caca seminarski preradjeno 2

VISOKA ŠKOLA ZA MENADŽMENT I BIZNIS ZAJEČAR

SEMINARSKI RAD

Biznis plan firme za proizvodnju i prodaju meda „Medolino“ -tema-

Predmetni profesor: Dr. Dragan Mihajlović, profesor

Student: Stana Kovačević Br. indeksa: S/429/08 Zaječar, 2011. godine

SADRŽAJ I Uvod II Biznis plan III Istorijate Medolina

1. Rezime biznis plana

Podaci o preduzetniku kao investitoru Podaci iz sačinjenog biznis plana

2. Opis firme

2.1. Karakter i motiv preduzetnika 2.2. Raspoloživa materijalna osnova 2.3. Rukovodeći tim

3. Analiza tržišta

3.1. Analiza okruženja 3.2. Analiza tržišta nabavke 3.3. Analiza tržišta prodaje

4. Program proizvodnje i proizvodni plan

Opis tehnologije Faze tehnološkog procesa Slika 4. Faze u planiranoj proizvodnji meda 4.3. Lokacija predviđenog poslovanja 4.4. Struktura poslovnih objekata 4.5. Struktura potrebne opreme 4.6. Proizvodni plan

Plan ljudskih resursa

Izbor unutrašnje organizacije 5.2. Potrebna struktura zaposlenih

6. Prodajni plan

6.1. Analiza prodaje 6.2. Formiranje cene proizvoda

7. Marketing plan Usluge Ciljna grupa Ciljno tržište Cena Konkurencija 7.7. Promocija

Plan realizacije biznisa 9. Finansijski plan

Predračunska vrednost investicije Konstrukcija finansiranja ulaganja Analiza plana prihoda Analiza plana rashoda Projekcija bilansa uspeha Plan potrebnih obrtnih sredstava 9.7. Finansijski tok 9.8. Projekcija bilansa stanja

10. Ocena efektivnosti biznisa

10.1. Ekonomska ocena biznisa

10.1.1. Statička ocena biznisa 10.1.2. Dinamička ocena biznisa 10.2. Ocena rizika biznisa 10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) – izražen u procentima 10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) – izražen vredonosno (novčano - u evrima) 10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cena 10.2.4. Senzitivna analiza – analiza osetljivosti 10.3. Društvena ocena biznisa 10.4. Zaključna ocena biznisa

11. Plan budućeg razvoja

I

UVOD

U nastavku ovog rada biće objašnjen i prezentovan Biznis plan preduzeća za proizvodnju i prodaju meda „Medolino“. Za firmu „Medolino“ pisanje biznis plana nije samo formalnost, to je temelj njenog poslovanja. Detaljnim i pažljivim planiranjem i analiziranjem svih delova budućeg posla možemo videti da li je to opravdano ulaganje i da li je uopše moguće ući u taj posao. Domaći poduzetnici često izbegavaju da pišu biznis plan zbog predrasude da je to dugotrajan i komplikovan posao. U narednih nekoliko stranica ćemo pokušati da pokažemo da to nije ispravno mišljenje, takođe ćemo pojasniti kako se izrađuje biznis plan na primeru firme Medolino. Kroz analizu tržišta, program proizvodnje i proizvodni plan, plan ljudskih resursa, plan prodaje marketng plan, plan realizacije biznisa, finansijski plan i ocenu bitnih aspekata biznis plana bliže ćemo se upoznati sa tekućim poslovanjem kao i ciljevima budućeg poslovanja firme „Medolino“.

II B I Z N I S P L A N Biznis plan je okvir za osmišljavanje i adekvatno povezivanje poslovnih ciljeva, principa i kriterijuma, odnosno politike, pravaca i metoda poslovne strategije, i na osnovu toga, programiranje aktivnosti za ključne funkcije, kao što su: marketing, proizvodnja, nabavka, istraživanje i razvoj, finansije, kadrovi i sl. Biznis plan služi za: - Provjeru poslovne ideje i poslovnih mogućnosti - Dobijanje saglasnosti za određene poduhvate - Pripremanje dokumentacije za investitore i preduzeće - Kao vodič za kasnije poslovanje. Biznis plan je rezime prošlih, sadašnjih i budućih aktivnosti preduzeća, odnosno najefikasniji način kako da iz prošlosti (sadašnjosti) stignete do budućnosti. Biznis plan je pažljivo planiranje i testiranje poslovne ideje, kojim se pokazuje da li ona ima finansijskog i operativnog smisla. Biznis plan je plan vizije preduzeća, put od želja do stvarnosti. U njemu su postavljeni ciljevi, analizirane osnovne slabosti i najznačajnije prednosti planiranih aktivnosti i u skladu sa tim utvrđena osnovna strategija njegovog sprovođenja. Biznis plan utvrđuje trenutnu poziciju preduzeća. Izrada biznis plana je razvojni proces testiranja početne poslovne ideje, ocene njenih realnih biznis šansi u tržišnom okruženju, projekcije realizacije i načina ostvarenja. Biznis plan je, dokument koji služi kao standard sa kojim se mogu porediti tekući rezultati nakon što je posao startovao. Redovno poređenje planiranih i ostvarenih aktivnosti Vam dozvoljava da identifikujete probleme pre nego što postanu nerešivi (neupravljivi). Redovno poređenje i korektivne akcije Vam pomažu da održite Vaš posao na željenom putu, ka ostvarenju postavljenog cilja. Biznis plan je neophodan dokument ukoliko želite da pozajmite kapital. Dobro urađen biznis plan je najsigurnija garancija Vaše sposobnosti da upravljate Vašom idejom. Biznis plan je značajan faktor koji bitno opredeljuje odluku da li će Vam biti odobrena sredstva koja tražite. Biznis plan je prva provera i ocena Vaše poslovne ideje za Vaše potencijalne partnere koji treba da

ulože vreme, znanje ili novac u Vaš projekat, a ne u neki drugi. To je najčešće neophodna pokretačka karika u realizaciji Vašeg preduzetničkog poduhvata, jer da ste nameravanu investicionu aktivnost mogli samostalno realizovati, pomoć i finansijsku podršku ne bi ni tražili. Odlično je kada se Vaš biznis razvija, Vaši prihodi rastu, ali morate znati da je tržište jedno bojno polje gde se svakog dana vodi posebna, nova bitka za profit i kupce. Šta kada ''kola krenu nizbrdo''? U zapadnim zemljama stručnjaci smatraju da je dobar pisac. Biznis planova onaj koji uspe da ubedi potencijalnog investitora da uloži svoj kapital u kompaniju s nekim poslovnim problemom. Jedina osoba kojoj nije potreban Biznis plan jeste ona koja ne želi da se bavi biznisom. Vama nije potreban Biznis plan da započnete neki hobi ili da poboljšate svoj regularan posao. Ali, ukoliko pokrećete nešto što će zahtevati mnogo novca, energije i vremena, a uz to očekujete da profitirate od svega ovoga, onda obavezno počnite s pisanjem svog prvog Biznis plana. Biznis plan je kao arhitektonski nacrt koji vam daje neophodne podatke za donošenje ispravnih odluka. Pisanje biznis plana zahteva dosta vremena i detaljno upoznavanje posla koji preduzimate. Možda ćete se upitati zašto ga onda pisati kada već sve znate o svom poslu? To bi bilo kao da pitate zašto bi radili plan kuće koju nameravate da zidate kad već unapred znate gde će biti spavaća soba a gde dimnjak. Većina banaka, investitora i agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća traže da prouče pisani plan vaše ideje za novi posao, ili čak i detaljan biznis plan pre nego što krenu u odlučivanje da li da vam daju ili pozajme novac za posao. To i nije tako neobično jer žele da se uvere u to da znate šta radite i da ste pokrili moguće kritične situacije u budućem poslovanju. Prvenstveno, pitanje na koje žele da vide odgovor je: da li se razumete u svoj posao? Takođe, iz biznis plana žele da vide da li posao ima šansi za uspeh. Ako im to plan uspešno predoči, ulaganje novca je najmanji problem. Biznis plan potencijalnim investitorima odgovoriti na pitanja koja imaju, a sa druge strane vama će pokazati kako novac teče ili će teći kroz vaš posao, koje su vaše jače i slabije strane i kakve su realne šanse za uspeh.

1. Rezime biznis plana Podaci o preduzetniku kao investitoru Tabela T_1 Podaci o preduzetniku kao investitoru

Prezime, ime i zanimanje preduzetnika Adresa stanovanja preduzetnika Naziv i sedište planirane firme Obezbeđena osnovna sredstva za biznis Naziv odabrane poslovne ideje Kvalifikovanost preduzetnika za biznis (poslovni bonitet) Motiv (cilj) bavljenja biznisom Konsultanti u pripremi biznis plana

Jončić Dušan, ekonomski tehničar Pirotska 3, 19000 Zaječar Firma „Medolino“, Pirotska 3, 19000 Zaječar 15.500 evra (procenjena tržišna vrednost) Opremanje i vođenje firme za proizvodnju i prodaju meda Pozitivan, (preduzetnik stručan i bez dugova) Porodično prihodovanje preko samostalne firme Mr Jovanović Ivan, dipl. ing., Takovska 5/4 1) Jončić Dušan, ekonom. teh. – vlasnik i direktor firme 2) Jovanović Petar – stručni saradnik (ujak vlasnika sa 20ogodišnjim iskustvom u proizvodnji i prodaji meda)

Menadžment tim

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Podaci iz sačinjenog biznis plana Tabela T_2 Podaci o sačinjenom biznis planu

Naziv biznis plana Datum registrovanja firme Period organizovanja firme Osnovni proizvodi/usluge firme Godišnje količine proizvoda/usluga Ciljno tržište prodaje Ciljno tržište nabavke Period praćenja poslovanja Broj zaposlenih u firmi Cene u biznis planu Prosečan godišnji prihod i rashod

Biznis plan opremanja i vođenja firme za proizvodnju i prodaju meda „Medolino“ Decembar 2006. godine IX – XII 2006. Med 6.000 kg (otkupljenog i proizvedenog) prodatog meda Obezbeđeno (poznati kupci i pijačna prodaja) Obezbeđeno (domaće tržište) 5 godina (od 2007. do 2011. godine) 2 radnika evro (1 evro = 80,00 din) Prihod: 24.000 evra; rashod: 16.940.8 evra

Predračun ukupnih ulaganja Učešće preduzetnika u investicijama Učešće kredita/pozajmica u ulaganjima

21.255.4 evra 21.255.4 evra (100 %) Planom nije predviđena Pozitivna (Stopa akumulativnosti: 28.6 % ; vreme vraćanja Ekonomska ocena biznisa (statička) ulaganja 3.5 god.) Ekonomska ocena biznisa (dinamička) Pozitivna (rok vraćanja: 3,1 god; neto sadašnja vrednost za [slike: R_1 i R_2] i=10% je: 10.662 €; interna stopa povraćaja: 27 % Pozitivna (prag rentabilnosti: 65.7 % ili 15.744 evra; Ocena rizika novog biznisa osetljivost na promenu cena: 74.7 %; ) Pozitivna (pad ukupnog prihoda moguć do 20%; Senzitivna analiza (analiza osetljivosti) povećanje materijalnih troškova i plata malo utiču na [slika: R_3] projekat, moguće povećanje i do 30%) Društvena ocena novog biznisa Pozitivna (sa ekološkog i socijalnog aspekta) Zaključna ocena novog biznisa Pozitivna (sa aspekta opravdanosti i izvodljivosti) Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“ Ekonomski novčani tok (Cesh flow) 80.000 60.000

(EURO)

40.000 Neto ekonomski tok

20.000

Kumulativ

0 1

-20.000

2

3

4

5

6

-40.000 Vek trajanja (godine)

Slika R_1. Ekonomski novčani tok

Interna stopa povraćaja ISP (IRR)

Neto sadašnja vrednost NSV (NPV)

15.000 10.000 5.000

IRR = 39 %

0 -5.000

0

10

20

30

40

-10.000 -15.000 Diskontna s topa (%)

Slika R_2. Interna stopa povraćaj

50

60

Analiza osetljivosti Interna stopa povraćaja ISP (IRR)

60 50 40

Ukupni prihodi Materijalni troškovi Bruto zarade

30 20 10 0 -40

-20

0

20

40

Varijacija

Slika R_3. Analiza osetljivosti (senzitivna analiza)

2. Opis firme 2.1. Karakter i motiv preduzetnika Ja, Jončić Dušan, kao autor ovog Biznis plana i osnivač buduće firme „Medolino“ sa sedištem u Zaječaru, o sebi ističem sledeće podatke: Rođen sam 1986. godine u Zaječaru. Tokom školovanja stekao sam diplomu ekonomskog tehničara, finansijski smer. Po završetku školovanja, upisao sam Tehnički Fakultet u Boru - Odsek za industrijski menadžment. Posle dvogodišnjeg razmišljanja došao sam na ideju da se počnem baviti ovom delatnošću, koja bi trebala biti dobar izvor prihoda od koje bi živela moja porodica.

2.2. Raspoloživa materijalna osnova U odabranu proizvodnju spreman sam da uključim odgovarajuću ličnu imovinu, čija vrednost iznosi oko 15.500 evra, kao što je prikazano u tabeli T_3. Tabela T_3 Raspoloživa ukupna lična imovina za biznis

Nomenklatura imovine Proizvodni objekat Personalni računar Oprema za proizvodnju meda Dostavno vozilo

J. mere Količina Vrednost (evro) m2 80 8.000 kom 2 500 komplet 1 5.000 kom 1 2.000 15.500 Σ Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

2.3. Rukovodeći tim Rukovodeći (menadžment) tim, buduće firme „Medolino“, će sačinjavati: 1. Jončić Dušan, ekonomski tehničar – vlasnik i direktor firme,

2. Jovanović Petar – stručni saradnik (ujak vlasnika sa 20-ogodišnjim iskustvom u proizvodnji i prodaji meda)

3. Analiza tržišta 3.1. Analiza okruženja Analizirajući razne mogućnosti za nameravanu delatnost, u konsultacijama sa odabranim ekspertima, opredelio sam se za pokretanje ove delatnosti, jer je ova delatnost na lokalnom i širem tržištu deficitarna. Na lokalnom tržištu ima puno prodavaca različitog meda ali ja bih ipak išao na jedan prepoznatljiv kvalitet i poseban ukus. Pored toga, za ovu delatnost sam se opredelio zato što sam prethodno izvršio konceptualnu proveru posmatrane poslovne ideje, koja je pokazala punu ekonomsku i društvenu opravdanost ovog biznisa.

3.2. Analiza tržišta nabavke Što se tiče pomenute proizvodnje, sve neophodno gospodin Jovanović Petar već poseduje u svom ličnom vlasništvu, tako da je neophodno nabaviti neki sitniji repromaterijal kao što je prikazano u Tabeli broj 4. Sav repromaterijal se može nabaviti na domaćem tržištu, tako da ne treba očekivati zastoj u radu. T_4 Nabavka repromaterijala sa domaćeg tržišta

R.broj

Preduzeće

Sedište

1.

„Okvir“

Zaječar

2.

„Kairos“

Zaječar

3.

„Okvir“

Zaječar

Vrsta proizvoda ambalaže za pakovanje (staklene i plastične teglice, zapremine od 330, 500 i 1000 grama) adekvatne nalepnice Ostala oprema (kante, sipaonik)

3.3. Analiza tržišta prodaje

Firma „Medolino“ plasiraće svoje buduće proizvode na domaće lokalno i regionalno tržište. Svoje proizvode prodavao bih isključivo na teritoriji Timočke krajine (bar u početku svog poslovanja). Postoji mogućnost potpisivanja ugovora sa dečijim obdaništima i kuhinjama u osnovnim školama širom Timočke krajine (taj poslovni poduhvat bi mi bio prioritet), osim toga ostalo je maloprodaja po lokalnim prodavnicama i pijačna prodaja. Osnovne karakteristike mojih potencijalnih proizvoda, su prirodnost, čistoća, te ekološki sigurna sirovina. Analiza tržišta pokazuje rast potražnje domaćeg tržišta za medom. Ja priliku vidim u kvalitetu i prirodnosti koju timočki med pruža zahvaljujući nezagađenoj sredini u kojoj se proizvodi. Proizvodnju meda sam usmerio na stvaranju prepoznatljive marke timočkog meda.

4. Program proizvodnje i proizvodni plan Opis tehnologije Tehnologija planirane proizvodnje zasnivaće se na dostignućima struke iz oblasti proizvodnje meda. Nju, u procesnom smislu, karakterišu sledeći faktori: Priprema pogodne prostorije za proizvodnju meda i pakovanje istih; Nabavka odgovarajuće ambalaže za pakovanje (staklene i plastične teglice, zapremine od 330, 500 i 1000 grama) i adekvatnih nalepnica; Osvežavanje već postojećeg voćnjaka u samom dvorištu porodične kuće; Nabavka još košnica i pčela; Branje prispelog voća i prikupljanje prispelog meda, ručnom metodom;

Faze tehnološkog procesa Gledano sa aspekta celine proizvodnje, nju karakterišu određene faze koje se međusobno nadovezuju, kao što je prikazano na slici 4.

Proizvodnja meda

Skupljanje i pakovanje meda

Plasman meda na domace trziste i prodaja

Slika 4. Faze u planiranoj proizvodnji meda

4.3. Lokacija predviđenog poslovanja

Proizvodni pogon zajedno s upravom firme nalazio bi se u pomoćnoj porodičnoj kući mojih roditelja u Zaječaru, u ulici Pirotska broj 3. U samom početku rada, izvršio bih potrebnu adaptaciju unutrašnjosti proizvodnog pogona. Glavne prednosti koje proizlaze iz lokacije proizvodnje je blizina dobavljača sirovina i dobre saobraćajne veze. Blizina dobavljača omogućuje snižavanje troškova proizvodnje smanjujući troškove nabavke sirovine. Dalje, s obzirom da se radi o lokalnim proizvođačima meda koji bi bili upoznati s radom firme, moguće je ostvariti povoljne ugovore o otkupu meda. Na pomenutoj lokaciji, praktično postoje svi potrebni građevinski objekti i neophodna infrastruktura: električna, vodovodna i kanalizaciona instalacija, telefonska linija i dobra putna veza. Time su obezbeđeni glavni uslovi za ovu proizvodnju.

4.4. Struktura poslovnih objekata Pored obezbeđenih objekata, za uspešnu proizvodnju meda neophodna je sledeća oprema: Dozator za med – elektronski dozator za med zajedno s limenim sipaonikom služi za punjenje tegli određenom količinom meda, bačve za med u koje stane približno 300 kg meda odlične su za transport i skladištenje meda. Posebna plastika od koje su izrađene osigurava očuvanost izvornog sastava i kvaliteta meda., kolica za bačve ubrzaće transport bačvi meda unutar skladišta, grejači za med pridoneće kvalitetu meda usporavanjem procesa kristalizacije i dugotrajnijim očuvanjem kvaliteta i ostala oprema (kante, sipaonik). Svu potrebnu opremu kao što sam već napomenuo poseduje mioj budući stručni saradnik, i zajedno ćemo je koristiti u poslovanju. Taj proizvodni objekat, nakon adaptacije, služiće za realizaciju mog poslovanja. Poslovni objekat mora biti klimatizovan radi bolje temperature u proizvodnoj zgradi.

4.5. Struktura potrebne opreme Pored obezbeđenih objekata, za uspešnu realizaciju mog posla svu potrebnu opremu već posedujemo. Oprema se sastoji od jednog računara, neophodne opreme u mednoj proizvodnji i jednog dostavnog vozila

4.6. Proizvodni plan Prema raspoloživoj imovini koju ću staviti u funkciju ovog biznisa, kao i prema ispitanim potrebama obuhvaćenog tržišta u čijem zadovoljavanju nameravam da učestvujem, procenjujem da sve investicione poslove mogu realizovati do kraja 2006. godine. Iza toga, u funkciji ocenjivanja i unapređivanja ove proizvodnje, odabrao sam dalji 5-ogodišnji period, tj. razdoblje od 2007. do 2011. godine. Na osnovu toga, specificirao sam ličnu imovinu koju ću uključiti u biznis i opredelio sam se za godišnji obim proizvodnje meda od 1.500 kg, i otkupom od lokalnih proizvođača meda 1.000 kg na godišnjem nivou, kao što je prikazano u tabeli T_5. T_4 Plan godišnje proizvodnje i otkup meda od 2007. do 2011. god.

Količina proizvoda za Nomenklatura Jed. proizvoda mere Domaće tržište Proizvedeni i otkupljeni med kg 6.000 kg Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Σ 6.000

Plan ljudskih resursa Izbor unutrašnje organizacije Saglasno karakteru i obimu planirane proizvodnje, pripremio sam adekvatan model unutrašnje organizacije u proizvodnji, kao što je prikazano na slici 5.

Vlasnik

Strucni saradnik

Smenski radnik

Slika 5. Unutrašnja organizacija u radnji“Medolino“

5.2. Potrebna struktura zaposlenih Analizirajući dosadašnju praksu u oblasti proizvodnje meda, došao sam do ocene da planiranu proizvodnju može uspešno da realizuje grupa od 3 radnika, kao što je prikazano u tabeli T_5. Tabela T_5. Struktura zaposlenih u planiranom biznisu

Broj radnika po godinama 2007 2008 2009 2010 2011 Direktor 1 1 1 1 1 Stručni sardnik 1 1 1 1 1 Proizvodni radnik 1 1 1 1 1 3 3 3 3 3 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“ Radno mesto

Σ

Nivo stručnosti SSS SSS SSS

Funkciju direktora lično ću obavljati kao vlasnik radnje.  Stručnu pomoć ujedno i stručnog saradnika i radnika, imaću od pomenutog ujaka Jovanović Petra, koji ima 20-to godišnje iskustvo u proizvodnji meda. Koji takođe poseduje sopstvene košnice.  Proizvodne poslove, u dve smene, realizovaće jedan radnik srednje stručne spreme. Za potrebe skupljanja meda i branja voća, kao i njihovog utovara, angažovaće se svi zaposleni radnici kao i ja. Prosečna neto zarada za mesec dana iznosiće 150 evra/radniku; kada se preračuna sa poreskim koeficijentom (PK) koji kod nas u ovom trenutku iznosi oko 1,75 dobija se bruto mesečna zarada od 262.5 evra/radniku. 

6. Prodajni plan 6.1. Analiza prodaje Polazeći od navedenih potreba, raspoloživog poslovnog prostora, preliminarnog ispitivanja tržišta nabavke repromaterijala i tržišta prodaje, sačinio sam odgovarajući plan prodaje, za koji verujem da će se dostići, kao što je prikazano u tabeli T_6. Prodajni plan nema rastući karakter, tj. nivo proizvodnje meda je konstantan u planiranih 5 godina, kao i nivo otkupa meda od lokalnih proizvođača.. Tabela T_6. Plan prodaje proizvoda u projektovanih pet godina

Količine po godinama Planirani finalni Jed. proizvodi mere 2007 2008 2009 2010 Med kg 6.000 6.000 6.000 6.000 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

2011 6.000

6.2. Formiranje cene proizvoda Cena tegle meda od kilogram u maloprodaji širom Timočkog regiona, kreće se od 3 do 5 eura, u zavisnosti od kvaliteta i vrste. Ali med naročitog kvaliteta može se naći i po 5,5 i 6 eura. Na tržištu postoji i jeftiniji med, koji je dosta lošijeg kvaliteta ali je i on u konkurenciji. Cena kilograma najkvalitetnijeg meda iz „Medolina“ iznosila bi 4 eura. Nadam se da ću sa cenom biti veoma konkurentan.

6.3.

Organizovanje pružanja usluga

Već je napomenuto da je glavni cilj delovanja firme „Medolino“, osim sticanja dobiti, dizanje kvaliteta meda u ovoj tako raširenoj mednoj delatnosti, pa sa takvim stavom možemo računati na povezivanje sa mušterijama širom Timoške krajne. Na lokalnom nivou bih koristio svoje dostavno vozilo, a za duže relacije i zahtevnije transporte ugovoreni prevoz.

7. Marketing plan Usluge Obzirom da je proizvodnja meda zasnovana na ekološkim osnovama, ona ispunjava sve uslove propisane standardima, pa je takav proizvod veoma tražen na domaćem i inostranom tržištu. Tržište je mnogo veće nego što bi proizvodnja mogla da podmiri. Ukoliko i finansijski pokazatelji budu pozitivni, u planskom periodu, moglo bi se razmišljati i o povećanju proizvodnih kapaciteta.

Ciljna grupa Ciljnu grupu čini stanovništvo iz urbanog i ruralnog područja, odnosno svi koji imaju potrebu za tim proizvodima, jer je to zdrava hrana svih uzrasta stanovništva. Ukupan procenat biznisa: Privatni sektor 10 % Maloprodaja 20 % Veleprodaja 20 % Obdaništa i školske kuhinje 45% Ostalo 5% Na kupce ću ciljati pre svega: dobrim kvalitetom proizvoda, realnim tržišnim cenama, i poštovanjem rokova isporuke.

Ciljno tržište Lokalno tržište je neminovnost za nosioce malog biznisa. Ukoliko bi došlo do povećanja potražnje, što nije za potceniti, postoji solucija proširenja kapaciteta i opsluživanje većeg broja klijenata u većoj oblasti. Za sada to je ipak tržište Timočkog regiona.

Cena

Unakrsnim upoređivanjem cena na regionalnom tržištu opredelio sam se za cenu od 4 eura/kilogramu. Proizvodi bi se pakovali u pakovanjima različitih težina, dostavljali bi se maloprodaji i veleprodaji, pa od toga zavisi i visina cene. Posmatranjem i analizom tržišta zaključio sam da su izražene cene realne i da ne izlaze iz nekih zadatih okvira, i dosta su konkurentnije od ostalih.

Konkurencija Pitanje konkurencije je ono što ovaj projekat posebno čini perspektivnim, bez obzira što na našim prostorima postoji mnogo pčelara i medara, mnogi od njih imaju pijačnu prodaju ali se po maloprodajama uglavnom nađe med proizvođača iz većih gradova. A sve to što se naši lokalni medari ne legalizuju, ne osnuju firmu i ne rade na unapređenju svog posla. Već oni svoj posao gledaju kao tradicionalni-porodični posao koji ide s' kolena na koleno, i njihova proizvodnja podmiruje porodične i okolne potrebe ali bez značajnog prihodovanja.

7.1. Kanali distribucije Kanali distribucije su direktni i indirekti. Direktni kanali distribucije bi bili za poznatog kupca (ukoliko bih sklopio ugovor o kontinuiranoj prodaji istom kupcu), dok bi indirektni bili preko maloprodajnih i veleprodajnih centara. Organizovala bi se i pijačna prodaja.

7.7. Promocija Promocija ili prezentacija proizvoda bi se odvijala na odgovarajućem mestu i adekvatnom objektu, sa dobrom organizacijom koja treba da prikaže sve dobre strane proizvoda. Ja, kao vlasnik preduzeća, uputiću pisane pozivnice, određene sadržine, svim glavnim potrošačima iz maloprodajne i veleprodajne mreže i oglašavanjem, putem lokalnih pisanih i elektronskih medija. Ali ću najviše pažnje pridati organizovanjem promocija, gde će se med besplatno degustirati – počevši od posebnih objekata koje ću zakupljivati pa do maloprodaja gde bi se kupcima druge robe nudio med na probu, kao i na lokalnoj pijaci. Reklamiranje proizvoda će se obavljati preko lokalnih novina, lokalnih televizijskih i radio stanica, preko bilborda koji su postavljeni na najprometnijim mestima širom grada, dostavljanjem letaka, odgovarajuće sadržine, u poštanska sandučeta, preko dnevne štampe u rublici „Oglasi“ itd.

Plan realizacije biznisa Obzirom na svoju odluku o osnivanju firme „Medolino“, u nadležnoj opštini Zaječar, registrovaću svoju firmu pod nazivom Firma „Medolino“, što predviđam da ću završiti do kraja 2006. godine. Prva godina biće 2007., u kojoj će se težiti uhodavanju poslovanja i uspostavljanja čvršćih veza sa budućim korisnicima mojih proizvoda. Ukoliko bude potrebno, opredeljenja iz ovog biznis plana ću adekvatno menjati. Glavne faze procesa realizacije biznisa su: 1. Predprojektne aktivnosti

20 dana

2. Analiza tržišta

20 dana

3. Marketing istraživanja

30 dana

4. Izrada biznis plana

25 dana

5. Obezbeđenje sredstava

6 dana

6. Priprema lokacije

30 dana

7. Formalno pravne aktivnosti

11 dana

8. Adaptacija proizvodnog objekta

20 dana

9. Montaža opreme

9 dana

10. Početak redovne proizvodnje i prodaje

261 dan

Termin plan realizacije biznisa, osnivanja firme „Medolino“ za proizvodnju, otkup i prodaju meda, prikazan je tabelarno, u tabeli T_7. R. br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 15.

Glavne faze

Tabela T_7. Termin plan realizacije biznisa za Firmu „Medolino“ 2006. 2007.

Predprojektne aktivnosti Analiza tržišta Marketing istraživanja Izrada biznis plana Obezbeđenje sredstava Priprema lokacije Formalno pravne aktivnosti Adaptaciju proizvodnog objekta Montaža opreme Nastavak redovnih aktivnosti

9

10

11

12

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

9. Finansijski plan Predračunska vrednost investicije Predračunska vrednost ove investicije iznosi 21.255.4 evra, u sklopu čega je obezbeđeno svih 21.255.4 evra što se vidi u tabeli T_8. S'tim što je gotovinski deo 5.755.4 evra a ostalo su obezbeđena osnovna sredstva. Pri tome nisu uzeti u obzir troškovi registracije agencije, jer su oni neznatni u odnosu na izložena ukupna ulaganja. Tabela T_8. Predracunska vrednost investicije (PVI)

Vrsta ulaganja

1. Ulaganja u osnovna sredstva

2.Ulaganja uobrtna sred. 3. Ukupno ulaganje

Nomenklatura ulaganja Proizvodni objekat i dvorište Adaptacija posl. prostora Personalni računar Oprema za proizvodnju meda Nabavka repromaterijala materijala Dostavno vozilo (1) Trajna obrtna sredstva (2)

Σ Σ

Jedinica mere m2

80

Vrednost (evro) 8.000

Obezbeđ. (+,-) +

/ 1 1

1.500 500 5.000

+ +

/

/

4.000

-

kom. / /

1 / /

2.000 21.000 255.4

+ +/-

255.4

-

/

kom. komplet

Količna

Obezbeđeno ulaganje / / 15.755.4 Neobezbeđeno ulaganje / / 5.755.4 (1+2) 21.255.4 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Σ

Konstrukcija finansiranja ulaganja

+ +/-

Razmatrajući rezultate sačinjene predračunske vrednosti investicije, ocenio sam da ću nedostajuća sredstva u iznosu od 5.755.4 evra, finansirati iz porodične ušteđevine. Izvori finansiranja prikazani su u tabeli T_9. Tabela T_9. Izvori finansiranja investicije u €

Σ

Obezbeđena Neobezbeđena sredstva sredstva Vlasnik radnje 21.255.4 - 21.255.4 21.255.4 - 21.255.4 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“ Učesnici u finansiranju

Σ

Analiza plana prihoda Obzirom na ranije utvrđenu kontinuiranu godišnju količinu finalnih proizvoda i na procenjene njihove jedinične cene prodaje (JCP), dobijen je pregled ukupnih godišnjih prihoda u planskom periodu, koji je isti za sve godine, kao što je prikazano u tabeli T_10. Tabela T_10. Pregled ukupnog godišnjeg prihoda u planskom periodu

Jed. JCP God. prihod Količina mere (€) (€) Med kg 6.000 4 24.000 Ukupan prihod 24.000 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“ Vrste proizvoda

Analiza plana rashoda Prateće troškove čine: direktni materijalni troškovi, troškovi amortizacije, troškovi bruto zarada, i nematerijalni troškovi. Direktni materijalni troškovi dobijeni su kroz dugogodišnje iskustvo i praćenjem cena na tržištu. Dobijeni podatci prikazani su u tabeli T_11. Tabela T_11. Direktni materijalni troškovi proizvodnje

Vrste troškova Nabavka repromaterijala materijala

Jed. mere Količina -

-

Godišnji rashod (€) 4.000

1.000 500 5.500 Σ Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Električna energija

Ostali troškovi

Troškovi amortizacije su dobijeni saglasno strukturi predviđenih osnovnih sredstava i pripadajućim stopama otpisa, tj. amortizacionoj stopi kao što je prikazano u tabeli T_12. Tabela T_12. Godišnji troškovi amortizacije

Vrsta sredstava Proizvodni objekat i dvorište Adaptacija poslovnog prostora Personalni kompijuter Dostavno vozilo

Nabavna Godine vrednost otpisa (€) 8.000 40 1.500 40 1.600 5 2.000 6-7

Stopa otpisa (%) 2,5 2,5 20 15

Godišnji iznos (€)

200 37,5 320 333,3 890.8 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Σ

Ostatak vrednosti (€) 7.000 1.312,5 / 333.5 8.646

Troškovi zarada zaposlenih su izračunati uz pretpostavku da će u planskom periodu mesečna neto zarada pojedinca u proseku iznositi 150 €, kao što je prikazano u tabeli T_13 Tabela T_13. Godišnji troškovi bruto zarada zaposlenih (evro)

Jed. mesečna neto zarada 150

Jed. mesečna Broj Godišnji Broj meseci bruto zarada zaposlenih iznos 262.5 2 12 9.450 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Bruto zarade radnika se izračunavaju po obrascu (1): BZ = PK*NZ

(1)

gde su: BZ – bruto zarada radnika NZ – neto zarada radnika PK – poreski koeficijent - kod nas u ovom trenutku iznosi oko 1,75. Nematerijalni troškovi su dobijeni primenom adekvatne empirijske analize, uz pretpostavku da su isti za svaku plansku godinu, kao što je prikazano u tabeli T_14. Tabela T_14. Nematerijalni troškovi (evro)

Vrsta troškova Troškovi osiguranja imovine Troškovi platnog prometa Ostali troškovi

Godišnji iznos

350 250 500 1.100 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Ukupni godišnji troškovi su isti za svaku plansku godinu i iznose kao što je prikazano u tabeli T_15. Tabela T_15. Ukupni godišnji troškovi (evro)

Vrsta troškova Materijalni troškovi Troškovi amortizacije Troškovi zarada zaposlenih Nematerijalni troškovi

Σ

Godišnji iznos 5.500 890.8 9.450 1.100 16.940.8

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Projekcija bilansa uspeha Korišćenjem vrednosti dobijenih prihoda i rashoda, sastavio sam tabelu projekcije bilansa uspeha u planskom periodu uz primenu knjigovodstvenih propisa. Rezultati koji su dobijeni pokazuju da se u svim planskim godinama očekuje jednaka vrednost neto dobiti, što je prikazano u tabeli T_1 Tabela T_16. Projekcija bilansa uspeha u planskom periodu (evro)

Iznosi po godinama 2007. 2008. 2009. 2010. 1. Ukupni prihodi 24.000 24.000 24.000 24.000 2. Ukupni rashodi 16.940.8 16.940.8 16.940.8 16.940.8 5.500 5.500 5.500 5.500 - Materijalni troškovi 890.8 890.8 890.8 890.8 - Amortizacija - Bruto zarade 9.450 9.450 9.450 9.450 - Nematerijalni troškovi 1.100 1.100 1.100 1.100 3. Bruto dobit 7.059.2 7.059.2 7.059.2 7.059.2 4. Porez na dobit 988.3 988.3 988.3 988.3 5. Neto dobit 6.070.9 6.070.9 6.070.9 6.070.9 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“ Stavke / godine

2011. 24.000 16.940.8 5.500 890.8 9.450 1.100 7.059.2 988.3 6.070.9

Neto dobit (ND) se obračunava tako što se bruto dobit (BD) pomnoži sa poreskim koeficijentom (PK), koji kod nas sada iznosi 0,86.

Plan potrebnih obrtnih sredstava Obračun potrebnih obrtnih sredstava izvršen je radi preciznijeg izračunavanja predračunske vrednosti investicije za startnu 2007. godinu. Plan je izvršen u skladu sa planiranim prihodima i rashodima, s jedne, i predviđenom poslovnom politikom prema kupcima i dobavljačima, sa druge strane, kao što je prikazano u tabeli T_17. Tabela T_17. Plan potrebnih obrtnih sredstava

Vrste stavki

1. Sabirne stavke

2. Odbitne stavke 3. Potrebno obrtnih sredstva

Vrste obrtnih sredstava Zalihe materijala Zalihe nedovršene proizvodnje Zalihe gotovih proizvoda Potraživanja od kupaca Sredstva na žiro računu Σ (1) Dobavljači materijala Amortizacija Bruto zarade Obaveze iz dobiti Σ (2)

Σ

(1-2)

Godišnji Dani Godišnji Potrebno obrtnih Iznos (€) vezivanja broj obrta sredstva (€) 4.000 70 5 800 16.940.8 2 180 94.1 24.000 4 90 266.7 24.000 2 180 133.3 1.294.1 4.000 10 36 111.1 890.8 30 12 74.2 9.450 30 12 787.5 988.3 24 15 65.9 1.038.7 -

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

-

255.4

9.7. Finansijski tok Na osnovu izračunatih prihoda i rashoda, moguće je dobiti projekciju finansijskog toka gotovine u planskom periodu od 2007. do 2011. godine, što je prikazano u tabeli T_18. i grafički na slici 9.

Finansijski novčani tok I PRILIV 1. Ukupni prihod 2. Izvori finansiranja 2.1. Sopstveno finansiranja 2.2. Pozajmica 3. Ostatak vrednosti projekta 3.1. Osnovna sredstva 3.2. Obrtna sredstva II ODLIV 1. Investicije 1.1. Osnovna sredstva 1.2. Obrtna sredstva 2. Poslovni rashodi 2.1. Materijalni troškovi

Tabela T_18. Finansijski tok za projekat Firme „Medolino“ EURO/god 2006 2007 2008 2009 2010 2011 21.25 24.00 24.00 24.00 24.00 32.90 5 0 0 0 0 1 24.00 24.00 24.00 24.00 24.00 0 0 0 0 0 0 21.25 5 0 0 0 0 0 21.25 5 0 0 0 0 0 0 8.901 8.646 255 21.25 17.03 17.03 17.03 17.03 17.03 5 8 8 8 8 8 21.25 5 0 0 0 0 0 21.00 0 255 16.05 16.05 16.05 16.05 16.05 0 0 0 0 0 0 / 5.500 5.500 5.500 5.500 5.500

UKUPNO 150.157 120.000 21.255 21.255 0 8.901 8.646 255 106.447 21.255 21.000 255 80.250 27.500

2.2. Bruto zarade 2.3. Nematerijalni troškovi 3. Porezi i doprinosi 4. Obaveze prema izvorima finansiranja 4.1. Kamate 4.2. Otplata 5. Porez na dobit

/ /

9.450 1.100

9.450 1.100

9.450 1.100

9.450 1.100

9.450 1.100

47.250 5.500

0 0 0 / 0

0 0 0 988

0 0 0 988

0 0 0 988

0 0 0 988

0 0 0 4.942

6.962

6.962 13.92 3

6.962 20.88 5

6.962 27.84 7

0 0 0 988 15.86 3 43.71 0

III NETO PRILIV I-II 0

6.962

IV Kumulativni neto priliv

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

9.8. Projekcija bilansa stanja U Tabeli_19 prikazao sam plan bilansa stanja za projekat firme „Medolino“. Tabela T_19. Plan bilansa stanja za projekat firme „Medolino“

Aktiva

Pasiva

Dugotrajna imovina Kapital i rezerve Proizvodni objekat i dvorište 8.000 Glavnica vlasnika 21.255.4 Personalni računari 500 Glavnica banke 0 Oprema za proizv. meda 5.000 Repromaterijal 4.000 Dostavno vozilo 2.000 Kratkotrajna imovina Ostala ulaganje 1.500 Obrtna sredstva 255.4 Ukupno 21.255.4 Ukupno 21.255.4 Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

43.710

10. Ocena efektivnosti biznisa 10.1. Ekonomska ocena biznisa Ocenu efikasnosti mog biznisa, otvaranje firme „Medolino“, doneo sam na osnovu statičkog i dinamičkog pristupa.

10.1.1. Statička ocena biznisa Kao kriterijume za statičku ocenu svog biznisa koristio sam: - prosečnu neto dobit (PND), - stopu akumulativnosti (SA), i - vreme vraćanja ulaganja (VVU). Kod izračunavanja prosečne neto dobiti (PND) potrebni podaci su uzeti iz bilansa uspeha. Koristi se obrazac (2). Pošto su neto dobiti tokom planskog perioda od 5 godina konstantni, tj. isti, vrednost prosečnog neto dobitka iznosi 6.070.9 evra.

PND =

PND =

∑ NDi = ND

1

n

+ ND2 + ND3 + ... + NDn (evra) > GND = 0(evra) (2) n

∑ NDi = 6.070.9 + 6.070.9 + 6.070.9 + 6.070.9 + 6.070.9 = 6.070.9(evra) >GND=0(evra) 5

5

Stopa akumulativnosti (SA), obrazac (3), kao odnos prosečne neto dobiti (PND) i predračunske vrednosti investicije (PVI), iznosi: SA =

PND 6.070.9 • 100 = • 100 = 28.6 % > GSA = 15 % PVI 21.255.4

(3)

Vreme vraćanja ulaganja (VVU) izračunato je tako što je iznos ukupne investicije (PVI) podeljen sa prosečnom vrednosti neto dobiti (PND), kao što je prikazano obrascem (4), i iznosi: VVU =

PVI 21.255.4 = = 3.5 god < GVVU = 6,7 god PND 6.070.9

(4)

Vrednosti ovih pokazatelja se ubedljivo nalaze na pozitivnoj strani u odnosu na granične vrednosti, zbog čega ocenjujem da je ovaj biznis ekonomski veoma isplativ.

10.1.2. Dinamička ocena biznisa Kao kriterijume za dinamičku ocenu svog biznisa koristio sam kriterijime: -

Dinamički rok vraćanja uloženih sredstava (t).

-

Neto sadašnja vrednost NSV (NPV - Net Present Value).

-

Interna stopa rentabilnosti-povraćaja ISP (IRR – Internal Rate of Return).

Za dinamičku ocenu biznisa potrebno je odrediti ekonomski novčani tok (Cesh flow) projekta. Ekonomski novčani tok prikazan je tabelom T_20. Tabela T_20. Cesh flow za projekat firme „Medolino“

Ekonomski novčani tok

2006

I UKUPNI PRILIV

0

1. Ukupni prihod 2. Ostatak vrednosti projekta 2.1. Osnovna sredstva

0 0

2007

EURO/god 2008 2009

2010

2011

24.00 0 24.00 0 0

24.00 0 24.00 0 0

24.00 0 24.00 0 0

32.90 1 24.00 0 8.901 8.646

24.00 0 24.00 0 0

UKUPNO 128.901 120.000 8.901 8.646

17.03 8

17.03 8

17.03 8

17.03 8

255 17.03 8

0

0

0

0

0

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988

16.05 0 5.500 9.450 1.100 988

6.962 14.294

6.962

6.962

6.962

-7.332

-370

6.591

15.86 3 22.45 5

6.329

5.753

5.230

4.755

9.850

10.662

6.001

5.174

4.460

3.845

7.553

5.777

5.801

4.835

4.029

3.357

6.375

3.142

5.355

4.119

3.169

2.437

4.272

-1.902

4.973

3.552

2.537

1.812

2.949

-5.432

4.641

3.094

2.063

1.375

2.089

-7.993

4.491

2.898

1.869

1.206

1.773

-9.018

2.2. Obrtna sredstva II UKUPAN ODLIV 3. Investicije 3.1. Osnovna sredstva 3.2. Obrtna sredstva 4. Poslovni rashodi 4.1. Materijalni troškovi 4.2. Bruto zarade 4.3. Nematerijalni troškovi 5. Porez na dobit NETO PRILIV I-II Kumulativ

NSV (disk. sa i =10%)

NSV (disk. sa i =16%)

NSV (disk. sa i =20%)

NSV (disk. sa i =30%)

NSV (disk. sa i =40%)

NSV (disk. sa i =50%)

NSV (disk. sa i =55%)

21.25 5 21.25 5 21.000 255 0

21.25 5 21.255

21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5 21.25 5

255 106.447 21.255 21.000 255 80.250 27.500 47.250 5.500 4.942 22.455

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“ Dinamički rok vraćanja uloženih sredstava (t) je na početku četvrte proizvodno-uslužne godine, tj. početkom 2010. godine. To se može videti u tabeli T_20, u redu koji označava kumulativni neto ekonomski novčani tok, kao i na slici 6. gde se uočava tačka prelaska kumulativa sa negativne u pozitivnu novčanu oblast.

Ekonomski novčani tok (Cesh flow) 80.000 60.000

(EURO)

40.000 Neto ekonomski tok

20.000

Kumulativ

0 -20.000

1

2

3

4

5

6

-40.000 Vek trajanja (godine)

Slika 6. Ekonomski novčani tok

Neto sadašnja vrednost NSV (NPV - Net Present Value), za diskontnu stopu i = 10 %, može se pročitati iz tabele T_17 i iznosi 10.662 evra. Interna stopa rentabilnosti-povraćaja ISP (IRR – Internal Rate of Return) je oko 27%, što se može uočiti u tabeli T_17 kada je NSV = 0, ili sa slike R_2.

10.2. Ocena rizika biznisa Za ovu ocenu iskoristiću izračunavanje praga rentabilnosti (PR) ili mrtve tačke rentabiliteta (MTR), na osnovu vredonosnog modela (izraženog u evrima i procentualno) i osetljivosti biznisa na promenu prodajne cene proizvoda. Ovo su sintetizovani pokazatelji rizika. Takođe sam izvršio i tzv. senzitivnu analizu (analizu osetljivosti) po kojoj sam izračunao uticaj smanjenja i povećanja ukupnih prihoda, materijalnih troškova i bruto zarada na ekonomsku efikasnost biznisa.

10.2.1. Prag rentabilnosti (PR) – izražen u procentima Izračunava se kao količnik između ukupnih fiksnih troškova (FT) i razlike između ukupnog prihoda (UP) i ukupnih varijabilnih troškova (VT) u prosečnoj godini. Za fiksne troškove uzeti su: -

amortizacija, bruto zarade, nematerijalni troškovi, 3% od materijalnih troškova.

U varijabilne spadaju svi ostali troškovi (ostatak materijalnih troškova i porez na dobit). Na osnovu toga prag rentabilnosti iznosi, kao što je izračunato pomoću obrasca (5): PR =

FT 890.8 + 9.450 + 1.100 + 165 • 100 = • 100 = 65.7 % < GPR = 80 % UP − VT 24.000 − (5.335 + 988.3)

(5)

Iz obračuna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 65.7 %, što znači da je finansijski rezultat pozitivan do pada ostvarenih ukupnih prihoda od 34.3 %.

10.2.2. Prag rentabilnosti (PR) – izražen vredonosno (novčano - u evrima) Izračunava se kao što je dato obrascem (6): 890.8 + 9.450 + 1.100 + 165  FT  PR =  • 24.000 = 15.744 €  ⋅ UP = 24.000 − (5.335 + 988.3)  UP − VT 

(6)

Iz obračuna sledi da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 15.744 €, ispod kojih bi poslovanje bilo sa gubitkom.

10.2.3. Osetljivost biznisa na promenu cena Osetljivost biznisa na promenu cena (cenovnu elastičnost) se izračunava kao količnik ukupnih troškova (UT), gde je obračunat i porez na dobit, i ukupnih prihoda (UP), kao što je dato obrascem (7): PR = PR =

UT • 100 UP

(7)

UT 5.500 + 890.8 + 9.450 + 1.100 + 988.3 17.929.1 • 100 = • 100 = • 100 = 74.7 % UP 24.000 24.000

Iz obračuna sledi da je donja granica pada cena 74.7 %, što znači da je finansijski rezultat pozitivan do pada cena od 25.3 %. Obzirom na to da je dobijeni rezultat praga rentabilnosti (PR) osetno manji od granične vrednosti (GPR), da je donja granica ostvarenih ukupnih prihoda 15.744 evra i dozvoljen pad prodajne cene od 25.3 %, zaključujem da je rizik u ovom biznisu prihvatljiv.

10.2.4. Senzitivna analiza – analiza osetljivosti Analiza osetljivosti ovog biznisa je izvedena preko analize osetljivisti interne stope povraćaja ISP (IRR–Internal Rate of Return) za varijaciju ukupnih prihoda, materijalnih troškova i bruto zarada. Rekapitulaciju analize osetljivosti prikazao sam tabelarno i grafikom, kao što se može videti u tabeli T_18 i slici 7.

Tabela T_ 18. Analiza osetljivosti

Varijacije

-30

Ukupni prihodi Materijalni troškovi Bruto zarade

-20 8

/ 39 48

/ /

-10 15 / /

ISP -5 29 / /

(%) 0 5 34 38 34 / 34 /

10 /

20 /

16 13

14 /

30 / 9 8

Izvor: Računovodstveni sektor preduzeća „Medolino“

Analiza osetljivosti Interna stopa povraćaja ISP (IRR)

60 50 40

Ukupni prihodi Materijalni troškovi Bruto zarade

30 20 10 0 -40

-20

0

20

40

Varijacija

Slika 7. Analiza osetljivosti (Senzitivna analiza)

Kao što se vidi ovaj biznis je najosetljiviji na varijacije ukupnog prihoda, ali ne toliko dramatično. Smanjenje od oko 20% ukupnih prihoda smanjuje internu stopu rentabilnosti (povraćaja) sa 39% na 8%. Daljim trendom se može uočiti da se ukupni prihodi mogu smanjiti i samo do 20% a da je interna stopa povraćaja pozitivna. Povećanje materijalnih troškova i bruto zarada veoma malo utiču na smanjenje interne stope rentabilnost. Povećanje materijalnih troškova i bruto zarada od 30% dovodi do smanjenja interne stope rentabilnosti sa 39% na oko 9%. Ova analiza ukazuje da postoji prostor za osetnije povećanje zarada zaposlenima, da se može pozitivno odgovoriti na eventualno poskupljenje repromaterijala i da se može korigovati, do izvesne granice, prodajna cena proizvoda.

10.3. Društvena ocena biznisa Posmatrano sa ekološkog stanovišta, planirana proizvodnja meda nema nikakvo negativno dejstvo na radno i društveno okruženje. Takođe se može istaći da proizvodnja meda ima izrazit karakter zdrave hrane. Zbog toga se sa tog važnog društvenog aspekta može konstatovati da je ova proizvodnja

ekološki prihvatljiva. Pored toga, preko ovog biznisa će se obezbediti trajno zaposlenje za 3 radnika i doprineće se rastu društvenog proizvoda. Svi ovi faktori, kao pozitivni, upućuju na zaključak da je planiran biznis sa društvenog aspekta pozitivan.

10.4. Zaključna ocena biznisa Prethodno izvedenim pozitivnim ocenama treba dodati i to da je planirani biznis realno izvodljiv. Iz svih tih razloga zaključujem da je predviđeni biznis sa svih aspekata pozitivan, pa donosim odluku da ga prihvatim. Na osnovu ovog biznis plana osnovaću i zatim voditi samostalnu radnju „Medolino“ Zaječar.

11. Plan budućeg razvoja Ukoliko se, u planskom periodu, pokaže da je projektovani biznis isplativ, da je potražnja za mojim proizvodom povećana, da se ostvaruju planirani prihodi od prodaje proizvoda, plan budućeg razvoja Radnje „Medolino“ u Zaječaru bi se ogledao u: -

povećanju proizvodnog kapaciteta,

-

modernizaciji proizvodnje,

-

upošljavanju još nekoliko radnika,

-

pojačanim marketinškim nastupima,

-

nastupu na šire tržište, ...

LITERATURA

1. Leksikon pojmova u menadžmentu,2008god., Doc. dr. Dragan 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Mihajlović Potkranjac Upravljanje preduzećem kao uslov ekonomskog razvoja,2007god., Dr. Dragan Mihajlović Potkranjac Menadžment i strategija,2010 god., prof. Dragan Đuričin, prof. Stevo Janošević, prof Đorđe Kaličanin Internet adresa: www.re-fresh.org.rs Internet adresa: www.medolino.rs Internet adresa: www.biznisplan.net Internet adresa: www.biznis-plan.co.rs