nabola na čiodu. Mimi, šokirana što je vidi, pogledala je na sat i viknula, „Džejni...!” Gledale su jedna u drugu, pitajući se koliko su znale... Scena je bila gnusna i Mimi zadrhta pri samom sećanju na nju. Mogla je Džejni sve da oprosti, pomisli ona, dodirujući svoj stomak - sve osim incidenta sa Zizijem. Opravdala bi skandal sa scenarijom, čak bi zaboravila i na seks sa Džordžom, za koji je pretpostavljala da se već desio ili će vrlo uskoro. Međutim, Zizi je bio potpuno druga priča. Zizi je bio njena ljubav... Noć pre izbijanja skandala, Mimi se tajno sastala sa Zizijem u svom hotelu, Plaža Aten. Uprkos Džejninom mišljenju, nije znala da je Zizi u 348

dorothy555&meteori

Parizu dok nije tog popodneva natrčala na Harolda Vejna u Hermesu, gde je kupovao svoje novo sedlo. Džejni je ostala u hotelu sa izvinjenjem da mora da obavi važne telefonske razgovore, tako da je Mimi izašla sama. Harold joj je rekao da su on i Zizi odseli u Ricu - i da za dva dana putuju za Dovil da pogledaju neke konje. Zaklela se da neće juriti Zizija, ali s obzirom na stanje u kom se nalazila, osećaj za čast nalagao joj je da mu saopšti kako je bilo moguće da je on otac deteta. Nije htela ništa od njega, niti je nameravala da napusti Džordža. Vest je kod Zizija izazvala čudnu reakciju i konačno joj je objasnio zašto je ostavio. „Kurva”, kako je zvao Džejni Vilkoks, ga je prozvala. Jednostavno nije želeo da završi kao ona... Zatim joj je ispričao kako je Džejni iscenirala svoj način da uđe u njegov stan i kako je pokušala da ga zavede. Mimi je bila užasnuta. Ne toliko činjenicom da je Džejni htela da spava sa Zizijem koliko njenim proračunatim fazonima - s kojima je izmislila priču kako se plaši za svoju sestru (naročito od kada je svima postalo jasno da Džejni nikada nije ni brinula o svojoj sestri već samo o sebi), i potom je smislila priču kako će njenoj sestri trebati stan. Mimi nije mogla da veruje da je Džejni mogla da bude tako osvetoljubiva. Prvo, nije mogla to da prihvati. To mora da je bila neka greška, pomislila je. Međutim, ženski instikti su joj govorili da je to bila istina, i njene misli su se kretale na skali od čiste mržnje ka Džejni smatrajući je sposobnom da počini bilo šta, pa čak i ubistvo - do sopstvene greške što je ikada primila Džejni pod svoje okrilje. Uprkos činjenici da su ljudi pokušavali da je upozore da je Džejni uzimala novac od muškaraca, i da je rasturila nekoliko brakova, da je imala snošaje s muškarcima u toaletima, Mimi je tvrdoglavo insistirala na tome da je Džejni zapravo bila dobra devojka koja je samo bila nesrećna žrtva zlobnih tračeva jer je njen jedini pravi zločin bila njena lepota. I Mimi je upala u klopku: Još od detinjstva, uvek je birala pomalo promašene devojčice za svoje najbolje drugarice. Među njima je bila i Mov Binčli koju su ostale devojčice ismevale, zatim Pipi Mos, koja je pila, drogirala se i imala seksualnih problema, i sada Džejni Vilkoks, koju je pratila loša reputacija. Mimi se setila da je načula nešto o tome kako je Džejni provela neko vreme na jahti veoma bogatog Arapina... Ali ko zna je li to bila istina? Mimina najveća mana bila je tvrdoglavost: Birajući ove žene za svoje prijatelje, kao da je želela svima da dokaže kako je ona bila u pravu a oni ne i kako su ove žene zaista vredele.

349

dorothy555&meteori

Avaj, Mov i Pipi su joj bile dugogodišnje dmgarice i uprkos njihovim povremenim hirovima, bile su postojane prijateljice. Međutim, Džejni je namerno pokušala da je povredi, i Mimi se osećala ranjenom, kao da je ostavilo voljeno biće. Ne, zaista, ono što je Džejni učinila bilo je još gore, zato što niko normalan ne očekuje takvo ponašanje od svoje prijateljice dok je od muških prijatelja to uvek bilo moguće. Ali trebalo je da zna da će se to desiti... I tako je Mimi odlučila da to raščisti sa Džejni i završi s njom. Ah, viđaće je s vremena na vreme - sada kada je udata za Seldena, nije mogla da je izbegne. Naravno, staviće joj jasno do znanja da više neće biti prijateljice, bar ne na duži period... No, razgovor uopšte nije tekao onako kao je očekivala. Kiša je rominjala kada je napustila hotel u 12:30. Vazduh je bio oštar hladan i vlažan kao njeno srce. Dok je žurila ka bulevam, u sebi je proklinjala Džejni Vilkoks. Zar je mislila da je Mimi toliko slaba i ranjiva da bi joj dozvolila da se tek tako izvuče? Svakako je morala da zna da će joj Zizi pre ili kasnije ispričati - i sa uzvikom prepoznavanja, odjednom je shvatila da je to bio razlog što je Džejni pokušala da izbaci Zizija iz svog stana! Bio je to tako nespretan potez, skoro patetičan. I po peti ili šesti put tog jutra, zapitala se šta bi trebalo da uradi. Možda će biti bolje da ne kaže ništa - uostalom, što je bilo, bilo je. Prošlo je više od dva meseca; sada više nije moglo da utiče na njen život. Tiho je oprostila svim drugim prijateljima sve njihove grehe međutim, setila se da nijedan njen prijatelj nije počinio tako nečuven zločin. I dok je hitala bulevarom ka Kristijanu Dioru, shvatila je da problem nije ležao u onome što je Džejni učinila u prošlosti, već što bi mogla da uradi u budućnosti... „Bonjour madam Pekston”, recepcionar je veselo pozdravio. „Došli ste zbog probe?” „Oui”, odgovorila je Mimi. „I doći će jedna moja prijateljica. Zove se Džejni Vilkoks. Gledajte da je pustite?” „U redu, madam”, odgovorio je recepcioner, ustajući da joj otvori vrata. „Proba je u salonu Sen Loran...” „Da, hvala. Mogu i sama”, rekla je Mimi. Potom je požurila niz suptilni rozikasto-bež hodnik do sobe gde je Iv Sen Loran pokazivao svoju kolekciju. Iako to tada nije mogla da shvati, bilo je neke ironije u činjenici da se proba odigrala baš na tom mestu. 350

dorothy555&meteori

Kada je Iv Sen Loran, kao mlad i neafirmisan modni kreator pokazao svoju prvu kolekciju, bulevar i okolne ulice bile su prepune paparaca i fanova. Bio je to jedan od onih velikih trenutaka u istoriji, kada čovek gradi svoje ime... Naravno, ova soba, ni po čemu nije bila posebna. Dugačka i uska sa visokom tavanicom i izduženim francuskim prozorima i ogledalom duž jednog zida bila je okrečena i tapacirana u istu smirujuću rozikasto-bež boju koja je odisala novcem i visokim stilom. Rafovi sa odećom bili su na jednoj strani, puni prelepih haljina koje je naručila prošle jeseni. U sredini sobe bilo je drveno postolje sa dva stepenika. Mimi je skinula grudnjak bez bretela i najlon čarape, dok je Kolet, krojačica, uzevši plavu haljinu od šifona sa vešalice, provukla ruke kroz suknju držeći je iznad Mimine glave da je lakše obuče. Bila je nervozna. Odeća će joj biti malo uska i nije bila sigurna šta povodom toga da uradi. Da li da popusti šavove - ili da sve odloži za sledeću godinu? Kolet je pažljivo povukla rajsfešlus, pokušavajući da skupi obe strane gornjeg dela haljine. Kada je konačno uspela da zakopča haljinu obe su odahnule sa olakšanjem. Kolet je gledala u Mimi sa blagim prekorom. „Madam je...?” „Ma ne”, rekla je Mimi, odmahujući glavom. Stavila je ruke na stomak i Koletino lice je zasijalo s razumevanjem.. „Ahhhh”, rekla je, mudro klimajući. „To je tres bien, n'est-ce pas?” „Oui”, rekla je Mimi. „Je suis tres heureuse.” A onda, oko pet minuta do jedan, Fransoa, šarmantni Francuz koji je bio predsednik korporacije Kristijan Dior, žurno je ušao u sobu. „Mislim da ćete hteti ovo da vidite”, rekao je, pružajući joj faks. Mimi je pogledala u papir sa užasavajućim naslovom, i ispustila mali vrisak. „Excusez-moi”, rekao je Fransoa. „Nisam hteo da vas uznemirim - ali pretpostavljao sam da je poznajete.” „Da - bolje reći, poznavala sam”, zbunjeno je rekla Mimi. „Trebalo je da bude na putu za ovamo...” „Mislim da danas neće doći”, rekao je Fransoa. „Ceo svet mode priča o tome - izgleda da je nekada davno radila kao manekenka u Parizu.” „Da, mislim da jeste”, neodređeno je rekla Mimi. Nije htela da mu daje informacije koje bi mogao odmah da prenese... Fransoa je izašao iz sobe i Mimina prva pomisao bila je, sirota, sirota Džejni! Naravno, htela je da Džejni bude kažnjena za svoje ponašanje, ali svakako nije priželjkivala ništa slično ovome! Međutim, kada je ponovo 351

dorothy555&meteori

pročitala faks, shvatila je da nije bila mnogo iznenađena - ne, uopšte nije bila iznenađena. Ceo Njujork će sada da se probudi sa novom pričom; faksovi su već cirkulisali između Pariza, možda i Londona i Milana, takođe... I, naravno, preplaviće Internet. Džejni sigurno već zna, pomislila je, u tom slučaju, sigurno neće doći. S obzirom na poslednja dešavanja, bilo je sasvim moguće da Mimi uopšte neće morati da se suoči s njom... Osetila je olakšanje. A zatim, petnaest minuta kasnije u sobu je ušla Džejni. Mimi je prvo pomislila da Džejni nije znala - i da će ona morati da joj kaže. „Džejni...!” uzviknula je. Džejni je divlje pogledala, kružeći oko postolja kao tigar oko plena. „Gde ćeš nositi tu haljinu?” upitala je. „U Njujork Siti Balej Gala”, rekla je Mimi. Džejni definitivno nije znala, pomislila je, u protivnom je ne bi pitala za haljinu. „Htela sam da te zamolim da budeš u odboru...” „Zaista?” rekla je Džejni, iznenađeno izvijajući obrve. „Baš čudno, s obzirom na okolnosti...” Ipak je znala, nervozno je pomislila Mimi. I, kao da potvrđuje tu činjenicu, Džejni je rekla, „O da. Znam sve o tome.” No, njena sledeća primedba skoro je srušila Mimi. „Nekako si”, počela je Džejni, čudnim, sablasnim glasnom, „uspela da isceniraš celu ovu stvar da bi me dovukla u Pariz...” „Džejni!” zaprepašćeno je vrisnula Mimi. „Tako možeš da imaš Zizija samo za sebe!” trijumfalno je dodala Džejni. Mimi je ustuknula od iznenađenja, zamalo nije pala sa postolja. Kada se ispravila, shvatila je da joj celo telo drhti od straha i gađenja... „Upravo sam se videla sa Zizijem”, rekla je Džejni. „Sve mi je ispričao.” Mimi je spustila drhtavu ruku na grudi, pitajući se da nije negde u međuvremenu neosetno pomerila pameću. Kako to da je Džejni izgovarala iste one reči koje je ona planirala da kaže njoj?” „Mislila sam da si mi prijateljica”, nastavila je Džejni. „O, svi su mi govorili da si razmažena i sebična, da uvek sve mora da bude po tvome; i kako bi učinila sve da dobiješ ono što želiš. Ali nisam im verovala.” Okrenula se ka Mimi, oči su joj svetlucale kao crni safiri. „Znaš li koliko 352

dorothy555&meteori

puta sam te branila? Koliko puta sam rekla ljudima da si ti u stvari OK...” „Džejni!” užasnuto je uzviknula Mimi. „O čemu pričaš?” „Ne mogu da verujem da si mi to uradila”, rekla je Džejni, prišavši na korak od nje. „Prvo si me naterala da dođem sa tobom u Pariz - da prikriješ to što pokušavaš da povratiš Zizija - a onda, kada si ga videla i kada te je odbacio - kada je odbio da vodi ljubav s tobom - pozvala si Džordža i rekla mu da mi podmetne tu ogavnu priču...” Mimi je stavila ruke na usta kao da se sprema da zavrišti. U tom momentu je bez sumnje znala da je svaka Zizijeva reč bila istinita. Džejni je jednostavno preuzela zaplet i zamenila likove, lično glumeći žrtvu. Ali nije mogla iskreno da veruje u ono što je govorila...? Mimi je pogledala u nju. Džejnine oči bile su sjajne ali prazne, kao da su farovi bili uključeni ali niko nije upravljao vozilom. Prišla joj je još jedan korak i Mimi se naježila od straha. „Ali tako neće moći, Mimi”, rekla je Džejni. „Iznenađuje me da ti možeš da učiniš takvu glupost... Da me optužiš kako sam uzela novac od Komstoka Dibla. Stvar je u tome da jesam napisala scenario. Kada novinari to budu otkrili, okrenuće se i doći će po tebe...” Mimi je pala na kolena. Mali jecaji straha iz njenih usta su zvučali kao kašalj. Kolet joj je pritrčala - naravno, njen engleski nije bio ni blizu tako dobar da bi znala o čemu su pričale ali je prepoznala psihički bol. „Madam Pekston!” ciknula je. „Vous Etes...” „De l'eau, s'il vous plait... “, dahtala je Mimi. Kolet je istrčala iz sobe dok je Džejni pratila pogledom. Približila se još jedan korak. U ruci je držala rukavice sa kojima je počela da udara o svoju butinu, kao da planira da ih upotrebi na Mimi... „Džejni”, preklinjala je Mimi. „Moraš da znaš da ništa od toga nije istina. Za skandal sam saznala pre samo pet minuta - pet minuta pre nego što si ušla. A što se Zizija tiče, videla sam ga sinoć, i rekao mi je...” „Šta?” opasno je upitala Džejni. „Da sam mu se nabacivala?” Okrenula je glavu i nasmejala se. „Naravno da je to rekao. Svaki muškarac to tvrdi kada ga odbiju...” „Da si ga nazvala kurvom”, usudila se Mimi. „A što ne bih?” rekla je Džejni. „Uostalom, on to i jeste, zar ne? Muška kurva? Muškarac koji uzima novac za seks?” Mimi je nesigurno ustala. Njena jedina misao bila je da nekako izbaci Džejni iz sobe i pobegne daleko od nje. Hodala je polako pored rafa sa 353

dorothy555&meteori

odećom, držeći se za metalnu šipku i trudeći se da izgleda smireno, a zatim ravno rekla, „Možda si u pravu, Džejni. Možda je sve što ti pričaš istina...” „Naravno da jeste”, prasnula je Džejni. Ali činjenica da se Mimi složila sa njom kao da je na neki način smirila. „Znam da ti nije lako, Mimi; Znam koliko ti je značio”, rekla je. „Ali kada sam ga videla pre pola sata, u Ricu, rekao mi je da si ga jurila, da si ga pratila čak do Pariza, i da te je odbacio. Stvar je u tome da on želi mene... Rekao mi je da bi odmah pošao sa mnom da nisam udata za Seldena.” Mimi se umalo nije nasmejala. To je bila poslednja stvar koju bi Zizi ikada izgovorio. No, Džejni je počela da navlači svoje mkavice - ako Mimi bude malo taktičnija, Džejni će za trenutak ili dva otići. „Shvatam”, rekla je Mimi, zamišljeno klimajući glavom. „A šta je sa Seldenom?” upitala je, kao da vode savršeno normalan razgovor o muškarcima i vezama. „Ma, Selden”, Džejni je slegnula ramenima. „Ubilo bi ga kada bi ga ostavila... i to sam Ziziju morala da kažem.” „Naravno”, rekla je Mimi, gnušajući se sopstvenih reči. Najgore od svega bilo je to da ako niste poznavali Džejni, mogli biste stvarno da joj poverujete. „Samo sam došla da te upozorim”, rekla je Džejni, krenuvši ka vratima. A zatim, sa trijufalnim pogledom s visine, Džejnine oči padode na Mimin stomak. „Ali vidim da je sada kasno.” Mimi je nemo klimnula glavom. Džejni je spustila ruku na mesinganu kvaku na vratima. „Bila sam tvoj prijatelj, Mimi. Uvek sam te volela, još kad sam bila dete, gledajući tvoje slike u magazinima. Uvek sam želela da budem kao ti kada porastem. Nadam se, kada se sve ovo završi, da ćemo nastaviti da se družimo...” Mimi se ukrućeno osmehnula. „Naravno, Džejni”, rekla je oprezno. „Uvek ćemo biti prijateljice. Ti to znaš.” Džejni je otvorila vrata. Potom se okrenula. Sa zlobnim sjajem u očima nevino je upitala, „Još nešto. Ko je otac?” „Madam!” rekla je Kolet, užurbano ulazeći u sobu sa čašom vode koju je Mimi ranije zatražila. Mrko je pogledala Džejni i odmahnula glavom; Džejni je slegnula ramenima i krenla niz hodnik. Kolet je pružila Mimi čašu. „C'est tout d'accord?”

354

dorothy555&meteori

„Non, Kolet”, umorno je rekla Mimi, uzimajući nekoliko gutljaja. „Je suis tres fatigue. Je prenderais un'autre appointement demain...” „Mais oui, bien sur”, izjavila je Kolet. „C'est naturallement. C'est le bebe.” „Oui”, Mimi klimnu glavom. „Le bebe...” „Le bebe”, glasno reče Mimi, dodirujući stomak. Opet je pogledala na sat. Gde je taj doktor? Iznervirano je zažmurila i pred očima joj iskrsnu Džejnin užasavajući lik koji je imala dok je izgovarala te poslednje gnusne reči... Njena glava kao da se podelila na dva dela pretvarajući se u zmiju otrovnicu koja se sprema na skok, smejući se i palacajući jezikom. Još uvek je mogla da vidi njenu vlažnu, sjajnu, crnu kožu, zube i tanki dugi crveni jezik... Zapitala se šta je zapravo bilo to što je izazvalo Džejni da se onako obruši na nju - da potpuno izokrene istinu u vezi sa njom i Zizijem? Da to nije bio šok koji je doživela kada je ugledala sebe na naslovnoj strani Posta, ili nešto drugo, mnogo dublje? U početku, razmišljala je da upozori Džordža pa čak i Seldena na to koliko bi Džejni mogla da bude opasna ali u tom slučaju bi morala da otkrije sopstvene radnje. Kao da Džejni već nije bila dovoljno kažnjena. Mimi je pretpostavljala da je bilo krajnje vreme da se preseli u Konektikat sa Seldenom, gde će morati da se povinuje skromnijem životu... Međutim, Selden će se najverovatnije razvesti od nje. Koji čovek bi bio toliko glup da je i dalje želi pored sebe? Mnogi, odgovori ona, uz podrugljiv osmeh. Međutim, Džejni će morati da se povuče, bar na kratko... Neki unutrašnji glas je upozorio da Džejni to nikada neće učiniti i otvorivši oči udarila je pesnicom o sto za pregled. Mora da prestane da razmišlja o Džejni Vilkoks, Mimi prekori sebe. Džejni sada nije bila bitna... Jedina, zaista važna stvar bila je beba... Bio je to neverovatan dar, pomisli ona, stavljajući mke na stomak; čak i po toj ceni. Odlučivši da rodi ovu bebu, suočila se sa starosnim rizikom: Nije bila sigurna ko je otac. Situacija je bila kontradiktorna spolja se ponašala kao da je Džordž bio otac, ali u sebi je pretpostavljala da je to bio Zizi. Kao rezultat toga osećala je svaki svoj pokret kao prevaru - užasna tajna padala joj je teže od samog nošenja deteta. Nije bila ništa bolja od Džejni Vilkoks, pomisli ona, shvativši da je takođe zaslužila kaznu. A verovatno će je i dobiti ako se bude ispostavilo da je dete Zizijevo: Iako će beba izaći iz njenog tela, tajna će ostati zauvek - i nosiće to breme do kraja života... 355

dorothy555&meteori

Ali šta je mogla da učini? Možda je bilo najpoštenije da abortira, tako bi obezbedila najpošteniju kaznu za svoj greh, što bi Džordža dokrajčilo. Ipak, zašto bi ubijala dete zbog sopstvenog zločina? „Dobro jutro!” raspoloženo reče doktorka, ušavši napokon u sobu. „Jeste li spremni za ultrazvuk?” Mimi klimnu glavom i doktor nastavi, „Pre toga moram još nešto da vas pitam. Da li hoćete da saznate pol deteta...?” „Hoću”, oprezno reče Mimi. Naslonila se na sto za pregled i odjednom se osetila krivom, podsetivši sebe da je ona bila grešnica. Može li doktorka to da vidi? pitala se. Ali naravno da ne može... Uostalom, dete bi moglo da bude i Džordžovo... Ipak se nadala da nije! vrištala je u sebi. Osim toga, bila je žena koja je volela i prirodno je što je želela da to dete bude začeto u ljubavi. Dakle ko bi mogao da je krivi zbog toga što se molila da dete bude muško - i da izgleda isto kao Zizi? Džejni Vilkoks je stajala u apartmanu hotela Lovel, pažljivo ispravljajući stranice jutrošnjeg broja Njujork Posta. Telefonska slušalica stajala joj je uglavljena između ramena i uveta; klimajući glavom i povremeno izgovarajući „A-ha”, dodala je novine velikoj hrpi isečaka u uglu dnevne sobe. Razgovarala je sa Vendi Pikolo. U jednom od čudnih životnih obrta, Džejni i Vendi su postale telefonske prijateljice koje su se ponekad čule i dvaput dnevno. Satima su ćaskale dok ne dođe vreme da Vendi krene u pozorište na probu gde je igrala Blanš Dibua u Tramvaju zvanom želja. Ovo neverovatno prijateljstvo rodilo se pre dve nedelje, na dan kada je Post prvi put objavio naslov: „MANEKENKA PROSTITUTKA” koji je štrcao iznad pomalo mutne Džejnine fotografije uzete iz kataloga Viktorija Sikret, na kojoj je nosila oskudni penjoar i ravne papuče sa ružičastim perjem. Bilo je to ono vreme u godini kada izgleda kao da zima nikada neće proći, a te 2001. godine, zima je bila posebno snegovita. Prljave gomile snega oivičavale su gradske ulice dok su trotoari bili puni bljuzgavih bara veličine malih jezera. Obuća je svima bila mokra i zbog toga kao da su svi bili pomalo mrzovoljni. Prijateljstvo je u stvari počelo tako što je Vendi bilo dosadno a Džejni nije izlazila iz apartmana. I tako, pre skoro dve nedelje, u tri sata popodne na dan kada je objavljeno „MANEKENKA PROSTITUTKA” zazvonio je telefon. Bio je 356

dorothy555&meteori

to Džejnin prvi dan od povratka iz Pariza i telefon nije prestajao da zvoni usled poziva silnih reportera. No Džejni je bilo striktno zabranjeno da se javlja. Međutim, hotel je očigledno imao puno iskustva sa posebnim potrebama svojih dekadentnih gostiju i već sledećeg dana su isključili broj. Telefon uopšte više nije zvonio, osim kada bi zvao Selden, najmanje šest puta dnevno želeći da se uveri da je i dalje bila u sobi. I naravno, njen publicista, Džeri Grabov, koji je hteo da se uveri da li joj je nešto potrebno, uporno je uveravajući kako će sve biti OK... uskoro. Dobro, to je i sama znala, iznervirano pomisli ona. Uostalom, zar nije cela stvar samo jedna... velika... ogromna... greška”? Podigla je slušalicu očekujući Seldena, međutim sa druge strane je bila Vendi Pikolo. „Mogu li da razgovaram sa Seldenom, molim vas?” upitao je Vendin varljivo sladak glas i Džejni je odmah prepoznala. „Selden je u... kancelariji”, odgovorila je, kao da bi svaka inteligentna osoba to morala da zna. Vendi nije odustajala. „Džejni?” upitala je. „Da”, kruto je odgovorila Džejni, pitajući se kako je Vendi mogla da pomisli da bi to bio neko drugi. „Zapravo”, rekla je Vendi, glasom koji je delimično otkrivao njen osećaj krivice, „zvala sam da pričam sa tobom. Pitala sam se kako si.” Džejni je zgrabila ovu priliku kao utopljenik slamku - izgledalo je da do sada niko ni najmanje nije brinuo o tome kako se ona oseća; svi su bili previše zauzeti brinući o tome kako će se njen problem odraziti na njih. „Prava noćna mora”, zakukala je. „Napolju je najmanje sto fotoreportera i ne mogu da izađem iz sobe... Počinjem da ludim. Zatim sav taj publicitet i ljudi koji zovu... A najgore od svega”, rekla je Džejni, hodajući ka prozoru već trideseti put tog dana, vireći kroz zatvorene zavese u grupu foto-reportera na ulici„ je što ništa od toga nije istina. Kao da niko ne shvata da ja jesam napisala scenario...” „Naravno da jesi”, rekla je Vendi glasom koji je saosećajno podrhtavao na tradicionalan ženski način večite borbe ženskih nad muškim pravima. Uostalom, glavni problem nije bio u tome već u moralnoj pravičnosti same situacije, pomislila je i nastavila: „Pa i da nisi, ne bi bilo važno. Komstok je taj koji je počinio zločin a ne ti ili druge devojke.” Ah da. „Druge” devojke. Džejni je skoro zaboravila na njih. Ali ko su bile one? Prostitutke, konobarice, glumice u usponu. Niko nikada nije čuo za njih. Nisu bile poznate... njihove slike nisu objavljivane na 357

dorothy555&meteori

naslovnoj strani Njujork Posta, dan za danom. „Problem je u tome što nijedna od njih nije napisala scenario”, rekla je Džejni. „I štampa se okomila na mene...” „Zato što si lepa i poznata”, objašnjavala je Vendi. „Suoči se, Džejni, da nije bilo tebe ne bi ni imali priču.” Bila je tako u pravu, pomislila je Džejni, i rekla joj to... Na njeno iznenađenje, Vendi je ponovo pozvala sledećeg popodneva. Pričale su o ostalim glumcima koji glume u Tramvaju a potom došle do zaključka da je Džejni bila izuzetno tragičan lik, baš kao Hester Prin u Slovu srama. Džejni nije pročitala knjigu ali je odgledala film sa Demi Mur i priznala kako je bila upravo takva. Zatim je Vendi rekla da je neko predložio da svi nabave majice sa natpisom „MANEKENKA PROSTITUTKA” i nose ih u znak podrške. Džejni se neprijatno nasmejala na tu ideju ali joj se svidela činjenica da su ljudi mislili na nju a još više joj se sviđao način na koji je Vendi izgovarala reč Tramvaj, kao da je Džejni bila domaća u pozorišnim krugovima. I sada, Džejni je sedela sa rukama na cvetnom kauču, ljuljajući nogu iz dosade. U velikoj ženskoj tradiciji prijateljstva, ona i Vendi su svakodnevno vodile skoro isti razgovor. „Tako je dosadno kada si zatvoren u kući po ceo dan”, zaječa Džejni. „Znam, Džejni”, saosećajno reče Vendi. „Ali stalno ti ponavljam: Jednog dana ćeš morati da izađeš iz sobe...” „Ali ne mogu”, frustrirano uzdahnu Džejni. „Selden bi me ubio. Čak ni prozom ne smem da se približim.” „Šta Selden može da ti uradi?” upita Vendi po petnaesti put, najmanje. „Da zatraži razvod? Hajde molim te. Da je hteo, odavno bi to uradio...” „Verovatno si u pravu”, uzdahnu Džejni. „Zašto ne bi?” lukavo zapita Vendi. „Mislim, izašla napolje.” Počela je da oseća umor od ovog jednoličnog razgovora - htela je da se Džejni napokon nešto dogodi kako bi imale nove, zabavne teme za razgovor, a što će kasnije moći da podeli sa ostatkom ekipe u Tramvaju - da ne spominjemo njene ostale prijateljice. „Možda bismo stvarno mogle da izađemo - zajedno”, reče Džejni, sporo izdišući vazduh, kao da to zaista nije bilo nešto što se od nje očekivalo. Naravno, bila je podjednako lukava - znala je, ako bude viđena sa Vendi Pikolo, koju je štampa očigledno „obožavala”, da će samo potpiriti njen već poljuljan položaj u društvu... 358

dorothy555&meteori

„Ma hoćemo. Uskoro”, obeća joj Vendi, bez naročite namere da to sprovede u delo - svakako ne u skorijoj budućnosti. Pričajući preko telefona sa Manekenkom Prostitukom (kako su sada svi njeni prijatelji zvali Džejni kada bi je ogovarali) bila je jedna stvar, ali biti viđen s njom? Nije bila tako glupa, osim toga, njen agent bi je ubio... No, pošto nije htela da uvredi Džejni (ne još, možda će neko snimiti film o Džejninom životu i Vendi je pikirala da igra glavnu ulogu), oprezno je rekla, „Znaš, stvarno hoću, ali ne mogu - bar još šest nedelja, dok ne završim predstavu...” „Moram da dođem da te gledam”, reče Džejni. „Obavezno!” reče Vendi. „Ti i Selden morate da dođete.” „Kada bih samo uspela da ubedim ljude da sam napisala scenario...”, zavapi Džejni, vraćajući se na svoju omiljenu temu. I tada, kao i uvek kada bi se dotakli misetioznog scenrija, Vendi molećivo reče, „Džejni, zašto jednostano ne odeš i ne uzmeš ga?” „Ali, ne mogu”, reče Džejni. „Rekla sam ti da je u mom starom stanu a ja ne mogu da napustim hotel...” „Pa možeš meni da daš ključ”, reče Vendi, „i ja ću lepo da odem i da ga uzmem...” „Nikada ga ne bi našla”, reče Džejni, uzdišući duboko. „Stanje u totalnom haosu - imala sam stanara, znaš, onog polo igrača Zizija. Očigledno je živeo kao svinja... nisam sigurna da bih ga sama pronašla niti da li je uopšte još uvek tamo. Bojim se da ga nisam zaboravila na Hemptonima u onoj kolibi koju sam iznajmila pre dve godine...” „Da, znam”, reče Vendi, „ali čak i tada...” „I tako ga nikada nisam predala”, tužno reče Džejni. „Na njemu nema datuma. Ne može ništa da ih spreči da izjave kako sam ga napisala posle... posle optužbe.” Naravno, postoje i drugi razlozi, pomisli ona... „Pretpostavljam da je tako”, reče Vendi, dok joj se u glasu osećala dosada. Trenutak kasnije, dve žene su prekinule vezu uz obećanje da će se čuti kasnije. Džejni je počela da tapka nogom po tepihu. Možda bi zaista trebalo da pošalje Vendi u njen stan da ona potraži scenario. Naravno, to nije bio scenario, samo trideset stranica, ali kada bi poslala Vendi da ga pronađe, sve redom bi uverila da on zaista postoji. Zamišljala je kako je Vendi

359

dorothy555&meteori

brani pred ostatkom ekipe u Tramvaju. „Poslala me da ga potražim”, rekla bi Vendi, „zašto bi to uradila da stvarno nema scenarija?” Međutim, bilo je previše riskantno poslati Vendi u njen stan, shvati Džejni. Kada bi nekim slučajem pronašla scenario... Ne, odluči ona. Nije smela da bude tako neoprezna ovih dana... Ustala je i otišla do prozora, oprezno vireći kroz zavese. Dole su stajala tri fotoreportera - šarena mala grupica koja je cupkala na zimi. Izgledali su kao najgori paparaci; ona vrsta momaka sa kojima nije moglo da se razgovara čak ni u srednjoj školi. Svakoga dana, njihov broj se smanjivao za tri ili četiri da bi sada scena bila daleko podnošljivija od one kada se tek bila vratila i kada je prišavši hotelu otkrila najmanje pedeset fotoreportera stacioniranih na ulici. Bio je to takav pakao da je policija morala da podigne plave barijere, ali čak ni to nije bilo ništa u poređenju sa scenom na aerodromu... Nije imala pojma da je priča imala toliki odjek dok nije prošla kroz carinu i ušla u hodnik koji je vodio ka izlazu. Ah, znala je da je bila „u nevolji” i da će Selden biti besan na nju, možda do te mere ljut da će joj zapretiti razvodom. Međutim, bila je prilično sigurna da će moći da ga ubedi u suprotno - ako joj se bude prohtelo. Kada je shvatila da je hodnik bio pun fotoreportera umesto uobičajenih vozača limuzina koji su čekali svoje putnike, i dalje nije registrovala da su tu bili samo zbog nje. Zatim je jedan od njih viknuo, „Eno je!” Zaista, bila je to ona. Gurala je svoja glomazna kolica za prtljag pretrpana Luis Viton koferima, zaboravivši da stavi svoje naočari za sunce... Svi su vrištali njeno ime, dovikujući fraze u stilu, Koja je najveća suma koju ste dobili za seks? Bilo ih je tako mnogo, blicevi su sevali sa svih strana, bukvalno su je zaslepljivali... Naravno, uplašila se, ali bilo je nečeg pomalo opojnog u svemu tome i pomislila je da se verovatno tako osećala i princeza Dajana... A onda su svi bili oko nje - unoseći joj se u lice - i konačno, više nije imala kud, rukama je pokrila oči i počela da vrišti... Utom se promolila muška ruka u prugastom odelu, zgrabila je za nadlakticu i povukla u stranu dok je drugi čovek počeo da gura kolica sa prtljagom kroz masu fotoreportera, lako kao kosilicu za travu. Najednom su se našli na trotoaru gde je stajalo pet policajaca i čovek u prugastom odelu koji je užurbano ugurao u dugu crnu limuzinu sa tamnim staklima. Čovek je ušao u kola i zalupio vratima, boreći se sa fotoreporterima koji su i dalje dovikivali i sevali blicevima. Pomalo 360

dorothy555&meteori

preozbiljan muškarac - u godinama ali privlačan na onaj konzervativan, dosadan način koji je bio znak ljudi bez puno mašte - nagnuo se ka pregradi i naredio, „Vozi, Čestere, vozi!” „Gde je prtljag, gospodine?” „Ronald će se pobrinuti za njega. Samo da izađemo odavde pre nego što počnu da razbijaju prozore...” Kola su naglo krenula i Džejni je pala leđima na naslon. Zavladala je tišina. Čovek se okrenuo ka njoj i ispružio ruku. „Usput, ja sam Džeri Grabov”, rekao je uz blagi bruklinski akcenat. „Vaš suprug me je unajmio”, dodao je. „Sada ste veoma poznati.” Džejni ga je samo gledala u šoku. Opet je provirila kroz zavese. U proteklih pet minuta, jedan od fotoreportera je otišao - možda samo da nešto pojede. Pa, svakako je sada bila poznata, pomisli Džejni, puštajući zavese da padnu na svoje mesto i bacila pogled na hrpu novina naslaganih u uglu, nimalo zahvalna Džeriju Grabovu. Znala je da Selden plaća Džerija veoma mnogo ali on očigledno nije shvatio ozbiljno nijednu od njenih „teorija” - kao, na primer, činjenicu da je Džordž Pekston bio odgovoran za sve što su je optuživali. „Interesantna ideja”, glatko je rekao Džeri - izgledajući i ponašajući se u svom prugastom odelu više kao konzervativni biznismen nego kao publicista slavnih ličnosti - „ali s obzirom na činjenice, mislim da Komstok Dibl mora da preuzume krivicu.” „Džordž je moj prijatelj, Džejni”, besneo je Selden, podsećajući je na tako važnu činjenicu. „Zašto bi Džordž učinio nešto...” Otvorila je usta da ga preseče, ali je izraz na Seldenovom licu sprečio u tome. Povrh svega, verovatno nije bila dobra ideja da Selden sazna da mu je radila iza leđa od samog početka tražeći od Džordža pomoć... ili da mu se obratila za novac... I svakako nije htela da ikada posumnja koliko daleko je bila spremna da ide u pokušaju da ga dobije... Ponovo je virnula kroz zavesu. Džeri joj je rekao da drži navučene zavese i da se drži podalje od prozora, zato što paparaci imaju specijalne teleobjektive koji mogu da slikaju sa razdaljine i do sto metara i to kroz staklo - u svakom slučaju nije želela da je slikaju u ovakvom stanju. Skoro da se nije ni presvukla u protekle dve nedelje, razmišljajući kako to nema smisla ako nema nikoga ko bi mogao da je vidi. Koliko fotoreportera će doći sutra? pitala se. Dva... jedan... možda nijedan.

361

dorothy555&meteori

Odustajali su, shvatala je, budući da je današnji Post nije ni spomenuo, verovatno su gubili interesovanje... Udaljivši se od prozora, nemoćna da smisli neki bolji način zabave, sela je na kauč i uzela modni magazin. Ovaj je pročitala najmanje tri puta do sada; bilo joj je toliko dosadno da je pročitala i reklame. Nervozno je bacila magazin na niski stočić, pitajući se kako da popuni vreme do šest sati kada se Selden obično vraćao kući. Mogla je da pozove Džerija i zamoli ga da joj kupi nove magazine; mogla je čak da ga zamoli za knjigu. Ali bila je previše rastrojena da bi čitala nešto što je zahtevalo veliku koncentraciju... a bilo joj je muka od televizijskog programa. Oh! frustrirano pomisli ona. Bilo joj je muka od svega... Ustala je i počela da šetka po dnevnoj sobi. Želela je da pobegne - u Evropu možda ili na jednu od onih konjskih farmi u Montani - ali Selden je rekao da ne može. Uprkos njihovim problemima morao je svakodnevno da odlazi u kancelariju ne vemjući nikom, pa čak ni njoj. Koliko će još morati da bude zarobljena u ovom apartmanu? upita se Džejni. Još dve nedelje? Mesec dana? Šest meseci...? Vireći opet kroz zavesu, ona pomisli: Zašto ne bi mogla da izađe? Ionako su skoro svi fotoreporteri otišli... Vendi je bila u pravu - moraće da izađe iz sobe pre ili kasnije. Zašto to ne bi bilo danas? Ali kuda - i s kim? Pogledala je na sat - tek je prošlo podne. Normalno, u ovo vreme bi se spremala za ručak u Dingu... i iznenada shvati da će upravo to i u učiniti. Odlučila je da je Dingo bio savršena ideja: Tamo će biti sasvim dovoljno važnih ljudi - dovoljno da njen ulazak ne bude napadan, ali ne i previše ljudi da ne bi ispalo kako pokušava nešto da dokaže. Naravno, bilo je pomalo rizično. Šta ako joj ne budu dali njen uobičajeni sto... Šta ako je uopšte ne puste unutra. Moraće - Vesli ju je voleo na svoj način. Zaboga, pa ona je to mesto praktično učinila popularnim... Ali s kim bi mogla da ide? zapita se Džejni, grickajući zanokticu na kažiprstu. Postojala je zaista samo jedna osoba - njena sestra. Peti neće hteti da ide, ali Džejni će je već nagovoriti. Mučila su je mnogo važnija pitanja, između ostalih: Šta da obuče? Morala je da izgleda savršeno za svoj povratak u društvo, pomisli ona, žurno otvarajući plakar. Tu je bila Luka Luka crvena haljina od tvida sa divnom krznenom kragnom... Mogla je da obuče odelo sa crnim perlama. Sa svojim šestokaratnim dijamantskim vereničkim prstenom i 362

dorothy555&meteori

Tifani dijamantskim venčanim prstenom koji je sijao na njenoj levoj ruci, izgledaće sasvim suprotno od bilo kakvog prototipa prostitutke... Belo! najednom joj sinu. Obući će nešto belo. Belo je boja čistote. Znak nevinosti i vrline... Međutim, većina njenih belih stvari bile su letnje osim izvrsne Kors haljine koju je nosila na večeri u Konektikatu... Zastala je pred sopstvenom bestidnošću - da li je smela da se usudi da to obuče? Jeste! uzbuđeno pomisli ona, hitajući ka plakaru da izvadi haljinu. Biće šokantno, možda čak i drsko; pokazaće im koliko zaista nije brinula šta su mislili o njoj. Imala je beli vuneni kaput koji će obući preko toga. Umotaće glavu belim šalom i staviće tamne naočari... Otišla je u kupatilo i počela da priprema lice. Dugo nije stavljala šminku, spremačica je premestila njen pribor za šminkanje na najgornju policu u kupatilu. Skočila je da ga dohvati i kada je uspela u tome, njen poslednji Pusi Pink ruž pao je u mermernu kadu. Ružičasti poklopac je otpao i razbio se u paramparčad. Vrisnula je od užasa. Šta je ovo moglo da znači? zapita se Džejni, tužno uzimajući polomljeno ružičasto parče plastike i držeći ga u ruci. Ruž je bio uništen - nije mogla da ga nosi u torbici bez poklopca, mogao je nekako da se izmigolji i ufleka sve ostalo. Možda to, pomisli ona, skupljajući komadiće i bacajući ih u malu kantu za đubre, nije bio neki loš predznak. Možda je to samo bio znak da je završila sa svojim starim životom i da je sada čekao neki novi, mnogo bolji. Selden Rouz je sedeo za svojim stolom, gledajući u ugovor pred sobom. Mesecima je radio na ovom ugovoru - poznati pisac pozorišnih komada trebalo je da napiše seriju o porodici koja vodi podzemni kockarski kazino u podrumu svoje kuće na Gornjem Ist Sajdu - i mada pisac zvanično još nije napisao ni reč, imao je dobar osećaj u vezi sa projektom. Ugovor je bio skoro gotov, nameravao je da angažuje Vendi Pikolo da igra lepu, divlju, nikada udavanu ćerku. Ali kao i obično, ovih dana je otkrio da se teško koncentrisao na reči ispred sebe... Sama činjenica da je morao da pročita ugovor o scenariju bila je konstantan podsetnik na situaciju sa Džejni. Sa uzdahom je ćušnuo ugovor u stranu, otišao do prozora i bacio pogled na grad. Bio je to još jedan od onih tmurnih dana kada se nisu nazirale srebrnkaste konture gradskih nebodera... Pogledao je na sat - bilo je jedanaest i trideset. Tog jutra nije dovoljno radio a sada je morao da ide na privatni ručak sa Viktorom Matrikom u 363

dorothy555&meteori

direktorskoj sobi za mčavanje. Poželeo je da to odloži - zaista, dao bi sve kada bi mogao da se izvuče - ali to je, naravno, bilo nemoguće. Viktorova sekretarica je pozvala njegovu sekretaricu još pre nedelju dana da ugovori ručak a zatim je jutros zvala da ga potvrdi. Ručao je sa Viktorom nasamo samo dva puta od kada je došao u kompaniju: Prvi put, kada je Viktor planirao da ga postavi na mesto izvršnog direktora Muvitajma, i drugi, dve nedelje nakon što je prihvatio posao. Međutim, nije ga iznenadilo što je Viktor želeo da ruča s njim. Zaista ne. U stvari, očekivao je to, s obzirom na neželjeni publicitet koji je Spleč Verner imao u poslednje vreme. Nije znao šta je Viktor hteo od njega, ali je pretpostavljao da neće biti prijatno. Brinuo je o tome celo jutro, razmatrajući svaki aspekt koji bi čiča mogao da sagleda i konačno došao do zaključka da je - po ko zna koji put - bio u gubitku. Upravo to je rekao i svojoj majci koja ga je zvala svaki drugi dan u 5 popodne, kao navijena - samo da proveri ima li nekih novih „užasnih dešavanja” na koje bi morala unapred da se pripremi. U deset minuta do podne, otišao je liftom na četrdeset drugi sprat, potom ušao u hodnik ka privatnom liftu koji je predstavljao jedini pristup četrdeset trećem spratu gde se nalazila Viktorova jazbina. Lift je imao interfon umesto klasičnog dugmeta i on pritisnu malo srebrno dugme. „Da?” odgovori jedna od tri Viktorove sekretarice. „Selden Rouz. Za ručak sa Viktorom...?” „Naravno, Seldene”, veselo reče žena. „Dođite gore.” Lift se otvorio i ušao je unutra. Tri sekunde kasnije bio je na četrdeset trećem spratu. Jedna od sekretarica dočekala ga je ispred lifta. „Zdravo, Seldene”, ljubazno reče ona. „Gospodin Matrik upravo završava telefonski razgovor; biće gotov za oko pet minuta. U međuvremenu mogu da vas odvedem u sobu za mčavanje.” Pošli su dugim, uskim hodnikom koji je bio okrečen u plavo dok su sa strana visile slike u pozlaćenim ramovima. Bilo je nekoliko vrata sa obe strane, obojenih u tamnoplavo, sa karakterističnim ramom koji je odgovarao plavoj boji na zidovima. Sekretarica se zaustavila na sredini hodnika i otvorila jedna vrata i pridržavajući ih stala u stranu propuštajući ga da uđe. 364

dorothy555&meteori

„Želim vam prijatan ručak”, reče ona; na trenutak se osvrnula, „Ah, umalo da zaboravim”, pružajući mu malu belu kartu oivičenu istom tamnoplavom bojom. „Vaš jelovnik”, klimnu ona. „Hvala vam”, reče Selden. Ušao je u sobu i pogledao u kartu. „Zelena salata i kalifornijski paradajz sa prelivom od Maytag sira”, pisalo je, „nakon toga... sveže pržena riba sa šparglom i mladim krompirom... potom... kolač od oraha sa domaćim sladoledom od vanile.” Zvuči ukusno, podrugljivo pomisli Selden. Odsutno je sklopio kartu i gurnuo je u džep, razgledajući oko sebe. Učinjeno je sve da se osoba za ručkom oseća kao u Evropi a ne u nedovršenom zdanju na kružnom toku Kolumbus - od niza francuskih vrata koja su vodila ka terasi, kroz koja su se videle ukrasne biljke sada pokrivene snegom, preko zidova od lamperije do izrezbarenih drvenih stolica oko dugačkog stola koji je bio postavljen za dvoje. Izuzetak je bio veliki ekran postavljen na zidu u uglu sobe - verovatno da bi osobe za ručkom mogle da gledaju najnovija Spleč Vernerova ostvarenja dok uživaju u kuhinjskim majstorijama privatnog kuvara. Jedno mesto za stolom bilo je postavljeno u pravcu ekrana; drugo desno od njega. Selden je seo na ovo poslednje. Pogledao je u ekran i uzdahnuo. Magično, ekran je zasvetlucao prikazujući program koji je vodio sredovečni muškarac prijatnog izgleda. Bio je to Džeri Springer šou i Selden opet uzdahnu. Čiča je bio poznat po tome što je pozivao svoje direktore kako bi im prikazivao nove epizode, posle kojih bi pompezno govorio o značaju šoua u američkoj kulturi. Izgleda da je on bio današnja žrtva. Uprkos njegovom gnušanju nad ovakvim programom, počeo je da ga gleda, znajući da će kasnije uslediti neka vrsta kviza. Na ekranu, užasno ružan mladić sa bubuljicama i tankim repićem koji mu je štrčao na vratu, izašao je pred publiku. Posle nekoliko sekundi zbunjenosti, pridružila mu se lepuškasta plavuša (koja je, odmah primeti Selden, bila previše lepa za Bubuljičavka); istog trenutka počela je da viče na njega. Utom se pojavila još jedna mlada žena u ružičastoj uskoj majičici i počela da viče na plavušu. Bilo je skoro nemoguće razumeti šta se događalo, zbog čega su svi bili toliko uznemireni niti pa čak ono što su izgovarali, zato što su mlade žene uglavnom psovale, što je sve vreme bilo cenzirisano piskom. Zatim je Plavuša gurnula Majičicu i odmah su se isprečila dva glomazna momka iz obezbeđenja, koji su izgledali kao du su sve ovo već 365

dorothy555&meteori

mnogo puta videli, i razdvojili ih. Plavuša je opet počela da napada Bubuljičavka; u međuvremenu, Majičica se okrenula prema publici i „tresući guzovima” spustila bretele svoje majičice, otkrivajući grudi. Oduševljenje je brzo pokrila crna traka. Selden ponovo uzdahnu i poče da se lupka po glavi. Uhvatio je sebe u tome i brže bolje prestao. Ironično, bez sumnje, ali na kraju ovog debakla mogla bi sva kosa da mu otpadne s glave. Pored svega ostalog. Otvorila su se vrata i u sobu je ustao Viktor Matrik. Selden je ustao. Viktor Matrik je bio visok čovek srednje građe; uprkos njegovim godinama, za koje su neki tvrdili da su premašile osamdesetu, međutim, sa gustom belom kosom i rumenim obrazima izgledao je kao da puca od zdravlja. Bio je krajnje srdačan - ili se zdušno trudio da tako izgleda ulazeći u sobu, blago pognut što je bila odlika visokih ljudi koji su to nesvesno radili da ne bi udarili glavom, potapšao je Seldena po leđima i uzevši ga za obe mke počeo da ih drmusa gore dole. „Seldene”, reče on, klimajući glavom. „Seldene Rouze. Dobro je što si prihvatio moj poziv za ručak”, kao da je, gorko pomisli Selden, imao drugog izbora. „Hoćemo li da sednemo?” upita on, zauzimajući mesto na čelu stola. „Prvo jelo će biti posluženo za minut; ovde su prilično striktni u tajmingu...” „Naravno”, promrmlja Selden, sedajući za njim. Viktor Matrik raširi salvetu koja je stajala na njegovom tanjim. „Pa šta misliš o šou?” upita on, pokazujući glavom na ekran. „Ovaj. Ja...” „Verovatno isto što i većina ljudi, da je prilično grozan”, reče Viktor Matrik uz osmeh, otkrivajući savršeno bele, podjednako razmaknute zube - vidljivo lažne. „Ja sam navikao, tako da razumem...” „Međutim”, nastavi on - očigledno je ovo bio govor koji je mnogo puta ranije izrekao - „onda sam počeo da razmišljam o tome”, reče on, klimajući svojom velikom, belom glavom. „Uvek volim puno da razmišljam o svemu što mi smeta, zato što su šanse da otkriješ šta ti smeta na taj način stvarno zadivljujuće. Tako sam došao do ovog zaključka.” Viktor spusti laktove na sto, usmeravajući oba kažiprsta prema tavanici. „Da li hoćeš da znaš šta je to?” Imam li drugog izbora? sarkastično pomisli Selden; ali, naravno, samo je željno klimnuo glavom. „To je sprdnja”, reče Viktor. 366

dorothy555&meteori

„Sprdnja, gospodine?” upita Selden. „Sprdnja”, klimnu Viktor. „To je najniži oblik zabave, i postoji već milion godina - verovatno od trenutka kada su ljudi prvi put došli na ideju da se zabavljaju. Pogledaj publiku, Seldene”, reče Viktor, navodeći Seldena da pogleda u ekran. „Ne razlikuje se od publike od pre četiri stotine godina, kada su seljaci sedeli u štalama i gađali jajima glumce na pozornici, malo pre Francuske Revolucije...” „Gospodine Matrik”, poče Selden, „mislim da se Francuska Revolucija odigrala pre dve stotine godina...” „Nikada nisam bio dobar u istoriji, Seldene”, reče Viktor Matrik. „Većina savremenih ljudi nije - ali to ništa ne menja. Pogledaj ove goste, Seldene”, naredi on. „Nakaze, izrodi, prostaci... društvo je uvek imalo koristi od njih i oni su oduvek bili deo društva. Pogledaj njihova lica”, naglasi Viktor. „Vidiš li tu nešto inteligentno... neki tračak dubljeg shvatanja moralnih vrednosti?” Selden je morao da se složi s tim, u suštini nije video ništa. „I to je OK”, reče Viktor Matrik, ohrabrujući Seldena udarcem po leđima, kao otac koji je upravo saznao da mu je sin izbačen iz fudbalskog tima. „Bog stvara različite vrste ljudskih bića i nije na nama da im sudimo.” Upravo tada, baš kada se Selden ponadao da će se izvući samo sa ovom neprijatnom lekcijom o Šou Džerija Springera, Viktor se najednom uozbiljio. Zavalio se u stolici i prekrstio ruke. Evo ga, kreće, pomisli Selden; verovatno se spremao da iznese svoje poslednje poslovne uspehe... Međutim, Viktor kao da je bio opsednut Džerijem Springerom. „Znaš li u čemu je razlika između ovih ljudi na ekranu i nas koji se spremamo da pojedemo ukusan ručak u direktorskoj sobi za ručavanje?” Selden je imao osećaj da ne bi trebalo da odgovori na ovo pitanje, pokušavši da ga izbegne sa, „Uhhhhh...” „Razlika”, poče Viktor, „nije u tome da smo bolji od njih, već da oni ne mogu da se obuzdaju.... a.... mi možemo. Oni nemaju pamet da bi znali za bolje... ali... mi je imamo. Dakle, dok je za njih savšeno prihvatljivo da pružaju - da kažemo - niži oblik zabave opštoj publici... za nas i one među nama koji rade ovde u kompaniji i predstavljaju Spleč Verner, nije.” Zastao je i dodao, „Mislim da odlično razumeš ono što govorim?” Selden teško proguta. „Da, gospodine Matrik, razumem.” Mada, pomisli on, nije razumeo. Ne sasvim.

367

dorothy555&meteori

„Znao sam da hoćeš”, reče Viktor. Otvorila su se vrata i ušao je mladić u konobarskoj uniformi, noseći salate. „A, Majki”, reče Viktor. „U pravi čas.” Konobar, Majki, servirao je salate na sto. Selden je očajno pogledao u svoj tanjir. Nije bilo šanse da sve ovo pojede - neće uspeti da proguta ni pola... Uzeo je salvetu i prislonio je na usta. „Da li su oni srećni, Viktore?” upita on, osećajući kao da nešto mora da kaže. „Molim?” upita Viktor, gledajući u njega. „Ko?” Sada je bio u govnima, pomisli Selden. „Ovi ljudi”, reče on. „Ovi ljudi u Šou Džerija Springera.” „Jao, Seldene”, reče Viktor. Značajno je uzdahnuo a zatim, sasvim neočekivanim gestom, uputio Seldenu pogled beskrajne tuge od kog je osetio kako mu se prevrće želudac. „Šta ti misliš?” upita ga. Selden ne reče ništa, gledajući kako Viktor jako otvara usta i ubacivši punu viljušku salate zamišljeno počinje da zvaće, gledajući sve vreme u Seldena. Selden je pokušao i sam da nešto pojede ali je imao naročito neprijatan osećaj da Viktor nije završio s njim. I nije. Viktor je zvučno progutao, uzeo gutljaj vode i bez najave rekao: „Moraš nešto da uradiš sa svojom ženom.” „Mojom ženom, gospodine?” utanji Selden. „Tvojom ženom”, klimnu Viktor. Ubacio je još salate u usta. Selden je ugledao gnjecave ostatke preliva od sira na njegovim desnima koji su se mešali sa Viktorovom pljuvačkom. Mislio je da će povratiti. Zavladala je neprijatna tišina. Selden je poželeo da se patos otvori i proguta ga ili još bolje, da ga Viktor proguta. Celog. Kao lav. Ili možda kao krokodil. Lavovi samo kidaju svoje žrtve, na komade. Krokodili ih prvo udave pa ih onda pojedu. Viktor se ponovo vratio gledanju Džerija Springera, prisilivši Seldena da učini isto. To je ličilo, pomisli Selden, na najgoru vrstu mučenja. Pištanje je izazivalo elektrošokove, pojačavajući njegovu nemoć. Da li je otišao toliko daleko i pao tako nisko, osuđen da sedi ovde, nemajući muda da odbrani sebe ili Džejni - svoju ženu? „Gospodine”, reče on, pročistivši grlo. „Da?” upita Viktor. Lice mu je bilo previše ljubazno poprimivši fizionomiju savremenog Deda Mraza.

368

dorothy555&meteori

„Moja žena - Džejni - smatra da je žrtva u celoj priči”, neodlučno reče Selden. Pomislio je kako se i on slagao s njom; bez obzira da li je to bila istina ili smišljen pokušaj prepravljanja činjenica ili instiktivni odbrambeni mehanizam, nije znao. „Ona kaže da jeste napisala scenario...” „Ako govori istinu, onda je nevina”, reče Viktor, prelazeći odmah na stvar, „gde je onda scenario?” Selden nije mogao da mu odgovori. „Vidiš, Seldene”, nastavi Viktor, „problem je jednostavan. Ti ne možeš da kontrolišeš ženu kao što je Džejni Vilkoks...” I ugledavši Seldonovo lice, podignu ruku pokazujući mu da sačeka da završi misao. „To nije kritika”, iskreno reče on. „Istina je da ni Spleč Verner ne može da je kontroliše.” Na trenutak je zastao. „Loš izbor, Seldene”, reče Viktor. „Moraćeš da je se rešiš.” Selden je ćutao. Usta su mu bila suva i on prinese čašu vode ka usnama. Viktor je uzeo viljušku i nastavio da jede. Ali nakon nekoliko trenutaka, spustio je viljušku i obrisao usta. Potom, kao da planira Seldenu da preda Božićni poklon, on reče, „Naravno, dajem ti dve nedelje da odlučiš”, osmehnu se. U tom trenutku, Selden je konačno razumeo šta je Viktor želeo da kaže: Morao je da se odluči između svoje žene i svog posla.

*** Situacija sa Džejni Vilkoks bila je, naravno, samo još jedna pričica u beskrajnoj gradskoj sagi o ambiciji i trudu, o težnji i postupcima, o trijumfu i porazu koji su oduvek bili podjednako fantastični i potresni i zbog kojih je Njujork ponekad bio najuzbudljiviji a ponekad i najdepresivniji grad na svetu. I tako, ušavši u Dingo, tog dana u 13:30, Džejni je iznenada ispunio poznat prijatan osećaj kao da je sve bilo isto i kao da se skandal možda nikada nije ni desio. Na vratima je bila uobičajena gužva: Uzavreli pozdravi ljudi koji su se videli i prethodne noći, ne-tako-suptilno razmetanje mase, pa čak i neophodan par došljaka koji su u Zagatu čitali o famoznom restoranu i na kraju, ne sluteći šta ih tamo čeka, zalutali u pakao. Sa tamnim naočarima i belim šalom kojim je sakrila svoju prepoznatljivo sjajnu plavu kosu,

369

dorothy555&meteori

Džejni je izmamila samo nekoliko radoznalih pogleda, koji su samo potvrdili koliko je bila u pravu što je došla. Njenoj sestri, sa druge strane, bilo je potrebno malo ubeđivanja. Peti je smatrala da to nije dobra ideja i uporno ostajala pri tome - Džejni je tako bila prisiljena da pribegne pretnjama o samubistvu ako uskoro ne izađe iz apartmana. Naravno, Peti joj nije poverovala, govoreći Džejni da kada je već bila toliko očajna... „Ovo je patetično”, reče Peti, probijajući se kroz gužvu. „Zabavno je”, odlučno reče Džejni. „U Dingu je uvek zabavno.” Skinule su kapute i Džejni je uspela da proviri kroz staklo koje je garderobu delilo od prve dve sobe za mčavanje. U prednjoj sobi bilo je glavno mesto za sedenje, odvojeno šankom od druge sobe. Dan za danom, čežnjivi gosti bi nestrpljivo čekali za šankom, da bi ih na kraju sproveli u zadnju sobu, gde bi se obreli među običnim gostima kao što su sami i bili. Prednja soba bila je striktno rezervisana za creme de la creme njujorškog društva: za slavne ličnosti u poseti gradu, članove visokog društva, biznis i medijske magnate, urednike magazina, ljude iz šoubiznisa i sve one koji su se našli u vestima. Međutim, unutar tog raja bio je uži krug poželjnih: oni su uglavnom sedeli u jednom od po tri separea sa obe strane. Separei sa leve strane smatrani su za nijansu boljim od onih sa desne, koji su se nalazli bliže vratima dok je od onih sa leve strane najprestižniji separe bio onaj u sredini. Džejni je u njemu sedela nekoliko puta i proglasila ga „svojim”, iz više razloga: Imao je odličan pogled na ulicu ali takođe joj je pružao mogućnost da je vide i prolaznici i gosti u restoranu. Danas su, primeti ona, dodajući kaput i šal garderoberki, u srednjem separeu sedeli gradonačelnik, policijski komesar i Majk Metjus, senator. Radosno je primetila da je njeno mesto bilo prazno. Misli su joj ispunile vizije uspeha: Poznavala je Majka dovoljno dobro da bi mu se javila - a on će je bez sumnje upoznati sa gradonačelnikom, zar to neće biti odličan materijal za trač rubrike. Potom je zapljusnulo čisto zadovoljstvo što će biti viđena u svom starom separeu i s koliko će samo zadovoljstva reći Seldenu i tom dosadnom Džeriju Grabovu da nisu bili u pravu, da je njen život opet bio isti kao pre... Vesli, šef sale, žurno joj je prišao. „Džejni!” uzviknu on. Blago se namrštio, zbunjeno trljajući ruke - ovo nije bio pozdrav koji je očekivala. Ipak, poljubio je u oba obraza kao i

370

dorothy555&meteori

uvek i Džejni, iskoristivši taj trenutak, veselo reče, „Kladim se da si iznenađen što me vidiš?” „Da znaš da jesam, dušo”, reče on praveći grimasu. „Da si mi samo javila da dolaziš. Užasno smo puni danas...” „Džejni, idemo”, šapnu Peti. „Doći ćemo sutra...” „Ne budi smešna”, reče Džejni sa usiljenim osmehom. Ljudi su počeli da je primećuju; u vazduhu se osećao napeti tajac iščekivanja. Nije mogla sada da ode - izgledalo bi kao da je svesno pristajala na poniženje - uostalom, ljudi će pomisliti kako je bilo moguće otkačiti je tek tako, tek tada je više nikada nigde ne bi pozvali... Prihvatajući njegov šaljivi ton, ona izazivački reče, „Dušo, moj separe je slobodan...” „U tome i jeste problem, dušo”, poraženo reče Vesli. „Rezervisan je. Ali imam lep sto pozadi...” „Idemo, Džejni”, šapnu Peti, sada malo odlučnije. Ovo nije bilo ništa drugo do obračun, Džejni je to znala i ako je želela pobedu moraće da igra do kraja. „Pozadi nema lepih stolova Vesli, i ti to znaš”, oštro reče ona. Vesli se nasmejao izveštačeno i Džejni je u sebi odahnula sa olakšanjem. „Sačekaj ovde, videću šta mogu da učinim”, reče on. Glumio je da se konsultuje sa svojom zamenicom, lepuškastom ženom koja se zatim pravila kako proverava knjigu za rezervacije. Sledećeg momenta vratio se sa dva jelovnika i poveo ih u prvu sobu. „Nije tvoj uobičajeni sto, ali mislim da će ti danas odgovarati”, reče Vesli i Džejni klimnu glavom, uz pristojnu dozu ulizivanja. Dok je stajala na vratima, Džejni je primetila kratke pogleda ostalih gostiju, ali sada, dok je paradirala kroz sobu, osetila je otvoreno zurenje. Na licima im je bilo uzbuđenje, neverica i prezir - kao na sceni, pomisli ona. Zar nisu oduvek kolale takve priče o njujorškim restoranima? Da su bili kao pozorište? Publika je htela predstavu i ona će im je dati. Pratila je Veslija (pretpostavljajući da je Peti pratila nju, ali u ovom trenutku nije mogla da se brine još i o njoj), podsećajući sebe da je bila lepotica i nešto više od toga, naravno. U ovom gradu je živelo mnoštvo lepih žena ali vrlo malo njih je uspevalo da skrene pažnju na sebe i oduvek je znala kako je bilo neizbežno da jednog dana bude u centru pažnje. Vesli ih je vodio ka stočiću koji se nalazio malo dalje od njenog zlatnog separea ali Džejni je, nameštajući na licu opušteni osmeh, kao da nije bila svesna šaputanja oko sebe, nonšalantno skrenula ka centralnom 371

dorothy555&meteori

separeu gde su sedeli gradonačelnik i Majk Metjus. Njen sto bio je dovoljno blizu njihovog separea tako da je opravdano sebi priuštila ovaj obilazak. Planirala je da iskoristi mogućnost da se iskupi pred potencijalno zlobnom masom u Dingu. Na sebi je primetila gradonačelnikov radoznali pogled kao i Majkovo preneraženo buljenje. Skrenula je pogled u stranu. Kada je prišla separeu, shvatila je da su tri muškarca bila ukočena, rezimirajući svoj razgovor sa obnovljenom snagom, praveći se kao da ne primećuju njeno prisustvo. Zaboga, Majk je bio tako ljubazan prema njoj na Haroldovoj žurci, pomisli ona. Bila je sigurna da je neće otkačiti. „Majk!” reče ona. Njeno izražavanje bilo je savršeno: vešta kombinacija iznenađenja i pritajenog zadovoljstva. No, Majk je nastavio svoju priču kao da je ne primećuje. „Majk”, reče ona, dodavši svom tonu nijansu nestrpljenja. Gradonačelnik podignu glavu, nateravši Majka da učini isto. Očekivala je na njegovom licu znake prepoznavanja, ali umesto toga on se namrštio, iznerviran što je prekinut u sred reči i glasom koji je govorio da zaista ne zna zašto mu se obratila, upitao, „Da?” „Majk”, reče Džejni, odmahujući glavom kao da ga grdi što je se ne seća, „to sam ja, Džejni. Džejni Vilkoks. Sreli smo se nekoliko puta. Kod Harolda Vejna...” „Au, da. Naravno”, reče Majk, hladno klimajući glavom. Nastala je neprijatna tišina i konačno, unižavajući je na krajnje njujorški način, on reče, „Drago mi je što te opet vidim.” Nastavio je sa svojim razgovorom. „I meni je drago što te vidim”, veselo reče Džejni, kao da se ništa neobično nije dogodilo. Peti je već sedela za stolom. Nije imala snage da pogleda Džejni u oči; kada se Džejni spustila na stolicu Peti je piljila u salvetu. „Dakle”, reče Džejni, teatralno šireći salvetu i spuštajući je na krilo. „Šta ima novo?” „Jao, Džejni...”, reče Peti, odmahujući glavom. Prišao im je konobar. „Želite li nešto da popijete?” „Da”, spremno reče Džejni, kao da je željno čekala to pitanje. „Ja ću vodku sa ledom i kriškom limuna a Peti...” Peti je pogleda u očajanju. „Ja

372

dorothy555&meteori

ću vodu.” „Mineralnu ili običnu?” upita konobar. „Mineralnu. Gaziranu”, reče Džejni. „Ovaj”, reče ona, nameštajući se na stolici. „Svakako je lepo izaći iz onog hotela, za promenu. Majk je bio srećan što me vidi. Jesi li videla?” upita Džejni. „Nisam”, tiho reče Peti. „Iznervirala sam se što mi nisu dali moj separe”, reče Džejni. „Ovde je dobro”, reče Peti. „Grozno je”, reče Džejni. „Praktično smo na sred sobe...” Konobar se vratio za sto sa pićem. „Kako si?” ljubazno ga upita Džejni. „Dobro sam”, ravno odgovori on. „Tako je čudno što mi Vesli nije dao moje uobičajeno mesto”, reče Džejni. „Mislim da je danas rezervisano.” „Ah, uvek je rezervisano”, neozbiljno reče Džejni, „uglavnom za mene!” Konobar klimnu glavom i Peti reče, „Džejni, molim te...” „Molim, Peti?” upita Džejni. Bilo je nečeg izazivačkog u njenom glasu. „Misliš li da ću da sedim ovde kao pokorni mali miš... kao ti? Nisam učinila ništa loše, Peti; to ne smeš da zaboraviš...” „OK. Znam”, reče Peti, nervozno gledajući po sobi. „Za Boga miloga”, reče Džejni svojoj sestri. „Od svih ljudi ti najbolje znaš da sam nevina. Ti znaš da sam napisala scenario - pričala sam ti o njemu onog leta...” „Ali to ne znači...”, poče Peti. „Ionako je za sve kriv Džordže Pekston”, nastavi Džejni, prekidajući Peti. „Iskoristio me je. Ja sam mu dala ideju da kupi kompaniju a onda me je prodao.” Džejni se naslonila na stolicu, tražeći potvrdu od Peti. Njena jedina greška bila je u tome što je pomogla Džordžu, ljutito pomisli ona. Da mu nije pokazala pismo, nikada mu ne bi palo na pamet da kupi Komstokovu kompaniju i cela stvar sa novcem prošla bi neprimetno i nikada ne bi morala da ga vrati. Ispala je takva budala što mu je verovala, pomisli ona, gledajući u prazan separe iza sebe. Da je bila pametnija, sedela bi sada tamo i sve bi bilo u redu... „Daj, Džejni”, uzdahnu Peti. „Ne znam ni o čemu pričaš. Ali u svakom slučaju, zar je bitno?” „Naravno da je bitno!” obrecnu se Džejni. 373

dorothy555&meteori

Drugi konobar priđe stolu. Džejni pomisli da je došao po porudžbinu, ali umesto toga, on reče, „Žao mi je dame, moram da pomerim sto.” Premestio ga je nekoliko centimetara dalje od separea, kao da su njih dve na neki način bile zaražene... Džejni i Peti razmeniše poglede. „Hoću da razgovaram sa Veslijem”, reče Džejni. Napravila je pokret kao da ustaje, očekujući da će sve oči biti uperene u nju. Međutim, nijedno lice nije se okrenulo u njenom pravcu. Žamor je iznenada postao glasniji i življi, kao da su svi počeli malo da se prave važni kao i uvek kada uđe neko pozat. Džejni pogleda na vrata, shvatajući razlog ove gungule: U restoran je ušla filmska zvezda Dženi Kadin. Pričalo se da joj je pravo ime bilo Dženifer Keri, ali ga je promenila u Kadin još kada je imala šesnaest godina, verovatno iz poštovanja prema Balzakovom liku u Rođaki Beti. Bila je blizu tridesete, ali je pre dve godine dobila Oskara za najbolju glumicu i delovala je vitko i zlatno kao sama statua. Na sebi je imala predivnu Iv Sen Loran košulju koja je tog proleća bila poslednji krik mode. Džejni je momentalno zažalila što nije obukla odelo od tvida umesto belu plastičnu haljinu. Ova haljina bila je savršena za noćni klub, ali sada, po dnevnom svetlu, bila je svesna da izleda jeftino i preforsirano. Sve u vezi sa njom odjednom je izgledalo pogrešno: od duge, ravne plave kose (Džejnina kosa je uvek bila drugačija, ali danas je imala zlatnocrvenkastu boju i padala joj je u savršenim uvojcima niz leđa) do crvenog ruža koji je stavila umesto polomljenog Pusi Pinka. Dok je Vesli trijumfalno vodio Dženi ka praznom separeu, studiozno ignorišući Džejni, primetila je da Dženi nosi ružičasti karmin - i to skoro istu nijansu kao njen omiljeni ruž. Moraću da je pitam kako se zove i gde ga je nabavila, iracionalno pomisli Džejni, kao da odjednom oseća olakšanje. To je dakle bio razlog Veslijevog hladnog prijema, shvati ona. Nije imao nikakve veze s njom niti sa skandalom. Vesli je samo obećao njen sto filmskoj zvezdi... Dženi je u korak pratila niska, sredovečna žena sa usnama kao u ribe. Verovatno njen agent, pomisli Džejni. Smestile su se u separe i razgovor u prostoriji dostigao je grozničav ton, kao da su se svi trudili da ignorišu činjenicu kako je u istom restoranu sedela prelepa Dženi Kadin, filmska zvezda i dobitnica Oskara... Ah, kakva sreća, radosno pomisli Džejni. Svet je odjednom bio onaj stari, dok će sutrašnje trač rubrike verovatno prepričavati kako je Dženi 374

dorothy555&meteori

Kadin primećena na ručku u Dingu nakon čega će uslediti spisak svih ostalih gostiju. Tu je bio gradonačelnik i senator Majk Metjus, naravno da će, pomisli Džejni, smeškajući se ka Peti, spomenuti i nju... Vesli je lično došao kod Dženi da uzme pomdžbinu i najednom, Džejnino raspoloženje se okrenulo za 180 stepeni. Posmatrajući ga kako se naginje preko Dženinog ramena da joj pokaže nešto u meniju, shvatila je da Vesli nju nikada nije tretirao tako - iako je mesecima bila redovna slavna mušterija. U njoj je počelo da kuva: Zašto bi ona morala da se skloni u stranu zbog Dženi Kadin? Bila je lepa kao Dženi Kadin, pomisli ona, krišom je gledajući krajičkom oka - a po mišljenju nekih ljudi, možda čak i lepša. Jer, dok je Dženi na prvi pogled ostavljala sjajan utisak, kada je malo dobro pogledate, shvatite da joj je lice u stvari bilo malo neskladno i da joj je nos bio savijen i predugačak... I opet, bacajući pogled ka Dženi dok je širila salvetu i kratko osmotrila prisutne kao da je neka vrsta kraljice, Džejni se zapitala: Zašto ne bi i ona postala filmska zvezda! Kako je samo bila glupa što je pokušavala da postane producent. Gde je tu slava? Kada bi zapitala sebe šta je zaista želela, morala je da prizna da je oduvek želela da bude uvažavana... Oduvek je želela da sedi u najboljim separeima svakog restorana... Želela je da bude neosporavana zvezda bez obzira gde se nalazila... A onda se dogodilo nešto strašno. Agent Dženi Kadin gledala je po sobi - zevajući svojim debelim napućenim ustima kao riba u potrazi za plenom - ugledala je Džejni i lice joj se sledilo. Naginjući se ka Dženi, počela je nešto da joj šapuće na uvo. Dženi Kadin kratko pogleda u Džejni, očima raširenim od iznenađenja. Spustila je glavu i klimnula nekoliko puta a zatim su zajedno ustale, pokupile svoje stvari i izašle napolje. U restoranu je zavladao tajac. Kao i obično u ovakvim situacijama, neko je nastavio da priča. Ovoga puta bila je to žena koja je sedela za susednim stolom ali pošto je niko u restoranu nije slušao, Peti i Džejni su delimično bile bezbedne. Naravno, pošto je sedela u njihovoj neposrednoj blizini, obe su čule: „Zbog ove dve skandalozne sestre - Džejni i Peti Vilkolks. Jedna se zove Manekenka Prostitutka a druga je udata za rok zvezdu. On je napumpao neku klinku i Peti je bila u zatvoru...” „Idemo”, reče Peti, stavljajući salvetu na sto.

375

dorothy555&meteori

Džejni je osetila kako joj se soba okreće. Dok Dženi Kadin nije izašla, odnos prema njoj bio je osrednje tolerantan, ali sada je definitivno bio neprijateljski i niko se više nije tvrdio da sakrije svoje razočarenje. Džejni je zurila u sto, boreći se sa sobom da ne zaplače. Izdržaće, odlučno pomisli ona. Nekako, hoće... i drugi ljudi su preživljavali mnogo gore stvari. „Džejni...”, nežno reče Peti. „Ako me ostaviš ovde, umreću”, reče Džejni. Konobar je spustio dve salate na sto. Pokreti su mu bili nepogrešivo hladni. „Otkazujemo glavno jelo”, tiho reče Peti. „Ako biste mogli da donesete račun...” „Naravno”, reče konobar, ne pogledavši ih. „Džejni”, meko reče Peti. „Zašto ovo radiš? Zar ne vidiš da je gotovo?” Džejni je ćutala. Uzela je viljušku i počela da prevrće list salate u svom tanjiru. „Zašto želiš da budeš ovde?” upita Peti. „Zašto uopšte želiš da budeš u ovom svetu?” „Peti”, uzdahnu Džejni. „Gotovo je”, reče Peti. „Gotovo je s Njujorkom za obe. Ne znam šta ćete vi, ali Diger i ja se selimo u Malibu. Kupili smo kuću i Diger planira da odsustvuje godinu dana sa scene.” „To je lepo...”, slabunjavo reče Džejni, kao da nije čula ni reč onoga što je rekla Peti. „Džejni...”, reče Peti. Uzela je za ruku i blago stegnula. „Saslušaj me. Moraš da odeš iz Njujorka. Ovde nema ničeg za tebe - možda nikada nije ni bilo. Treba da pronađeš nešto stvarno. Ti živiš u svetu mašte... živela si u svetu mašte od onog leta kada si se vratila iz Evrope.” Džejni je i dalje ćutala. Konobar je doneo račun i Peti je otvorila torbicu, prebimći po novčaniku, izvukla je pet novčanica od po dvadeset dolara. Spustila je novac na sto i ustala. „To je previše”, prošaputa Džejni. Peti je pogledala bez reči. Pogled na novac kao da je Džejni vratio u život. Nekako je uspela da ustane i visoko uzdignute glave prođe kroz ceo restoran. Sestre su ušle u 376

dorothy555&meteori

predvorje i garderoberka im je bez reči dodala kapute kao da je znala da odlaze. Dok su se oblačile, pojavio se Vesli. „Džejni”, reče on. Džejni se okrenu i suzi pogled. „Da, Vesli?” hladno upita ona. „Slušaj, dušo”, reče on, uzevši je za ruku dok je pratio ka vratima. „Ti i ja smo stari prijatelji i znam da ćeš razumeti ovo što moram da ti kažem.” Džejni ne reče ništa. U ustima je osećala gorčinu. „Znaš kako to danas ide”, reče Vesli savršeno ljubaznim glasom. „Preživljavamo zahvaljujući našoj klijenteli... tako što uspevamo da privučemo prave ljude. Ako bi se dogodilo nešto što bi to osujetilo... gazda bi me ubio i izgubio bih posao...” Džejni pređe jezikom preko zuba i proguta. „Izvini”, reče, gurajući ga da prođe. „Džejni”, reče on, krenuvši za njom na ulicu. „Nemoj da se ljutiš. Da se ja pitam, mogla bi tu da sediš svaki dan. Ali publicista Dženi Kadin je pobesnela - neće da se ime njene dragocene klijentkinje pojavi u istom pasusu sa 'Manekenkom Prostitutkom.'“ „Pa dobro, sada sigurno neće.” „Džejni!” viknu Vesli za njom. Trljao je mke i cupkao u mestu da se zagreje. „Ne želim da budem u ovoj situaciji, baš kao ni ti. Ali ne mogu da priuštim da izgubim posao.” „Razumem”, reče Džejni. Okrenula se. Nije bila sigurna gde se nalazi niti u kom pravcu joj je bila kuća; znala je samo da glavu mora da drži visoko a oči širom otvorene. Gledajući ispred sebe počela je da hoda i u tom trenutku pred njom iskrsnu Peti. „Džejni!” povika Peti bez daha. Džejni okrenu glavu. Potpuno je zaboravila na Peti. Pogledala je u nju i Peti primeti da su joj oči pune suza. Srce joj se steglo zbog sestre; poželela je da je zagrli i uteši, da je uveri kako će nekako sve biti dobro. Ali Džejni se nije zaustavljala. Nastavila je da korača, ukočeno i strogo, kao neko koje dugo pešačio preko beskrajne pustinje i zaboravio kako da se zaustavi. Konačno je rekla: „Shvataš li sada, Peti? To sam pokušavala da ti objasnim za ručkom. Neću im dozvoliti da me zaustave. Neću im dozvoliti da me slome.” „Ali Džejni...”, zavapi Peti. 377

dorothy555&meteori

„Naročito ne sada”, odlučno reče Džejni. „Izlazila sam danas”, reče Džejni Seldenu. Ležala je gola u kadi punoj pene. Niz mirišljavih sveća bio je uredno poređan po ivici. „Da, znam”, kruto reče Selden. Trudio se da mu se kipući gnev ne oseti u glasu, ali postajalo je sve gore: Prvo ručak sa Viktorom Matrikom i sada ovo. Tog dana oko tri sata pozvao ga je Džeri Grabov - objasnio mu je kako ga je obavestio jedan od kolumnista šeste strane čim je čuo za incident u Dingu. Priča će biti objavljena na naslovnoj strani sutrašnjeg Posta. „Ti znaš?” upita Džejni. Jedva je uspevala da odglumi iznenađenje, primeti Selden. „Džeri mi je javio”, reče joj. „A-ha.” Izašao je iz kupatila i otišao u spavaću sobu da se presvuče. Svaka noć izgledala je isto i, na neki ironičan način, pretpostavljao je da je konačno dobio ono što je tražio: Ostajali su kod kuće i naručivali gotovu hranu i gledali TV. „Šta ćemo za večeru?” viknu on. „Ne znam”, uzvrati ona. „Kinesku?” „To smo jeli sinoć.” „Indijsku?” „Meni se jede odrezak”, reče on. „Naručićemo rum-servis.” Istina, skoro uopšte nije bio gladan. No, staro dobro pravilo srednjeg zapada podsetilo ga je da je morao da jede kako bi sačuvao snagu. Skinuo je odelo i navukao sportski vuneni džemper i farmerke. Nije imalo smisla spominjati poslednji incident, pomisli on. Ništa više nije moglo da se učini; bilo je prekasno. Ušao je u dnevnu sobu i seo na kauč. Ubrzo mu se pridružila Džejni. Gledali su TV. Na programu su bile vesti. U Bronksu je pukla vodovodna cev; izbio je požar u podrumu restorana u Kineskoj četvrti. Reklamu za Prozac40 pratila je najava za Enterteinment Tunajt. „Ko će dobiti zlatnu statuu?” veselo je najavio plavokosi spiker, kao da je to bilo nešto najvažnije na svetu. „Večerašnji pregled nominacija za Oskar...” Džejni se okrenu ka njemu. „Ideš li ove godine na dodelu Oskara?” upita ga. 40

Prozac - antidepresiv 378

dorothy555&meteori

Selden odmahnu glavom, ne skidajući pogled sa televizora. „Viktor Matrik misli da to nije dobra ideja.” „Je l'?” suvo reče ona. Razgovor ga je podsetio na ručak sa Viktorom Matrikom. Nije mogao da zaboravi elemente sopstvenog poraza; slike su se smenjivale u delovima, kao jabuke koje plutaju u kofi, čim se jedna potopi sledeća zauzme njeno mesto. Ustao je i otišao u kuhinju da sipa sebi piće. „Hoćeš li nešto da popiješ?”, upita je učtivo. „Ti ćeš vodku?” upita ona. „Da”, reče on. „Sipaj i meni jednu.” Dakle ovako su sada proticali njihovi životi, pomisli on, uzimajući još jednu čašu iz visećeg elementa i puneći je sa ledom. Uskoro će se pretvoriti u dvoje staraca, preosetljivih i opreznih da jedno drugo ne uplaše. Nalik na one očajnike koji zajedno piju kako bi utopili tugu. Osim što je, pomisli on, sipajući vodku u njenu čašu, sada morao da donese ključnu odluku. Zadatak koji mu je postavio Viktor bio je strašno nepravedan, besno pomisli on. Skoro biblijski, kao kada je Avram morao da žrtvuje svog sina ili kada je kralj Solomon predložio da se dete iseče na pola kako bi razrešio životnu dilemu. Sve do danas nadao se da će uspeti nekako da se provuče, pod pretpostavkom da se sve vrati u normalu. Dao je sve od sebe da se ponaša normalno, pomisli on, bivajući sve nervozniji. Svaki dan tačno u devet bio je za svojim radnim stolom, baš kao i do tada učestvovao je na sastancima, odlazio na poslovne ručkove. Ali uprkos svim njegovim naporima, nije sve bilo kao pre i svi su to znali. Ogovarali su ga po kancelarijama i hodnicima, znao je to. Dok su ga scenaristi ubeđivali u svoje ideje ili dok mu je njegova sekretarica pričala o svojoj deci ili o Gordonu koji se hvalisao svojim seksualnim podvizima, njegove misli su neumorno lutale. Pretresao bi svaki element sopstvenog delirijuma, razmišljajući o tome kako bi sve bilo drugačije da mu je samo rekla, da nije bila tako jeftina, da nije bila tako lakomislena... a zatim bi mu se misli zaustavile na ključnom pitanju: Zašto? Podigao bi glavu i svi bi gledali u njega. Počeo bi da panici, pitajući se šta je propustio. Vratio se u dnevnu sobu i dodao joj čašu. Uzela je uz kratko, „Hvala”, ne trudeći se da odlepi oči od televizora. Osmotrio je malo bolje. Nosila je iste farmerke i duksericu - na kojoj je nejasnim, otrcanim, svetlo plavim slovima pisalo VIXEN - tu istu odeću praktično nije ni skinula od kada se vratila iz Francuske. Osetivši 379

dorothy555&meteori

njegov pogled na sebi, promenila je položaj i podigla opasač na farmerkama. Kupala se redovno, to je znao (možda čak i previše), ali farmerke i dukserica bili su iznošeni i vidno prljavi i najednom se setio poznate rečenice Džordža Bernarda Šoa: „Lepota je uvek dobra na prvi pogled; ali ko još gleda u nju kada u kući provede tri dana?” Sa sve većim besom gorko se zapitao: Zaista, ko? i mada svake noći spavaju u istom krevetu, nije mogao ni da pomisli na seks sa njom. Svaki put kada bi je poželeo, ugledao bi grozan lik Komstoka Dibla - sa onom retkom crvenom kosom i razmakom među zubima - kako mu se ruga. Seo je na kauč. „Zašto si to uradila?” upita on. „Šta?” reče ona, ne gledajući ga. On otpi gutljaj votke. „Izašla danas.” „Oh”, hladno reče on. „Vendi Pikolo me nagovorila.” „Šta?” reče on, ne verujući svojim ušima. Okrenula se ka njemu. Glasom koji je navodio da mu je nekada davno sve to već objasnila, ona reče, „Razgovarala sam sa Vendi Pikolo. Rekla mi je da moram da izađem pre ili kasnije i ja sam odlučila da to bude danas.” Spustio je čašu na niski stočić. Oči su mu bile skupljene od neverice. „Ne razumem. Kada si se videla sa Vendi Pikolo?” „Nisam je videla”, strpljivo reče Džejni, kao da razgovara sa malim detetom. „Pričala sam s njom preko telefona.” „Zvala te je”, skeptično upita Selden. „Da”, reče Džejni. „Svaki dan me zove da pričamo.” „Dakle ti i Vendi ste prijateljice.” „Otprilike”, reče Džejni, ispijajući svoju vodku, a zatim ga optužujući pogleda. „Ne budi toliko iznenađen, Seldene. šta si mislio? Da sam previše odvratna da bih mogla da imam prijatelje?” „Samo sam iznenađen, to je sve”, krotko reče Selden. Morao je da se trudi oko nje, da se ponizi i bude blag samo da bi... „Pa, nemoj mnogo da se iznenađuješ”, reče ona. Ustala je kao da se sprema da donese nešto iz kuhinje ali je posle malog premišljanja konačno rekla, „Uostalom, nisam ni mislila da će ti smetati. Naročito pošto je ona tvoja tako dobra prijateljica...” Pogledao je bledo, sa dozom prkosa i osetivši u sebi mučninu, on se zapita: Hoće li ikada shvatiti šta je učinila? A onda je eksplodirao; bes je iskuljao iz njega kao lava. Do tog momenta, mogao je da obuzda svoju 380

dorothy555&meteori

narav; još se nijednom nije razbesneo pred njom (iako mu je proletelo kroz glavu, jednom ili dvaput), i nikada nije vikao, mada je čeznuo da i to učini. Međutim, sada više nije mogao da se kontroliše. „Nju da si ostavila na miru!” vikao je. Ustuknula je korak od njega - više iznenađena, pomisli on, nego uplašena. Napokon je sve izbilo na površinu. „Zar ne vidiš kako te ljudi sada gledaju?” zaurla on. „Ti si kao virus... smrtonosni zli virus koji napada svakog s kim dođe u kontakt. Praktično si mi uništila karijem... napravila si od mene metu podmseha u celoj firmi... Pogledaj šta si napravila jadnom Kregu Edžersu. Tvoj glupi plan sprečio ga je da proda knjigu Komstoku Diblu, a Dibl je ispao iz priče i ti si kriva što će Kreg izgubiti milione dolara.” Lice mu je bilo crveno a glas promukao kada je nastavio, „A da li Kreg to zaslužuje? Jadničak je radio celog svog života da bi ovo postigao i jednim udarcem tvoje zlobne palice uništila si mu sve šanse. Ako misliš da ću ti dozvoliti da to učiniš i Vendi...” Slušajući ga, samo je stajala i ćutala. On nije mogao da veruje. Nije uzvraćala, nije se branila - pustila ga je da bljuje i bljuje, skoro kao da je uživala u spektaklu izbijanja njegovog košmara... Okrenula se na peti i izašla iz sobe. Tačno je znao šta je bilo sledeće. Otići će u kupatilo i pustiće vodu punim mlazom, a potom, svesna da je on uplašen i pokajan sa druge strane vrata, ignorisaće ga, kupajući se kao deo dragocenog porcelanskog posuđa. Kada bude izašla, ponašaće se kao da se ništa nije dogodilo... On će čekati i čekati. I još više će besneti... Nakon desetak minuta, čuo je kako je zatvorila vodu. Ušunjao se u spavaću sobu i zalepivši uvo na vrata od kupatila, začuo kako šljapka u vodu. „Džejni!” strogo reče on. „Ovo nije nešto što možeš tek tako da spereš. Razumeš li? Ovo ne može da se opere tvojom skupom penom za kupanje...” Nije odgovarala. Sa uzdahom se vratio u dnevnu sobu. Kao i obično, njegov bes bio je kratkog veka i najednom se osećao iscrpljeno. Jednostavno nije bio tip koji besni. Iako je umeo da bude okrutan u biznisu, Viktor Matrik je imao pravo: Nije mogao da kontroliše ženu kao Džejni Vilkoks. Bespomoćno se spustio na kauč i stavio glavu među šake. Uprkos svemu što se dogodilo i dalje je voleo. 381

dorothy555&meteori

Ostao je čvrsto pri tome da je još uvek voli. Bilo bi nemoguće za njega da misli suprotno jer kada bi otkrio da je više ne voli počeo bi da zrači istim tim hladnim srcem na svaki aspekt svog života. Tada bi mogao da otkrije kako je sve to bilo uzalud... Muškarci mogu da budu neverovatno jednostavni po pitanju srca i Selden Rouz je nažalost bio jedan od tih ljudi. Zaljubio se u Džejni Vilkoks istog trenutka kada je seo pored nje na Miminoj žurci. Kao čovek koji je bio usmeren ka jednom cilju, voleo je prosto zato što je bila takva - zato što je postojala - i zato što je nikada nije sasvim posedovao. Zaista nije mnogo tražio od nje - samo da ga malo voli i udovoljava njegovim povremenim željama i da bude uz njega. Sa iracionalnim slepilom muškarca koji se povodio za onim što je smatrao ljubavlju, nadao se da je i ona njega još uvek volela. Budući da je iskreno verovao da jeste, uprkos razlikama među njima, nekako bi uspeli da ih prevaziđu. Kada se muškarac ovako zaljubi, žena može strašno da ga povredi i kada je on na kraju zamrzi ili je nazove kučkom, skoro je nemoguće ubediti ga da to nije bila prava ljubav. Međutim, žene su mnogo komplikovanije kada je u pitanju njihova naklonost: One retko vole samo zbog toga što jeste - već zbog toga što će tek biti ili još važnije zbog toga što bi moglo da utiče na njih. Eto zašto su žene spremne mnogo toga da istrpe u ljubavi - zato što uvek pomalo veruju da postoji nešto što bi mogle da postignu. Ali kada žena uvidi da muškarac više ne može da joj pomogne, kada njegovi postupci postanu štetni po njen način života, tada može da se zaljubi u nekog drugog, tako iznenada i tako jako kao jabuka kada padne sa drveta. Jabuku ne možete vratiti nazad na drvo, baš kao što ni u ljubavi više nema povratka. Njeno srce se zatvara za muškarca, odlučno, kao da on nikada nije ni postojao. I tako, dok se Džejni Vilkoks kupala, hladno prebirući po svojoj vezi sa Seldenom Rouzom, iznova i iznova u svojoj glavi, shvatila je da je među njima bilo gotovo. Selden joj više nije bio od koristi. Njegov izliv besa potvrdio joj je sve što je želela da čuje. Bio je mlakonja i kukavica - da je imao jaja, odavno bi joj se pridružio u Dingu jer se niko ne bi usudio da kaže izvršnom direktoru Muvitajma kako tu nije poželjan. Međutim, Selden nije mogao čak ni to da učini za nju: Uopšte se nije potrudio da je odbrani niti će to učiniti u budućnosti; nije čak ni verovao da je nevina. Tračak ljubavi koji je osećala prema njemu nestao je kao voda niz slivnik. Nije bila nimalo tužna, umorno pomisli Džejni. Nikada više neće plakati zbog muškarca - ni zbog Seldena Rouza pa čak ni zbog Zizija. 382

dorothy555&meteori

Sada joj je još samo preostalo da čeka. Uprkos svemu što se dogodilo, još uvek je imala svoju lepotu. Dok god bude imala svoju lepotu, znala je da će joj se dogoditi nešto interesantno... i naposletku, uvek će postojati muškarac koji će želeti da je ima... No, sledeći put će biti mnogo pažljivija. Ljutito skidajući penu sa svog tela, ponovo se setila Džordža Pekstona. Kada bi samo, kada bi samo, pomisli ona besno. Džordž je pokušao da je uništi, ali nije još završila s njim... Moraće da shvati da joj duguje... i na neki način, nateraće ga da plati... Nazad u dnevnoj sobi, Selden je ukočeno sedeo na kauču, razmišljajući o tome šta bi mogao da učini po pitanju svog odnosa sa Džejni. Shvativši da je bio na gubitku, oči su mu pale na hrpu novina koje je Džejni naslagala u uglu sobe. I dok je Džejni kovala plan u kadi a Selden skmšeno sedeo na kauču, oboje su došli do istog gorkog zaključka: Jedina osoba koja se izvukla iz celog poraza bio je Džordž Pekston.

383

dorothy555&meteori

17 Selden Rouz je sedeo u svojoj kancelariji i gledao u mali Tifani sat na svom stolu. Prošao je minut i 10:03 se pretvorilo u 10:04. Osećao se kao lik u Čarobnjaku iz Oza, zatočen u zamku Zle veštice, koji zuri u peščani sat dok zrna peska ističu ka dnu. Ostalo mu je tačno šest sati i pedeset pet minuta i četrdeset tri sekunde života. Dve nedelje su prošle. Tačno dve nedelje od onog sudbonosnog dana kada je ručao sa Viktorom Matrikom. Vreme mu je skoro isteklo; za nekoliko sati biće gotovo. Još uvek nije doneo odluku. Tog jutra, kada se probudio, nekoliko minuta je posmatrao svoju usnulu ženu, želeći da upamti njen lik. Koža joj je bila glatka, bez ijedne bore, boje slonovače. Obrazi su joj bili blago rumeni a usne su podsećale na zrele višnje. Nikada nije razumeo zašto je mazala onaj rozikasti ruž kada je njena prirodna boja usana bila tako lepa - ali opet, bilo je toliko stvari kod nje koje nije razumeo. Oči su joj bile čvrsto zatvorene kao da nije želela da se probudi dok su joj mke bile stisnute u pesnice i kao u deteta, savijene ispod brade. „Volim te”, prošaputao je. „Tako te volim...” Poželeo je da joj skloni svilenkastu plavu kosu sa čela ali nije hteo da je budi. Da li je uopšte znala šta će se dogoditi s njom...? Ne, razmišljao je dok je sedeo u svojoj kancelariji. Neće to učiniti. Neće žrtvovati svoju ženu zbog posla. Morao je da napravi granicu. Čovek koji je spremno pristajao da učini ono što je zahtevao Viktor Matrik, bio je čovek bez duše. Viđao je takve muškarce i žene celog svog života, prvo u Los Anđelesu a sada u Njujorku. Oduvek ih je smatrao „mahunama” - ljudima koji su izgledali kao ljudska bića dok su iznutra bili lišeni skoro svih ljudskih osećanja. Često kada bi takvi ljudi dostigli vrhunac svoje karijere, Selden nije mogao da odoli a da im se ne smeje, sa prezirom i olakšanjem nekog ko veruje da se nikada neće pretvoriti u nekog sličnog samo iz razloga da bi napredovao u karijeri i po takvoj definiciji bio je superiorniji. 384

dorothy555&meteori

Samo deset meseci pre nego što je stigao u Njujork verovao je da će dostići sam vrh u Spleč Verneru, da će zalaganjem i prirodnim talentom jednoga dana preuzeti posao Viktora Matrika. No, sada su mu se otvorile oči. Znao je se to nikada neće desiti. Sa druge strane, ako bude učinio ono što je Viktor tražio od njega, ako se bude „ratosiljao” Džejni, proglasili bi ga za čoveka koji ne trpi kompromise. Postao bi neko na koga se moglo računati; neko koga će se drugi plašiti. Verovatno bi bio unapređen, u to nije sumnjao. Zatim bi izabrao svoju treću ženu, mnogo „prikladniju” za imidž kompanije, ženu kao Dodo Blanšet. Međutim, ako ne bude poslušao Viktorov „savet” šta onda? Odmah će dobiti otkaz - mada je to moglo da bude pomalo riskantno, moglo je da uvuče firmu u parnicu za neku vrstu diskriminacije (diskriminacija protiv nečijeg supružnka - to bi bilo nešto sasvim novo, pomisli on). Umesto toga, biće postavljen na jedan od onih nesigurnih položaja gde će se sa njega skidati sve više i više odgovornosti dok na kraju ne bude ostavljen bez radnog stola i sekretarice. Tada će njegovu sekretaricu da premeste u drugi sektor a njega u još manju kancelariju, gde će imati zajedničku sekretaricu. Na kraju će morati da napusti posao. U nekim drugim uslovima verovatno je mogao da pronađe drugi posao. Mogao je da se vrati u Los Anđeles i prihvati posao direktora u jednoj od velikih filmskih kompanija - posao koji bi mu obezbedio siguran prihod od milion dolara godišnje. No, trenutno ga niko nije shvatao ozbiljno - bio je čovek koji je oženio prostitutku umesto da je plaća kao sav normalan svet. Radio je tako naporno u životu! pomisli on, spuštajući glavu u šake. Posao mu je bio radost, spas. Svaki put kada bi organizovao produkciju filma pojavio bi se prvog dana snimanja. I svaki put kada bi na premijeri ugledao mnoštvo naroda, svaki put kada bi neki njegov film osvojio nagradu i naravno, svaki put kada bi ga unapredili, osećao se neverovatno ispunjeno, kao da su mu se otvorila vrata univerzuma, kao da je to bio njegov... Njegova prva žena tvrdila je da je njegova privrženost poslu uništila njihov brak; ogorčeno je ukazala na činjenicu: da joj je posvećivao više pažnje verovatno se ne bi upustila u vezu sa svojim kolegom. Ta vest ga je zabolela; momentalno ga je obogaljila, naročito kada je otkrio da je njihova veza trajala tokom poslednje dve godine njihovog braka. Šejla je bila toliko drska da je udesila čak i to da njen ljubavnik provede Božić u Aspenu zajedno sa njima. Selden je redovno ručao sa čovekom ni ne sluteći da je ovaj bio ljubavnik njegove žene. 385

dorothy555&meteori

Međutim, nikada nije voleo Šejlu kao što je voleo Džejni. Nju je oženio samo iz osećaja krivice - posle pet godina zabavljanja postavila mu je ultimatum. U to vreme, jednostavno mu je bilo lakše da se prepusti njenoj želji nego da troši energiju upoznajući nekog drugog. Da je u pitanju bila dilema između Šejle i posla, ne bi se mnogo premišljao, gorko pomisli on. Ali Šejla ga nikada ne bi dovela u ovakav položaj - nije imala toliko bujnu maštu. Džejni je imala čudnu naviku da sve ljude oko sebe uvuče u svoj pakao gde su svi bivali povređeni. Bila je kao sirena koja mami mornare da se nasuču... Ponovo je pogledao na sat. Bilo je 10:43. Jedini koji je prošao nekažnjeno bio je Džordž. On je bio čovek koji je kupio Komstokovu kompaniju. Izgleda da je bilo krajnje vreme da Džordž bar slomi nogu... Sat je pokazivao 10:45. Podigao je slušalicu i pozvao Džordža. Dok je Džordž Pekston uživao u lepoti svoga doma, smatrao je da njegova kancelarija mora da reflektuje poruku kako je to mesto za biznis. Jedno od osnovnih poslovnih načela bilo je da novac ne treba bacati. Stoga je njegova kancelarija bila prostrana ali striktno utilitaristička; jedina dva ustupka bili su masivni orijentalni indijski svileni tepih, koji je Mimi dala da se napravi specijalno za tu priliku i pomalo zbrčkan Džordžov portret veličine metar i po sa tri, koji je Mimi za pola miliona dolara naručila kao svadbeni poklon, angažujući modernog umetnika Demijena Hirsta da ga naslika. Red zastakljenih prozora bio je pokriven plastičnim venecijanerima, koji su omogućavali pogled na nebodere nekoliko poslovnih zgrada u strogom centru grada dok je u sredini sobe bio postavljen set crnih Le Corbusier sofa i fotelja. Upravo na tim foteljama sada su sedeli Džordž i Selden. Pili su kafu iz plavih papirnih šolja, ukrašenih logom lokalne grčke prodavnice. Selden je shvatio da sastanak nije išao baš najbolje. „Nemaš izbora, Seldene”, reče Džordž. „Posmatraj to logički. Poznaješ je samo osam ili devet meseci. Istovremeno radiš već preko dvadeset godina...” Džordž uze gutljaj kafe. Selden je bio tako tvrdoglav, pomisli on. Kako nije mogao da vidi šta treba da radi? Sve je stvar ega, shvati on, a 386

dorothy555&meteori

ego ga je upropastio. Ako bude dozvolio da mu se ego i dalje isprečava na putu, onda će to stvarno biti kraj. Selden pogleda kroz prozor. Preko puta je mogao da vidi drugu kancelariju gde je čovek sedeo pred kompjuterom i istovremeno razgovarao telefonom. Da li da kaže Džordžu da još uvek voli Džejni? zapita se on. Verovatno će mu izgledati kao slabić. On podignu šolju kafe sa staklenog stola i reče, „Šta ako je sve jedna velika greška?” upita on. „Kao smrtna kazna za čoveka koji nije kriv...” Džordž uzdahnu. „Ovde niko neće umreti”, reče, pomalo netrpeljivo. „Situacija nije sjajna ali možda bi trebalo da se suočiš sa činjenicama. Odrasti već jednom. Hoćeš li da budeš igrač ili hoćeš da izigravaš budalu?” „Kada bi postojao neki način...”, reče Selden. „Isuse Hriste, Seldene”, reče Džordž sa gađenjem. „Znaš kao i svi ostali kolika je odgovornost biti u ovom poslu, pre svega kao izvršni direktor. Moraš da budeš sposoban da donosiš teške odluke. Nikog nije briga za one lake - njih rešavaju naši asistenti.” „Ona misli da si na neki način ti kriv, Džordže”, reče Selden, dopuštajući da mu glas postane malo oštriji. Džordž zakoluta očima i osmehnu se. „Šta si drugo očekivao da će reći? Zar si mislio da će sama preuzeti odgovornost za svoje postupke?” „U tom slučaju neće biti ni prva ni poslednja”, reče Selden. Džordž ga pogleda preko svoje šolje. Čovek ne podnosi situaciju dobro, pomisli on. Selden je izgledao iscrpljeno i podbulo. Džordž je pretpostavljao da je Selden još uvek voleo Džejni. Ona će ga verovatno povući za sobom, baš kao što je to uvideo i Viktor Matrik. Selden bi resio ceo problem kada bi se razveo od Džejni - a kada sve bude gotovo (kao i iz nekih drugih razloga), verovatno nikada neće reći Seldenu da je video Komstokovo pismo. Uzdahnuo je. Naravno, postojale su druge stvari u vezi sa Džejni koje je mogao da mu otkrije, stvari koje bi pojasnile situaciju. Ali nije imao srca da mu to učini. Bilo bi surovo udarati čoveka koji je već ležao na zemlji. Selden zaista nije mogao niže da padne, pomisli Džordž. „Seldene”, reče Džordž. „Tražiš nešto što ne postoji.” „Siguran sam u to, Džordže.” „Žene kao Džejni Vilkoks nisu dobre supruge”, reče Džordže. Selden je spustio šolju na stakleni sto. „Kako to misliš 'žene kao Džejni Vilkoks'?” kratko upita on. 387

dorothy555&meteori

„Pobogu, Seldene”, blago reče Džordž. „I ti i ja znamo da postoje žene koje možeš... i žene koje ne možeš da oženiš. Džejni Vilkoks spada u ove druge.” „Daj mi dobar razlog za to”, navaljujući reče Selden. Njegov glas, primeti Džordž, počeo je da zvuči očajnički. „Neću da budem kreten”, reče on. „Samo pokušavam da razumem.” „Ona nešto hoće”, reče Džordž. „To je svima jasno. Hoće nešto, ali niko ne zna šta je to. Sumnjam da i sama zna. Ljudi koji ne znaju šta hoće, nisu dobri partneri. Ni u poslu ni u živom.” „Hvala ti, Džordže”, razočarano reče Selden. Selden je ustao i Džordž je takođe skočio na noge. Duboko je žalio čoveka ali je verovao da će to preboleti; ljudi to stalno čine. Spustivši ruku na Seldenova ramena, on ohrabrujuće reče, „Kao kada bi morao da odsečeš mali prst. Želiš da to učiniš brzo - a ne da ga mrcvariš tupim nožem. A kada prsta više ne bude, primetiš da ti nikada nije ni bio potreban...” „Valjda”, reče Selden. Dva muškarca se mkovaše. „Svrati sledeće nedelje kod nas na večeru”, reče Džordž. „Videću da Mimi sve organizuje. Pozvaće te njen asistent...” I Selden je otišao. Džordž odahnu sa olakšanjem. Prišao je prozoru i pogledao u susednu kancelariju - u istog čoveka kog je video i Selden. Taj čovek nije imao život, pomisil Džordž. Sedeo je pred kompjuterom po ceo dan i Džordž se zapitao šta li je to radio. Okrenuo se i prišao svom stolu. Razmišljao je o Seldenu i osetio malu grižu savesti. Dobro, šta je drugo mogao da učini? Da kaže čoveku kako je njegova žena došla da mu traži pare za neki suludi „projekat” koji je očigledno bila prevara zajedno sa istim izmišljotinama koje je pokušala da pripiše Komstoku Diblu? A zatim mu je rekla šta je sve pokušala da bi nabavila novac? Setio se njene patetične posete njegovoj kancelariji kada je kleknula i popušila mu. Naravno, prihvatio je - šta čovek drugo da radi? uostalom, svi znaju da pušenje nije pravi seks. Izgledala mu je kao većina žena koja je pokušavala da upotrebi seks kako bi se dočepala onoga što je želela. Bukvalno je verovala da su muškarci toliko glupi i napaljeni da bi pristali skoro na sve - iz jednog jedinog razloga što im je kita bila u ženskim ustima. On je svoje odradio, pomisli Džordž: Na kraju joj se ljubazno zahvalio. 388

dorothy555&meteori

To je bilo sve što je mogla da dobije od njega. Naravno, znao je da će tog popodneva biti kraj: da će pre ili kasnije doći po još. Žene kao ona uvek su se vraćale; uvek su smatrale da ste im dugovali i da su nekako mogle da vam zaprete da ih isplatite. Nije se iznenadio kada se pre nedelju dana iznenada pojavila u njegovoj kancelariji. „Džordže”, rekla je, spuštajući se na crnu Le Corbusier fotelju. Skinula je svoju bundu kao da je nameravala da ostane duže. „Mislim da razumeš zašto sam došla.” „Mislim da razumem”, rekao je, izvijajući obrve uz zloban osmeh. „Da pogodim. Nedostajao sam ti.” „Ne budi toliki govnar, Džordže”, prasnula je. „Možda to prolazi kod Mimi, ali ne i kod mene.” „Dakle Mimi ima neke veze sa ovim.” „I ona ima veze sa nečim”, tajanstveno je rekla. „Pretpostavljam da vas dve ne pričate?” upitao je Džordž. „Ja ne pričam s njom”, rekla je Džejni, ljuljajući nogu. Noga joj je, primetio je Džordž, bila naga, iako je napolju bilo oko nule. Izgledala je posebno atraktivno u sandali sa otvorenim prstima. „Ako hoćeš da pokušam da vas izmirim...” „Hoću pare”, sasekla ga je, ustajući. „Svi hoće pare”, ljubazno se nadovezao. „Kaži mi kako nameravaš da ih zaradiš?” „Već sam ih zaradila, Džordže, znaš ti to”, rekla je, hodajući ka njemu. Stigla je do stola i spustila dlan na površinu, naginjući se ka njemu tako da su joj cele grudi bile vidljive u dubokom V-izrezu. „Od mene si dobio ideju da kupiš Komstokovu kompaniju. Što, po standardnoj poslovnoj praksi, znači da mi duguješ nadoknadu za nalazača.” Zavalio se u stolici i pogledao je. Opet ga je pogodila činjenica da nije bila glupa kao što je izgledala - ni blizu. Šteta, zaista: Da je provela ovoliko vremena baveći se nečim unosnim umesto što ga je protraćila u svojim mahinacijama, stvarno je mogla negde da dogura u životu. „Tu si u pravu, naravno”, rekao je, skrštajući ruke na grudima. „To je bio standami poslovni dil. Što znači da”, nastavio je podižući obrve, „umesto da dođeš kod mene da ti pomognem sa Komstokom, pokazala

389

dorothy555&meteori

si mi pismo i rekla kako misliš da bi za mene bila dobra prilika da kupim Komstokovu kompaniju...” „Nema nikakve razlike!” „E pa, ima”, rekao je Džordž, zamišljeno klimajući glavom. „Naš dil bio je sasvim drugačije prirode. Zamolila si me da ti učinim malu uslugu - što sam i učinio. Za uzvrat si ti meni učinila malu uslugu. Draga moja, tu naš odnos počinje... i završava se.” „Dakle nemaš nameru da nešto preduzmeš”, zahtevala je Džejni. „Nemam”, rekao je i stavio tačku. Ljutila se i besnela, mrmljajući nešto o tome kako joj je bio dužnik, ali s njom je završio. Ne, pomislio je, zaista nije nameravao ništa više da učini za nju. Poslužila je svojoj svrsi, u jednom trenutku mu je bila zabavna, ali sada će morati da prekine svaki kontakt s njom. Ako to ne učini, ona će se vraćati - opet i opet i opet. Podigao je slušalicu i zamolio sekretaricu da mu prosledi sledeći telefonski poziv i zavrtevši stolicu počeo da razgovara. Kada se ponovo okrenuo ka stolu, više je nije bilo. I sada, sedeći za svojim stolom i razmišljajući o jadnom Seldenu, ponadao se da je otišla zauvek. Vrata od lifta se otvoriše na spram gde se nalazila Džordžova kancelarija i Mimi Kilroj Pekston zaneme u šoku, iznenađena što vidi Seldena Rouza. Shvatila je da nikada u živom nije videla utučenijeg čoveka. Lice mu je bilo neujednačeno obrijano, kao da nije imao koncentraciju niti želju da održava najosnovniju higijenu dok je imao držanje čoveka koji je polako ali sigurno bio poražen, svestan da sledi udarac smrti, znajući da više nije imao snage da se brani. Njegove oči su je najviše zapanjile. Njegove nekada živahne braon oči, koje su uvek sijale dečačkim sjajem kao da život sa sobom nosi sve vrste zadovoljstava, sada su bile pazne kao isečene iz komada stare kartonske kutije koji je dugo boravio napolju, izložen svim nepogodama. Gledao je direktno u nju ali njegove oči je nisu videle. Kada su se vrata otvorila, krenuo je da ude, kao da je bio hipnotisan. „Seldene!” uzviknu ona. Na zvuk svog imena, naglo se prenuo i prišao joj da je pozdravi. „Zdravo, Mimi”, reče. 390

dorothy555&meteori

Izašla je iz lifta, prihvatajući njegovu ruku i povukla ga prema hodniku. „Seldene”, reče ona, glasom punim brige. „Jesi li dobro?” „Dobro sam koliko to čovek može biti u mojim okolnostima, valjda”, rezignirano reče on. „Moraš sve da mi ispričaš”, odlučno reče ona. „Uostalom, mislim da sam delimično odgovorna za tvoju situaciju...” „Ti Mimi?” upita on, odmahujući glavom. „Ti nisi učinila ništa...” „Ali jesam”, insistirala je. „Pre svega, upoznala sam te sa Džejni... Rekla sam ti da je oženiš...” „Samo si mi činila uslugu”, reče Selden. „Zamolio sam te da nas upoznaš. Sećaš se?” „Dobro, šta ćeš sada da radiš?” pažljivo upita Mimi. Džordž joj je ispričao o Seldenovoj krizi na poslu dok je njemu rekao jedan od direktora Spleč Vernera; u ovom trenutku, skoro svi direktori na višim položajima čuli su za trač kako je Selden zamoljen da se otarasi Džejni, o čemu se sada kaluklisalo kao o moralnoj temi po pitanju zamki opasnih žena... „Na gubitku sam”, reče Selden, odmahujući glavom. „Svi mislie da je ona kriva a ona tvrdi da je nevina.” „Šta ona tačno tvrdi?” upita Mimi. „Kaže da je napisala scenario... i da je Džordž na neki način odgovoran. Kaže da je on uništio...” „Kaže li zašto?” nastavi da zapitkuje Mimi. „Naravno da ne. Niti može da objasni gde se tačno nalazi dotični scenario. Verovatno zato što je to laž...” On molećivo pogleda Mimi u oči. „Sada se svi slažu da moram da se razvedem.” „Ma, ne Seldene. Ne možeš to da učiniš”, zavapi Mimi. „Onda ću izgubiti posao”, požali se on. „U ovom trenutku, počinjem da mislim da je to jedino rešenje. Još uvek je volim, znaš.” Mimi se ugrize za usnu. „Jesi li pričao sa Džordžom?” upita ga. „Upravo dolazim od njega. Uopšte mi nije bio od pomoći - a i zašto bi?” reče Selden. „Njega se to ne tiče.” „Oh, Seldene”, zacvile ona. U tom trenutku donela je odluku. Uprkos njenoj odlučnosti da to ne čini, skoro konstantno je mislila na Džejni Vilkoks. Teška srca je pročitala vest o užasnom poniženju koje je doživela u Dingu. Znala je da je Džejni već dovoljno bila kažnjena; ako se kažnjavanje nastavi, biće to kao kada nekoga strpaju u zatvor zbog malog prekršaja, odakle kasnije izađe kao okoreli kriminalac, spreman 391

dorothy555&meteori

da se osveti sistemu. Znala je iz iskustva koliko je Džejni umela da bude osvetoljubiva i shvatila da što je ljudi budu više gazili, to će njena ozlojeđenost bivati sve veća. Mogli bi da je nateraju da nestane na neko vreme ali na kraju će se ponovo pojaviti - kao neki strani oblik života koji je bio zamrznut u snegu - samo veći i mnogo moćniji nego pre. Ko zna kakav haos bi tek tada mogla da izazove? Ne, odluči Mimi, najbolja stvar za sve koji su uključeni bi bila da nastave sa što normalnijim životom. Bila bi prava katastrofa kada bi se Selden razveo od Džejni. Šta bi ona tada radila? Bila bi očajna i besna... i Mimi odjednom shvati da Selden i Džejni moraju da ostanu zajedno i da treba da kupe kuću u Konektikatu. Daleko od iskušenja glamura, novca i slave jer tada Džejni verovatno neće nikome biti pretnja; bezbedno će se smežurati kao jabuka kada je ostave da mesecima stoji na suncu a potom na njoj naslikaju malo lice. „Seldene”, reče Mimi, prišavši mu bliže. „Ne znam da li je Džejni napisala scenario, ali znam da je bila u pravu za Džordža. Posetila ga je pre nekoliko meseci, kada je tek počela da dobija pisma i zatražila njegovu pomoć...” Seldenovo lice odjednom je oživelo; izgledao je kao pas koji bi mogao da ujede. „Znači, prevario me je”, reče on. „Svo to vreme, moj najbolji prijatelj...” „Stani, Seldene”, prekori ga Mimi. „Znaš da nije tako. Sigurna sam da ti Džordž nije rekao jer nije hteo da se nerviraš...” „Hvala ti, Mimi”, ljutito reče Selden. „Drago mi je da si konačno skupila hrabrost da kažeš istinu.” Selden krenu ka liftovima i Mimi pojuri za njim. „Seldene, ne smeš da nas napuštaš, znaš”, reče ona. Kada su se vrata otvorila i kada je ušao unutra, želeći da ga ohrabri ona doviknu, „Ti si dobar čovek, Seldene. Šta god da se desi ne zaboravi da si pokušao da učiniš plemenitu i poštenu stvar...” Zatim je ušla u Džordžovu kancelariju. Nije spominjala susret sa Seldenom, niti je planirala da to učini. Bilo je nekih stvari koje su žene znale da je trebalo prećutati. Umesto toga je potapšala Džoržda po obrazu, nasmejala se svim njegovim šalama i rekla mu, po ko zna koji put, kako je bio divan. Odavno je odlučila da ako bude morala da ga obmanjuje, najmanja stvar koju je mogla da učini jeste da ga voli. Odlučila je da bude najbolja žena i majka, koliko god je to bilo u njenoj moći. 392

dorothy555&meteori

Dakle, govorila je istinu, Selden Rouz reče u sebi, upravljajći pogled na nisku zgradu od crne cigle ispred sebe. Bar jednu stvar nije slagala. Pošto se to ispostavilo kao tačno, bilo je vrlo moguće da je scenario o kom je uporno pričala zaista postojao. Namrštio se, još jednom proveravajući broj na crnim vratima. Je li ovo bila prava adresa? zapitao se. Možda je pogrešio mada je odlično pamtio brojeve. Bio je sasvim siguran da je ovo bila adresa sa koje je prosledivana pošta. 124 Istočna šezdeset sedma ulica, stan 3A Pogledao je opet u zgradu. Pomalo je ličila na kuću sa ulazom u visini ulice i kineskim restoranom odmah pored. Možda je nekada bila kuća, pomisli on, ali je očigledno neko davno zamenio originalnu fasadu tako da su sa prednje strane dva prozorčića sasvim blizu jedan drugog tužno virila na ulicu. 124 Istočna šezdeset sedma ulica bila je jedna od onih njujorških adresa koje su zvučale savršeno prihvatljivo ali nije bilo tako. Zgrada je bila locirana u sasvim dobrom bloku - između Park i Leksington avenije - ali šezdeset sedma ulica zalazila je u prolaz koji je vodio ka Central parku; mesto je bilo poznato po buci i načičkanim kamionima. Bacajući pogled levo i desno, Selden je video da ni ostale zgrade nisu bile ništa bolje - kao da su vlasnici znali da nije imalo smisla obnavljati ih. Na zidu pored vrata bila je mala metalna kutija sa osam dugmića. Pored 3A sitnim izbledelim slovima napisanim flomasterom na papiru pisalo je Vilkoks. To nije moglo da mu pomogne, pomisli on, jer nikog nije bilo gore. Potražio je dugme sa natpisom nadstojnika i ne sačekavši da ovaj odgovori, počeo redom da pritiska sve dugmiće, nadajući se da će mu neko otvoriti. Za nekoliko sekundi čuo je otključavanje brave na vratima i ušao unutra. Pravo ispred njega bile su mračne, uske stepenice a sa leve strane depresivno osvetljen hodnik sa otrcanim crno-belim linoleumom na podu. Sredovečna žena sa čudnim izraslinama na licu bojažljivo je promolila je glavu kroz ulazna vrata. „Da?” sumnjičavo upita ona. „Tražim nadstojnika”, reče on, skidajući svoje crne skupe rukavice. „Niz hodnik”, reče žena, zamahnuvši glavom. „Ako nije tu onda je verovatno u irskom baru preko puta.” Nadstojnik je ipak bio kod kuće i Selden mu je objasnio da je muž od Džejni Vilkoks i da mora da uđe u njen stan. 393

dorothy555&meteori

„O, da”, reče nadstojnik. Bio je to postariji čovek u posiveloj potkošulji koji verovatno nije bio onoliko star koliko je izgledao. „Sećam se vašeg imena iz novina. Kako je ona?” „Onako kako mora”, ravno reče Selden. „Pa, recite joj da mora da se odluči u vezi sa stanom”, reče nadstojnik, pružajući mu ključ. „Tu je živeo neki plavušan kog je stalno posećivala neka žena...” „Džejni?” uplašeno upita Selden. „Neeee”, razvuče nadstojnik. „Bila je starija. Možda oko četrdeset. U svakom slučaju, iselio se i stan već mesecima zvrji prazan. Vlasnik ne voli prazne stanove, čak i kada se i dalje plaća kirija...” „Preneću joj”. reče Selden, uzimajući ključ. Krenuo je uz uske stepenice. Zar je ona, Džejni Vilkoks, prelepa manekenka Viktorija Sikret, stvarno trčkarala gore-dole ovim prljavim stepenicam nekoliko puta na dan? zapita se on. Bože, zašto je živela ovde? Na odmorištu kod drugog sprata namirisao je nezaobilazan smrad lošeg kuvanja i nabrao nos od gađenja, a zatim, na trećem spram shvatio da ga je pratila ogromna bubašvaba. Mogao je da je zgnječi ali ga je u tome sprečila njena veličina: Ostavila bi veliku gnjecavu fleku na đonu njegove cipele. Vrata su imala tri brave i dok ih je otključavao ponovo se zapitao kako je mogla da živi ovde. A onda se, uz prezrivi osmeh, setio zašto: Bila je jeftina. Vrata su se otvorila uz škripu i na trenutak je oklevao, kao da nije bio sasvim siguran da je zaista želeo da uđe. Apartman je smrdeo na đubre ili nešto što je istrulilo u frižideru. Provirio je u poluosvetljeno predsoblje i prva reč koja mu je pala na pameti bila je „beda.” No, morao je da uđe, podseti on sebe. Morao je bar da pokuša da je spase. Zakoračio je unutra. Odmah sa njegove leve strane bila je minijaturna kuhinja sa zarđalom sudoperom i visećim elementom čija su vratašca visila na šarkama. Na prvi pogled, izgledala su kao da su u tom stanju bila već neko vreme kao da Džejni nije ni htela da se potrudi da ih popravi. S desne strane bila je soba, otprilike tri sa pet metara, sa plitkim kaminom i prozorom na suprotnoj strani. Desno od prozora bila su još jedna vrata koja su vodila u hladnu, neudobnu prostoriju, verovatno spavaću sobu. I ona je imala prozor, zatim orman i krevet izdignut na nogare ispod kog su ležale dve vešalice za odeću. 394

dorothy555&meteori

Ušao je u stan, ali odakle sada da počne? Podigavši glavu, ugledao je Barberi torbu na vrhu ormana. Izgledala je novo; radoznao, dohvatio je i spustio dole. Unutra je bila kutija, a u kutiji par čizama sa Barberi šarom. Pretražio je kesu i ugledao račun. Saznao je da su čizme plaćene njegovom kreditnom karticom i da je Džejni potpisala njegovo ime, kao i to da je imala popust od trideset posto. Datum na odsečku bio je 8. decembar - isti dan, seti se on, kada je kupila crnu ogrlicu. Pokušao je logički da poveže - datum, čizme i činjenicu da ih je ovde ostavila - ali nije uspeo i nastavio je dalje. Vratio se u dnevnu sobu. Mali drveni sto, vrsta koju su obično kupovali studenti u prodavnicama kao što je bila Dor Stor, stajao je pored prozora. Vrh stola bio je misteriozno ogoljen, ali vireći ispod njega, otkrio je skoro novi Eple lap-top kompjuter koji se nalazio na vrhu hrpe od ružičastog štamparskog papira. Najednom je znao da ga je pronašao. Kleknuo je i podigao kompjuter zajedno sa papirima. Bila je tajnovita, ali nije baš najbolje umela da sakrije stvari, pomisli on, setivši se kako je lako pronašao Komstokovo pismo. Sada još i ovo? Ružičasti papir? Za scenario? Tako nevino i detinje. I zaista, na prvoj strani pisalo je „TELO ZA USPEH?”; ispod toga, „Scenario: Džejni Vilkoks.” Pronašao ga je! divlje pomisli on, drhteći od uzbuđenja. Zatim se setio da nema puno vremena. Brzo je zavrnuo rukav i pogledao na sat. Bilo je skoro 12:30. Imao je manje od pet sati... Ali ne, radosno pomisli on, to nije bila istina. Više ne. Zaboga, sa ovim u rukama, imao je svo vreme na svetu... Skljokao se na izbledeli crveni kauč i okrenuvši prvu stranu počeo da čita... Dvadeset minuta kasnije spustio je tekst i naslonivši se na kauč prekrio rukama lice. O, ljubavi, najlepša ljubavi, strasno pomisli on. Ona je bila čudo, bila je misterija - a opet tako očigledna i predvidiva. „Scenario” je imao samo trideset tri strane i jedva da je podsećao na standardnu formu - više je ličio na nabacane beleške za scene sa povremenim dijalozima, ubačenim reda radi. Osećajući kako napokon razume svoju ženu i sećajući se njenih visokih standarda po pitanju „umetnosti”, nije bio mnogo iznenađen što ga do sada nikome nije pokazala: Skoro ceo scenario bio je patetični kliše. 395

dorothy555&meteori

Vratio se na prvu stranu. Glavna junakinja nije imala ime - nazvana je jednostavno Devojčica. Na početku priče, Devojčica ima četiri godine i učestvuje u baletskoj predstavi gde igra rođendansku sveću na torti koja se okreće oko svoje ose. Pojavljuje se njen otac (kog Devojčica voli više od ikoga na svem) i grli je, zatim Majka (koja takođe nema ime) koja hvata devojčicu za ruku i odvlačeći je u stranu počinje da je grdi zato što je isprljala svoju haljinicu. Priča se zatim nastavlja u vreme kada Devojčica ima deset godina. U kupatilu je i pokušava da se našminka Maminim karminom. Majka iznenada upada unutra i „grabi” ruž iz Devojčicine ruke. MAJKA (režeći) Hoću da znaš jednu stvar! Ako se tvoj otac i ja razvedemo, ti ćeš biti kriva! DEVOJČICA Nemoj mama, molim te. MAJKA Zaključaću te u tvoju sobu. Dok ne naučiš da se ponašaš. Pogledaj se. Izgledaš kao kurva! DEVOJČICA Ja ću da pobegnem, mama. MAJKA Kamo sreće. Znaš li koliko si nevolja donela ovoj porodici? Selden se popustljivo osmehnuo i nastavio dalje. E sada, ovaj deo je, pomisli on, za nijansu zanimljiviji. Devojčica se nalazi na arapskoj jahti - na prevaru je dovedena tu od strane neke druge devojke, koju je nazvala Takozvanom Dmgaricom i sada je pretvorena u neku vrstu seksualne robinje. Iz noći u noć, Devojčica je u svojoj kabini, šćućurena od straha dok sluša vrisku Ruske Devojčice „Njet! Njet!” koju grupno siluju Arapi. „Upravo tada”, čitao je, „Devojčica je odlučila da mora da preživi. Preživeće. Pronaći će način.” Ovo prati scena u kojoj Devojčica sedi za stolom i igra poker sa tri Arapina: ARAPIN BROJ JEDAN Dižem sto. DEVOJČICA 396

dorothy555&meteori

Dižem duplo. Dvesta da te vidim. ARAPIN BROJ JEDAN Kako se ovo desilo! DEVOJČICA Pobedila sam. Opet. Kako je, do đavola, došla do ovoga? Međutim, bila je to ona vrsta klišea za koji su ljudi voleli da misle kako je istinit - ali niko u njega zaista nije verovao. Mada je onaj deo o Devojčici koja igra poker kako bi spasila svoj život bio dobar, sa originalnim osećajem - kao neki novi zaplet kod Plavobradog - iskazala je i pravu maštu... No, zar je bilo važno šta je napisala? zapita se on, veselo skupljajući papire. Jedino je bilo važno da je pokušala - da je sve vreme imala dobre namere. I da je govorila istinu. Uporno je ponavljala da je napisala scenario, ali nije joj verovao... Odjednom je osetio užasnu grižu savesti. No... nadoknadiće joj, brzo pomisli on. Daće joj sve što bude želela. Sada kada je imao scenario u svojoj ruci sve je bilo mnogo jasnije. Bila je u pravu, sve vreme: Neko joj je smestio. Zašto je sumnjao u nju? Umotao je stranice u rolnu i gurnuo ih u unutrašnji džep kaputa na sigurno mesto. Žurno je izašao iz stana zveckajući ključevima u ruci. Hvala Bogu nijedno od njih se više neće vraćati ovamo, pomisli on. Predložiće joj da odustane od stana... Zaboga, svima će reći istinu. Pozvaće Džerija Grabova i obavestiće ga da ima scenario... A onda će sve ispričati Viktoru Matriku. Zaključavajući stan pomislio je kako će to biti dobar osećaj. Utom se setio Viktorovih užasnih reči - da Spleč Verner ne može da toleriše ženu kao što je Džejni Vilkoks - konačno će Viktor morati da prizna da je pogrešio. Uvideće da je istina bila sasvim suprotna: Spleč Verneru su bile potrebne supruge kao Džejni Vilkoks, supruge koje su bile lepe, pametne i talentovane. Pod njegovim tutorstvom, Džejni će završiti svoj scenario - zar nije i ranije pomagao tolikim scenaristima tokom njihovog rada? Koliko će sve izgledati bolje kada ljudi budu shvatili da njegova žena nije samo još jedno lepo lice. Čak će i njegova majka biti impresionirana... Gurnuvši ključeve u džep, naglo zastade. Šta ako mu ljudi i dalje ne budu verovali? Šta ako kažu da to napisala posle - posle izbijanja skandala s ciljem da sebe prikaže nevinom? 397

dorothy555&meteori

Nije bilo važno, odlučno pomisli on. I dok je jurio niz stepenice, shvatio je da je jedino bilo važno da je on znao istinu, a sa tim saznanjem nije mnogo brinuo šta će misliti svet. Džejni Vilkoks je stajala u kupatilu i posmatrala svoj odraz u ogledalu. Bila je uzbuđena i nervozna. Najbolje je smirivalo saznanje da je još uvek izgledala dobro, da je njena lepota bila na vrhuncu bez znakova nestajanja, uprkos brigama u poslednje vreme. Međutim, uveravala je sebe da je sa tim brigama bilo gotovo - ili će biti, vrlo uskoro. Za dvadeset minuta po nju će doći kola za aerodrom JFK gde će sesti u avion i početi svoj novi život... Odmičući se od ogledala, podsetila je sebe da je još uvek imala jednu ili dve stvari koje je morala da sredi pre odlaska i požurila u spavaću sobu. Na krevetu su ležala četiri Luis Viton kofera, uredno spakovana ali još uvek otvorena radi poslednje provere. Ostala je još samo kutija od plavog somota u kojoj je držala crnu ogrlicu od perli koju je kupila tokom kratkog perioda njene i Seldenove ljubavi - njoj je pridodala svoje drugo najveće blago: pozivnicu za Veniti Fer zabavu. Prišla je stolu i otvorila poklopac na plavoj kutiji. Ležala je tu, na samom vrhu - najtraženija pozivnica na svetu. Izvadila je i uzbuđeno dodimula zlatna reljefna slova kojima je bilo ispisano: „Veniti Fer” na svoj prepoznatljiv način, identično kao na naslovnoj strani mesečnika. Otvorila je pozivnicu i u gornjem levom uglu kaligrafijom je pisalo njeno ime, „Džejni Vilkoks “, praćeno kratkim tekstom u kojem je pozivaju da se pridruži Veniti Feru na svečanoj večeri nakon ceremonije dodele Oskara u 2lh. Nekoliko stotina ljudi je pozvano na zabavu posle dodele, međutim, pozivnica za večeru bila je naročito ekskluzivna - bila je namenjena isključivo filmskim zvezdama A-produkcije, režiserima, vlasnicima studija dok prisustvo novinara nije bilo dozvoljeno sve do negde pred kraj kako bi zvezde mogle bezbrižno da se zabave. Naravno, odmah je shvatila da pozivnicu ne sme nikom da spominje - posebno ne Seldenu ili Džeriju Grabovu, pa čak ni Vendi Pikolo. I tako je krišom počela sa pripremama - srećom, setila se da ima savršenu odeću za tu priliku: dugu Roberto Cavali haljinu na bretele u stilu sedamdesetih koju je kupila u Milanu na medenom mesecu. Čuvala je za neku veliku prolećnu žurku ali šta je moglo biti veće od Oskara. Kosu će 398

dorothy555&meteori

podeliti na razdeljak i pustiti da joj pada niz leđa. I naravno, staviće ogrlicu... Pomerivši pozivnicu u stranu, izvadila je ogrlicu iz kutije. Zašto da je ne stavi odmah? opijeno pomisli ona. U ime slobode... za sreću? Podižući ogrlicu oko vrata, laktom je zakačila pozivnicu i oborila je na pod. Savijajući se da je podigne, Džejni začu ključ u bravi. Sledila se. Šta je Selden radio kod kuće? panično pomisli. Njen avion je leteo za Los Anđeles u tri i nije ga očekivala pre uobičajenih pet ili šest, kada bude presedala u Čikagu. Sada bukvalno nije imala vremena da misli o tome, jer je svakog momenta mogao da uđe u spavaću sobu, zagrli je i poljubi je uzvikujući, „Ljubavi moja, ljubavi moja”, opet i iznova, kao neki epizodni glumac u niskobudžetnom filmu. Do đavola, šta da radi? užasnuto pomisli Džejni. „Seldene. Seldene, dušo”, reče ona, trudeći se da zvuči normalno. „Šta se događa? Šta radiš kod kuće?” doviknu ona, pomislivši kako će joj srce iskočiti iz grudi ako bude video kofere i možda pokušati da je zaustavi... „Zar ne vidiš?” reče on, hvatajući je za ramena, tražeći njene oči. Bio je presrećan. „Sada će sve biti OK. Sve će se završiti dobro...” „Hoće li?” nervozno upita Džejni. „Pronašao sam scenario!” viknu on. Ona odjednom raširi oči i ustuknu pred njim. „Nisi valjda?” „U tvom stanu”, reče on, nespretno pretražujući po kaputu. Izvadio je ružičasti zamotuljak i razvio ga na krevetu. „Ne liči baš na scenario ali dokazuje da si pokušala - da nijednog trenutka nisi uzimala pare za seks. Vidi, bejbi”, reče on, pokazujući vrh strane. „Napravila si i naslovnu stranu... nazvala si ga Telo za uspeh?; naravno, ne možeš da staviš znak pitanja u naslovu i moraćeš to da izmeniš. Onda si napisala sve te male scene i neku vrstu koncepta onoga što se događa među njima...” Džejni oseti vrtoglavicu. Kada je pre dva leta napisala tih nekoliko strana, zatvorila je kompjuter jer nije mogla da nastavi. Ne samo zato što je osetila da scenario nije bio dobar (što je bilo prilično neprijatno), već zato što je neminovno otkrila istinu o svojoj prošlosti... „Seldene”, zavapi ona. Tek tada je primetio kofere na krevetu. „Kuda ćeš?” preneraženo upita on. 399

dorothy555&meteori

Iznenada je zanemela. „Idem...”, promuca ona. „Ne, ljubavi!” reče on, uzimajući joj ruke s razumevanjem. „Ne moraš da ideš. Sada imamo scenario, sve će biti u redu.” Pustio joj je ruke i počeo da šetka po sobi. „Preko dvadeset godina sam u ovom poslu i znam kada uočim talenat. Naravno, scenario je pun klišea ali prvi pokušaji uvek jesu, i onaj deo o devojčici na jahti je vrlo inventivan...” „Seldene, ne mogu...”, viknu ona. „Ali možeš, ljubavi”, reče on, pružajući ruke. „Kako ne razumeš? Pomoći ću ti. Napisaćeš prvu verziju a onda ćemo naći nekog da je preradi. Naravno, Parador još uvek ima prava ali sada kada je Džordž glavni, biće lako. Srediću da potpiše prenos prava na Muvitajm - duguje mi bar toliko, nitkov...” Džejni mu je zbunjeno prišla i Selden je, ugledavši njen izraz lica, potražio odgovor u njenim očima. „Ah, shvatam”, znalački reče on. „Još uvek si ljuta na mene jer ti nisam verovao. Ali uopšte nije bilo tako, ljubavi moja”, tužno reče on. „Hteo sam da ti verujem za scenario ali tako sam se plašio da si sve izmislila. Mogu da razumem kako si se osećala, ipak... Koliko si me samo mrzela. Nemoj mi reći da si prestala da me voliš. Ne sada, kada imamo još jednu šansu...” Nije moguće da se ovo događalo njoj, gorko pomisli Džejni. Ne, kada joj se napokon ukazala prilika da pobegne... „Bejbi, kako ne vidiš?” upita on. „Dajemo ti čak i producentski kredit...” Pridržavala se za toaletni sto. Kada bi je samo ostavio na miru... Nije mogla da misli dok je lebdeo nad njom. Konačno joj je nudio sve što je oduvek želela, ali plašila se... Ako bude završila scenario, šta će se desiti kada bude shvatio da je istinit? Hoće li je izvrgnuti istoj mržnji i poniženju kao i proteklog meseca? I sa nesvesnim odbrambenim vapajem, ona reče, „Ne...” Selden uzdahnu. „Kako to misliš?” upita on. „Nisam sigurna”, reče ona, očajnički se hvatajući za ogrlicu. Kada bi samo mogla da mu kaže istinu, kada bi samo mogla da mu veruje... A zatim, reči koje je sledeće izgovorio, na njen užas, sve su pojasnile. „Bojim se da nemam drugog izbora”, hladno otpoče Selden. „Pre dve nedelje, Viktor Matrik je zatražio da izaberem između tebe i svog posla... Naravno, branio sam te - rekao sam mu da si napisala scenario - ali dok ne prosledimo ovo, izbor i dalje stoji. Znam da ti ne bi želela da se

400

dorothy555&meteori

odreknem svog posla. Naročito kada sam u njemu proveo više od dvadeset godina da bih dogurao dovde gde sam sada... Džejni duboko uzdahnu. Osetila je kako joj krv ističe iz lica; pomislila je da će povraćati. Njena jedina misao bila je da pobegne - morala je da pobegne od ovog bezvrednog stvora koji je sebe nazivao njenim mužem. Nateraće sebe da se kreće i da priča, morala je da ostane prisebna. Nije znala ko je bio ovaj Selden Rouz (iskreno, da li je ikada znala?) i nije bila sigurna koliko daleko je bio spreman da ide. Nestabilnim glasom, ona reče, „Nema potrebe da donosiš odluku. Imam druge planove...” Prišla je stolu i spustila dlanove na površinu. Iznenada je shvatila da je pozivnica za Veniti Fer zabavu bila kod njenih nogu - kada bi samo mogla da je podigne i neprimećeno vrati u kutiju od plavog somota. „Druge planove”, reče on, zaprepašćeno zabacujući glavom kao kornjača koja predoseća opasnost. „Kakve druge planove?” Džejni skloni kosu sa čela. Kada bi mogla da ga ućutka, možda čak i obeća da će se vratiti... „Samo sam primila dobre vesti”, ravno reče ona dok je otkopčavala ogrlicu na vratu i vratila je u kutiju kao da je sve u najboljem redu. „Moja sestra Peti je napokon zatrudnela. Ona i Diger su kupili kuću u Malibuu i traže da im se odmah pridružim.” Bila je to jedna od njenih tipičnih polulaži ali s njom će uspeti da se izvuče ako se Selden previše ne uzbudi i ne poželi da pozove njenu sestra da joj čestita. Gledajući ga u lice, izgledalo joj je kao da je zagrizao... „Ne budi smešna”, reče on uz smešak. „Mesecima će biti trudna... Ne moraš sada da ideš tamo. Ići ćemo zajedno... Kada ugovorimo ovaj posao...” Lice joj se ukrutilo od frustracije i on je verovatno zapazio njen izraz, jer je iznenada suzio pogled i rekao: „Osim...” „Šta osim?” upita ona, gledajući i dalje u ogrlicu. „Osim ako nemaš nešto drago na umu?” „Šta bih drugo mogla da imam na umu?” upita ona, ljutilo se mršteći ka njemu. I tada, pokušavajući da pronađe neki izlaz nesvesno je pogledala u pozivnicu pored svoje noge. Selden je takođe ugledao i skočio da je podigne. Bez reči je pogledao u omot i otvorio ga. S početka, lice mu je odražavalo nerazumevanje dok je zbunjeno gledao čas u pozivnicu čas u Džejni. Njoj je odzvanjalo u glavi da mora da se dočepa pozivnice jer je na dnu pisalo, „Molimo da pozivnicu pokažete 401

dorothy555&meteori

na ulazu. Bez izuzetka”; ako je pocepa ili baci biće više nego očajna. Njena kompletna budućnost ležala je u toj pozivnici. Gledajući u njega odjednom ga je mrzela iz sve snage, kao malo dete koje mrzi ono starije koje ga kinji. Poželela je da ga nema - poželela je da ga ubije... „Vrati mi to!” ciknu ona. Udaljio se korak od nje, držeći pozivnicu visoko između palca i kažiprsta kao da pred porotom pokazuje ključni dokaz. „Pozivnica?” osorno reče on. „Šta te briga?” „Biraš žurku umesto braka?” viknu on preteći. „Što da ne?” uzvrati Džejni. „Ti si bio spreman da izabereš svoj posao umesto mene...” Na trenutak, oči su mu bile pune besa i Džejni kriknu od straha, plašeći se šta bi mogao sledeće da učini. Kao da je odjednom shvatio istinitost njenih reči, njegov bes je nestao uz očajnički jecaj. Srušio se na ivicu kreveta kao marioneta čiji konopci su odjednom presečeni i bespomoćno sagnuo glavu. „Pozivnica”, tužno zastenja on, odmahujući glavom. „Pozivnica za žurku. Sve se uvek vrti oko toga...” Džejni ga je samo gledala. Selden podignu glavu i pogleda u nju vlažnim očima. „Svi su mi rekli da završim sa tobom. Ali nisam hteo. Još uvek sam te voleo...” „Lažove”, zašišta ona. Prišla mu je sa ispruženom rukom. Za momenat, bio je zbunjen. Da li je ovo bio njen gest pomirenja? Međutim, odmah je uvideo da je fiksirala pozivnicu. To bilo sve što je želela od njega. Ćutke joj je dao pozivnicu, uz težak uzdah. Graciozno je uzela, pokretom koji mu je dokazao da je grešio od samog početka. Nije ga volela; verovatno nikada. Uvek je bilo važno samo ono što je najbolje za nju a on je bio samo još jedna odskočna daska na njenom putu. Da ga je volela, ostala bi s njim... Pomogla bi mu i učinila bi ono što je od nje tražio - završila bi scenario. Bio je to test na kom je pala... Nešto u njemu se bunilo. Iz dubine očaja dizao se njegov ponos konačno je na površinu izbila njegova muška sujeta. Bilo je istina ono što su mu govorili za nju, pomisli on - bila je kurva - i imao je sreće što će je se rešiti. Na kraju, sa razumevanjem i olakšanjem što je njegovo samopoštovanje bilo veće od njenog, on reče: „Sada je stvarno gotovo.”

402

dorothy555&meteori

Njegove reči bile su više izjava nego pitanje. Bilo je nečeg definitivnog u njegovom tonu što je nateralo Džejni da se okrene. Bez obzira koliko je brak mogao da bude grozan, bez obzira na nečuvene postupke koje je dvoje ljudi moglo jedno drugom na učini, činjenica je da su nekada javno izjavili kako vole jedno drugo. Džejni je odjednom osetila nesigurnost - kao da sada, kada je rekao da je gotovo, ona nije bila sigurna da je baš to želela. Jedan sekund je oklevala. Je li stvarno bilo previše kasno? Da li da mu priđe i sama pocepa pozivnicu, baci mu se u zagrljaj i kaže mu da je pogrešila? Prelazila je očima preko njegovog lica, osećajući kako je nešto guši. Ako mu bude prišla imaće samo njega. To joj nije bilo dovoljno. S njim nikada neće biti prava ona; on će uvek biti onaj koji joj potajno sudi. Bio je patetičan i slab, jednom je umalo nije izdao, i naravno, opet bi učinio isto... Glasom koji je bio tako hladan da se čak i sama naježila, ona reče, „Odavno je gotovo, Seldene.” Pažljivo je stavila pozivnicu u svoju kutiju sa nakitom. Gledajući preko ramena, videlaje da je još uvek sedeo tu, zalutalog pogleda, i uputila mu pogled pun gađenja. Pošto je stvarno bilo gotovo, poželela je da ode i ostavi je da se na miru spakuje - kako nije video da joj je smetao? Zatvorila je kutiju od somota i prišla krevetu, smeštajući je u mali, Luis Viton ručni prtljag. Utom joj pogled pade na ružičaste strane njenog scenarija. Besno ih je zgrabila, poželevši da ih iscepa. Ali nešto je sprečilo. Izravnavši stranice, stavila ih je u kofer.

403

dorothy555&meteori

18 „Izvolite, šta želite?” upita strujardesa, naginjući se preko sedišta. „Šampanjac? Đus? Nešto drugo?” Džejni je htela da kaže „Šampanjac”, ali se zaustavila. „Vodu, molim vas”, reče. Umesto da odjuri i napravi joj piće, stjuardesa se zaverenički nagnula bliže. Tihim glasom, skoro šapatom, ona reče, „Prepoznala sam vas čim ste ušli u avion. Ne morate da brinete...”, nastavi ona, gledajući oko sebe kao da će fotoreporteri da iskoče iz odeljka iznad njene glave. „Potrudiću se da vas tokom leta niko ne uznemirava.” „Hvala vam”, odbojno reče Džejni. Vezala je pojas i naslonila glavu na sedište, odahnuvši sa olakšanjem. Jedva je stigla na let - stjuardesa joj je rekla da se poslednja ukrcala -i dok je trčala niz hol, najviše se plašila da joj neko ne zauzme mesto. Ali nije, prva klasa je bila skoro poluprazna - imala je dva sedišta do prozora samo za sebe. Objašnjenje za to verovatno je bilo da je većina ljudi koja je išla na dodelu Oskara već bila u Los Anđelesu, s namerom da posete neke pred-Oskarovske žurke. To je bilo OK, pomisli ona, ići će na njih sledeće godine, kada bude imala više vremena za planiranje. Ovako, njen dolazak na Veniti Fer zabavu biće kompletno iznenađenje. Kako li će tek biti zapanjeni svi u Njujorku kada sledećeg dana budu čitali o tome... „Izvolite vodu”, ljubazno reče stjuardesa, pružajući joj čašu (i to pravu čašu, zaključi ona, budući da je sedela u prvoj klasi) sa utešnim logom Ameriken Erlajnsa pri vrhu. „Hvala”, učtivo reče Džejni. Popila je gutljaj i pažljivo spustila čašu na mali poslužavnik pored sebe. Više bi joj prijao šampanjac ali nije smela da rizikuje da joj lice otekne od kombinacije visine i alkohola. Sutra uveče mora da izgleda apsolutno fantastično; mora biti savršena lepotica. Sutrašnje veče je njena jedina šansa... Uzela je još jedan gutljaj vode i pogledala kroz prozor u čoveka u narandžastoj uniformi koji je ubacivao poslednje kofere u avion. Trebalo

404

dorothy555&meteori

je ipak da uzme šampanjac, pomisli ona, naročito kada je besplatan. Ili bolje, Džejni ispravi sebe, naročito kada ga je plaćala. Namrštila se pogledavši u svoju kartu, pogođena prevelikom cenom leta u jednom pravcu do Los Anđelesa: 5 000 dolara! Mogla je da leti biznis klasom i uštedi 2 500 ali sada je bila previše slavna. Kada bi neko u avionu javio novinama da je viđena u biznis klasi, sa uživanjem bi je prezreli. Ipak, cena karte je učinila da se fizički osećala skoro bolesnom. Da li je ikada ranije platila svoju kartu? zapita se. Ovoga puta nije imala izbora - iako je Veniti Fer planirao da joj obezbedi dva noćenja u Šato Marmonu, uključujući prevoz od i do aerodroma kao i na zabavu, ipak se nije isprsio za avionsku kartu. Sve to joj ne bi toliko smetalo da pre nedelju dana nije raskinut ugovor sa Viktorija Sikret... „Poštovani putnici”, začu se glas stjuardese preko razglasa. „Kapetan nas je obavestio da je sve spremno za poletanje. Molimo vas da vežete vaše sigurnosne pojaseve i obratite pažnju na ekrane ispred sebe radi dodatnih uputstava o bezbednosti.” Džejni baci pogled na ekran i nehotično zevnu. Kao da niko nije znao kako se vezuje sigurnosni pojas, pomisli ona... Ubrzo je utonula u san. Probudila se naglo i na trenutak nije bila sigurna gde se nalazila... Odmah se setila: avion, Los Andeles, Oskar, Veniti Fer. Džejni pogleda na sat - prošlo je četiri sata! Kako je to moguće? Obično nije mogla da spava u avionu ali poslednjih par nedelja verovatno su je potpuno iscedile. Grlo joj je bilo suvo i nagnuvši se ka prolazu između sedišta ona mahnu strjuardesi. „Ah, budni ste”, reče stjuardesa, nadvijajući se nad nju kao brižna kvočka. „Propustili ste ručak... mislila sam da vas probudim ali nisam htela da vas uznemiravam. Želite li sada nešto? Sir sa biskvitima i možda malo crnog vina?” „Samo vodu, molim”, zakrešta Džejni. Kada joj je stjuardesa servirala flašu Evian vode, Džejni začu poznat muški glas koji je dopirao sa mesta nekoliko sedišta ispred nje. „Hoću Erin Brokovič”, detinjasto je insistirao - Džejni je odjednom osetila disharmoniju muškog glasa i detinjastog durenja. Zaista je zvučalo užasno neprirodno. 405

dorothy555&meteori

„Žao mi je gospodine”, reče stjuardesa, naginjući se ka njemu. „Ali imamo samo tri videokasete i bojim se da su sve zauzete.” „Pa, pretražite avion!” zakerao je muškarac, kao da nije mogao da razume zašto to već nije učinila. „Žao mi je, gospodine, ali drugi putnici...” „Kažite nekom da odustane. Kažite da je za mene.” Stjuardesa je uzdahnula i živahno se uputila ka prvoj klasi, ljutito kolutajući očima. Kada je prošla pored nje, Džejni se blago izvila i provirila iznad sedišta u drugi red ispred sebe. Da, pomisli ona, bila je u pravu. Prepoznala bi tu glavu sa tri riđe dlake, bilo gde: Bio je to Komstok Dibl. Zavalila se u svoje sedište. Tako dakle! pomisli ona. Vrlo zanimljivo. Sigurno je išao na dodelu Oskara i nesumnjivo posle toga na Veniti Fer zabavu. Trebaće mu mnoogo više od plaćanja ženama za seks i falsifikovanja nekoliko scenarija da bi bio izuzet iz tih hepeninga. Uostalom, bio je muškarac a u Holivudu su muškarci uvek uspevali da se izvuku... Povrh svega je insistirao na Erin Brokovič, pomisli ona, da bi osvežio sećanje kako bi imao o čemu da priča sa Džulijom Roberts! „Dame i gospodo”, začu se kapetanov glas preko razglasa. „Sada letimo iznad Velikog Kanjona. Sa vaše desne strane možete videti neverovatan zalazak sunca...” Džejni je bila na levoj strani aviona i ništa nije mogla da vidi, iznervirano pomisli ona. Svejedno je pogledala kroz prozor i ugledala dugačko prostranstvo crvenog peska. A zatim je začula, „Džejni? Džejni Vilkoks?” O Bože. Ko je sad? pomisli Džejni. Okrenula se i ugledala ženu koja je stajala na prolazu iznad nje. Na trenutak je podsetila na transvestita, sa četvrtastom muškom bradom i širokim ramenima, zajedno sa preterano izblajhanom kosom i nepotrebno dugim crvenim akrilskim noktima. „Zar me ne prepoznaješ?” promuklo uzviknu žena. Glas joj je zvučao kao da je celu noć pila viski i pušila cigarete. „Ah, Dodo”, reče Džejni, hladno klimajući glavom. „Bravo!” kliknu žena. „Moram da priznam da nikada ne bih očekivala da ću tebe videti u ovom avionu.” Džejni prinese čašu usnama i usiljeno se osmehnu, „Zašto ne bih bila u ovom avionu?” upita.

406

dorothy555&meteori

„Ne kažem da ne bi trebalo”, brzo reče Dodo, kao da želi da prikrije već izrečenu uvredu. „Ideš na dodelu Oskara?” „Naravno”, suvo reče Džejni. „A ti?” „Izveštavam o tome”, reče Dodo, kolutajući očima. „Pravo smaranje mreža je umanjila troškove i eliminisala prvu klasu iz budžeta. Što znači da svi, uključujući i vrh, moraju da lete u biznis klasi...” „Sramota”, reče Džejni. Dodo je bila tako dosadna, pomisli ona. Pokušavajući da je se reši, ona reče, „Pa, pretpostavljam da ću te videti na Veniti Fer žurci...” „Oh!” reče Dodo, izvijajući obrve. „I tamo ideš?” „Naravno”, reče Džejni. „Pozvana sam na večeru.” „Stvarno?” zinu Dodo. A potom, kao da je to bilo previše za nju, izvinila se kako mora u toalet. Putnicima biznis klase bilo je izričito zabranjeno da koriste toalete prve klase. Džejni je na sekund poželela da prijavi stjuardesi kako je Dodo zalutala. Ali činjenica da je ona išla na Veniti Fer večeru a Dodo nije, zajedno sa realnim stanjem stvari da je Dodo sada to znala, već je bila dovoljna kazna. U kupatilu prve klase, Dodo je čučala nad šoljom analizirajući ovu informaciju. Kako to, zapita se ona, da je mala drolja Džejni Vilkoks bila pozvana na oskarovsku Veniti Fer večeru a ona nije? Godinama, koliko je pokušavala da ude na večeru, svaki put bi joj rekli da je „ove godine nemoguće ući”, ali da bi možda trebalo „ponovo da pokuša sledeće godine”, drugim rečima, „kada bude malo slavnija.” Život je bio tako nepravedan! pomisli Dodo, izvlačeći dugačko parče toalet papira da bi izduvala nos koji joj je uporno curio. Samo je dokazivao da se mukotrpan rad ne isplati... Tada je Dodo iznenada shvatila zašto i skoro glasno se nasmejala od radosti. Imala je prijatelja koji je radio za Veniti Fer - reportera po imenu Tobi Jang - koji joj je jednom spomenuo da urednik svake godine na zabavu pozove ijednu od videnijih žena kojoj dodele titulu „Sponzoruša godine.” Očigledno je „to” ove godine bila Džejni Vilkoks. Jedva je čekala da izađe iz aviona i ispriča Marku, pomisli ona, spuštajući poklopac na šolji. Mark će biti oduševljen i kako će se samo smejati kada ispričaju svim svojim prijateljima. Džejni Vilkoks, Manekenka Prostitutka... a sada još i Sponzomša godine... Utom joj prolete kroz glavu: Iako je Džejni sponzomša godine, sama činjenica da prisustvuje Veniti Fer večeri ima potpuno suprotan efekat. 407

dorothy555&meteori

Možda će biti zaista dobro „poznavati je.” Vrlo je moguće da će uskoro biti u modi izjavljivati frazu: „Džejni Vilkoks je moja dobra prijateljica i zapravo je dobra deovojka”, nego gadljivo kolutati očima na pomen njenog imena. S takvim mislima, Dodo je izašla iz kupatila, čvrsto rešena da se „sprijatelji.” „Džejni...”, zaškripa ona. Džejni je začuđeno pogleda, kao da ne može da veruje da je bila tako uporna. „Hoće li ti smetati ako sednem?” reče Dodo, značajno gledajući u Luis Viton ručni prtljag, koji je Džejni bila spustila na sedište do sebe s ciljem da izbegne upravo ovako dosadno društvo. „Malo sam umorna, ali...”, reče Džejni, sklanjajući koferčić i spuštajući ga na sedište ispred sebe. Dodo nije odustajala, shvati ona. „Hvala”, reče Dodo, sedajući. „I tako”, nastavi Dodo, kao da su bile usred razgovora, „moram da priznam da ti se stvarno divim. Ja sam mislila da sam jaka, ali ti imaš konjsku snagu. Kada bi ljudi za mene pričali takve stvari...”, nasmeja se. „Ma, verovatno to i čine, ali ne javno. Mislim”, reče ona, naginjući se bliže tako da je Džejni mogla da joj oseti alkohol iz usta, „ako budu dizali frku svaki put kada devojka nekom popuši... onda ne bi bilo mesta za prave vesti, zar ne?” Dodo se glasno nasmejala svojoj šali tako da se nekoliko putnika iz prve klase okrenulo i pogledalo ih. „Ma, gledajte svoja posla!” tiho prasnu Dodo. Džejni se trgnu. Pogrešila je što je dopustila da Dodo sedne. Dodo nije bila vrsta osobe sa kojom bi smela da bude viđena, naročito ne sada... Utom je Dodo izustila nešto što joj je skrenulo pažnju. „Ono što ti je učinio Selden Rouz je čista parodija.” „Molim?” reče Džejni. „Ma, znaš”, reče Dodo, mršteći se od besa. „Zaista podlo.” Džejni zastade - zar je ceo svet znao sve o tome? „Ispala si stvarno hrabra”, reče Dodo, odmahujući glavu u čuđenju. „Rekla sam Marku, ako ikada bude pomislio da mi tako nešto učini, da ću ga ubiti golim rukama. Ili ću unajmiti nekog da ga ubije...” Džejni je osećala kako joj celo telo neprijatno bridi. „Mark?” 408

dorothy555&meteori

„Mark mi je sve ispričao”, ožalošćeno reče Dodo. „Mada ne vidim razlog zašto ne bi - mislim, praktično svi u Spleč Verneru znaju za to...” Džejni začu zvono za uzbunu u svojoj glavi. „To je odvratno da kompanije mogu da nateraju čoveka da donese takvu odluku”, reče Dodo. „Samo govori u kakvom stanju se nalazi savremeni američki biznis... Mislim da ti je bolje bez njega a to sam rekla i Marku”, zaključi Dodo uz osmeh pun saosećanja. Džejni se zgranuto nasloni na sedište. „Zaista, Dodo”, reče. „Uopšte nije bilo tako. Molio me je da ostanem...” „Ma, šta god da se desilo, verujem da seronja nije vredan toga!” žestoko reče Dodo. „Pa da”, reče Džejni, klimajući. Kada bi Dodo samo otišla... Morala je da sredi svoje misli... Stjuardesi koja je prolazila pored njih, Džejni uputi preklinjući pogled. Ova s razumevanjem klimnu glavom i nagnu se ka Dodo. „Izvinite, madam”, reče ona, „ukoliko ne letite prvom klasom, moraću da vas zamolim da se vratite na svoje mesto. Uskoro slećemo...” Dodo je ustala i mrko pogleavši stjuardesu, nestala iza plave zavese koja je delila biznis od prve klase. Do đavola! ljutito pomisli Džejni. Zašto je pustila Dodo da sedne? Čim slete, Dodo će po celom Njujorku i Los Anđelesu da proširi dodatno nafilovanu priču kako je razgovarala sa Džejni u avionu. Priča opet neće biti istinita - što se nje tiče, ona je odbacila Seldena, a ne obrnuto. No, sada kada je napustila Njujork, naravno da će svi misliti kako je Selden nju šutnuo zarad svog posla i šta će tada misliti o njoj? Bilo je ljudi koji su svoje ljubimce tretirali sa više poštovanja... Bila je to samo, gorko pomisli ona, još jedan nesporazum koji je planirala da ispravi... Bar je bila u položaju da nešto učini u vezi s tim, pomisli ona - počeće odmah, već sutra uveče, na Veniti Fer žurci. Podignuvši svoj kovčežić, vratila ga je na sedište do sebe i otvorila ga. Na vrhu se nalazila plava kutija od somota i želeći da se uveri kako će sve biti u redu, otvorila je poklopac i izvadila pozivnicu. Ivice su bile oštre kao i pre: bila je u savršenom stanju. Kada zabava bude gotova, zadržaće je, pomisli ona, čuvaće je zauvek. Zar to nije bila njena amajlija?

409

dorothy555&meteori

Pozivnica je pristigla, kao po božjem promislu, krajem dana kada je bila krajnje očajna. Tog jutra, naslov u Njujork Postu je glasio: „MANEKENKA PROSTITUTKA DOBILA KORPU”, objašnjavajući u daljem teksu kako ugovor sa Viktorija Sikret neće biti produžen; zamenjena je mlađim (i verovatno manje kontroveznim) prototipom manekenke: jedrom, dvadesetdvogodišnjom devojkom iz unutrašnjosti. Međutim, ono što je najviše iznerviralo bila je izjava Džerija Grabova. „Džejni je volela da radi sa Viktorija Sikret, ali smatra da je vreme da prede na druge projekte”, rekao je. Dodajući, „Džejni Vilkoks je snalažljiva.” Duže vreme je pretpostavljala da ugovor neće biti produžen i već se bila pomirila s tim kada je naišla na reč: „snalažljiva.” Kako je samo mrzela tu reč! „Snalažljivost” joj je zvučalo kao kada neko mora da kopa rukama i nogama da bi dospeo do vrha, neko ko za to nije bio predodređen. To je bilo potpuno različito od načina na koji je oduvek posmatrala sebe, još od kada je sišla sa Rašidove jahte. Bila je predodređena za pobedu a ne za snalaženje i to su bile dve užasno različite stvari. Pobedivale su osobe koje su stvari radile prirodno. Bilo je puno razloga zbog kojih su svi hteli da poznaju pobednika, dok sa druge srane niko naročito nije želeo da poznaje onog koji se snalazi... Ta reč je toliko naljutila da je zapravo otišla do Džordžove kancelarije da s njim raspravi neke stvari. Sastanak se nije odigrao baš onako kako je planirala ali šta je drugo mogla da očekuje? Džordž je voleo da glumata kako je bio svemoćan, no kada zapravo dođe do toga, bio je beskoristan - krajnje beskoristan kao i Selden. Trebalo je da to shvati onog dana kada mu je popušila. Zaboga, bio je praktično impotentan; trebalo joj je dobrih deset minuta da njegov mlitavi penis dovede u stanje koje je podsećalo na erekciju... Poražena i utučena, vratila se kući. Sedela je u tišini i pila vodku, bila je pala toliko nisko da je počela ozbiljno da razmišlja o samoubistvu... A onda je zazvonilo zvono iz predvorja... Pozivnicu je ručno uručio specijalni kurir direktno iz kancelarije glavnog i odgovornog urednika Veniti Fera. Dok se njeno raspoloženje polako popravljalo, shvatila je da nimalo nije bila iznenađena. Znala je sve vreme da će nešto veliko da se dogodi, da će naići nešto što će joj zbaciti ovaj teret s leđa - uostalom, zar njen život nije oduvek bio takav? Ipak, u jednom momentu, nakon što je pocepala koverat i ugledala 410

dorothy555&meteori

njegov sadržaj, zapitala se zašto joj je uručena takva čast kada se pola Njujorka očigledno stidelo da bude viđeno s njom. Naravno, odmah je razumela i zašto: Urednici Veniti Fera su znali da je bila zvezda; verovatno su planirali čak i veliku priču o njoj, i to je bila dobra prilika da je stave na naslovnu stranu. Zašto da ne? pomisli ona. Do sada je valjda svima postalo jasno da su ljudi žudeii da čitaju o njoj... I odjednom je u tom trenutku svet ponovo bio pravedan. Sve je bilo dobro, pomisli ona, naslanjajući se na sedište, samo da nije bilo tog poraza sa Seldenom. Znala je da će je bol usled raskida u jednom momentu pogoditi iz sve snage, ali u međuvremenu nije smela da bude slaba i da se prepusti osećanjima. Biće dovoljno vremena za plakanje, ali kasnije (zar nije uvek), ali sada, nekako je morala da okrene priču o Seldenu u svoju korist. Uzdahnula je i pogledala kroz prozor. Bujica kombinacija padala joj je na pamet. Najednom je shvatila da možda nije ni morala da laže. Zar malopre nije videla kako je priča uticala na Dodo Blanšet? Dodo je vidno pogodila Seldenova izdaja i ako je takav slučaj bio s njom, onda su postojale dobre šanse i sa ostalima. Kazaće ljudima da je Seldsen Rouz bio jedini čovek kojeg je ikada volela i da nije mogla da veruje šta joj je učinio. Tvrdiće da je strašno uzrujana, a zašto da ne? zadovoljno pomisli ona. Uostalom, nije bilo muškarca koji neće pasti na staru priču o lepoj ženi koja je pogrešno optužena... Povrh svega, pomisli ona, gledajući u svoj koferčić, sada je imala scenario da to i dokaže. Dobro, neku vrstu scenarija. Njegov sadržaj bio je previše eksplozivan da bi ga svakom pokazivala - svaki put kada bi pomislila na njega, zgrčila bi se od stiga. Bilo je to prilično loše, naročito od kada je Selden iskreno verovao da je imao svojih vrednosti. No, zar to nije bila njena sreća, gorko pomisli ona, da jedinu stvar koja ju je zaista spasila, u stvari nije mogla da iskoristi... Ispred sebe je začula Komstoka Dibla koji se žalio stjuardesi kako je njegov šampanjac izvetrio i odjednom je prostreli neverovatna ideja. Da li je smela? divljački pomisli ona, dok joj je srce lupalo u grudima. Ali zašto da ne? Zar to nije bilo baš ono o čemu je razmišljala u Parizu, pre nego što je saznala za priču u Postu? Da ako provedete ceo život pokušavajući da prevaziđete svoju prošlost, nikada nećete imati budućnost? Ugrizla se za prst. Da li je zaista bila na putu da provede ostatak svog života pokušavajući da prikrije svoje greške iz mladosti? Nije mogla da 411

dorothy555&meteori

se pretvara kako joj ništa od toga nije pomoglo: Uostalom, nije imala sve što je želela i ako je htela da bude krajnje iskrena prema sebi, u stvari nije imala ništa. Opet je bila na istom mestu na koje se stalno vraćala - bez posla, bez para (osim ušteđevine u banci), i bez muškarca - sa obavezom da brani svoju reputaciju uz pomoć svoje lepote koja će je jedino spasiti... Naježila se. Za tri meseca puni trideset četiri godine, a za nekoliko godina, četrdeset. Šta ako njen život nastavi da teče po istom kalupu? Šta ako završi kao jedna od onih žena koje nikada nigde nisu dogurale, koje u četrdesetoj nisu imale ni vezu ni karijeru? Viđala je takve žene na zabavama gde su se napadno smejale, noseći na sebi mladalaču odeću koja im nije pristajala, ne uspevajući da skrenu pažnju čak ni pohotne gnjide kao što je bio Komstok Dibl... Ne! vrisnu ona u sebi. S njom neće biti tako - moraće da rizikuje. Zar to nije bilo ono što je stalno pokušavala da izbegne - rizik? Zar nije uvek išla linijom manjeg otpora zato što se plašila - da neće biti dovoljno dobra ili jednostavno nije verovala u sebe? Strah je doveo do Seldenu; strah je doveo do Džordža i do zbrke u kojoj se sada nalazila. Je li zaista bilo važno da ljudi upoznaju njenu prošlost? U javnosti je već etiketirana kao prostitutka - šta je još moglo da je iznenadi? I zar se nije snašla...? Uh, pomisli ona. Opet to gnusno „snalaženje.” Ali možda to i nije bilo tako loše. Možda, u želji da postanete pobednik jednostavno morate prvo da se snalazite... Ustala je sa sedišta i otišla u prednji deo aviona. „Zdravo, Komstoče”, glatko reče ona, kao da se među njima nikada ništa nije dogodilo. Podigao je glavu i smračio se, uznemiren što ga prekidaju, a potom, kada je shvatio s kim ima čast, pogled mu se sledio. „Šta hoćeš?” upita on. Džejni se nagnu preko sedišta. „Zar ne misliš da bi bilo bolje za oboje da nas vide kako razgovaramo?” Hteo je da protestuje ali mu se oči pohotno zasijaše. Potapšao je sedište pored sebe. „O čemu hoćeš da razgovaramo?” upita je. „O mom scenariju”, reče ona, pružajući mu ružičasti svežanj.

412

dorothy555&meteori

19 Noć uoči dodele Oskara, ogromni narandžasti mesec visio je iznad Los Anđelesa kao zlatni medaljon, naravno, novinari su verno izveštavali kako njegov sjaj nije mogao da se poredi sa filmskim zvezdama u gradu ispod. Za javnost, noć Oskara je glamurozni vrtlog prividno herojskih dostignuća ljudi koji su bili lepši i srećniji od ostalih stanovnika malog i skučenog sveta koji je sačinjavao sam Holivud. Bilo je to takođe veče intriga i nipodaštavanja, gledanja kroz prste i sentimentalnih manipulacija. U 21h po zapadnoameričkom vremenu dodeljena je poslednja zlatna statua ali zabava je tek počinjala. Taner Kol, filmska zvezda, pogledao je kroz zatamnjeni prozor svoje limuzine i namrštio se. Pred njim je bila kolona od najmanje dvanaest produženih limuzina koje su vrebale priliku da iskrcaju svoje slavne putnike ispred uske nadstrešnice koja je bila postavljena na parkingu Mortonovog restorana, mesta gde se održavala Veniti Fer zabava. „O, čoveče”, glasno reče on. Godinama je izjavljivao kako je uživao u ulozi filmske zvezde, voleo je sve u vezi sa ovom noći pa čak i ovu žurku. Sve osim kolone limuzina. Mrzeo je da čeka. Bilo je vrlo moguće da se previše slavnih ljudi večeras našlo na jednom mestu. Izvadio je duvan iz srebrne tabakere i stavio ga u usta. Problem je bio u prokletim novinarima, pomisli on. Svaka zvezda je morala da se slika i ako se ispred njih nalazila neka druga velika zvezda, morala je da čeka u kolima da je ne bi, ne daj Bože, zasenila. Sve to je bilo ubistveno dosadno, iznervirano pomisli on i samo još jedan znak da ove „zvezde” nisu bili pravi glumci. Pravi glumci nisu brinuli o novinarima. Pravi glumci su znali da novinari nisu bili deo „posla” i za prave glumce jedino je „posao” bio važan. Pritisnuo je dugme, otvorio prozor i ispljunuo veliku, gnjecavu zelenu smesu duvana. Taner Kol, koji je pohađao glumu na Jejlu pre dvadeset godina, smatrao je sebe intelektualcem iako je to mogao da prizna samo svojim najbližim prijateljima koji su bili daleko iznad grabljivih, sitnih i vulgarnih holivudskih mahinacija. Ipak, nije imao nameru da reporterima ukazuje na to kako su njegovi prijatelji bili pravi ljudi, kao Kreg Edžers, koji je trenutno bio gost u njegovoj kući koja se

413

dorothy555&meteori

nalazila visoko u holivudskim brdima. Četiri sata ranije, Krega je ostavio u vrućoj kadi da pijucka ledeni zeleni čaj. Svake godine, Taner Kol je bio domaćin sada već poznate postOskarovske Veniti Fer zabave, i ove godine, Taner je uspeo Krega Edžersa da odvrati od nje. Nije znao celu priču, ali Kreg je očigledno imao nekih problema sa scenariom Stida i Taner je obećao da će mu pomoći tako što će ga upoznati sa nekim ljudima. Naravno, Taner je voleo njegovu knjigu (prokletstvo, pomisli on, „voleo” je sve), ko je onda mogao da ga krivi što je hteo da igra glavnu ulogu... Limuzina je stala i ponovo je virnuo kroz prozor. Pred njima je još uvek bilo najmanje šest kola... Jebote, dokle više, pomisli on. Nije morao da čeka. Mogao je i da prepešači. Nije bio jedan od onih otmenih zvezda koje su bile toliko kilave da su uvek imale nekog ko će da ih povede za ruku... Pritisnuvši interfon koji ga je povezivao sa vozačem, on reče, „Jo, Komosabe, zaustavi kola. Idem pešice.” Vozač ga mrko pogleda u retrovizom. „Jeste li sigurni gospodine Kol?” upita on. „Možda nije bezbedno.” „Proteklu godinu sam proveo na snimanju u svemoj Kini”, planu Taner. „Mislim da mogu da se snađem do jebenog restorana u Los Anđelesu...” Limuzina se zaustavila i Taner je izašao napolje, zalupivši za sobom vrata. Četvoro kola ispred, sedela je glumica Dženi Kadin obavijena gustim smrdljivim dimom cigare Komstoka Dibla. „Komstoče, molim te”, reče ona, naglašeno kašljucajući i mašući rukom ispred lica. „Da sam znala da ćeš da pušiš, nikada ne bih pristala da se vozim s tobom...” Komstok Dibl se podlo nasmeja. Smoking mu je bio pomalo zategnut preko njegovih burastih grudi, dok su mu pantalone, kao i obično, izgledale kao da vise sa stomaka. Potrošio je 5 000 dolara za ručno izrađen smoking ali očigledno na svetu nije postojao krojač koji je mogao da usaglasi njegove proporcije, bez obzira na novac. Otkopčao je sako i, udovoljavajući Dženi Kadin, stavljajući joj do znanja da mu nije bila ništa važnija od cigare, odškrinuo prozor. Dženi Kadin uzdahnu, „Hvala ti”, reče ona, uz nervozan osmeh. Nije bila najbolje raspoložena, budući da je izgubila Oskara koji je dodeljen Džuliji Roberts. Pomerila se na sedištu, osećajući kako se pod njom gužva suknja od tafta. Do đavola, zašto je dozvolila svom stilisti da je ubedi da obuče haljinu novog, mladog kreatora? besno se zapita. Osim 414

dorothy555&meteori

što joj je izmakao Oskar, njena haljina, koja je podsećala na balsku haljinu iz 50-tih godina, bila je potpuni promašaj i sutrašnje novine će verovatno pisati kako je izgledala kao velika, ružičasta puslica... Bacila je pogled na Komstokovu cigaru, koju je nekako opet uspeo da postavi ispred njenog nosa i iznervirano izdahnula. „U vezi sa ulogom...”, poče ona. Komstok se osmehnuo i otresao pepeo svoje cigare na pod. „Dobra je”, reče on. Možda nije pripadao Park aveniji u Njujork Sitiju, ali u Holivudu se osećao kao kod kuće. „To je potencijalni materijal za Oskara...” „Ako pokušavaš da me nagovoriš na to, onda bolje da jeste”, mrzovoljno reče Dženi. Komstok se ponovo nasmeja. „Nisam siguran da pokušavam”, reče on. „Mislim, da te nagovorim.” Dženi zakoluta očima. Mrzela je ovaj deo posla, ali nije mogla da ga izbegne. Iako je bila dobitnica Oskara, morala je da se bori za najbolje uloge - nagledala se i previše propalih glumačkih karijera da bi smela da napravi pogrešan izbor. I tako, kada je agent tog popodneva pozvao da je obavesti kako je ceo grad zujao o novom projektu Komstoka Dibla, složila se da bi trebalo da ostane nasamo sa Komstokom. Posle ceremonije dodele Oskara, jednostavno se pravila kao da nije mogla da pronađe svoja kola. „Ma daj, Komstoče”, reče ona, menjajući ton. „Znaš da ćeš mi ispričati pre ili kasnije.” „Stvarno?” upita Komstok, izbacujući veliki oblak dima. Nakon nekoliko nedelja, po prvi put je uživao. Nije bilo ničeg što je voleo više od mučenja glumica - naročito onih ozbiljno zainteresovanih kao što je bila Dženi Kadin - uostalom, posedovao je najaktuelniju stvar u gradu. Bio je, kao što je voleo i sam da kaže, „ponovo u sedlu”, i niko mu nije mogao ništa, pa čak ni Dženi Kadin. Ranije tog jutra, Komstok je sedeo u svom apartmanu u hotelu For Sizons, u crvenom svilenom šortsu i pijuckao kafu, čitajući scenario Džejni Vilkoks. Kada ga je završio, pomislio je da je stvarno bila glupa što mu ga nije dala kada je trebalo. Ali odmah je znao šta tačno treba da radi sa materijalom - bila je to vrsta priče u kojoj je bio nenadmašiv. Biće to savremeni klasik - priča o neumerenosti, kako je lepa mlada žena izgubila svoju nevinost kroz pohlepu. Naravno, moraće da padne pa da

415

dorothy555&meteori

ustane - i zar to nije bila velika ljudska priča? Greh i spasenje, opet i iznova, bila je to i njegova priča... Sedeći u limuzini sa Dženi Kadin, čestitao je sebi što je sebe opet spasio. Trik je bio u tome da baci još jednu zlatnu lopticu u vazduh i tako skrene svačiju pažnju. Ponesen sopstvenom genijalnošću, likovao je što je prvenstveno uspeo da navede Džejni Vilkoks da potpiše scenario. Zar nije sve vreme znao da je imala nešto „posebno?” Udesiće da to svi saznaju, tako će razumeti dubine sopstvene briljantnosti u rizikovanju sa nepoznatim... Međutim, ne sme previše da se zanosi, pomisli on, vukući dim cigare i posmatrajući Dženi Kadin (koja večeras definitivno nije izgledala najbolje) i opušteno upita, „Koliko znaš o ovom projektu?” Dženi nije bila naročito inteligentna osoba (skoro svaku misao u njenoj glavi implatirali su ili pametni agenti ili menadžeri). Shvatila je da je ovo bio znak da pokuša sa laskanjem. „Samo to da je genijalan”, reče ona, dureći se. „Autor je Džejni Vilkoks”, reče Komstok, pitajući se kakva će biti njena reakcija s obzirom na incident u Dingu. Kao što je i očekivao, Dženi je živela u tako malom, uskogrudom svetu u kom je retko kada nešto kapirala. Namrštila se i ugrizla za usnu. „Zar ona nije neka vrsta feministkinje?” „Moglo bi se reći”, nasmeja se Komstok, tapšući je po nozi. Dženi Kadin bi bila savršena Džejni Vilkoks, pomisli on, samo da je deset godina mlada. Bila je prava šteta što su ljudi morali da stare... „Komstoče, stvarno”, zacvilela je, „Hoćeš li molim te da ugasiš tu cigaretu? Ubijaš nas oboje...” Komstok se osmehnuo i namerno izdahnuo smrdljivi dim u njenom pravcu. „Naprotiv, draga moja”, prezrivo se naceri on. „Dim je prezervativ...” U limuzini, dvoje kola ispred, Džejni Vilkoks je ispustila mali užasavajući krik, pri pogledu na svoju levu ruku. Još uvek je nosila ta dva prstena, verenički i venčani. Brzo ih je skunula i upravo kada se spremala da ih ubaci u srebrnu Prada večernju torbicu, zastala je i oklevajući ih stisnula u desnoj ruci. Odjednom je ispunio neverovatan talas kajanja. Da je Selden sada tu da je vidi, pomisli ona, da je vidi u trenutku trijumfa... Pogled na prstenje neminovno je izazvalo sećanja na jarko toskansko sunce od pre samo sedam meseci ranije, kada je gledala u oči muškarca 416

dorothy555&meteori

koji joj je postao muž. Bila je ubeđena da ga voli, ali je ljubav, po ko zna koji put izdala i sada je opet bila sama... Život nije trebalo da bude ovakav, tužno pomisli ona. Kada se na kraju dogodi nešto lepo, zar nije normalno da se to s nekim podeli? A ona nije imala nikog, čak ni prijatelja... Sedeći tako sama sa sobom na prostranom kožnom sedištu limuzine, poželela je da... zaplače. No, nije smela to da uradi, prekori ona sebe. Ne, kada je šminker proveo dva sata sređujući joj lice (Džejni je i to morala da plati iz svog džepa, celih 500 dolara jer je bila noć dodele Oskara) i spremala se za najvažniju zabavu u svom živom. Zureći u prstenje, osetila je žaljenje pomešano sa uzbuđenjem. Novi početak je bio skoro bolan i bila je skoro sigurna da će ova noć promeniti njen život... Uostalom, šta je drugo bilo to prstenje do znak vezivanja? Možda bi trebalo da ih fijukne kroz prozor, dramatično pomisli ona, ali pomisao na moguću oskudicu u budućnosti je sprečila u tome. Verenički prsten je koštao 40 000 dolara; mogla bi da ga proda... Hladno je spustila prstenje u torbicu, izvadila pudrijeru i počela da studira svoje lice. Bila je to jedna od onih noći kada je Džejni izgledala najbolje. Tehnički je bila lepa, ali posebno ove noći njena lepota živela je za sebe. Znajući da je stvarala magiju, načinila je dodatni napor i večeras je sijala nekim unutrašnjim svetlom. Kosa joj je bila uglađena i sjajna a zubi savršeno beli iza novog crvenog ruža koji je odabrala. Zadovoljno je posmatrala svoje lice, a zatim, zatvorivši pudrijeru podsetila sebe da joj lepota nije bila jedini adut. Tog jutra oko jedanaest sati, primila je telefonski poziv od Komstoka Dibla koji je obavestio da je želeo da njen „scenario” pretvori u film. Pre dva leta, kada je počela da ga piše, isti takav telefonski poziv bi je naterao da vrišti od sreće jer je prodaja scenarija, tog leta kada nije imala ni pare ni posao, bila mnogo veća premija nego što je mogla da zamisli. Međutim, mnogo toga se izdešavalo od tada i svakako je naučila da ne cilja tako nisko. Samo pre godinu dana, bila bi presrećna da je radila na sopstvenom filmu i dozvolila bi Komstoku da uradi šta god želi sa projektom. Ali sada je bila malo pametnija i nije planirala tek tako da se odrekne kontrole. Nameravala je da izvuče što je moguće više iz projekta i na kraju, nameravala je da postane producent... Naravno, ništa od toga nije rekla Komstoku, zadovoljno pomisli ona. Njegovo prvo pitanje bilo je zašto mu ga nije pokazala ranije i pošto nije 417

dorothy555&meteori

znala šta da mu odgovori - ideja da opisuje svoja osećanja tokom dvomesečnog boravka na Rašidovoj jahti ostavila su je bez reči unutrašnji glas joj je govorio da, da mu ga je nekim slučajem dala ranije, ne bi bila u poziciji u kojoj je sada. Pa čak i prošlog leta nije bila ništa više od lepe devojke sa nekoliko škrabotina na ružičastom papiru ali sada je bila slavna i svi su već čuli za nju. Instikt joj je govorio da, ako Komstok Dibl bude zainteresovan za njen projekat, moglo bi se reći da je imala velike šanse... Kola su se pomerila ka ulazu i vozač je otvorio prozor, pružajući njenu pozivnicu krupnom čoveku iz obezbeđenja. Čuvar je uperio baterijsku lampu u prozor i vozač je izašao napolje da otvori vrata. Duboko je uzdahnula vazduh i izašla iz kola. I odjednom, zakoračivši na crveni tepih pod cvetnom tendom koji je vodio ka restoranu, dočekao ju je žamor pulsirajuće mase ljudi koji su joj dovikivali da ih pogleda, da stane, da se okrene, da pogleda preko ramena, i gurkajući se kako bi dobili pravi ugao, fotografi su probijali barikade dok je nekoliko radnika obezbeđenja pokušavalo da ih zadrži. Kod ovakvih događaja, uvek je postojala jedna osoba koju su fotografi očajnički želeli da slikaju, zato što su znali da će te slike sigurno prodati novinama i magazinima širom sveta. Te noći, dobitnica Oskara Džulija Roberts, bila je broj jedan, ali Džejni Vilkoks je bila broj dva. U očima paparaca, Džejni Vilkoks možda nije bila prava zvezda ali bila je slavna i još poznatija. Celog tog dana kolali su tračevi kako je napisala fantastičan scenario, kako će na osnovu njega filmsku produkciju raditi Komstok Dibl i kako je sve što je štampa do tada napisala o njoj bila laž. Taner Kol je stigao do ulaza u trenutku kada je gungula dostigla vrhunac. Zapanjeno se namrštio, pitajući se koje mogao da izazove toliki haos. Bilo je previše rano za Džuliju Roberts, pa čak ni prošlogodišnji dolazak Pamele Anderson sa Elizabet Harli nije izazvao ovakav metež. Je li to bila nova glumica u Holivudu za koju još nije bio čuo? Dok je stajao u čudu, momak iz obezbeđenja je vukao fotoreporterku magazina Pipi za sobom. „Volimo te, Džejni”, vrištala je fotoreporterka, plavuša od tridesetak godina. „Ko je ona?” upita Taner. „Tanere! Može li jedna slika”, viknu plavuša. Obezbeđenje nije skidalo ruke s nje. „Rekao sam ti. Završila si za večeras.” Taner slegnu ramenima pokazujući koliko je nemoćan. 418

dorothy555&meteori

„Ko je ona?” upita on Ruperta Džeksona nekoliko minuta kasnije. Tajanstvena devojka sada je bila okružena velikim imenima, uključujući i glavnog i odgovornog urednika magazina Veniti Fer i vlasnicu Ameriken Pikčersa. Bila je, pomisli Taner, apsolutno omamljujuća, sa tom dugom, plavom kosom i tim savršeno oblikovanim grudima (očigledno veštačkim, pa šta), koje su se ocrtavale ispod haljine u stilu sedamdesetih. Bila je dovoljno zrela da izgleda interesantno a opet dovoljno mlada da bude primamljiva, i Taner Kol shvati da je to bila najlepša žena u prostoriji. Međutim, njene oči su bile neverovatne, pomisli on. U malopredašnjem trenutku, kada joj je dodao torbicu i kada su im se pogledi sreli, oči su joj sijale kao dva safira pod dugim tamnim trepavicama njihov izraz za njega je bio neverovatno uzbuđujući. Kao glumac, voleo je da misli kako je uspevao da pronikne u dušu ljudi. U ovom slučaju bio je ubeđen da je u njenim očima ugledao iskrenu tugu... „Stvarno te nije dugo bilo”, zakikota se Rupert Džekson. „To je Džejni Vilkoks, poznata manekenka-prostitutka.” „Molim?” iznenađeno upita Taner. Za sekund, osećao je kako podbada Ruperta. „Prava prostitutka?” upita on. „Glup si kao tocilo”, nagrdi ga Rupert. „Očigledno si se prejeo kineskih pilića dok si bio u Kini. Pretpostavljam da nije veća prostitutka od tebe ili mene.” „Pričaj za sebe, Kemosabe”, planu Taner. „Kako to da mi niko ranije nije spomenuo ovo luče?” „Grozan si”, reče Rupert. „Dovedi je na zabavu posle, hoćeš li?” upita Taner. Hteo je da se udvara neodoljivoj Džejni Vilkoks ali ne ovde, pred masom. Bio je izuzetno oprezan u čuvanju svoje privatnosti. Rupert je nestao da izvrši Tanerovo naređenje. Uvek je činio sve što je Taner želeo. Bio je zaljubljen u njega - i kao nagradu, Taner mu je povremeno dozvoljavao da mu Rupert popuši. Džejni Vilkoks je stajala u sredeini, okružena manjom grupom ljudi i klimala glavom. Običnom posmatraču, izgledala je savršeno smireno, sa usnama nameštenim u ljubazan osmeh i pažnjom fokusiranom na vlasnicu Ameriken Pikčersa - ženu u svojim četrdesetim po imenu Kendi Klemens koja je bila u centru pažnje, pričajući o rođendanskoj zabavi njene trogodišnje ćerkice. No, Džejni je osećala kako joj u glavi bubnji od bujice misli i emocija... 419

dorothy555&meteori

Znala je da će biti fotografa na sve strane, ali nije bila spremna na toliku pomamu, niti na izlive simpatija. Samo nedelju dana ranije, bila je izbačena iz svakog društva, predmet podsmeha većine fotoreportera, ali sada, izgledalo je kao da su svi znali da je ona napisala scenario i koliko je samo bila ushićena što vidi da se konačno ostvaruje ono za šta je sve vreme pretpostavljala da će se desiti. Dvojica momaka iz obezbeđenja krenula su da je isprate do zabave i u celoj zbrci je nekako ispustila torbicu... Na trenutak je ostala da leži na podu, zaboravljena, dok je ona sa strahopoštovanjem osmotrila prostoriju. Restoran je bio transformisan u blještavu srebrnu palatu, stvoren je efekat kao da ste prošli kroz staklo i zakoračili u svet mašte. Pod je bio posut srebrnim šljokicama; grčki stubovi i ljupki anđeli koji su ukrašavali tavanicu i zidove bili su isprskani srebrnim sprejom. A onda se pored nje stvorio on. Podigao je torbicu i pružio joj je. Mogla je da se zakune da je čula kako je ispod glasa promrmljao reč „čarobno.” Pogledi su im se sreli i skoro je pala u nesvest kada je shvatila ko je to bio - Taner Kol, filmska zvezda. „Hvala vam”, prošaputala je. „Nema problema”, uzvratio je uz rezervisan osmeh. Dok ga je posmatrala kako odlazi prema šanku, zamislila je kako bi sve izgledalo da su sada u srednjoj školi, on bi bio zvezda ragbija i nekako, do kraja večeri, bio bi njen... Ali, potom je ugledala kako mu se za šankom pridružuje Rupert Džekson. Sa neznatnim osmehom setila se prve žurke kod Mimi, pitajući se da li je Taner Kol takođe bio prikriveni gej, zaklevši se da neće napraviti istu grešku. Kada bi samo tu bio Bil Vestakot da joj pravi društvo, suvo pomisli ona. Bil! Mesecima ga nije ni čula ni videla, bilo je sasvim moguće da je i on bio u Los Anđelesu. Odlučila je da sutra potraži Bila - ako bude ostala u Los Anđelesu (počela je da razmišlja o tome šta bi još sve mogla) - biće joj potrebni saveznici... Međutim, nije morala dalje da brine, zato što su je, čim je zakoračila u prostoriju, praktično okružili svi oni koji su želeli da joj izraze dobrodošlicu. Među njima je bio i glavni i odgovorni urednik Veniti Fera kao i Kendi Klemens, vlasnica Ameriken Pikčersa. Džejni nije mnogo znala o Holivudu (još), ali je odmah shvatila da je Kendi Klemens bila jedna od najuticajnijih osoba na zabavi i da je njeno priznanje bilo prava čast. I dok je stajala i slušala Kendin opis rođendanske zabave (uređene u japanskom stilu, zajedno sa japanskim jezercetom punim ribica i dečjim suši-kuvarom), odlučila je da maksimalno iskoristi ovaj trenutak. 420

dorothy555&meteori

„Vidiš, Džejni”, istočnjački otegnu Kendi, kao da je već bila navikla da se ljudi hvataju za svaku njenu reč, „na zabavi je bilo pedesetoro dese, ali pošto u Holivudu niko ne jede pirinač, deca nauče da jedu sashimi41 pre nego što prohodaju...” Džejni mudro klimnu glavom; nije imala pojma da je bilo toliko dece u Holivudu i zamislila ih je kako trčkaraju po studijima kao mali miševi... „A zatim smo imali pravu gejšu koja je poslužila tradicionalni japanski čaj”, nastavi Kendi, gledajući u muškarca do sebe. „Naravno, to je bilo uglavnom zbog muževa...” Džejni se zvonkim glasom smejala ovoj šali. Kendi Klemens, koja je bila visoka oko 1,70 i ne teža od 50 kilograma, pripadala je onoj vrsti žena koje je Džejni često primećivala u Njujorku. Njena plava kosa bila je ravna, precizno ošišana do uveta. Očigledno je nekada bila lepa jer je njena lepota sada vidno izbledela, pretvarajući je u privlačnu sredovečnu ženu koja je znala da joj lepota više nije ni bila potrebna. U Njujorku, pomisli Džejni, Kendi bi verovatno bila jedna od onih bezličnih žena iz Park avenije koje se udaju za bankare i ulaze u roditeljske odbore privatnih škola svoje dece. No, ovo nije bio Njujork, podseti sebe veselo Džejni. Ovde u Los Anđelesu, Kendi Klemens je vodila filmski studio. Džejni je mogla da primeti kako su je se ljudi pomalo plašili i pošto nije bila sasvim sigurna šta je Kendi radila u Ameriken Pikčersu, već je počela da razmišlja kako je zvanje „vlasnice filmskog studija” zvučalo kao najglamurozniji posao na svetu... Dok je Džejni klimala glavom, Kendi je načela jednu od svojih omiljenih tema - opasnost od pirinča. Holivud je bilo skoro nemoguće mesto za ženu (iako su svi mislili da je bivalo sve bolje) i jedan od njenih ofanzivnih poteza bio je da njeni poslovni partneri steknu utisak kako je bila u stanju da se pretvori u okorelu kučku, iako je na prvom mestu bila brižna majka. Naravno, bila je brižna („previše” nije dovoljno jaka reč kojom bi se opisao svaki aspekt Kendine ličnosti), ali bila je podjednako zainteresovana da projekat Džejni Vilkoks otme od Komstoka Dibla. Tog jutra, njen asistent je utrčao u kancelariju sa vešću da Komstok radi sashimi - japansko jelo sa sitno iseckanom živom ribom i sosom za umakanje 41

421

dorothy555&meteori

produkciju na osnovu scenarija koji je napisala Manekenka Prostitutka i Kendi je odmah odlučula da i ona hoće to isto. I tako, dok je Kendi nastavljala o užasima koje čine rafinisani ugljeni hidrati na nervni sistem u razvoju, u sebi je procenjivala karakter Džejni Vilkoks. Prvo je čula da je Džejni Vilkoks na zabavi trebalo da bude proglašena za Sponzorušu godine. Da se to dogodilo, u normalnim okolnostima, nikada se ne bi ni trudila oko nje. Za Kendi su sponzoruše bile kao planktoni - neizostavni deo lanca ishrane i nešto malo više - ali Džejni Vilkoks nije bila klasična praznoglava lepotica. Nedeljama je pratila Džejninu priču, pitajući se kakva žena je mogla da preživi toliko javno poniženje i brutalno blaćenje reputacije. Krišom posmatrajući Džejnine oči, Kendi je našla odgovor. Nasuprot Taneru Kolu, koji je zapazio tužne oči umornog anđela, Kendi Klemens je u Džejni Vilkoks videla večiti točak amibicije. Dopalo joj se to što je videla. Dočepaće se Džejninog projekta, odluči ona. Međutim, načinjanje te teme sada, na Veniti Fer zabavi, bilo bi previše lako, uostalom, to nije bio način poslovanja u Holivudu. Pregovori su se vodili sa pomalo nepoštenom tajnovitošću na nivou tajnih službi, tako da je umesto toga Kendi upitala Džejni ima li decu. Džejni, naravno, nije znala ništa o tom manevrisanju, ali osećajući da je usput mogla da iskoristi neku mogućnost, tugaljivo je uzdahnula. „Volela bih da imam”, tužno reče ona. „Planirala sam, ali moj muž...” „Ah, da”, reče Kendi sa puno simpatija, setivši se da je Džejni bila udata za Seldena Rouza. Šejla Rouz, Seldenova bivša žena, bila je jedna od njenih najboljih prijateljica i najednom je činjenica da je Džejni napisala scenario kao i sve te međusobne veze koje je uključivao, bila previše neodoljiva. „Moraš u nedelju da dođeš kod mene na ručak”, odlučno reče Kendi, kao da nije ni sumnjala u to da Džejni neće pristati. „Malo okupljanje - to radimo svakog vikenda. Moj asistent će ti sutra javiti adresu.” „Volela bih”, reče Džejni, sužavajući pogled, oduševljena što je u Los Anđelesu bila manje od dvadeset četiri časa i već je dobila poziv za ručak i to od vlasnice filmskog studija. Ništa manje nego u njenoj kući, što je svakako bilo za nekoliko nivoa više od restorana... Nije imala vremena za naslađivanje jer joj je, čim se Kendi okrenula na drugu stranu (da se pozdravi sa Robertom Redfordom), prišao Rupert Džekson. Posmatrao je i čekao ovaj trenutak, dovoljno upućen u 422

dorothy555&meteori

holivudsku politiku da bi znao kako bi ometanje Kendi Klemens predstavljalo faux pas zbog kog bi jednog dana mogao da izgubi ulogu. No, Rupert Džekson nije bio jedina osoba koja je posmatrla Džejni. Na drugoj strani prostorije, Komstok Dibl brisao je znoj sa lica, pretvarajući se kako ga interesuje priča Rasela Kroua o njegovom lošem rok bendu u Australiji. Krajičkom oka je proučavao razgovor između Kendi Klemens i Džejni Vilkoks i nimalo nije bio srećan. Ako je Kendi Klemens mislila da može da preotme njegovu novu zvezdu, grdno se varala. Džejni Vilkoks bila je otkriće i nameravao je da je sačuva samo za sebe. Nije bio siguran šta će do kraja biti sa Džejni (u jednom trenutku, nesumnjivo će je isključiti iz projekta), ali u međuvremenu, mogao je da je zaokupi nekim beznačajnim sastancima kako bi se osećala važnom i ako je morao da je smesti u hotel, učiniće i to. Naravno, sve to će mu pričinjavati neizmerno zadovoljstvo, naročito kada je sve plaćao Džordž Pekston... Nekoliko koraka dalje, visoki, vitki muškarac koji je podsećao na osušeni plod vanile, uzeo je čašu šampanjca sa ponuđenog poslužavnika i prineo je svojim bledim usnama, posmatrajući Džejni koja je ćaskala sa Rupertom Džeksonom. Primetio je da je lepa, ali umesto primamljive konture ženskog tela, video je mnogo privlačnije obrise dolarskog znaka. Četrdesetdvogodišnji Megvič Baroun, bio je najmoćniji agent u Holivudu, poznat po svojim seksualnim nestašlucima kao i po svojim veštinama da ubedi vlasnike studija da njegovim (po njegovom mišljenju) zaslužnim klijentima daju još više novca. Džejni Vilkoks je bila savršena meta, pomisli on. Već je bila zvezda i ako tu ne bude mogao dobro da zaradi onda će svakako morati da se učlani u udmženje američkih agenata. Već je video njeno potencijalno novo ime... Mogao bi čak da krene sa prodajom njene sopstvene kolekcije donjeg rublja na QVC42. U međuvremenu, tu je bio projekat sa Komstokom Diblom, i nameravao je da se ubaci direktno u centar dešavanja...

*** Dva sata kasnije, negde oko ponoći, kolona od nekoliko crnih limuzina vijugala je uz Sanset Plaza Drajv prema kući Tanera Kola. Na

42

OVC - TV Šop kanal 423

dorothy555&meteori

zadnjem sedištu jedne od njih sedeo je neobičan trio, Džejni Vilkoks, Dženi Kadin i Megvič Baroun. Mekvič je otvorio flašu šampanjca i skinuvši malu čašu sa ispolirane drvene police, pogledao u Dženi Kadin uz ljubazno, „Šampanjac, dušo?” „Znaš da ne pijem”, brecnu se Dženi Kadin, kao da nije mogla da veruje da Megvič nije bio upoznat sa tom informacijom. Sedela je pored Džejni i od trenutka kada ih je Komstok Dibl upoznao na Veniti Fer zabavi, besnela je što je tamo neka Džejni Vilkoks, koja nije bila čak ni glumica, izgledala bolje od nje - posebno zato što je Dženi zamišljala Džejni Vilkoks kao jednu od onih feminističkih tipova žena koje nisu brijale noge ili pazuh... „Jao, da”, reče Megvič, cereći se sarkastično, dodajući joj čašu. „I nikada u životu nisi pušila cigarete”, reče on, zakolutavši oči ka tavanici kao da će tu pronaći odgovor, „i imaš samo dvadeset osam godina. Ili si možda odlučila da napuniš dvadeset devet, čisto da skineš sumnju?” „Megviče!” vrisnu Dženi, uzimajući čašu i okrenuvši se ka Džejni sa prijatnom familijarnošću reče, „Vidite li šta sve u Holivudu moramo da trpimo?” „O da”, reče Džejni sa proračunatim osmehom. „Sigurno vam je užasno.” Zavalila se na svom sedištu i pogledala u Dženi Kadin pa u Megviča Barouna. Deo nje nije mogao da veruje da je sedela u limuzini, vraćajući se sa zabave nakon dodele Oskara, i to sa jednim od najvećih holivudskig agenata i jednom filmskom zvezdom, ali s obzirom na nerealnu prirodu kompletne večeri, zaista nije bila iznenađena. Bilo je to jedno od onih retkih večeri kada je sve (i svi) bilo moguće. Odlučila je da mu se u potpunosti prepusti i vidi koilko daleko će je odneti. Kao toliko ljudi koje je do sada srela, Megvič i Džejni su se razlikovali od Njujorčana kao da su bili sa druge planete, međutim, i ranije je dolazila u kontakt sa stranim kulturama i brzo se prilagodila... „Kaži mi, Džejni Vilkoks”, reče Megvič, dodajući joj čašu šampanjca. „Savršen scenario. Kada bi genije iskočio iz ove flaše sa željom da ti ponudi bilo koji posao u Holivudu, šta bi izabrala? Dobro razmisli. Vreme je za maštanje. Zamisli ispunjenje...” Džejni ga je pogledala i skoro se nasmejala. Već je otkrila Megvičovu naviku da izgovara rečenice koje su zvučale kao da su isečene iz nekog bizarnog filmskog teksta. Uprkos njegovoj sličnosti sa otrovnim insektom, posedovao je kombinaciju Kerija Granta i Volter Mataua, i usred zabave, kada je Komstok upoznao sa Dženi Kadin (a to je, samo po sebi, 424

dorothy555&meteori

vredelo same avionske karte, videti Dženi Kadin koja je ključala od besa kada je shvatila da je Džejni Vilkoks bila devojka iz Dinga), Megvič Baroun se iznenada stvorio iza nje. Izvijajući obrve ka Komstoku Diblu, kao da je Komstok bio mali dečak koji je učinio nešto nevaljalo, okrenuo se ka Džejni i bukvalno se poklonio, uz reči, „Megvič Baroun, na vašoj usluzi.” Pre nego što je stigla nešto da kaže, Megvič je uzeo za ruku i, odvodeći je u stranu, rekao, „Usput, ja sam tvoj novi agent.” „Jesi li?” upitala je Džejni. Naravno, čula je za legendarnog Megviča Barouna - pre nekoliko godina. Bio je to neverovatan trač da je jednu poznatu manekenku ceo dan držao zaključanu u ormanu, puštajući je napolje samo da s njim vodi ljubav i da piški - uopšte nije bila sigurna da bi takav čovek trebalo da bude njen agent. Ali već je uveliko shvatala da je Holivud bio mesto gde su devojkama bili neophodni saveznici, tako da se nije bunila, naročito kada je rekao, „Taj Komstok Dibl je lukav kao kojot i neuništiv kao bubašvaba i nećeš napraviti više nijedan potez dok ja ne proučim tvoj ugovor.” Kada mu je rekla da tehnički još uvek nije sklopila ugovor, nakostrešio se kao rotvajler koji je namirisao odbeglog robijaša... Nakon toga, bilo je savršeno normalno što su zajedno krenuli na žurku kod Tanera Kola kao i to da im se pridružila Dženi Kadin ... „Megviče”, uzdahnu Dženi Kadin, dosađujući se. „Džejni već ima posao. Ona je feministkinja!” Džejni se osmehnu Megviču iznad čaše sa šampanjcem i Megvič joj uzvrati zavereničkim namigivanjem. Džejni nije shvatala gde je Dženi Kadin došla na takvu ideju i mada se dovoljno puta izjasnila kao feminiskinja, uglavnom raznim muškarcima sa kojima je izlazila, imala je osećaj da je u Holivudu „feministkinja” bila pomalo pogrdna reč. Bilo je dovoljno što je iza svojih perfidnih osmeha, veći deo Holivuda verovatno još uvek smatrao nekom vrstom prostitutke; nije joj bila potrebna Dženi Kadin koja će unaokolo da trubi kako je takođe bila feminiskinja. Vadeći pudrijeru iz torbice, Džejni se pogleda u ogledalu i zavodnički napući usne. „Da li stvarno hoćeš da znaš koji je moj san?” upita ona. Na Megvičevo žudno klimanje glavom ona sklopi pudijeru i drsko ga pogleda. „Hoću da budem kao Kendi Klemens”, izjavi ona. „Neću se zadovoljiti dok ne budem posedovala sopstveni studio...”

425

dorothy555&meteori

Megvič tiho zviznu. Na trenutak je bio zatečen, ali Džejni je ostala bezbrižna. Pogledavši ga kroz spupštene trepavice, ona se osmehnu. „Ako hoćeš da budeš moj agent, dušo, moraš da razumeš o čemu pričam”, reče ona. Nije joj bilo važno da li joj je verovao ili ne. Uostalom, rekla je svima u Njujorku da će biti producent i kada su joj se narugali, vidi gde je bila sada... Bacila je pogled kroz prozor i shvatila da su kola prošla kroz drvenu kapiju na vrhu strmog brda. Niže na litici, s pogledom na Los Anđeles, stajala je velika kuća u španskom stilu, sa žutim zidovima i crvenim krovom. Kola su se zaustavila ispred samih vrata. Tri putnika izađoše napolje i Megvič uhvati Džejni pod ruku. „Zapamti jednu stvar, Džejni”, glatko reče on. „Ja sam agent. Nikada nisam sreo ambicioznu osobu a da mi se nije svidela.” Potom zastade, dodajući, „Ali trenutno, dušo”, nastavi, pogledavši je značajno, „te misli zadrži za sebe. Shvatićeš da u ovom gradu postoje samo dva načina napredovanja - ili da ljudi misle da si glupa, ili da te se plaše. Moj plan je da ih pustimo da misle kako si glupa i onda da ih prikoljemo.” Džejni otvorila usta u želji da se pobuni ali je ubrzo shvatila da će biti bolje da ćuti. Bila je nova u gradu i čvrsto je odlučila da ne uprska stvar. U krajnjem slučaju, upoznaće pravila pre nego što počne da ih ruši... „Naravno, dušo”, zacvrkuta ona. Njen pristanak bio je nagrađen blagim Megvičovim stiskom. „Za večeras, dušice”, reče on, šapućući joj na uvo, „hoću da se ponašaš kao zvezda.” To je svakako umela, pomisli ona, ulazeći u kuću. Uostalom, zar nije oduvek sebe smatrala pravom zvezdom? Vrata je otvorio uniformisani engleski batler i prolazeći kroz zeleno predvorje sa rogovima sa parošcima na zidovima, ušla je u prostranu dnevnu sobu. Najednom zidu, francuska vrata otvarala su se ka velikom popločanom balkonu; na drugom kraju bio je mermerni kamin. U sobi je bilo nekoliko sofa i fotelja, ali Džejni nije uspela ni da primeti nameštaj jer je pogled odmah prikovala za Tanera Kola. Stajao je pored kamina sa rukom na mermernom okviru i presvukavši smoking sada je bio u lakim pamučnim prugastim pantalonama koje bi na svakom drugom izgledale užasno glupo. Naravno, na Taneru Kolu su odavale utisak klasičnog američkog mužjaka - momka koji je oduvek bio predodređen za pobednika, bez puno truda - i nekako, u poredenju sa njim svi ostali muškarci izgledali 426

dorothy555&meteori

su inferiorno. Imao je onu vrstu električnog prisustva koje je privlačilo svačiju pažnju i tokom cele Veniti Fer zabave, Džejni je bilo skoro nemoguće obuzda svoje poglede usmerene ka njemu. Nekoliko puta ga je uhvatila kako je posmatra i prosuđujući glad u njegovim očima, odlučila da nije mogao biti gej. Pogledi su im se ponovo sreli, njegove oči bile su raširene usled prepoznavanja. Budući da nije pokazao nameru da joj priđe, samo mu se na kratko osmehnula. Mogla je da vidi da je bio muškarac koji je voleo da radi stvari na svoj način i stoga je koji tren sačekala. Pustiće ga da joj priđe, bila je tako ubeđena da će to učiniti... Kada se okrenula, umalo se nije sudarila sa Kregom Edžersom. Sedeo je na jednom kraju dugačkog kožnog kauča braon boje, sa nogama ispruženim ispred sebe i mrzovoljno zurio u svoj martini. Kreg je bio u Los Anđelesu tek tri dana, ali već je počeo da shvata razliku između poznatog pisca u Njujorku i u Los Anđelesu. U Njujorku su svi izgledali kao da ga poznaju - pre neki dan ga je lepuškasta službenica u banci prepoznala sa fotografije na zadnjoj strani njegove knjige, što je bilo prilično zapanjujuće jer je slika bila stara deset godina - međutim, u Los Anđelesu je praktično bio neprimetan. Pre godinu dana, to mu ne bi smetalo, ali šest meseci uspeha naučilo ga je da očekuje preterano laskanje koje u Los Anđelesu nije dobijao. Naravno da su ljudi „čuli” za njegovu knjigu i „čuli” su da je super. Ali do sada je izgleda niko još nije pročitao, i tog jutra, na sastanku sa mladim direktorom Foks Srčlajta, uobraženi balavac se usudio da mu predloži da glavni lik knjige promeni u dvadesetpetogodišnju ženu... Sada je njegov stari drugar Taner Kol insistirao da ostane na njegovoj žurci. Postao je pravi sredovečni čovek, pomisli on; bilo je negde oko ponoći i imao je jak osećaj da je uveliko prošlo vreme za spavanje. Ako bude otišao u svoju sobu, razočaraće Tanera - i sutra ujutru kada ga bude počastitio tužnim pogledom svojih braon očiju Kreg će se osećati kao luzer. Taner Kol nije bio kao ostali ljudi, pomisli Kreg; bio je neobjašnjivo senzitivan što je na prvi pogled izgledalo kao teško foliranje, mada je Kreg, posle skoro dvadeset godina prijateljstva, sasvim sigurno shvatio da je ovaj zaista bio takav. Mogao je da promeni atmosferu u sobi samo jednim pogledom - kada je Taner bio srećan, svi su osećali kako je život pravi raj, ali kada je bio tužan, činio je da svi misle kako žive u samom paklu... Podigao je glavu, želeći da isprati Tanerov pogled i pred sobom ugledao Džejni Vilkoks. Iznenađenje je bilo tako veliko da umalo nije 427

dorothy555&meteori

prosuo svoje piće. Izgledao je kao da je video nekog koje ustao iz mrtvih, a po izrazu njenog lica prosudio je da je bila podjednako šokirana. „Kreg”, uzviknu ona. Nije mogla da zamisli šta je on radio na žurci kod Tanera Kola i odmah se setila Seldenovog upozorenja - da je Kregu „uništila” život. Hoće li pričati s njom? pitala se, i pre nego što je stigao da je ignoriše, Džejni se spustila na kauč. Kreg je bio ljut na Džejni Vilkoks, ali dok je govorio sebi da je to bilo samo zbog toga što je zabrljala sa njegovim scenariom, u stvari ga je uvredilo to što ga je tek tako istisnula iz svog života. Naravno, imala je dobar izgovor za to, ali i dalje je smatrao da je mogla da mu se javi zaista, trebalo je da ga pozove i objasni mu situaciju u kojoj se našla. U proteklih nekoliko nedelja, počeo je da je mrzi, razmišljajući kako je pokušala da ga iskoristi radi novca (mada nije bio sasvim siguran kako), i njegova ozlojeđenost ličila je na onu odbačenog ljubavnika, koji nije mogao da razume zašto je odjednom bio odbijen. Tokom januara i početkom februara, kada ga je u nekoliko navrata posetila u njegovom stanu povodom razgovora o scenariju, počeo je da veruje da se zaljubila u njega. Nikada mu nije palo na pamet da to nije bilo moguće; uostalom, nekoliko puta mu je naglasila kako je bio genije. Mislio je da su njih dvoje bili kao Artur Miler i Merilin Monro... Kreg nije bio dovoljno sofisticiran da bi sakrio svoja osećanja i tako, dok je potajno bio zadovoljan što je Džejni sela do njega (da ga je ignorisala ili sela malo dalje, njegova mržnja bi ponovo narasla), hteo je da joj stavi do znanja da ga je izneverila. „Zdravo, Džejni”, kruto reče on, uzimajući gutljaj svog koktela i gledajući uporno ispred sebe. „Kreg”, reče ona meko, približivši mu se još malo. „Tako sam srećna što te vidim.” I bila je, najednom shvati ona. Holivud je bio predivan, ali... „Dobro je videti poznato lice”, reče ona glasno. „Je li?” džangrizavo upita Kreg. „Hoćeš da kažeš kako ti svi ovi ljudi nisu prijatelji'“ Kao i obično, Kreg nije bio njen nivo. „Naravno da ne mislim”, uzviknu Džejni. „Ne znam nikog stvarno... juče sam doputovala. I sada dolazim sa Veniti Fer zabave” - nije mogla da odoli a da to ne spomene „i, naravno, svi su tako divni, ali nisu kao mi, znaš?” Kreg je to vrlo dobro znao, i morao je da se složi. Uzeo je još jedan gutljaj svog pića. Osećao je kako opet počinje da pada pod njene čini ali nije hteo da se preda tako lako. Povredila ga je 428

dorothy555&meteori

zaslužila je da bude kažnjena. Razmišljao je o tome da ustane, ali istina, bio je jedina osoba koju je poznavala i želeo je da priča s njom... „Mogla si da se javiš”, reče on. „Htela sam”, ogorčeno reče ona. I spuštajući pogled, nastavi, „Nisam mogla. Selden...” Stavila je prst na usta, kao da nije bila sigurna da li da nastavi. „Selden?” upita Kreg. Ton mu je bio odsečan - u periodu kada je bio opijen sa Džejni, počeo je da zamišlja Seldena kao svog neprijatelja - nije bio dovoljno dobar za Džejni, shvatio je; nije bio tako senzibilan... Džejni prihvati njegov ton. „Znam da si jedan od Seldenovih prijatelja”, poče ona, namerno pretemjući kako bi pridobila Kregove simpatije, „verovatno ne bih smela sada ovo da ti pričam. Ali u proteklih mesec dana, praktično sam bila zatočena u sopstvenom domu - Selden me nigde nije puštao... Nije mi dozvoljavao da koristim telefon.” Napravila je pauzu, procenjujući efekat svojih reči i zadovoljna Kregovim izrazom lica, nastavila: „Sigurna sam da si već čuo, Selden i ja smo raskinuli.” Kreg to nije znao i ove reči su bile kao muzika za njegove sredovečne uši. Nije mogao, pomisli on, da učini ništa posebno povodom toga (previše se bojao Lorejn), ali sama verovatnoća koja je vaskrsnula u njemu... „To je prilično loše”, samozadovoljno reče on, nimalo ne žaleći. „I jeste i nije”, reče Džejni, sležući ramenima, kao da govori kako život teče dalje. „Koliko ostaješ? Ja ću biti ovde još najmanje nedelju dana”, reče ona, misleći na ručak kod Kendi Klemens. „Mogli bismo da se nađemo...” Kreg je razmišljao da ide ustra ali je brzo podsetio sebe da nije morao da žuri u Njujork, i Taner mu je rekao da može da ostane koliko želi - pa i mesec dana ako mu se prohte. I zašto da ne? pomisli on. Bilo mu je zabavno daleko od njegove žene, vreme je bilo predivno a sada je i Džejni bila tu... „Možda ostanem još nekoliko dana”, reče on, ne otkrivajući joj da je upravo promenio mišljenje samo da bi se video s njom. „Dok me Taner ne izbaci napolje...” „Taner?” iznenađeno upita Džejni. „Taner Kol”, potvrdi Kreg. Ne mogavši da se obuzda a da ne iskoristi priliku da je impresionira, on reče: „Gostujem kod njega.” 429

dorothy555&meteori

„Stvarno?” reče Džejni, trudeći se da ne deluje previše uzbuđeno. U glavi joj se uskomešao ceo vihor mogućnosti... Kao Kregova „dobra prijateljica” iz Njujorka, imaće svaki razlog da svraća i kako će samo izgledati dobro da Taner Kol uvidi kako nije bila samo lepa sponzoruša, već žena koja je imala svoju težinu, žena koja se družila sa važnim intelektualcima, kao što je bio Kreg Edžers... I sada kada je Komstoka Dibla imala u šaci (nadala se i Kendi Klemens), nije bilo razloga zašto ne bi oživela svoj projekat. Bio bi to savršeni izgovor da se viđa sa Kregom a ako sretne Tanera u kući, a bila je ubeđena da će naleteti na njega, sve će izgledati savršeno nevino... Pogledavši u Tanera na drugom kraju sobe, shvatila je da što ga više bude viđala to će mu se više svideti. Ako ga bude imala, naravno, imaće ga celog, i da bi to postigla, neće smeti da se preda tek tako. Ispružila je ruku i dodirnula Kregovu. „Znam da je ovo malo bolna tema”, saosećajno poče ona, „ali Komstok i ja smo usaglasili svoja mišljenja i on želi da radi produkciju scenarija koji sam napisala.” Kreg je izgledao zbunjeno nakon ovih reči no odlučila je da to ignoriše i brzo nastavila: „Videću se s njim ove nedelje i volela bih da ponovo pokrenem naš projekat.” Tajanstveno se osmehnula, podsetivši se kratkog razgovora sa Megvičom i njegove radosti usled činjenice da nije potpisala ugovor, i dodala, „Imam malu prednost nad njim. I ako ne bude zainteresovan”, nastavi ona, „poznajem vlasnicu velikog studija koja bi mogla da bude.” Zavalila se u kauč, zadovoljna svojom ohološću. Nije sve bilo sasvim tačno ali instikt joj je govorio da je ovo bio način na koji su se vodili poslovi u Holivudu a ona je čvrsto odlučila da uspe. Pre nego što je Kreg stigao da joj čestita na ideji, pojavio se Megvič i pružio joj piće. „Mislio sam da ćeš biti žedna”, reče on, radoznalo odmeravajući Krega. Džejni mu pokaza da sedne. „Ovo je Kreg Edžers”, uglađeno reče. „Kreg i ja upravo razgovaramo o filmskom projektu na kom smo radili u Njujorku...” I odjednom, kao da je Džejni Vilkoks bila njegov anđeo čuvar i njegova muza, Kregu Edžersu se posrećilo. Megvič Baroun, koji je sebe smatrao superiornim u odnosu na holivudski ološ, bio je jedan od onih malobrojnih koji su pročitali čitavih 532 strane Kregove knjige. Sa prikladnom količinom poštovanja u glasu koji je tako prijao svim autorima, naročito onim sličnim Kregu Edžersu, on uzviknu, „Stid, je li tako?” „Tako je”, reče Kreg, očigledno zadovoljan.

430

dorothy555&meteori

Megvič se nagnu preko Džejni u želji da proćaska sa Kregom. „Vaš portret sredovečnog muškarca u potrazi za unutrašnjom mladošću je fantastičan”, reče on. „Tri dana nisam izlazio iz kuće...” Kreg je počeo zahvalno da se smeje. Džejni se naslonila na kauč i osmehnula. Posmatrajući jednog i drugog muškarca, pomislila je koliko je bila srećna što je uspevala da spoji ljude. To je pričinjavalo iskreno zadovoljstvo - a možda i zajednički posao - obema stranama. Još ako u međuvremenu, kao rezultat toga bude obostrana oduševljenost njom zbog ostvarenih veza, to nikako nije moglo da joj škodi... Prešla je pogledom po sobi, nadajući se da će uhvatiti oči Tanera Kola (ne bi bilo na odmet da je vidi u ovakvom društvu), i najednom je bila zatečena ugledavši poznati lik. Ispred francuskih vrata koja su vodila na balkon stajao je niko drugi do Bil Vestakot... Bil! pomisli ona. Bil je upravo bio čovek kog je želela da vidi, i sada, kao ispunjenje njene želje, bio je tu. Da li je osetio da je mislila na njega? zapita se ona. A zatim, osluškujući svoj unutrašnji glas, da nije dotrčao? Pogledala je u Megviča pa u Krega. Megvič je bio usred poređenja Kregovog štiva sa francuskim autorom Floberom, dok je Kreg sedeo i vrteo svoje piće tako da su mu šavovi na kariranoj flanelskoj košulji skoro pucali od samovažnosti. Posedovali su sve odlike dva pijanca koji su mislili da su otkrili srodnu dušu ne želeći to da propuste ni pod koju cenu. „Izvinite”, promrmlja ona, i ustade. Bilove oči su se smeškale od zadovoljstva dok je gledao kako mu prilazi. „Bile!” viknu ona, iskreno oduševljena. „Zdravo, Vilkoksova”, reče on, naginjući se da je poljubi u oba obraza. Okrenuo je leđa ka sobi, zaklanjajući telom društvo, kao da želi da je ima samo za sebe. „Vidim da si već zavladala Holivudom”, reče on, pijuckajući svoje piće ali ne skidajući pogled s nje. „Megvič Baroun izgleda prilično vešto a on se ne posvećuje baš svakom...” Bil je zvučao pomalo zavidno, primeti Džejni - znak da je Megvič bio izvrstan agent. „Kaže da hoće da bude moj agent”, rezervisano reče Džejni, setivši se koliko je bilo zabavno začikavati se sa Bilom, „ali još nisam sigurna. Šta ti misliš?” Međutim, Bil se samo nasmeja. „Daj, Vilkoksova”, reče on. „Previše dobro me poznaješ da bi ti upalio taj trik. Nikada ne primaš savete od mene niti od bilo kog drugog...”

431

dorothy555&meteori

„Rekla sam mu”, reče Džejni, šapućući na njoj svojstven sujetan način, „da hoću jednog dana da budem vlasnica filmskog studija...” Bil se veselo nasmeja. To je definitivno usplahirilo starog Megviča, pomisli on; verovatno je pretpostavljao da Džejnine ambicije nisu išle dalje od voditeljke nekog kviza. „I šta ti je rekao?” upita Bil. „Misli da bi trebalo prvo da glumim glupaču”, reče Džejni, mršteći se. „Ali zaista, nisam sigurna da mogu...” Već je uspevala, pomisli Bil, a zatim shvati da nije bio potpuno u pravu. Oduvek je morala to da glumi, pomisli on; problem je bio u tome što nikada nije imala pravu pozornicu na kojoj bi igrala... Do sada. „Džejni”, reče on, ne uspevajući da sakrije osmeh. „Siguran sam da možeš da uradiš sve što želiš, pa čak i da glumiš glupaču... Usput”, reče on, nonšalantno menjajući temu. „Kakav je scenario? Čuo sam da produkciju radi Komstok Dibl. Jesi li ga konačno završila?” „O, Bože!” kapriciozno uzviknu ona. „Zar svi u Holivudu znaju za to?” Neprijatno se koprcala i Bil se najednom setio onih opuštenih popodneva koje su provodili na plaži pre dva i tri leta, vodeći ljubav. Tada je bila tako lepa i tako puna života (i nepažnja, naravno, koja ga je vremenom dovela do ludila), bio je potpuno lud za njom. Ispao je takva budala što je pustio da ode, pomisli on. Trebalo je da se razvede od žene i oženi nju, jer je znao da je tada bila zaljubljena u njega... „0K, Bile”, reče ona, uzdahnuvši rezignirano. Zvučala je kao da se pomalo dosađivala, ali uhvatio je taj nestašni sjaj u njenim očima. „Bio si u pravu.” Kada je upitno izvio obrve ka njoj, ona se ugrize za usnu. „Nisam sasvim završila scenario”, nastavi ona nestašno sležući ramenima. Nagnuvši se bliže, ona mu šapnu na uvo. „Napisala sam samo trideset tri strane. Ali najčudnije je što to kao da nije važno. Svi misle da sam napisala scenario. Sada nisam sasvim sigurna šta da radim...” „Snaći ćeš se”, promuklo reče on, ustuknuvši jedan korak kako bi je pogledao u oči. Ono što je video skoro mu je slomilo srce. Možda je to bila jedina njena muka, ali odjednom je shvatio da je sazrela. Sada je bila žena... Morao je da se okrene. Učinio je to i uhvatio pogled Tanera Kola koji je prelazio preko sobe u potrazi za njom, i krajičkom oka zapazio njen prepoznatljiv pogled... Njihov razgovor bio je zavšen, znao je to. 432

dorothy555&meteori

„Oh, Bile”, reče ona. Ispružila je ruke i dodirnula mu lice. Naslonio je glavu na njen dlan, proničući duboko u njene oči. U tom kratkom trenu, sve što su znali jedno o drugom - svako rivalstvo i ozlojeđenost, svaka želja i čežnja - kao da su tiho prošli mimo njih, i sve je bilo oprošteno. Na kraju, kao da konačno dopušta sebi da uživa u večerašnjoj slavi, ona reče, „Zar to nije čarobno?” Otišla je, kliznuvši kroz francuska vrata na balkon. Video je kako izvodi ovaj trik na žurkama, mnogo puta, izdvajajući se iz mase s ciljem da privuče muškarca. U jednom trenutku poželeo je da je ismeje ali iznenada je shvatio da više nije imao želju da je krivi. Okrenuo se i pogledao po sobi. Gužva - filmske zvezde i producenti, scenaristi i agenti, par šminkera i ličnih trenera ubačenih zarad dobre proporcije - dostignut je taj frenetičan momenat kada svi znaju da će se žurka uskoro završiti i kada moraju da ostvare ono zbog čega su došli. Holivud, sarkastično pomisli Bil, bio je američka fabrika na svom vrhuncu - u svojim najpohlepnijim i najambicioznijim, najpomamnijim i najsurovijim trenucima. Međutim, nije sve to bilo sasvim tačno, ispravi on sebe. Postojao je legitiman talenat - briljantnost čak - i pravi razlog zašto je Holivud i dalje postojao, zašto je neumorno trajao, bio je u tome da se ispod svog tog sjaja krila iskrena želja da se čini dobro. Niko zaista nije pokušavao da napravi loš film ili loš TV šou; većina ljudi, pomisli on, žudela je samo za slavom. Ako nisu uvek uspevali, ako nisu dorastali svom cilju, zar to jednostavno nije bila kazna njihove ljudskosti? Bacio je pogled preko ramena i ugledao Džejni kako izlazi na balkon želeći da bude sama. Ispunio ga je strah i ponos - ponos zbog toga što je ustala i napravila nekoliko prvih koraka ka uspehu. Mogla je da bude užasno glupa, pomisli on, ali kao i većina ljudi, njena jedina i prava mana bila je u tome što je sama sebi bila najveći neprijatelj. Kada je reč o tome i sam je mogao da bude optužen za... Na sekund je poželeo da je prati. No, zaustavio je sebe. Neka je, pomisli on. Neka uživa u trenutku. Njen uspeh te večeri bio je veliki, ali to je bio uspeh Holivuda - trenutan, magičan i neodoljiv - stvoren da eventualno uništi dušu nesmotrenonog učesnika. U budućnosti će biti dovoljno vremena za razočarenja, za otkrivena izdajstva, za poražavajući trenutak shvatanja da ste u jednom danu bili „super”, a već sledećeg dana na dnu kada niko neće da preuzme vaš telefonski poziv... Primetio je kako se Taner Kol kreće ka balkonu. Nije hteo da se takmiči sa filmskom zvezdom, suvo pomisli on. Svakako ne sada. Džejni 433

dorothy555&meteori

je predstojilo novo putovanje, koje, pomisli on sa iznenadnim olakšanjem, nije uključivalo njega. U trenutku kada je Taner Kol prolazio pored njega, poželeo je da kaže, „Srećno, čoveče...” Naravno, zadržao je te misli za sebe. Kada je vratio pogled na Džejni koja je lebdela na balkonu, imao je osećaj da će Holivud uskoro otkriti kako nju nije bilo lako slomiti. Činilo se da je imala duh i nadu u sebe koji nikada ne umiru... Stojeći sa jednom rukom na ogradi, Džejni je postavila telo u poluprofil dok je posmatrala svetlucavu panoramu. Zatvorila je oči, udišući mirisan noćni vazduh, znajući da stvara lik ljupke mlade žene, udubljene u misli... Ali ovoga puta, stvarno je bila duboko u mislima, shvati ona. Pripadala je ovde... Ova noć govorila joj je da je konačno našla svoje mesto. Otvorivši oči da upije ono što vidi, iznenada je osetila neizmernu sreću. Sa ovog položaja, visoko u holivudskim brdima, šljašteća svetla Los Anđelesa prostirala su se ispod nje kao zlatni tepih, primajući je u svoje naručje.

434