Bresk Va

BRESKVA Proizvodnja, sorte i podloge

2015

Breskva, jedna od najpopularnijih voćnih vrsta u svetu, je znatno zastupljena u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, Australiji, Africi i Aziji, a gaji se u područjima sa umereno kontinentalnom klimom. Breskva vodi poreklo iz Kine, iako njeno naučno ime, Prunus persica, može da navede na zaključak da potiče iz Persije (Iran). Ona jeste u Evropu stigla iz Persije, ali se za nju znalo, i gajena je u Kini mnogo pre nego što je uopšte došla u Evropu. La- Rue (1989.) navodi da je neko vreme breskva nosila naziv “persijska jabuka”…međutim, u kineskoj književnosti uzgajanje breskve se povezuje sa vremenom od 1000-te godine pre nove ere, “u knjizi poezije i pesama, u kojoj se opisuju cvetovi i stabla breskve sa zrelim plodovima”. Po svoj prilici, gajenje breskve u Kini prethodi pisanoj istoriji. Evropa je najveći proizvodjač breskve u svetu. Potom dolaze Severna Amerika (Kalifornija) i Azija. Od evropskih država, Italija je najveći proizvođač breskve. Na drugom mestu je Grčka, a zatim Španija i Francuska. U pogledu proizvodnje breskve u Srbiji, po broju stabala breskva je na petom mestu, sa 4,27% ukupne površine pod ovom voćnom vrstom, iza šljive, jabuke, kruške i višnje. Tokom poslednjih 45 godina, broj stabala breskve bio je u stalnom porastu. Na grafikonu 1 prikazan je trend velikog porasta broja stabala do ’80-ih godina. Od ’80-tih pa do 2002. godine, stiče se utisak da je rast prilično ujednačen, da bi od 2002. godine na ovamo, krivulja na grafikonu ponovo ukazuje na uzlazni trend u pogledu zastupljenosti stabala breskve. Što se tiče ukupne proizvodnje i proizvodnje po stablu, situacija je gotovo identična, što je veoma dobar pokazatelj. Uvodjenje breskve u proizvodni sastav gazdinstva obezbeđuje bolje i logicnije raspoređivanje ekonomskog rizika. Breskva ima veoma kratak ‘formativni’ period. Stabla breskve dostižu punu produktivnost u petoj i šestoj godini po sadnji. U dobrim agroekološkim uslovima obilno i redovno rađa (30-40 t/ha), što je više nego dovoljno, s obzirom na njen relativno kratak vek eksploatacije koji se kreće od 12 do 15 godina. Perspektive za gajenje breskve u Srbiji su veoma dobre, pod uslovom da se zone gajenja ograniče na lokalitete za koje se zna da su povoljni za uzgajanje ove kulture, kao što je oblast podunavlja (Smederevo, Grocka, Beograd i šira područja u toj oblasti). Bela Crkva, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Subotica, Niš, Leskovac, Čačak, Prizren su takođe samo neka od najpoznatijih područja. Pored izbora adekvatnog lokaliteta, podjednako je važno uzeti u obzir zahteve trzista kome je proizvodnja namenjena. Što se tiče tržišta voća za svezu upotrebu, akcenat se stavlja na obojenost plodova (svaka nijansa crvene se smatra dobrom), transportabilnost, trajnost i konzistentnost/čvrstoću plodova. Zahtevi tržišta plodovima namenjenim prerađivačkoj industriji su slični, iako je obojenost opet u prvom planu (poželjno je da plodovi budu žute boje, bez primesa crvene koja se sliva u meso ispod pokožice ili oko koštice, da mezokarp bude čvrst i da ne podleže promenama tokom i nakon prerade, da plodovi imaju dobru transportabilnost, da se dobro čuvaju u skladištu).

PODIZANJE ZASADA Postoji nekoliko veoma važnih faktora koje treba razmotriti prilikom izbora lokaliteta za gajenje breskve. Podizanje zasada je skupa i dugoročna investicija na koju utiče i veći broj spoljnih činilaca koji se ne mogu kontrolisati. Vek eksploatacije zasada breskve je od 12 do 15 godina. Tokom tog perioda, zasad mora da ostvari prihod dovoljan za otplatu uloženog investicionog kapitala kao i za pokrivanje troškova za njegovu zamenu na istom mestu. Iz tog razloga je od presudnog značaja detaljna izrada plana po kome bi se preduzeli svi neophodni koraci za podizanje profitabilnog projekta. Neka od ovih pitanja podrazumavaju sledeće segmente: dobar izbor lokaliteta u pogledu tipa zemljišta i orijentacije zasada, detalji u vezi sa prethodnim proizvodnim kulturama na tom mestu/ ponovna zadnja na istom mestu, potencijalne bolesti koje će se preneti iz prethodnog zasada; obratiti pažnju na vremenske uslove, topografiju terena u odnosu na terene u neposrednoj blizini, raspoloživost visoko kvalifikovane radne snage sposobne da odgovori visokim tehničkim zahtevima proizvodnje, postojanje adekvatne infrastrukture (putevi, hladnjače sa kontrolisanom atmosferom za brzo hlađenje i skladištenje plodova pre plasiranja na tržište), i tome slično. Verovatno najvažniji ograničavajući faktor izvan čovekove kontrole, su klimatski uslovi određenog područja.

KLIMA Breskva je najosetljivija voćna vrsta u poređenju sa ostalim voćnim vrstama. Parcela ne sme da bude na mestu koje je izloženo jačim mrazevima tokom zime ili proleća, kada su moguća oštećenja cvetova ili tek zametnutih plodova. Istovremeno, neophodno je da temperatura u zasadu bude ispod 7ºC izvesno vreme tokom perioda mirovanja, kako bi se zadovoljili uslovi jarovizacije neophodne za normalno zametanje plodova i rast u narednom vegetacionom periodu. Da li će gajenje breskve biti uspešno ili ne zavisi od učestalosti i jačine mrazeva tokom jeseni, zime i proleća. Produženi periodi toplog vremena u jesen praćeni preobilnim padavinama mogu odložiti proces sazrevanja stabala, čime se stvaraju uslovi za ozbiljnija oštećenja tokom zime, i to ne samo cvetnih pupoljaka već i samih stabala. Tokom perioda mirovanja, stabla breskve podnose temperature i do -26,6 ºC bez ozbiljnijih oštećenja. Međutim, usled naleta toplijeg vremena, koren stabla počinje da upija vodu, razblažujući koncentraciju ćelijskog soka. Tkivo ksilema se ispunjava vodom, i biljka postaje ekstremno osetljiva na nagli pad temperature. Temperature ispod tačke smrzavanja su najčešće posledica inverzije temperature vazduha. Delovi parcele u udolici su podložnije oštećenjima od mrazeva jer se hladan, gušći vazduh tu spušta i duže vreme zadržava, pogotovu kada je vazdušna drenaža otežana zbog šumaraka ili građevinskih objekata. Na slikama 1 – 3 prikazane su posledice naglog pada temperature nakon produženog perioda toplog vremena početkom proleća (Mičigen, 2002.). Otpornost pupoljaka na niske temperature zavisi od faze fenološkog razvoja. Pupoljci u početnoj fazi bubrenja će bolje podnositi niže temperature nego pupoljci u periodu punog cvetanja. Tabela koja se odnosi na kritične temperature u raznim fazama razvoja pupoljaka bazirana je na istraživanju obavljenom na Državnom univerzitetu u Vašingtonu. Kao što je prikazano u tabeli 1, prvi red brojeva odnosi se na temperature koje će

prouzrokovati odumiranje 10% pupoljaka u datoj fenološkoj fazi razvoja pupoljaka. U drugom redu su date temperature koje će prouzrokovati odumiranje 90% pupoljaka u datoj razvojnoj fazi. Prilikom određivanja lokaliteta za gajenje breskve veoma je važno uzeti u obzir činjenicu da temperatura raste sa visinom. Naučni podaci, kao i podaci sa terena, pokazali su da nadmorska visina nije toliko značajna koliko uzdignutost terena na kome je zasad, u odnosu na okruženje u neposrednoj blizini. Čak i najneznatnija temperaturna razlika može se, a često tako i biva, značajno odraziti na preživljavanje cvetnih pupoljaka, a samim tim i na potencijalne prinose. Prosečan godišnji nivo padavina za područja koja se smatraju najpogodnijim za uzgajanje breskve kreću se od 556 mm (Palić- ubotica) do nešto manje od 716 mm (Kraljevo). Po svoj prilici, ove količine padavina mogu biti dovoljne za održavanje visoke produktivnost zasada na parcelama na kojima se primenjuju adekvatne pomo- i agrotehničke mere. Faktori kao što su količina padavina, preobilna rodnost i izvesne karakteristike zemljišta (poroznost i vododržni kapacitet) mogu lako da dovedu do nedostatka vlage i postanu ograničavajuci faktor u pogledu ostvarivanja proizvodnih ciljeva. Dodatno navodnjavanje može biti potrebno, naročito u najkritičnijim fazama rasta i razvoja ploda.

ZEMLJIŠTE Breskva se može gajiti na raznim tipovima zemljišta, pod uslovom da se za svaki tip zemljišta koristi adekvatna podloga. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta, najbolji rezultati se postižu na dobro propustljivoj, dubokoj peskovitoj ilovači sa niskim salinitetom (nizak alkalinitet) i sa optimalnim pH vrednostima između 6 i 7. Ukoliko se gaji na plodnijim, obično težim zemljištima, stabla breskve mogu biti izraženije bujnosti što ih čini osetljivijim na oštećenja izazvana zimskim mrazevima, čime se dovodi u pitanje njihov opstanak.

PRIMPREMA ZEMLJIŠTA Uopšteno govoreći, voćna stabla ne podnose slabo drenirana zemljišta (glineni horizont, nabijenost zemljista kao posledica višegodišnje intenzivne obrade i tretiranja zemljišta, itd.) što za posledicu ima zabarivanje, zasićenost zemljištavodom, naročito u toku vegetacije. Glineni nepropustljivi horizont je sloj materijala nalik steni, i može biti debljine od 20 – 150 cm. Ovaj sloj je kao beton koji onemogućava drenažu. Ukoliko se nalazi u površinskom sloju zemljišta, na dubini od najviše 120 cm, treba ga razbiti rigolatorom. Kada se jednom taj nepropustivi sloj razbije, ne dolazi do njegovog ponovnog formiranja tako da nije neophodno ponoviti postupak. Dubokim oranjem se poboljsava situacija nastala kao posledica nabijenosti zemljišta ili prisustva nepropustivog sloja gline. Drenaža zemljišta se može poboljšati postavljanjem drenažnih cevi ili sadnjom ’na uzdignutim lejama’. Kod drenažnog sistema cevi treba postaviti pod nagibom tako da se suvišna voda usmerava prema perforiranim cevima, a potom se gravitacionom silom odvodi od korena biljke u odvodne kanale. Ovaj postupak zahteva dobru stručno-tehničku osposobljenost, a često predstavlja i prilično skupu investiciju. Održavanje cevi u „protočnom stanju“ bez prisustva zemlje i drugog otpada može da bude po priličan izazov. Drugi, sasvim

uspešan metod, je sadnja ’na uzdignutim lejama’. Leje se uzdignu za oko 50 cm od površine zemljišta dovoljno da se masa korenovof sistema izdigne iznad nivoa podzemnih voda čime se izbegava potencijalni problem truleži korena. Pod ovim sistemom gajenja postavljanje sistema za navodnjavanje je apsolutni imperativ, jer zemljište na uzdignutim lejama se brzo isušuje.

ISTORIJA PARCELE NA KOJOJ SE PODIŽE ZASAD Poznavanje istorijske proslosti parcele u pogledu vrsta koje su na njoj gajene u prethodnim godinama nam daje indikaciju o predviđanju potencijalnih faktora rizika (štetočine, oboljenja, korov, produktivnost) u zasadu koji se postavlja. Sadnja iste voćne vrste tokom više godina može prouzrokovati značajne i nesavladive teškoće, usled obrazovanja specifičnih uslova ’mikro-ekosistema’ sredine koji su uglavnom posledica gajenja samo jedne iste vrste koje podrazumevaju primenu istovetnih agrotehničkih mera održavanja zasada. Zapravo, usled suzbijanja istih štetočina identičnim preparatima tokom više decenija vrlo je moguće da su se obrazovale populacije štetočina koje su razvile potpunu rezistentnost na preparate predviđene planom za zaštitu od štetočina. Na takvim parcelama stabla su manje bujna, slabo rađaju, a zastupljenost štetočina i oboljenja je visoka. Da bi se izbegli brojni problemi, najbolje je na takvim parcelama ne podizati voćnjak neposredno nakon krčenja prethodnog zasada, već tokom nekoliko godina rotirati površinske useve, kao što su kukuruz, raž, sudanska trava, šećerna repa i druge useve koji zahtevaju godišnju kultivaciju. Obradom zemljišta odstraniće se ostaci korenovog sistema prethodnih zasada, čime će se sniziti stepen zastupljenosti primarnih izazivača zaraze velikog broja oboljenja koja se prenose putem zemljišta. Obradom zemljišta će se izmeniti struktura nematoda, eliminisaće se u potpunosti prisustvo primarnih izazivača izvesnih štetočina, kao što je breskvin smotavac (Grapholita sp.) i oboljenja poput truleži plodova (Monilinia sp.), itd. Fumigacija zemljišta, kao mera obrade zemljišta pre sadnje, je efikasan postupak u suzbijanju nematoda, korova, insekata i nekih oboljenja. Fumigaciju bi trebalo obaviti krajem leta, nakon što se zemlja preore ili rigoluje, ili u jesen, kada je zemljište prilično suvo, ali jos uvek dovoljno toplo da osigura efikasnost preparata.

NAGIB Jedan od važnih faktora na koje treba obratiti pažnju je nagib i njegova geografska ekspozicija ili orijentacija nagiba. Na brdovitim terenima sa blagim nagibom vazdusna drenaža kao i drenaža zemljišta su dobri. Geografska orijentacija zasada je odgovorna za stvaranje mikro-klimatskih uslova koji mogu da utiču na osetljivost stabala na zimske mrazeve i opstanak biljke, početak vegetacije u proleće, cvetanje, potencijal rodnosti i vreme punog sazrevanja plodova. Parcele sa južnom ili jugozapadnom ekspozicijom se u proleće brže zagrevaju, podstičući ranije kretanje vegetacije, što može dovesti do povećane osetljivosti pupoljaka

na rane prolećne mrazeve i rezultirati u manjim ili većim gubicima u prinosima. Što se tiče prednosti, plodovi koji se uzgajaju na terenima usmerenim ka zapadu sazrevaju nekoliko dana pre ostalih, što mogućava postizanje više cene na tržištu. Na lokalitetima gde su rani prolećni mrazevi normalna pojava, izbor severne strane predstavlja najbolje rešenje. Zaista, stabla će se malo duže zadržati u periodu mirovanja, ali će zato većina pupoljaka ostati u dobrom, vitalnom stanju, sa visokim potencijalom za zametanje plodova i redovnije plodonosenje. Na takvim terenima, gubitak u prinosima je pre povremena nego stalna godišnja pojava.

IZBOR I ODRŽAVANJE SADNOG MATERIJALA Dobar, vitalan i zdrav sadni materijal ne znači ništa drugo do u svakom pogledu dobar i profitabilan zasad. Drugim rečima, ne treba stedeti novac kada se dodje do sadnica dobrog kvaliteta. Nabavka sadnica ispravnog zdravstvenog statusa je inicijalna investicija koja se dâ lako opravdati, a obezbeđuje otplaćivanje ulaganja tokom čitavog perioda eksploatacije zasada. Dobro razvijene sadnice breskve su srednje visine, prečnika 2 – 2,5 cm, sa dobro razvijenim prevremenim grancicama. Sadnice sa većim prečnikom su takođe dobre, ukoliko su adekvatno održavane i nemaju oštećenja od niskih temperatura nastalih kako u polju tako i u skladištu. Velika je verovatnoća da će sadnice manjeg prečnika debla imati veći procenat izumiranja nakon sadnjei, zbog nedostatka vitalnosti i snage da prevaziđu stres nakon presađivanja, naročito ako se sadnja obavlja na suvom zemljištu pod susnim uslovima u godini sadnje. Sadnice se obično vade iz zemlje u jesen, i mogu se odmah saditi u polje ili se stavljaju u skladište. Sadnice se, takođe, mogu ’utrapiti’ do sadnje. Kada se sadnice stavljaju u trap, postavljaju se u ’rovove’ na mestima dobro zaštićenim od vetra, i sa zemljištem koje ima dobru drenažu. Preporučuje se trapljenje na severnim stranama, kako bi se sprečio preran prekid zimskog mirovanja u rano proleće. Iz istog razloga, vrhovi sadnica treba da budu okrenuti prema jugu. Spojno mesto kao i veći deo debla treba dobro pokriti zemljom kako bi se sprečilo eventualno izmrzavanje tokom zime. U ovim trapovima sadnice mogu ostati dobar deo proleća, do vremena presađivanja na stalno mesto.

ODREĐIVANJE SISTEMA UZGOJA Pored očiglenih faktora sredine, planiranje i odredjivanje sistema uzgoja zasada je velikim delom uslovljeno stepenom tehnicke, hortikulturne osposobljenosti proizvodjaca i njihove “sigurnosne zone” gde se oni osecaju sposobnim da udovolje visokim tehnickim zahtevima proizvodnog sistema. Cilj odredjivanja sistema uzgoja je u tome da se obezbedi maksimalna izlozenost suncevim zracima jer je to neophodno da bi se obezbedilo formiranje dobro razvijenih cvetnih pupoljaka, visoko kvalitetnih plodova i dobre produktivnosti.

Uopšteno govoreći, zasadi breskve se mogu svrstati u tri kategorije: zasadi sa manjom gustinom sadnje, zasadi sa srednjom gustinom sadnje i oni sa gustom sadnjom.

ZASADI SA STANDARDNOM GUSTINOM SADNJE Za zasade sa standardnom gustinom sadnje karakteristično je veće međuredno rastojanje, kao i rastojanje unutar reda. Sa istorijske tačke gledišta, najrasprostranjeniji uzgojni oblik je „kotlasta kruna’ ili ’vaza’, pri kome je razmak sadnje od 5 x 5 do 6 x 6 m. Takav uzgojni oblik zahteva veliki prostor, obezbeđuje prostranu otvorenu krunu koja je dobro osunčena. Ovaj uzgojni oblik pogoduje naročito sortama koje same po sebi imaju izraženu bujnost i produktivnost, i koje traže veliki prostor za rast. Stabla gajena pod ovim uzgojnim oblikom daju plodove odličnog kvaliteta.

ZASADI SA SREDNJOM GUSTINOM SADNJE Zasade sa srednjom gustinom sadnje karakteriše potreba za manjim prostorom, sa tendencijom povećanja produktivnosti stabala u prvim godinama po sadnji. Postoji nekolicina uzgojnih oblika koji spadaju u ovu kategoriju. Jedan od najčešćih predstavlja kombinaciju standardnog uzgojnog oblika „kotlaste krune“sa manjim rastojanjem unutar reda, obično 3 x 4 m, a glavne skeletne grane se formiraju tako da imaju tendenciju uspravnog rasta. Ovaj uzgojni oblik izuzetno pogoduje sortama slabe bujnosti, ili stablima posađenim na zemljištima sa relativno malom količinom hranljivih materija. Vremenom, ova veća gustina sadnje može postati smetnja prilikom svakodnevnog održavanja i nege zasada (prilikom prskanja, rezidbe, berbe, itd.). U krajnjem slučaju, neophodno je ukloniti svako drugo stablo da bi se obezbedio prostor za normalan porast i razvoj preostalih stabala. U protivnom, zbog velike gustine krune i zasencavanja dolazi do doumiranja donjih ramenih grana a smim tim i do smanjivanja rodne povrsine i proizvodnog potencijala.

ZASADI SA GUSTOM SADNJOM Nastojanje da se uveća produktivnost u prvim godinama po sadnji i time ubrza povraćaj uloženog kapitala rezultiralo je eksperimentisanjem sa različitim uzgojnim oblicima i većom gustinom sadnje. Neki od tih uzgojnih oblika su teorijski veoma dobro izgledali, ali u praksi nisu ispunili očekivanja. Uopšteno, ovi uzgojni oblici se mogu podeliti prema tome da li zahtevaju naslon ili ne. Kao rezultat, dobijeni su uzgojni oblici špalir i tatura, centralna vođica, kalifornijski Vsistem ili vertikalni-V, upravni-V sistem, i nekolicina drugih o kojima ovde neće biti reči.

SISTEM SA CENTRALNOM VOĐICOM Jedan od popularnijih uzgojnih oblika je sistem sa centralnom vođicom sa rastojanjem unutar reda od 2,5 – 3,5 m i 4,5 – 5,5 m između redova. Nalik je istom sistemu koji se primenjuje kod jabuke. Plodovi se obrazuju na vođici i na kratkim lateralnim rodnim granama koje se obnavljaju godišnjom rezidbom. Glavni nedostatak ovog uzgojnog oblika je taj što stabla imaju tendenciju da se međusobno zasenjuju, kao i da zasenjuju donje delove sopstvene krune. Ovaj uzgojni oblik može biti od interesa za predele sa velikim brojem sunčanih dana tokom godine.

VERTIKALNI – V SISTEM Ovaj uzgojni oblik je poznat i pod imenom kalifornijski V sistem. Dve glavne ramene grane obrazuju „V“ oblik usmeren niz red. Svaka od tih grana oblikuje se po sistemu centralne vođice. Rastojanje u redu je približno 2,5 – 3,5 m, dok se međuredno rastojanje kreće između 4,5 i 5,5 m. Ovaj sistem uzgoja pogoduje mehanizovanoj rezidbi i korišćenju platformi za berbu. Ovakav način uzgoja zaista daje veće prinose po hektaru u prvim godinama po sadnji. U poznijim godinama dolazi di istih provblema u vezi sa zasencivanjem kao i kod sistema sa centralnom vođicom, što bi sveukupno moglo da dovede do skraćenog veka eksploatacije zasada.

PERPENDIKULARNI – V SISTEM Ovaj uzgojni oblik u suštini identičan je kalifornijskom V sistemu. Razlika je u usmeravanju glavnih skeletnih grana. One se razvode pod uglom od 900 u odnosu na red. Najčešće međuredno rastojanje je 5,5 – 6,6 m, a unutar reda 1,5 – 2,5 m.

SISTEMI KOJI ZAHTEVAJU NASLON Za špalir je karakteristično formiranje rodnih grana u jednoj ravni. Ovaj uzgojni oblik zahteva intenzivno održavanje. Nije najpogodniji za breskvu. Tatura je sistem veoma sličan upravnom V-sistemu. Posmatrano sa aspekta poprečnog preseka, red podseća na slovo „Y“. Glavne skeletne grane su naslonjene na žicu i razvedene pod uglom od 60º u odnosu na horizontalu, što omogućava dobru izloženost sunčevim zracima. Rastojanje u redu se kreće između 0,6 – 1,2 m, a između redova 5,5 – 6,5 m. Dobre strane ovog uzgojnog oblika su brzo razvijanje krune i mogucnost „havtanja“ velike količine svetlosti, zatim dobara razvijenost rodnog drveta, rana i obilna rodnost relativno laka mehanizovana rezidba. Glavni nedostaci sistema koji zahtevaju naslon su visoka ulaganja u njihovo postavljanje i veliki zahtevi u pogledu visoko stručne radne snage.

PODLOGE

Glavni izvor podloge za breskvu su sejanci breskve. Koristi se seme divljih vrsta breskve, seme poznatih sorti koje se mogu naći na tržištu, ili seme izvedeno kroz razne oplemenjivačke programe. Najčešće korišćena divlja sorta breskve u Srbiji je „Vinogradarska breskva“ (Prunus persica L. Batech), sorta sa belim mesom. Njene dobre osobine su kompatibilnost sa velikim brojem sorti i tolerantnost prema vlažnim i težim zemljištima. Međutim, daje slabije rezultate na alkalnim zemljištima na kojima je glavni problem pojava hloroze indukovane visokim sadržajem gvožđa. Komercijalne sorte su sledeći važan izvor semena za podloge. To su uglavnom sorte koje se gaje za preradu. U treću grupu sorti breskve spadaju breskve nastale kao rezultat raznih oplemenjivačkih programa, i nemaju drugu komercijalnu vrednost osim breskve koje su dobre kao podloga. U ovoj grupi su medjuvrsni hibridi i drugi hibridi iz roda Prunus sp. (1) Podloge GF 557 i GF 677 su nastale kao rezultat hibridizacije breskve (Prunus persica) i badema (Prunus amygdalus). One su naročito značajne zbog svoje tolerantnosti prema alkalnim zemljištima i otpornosti na hlorozu koju izaziva visok sadržaj gvožđa. Preporučuju se za lokalitete na kojima se izmenjuju zasadi (Bellini, Grassely). (12)

Podloga GF 557 (Prunus persica x Prunus amygdalus) ima identično poreklo kao podloga GF 677. Razmnožava se zelenim reznicama (na mnogo lakši način nego GF 677) ili kulturom tkiva. Stablo je visoko. Kompatibilna je sa evropskim i japanskim sortama šljive. Pokazuje otpornost na nematode korena (Meloidagyne incognita), kao i na kisela zemljišta i sušu. Veoma je osetljiva na zabarivanje. Podloga GF 677 (Prunus amygdalus x Prunus persica) je rezultat medjuvrsne hibridizacije između badema i breskve. Selekcija je stvorena u Francuskoj, u INRA. Razmnožava se kulturom tkiva ili zelenim reznicama u uslovima mist sistema. Stablo je visoko. Pokazuje kompatibilnost sa evropskim i japanskim sortama šljive. Tolerantna je prema suši, raku korena, kao i prema Fusicoccum amygdale, Delacr. i Stereum hirsutum, međutim, osetljiva je na zabarivanje i nematode koje stvaraju čvoriće na korenu Meliodagyne incognita. Pogodna je za korišćenje na siromašnim zemljištima sa visokom pH vrednošću. Druge vrste iz roda Prunus koje se koriste kao podloga su badem (P.amygdalus), šljiva i sledeći hibridi šljive: trnošljiva (japanski tip breskve) (P. insititia, L.), Mirobalan – dženarika (P. cerasifera, Ehrh.), St. Julian-A, St. Julian 655-2 izvedenu od P. insititia, L., GF43 (P.domestica) i Damas GF 1869 (P.domestica x P. spinosa). Badem (Prunus amygdalus) potiče iz zapadne Azije. Razmnožava se semenom. Otporan je na visok sadržaj bora, sušu i, pretpostavlja se na virus Šarke. Pogodan za zemljišta sa visokim sadržajem bora. Osetljiv je na rak korena, trulež korena, zabarivanje. Podloga Ademir (Prunus cerasifera, Ehrh.) može biti interesantna. Selekcionisana je 1990. godine u Španiji, a testirana je pod oznakom Myrobalan 599AD. Lako se razmnožava zrelim reznicama. Stabla koja imaju Ademir za podlogu su za 15% niža u odnosu na ona na Mirobalanu B. Prilagođena je teškim i krečnim zemljištima. Pokazuje otpornost na asfiksiju (gušenje) korena i hlorozu indukovanu sadržajem gvožđa (Moreno et al.). (9) Sejanac Dženarike (Prunus cerasifera) odomaće je u Evropi i Aziji. Veoma je bujna podloga. Mesto kalemljenja je dobro. Razmnožava se semenom. Obrazuje veoma mali broj izdanaka. Pogodna za laka zemljišta i sušne terene. Osetljiva je na niske temperature, bakteriozni rak (Pseudomonas syringae), trulez korena (Armillaria sp.), nematode (Meloidagyne incognita) i virus (TmRSV) prune brownline. Podloga Dženarika B (P. cerasifera) je selekcija stvorena u East Malling Research Station, u U K. Razmnožava se reznicama koje veoma se teško ožiljava. Veoma je slična dženarici u pogledu bujnosti stabla, obrazovanju izdanaka, produktivnosti i vremenu zrenja. Podloga St. Julian 655-2 – P. insititia je selekcionisana iz St. Julian K, a selekcija je obavljena na institutu INRA u Francuskoj. Polukržljava do standardna podloga, rano prorodi, veoma obilno rađa, može uticati na kasnije vreme cvetanja i sazrevanja, dobro se ukorenjava, obrazuje mali broj izdanaka. Kompatibilna sa velikim brojem evropskih sorti šljive, nektarinom i breskvom. Dobro podnosi teška i vlažna zemljišta. Otporna na bakteriozni rak stabla (Pseudomonas syringae). Osetljiva na visoke pH vrednosti zemljišta. St. Julian A – P. insititia, je polukržljava podloga, veoma rano stupa u plodonošenje, dobro se okorenjuje, ima mali broj izdanaka. Po raspoloživim podacima, rađa srednje obilno. Kompatibilna sa nektarinom, breskvom, šljivom i sortama šljive koje su

namenjene za sušenje. Srednje osetljiva na mraz, i delimično osetljiva na sušu. Veoma često korišćena podloga u Engleskoj i Nemačkoj. Neke od podloga koje se trenutno najčešće koriste u Severnoj Americi su sejanci sorti breskve Bailey i Lovell. Daju dobre rezultate na raznim tipovima zemljišta, i dobro podnose oblasti sa hladnijom klimom. U rasadničkoj proizvodnji se koristi jos nekoliko drugih podloga. Podloga Guardian, stvorena u SAD kao odgovor na bolest kratkog veka stabla breskve koja se povezuje sa nematodama, veoma je slična podlozi Bailey u svim aspektima, mada je malo naglašenije bujnosti. Tri najperspektivnije podloge iz serije Krymsk (1,2 i 86) su VVA-1, VSV-1 i Kurban, dok je Pumiselect najperspektivnija kržljava podloga koja dobro uspeva u oblastima sa hladnijom klimom (1). VVA-1 ili Krymsk – 1 je klonski tip hibrida između Nanking cherry and Dženarike (P. tomentosa x P. cerasifera). Dobro podnosi niske temperature, u pogledu bujnosti je svega 40 do 50% od standarda, predviđena je za srednja do laka zemljišta. Kako se navodi, ne stvara izdanke, kompatibilna je sa breskvom, kajsijom i evropskim sljivama. Kako se navodi, dobro podnosi niske temperature i zabarivanje a osetljiva je na sušu. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji. VSV-1 ili Krymsk – 2 je klonski tip, nastao ukrštanjem Prunus incana x P. tomentosa. Sorte na ovoj podlozi daju krupne plodove, stablo je kržljavo, verovatno stvara izdanke, (jedan drugi izvor navodi da ne formira izdanke). Kompatibilna je sa breskvom, kajsijom i šljivom. Veruje se da dobro pod slabog oticanja vode nosi niske temperature, ali je manje tolerantna prema zabarivanju. Pogodna je za srednje laka do laka zemljišta. Verovatno je otpornost na nematode korena. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji. Kuban ili Krymsk – 86 je klonski tip, medjuvrsni hibrid između breskve i dženarike (P. persica x P. cerasifera) Dobro podnosi niske temperature, u pogledu bujnosti ispoljava 40 – 50 % od standarda. Kompatibilna je sa breskvom, kajsijom, bademom i šljivom. Dobro podnosi teža i vlažna zemljišt. Potiče iz oblasti Krasnodar u Rusiji.

SORTE Uspešnost proizvodnje breskve zavisiće velikim delom od izbora odgovarajuće sorte. Na tržištu postoji na hiljade sorti breskve od kojih treba izabrati onu koju ćemo gajiti. Ono što je na jednom kraju sveta izuzetno na ceni, na drugom ne mora dobro da se prodaje. Vreme i napori uloženi u istraživanje tržišta na kraju se ipak isplate. Odgovarajućim sortama mogu se smatrati one koje će zadovoljiti potrebe i zahteve namenskog tržista. Tržišta za preradu breskve će imati spečificne zahteve u pogledu krupnoće ploda, boje, čvrstine mesa i kozistentnosti, sadržaju šečera, odnosa šećera i kiselina, sočnosti, stepen oksidacije tokom i nakon obrade, kao i neke druge osobine koje se odnose na finalni proizvod koji se od breskve dobija. Tržišta za konzumnu breskvu su više usredsređena na transportabilnost, boju pokožice, trajnost, ukus plodova, i tome slično. Poznavanje kvaliteta kojima tržište i potrošači daju prednost je jedan od najvažnijih segmenata kojima treba posvetiti pažnju prilikom podizanja zasada. U najnovijem sortimentu breskve koja se gaji u Srbiji nalazi se pedesetak sorti namenjenih za svežu potrošnju, 8 sorti za preradu i 10 sorti nektarine (3). Neke od ovih sorata su zastarele i mogu biti samo od istorijskog interesa ili imaju vrlo ograničen lokalni značaj, dok su druge još uvek čine glavni sastavni deo komercijalne proizvodnje (4, 5, 8).

SORTE ZA SVEŽU POTROŠNJU Adria – Ova sorta potiče iz Nju Džersija, a za upotrebu u Jugoslaviji, uglavnom Sloveniji, priznata je 1974. godine (4). Ovo je rana sorta breskve koja zri 14 dana pre sorte Redhaven. Neophodno vreme jarovizacije (izlaganja temperaturama ispod 7ºC) je 950 sati, kako bi imala nekompromitovan potencijal rodnosti. Srednje obilno rađa. Plod je srednje krupan, okruglog oblika, ne naročito čvrst, narandžasto-žute boje, slatkog do nakiselog ukusa. Sorta manjeg, lokalnog značaja. Armgold – nastala je u Sjedinjenim Državama, ukrštanjem sorti Flaming x Springtime. Stablo je bujno, srednjeg do slabog kapaciteta rodnosti. Sazreva rano, oko 30 dana pre sorte Redhaven. Plodovi su sitni do srednje krupni, okruglastojajasti, simetrični, žute boje, sa crvenim pegama na osunčanoj strani. Dobrog su ukusa i arome, i dobrog kvaliteta. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na niske temperature, i često je podložna oštećenjima nastalim usred mraza. Upotreba ove sorte ograničena je na južne oblasti sa toplijom klimom. Blake – nastala u Nju Džerziju, ukrštanjem sorti H.J. Hale x Primrose. Neophodna jarovizacija je 750 sati. Pupoljci su srednje otporni na mraz, i oštećenja izazvana mrazom su moguća. Sorta srednjeg potencijala rodnosti, kasnog vremena sazrevanja, a sazreva 31 dan nakon sorte Redhaven. Plod je izuzetno atraktivnog izgleda, sa mesom žute boje. Mezokarp oko koštice je crven, što nekada može biti naročito izraženo. Plod je čvrst, slatkog do blago nakiselog ukusa, dobrog kvaliteta. Koštica se dobro odvaja od mesa. U godinama sa obilnijim padavinama plodovi su podložni pucanju. Srednje osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Još uvek od komercijalnog znacaja. Cardinal – nastala u USDA, Fort Valley u Džordžiji, SAD. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Rana sorta, a sazreva 19 dana pre sorte Redhaven. Srednje obilno rađa. Plodovi su okrugli, sa izraženom bradavicom. Dobrog su izgleda i prhvatljivog kvaliteta. Osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Koštica se delimično odvaja od mesa, i ima tendenciju pucanja. Nakon introdukcije sorte June Gold u proizvodnju, ova sorta je izašla iz upotrebe.

Collins – sorta nastala u Nju Džersiju. Ovo je rana sorta sa žutim mesom, a sazreva 20 dana pre Redhaven-a. Zahteva 950 sati jarovizacije. Ispoljava tendenciju prerodi, tako da zahteva proređivanje plodova. Obrazuje mali procenat plodova u kojih koštica puca. Koštica se teško ili delimično teško odvaja od mesa. Plod je okrugao, srednje čvrst, dobro podnosi transport. Ima veoma lepu boju. Žuto-zelenkasta osnovna boja pokožice gotovo je u potpunosti prekrivena dopunskom crvenom bojom. Meso je dobrog kvaliteta, čvsto, žute boje, slatkog do blago nakiselog ukusa. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost. Cresthaven – nastala je kao rezultat složene hibridizacije obavljane u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Mičigenu (Michigan Agriculture Research Station). Za sortu je priznata 1963. godine. Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja koja zri oko mesec dana posle sorte Redhaven. Zahteva 950 sati jarovizacije. Rađa obilno i redovno. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom formira deformisane plodove (’kržljavi plodovi’). Ova sorta sadrži gen koji je odgovoran za delimičnu sterilnost polena. Najbolje uspeva kada se sadi u kombinaciji sa drugim sortama. Plod je okruglog oblika, krupan, čvrst, atraktivnog izgleda. Koštica se odvaja od mesa (cepača). Meso je crvene boje oko koštice. Uopšte uzev, ovo je sorta sa plodovima dobrog ukusa i kvaliteta. Srednje je otporna na bakterioznu pegavost lista (Xantomonas sp.) Još uvek je od ekonomskog značaja. Dixigem – nastala je 1944. godine u SAD (USDA – Fort Valley, Džordžija). Broj sati neophodnih za jarovizaciju je 850. Veoma produktivna sorta. Sazreva 3 dana pre sorte Redhaven. U pogledu boje, nedostaje joj crvena. Plod je okrugao, blago zašiljen pri bradavici, obilno prekriven finim maljama, ne naročite čvrstine, i uopšte uzev prhvatljivog kvaliteta. Ova sorta ima samo istorijski značaj, i ne preporučuje se za dalje širenje. Dixired – nastala je iz SAD-a. Potiče iz istoimenog mesta. Priznata je za sortu 1945. godine. Ovo je sorta sa ranim vremenom sazrevanja, 13 dana pre Redhaven-a. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. U krajevima u kojima temperature nisu dovoljno niske, zametanje plodova je kompromitovano i otežano, što se ispoljava kroz slabu rodnost. Pupoljci dobro podnose niske temperature čime se objašnjava obilan i redovan rod. Da bi se umanjila tendencija ove sorte da prerodi i da bi se osigurala proizvodnja krupnijih plodova, neophodno je vršiti proređivanje plodova. Plodovi su uglavnom krupni, veoma atraktivne boje. Meso je žute boje, čvrsto, dobrog ukusa. Koštica se teže odvaja od mesa. Pokazuje srednju otpornost na baktrioznu pegavost lista. Ova sorta još uvek ima mesto u komercijalnoj proizvodnji. Early Coronet – sorta otkrivena 1960. god. u Kaliforniji, a uvedena u proizvodnju 1964. godine. Ona zapravo predstavlja mutaciju sorte Coronet. Ima prilično niske zahteve u pogledu jarovizacije – 650 časova. Rano izlazi iz period zimskog mirovanja i podlozna je izmrzavanju u prolece. Ovo je rana sorta koja sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Stabla izuzetno obilno rađaju. Plod je okrugao, dobre krupnoće i izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto. Koštica se teško odvaja od mezokarpa. Kvalitetna sorta. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Sorta slabijeg, lokalnog značaja. Early Redhaven – predstavlja mutaciju sorte Redhaven stvorene u Državi Vašington. Potreban broj sati za jarovizaciju je 950. Obilno rađa. Vreme sazrevanja je od 7 – 14 dana pre Redhaven-a, u zavisnosti od lokaliteta. Plod je dobrog izgleda, sličan sorti Redhaven, pokižica ima žutu osnovnu boju prekrivenu rumenilom na osunčanoj strani, plod je srednje krupan, okruglog oblika, neznatno zašiljen pri bradavici. Meso je žute boje, čvrsto, dobrog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mezokarpa. Generalno, kvalitetna sorta. Dobro podnosi

transport. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista. Sorta od slabijeg komercijalnog značaja. Elberta – jedna od najstarijih sorti breskve koja se još uvek proizvodi. Otkrivena je 1870. godine u Džordžiji, SAD, a u proizvodnju je uvedena 1889. godine. U jedno vreme je bila najzastupljenija sorta breskve u Sjedinjenim Državama. Neophodan broj sati jarovizacije je 850. Sorta kasnog vremena zrenja, nekih 28 dana nakon Redhaven-a. Obilno rađa, i pored toga što sadrži gen koji odgovoran za sterilnost polena. Plod je okrugao, uglavnom žute osnovne boje i neznatno zastupljenom crvenom dopunskom bojom. Plodovi nisu naročito atraktivnog izgleda. Mezokarp je žute boje, srednje čvrst, neznatno boljeg ukusa (blago opor). Uglavnom prihvatljivog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost lista (Xantomonas sp.) Ova sorta ima istorijski značaj, iako se još uvek gaji u komercijalne svrhe u nekim delovima sveta. Fairhaven – starija sorta, stvorena 1946. godine u Poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Mičigenu (Michigan Agriculture Research Station). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Obilno i redovno rađa. Sazreva 7 dana pre sorte Redhaven. Plodovi su ovalnog oblika i sa veoma izraženim šavom. Prilično atraktivnog izgleda sa crvenom bojom povrh zelenkaste osnovne, pozadinske boje. Meso ploda je žute boje, srednje čvrsto, ’vlaknaste’ teksture. Ne oksidira brzo i dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mezokarpa. Pokazuje srednju osetljivost na bakteriozni rak (Pseudomonas sp.) Ova sorta je zamenjena drugim sortama, i ima samo istorijsku vrednost. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. Fayette – nastala je u SAD, kao rezultat kompleksne hibridizacije. Za sortu je priznata 1966. godine, a stvorena je u USDA, Fresno, Kalifornija. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Ovo je sorta veoma kasnog vremena zrenja koja sazreva 32 dana posle sorte Redhaven, odnosno 4 dana posle sorte Elberta. Stabla su srednje bujnosti. Redovno i veoma dobro rađa. Plodovi su krupni, okrugli, sa izraženom brzadom, slabo prekriveni finim maljama, privlačnog izgleda, i sa visokom zastupljenošću crvene dopunske boje preko osnovne žute. Mezokarp je žute boje, blago crvenkaste oko koštice, veoma je čvrste teksture i odličnog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Ova sorta može imati dvostruku upotrebnu vrednost, kako za svežu potrošnju, tako i za preradu. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Komercijalno održiva sorta. Fillette – selekcija stvorena u Nju Džerziju, a u proizvodnju uvedena 1966. godine. Zahtev za jarovizaciju je oko 950 časova. Sorta niskog potencijala rodnosti. Veoma rano sazreva, nekih 34 dana pre Redhaven-a. Plodovi su okruglog oblika, privlačnog izgleda, neznatno pokriveni finim maljama. Kalanka je (kostica se ne odvaja). Kvalitet ploda je osrednji. Od lokalnog je značaja. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. Flavorcrest – nastala kao rezultat veoma složene hibridizacije. Uvedena je 1974. godine (USDA, Fresno, Kalifornija, SAD). Ova sorta breskve zahteva 750 sati jarovizacije, što ovu sortu čini manje podobnom za gajenje u severnijim krajevima . Sazreva istovremeno sa Redhaven. Sorta srednje obilne rodnosti. Plod je veoma privlačnog izgleda, intenzivne boje, veoma malo pokriven finim maljama. Meso je žute boje, izuzetno čvrsto, dobrog kvaliteta. Dobro podnosi transport. Vrlo osetljiva na bakterioznu pegavostlista. Najzastupljenija sorta u Kaliforniji, i nije najpogodnija za gajenje u regionima sa hladnijom klimom. Ukoliko se gaji u severnijim predelima treba je saditi na zaštićenijim položajima se ekspozicijom koja

obezbedjuje stabilan period zimskog mirivanja i kasnije kretannje vegetacije kako bi se izbeglo izmrzavanje usled zimskih i ranih prolećnih mrazeva. Glohaven – sorta nastala ukrštanjem SH20 (slobodnim oprašivanjem sejanca J.H. Hale) x Kalhaven, u Mičigenu, SAD. Uvedena je 1963. godine (Michigan Agriculture Experiment Station). U pogledu jarovizacije, za ovu sortu breskve neophodno je 850 časova. Sazreva 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla obilno i redovno rađaju. Plod je srednje krupan, okrugao, sa izraženim šavom koja deli plod na dva dela. Koštica se odvaja od mesa. Plodovi su atraktivne spoljašnosti. Mezokarp je žute boje, srednje čvrst, dobrog ukusa i kvaliteta. Sorta osetljiva na bakterijsku pegavost. J.H. Hale – sorta takođe poznata kao Hale Yellow, Jean Han Hale. Otkrivena je kao jedino stablo u skupini stabala sorte Early Rivers (4). Introdukovana je 1912. godine. Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja, oko 31 dan posle Redhaven- a. Zahteva 850 sati jarovizacije. Osetljiva je na niske temperature, tako da je prikladnija za gajenje u oblastima sa toplijom klimom. Stabla ne donose naročito obilan rod. Ima sterilan polen i zahteva unakrsno oprašivanje. Plod je krupan do veoma krupan, okruglog do zatupastog oblika (više idu u širinu nego u dužinu), veoma atraktivne spoljašnosti, slabo prekriven finim maljama. Mezokarp je žute boje (izraženo crvene boje oko koštice), srednje čvrstoće, slatkog, dobrog ukusa. Vrlo dobrog kvaliteta i ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Sorta srednje osetljiva na bakterioznu pegavost list. Osim lokalnog karaktera ima i istorijsku vrednost, jer se ova sorta sreće u pedigreu velikog broja sorti koje se danas gaje. Jerseyland – takođe poznata pod nazivom Beauty- Gem. Za sortu je priznata 1946. godine, a stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Nju Brunsviku, Nju Džerzi (New Jersey Agricultural Experiment Station, New Brunswick). Sorta sa žutim mesom. Neophodno je da 850 sati bude izložena temperaturama ispod 70 C da bi zadovoljila uslove jarovizacije. Sazreva 2 dana pre Redhaven-a. Stabla obilno rađaju. Plod je krupan, ovalnog oblika, sa izraženim šavom i bradavicom, neprivlačnog izgleda, sa zelenom osnovnom i tamno crvenom dopunskom bojom. Meso je prilično mekano, koštica se delimično odvaja od mesa, zadovoljavajućeg je kvaliteta. U izvesnim sezonama, obrazuje plodove kod kojih koštica ima tendenciju da puca. Sorta je osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. Jerseyqueen – stvorena je u poljoprivrednoj eksperimentalnoj stanici u Nju Džerziju (New Jersey Agricultural Experiment Station). Za sortu je priznata 1964. god. Potreba ove sorte za nižim temperaturama je 850 sati. Ima malu rodnost tako da i u godinama kada donese rod prinosi su okvirima srednjih vrednosti. Sazreva u isto vreme kada i Redhaven. Plod je ovalnog oblika, pokožica je ponekad grube površine, tamno crvene boje i sasvim privlačnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, blago oporog ukusa i veoma dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek je znatno zastupljena u istočnom delu SAD. June Gold – pojavljuje se i pod nazivima Dixi Gold, Red Glow, Red Gold. Ovo je hibrid nastao ukrštanjem sorti Flamingo x Springtime. Za sortu je priznata 1958. god., a selekcionar je Herbert C.Swim, Rasadnici Armstong, Ontario, Kanada. Ova sorta breske ima relativno niske zahteve u pogledu jarovizacije – samo 650 sati. Pogodnija je za gajenje u oblastima sa toplijom klimom, na terenima sa stabilnim periodom zimskog mirovanja i odloženim kretanjem vegetacije, da bi se sprečila oštećenja od zimskih i prolećnih mrazeva. Sazreva 19 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje-obilno rađaju. Plod je prilično krupan, u odnosu

na ostale rane sorte breskve, ovalnog oblika sa jasno izraženom bradavicom i šavom, čime se objašnjava prilično nezadovoljavajući oblik ploda. Dobre je boje, ali ukupan utisak u pogledu kvaliteta ploda je nepovoljan. Ovo je breskva cepača. Visoka zastupljenost plodova sa košticom koja puca umanjuje njenu tržišnu vrednost. Srednje otporna na bakterioznu pegavost lista. Ne preporučuje se za buduće zasade. Kalhaven – spada u grupu starijih sorti razvijenih u Mičigenu. Priznata je 1936. godine, a stvorena je u u poljoprivrednoj istraživačkoj stanici u Mičigenu (Michigan Agricultural Research Station). Neophodno je da 850 sati bude izložena temperaturama ispod 7ºC da bi kompletirala jarovizaciju. Stabla donose obilan rod. Ovo je sorta sa kasnim vremenom zrenja koja sazreva 5 dana nakon sorte Elberta, odnosno 33 dana nakon Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, sa naglašenim šavom, lepog izgleda, i sa zelenkastom osnovnom i crvenom dopunskom bojom. Meso je žute boje, srednje čvrsto i dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku pegavost. Sorta lokalnog i istorijskog značaja. Redcap – nastala ukrštanjem sorti Southland x Dixired. Priznata je 1952. god., a selekcionisana je u USDA/Fort Valley, Georgia, SAD. Proces jarovizacije za ovu sortu traje 750 sati. Ovo je rana sorta breskve koja sazreva 14 dana pre sorte Redhaven. Stabla srednje obilno rađaju. U godinama sa nepotpunom jarovizacijom dolazi do pojave velikog broja deformisanig plodova. Plodovi su okrugli, privlačnog izgleda. Mezokarp je žute boje, prilično mekan, koštica se delimično odvaja od mesa. Plodovi su dobrog ukusa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Pogodnija je za gajenje u južnijim, toplijim regionima. Redhaven – je najzastupljenija sorta svih vremena, svuda u svetu. Ukrštanje (Halehaven x Kalhaven) je izvršeno u Mičigenu 1940. godine (Michigan Agricultural Expriment Station). Neposredno po uvođenju u proizvodnju, postala je standard u pogledu otpornosti na niske temperature i kvaliteta ploda. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Najpogodnija je za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. Stablo je srednje bujno, obilno i redovno rađa. Dobro podnosi hladnoću tokom zime. Sazreva 28 dana pre sorte Elberta. Što se tiče gajenja u području Beograda, vreme sazrevanja je od druge polovine jula, do početka avgusta. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblika i atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, slatko, dobre arome i odličnog kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. Pokazuje srednju otpornost prema bakterioznoj pegavosti lista. Sorta koju treba i dalje komercijalno gajiti. Redskin – nastala ukrštanjem sorti J.H.Hale x Elberta. Stvorena je u Merilendu, a za sortu je priznata 1944. god. (Maryland Agricultural Experiment Station, College Park). Zahtevi za jarovizacijom su joj 750 sati. Obrazuje plodove čak i ako se ne ispune ti uslovi. Ovo je veima produktivna sorta. Sazreva kasno, 16 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, sa ponekad izraženim šavom, dobrog izgleda. Meso je žute boje, veoma čvrsto, dobrog ukusa i kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Sorta od lokalnog značaja. Redtop – nastala ukrštanjem sorti Sunhigh x July Elberta (slobodnim oprašivanjem sejanca). Stvorena je u Kaliforniji, a za sortu priznata 1961. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Stabla su srednje bujna do izuzetno bujna, a daju plodove srednje krupnoće. Ovo je sorta koja sazreva 6 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao do jajast, srednje krupnoće i odlične boje. Meso je žute boje, veoma čvrsto, dobrog ukusa i kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Sorta koja se još uvek gaji.

Regina – sinonim za ovu sortu je Regina Vemberg. Rezultat je složene hibridizacije izvršene u USDA, Beltsville Station u državi Merilend. Priznata je 1958. godine. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Sazreva 4 dana posle Redhaven-a. Stabla su srednje bujna. Sorta visokog potencijala rodnosti. Pupoljci su delimično osetljivi na hladnoću, tako da su skloni oštećenjima izazvanim ranim prolećnim mrazevima. Plodovi su okrugli do jajasti, sa ponekad naglašenom bradavicom i šavom. Boja pokožice je intenzivna, i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, sočno, slatko do nakiselo, dobrog je ukusa i vrlo dobrog kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Rio Oso Gem – verovatno je sejanac sorte breskve Late Crawford dobijene slobodnim oprašivanjem. Nastala je u mestu Rio Oso u Kaliforniji. Introdukovao ju je 1931. godine W.F.Yerkes. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Ova sorta breskve ima veoma kasno vreme sazrevanja – 34 dana posle sorte Redhaven. Stabla su slabe to srednje bujnosti, u zavisnosti od prisustva latentnih virusa. Redovno rađa, a rodnost je srednja do visoka. Plodovi su ovalnog oblika, sa naglašenim šavom i bradavicom; nema dobru boju pokožice, stoga nije naročito atraktivnog izgleda. Mezokarp je žute boje, vrlo čvrst, veoma dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Srednje je osetljiva na bakterioznu pegavost lista. Royal Gold – takođe poznata pod imenom Zaidar. Ova sorta predstavlja mutaciju sorte Springtime koja je nastala iz privatnog oplemenjivačkog programa Flojda Zaigera iz Modesta u Kaliforniji. Priznata je 1967. godine. Neophodan broj časova za jarovizaciju je samo 500 sati. Nije pogodna za gajenje u oblastima sa hladnijom klimom. Izmrzava u severnijim regionima. U povoljnim uslovima stabla daju osrednje prinose. Plod je srednje čvrst, žute boje, a na osunčanoj strani dopunska boja je crvena. Meso je žute boje i dobrog je kvaliteta.Koštica se delimično odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavostlista. Ne preporučuje se za širenje. Sorta od lokalnog značaja. Southland – nastala je u SAD. Ova sorta je sejanac samooplodne sorte Halehaven. Introdukovana je 1946. godine. Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Radja srednje obilno. Sazreva 10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okrugao, mana joj je nedostatak crvene boje, nije lepog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavostlista. Ne preporučuje se za širenje. Sorta od istorijskog, ali lokalnog značaja. Springcrest – Ova sorta je rezultat složene hibridijzacije. Za sortu je prizanta 1972. godine (USDA, Byron, Georgia). Neophodan broj sati za jarovizaciju je samo 650. Radja srednje obilno. Ovo je rana sorta koja sazreva 23 dana pre Redhaven- a. Plod je sitan, okrugao i sa katkad naglašenom bradavicom. Veoma atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Koštica se delimično ili potpuno odvaja (u punoj zrelosti). Dobro podnosi transport. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Springold – nastala u SAD, kao rezultat složene hibridizacije. Za sortu je priznata 1966 (USDA, Byron, Georgia). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Daje srednje do visoke prinose. Sazreva rano, 27 dana pre sorte Redhaven. Plod je sitan do srednje krupan, okruglog oblika i sa ponekada naglašenom bradavicom. Privlačnog izgleda. Glavni nedostaci ove sorte su veliki broj plodova sa košticom koja puca, i neodgovarajuća krupnoća plodova. Meso je žute boje, srednje čvrsto i dobrog kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa. Pokazuje osetljivost

prema bakterioznoj pegavosti lista. Ovo je jedna od boljih sorti u odnosu na ostale rane sorte. Dobro podnosi transport. Još uvek je prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Springtime – još je poznata pod imenom Fleury, Jasmin, Precoce Agenaise. Stvorena je u Kanadi, a za sortu priznata 1953. godine (Armstrong Rasadnici iz Ontarija, Kanada). Ova sorta pripada roditeljskim kombinacijama od kojih su nastale sorte Springcrest, Starlite i Camden (4). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 650. Sazreva veoma rano, tridesetak dana pre Redhaven- a. Plod je krupan i sa veoma naglašenom bradavicom, a osnovna boja je zelenkasta. Daje srednje obilan rod. Meso je belo, meko, dobre arome i zadovoljavajućeg kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa. Srednje otporna na bakterioznu pegavost lizta. Sorta od istorijskog, ili samo lokalnog značaja. Stark EarliGlo – još poznata i kao Roxburgh, Roxtu i ErliGlo. Ova sorta predstavlja mutaciju koju je stvorio J.M. Roxburgh iz mesta Simco, Ontario, Kanada). Uvedena je u proizvodnju 1957. god. Neophodan broj sati na niskim temperaturama je 950. Daje visoke prinose. Sazreva 10 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnog oblika, sa naglašenim šavom i bradavicom. Prilično atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, mekano pri bradavici, poludurancija, dobrog ukusa i kvaliteta. Otporna na bakterioznu pegavost. Sorta od lokalnog značaja. Summergold – nastala je u Beltsvilu, država Merilend, a za sortu je priznata 1970. godine (USDA, Byron, Georgia). Stvarana je sa ciljem da bude visokokvalitetna breskva za preradu, ali odmah nakon priznavanja našla je svoje mesto kao sorta za svežu potrošnju. Neophodan broj sati na niskim temperaturama radi jarovizacije je 750. Srednje obilno rađa. Sazreva 18 dana posle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, prilično atraktivnog izgleda, iako mu je mana nedostatak crvene boje. Meso je žute boje i srednje čvrsto. Ono što je zanimljivo je to da plodovi ne gube brzo čvrstinu. Veoma je dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterioznu pegavost. Summerglo – predstavlja sejanac nastao ukrštanjem sorti Collins x Red Slovenia. Ova sorta nastala je u Nju Džerziju, a testirana je pod oznakom NJ233. Za sortu je priznata 1978. god. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Džerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Stabla daju srednje visoke prinose. Pupoljci pokazuju blagu osetljivost na mrazeve. Sazreva 9 dana posle sorte Redhaven. Plod je krupan, okruglog oblika, a brazda je naglašena. Nije naročito atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, mekano do srednje mekano, dobrog ukusa. Uopšte uzev, ova sorta daje plodove dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Veoma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Sorta od lokalnog značaja. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadima. Summerset – nastala kao rezultat kompleksne hibridizacije. Stvorena je u SAD, a za sortu priznata 1965. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Daje visoke prinose. Ovo je sorta sa izuzetno kasnim vremenom sazrevanja (35 dana posle sorte Elberta, odnosno 63 dana posle Redhaven-a). Plod je okruglog oblika i ima naglašenu brazdu. Nedostatak joj je crvena boja pokožice, što nepovoljno utiče na izgled. Mezakarp je žute boje, čvrste teksture i zadovoljavajućeg je kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za komercijalnu proizvodnju. Sorta od istorijskog, ali samo lokalnog značaja.

Suncrest – hibrid nastao ukrštanjem sorti Alamar x Gold Prah. Priznata je 1959. godine (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodan broj sati na niskim temperaturama za jarovizaciju je 650. Stablo je srednje do veoma bujno. Sorta koja daje visoke prinose, i do izvesne mere dobro podnosi niske temperature. Sazreva 18 dana posle Redhaven-a. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, čvrsto, sočno, veoma ukusno i sveukupno dobrog kvaliteta. Kostica se odvaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost i trulež plodova (Monilinia sp.) Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Sunhaven – nastala ukrštanjem sorti Redhaven x SH50 (= J.H. Hale x Halehaven). Za sortu priznata 1955. god. (Poljoprivredna eksprimentalna stanica u Mičigenu). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Daje visoke prinose. Sazreva 12 dana posle Redhaven-a. Plod je krupan, ovalnog oblika, sa naglašenim šavom i bradavicom, slabo prekriven finim maljama, i prilično dobrog izleda. Meso je žute boje, dobrog ukusa, ali previše mekano za komercijalnu upotrebu i manipulaciju. Srednje otporna na bakterioznu pegavost i trulež plodova (Monilinia sp.) Zamenjuje se drugim sortama. Eventualno, sorta lokalnog tipa. Sunhigh – nastala ukrštanjem J.H. Hale x NJ-40CS (= Carmen x Slappey). Introdukovana je 1938. god. (Poljoprivredna eksprimentalna stanica u Nju Džerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 750. Daje srednje visoke prinose. Sazreva 14 dana posle Redhaven-a. Plod je ovalnog oblika sa ponekada naglašenom bradavicom. Veoma atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, srednje čvrsto, odlične teksture i ukusom koji se u nekim delovima SAD smatra standardom visokog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Veoma je osetljiva na bakterioznu pegavost. Još uvek prisutna u komercijalnoj proizvodnji. Sunshine – predstavlja mutaciju sorte Redhaven. Otkrio ju je Džon Erera iz Hamontona, Nju Džerzi, a u proizvodnju je uvedena 1962. godine (Bountiful Ridge Nursery, Princess Anne, Maryland). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 950. Stablo je veoma rodno, sa tendencijom da prerodi, što za posledicu ima sitne plodove. Proređivanje plodova bi bilo korisno. Sazreva 6 dana posle Redhavena. Plod je okruglog oblika, sa veoma naglašenom bradavicom. Boja pokožice je tamna, čime plod gubi na izgledu. Meso je žute boje, srednje čvrsto, ne naročito dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Otporna na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za gajenje. Lokalnog je značaja. Triogem – nastala ukrštanjem sorti J.H. Hale x Marigold. Za sortu je priznata 1938. god. (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Džerziju). Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850. Stablo veoma obilno rađa. Ova sorta obrazuje veliki broj plodova, i neophodno je proređvanje. Sazreva sporo, oko 5 dana posle sorte Redhaven. Plodovi su okruglog oblika, sa naglašenim šavom. Atraktivnog su izgleda, bez obzira na nedostatak crvene boje. Meso je žute boje, srednje čvrsto, dobrog kvaliteta. Koštica se odvaja od mesa. Otporna na bakterioznu pegavost. Ne preporučuje se za gajenje u komercijalnim zasadimaa. Sorta bez naročitog značaja. Veteran – nastala ukrštanjem sorti Vaughan x Stark Early Elberty. Stvorena je u Kanadi. Priznata 1928. godine (Horticultural Research Institute Ontario, Vineland, Ontario, Kanada). Stablo obilno rađa. Sadrži gen koji se odnosi na sterilnost polena. Sazreva 23 dana posle Redhaven-a. Po obliku, plod je okrugao do jajast, sasvim privlačnog izgleda. Meso je žute boje, mekano i nije naročito dobrog kvaliteta za tržišta svežim proizvodima. Sorta ima zadovoljavajući kvalitet za preradu. Kostica se odvaja od mesa. Srednje osetljiva na bakterijsku pegavost. Sorta od istorijskog značaja. Ne preporučuje se za gajenje.

SORTE STVORENE U SRBIJI Tokom poslednjih tridesetak godina, u Srbiji je stvoreno i u proizvodnju uvedeno nekoliko sorti breskve (3, 5) Čačak – nastala ukrštanjem sorti Vetaran x Early East. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1973. godine. Stablo je srednje bujno do bujno, i obilno rađa. Sazreva nekoliko dana pre Redhaven-a. Plod je sitan to srednje krupan, ovalnog oblika, sa izraženim šavom, slabo prekriven finim maljama. Atraktivnog izgleda. Osnovna boja je narandžasta, a dopunska crvena u vidu pramenova. Meso je srednje čvrsto, sočno, fine strukture, žute boje, slatko-nakiselog ukusa. Dobrog je kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Otporna je na Moniliniju, ali je osetljiva na kovrdžavost lišća. Od lokalnog je značaja. Dora – nastala je 1966. god. ukrštanjem sorti Elberta x Springtime. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1986. godine. Stablo je bujno i obilno rađa. Pupoljci su otporni na mraz. Berba se mora obavljati u nekoliko navrata. Poslednja berba je 5 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, neznatno spljošten u pravcu šava, krupan i atraktivnog izgleda sa 60% crvene boje preko žute osnove. Meso je čvrsto, slatko-nakiselo, žute boje, dobrog ukusa. Meso se potpuno odvaja od koštice. U godinama sa većom količinom padavina dolazi do pucanja koštice. Dobro podnosi transport. Osetljiva je na kovrdžavost lista, a tokom vlažnih/kišnih godina trulež plodova može da bude problem. Ima potencijal za gajenje u komercijalnim zasadima. Julija – nastala je 1970. godine ukrštanjem sorti Redhaven x Collins. Stvorena je u Institutu za voćarstvo u Čačku, Srbija. Za sortu je priznata 1986. godine. Stablo je srednje bujno. Obilno i redovno rađa. Ima tendenciju da prerodi, stoga je obavezno proređivanje da bi se dobili krupni plodovi. Sazreva 20 dana pre Redhaven-a. Plod je ovalnookruglastog oblika, sa sitnom bradavicom i naglašenim šavom. Plod je sitan do srednje krupan, privlačnog izgleda, osnovna boja je žuta, a dopunska crvena koja prekriva 60% povrsine ploda. Meso je čvrsto, sočno, fine strukture i prijatnog slatko- nakiselog ukusa. Koštica se delimično odvaja od mesa, a u punoj zrelosti se odvaja od mesa. Dobro podnosi transport samo ukoliko plodovi nisu potpuno sazreli. Osetljiva je na kovrdžavost lista, a pokazuje tolerantnost prema Moniliniji. Može se gajiti na okućnicama i u komercijalnim zasadima. Radmilovčanka – (mutacija J.H. Hale) sazreva približno mesec dana posle Redhaven-a, ili u drugoj polovini septembra (područje Beograda). Maja (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva oko sedam dana posle Redhaven-a. Vesna (stvorena samooplodnjom Glohaven-a) sazreva 2 dana posle sorte Maja.

NOVOSTVORENE SORTE BRESKVE ZA SVEŽU POTROŠNJU Svi su izgledi da su potrošači više naklonjeni plodovima breskve visokog kvaliteta sa intenzivnijom bojom. Poslednjih godina zabeležena je povećana ponuda baš takvih sorata uglavnom zahvaljujući postojanju dva privatna programa oplemenjivanja i selekcije iz Mičigena. Jedan je oplemenjivački program Pola Fraidija, iz koga je proistekla serija „Flaming Fury“, a drugi Anete i Rendija Bjorg koji su razvili program „zvezdanih“ sorti breskve (‘Stellar’ peaches). Ove sorte mogu zadovoljiti zahteve potrošača 21. veka. Sve su popularnije i postepeno zamenjuju neke starije, poznate sorte. Našle su svoje mesto u katalozima mnogih rasadnika, kako u zapadnim tako i u istočnim državama SAD.

„ZVEZDANE“ SORTE BRESKVE (STELLAR PEACHES) Olstar (Allstar) – sazreva pre sorte Cresthaven, odnosno 18 dana pre Redhaven-a. Od 90 – 100% površine ploda je brilijantne crvene boje, ima svetlo žuto meso koje ne tamni usled oksidacije. Plod je veoma krupan, čvrst, veoma dobrog ukusa. Dobro podnosi transport i skladištenje. Stablo i plod pokazuju otpornost prema bakterioznoj pegavosti. Outumstar (Autumnstar) – sorta kasnog vremena zrenja, nekih 45 dana posle Redhavena. Plod je vrlo krupan, okruglog oblika, 80% plo21 da je prekriveno crvenom bojom. Plodovi su znatno više obojeni u odnosu na sortu Fayette. Stablo je otporno na mrazeve i rađa obilno i redovno. Otporna je na bakterioznu pegavost. Transportabilna je i doro se čuva u skladištu. Blejzingstar (Blazingstar) – je sorta sa okruglim, veoma čvrstim plodovima koja sazreva oko 5 dana posle sorte Redhaven. Devedeset procenata površine ploda je plamenocrvene boje, sa izuzetno ukusnim i kvalitetnim mesom žute boje koje ne ispoljava tendenciju tamnjenja. Plod je dobre krupnoće, ima veoma sitnu košticu koja se odvaja od mesa. Pokožica oko peteljke nije podložna oštećenjima prilikom berbe, peteljkin ožiljak je suv, veoma je transportabilna. Stablo je bujno, uspravno, široke krune. Sorta je otporna na niske temperature sa istorijom redovne i obilne rodnosti. Otporna je na bakterioznu pegavost. Blašingstar (Blushingstar) – sazreva 12 dana nakon sorte Redhaven. Plod je srednje krupan do krupan, prekriven crvenim rumenilom preko 80 – 90% površine ploda čija je osnovna boja bela. Pokožica ploda je osetljiva. Veoma obilno rađa. Meso je bele boje sa malo crvenila oko kostice. Ukus je veoma dobar, umereno-sladak sa malo povišenim sadržajem kiselina. Pokazuje srednju otpornost na bakterioznu pegavost. Bajtstar (Brightstar) – sazreva 10 dana pre sorte Redhaven Veoma je produktivna sorta. Od 60 – 80% površine ploda je crvene boje. Kšotica se delimično odvaja od mesa. Povremeno se desi da veoma mali broj koštica puca. Meso je žute boje, vrlo slatko, blagog ukusa i sa tipičnom aromom breskve. Plod je okruglog oblika, i nema bradavicu. Ovo je izuzetno kvalitetna rana sorta breskve. Koralstar (Coralstar) – sazreva 12 dana posle Redhaven. Plod je krupan sa 60 – 70% povrsine prekrivene crvenom bojom. Peteljkino udubljenje je duboko, šav je neznatno naglašen, a nekih godina na pokožici se mogu pojaviti fine malje. Meso je čvrsto, dobre teksture, prijatnog ukusa, žute boje. Uopšte uzev, veoma kvalitetna sorta. Tokom

kišnih godina, primetna je tendencija pucanja koštice. Pokazuje otpornost prema bakterioznoj pegavost. Erlistar (Earlystar)– sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Plod je krupan, lepog izgleda, sa 80% površine ploda obojene crvenom bojom. Koštica se delimično odvaja od mesa koje je prijatne žute boje i odličnog ukusa. Redstar – izuzetno lepa sorta sa tamno-crvenom bojom preko 80% površine ploda čija je površina u osnovi prošarana pramenovima. Plod je krupan do veoma krupan, čvrst, i odličnog je ukusa. Dobro podnosi transport. Odvajanje koštice od mesa je skoro potpuno. Ima veoma mali broj plodova sa košticom koja puca. Sazreva istovremeno sa sortom Redhaven a ponekad oko 3 dana kasnije. Stablo ima lepo razvedenu krunu, dobro podnosi niske temperature. Relativno je otporna na bakterioze pegavost i rak (Fusicoccum sp.). Rajzingstar (Risingstar) – ovo je veoma atraktivna, visoko kvalitetna rana sorta. Stablo je srednje bujnosti, obilne rodnosti sa otpornoscu na niske temperature. Ima tendenciju da prerodi, stoga je neophodno vršiti proređivanje da bi se dobilo na krupnoći preostalih plodova. Sazreva 8 dana pre sorte Redhaven. Ima plodove vrlo ujednačenog oblika, obojenosti i sazrevanja, može da se obere u dva do tri navrata. Plod je krupan, svetlo narandžasto-crven sa nesto tamnijim crvenim pramenovima. Meso je čvrsto ali se topi u ustima, blagog, slatkonakiselog, vrlo prijatnog ukusa. Otporna je na bakterioznu pegavost i rak (Fusicoccum sp.). Glouvingstar (Glowingstar) – sazreva 24 dana posle sorte Redhaven. Plodovi su krupni i ravnomerno sazrevaju. Osnovna boja pokožice je žuta, a 70% površine je prekrivno crvenom bojom. Meso se u potpunosti odvaja od koštice. Vrlo je transportabilna i dobro se čuva u hladnjači. Starfajer (Starfire) – sazreva 5 dana posle Redhaven-a. Plodovi su krupni, čvrsti, narandžasto- crvene boje. Meso je žute boje sa neznatnim crvenilom u predelu koštice. Mezokarp je čvrst, izvrsnog je ukusa, i vrlo dobro podnosi transport. Rađa redovno i obilno. Stablo je bujno, lepo razvedene krune i vrlo otporno na niske temperature, kao i na bakterioznu pegavost i rak breskve (Fusicoccum sp.).

BRESKVE IZ SERIJE ‘FLAMING FURY’ „Flaming Fury“ je zajednički naziv za čitavu seriju sorti breskve koje sazrevaju tokom čitave sezone. Svaka selekcija ponaosob ima svoj oznaku koja uvek počinje prefiksom PF. Prednost ovakvog načina označavanja je u prepoznavanju imena od strane kupaca i jednostavnijem marketingu. Na izgled, prodavci i potrošači uvek imaju pred sobom jednu istu sortu koja je uvek crvena i veoma visokog kvaliteta. Tako se obezbeđuje kontinuitet i uniformnost u pogledu nabavke, kao i prepoznatljivost imena kod krajnjih potrošača. PF – 1– je rana sorta. Sazreva 25 dana pre sorte Redhaven. Obilno i redovno rađa. Plod je srednje krupan do krupan, uglavnom zbog tendencije zametanja veoma velikog broja plodova. Adekvatnim proređivanjem reguliše se i krupnoća plodova. Plodovi su veoma atraktivnog izgleda, osnovna boja je žuta prekrivena rumenilom preko preko velokog dela površine. Ima veioma mali broj plodova sa košticama koje pucaju. Otporna je na bakterioznu pegavost. PF – 9A-007 je rana sorta koja sazreva 10 dana pre Redhaven Plod je krupan, intenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, sočno, slatko, dobre arome, tipičnog ukusa. Koštica se dobro odvaja od mesa. PF-7A – je rana sorta koja sazreva 8 dana pre Redhaven Plod je krupan, atraktivnog izgleda. Osnovna boja je narandžasto-žuta, a 80% površine ploda prekriveno je crvenom bojom. Meso je slatko, blagog ukusa. Ovo je vrlo kvalitetna sorta. Otporna je na bakterioznu pegavost. PF Lucky 13 – sazreva 5 dana posle Redhaven. Obilno i redovno rađa. Obrazuje veoma veliki broj plodova, tako da je kod nje neophodno vršiti proređivanje kako bi plodovi bili krupniji. Generalno, plodovi su krupni, vrlo intenzivno obojeni i vrlo atraktivnog izgleda. Meso je čvrsto, slatko i sočno, i odličnog ukusa. Izuzetno dobro podnosi transport. Plodovi ne opadaju sa grane. Otporna je na bakterioznu pegavost. PF 24-007 – Ovo je jedna od najboljih sorti iz čitave serije. Kasno sazreva, oko 25 dana posle Redhaven. Plodovi su izuzetno krupni (više od 10 cm u prečniku) i atraktivnog izgleda, sa žutom osnovnom bojom pokožice i sa 80% površine prekrivene crvenom bojom. Meso je čvrsto, slatko i sočno, žute boje. Koštica se odvaja od mesa. Sorta odličnog kvaliteta. Dobro podnosi transport. Dosadasnje iskustvo ukazuje na otpornost prema bakterioznom raku (Pseudomonas sp.) PF25C – Ovo je sorta sa kasnim vremenom sazrevanja (24 dana nakon Redhaven-a). Pupoljci su otporni na niske temperature, a rađa i onda kada kod drugih sorti rod izostane usled mrazeva. Obilno i redovno rađa. Plodovi su krupni, intenzivno obojeni. Meso je slatko, sočno i veoma dobrog ukusa. Pokazuje otpornost na bakterioznu pegavost.

SORTE BRESKVE NAMENJENE ZA PRERADU Andross – nastala kao rezultat složene hibridizacije izvršene na Univerzitetu u Kaliforniji (Davis). Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Zametne veliki broj plodova i dobro rađa. Sazreva 38 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, žute boje sa neznatnom količinom dopunske boje. Meso je žute boje, veoma čvrsto i dobrog kvaliteta, ne topi se. Koštica se ne odvaja.. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Od interesa za industrijsku preradu. Serija Babygold (5,6,7,8 i 9) je nastala kao rezultat veoma složenog oplemenjivačkog programa izvršenog u Nju Džerziju. Kao sorte su priznate 1961. godine (Poljoprivredna eksperimentalna stanica u Nju Brunsviku, Nju Džerzi). Babygold 5 – Neophodan broj sati za jarovizaciju je 850 . Stablo je veoma otporno na niske temperature i obilno rađa. Često prerodi. Da bi plodovi bili krupniji neophodno je vršiti proređivanje. Sazreva 8 dana posle Redhavena. Plod je okrugao, sitan do srednje krupan, zadovoljavajućeg izgleda. Pokožica je žute boje koja je prošarana crvenom bojom. Meso je žute boje, veoma čvrsto, dobre teksture. Koštica se neodvaja. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Ima komercijalni znacaj za preradjicacku industriju. Dobra je za kompote. Babygold 6 – Za jarovizaciju je neophodno 850 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti. Sazreva 14 dana posle Redhavena. Plod je okruglog oblika, sitan do srednje krupan, privlačnog izgleda. Pokožica je žute boje i prošarana sa crvenom bojom. Meso je žute boje, čvrsto. Koštica se ne odvaja od mesa. Srednje otporna na bakterioznu pegavost. Nije mnogo rasprostranjena, više je od lokalnog značaja. Babygold 7 – Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti. Sazreva 22 dana posle Redhaven-a. Plod je okrugao, sitan do srednje krupan, ne naročito atraktivnog izgleda. Pokožica je žute boje i prošarana crvenim rumenilom. Meso je žute boje, čvrsto, veoma dobrog kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa. Osetljiva na bakterioznu pegavost. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. Babygold 8 – Neophodno vreme za jarovizaciju je 950 sati. Stablo ima veoma dobar kapacitet rodnosti čak i pri nepovoljnim vremenskim uslovima. Sazreva u isto vreme kada i Redhaven Plodovi su okruglog oblika, sitni, zadovoljavajućeg izgleda. Meso je čvrsto, dobre teksture. Sorta dobra za preradu. Koštica se ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Ima lokalni značaj. Babygold 9 – ovo je standardna sorta koja se u SAD koristi za preradu. Neophodno vreme za jarovizaciju je 950 sati. Pupoljci su izuzetno otporni na niske temperature, ima tendenciju da prerodi i neophodno je vršiti proređivanje. Obilno rađa. Sazreva 35 dana posle Redhavena. Plod je srednje krupan do krupan, okruglog oblika i ne naročito atraktivnog izgleda. Osnovna boja pokožice je žuto-zelenkasta, sporadično prekrivena rumenilom. Meso je vrlo čvrsto, dobre teksture, žute boje. Koštica se ne odvaja od mesa. Izuzetno je pogodna za preradu. Najveći problem kod ove sorte je izuzetna osetljivost na bakterioznu pegavost lista. Ima veliki komercijalni značaj. Loadel – verovatno je sejanac samooplodne sorte Lovell ili izdanka stabla sorte Elberta. Introdukovana je 1950. godine u Kaliforniji. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Obilno rađa. Sazreva 18 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, ne naročito privlačnog izgleda, a pokožica je uglavnom žute boje. Meso je žute boje, čvrsto, ne

topi se, pogodno za preradu. Sorta samo lokalnog značaja. Odlična za plasman na tržište u konzervisanom stanju. Vivian – nastala kao rezultat složene hibridizacije. Za sortu je priznata 1950.g. (USDA, Palo Alto, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 800 sati. Ovo je sorta koja veoma obilno rađa. Sazreva 25 dana nakon sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, ne naročito privlačnog izgleda, a pokožica je uglavnom žute boje. Meso je žute boje, čvrsto, ne topi se, pogodno za preradu/konzervisanje. Sorta samo lokalnog značaja. Nema podataka o osetljivosti na bakterioznu pegavost.

NOVORAZVIJENE SORTE ZA PRERADU Sledeće sorte breskve su trenutno najtraženije u Istočnim SAD. Verujem da će one i u Srbiji dobro uspevati, s obzirom na slične klimatske uslove i nadmorsku visinu. Ove sorte zavređuju da budu uvezene i introdukovane u komercijalnu proizvodnju. Catherina – je proizvod veoma složene hibridizacije. Nastala je u Nju Džerziju, gde je testirana pod oznakom NJC83. Ime joj je dodeljeno u INRA u Francuskoj, u čast Katarine Beili, naučnice iz Nju Džerzija koja se bavila oplemenjivačkim radom. Sorta je priznata je pod imenom „Federica“, za italijansko tržište. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Obilno i redovno rađa. Sazreva 3 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izleda, uglavnom zlatnožute boje pokožice, a oko 30% površine ploda prošarano je crvenom dbojom. Koštica je relativno sitna. Meso je bledožute boje (poredi se sa sortom Babygold 9), veoma čvrsto, dobre teksture, non-melting, a u predelu koštice nije obojena. Ova sorta je veoma pogodna za preradu i to za IQF ili pojedinačno brzo smrznute kriškice kao i za polutke u sirupu (kao kompot). Relativno je osetljiva na bakterioznu pegavost. Venture – nastala je ukrštanjem sorti Suncling x NJC81. Ime je dobila pre nekoliko godina (2000?). Stvorena je u Horticultural Research Institute of Ontario – Vineland, Canada. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati. Vreme sazrevanja je srednje kasno, istovremeno sa sortom Babygold 5, odnosno 8 dana posle sorte Redhaven. Stablo je srednje bujno, veoma produktivno. Plod je krupan, okruglog oblika, veoma atraktivnog izgleda sa lepom dopunskom crvenom na narandžastožute bojej pokožici. Meso je žute boje, slabo obojeno u predelu oko koštice, non-melting, veoma čvrsto i vrlo dobrog ukusa. Koštica se ne odvaja od mesa. Izuzetno je pogodna za preradu. Otporna na bakteriozne pege. Virgil – nastala u Vinlandu (Ontario, Kanada) ukrštanjem sorti Veecling x NJC95. Ime je dobila 1997. godine. Nema podataka u vezi sa jarovizacijom ali se pretpostavlja da je verovatno 850 sati. Stablo je srednje bujno. Stablo i pupoljci dobro podnose nisle temperature. Plod je okruglog oblika, krupan i veoma atraktivan sa lepim rumenilom koje pokriva 60% narandžasto-žute pozadinske boje. Meso je svetlo žute boje. Veoma je čvrsto, sočno, nonmelting, slatko-nakiselog ukusa. Breskva odličnog ukusa. Koštica je sitna, okruglog oblika i ne odvaja se od mesa. Veoma je tolerantna na bakterioznu pegavost lista i trulež plodova (Monilinia sp.).

NEKTARINE (Najznačajnije sorte) Crimson Gold – proizašla iz privatnog programa za oplemenjivanje (Zaiger) u Modestu, Kalifornija. Za sortu je priznata 1967. godine, a prvi put introdukovana preko Stark Brother’s Nurseries, Luizijana, Missouri. Poznata je i pod imenima Stark Crimson Gold i Zaiger. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Izgleda da dobro podnosi niske temperature. Izuzetno obilno rađa, tako da je neophodno vršiti proređivanje da bi se dobili krupniji plodovi. Rano sazreva, nekih 45 dama pre sorte Redhaven. Plod je sitan, ovalnog oblika, vrlo atraktivne crvene boje. Meso je veoma čvrsto, slatko, sočno, dobrog ukusa, žute boje. Osetljiva je na bakp. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. Early Sun Grand – sejanac slobodno oprašene sorte Sun Grand. Selekcionar je Fred Anderson iz Modesta u Kaliforniji. Za sortu je priznata 1955. god. Neophodno vreme izlaganja niskim temperaturama radi jarovizacije je 650 sati. Stalno veoma obilno rađa. Sazreva 25 dana pre redh. Plod je dobre krupnoće i boje, okruglog oblika. Meso je čvrsto, sočno, slatko, dobrog ukusa. Izuzetno je osetljivo na bakp. Komercijalno održiva sorta. Fantasia – nastala ukrštanjem sorti Gold King x P101-24 (=Gold King nastala slobodnim oprašivanjem). Za sortu je priznata 1969. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Stablo je bujno. Rodnost je neustaljena. Nekih godina slabo rađa i daje plodove lošeg izgleda. Samooplodna je sorta. Sazreva istovremeno sa Redhaven-om. Plod je zadovoljavajuće krupnoće, okrugao/ovalan. Koštica se odvaja od mesa. Pokožica je svetlo-žute boje sa crvenilom koje pokriva više of polovine ploda. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Ima komercijalni značaj. Flavortop – Sejanac slobodno oplođene sorte Fairtime. Priznata je 1969. god. (USDA, Fresno, Kalifornija). Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Stablo srednje obilno rađa. Sorta je samooplodna. Sazreva 15 dana pre sorte Redhaven. Plod je krupan, ovalan, dobrog izgleda. Osnovna boja pokožice je žuta, a prekrivena je dopunskom crvenom. Meso je žute boje, čvrsto, slatko, sočno i dobrog je ukusa. Koštica se ne odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Komercijalno vrlo zastupljena. U Kaliforniji je još uvek vodeća sorta. Independence – Sejanac slobodno oprašene sorte Red King. Priznata je 1965. godine (USDA, Fresno, Kalifornija). Stablo je bujno, daje srednje obilan rod. Sazreva 25 dana pre sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, atraktivnog izgleda. Osnovna boja pokožice je krem, a prelivena je tamno- crvenom bojom. Meso je vrlo čvrsto, veoma dobre teksture i ukusa. Koštica se odvaja od mesa. Osetljiva je na bakterioznu pegavost. Komercijalno cenjena sorta. Nectared 4 – sejanac nastao kao rezultat složene hibridizacije. Za sortu je priznata 1962. godine (New Jersey Agricultural Experimental Station, New Brunswick). Neophodno vreme izlaganja niskim temperaturama radi jarovizacije je 850 sati. Sazreva 23 dana pre sorte Redhaven. Stablo srednje obilno rađa. Plod je okruglog oblika, i gotovo je u potpunosti prekriven neprivlačnom crvenom bojom preko zelene pozadinske boje. Meso je žute boje, srednje čvrsto do mekano, dobrog je kvaliteta. Koštica se delimično odvaja od mesa. Otporna je na bakterioznu pegavost. Nema značaj kao što je imala. Sorta lokalnog tipa. Red Jim – mutacija sorte Regal Grand. Selekcionisana u Ridliju, Kalifornija. Neophodno vreme za jarovizaciju je 750 sati. Stablo dobro rađa. Sazreva 10 dana posle sorte Redhaven. Plod je okruglog oblika, gotovo zagasito crvene boje. Meso je vrlo čvrsto, žute boje, dobrog kvaliteta. Koštica se ne odvaja od mesa.

Stark Redgold – sejanac slobodno oplođene sorte Sun Grand. Introdukovana je 1962. god. preko Stark Brother’s Nurseries, Luizijana, Misuri. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Stablo je slabije bujnosti u odnosu na ostale sorte breskve i/ili nektarine. Dobro rađa i pouzdana je u pogledu redovnog plodonošenja. Sazreva 5 dana pre sorte Redhaven. Plod je okruglog/ovalnog oblika, intenzivno obojen, atraktivnog izgleda. Meso je žute boje, dobrog kvaliteta. Meso se odvaja od koštice. Osetljiva je na bakterioznu peavost lista. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. Stark SunGlo – još je poznata i pod imenima Andup i SunGlo. Sejanac je slobodno oplođene sorte Sun Grand. Priznata je 1962. godine i introdukovana je 1962. god. preko Stark Brother’s Nurseries, Luizijana, Misuri. Neophodno vreme za jarovizaciju je 850 sati. Nije pouzdana u pogledu redovnosti rađanja. U suštini, srednje obilno rađa, mada nekih godina donosi prilično dobar rod. Sazreva 12 dana pre Redhaven-a. Plod je dobre krupnoće i atraktivne boje. Meso je žute boje, ukusno. Meso se odvaja od koštice. Osetljiva je na bakterioznu pegavost lista. Još uvek se gaji u komercijalne svrhe. Sun Grand – Poznata i kao Kaliforniji. Neophodno vreme za kvalitetni. Sazreva 30 dana pre izgleda. Meso je žute boje, Komercijalno gajena sorta.

Simaloo Masterpeace, Sunbrite, Sungrand. Stvorena je u jarovizaciju je 650 sati. Obilno rađa, a plodovi su krupni i Redhaven-a. Plod je okruglog oblika i vrlo atraktivnog veoma dobrog ukusa. Koštica se odvaja od mesa.