BS en 12101 - 6-2005 - Sistemi Za Kontrolu Dima i Vatre

February 11, 2017 | Author: sloba68 | Category: N/A

Short Description

system za kontrolu dima...

Description

BRITANSKI STANDARD

BS EN 121016:2005 Sadrži ispravku br.1

Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 6: Specifikacija za sisteme sa razlikom pritiska Oprema

Evropski standard EN 121016:2005 ima status Britanskog standarda

ICS 13.220.99

BSi NIJE DOZVOLJENO UMNOŽAVANJE BEZ DOZVOLE BSI OSIM PREMA ZAKONIMA IZDAVAŠTVA

Britanski standardi

BS EN 121016:2005 (E)

Nacionalni predgovor Ovaj Britanski standard objavila je institucija Britanski standardi (BSI). On predstavlja britansku implementaciju standarda EN 121016:2005, uključujući ispravke iz avgusta 2006. Ovaj standard zamenjuje BS55884:1998 koji je povučen iz upotrebe. Učestvovanje Velike Britanije u pripremi ovog standarda povereno je Tehničkom komitetu FSH/25, Sistemi za kontrolu dima i toplote. Lista organizacija koje predstavlja FSH/25 može se dobiti na zahtev upućen njihovom sekretarijatu. Ovo izdanje ne uključuje sve neophodne odredbe ugovora. Korisnici preuzimaju odgovornost za njegovu ispravnu primenu. Usklađivanje sa Britanskim standardom ne može obezbediti imunitet od izvršavanja zakonskih obaveza.

Ovaj Britanski standard je objavljen na osnovu ovlašćenja Komiteta za politiku i strategiju standarda, 30. juna 2005. ©BSI 2006 ISBN 0 580 46255 2

Amandmani koji su objavljeni nakon publikacije standarda Br. amand.

Datum

Komentari

16745 ispravka br. 1

30 novembar 2006

Zamena jednačina A.3, A.3a, A.10, A.12 i A.25

2

BS EN 121016:2005 (E)

EVROPSKI STANDARD

EN 121016 Jun 2005

ICS 13.220.99

Sadrži ispravke iz avgusta 2006

Engleska verzija

Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 6: Specifikacija za sisteme sa razlikom pritiska – o prema Ovaj Evropski standard odobrio je Evropski komitet za standardizaciju (CEN) 17. januara, 2005. godine. Članovi CENa obavezni su da poštuju CEN/CENELEC Interne propise koji određuju uslove za davanje statusa nacionalnog standarda ovom Evropskom standardu bez ikakvih izmena. Dosadašnje liste i bibliografske reference koje se tiču ovakvih nacionalnih standarda mogu se dobiti na zahtev upućen Centralnom sekretarijatu ili bilo kojoj članici CENa. Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanične verzije (engleska, francuska i nemačka). Verzija na bilo kom drugom jeziku dobijena prevodom na sopstveni jezik članice CENa uz njenu odgovornost i obaveštenje Cenralnog sekretarijata ima isti status kao i zvanične verzije. Članice CENa su institucije za nacionalne standarde Austrije, Belgije, Kipra, Češke republike, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Italije, Latvije, Litvanije, Luksemburga, Malte, Holandije, Norveške, Poljske, Portugalije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske i Velike Britanije.

CEN EVROPSKA KOMISIJA ZA STANDARDIZACIJU Menadžment centar: rue de Stassart, 36 B1050 Brisel

©2005 CEN  Sva prava na eksploataciju u bilo kom obliku i na bilo koji način

Ref.br.  EN 121016:2005:E

3

BS EN 121016:2005 (E) rezervisana su za nacionalne članice CENa.

Sadržaj

strana

Predgovor ....................................................................................................... 0 Uvod ...................................................................................................... 1 Delokrug ............................................................................................... 2 Normativne reference .......................................................................... 3 Termini, definicije, simboli i jedinice ................................................. 4 Klasifikacija sistema za zagrade ........................................................ 5 Osobine sistema za stvaranje natpritiska........................................... 6 Prostori u kojima treba formirati natpritisak................................... 7 Projektne procedure za sisteme sa natpritiskom............................... 8 Stvaranje natpritiska u skloništima i drugim prostorima................ 9 Stvaranje potpritiska............................................................................ 10 Interakcija sa drugim sistemima za zaštitu od požara i drugim građevinskim sistemima......................................................... 11 Instalacija i oprema (uključijući komponente) ................................. 12 Testiranje rada sistema........................................................................ 13 Održavanje ........................................................................................... 14 Dokumentacija ..................................................................................... 15 Projektni proračuni ............................................................................. 16 Procena usklađenosti ...........................................................................

5 7 13 13 15 23 49 50 60 67 69

Aneks A (informativno)  Preporuke za projektovanje ............................... Aneks B (informativno)  Rešenja u slučaju da ne postoji mogućnost da se postigne projektovana razlika pritiska .................................... Aneks ZA (informativno)  Klauzule ovog Evropskog standarda koje se pozivaju na bitne zahteve ili druge odredbe Direktive za građevinske proizvode ...................................................

104

Literatura .......................................................................................................

123

74 77 89 92 94 96 98

116

118

4

BS EN 121016:2005 (E)

Predgovor Ovaj dokument (EN 121016:2005) je pripremio tehnički komitet CEN/TC 191 „Fiksni protivpožarni sistemi“, čiji sekretarijat vodi BSI. Ovom Evropskom standardu biće dat status nacionalnog standarda ili objavom identičnog teksta ili putem odobrenja, najkasnije do decembra 2005. god. i nacionalni standardi koji nisu u skladu sa ovim standardom treba da budu povučeni iz upotrebe najkasnije do decembra 2005. godine. Ovaj dokument je pripremljen tokom mandata koji je CEN dobio od Evropske komisije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu i podržava osnovne zahteve EU Direktive 89/106/EEC. Za vezu sa EU Direktivama, pogledati informativni Aneks ZA koji predstavlja integralni deo ovog dokumenta. Ovaj Evropski standard nosi opšti naslov „Sistemi za kontrolu dima i toplote“ i sastoji se od sledećih jedanaest delova: Deo 1: Specifikacija za dimne barijere; Deo 2: Specifikacija za prirodne dimne i toplotne izduvne ventilatore; Deo 3: Specifikacija za prinudne dimne i toplotne izduvne ventilatore; Deo 4: Instalacije za kontrolu vatre i dima – oprema; Deo 5: Projekat i proračun za dimne i izduvne ventilacione sisteme (objavljeno kao CR 121015); Deo 6: Specifikacija za sisteme sa razlikom pritiska – oprema; Deo 7: Kanali za kontrolu dima; Deo 8: Specifikacija za upravljive žaluzine za odvođenje dima; 1 Deo 9: Upravljački pultovi i kontrolni pultovi u slučaju opasnosti; Deo 10: Napajanja; EN 12101 je uključen u seriju Evropskih standarda koji takođe obuhvataju: a) Sisteme za gašenje požara pomoću CO2, halona, itd. (EN 12094 i EN ISO 14520) 1

Upravljiva žaluzina za odvođenje dima – smoke control damper (eng.), prim.prev.

5

BS EN 121016:2005 (E)

b) Sprinkler sisteme (EN 12259) c) Sisteme sa gašenje požara prahom (EN 12416) d) Sisteme za protiveksplozivnu zaštitu ( EN 26184) e) Sisteme za gašenje požara penom (EN 13565) f) Sisteme za gašenje hidrantskom mrežom (EN 671) g) Sisteme sa vodenom maglom (EN 14816) Na osnovu CEN/CENELEC Interne regulative, organizacije za nacionalne standarde sledećih zemalja obavezne su da primene ovaj Evropski standard: Austrija, Belgija, Kipar, Češka republika, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Island, Irska, Italija, Latvija, Litvanija, Luksemburg, Malta, Holandija, Norveška, Poljska, Portugalija, Slovačka, Slovenija, Španija, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.

6

BS EN 121016:2005 (E)

0

Uvod

0.1 Kretanje dima u zgradi Ovaj dokument sadrži informacije i zahteve za projektovanje, računske metode, instaliranje i testiranja sistema čija je namena da se ograniči širenje dima sredstvima koja stvaraju razliku pritiska. Sistemi sa razlikom pritiska mogu se ostvariti putem dve metode: i) stvaranje natpritiska – održavanje pozitivnog pritiska unutar štićenih prostora (videti sliku 1a), ili ii) stvaranje potpritiska – odvođenje vrelih gasova iz požarne zone u kojoj vlada niži pritisak u odnosu na pritisak susednog štićenog prostora (videti sliku 1b)

7

BS EN 121016:2005 (E)

1 Spoljna sredina 2  Prostor sa natpritiskom 3 Sigurnosni odušak za prekomerni pritisak 4 Curenje u spoljnu sredinu 5  Požarna zona 6  Otvori za izbacivanje vazduha 7 Dovod vazduha 8  Ventilator za dovod vazduha 9 Sistem dovodnih kanala

Slika 1 a) – Primer sistema za stvaranje natpritiska i potpritiska 8

BS EN 121016:2005 (E)

1 2 3 4 5 6 7

Stepenište Pretprostor Boravišni prostor (DP – prostor sa potpritiskom) Izvlačenje vazduha (stvaranje potpritiska) Put curenja kroz vrata itd. Svež vazduh Konstrukcija otporna prema požaru

Slika 1b) – Primer sistema sa potpritiskom – podrumi ili drugi prostori bez spoljnih prozora U slučaju požara, nastali dim prati šemu kretanja koja zavisi od sledećih glavnih pokretačkih sila. Širenje dima ka gornjim spratovima izazvano vrelim gasovima na spratu zahvaćenom požarom. U okviru požarne zone, dim koji je nastao zbog požara dobija snagu potiska na gore zahvaljujući svojoj smanjenoj gustini. Ukoliko u zgradi postoje putevi curenja ka gornjem spratu to može dovesti do kretanja dima ka gornjim spratovima. Osim toga, ovaj potisak na gore može prouzrokovati širenje dima preko puteva curenja kroz vertikalne barijere između prostorija, npr. vrata, zidovi, pregrade. Razlika pritiska tipično dovodi do toga da dim i vreli gasovi cure kroz pukotine na vrhu vrata a svež vazduh se uvlači kroz pukotine na dnu. Toplotno širenje vrelih gasova u požarnoj zoni. Vatra koja izaziva širenje gasova može za posledicu imati povećanje pritiska, praćeno isticanjem vrelih gasova izvan požarnog sektora.

9

BS EN 121016:2005 (E) Međutim, u većini slučajeva, početna sila koja izaziva širenje vrelih gasova brzo se rasipa, pa se ovaj efekat može zanemariti. Efekat dimnjaka unutar zgrade. U hladnim ambijentalnim uslovima, vazduh u zgradi je generalno topliji i manje gustine nego sopljni vazduh. Potisak toplog vazduha izaziva njegovo dizanje kroz vertikalna okna u zgradi, a gradijent pritiska se određuje tako da se hladan vazduh uvodi na dnu okna a topao vazduh se istiskuje napolje na vrhu. U toplim ambijentalnim uslovima, kada vazduh unutar zgrade može biti hladniji nego napolju, može postojati suprotan uslov, npr. vazduh se istiskuje napolje na dnu dimnjaka a uvodi se na vrhu. U oba slučaja, na nekoj srednjoj vrednosti, neutralna ravan pritiska formira se tamo gde su pritisci spoljnog i unutrašnjeg vazduha jednaki. Snaga vetra. Kada vetar duva prema bočnim stranama zgrade, on se usporava, što za rezultat ima povećanje pritiska na privetrinskoj strani zgrade. Istovremeno, vetar skreće putanju i ubrzava oko bočnih zidova i preko krova, stvarajući pad pritiska na zavetrinskoj strani zgrade, tj. uvlačenje na ovim površinama. Što je veća brzina vetra, veće je uvlačenje. Glavni efekat ovih pritisaka je stvaranje horizontalnog kretanja vazduha kroz zgradu od privetrinskih do zavetrinskih strana. Ukoliko je obvojnica zgrade propustljiva, npr. sa vratima i prozorima koji se otvaraju, tada će efekat biti više izražen. U slučaju požara, ukoliko postoji polomljen prozor na strani u pravcu vetra, vetar može da potpomaže širenje dima kroz zgradu horizontalnim putevima ili u nekim slučajevima i vertikalnim putevima. Stoga nije moguće precizno predvideti pritisak koji vetar vrši na zgradu, a samim tim i unutrašnje kretanje vazduha, pa su ponekad neophodni kompjuterska analiza ili eksperiment u tunelu za potpuno razumevanje ovog problema.

NAPOMENA

Smernice za dejstvo vetra date su u prEN 199124.

HVAC sistemi (Grejanje, ventilacija i klimatizacija). HVAC sistemi mogu da dopreme vazduh do zone požara i time doprinesu sagorevanju, ili mogu naglo da transportuju dim u prostore koji nisu u zoni lokacije požara, pa se često isključuju u slučaju požara. Međutim, ovakvi sistemi se često mogu modifikovati kako bi pomogli u ograničavanju širenja dima ili se mogu koristiti zajedno sa sistemima sa razlikom pritiska za dovođenje odnosno izbacivanje vazduha.

0.2 Ciljevi sistema sa razlikom pritiska Cilj ovog dokumenta je da pruži informacije o procedurama čija je namena da ograniče širenje dima od jednog prostora unutar zgrade do drugog, preko puteva curenja kroz fizičke barijere (tj. pukotina oko zatvorenih vrata) ili kroz otvorena vrata. Sistemi sa razlikom pritiska nude mogućnost održavanja potrebnih uslova u štićenim prostorima, na primer na putevima za evakuaciju, putevima za prilaz tokom gašenja požara, u protivpožarnim šahtovima, pretprostorima, stepeništima i drugim oblastima kod kojih postoji potreba da budu bez dima. Ovaj dokument nudi informacije koje se odnose na bezbednost lica, gašenje požara i zaštitu imovine kod svih tipova građevina. Neophodno je odrediti ne samo kuda u zgradu treba dovoditi svež vazduh za stvaranje pritiska, već takođe i gde će taj vazduh i dim napustiti zgradu i koje će puteve pratiti u toku tog procesa. Slična razmatranja primenjuju se na šeme za stvaranje potpritiska, npr. kod puteva za odvođenje vazduha, kao i kod ulaza za svež vazduh i puteva koje će pratiti. 10

BS EN 121016:2005 (E) Stoga je cilj da se uspostavi gradijent pritiska (a time i obrazac protoka vazduha) na taj način što će pritisak biti najveći u štićenim prostorima za evakuaciju a progresivno će opadati u prostorima kako se udaljavamo od evakuacionih puteva. Sistemi sa razlikom pritiska predstavljaju sredstvo za poboljšanje nivoa zaštite od požara unutar građevine. Odluka da li je takav sistem odgovarajući za određeni projekat treba da bude donesena u kontekstu celokupne strategije projekta za sredstva evakuacije, gašenje požara i zaštitu imovine unutar građevine. Na osnovu toga se određuju pretpostavke u projektovanju, koje treba da odgovaraju određenom projektu, naročito kada se radi o predviđenim putevima curenja izazvanim istovremenim otvaranjem vrata kao što je istaknuto u Klauzuli 5. Namena crteža koji prate tekst u ovom dokumentu je samo da pojasne smisao navedenog teksta. Treba uzeti u obzir da su prikazani rasporedi prostorija samo informativnog karaktera. Ukoliko projektant nije u mogućnosti da se u potpunosti pridržava ovog dokumenta, može biti usvojen i alternativni pristup koji je razradio inženjer. Rešenje koje je sačinio inženjer, kada god je to moguće, treba da sadrži funkcionalne zahteve navedene u ovom dokumentu.

0.3 Metode za kontrolu dima Prethodno opisani efekat snage kretanja vazduha treba da dovede do razlike pritiska na pregradama, zidovima i podovima, jer u protivnom kretanje vazduha može prouzrokovati širenje dima u prostore koji su odvojeni od lokacije požara. Tehnike koje se najčešće koriste za ograničenje širenja dima, ili za kontrolu efekata dima, su: a) zadržavanje dima upotrebom sistema fizičkih prepreka kako bi se sprečilo širenje dimnih gasova od prostora zahvaćenog požarom do drugih delova zgrade, npr. zidova i vrata; b) neutralizovanje dima, upotrebom bilo kog metoda asistiranja vatrogasnoj službi prilikom uklanjanja dimnih gasova iz zgrade kada se dim više ne stvara, npr. naknadno gašenje; c) razblaživanje dima, namerno mešanje dimnih gasova sa dovoljno svežeg vazduha da bi se smanjila potencijalna opasnost; d) dimna (i toplotna) izduvna ventilacija, postizanje stabilne separacije između toplih dimnih gasova koji formiraju sloj ispod tavanice i onih nižih delova istog prostora kojima je potrebna zaštita od efekata dima radi evakuacije stanara i zbog protivpožarnih intervencija. Ovo obično zahteva neprekidno izduvavanje dima upotrebom ili prirodne ili prinudne ventilacije i uvođenje svežeg vazduha u prostor zahvaćen požarom, ispod dimnog sloja; e) stvaranje natpritiska, videti 3.1.27; f) stvaranje potpritiska, videti 3.1.10. Ovaj dokument daje smernice i informacije o kontroli dima upotrebom razlike pritiska, tj. samo tehnike date pod tačkama e) i f). 11

BS EN 121016:2005 (E) Tačke od a) do d) neće biti dalje razmatrane u ovom dokumentu. Kontrola dima upotrebom razlike pritiska generalno zahteva kraće vreme rada sistema ventilacije nego gore navedene tehnike pod b) ili c), ali je ograničena na zaštitu ograđenih prostora koji se graniče sa prostorima koji su ispunjeni dimom u slučaju požara.

0.4 Analiza problema Svrha sistema sa razlikom pritiska, bilo da se koristi za zaštitu sredstava evakuacije, protivpožarnu intervenciju ili zaštitu imovine, može imati značajan uticaj na projektovanje i tehničke uslove sistema. Stoga je od esencijalnog značaja da se ciljevi zaštite od požara jasno utvrde i potvrde kod odgovarajućih organa vlasti u ranom stadijumu procesa projektovanja. Prihvatljivost nekog sistema prvobitno zavisi od toga da li su postignuti neophodni nivoi razlike pritiska i brzina protoka vazduha. Smernice o načinima izračunavanja brzine protoka vazduha za postizanje željenog nivoa razlike pritiska date su u okviru ovog dokumenta. Međutim, projektant može izabrati upotrebu drugih odgovarajućih računskih procedura za potvrdu svog projekta, pod uslovom da su ispunjeni funkcionalni ciljevi sistema (videti dole navedene podklauzule a), b) i c)). Ciljevi koji se navode u ovom dokumentu su sledeći: a) Bezbednost lica. Od osnovnog je značaja da se u štićenim prostorima održavaju potrebni uslovi za bezbednost lica onoliko dugo koliko se pretpostavlja da će ove prostore koristiti stanari zgrade. b) Utvrđeni protivpožarni putevi. Da bi se omogućilo efikasno obavljanje protivpožarnih intervencija, štićeni protivpožarni prilazni putevi (tj. protivpožarni šahtovi) treba da se održavaju na taj način da suštinski budu bez dima, tako da se pristup spratu koji je zahvatio požar može postići bez upotrebe aparata za disanje. Sistem sa razlikom pritiska treba da bude tako projektovan da ograniči širenje dima u utvrđenom protivpožarnom putu pod normalnim protivpožarnim uslovima. c) Zaštita imovine. Treba sprečiti da se dim proširi i uđe u osetljive prostore kao što su oni koji sadrže vrednu opremu, obrađuju podatke ili sadrže druge predmete koji su naročito osetljivi na oštećenje dimom.

12

BS EN 121016:2005 (E)

1

Delokrug

Ovaj dokument opisuje sisteme sa razlikom pritiska projektovane tako da zadržavaju dim na fizičkoj barijeri gde postoji curenje u zgradi, kao što su vrata (otvorena ili zatvorena) ili slični ograničeni otvori. On obuhvata metode za izračunavanje parametara za sisteme sa razlikom pritiska za kontrolu dima, kao deo projektne procedure. Daje procedure testiranja za sisteme koji se koriste, a takođe opisuje bitne i kritične osobine instalacija i izvršne procedure neophodne za primenu projektnih proračuna u građevinarstvu. Obuhvata sisteme čija je namena da zaštite sredstva evakuacije kao što su stepenišna okna, hodnici i pretprostori, kao i sisteme čija je namena da obezbede štićeni protivpožarni prilaz za vatrogasnu službu. Sistemi sadrže komponente za kontrolu dima u skladu sa odgovarajućim delovima standarda EN 12101 i opremu koja uključuje ove i verovatno druge komponente (videti 3.1.18). Ovaj dokument daje zahteve i metode za procenu usklađenosti takve opreme.

2 Normativne reference Za primenu ovog dokumenta neophodni su sledeći preporučeni dokumenti. Za reference sa datumom, primenjuje se samo izdanje koje je navedeno. Za reference bez datuma, primenjuje se poslednje izdanje preporučenog dokumenta (uključujući i amandmane). EN 1505, Ventilacija u zgradama – Limeni kanali za ventilaciju i cevni pribor sa pravougaonim poprečnim presekom – Dimenzije EN 1506, Ventilacija u zgradama – Limeni kanali za ventilaciju i cevni pribor sa kružnim poprečnim presekom – Dimenzije prEN 121014, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 4: Protivpožarne i dimne instalacije – Oprema prEN 121017, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 7: Kanali za kontrolu dima prEN 121019, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 9: Kontrolni pultovi prEN 1210110, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 10: Napajanja prEN 135013, Protivpožarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih materijala – Deo 3: Klasifikacija na osnovu podataka sa testiranja proizvoda na otpornost prema požaru i elemenata koji se koriste u građevinskim instalacijama: kanali otporni prema požaru i protivpožarne žaluzine 2 prEN 135014, Protivpožarna klasifikacija građevinskih proizvoda i građevinskih materijala – Deo 4: Klasifikacija na osnovu podataka sa testiranja komponenata sistema za kontrolu dima na otpornost prema požaru 2

Protivpožarna žaluzina – fire damper (eng.), prim.prev.

13

BS EN 121016:2005 (E)

EN ISO 9001:2000, Sistemi za kvalitetno upravljanje – Zahtevi (ISO 9001:2000) EN ISO 13943:2000, Protivpožarna zaštita – Rečnik (ISO 13943:2000)

14

BS EN 121016:2005 (E)

3 Termini, definicije, simboli i jedinice 3.1 Opšti termini i definicije U okviru ovog dokumenta primenjuju se termini i definicije dati u EN ISO 13943:2000, kao i sledeći termini. 3.1.1 boravišni prostor svaki deo građevinskog objekta u kojem direktno ne vlada natpritisak i koji ne predstavlja deo štićenog evakuacionog puta ili protivpožarnog okna 3.1.2 usisni otvor za vazduh veza sa spoljnim vazduhom koja omogućava ulazak vazduha iz spoljne sredine van građevinskog objekta u zgradu 3.1.3 izbacivanje vazduha način na koji je vazduh pod pritiskom u mogućnosti da istekne iz boravišnog prostora, ili drugog prostora u kojem ne vlada natpritisak, u spoljnu sredinu 3.1.4 atrijum (plural atria) ograđen prostor, ne uvek vertikalno centriran, koji prolazi kroz dva ili više spratova u građevinskom objektu NAPOMENA Liftovski šahtovi, kanali za građevinske instalacije i štićena stepeništa nisu klasifikovani kao atrijumi 3.1.5 nadleštvo organizacije, službenici ili pojedinci odgovorni za odobravanje rada ventilacionih sistema za odvođenje dima i toplote (SHEVS), odgovarajućih sprinkler sistema i sistema sa razlikom pritiska, opreme i procedura, npr. organi za građevinsku i požarnu kontrolu, za osiguravanje od požara, ili drugi odgovarajući državni organi 3.1.6 cirkularni prostor prostor koji se uglavnom koristi kao sredstvo pristupa iz neke prostorije do izlaza iz zgrade ili požarnog sektora

15

BS EN 121016:2005 (E) 3.1.7 usklađivanje sistema sa projektnim zahtevima 3 čin osiguravanja da su sve komponente, oprema i sistem instalirani i da rade u skladu sa instrukcijama proizvođača i ovim dokumentom 3.1.8 upravljački pult uređaj koji sadrži kontrolne naprave, ručne ili automatske, koje se koriste za upravljanje sistemom 3.1.9 deoba na protivpožarne sektore kriterijum projektovanja sredstava evakuacije u stanovima i malim kućama, zasnovan na operativnoj protivpožarnoj taktici gde nije uobičajeno širenje požara od jednog stambenog prostora do drugog zahvaljujući obezbeđenom visokom stepenu odeljivanja prostora. Stoga se pretpostavlja da u slučaju požara nije neophodno evakuisati celu zgradu, cele spratove ili čak stambene prostore koji se graniče sa lokacijom požara 3.1.10 stvaranje potpritiska kontrola dima upotrebom razlike pritiska gde se pritisak vazduha u požarnoj zoni ili okolnim prostorima smanjuje ispod nivoa pritiska u štićenom prostoru 3.1.11 prostor sa potpritiskom požarni sektor iz kojeg se vazduh i dim izduvavaju u svrhu smanjenja pritiska 3.1.12 protivpožarni lift lift projektovan tako da ima dodatnu zaštitu, sa komandama koje mu omogućavaju da se koristi pod direktnom kontrolom protivpožarne službe tokom gašenja požara 3.1.13 protivpožarni pretprostor štićeni pretprostor koji omogućava pristup od protivpožarnih stepenica do boravišnog prostora i do bilo kog povezanog protivpožarnog lifta 3.1.14 protivpožarno okno štićeni ograđeni prostor koji sadrži protivpožarne stepenice, protivpožarne pretprostore i, ukoliko postoji, protivpožarni lift, zajedno sa njegovim postrojenjem 3.1.15 protivpožarne stepenice štićeno stepenište koje je u vezi sa boravišnim prostorom samo preko protivpožarnog pretprostora 3

Usklađivanje sistema sa projektnim zahtevima – commissioning (eng.), prim.prev.

16

BS EN 121016:2005 (E) 3.1.16 požarna zona prostorija ili sektor za koju se, u svrhu projektovanja, pretpostavlja da u njoj može izbiti požar 3.1.17 razbuktala faza požara drugi termin za potpuno razvijen požar, što predstavlja stanje potpunog učestvovanja zapaljivih materijala u požaru, unutar ograđenog prostora 3.1.18 oprema set od najmanje dve odvojene komponente koje je potrebno sastaviti da bi se trajno instalirale u objektu i tako postale montažni sistem. Opremu treba plasirati na tržište omogućavajući kupcu da je kupi u jednoj transakciji od jednog dobavljača. Oprema može uključivati sve komponente, ili samo jedan podset komponenata neophodnih za oblikovanje kompletnog sistema sa razlikom pritiska 3.1.19 putevi curenja pukotine ili naprsline u konstrukciji ili oko vrata i prozora koje obezbeđuju put za protok vazduha između prostora sa natpritiskom/potpritiskom i spoljnog dela zgrade ili građevinskog objekta 3.1.20 sistemi za bezbednost lica sistemi koji treba da ostanu operativni u određenom vremenskom periodu, kada stanari prostorija treba da budu alarmirani o požarnoj situaciji, a zatim da budu u mogućnosti da napuste prostorije u proračunatom vremenskom intervalu, uz podršku sistema koji održavaju operativni status u cilju evakuacije. Ovi sistemi uključuju sisteme za zaštitu od požara, kontrolne sisteme za dimnu ventilaciju i sisteme sa razlikom pritiska 3.1.21 šaht lifta prostor kroz koji se kreće lift i protivteg (ukoliko ga ima). Ovaj prostor je materijalno ograđen dnom šahta, približno vertikalnim zidovima i tavanicom 3.1.22 sredstva evakuacije građevinska sredstva putem kojih se licima obezbeđuje bezbedan put za prolaz od bilo koje tačke u zgradi do bezbednog mesta 3.1.23 mešoviti stambeni objekat strukturna kombinacija više prostorija koje mogu uključivati prostore sa zajedničkim pristupom/izlazom unutar zgrade, kao što su multipleks bioskopi, prodavnice, stambeni prostori i kancelarije

17

BS EN 121016:2005 (E) 3.1.24 ispuštanje prekomernog pritiska način da se izbaci višak vazduha pod pritiskom iz prostora u kojem vlada natpritisak 3.1.25 sigurnosni odušak za prekomerni pritisak uređaj koji se automatski otvara na određenoj razlici pritiska (projektovana razlika pritiska) da bi omogućio slobodan protok od prostora sa natpritiskom (npr. stepenište ili šaht lifta) do prostora sa nižim pritiskom (npr. pretprostor, boravišni prostor) ili do slobodnog prostora van objekta 3.1.26 sistem sa razlikom pritiska sistem ventilatora, kanala, otvora i drugih naprava, primenjenih radi stvaranja nižeg pritiska u požarnoj zoni u odnosu na štićeni prostor 3.1.27 stvaranje natpritiska kontrola dima upotrebom razlike pritiska, gde je pritisak vazduha u prostorima koji se štite podignut iznad onog u zoni požara 3.1.28 prostor sa natpritiskom šaht, pretprostor, hodnik ili drugi sektor gde se održava viša vrednost pritiska vazduha u odnosu na pritisak u požarnoj zoni 3.1.29 štićeni putevi za evakuaciju put od boravišnih prostorija do krajnjeg izlaza, koji obuhvata jedan ili više sledećih prostora: štićeno stepenišno okno štićeni pretprostor i/ili štićeni hodnik 3.1.30 zaklon prostor koji istovremeno omogućava siguran put do izlaska sa sprata i koji je odvojen od požarne zone putem konstrukcije otporne prema požaru pa tako predstavlja privremeno bezbedno mesto tokom evakuacije 3.1.31 svež vazduh videti usisni otvor za vazduh 3.1.32 stambeni prostor boravišni prostor gde je svako mesto stanovanja protivpožarni sektor za sebe, kao što su stanovi ili male kuće

18

BS EN 121016:2005 (E) 3.1.33 tampon zona pretprostor koji nema pristup liftovima, šahtovima ili kanalima koji mogu predstavljati primetne puteve curenja dima koji bi se širio na druge nivoe unutar zgrade. Pretprostor koji je povezan sa šahtom lifta ili drugim šahtom i dalje predstavlja tampon zonu ukoliko u svim pomenutim šahtovima vlada natpritisak. Tampon zona može biti bez ventilacije ili sa prirodnom ventilacijom 3.1.34 kontrola dima upravljanje kretanjem dimnih gasova unutar zgrade da bi se osigurala odgovarajuća protivpožarna zaštita 3.1.35 efekat dimnjaka razlika pritiska koja je rezultat razlike u gustini između dva međusobno povezana stuba vazduha na različitim temperaturama 3.2 Simboli i jedinice Matematičke i fizičke veličine su, za potrebe ovog dokumenta, predstavljene simbolima i izražene u jedinicama, kao što je dole navedeno. A1, A2, A3, A4 m 2 AN AD

površina curenja N paralelnih puteva; m 2

ukupna efektivna površina curenja kroz sva vrata iz prostora u kojem vlada natpritisak, kada su određena vrata otvorena;

Ad

m 2

površina curenja kroz jedna vrata lifta;

Adoor

m 2

površina otvora kroz koji će proći vazduh pod pritiskom kada su vrata otvorena;

Ae

m 2

ukupna efektivna površina curenja na putu kojim prolazi vazduh nakon izlaska iz prostora u kojem vlada natpritisak;

AF

m 2

ukupna površina curenja između šahta lifta i spoljne sredine

AFloor

m 2

površina sprata kao što je definisano u tabeli A.6

AG

m 2

površina curenja oko vrata uključujući površinu ventilacionih rešetki ili velikih pukotina kojima se prenosi vazduh. Koristi se za izračunavanje vrednosti K;

ALF

m 2

ukupna površina curenja kroz pod kao što je definisano u tabeli A.6;

19

BS EN 121016:2005 (E) ALW

m 2

ukupna površina curenja kroz zidove kao što je definisano u tabeli A.5;

APV

m 2

površina sigurnosnog oduška koji radi pod dejstvom pritiska;

Arem

m 2

površina curenja iz pretprostora izuzimajući curenje kroz otvorena vrata;

At

m 2

ukupna površina curenja između svih vrata lifta i šahta lifta;

AVA

m 2

površina otvora za izbacivanje vazduha po spratu;

AVS

m 2

neto površina otvora za izbacivanje vazduha po jednom spratu, koji se nalaze na putu do izlaza iz zgrade, npr. od boravišnog prostora do ulaska u šaht, poprečni presek površine šahta i površine krajnjeg gornjeg otvora za izbacivanje vazduha (iz šahta u atmosferu);

AW

m 2

ukupna efektivna površina curenja svih spoljnih prozora;

AWall

m 2

površina zidova kao što je definisano u tabelil A.5;

AX

m 2

minimalna površina poprečnog preseka grane kanala za izduvavanje vazduha (ovo može biti poprečni presek kanala ili regulacionog dela na otvoru ili žaluzini);

DA

m 2

površina vrata;

D

m

rastojanje između centra kvake vrata i najbliže vertikalne ivice vrata;

Fdc

N

sila koju treba primeniti na kvaku vrata da bi se prevazišao inherentan otpor vrata prilikom otvaranja, kada ne postoji razlika pritiska;

K

faktor izveden iz tabele A.1;

NL

broj pretprostora sa natpritiskom koji se otvaraju ka šahtu lifta;

PR

Pa

nivo stvaranja natpritiska u prostoru sa natpritiskom;

PL

Pa

razlika pritiska između pretprostora lifta ili drugog prostora i spoljne sredine van objekta;

20

BS EN 121016:2005 (E) PUS

Pa

pritisak u prostoru u kojem ne vlada natpritisak, koji je potreban da se izbaci vazduh pod pritiskom kroz otvore za izbacivanje vazduha;

PLOB

Pa

pritisak u pretprostoru kada se vrata otvaraju ka prostoru kojem ne vlada natpritisak;

Q

m 3 /s protok vazduha u/iz prostora sa natpritiskom;

QD

m 3 /s curenje vazduha preko pukotina oko zatvorenih vrata;

QDC

m 3 /s ukupno ustanovljeno curenje iz prostora sa natpritiskom kada su vrata zatvorena;

QDO

m 3 /s curenje vazduha kroz otvorena vrata ili velike otvore;

Qfr

m 3 /s dovod vazduha neophodan da bi se obezbedio potreban protok vazduha kroz otvorena vrata u prostoriju gde je izbio požar;

QLd

m 3 /s curenje vazduha kroz vrata lifta;

QLob

m 3 /s dovod vazduha neophodan da bi se obezbedio zahtevani protok vazduha kroz otvorena vrata do prostorije gde je izbio požar;

Qn

m 3 /s curenje vazduha kroz vrata pri projektovanom natpritisku, koji se izračunava za toalete sa ventilacijom ili druge površine koje su direktno povezane sa prostorom gde vlada natpritisak;

QOther

m 3 /s curenje vazduha kroz druge moguće puteve curenja;

Qp

m 3 /s dovod vazduha u stepenišni prostor ili pretprostor, koji je potreban da se zadovolje zahtevi razlike pritiska;

QS

m 3 /s ukupna količina dovoda vazduha koja je potrebna kada su sva vrata zatvorena;

QSDO

m 3 /s ukupna količina dovoda vazduha uključujući curenje iz dovodnih kanala;

QTm

m 3 /s curenje vazduha preko mehaničkih uređaja za izbacivanje vazduha iz toaleta ili drugih površina;

QTn

m 3 /s curenje prirodnim putevima u toaletni (ili drugi) prostor;

u

21

BS EN 121016:2005 (E)

QWindow

m 3 /s curenje vazduha preko pukotina oko prozora;

R

indeks koji se može kretati između 1 i 2, u zavisnosti od vrste puta curenja koji se razmatra;

Wd

m

širina vrata.

22

BS EN 121016:2005 (E)

4 Klasifikacija sistema za zgrade 4.1 Opšte karakteristike Kontrola dima upotrebom razlike pritiska primenjena je u nekoliko različitih klasifikacija sistema, sa različitim zahtevima i projektnim uslovima. Projektni uslovi postavljeni su za različite klase sistema, koje se mogu koristiti da bi se primenio projekat sa razlikom pritiska kod bilo kog navedenog tipa zgrade. Klase sistema navedene su u tabeli 1.

Klasa sistema Sistem u klasi A Sistem u klasi B Sistem u klasi C Sistem u klasi D Sistem u klasi E Sistem u klasi F

Tabela 1 – Klase sistema Primeri upotrebe Projektni uslovi Za sredstva evakuacije. Protivpožarni sektori 4.2 i slika 2 Za sredstva evakuacije i gašenje požara 4.3 i slika 3 Za sredstva evakuacije tokom istovremene evakuacije 4.4 i slika 4 Za sredstva evakuacije. Rizik spavanja 4.5 i slika 5 Za sredstva evakuacije tokom fazne evakuacije 4.6 i slika 6 Protivpožarni sistem i sredstva evakuacije 4.7 i slika 7

Izbor i primena sistema zavisiće od važećih nacionalnih odredbi na mestu upotrebe sistema ili od odluke odgovarajućih organa vlasti.

4.2 Sistem za stvaranje natpritiska u klasi A 4.2.1 Opšte karakteristike Uslovi projektovanja zasnovani su na pretpostavci da zgrada neće biti evakuisana osim u slučaju direktne opasnosti od požara. Nivo podeljenosti na požarne sektore je takav da je za stanare uglavnom bezbedno da ostanu u zgradi. Stoga se uzima u obzir da istovremeno neće biti otvoreno više od jednih vrata koja vode u štićeni prostor (bilo da je reč o vratima između stepenica i pretprostora/hodnika, ili krajnjim izlaznim vratima). Sistem u klasi A ne treba koristiti u mešovitim stambenim objektima. 4.2.2 Zahtevi za klasu A 4.2.2.1

Kriterijum za protok vazduha

Protok vazduha kroz ulaz između stepenica sa natpritiskom i pretprostora ili hodnika ne treba da bude manji od 0,75 m/s u slučaju kada: a) su na bilo kom spratu vrata između pretprostora/hodnika i stepeništa sa natpritiskom otvorena; 23

BS EN 121016:2005 (E) b) je izduvni otvor iz pretprostora/hodnika na tom spratu otvoren; c) su na svim ostalim spratovima sva vrata između stepeništa sa natpritiskom i pretprostora/hodnika zatvorena; d) su sva vrata između stepeništa sa natpritiskom i krajnjeg izlaza zatvorena; e) su krajnja izlazna vrata zatvorena. Projektni zahtevi za sistem u klasi A prikazani su na slici 2.

Kriterijum protoka vazduha

1 2 3

Kriterijum razlike pritiska (sva vrata su zatvorena)

Vrata su otvorena Vrata su zatvorena Put izbacivanja vazduha

NAPOMENA Otvorena vrata mogu ukazivati na otvoreni put protoka kroz tampon zonu Slika 2 – Projektni uslovi za sisteme u klasi A 4.2.2.2

Kriterijum za stvaranje razlike pritiska

Razlika pritiska na zatvorenim vratima između stepeništa sa natpritiskom i pretprostora/hodnika ne treba da bude manja od 50Pa ± 10% u slučaju kada:

24

BS EN 121016:2005 (E) a) je izduvni otvor iz pretprostora/hodnika na tom spratu otvoren; b) su na svim drugim spratovima vrata između stepeništa sa natpritiskom i pretprostora/hodnika zatvorena; c) su sva vrata između stepeništa sa natpritiskom i krajnjeg izlaza zatvorena; d) su krajnja izlazna vrata zatvorena. NAPOMENA Procenat ±10% se ne koristi u proračunima, već predstavlja moguće odstupanje prilikom prihvatanja rezultata testiranja. 4.2.2.3

Sila za otvaranje vrata

Sistem treba da bude projektovan tako da sila na kvaci vrata ne prelazi 100 N. NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru u Klauzuli 15 i Aneksu A, kao funkciju konfiguracije vrata.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

4.3 Sistem za stvaranje natpritiska u klasi B 4.3.1 Opšte karakteristike Sistem sa razlikom pritiska u klasi B može se koristiti u slučajevima kada je potrebno smanjiti na minimum mogućnost ozbiljne kontaminacije protivpozarnih šahtova dimom tokom upotrebe sredstava evakuacije i intervencije vatrogasne službe. Prilikom obavljanja protivpožarnih intervencija biće neophodno da se otvore vrata između protivpožarnog pretprostora i boravišnih prostorija, radi gašenja požara u razbuktaloj fazi. U nekim slučajevima, možda će tokom gašenja požara biti neophodno da se creva priključe na protivpožarni sistem napajanja koji se nalazi na spratu ispod sprata zahvaćenog požarom i da se ta creva vuku preko stepenica do pretprostora na spratu gde je lociran požar. Stoga često nije moguće da se zatvore vrata između ovih pretprostora i stepenica dok su u toku intervencije za gašenje požara. Brzina vrelog dima i gasova iz požara u razbuktaloj fazi može dostići 5 m/s i pod ovim uslovima bilo bi nepraktično obezbediti dovoljan slobodan protok vazduha da bi se sprečio ulazak dima u pretprostor. Pretpostavlja se da protivpožarne intervencije, poput upotrebe vodene magle, značajno doprinose zaustavljanju daljeg kretanja vrelih dimnih gasova. Međutim, osnovno je da se ne dozvoli ozbiljna kontaminacija stepenišnog okna dimom. Da bi se ograničilo širenje dima iz zone požara ka

25

BS EN 121016:2005 (E) pretprostoru a zatim dalje kroz otvorena vrata između pretprostora i stepeništa, na vratima između pretprostora/boravišnog prostora treba postići brzinu od najmanje 2 m/s. Da bi se postigla minimalna brzina od 2 m/s kroz otvorena stepenišna vrata, neophodno je obezbediti dovoljno curenje iz boravišnog prostora u spoljni prostor van zgrade. U kasnijim fazama razvoja požara, opšte uzevši, zadovoljavajuće curenje biće postignuto lomljenjem spoljnog stakla. Međutim, ne može se uzeti za pretpostavku da će prozori biti razbijeni pre dolaska vatrogasne službe, pa je stoga neophodno obezbediti dovoljnu količinu curenja preko spoljne fasade, ventilacionih kanala ili posebno projektovanih puteva za izbacivanje vazduha. 4.3.2 Zahtevi u klasi B 4.3.2.1 Kriterijum za stvaranje razlike pritiska Dovod vazduha treba da bude dovoljan za održavanje razlike pritiska date u tabeli 2 u slučaju kada su sva vrata koja vode ka liftu, stepeništu i pretprostoru, kao i krajnja izlazna vrata, zatvorena, dok je put izbacivanja vazduha iz boravišnog prostora otvoren. Sistem treba projektovati tako da se stepenišno okno i pretprostor, kao i šaht lifta, ukoliko postoji, održavaju bez dima. U slučaju da vatra uđe u pretprostor, pritisak na stepeništu treba da bude tako podešen da ne dozvoli ulaženje dima u šaht lifta ili obrnuto. Ovo se može postići obezbeđivanjem nezavisnog formiranja natpritisaka u protivpožarnom šahtu lifta, pretprostoru i stepeništu. Ventilatorske/elektromotorne jedinice koje dovode vazduh u protivpožarni šaht lifta nalaziće se unutar njegovog stepenišnog okna, ali sa odvojenim dovodnim kanalima. Projektni zahtevi za sistem u klasi B prikazani su na slici 3. Tabela 2 – Minimalne dozvoljene razlike pritiska između određenih površina za sisteme u klasi B Određena površina Minimalna razlika pritiska koju treba održavati Između šahta lifta i boravišnog prostora 50Pa Između stepeništa i boravišnog prostora

50Pa

Između svakog pretprostora i boravišnog 45Pa prostora kada su vrata zatvorena NAPOMENA Prilikom prihvatanja rezultata testiranja dozvoljena tolerancija na merenju iznosi ±10% 4.3.2.2

Kriterijum za protok vazduha

Dovod vazduha treba da bude dovoljan da se održi minimalan protok vazduha od 2 m/s kroz otvorena vrata između pretprostora i boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom, kada su sva vrata između dole navedenih prostora otvorena:

26

BS EN 121016:2005 (E) a) stepenica i pretprostora na spratu zahvaćenom požarom b) stepenica i pretprostora na susednom spratu c) šahta protivpožarnog lifta i pretprostora na susednom spratu d) stepenica i spoljne sredine na mestu pristupa vatrogasne službe i kada je istovremeno otvoren put za izbacivanje vazduha na spratu zahvaćenom požarom. Tokom rada na proračunima, ukoliko se pretpostavlja da su vrata dvokrilna, može se prilikom izračunavanja uzeti u obzir da je jedno krilo u zatvorenom položaju. Broj mogućih otvorenih vrata koji se planira kod projektovanja zavisiće od mesta postavljanja i tipa protivpožarne opreme instalirane u zgradi, a naročito od priključnica za vertikalni cevovod protivpožarnog sistema. Tamo gde crevo prolazi kroz vrata, smatra se da su ta vrata širom otvorena.

Kriterijum protoka vazduha 1 2 3 4 5 6 7 8

Kriterijum razlike pritiska (sva vrata su zatvorena)

Protivpožarne stepenice Protivpožarni pretprostori Otvorena vrata Zatvorena vrata Put za izbacivanje vazduha Otvorena vrata (protivpožarni pretprostori) Zatvorena vrata (protivpožarni pretprostori) Protok vazduha iz šahta protivpožarnog lifta Slika 3 – Projektni uslovi za sisteme u klasi B 27

BS EN 121016:2005 (E) 4.3.2.3

Dovod vazduha

Svaki dovod vazduha koji opslužuje protivpožarno stepenište ili šaht lifta i njihove pretprostore, ukoliko ih ima, treba da bude odvojen od svakog drugog sistema ventilacije ili sistema sa razlikom pritiska. 4.3.2.4

Protivpožarno okno

Protivpožarna okna se grade u skladu sa odgovarajućim nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema. 4.3.2.5

Sila za otvaranje vrata

Sistem se projektuje tako da sila na kvaci vrata ne prelazi 100 N. NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru iz Klauzule 15 i Aneksa A, kao funkciju za konfiguraciju vrata.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

4.4 Sistem stvaranja natpritiska u klasi C 4.4.1 Opšte karakteristike Projektni uslovi za sisteme u klasi C zasnovani su na pretpostavci da će korisnici zgrade biti evakuisani odmah po aktiviranju signala za automatsku dojavu požara tj. u pitanju je istovremena evakuacija. U slučaju istovremene evakuacije pretpostavlja se da će stepenice biti zauzete tokom nominalnog perioda evakuacije i da će potom ostati prazne. S obzirom na to, smatra se da će se evakuacija odigrati tokom ranih faza razvoja požara, pa se može tolerisati curenje određene male količine dima na stepenište. Protok vazduha koji nastaje formiranjem sistema sa natpritiskom očistiće stepenište od ovog dima. Pretpostavlja se da će stanari koji se evakuišu biti pripravni i svesni, a takođe upoznati sa sredinom u kojoj se nalaze, pa će tako svesti na minimum vreme ostanka u zgradi. 4.4.2 Zahtevi u klasi C 4.4.2.1

Kriterijum za protok vazduha

28

BS EN 121016:2005 (E) Brzina protoka vazduha kroz vrata između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora ne treba da bude manja od 0,75 m/s u slučaju kada: a) su na spratu zahvaćenom požarom vrata između boravišnog prostora i stepeništa i pretprostora gde vlada natpritisak otvorena; b) je put izbacivanja vazduha iz boravišnog prostora, na spratu zahvaćenom požarom gde se meri brzina vazduha, otvoren; c) se pretpostavlja da su sva ostala vrata, osim vrata koja se nalaze na spratu zahvaćenom požarom, zatvorena. 4.4.2.2

Razlika pritiska

Razlika pritiska na zatvorenim vratima između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora data je u tabeli 3. Tabela 3 – Minimalna razlika pritiska za sisteme u klasi C Pozicija vrata

Minimalna razlika pritiska koju treba održavati

i) Vrata između boravišnog prostora i prostora sa natpritiskom zatvorena su na svim spratovima ii) Sva vrata između stepenica sa natpritiskom i krajnjeg izlaza su zatvorena 50Pa iii) Put izbacivanja vazduha iz boravišnog prostora na spratu gde se meri razlika pritiska je otvoren iv) krajnja izlazna vrata su zatvorena v) Tačke od i) do iii) kada su krajnja izlazna 10Pa vrata otvorena NAPOMENA Prilikom prihvatanja rezultata testiranja dozvoljena tolerancija na merenju iznosi ±10% Projektni uslovi za sisteme u klasi C prikazani su na slici 4. 1 Vrata su otvorena 2  Vrata su zatvorena 3  Put izbacivanja vazduha NAPOMENA    Slika 4 može sadržati i pretprostore.

29

BS EN 121016:2005 (E)

Kriterijum protoka vazduha

Kriterijum razlike pritiska

Kriterijum razlike pritiska (sva vrata su zatvorena)

Slika 4 – Projektni uslovi za sisteme u klasi C 4.4.2.3

Sila za otvaranje vrata

Sistem se projektuje tako da sila na kvaci vrata ne prelazi 100N. NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru iz Klauzule 15 i Aneksa A, kao funkciju za konfiguraciju vrata.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

4.5 Sistem za stvaranje natpritiska u klasi D 4.5.1 Opšte karakteristike Sistemi u klasi D se projektuju u zgradama gde postoji mogućnost da stanari spavaju u trenutku izbijanja požara, npr. hotelima, hostelima i zgradama institucionalnog tipa. Vreme za koje stanari pređu u štićeni prostor pre nego što se domognu krajnjeg izlaza iz zgrade može biti duže od očekivanog vremena u sredinama gde su stanari u pripravnosti i gde mogu sami da napuste zgradu, i

30

BS EN 121016:2005 (E) ovde je moguće da stanari ne poznaju zgradu ili im je potrebna pomoć da dođu do krajnjeg izlaza/štićenog prostora. Sistemi u klasi D takođe su pogodni u slučajevima kada prisustvo sistema sa razlikom pritiska služi da opravda nepostojanje "diskontovanja stepeništa i/ili pretprostora" 4 koje je obično propisano nacionalnim odredbama važećim na mestu upotrebe sistema. 4.5.2 Zahtevi u klasi D 4.5.2.1 Kriterijum za protok vazduha Protok vazduha između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom ne treba da bude manji od 0,75 m/s u slučajevima kada: a) su vrata između boravišnog prostora i prostora sa natpritiskom na spratu zahvaćenom požarom otvorena i/ili b) su sva vrata u okviru boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom između prostora sa natpritiskom i puta za izbacivanje vazduha otvorena i/ili c) su sva vrata u okviru prostora sa natpritiskom na spratu zahvaćenom požarom, koja se ukrštaju sa evakuacionim putem od izlaza iz boravišnog prostora do krajnjeg izlaza, otvorena i/ili d) su sva vrata između stepenica sa natpritiskom i krajnjeg izlaza otvorena i/ili e) su krajnja izlazna vrata otvorena i/ili f) je otvor za izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom otvoren. 4.5.2.2 Razlika pritiska Razlika pritiska na vratima između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom data je u Tabeli 4.

4

"diskontovanje stepeništa i/ili pretprostora" – discounted stairway and/or lobbies (eng.) – metoda projektovanja gde se smanjuje broj stepeništa i/ili pretprostora u zgradi (i povećava širina preostalih stepeništa i izlaza sa sprata), u slučaju fazne evakuacije, kako ne bi dolazilo do sudaranja vatrogasaca prilikom njihove intervencije i lica koja se evakuišu sa sprata, prim.prev.

31

BS EN 121016:2005 (E)

Tabela 4 – Minimalna razlika pritiska za sisteme u klasi D Minimalna razlika pritiska koju treba Pozicija vrata održavati Vrata između boravišnog prostora i prostora sa natpritiskom na spratu zahvaćenom požarom su zatvorena. Sva vrata unutar prostora sa natpritiskom koja seku evakuacioni put od boravišnog prostora do krajnjih izlaznih vrata su otvorena Sva vrata između stepenica sa natpritiskom i 10Pa krajnjih izlaznih vrata su otvorena Krajnja izlazna vrata su otvorena Put izbacivanja vazduha iz boravišnog prostora na spratu gde se meri razlika pritiska je otvoren Vrata koja vode na sprat koji nije zahvaćen požarom su otvorena Vrata između boravišnog prostora i prostora sa natpritiskom su zatvorena na svim spratovima Sva vrata između stepeništa sa natpritiskom i krajnjih izlaznih vrata su zatvorena 50Pa Put izbacivanja vazduha iz boravišnog prostora na spratu gde se meri razlika pritiska je otvoren Krajnja izlazna vrata su zatvorena NAPOMENA Prilikom prihvatanja rezultata testiranja dozvoljena tolerancija na merenju iznosi ±10% Projektni uslovi za sisteme u klasi D prikazani su na slici 5. 1 Vrata su otvorena 2 Vrata su zatvorena 3 Put izbacivanja vazduha

32

BS EN 121016:2005 (E)

Kriterijum protoka vazduha Kriterijum razlike pritiska

Kriterijum razlike pritiska (sva vrata zatvorena)

Slika 5 – Projektni uslovi za sisteme u klasi D 4.5.2.3 Sile za otvaranje vrata Sistem treba projektovati tako da sila na kvaci vrata ne prelazi 100N. NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru iz Klauzule 15 i Aneksa A, kao funkciju za konfiguraciju vrata.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

4.6 Sistem za stvaranje natpritiska u klasi E 4.6.1 Opšte karakteristike Sistem u klasi E je sistem koji se koristi u zgradama gde se evakuacija u slučaju požara odvija u fazama.

33

BS EN 121016:2005 (E) Kod scenarija „evakuacija po fazama“ smatra se da će zgrada biti zauzeta jedno određeno vreme dok se vatra razbuktava, stvarajući veće požarne pritiske kao i veće količine vrelog dima i gasova (što može značajno varirati u zavisnosti od vrste materijala, postojećeg požarnog opterećenja i geometrije požarnog opterećenja). U situaciji „evakuacija po fazama“, štićena stepeništa treba održavati bez dima kako bi se licima omogućilo da se bezbedno evakuišu sa spratova koji nisu zahvaćeni požarom, u kasnijoj fazi rabuktavanja požara. 4.6.2 Zahtevi u klasi E 4.6.2.1

Kriterijum za protok vazduha

Protok vazduha kada su vrata između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom otvorena, ne treba da bude manji od 0,75m/s u slučaju kada: a) su vrata između boravišnog prostora i prostora sa natpritiskom na spratu koji se nalazi iznad sprata zahvaćenog požarom otvorena i/ili b) su sva vrata u okviru postora sa natpritiskom na ta dva sprata koja seku evakuacioni put od boravišnog prostora do krajnjeg izlaza otvorena i/ili c) su sva vrata između stepeništa sa natpritiskom i krajnjeg izlaza otvorena i/ili d) su krajnja izlazna vrata otvorena i/ili e) je put za izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom otvoren. 4.6.2.2

Kriterijum za razliku pritiska

Razlika pritiska kada su vrata između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom zatvorena ne treba da bude manja od one prikazane u tabeli 5. Tabela 5 – Minimalnna razlika pritiska za sisteme u klasi E Minimalna razlika pritiska koju treba Pozicija vrata održavati Vrata između boravišnog prostora i prostora sa natpritiskom na dva susedna sprata su otvorena. Sva vrata unutar prostora sa natpritiskom na ta dva sprata koja seku evakuacioni put od boravišnog prostora do krajnjih izlaznih vrata 10Pa su otvorena Sva vrata između stepenica sa natpritiskom i krajnjih izlaznih vrata su otvorena Krajnja izlazna vrata su otvorena Put za izbacivanje vazduha iz boravišnog 34

BS EN 121016:2005 (E) prostora na spratu gde se meri razlika pritiska je otvoren Vrata između boravišnog prostora i prostora sa 50Pa natpritiskom su zatvorena na svim spratovima Sva vrata između stepeništa sa natpritiskom i krajnjih izlaznih vrata su zatvorena Put za izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora na spratu gde se meri razlika pritiska je otvoren 50Pa Krajnja izlazna vrata su zatvorena NAPOMENA Prilikom prihvatanja rezultata testiranja dozvoljena tolerancija na merenju iznosi ±10% Projektni uslovi za sisteme u klasi E prikazani su na slici 6. 4.6.2.3 Sila za otvaranje vrata Sistem treba projektovati tako da sila na kvaci vrata ne prelazi 100N.

Kriterijum protoka vazduha

Kriterijum razlike pritiska Kriterijum razlike pritiska (sva vrata zatvorena)

1 Vrata su otvorena 2 Vrata su zatvorena 3 Put za izbacivanje vazduha

NAPOMENA Slika 6 može sadržati i pretprostore. Slika 6 – Projektni uslovi za sisteme u klasi E 35

BS EN 121016:2005 (E)

NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru iz Klauzule 15 i Aneksa A, kao funkciju za konfiguraciju vrata.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

4.7 Sistem za stvaranje natpritiska u klasi F 4.7.1 Opšte karakteristike Sistem sa razlikom pritiska u klasi F može se koristiti u slučajevima kada je potrebno da se na minimum svede potencijal za ozbiljnu kontaminaciju protivpožarnog stepeništa dimom, tokom upotrebe sredstava evakuacije i intervencije vatrogasne službe. Za vreme protivpožarnih intervencija neophodno je da se vrata između protivpožarnog pretprostora i boravišnog prostora otvore, kako bi se mogao gasiti požar u potencijalno  razbuktaloj fazi. U nekim slučajevima tokom gašenja požara možda će biti neophodno da se creva povežu na vertikalni cevovod protivpožarnog sistema na spratu koji se nalazi ispod sprata zahvaćenog požarom i da se crevo vodi preko stepenica do pretprostora na spratu zahvaćenom požarom. Stoga često nije moguće zatvoriti vrata između ovih pretprostora i stepenica dok su protivpožarne intervencije u toku. Ukoliko se priključnice za vertikalni cevovod protivpožarnog sistema nalaze samo unutar hodnika ili boravišnog prostora ispred pretprostora, vrata između pretprostora i hodnika ili boravišnog prostora na spratu ispod sprata zahvaćenog požarom dodatno treba smatrati otvorenim za vreme protivpožarne intervencije. Brzina vrelog dima i gasova iz požara u razbuktaloj fazi može dostići 5m/s i pod ovim uslovima bi bilo nepraktično obezbediti dovoljan protok vazduha samo da bi se sprečio ulazak dima u pretprostor. Pretpostavlja se da protivpožarne intervencije, kao što je upotreba vodene magle, značajno doprinose zadržavanju vrelih dimnih gasova. Međutim, od osnovnog je značaja da se spreči kontaminacija stepeništa većom količinom dima. Treba postići brzinu od najmanje 2m/s na vratima između stepeništa i pretprostora, kada su sva vrata iz pretprostora do boravišnog prostora otvorena, kako bi se ograničilo širenje dima od požarne zone do pretprostora, a zatim dalje kroz otvorena vrata između pretprostora i stepeništa. S obzirom da brzina na vratima između pretprostora i boravišnog prostora može biti manja od 2m/s, pa stoga dim može iz boravišnog prostora da ulazi u pretprostor, ovaj dim treba da se ukloni iz pretprostora postizanjem dovoljne brzine razmene vazduha u pretprostoru kada su sva vrata pretprostora zatvorena.

36

BS EN 121016:2005 (E) Da bi se postigla minimalna brzina od 2m/s kroz otvorena stepenišna vrata, neophodno je da se obezbedi dovoljno curenje iz boravišnog prostora ka spoljnoj sredini izvan zgrade. U kasnijim fazama razvoja požara lomljenjem spoljnog stakla generalno će biti obezbeđena više nego dovoljna količina curenja. Međutim, ne treba uzimati za pretpostavku da će prozori biti srušeni pre dolaska vatrogasne službe, pa je stoga neophodno da se osigura da dovoljna količina curenja bude omogućena preko spoljne fasade, ventilacionih kanala ili naročito projektovanih puteva za izbacivanje vazduha. 4.7.2 Zahtevi u klasi F 4.7.2.1

Kriterijum za razliku pritiska

Dovod vazduha treba da bude dovoljan za održavanje razlike pritiska date u tebeli 6 kada su sva vrata ka liftu, stepeništu i pretprostoru, kao i krajnja izlazna vrata, zatvorena i put za izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora otvoren. Sistem treba da bude projektovan tako da se stepenišno okno i šaht lifta, ukoliko ga ima, održavaju bez dima. U slučaju da dim uđe u pretprostor, pritisak na stepeništu treba da bude takav da ne uvodi dim u šaht lifta ili obrnuto. Ovo se može postići zasebnim formiranjem natpritiska u protivpožarnom šahtu lifta sa jedne strane i pretprostoru i stepeništu sa druge strane. U tu svrhu može se koristiti jedna ventilatorska/elektromotorna jedinica koja snabdeva vazduhom protivpožarni šaht lifta i stepenišno okno sa kojim je lift povezan, ali sa odvojenim dovodnim kanalima. Tabela 6 – Minimalne razlike pritiska između određenih površina za sistem u klasi F kada su sva vrata zatvorena Minimalna razlika pritiska koju treba Određena površina održavati U šahtu lifta i boravišnom prostoru 50Pa U stepeništu i boravišnom prostoru 50Pa Na zatvorenim vratima između svakog 45Pa pretprostora i boravišnog prostora NAPOMENA Prilikom prihvatanja rezultata testiranja dozvoljena tolerancija na merenju iznosi ±10% 4.7.2.2

Kriterijum za protok vazduha između stepeništa i pretprostora

Dovod vazduha treba da bude dovoljan za održavanje protoka vazduha od 2m/s kroz otvorena vrata između stepeništa i pretprostora na spratu zahvaćenom požarom sa otvorenim putem za izbacivanje vazduha na spratu zahvaćenom požarom i otvorenim svim dole navedenim vratima između: a) pretprostora i požarnih sektora zahvaćenih požarom b) stepeništa i pretprostora na spratu ispod sprata zahvaćenog požarom c) šahta protivpožarnog lifta i pretprostora na spratu ispod sprata zahvaćenog požarom d) stepeništa i spoljne sredine na mestu pristupa vatrogasne službe 37

BS EN 121016:2005 (E)

e) pretprostora i boravišnog prostora na spratu ispod sprata zahvaćenog požarom (ovo se primenjuje samo gde su priključnice za vertikalni cevovod protivpožarnog sistema locirane unutar boravišnog prostora ispred pretprostora). NAPOMENA Ukoliko se, prilikom proračunavanja i testiranja prihvatljivosti, dvokrilna vrata smatraju otvorenim, treba pretpostaviti da se manje krilo nalazi u zatvorenoj poziciji. Na mestima gde crevo prolazi kroz vrata, ta vrata treba smatrati potpuno otvornim. 4.7.2.3

Kriterijum za protok vazduha između pretprostora i požarnog sektora

Dovod vazduha treba da bude dovoljan za održavanje minimalnog protoka vazduha od 1m/s kroz sva otvorena vrata između pretprostora i sektora zahvaćenog požarom u slučaju kada (videti sliku 7): a) su vrata između stepeništa i pretprostora zatvorena b) su sva vrata između pretprostora i susednog boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom otvorena c) su vrata između stepenica i spoljnog prostora na mestu pristupa vatrogasne službe otvorena d) je put za izbacivanje vazduha u sektoru zahvaćenom požarom otvoren Gore naveden zahtev c) ne primenjuje se ukoliko postoji tampon zona između stepeništa i krajnjih izlaznih vrata. Sva vrata ove tampon zone moraju biti sa automatskim zatvaranjem. Odredbe tačke 4.7.2.4 treba primenjivati alternativno. 1   Stepenice 2   Pretprostor 3   Boravišni prostor 4   Dovod vazduha 5   Put curenja kroz vrata, itd. 6   Put za izbacivanje vazduha iz zgrade 7   Sigurnosni odušak za prekomerni pritisak 8   Boravišni prostor 9   Pretprostor lifta 10 Kabina lifta

38

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 7 – Projektni uslovi za sisteme u klasi F 4.7.2.4

Alternativni kriterijumi za protok vazduha u odnosu na 4.7.2.3

Održavati brzinu izmene vazduha od 30 h 1 u pretprostoru na spratu zahvaćenom požarom (videti sliku 7) u slučaju kada: a) su sva vrata pretprostora uključujući vrata između pretprostora i stepeništa zatvorena b) su vrata između stepeništa i spoljnog prostora na mestu pristupa vatrogasne službe otvorena c) je put za izbacivanje vazduha iz sektora zahvaćenog požarom otvoren.

39

BS EN 121016:2005 (E) Gore naveden zahtev b) ne primenjuje se ukoliko postoji tampon zona između stepeništa i krajnjih izlaznih vrata. Sva vrata ove tampon zone treba da budu sa automatskim zatvaranjem. 4.7.2.5

Dovod vazduha

Svaki dovod vazduha koji služi za snabdevanje protivpožarnog stepeništa ili šahta lifta i pretprostora koji su sa njima povezani, ukoliko ih ima, treba da bude odvojen od svake druge ventilacije ili sistema sa razlikom pritiska. 4.7.2.6

Sila za otvaranje vrata

Sistem treba da bude projektovan tako da sila na kvaci vrata ne prelazi 100N. NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru iz Klauzule 15 i Aneksa A, kao funkciju za konfiguraciju vrata.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

40

BS EN 121016:2005 (E)

5

Osobine sistema za stvaranje natpritiska

5.1

Opšte karakteristike

5.1.1 Projekat i izgradnja zgrade Informacije koje se nalaze u ovoj klauzuli odnose se na sve klase sistema a naročito imaju za cilj da obuhvate zaštitu stepenišnog okna, pretprostora i hodnika koji formiraju deo štićenog puta za evakuaciju ili protivpožarnog okna. Cilj sistema je da se uspostavi razlika pritiska na svim putevima curenja, koja će obezbediti odvođenje dima iz štićenog prostora, što se postiže održavanjem višeg pritiska u štićenom prostoru od onog u zoni požara. Osnovno je da se obezbedi adekvatno izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora kako bi se osiguralo održavanje razlike pritiska. Videti slike 8 a) i 8 b). Kod izračunavanja dovoda vazduha koji je potreban za sistem za stvaranje natpritiska, moraju se sačiniti pretpostavke u vezi karakteristika curenja iz zgrade, a naročito između: a) prostora sa natpritiskom i prostora koji nisu pod pritiskom b) susednih prostora sa natpritiskom c) prostora sa natpritiskom i spoljnog prostora d) prostora koji nisu pod pritiskom i spoljnog prostora. Ukoliko u istoj zgradi postoje šahtovi u kojima vlada i šahtovi u kojima ne vlada natpritisak, postoji verovatnoća da će šahtovi bez natpritiska biti ispunjeni dimom, što je direktna posledica protoka vazduha koji stvara sistem sa natpritiskom. Ukoliko se u zgradama nalaze prostorije sa računarskom ili medicinskom opremom, u kojima vlada natpritisak iz drugih razloga nevezano za požar, u tom slučaju dobro treba razmotriti štićenje evakuacionih puteva sa natpritiskom od efekata požara koji bi nastao u ovim prostorijama gde takođe vlada natpritisak. Videti klauzulu 8 za detaljnije informacije. Veoma je značajno da se postigne dogovor između građevinskih inženjera i projektanata o instalaciji i tehnikama gradnje koje će se koristiti u zgradi. Posebnu pažnju treba obratiti na izgradnju šahtova u kojima će vladati natpritisak i na maksimalnu zapreminu zgrade. Nerealne pretpostavke o zaptivenosti ovih konstrukcija predstavljaju uobičajen uzrok što sistemi sa natpritiskom ne ispunjavaju kriterijume za prihvatanje projekta. Od osnovne je važnosti da arhitekta/graditelj bude svestan značaja provere površine curenja iz prostora sa natpritiskom tako da, kada se sistem osposobi, ne postoji prekomeran gubitak vazduha pod pritiskom. Kod sistema natpritiska sa jednom fazom, stvaranje natpritiska se primenjuje samo kada dođe do 41

BS EN 121016:2005 (E) požara, a kod sistema sa dve faze konstantno se održava nizak nivo dovoda vazduha, npr. za ventilaciju, a povećava se na nivo opasnosti kada dođe do požara. Oba sistema su prihvatljiva. 5.1.2 Zahtevi kod sistema sa natpritiskom 5.1.2.1 Potrebno je obezbediti ulaz za usisavanje svežeg vazduha iz spoljne sredine na takav način da vazduh ne bude kontaminiran dimom nastalim u požaru unutar zgrade (videti 11.8.2.4). 5.1.2.2 Do prostora sa natpritiskom vazduh treba dovoditi preko ventilatora, a tamo gde je neophodno i putem kanala. Dobro treba razmotriti razmeštaj i konstrukciju kanala i ventilatora kako bi se utvrdilo da nisu ugroženi požarom unutar neštićenog prostora. 1 Alternativna opcija podrazumeva kontrolu ventilatora kako bi se osiguralo da natpritisak ne prelazi maksimalnih 60Pa. 2 Regulatori za izbacivanje prekomernog pritiska 5 postavljeni su da rade na 60Pa (max) unutar stepenišnog okna 3 Natpritisak se ispušta ujednačeno na stepeništu duž cele visine zgrade više od 11m (jedno ispuštanje, obično na vrhu stepeništa, prihvatljivo je za zgrade koje su niže od 11m). 4 Protivpožarne stepenice 5 Boravišni prostor 6 Spoljno curenje 7 Vazduh pod pritiskom koji se ispušta u pretprostor na svakom spratu 8 Rastojanje između ispusta vazduha ne treba da bude veće od nivoa tri sprata 9 Pristup protivpožarnom pretprostoru 10 Požarna zona 11 Otvori za izbacivanje vazduha 12 Mesto pristupa vatrogasne službe 13 Jedan ulaz za vazduh 14 Detektor dima 15 Elektromotorna žaluzina za odvođenje dima 16 Prekidač za vatrogasace za blokiranje automatskog rada sistema upravljanja 17 Primarne i bekap jedinice za stvaranje natpritiska 18 Mašinska sala koja je zaštićena sektorima otpornim prema požaru dva sata i sa kućištem u koje je smešten protivdimni ventilator koji stvara natpritisak

5

Regulator za izbacivanje prekomernog pritiska – pressure relief damper (eng.), prim.prev.

42

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 8 a) – Odlike tipičnog stepenišnog sistema sa razlikom pritiska sa donjim napajanjem

43

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 8 b) – Odlike tipičnog stepenišnog sistema sa razlikom pritiska napajanog sa vrha

44

BS EN 121016:2005 (E)

1 Regulatori za izbacivanje prekomernog pritiska podešeni da rade na 60Pa (max) unutar stepenišnog okna 2 Mašinska sala koja je zaštićena sektorima otpornim prema požaru dva sata i sa kućištem u koje je smešten protivdimni ventilator koji stvara natpritisak 3 Detektor dima 4 Dvostruki ulazi za vazduh kompletno sa detektorom dima i elektromotornom žaluzinom za odvođenje dima 5 Primarne i bekap jedinice za stvaranje natpritiska 6 Alternativni dovod vazduha 7 Elektromotorna žaluzina za odvođenje dima 8 Ulaz za vazduh 9 Alternativna opcija je kontrola ventilatora kako bi se osiguralo da natpritisak ne prelazi max 60Pa. 10 Protivpožarne stepenice 11 Protivpožarni šaht lifta (ukoliko postoji) 12 Boravišni prostor 13 Spoljno curenje 14 Natpritisak se ispušta ujednačeno na stepeništu duž cele visine zgrade više od 11m (jedno ispuštanje, obično na vrhu stepeništa, prihvatljivo je za zgrade koje su niže od 11m) 15 Protivpožarni pretprostor 16 Vazduh pod pritiskom koji se ispušta u pretprostor na svakom spratu 17 Rastojanje između otvora za ispuštanje vazduha ne treba da bude veće od nivoa sprata 18 Požarna zona 19 Otvor za izbacivanje vazduha 20 Mesto pristupa (vatrogasne službe) 21 Prekidač za vatrogasace za blokiranje automatskog rada sistema upravljanja

tri

5.1.2.3 Sva vrata između prostora u kojima vlada natpritisak i prostora u kojima ne vlada natpritisak treba da budu sa automatskim mehanizmima za zatvaranje. 5.1.2.4 Male pukotine i otvori zajedno sa otvorenim vratima predstavljaju puteve curenja iz prostora sa natpritiskom ka prostorima koji nisu pod pritiskom. Treba obezbediti dodatno ispuštanje prekomernog natpritiska kako bi se osiguralo da pritisak koji poraste kada su vrata zatvorena ne otežava otvaranje vrata koja vode u prostor u kojem vlada natpritisak. 5.1.2.5 Potrebno je obezbediti izbacivanje vazduha kako bi se osiguralo da vazduh koji teče iz prostora u kojem vlada natpritisak ka prostoru koji nije pod pritiskom može da curi u spoljnu sredinu radi održavanja razlike pritiska, ili brzine protoka vazduha kada su vrata između dva prostora otvorena. 5.1.2.6 Ukoliko u istoj zgradi postoji prostor u kojem vlada natpritisak i prostor koji nije pod pritiskom, tada treba pokazati da se dim neće probijati u šaht u kojem ne vlada natpritisak. Primenu

45

BS EN 121016:2005 (E) stepenišnog okna u kojem vlada natpritisak i okna koje nije pod pritiskom na istim spratovima treba razmatrati samo ukoliko je ispunjen jedan od sledećih uslova: a) stepenišno okno u kojem ne vlada natpritisak je odvojeno od stepenišnog okna sa natpritiskom jednim velikim prostorom bez pregrada i zidova iz kojeg vazduh može da ističe preko otvora koji je duplo veći od vrata kroz koja vazduh ulazi, ili b) analiza protoka u glavnom projektu je pokazala da rad sistema sa natpritiskom neće povećati protok vazduha na spratu koji je zahvatio požar ka stepenišnom oknu koje nije pod pritiskom. Svaki put za evakuaciju u kojem vlada natpritisak treba da ima sopstveni nezavisan dovod vazduha. 5.2

Tačke dovoda vazduha

5.2.1 Opšte karakteristike Kod projektovanja stepeništa cilj je da se obezbedi jednaka distribucija vazduha pod pritiskom na celom stepeništu i da ne postoji verovatnoća da dovod vazduha koji cirkuliše kada su vrata otvorena bude nedovoljan, tj. da vazduh direktno izlazi kroz otvorena vrata odmah nakon što je dopremljen do okna. Ukoliko su otvorena vrata koja se nalaze u blizini tačke ubrizgavanja vazduha, kroz njih dovedeni vazduh može isteći i možda neće biti postignut adekvatan natpritisak na vratima koja su udaljena od tačke ubrizgavanja vazduha. Ovo se naročito može odnositi na sisteme sa ubrizgavanjem vazduha na nivou prizemlja gde su izlazna vrata verovatno otvorena u toku znatnog vremenskog perioda. Kada je stepenišni sistem sa natpritiskom projektovan na osnovu otvorenih vrata na krajnjem izlaznom nivou, vertikalan protok vazduha u oknu je najverovatnije visok što za posledicu ima značajne gubitke pritiska. 5.2.2 Zahtevi za dovod vazduha 5.2.2.1 Svaki vertikalni izlaz za slučaj nužde ili protivpožarno okno treba da poseduje sopstveni sistem natpritiska. Treba omogućiti da kanali, koji dovode vazduh pod pritiskom u svaki od odvojenih vertikalnih šahtova i/ili pretprostora kao i u bilo koji hodnik sa natpritiskom koji je sa njima povezan, dobijaju vazduh iz zajedničkog sistema. Pretprostor treba da dobija vazduh pod pritiskom putem kanala nezavisnog od onog koji snabdeva stepenište. Hodnik treba da dobija vazduh pod pritiskom iz kanala koji je odvojen od dovoda za pretprostor i stepenišno okno. 5.2.2.2 U zgradama čija je visina manja od 11m, prihvatljiva je jedna tačka dovoda vazduha za svako stepenišno okno sa natpritiskom. 5.2.2.3 U zgradama koje su visoke 11m i više, tačke dovoda vazduha treba da budu ujednačeno raspodeljene duž cele visine stepenišnog okna, a maksimalna udaljenost između tačaka za dovod vazduha ne treba da prelazi tri sprata.

46

BS EN 121016:2005 (E) 5.2.2.4 Tačka dovoda ne treba da bude smeštena na udaljenosti manjoj od 3m od krajnjih izlaznih vrata. 5.2.2.5 Za svaki šaht lifta čija je visina do 30m treba obezbediti jednu tačku ubrizgavanja/dovoda. 5.2.2.6 Svaki pretprostor treba da ima jednu tačku ubrizgavanja/dovoda. 5.3

Izbacivanje vazduha

5.3.1 Opšte karakteristike Tokom rada sistema, vazduh pod pritiskom će teći iz prostora u kojem vlada natpritisak u boravišni prostor. Bitno je preduzeti mere na spratu gde je izbio požar da vazduh koji je iscureo u prostore koji nisu pod pritiskom izađe iz zgrade, što je od osnovnog značaja kako bi se održavala razlika pritiska između prostora sa natpritiskom i boravišnog prostora. Zahtevana brzina curenja zavisiće od detaljnog plana zgrade i primene sistema za stvaranje natpritiska. 5.3.2 Zahtevi za izbacivanje vazduha 5.3.2.1 Boravišni prostor na spratu zahvaćenom požarom treba da poseduje određene mogućnosti za izbacivanje vazduha u odnosu na predviđenu brzinu protoka vazduha koji ulazi u prostor. 5.3.2.2 Ukoliko odgovarajuća tehnička preliminarna skica može da pokaže da će preko ventilacionog sistema biti omogućeni dovoljni putevi curenja pre razbijanja prozora, nije neophodno obezbediti dodatne mere za izbacivanje vazduha iz zgrade. U nedostatku takvog preliminarnog proračuna izbacivanje vazduha treba obzbediti putem jedne od sledećih metoda: a)

obezbeđivanjem specijalnih otvora na periferiji zgrade. Kod zgrada sa hermetički zatvorenim prozorima trebalo bi obezbediti otvore na svim stranama zgrade (videti klauzulu 15)

b)

vertikalna okna. Ukoliko nije moguć sistem provetravanja vazduha pod pritiskom putem curenja iz zgrade ili preko perifernih otvora, u tu svrhu mogu se koristiti vertiklna okna (videti klauzulu 15)

c)

mehaničko izvlačenje. Izbacivanje vazduha pod pritiskom putem mehaničkog izvlačenja je zadovoljavajuća metoda. Mehaničko izvlačenje treba da bude u funkciji samo tokom perioda pre lomljenja prozora (videti klauzulu 15)

5.3.2.3 Prilikom procenjivanja efektivne površine potrebne na jednom spratu za prirodno provetravanje putem izbacivanja vazduha, u proračunima treba izostaviti jednu stranu zgrade. Ukoliko provetravanje nije podjednako raspoređeno duž spoljnog zida, stranu sa najvećom površinom provetravanja treba zanemariti u proračunima. 5.3.2.4 Zahtevane mere za izbacivanje vazduha treba proračunati uzimajući u obzir detaljan plan zgrade i tip sistema sa natpritiskom.

47

BS EN 121016:2005 (E) 5.3.2.5 U slučajevima gde je izbacivanje vazduha obezbeđeno preko prirodnih otvora: a)

prirodni otvori normalno treba da budu u zatvorenoj poziciji, i

b)

kada sistem sa natpritiskom radi u slučaju opasnosti, otvor(i) treba da budu u poziciji da vazduh pod pritiskom može slobodno da izađe.

Kada se upotrebljava automatski kontrolisano provetravanje putem izbacivanja vazduha, provetravanje treba preduzeti samo na spratu zahvaćenom požarom, a otvori za izbacivanje vazduha na svim ostalim spratovima treba da ostanu zatvoreni. 5.3.2.6 U slučajevima gde se izbacivanje vazduha obavlja putem prinudne ventilacije, brzina izduvavanja po spratu ne treba da bude manja od maksimalne izračunate brzine protoka (videti 15.2 i A.4) u boravišni prostor i treba obezbediti načine da sila za otvaranje vrata ne prelazi 100N kada su vrata zatvorena. 5.3.2.7 Zahtev u tački 5.3.2.6 može biti ispunjen posedovanjem odvojenog sistema za izduvavanje za svaki sprat, ili podešavanjem da kanali na svim spratovima normalno budu zatvoreni modifikovanim upravljivim žaluzinama za odvođenje dima otpornim prema požaru. Kada sistem sa natpritiskom radi u slučaju opasnosti, žaluzine koje zatvaraju sistem za odvođenje vazduha treba da se otvore samo na spratovima koji su zahvaćeni požarom. 5.4 Ispuštanje prekomernog natpritiska 5.4.1 Opšte karakteristike Projektovanje stepenišnog okna u kojem vlada natpritisak uključuje procenu zahtevanog protoka vazduha pod dva različita uslova, tj. kada su sva vrata zatvorena i kada su određena vrata otvorena. U mnogim slučajevima zahtevi za protok vazduha sa otvorenim vratima biće veći nego kada su vrata zatvorena. Ukoliko se dozvoli da se u štićenom prostoru razvije prekomerni natpritisak, može biti teško ili nemoguće otvoriti vrata koja vode u taj prostor (videti klauzulu 15). Da bi se sprečilo stvaranje prekomernog natpritiska neophodno je predvideti sigurnosne oduške za ispuštanje istog. Površina sigurnosnog oduška za pritisak može biti zatvorena regulacionim razvodnim ventilom projektovanim tako da se otvara samo kada pritisak pređe projektovani pritisak. Alternativno, moguće je iskoristiti sistem kontrolisan senzorima za pritisak tako da se dovod ili odsisavanje vazduha mogu menjati kontinualno kako bi se stvorio potreban pritisak ili protok vazduha. 5.4.2 Zahtevi za ispuštanje prekomernog natpritiska 5.4.2.1 Potrebno je obezbediti sredstva za ispuštanje prekomernog pritiska vazduha iz štićenog prostora. 5.4.2.2 Sigurnosni odušci za prekomerni pritisak ne treba da ispuštaju vazduh u boravišni prostor preko neštićenih puteva protoka vazduha, jer svaki prodor barijere otporne prema požaru predstavlja

48

BS EN 121016:2005 (E) potencijalnu slabu tačku između štićenog prostora i požarne zone. Ispuštanje prekomernog natpritiska iz prostora u kojem vlada natpritisak treba vršiti na jedan od dva sledeća načina: a) direktno u atmosferu ili preko odgovarajućih kanala, ili b) za sisteme u klasi F, ukoliko sigurnosni odušak za prekomerni pritisak ispušta vazduh u boravišni prostor, prodor barijere otporne prema požaru treba zaštititi protivpožarnim žaluzinama sa automatskim zatvaranjem klasifikovanim u skladu sa prEN 135013 koje se aktiviraju samo preko temparaturnog uređaja. 5.4.2.3 Sigurnosni odušak za prekomerni pritisak treba da bude dimenzionisan tako da je u mogućnosti da izbacuje ukupan prekomeran protok vazduha, koji se određuje kada se ukupno curenje vazduha iz stepenišnog okna, pretprostora i hodnika, kada su sva vrata zatvorena, oduzme od ukupne potrebne količine protoka vazduha pod najtežim uslovima dovoda vazduha. 5.4.2.4 Ispuštanje prekomernog natpritiska treba da obezbedi da se nivo natpritiska unutar štićenog prostora (kada su sva vrata zatvorena) održava na ili iznad projektovanog nivoa natpritiska ali ispod maksimalnog nivoa pritiska determinisanog zahtevima sile za otvaranje vrata (videti klauzulu 15). 5.4.2.5 Regulacione usisne ventilatore ili žaluzine koje kontrolišu senzori pritiska ne treba koristiti osim ukoliko je sistem u stanju da zadovolji preko 90% novih potreba za dovod vazduha u periodu od 3s nakon otvaranja ili zatvaranja vrata.

49

BS EN 121016:2005 (E)

6 Prostori u kojima treba formirati natpritisak 6.1 Samo stepenišno okno 6.1.1

Opšte karakteristike

Zaštita koja se dobija stvaranjem natpritiska u stepenišnom oknu odnosi se samo na vertikalni deo evakuacionog puta i ne pruža značajnu zaštitu za horizontalni deo evakuacionog puta na svakom spratu. 6.1.2

Zahtevi za stepenišno okno

6.1.2.1 Ukoliko samo u stepenišnom oknu vlada natpritisak, stepeništu treba da se prilazi direktno iz boravišnog prostora ili preko tampon zone. 6.1.2.2 Razlika pritiska na vratima kada su sva vrata zatvorena treba da bude kao što je prikazano na slici 9.A i slici 9.B. 6.1.2.3 Kada god postoji signal za dojavu požara, sistemi koji stvaraju natpritisak u stepenišnim oknima treba da se aktiviraju istovremeno. 6.1.2.4 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u klauzuli 4.

6.2 Stepenišna okna i pretprostor 6.2.1 Opšte karakteristike Ukoliko, na nekom spratu, pretprostor koji razdvaja stepenišno okno od boravišnog prostora nije tampon zona, u ovom pretprostoru treba formirati natpritisak nezavisno od stepenišnog okna. Ovakve mere predstavljaće zaštitu od ulaska dima do samih vrata koja vode u boravišni prostor u kojem bi moglo doći do požara (videti sliku 10 i 5.3) NAPOMENA Pretprostor koji je povezan sa šahtom lifta ili drugim oknom smatra se tampon zonom ukoliko je u svim tim oknima natpritisak formiran nezavisno. 6.2.2 Zahtevi za stepenišna okna i pretprostor 6.2.2.1 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, razlike pritiska u odnosu na boravišni prostor treba da budu kao što je prikazano na slici 10. 6.2.2.2 U slučaju detekcije dima ili: a) u svim stepenišnim oknima u kojima vlada natpritisak i pretprostorima sa natpritiskom na svim spratovima treba da bude istovremeno formiran natpritisak, ili

50

BS EN 121016:2005 (E) b) u svim stepenišnim oknima i samo pretprostorima na spratu na kojem je izbio požar treba da bude formiran natpritisak. 6.2.2.3 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u klauzuli 4. Kada postoji tampon zona između stepenišnog okna i boravišnog prostora, svaki uslov „otvorenih vrata“ naveden u klauzuli 4 biće primenjen i na jedna i na druga vrata u tampon zoni, formirajući jedan put protoka vazduha. NAPOMENA    U situaciji gde postoji pretprostor u kojem vlada natpritisak sa dvoja ili više vrata koja se otvaraju ka boravišnom prostoru na istom spratu, treba naći protivpožarno tehničko rešenje u smislu protoka i izbacivanja vazduha, naročito u slučajevima gde se vrata otvaraju ka odvojenim putevima protoka koji vode u različite puteve za izbacivanje vazduha.

9 a) Stvaranje natpritiska u stepeništu sa pretprostorom 1 2 3 4 5 6

9 b) Stvaranje natpritiska samo u stepeništu, bez pretprostora

Stepenice Pretprostor Boravišni prostor Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbacivanja vazduha iz zgrade

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0. Slika 9 – Stvaranje natpritiska samo u stepeništu, sa ili bez pretprostora

51

BS EN 121016:2005 (E)

10a) Stvaranje natpritiska u stepeništu i svim povezanim pretprostorima 1 2 3 4 5 6 7 8

10b) Stvaranje natpritiska u stepeništu i šahtu lifta

Stepenice Pretprostor Boravišni prostor Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbacivanja vazduha iz zgrade Hodnik Lift

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0. Slika 10 – Stvaranje natpritiska u stepeništu i svim povezanim pretprostorima

52

BS EN 121016:2005 (E)

11 a) Stvaranje natpritiska u pretprostorima i hodnicima povezanim sa stepeništem

11 b) Stvaranje natpritiska u stepeništu i izbacivanje vazduha iz hodnika koji su povezani sa stepeništem

11 c) Stvaranje natpritiska u stepeništu, šahtu lifta i svim povezanim pretprostorima 53

BS EN 121016:2005 (E) Slika 11 – Konfiguracija stepenišnog sistema sa razlikom pritiska 1 2 3 4 5 6 7 8

Stepenište Pretprostor Boravišni prostor Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbacivanja vazduha iz zgrade Hodnik Lift

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0.

6.3 Stvaranje natpritiska u stepenišnom oknu i pretprostoru, sa izbacivanjem vazduha iz hodnika 6.3.1 Opšte karakteristike Ukoliko se pretprostor otvara ka hodniku koji predstavlja deo horizontalnog evakuacionog puta, moguće je formirati natpritisak u stepeništu i pretprostoru, a vazduh izbacivati preko hodnika, što može biti prednost kod određenih sistema (videti sliku 11b)). 6.3.2 Zahtevi za stvaranje natpritiska u stepenišnom oknu i pretprostoru, sa izbacivanjem vazduha iz hodnika 6.3.2.1 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, razlika pritiska na vratima treba da bude kao što je prikazano na slici 11 b). 6.3.2.2 U slučaju detekcije dima: a) svi sistemi koji stvaraju natpritisak u stepenišnom oknu i pretprostorima treba da budu aktivirani istovremeno, ili b) u svim stepenišnim oknima i samo pretprostorima na spratu gde je izbio požar treba da bude formiran natpritisak kada god se javi signal za dojavu požara. 6.3.2.3 Potrebno je preduzeti mere kako bi se osiguralo da hodnik poseduje odgovarajuće izbacivanje vazduha u atmosferu. 6.3.2.4 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao što je difinisano u klauzuli 4.

54

BS EN 121016:2005 (E)

6.4 Stvaranje natpritiska u stepenišnom oknu, pretprostoru i hodniku 6.4.1 Opšte karakteristike Ukoliko se pretprostor otvara ka hodiku koji predstavlja deo štićenog evakuacionog puta, sistem sa natpritiskom može da se proširi kako bi se uključio i hodnik i tako obezbedila kontrola dima do samih vrata požarne zone. Međutim, ukoliko hodnik ima mnogo vrata (ili drugih puteva curenja) potrebe dovoda vazduha mogu biti velike.Cilj projektovanja treba da bude da se obezbedi protok vazduha od stepenišnog okna, preko pretprostora, kroz hodnik do atmosfere, bilo direktno bilo preko boravišnog prostora (videti sliku 11 a)). 6.4.2 Zahtevi za stepenišno okno, pretprostor i hodnik 6.4.2.1 Hodnik treba da bude štićeni hodnik i treba da da bude snabdevan vazduhom pod pritiskom iz kanala odvojenog od dovoda za pretprostor i stepenišno okno. 6.4.2.2 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, razlike pritiska na vratima između hodnika i boravišnog prostora treba da budu kao što je prikazano na slici 11 a). 6.4.2.3 Potrebno je preduzeti mere kako bi se osiguralo da hodnik poseduje odgovarajuće izbacivanje vazduha u atmosferu, preko boravišnog prostora. 6.4.2.4 U slučaju detekcije dima: a) u svim stepenišnim oknima u kojima treba da vlada natpritisak i pretprostorima sa natpritiskom na svim spratovima treba da bude istovremeno formiran natpritisak i samo u hodniku na spratu koji je zahvaćen požarom treba da vlada natpritisak, ili b) u svim stepenišnim oknima sa natpritiskom i samo pretprostorima i hodnicima na spratu koji je zahvaćen požarom treba da vlada natpritisak. 6.4.2.5 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u klauzuli 4.

6.5 Stepenišno okno i šaht lifta 6.5.1 Opšte karakteristike Ukoliko dim uđe u pretprostor ili hodnik u kojem ne vlada natpritisak, šaht lifta formira potencijalan put za širenje dima sa sprata na kojem je izbio požar na druge spratove. Stvaranjem natpritiska u šahtu lifta moguće je ograničiti širenje dima preko šahta lifta na druge spratove. Stvaranje natpritiska u šahtu lifta takođe se može zahtevati kod sistema u klasi B (videti sliku 11 c)).

55

BS EN 121016:2005 (E) Zahtevi za stepenišno okno i šaht lifta 6.5.2.1 U slučajevima gde se liftu prilazi preko pretprostora ili hodnika u kojima ne vlada natpritisak, u šahtu lifta treba da vlada natpritisak istog nivoa kao i u stepenišnom oknu sa kojim je povezan. 6.5.2.2 Kada su sva vrata zatvorena, razlike pritiska na vratima između šahta lifta i stepenišnog okna treba da budu kao što je prikazano na slici 11 c). 6.5.2.3 Treba preduzeti mere kako bi se osiguralo da postoji odgovarajuće izbacivanje vazduha iz hodnika u atmosferu. 6.5.2.4 U slučaju detekcije dima, u svim stepenišnim oknima i šahtovima liftova u kojima je predviđeno da vlada natpritisak, taj natrpritisak treba istovremeno da bude formiran. 6.5.2.5 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u klauzuli 4. NAPOMENA Pretprostor koji je povezan sa šahtom lifta ili drugim oknom smatra se tampon zonom ukoliko je u svim tim oknima natpritisak formiran nezavisno.

6.6 Stepenišna okna i hodnici sa izbacivanjem vazduha iz boravišnog prostora 6.6.1 Opšte karakteristike Kada stepenišna okna i hodnici na bilo kom spratu predstavljaju sredstva evakuacije iz boravišnog prostora ka drugim stepenišnim oknima, u tim stepenišnim oknima i hodnicima može da bude formiran natpritisak kao što je prikazano na slici 12 a). Ovakve mere predstavljaće zaštitu od dima do samih vrata koja vode u boravišni prostor. 6.6.2 Zahtevi za stepenišna okna i hodnike sa izbacivanjem vazduha iz boravišnog prostora 6.6.2.1 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, razlika pritiska na vratima treba da bude kao što je prikazano na slici 12 a). 6.6.2.2 U slučaju detekcije dima: a) natpritisak treba istovremeno da bude formiran u svim stepeništima i hodnicima sa natpritiskom na svim spratovima, ili b) natpritisak treba da bude formiran u svim stepeništima sa natpritiskom i samo u hodniku na spratu zahvaćenom požarom. 6.6.2.3 Ovakve mere postižu se primenom adresabilnih žaluzina, itd.

56

BS EN 121016:2005 (E) 6.6.2.4 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sistema kao što je definisano u klauzuli 4.

12 a) Stvaranje natpritiska u stepeništima i hodnicima 1 2 3 4 5 6 7 8

12 b) Stvaranje natpritiska u stepeništima i izbacivanje vazduha u hodnicima

Stepenište Hodnici Boravišni prostor Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbacivanja vazduha iz zgrade Hodnik Lift

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0. Slika 12 – Konfiguracija stepenišnog sistema sa razlikom pritiska

6.7 Stepenišna okna i izbacivanje vazduha iz hodnika/pretprostora 6.7.1 Opšte karakteristike U slučajevima gde nije obezbeđeno izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora, treba koristiti opciju stvaranja natpritiska u stepenišnom oknu sa izbacivanjem vazduha iz pretprostora/hodnika kao što je prikazano na slici 12 b).

57

BS EN 121016:2005 (E) 6.7.2 Zahtevi za stepenišna okna i izbacivanje vazduha iz hodnika/pretprostora 6.7.2.1 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, razlika pritiska na vratima treba da bude kao što je prikazano na slici 12 b). 6.7.2.2 U slučaju detekcije dima, sistemi koji stvaraju natpritisak u stepenišnim oknima treba da budu istovremeno aktivirani. 6.7.2.3 Treba preduzeti mere kako bi se osiguralo da hodnici/pretprostori poseduju odgovarajuće izbacivanje vazduha u atmosferu. 6.7.2.4 Mere za izbacivanje vazduha treba da budu u funkciji samo na spratu koji je zahvaćen požarom. 6.7.2.5 Mere treba da budu u skladu sa odgovarajućom klasom sitema kao što je definisano u klauzuli 4.

6.8 Stepenišna okna, pretprostori i šahtovi liftova 6.8.1 Opšte karakteristike Sistem sa razlikom pritiska može se koristiti kako bi se smanjio na minimum potencijal za ozbiljnu kontaminaciju dimom stepenišnog okna otpornog prema požaru tokom rada vatrogasne službe. Za vreme protivpožarnih operacija neophodno je da se otvore vrata između protivpožarnog pretprostora i boravišnog prostora kako bi se gasio požar u razbuktaloj fazi. 6.8.2 Zahtevi za stepenišna okna, pretprostore i šahtove liftova 6.8.2.1 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, razlika pritiska na vratima treba da bude kao što je prikazano na slici 13. 6.8.2.2 Natpritisak treba istovremeno da bude formiran u svim stepenišnim oknima, pretprostorima i šahtovima liftova u kojima vlada natpritisak, na svim spratovima, neposredno nakon uključivanja automatskog detektora dima ili ovaj sistem treba ručno da pokrene lice zaduženo za protivpožarnu uzbunu. 6.8.2.3 Mere treba da budu u skladu sa sistemom u klasi B, kao što je definisano u klauzuli 4. 6.8.2.4 Natpritisak treba nezavisno da bude formiran u stepenišnim oknima, pretprostorima i šahtovima liftova kako bi se svela na minimum mogućnost kontaminacije dimom svakog prostora.

58

BS EN 121016:2005 (E)

1 Stepenište 2 Pretprostor 3 Boravišni prostor 4 Dovod vazduha 5 Put curenja vazduha kroz vrata, itd. 6 Put izbacivanja vazduha iz zgrade 8 Lift P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0. Slika 13 – Stvaranje natpritiska u stepeništima, pretprostorima i šahtovima liftova (ove mere predstavljaju protivpožarne mere)

59

BS EN 121016:2005 (E)

7

Projektne procedure za sisteme sa natpritiskom

7.1

Opšte karakteristike

7.1 do 7.4 imaju za cilj da ilustruju opšte projektne principe za sve klase sistema i mogu biti podešeni kako bi odgovarali drugačijim primenama. U slučajevima gde postoji namera da se stepenice koriste u protivpožarne svrhe, pogodnije je da se prvo izvrši projektovanje protivpožarne procedure, a zatim sredstava evakuacije. Informacije koje se tiču oblasti curenja vazduha za tipične forme konstrukcije date su u A.6.2. Primer koji se tiče izračunavanja efektivnih površina curenja za redne i paralelne puteve protoka dat je u klauzuli 15. 7.2

Projektovanje zahteva za sredstva evakuacije

7.2.1 Efektivne površine curenja kada su vrata zatvorena treba procenjivati za sledeće navedene puteve protoka na svakom spratu (videti 15.2.1 i 15.2.2): a) od stepenišnog okna do tampon zone i boravišnog prostora; b) od stepenišnog okna direktno u atmosferu; c) od boravišnog prostora u atmosferu; d) od stepenišnog okna direktno u atmosferu; e) od pretprostora do boravišnog prostora. U postojećim zgradama, površine curenja umnogome će zavisiti od kvaliteta izvođačkih radova i prirode objekta, pa stoga prave vrednosti curenja vazduha mogu značajno odstupati od pretpostavljenih projektovanih vrednosti. Efektivne površine curenja treba proceniti merenjem protoka vazduha na licu mesta, ukoliko je to moguće. 7.2.2 Treba proračunati (videti 15.2.3 do 15.2.7) brzinu curenja vazduha na svakom putu protoka iz šahta sa natpritiskom kada u njemu vlada projektovani natrpritisak i kada su sva vrata stepeništa, lifta i pretprostora zatvorena (videti klauzulu 15). 7.2.3 Treba sabrati sve brzine curenja vazduha kako bi se dobila teoretska brzina dovoda vazduha (videti 15.2.8). Da bi se dobila ukupna potrebna brzina dovoda vazduha, ovu vrednost treba pomnožiti sa faktorom koji iznosi najmanje 1,5 zbog neustanovljenih curenja na identifikovanim putevima curenja (videti 15.2). 7.2.4 Treba odrediti brzinu dovoda vazduha u skladu sa odgovarajućom klasom sistema u slučaju kada su vrata otvorena (videti 4.2 do 4.6).

60

BS EN 121016:2005 (E) 7.2.5 Treba izračunati ukupan potreban dovod vazduha u skladu sa odabranom klasom sistema kada su sva odgovarajuća vrata otvorena i dodati 15% zbog gubitaka u kanalima. 7.2.6 Treba uporediti potrebne brzine protoka vazduha u slučajevima zatvorenih i otvorenih vrata i izabrati veću vrednost kao potrebnu brzinu ukupnog dovoda vazduha. 7.2.7 Treba odrediti zahteve za izbacivanje vazduha (videti 5.3 i 15.2). Izračunavanje zahteva za izbacivanje vazduha nije neophodno ukoliko je ranije sprovedena protivpožarna procedura za projekat. 7.2.8 Treba izračunati nominalnu vrednost izbacivanja prekoračenog natpritiska zbog izbacivanja prekomernog dovoda vazduha iz prostora u kojem vlada natpritisak (5.4 do 15.2) 7.2.9 U šahtu lifta ne moraju da postoje sigurnosni odušci za prekomerni pritisak ukoliko je dovodni sistem inicijalno postavljen tako da se dostiže zahtevani nivo stvaranja natpritiska kada su sva vrata zatvorena. 7.3

Projektovanje načina za gašenje požara

7.3.1 Opšte karakteristike Od stepenišnog okna koje služi kao protivpožarno okno mogu se zahtevati veća brzina dovoda vazduha i bolje mere za izbacivanje vazduha iz boravišnog prostora, u odnosu na stepenišno okno koje se koristi samo kao sredstvo evakuacije. Da bi se uprostila procedura izračunavanja, može se pretpostaviti da ne postoji interakcija između sistema sa razlikom pritiska za stepenišno okno i lift (što može dovesti do precenjivanja potrebne brzine ukupnog dovoda vazduha u stepenišno okno jer se ne uzima u obzir dodatni protok vazduha između lifta i stepenišnog okna). Pomoću dole navedenih procedura može se odrediti potreban dovod vazduha kada su otvorena krajnja izlazna vrata, vrata na stepenišnom oknu i pretprostoru na spratu zahvaćenom požarom i vrata, jedna ili više, na susednom spratu (kao što je prikazano u 4.3) 7.3.2 Projektovanje protivpožarnih zahteva 7.3.2.1 Treba izračunati brzinu curenja/potrebnog dovoda vazduha u skladu sa 7.2.1. 7.3.2.2 Treba izračunati potrebnu količinu protoka vazduha kroz otvorena vrata iz pretprostora ka boravišnoj prostoriji da bi se obezbedila brzina vazduha od 2m/s, pod pretpostavkom da su vrata iz pretprostora do boravišnog prostora potpuno otvorena (dodati 15% zbog gubitaka u kanalima, ukoliko postoje kanali). 7.3.2.3 Kod dvokrilnih vrata uzima se da je efiktivna površina otvorenih vrata površina koja se dobija kada je jedno krilo ulaza otvoreno.

61

BS EN 121016:2005 (E) 7.3.2.4 Treba izračunati razliku pritiska koja je neophodna da bi se razvila potrebna brzina protoka od 2 m/s na putu protoka vazduha od stepenišnog okna preko pretprostora i boravišnog prostora do spoljne sredine, na način kao što je opisano u klauzuli 15. 7.3.2.5 Koristeći gore izračunat pritisak u stepenišnom oknu, treba proceniti potreban protok vazduha kako bi se održavao ovaj pritisak kada su krajnja izlazna vrata otvorena, uzimajući u obzir sve puteve curenja iz okna pri ovom projektovanom pritisku (videti klauzulu 15). Proračunatu vrednost curenja preko svih puteva bez otvorenih vrata treba pomnožiti faktorom od najmanje 1,5 zbog neustanovljenih curenja na identifikovanim putevima curenja. 7.3.2.6 Između vrednosti brzine dovoda vazduha potrebne u svrhu gašenja požara i one koja je potrebna za sredstva evakuacije treba izabrati veću vrednost i nju uzeti prilikom projektnih proračuna kao ukupnu potrebnu brzinu dovoda vazduha (videti klauzulu 15). 7.3.2.7 Treba izračunati potreban kapacitet izbacivanja vazduha na spratu zahvaćenom požarom,  kao i mere za izbacivanje vazduha (videti klauzulu 15), koje je potrebno obezbediti na svim spratovima. 7.3.2.8 Ukoliko je ukupna brzina dovoda vazduha potrebnog u svrhu gašenja požara veća od one za sredstva evakuacije, tada treba ponovo proračunati vrednost pritiska na sigurnosnom odušku za prekomerni pritisak u stepenišnom oknu. 7.4

Dodatni aspekti formiranja natpritiska na štićenim evakuacionim putevima

7.4.1 Opšte karakterisitike Evakuaciju sprata zahvaćenog požarom treba sprovesti u ranim fazama razvoja požara, pre nego što uslovi u okviru boravišnog prostora postanu neodrživi i pristup štićenim evakuacionim putevima bude onemogućen. Tokom ovog početnog perioda, potencijal za kontaminaciju štićenih puteva je mali. Pre nego što uslovi na spratu zahvaćenom požarom postanu neodrživi, proces evakuacije sa tog sprata mora da bude završen i izlazna vrata sa sprata zatvorena. Posledično, ne postoji potreba da sistem sa razlikom pritiska zadržava dim nastao u potpuno razbuktaloj fazi požara na samim vratima prostorije, sve dok je protok vazduha dovoljan da zadržava dim na spratu zahvaćenom požarom za vreme evakuacije lica. Kada je dalje reč o evakuaciji sa sprata zahvaćenog požarom, požar će možda nastaviti da se razvija sa potencijalom da indukovani dim uđe u stepenišno okno preko pukotina oko vrata stepenišnog okna i pretprostora. Stoga je bitno da se osigura održavanje pozitivnog pritiska unutar stepenišnog okna sve vreme tokom evakuacionog procesa. Međutim, u ovoj fazi verovatno će biti korišćen krajnji izlaz iz stepenišnog okna, pa je neophodno tu činjenicu uzeti u obzir kada se izračunava potreban dovod vazduha. Projektni uslovi za sisteme sa razlikom pritiska u stepenišnom oknu prikazani su na slikama 9 a), 9 b), 10, 11 a), 11 b), 11 c), 12 a), 12 b), 13, 14, 15 i 16.

62

BS EN 121016:2005 (E) 7.4.2 Stvaranje natpritiska na štićenim evakuacionim putevima, dodatni zahtevi 7.4.2.1 Štićeni evakuacioni putevi treba da budu konstruisani u skladu sa preporukama odgovarajućih nacionalnih odredbi koje važe u zemlji upotrebe sistema, u slučajevima gde se to može primeniti. 7.4.2.2 Sva vrata koja vode u prostor sa natpritiskom treba da budu opremljena uređajima za automatsko zatvaranje. 7.4.2.3 Maksimalna sila, potrebna da bi se otvorila bilo koja vrata na putu evakuacije, primenjena na kvaku vrata, u svakom slučaju ne treba da prelazi 100N. NAPOMENA 1

Odgovarajuća maksimalna razlika pritiska na vratima može biti određena koristeći proceduru iz klauzule 15 i aneksa A, kao funkciju za konfiguraciju vrata. Sila potrebna da se savlada automat za zatvaranje vrata često neće biti poznata u preliminarnoj fazi projektovanja pa se u projektne svrhe može koristiti maksimalna razlika pritiska od 60 Pa.

NAPOMENA 2

Sila koju treba primeniti za otvaranje vrata zavisiće i od trenja između donjeg dela vrata i patosa i bilo bi poželjno izbegavati klizave podne površine u blizini otvaranja vrata ka prostorima sa natpritiskom, naročito u zgradama gde borave veoma mlade, starije ili nemoćne osobe.

7.4.2.4 Vrata koja se otvaraju u smeru izlaska iz prostora sa natpritiskom, koja nisu krajnja izlazna vrata, treba da poseduju automat za zatvaranje vrata koji može da drži vrata zatvorenim kada u prostoriji vlada natpritisak. 1 2 3 4 5 6

Boravišni prostor Protivpožarni centar Hodnik Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbacivanja vazduha iz zgrade

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0.

63

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 14 – Formiranje natpritiska u protivpožarnim centrima, npr. u šoping molovima ili fazna evakuacija iz kompleksnih zgrada 7.4.2.4 Vrata koja se otvaraju u smeru izlaska iz prostora sa natpritiskom, koja nisu krajnja izlazna vrata, treba da poseduju automat za zatvaranje vrata koji može da drži vrata zatvorenim kada u prostoriji vlada natpritisak. 1 2 3 4 5 6 7

Stepenice Pretprostor i pretprostor skloništa Boravišni prostor Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbcivanja vazduha iz zgrade Lift

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0.

64

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 15 – Stvaranje natpritiska u skloništu

1 2 3 4 5 6 7

Stepenice Prostorije sa računarskom ili medicinskom opremom Boravišni prostor Dovod vazduha Put curenja kroz vrata, itd. Put izbacivanja vazduha iz zgrade Hodnik

P označava prostor u kojem vlada natpritisak. Zaokružen broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0.

65

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 16 – Stvaranje natpritiska u prostorijama sa računarskom i medicinskom opremom

66

BS EN 121016:2005 (E)

8

Stvaranje natpritiska u skloništima i drugim prostorima

8.1

Opšte karakteristike

Postoje slučajevi kada je potrebno da se formira natpritisak u skloništima i drugim štićenim prostorima, npr. protivpožarnim skloništima, kako bi se obezbedila zaštita korisnika objekta od požara i dima kada postoji potreba da oni ostanu u zgradi određeni vremenski period nakon izbijanja požara. Pomenuta zaštita je obično u formi specifične prostorije u blizini stepeništa koje služi za evakuaciju ili formira deo puta do sprata na kojem se nalazi izlaz i napravljena je od materijala otpornih prema požaru (uključujući vrata otporna prema požaru sa efikasnim uređajima za automatsko zatvaranje), u skladu sa nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema. Pogledati slike 14 i 15 koje predstavljaju tipične skice. Ukoliko zgrada sadrži prostore kao što su prostorije sa računarskom ili medicinskom opremom u kojima vlada natpritisak iz drugih razloga a ne zbog požara, treba razmotriti zaštitu evakuacionog puta u kojem vlada natpritisak od efekata požara u ovim prostorima u kojima takođe vlada natpritisak. Pogledati sliku 16 koja predstavlja tipičnu skicu sprata. 8.2

Zahtevi za skloništa i druge prostore

8.2.1 Kada su skloništa projektovana unutar zgrade, protivpožarna zaštita za taj prostor treba da bude u skladu sa nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema, u slučajevima kada je to primenljivo. 8.2.2 Razlika pritiska između skloništa ili štićenog prostora i boravišnog prostora treba da bude najmanje 50 Pa. 8.2.3 Sklonište ili drugi prostor u kojem vlada natpritisak ne treba da bude povezano sa stepeništem u kojem nema natpritiska i pritisak u skloništu treba da bude manji najviše 5Pa u odnosu na stepenište sa natpritiskom, kada je reč o projektovanom pritisku u slučaju kada su sva vrata zatvorena (videti slike 14 i 15). 8.2.4 U slučajevima kada sklonište formira deo štićenog evakuacionog puta, na primer u zgradi gde je pretprostor štićeni prostor, pretprostor treba da bude projektovan tako da poseduje dovoljan kapacitet u odnosu na svrhu upotrebe. 8.2.5 Ukoliko na bilo kom spratu radi više od jednog sistema sa natpritiskom, tada treba uzeti u obzir ukupne puteve curenja kada svi sistemi rade istovremeno. 8.2.6 Površina skloništa treba da bude dovoljna za svrhu upotrebe. 8.2.7 Tamo gde prostor skloništa istovremeno služi kao deo evakuacionog puta, njegovo prisustvo ne treba da ometa normalnu upotrebu tog evakuacionog puta.

67

BS EN 121016:2005 (E) 8.2.8 Ukoliko je evakuacioni put sa natpritiskom direktno povezan sa prostorom u kojem vlada natpritisak a koji ne predstavlja deo evakuacionog puta, tada projektovani pritisak na evakuacionom putu treba da bude najmanje 10Pa veći od pritiska u bilo kom prostoru u kojem je formiran natpritisak iz drugih razloga a ne u svrhu požara, npr. prostorije sa medicinskom ili računarskom opremom ili bilo koja prostorija koja nije pod pritiskom zbog požara (videti sliku 16).

68

BS EN 121016:2005 (E)

9

Stvaranje potpritiska

9.1 Opšte karakteristike Cilj sistema za stvaranje potpritiska je da se postigne ista zaštita na ulazu između prostora u kojem vlada potpritisak (npr. podrum) i štićenog prostora (npr. stepenišno okno) što se postiže stvaranjem natpritiska u štićenom prostoru. Bitno je znati da ne postoji zaštita bilo kog dela evakuacionog puta u okviru samog prostora u kojem vlada potpritisak, a koji može biti u potpunosti ispunjen dimom ili zahvaćen požarom. Ovo predstavlja osnovnu razliku između stvaranja potpritiska i ventilacije za odvođenje dima. Svaki prostor u kojem vlada potpritisak treba da bude sa svih strana okružen konstrukcijama otpornim prema požaru, kako bi bio efikasan, jer bi bilo koji gubitak celovitosti doveo do izjednačavanja pritiska između zone sa potpritiskom i spoljne sredine. Međutim, u zgradama koje su podeljene na sektore, moguće je formirati potpritisak u pojedinačnim prostorima. Na slici 17 prikazane su tipične karakteristike sistema sa potpritiskom. 9.2

Zahtevi za stvaranje potpritiska

9.2.1 Treba obezbediti dovode spoljnog vazduha u štićeni prostor kako bi se osigurao protok svežeg vazduha iz štićenog prostora do prostora u kojem vlada potpritisak. 9.2.2 Dovod svežeg vazduha treba da bude postavljen tako da vazduh koji se uvodi u štićeni prostor ne bude kontaminiran dimom nastalim u požaru. 9.2.3 Sistem treba da se sastoji od izduvnih vetilatora i, u koliko je neophodno, kanala, koji će ukloniti u spoljnu sredinu vrele gasove i dim, nastale u požaru unutar zone u kojoj vlada potpritisak. 9.2.4 Treba obezbediti dovode vazduha za neophodno snabdevanje svežim vazduhom potrebnim kako bi se razvila razlika pritiska kada su vrata zatvorena i da bi se postigle brzine protoka vazduha kada su otvorena vrata ka požarnoj zoni, prvenstveno zbog sredstava evakuacije a samim tim i u protivpožarne svrhe. 9.2.5 Izlazi izduvnog kanala treba da budu u takvim pozicijama da dim ne predstavlja pretnju za bezbednost korisnika i vatrogasaca ili lica van zgrade i da ne doprinosi širenju požara u spoljnu sredinu. 9.2.6 Zone u kojima vlada potpritisak treba da budu sa svih strana okružene konstrukcijama otpornim prema požaru bar onoliko dugo koliko se zahteva za štićeni prostor (uključujući gornju i donju armiranu betonsku međuspratnu konstrukciju). 9.2.7 Sva vrata koja vode u zonu u kojoj vlada potpritisak treba da budu sa automatskim zatvaranjem. 9.2.8 Izduvni kanal iz zone u kojoj vlada potpritisak, kada je testiran i klasifikovan u skladu sa prEN 135013, treba da ispunjava zahteve otpornosti prema požaru najmanje za period koji je jednak najdužem periodu otpornosti prema požaru prostora kroz koji kanal prolazi.

69

BS EN 121016:2005 (E) 9.2.9 Izduvni ventilator iz zone u kojoj vlada potpritisak, kada je testiran i klasifikovan u skladu sa prEN 135014, treba da bude u stanju da odvodi dim na temparaturi od 1000°C za zgrade bez sprinkler sistema, ili 300°C za zgrade sa sprinkler sistemom. 9.2.10 U slučaju kada su sva vrata zatvorena, brzina odvođenja dima i vrelih gasova iz zone u kojoj vlada potpritisak treba da bude takva da može da se održava razlika pritiska ne manja od one date u klauzuli 4 za odgovarajuću klasu sistema, kao i kriterijum protoka vazduha kada su vrata otvorena, u slučajvima gde je to od značaja. 9.3

Projektne procedure za sisteme sa potpritiskom

9.3.1 Opšte karakteristike Sistemi za stvaranje potpritiska mogu da budu konfigurisani tako da obuhvataju sredstva evakuacije u slučaju požara i procedure za gašenje požara. Projektna procedura biće ista za oba sistema, ali kada je u pitanju projekat za gašenje požara, izduvni zapreminski protok vazduha biće povećan kako bi se uzela u obzir kasnija faza razvoja požara. 9.3.2 Projektna procedura za zahteve za sredstva evakuacije Osnovne projektne procedure treba da budu sledeće: 9.3.2.1 Treba proceniti puteve curenja iz spoljne sredine van zgrade u prostor u kojem vlada potpritisak, zanemarujući vrata koja su zaštićena na osnovu projekta. 9.3.2.2 Treba proračunati potreban zapreminski protok prilikom izduvavanja vazduha, da bi se dobila željena brzina vazduha od 0,75m/s kada su otvorena vrata između štićenih prostora i prostora u kojem vlada potpritisak. Izračunati razliku pritiska na pomenutim vratima koja je potrebna da bi se održala ova brzina vazduha. U kalkulaciju takođe treba uključiti otpor puteva curenja iz spoljne sredine u štićene prostore. NAPOMENA: Ukoliko su krajnja izlazna vrata otvorena, otpori pri protoku vazduha na ovim putevima curenja biće dovoljno mali da se mogu zanemariti. 9.3.2.3 Treba proračunati dodatni zapreminski protok vazduha preko puteva curenja, koji se dobija kao razlika pritiska kada su vrata između štićenih prostora i prostora u kojem vlada potpritisak otvorena. 9.3.2.4 Izračunati koliki kapacitet izduvnog ventilatora je potreban kako bi se održala ova brzina vazduha, tj. zbir zapreminskih protoka utvrđenih u 9.3.2.2 i 9.3.2.3. 9.3.2.5 Izračunati koliki kapacitet izduvnog ventilatora je potreban da bi se obezbedila minimalna razlika pritiska od 50Pa±10% kada su vrata između štićenih prostora i prostora u kojem vlada potpritisak zatvorena, na osnovu puteva curenja utvrđenih u 9.3.2.1.

70

BS EN 121016:2005 (E) Obično ovaj kapacitet ventilatora bude manji od onog utvrđenog u 9.3.2.4. Ukoliko je veći, tada tu vrednost treba uzeti za kapacitet izduvnog ventilatora. 9.3.2.6 Treba proračunati pad pritiska na zatvorenim vratima koja vode u prostor u kojem vlada potpritisak, uzimajući u obzir sledeće činjenice: a) uticaj svakog kanala koji je povezan sa ovim ventilatorima; b) površine curenja utvrđene u 9.3.2.1; c) veličinu ventilatora utvrđenu u 9.3.2.4 i 9.3.2.5, tj. veću od ove dve vrednosti. 9.3.2.7 Ukoliko ova razlika pritiska može da prouzrokuje da sila otvaranja vrata na kvaci prelazi 100N, treba instalirati uređaje preko kojih se smanjuje pritisak unutar sistema. 9.3.3 Projektna procedura za protivpožarne zahteve Projektne procedure za zaštitu protivpožarnog okna su iste kao i za zaštitu štićenog stepeništa koje služi kao sredstvo evakuacije, osim u sledećim slučajevima: 9.3.3.1 Kada se izračunava potreban zapreminski protok vazduha kod izduvavanja, treba postići brzinu vazduha od 2m/s između protivpožarnog okna i prostora u kojem vlada potpritisak kada su vrata otvorena. 9.3.3.2 Zatim treba izračunati razliku pritiska na pomenutim vratima koja je potrebna kako bi se održala ova brzina vazduha. Osigurati da uticaj puteva curenja iz spoljne sredine u štićene prostore i prostore u kojima vlada potpritisak bude uključen u kalkulaciju.

1 2 3 4 5 6 7 8

Stepenice Pretprostor Boravišni prostor Izduvavanje vazduha (stvaranje potpritiska) Put curenja kroz vrata, itd. Nadoknada vazduha u zgradi Lift Konstrukcija otporna prema požaru

DP označava prostor u kojem vlada potpritisak. Broj označava minimalnu projektovanu razliku pritiska, npr. 50 (Paskala) u odnosu na boravišni prostor, koji je obeležen sa 0.

71

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 17 – Stvaranje potpritiska u podrumskom prostoru ili drugom prostoru bez spoljnih prozora

1 2 3 4 5 6 7 8 9

Nadoknada vazduha preko okna ili štićenog prostora Štićeni prostor Prizemlje Ventilator za stvaranje potpritiska Izduvni kanal Protivpožarne žaluzine koje pokreće detektor dima Požarna zona Spoljno curenje Otvorena žaluzina na spratu zahvaćenom požarom

72

BS EN 121016:2005 (E)

Slika 18 – Stvaranje potpritiska u podrumskim prostorima

73

BS EN 121016:2005 (E)

10 Interakcija sa drugim sistemima za zaštitu od požara i drugim građevinskim sistemima 10.1 Sistemi za detekciju požara 10.1.1 Opšte karakteristike Sistemi sa razlikom pritiska su projektovani tako da ih automatski pokreću sistemi za detekciju dima. Sistem detekcije treba da bude u mogućnosti da obezbedi signale upravljačkom pultu sa kojim je u vezi, tako da se sistem sa razlikom pritiska aktivira što je pre moguće u toku perioda razvijanja požara. Ovi signali treba da omoguće sistemu sa razlikom pritiska u okviru požarne zone da radi prema zahtevima, nakon pokretanja sistema za detekciju požara. 10.1.2 Zahtevi za sisteme za zaštitu od požara 10.1.2.1 Sistem za detekciju požara treba da bude u skladu sa odredbama koje važe u zemlji upotrebe. 10.1.2.2 Sistem za detekciju požara treba da bude u mogućnosti da locira požar i da na taj način omogući sistemu sa razlikom pritiska u okviru požarne zone da bude aktiviran prema zahtevima projekta. Za više podataka o početnom vremenu pogledati 11.2.3. 10.2 Sistemi za grejanje, ventilaciju i hlađenje (HVAC) 10.2.1 Opšte karakteristike 10.2.1.1 Primarna svrha sistema sa razlikom pritiska je da u zgradi uspostavi protok vazduha i razliku pritiska koji će ograničiti širenje dima prema vratima koja vode ka evakuacionom putu koji se štiti ili kroz njih. 10.2.1.2 HVAC sistem je projektovan tako da održava prihvatiljive uslove za zaštitu životne sredine, pa stoga treba da prati modele protoka vazduha utvrđene u 10.2.1.1. i daleko od evakuacionog puta. To će osigurati da u ranim fazama požara, pre uspostavljanja projektovane razlike pritiska kod sistema, ovaj sistem ne utiče nepovoljno na evakuacione puteve i druge sektore u kojima postoji strategija za kretanje dima. 10.2.1.3 Rad HVAC sistema u slučaju izbijanja požara treba da bude projektovan tako da ne utiče nepovoljno na rad sistema sa razlikom pritiska. Ukoliko postoji mogućnost da HVAC sistem utiče na sistem sa razlikom pritiska tada HVAC sistem treba isključiti da bi se sprečilo da dim prodre u druge međusobno povezane prostore. 10.2.2 Zahtevi za HVAC sistem 10.2.2.1 U slučaju požara, HVAC sistem ili treba automatski da bude zaustavljen putem signala iz sistema za dojavu požara ili treba da bude konstruisan kao sistem za odvođenje dima u skladu sa prEN121014 i da nastavi sa radom samo pod sledećim uslovima:

74

BS EN 121016:2005 (E)

a) signal koji aktivira rad u slučaju opasnosti je isti signal koji pokreće sistem sa razlikom pritiska; b) recirkulacija vazduha je zaustavljena i sav iskorišćen vazduh je izbačen u atmosferu; c) sistemi dovoda/odvođenja vazduha iz boravišnog prostora na spratu zahvaćenom požarom su prebačeni na brzinu potpunog izduvavanja, a njihovi kanali kojima se prenose gasovi imaju otpornost na požar u skladu sa nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema; d) komponente koje se koriste za pričvršćivanje kanala u objektu treba da nose konstrukciju najmanje tokom istog vremenskog perioda kolika je i otpornost samih kanala prema požaru; e) treba da bude zaustavljen dovod vazduha na sve spratove; f) pozicije izduvnih otvora treba da budu takve da održavaju dovoljan protok vazduha i na mestima koja su daleko od izlaza sa sprata. 10.2.2.2 Da bi se sprečilo kretanje dima putem HVAC kanala iz jednog požarnog sektora u drugi, žaluzine za odvođenje dima treba da zadovoljavaju uslove u klasi E na graničnim mestima kroz koja prolaze. Ove žaluzine treba da pređu na požarni režim rada putem signala iz sistema za automatsku detekciju požara. 10.2.2.3 Upravljive žaluzine za odvođenje dima treba da imaju mogućnost prebacivanja u otvoren i zatvoren položaj tokom rada u požarnom režimu. Radi daljih informacija takođe treba pogledati klauzulu 11. 10.3 Kompjuterizovani kontrolni sistemi 10.3.1 Opšte karakteristike Kompjuterizovani kontrolni sistemi se upotrebljavaju za kontrolu raznih operativnih funkcija sistema sa razlikom pritiska, a oslanjaju se na upotrebu specifičnih softvera koji obavljaju funkcije neophodne tim sistemima, u skladu sa prEN 121019. Treba obratiti pažnju na zaštitu provodnika signalnog sistema. 10.3.2 Zahtevi kod kompjuterizovanih kontrolnih sistema 10.3.2.1 U slučajevima gde se kompjuterizovani kontrolni sistemi koriste kao deo operativnih potreba sistema sa razlikom pritiska, ni jedna promena softvera koji kontroliše protivpožarne funkcije ne treba da utiče na rad sistema sa razlikom pritiska. 10.3.2.2 U slučajevima kada su načinjene izmene softvera ili kompjuterskog sistema sa kojim je u vezi, treba izvršiti potpunu proveru sistema sa razlikom pritiska kako bi se potvrdilo da nema prekida u radu sistema.

75

BS EN 121016:2005 (E) 10.3.2.3 Projektant sistema treba da obezbedi vlasniku zgrade odnosno njegovom zastupniku na gradilištu, sveobuhvatan opis kontrolnog softvera, zajedno sa dokumentacijom koja sadrži sve promene izvršene na sistemu nakon instalacije. 10.3.2.4 Potrebno je zaštititi od uticaja požara signalne sisteme koji obezbeđuju ulazne i izlazne informacije kompjuterizovanom kontrolnom centru u periodu koji je u skladu sa nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema. Radi više informacija takođe pogledati klauzulu 12. 10.4 Javni adresibilni sistemi i sistemi sa govornim alarmom 10.4.1 Opšte karakteristike Ovi sistemi pružaju informacije i poruke koje korisnike zgrade navode na akciju u slučaju požara, a potrebni nivoi jačine zvuka određuju se prema nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema. 10.4.2 Zahtevi kod javnih adresibilnih sistema i sistema sa govornim alarmom Nivo zvuka kod javnih adresibilnih sistema i sistema sa govornim alarmom treba da bude podešen tako da u slučaju požara, kada su aktivirani ventilatori za stvaranje razlike pritiska, poruke budu jasno čujne i razumljive iznad buke koju pravi sistem sa razlikom pritiska (tj. ventilatori).

76

BS EN 121016:2005 (E)

11 Instalacija i oprema (uključujući komponente) 11.1 Uvod Sistem sa razlikom pritiska sastoji se od ventilatora, razvodnih kanala, rotirajućih žaluzina 6 , vatrootpornih žaluzina 7 i odgovarajućih sigurnosnih odušaka za prekomerni pritisak. Kada se ventilacioni sistem (HVAC) koristi kao deo sistema sa natpritiskom ili potpritiskom, komponente treba da budu u skladu sa zahtevima iz ove klauzule. Treba obezbediti alternativno napajanje i pomoćnu opremu, tj. ventilatore kako bi se osiguralo da sistem zadovoljavajuće radi u slučaju opasnosti. Oprema koja je potrebna da bi se napravila razlika pritiska između štićenog prostora i boravišnog prostora sastoji se od opreme navedene u sledećim podklauzulama.

11.2 Ventilatori i njihov pobudni mehamizam 11.2.1 Opšte karakteristike Kapacitet ventilatora izračunava se sabiranjem curenja na svim putevima curenja koji se mogu identifikovati u zonama u kojima vlada natpritisak. Od vitalnog je značaja da se arhitekta i građevinski inženjer dogovore sa inženjerom koji je odgovoran za montažu šta se očekuje od konstrukcije evakuacionog puta, uz puno poštovanje zahteva koje postavlja nacionalna regulativa. Često je teško identifikovati sve puteve curenja koji će se verovatno pojaviti tamo gde puna konstrukcija okružuje štićeni prostor. Kapacitet ventilatora treba da bude najmanje 1,5 puta veći od onog koji je izračunat za predviđena curenja, ne uključujući slučajeve kada su vrata otvorena, kako bi se uzela u obzir i neustanovljena curenja. U slučajevima kada se koriste materijali i tehnike konstrukcije koji mogu dovesti do curenja koje nije zanemarljivo, npr. zidovi od gipsanih ploča i spušteni plafoni, možda će biti potrebno da faktor bude veći od 1,5, uz konsultaciju sa arhitektom i građevinskim inženjerom. Kada se bira ventilator određenih karakteristika, potrebno je obratiti pažnju na temperaturu i vremenski period u kojem sistem treba da radi (videti 9.3.2.4 i 9.3.2.5 za sisteme za odvođenje vazduha i stvaranje potpritiska). NAPOMENA U slučajevima gde postoji sumnja u vezi sa zaptivenošću postojeće građevinske konstrukcije ili ukoliko je izvršeno renoviranje zgrade, preporučuje se da se proceni površina curenja pomoću kalibrisanog prenosivog ventilatora pre nego što se odrede karakteristike ventilatora.

6 7

Rotirajuća žaluzina – balancing damper (eng.), prim.prev. Vatrootporna žaluzina – fire rated damper (eng.), prim.prev.

77

BS EN 121016:2005 (E) 11.2.2 Zahtevi za ventilatore i njihove pobudne mehanizme Karakteristike ventilatora treba proceniti na sledeći način: 11.2.2.1 Zapreminski protok vazduha u slučaju kada su vrata zatvorena ne treba da bude manji od proračunatog dovoda vazduha u/iz svih prostora sa natpritiskom ili potpritiskom, koje opslužuju određeni ventilatori, i potrebno je dodati 50% za neutvrđene puteve curenja i 15% za moguća curenja preko kanala. 11.2.2.2 Zapreminski protok vazduha za scenario otvorenih vrata ne treba da bude manji od proračunatog dovoda vazduha u/iz svih prostora sa natpritiskom ili potpritiskom, koje opslužuju određeni ventilatori, plus 15% za moguća curenja preko kanala. 11.2.2.3 Ventilator treba da bude u mogućnosti da obezbedi zapreminski protok vazduha kao što je navedeno u 11.2.2.1 i 11.2.2.2 na pritisku dovoljno visokom da se postigne neophodna razlika pritiska o kojoj je reč u ovom dokumentu (nivo natpritiska u slučaju opasnosti), a istovremeno treba savladati sve gubitke pritiska u sistemu kanala za dovod vazduha. Treba uzeti u obzir potencijalni pritisak vetra na usisnoj strani ventilatora. 11.2.2.4 Ventilatori za stvaranje potpritiska treba da budu u mogućnosti da neprekidno rade u odgovarajućem vremenskom periodu i na određenoj temperaturi. 11.2.2.5 Treba proceniti mogućnost ventilatora za stvaranje potpritiska da neprekidno radi u očekivanim ambijentalnim uslovima. 11.2.2.6 U prostorima u kojima vlada natpritisak treba ili postaviti sigurnosne oduške za prekomerni pritisak koji se otvaraju direktno u atmosferu, ili u kanal koji premošćava ventilator treba staviti žaluzine, ili treba da postoji upravljanje brzinom ventilatora, kako bi se kontrolisala razlika pritiska. NAPOMENA Na mestima gde ventilatori za razliku pritiska istovremeno opslužuju više od jednog prostora u kojem vlada natpritisak, preporučuje se upotreba žaluzina za kontrolu pritiska i protoka vazduha 8 koje bi osigurale da, u slučaju velikog curenja iz neke oblasti, npr. kada su vrata otvorena ili dođe do rušenja konstrukcije, u preostalim prostorima ostane izvesna zaštita.

11.3 Izbacivanje vazduha 11.3.1 Opšte karakteristike Osnovna osobina sistema za stvaranje natpritiska/potpritiska je obezbeđivanje puta koji pruža mali otpor vazduhu prilikom njegovog izbacivanja u spoljnu sredinu. Na taj način može se održavati željena razlika pritiska između boravišnog prostora i štićenog prostora i uklanjati dim iz štićenog prostora. Adekvatna razlika pritiska odnosno brzina vazduha neće biti održana ukoliko postoji

8

Žaluzina za kontrolu pritiska i protoka vazduha – volume control damper (eng.), prim.prev.

78

BS EN 121016:2005 (E) nedovoljno curenje iz boravišnog prostora ka spoljnoj sredini. Isto tako, osnovna osobina sistema za stvaranje potpritiska jeste da omogući ulazak svežeg vazduha iz spoljne sredine u štićeni prostor. Metode za izbacivanje vazduha su: a) spoljni otvori na zidovima, koji obuhvataju i prozore sa automatskim otvaranjem i otvore za provetravanje ugrađene u prozore 9 ; b) izbacivanje vazduha kroz vertikalno okno, u kom slučaju se otvori u boravišnom prostoru povezuju na zajedničko vertikalno okno koje izbacuje dim na vrhu zgrade; c) mehaničko izvlačenje, koje ne predstavlja deo sistema za stvaranje potpritiska, a koje se sastoji bilo od ventilatora i kanala, koji služe za uklanjanje vazduha/dima iz požarom ugroženih prostora ili od odgovarajuće projektovanog i kontrolisanog HVAC sistema koji ispunjava ovu funkciju. 11.3.2 Zahtevi kod izbacivanja vazduha 11.3.2.1 Sistem za izbacivanje vazduha treba ili da radi neprekidno, npr. prozori sa ugrađenim otvorima za provetravanje, ili da koristi ventilatore sa automatskim aktiviranjem (npr. prozori koji se mogu otvoriti) ili žaluzine za izbacivanje vazduha, koje se otvaraju na signal dobijen od sistema za kontrolu dima. 11.3.2.2 Na mestima gde se sistem za izbacivanje vazduha aktivira automatski, upravljanje sistemom treba da bude takvo da radi samo u zoni požara. NAPOMENA Mere za kontrolu automatskog sistema za izbacivanje vazduha su navedene u 10.3.2 11.3.2.3 Sistem za izbacivanje vazduha treba da bude takav da tokom normalnog režima rada ili u režimu dojave signala greške 10 ne postoji kretanje dima između različitih požarnih sektora. 11.3.2.4 Na mestima gde se izbacivanje vazduha postiže mehaničkim izvlačenjem, ventilatori i kanali treba da rade neprekidno na odgovarajućoj temperaturi i u toku vremenskog perioda navedenog u tabeli 7. 11.3.2.5 Ukoliko su tačke isticanja kod sistema za izbacivanje vazduha na istom nivou na kojem su i ulazni otvori za vazduh, tada otvori za izbacivanje vazduha treba da budu instalirani u skladu sa 11.8.2. 11.3.2.6 Ulazak vazduha u štićeni prostor u sistemu za stvaranje potpritiska može biti omogućen preko uređaja koji su u skladu sa 11.3.2.1. Ne postoji potreba da takvi uređaji izdrže visoke temperature kao što je navedeno u tabeli 7.

9

Otvor za provetravanje ugrađen u prozore – trickle ventilator (eng.) – mali otvor skriven u prozoru koji dozvoljava protok vazduha, prim.prev. 10 Režim dojave signala greške – fail safe mode (eng.), prim.prev.

79

BS EN 121016:2005 (E)

Tabela 7 – Kriterijum projektovanja minimalne temperature/vremena za ventilatore i HVAC kanale koji se koriste za izbacivanje vazduha/dima Minimalni temperaturni kriterijum za vremenski Da li zgrada poseduje: ekvivalent konstrukcije otporne prema požaru za štićeni prostor Sredstva Gašenje Sprinkleri Bez sprinklera evakuacijie požara da da 300°C da

da

600°C

da da 400°C da da 600°C NAPOMENA   Kriterijum projektovanja minimalne temperature/vremena za ventilatore i kanale za sistem sa potpritiskom treba da bude 1000°C za period najmanje jednak onom koji se zahteva za štićeni prostor (videti 9.2.8 i 9.2.9). 11.3.2.7 Intenzitet temperature od 300°C za zgrade sa sprinkler instalacijom treba da bude povećan na 400°C ukoliko postoji samo jedna tačka izduvavanja po sektoru. 11.3.2.8 Kriterijum intenziteta temperature od 300°C postoji kada imamo minimalno dve tačke izduvavanja/izbacivanja vazduha po sektoru, a tačke izduvavanja treba da budu razdvojene minimalnom distancom od 3m.

11.4 Pobuda i upravljanje 11.4.1 Opšte karakteristike Svrha sistema sa razlikom pritiska je da spreči ulazak dima u štićeni prostor. Stoga za pobudu sistema sa razlikom pritiska treba koristiti automatske detektore dima, jer značajna količina dima može nastati u ranoj fazi požara pre detekcije vatre i pokretanja sprinkler ili drugog sistema za gašenje požara. Međutim, prelazak sa režima rada u slučaju evakuacije na protivpožarni režim rada kod sistema sa dvojnom svrhom može se izvoditi i manuelno. 11.4.2 Zahtevi kod pobude i upravljanja 11.4.2.1 Sistem sa razlikom pritiska treba da se pokreće automatski putem tačkastih dimnih detektora koji su montirani u gornjim delovima prostorija u boravišnom prostoru u blizini vrata koja vode u štićeni prostor na svakom spratu koji sistem pokriva. Detektori dima treba da budu postavljeni u skladu sa preporukama nacionalnih odredbi koje važe na mestu upotrebe sistema. Kod sistema u klasi A detektori dima treba da budu razmešteni u zajedničkim pretprostorima/hodnicima (ukoliko ih ima). 80

BS EN 121016:2005 (E) Detektori dima mogu biti deo sistema za detekciju požara koji štiti zgradu ili u funkciji sistema sa razlikom pritiska. 11.4.2.2 U sistemima gde je rad sistema za izbacivanje vazduha automatski, pobudu treba da vrši isti signal koji pokreće ostatak sistema. 11.4.2.3 Sistemi treba da se aktiviraju najkasnije 60s nakon detekcije dima. 11.4.2.4 Tamo gde nacionalne odredbe koje važe na mestu upotrebe sistema zahtevaju/dozvoljavaju dvojne operativne sisteme za zaštitu šahtova u svrhu sredstava evakuacije i pristupa radi gašenja požara, može se primeniti sledeće: a) prelaz između režima rada za sredstva evakuacije i protivpožarnog režima treba da se izvodi manuelno; b) prekidač za prelazak sa jednog na drugi režim treba da se nalazi na mestu pristupa vatrogasne službe, odnosno u blizini prekidača za protivpožarni lift, ukoliko takav lift postoji; c) prelazak na protivpožarni režim ne treba da ima štetne uticaje na režim rada u slučaju evakuacije. 11.4.2.5 Manuelni prekidači za blokiranje automatskog sistema upravljanja za sistem sa natpritiskom treba da budu smešteni na sledećim mestima: a) u u mašinskoj sali za građevinske instalacije i u mašinskoj sali za opremu sistema sa razlikom pritiska (ukoliko su odvojene), i b) u blizini ulaza u zgradu na mestu koje je dogovoreno sa nadzornim vlastima. Prekidači, navedeni u 11.4.2.4 i 11.4.2.5 b), smešteni na mestima koja su pristupačna široj populaciji, treba da budu zaštićeni od pristupa neovlašćenih lica. 11.4.2.6 Prekidači navedeni u 11.4.2.5 kada rade treba da budu zaključani na poziciji "uključen", i treba da budu tako konstruisani da samo ovlašćena lica mogu da ih vrate u poziciju "isključen" (npr. posebnim ključem ili upotrebom kodirane brave). 11.4.2.7 U slučajevima gde dvojni operativni sistem nije dozvoljen u protivpožarne svrhe, sistem treba automatski da uđe u protivpožarni režim rada odmah nakon aktiviranja.

11.5 Izbacivanje prekoračenog natpritiska 11.5.1 Opšte karakteristike Projektovanje sistema sa natpritiskom u skladu sa ovim dokumentom uključuje procenu potrebnog protoka vazduha pod dva različita uslova, tj. kada su sva vrata zatvorena i kada su određena vrata otvorena. U većini slučajeva potrebe protoka vazduha kada su vrata otvorena biće veće nego kada su 81

BS EN 121016:2005 (E) vrata zatvorena. Da bi ispunili prvi uslov, ventilatori koji snabdevaju prostore vazduhom mogu prekomerno da povećaju pritisak u drugom slučaju. Ukoliko se dozvoli razvoj prekomernog pritiska u štićenom prostoru, može se dogoditi da bude teško ili čak nemoguće otvoriti vrata koja vode u taj prostor. Da bi se sprečilo prekomerno povećanje pritiska, treba koristiti ili regulacione razvodne ventile ili sisteme koji koriste senzore pritiska kako bi se obezbedilo izbacivanje prekoračenog natpritiska iz štićenog prostora. 11.5.2 Zahtevi kod izbacivanja prekoračenog natpritiska 11.5.2.1 Površina sigurnosnog oduška za prekomerni pritisak treba da bude zatvorena pomoću regulacionog razvodnog ventila projektovanog da se otvori samo kada pritisak premaši projektovani pritisak, ili pomoću drugog uređaja koji daje isti efekat, u slučajevima gde su poduređaji u skladu sa 11.5.2.3, osim kada se za sprečavanje stvaranja prekomernog natpritiska koriste regulacioni usisni ventilatori u skladu sa 11.5.2.4. 11.5.2.2 Sigurnosni odušci za prekomerni pritisak treba da ispuštaju vazduh u atmosferu ili direktno ili preko odgovarajućih kanala, a ne u boravišni prostor preko neštićenih puteva protoka. Za sisteme u klasi F, ukoliko sigurnosni odušak za prekomerni pritisak ispušta vazduh u boravišni prostor, mesto prodora barijere otporne prema požaru treba da bude zaštićeno protivpožarnom žaluzinom sa automatskim zatvaranjem, klasifikovanom u skladu sa prEN 135013, koju pokreće samo temperaturni uređaj. 11.5.2.3 Sigurnosni odušak za prekomerni pritisak treba da bude takvih dimenzija da je u mogućnosti da ispusti ukupan prekomerni protok vazduha. Ova vrednost dobija se oduzimanjem ukupnog curenja vazduha iz okna kada su sva vrata zatvorena od ukupne potrebne količine protoka vazduha pod najtežim uslovima dovoda vazduha (videti klauzulu 15). 11.5.2.4 Regulacione usisne ventilatore ili žaluzine koje kontrolišu senzori pritiska ne treba koristiti, osim ukoliko je sistem u stanju da postigne preko 90% novih zapreminskih potreba u periodu od 3s nakon otvaranja ili zatvaranja vrata.

11.6 Električni izvori napajanja (osnovni i rezervni) 11.6.1 Opšte karakteristike Električni izvori napajanja (osnovni i rezervni) treba da budu u skladu sa prEN 1210110. Sve električne instalacije treba da instaliraju i periodično proveravaju i testiraju (uz sprovođenje neophodnog održavanja) kvalifikovani elektroinženjeri. Sva osnovna i rezervna električna napajanja za:

82

BS EN 121016:2005 (E) a) usisne ventilatore kod sistema sa razlikom pritiska i bilo koju opremu na putu za izbacivanje vazduha koja je deo tog sistema; b) ventilatore za stvaranje potpritiska i bilo koju opremu za dovod svežeg vazduha koja je deo tog sistema; c) kontrolne sisteme za dojavu požara i kontrolne sisteme za žaluzine, itd, treba da budu izvedena od tačke na kojoj električno napajanje ulazi u zgradu, tako da otkazivanje druge opreme ne utiče na ispravnost instalacija. S obzirom da nije moguće utvrditi mesto nastanka požara, treba smatrati da se svi izvori napajanja i njihova kontrolna oprema sve do mesta ulaznog napajanja, uključujući kablove, nalaze u oblasti rizika/opasnosti. Smatra se da je neophodan rezervni izvor napajanja, kako bi se smanjio rizik od prekida električnog napajanja u požaru. Rezervno napajanje se dobija iz generatora ili posebne podstanice, koja je dovoljnog kapaciteta da može da održava potreban nivo dovoda vazduha za bezbednost lica i instalacije za zaštitu od požara, uključujući upravljive sisteme za odvođenje dima, sisteme koji koriste razliku pritiska i pomoćnu opremu. 11.6.2 Zahtevi kod električne opreme 11.6.2.1 Zahtevi kod izvora napajanja za sisteme sa razlikom pritiska Izvor napajanja treba da bude projektovan tako da napaja sistem sa razlikom pritiska u dovoljnoj meri za održavanje projektovane količine protoka i radnih parametara. Izvor napajanja za sisteme sa razlikom pritiska treba da bude operativan u onom vremenskom periodu u kojem se traži od određene klase sistema da bude u funkciji. Električno napajanje treba da bude obezbeđeno na sledeći način: a) iz električne mreže, i b) rezervnog/ bekap izvora napajanja (generatorsko postrojenje), ili c) odvojene podstanice. 11.6.2.2 Zahtevi kod generatorskog postrojenja koje se koristi kao rezervni/bekap izvor napajanja 11.6.2.2.1 Generatorsko postrojenje treba da bude u skladu sa prEN 1210110. 11.6.2.2.2 Rezervni izvor napajanja treba da radi u oblasti sa normalnom sobnom temperaturom. 11.6.2.2.3 Prelazak sa pripravne (standby) pozicije (generatorsko postrojenje ne radi) u sigurnosnu poziciju (generatorsko postrojenje radi) treba da bude automatski u slučaju kada nije moguće

83

BS EN 121016:2005 (E) električno napajanje sistema sa razlikom pritiska iz mreže. Povratak na pripravnu (standby) poziciju takođe treba da bude automatski kada se povrati napajanje iz električne mreže, pod uslovom da sistem detekcije ne signalizira požar. 11.6.2.2.4 Oprema treba da bude zaštićena od kratkog spoja. 11.6.2.2.5 Pripravna (standby) i sigurnosna pozicija treba da budu prikazane na kontrolnoj tabli. 11.6.2.2.6 Rezervni električni izvor napajanja za sistem sa razlikom pritiska treba da bude nezavisan od mrežnog električnog napajanja za ostatak konstrukcije. 11.6.2.2.7 Svaki izvor napajanja treba da bude obeležen u skladu sa prEN 1210110. 11.6.3 Zahtevi kod električnih kablova Električni kablovi za sisteme sa razlikom pritiska treba da budu u skladu sa sledećim: a) kablovi otporni prema požaru treba da zadovoljavaju temperaturne i vremenske kriterijume u skladu sa tabelom 7 ili b) okruženi protivpožarnom konstrukcijom, ili instalirani u spoljnom delu zgrade gde kablovi ne mogu biti požarno ugroženi, i c) kablovi koji su zaštićeni od požara treba da budu u skladu sa temperaturnom/vremenskom klasifikacijom za komponente koje opslužuju. 11.6.4 Zahtevi kod instaliranja izvora napajanja 11.6.4.1 Izvori napajanja za sisteme sa razlikom pritiska treba da se razdvoje od drugih strujnih kola na tački ulaska u konstrukciju. 11.6.4.2 Svu opremu koja je u vezi sa izvorom napajanja treba instalirati sa zaštitom od mehaničkih oštećenja, sem ukoliko je sama po sebi mehanički otporna. 11.6.4.3 Izvori napajanja i njihova oprema treba da budu jasno označeni, njihova upotreba prepoznatljiva, obezbeđeni protiv neovlašćene upotrebe i pristupačni preko pristupnog mesta 4 (videti prEN 1210110). 11.6.4.4 Izvor napajanja koji se koristi za sistem sa razlikom pritiska treba da bude zaštićen od izloženosti požaru u vremenskom periodu propisanom nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema. 116.4.5 Rezervni izvori napajanja treba da budu potpuno odvojeni od mrežnog napajanja, kako oštećenje jednog ne bi uticalo na drugi izvor napajanja. 11.6.4.6 Sistem električne distribucije treba da bude organizovan tako da izvor napajanja i dalje radi

84

BS EN 121016:2005 (E) kada je ostatak napajanja u konstrukciji blokiran u slučaju opasnosti. 11.6.4.7 Prelazak sa mrežnog napajanja na rezervni izvor napajanja treba da bude automatski.

11.7 Rezervni ventilatori i pobudni mehanizmi 11.7.1 Opšte karakteristike Ukoliko primena rezervnih ventilatora i pobudnih mehanizama treba da obezbedi rad sistema u slučaju opasnosti, instalacija treba da se sastoji od duplih ventilatora odnosno motora, u zavisnosti od vrste instaliranog sistema i plana zgrade u kojoj se upotrebljava. 11.7.2 Zahtevi kod rezervnih ventilatora i pobudnih mehanizama 11.7.2.1 Rezervni ventilatori i motori treba da budu istog tipa i režima rada kao i osnovna oprema sistema sa razlikom pritiska. 11.7.2.2 Prelazak sa osnovne opreme sistema sa razlikom pritiska na rezervnu opremu treba da bude automatski. 11.7.2.3 Rezervna oprema sistema sa razlikom pritiska treba da bude obezbeđena u skladu sa sledećim kriterijumima: U slučaju gde oprema sistema sa razlikom pritiska dovodi vazduh pod pritiskom za jedini evakuacioni put unutar zgrade, treba obezbediti rezervni ventilator zajedno sa motorom. Ukoliko se za ovaj evakuacioni put koristi niz ventilatora, tada samo za ventilator sa najvećim kapacitetom treba obezbediti rezervu. Tamo gde oprema sistema sa razlikom pritiska izvlači vazduh/dim iz boravišnog prostora (stvaranje potpritiska) i predstavlja jedino sredstvo za stvaranje razlike pritiska u okviru jedinog evakuacionog puta iz zgrade, treba obezbediti rezervni ventilator zajedno sa motorom. Ukoliko se niz venilatora koristi za ovaj evakuacioni put, tada samo za ventilator sa najvećim kapacitetom treba obezbediti rezervu. Na mestima gde postoje dva nezavisna evakuaciona puta za svaki boravišni prostor unutar zgrade (npr. dva stepeništa na koja može da se pristupi sa svakog sprata), ne postoji potreba da se rezervna oprema obezbedi za oba evakuaciona puta. Ukoliko postoji samo jedan štićeni evakuacioni put u zgradi ali postoji mogućnost da se u drugi požarni sektor uđe sopstvenim evakuacionim sredstvima koja ne mogu biti ugrožena u slučaju izbijanja požara u boravišnom prostoru, ne postoji potreba da se obezbedi rezervna oprema. NAPOMENA U slučajevima gde se sistemi sa natpritiskom/potpritiskom primenjuju samo za zaštitu imovine, na vlasnicima zgrada ostaje da odluče da li će primenjivati rezervnu opremu ili ne.

85

BS EN 121016:2005 (E)

11.8 Kanali za distribuciju za instalaciju sistema sa razlikom pritiska 11.8.1 Opšte karakteristike Za višespratne zgrade, poželjan sistem distribucije kod sistema sa razlikom pritiska je vertikalni kanal koji prolazi pored prostora sa natpritiskom. Kada zajednički sistem kanala opslužuje nekoliko odvojenih prostora sa natpritiskom, bitno je obezbediti da, kada je pritisak u jednom ili više prostora narušen zbog otvorenih vrata, uticaj na dovod vazduha do drugih prostora bude minimalan. Od osnovne je važnosti da dovod vazduha koji se koristi za stvaranje natpritiska nikada ne dođe u opasnost da bude kontaminiran dimom. Bilo koje povećanje ili smanjenje ulaznog ili izlaznog pritiska, usled uticaja vetra, prenosiće se kroz zgradu i može se desiti da modifikuje ravnotežu razlike pritiska u njoj. Stoga je od osnovnog značaja da pritisak vazduha na otvorima za ulazak i izduvavanje vazduha u sistemu sa razlikom pritiska bude suštinski nezavisan od brzine i smera vetra. Kada se u zgradi sistem sa razlikom pritiska koristi u sprezi sa HVAC sistemom, takođe je veoma značajno da svi uticaji brzine i smera vetra budu isti na oba sistema. 11.8.2 Zahtevi kod distributivnih kanala za sisteme sa razlikom pritiska – instalacija 11.8.2.1 Kanali treba da budu testirani i klasifikovani u skladu sa prEN 135013 ili prEN 135014 i treba da poseduju performanse u skladu sa klasifikacijom koja odgovara projektnom kriterijumu navedenom u prEN 121017. 11.8.2.2 Dimenzionisanje kanala i razmeštaj treba da budu projektovani u skladu sa nacionalnim odredbama koje važe na mestu upotrebe sistema, gde je to primenljivo. 11.8.2.3 Konstrukcija kanala treba da bude u skladu sa EN 1505 i EN 1506. 11.8.2.4 Ulaz vazduha treba uvek da bude postavljen daleko od bilo koje potencijalne požarne opasnosti. Ulazi vazduha treba da budu postavljeni na ili u blizini prizemlja (ali dobro udaljeni od podrumskih dimnih otvora) da bi se izbegla kontaminacija dimom koji se diže uvis. Ukoliko ovo nije moguće, ulazi vazduha treba da budu pozicionirani na nivou krova. 11.8.2.5 Kada je ulaz vazduha udaljen od ventilatora, vazduh treba da se kanališe od ulaza do ventilatora. 11.8.2.6 Tamo gde ulaz vazduha nije na nivou krova, treba obezbediti detektor dima na ulazu u kanal ili u neposrednoj blizini kanala za dovod vazduha, kako bi se izazvalo automatsko isključivanje sistema sa razlikom pritiska ukoliko postoji značajna količina dima u dovodu. Treba da postoji prekidač za blokiranje automatskog sistema upravljanja za potrebe intervencije vatrogasne službe u skladu sa 11.4.2.5 11.8.2.7 Na mestima gde su ulazi vazduha pozicionirani na nivou krova, treba da postoje dva ulaza za vazduh, prostorno odvojena i usmerena u različitim pravcima na taj način da ne mogu biti direktno niz 86

BS EN 121016:2005 (E) vetar istom izvoru dima. Svaki ulaz treba da bude u mogućnosti da nezavisno obezbedi potpunu potrebu sistema za vazduhom. Svaki ulaz treba da bude zaštićen sistemom upravljivih žaluzina za odvođenje dima sa nezavisnim rukovanjem, na taj način da, ukoliko se jedna žaluzina zatvori usled kontaminacije dimom, drugi ulaz bez prekida može da obezbedi potreban vazduh za sistem. Mesto isticanja dima u kanalu za odvođenje dima treba da bude minimalno 1m vertikalno i 5m horizontalno udaljeno od otvora za ulazak vazduha. Potrebno je obezbediti prekidač za blokiranje automatskog sistema upravljanja koji nanovo otvara zatvorenu žaluzinu i zatvara otvorenu žaluzinu za potrebe vatrogasne službe. 11.8.2.8 Limeni kanali treba da budu trasirani ili unutar štićenog prostora ili u štićenim oknima. Kanali ozidani opekom mogu da se koriste pod uslovom da se takvi kanali upotrebljavaju samo za distribuciju vazduha, a da je njihova unutrašnja površina napravljena ili tako da sprečava curenje vazduha, ili se u tu svrhu koristi obloga od lima ili se može pokazati da je curenje u zadovoljavajućim granicama. 11.8.2.9 Protivpožarne žaluzine ne treba upotrebljavati u kanalima za dovod vazduha kod sistema sa razlikom pritiska. Ukoliko takav kanal uđe u protivpožarni sektor, treba da bude zaštićen odgovarajućim materijalom otpornim prema požaru. 11.8.2.10 Ukoliko su različite zone sa natpritiskom i potpritiskom povezane na isti ventilator ili niz ventilatora zajedničkim sistemom kanala odnosno šahtova, treba koristiti upravljive žaluzine za odvođenje dima. 11.8.2.11 Rešetke za dovod vazduha ne treba postavljati u blizini bilo kog većeg puta curenja iz zone sa natpritiskom. 11.8.2.12 Oprema za sistem sa razlikom pritiska, tj. ventilator, motor i kontrolni mehanizam, treba da budu smešteni u kućište: a) i zaštićeni omotačem otpornim prema požaru (najmanje EI) ne manje od jednog sata, poželjno je u mašinskoj sali koja je odvojena od druge sale, ili b) na nivou krova ukoliko otpornost prema požaru konstrukcije između postrojenja i zgrade ispod njega nije manja od jednog sata u radijusu od 5m. 11.8.2.13 Prilazna vrata za kućište treba da budu otporna prema požaru (najmanje EI) ne manje od jednog sata i da se automatski zatvaraju. Tamo gde se sistem sa razlikom pritiska koristi za zaštitu protivpožarnog okna, nivo otpornosti prema požaru prilaznih vrata treba da bude isti kao i kod protivpožarnog okna. 11.8.2.14 Otpornost prema požaru kanala koji se koriste za transport dima i vrelih gasova treba da zadovoljava uslove prEN 121017. 11.8.2.15 Svi otvori za odvođenje dima u slučaju sistema sa natpritiskom, kanali u sistemu sa potpritiskom i noseća konstrukcija treba da poseduju otpornost prema rušenju i prodoru vatre jednaku onoj koju ima objekat u kojem su instalirani.

87

BS EN 121016:2005 (E)

11.8.2.16 Kriterijum za performanse kanala određuje se prema uslovima koje kanali treba da ispunjavaju na sobnoj temperaturi. 11.8.2.17 Izolacija kanala treba da bude otporna na prenos prekomerne toplote i označena kao I (izolacija) u Evropskoj klasifikaciji otpornosti na požar.

88

BS EN 121016:2005 (E)

12 Testiranje rada sistema 12.1 Opšte karakteristike Preporuke za projektovanje sadržane u ovom dokumentu uzimaju za pretpostavku da sistemi sa razlikom pritiska imaju za cilj da prevaziđu efekte dimnjaka prouzrokovane postojanjem šahtova u kojima ne vlada natpritisak, a koji se nalaze na nekom drugom mestu u zgradi, kao i razlikama u pritisku izazvanim vetrom. Narednih pet testiranja prihvatljivosti sistema: razlika pritiska, neto razlika pritiska, brzina vazduha, sila za otvaranje vrata i aktiviranje sistema, treba izvoditi samo kada je instalacija kompletirana i kada je obavljeno usklađivanje sistema sa razlikom pritiska i sistema klimatizacije, ukoliko se primenjuje, sa projektnim zahtevima i sistemi pravilno izbalansirani. Svi građevinski radovi takođe treba da budu završeni. 12.2 Zahtevi kod testiranja prihvatljivosti sistema NAPOMENA Kod zgrada čija je visina veća od osam spratova, testove navedene u 12.2.1 i 12.2.2 treba izvoditi u grupama po osam spratova. 12.2.1 Razlika pritiska Prvi test prihvatljivosti sistema treba izvesti kako bi se uspostavila razlika pritiska usled efekata vetra i dimnjaka, kada su ventilatori za razliku pritiska isključeni. Testove treba izvoditi na sledeći način: a) inicirati rad sistema sa razlikom pritiska. Dozvoliti ventilatorima da rade najmanje 10 minuta kako bi uspostavili stabilnu temperaturu vazduha; b) isključiti ventilatore za sistem sa razlikom pritiska, ostavljajući sve druge komponente u radnom režimu; c) izmeriti razliku pritiska između prostora sa natpritiskom i određenog boravišnog prostora; d) izmeriti razlike pritiska između stepeništa u kojem vlada natpritisak i određenog boravišnog prostora, na najmanje dva sprata. Ova očitavanja treba vršiti pomoću kalibrisanog manometra, sa odgovarajućim cevnim nastavcima. Razlika pritiska izmerena u prvom testu prihvatljivosti sistema treba da bude u skladu sa minimalnim vrednostima navedenim na slikama 2,3,4,5,6, i 7. 12.2.2 Neto razlika pritiska 12.2.2.1 Drugi test prihvatljivosti sistema

89

BS EN 121016:2005 (E) U okviru 15 minuta nakon ispunjenja zahteva iz 12.2.1 drugi test prihvatljivosti sistema treba da izmeri neto razliku pritiska na svim vratima koja odvajaju prostor sa natpritskom od određenog boravišnog prostora koji nije pod pritiskom, na svim nivoima spratova, kada je uključen sistem sa razlikom pritiska. 12.2.2.2 Razliku u merenju između prvog i drugog očitavanja pritiska treba uporediti sa karakteristikama sistema koje zahteva projektovana razlika pritiska. 12.2.3 Brzina vazduha 12.2.3.1 Pomoću trećeg testa prihvatljivosti sistema meri se brzina vazduha kada su vrata koja odvajaju prostor sa natpritiskom od prostora koji nije pod pritiskom otvorena, a rezultati treba da budu u skladu sa zahtevima u klauzuli 4 za odgovarajuću klasu sistema. Test(ove) treba izvoditi na sledeći način: 12.2.3.2 Izmeriti brzinu vazduha koristeći kalibrisani anemometar. 12.2.3.3 Merenje brzine protoka vazduha na odgovarajućim vratima treba izvršiti kada su sva ostala vrata otvorena ili zatvorena u skladu sa odgovarajućom klasom sistema opisanom u klauzuli 4. Sve prepreke (videti slike 2,3,4,5,6 i 7 koje se odnose na određena vrata) treba da budu uklonjene sa ulaza. 12.2.3.4 Izvršiti najmanje 8 merenja, ravnomerno raspoređenih po površini vrata, kako bi se utvrdila tačna brzina vazduha. Izračunati srednju vrednost ovih merenja ili umesto toga stabilno pomerati odgovarajući merni uređaj duž poprečnog preseka otvorenih vrata i zabeležiti prosečnu brzinu vazduha. 12.2.3.5 Klibracija celokupne opreme za testiranje treba da bude takva da su merenja tačna do ±5%. 12.2.4 Sila za otvaranje vrata 12.2.4.1 Četvrti test prihvatljivosti sistema odnosi se na merenje sile za otvaranje vrata na vratima između prostora u kojima vlada natpritisak i onih u kojima ne vlada, kao što je definisano u klauzuli 4. Sila otvaranja na kvaci pojedinih vrata treba da bude izmerena na sledeći način: 12.2.4.2 Aktivirati sistem sa razlikom pritiska. 12.2.4.3 Pričvrstiti kraj uređaja za merenje sile (tj. opružni kantar) na kvaku vrata, na strani vrata u smeru otvaranja. 12.2.4.4 Otpustiti svaki mehanizam reze, ukoliko je neophodno držati rezu u otvorenom položaju. 12.2.4.5 Gurnuti slobodan kraj mernog uređaja i zabeležiti najveću vrednost sile izmerene kada se vrata otvaraju. 12.2.5 Aktiviranje sistema

90

BS EN 121016:2005 (E) Poslednji test odnosi se na aktiviranje automatskog sistema za detekciju požara (dimni detektor) ubrizgavanjem dima u glavu detektora. Ovo bi trebalo da aktivira protivpožarnu centralu, aktivirajući tako sistem sa razlikom pritiska.

91

BS EN 121016:2005 (E)

13 Održavanje 13.1 Opšte karakteristike Sistem sa razlikom pritiska, uključujući i sistem za detekciju dima ili bilo koji drugi tip sistema za automatsku dojavu požara koji se koristi, mehanizam za uključivanje, ventilatore, izvore napona i opremu za automatko pokretanje ventilacije, treba da bude podložan regularnom održavanju i proceduri funkcionalnog testiranja. Lice koje je odgovorno za projektovanje sistema treba vlasniku zgrade da obezbedi kontrolni popis održavanja. Tehničko osoblje treba da vodi zapisnike o kompletnom održavanju i testiranju rada sistema. Zapisnik može da ukaže na greške koje se ponavljaju, pa se potencijalna greška u projektovanju sistema može lako uočiti. 13.2

Zahtevi kod održavanja sistema

13.2.1 Oprema treba da bude uključena u program održavanja sistema koji sprovodi Služba za građevinske instalacije. 13.2.2 Potrebno je pripremiti rasporede održavanja i testa funkcionalnosti. 13.2.3 Svi nezadovoljavajući zaključci i defekti otkriveni prilikom pregleda opreme treba da budu zabeleženi u kontrolnu knjigu i prijavljeni građevinskom tehničkom osoblju. 13.2.4 Održavanje opreme treba da bude u skladu sa instrukcijama proizvođača. 13.2.5 Zabeleške treba da ukažu na sve izveštaje koji se tiču ponavljanih grešaka koje se mogu smatrati projektnim greškama. 13.3 Nedeljni testovi 13.3.1 Sistem sa razlikom pritiska treba aktivirati svake nedelje. Dok sistem radi, treba proveriti da li ventilatori rade zadovoljavajuće i da li je aktiviran sistem ventilacije. 13.3.2 Svake nedelje treba proveriti nivo goriva rezervnog izvora napajanja. Goriva treba da bude u dovoljnoj količini da može da obezbedi rad generatora onoliko dugo koliko se od njega zahteva, ukoliko je generator rezervni izvor napajanja. 13.4 Mesečni testovi Svakog meseca, kao dodatak nedeljnim testovima, treba testirati izvore napajanja u slučaju opasnosti i rezervnu opremu na sledeći način:

92

BS EN 121016:2005 (E) 13.4.1 Treba simulirati nedostatak u radu mrežnog napajanja i proveriti da li se sistem automatski prebacio na rezervni izvor napajanja. Ukoliko se rezervni izvor napajanja pokreće preko dizel generatora, on treba da napaja sistem minimalno 1h. 13.4.2 Treba simulirati uslove nultog protoka vazduha i proveriti kako rade rezervni ventilatori, ukoliko postoje. 13.5 Godišnji testovi Svakih 12 meseci, kao dodatak preporukama proizvođača i mesečnim testovima, celokupan sistem sa razlikom pritiska treba testirati prateći proceduru testiranja rada sistema navedenu u 12.2.1, 12.2.2., 12.2.3 i 12.2.4. 13.6 Ponovljeno testiranje Celokupan sistem sa razlikom pritiska treba da bude ponovo testiran u skladu sa 12.1 (test prihvatljivosti sistema) ukoliko je izvršena bilo kakva modifikacija zgrade koja bi mogla da utiče na sistem sa razlikom pritiska, tj. prekrajanje unutrašnjih pregradnih zidova, dograđivanje i prekrajanje sistema sa razlikom pritiska. 13.7 Rezultati testova Rezultati testova treba da budu zapisani kao što je navedeno u klauzuli 14. 13.8 Mogućnost pristupa opremi radi održavanja Projektant sistema treba da obezbedi lak pristup delovima sistema radi njegovog održavanja. Sistem treba da bude projektovan uzimajući u obzir instalaciju, merenje/testiranje, podešavanje, održavanje, popravke i zamene u skladu sa sledećim činjenicama: a) treba obezbediti pristup koji omogućava zadovoljavajuće izvođenje instalacije, popravke i zamene; b) treba obezbediti pristup za podešavanje ulaznih propelera ventilatora i regulacionih žaluzina sistema za distribuciju vazduha; c) treba obezbediti pristupna vrata na kanalima koji se nalaze pored regulacionih žaluzina i protivpožarnih žaluzina; d) treba obezbediti dovoljno slobodnog prostora oko generatora; e) pristupni paneli treba da budu postavljeni tako da omogućavaju bezbedan pristup mehanizmima za manuelno rukovanje žaluzinama. NAPOMENA Preporučuje se da se u sistemu primeni vizuelna ili električna indikacija, koja pokazuje tačnu poziciju žaluzina.

93

BS EN 121016:2005 (E)

14 Dokumentacija 14.1 Zahtevi nadležnih stručnih institucija Nadležna stručna institucija koja daje odobrenje za prihvatljivost sistema treba da dobije detaljan opis instalacija, što uključuje: a) detaljne kalkulacije koje pokazuju projektne kriterijume (videti klauzulu 15); b) detaljnu specifikaciju korišćene opreme (videti klauzulu 11); c) kompletne planove koji pokazuju poziciju i zaštitu ventilatora i opreme za kontrolu njegovih električnih instalacija i lokaciju ulaza za svež vazduh (videti klauzulu 11); d) konstrukcione detalje kanala i njihovih priključaka koji se koriste kod sistema sa razlikom pritiska (klauzule 5 i 11); e) druge relevantne informacije o konstrukciji koje zahteva nadležna institucija (videti klauzulu 11); f) kompletne detalje rada sistema koji rečima i dijagramom opisuju tačan redosled akcija koje će se dogoditi u sistemu sa razlikom pritiska i u normalnom sistemu ventilacije kada dođe do požara u zgradi (videti klauzule 4 i 7); g) kompletan raspored održavanja koji pokazuje provere potrebnog održavanja za svaki deo opreme i učestalost tih provera (videti klauzulu 12); h) po završetku testiranja, rezultate testova sprovedenih na sistemu sa razlikom pritiska (videti klauzulu 13). 14.2 Zahtevi privremenog posednika/vlasnika Privremenom posedniku/vlasniku zgrade treba obezbediti jasan opis svrhe i rada instalacija, što uključuje: a) jasan opis svrhe instalacija (videti Uputstvo); b) sažetu izjavu u pisanom obliku sa dijagramima rada instalacija koja jasno pokazuje redosled događaja koji će uslediti nakon uključivanja automatskog javljača požara (videti klauzulu 4); c) kompletan raspored održavanja koji ukazuje na provere prilikom potrebnog održavanja za svaki deo opreme i učestalost tih provera (videti klauzulu 13); d) kontrolni popis rasporeda održavanja o preduzimanju neophodnih mera za održavanje, zajedno sa registrom koji sadrži zapise sprovedenih održavanja i u kojem može biti zabeleženo ukoliko su pronađene greške i preduzeto ispravljanje istih (videti klauzulu 13); 94

BS EN 121016:2005 (E)

e) set crteža 'onako kako je instalirano' za održavanje u garantnom periodu (videti klauzulu 13); f) izjave koje ukazuju na promene u: boravišnom prostoru (npr. podela površine sprata); podnim oblogama ispod vrata koje mogu uticati na rad sistema sa razlikom pritiska (videti klauzulu 13).

95

BS EN 121016:2005 (E)

15 Projektni proračuni 15.1 Opšte karakteristike Projektovanje sistema za kontrolu dima koji koristi razliku pritiska uključuje regulaciju protoka vazduha koji ulazi i izlazi iz zgrade i analiziranje razlike pritiska na protivdimnim barijerama. Bitno je da se identifikuju svi relevantni putevi protoka vazduha i da se procene njihove efektivne površine protoka. Tipični putevi curenja koji mogu postojati u zgradi su otvorena vrata, pukotine oko zatvorenih vrata, vrata od lifta, prozori, itd. Pažnju takođe treba obratiti na curenje usled naprslina u samoj konstrukciji, npr. onih koje će postojati u zidovima, podovima i pregradnim zidovima. Vrsta građevinskog materijala i kvalitet izvođačkih radova značajno će uticati na površinu curenja. Kada se analizira vazduh koji je potreban da bi se stvorila razlika pritiska između štićenog i neštićenih prostora u građevini, procedura će varirati u zavisnosti od: a) oblika građevine; b) toga da li oprema služi za stvaranje natpritiska u štićenom prostoru ili radi stvaranja potpritiska u neštićenom prostoru. 15.2 Zahtevi kod projektnih proračuna Sledeći navedeni koraci predstavljaju logičan metod procene potreba za vazduhom. NAPOMENA Metode proračunavanja koje se mogu koristiti nalaze se u Aneksu A. Odgovarajući metod izračunavanja prikazan je u zagradama nakon zahteva. 15.2.1 Utvrditi sve puteve protoka vazduha kada su vrata zatvorena. Putevi preko kojih se vazduh ispušta ili izbacuje obuhvataju: a) pukotine oko vrata između štićenog prostora i neštićenog prostora; b) pukotine u nosećim zidovima zgrade između štićenih i neštićenih prostora; c) otvore koji služe za izbacivanje vazduha iz neštićenih prostora, ili otvore koji služe za nadoknadu vazduha za štićene prostore; d) pukotine u nosećim zidovima zgrade između neštićenih prostora. 15.2.2 Proceniti efektivne puteve curenja između svih susednih prostora međusobno (videti A.1). 15.2.3 Izračunati ukupnu ekvivalentnu površinu curenja preko pukotina oko vrata QD (videti A.2) 15.2.4 Izračunati količinu curenja preko pukotina oko svih prozora QWindow (videti A.2). 15.2.5 Izračunati količinu curenja preko vrata lifta QLd (videti A.2). 96

BS EN 121016:2005 (E)

15.2.6 Izračunati curenje preko drugih površina koje sadrže sisteme za mehaničko izvlačenje vazduha QTm (videti A.2). 15.2.7 Izračunati curenje preko ostalih puteva QOther (videti A.2) NAPOMENA Kod projektovanja sistema sa potpritiskom QOther će uključivati sve gubitke preko spoljne površine konstrukcije. 15.2.8 Izračunati ukupan potreban dovod vazduha kada su sva vrata zatvorena QDC (videti A.3). 15.2.9 Ustanoviti koja su vrata otvorena, u zavisnosti od klase sistema (videti 4.1 zaključno sa 4.7 i slike 2,3,4,5,6 i 7). 15.2.10 Ustanoviti sve puteve protoka vazduha kada su vrata otvorena i napraviti procenu (videti A.1). 15.2.11 Izračunati ukupne potrebe dovoda vazduha kada su sva vrata obeležena kao otvorena u 15.2.9, QDO (videti A.3). 15.2.12 Izračunati ukupne potrebe za dovod vazduha sa svim odgovarajućim vratima otvorenim plus dodatak od 15% za gubitke na kanalima, QSDO. 15.2.13 Izračunati ukupne potrebe dovoda vazduha plus faktor od 50% za nepoznata curenja o kojima nije bilo reči u prethodnim normativnim izračunavanjima QS. 15.2.14 Koristiti veću dobijenu vrednost između Qs ili QSDO za kapacitet ventilatora. 15.2.15 Kod sistema sa natpritiskom koristiti veću dobijenu vrednost između Qs ili QSDO za izračunavanje zahteva za izbacivanje vazduha iz prostora koji nije pod pritiskom kada su vrata otvorena (videti A.4). Kod sistema sa potpritiskom koristiti veću vrednost između izračunatog QS ili QSDO za izračunavanje vazduha 'za nadoknadu' koji je potrebno pustiti u prostor u kojem ne vlada potpritisak. 15.2.16 Izračunati ili odgovarajuću površinu sigurnosnog oduška za izbacivanje vazduha iz prostora pod pritiskom (izbacivanje prekoračenog natpritiska) (videti A.5) ili odgovarajuću površinu otvora za nadoknadu vazduha iz prostora sa potpritiskom (izbacivanje prekomernog potpritiska) (videti A.5). 15.2.17 Izračunati sile za otvaranje vrata (videti A.6). 15.2.18 Nakon uzimanja u obzir proračuna iz 15.2.1 do 15.2.17 kada su vrata otvorena i kada su zatvorena može se izračunati stvarni kapacitet ventilatora.

97

BS EN 121016:2005 (E)

16 Procena usklađenosti 16.1 Opšte karakteristike Usklađivanje opreme sistema sa razlikom pritiska sa zahtevima ovog standarda može se oceniti na osnovu: inicijalnog tipskog testiranja ili procene; fabrička kontrola proizvoda. NAPOMENA Proizvođač je pravno ili fizičko lice, koje iznosi opremu na tržište pod sopstvenim imenom. Uobičajno je da proizvođač sam projektuje i proizvodi opremu. Alternativno, on može dati podugovoračima da  projektuju, proizvode, sklapaju, pakuju, obrađuju ili označavaju opremu. Kao druga alternativa, proizvođač može sklapati, pakovati, obrađivati ili označavati gotovu opremu. Proizvođač treba da osigura: da su započeti i sprovedeni inicijalno tipsko testiranje ili procena u skladu sa ovim dokumentom (ukoliko je potrebno, pod kontrolom tela za davanje sertifikata za proizvode) i da oprema stalno bude u skladu sa uzorcima inicijalnog tipskog testiranja, za koje je potvrđeno da su usklađeni sa ovim dokumentom. Proizvođač uvek treba da zadrži celokupnu kontrolu nad proizvodima i treba da poseduje neophodnu kompetenciju da bi mogao da preuzme odgovornost za opremu. Kada proizvođač pričvršćuje CE oznaku na opremu, on je u potpunosti odgovoran da oprema bude u skladu sa svim zahtevima odgovarajuće regulative. Međutim, kada proizvođač koristi komponente na kojima je već prikazano da su  u skladu sa zahtevima bitnim za te komponenete (npr. oznaka CE), od njega se ne zahteva da ponovi procenu usklađenosti sa regulativom. Kada proizvođač koristi komponente na kojima nije stavljena odgovarajuća oznaka, njegova je odgovornost da preduzme neophodnu procenu koja pokazuje usklađenost opreme sa zahtevima regulative. 16.2 Inicijalno tipsko testiranje ili procena 16.2.1 Opšte karakteristike Inicijalno tipsko testiranje ili procenu treba sprovesti kako bi se pokazalo da je oprema u skladu sa ovim dokumentom. NAPOMENA 1

Nadalje 'tipsko testiranje' odnosi se na sve načine procene: testiranje, kalkulaciju ili procenu detaljnog tehničkog plana.

98

BS EN 121016:2005 (E) S obzirom da je cilj procedure opšteg testiranja da utvrdi sposobnost opreme sistema sa razlikom pritiska da zadovoljava zahteve i klasifikaciju za projektovanje i radne karakteristike i da neprekidno funkcioniše kao barijera za dim i toplotu u predviđenom vremenskom periodu, potrebno je testirati kompletnu opremu (tj. uključujući motore i priključke) koja treba da bude montirana. Dobavljač opreme treba da pruži dovoljan broj primeraka projektnih planova sistema/komada opreme u svrhu inicijalne tipske procene, kako bi se utvrdilo postojanje adekvatnog dokaza sposobnosti sistema da radi u skladu sa zahtevima ovog dokumenta. Takođe videti 16.3. NAPOMENA 2 U nekim slučajevima nije neophodno da sva oprema bude predata na procenu. 16.2.2 Modifikacije U slučaju modifikovanja opreme ili načina proizvodnje (u slučajevima gde ovo može uticati na navedene osobine) takođe treba obaviti inicijalno tipsko testiranje. Sve karakteristike date u ovom dokumentu, koje mogu biti modifikovane, treba da budu podvrgnute ovom inicilajnom tipskom testiranju, osim za slučajeve opisane u 16.2.3. 16.2.3 Prethodni testovi i srodna oprema Testovi koji su ranije sprovedeni u skladu sa odredbama ovog dokumenta mogu biti prihvaćeni, pod uslovom da su izvedeni putem iste ili rigoroznije test metode po istom sistemu atesta usklađenosti na istoj opremi ili opremi sličnog dizajna, konstrukcije i funkcionalnosti, tako da su rezultati primenljivi na opremu o kojoj se radi. Oprema može biti grupisana u vrste gde su jedna ili više karakteristika iste za svu opremu unutar iste vrste ili su rezultati testa reprezentativni za svu opremu u okviru te vrste. U tom slučaju, tokom inicijalnog tipskog testiranja, ne treba testirati svu opremu iz iste vrste. 16.2.4 Uzorci za testiranje Uzorci za testiranje treba da predstavljaju normalnu proizvodnju. Ukoliko su uzorci prototipovi, treba da predstavljaju buduću proizvodnju, a selektuje ih proizvođač. Ukoliko tehnička dokumentacija test uzoraka ne pruža dovoljnu osnovu za kasnije provere usklađenosti, predmetni uzorak (identifikovan i obeležen) treba da ostane dostupan za ove svrhe. 16.2.5 Izveštaj o testiranju Svako inicijalno tipsko testiranje i njegovi rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju o testiranju. 16.3 Fabrička kontrola proizvoda (FKP) 11

11

Engleska skraćenica za FKP je FPC (Factory Product Control), prim.prev.

99

BS EN 121016:2005 (E) 16.3.1 Opšte karakteristike Proizvođač treba da ustanovi, dokumentuje i održava FKP sistem kako bi osigurao da je oprema koju plasira na tržište u skladu sa navedenim radnim karakteristikama. FKP predstavlja trajnu unutrašnju kontrolu proizvodnje koju sprovodi proizvođač. Ukoliko je proizvođač dao podugovaraču da projektuje, proizvodi, sklapa, pakuje, obrađuje i obeležava opremu, FKP originalnog proizvođača može se uzeti u obzir. Međutim, kada postoji pod ugovarač, proizvođač treba da zadrži sveukupnu kontrolu opreme i osigura da dobija sve informacije koje su neophodne da bi se ispunila odgovornost u skladu sa ovim dokukmentom. Proizvođač kojem sve aktivnosti izvode podugovarači ni u kom slučaju ne sme da prebaci sopstvenu odgovornost na podugovarače. Svi elementi, zahtevi i odredbe koje je usvojio proizvođač treba da budu dokumentovane u sistematičnom obliku u formi pisane procedure. Ova dokumentacija sistema kontrole proizvodnje treba da osigura opšte razumevanje procene usklađenosti i omogući postizanje potrebnih karakteristika komponenti i efikasnosti rada sistema kontrole proizvodnje koji se proverava. FKP sistem treba da obezbedi održavanje usklađenosti projekta sistema i pripremljene dokumentacije o sistemu sa zahtevima ovog dokumenta. FKP sistem takođe treba da obuhvata izbor komponenti i načina obrade opreme (sklapanje, pakovanje i označavanje). Stoga fabrička kontrola proizvoda spaja operativne tehnike i sve mere za održavanje i kontrolu usklađenosti opreme sa njenim tehničkim specifikacijama. Oprema može biti spremna za upotrebu nakon kontrole i testiranja merne opreme, sirovina i sastojaka, obrade, mašina, opreme za proizvodnju i krajnjeg proizvoda, uključujući osobine materijala u proizvodima i upotrebu tako dobijenih rezultata. 16.3.2 Opšti zahtevi FKP sistem može biti deo sistema Kontrole kvaliteta, tj. u skladu sa EN ISO 9001:2000. 16.3.3 Specifični zahtevi za proizvode 16.3.3.1 FKP sistem treba da: uputi na ovaj dokument i osigura da je oprema koja je plasirana na tržište u skladu sa navedenim radnim karakteristikama. 16.3.3.2 FKP sistem treba da obuhvata specifični proizvodni FKP ili Plan kvaliteta, koji ustanovljava procedure za prikazivanje usklađenosti opreme u odgovarajućim fazama proizvodnje, tj: a) kontrole i testove koje treba sprovoditi pre odnosno tokom proizvodnje, uključujući provere projekta sistema i dokumentacije, u skladu sa učestalošću sklapanja proizvoda, odnosno

100

BS EN 121016:2005 (E) b) sprovođenje verifikacija i testova na završenoj opremi u skladu sa učestalošću sklapanja proizvoda. Ukoliko proizvođač koristi gotovu opremu, tada je dovoljno izvesti proceduru navedenu pod b) koja pruža isti nivo usklađenosti opreme kao da je sproveden uobičajen FKP tokom proizvodnje. Ukoliko proizvođač sam obavlja deo proizvodnje, procedura pod b) može se redukovati i delimično zameniti procedurom pod a). Generalno, što više delova proizvodnje obavlja proizvođač, to se više procedura pod b) može zameniti procedurama pod a). U svakom slučaju, procedura treba da dovede do jednakog nivoa usklađenosti opreme kao da je sproveden uobičajen FKP tokom prizvodnje. NAPOMENA U zavisnosti od konkretnog slučaja, možda će biti neophodno da se sprovedu procedure navedene pod a) i b), samo procedure pod a) ili samo one pod b). Procedure pod a) se umnogome odnose na opremu u toku proizvodnje, kao što su proizvodne mašine i njihovo podešavanje, test oprema itd. Ove kontrole i testovi i njihova učestalost biraju se na osnovu vrste opreme i sastava, procesa proizvodnje i njegove kompleksnosti, osetljivosti opreme na varijacije u parametrima proizvodnje, itd. Proizvođač treba da ustanovi i vodi zapisnike koji obezbeđuju dokaze da su u toku proizvodnje uzorci uzimani i testirani. Zapisnici treba jasno da pokažu da li je proizvodnja zadovoljila definisane kriterijume prihvatljivosti proizvoda. Kada oprema ne zadovolji mere prihvatljivosti, treba da se primene odredbe koje važe u slučaju neusklađenosti proizvoda i odmah treba preduzeti neophodne akcije za korekciju, a oprema ili partije koje nisu usklađene treba da budu izolovane i odgovarajuće obeležene. Kada se greška ispravi, treba ponoviti test ili verifikaciju za spornu opremu. Rezultati kontrole i testova treba da budu zabeleženi na odgovarajući način. U zapisnik treba da budu uneti: opis opreme, datum proizvodnje, usvojen metod testiranja, rezultati testiranja i kriterijum prihvatljivosti proizvoda, uz potpis odgovornog lica za kontrolu/testiranje. Kada je reč o rezultatu kontrole proizvoda koji ne ispunjava kriterijume ovog dokumenta, u zapisniku treba da budu označene korektivne mere preduzete u cilju ispravke (tj. dalji sprovedeni testovi, modifikacija procesa proizvodnje, bacanje ili popravljanje opreme). 16.3.3.3 Pojedinačna oprema ili partije opreme i detalji njene proizvodnje treba da budu u potpunosti prepoznatljivi i sa mogućnošću provere svih prethodno preduzetih koraka u toku proizvodnje. 16.3.4 Prvi pregled fabrike i FKPa 16.3.4.1 Prvi pregled fabrike i FKPa generalno treba sprovesti kada je proizvodnja već u toku i kada se FKP već primenjuje. Međutim, moguće je sprovesti prvi pregled fabrike i FKPa i pre nego što se započne sa proizvodnjom odnosno primenom FKPa.

101

BS EN 121016:2005 (E) 16.3.4.2 Potrebno je izvršiti procenu: FKP dokumentacije, i fabrike. Prilikom procene fabrike treba verifikovati: a) da su ili da će biti (videti 16.3.4.1) dostupni svi izvori neophodni za postizanje karakteristika opreme koje ovaj dokument zahteva, i b) da su ili da će biti (videti 16.3.4.1) primenjene i praćene u praksi FKP procedure u skladu sa FKP dokumentacijom, i c) da je oprema usklađena ili će biti usklađena (videti 16.3.4.1) sa uzorcima inicijalnog tipskog testiranja, za koje je usklađenost sa ovim dokumentom već verifikovana, i d) da li je FKP sistem deo sistema Kontrole kvaliteta u skladu sa EN ISO 9001:2000 (videti 16.3.2) i kao deo ovog sistema Kontrole kvaliteta sertifikovan i poseduje godišnji nadzor kvalifikovane institucije, priznate od strane akreditivnog tela koje je član "Evropske kooperacije za akreditaciju" i koje je potpisalo "Multilateralni sporazum" (MLA). 16.3.4.3 Treba posetiti sve fabrike proizvođača gde se vrši krajnje sklapanje odnosno finalno testiranje predmetne opreme, kako bi se verifikovalo da su ispunjeni uslovi 16.3.4.2 a) do c). Jedna poseta može da obuhvati proveru jedne ili više vrsta opreme, linija proizvodnje, odnosno procesa proizvodnje. 16.3.4.4 Procene koje su ranije rađene u skladu sa odredbama ovog dokumenta mogu se uzeti u obzir pod uslovom da je primenjen isti sistem atesta usklađenosti na istoj opremi ili opremi sličnog dizajna, konstrukcije i funkcionalnosti, tako da se rezultati mogu smatrati primenljivim na opremu o kojoj se radi. 16.3.4.5 Svaka procena i njeni rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju. 16.3.5 Kontinualno nadgledanje FKPa 16.3.5.1 U svim fabrikama u kojima je izvršena procena u skladu sa 16.3.4 treba ponoviti procenu najmanje jednom godišnje, osim kada je reč o slučajevima navedenim u 16.3.5.2. U ovom slučaju svaka poseta FKPu treba da verifikuje različitu opremu ili proces proizvodnje. 16.3.5.2 U slučaju sertifikovanja od strane trećeg lica, ukoliko proizvođač obezbedi dokaz o kontinualnom zadovoljavajućem radu svog FKP sistema, učestalost ponovne procene može se redukovati na jednom u četiri godine. NAPOMENA 1 Dovoljan dokaz može biti izveštaj nekog nadzornog organa, videti 16.3.4.2 d).

102

BS EN 121016:2005 (E) NAPOMENA 2 Ukoliko se celokupan sistem Kontrole kvaliteta u skladu sa EN ISO 9001:2000 dobro primenjuje (verifikovan prilikom prve procene fabrike i FKPa) i ako se neprekidno primenjuje (verifikovan od strane revizora za kontrolu kvaliteta),može se pretpostaviti da je nadgledanje dela FKPa koji je od značaja zadovoljavajuće. Uzevši u obzir pomenuto, smatra se da se rad proizvođača dobro nadgleda, pa se tako učestalost procena posebnih nadzora FKPa može redukovati. 16.3.5.3 Svaka procena i njeni rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju. 16.3.6

Procedura nakon izvršenih modifikacija

Ukoliko se izvrši modifikovanje opreme, metoda proizvodnje ili FKP sistema (u slučajevima kada ovo može uticati na navedene osobine), treba uraditi ponovnu procenu fabrike i FKP sistema za one aspekte koji bi mogli biti podložni uticaju modifikacija. Svaka procena i njeni rezultati treba da budu dokumentovani u izveštaju.

103

BS EN 121016:2005 (E)

Aneks A (informativno) Preporuke za projektovanje A.1 Efektivna površina protoka A.1.1 Opšte karakteristike Primer paralelnog puta postoji kada sva vrata koja se otvaraju od stepeništa ka drugom prostoru vode direktno u prostor u kojem ne vlada natpritisak (slika A1). Redni putevi curenja događaju se kada postoji središnji prostor u koji vazduh iz prostora sa natpritiskom prvo uteče pre konačnog curenja kroz druge puteve curenja u prostor u kojem ne vlada natpritisak. Primer je tampon zona smeštena između stepeništa i boravišnog prostora (slika A.2) NAPOMENA Ovi proračuni se primenjuju samo na puteve curenja koji imaju istu R vrednost (videti A.3.1.1, napomenu 1). Osim toga, u slučaju jednačine (A.4) vrednost R treba da bude 2. Međutim, s obzirom da će putevi curenja pretežno biti kroz vrata, deo curenja preko prozora verovatno će biti mali i ovaj proračun može da se koristiti kao odgovarajuća procena kada prozori predstavljaju deo puta curenja. A.1.2 Paralelni putevi curenja Efektivna površina curenja je zbir površina curenja: Ae = A1 + A2 + A3 +A4 + ......AN

(A.1)

Efektivna površina curenja četiri paralelna puta na slici A.1 biće: Ae = A1 + A2 + A3 + A4

(A.2)

A.1.3 Redni putevi curenja Efektivna površina curenja kod rednih puteva je: é 1 1 1 1 ù Ae = ê 2 + 2 + 2 + ... + 2 ú A N û ë A 1 A 2 A 3

-

1 2

(A.3)

Efektivna površina curenja kod četiri redna puta na slici A.2 je:

104

BS EN 121016:2005 (E)

é 1 1 1 1 ù Ae = ê 2 + 2 + 2 + 2 ú ë A 1 A 2 A 3 A 4 û

-

1 2

(A.3a)

U kontekstu analize sistema sa natpritiskom često postoje samo dva redno povezana puta, i u tom slučaju je: Ae =

A 1 xA 2

(A + A ) 2 1

2 2

1 2

(A.4)

Slika A.1 – Paralelni putevi curenja

Slika A.2 – Redni putevi curenja

P prostor sa natpritiskom

105

BS EN 121016:2005 (E) A.1.4 Kombinacija rednih i paralelenih puteva curenja Ukupno efektivno curenje koje je kombinacija rednih i paralelnih puteva obično se može izračunati svodeći uzastopne proste grupe individualnih curenja na jednu ekvivalentnu putanju (videti sliku A.3 za primer). Ovakvi proračuni striktno se primenjuju samo na puteve curenja za koje je vrednost R u jednačini (A.16) jednako 2 (npr. za vrata). Međutim, mogu se koristiti za približnu kalkulaciju kada prozori formiraju deo rednog puta curenja. A4/5 = A4 + A5

(A.5)

A9/10 = A9 + A10

(A.6)

Tako je na slici A.3: A1 =

A 1 xA 2

(A.7)

1 2 2 2

(A + A ) 2 1

2

i dalje na slici A.3: A3 = 5

A 3 xA 4 / 5

(A.8)

1 2 2 4 / 5

(A + A ) 2 3

i za A6/7 i A8/10 po istom principu. Zatim sledi na slici A.3: A3/10 = A3/5 + A6/7 + A8/10

(A.9)

Ukupno ekvivalentno curenje iz prostora sa natpritiskom dato je jednačinom: A1 / 10 =

A 1 / 2 xA 3 / 10

(A

2 1 / 2

1 2 2 3 / 10

+ A

(A.10)

)

kao što je prikazano na slici A.3.

106

BS EN 121016:2005 (E)

P Prostor sa natpritiskom Slika A.3 – Kombinacija rednih i paralelnih puteva curenja

107

BS EN 121016:2005 (E)

A.2 Procena curenja A.2.1 Procena curenja preko prozora Ukupno curenje vazduha preko pukotina oko prozora treba proceniti koristeći sledeću jednačinu: QWindow = 0,83 x AW x P 1/R

(A.11)

Ukupna aefektivna površina curenja za sve prozore procenjuje se koristeći metod naveden u A.1. Tipične površine curenja za tipove prozora koji se najčešće koriste u prostoru sa natpritiskom date su u Tabeli A.4. Tabela A.1 –Vrednosti K

AX/AG 4 i više

K 1 0,9

2 1 0,5 0,25 i manje

0,7 0,45 0,25

NAPOMENA Vrednost AG, uključujući rešetke za protok vazduha, odnosno velike pukotine za transfer vazduha, takođe treba koristiti kada se izračunava vrednost Qn ukoliko je površina curenja veća od ukupne normalne površine pukotina. A.2.2 Procena curenja preko vrata lifta Ukoliko je u šahtu lifta nezavisno formiran natpritisak, tada treba pretpostaviti da je curenje preko ovog puta neznatno. Ukoliko u šahtu lifta nije formiran natpritisak, već je šaht povezan sa pretprostorom ili drugim prostorom u kojem vlada natpritisak, tada će celokupni protok zavisiti od sledećih puteva curenja: između pretprostora i šahta lifta na svim spratovima, i između šahta lifta i spoljne sredine.

108

BS EN 121016:2005 (E) Sledeća jednačina može se koristiti za procenu ukupnog curenja vazduha pod ovim okolnostima: é 1 1 ù Q Ld = 0 , 83 x ê 2 + 2 ú ë A t A F û

-

1 2

1

xP L 2

(A.12)

U opštem slučaju: At = NL x Ad

(A.13)

Gornja kalkulacija odnosi se na jedan lift i pretpostavlja se da je šaht lifta zaštićen. Za svaki lift treba napraviti poseban proračun. U slučajevima gde postoje dva ili više liftova u zajedničkom šahtu, dovoljno je u svrhu proračuna uzeti da je svaki lift u svom šahtu, u kom slučaju vrednost AF koja se koristi treba da se odnosi na svaki poseban lift (obično AF za veliki zajednički šaht podeljeno po broju liftova u tom šahtu). A.2.3 Procena curenja preko drugih površina koje sadrže sisteme sa mehaničkim izvlačenjem Kada toaleti ili druge površine koje su direktno povezane na prostor sa natpritiskom imaju sisteme za mehaničko izvlačenje vazduha, količina curenja u njih može se proceniti na sledeći način: kada je uključen odsisni ventilator, i ako se uzme u obzir da je brzina odsisavanja u kubnim metrima u sekundi, ili kada je odsisni ventilator isključen, izračunava se: QTn = Qn x K

(A.14)

A.2.4 Procena curenja preko drugih puteva Ukoliko se pojave druge kombinacije rednih i paralelnih puteva curenja, gornje metode se mogu koristiti (odgovarajuće prilagođene, kako bi se uzele u obzir određene okolnosti). A.2.5 Procena curenja kroz zatvorena vrata Ukupna količina curenja vazduha kroz zatvorena vrata treba da se izračunava koristeći sledeću jednačinu: QD = 0,83 x Ae x P 1/R

(A.15)

Ukupna efektivna površina curenja za sva vrata treba da bude procenjena koristeći metod naveden u A.1. Tipične površine curenja za tipove vrata koja se najčešće koriste za zatvaranje prostora sa natpritiskom prikazane su u tabeli A.4. 109

BS EN 121016:2005 (E)

A.3 Protok vazduha A.3.1. Opšte karakteristike Dovod vazduha potreban za sistem sa razlikom pritiska određuje se prema površinama curenja vazduha. Potrebe za dovodom vazduha treba da se razmatraju za dve situacije: kada su sva vrata zatvorena i kada su sva vrata otvorena. A.3.2 Izračunavanje protoka vazduha Kada vazduh teče kroz otvor, protok može da bude izražen pomoću sledeće jednačine u obliku restriktivne površine i razlike pritiska na otvoru: Q = 0,83 x Ae x P 1/R

(A.16)

NAPOMENA Za široke pukotine kao što su one oko vrata i velikih otvora, može se uzeti da vrednost R bude 2, ali za uske puteve curenja koje formiraju pukotine oko prozora, za R više odgovara vrednost 1,6. Brzine protoka i razlike pritiska date u tabeli A.2 izvedene su iz jednačine (A.16) pod pretpostavkom da je R=2 i Ae 1m 2 , i mogu se koristiti kao sredstvo za brzo određivanje brzine curenja i razlike pritiska oko pukotina na vratima i kroz velike otvore. Tabela A.2 – Brzina protoka vazduha kroz pukotine i velike otvore Razlika pritiska, Pa

Brzina protoka vazduha, m/s

50 25 8,5

5,9 4,2 2,4

6

2,0

4

1,7

Količina curenja vazduha je primarno funkcija efektivne površine puteva curenja i razlike pritiska na tom putu. Kod izračunavanja dovoda vazduha treba napraviti dve glavne pretpostavke: a) da će se identifikovani putevi curenja i površine koje se koriste u kalkulacijama primeniti na zgradu kada bude završena; b) da ne postoje neutvrđeni putevi curenja van prostora sa natpritiskom.

110

BS EN 121016:2005 (E) Dovod vazduha koji se zahteva određen je zbirom pojedinačnih količina curenja na putevima navedenim od a) do e) i dodatka za nepoznata curenja u vrednosti koja se pretpostavlja. Na osnovu iskustva preporučuje se da ukupna količina dovoda vazduha treba da bude određena dodavanjem najmanje 50% na izračunatu količinu curenja, tj. QS = 1,5 x QDC

(A.17)

QDC se procenjuje na sledeći način, koristeći odgovarajuće površine curenja za konkretan slučaj: QDC = QD + QWindow + QLd + QTm + QOther

(A.18)

A.3.3 Procena curenja kada su otvorena vrata koja vode na sprat zahvaćen požarom Ukupna količina curenja vazduha kada su vrata koja vode na sprat zahvaćen požarom otvorena treba da bude procenjena koristeći sledeću proceduru. Vrednost AVA se procenjuje koristeći proceduru navedenu u A.4. æ Q DO ö ÷÷ P US = çç 0 , 83 xA VA ø è

2

(A.19)

Nakon izračunavanja potrebnog pritiska unutar prostora u kojem ne vlada natpritisak, pritisak u pretprostoru treba da bude izračunat koristeći: æ Q DO ö ÷÷ P LOB = P US + çç 0 , 83 xA door è ø

2

(A.20)

Sada treba izračunati efektivnu površinu curenja van površine na protivpožarnim vratima koristeći procedure u ovom dokumentu. Nakon toga se izračunava ukupan potreban dovod vazduha kada su vrata koja vode na sprat zahvaćen požarom otvorena: ì æ 1 ï 1 Q LOB = 0 , 83 x í A rem + ç 2 + 2 ç A VA A door ï è î

1 - ü ö 2 ï 1 ÷ ý xP 2 ÷ ï LOB ø þ

(A.21)

Treba izračunati ukupne potrebe za vazduhom uzimajući u obzir gubitke u kanalima. QSDO = 1,15 x Qlob

(A.22)

111

BS EN 121016:2005 (E)

A.4 Zahtevi kod izbacivanja vazduha iz prostora u kojima ne vlada natpritisak kada su vrata otvorena A.4.1   Opšte karakteristike Dimenzionisanje opreme za izbacivanje vazduha zasnovano je na neto zapremini vazduha pod pritiskom koji utiče na sprat zahvaćen požarom (isključujući curenje vazduha u atmosferu preko šahtova lifta i toaleta). U ove svrhe treba koristiti odgovarajuće vrednosti protoka vazduha iz klauzule 4, za slučaj kada su vrata otvorena. U sledećim proračunima ova vrednost je označena kao QDO. A.4.2 Procena zahteva kod površine otvora U slučajevima gde su potrebni specijalni otvori, ukupna efektivna površina po spratu treba da bude procenjena na sledeći način: QDO /AVA= 2,5 gde se QDO zasniva na potrebnoj brzini vazduha na vratima koja vode u požarni sektor. A.4.3 Procena veličine vertikalnih šahtova za izbacivanje vazduha Ukoliko nisu urađeni detaljni proračuni o gubicima pritiska, minimalne prihvatljive veličine šahta i otvora treba da budu: Avs = ADO / 2 A.4.4 Procena zahteva kod mehaničkog izvlačenja vazduha Brzina izvlačenja po spratu, kada postoji slobodan put kroz otvorena vrata u prostor sa natpritiskom, ne treba da bude manja od QDO m 3 /s. Gornje specifikacije za izbacivanje vazduha zasnovane su na pretpostavci da je razlika prtiska između boravišnog prostora i spoljne sredine 10Pa. Međutim, moguće je da se poveća brzina protoka vazduha ili smanji potrebna površina otvora ukoliko je razlika pritiska između boravišnog prostora i spoljne sredine povećana. U takvim slučajevima neophodno je da se proceni brzina curenja vazuha u skladu sa jednačinom (A.16). U slučajevima gde dva ili više stepeništa ili pretprostora sa natpritiskom izlaze u isti prostor u kojem ne vlada natpritsak, površina otvora za izbacivanje vazuha po spratu treba da predstavlja ukupan vazduh koji prelazi na sprat iz prostora sa natpritiskom. U slučajevima gde je prostor u kojem ne vlada natpritisak podeljen na kancelarije ili slične jedinice tada treba obezbediti otvore za izbacivanje vazduha između vrata koja vode u prostor sa natpritiskom i mesta gde počinje podela na jedinice.

112

BS EN 121016:2005 (E)

A.5 Procena površine otvora za izbacivanje vazduha potrebne u prostoru sa natpritiskom A.5.1 Opšte karakteristike Na mestima gde je dovod vazduha, koji treba da obezbedi potreban protok vazduha kroz otvorena vata u prostoriju zahvaćenu požarom, veći nego dovod vazduha u stepenište ili pretprostor, koji treba da zadovolji potrebe za razlikom pritiska, tada će se u stepeništu (ili pretprostoru) razviti prekomeran pritisak u slučaju kada su protivpožarna vrata zatvorena. U tom slučaju treba obezbediti sigurnosni odušak za prekomerni pritisak, površine APV, za ispuštanje prekoračenog natpritiska van prostora u kojem vlada natpritisak, kako bi se osiguralo da specifična sila za otvaranje vrata ne pređe vrednost 100N. U tom slučaju važi jednačina: A PV =

Q fr - Q p 1 2

(A.25)

0 , 83 x 60

A.6 Izračunavanje sile za otvaranje vrata A.6.1 Opšte karakteristike Maksimalnu razliku pritiska na vratima koja se otvaraju ka prostoru sa natpritiskom treba odrediti kao funkciju konfiguracije vrata, koristeći sledeću jednačinu: P =

2 (100 - F dc )(W d - d ) D A xW d

(A.26)

Ukoliko je sila koja je potrebna za otvaranje vrata nepoznata u fazi projektovanja, može se koristiti maksimalan pritisak od 60 Pa u svrhe projektovanja. A.6.2 Podaci o curenju vazduha Površine curenja u tabelama A.3 do A.6 date su samo kao smernice. Površine curenja veoma zavise od kvaliteta izvođačkih radova i stvarne vrednosti mogu varirati u odnosu na dati opseg.

113

BS EN 121016:2005 (E)

Tabela A.3 – Podaci o curenju vazduha kroz vrata Vrsta vrata

Jednokrilno otvaranje u prostor sa natpritiskom

Površina curenja m²

Razlika pritiska Pa

Curenje vazduha m³/s

0,01

8 15 20 25 50

0,02 0,03 0,04 0,04 0,06

8 15 20 25 50 8 15 20 25 50 8 15 20 25 50

0,05 0,06 0,07 0,08 0,12 0,07 0,10 0,11 0,12 0,18 0,14 0,19 0,22 0,25 0,35

Jednokrilno otvaranje iz prostora sa natpritiskom

0,02

Dvokrilno otvaranje

0,03

Vrata za izlazak iz lifta

0,06

Tabela A.4 – Podaci o curenju vazduha preko prozora Vrsta prozora

Površina pukotine Razlika pritiska m² po m dužine Pa

Curenje vazduha m³/s

Obrtni prozor, bez zaptivača

2,5 x 10 4

8 15 20 25 50

0,77 x 10 3 1,1 x 10 3 1,4 x 10 3 1,6 x 10 3 2,4 x 10 3

Obrtni prozor, sa zaptivačem

3,6 x 10 5

8 15 20

0,11 x 10 3 0,16 x 10 3 0,19 x 10 3

114

BS EN 121016:2005 (E)

1,0 x 10 4

Klizni prozor

0,22 x 10 3 0,34 x 10 3 0,30 x 10 3 0,45 x 10 3 0,54 x 10 3 0,62 x 10 3 0,95 x 10 3

25 50 8 15 20 25 50

Tabela A.5 – Podaci o curenju vazduha kroz zidove Građevinski element Spoljni zidovi zgrade (uključujući pukotine u konstrukciji, pukotine oko prozora i vrata)

Unutrašnji i stepenišni zidovi (uključujući pukotine u konstrukciji, ali ne i pukotine oko prozora i vrata) Zidovi šahta lifta (uključujući pukotine u konstrukciji, ali ne i pukotine oko prozora i vrata)

Čvrstoća zida Čvrst Srednja Mala Veoma mala Čvrst Srednja Mala Čvrst Srednja Mala

Količnik površine curenja ALW/AWall 0,7 x 10 4 0,21 x 10 3 0,42 x 10 3 0,13 x 10 2 0,14 x 10 4 0,11 x 10 3 0,35 x 10 3 0,18 x 10 3 0,84 x 10 3 0,18 x 10 2

Tabela A.6 – Podaci o curenju vazduha kroz podove Građevinski element Podovi (uključujući pukotine u konstrukciji i pukotine oko prodora)

Čvrstoća zida

Količnik površine curenja ALW/AWall

Srednja

0,52 x 10 4

115

BS EN 121016:2005 (E)

Aneks B (informativno) Rešenja u slučaju da ne postoji mogućnost da se postigne projektovana razlika pritiska Sledeće smernice odnose se specifično na sisteme sa natpritiskom. Međutim, slični principi, odgovarajuće prilagođeni, takođe se mogu primeniti na sistem sa potpritiskom. B.1 Razlike pritiska koje se preporučuju u ovom dokumentu predviđaju uticaj podizanja vrelih gasova i spoljnog vetra. Ukoliko se testovi sprovode u slučajevima gde spoljni vremenski uslovi pojačavaju jačinu i nalet vetra, možda neće biti moguće postići projektovanu razliku pritiska. B.2 Na mestima gde efekat dimnjaka predstavlja značajan faktor, on se može smanjiti na minimum aktiviranjem sistema sa razlikom pritiska u periodu od jednog sata pre testiranja kako bi došlo do izjednačavanja temperature spoljnog vazduha i temperature u šahtovima. B.3 Nezavisno od spoljnih uslova, postoje tri glavna razloga za nemogućnost postizanja željene razlike pritiska: a) Nedovoljan dovod vazduha do prostora sa natpritiskom. Potrebna razlika pritiska neće biti uspostavljena ukoliko dovod vazduha u prostor sa natpritiskom nije dovoljan. Postoje dve metode za procenu protoka vazduha u zonama sa natpritiskom: i) prvi metod je da se izmeri ukupan dovod vazduha na ventilatoru, umanji za curenje u kanalima i zatim se proporcijalno rasporedi preostali protok vazduha na svaki izlaz kanala u zavisnosti od merenja preduzetih tokom provere usklađivanja sistema sa projektnim zahtevima 12 ; ii) drugi metod je da se izmeri protok vazduha na izlazu svakog kanala. Ukoliko je izmereni protok vazduha ispod projektovane vrednosti, tada vrata koja razdvajaju prostor u kojem vlada i prostor u kojem ne vlada natpritisak treba da budu otvorena i protok vazduha ponovo izmeren. Ukoliko se protok vazduha poveća kada su vrata otvorena, treba sprovesti test curenja u kanalima i preduzeti korektivne mere. b) Prekomerno curenje iz prostora sa natpritiskom. Značajno je da arhitekta i građevinski inženjer budu svesni potrebe da konstrukcija bude što više hermetički zatvorena. Na mestima gde je izmerena razlika pritiska niža od projektovane vrednosti, to je često slučaj zato što konstrukcija prelazi nivo curenja koji je dozvoljen u projektu. Trebalo bi proveriti zaptivanje svih prodora u prostor sa natpritiskom, tj. glavni ventilovod, sistem cevi, kanale i svetleće armature i poboljšati zaptivanje tamo gde je to neophodno. Takođe treba izvršiti proveru koja se tiče pasovanja vrata i veličina pukotina ispod njih, montažu spuštenih tavanica, itd. 12

commissioning (eng.), prim.prev.

116

BS EN 121016:2005 (E)

Ukoliko curenje ne prelazi predviđeni nivo, tada će biti neophodno da se poveća količina dovoda vazduha, a takođe i curenje iz prostora u kojima ne vlada natpritisak. c) Nedovoljno curenje iz prostora u kojima ne vlada natpritisak. Ukoliko se tokom procedura koje su navedene pod tačkom (a) povećava dovod vazduha u prostore sa natpritiskom kada su vrata između prostora u kojima vlada i u kojima ne vlada natpritisak zatvorena, verovatan uzrok je manja količina curenja iz prostora u kojem ne vlada natpritisak od očekivane. Treba obezbediti da sistem ventilacije na svim spratovima radi kako bi trebalo. Ukoliko to normalno funkcioniše, tada bi bilo neophodno dodati još neke otvore kako bi se povećalo izbacivanje vazduha.

117

BS EN 121016:2005 (E)

Aneks ZA (informativno) Klauzule ovog Evropskog standarda koje se pozivaju na bitne zahteve ili druge odredbe Direktive za građevinske proizvode ZA.1 Delokrug i bitne karakteristike Ovaj Evropski standard je pripremljen na osnovu ovlašćenja koje je CEN dobio od Evropske komisije i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu. Klauzule ovog Evropskog standarda, prikazane u ovom aneksu, ispunjavaju zahteve ovlašćenja dobijenog po EU Direktivi za građevinske proizvode (89/106/EEC). Slaganje sa ovim klauzulama potvrđuje pretpostavku da je građevinski proizvod koji je obuhvaćen ovim Evropskim standardom pogdan za namenjenu upotrebu. Aneks ZA odnosi se na opremu za sisteme sa razlikom pritiska kao što je dato u klauzuli 1 ovog standarada. UPOZORENJE Ostali zahtevi i EU Direktive, koji ne utiču na činjenicu da li je proizvod pogodan za namenjenu upotrebu, mogu se primeniti na građevinski proizvod koji je obuhvaćen ovim standardom. NAPOMENA Pored specifičnih klauzula sadržanih u ovom Evropskom standardu, koje se odnose na opasne supstance, mogu postojati i drugi zahtevi primenljivi za opremu koja spada pod okvire ovog standarda (npr. u slučaju menjanja evropskog zakonodavstva i nacionalnih zakona, regulative i administrativnih odredbi). U nameri da se ispune odredbe EU Direktive za građevinske proizvode, ovi zahtevi takođe treba da budu u skladu sa njima, kada i gde se primenjuju. Informativna baza podataka evropskih i nacionalnih odredbi o opasnim supstancama dostupna je na građevinskom vebsajtu EUROPA (pristup preko http://europa.eu.int/comm/enterprise/construction /internal /dangsub/dangmain.htm). Građevinski proizvod: Oprema za sistem sa razlikom pritiska Namena upotrebe:

Bezbednost lica

118

BS EN 121016:2005 (E)

Tabela ZA.1 – Bitne klauzule za opremu sistema sa razlikom pritiska Bitne karakteristike Uslov/osetljivost aktiviranja

nominalnog

Vremensko kašnjenje Radna pouzdanost Efikasnost izbacivanja dima/vrelih gasova

Potrebne klauzule iz ovog standarda 11.4.2.1 11.4.2.3 11.5.2.4

Napomene

11.4.2.4 Osim 11.3.2.5, 11.6.1 i 11.6.4.1 Osim 7.4.2.1, 8.2.1, 8.2.4, 8.2.7, 8.2.8, i 9.2.6

11

5.2,7,8,9

Parametri performansi u uslovima požara Performanse stvaranja natpritiska Otpornost prema požaru – Integritet E

11.8

Otpornost prema požaru – Izolacija I

11.8

Otpornost prema požaru – curenje dima

11.8, aneks A

Otpornost prema požaru – mehanička stabilnost Otpornost prema požaru – održavanje poprečnog preseka

Nivoi i/ili klase

6 4, 5

Osim 4.3.2.4 Pogledati prEN 135013 i prEN 135014 Pogledati prEN 135013 i prEN 135014 Pogledati prEN 135013 i prEN 135014

11.8 11.8

ZA.2  Procedura atestiranja usaglašenosti opreme sistema sa razlikom pritiska U Tabeli ZA.2 prikazan je sistem atestiranja usaglašenosti opreme sistema sa razlikom pritiska navedene u tabeli ZA.1 sa Odlukom komisije kao što je dato u Aneksu III ovog ovlašćenja, za prikazane namenjene upotrebe i relevantne nivoe ili klase:

119

BS EN 121016:2005 (E)

Tabela ZA.2 – Atestiranje usaglašenosti sistema Proizvod

Namenjena upotreba

Nivoi ili klase

Atestiranje usaglašenosti sistema

Oprema za sistem sa razlikom pritiska

Bezbednost lica

Pogledati prEN 135013 i prEN 135014

1

Sistem 1: Pogledati CPD aneks III.2(i), bez revizorskog testiranja uzoraka Atestiranje usaglašenosti opreme sistema sa razlikom pritiska iz tabele ZA.1 treba da bude zasnovano na proceni procedura za usaglašavanje, navedenih u tabeli ZA.3, koje proizilaze iz primene klauzula navedenih u ovom Evropskom standardu. Tabela ZA.3 – Dodela zadataka za procenu usaglašenosti po sistemu 1

Sadržaj zadatka

Procena usaglašenosti klauzula koje se primenjuju

Fabrička kontrola proizvoda (FKP)

Parametri koji se odnose na sve bitne karakteristike u tabeli ZA.1

16.3

Inicijalno tipsko testiranje

Sve bitne karakteristike iz tabele ZA.1

16.2

Zadaci Zadaci koji su odgovornost proizvođača

Parametri koji se odnose Zadaci koji su Prva provera fabrike i sve bitne karakteristike odgovornost institucije FKPa tabeli ZA.1 koja daje sertifikat Parametri koji se odnose proizvodu Neprekidan nadzor, sve bitne karakteristike procena i davanje tabeli ZA.1 dozvole FKPu

na u na u

16.3

16.3

ZA.3 Oznaka CE Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u EEA odgovoran je za stavljanje oznake CE. CE simbol za označavanje koji se postavlja na proizvod treba da bude u skladu sa Direktivom 93/68/EC i prikazan na pakovanju ili pratećim trgovačkim dokumentima (npr. otpremnici). CE simbol za označavanje treba da bude praćen sledećim informacijama: broj identifikacije tela za sertifikaciju proizvoda; naziv ili identifikujuća oznaka i registrovano sedište dobavljača; 120

BS EN 121016:2005 (E)

poslednje dve cifre godine CE označavanja; broj EC Sertifikata usaglašenosti; pozivanje na ovaj Evropski standard (EN 121016); opis opreme; informacije koje potvrđuju osobine (ili nameravane osobine) opreme u odnosu na bitne karakteristike navedene u tabeli ZA.1, praćene referencama o detaljnom tehničkom planu koji poseduje dobavljač ukoliko taj plan nije uključen u trgovinska dokumenta. Slika ZA.1 predstavlja primer informacija koje treba da budu sadržane u trgovinskim dokumentima.

CE 0123 AnyCo Ltd., P.O. Box 21, B1050 05 0123CPD2345 EN 121016 Sistem sa razlikom pritiska – Oprema za sistem sa potpritiskom Karakteristike performansi datih u XXX referenci detaljnog tehničkog plana koji poseduje proizvođač.

Slika ZA.1 – Primer informacija o CE obeležavanju Kao dodatak gore prikazanim specifičnim informacijama koje se odnose na opasne supstance, proizvod takođe treba, kada i gde se to zahteva, u određenoj formi da bude propraćen dokumentacijom koja navodi sve druge regulative o opasnim supstancama za koje se tvrdi postojanje usklađenosti, zajedno sa svim informacijama koje zahteva ta regulativa. NAPOMENA Nije potrebno pominjati evropsko zakonodavstvo ukoliko ne postoje ograničenja tog zakonodavstva u odnosu na nacionalnu regulativu

121

BS EN 121016:2005 (E) ZA.4   EC sertifikat i deklaracija usaglašenosti Proizvođač ili njegov ovlašćeni zastupnik u EEA pripremiće i čuvati deklaraciju o usaglašenosti, koja pruža ovlašćenje za pričvršćivanje CE oznake. Ova deklaracija treba da sadrži: naziv i sedište proizvođača, ili njegovog ovlašćenog zastupnika priznatog u EEA i mesto proizvodnje; opis proizvoda (tip, identifikacija, upotreba) i primerak informacija koje prate oznaku CE; odredbe koje prizvod ispunjava (tj. aneks ZA ovog EN); posebne uslove primenljive na upotrebu proizvoda (ukoliko je neophodno); naziv i sedište (ili identifikacioni broj) institucije za davanje dozvole; naziv i poziciju lica koje je dobilo ovlašćenje da potpiše deklaraciju u ime proizvođača ili njegovog ovlašćenog zastupnika. Kao dodatak gornjim informacijama, deklaracija sadrži sertifikat o usaglašenosti sa sledećim informacijama: naziv i sedište tela za davanje sertifikata; broj sertifikata; uslove i period važnosti sertifikata, tamo gde je primenljivo; naziv i poziciju lica koje je dobilo ovlašćenje da potpiše sertifikat. Deklaracija i sertifikat će biti predstavljeni na jeziku/jezicima države članice u kojoj se proizvod upotrebljava.

122

BS EN 121016:2005 (E)

Literatura [1]

prEN 199124, Eurokod 1 – Osnove projektovanja i dejstava na objektima – Deo 24: Dejstva na objektima – Dejstvo vetra

[2]     CR 121015, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 5: Smernice za preporuke funkcionalnosti i metode kalkulacija za dimne i toplotne izduvne ventilacione sisteme [3]     EN 121012, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 2: Specifikacija za prirodne dimne i toplotne izduvne ventilatore [4]      EN 121013, Sistemi za kontrolu dima i toplote – Deo 3: Specifikacija za prinudne dimne i toplotne izduvne ventilatore [5]      prEN 121018, Sistemi za kontolu dima i toplote – Deo 8: Specifikacija za regulacione žaluzine za odvođenje dima [6]

ISO 8528, Zahtevi za generatorska postrojenja

123

BS en 12101 - 6-2005 - Sistemi Za Kontrolu Dima i Vatre

Short Description

Description

Comments

We need your help!