BUDZET EVROPSKE UNIJE
August 27, 2017 | Author: Dragoljub Milankov | Category: N/A
Short Description
BUDZET EVROPSKE UNIJE...
Description
Seminarski Rad
Budžet Evropske Unije
Seminarski rad
apstrakt
Budžet Evropske unije
Za Intervenciju
Prihoda I
U Ekonomiji.
Rashoda,
Iz Ovih Zajedno Sa
Razloga
Zakonom I
Procedura
Njegovom
Donošenja
Primjenom,
Budžeta Nije
Budžet,
Ni Malo
Budžetski
Jednostavna,
Prihod I
Već Predstavlja
Rashod,
Veoma Složenu
Spadaju
Proceduru, U
Među
Kojoj
Najvažnije
Učestvuju Sva
Instrumente
Relevantna
Koje Neka
Tela Evropske
Ekonomska
Unije, Kao Što
Ili Politička
Su Parlament,
Organizacij
Savet,
a Može Da
Komisija,
Upotrebi Da
Revizorski Sud
Bi Ispunila
I Dr.
Svoju
Budžet I
Ulogu.
Njegova
Budžet
Struktura Kroz
Treba Da
Istoriju Se
Pokrije Ne
Menjao I
Samo
Najbolje
Administrati
Odslikavao
vne
Ciljeve I
Troškove,
Promene
Već I Da
Unutar Unije
Raspolaže
Kroz Strukturu
Sredstvima
Njegovih
Budžetsk
i Prihodi...............................
Najbolje Se Vide
13
Ekonomsk
Budžetsk
e Prilike
i Rashodi..............................
U Kojima 15
Se Stvarala
Za
Unija,
Razvoj I
Različitost
Poslove.................................
Interesa I
Sadržaj
Težnji Svih Njenih
17 Uvod.......................................................................... Prirodni
Članica.
4
Vremeno m Značaj Budžeta Je Sve Više Rastao, Da Bi Na Kraju» Izašao» Van Okvira Unije I Imao I Veliki Uticaj I Na Zemlje I Vlade Van Područja, Kako Evropske Unije, Tako I Evrope.
Tela Institucije Evropske
Resursi.................................. I
17 Fudament alne Slobode,
Bezbedno Unije.......................................................................... 5 Istoriska Struktura
st
I
Pravda................................... 17 Biti
Evropljan Budžeta..................................................................... in: 7 Debata, Postupak
Dijalog I
Usvajanja
Kultura..................................
18 Budžeta Eu................................................................ Global 10 Player.................................... 18 Administr ativni
2
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Troškovi............................................................................................................................................. Rashodim Prihoda Onda Donosi Resursa........................................................................................................................................... 18 a U Je U Pitanju Za Period 25 Finansijski Određeno Budžetski Od 6
Rualni Razvoj................................................................................................................................. Okvir.................................................................................................................................................. m Deficit, A Ako Godina. 19 Karakteristik
25 Višegodišnji
e Finansijskog Okvira
Idikativni Finansijski
Budućem
Su
Rashodi
Periodu,
Manji
Najčešće
Prihoda Onda
Postojanj
Tokom
Je U Pitanju
u
Jedne
Budžetski
Finansijs
Od
Zahvaljuj ući
Dva
2007-2013 ......................................................................................................................................... Godine. Suficit. ka Okvira Okvir.............................................................................................................................................. 20 Današnja Struktura
25 Upravljanje
Evropska Unija Nema
Osim Budžeta, Evropska Unija Ima I
Poznato Je
Kako
Će
Klasičnu Globalno Fondovima...................................................................................................................................... „višegodišnji Budžeta.............................................................................................................................................. Vladu Izgledati Finansijski 27 Poput Finansira 21 Okvir", Koji Višegodišnji Državanje Unije Predstavlja Struktura Članica, Zaključno Idikativni Približni Ili Budžeta Za Ali Ima Sa 2013, Okvirni Planski Budžet Sa Azahvalj 2007. Pregled Dokument Za Strukturo ujući Prihoda I Godinu.............................................................................................................................................. Srbiju 2007 m Prihoda Projekcija Rashoda 22 I Rashoda. ma Mogu 2009.Godinu.................................................................................................................................. Tokom Instrument Budžet Je Se Steći I Nekoliko 28 Izbalansira Neke Za Narednih Zaključak........................................................................................................................................ n Kada Se Predstave Godina. Pretpristup Prihodi I O 30 „okvir" Je Od nu Pomoć Rashodi Očekivan Orijentaciono Literatura........................................................................................................................................ Nalaze U im Ipa 2007g Značaja I 31 Ravnotezi. Potezima Predstavlja 2013.................................................................................................................................................... Uvod To Je Unije Do Precizniji 23 Budžet Je Stanje 2025 Oblik Prekogranič Dokument Bolje Od Godine. Budžeta. Za Vlade U Kojem Deficita I na Saradnja.......................................................................................................................................... Narednu Ovaj Rad Ona Iznosi Suficita. Godinu. Je Pisan 24 Podatke O Ako Su Višegodišnji U Vreme Razvoj Državnim Rashodi Finansijski Kada Je Prihodima I Veći Od Ljudskih Okvir Se Finansijs
3
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Unije
Za
Ekonomske
Institucion
Zadaci Koji Su Povereni Evropskoj Uniji Ispunjavaju Sledeća Tela:
Period
Od
Zajednice (Eez)
alnog
1.Evropski
o
2007
Do
I
Sastava
Parlament
ri
Načina
(Ep)
I
ka
Ugovor
O
Perspektiva
Stvaranju
Poznavanj
Evropske
Evropske
e
Evropske
Njenog
I
v a,
•
Iz b
2013 Godine
Zajednice
Već
Atomsku
Funkcionis
2. Savet
O
Dogovorena
Energiju
anja.
Ministara,
b
(U
(Euratom)
Pregledom
Skraćeno:
ra
Postojećih
Savet
z
Aprilu
Za
Je
2006.
Potpisan
Godine), I to
Rimu
Institucuja
3.Evropska
o
Kao
25.3.1957.
Dobija Se
Komisija,
v
Posledica
(Rimski
Odgovor
Skraćeno:
a
Oređene
Ugovor);
Kako
Komisija
nj
Procedure I
Stupio
Donose
4.Evropski
e
Međusobnih
Snagu
Odluke Na
Sud Prave,
Iz
Dogovora
1.1.1958. Ovim
Evropsko
Skraćeno: Sud
v
Svih
Ugovorom
m Nivou. (
Pravde ( Esp)
rš
Relativnih
Određeni
U
5.Evropski
n
Političkih
Određeni
Slučaju
Revizorski
e
Faktora, Te
Ciljevi, Efekti,
Budžeta ).
Sud,
V
Se
Organi
Proučavan
Skraćeno:
la
je Procesa
Revizorski
st
I
Sud
i,
Postupaka
6.Evropska
Odlučivanj
Centralna
o
Rezultatom
a
Banka
nt
Mnogobrojn
Eu , Stiče
Evropski
r
Izvor: Http://www.Ek of.Bg.Ac.Yu ( Datum Pristupa 01.12.2007. Godine )
Se Uvid U
Parlament
ol
Postupke
Uobičajene
a
Pripremanj
Funkcije
R
a,
Parlamenta Su
a
Nastajanja,
Sljedeće:
d
Bitan
Primene
•
Usvaj
a
Glavni
Ishod
Na
Su
I
Sredstva.
(Budžet) Može Smatrati
ih Kompromisa U
U
Okviru
Evropske Unije.
Tela I Institucije Evropke Unije
Slika 1: Potpisnici Rimskog Ugovora
Temelj
Se
Ovom
Unutar
•
K
Za
Kontrole
anje
Iz
Razumevanje
Takvih
Zakon
v
Evropske Unije
Odluka.
odavst
rš
4
Seminarski rad
•
Budžet Evropske unije
ne
Nacionalne
Sprovođen
Vlas
Skupštine, Ali
je
ti,
Nam
Pravno
Oba
Mogu Poslužiti
Obavezuju
vješt
Za
će.1
avan
Orijentaciju.
je I Obr azov
One
Osnovnu
Savetministara I Komisija Donose:
Nije
ame
Direktive
Tumačenje
nt
( Direktives) -
I Primenu
Zast
Obavezne Su U
Propisa Eu
upa.
Pogledu
I
Rezultata Koji
Osnivački
Se Želi Njima
h Ugovora
Ostvariti,
U Skladu
đana Koje Parl
Funkcije Ep Uglavnom Su Iste, S Tim Da Se
Zemlja
Članica
Ne Podudaraju Ni
Svaka
Sa
Ali
Suda Pravde Je Da Osigura
Sa
Ima
Zakonom.
Slobodu Izbora
Zahvajulju
U
ći
Vezi
Sa
Funkciji,
Sprovođenjem.
Evropski Sud
Upoređivati
Odluke (Decisions) Obavezujuće Su Za Sve Na Koje Se Odnose ( Nacionalne Vlade, Preduzeća)
Funkciju,
Preporuke
Modelom Skupštine ZemljeČlanice. Stoga
Je
Teško
Ulogu
Pravde (Esp) Imao Je Odlučujuć u
Ulogu
Pri
I
( Recommedati
Značaj Ep S
ons) I Mišljenja
Onima Koje
( Opinions ) -
Imaju
Upustva
Za
-
Revizi ja Račun ovodst va I Prover a Zakon itosti I Pravil nosti Svih Trans akcija U Eu I Njeni m Institu cijama , Prover a Da Je Li Finans ijsko Uprav ljanje Eu Bilo Ekono mično .
Izgradnji Evropske Zajednice U Pravnu Zajednicu.
Politike Eu I Pokrenula Je Zajedničk u Monetu Evro. Deluje Zajedno Sa Centralni m Bankama Država Članica, Sa Kojima Čini Evropski Sistem Centralni h Banaka.
Istorijs ka Struktu ra Budžet a Prvi Budžet Evropske Ekonoms
Toj
Njnihovim
Jednim
-
Uloga Evropskog
Gra
Zadaci:
Evropski Sud Pravde
Regulative ( Regulatons ) Obavezne Su I Direktno Se Izvršavaju U Zemljama Članicama
anje
Evropski Revizorski Sud
ke Kragulj D., Milićević D., 2005., Uvod U Ekonomsk u Analizu, Mikroeko nomija I Makroeko nomija
Evropska Centralna Banka (Ecb) Ecb Ima Sedište U Frankfurtu, Odgovorna Je Za Primenu Monetarne
Zajednice Za
1958
Godinu Je Usvojen Od Srane Saveta, Na Osnovam a Predložen im
Od
Strane
5
Seminarski rad
Komisije
I
Budžet Evropske unije
Određene
Proizvoda
Budžet Je
( Bdp ).
Prolazio
Posle
Ciljeve,
Dobijanja
Kroz Evropski
Mišljenja
Socijalni Fond.
Od
Evropski
Budžet
Parlamenta.
Zemljoradnički
Iznosio Manje
Periodu
Prvi Budžet
Savet
Od
1973-
Strane
Npr.
Grafik 1: Budžetski Prihodi 1958 2008. Godine
Do
Razne
Godine
I
1970 Ukupni izdaci EEZ 3.58 Izdaci per capita 19 1.9 EU izdaci kao % javnihizdataka u članicama Rast izdataka EU u % Stopa rasta izdataka članica Izdaci EU kao % BDP-a 0.74
Kroz
1967.
Faze.
Je
10
U
1980 16.45 63 1.7
1988 42.49 131 2.3
1989 42.28 130 2.1
1990 45.61 139 2.0
1991 55.16 160 2.2
1992 60.50 174 2.2
1993 69.23 199 2.4
1994 72.30 207 2.4
0.8
16.9 6.0 1.05
-0.5 7.5 0.96
7.9 10.1 0.96
20.9 14.1 1.07
9.7 6.8 1.12
14.4 4.6 1.19
4.4 4.0 1.24
Izvor: Prokopijević M.,2005,Evopska unija- Uvod, Službeni glasnik,Beograd,strana 271.
Eez Je Bio Veoma Mali I
Pokrivao
Je Isključivo Administrati vne Troškove Zajednice. Kako Su Se Ciljevi
Eez
Pretvarali Sve Više U Određene
Fond
Su
Ciljeve)
1984.
Budžet Eu
1977.
Je
Godina
Godine
Dugo
Dostigao
30
Karakteri
Iipotrošnja
Vremena
Milijardi Evra,
sali
Posle
1991.
Ga
Poljiprivredne
Formiranja
Milijardi
Potrebe
Je
Evropske
2000. Godine
O Veličini
Ubrzo Postala
Zajednice
Premašio
I
Najznačajnija
Za Ugalj I
Milijardi.
Vezana
Stavka
Za
U
Čelik
Budžetu. Prvih
( Ezuč ) I
Godina
Ekonomsk
Doprinos
Obaveze
Milijardi Evra,
Osnovani 1962
,
e
Finansijski
Političke
(
Garancijski
Od
Svake Od Šest
Zajednice (Ez) Iznosio
Zemalja
Dosta
Više
Članica Je Išao
Manje Od
Obuhvatao I
Preko Prihoda
1% Bruto
Ovako
Komisije.2
Domaćeg
Sve
Je
a
90
Istorijski, Apsolutni Novčani Iznosi Su Predstavljeni U Tabeli 1.
Sporovi
Strukture Potrošnje. Period 19841998. Može Se
Tabela 1: Izdaci Eu U Određenim
Http://www.Ec.Europa.Eu/budget/index En.Htm ( Datum Pristupa 05.12. 2007. Godine )
Budžet
70
Su
Godinam U Milijardama Eur-A Tokom Vremena
Označiti Kao Period Naglog Rasta
I
Stabilizac ije 6
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Budžeta Na
Utrošeno
Visokom
Sabiranje
aciju
Britanija
Poljoprivredu.
m Izdataka
Neprestano
Je Uspela
Nivou , A
Naglo Rastu I
Za
Rastu
Od
Izdaci
Poljoprivr
Relativnim
Izdejstvuj
Iznosima, Što
e Da Od
Strukturne
Reflektuje
80-Tih
1999.
Za
Za
Strukturne
Problemi
Fondove
Petog
1991.
Koji
Fondove
Rast Briselske
Godina
Proširenja
Danas
Sa
Dobijaju
Biroratije.
Dobija
Poljoprivredom
Se
Rast Izdataka
Rabat, Tj.
Nastavka
Predstavljaju
Približno
U Ove Svrhe
Povraćaj
Politike
Oko
Slični
Će
Iz
Umerene
Ukupnih
Iznosi,
Povećavati
Budžeta
Budžetske
Budžetskihizda
Oko 80%
Usled
Unije, Što
Ekspanzije.
taka.
Odlezi
Povećanja
Je
Navedene
Adminiostraci
Presedan
Svrhe.
je, Ali I Usled
Za
Rabat Je
I
Do
Od
80%
U Svetlu Toga
Povećanja Budžeta Ne Dolazi
Promene Budžetskih Stavki I Nisu
Izdvajanjem Većeg
Tako Dramatične
Procenata Bdp Zemalja Članica, Već Zahvaljujući
Kako Na Prvi Pogled Izgledaju Prema Tabeli 2.
I
Da
Preovlađuju
Unije
edu
U
U
Stavka
«
Povećanja
Razno
«
Izdataka
Definisana
Koji Su Radili
Nadokna
,
U Uniji.
di
A
U
Okviru Nje
Se
Javljaju
Uniji.
Proširenje
Velike Oscilacije U Raspodeli Budžetskih Stavki Prema Kategorijam a, Tako Da Je
1979.
Oko 70 % Budžeta
Svrha Potrošnje Poljoprivreda Strukturni Fondovi Interne Politike Administracuja Razno Rezerve Izvor: Prokopijević M.,2005,Evopska UnijaUvod, Službeni Glasnik,Beograd,S trana 271.
,
Pomoć
Unije Drugim Zemljama, Kao I Oni Za
Nemačka
I
Britanija
Su
Bile Praktično Jedine Zemlje Do 1988. Koje Znatno
Više
Uplaćivale U Eu
Budžet
Nego Što Su
ne
1990.
God.
Izdaci
Za Administr
Subvencij a
Unije
Za Poljoprivr edne Proizvode ,
Koje
Britanija I
Onako
Neto Finansijer.
Godini
Iznosio
Zemalja Postala
1985.
Rabat Je
Većina
Intervencij
n
Uvozi. U
Dobijale Nazad, A Od
Humanitar
e.
Onih
Namenje
Penzije
Izdaci Za Tabela 2 :struktura Potrošnje U Eu U Procentima
Za
Eu.
Nije
Rastu Bdp U
Postojale Su
Se
Je
Preko
1
Milijardi Eur-A.
7
Seminarski rad
Znači
Da
Britaniji Se Već
20
Godina
Iz
Budžet Evropske unije
Manje Razvijenih, Većinom Novih, Članica Evropske Unije.
Prenos
Budžeta Vraća
Deo
Novca Koji Ona
U
Postupak Usvajanja Budžeta Evropske Unije
Njega
Principi Na
Uplaćuje.
Kojima Se
Taj Mehanizam
Svojevreme no
O
Rashodi
Ne Bi Ispalo
Prikazani
Da London U
Dokument
Kesu
u)
Uplaćuje Mnogo Više Nego Ostali.3 Međutim Na Pregovorima U Briselu, Koji Su Predhodili Donošenju Budžeta, Tadašnji Britanski Premijer Toni Bler Je Napravio Ustupak U Vidu Smanjenja Rabata, I to U Korist
Potpu
Kako
Budžetsku
ena
Disciplinu,
Sporazum
alnost
Dugoročno
ima
(Priho
Planiranje
ka Godina)
I
Septembr
Oko
Decembr
Godišnjeg
a.
Budžeta. Ovaj
Praksi
Međuinstituci
Ona
onalni
Počinje
Sporazum
Mnogo
Uključuje
Ranije.
I"Višegodišnji
Na
Specif
Finansijski
Primer
ikacija
Okvir"
Pripreme
Koji
Ustanovljava (
Za
Postavlja
Budžet
)
U
,
Izdata
Godišnje
2007
k
Maksimalne
Godine
Limite
Počele Su
(
Pre Kraja
Popularno
"Plafon"
).
2005
Name
Najnoviji
"
Godine.
nom
Okvir
"
Kao
Prvi
Korak Pri
(Nema
Donošenju
Suficit Se
Saradnju
Sme
Ravnoteža
Deficita,
1
a Do 31
en Sa
=kalendars
Unapredili
Traje Od
Povezanost
Naved
(Budžetska
I
Eu)
Ne
(Svaki
st
Kako Je I Ustanovlj
O
Periodično
Bi
Osigurale
om)
O
O
Budžeta (
Izdatk
U Jednom
Zajedničku
Sporazum
Sa
(Prihodi I
Tačer, Kako
O
Spojiti
Jedinstvo Margaret
Usvajanja
d Se
Izdejstvoval a
Zaključuju
niverz
Eu:
Je
Godine.P rocedura
nost/u
Zasniva Budžet
I
Parlament
i)
Evropskog
Komisija
Budžeta, Savet Ministara,
Pokriva
Godinam
Period
Od
Sedam Godina Od 2000 Do 2006
U Prvim
I
Od
2007 Do 2013
a Postojanj a
Eu
Savet Ministara
8
Seminarski rad
Je
Budžet Evropske unije
arnog Nacrta Budžeta Do Njegovog Usvajanja Dug Je Put. Kada Komisija Sačini Preliminarn i Nacrt Ona Ga Do 15. Jula Šalje Savetu Ministara Na Tzv. « Prvo Čitanje », Koji Ga Usvaja Kvalifikova nom Većinom. Posle Toga, Do 31. Jula, Savet, Nakon Konsultacij a Sa Parlamento m, Utvrđuje Nacrt.
Imao
Odlučujući, A
Jedno
Vreme
I
Isključivi Uticaj
Na
Formiranje Budžeta, Dok Ga Je Komisija Tehnički Uobličavala, Ali
Od
1975.
Http://w ww.Bbc. Co.Uk/s erbian/n ews ( Datum Pristipa 10.12. 2007. Godine) Godine Progresi vno Rastu Ovlašće nja Evropsk og Parlame nta. Komisij a Priprem a Radnu Verziju Budžeta Do 1. Jula Svake Godine , A Savet Je Usvaja Do 5. Oktobra U Godini Koja Predhod i Budžets koj. Od Trenutk a Predloga Prelimin
Budžetska Sredstva Se Dele Na Obavezne I Neobavezne Izdatke. Obavezni Izdaci
Čine
Tri
Četvrtine
Od
Ukupnih
Sredstava.
U
Njih Spadaju Najveći
Deo
Sredstava Za Poljoprivredu, Pomoć Nerazvijenim Zemljama, Deo Troškova Administracuj e Eu I Deo Izdataka Ribolovnu Politiku
Za
(
Visinu
Za
Da
Određuje
Administracij
Ograniči
Savet ).4
u
Sa
(
Visinu
Određuje
U
Ih
Tri
Faktora:
Parlament ).5 Komisija I Savet Imaju Poslednju Reč Kada Je U Pitanju Odlučivanje O Obaveznim, A Parlament O Neobaveznim Izdacima Unije.
> K
Pomoć
Tokom
jama
Nerazvijen
Usaglašavanja
im
Budžeta
Prekomors
Snažna
kim
Borba Između
> D
Zemljama,
Saveta
ržavn
Manji Deo
Komisije,
Izdataka
Jedne,
Za
Evropskog
Izdac
Ribolovnu
Parlamenta,
iU
Politiku,
Sa
Sva
Strane,
Sredstva Iz
Preraspodele
Fonda Za
Sredstava.
> T
Istraživanj
Mogućnost
roško
e I Razvoj
Evropskog
(R&D
Parlamenta Da
Neobavez ne Izdatke Spadaju Manji Deo Sredstava Za Poljoprivr edu,
-
BdpAU Zeml
Člani cama
I Sa
i
I
Druge
Člani
Oko
Poveća
and
Smanji
Developm
Sredstva
ent-),
Određene
Izdaci Za
Svrhe
Strukturne
Neograničena
Fondove,
Jer
Veći
Ima
Izdataka
e
Je
Research
Deo
retanj
cama
vi Život
Ili
a Za
Evropska Komisija
Nije
Komisija
Mogućnosti
Može Samo Da Ograniči Finansijs ke
9
Seminarski rad
Planove Parlamenta, Ali Ne Može Da Utiče Na to Da Li Će Ih
Biti
Ili
Neće I Da Li Će
Se
Sredstva Preraspoređi vati
Iz
Jednog
U
Drugi Fond.
P r o k o p i j e v i ć M . , 2 0 0 5 , E v o p s k a U n i j a U v o d ,
Budžet Evropske unije
S l u ž b e n i G l a s n i k , B e o g r a d , S t r a n a 2 6 9 . P r o k o p i j e v i ć M . , 2 0 0 5 , E v o p s k a U n i
j a U v o d ,
Određene
Na Vreme
Budžetske
I
Godine
Sve
Ustanove
S l u ž b e n i G l a s n i k , B e o g r a d , S t r a n a
Eu
Međusob
Da
nim
Prijave
Određene
Sastanci
Budžetske
ma
Izdatke.
Između
Komisija
Ove
Konsoliduje
Institucije
Te Izdatke I
.
Rani Predlog
Se
Nacrta
Nacrt, Sa
Treba Ponudi
Parlamentu
I
Tri
Zatim Ovaj
Svim Sugestija
Savetu Do 1.
ma
Septembra.
Ponovo
Savet
Vraća
Potom
Usaglašava Budžet
Finansijs
U
Su Obavezne
Da
2 6 9 .
Razrešiti
Pred Sa
Savet. Pre
Parlamentom,
Drugog
Koji
Čitanja
Ga
Razmatra Na
(
« Dva Čitanja
Novembr
». Posle Prvog
u ) , Savet
Čitanja
Održava
U
U
ka Godina
Oktobru
Intezivne
U
Parlament Ima
Konsultac
Započinje
Ovlašćenja Da
ije
1. Januara
Izmeni
Cilju
I Traje Do
Poboljša Nacrt
Postizanj
31.
Budžeta Koji
a
Decembra
Je
Dogovora
Svake
Savet.
O
Godine.
Određena
Budžetu
Mnogo
Neslaganja
U Načelu
Ranije Pre
Razmotriće Se
(
Eu
I
Predočio
U
Ceo
Početka
10
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Tekst
Može
Budžeta).
Menja
Zatim Se U
Samo
Drugom
Usvoji Ili Ne
Čitanju
Usvoji Budžet
Usvaja
U Celini.
Budžet. Pre Finalnog
,
Već Da
Za
Ne
Usvajanje
Glasanja
O
Budžetu ( U Decembru ), Parlament
Budžeta Potrebna
Je
Dvotrećinska Većina
Može
U
Parlamentu.
Izmeniti
Ako Se Budžet
Poslednji
Usvoji
Nacrt
,
Nastavlja
Budžeta
Se
Normalno
Predložen Od
Da
Finansiranje
Strane
Saveta.
Aktivnosti Unije. Ako Se
Ukoliko
Budžet
Bude
Ne
Usvoji
Usvojen,
,
Eu
Prelazi
Predcednik Parlamenta Potpisuje
Na
Privremeno, Mesečno Finansiranje,
Budžet.
Gde
Se
Za
Evropski
Svaki
Mesec
Parlament
Može
Trošiti
Ima
Najviše
Znatni
Uticaj
Na
Do
Jedne
Način
Dvanestine
Trošenja
Budžeta
Neobavezni
Predhodne
h
Godine.6 Za Nadgledanje Pravilnog Trošenja Sredstava Budžeta 1975.
Izdataka,
Dok Obavezne Izdatke
Ne
Iz
Godine Je Osnovan Revizorski Sud , A Od 1993. Godine On Ima Isti Status Po Važnosti Kao I Savet I Komisije. Izveštaje Revizorsk og Suda Parlament I Savet Ministara Razmatraj u Dve Godine Posle Dotične Budžetske Godine. To Kašnjenje Nije Stvar Neažurnos ti Suda , Već Potrebe Da Se Sačekaju Svi Relevantni I Konačni Podaci Za Datu Godinu. Ako Ep Smatra Da Sredstva Nisu Valjano Trošena , On Može Da Ne Usvoji Revizorski Izveštaj I U Tom Slučaju Evropska Komisija Mora Da Podnese Ostavku. To Se Desilo 1999. Godine Kada Je Sanerov
Sastav Komisije Podneo Ostavku Usled Korupcije I Neodgovaraju ćeg Trošenja Sredstava.
Zemalja, Prihodi Od Nameta Pri Uvozu Poljoprivr ednih
Prokopijev ić M.,2005,E vopska UnijaUvod, Službeni Glasnik,Be ograd 270.
Budžetski Prihodi U
Prvim
Nastanka Eez Je Finansirana Pomoću
Iznosu Od
1%
Ukupno Prikuplje nih Prihoda. Zemlje
Zadržaval
Članica. Tokom
Prve
Polovine
70-
Godina
Došlo Je Do Bitne
Iznosa Prikuplje nih
Za
Dve
dene
Evropska Unija
e 10% Od
Prvonave
Promene.
Je
Dobila
Svrhe, Usled Troškova
Sopstvene
Ubiranja
Izvore Finansiranja I Deo Od
Uvoza U Eu Iz
Pdv-A U
Su
Zemalja
Carina
Deo
Članice
Priloga
To:
I
Od
Godinama
Tih
Proizvoda
Trećih
Tih Sredstava . Evropska Unija Od
11
Seminarski rad
Tada
Sa
Budžet Evropske unije
je Trgovine Na
Sopstvenim
Partnere Unutar
Resursima
Unije. Do Toga
Finanasira
Je Došlo Zbog
Svoje
Ulaska
Troškove.
Carinsku Uniju
Pravno, Ovi
, Nema Carina
Resursi
Unutar
U
Znatno
Prihodi -
Promenjen
0.8%
a:
• •
Vidu Sve Gore
Preno
Navedeno ,
s Iz
Po
Imajući U
Od
1988.
ljopriv
Predhodn
Unije,
reda -
e Godine -
Sredstva
Pripadaju
Ali Ima Prema
2.5 %
1.6 %
Koja
Uniji.
Ostatku Sveta.
Zemlje
Tako Je Došlo
•
•
Članice
Ih
Do
Promene
Skupljaju U
Trgovinskih
Ime
Tokova. Ubrzo
Evropske
Je Pdv Postao
Unije
I
Zatim
Ta
Sredstva Prebacuju U
Nameti
Unije.
Poljoprivredni
Tokom Prvih
Uvoz
31,8%,
Postojanja
Carine
Ovog Sistema
,
Finansiranje
Su
A Iz Prema
Trećim Zemljama
Je
Prikupljeno
Unije, Sredstva Od Uvoza
Su
Resursis -
Mogu Se
%
0.8 %
Oko 10,5%. To Je
Stanje
Sa
Pd
Najznačajnij Izvor
Prihoda , Ali
Godina.
Promenilo Usled Preorijentaci
U Od
Pdv-A
Od Godin
35,5
Je
%
Na 0.5 %, A
•
Pri
Smanjen
Članicama Je Dopušteno Da
Držav
Zadrže 50 % Od Prihoda Za
a Članic
Carinu I Od
a Na
Nameta
Na
Poljoprivredni Uvoz. Porasla
u Bdp-
Je
Uloga
45,9
1999. Godine
%
Struktura
•
Na
Osnovu Visine
Budžetskih
zni
Prihoda Je
Sitni
-Tradicio nalni
Sastoje Se
Od
Carina Koje
Se
Bdp-A, Što Je Uvedeno 1988. Godine.7
u
Na
Uvoz Dobara Koje Dolaze Iz
Van
Zemalja Članica
Ra
Tor
Zemalja
Priloga
A-
Grupe:
Naplaćuj
Uvoznu
Osnov
Četiri
Resursi-
Državama
lozi
Od Tada Pa Do
Se to Brzo
Podeliti
Prihod
2002.
Početka 80-Tih
Bila
i
Na
Doprinosili Sa
Godina
15.5
v-
Budžet
Prihod Budžeta
Izvor Punjenja
57,6%,
Čine
veni
•
Sa
Sopst
rine -
Najvažniji
Budžeta Unije
Ca
Godine
Još
Evropske Unije. Oni Donose Odprilik e
Oko
12
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
17,3
Koji
Milijarde Eur-A
Za
Je Predviđena
Članice
Primenjuje Na
Određene
Za
Primaju
Bruto
Programe
Finansiranje
Proporcij
Nacionalni
Unije,
Svih Projekata
alno Više
Prihoda
Dohodak
Zatim
Eu Je Nešto
Sredstava
Budžeta
Svake Zemlje
Sredstva
Veća. Prihodi
Nego One
Članice.
Koja
Se Slivaju U
Bogate
Ovako
Plaćaju
Budžet
Tako Da
Prikupljena
Kompanije
Način Koji Je
Više
Prihoda
Sredstva
Ukoliko
Propocijalan
Zamalja
Budžeta,Tj.
Predstavljaju
Krše
Bogatstvu
Primi
Oko
Najveći Izvor
Propise O
Svake Države
Više
Milijardi
Prihoda
Konkurenc
Članice. UK,
Novca Iz
Evr-A
Budžeta
iji I Druge
Holandija,
Budžeta
Zakone.
Nemačka,
Nego Što
Tj.
Čine
15%
IndirektniVat
.Oni
Čine
15%
17.8
(1,4%
Na
Se
I
Iznose
80
Na
Nacionalni
Milijardi Eura
Ovako
Austrija
Pdv U 1985,
Tj. Čine 69%
Skupljeni
Švedska , Ipak
U
Svih Prihoda.
Resursi
Imaju
Čine I Do
Određene
1,5%
Beneficije
Budžeta Tj
Prilikom
Oko
Konačnog
2002.
Smanjenje
U Budžet Se
Na
0,75%,
Takođe Slivaju
U 2003. Na
Sredstva I Iz
0,5%)
Drugih Izvora,
Sredstava
Kao
Koja
Se
Što
Su
Kazne, Viškovi Prethodnih
1.3
I
Milijarde
Obračuna
Eura.
Njihovih
Totalna
Doprinosa. Sa
Baziraju Na
Iz
Bruto
Godina,
Sredsta Eu
Druge Strane,
Nacionalno
Određeni
Za
Fondovi Eu Se
m
Porezi
Dohodtku
Plaćaju
(Gross
Zaposleni
Pri
National
Organima
I
Income
2007
Godinu,
«slivaju»
Predviđen
Zemljama
a
Članicama
Budžetom,
Prema
Institucijama
Iznose
Prioritetima
Eu Na Svoja
Oko 116.4
Definisanim U
Prikupljaju
Primanja,
Milijardi
Okviru
Tako Što Je
Zatim Određeni
Eur-A,
Evropske
Određen
Doprinosi
Dok
Unije. Manje
Procenat
Zemalja
Ukupna
Prosperitetne
( 0.73% )
Evropske Unije
Suma Koja
Zemlje
Gni)
Se
Koje
Van
Ka
Da. Prok opije vić M.,2 005, Evop ska Unija Uvod , Služb eni Glasn ik,Be ograd , Stran a 268.
Budžetsk i Rashodi Od Važnosti Je
Ne
Samo Kako Se Budžet Puni, Nego Kako Se I
13
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Pravilno
Delatnost
Projekte
Ukupnog
Primenila
i
Onim
Jednom
Budžeta,
Finansijska
Projekti
Domenima «
Dobrom
Oko 20 %
Pravila.
Koji
Politike
Delu
Iznosa
Nego Što Se
Finansiraj
Oko
Prazni Preko
Odobre
u
Su Se Sve
On
Tela
Koja Sredstva
Budžeta
Zemlje
Eu
Preko
A Oko 80 %
Za
Eu
Složile
Da
% Bdp-A.
Preko
Programe,
Oslikavaj
Delaju
Na
Država
Svaki
u
Nivou Unije.
Članica.
Mora Da Prođe
Prioritete
Ove Odluke
Zajmi
Najveća
Strogu
Postavlje
Nastale Su Iz
Novac Na
Odgovornost
Proceduru
ne
Veoma
Međunar
Za
Mora Da Ima
Strane
Praktičnih
odnim
Upravljanje
Određenu
Zemalja
Razloga.
Finansijs
Budžetom
Pravnu
Eu
Udruživanje
kim
Leži
Potporu.
Određeno
m Snaga U
Tržištima.
Prazni.
Op
Se
Unije,
Na
Pre
Bilo
Određene
Zahtev
I
Ova
I Se Iz
Od
U
U
» Kojih
A
U
Zemalja Je 3
Unija Ima Pravo Da
Evropskoj
Pravila Upravo
m
Ovim
Mogućno
Komisiji.
I Postoje Kako
Trenutku.
Oblastima
sti
Glavna
Bi Se Osigurala
One
Mogu
Pravila Koja
Objektivnost
Grupisan
Postići Bolji
Kredita
Regulišu
Prilikom Ocene
e U Šire
Rezultati
Su
Način
Isplativosti
Kategorij
Manji
Ograniče
Pojedinih
e
Troškovi.
ne, Mada
Budžet Unije
Je
Treba
Dozvolje
Potrošnje
I
Su
Upravljanja
Projekata
I
Troškova
Sredstvima
Time Postavili
(Poznate
Eu
Nalaze
Određeni
Kao
Se
U
Limiti
'Headings
Potrošnje.
') I U 31
Finansijskim Pravilima
Različita
(Financial
Polja
Regulation).
Političke
S Drugi Set
Delatnost
Pravila Tzv
i. Budžet
Implementin g
Rules
Postoje
Da
Bi
Se
Http://www.Ec.Eur opa.Eu/budget/ind ex En.Htm ( Datum Pristupa 05.12. 2007. Godine )
Da
no
Izbalansiran I
Zaduživa
On
nje U Ime
to
Uglavnom
Eu
Jeste. Članice
Od
Međutim
Imaju Znatne Probleme
Sa
Budžetom-
Finansira I
Većina
Njih
Ima Deficit ,
Još
Njenih Početaka ( Ezuč ) Kako Bi Se
Ogromna
Delatnost i
I
Uzimanja
Bude
Eu
Eu
Se
Tim
Sredstvim a
14
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Finansirali
Ekonomskog
Programi.
Razvoja
Direktno Ili Indirektno, Svi
Imaju
Koristi
Od
I
Poslova.
Je Postao Jedan
Pomogne -
Koja
Se
Finansira Iz Budžeta Eu, Bilo Da Se Radi
O
Mora Da Bude Konkurentnija, A
Manje
Prosperitetni
Da
Plažama,
Sustignu
Druge
Bezbednijoj Na
Regione.U
Putevima, Ili
Od
Godine,
Od
Svakog
Garanciji
Evra
Koji Se Potroši
Ljudskih Fundamental
Iz
Godišnjeg
Budžeta Eu, 8
nih Prava. Za Razvoj I Poslove
Centi Na
Odlazi Aktivnosti
U Narednih
Koje
7
Učiniti
Godina,
Bi
Transformi sali Svoju
U Pravcu Sustizanja
Konkurenc
2007. Do 2013.
Boljim
Kako
Globalne
Periodu
Tanjirima,
Prednosti,
Ekonomiju
Regioni Moraju
Čistijim
Posebno
U Manjoj
Ekonomija Eu
Će
Eu
Inovacije I Ekonomija Znanja Obezbeđuj Nov
Okvir Mogućnos ti
Za
Pokretanje Razvoja U
Odlučile Su
m.Postizanje
Regionima
Da Najveći
Dugoročnog
Deo
Razvoja Zavisi
Zajedničkih
I Od Povećanja
Snaga
I
Razvojnog
.
Od
Potrošeno g Evra, 36
Potencijala Eu.
Centi
Posvete
Ovaj Prioritet,
Na
Stvaranju
Poznat
Većeg
Kohezija
Kao
Proizvoda,
Koje Evropski Potrošači
Ide
Aktivnosti Kohezije.
u
Prema
a Potrošača , Ali U Skladu Sa
Mogu
Da
Kupe
Po
Razumnim
Životnom Sredinom . Takođe, Uspešno
Napori Eu Na Ovom
Polju
Imaju
Dva
Cilja.
Prvo,
Ono Što Se
je
I
Zaštita Prirodnih Resursa
Uključiti
Korespondirat i Sa Onim Što Potrošači
Direktne Mere Za Zaštitu Životne
Uključujući
Sredine,
Visoki Stepen
Kvaliteta
Za Restruktu riranje
Poljoprivredni Proizvoda.
Drugo,
Upravljan
Mora
Mora
h
Adaptiraj
Zahtevim
Poljoprivredni
Bezbednosti I
Svakog
Budžeta Eu
Različitih
h
Planiraju
Proizvode Broj
Žele,
Ovim
Eu
Proizvode
Proizvodi
Konkurentnijo
Zemlje
, Zemlje Eu
Veliki
Da
I
Cenama.
ije.
u
Klimatskoj Raznovrsnosti
Regionima
Unije.
Delatnosti
Zahvaljujući Geografskoj I
Se
Glavnih
Bi Trebalo
Održivi Razvoj
Od
Prirodni Resursi
nje), Poziva Da
Prioriteta
Neke
Hrani
(Poveziva
Sa
Stanovišta Proizvodnje,
I
Unošenje Raznolik osti
U
Ruralnu Ekonomij
Proizvođači
15
Seminarski rad
u
I
Za
Promovisanj e
Održivog
Ribolova.
Protiv
Terorizma,
I
Nelegalne
Izlivanja Nafte
I
Zagađenje Vazduha Na Zaustavljaju Na
Nacionalnim Granicama. Ovakve
Imigracije Efikasnija
Je
Ukoliko Zemlje Eu
Dele
Informacije
I
Delaju Zajedno.
Eu
Teži Ka Boljem Upravljanju
Pretnje
Tokovima
Zahtevaju Na
Različitim Poljima I U Velikom
Migracije
U
Uniju I Većoj Saradnji
U
Sprečavanju Kriminala
Broju Zemalja. U Periodu Od 2007.
Borba
Kriminala
Životinja,
Akciju
Bezbednost I Pravda
Organizovanog
Bolesti
Se
Budžet Evropske unije
Do
2013. Godine,
43
Centa
Od
Svakog Potrošenog Evra
Iz
Godišnjeg Budžeta Eu Ići Će Na Prirone Resurse. Fudamental ne Slobode,
I
Pravnim
I
U
Poslovima
Zasnovanog Na Vladavini Prava. Oko 1 Cent
Od
Svakog
Evra Budžeta
Iz Eu
Trošiće Se Na Ove Poslove.
Društvenim
oj
Debatama.
Pomoći U
Teži
I
Da
Miliona
Interese
i
Ljudi.
Potrošača.
Bezbedno
Govore
Oko 1 Cent
sti. Oko 6
Različitim
Na
Centi Od
Jezicima I
Potrošeni
Svakog
Pripadaju
Evro Ide Na
Evra Ide
Različitim
Ovakve
Na
Kulturama
Aktivnosti
Saradnju
. Zajedno
Pod Nazivom
Sa
Grade
'Gtizenship'
Zemljama
Neprocenji
(Državljanstvo
Koje
vo
).
Treba Da
Blago
Evropske Unije: Kulturnu Raznoliko
Zasnovanu Na
Vrednosti ma. Budžet Eu Promoviše I Štiti Ovo
Nasleđe I Bogatstvo, Ohrabruju ći
Pritom
Aktivno
Javno
Prosperite
Zdravlje
Kulturno
Potoršenog
Dugoročn
Preko 495
m
Društva
U
Zaštiti
Zajednički
Sigurnijeg
Učešće
U Eu Živi
st
Poslovima, Kao
Biti Evropljan in: Debata, Dijalog I Kultura
I
Svaki
Global Player
tu, Stabilnost I
Se Pridruže
Uticaj Fondova
Eu
Ne Zaustavlja Se
Na
Spoljnim Granicama. U Mnogim
Eu
Obezbeđuje
Susednim Zemljama ,
I
Siromašni
Regionim a
I
Zemljama
Neophodnu Pomoć
Drugim
m
Slučajevima, Budžet
Uniji,
U
Hitnim
Širom Sveta.
Prirodnih
Administ rativni Troškovi
Katastorfa. U
Oko
Drugim
Centi Od
Slučajevima,
Svakog
Situacijama
Radi
Se
O
6
Evra 16
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Troši Se Na
Aktivnosti
Funcionisanj
Pristupalo
e
•
Z
žila
Konkuren
a
Jula
tnost
Izradi
2
2004
(U
Finansijske
0
);
Skladu Sa
Pokriva
Perspektive
0
Predl
Agendom
Troškove
Unije.
7
ožen
2000)9.
•
-
a Su
2
Stvar
0
na
1
Plać
3
anja
.
U
L
Izno
i
su
m
Od
it
1,14
1
%
,
Gni
2
Eu
4
(240
%
Eur
Evropske
Unije.
To
Plata Zaposlenima I
srednj oročni (Šesto godiš nji) Finan sijski Okvir : Pokaz uje Maksi malni Iznos (Gran ice) Rasho da Eu; Predla že Se Prelaz ak Na Pet Godin a
Izgradnje
Svih Institucija Eu, Uključujući Evropski Parlament, Savet Ministara, Evropsku Komisiju, Evropski Sud Pravde I Evropski Sud.
Finansijs ka Perspekti va Od 1988. Da Bi Se Izbegli Problemi Sa Godišnjim Budžetom, Unapredio Budžetsku Disciplinu, Proces Usvajanja Budžeta, Planiranje
Se
Stvarni Godišnji Nivo Rashoda Se Utvrđuje Budžetom Gornje Granice Se Revidiraju Samo U Izuzetnim Okolnostima
•
Za 20002006. Limit 1,27% Gdp Eu (1,24% Gni Eu)
Tabela 3: Finansijs ka Perspekti va Eu U Milionim a Eur-A Obaveze 1. Poljoprivreda 1a. Zpp (Cap) 1b. Razvoj Sela 2. Strukturne Akcije Strukturni Fondovi Kohezivni Fondovi 3. Unutrašnje Politike 4. Spoljašnje Akcije 5. Administracija 6.Rezerve Novčana Rezerva Rezerva Za Hitnu Pomoć Garantna Rezerva
Htt p:// ww w.E kof. Bg. Ac. Yu ( Dat um Pris tup a 01. 12. 200 7. Go din e)
Godi G
šnje
n
Po
i
Glav
(
i
K
Stan
o
ovni
m
ka)
is ij a P r e d l o
Eu
Svaka Članica Maksimalno Može
Da
Dobije
Iz
Budžeta
Eu
Iznose Do 4% Nacionalnog
Karakter istike Finansijs kog Okvira 20072013:
Gdp; Prioritet
Prvo,
Rast
Usvojeni
I
17
Seminarski rad
Rashodi
U
Budžet Evropske unije
Treće,
U
Unapređen
I Rashodi Za
Administr aciju
Sedmogodiš
Strukturi
je
Kandidate
njem
Rashoda,
Konkurent
Potencijalne
nosti
Kandidate
Različito
280
Kresane
Rasta
(Oni
Milijardi
Osnovne
Unije.
Prepolovljeni
Evra Ili Za
Stavke
Četvrtinu
Budžeta:
Oko
Od
Jedino
Onoga
Što
Apsolutno
Je Komisija
Povećani
Predlagala.
Rashodi
današnja Struktura Budžeta Evropske Unije
Za Stavku Za
Administraciju, A, Iako Su I Za Njih Umanjeni Izdaci,
„eu
Kao
Globalni Partner", U
Kojoj
Najmanje
Su
Pogođena
Između Ostalih,
Poljoprivreda I
Prosečnog Učešća
U Http ://w ww. Ekof .Bg. Ac. Yu ( Da tum Prist upa 01.1 2.20 07. God ine )
Budžetu Unije, Zahvataće Samo
5,8%
Budžeta; Biće Čak
Su,
Nešto
Manji
Od
Rashoda
Za
Predviđeni
tabela 4: Dinamika Finansijskog
Okvira 20072013.
Nacionalnog
Dodazna
2007. Godinu
Odvojiti
Sredstva
Šti Je 4,6 %
11,5
Za
Više Nego Što
Više
Razvojnov
Je
Planirano
Novca
ih Članica,
Za
2006.
Uglavnom
Godinu.
Proizvoda
25
Zemalja Eu. Britanija Je Na Sastanku
Evropske
Briselu Pristala
Unije
Za
Da
Period
Od
Svoje
Do
Prošli
Fondovi
Budžet
2007
Su
Umesto
9,3%
Najgore Su
Su
I
Četvrto,
Manji
Drugo, Faktička Plaćanja Svake Države Manja Su Od Predloženih I Neće Preći 1% Gni Godišnje.
I
Eu).10
Za
Periodu
Su
I
U
Smanji
Iz Istočne I Centralne
%
Nego Za 2006.
Džave Članice
Godinu.
Eu I Članovi
Uključuju
Ep Složili Su
ći
Evropska
Se Da Prioritet
Korišćenj
Za
Unija
Bude
e
10,5
Treba
Podsticanje
Strukturni
Povlastice Koje
Evrope.
2013 Godine
Uživa
Iznosi 862,3
Budžetu
Milijarde
Blizu
Eur-A,
Milijardi Eur-A
Izdvoji Na
Konkurentnost
h
Odnosno
U Periodu Od
Stranu
i
Fondova
Nešto
Sedam Godina,
126,8
Privrede,
Što
Milijardi
Koji Će Se Iz
Najsirom
Eur-A Za
Fondova
ašnije
Od Bruto
Više 1
%
Obezbediti
U
Će
Da
Evropske Za
Eu
Za
18
Seminarski rad
Zemlje
Eu,
Budžet Evropske unije
Jednom
Povećava
mašne
2
Odvojeo Je
Stavkom
Ulaganja
Oblast
0
3
-Poljoprivreda,
U Projekte
i,
0
Evra ( 43%
Odlazi
Privrednog
Obraz
6.
Celog
Četvrtine
Rasta, Ali
ovanje
Budžeta ) Za
Budžeta.
Je I Dalje
,
Pod
Obuk
Dominacij
u,
om Skupih
Inova
Poljoprivr
cije,
ednih
Istraži
Subvecnija
vanja
. Evropski
I
Parlament
Razvo
Je Odredio
j, Kao
Troškove
I
Na 115,5
Druge
Milijardi
Mere
Evra, Što
Za
Je Za 7,6
Jačanj
Odsto Više
e
Nego Ove
Ekono
Godine I
mskog
Predstavlja
Rasta
0,99
Određ
Procenata
eni Su
Godišnjeg
Na
Ekonomsk
54,9
og
Milija
Proizvoda
rdi
Eu.
Evra,
Milijarde
Projekte
Oko 5,5 % ( 7
Koji
Milijardi Eur-A
Sunamenjeni Ubrzavanju
Rasta
)
Budžeta
Pokriva
Ekonomsko g
Tri
Administrativn I
Smanjenju
e
Troškove
Evropskih
Nezaposleno sti,
Institucija, Slična
Transevrops
A
Suma
( 6,7 Milijardi
kim
Tj. 5% ) Je
Mrežama,
Određena
Doživotnom Obrazovanju I Inovacijama. Na Direktne
Za
Spoljnu Politiku Eu. Jedan Procenat Budžeta
Je
Namenjen
Za
Subvencije
Projektekoji Se
Farmerima
Odnose
(
Dobijaju
43,7
Građanstvo, Slobodu,
Milijardi
Bezbednost
Eur-A)
I
Fondovima Za
Na
Razvoj
Ruarlnih
Pravdu. Struktura Budžeta Za 2007. Godinu Zakonodavci
Područja (
I
12,4
Evropske Unije
•
Tr
Što Je
oš
Za
ko
Čak
Milijarde
Su Odobrili
vi
15,4
Eur-A ), Što
Budžet Unije
Na
Odsto
Se
Za 2007.
Sir
Više
o
Nego
Ranije
Vodilo
Pod
Godinu, Koji
•
T r o š e nj e N a P ol jo p ri v re d u, U kl ju č uj ći K o nt r o v er z n e
19
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Strana Pomoć 6,8 Milijar di, A Za Unutra šnju Bezbed nost Odvoje no Je 1,2 Milijad u Evra.11
Sub venc ije Selj acim a
I
Fon
Za
nih
Potpristupnu
Rezultata
Pomoć
Korišćenje
(Instrument
m
for
Namenjeni
Accession
h
Assistance
Finansijski
Ipa
Ipa 20072013. U Fokusu Ima Dva Glavna Prioriteta:
Per-
•
P o
-
m
2007-
o
h
2013), Koji Je
ć
Sredstava
Namenjen
Z
Dovela Je
Pružanju
e
Do
Podrške
m
Da
Zemljama
lj
Evropska
Kandidatima
a
e Su
Instrument Za Pretpristup nu Pomoć Ipa 20072013
Komisija
Za Članstvo U
m
Najv
Evropska Unija
Predloži
Eu,
a
eća
Je
Jednostavn
Potencijalnim
U
Stav
Razvila
iji
Kandidatima
Is
ka
Spektar
Za
Za Članstvo U
p
Bud
Programa
Pružanje
Eu. Reč Je O
u
žeta,
Spoljne Pomoći
Spoljne
Jedinstvenom
nj
Sa
Što
Za
Pomoći U
Pretpristupno
a
56,3
Rezultat
Ima
Budžetski
m Instrumentu
v
Mili
Nastanak Preko
m Periodu
Eu
a
jardi
30
2007-
Budžetsko
nj
Evra
Pravnih
2013.
Razdoblje Od
u
.
Instrumenata
Tom Cilju
2007.
P
Troš kovi Na Ad mnis traci ju Eu Odr edje ni Su Na 6,9 Mili jadri Evra ,
Na
Je.U
2013.Godine,
ol
Kojih Su Ovi
Septembru
Koji
it
Programi
2004.Godi
Objedinjuje
ič
Pomoći
ne,
Dosadašnje
ki
Realizovani.
Evropska
Instrumente:
h,
Komisija
Phare, Sapard,
E
Uprošćavanjem
Predložila
Ispa, Cards1 ,
k
Sistema
Usposrtavl
Kao
o
Spoljne
janje
Pretpristupni
n
Politike, Kao I
Novog
Instrument Za
o
Za Postizanjem
Istrumenta
Tursku.
m
dove Za Raz voj Sela, I Dalj
•
Maksimal
Vremenom Čitav
Je
Različitih
Potreba
Osnovu
Za
Toga
Okvir
U
Kao
I
Za
Do
I
20
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
skih
Zemlja
I
ma
Krit
Proces
eriju
u
ma
Pripre
Koji
ma Za
Se
Korišće
Odn
nje
ose
Struktu
Na
rnih
Usv
Kohezi
ajanj
onih
e
Fondov
Prav
a
nih
Nakon
Teko
Pristup
vina
anja
Eu,
Evrops
Kao
koj
I
Uniji.
U
Eu
Izgr adnj a Ad mini strat ivni h
Http://ww w.Ekonomi st.Co.Yu ( Datum Pristupanja 10.12.2007 . Godine )
Zemlje Korisnice Ipa Su Podeljene U Dve Katrgorije:
Kap acite ta I Jača nje Prav osuđ a;
•
Pom oć
I. Kan didat i Za Član stvo U Eu (Tur ska, Hrva tska I Mak edon ija);
II.
e t o h i j u ,
P o t e n c i j a l n i K a n d i d a t i Z a Č l a n s t v o U E u ( S r b i j a , U k l j u č u j u ć i K o s o v o I M
• Pomoć Tranziciji I Izgradnji
C r n a
Institucija
•
G o r a ,
Prekogran
B o s n a
•
ična Saradnja
Regionaln i Razvoj
I
•
H e r c e g o v i n a
Razvoj Ljudskih Resursa
• Ruralni Razvoj
I A l b a n i j a ) .
Zemljama Kandidati ma
Za
Članstvo (Trenutno Turska, Hrvatska
Komponente
I
Ipa Za Period
Makedoni
2007-
ja)
Su
Dostupne
2013.Godine
Sve,
Su:
Ostalim
A
21
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Zemljama
Srbija),
(Albanija,
Dobijanja
Dve
Bih,
Statusa
Komponen
Kandidata,
te.
Crna
Gora
I
Do
Samo Prve
Gafikon 5 : Kmponente Ipa Za Period 2007-2013. Godine
Ipa
pomoć Tranziciji Izgradnji Institucija Prekogranična Saradnja regionalni Razvoj razvoj Ljudskih Resursa ruralni Razvoj
Izvor: Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, Ipa- Vodič Kroz Istrument Pretpristupnu Pomoć Eu 2007-2013,Fond Za Otvoreno Društvo I Evropski Pokret U Srbiji, Beograd,Strana 13.
Ova Komponenta Je Ključna Za Sve Aktivnosti Koje Su Vezane Za Izgradnju Institucija I Podršku Tranziciji U Zemljama Potencijalnim Kandidatima Za Članstvo U Eu. Prekogranična Saradnja Ključni Cilj Je Priprema Za Implementaciju I Upravljanje Kohezionom Politikom Zajednice , Pogotovu Za Korišćenje Sredstava Evropskog Fonda Za Regionalni Razvoj I Kohezionog Fonda. Razvoj Ljudskih Resursa Cilj Ove Komponente Je Da Pripremi Zemlje Kandidate Za Programiranje, Implementaciju I Upravljanje Evropskim Socijalnim Fondom U Okviru Evropske Strategije Zapošljavanja. Ruralni Razvoj Poslednja Komponenta Je Namenjena Zemljama Kandidatima U Cilju Pripreme Za Implementaciju I Upravljanje. (Tabela Na Str,19,Ipa) Višegodišnji Idikativni Finansijski Okvir
Prvi Dokument Koji Se Izrađuje U Procesu Programiranja Ipa Je Višegodišnji Indikativni Finansijski Okvir Definisan Od Strane Evropske Komisije, Pokazuje Indikativnu Raspodelu Sredstava Ipa Po Zemlji Korisniku I Po Komponentama. To Je Tabelarni Prikaz Koji Pokriva Trogodišnji Period I Obrazlaže Kriterijume Alokacije Sredstava, U Zavisnosti
Od
Potrba,
Apsorcionog
I
Upravljačkog
Kapaciteta
Zemlje
Korisnika.Višegodišnji Indikativni Finansijski Okvir Je Definisan Tako Da Bude Fleksibilan Što Se Tiče Iznosa Koji Korisnik Može Dobiti , Ali U Isto Vreme Je I Dovoljno Određen Da Omogući Višegodišnje Planiranje.12 Finansijski Okvir Za Ipa Iznosi 10 Milijardi Evra, Koliko Će Zemlje Članice Unije Izdvojiti Kao Pomoć U Periodu Od 2007. Do 2013. Godine.
22
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Primena Ipa Počinje Od 1. Januara 2007. Godine. Upravljanje Fondovima Postoje Tri Sistema Upravljanja Fondovima:
1. Centralizovani Sistem Upravljanja 2. Dekoncetrisani Sistem Upravljanja I 3. Decentralizovani Sistem Upravljanja. Budući Da Ipa Poznaje Samo Ovaj Treći, Više Pažnje Ću Posvetiti Samo Njemu U Slučaju Decentralizovanog Sistema Upravljanja Fondovima, Zemlja Korisnik Fondova Obavlja Zadatke Ugovarača. Aktivnosti Sprovođenja, Uključujući Ugovaranje I Isplatu, U Nadležnosti Su Nacionalnih Institucija. Svi Fondovi Koje Zemlja Primalac Ne Iskoristi Moraju Se Vratiti Evropskoj Komisiji. Decentralizovani Sistem Upravljenja Fondova Eu Podrazumijeva Postepeni Prenos Nadležnosti U Upravljanju Fondovima Sa Delegacije Evropske Komisije Na Zemlju Korisnika Fondova. Za Potpuno Uspostavljanje Decentralizovanog Sistema Upravljanja Fondovima Potrebno Je Imenovanje Nosioca Pojedinih Odgovornosti I Izgradnja Posebnih Institucija Koje Će Biti Akreditovane Od Strane Evropske Komisije. Te Institucije Su :
1. Nacionalni Ipa Kordinator 2. Nacionalni Fond Kojim Rukovodi Lice Ovlašteno Za Ovjeravanje, 3. Centralan Jedinica Za Ugovaranje I Finansiranje Kojom Rukovodi Lice Ovlašćeno Za Overavanje Programa
4. Jedinice Za Implementaciju Projekata Kojim Rukovodi Lice Zaduženo Za Upravljanje Programima Pomoći
Višegodišnji Idikativni Planski Dokument Za Srbiju 2007 - 2009.Godinu Osnovni Strateški Cilj Pretpristupne Pomoći Srbiji Je Podrška Tranziciji U Status Zemlje Kandidata, Kao I Podrška U Narednim Fazama. Do Dostizanja Članstva U Eu. Ipa Koristi Za Pomoć Srbiji U Ispunjavanju Političkih, Ekonomskih I Pravnih Kriterijuma Za Pristupanje. Visegodišnji Idikativni Planski Dokument (Multi-Annual Indicative Planning Document-Mipd), Koji Se Se Odnosi Na Period Od 2007. Do 2009. Godine,Je Prvi Strateški Dokument Namenjen Srbiji U Okviru Instrument Za Pretpristuonu Pomoć. Ovim Dokumentom Se Uspostavlja Strateški Okvir I Utvrđuju Glavna Područja Delovanja I Glavni Prioriteti Godišnjih Akcionih Programa Koji Se Primenjiju Na Osnovu Mipd-A. Mipd Se Priprema Za Trogodišnji Period I Ažurira Na Godišnjem Nivou (Npr. Mipd Za 2008. Godinu Odnosiće Se Na Period Od 2008. Do 2010. Godine).
Mipd-Om Su Utvrđena Četiri Glavna Područja Delovanja:
23
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
1. Podrška Srbiji U Ispunjavanju Političkih Zahteva Psp 2. Poboljšanje Društveno-Ekonomskih Situacija U Zemlji 3. Približavanje Evropskim Standardima 4. Podrška Prekograničnoj Saradnji Sa Susednim Državama Kandidatima I Potencijalnim Kandidatima Kao I Državama Članicama Eu. Imajući U Vidu Da Je Srbiji, Kao Ptencijalnom Kandidati Za Članstvo U Eu,Trenutno Omogućeno Da Koristi Sredstva U Okviru Prve Dve Komponente Ipa, Mipd Sadrži Samo Okvire I Glavna Područja Delpvanja U Te Dve Komponente. Komponenta I - Pomoć U Tranziciji I Izgradnja Institucija Komponenta I - Pomoć U Tranziciji I Izgradnja Institucija - Obuhvata Tri Potkomponente: Politički Zahtevi: Pomoć Evropske Komisije Koristi Se Za Podršku Stabilnom, Modernom, Demokratskom,Multietničkom I Otvoirenom Društvu, Zasnovanom Na Vladavini Prava,. Posebna Pažnja Se Posvećuje Reformi Državne Uprave I Reformi Pravosuđa. Društveno-Ekonomski Zahtevi: Pomoć Evropske Komisije Koristi Se Za Podršku Razvoja Društveno-Ekonomskog Okruženja. Evropski Saradnici: Pomoć Evropske Komisije U Podržavanju Plana Srbije Za Pristupanju Eu (Usklađivanje Prava I Praktičnih Politika, Potrebe I Zahtevi Administracije Za Uspostavljanje Decentralizovanog Sistema Upravljanja Fondovima Eu). Tabela 6: Okvirna Raspodela Sredstava U Okviru Prve Komponente Ipa Politički Zahtevi Društveno - Ekonomski Zahtevi Evropski Standardi
20 - 35 % 45 - 60 % 20 - 30 %
Izvor: Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, Ipa- Vodič Kroz Istrument Pretpristupnu Pomoć Eu 20072013,Fond Za Otvoreno Društvo I Evropski Pokret U Srbiji, Beograd,Strana 46.
Komponenta II - Preko Granična Saradnja I Saradnja Na Granici Komponenta II Podržava Prekogranične Programe Koji Će Biti Pokrenuti Između Srbije I Susednih Država Člabžnica Eu (Mađarska,Bugarska, Rumunija), Država Kandidata (Hrvatska, Makedonija) I Država Potencijalnih Kandidata (Crna Gora, Albanija, Bosna I Hercegovina). Međutim Da Bi Došlo Do Što Efikasnije Primene Programa Eu Neophodno Je Da Se U Srbiji U Znatnoj Meri Uključe Sve Relevantne Institucije, Kao Što Su Ministarstvo Za Ekonomske Odnose, Kancelarija Za Pridruživanje Eu Kao I Nacionalni Koordinator. Takođe Potrbno Je U Potpunosti Iskoristiti I Unaprediti Administrativni Kapacitet Srbije Kao I Poboljšati Slabe Međuresorske Veze, Koordinaciju I Komunikaciju Kao I Ojačati Veze Centralne Vlasti I Lokalnih Samouprava Kako Bi Se Na Što Kvalitetniji Načiniskoristila Podrška Eu U Pravcu Smanjivanja Teritorijalnih Razlika. 24
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Samo Ove Mere Kao I Uspostavljanje Decentralizovanig Sistema Upravljanjem Fondovima Eu Mogu Omogućiti Efikasnu I Nesmetanu Primenu Svih Pet Komponenti Istrumenta Za Pretpristupnu Pomoć - Ipa. Zaključak
Prvi Budžet Evropske Unije Tj. Tadašnje Evropske Ekonomske Zajednice Je Bio Veoma Mali I Uloga Mu Je Bila Da Pre Svega Pokrije Određene Administrativne Potrebe Tadašnje Zajednice. Međutim Kako Je Unija Sve Više Rasla I Kao Su Države Članice Postajale Sve Više Zavisne Jedna Od Druge Tako Je I Rasla Uloga Budžeta. Sve Više Su Rasla Sredstva Koja Su Ulazila U Budžet Kao I Što Je Raslo Sve Više Polje Njegove Primene. On Se Vremenom Menjao Kao I Struktura Njegvih Prihoda I Rashoda. Današnji Budžet Predstavlja Jedan Složen Mehanizam Kako Po Proceduri Njegovog Donošenja, Tako I Po Načinima Njegovog « Punjenja » I « Pražnjenja ». On Je Postao Poprište Političkih Bitaka I Mnogobrojnih Kompromisa Unutar Eu. To Na Primer Pokazuju Stavke Kao Što Su Velike Subvencije Za Poljoprivredu I Nove Članice, Jer Se Njihovom Promenom I Značaju U Strukturi Budžeta Najbolje Vide Ciljevi Same Unije, Njihova Promena I Stvaranje Novih Političkih Ciljeva. Međutim Značaj Budžeta Prevazilazi Okvire Unije Kako Indirektno ( Kroz Uticaj Evropske Unije Na Svedska Dešavanja), Tako I I Direktno, Kroz Različite Fondove ( Phare, Sapard, Ispa, Cards1 , Kao I Pretpristupni Instrument Za Tursku, A Sad I Kroz Program Ipa. Izvesno Je Da Će Se Struktura Budžeta Sve Više Menjati a Da Će Njegova Promena Zavisiti Kako Od Reforme Samih Institucija Eu,Od Novih Širenja Eu Tako I Od Sveobuhvatnog Stanja Na «svetskoj Pozornici».
25
Seminarski rad
Budžet Evropske unije
Literatura
1. Http://www.Bbc.Co.Uk/serbian/news ( Datum Pristipa 10.12. 2007. Godine) 2. Http://www.B92.Net/biz/vesti ( Datum Pristupanja 09.12.2007. Godine ) 3. Http://www.Ec.Europa.Eu/budget/index En.Htm ( Datum Pristupa 05.12. 2007. Godine ) 4. Http://www.Europa.Sr.Gov.Yu ( Datum Pristupanja 10.12.2007. Godine ) 5. Http://www.Ekonomist.Co.Yu ( Datum Pristupanja 10.12.2007. Godine ) 6. Http://www.Ekof.Bg.Ac.Yu ( Datum Pristupa 01.12.2007. Godine ) 1. Harjula M. 2007., A Guide to Europen Union Funding for Ngos, Tony Venables, Aleksandar Resanović, European Action Citizen Service, Brussels, Center for Peace Democracy Development, Belgrade
2. Kragulj D., Milićević D., 2005., Uvod U Ekonomsku Analizu, Mikroekonomija I Makroekonomija
3. Lazović M., Knežević I., Mirić O., Pejević A., 2007, Ipa- Vodič Kroz Istrument Pretpristupnu Pomoć Eu 2007-2013,Fond Za Otvoreno Društvo I Evropski Pokret U Srbiji, Beograd
7. Prokopijević M.,2005,Evopska Unija- Uvod, Službeni Glasnik,Beograd 8. Http://www.Rts.Co.Yu/kategorija Vesti ( Datum Pristupanja 09.12.2007. Godine )
Www.Maturski.Org
26
View more...
Comments
