Borac i buntovnik vojvoda Momcilo Djujic - Dinarska cetnicka divizija u drugom svetskom ratu Bozidar Sokolovic

БОЖИДАР СОКОЛОВИЋ

БОРАЦ И БУНТОВНИК ВОЈВОДА МОМЧИЛО ђУЈИћ

ДИНАРСКА ЧЕТНИЧКА ДИВИЗИЈА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

СЈЕДИЊЕНЕ ДРЖАВЕ АМЕРИКЕ

1991

р џ в и зн Е О

ву

иеуем ривизн1мс со. ВогЈдаг 8око1оУ1с, РгезЈсЈеп* 1575 Зои1И 79Ш 81гее1 МП\л/аикее, \Л/ј5 С 0 п з ј п 53214

СВЕТЛИМ СЕНИМА СРПСКИХ ЧЕТНИЧКИХ БОРАЦА И СТАРЕШИНА ПОД КОМАНДОМ ХЕРОЈА И МУЧЕНИКА ЂЕНЕРАЛА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ, А ПОСЕБНО МОМ БРАТУ ДИМШИ КОЈИ ЈЕ ПАО У ГРАЧАЦУ У ЛИКИ У ОДБРАНИ ЧЕТНИЧКЕ БОЛНИЦЕ - 13/14 ЈАНУАРА 1943 ГОДИНЕ„ О ВАСКРСУ ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ 1991 МИЛВОКИ, ВИС. С.А Д,

ПИСАЦ

СРПСКИ НАРОД ШИРОМ ЗЕМЉЕ ИМАО ЈЕ ЗА ДРАЖУ МИХАИЛОВИЋА ОМИЉЕНО ИМЕ Ч И Ч А

НЕМАЧКО-ИТАЛИНСКО-МАиАРСКИ

НАПАД

НА ЈУГОСЛАВИЈУ

1941

ГОДИНЕ

Њемачке, Италијанске и Мађарске војне снаге у свом продору у Југославију 1941 године.

Т Н е тНгее-ргопдесЈ А хјв 1п у а з 1о п о Ј У и д о 51ауЈа

РАСПАРЧАВАЊЕ

ЈУГОСЛАВИЈЕ

ПО ОКУПАЦИЈИ

ЗЕМЉЕ

1941

ГОДИНЕ

ФОРМИРАЊЕ "НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ" ПРИСВАЈАЊЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ ТЕРИТОРИЈЕ НЕМАЧКОЈ, ИТАЛИЈИ, МАЂАРСКОЈ, БУГАРСКОЈ И АЛБАНИЈИ -

С А Ц Р Ж А Ј:

Увод .......... ..............страна Војвода Момчило Ђујић ........ Биографски подаци .......... У збегу и устанку . . .... Иовезивање са Дражом михаиловипем Михаиловић-Бирчанин-ЂуЈић . . . Борба на живот и с м р т ........ Комунистички насрт на Тромеђу . План похода на "Бихаћку Републику" Борба за Г р а ч а ц .... . ... Крах р е п у б л и к е ................ Последице Плећашеве погибије .. Партизанска криза у пролеће 1944 г. Пробој кроз блокаду ...... Покрет према Гатској долини ... Велика трагедија ............. Од Горње Лике до Словеније .... У Енглеским р у к а м а ......... . Довођее сабораца у Америку .... Кратак историјат ТреПег (Јрпског Устанка 1У41 ... Родољуби и хероји у слици . . . Четнинке војводе у прошлости (чинови и част) - по М. Костићу Пропратна грађа и остало . ... Мој сусрет са Дражом - Дражин аманет (Војвода Момчило Ђујић у споменици У Славу Драже Михаиловића 1956 Историска одлука - Александар Кашић Из борби Динарске четничке Дивизије Миливоје Вуксановић - 1964 г Четници Црне Горе и Српски ДоћровољциСтеван Пироћанац - "Искра" 15. јануар 1. фебруар 1991. Захвалнида .................. Белешка о п и с ц у .............. Предговор - Протојереј Б. драгичевић Техно-графичка реализадија Лрре1 Д р а г п н Велеупић Болс-шко с Еојболи До&р' Ј с.ј б 1)1'Ни !;;/ - М и л -јН П:-< ј• п:1, :?•и>;

....

:>'■

1 2 3 6 12 14 23 28 33 36 41 49 57 62 69 73 80 94 96 106 111 134

138 146 149 156 159 163

'

П Р Е Д Г О В О Р

Писац књиге "Борац и Бунтовнкк Војвода Момчило ЂујиЋ" није непознат српској читалачкој публици. Господин Божидар Соколовић већ годинама уређује четничке новине "ВидоБдан" (гласило Српског четничког покрета "Гаврило Принцип") и у овоме листу кроз многобројне, садржајне и лепим стилом написане чланке, развија и открива своје погледе на људе и догађаје како из раније, тако и најновије српске историје у току Другог светског рата, па и после њега. У анализирању и расзетљавалу овог нај.човијег и најтрагичнијег периода писац је још раније учинио значајан допринос историји својим двема књигама: :1Жалосна стварност - 1941” , коју је писао заједно са Владом Требјешанином (1966); и "Илија Десница јунак са Ошгреља" (1988). Обе ове књиге добро ће доћи историчарима који се буду бавили проучавањем страдања и борбе Српскога живља на Тромеђи Босне, Лике и Далмације за време Другог светског рата. Ова трећа ауторова књига историске садржине, Монографија Војводе Момчила Ћујића још је један - опширнији и потпунији - допринос историји Тромеђе. Кроз монографију Војводе, писац се задржава на многим догађајима и борбама Динарске Четничке Дивизије. Господин Соколовић је неоспорно кваликофан да пише књигу ове врсте, јер добро позна Војводу Момчила пујића и јер је за време рата био у саставу Динарске четничке дивизије вршећи разне дужности, међу којима и дужност Националног повереника у Четничком Корпусу "Гаврило Принцип". И као такав био је учесник сведок и очевидац многих догађаја везаних за борбу Д-1Д под командом Војводе Момчила, које он наводи у овој књизи. На сопственој кожи писац је осетио страховладу усташких злочинаца, који су га баш пред Устанак ухватили као 16-годиии>ег омладинцаи,држали неколико месеци у затвору, најпре у Бос. Петровцу, па Приједору, а потом у Бања Луки у "Црној Кући" (тако названој, јер су из ње усташе у црно завиле многе српске породице). Ту је са болом гледао како усташе воде групу за групом Српских Мученика на клаоницу и са страхом очекивао кад ће и на њега ред доћи, што би се ускоро и десило да Италијани не уооше у Бања Луку у припремама за реокупацију "Друге ратне зоне" у октобру 1941 године. Тада је писац пуштен из затвора и под заштитом Италијанског окупатора спроведен у Дрвар родитељима. Ни партизански безбожници нису мимоишли породицу Симе и Станиславе Соколовић. Шихов старији син, Божин брат Димшо погинуо је од партизанског метка у одбрани Грачаца (1943). Био је то и за родитеље и брата тежак ударац. Из разговора са г. Соколовићем сазнао сам да се он одавно носио мишљу да напише ову књигу, једно ради историје, а друго због дивљења и љубави и поштовања које има за Војводу. Он види у Војводи правог "Динарца", динамичног и одлучног Динарца, који је "расни преставник свога краја и народа из кога је потекао." Пре рата Војвода је био познат не само по своме пастирском раду у парохији, већ и по своме ангажовању у другим пољима делатности национално-васпитне, задружне и тд., игго се све лепо види из биографских података о Војводи. Све особине Војводине, као народног предводника, организатора, борца за права малога човека, долазиле су до изражаја и пре рата, нарочито његова способност да ватреним говорима заталаза народне масе, због чега је и прозван "Поп-ватра". Али све напред поменуте Војводине особине дошле су до свог пуног изражаја баш у рату и револуцији, онда када су биле најпотребније,

1

када је историја ставила на плећа осог клздог парохиског свештеника најтеже и најодговорније бреме, бреме Команданта Динарске Четничке

јДинизије.

Дивизије, једне од најелитнијих јединица у Покрету Ђенерала Драже Михаиловића. Своме Команданту пенералу Дражи, Војвода Момчило је био одан до крајности. Такву оданост и он је очекивао да њему укажу његови официри. У очима својих сабораца, Војвода је био не само командант, већ и душа и срце ДЧД. То писац добро зна, и зато пишући о Војводи, он у стзари пише историју /ЏД, а кад описује догађаје и борбе и подвиге ДОД - он у свима њима види главног јунака - Војводу Момчила. Лосле биографских података о Војводи, писац одмах прелази на догађаје, који су уследили после пада и распарчавања Краљевине Југославије. Тада су настали тешки дани по Српски народ у сз.1м српским земљама, нарочито на простору Хитлером и Мусолинијем новоосноване НДХ, у којој су Павелићеве крволочне Усташе вршиле нечувени геноцид над срлским живљем, не штедећи ни изнемогле старце и старице, па чак ни малу невину срлску децу. Тих апокалиптичких дана, свуда се лила и проливала врела српска крв. Из безданих јама допирали су очајни вапаји и јауци српских невиних жртава. Набујале реке су носиле телеса убијених Срба. Стотине хиљада Срба, Српкиња и Српчади су живи бацани у ужарене пећи Јасеновца и других стратишта... Тешко је наћи перо које би описало све начине на које су Хрватске Усташе мучиле српске жртае. Из тих страдања, којима нема равних у целој историји света, никла је једна од напотрешенијих песама, у којој мајке плачу за сеојим кћерима, побијени^ од усташа. "То је било двадест шестог јула, кад погибе дванест српских цура. Дванест цура, дванест соколова од усташког праха и олова. Јадне мајке по шумама лете свака пита, где је њено дете. Кажите нам наше кћери миле јесу ли Вас Усташе мучиле? Чарне су нам очи извадиле па нас живе у јаме бациле." Нема тога Србина који може да пева или слуша ову песму без суза и бола... И данас се ужасавамо кад се сетимо оних црних дана, црњих и од најцрње ноћи. И дан данас до наших ушију као да доаире кркк и јаук из јама. Исто тако и молитвени вапај душа наше побијене браће и сестара у Небеској Србији пред Престолом Творца... Чујемо их како вапе "гласом великијем говорећи: докле, Господару свети и истинити! не судиш и не кајеш крви наше на онима што живе на земљи" (Откр. 5:9-10). У свеопштој тами тих трагичних дана Срби решише да учине крај усташком насиљу и подигоше Народни устанак у одбрану својих голих живота. Пламен устанка се брзо ширио. Ланци којима су усташе стезали Србе почеше да се кидају. Тај почетак устанка на Тромеђи (27. јула 1941) као и доцније борбе против усташа писац сажето и поносно описује. Да је било среће да устаници продуже борбу против Усташа са оним истим еланом и духом с којим су је почели трагедија Срба била би много мања. Не би ни Јасеновац ни остала стратишта прогутали толики

број жртава. Али у јеку борбе против усташа, нови непријатељ ступа на позорницу и забија нож у леђа устаницима. То је била Комунпстичка партија. Са појавом новог непријатеља још једна борба почнње. Тој борби, на почетку које је и формирана ДЧД, на челу са Војводом Момчилом, писац посвећује највећи део своје књиге. Одмах у почетку изношења чињеница у овој фази борбе, писац опозргавз лажне тврдње комуниста да су четници били први који су отпочели братоубилачки рат, и потсећа на прву и највећу жртву комунистичког терора - Илију Десницу, тог чувеног јунака из Устанка у Западној Босни, коме су комунисти наместили заседу и на превару га убили. Поред Деснице, убили су још неколико народних првака - Владу Морачу, Пајицу Омчикуса, Неђу Кечу, Милоша Торбицу и друге. Вођство партизана донело је одпуку да убију и Момчила ђујића. То им није пошло за руком. Војвода је успео да измакне заседу коју су му комунисти били наместили. Као што је у почетку усташког терора, усташки нож промашио Војводу, тако га је у поменутој заседи промааио партизански метак. После ових мучких комунистичких напада на народне прваке - устаници се дефинитивно деле на четнике и партизане који ступају у борбу једни против других. Комунистима је било стало до комунистичке партије г.реузихг»е вг.бсти.Четницима је на срцу лежао спас Српског народа. И зато се ту више није могло говорити о измирењу. Тада долази до формирања прослављене Динарске четничке дивизије, коју ће од тада па до краја рата предводити Војвода Момчило ђујић, а која ће учествовати у многим борбснг и прси^в усташа и против партизана. Овог двоструког усташкс-партизанског непријатеља, песник са Динаре назива "двоглавом аждајом", чији страшни изглед олисује у народном десетерцу: "Ја каква је проклета аждаја Каква ли је сам је Бог убио; Једно тијело, две проклете глазе, А на једној тој проклетој глави Јест црвена петокрака звијезда, А на другсј коњска потковица. (Усташко слово "У") У утроби крваве аждаје Има више од милион Срба." У борби против партизана ДЧД је дала много жртава. Али борба није била узалудна. Српски народ, који је био на ивици биолошког истребљења преживео је ратне страхоте, захваљујући Војзоди Момчилу и његовим хрбрим командантима и четницима. И ову борбу против партизана, Српски народ је овековечио јуначким и дирљивим песмама. Једна од најдирљивијих песама је настала после тешког окршаја четника са партизанима у Бос. Грахову: "У Грахову гроб до гроба, Тражи мајка сина свога. Гробац се је отворио, Син је мајци говорио: Ајде мајко дому своме Не допази гробу моме. Тежа ми је суза твоја Него црна земља моја."

И ова нам песма каже како наш народ уме да буде велик и у највећем 5:лу! И како његово рањено срце зна у болу да пропева и своју песму сузама облива! Књига Г. Соколовића нарочито импресионира читаоца преобиљем драгоцених података, веома важних за историју. Скоро све борбе које су четници ДЧД водили наведене су у књизи, као и датуми када су и места где су вођене. У књизи се помињу и једик/це које су учествовале у борбама, као и имена њихових командира и команданата. То је несумљиво био огроман посао у који је аутор улонло много труда и времена. И зато ће ова књига, тако богата са информацијама, добро доћи не само историчарима, већ и свима преживелим учесниц/ма у рату, чија су сећања на оне тешке дане сигурно после толико година, ако не потпуно пресахла, а оно сигурно избледела. Књига ће им несумљиво освежити памћење. У своме ратном Команданту Војводи момчилу ЂуЈићу, писац види јунака и борца, који са својим ћорцима неустрашиво јуриша на усташе и к^мунисте. Али он у Војводи види и мудра ратника, који не жели да види српска огњишта на |ромеђи претворена у згаришта, и српска насеља претвореча у гро&ља. Лисац подржава Војводин став крајње опрезности према окупатору. Војвода убеђује своје четнике да се чувају сваке преурањене акције, јер би се иста "без плана и залиха у храни и мунициои грдно осветила недужном и невином народу." 1 0 је дооро запазио писац. Војвода је јунак, али и дипломата; храбар, али и мудар. Одлучан кад треоа да исуче мач из корица, а мудар и сналажљив кад интереси Српскога Народа захтевају да се тактика мења. кроз призму таквих особина, писац посматра личност Војводе, к о ј и п:сле југ::гозенског ђродолома чини са својим четницима кадчовечанске напоре да помоћу чамца за спасавање проведе кроз "Сциле и Харидое", кроз литице и теснаце р а т а и револуције преко пола милиона Српског народа са Тромеђе да с п а с и од тоталног уништења и који п р е д - Р З Ј р л - е драме успева да исчупа из чељусти смрти главнину четничких снага и заједно са њима превали голготски пут од книна, преко Пађена, коране па све до Словеније, где их дочекаше и братски прихватише четници Војводе Јевђевића и с р п с к и добровољци. С~е Ј е то г . -. з ц ,'т п о и оојективно описао у с в о ј о ј књизи, водећи читаоце преко Соче последњем, тужном и болном чину драме Херојске динарске Четничке Дивизије - к о ј и се одиграо у Палманови, где су ћ. маја 1945 године све националне снаге на захтев савезничке команде одложиле оружје. Иако нам г. Соколовић кроз ову књигу каже доста о војводи Момчилу Ђујићу, он нам ипак не каже све, ило и сам призна кад каже: "0 Војводи говорим што з н а м . " Он нам не може да каже све, јер смо још увек олизу догаоаја у којима је Војвода играо одлучујућу улогу на српској Тромеои, да би могли видети све. Педесет година је дуг период за наш кратак људски век, али не и за и с т о р и ј 'у . 'За формирање праве историске перспективе, кроз коју ои се потпуније посматрали личност и дело Војводе момчила, потребно је да прође много више времена. Војвода припада групи изузетно великих људи, које историја тражи и налази у датим историским тренуцима и који опет, за узврат, стварају, односно продужују историЈу. велики људи су као "град што на гори стоји" (мат. 5,|4), који се не може сакрити, али који се не може ни потпуно сагледати са подножЈ'а горе, или из близине горе. Издалека се мчого боље види него из близа. Отуда се и нама савременицима Војводе његов горостасни лик чини горостаснији данас него пре 50 година, а будућим генерацијама изгледаће ј о ш горостаснији.

ш

Писцу, Г. Б о т ц з р у Соно.човиЂу се дивино што је имао смепости и храбрости да се прихвати писања овако значајне и неопходно потреоне кн>иге и честитамо што су његови напори у том погледу уродили плодом. н нама који смо учествовали у Оорбама ДЧД и који смо забринути за судбину Српског народа, ова књига долази у прави час, да нас још једном потсети на идеале Вере и нације за које смо се борили, да нас потсети нарочито данас кад се пред нашим очима с Једне стране незадрживо распада Комунистичка Империја као кула од карата, и када се с друге стране одвиоа процес повамлирења Павелићеве НдХ под вођством Фрање |уомана, дојучерашњег Титовог генерала, а данас павелипезог наследника. Опасност поново прети Српскоме народу у целоЈ релублици Хрватсно ј Наш народ с правом очекује од свих нас у Слободном Свету да му пружимо и моралну и материјалну подршку. 1амо на нашој Тромеђи, на врховима наших планина и у души нашег народа још увек тиња ватра, коју је са својиг-. саборцима гре 5џ година запалио "Иоп-ватра".Тој ватри треба захвалити што се баш на Српској Тромеђи ћосне, лике и Далмације Срби данас тако одпучно супростављају "т у г јм а н о в ш т и н и ". наше је да помогнемо да се та ватра никад не угаси, већ да непрестано гори загревајући озебле душе српскога Народа и пламеном светлт о с в е т љ а в а јући п у т којим и сг_:_г=е и оудуће српске генерације треба да иду.

.

нротојерео Божидар Драгичевић

Ј-Ио-хх

У В 0 д Размиилајући о Војводи Момчилу ђујићу, знајући сву његову динамику и дамаре који га покрећу, било би немогуће друкчије га оцртати но као борца и бунтовника. У ове три речи, Борац и Бунтовник, сажете су све његове врлине и мане, Стотине пута то је потврдио. Стотине пута смо се са њима сусретали. Таквог га знају сви његови пријатељи и познаници. Таквог га памте сви његови непријатељи и противници. Војвода Момчило ћујић је динарац и ликом и чином. Отклесан од Динарске стене једним ударцем м а ц а , остао је у оригиналу тог ударца. Није било ни времена ни потребе потклесавати, углачавати, нити улепшавати тог расног преставника свог краја и саог народа из кога је потекао. Рођен је у камену и очврснуо у њему, постојан је попут њега и то је оно што га чини борцем и бунтовником. То је оно што историја избрисати неће, што време уништити не може. То остаје трајно и вредно за будућа нека поколења. Иза човека остаје оно што је о њему записано и запамћено. На то се људи позивају и на то се повраћају као на планински извор да кеђ угасе, да се окрепе, Познавајући Војводу Момчипа ћујића скоро луних педесет година, учествујући и у рату и по рату у многим националним пословима, даје ми за право да укажем онима који га мање знају онаквим какав је и ко је Војвода Момчило ђујић. Сем овог што износим не бих могао, ни кад бих хтео, ништа ни додати нити одузети. 0 њему говорим оно што знам. Писац

1

ВОЈВОДА МОМЧИЛО ЂУЈИЋ У Другом ,.светском рату који је захватио и Југославију од 1941 до 1945 године, на тромеђи Босне, Лике и Далмације дошао је до изражаја знаменит народни трибун и четнички првак, Српски православни свештеник - Војвода Момчило Бујић. Српски народни устанак лротив хрватских усташа у јупу 1941 године избацио је на површину многе четничке (устаничке) старешине у свом крају, те је тако и Војвода Момчило Ћујић играо важну улогу на ужој Тромеђи. По прогону и униилгељу усташа у свим српским крајевима Босне, Лике и Далмације и појавом партизанско-комунистичког покрета у горе поменутим областима, Војвода Момчило Ћујић, као командант Динарске Четничке Дивизије дошао је по пуног изражаја искусног вође и војника.. Човек из народа служио је народу и добро му послужио. Од 1941 године па на овамо, Војвода Момчило ћујић био је и војник и политичар. Бреме које му је наметнуо II Светски Рат на његовој родној Тромеђи, носио је стојички и непоколебиво иако је био препуштен у много случајева сам себи. Ситуације у које је залазио изискивале су и доста ума и вере у себе и вере у оне који су му били поверени да их штити и спашава како зна и умије. Тромеђа Босне, Лике и Далмације - оаза у мору непријатељском - у то трагично доба по пропасти државе и очевидног биолошког истребљења српског живља у тим пределима, морала је жилаво да рачуна на сваки потез, свих својих јавних и тајних уништења, те је само лукавством и по цену разних компромиса и смицалица била у могућности одржати се на ветрометини. Зато, иако има критике и приговора појединим потезима Војводе Момчила Ђујића, мора му се одати признање да је био и вољан и кадар са сваким злом се у коштац ухватити, надмудрити и много професионалније и "паметније" саветнике и "спасиоце народа", народа који је био осуоен да исчезне са својих огњишта и да му се сваки траг угаси. Са комунистичке стране приговара се Војводи Ђујићу да је "издајник" да је "колаборира", а са хрватске - усташке стране оптужују га да је "убијао и мучио"невино хрватско-католичко становништво неких делова Далмације, шго је обична клевета јер је у четничким јединицама Динарске Четничке Дивизије било и приличан број честитих (Хрвата) католика и међу њима и два чувена јунака и команданта. Иво Јанков био је командант Врљичке Бригаде, а Петар Роков командант Пратећег оружја дивизије. Први је још у животу у Аустралији, а други је погинуо славно у одбрани Грачаца у Лики 13-14 јануара 1943 године. Сви пујићеви противници, удружени или не, нису у стању да порекну да је Војвода Момчило ћујић и као човек и као политичар успео да спасе Тромеоу од истребљења и у борби противу усташа и у борби против комунистичког лудила бацањем хиљада Срба на немачке тенкове и флакове само да се комунисти дочепају власти и да се нацистичко ропство срлског народа замени комунистичким ропством над истим српским народом које и данас траје. За оне који буду писали историју, нека ова монографија послужи у оној мери у којој се у обзир узимају речи њуди који су били сведоци збивања, а у нашем случају од половине октобра 1941 године па до дана публиковања ове скромне монографије о човеку и људима који су гинули да би други живели! 2

БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Војвода Момчило Ђујић родио се у малом далматинском селу Топоље код Книна. Ту, на извору реке Крке угледао је свет на дан 27. фебруара 1907 године. Село, само по себи романтично, кућа до куће прибијена једна уз другу у т р оуг а о ш ш у пута Книн-Врљика и путића низ село ка извору реке и преко моста ка Буруму и даље Бишкупији и Марковцу под самим Козјаком. У селу се живи углавном од винограда и ло која смоква, ту и тамо. Са десну и леву страну Крке има нешто ораница а сви брежуљци окренути сунцу су под виновом лозом. Од породица које ту живе и сви су најчешћа су презимена Ђујићи, Јејине и ћурувије срлско-православне вере - односно Срби. Основну школу Војвода Момчило Ђујић завршио је у свом селу, да 5и наставио кроз гимназију у Книну и Шибенику. У то време у Книну је била само нижа гимназија и по свршеној малој матури морао је да пређе у Шибеник да настави са школовањем које је завршио 1925 године и покушао да стули у Војну Академију. У оно време официрски позив био је веома привлачан, а Ћујић још као дечак волео је да барата са оружјем и нарочито га занимао револвер. Неуспевши да прође физички преглед за официрске кандидате, одлучио је да покуша Богословију и 1926 године постаје богослов у Сремским Карловцима. Прилично бистар и љубитељ књиге и знања још од основне школе показао се као одличан ђан. Књига га је занимала и посветио се истој. Још као гимназијалац почео је да пише песме и приче. Док је био у Сремским Карловцима у Богословији, 1930 године објавио је збирку песама под насловом "Емилијада". Књигу је посветио девојци Српкињи Емилији Ракић из Сремских Карловаца у коју се загледао и коју је волео у те своје ђачке дане. Његове су песме штампане и доношене и у великим срлским књижевним часописима као што су: "Српски Књижевни Гласник", лист студената из Загреба "Младост", и у Београдском књижевном листу "Живот и Рад", којег је уређивао Јеремија Живановић. По завршеној богословији, Војвода Момчило Ђујић отишао је на ослужеше војног рока у Мостар и по ослужењу војске оженио се 1932 године, рукоположио за свештеника и дошао на ларохију у село Стрмицу, на тромеђи Босне, Лике и Далмације. У саставу парохије поред Стрмице у Далмацији, улазили су и Црни Потоци у Босни и село Дреновац у Лики. Ваистину Тромеђа! Млад и агилан свешгеник бацио се свом својом снагом и својим знањем да помогне својим парохијанима у сваком погледу. Уочивши да у парохији има м ного одрасле деце који нису ишли у школу, основао је аналфабетски течај и привео их писмености. Касније ће већина тих његових ђака да се оспособи и прихвати државне службе у виду жандарма, финанца и подофицирског кадра у војсци. Неку су касније кроз војне школе дошли и до официрских чинова. Основао је и сеоску соколску чету и поред физичког васпитања заинтересовао их да мобом поправљају своје сеоске путеве, канале за наводњавање њихових скромних имања. У овим сиромашним крајевима и кад су најбоље родне године нема довољно хлеба те је основао и сеоску набављачко-продавачку задругу у којој су селаци могли по најповољнијим ценама да купују све што им треба, а нарочито жито које је задруга набављала из богате Војводине.

3

Од оца Раде (Радивоја) и мајке Љубице, рођене Милош из Врбника код Книна, још као дечак увидео је да је живот села тежак и чемеран. На очевом огњишту дошао је до сазнања да само узајамним радом и помагањем, сељаци могу испливати из беде у којој живе. Зато, све оно што је видео и осетио да народу може помоћи, трудио се да у својој парохији оствари. И заиста за време његовог службовања у парохији, парохија је пољела да напредује и да се сналази, те је пред рат била једна од најнапреднијих на Тромеђи. Војвода Момчило Бујић био је и свештеник и учитељ овог краја. Додуше имао је срећу да се оженио супругом Зорком која је пре удаје већ била завршила гимназију, једна од првих свог краја која је имала могућности да добије више школско образовање, те му је и она помагала у његовом општенародном послу. Да би организованост парохије достигла свој врхунац, Војвода Момчило Ђујић онда још само свештеник и народни учитељ, основао је и здравствену задругу где је лекар из Книна два пута недељно долазио у село и указивао помоћ. А да би образовао своје парохијане, основао је и библиотеку и народну читаоницу, те инсталирао и велики радио апарат где су људи могли да слушају и вести радио Београда и Сарајева и других већих градова. Он је спојио село и град и увео своје парохијане у колосек напретка и технике свог времена. По погибији Краља Александра I Ујединитеља интригом хрватских сепаратиста и других познатих непријатеља Срба, Војвода Момчило Ђујић активирао се и строго национално-политички. Од 1934 па надаље, видећемо га све чешће у расчишћавању општих народних проблема. У борби против Конкордата, у борби за радничка права и боље услове живота, у борби за избор народних посланика, влада и претседни 1итва државе, Војвода Ђујић ће активно да учествује, да подржава листе и кандидате за које сматра да ће допринети у сређивању и решавању проблема које је земља имала на претек. Два су кључна потеза Војводе Ђујића из тих дана; борба против "конкордата" и борба у спречавању комунистичког утицаја на радничке синдикате, нарочито на изградњи "Унске Пруге" која је требало да повеже Загреб-Сплит - виталне везе Тромеђе са морем, као и у н у ш а 1ш>ости земље. меки заступници изградње "Унске пруге" - фирме "Батињол" и предузимача "Батушић" који су вршили експоатацију његових парохијана који су морали под условома њихових подружница морали да се хране и набављају све што им је за живот и посао потребно под надуваним ценама, тако да често пута радник је остајао дужан предузимачу и тако-рећи није био у стању да се одлепи од њега. Војвода Ђујић је то увидео, изводио раднике на штрајк и добијао боље услове за њих, а исто тако ломио је одлуке неоправданих штрајкова које су "синдикати" изводили за свој рачун. У циљу националне одЗране и сигурности државе, кад је^сазрела идеја о стварању Четничких удружења широм земке као чувара српске борбене традиције, Војвода Момчило Ђујић се дао на оснивање истих у Книну, у Врљици, у Грачацу, у Грахову и Далматинском Косову. Био је у сталној вези са председником четничког удружења - Војводом Костом Пећанцом и истакнутим локалним старим четником Владом Новаковићем. До избијања рата, Војвода Момчило ђујић имао је већ породицу у снази. Са супругом Зорком изродио је и пород: два сина и кћерку. Првенцу су надели име Синиша, а близанцима Радивоје и Радојка. Због Војводине свеопште бриге и активности као свештеника и народног трибуна, г-ђа Зорка је често пута била и отац и мајка њиховој заједничкој деци. То Војвода ђујић зна и то он и јавно призна.

4

У капитулацији и расулу југословенске војске, кад су хрватске усташе већ 14. алрила 1941 године починили злочине у селу Оћестеву, Војвода Момчило ћујић и Војвода Владе Новаковић успели су у Босанском Грахову да од војника формирају ;етнички одред у јачини од 100 ауди на челу са капетаном Нововићем, те су разоружали и растерали те "усташке-хрвате". Поил^о је војска већ почела да баца оружје и да се пробија свак за свој рачун својим кућама и крајевима, Војвода Ћујић и Новаковић саветовали су народу да прикупља оружје и да га држи и да се брани од сличних хрватских испада. Ово се одиграло још док држава званично није била потписала капитулацију. Сви ови деташи Војводине уже биографије упућују на спремност и способност борца и бунтовника. У рату он ће доћи до свог пуног изражаја неисказиве воље и здравог српског народног духа и прегалашгва. Активан и амбициозан млади свеиггеник Ђујић познавао је своју парохију и суседне парохије као мало ко. Он је у њих често залазио, са људима се виђао и са многима стварао присна познанства и пријатељства. Мрачај, Стожишта, Печенке, Пећи, Маринковце, Тичево и Пеуље, Плавно, Попину, Срб, Тишковац, Трубар, Цветнић знзо је као и планине Уилице, Јадовника, Рисовца, Динаре, Шатора и Вепебита из разлога што је као страстан ловац обиграо исте безброј пута. Познавао је сваку букву, сваку увалу и све шумске путељке и стазе. То ће му у рату добро доћи јер ће за време борби и са усташама и са комунистима понајвише користити та своја предратна искуства. Капитулацијом земље и цепкањем државе на разне интересне сфере Немаца, Италијана и Хрвата, баш ови предели ће пасти у руке "Независне Државе Хрватске" која је већ била створила план за погром Срба.у тим пределима. Доласком "усташа" у ове пределе почетком месеца маја знало се шта могу Срби тих предела очекивати јер већ до тада у другим деловима "Независне Државе" до тог доба поклано је и лоубијано преко 100.000 невиног српско-православног народа. У свом прљавом плану, Павелић се на првом месту окомио на ионако шкрбну српску жилу куцалицу: свештенство, просветне и политичке раднике, трговце и занатлије, хапшећи их, уцењујући и одводећи их на такозване “присилне радове" и “интернацију", а уствари до прве забачене јаме и шпиље.

5

У ЗБЕГУ И УСТАНКУ Крајем маја "усташе" су хтеле да се обрачунају и са ћујићем. Патрола која је дошла да га хапси није имала срећу да га ухвати у кући. Он је успео да кроз прозор свештеничког стана избегне у оближњу шумицу и ту се прикрио. Шути што га нису нашли, "усташе" су испребијали му супругу Зорку, застрашили децу и опљачкали стан. У току ноћи Јјујић се привукао кући, наредио жени и деци да се спреме, те је преко планине Орловице кренуо и пребацио се у мали градић Киста(ш који је поред осталог дела Далмације, по споразуму Хитлера и Мусолинија био у саставу италијанске администрације и евентуалне послератне италијанске територије. Хиљаде избеглих Срба уже Тромеђе чинио је исто што и Ђујић. Склонили су се да _се спаси глава. пујић, који никад није мировао, и овога пута дао се на посао. Његовом иницијативом формирали су између себе одбор да се међусобно помажу и да помогну оне који стижу у ову луку спаса и то сваким даном. Негде почетком јула био је површно упознат са извесним припремама за устанак који је тек планиран без прецизних одлука места и датума. То овом борцу и бунтовнику није сметало те се и сам почео лрипремати ако до тог доое. И заиста на дан 27. јула 1941 године, сазнавши позитивно да је устанак у јеку, он ће сутра дан да крене и стигне до Пацана и прикључи се већ организованим устаницима који крећу лрема Стрмици, Голубићу и Книну у напад на "усташке постаје". Двадесет деветог јула са неких 40. организованих Стрмичана и потпомогнут организованим Тишковчанима под командом Мирка Марића, Ђујић је заузео Стрмицу и онда су се упутили ка Голубићу где су Голубићани са Илијом Вуковићем, потпомогнути Плавањцима које је водио Живко Брковић, сви скупа истерали "усташе" из Голубића и кренули ка Врпољу где су се спојили са устаничким снагама Босанског Грахова под командом Бране Богуновића, те Љево од њ ег а, преко реке Крке организација устанка у самом Далматинском Косову (заобилазећи Дрниш) и у српским селима Житнића, била ое у рукама угледног првака тога краја Паје Поповића. Овде на челу овог Стрмичко-голубићког одреда, пујић ће доћи до пуног изражаја устаничког старешине и храброг и неустрашивог борца и комзнданта. То му признају и његови каснији противници - комунисти. Неколико устаничких акција на овом "динарском фронту" устравило је хрватске домобране и "усташе" до те мере да су напустипи Книн и оставили га Италијанском гарнизону који је тамо Био стациониран по споразуму са Павепићем, да се гарнизон Италијана снапази како зна, а они су се повукли у Дрниш где су имали и веће снаге и више сигурности међу хрватским живљем Дрниша и више хрватских села око истог. Врљика и Книнска српска села била су чврсто у рукама устаника. Уствари крајина Далматинског Косова спојила се са ослобооеном територијом која се простирала од Гламоча до Дрниша, од Дрниша до Грачаца и од Грачаца преко Доњег Лапца са Босанским Петровцем и Дрваром где је устанак започео и одаклен сад устанак црпи своју снагу у сваком привредном и техничком погледу захваљујући машинским постројења фабрика “Шипада" и "Целулозе" које ће устаницима користити у провизорном прављењу и поправци оружЈа, а посеђно “свом изуму'1 ручних граната и "паклених мина". б

До напада Немачке на Русију 22. Јуна 1 У 'е комунисте са уже територије Тромеђе, те шта више, извршио преко Гојка Половине и Доњег Лапца у више наврата замену заробљених хрватских домобрана који су били прибирани у заробљенички логор у Дрвару (700 стотина заробљених широм ослобођене територије) и то за 25 заробљених домобрана добио је по једног члана комунистичке партије који су били притворени или под примотром од стране власти НДХ ло разним већим местима, углавном Загреба, Сарајева и Бања Луке, углавном Хрвати или Муслимани. А са друге стране, тајним каналима о'ош у првим данима устанка преко Покрајинског Комитета ту су отпослани Вељо Стојнић, Никица Павлић, Коста Нађ, Ратко Вуловић Чоле, Војо Тодоровић, Владо ћетковић, Макс Баће да помогну Бабићу да преузме вођење устанка у своје руке, што је и успео, ако не физички на фронтовима ни Оштреља, ни Гламоча, ни Книна, ни Срба и Доњег Лапца, оно јест административно и све су нити биле проткане кроз центар Дрвар. Већих несугласица између тог "Штаба Бригаде" како је то по комунистичкој замисли било званично престављено, и одреда који су на својим плећима носили терет борбе у одбрани ослобођене територије није било до инцидента на Оштрељском фронту, кад је Војно-револуционарно веће што је створио Бабић са својим сарадницима, одлучило да сви одреди и борци положе заклетву под "црвеним барјацима" и заклетвом, која је узгред речено тражила да се верност изрази "Мајци Русији и Стаљину". Том заклетвом "штаб" се открио за кога ради. Заклетву и заставу одбили су одреди на Оштрељу. Ту је пукла тиква и од овог дана то није више била јединствена устаничка војска. Гурало се и даље јер је борба противу нелријатеља и његових непрекидних офанзива на слободну територију била преча од свега.

7

јд Априла 1941 године до Августа 1942 године, по капитулацији Југославије на њеној територији страдало је невино 744.000 Срба. Од стране Немаца убијено је 78.000 Од Итапијана убијено је 20.000 Мађари су убипи 30.000 Павелићеве усташе убили су и поклали 600.000 Албанци су убили 10.000 Од Бугара је настрадало 6.000 -

С Р П С К Е Ж Р Т В Е УСТАШКО-НАЦИСТИЧКО-ФАШИСТИЧКОГ ТЕР0РА 1 9 4 1 - 1 9 4 5

8

мталијанп су ееп 11 августа 1У41 године ступили у контакт са устаницима и дали им понуду о ненападању устаника на Италијане и реципрочноч Са устаничке стране на том првом састанку били су мегју најодговорнијим Лазо Тешановић и Милутин Морача. Други састанак одржан је на Отрићу 14 августа и тад је дашло до потписивања уговора да устаници неће нападати италијанске гарнизоне линијом пруге Сплит-Дрниш-Книн-Грачац. Ово је била витална мрежа италијанског снадбевања њихових посада од Сплита до Карловца, осигуравајући несметани железнички саобраћај свих подручја Горње и Доње Лике, Северне Далмације и ужих делова Босанске Крајине на које су Италијани бацили око, користећи насталу ситуацију, да се ту укотве, знајући немоћ "Независне Државе Хрватске" којој је устанак запретио да се борбе устаника и "усташа" преносе до у само срце Павелића Државе. На састанку на Отрићу, где је постигнут и споразум о ненападању, као народни застулници били су Нико Новаковић-Лонго и Стево Рапеновић, оба народни посланици последње југословенске владе. Поред њих између осталих били су и ђоко Јованић и Гојко Половина, премда је Јованић то истом признао 1988 године кад се развила нека полемика између бивших партизанских лидера, доцнијих "генерала" и носиоца власти у поратној Југославији. Све до те 1988 године, званична југословенска штампа и пропаганда оптуживала је четнике као "колаборационере" са Италијанима и касније Немцима, а у ствари у овом споразуму који је ишао у корист устаника, учествовали су и четници и комунисти једноправно и јединствено. на овом граничном фронту и са споразумом у руци, остатак августа и почетак септембра употребљен је за проширење слободне територије према Сињу, Ливну, Приморској страни Велебита и у сваком селу и планини где је поглавито срлски живаљ, те створена одлична и сугурна организација устанка да су хрватске снаге само помоћу Италијана биле у стању да животаре и провизорно држе неко време администрацију и то једино у Дрнишу, Книну, Сињу и Ливну. Сви други градови уже и шире Тромеђе били су у устаничким рукама. Већ у другој половини месеца августа, на сектору Книн - Грачац није било никаквих сукоба са "усташама" поигго нису имали никаквих снага да ступе у акцију против устаника, а италијанске посаде дужином пруге Сплит-Карловац не само да су се придржавале постигнутог споразума на Отрићу већ су залазили мирно и у оближња села и замењивали преко потребне артикле сељаку за млеко, јаја, благо и друге производе села. Љуби Бабићу и његовим саветницима у Дрвару, који су се формално прогласили вођством устанка по налогу покрајинског комитета партије, ово се није свиђало те су отпослали у Срб у Лику један вод устаника да похапсе извесне људе на које су мислили да их треба одвојити од истих и на њихово место поставити своје одане људе. Устаници Срба и Доњег Лапца су реагирали и упутили протест "штабу бригаде" и у исто време под претњом тешких последица, горње поменути вод протерали за Дрвар. Да не би испустио ситуацију из својих руку, Љубо Бабић је сазвао свеопшту конЉеоениилу свих устаничких вођа Тромеое на саветовање које је одржано у дане Велике Госпојине од 28 до 31 августа и то у Дрвару где се он оградио са 20-30 истакнутих предратних комуниста које је током августа прибавио у Дрвар и то на бази замене заробљених хрватских домобрана и то за једног комунисту, углавном хрватске народности или предратне познате комунисте муслиманске вероисловести, пуштао из логора у Дрвару по 25 домобрана где је био 9

сађпрни логор за све заробљене домобране у свим борбама у устанку :гбргких на једно место. Овај канал замене ишао је од Дрвара преко Лоњег Папца, одаклен их је Гојко Половина (секретар комунистичке .'.зртије подручја за Лику) посебним каналом по извршеној замени предавао врховном заповедништву хрватске домобранске команде у Загребу. На тој конференцији, на челу са Иубом Бабићем његови једномииленици су на првом месту осудили било какав контакт са Италијанима и укорили Половину и Јованића ради потписивања уговора, а онда су запели из п."тних жила да убеде све остале да треба према Италијанима заузети исти став као и према "усташама" и да треба напасти на Италијане у Кчину, на свим њиховим постајама дуж пруге коју су ови осигуравали. )1риморски и хрватски комунисти који су се зећ били окулили око Љубе Бабића (први по налогу партије која је илегално радила на италијанској окупационој зони Далмације и други које је Бабић замењивао за ^аробљене домобране имали су разлога да се супроставе Италијанима. И Једни и други незадовољни одлуком Хитлера и Мусолинија припајањем Сплитске обале и великог дела отока Италији, рачунали су да је дошао моменат да се ти предели врате Хрватској, без разлике да ли ће то бити “независна" - Павелићева Држава или у својој рачуници - "Комунистичка Независна'Хрватска Република". Конференција је текла у дискусији добрих и хрђавих страна плана напада на Италијане. На тој конференцији искусни партиски функционери и добри говорници покушавали су да убеде присутне на потребе на Игалијане о б ј а ш м в а јући да привезивањем већих италијанских трупа л е ж а в а се Мусопиниу да те снаге користи у Африци где се запетљао са .нглезима, као и Хитлеру да користи Италијане на Руском фронту. Протио напада и отварања фронта на Италијане на Тромеђи било је више оворника, односно националних вођа који су сматрали да отварање Фзонта на Италијане имаће грдне последице на Тромеђу улазећи у зиму са недовршеном љетином и припремама за зиму. То ће му замерити ова група комуниста, те ће конференцију прекинути с тим да се сутра дан настави, а у мегЈу времену они ће одржати потајни састанак и на истом донети одлуку да на неки начин ђујића "смакну". То им није пошло за руком пошто је неко то "откуцао". (Постоје две верзије - једна је да је то огкрила гостионичарка која је причула разговор тројице полупијаних -^аоружаних људи који су мотрили на Ђујића, а друга је да је касније замерано Љуби Бабићу што је намерно пропустио прилику да ђујић буде ллквидиран). 0 тој конференцији причао је Симо Бален (високи функционер, члан ЦК ■рватске и доцнији комесар Лике и предратни новинар Хрватског Дневника ..теви Косановићу - Јабучару у љето 1942 године у збјегу у Слуњу. Стево ;:осановић је тај разговор са уводом изнео у лреговору књиге "Илија "есница - јунак са Оштреља" (аутор Божидар Соколовић). "Била се ронела вест да је Војвода Момчило ћујић заробљен и Бален ће рећи: , ,Познајем ја тог попину,,. А где си га срео?, припитам Балена. ,,На шнференцији у Дрвару кад се одлучивало да ли ће се отворити фронт и против Италијана,,. А како се то одиграло?, понова прилитах. ,,Вође устанка су се изјаилавали и ми смо добивали. А кад је устао ћујић, све нам поквари,,. А чиме то учини? , .Својим говором који је био толико 10

ватрен и убедљив да нам је поколебао и оне који су се претходно изјаснили за нашу ствар,,. На крају, Бален је рекао и ово: ,, Ах да је тај поп с нама, вредео 6и више од најбоље дивизије,,... Уствари, Војвода Момчило Бујић, Брана Богуновић, Илија Десница, Мане Роквић, Пајо Омчикус, Мирко Марић, Михаило Лукић, Пајо Поповић, Владе Морача, Душан Роквић, Пазо ТешановиЋ, Урош Дреновић, Душан Дувњан, Богдан Ивић, Вуро Кукобат, Марко ћућуз, Коста Тркуља, Дане Станисаваевић и други, повели су народ у борби за опстанак и очување голих глава, а никако у борбу за преузимање власти после рата. Они су били војници народа, а за све друге народне послове требало је да се стара Влада и Крал> иако у изгнанству. Ђујић и спични 1ћему били су више него сретни да су зауставили усташки ваљак над српским народом. Организовани и јаки били су спремни у сваком даном моменту одупрети се сваком нападачу који би пошао усташким путем и праксом. То је оно цгго је њих делило од комуниста који су за рачун коминтерне и Сташина хтели да на олтар жртве баце оне који су свесно заложипи себе за спас других. Италијански војни авиони надлетели су 8. септембра 1941 г. над устаничком територијом и расули из ваздуха 100.000 летака са прогласом објаии.ења да је сва устаничка територија под администрацијом Италије и да војне снаге Италије желе мир и поредак, да устаници не треба да стрепе за своје животе, да могу задржати оружје с тим да се ловуку у своја села и да не праве незгоде војсци која долази у њихове крајеве да постави мир и ред и да је нареОено хрватским снагама да се повуку са устаничке територије, што је у процесу још од 5. септембра. Устаници, који су два непуна месеца гинули и крварили се у борбама са усташама и домобранима, свесни да наилазе дани зиме и било каквих залиха не само на фронту него и у народу, дошли су до закључка да ову прилику која им се пружила не треба пропустити. Да би проширили територију коју ће евентуапно Италијани ставити под своју контролу, устаници су се бацили свом кестином на усташе и домобране око Млиништа, Мркоњића, Кључа, Босанске Крупе, Вакуфа' и 'ђихаћа да их потисну и кад су Италијани од 9. септембра до 12 октобра запосели све предвигјене стратегиске тачке "демилитаризоване зоне": Бакарац, Мрзла Водица, Осилница, река Купа, Здихово, Тоуњ, Хум, Плитвички Лесковац, Пријебој, Пљешивица, Бротња, М е т л а , Јадовник, планина Шатор, Љ у б у ш а , Вран, Прењ, Бјелашница, Троглав, Црквице, Подврш, Вилусе, Граб, Груда, Јадранско море, укључујући острва Паг, Брач, Хвар, Св. Клемент, ИЈћердо и сва мања јужно од Пељешца. Устаници ће се сад сконцентрисати по шумама и наслонима, свак око својих села са својим оружјем и вратити се мало нормалнијем животу још увек спремни да поново прихвате борбу ако то буде нужно. Две италијанске дивизије: "Бергамо" и "Сасари", прва из Сиња и друга из Книна кретале су друмовима ка Дрвару. Група комуниста са Љубом Бабићем на челу у првом налету Италијана донели су одлуку и то и учинили и спалили фабрике "Шилад" и "Целулозу" и завукли се у вучије јаме, остављајући народ сам себи.

ПОВЕЗИВАЊЕ СА ДРАЖОМ МИХАИЛОВИЋЕМ Крај 1941 и почетак 1942 године затекао је Тромеђу у превирању двеју супротних идеја и планова. Подмукла комунистичка подметања и убиства угледних народних вођа из потаје, почело је заошгропати односе националиста према комунистима и комуниста против националиста. И у тим данима, Војвода Момчило пујић одиграће пресудну улогу. Он ће у договору са извесним народним вођама сазвати народни збор у Црним Потоцима на Тромеђи и ту ће се решавати шта да се ради. На овај скуп, на који су дошпи сви истакнути борци и старешине из устанка, који је одржан на дан 19. новембра 1941 године, у историском упоришгу буне против Турака из 1875 године, гледало се са великим интересовањем. На овом народном збору требало је донети одлуку даљњег битисања Тромеђе. Циљ скупа био је прост и једноставан по суштини. Сви скупа и уједињено наћи најбоље решење. И пре овог скупа, појединачно и свак за свој рачун, народне вође и лрваци из устанка ишли су од села до села, саветовали и сулростављали се насрнулим комунистичким теренским радницима који су покушали да формирају своје одреде и да народ баце у борбу против Италијана на домаку зиме. Пајица Омчикус, народни првак Срба држао је скупове по т а м о т ш м селима и у с п е о ј е да стабилизујету котлину. То исто чинио је Брано Богуновић око Босанског Грахова, ђујић око Книна, Станисављевић у Грачацу, Десница у Дрвару и Роквић у Босанском Петровцу. Не само то, они су ишпи из једног округа у други, измењивали миилења и указивали да повезано могу и хоће зашгитити народ, извући га из зиме и кад се укаже потреба и дође време за борбу да ће као и против "усташа" дати све од себе. На овом народном збору у Црним Потоцима, двојица најобавешгенијих народних првака Мане Роквић и Момчило Ђујић, пратећи светску ситуацију и ситуацију у земљи, изнепи су у детаљима директиве и намере народног организовања под командом Драже Михаиловића и намере комунистичке партије са Титом на челу. У Србији по устанку на Немце у октобру дошло је до видног расцепа међу устаницима и примећене су смицалице и тактички потези комуниста у погледу на организовану снагу и утицај Драже Михаиловића на целој територији Југославије. То је по први пут да су мање обавештени народни преставници Тромеђе били упознати са ситуацијом и да су дошли до сазнања да постоје два покрета отпора. Размотривши ситуацију, прешло се на дискусију и доношење одлука шта да се учини. На првом месту дошло се до закључка да се народу Тромеђе упути проглас да се држи организовано и спремно са стражама и одредима за сваки случај. Да се ухвати директна веза са Покретом Драже Михаиловића и да се у свему прихвате његови планови и директиве. На другом месту на предлог Бране Богуновића одлучено је'да,сествори јединствена команда свих одреда, те да се формира Динарска четничка дивизија и на чепо исте да стане Момчило ћујић. Пошто је ово једногласно прихеаћено, прешло се на формирање пукова на чија чела су предложени и прихватили се дужности: Мане Роквић, Брана Богуновић, Мирко Марић и Пајица Омчикус. Иако на конференцији нису били Пајо Поповић и Дане Станисављевић-Цицвара, и они су одређени на одговарајуће положаје и то први на Далматинском Косову и други на територији Грачаца.

12

Основна одлука овог саветовања била је у прогласу јасно и тачно изнета: Борба против окупатора наставиће се онда кад за то буде време и под условима који одговарају народу. Упуства са збора, народни прваци и народне вогје из устанка спровели су у дело. У својим селима и у својим подручјима формирали су чете и одреде, организовали народне власти и макар, како су то они мислили, скинули велики терет са главе. Основа хватања везе са Дражом Михаиловићем ишла је преко Војводе Илије Бирчанина са којим је ћујић био у контакту и пре устанка и наименовања Бирчанина од стране Драже Михаиловића за свог заступника за западне крајеБе Југославије. Већ крајем октобра 1941 године, Бирчанин је послао на терен Тромеђе: Милана Цвјетићанина, Милана Шућура, ђокицу Николића и Мира Вишића (католик далматинац), које је ћујић проследио у Босанско Грахово на расположење Брани Богуновићу. Прва тројица, још док није дошло до заплета партизанско-четничког остали су при устаничким јединицама Грахова, а Миро Вишић придружио се Вици Буљану и Цвији Пајчину, те ће ускоро после тога то бити костур партизанског одреда који ће оперисати око Сајковића и на крају из тог одреда израсла је Девета Далматинска Пролетерска Дивизија. Прва директна веза или контакт, односно први курир који је директно стигао из Штаба Драже Михаиловића био је Никола Бабић који се појавио у свом родном крају Црном Пугу код Бос. Грахова на дан 18 децембра 1941 године и лично објаснио шта се дешава у Србији и Равној Гори. Погинуо је бранећи своје родно место у борби против комуниста на дан 27 маја 1942 године. Група Љубе Бабића - све предратни комунисти који су се затекли уз њега у Дрвару: Коста Нађ, Ратко Вуловић-Чоле, Војо Тодоровић, Владо ћетковић, Макс Буће, Никица Павлић, Др. Леви, Вељо Стојнић, Никола Котле, Милутин и Перо Морача, Илија Дошен и Војо Крецо, пре уласка Италијана у град, дали су налог да се паљењем униште фабрике "Целулозе11 и "Шипада", а они да не би пали у руке Италијанима повукли су се ноћу 25 септембра 1941 године у Грабовац, а сутра дан у Осеченицу у Рипишта. Ту им се придружила оружана група Милоша Баука, те су онда прешли у Богољуске у Карановиће. Због народног гнева ради пааења фабрика, ни ту у Карановићима није им било места, те су 15 октобра преко Хрњади, Корита и Мисија сјатили се у Мокронозима. Ђуро Пуцар - Стари, који се по партиском послу задесио у Оташевцу, наредио им је да дођу тамо где су одржали конференцију ту и поред тога у Заглавици и Кпековачи и успели да помоћу Одреда Миле Кецмана сви скупа пребаце се у Подгрмеч. Већ 31. октобра одржаће ширу конференцију у Рисовцу и на истој одлучити да се сем Илије Дошена и Здравка Челара, додајући им Славка Родића и Уроша (Роца) Богуновића, имају вратити на Дрварски и Граховски терен створивши костур будућег партизанског одреда на чије чело ће стати Милутин Морача и чији ће политички комесар бити главом Љубо Бабић. Одред Кецмана остаће са Дошеном и Челаром док исти не створе свој одред и на чело тог одреда има да стане Славко Родић. Суочени са многим проблемима на терену, у сталном страху да не буду откривени и проказани Италијанима, а и због веома слабог утицаја на борце и устанике, Бабић и дружина морали су тактизирати и преговарати. Скоро цео месец новембар протекао је у тим "надмудривањима", да би почетком децембра ова група око Бабића донела одлуку да се обрачунају

13

а "четницима" - односно народним вођама из устанка к о ј и су по одлуци Сабора у Црним Потоцима гледали своја посла. Тек кад су на превару 12. децембра 1941 године комунисти убили народног првака и јунака са Ошгреља, Илију Десницу сукоб измецу комуниста и националиста на Тромеђи направио се толики јаз да су од тог дана и једни и други знали да нема другог излаза него борба на живот и смрт. Од тог момента било је јасно да националне снаге Тромеђе иду путем и линијом Драже Михаиловића, а комунистичке снаге путем Тита и Коминтерне.

МИХАИЛОВИЋ - БИРЧАНИН - ЂУЈИЋ По капитулацији Југославије, Председник Српске Народне Одбране Војвода Илија Бирчанин затекао се у Сппиту где је био под контролом свог лекара, чувеног срчаног специјалисте Др. Рачића, а то му је и политички одговарало јер би свакако из Београда био опремљен у интернацију од стране Немаца као што су учинили са Патријархом Гаврилом Дожићем и Владиком Николајем Велимировиће, Дража Михаиловић, дајући проглас са Равне Горе да не призна капитулацију, успео је у краће време да окупи око себе већи број виших и нижих официра и војника југословенске војске и неколико ваљаних српских политичара и интелектуалаца на челу са Стеваном Мољевићем и Драгишом Васићем. Они ће да развију национално-политичку мрежу широм земље. Један од првих на кога су рачунали био је Илија Бирчанин. Дража Михаиловић поставио га за саветника иглавног одговорног човека __ националног покрета Босне, Лике, Далмације и Херцеговине. Илија Бирчанин ће још почетком августа преко курира ухватити везу са Војводом Момчипом ћујићем и понудити му десетак млађих официра који ће се устаницима ставити на расположење. До тога је дошло негде у новембру кад су међу првима стигли Милан Цвјетићанин, Милан Шућур и ћокица Николић. По капитулацији земље они су се разним случајевима нашли такођер у Сплиту. Било је и других и Бирчанин је од истих формирао свој ужи штаб ксристио их у разне задатке организоважа и стварања мреже отпора. Горе поменуте ћујић ће ставити на расположење Брани Богуновићу у Босанском Грахову и оближњим селима јер је тамо командно особље било најпотребније пошто је највећи број четника тог времена налазио се тамо и тамо је била и највећа потреба јер су сва српска села великог Граховског Среза имала могућност избора у људству национално расположеног. Заслугом Војводе Илија Бирчанина у току следеће године ставиће се на расположење ћујићу: Миливоје Вуксановић, каснији командант I Личког Корпуса, те Новак Мијовић, командант 1 Косовског Корпуса и каснији Начелник Штаба ДЧД, па Жика Младеновић, командант Далматинског Корпуса. Ту ће се наћи и браћа Капетановићи Коста и Миле, Сергије Живановић, Илић, Шошкић, Војо Перишић, и многи други. Ово ће ојачати национални покрет у командном особљу јер је сваким даном број бораца растао из више разлога. Што су комунисти више чинили притисак на села и народ, народ се збијао у четничке оедове и тражио заклон у меоусобном организовању и одупирао сс комунистичком неоправданом покушају да их убаце у борбу против немачке и италиЈанске машине којој је народ увидео да није време да им се супростави.

14

Највећи посао организовања и планирања био је на плећима команданта дивизије Момчила ћујића. Он је тај посао узео потпуно озбиљно и дао се на посао. Последње две недеље новембра и прве две недеље децембра те пресудне 1941 године, док снег још није био запао, ћујић је обилазио многа села, износио пред народ донете одлуке конференције Црних Потока. Тамо где није стигао лично, ишли су Бране Богуновић у Цвјетнић, Мане Роквић у Трубар, Пајо Омчикус у Доњи Лапац, Дане Станисављевић у Велебит и убећивали народ у потребу што чвршћег организовања и окупљања млађих бораца у чете при селу да исто штите од ма кога и било чијег напада и роварења. На свим овим скуповима и договорима подвлачене су две основне ствари: Не давати повода окупатору (Италијани) да запали села и врши одмазду над народом у случају неодговорног напада на исте ма од кога. Не дозволити себи да се у сред зиме морају повлачити у збегове и непролазне шуме. Италијанска војска била је у својим гарнизонима у већим местима и раскрсницама друмова и пруга и није ни контролисала ни давала ни пет пара шта се дешава у селима.

ДРАГОЉУБ - ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ (ПРЕДРАТНИ СНИМАК)

15

За Италијане , по њиховој рачуници било је важно да они преузму све војне и цивилне дужности линијом: Карловац, Гослић, Книн, Сињ, Ливно, Бања Лука - такозвана Друга оперативна зона италијанске армије. Локрајински комитет комунистичке лартије за Б о с н у и Херцеговину, а што се пренело и на Покрајински комитет за Лику, форсирали су своју фамозну одпуку ликвидирања и других лрвака. Тако ће одмах после убиства Илије Деснице, убити и Владу Морачу у Клековачи и ухапсити Пајицу Омчикуза у његовој кући у Србу, спровести га у Дожи Лапац и о с у л и в ш и гд н а смот и с м п т н у казну над њим извршити. То су исто учинили и са Милошем Торбицом, оцем већ поменутог Ми/пана Торбице - општинским бележником угледним српским устаником и организатором у борби птотив усташа 27 јула 1941 године. Иако је четнички покрет био бројно јачи, комунисти су без обзира на то, све више почели да ноћу упадају у села, да у сваком селу убију по неког и застраше остале. Насупрот томе, четници који нису хтели братоубилачку борбу, прогонили су их из села, заробљене комунисте разоружавали и пуштали кућама с намером да се окану "ћорава посла11. Са овим, комунисти су се окуражили и почели су са директним нападима на четничке одреде. Тако су у марту 1942 године изненадили Војводу Момчила ђујића у селу Тишковцу и том приликом заообили и ликвидирали два угледна четничка првака; неоу кечу и Милана Торбицу, реактивиране поручнике југословенске војске. Оба су из Срба у Лики, који су се борили у устанку против усташа, а у четничко-партизанском разлазу, остали са Пајицом Омчикусом у саставу његових устаничких јединица, Пошто је Омчикус већ био ликвидиран од стране комунистичке партије, то су ова двојица са осталим четничким првацима свога краја затекли се у Тишковцу на састанку са Војводом Момчилом ћујићем. Да би ситуацију окренули у своју корист, наложено је Љуби Бабићу да под сваку цену оформира јачи партизански одред и да почне са узнемиравањем италијанских гарнизона линијом Босански Петровац - Дрвар - Босанско Грахово. Прва прилика дошла им је руке крајем јануара 1942 године кад су Италијани одлучили, да снегом затрпани друм Бос. Петровац-Дрвар, отворе и успоставе нормални саобраћај ради снадбевања својих трупа. Они су истовремено, из једног и другог места, неких 300-400 италијанских војника из Дрварског гарнизона са стотињак грађана успели да са лопатама и голим рукама, прокрче пут до села Пасијака, а са друге стране италијанска војска из Петровачког гарнизона помоћу становништва тог места прокопала је намете до села Колунића испод Ошгреља. Да би оправдали пред Покрајинским Комитетом дато им поверење, партизански мањи одред који је оперисао око Осјеченице и Дринића на челу са Славком Родићем, напао је на радну колону Италијана у Колунићу и успео да зароби једног официра-лекара и неколико рањених војника. Исто тако лартизански мањи одред који је оперисао око Оштреља и Заглавице са Милутином Морачом, привукао се ка селу Пасијаку и отворио ватру на радну групу од Дрвара која је по ллану требала да се споји са радном грулом од Петровца на самоМ Оштрељу. И једна и друга радна група повратили су се у своје гарнизоне, чекајући другу прилику да наставе оспособљавање друма, а партизани су ово пуцкарање назвали својом првом борбом противУ Италијана.

16

Баш тих дана, завејани снегом и мећавом, једна и друга страна (националисти и комунисти) иористили су да народ добију за себе. Војвода Момчило ћујић који је познавао народ, кад год је имао прилику обилазио је с е л а , држао вартене говоре и убеђивао народ да у преурањеној ма било каквој одлуци напада на било кога, а логотову без плана и залиха у храни и муницији, само ће се осветити недужном и невином народу. Да 6и разумели снагу и моћ Ћујићеве речи, наводимо један инцидент кога је забележио Стево Владушић, родом из Горњег Тишковца, тадањи партизански борац. 06јашавајући догађаје почетком 1942 године, он наводи како је по плану Славка Родића требало ликвидирати Ђујића и слречити његов утицај. "Замисао је била једноставна извршавајући налад из правца Личке Калдрме са чела и бокова, а затворити све важније правце који воде из Горњег Тишковца где се ћујић са својом пратњом налазио моментално преко Доњег Тишковца у Сртмицу и Книн. Овај задатак добили су партизани под командом Пере Јарића. Партизани засеока Закошане били су дужни да запоседну положаје од језера до гробља, а Завођани од гробља до Седла код Црних Потока. Задатак је био да се ћујић и његова пратња присиле на предају без борбе, а ако то не успије, да се отвори ватра. Ноћ је била мирна и тиха. Снијег се био отопио тако да су се сњежни наноси задржали још у подножју Уилице и Штита. Негдје око десет часова увече зачуше се рафали митраљеза и плотуни из пушака у Горњем Тишковцу. То је био први оружани сукоб између четника и партизана на овој тромеои. "Хоће ли се ћујић извући?" - питао је неко поред мене. "Право да вам кажем, људи" - одговори глас из мрака - “више бих волио да га они горе ухвате, па ако треба и убију, него да наиђе овуда. Не знам како би пуцао у њега и његову пратљу. Па они ми досад нису ништа учинили. Зашто онда да их убијамо?" Испред положаја засеока Закушане, на косу звану Шуљушка била су упућена два старија човјека као предстража. Имали су задатак да јаве кад ћујић наи?Је. Они су, меоутим, задријемали и Ћујићева претходница је неопажено пришпа, узела им пушке и њих повела са собом. Негдје око једанест сати зачуо се коњски топот и људски кораци. Закључујемо да то морају бити они. Обузела нас је нека напетост. Да су наилазиле усташе или Италијани, не би било дилеме, са слашћу бисмо пуцали на њих али овако... Унутарњи сукоб раздире сваког појединца. "Стој! Ко иде?" - чуо се из мрака доста оштар, али помало уплашен глас. "Немој, Васиљу, да пуцаш да те ђаво не однесе!" - в т н у о је ђујић, препознавши по гласу Васиља Вукобрата. "Позвао је Васиља и још неколико људи да пођу с њим у правцу Стрмице, а кад су одмакли неколико километара, пустио их је да се врате кућама.

17

Овај први оружани сукоб између четника и партизана, детаљније описан одиграо се у Горњем Тишковцу. Горњи и Доши Тишковац и село Дреновац су саставни делови историских Црних Потока. Враћајући се са народног збора са својом пратњом од неких тридесетак људи и десетак људи из Срба, међу којима поменути Недељко Кеча и Милан Торбица, Дане Калинић и Петар Рајак, који су дошли на саветовање са оујићем, заноћили су у железничкој станици. Зима и снег тих првих мартовских дана која је немилосрдно шибала и природу и људе спречавала је пујића и његову пратњу да током ноћи крену у своју базу у Стрмицу. Пред зору били су опкољени већим партизанским одредом, односно Дрварским који је после осмодневне блокаде Срба у Лици, немогавши да Срб савлада, дошао на идеју по налогу Љубе Бабића, Николе Котле, Славка Родића и Милутина Мораче да се обрачунају са Ђујићем. Изненаоени, Ђујић и његова пратња прихватили су борбу из саме зграде. Обруч око њих почео се сузавати. Ђујић је са једном десетином успео да се извуче из зграде и да партизанима зађе за леђа. У исто време чим су први пуцњи распарали небо, оближњи Тишковачки Одред Мирка Марића (доцнијег војводе) и Трубарски четнички Одред Илије Родића (свештеник и народни првак свог краја, касније невитешки и подмукпим начином допао комунистичких руку, од њихове стране осуђен и убијен и да би трагедија била још већа - бачен у исту јаму над којом су по ослобођењу Дрвара стрељане све осуђене усташе (38) који су за време њихове власти пре устанка жарили и палили Дрварске цркве и отпремили Дрварчане онај свет), прискочили су му у помоћ и разбили ову партизанску блокаду. Партизани су успели да ликвидирају рањеног Недељка Кечу и Милана Торбицу. А овај опис заседе за Ђујића одиграо се ноћ после горе описаног првог сукоба, односно борбе на Тромеђи Босне Лике и Далмације.

18

100.000 РАЈХСМАРАИА » ЗПАТУ ДОБИЋЕ ОНАЈ НОЈИ ДОВЕДЕ ЖИВА ИЛИ ИРТВА ВОТУ БАНДИ ДРАЖУ МИХАЈЛОВИЂА.______________

НЕМАЧКИ ВОЈНИЦИ ЗАРОБЉЕНИ У ГОРШЕМ МИЛАНОВЦУ ПРОЛАЗЕ КРОЗ КОШТУНИЋЕ 2 9 . IX 1941 НА ПУТУ ЗА ЛОГОР У ПЛАНИНИЦИ.

19

20 - ДО, ПРЕД

ИЗА

ИЗ ЦРНЕ ВОЈНИЦИМА

ВАСИЋ.

II ТАКОВСКЕ

БРИГАДЕ.

ГОРЕ, У СРБИЈУ , У ЛЕТО

МИХАИЛОВИЋА, ДРАГИША

ПО ПОВРАТКУ

У СЕЛУ

ЈЕЛЕН

Л. МИХАИЛОВИЋ

1043,

УПОРИШТЕ ПОКРЕТА ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА 1941 ГОДИНЕ

21

ИЗБЕГАВАЊЕ ЗАРОБЉАВАЊА И ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКЕ ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА 0 ПРОГЛАСУ ОТПОРА НЕпријатељу 12 АПРИЛ - 13 МАЈ 1941 ГОДИНЕ.

22

БОРБА НА ЖИВОТ И СМРТ Прве озбиљне борбе између четника и партизана на тромеђи Босне, Пике и Далмације избиле су у ноћи измеоу Великог четвртка (1. априла 1942 г.) и Великог петка (2. априла 1942 г . ) у селу Маринковци, Босанско Грахово. Партизански одред у јачини неких 250 бораца, под директном командом Љубе Бабића, покушао је да изврши препад на село. Командир четничке чете села Маринковци, жандармериски наредник Коста Тркуља одупрео се нападу са својих 80 бораца. Притекла му је у помоћ "Летећа чета" Милана Цвјетићанина која се случајно затекла у Црном Лугу. У овој првој борби, четници су заробили око 30 партизана, разоружали их и пустили кућама. То ће им се грдо осветити јер ће многи од њих да се врате у своју јединицу. Неуспевши да заузму Маринковце, партизани ће сад са још већим снагама, односно Љубе Бабића и Цвије Пајчина, по директиви политичког комесара Вице Буљана и Мире Виинића (оба Хрвати и то први из Сиња, а'други из Шибеника) на дан Великог Петка (2. априла 1942 г.) уперити свој напад на село Црни Луг и Пеуље које су шгитили четници тих села под командом Марка Ћућуза и Николе Бабића. (Никола Бабић, активни војнички наредник родом из Црног Луга, стигао је у свој родни крај у новембру 1941 године. То је први курир Драже Михаиловића који је са пропутницом Јездимира Дангића стигао на тромеђу Босне, Лике и Далмације.) Ни у овом препаду партизани нису имали успеха, те су поново са још већим снагама (400 партизана), на сам дан Васкрса (4. априла 1942 г.) поново напали на село Маринковце. Ова најжилавија борба између партизана и четника до тог времена отпочела је нападом на брдо Обљајац над Маринковцима где је био истакнут вод Маринковцача са митраљезом ради осигурања села, јер је партизански одред Цвије Орешћића кренуо у напад на село пошто је на његов писмени позив на предају одбио Коста Тркуља, командир мариковачке чете, а у исто време отпослао курира према Грахову да тражи помоћ летеће чете Милана Цвјетићанина. У извештају који је упутио Цвјетићанину стајало је и ово: "Цвијо Орешчић командант партизанског батаљона "Старац Вујадин" опколио је село са око четири

23

стотине партизана. У само свануће послао ми је писмо и позвао на предају. Писмо је, поред Цвије, а са десне стране, потписао политички комесар Хрват Миро Вишић. (Миро Вишић је као и Милан Цвјетићанин, Милан Шућур и покица Николић већ средином септембра или почетком октобра 1941 године, преко Илије Бирчанина отпослати су на терен пујићу, а овај их препустио Богуновићу јер је тамо навише требало, разишли су су почетком фебруара и Вишић се определио за партизане, а потоња тројица остали су у саставу четничких јединица Бос. Грахова.), одбио сам предају и примио борбу. Треба ми хитна помоћ". После ове поруке по добивеним подацима о распореду партизана Цвјетићанин је усиљеним маршом приближавао се Маринковцима. За кратко време летећа чета по измењаним знацима са браниоцима села ступила је у напад, а у исто време и Мариковачка чета извршила је противнапад. Партизани су отступпали од Маринковаца линијом Пеуље-Црни Луг-Сајковић. У то време већ је стигао и обавештени командант Динарске Дивизије Војвода Момчило пујић са својом штабском четом у помоћ. С н>им су пристигли Војвода Брана Богуновић са својом пратњом и Војвода Мирко Марић са својом пратњом док се део његовог одреда који је био заноћио у селу Угарцима код Грахова већ био прикључио Петећој чети Цвјетићанина у самом почетку борбе. Од истакнутијих "Србљана" који су били скупа са Војводом Мирком Марићем у посети Грахову били су и учествовали у тој борби Петар Рајак, Никола Бокан, Данде Калинић и Светиша Јованић. Гоњење партизана наставило се преко Пеуља и изгубили су се око С а ј к о в и ћ а и Шатор планине. У овој борби четници су имали четри мртва и једног рањеног који је касније преминуо. Њихова имена су: Лако Кубат, Лазо Јочић, Стево Шормаз, Пука Глигић и преминули рањеник Ипија Пажин, син свештеника из Ливна коме је цела породица од усташа побијена и њим се угасила и њихова славска свећа на овај трагични, највећи српски православни празник. Партизани су оставили на бојишту дванест мртвих, а био је заробљен и сам командант партизанског батаљона Цвијо Орешчић. Разоружан је и пуштен на слободу. Четници на Ускрс нису хтели убити Србина. (Негде 1943 године, вероватно што је са његовим пуштањем, комунистима је постао сумљив због своје браде коју је увек имао и милосрднијег понашања према народу четничких села у која је у извесним операцијама пролазио, убијен је са леђа у једној борби од стране својих претпостављених, но није им сметало да то камуфлирају свечаним погребом и партизанским песмама да га испрате на онај свет).

На личку страну, пазећи да не уп ан у у клешта италијанских посада дуж пруге Книн-Грачац, партизани су се углавном врзлали око Доњег Лапца, Брувна и Мазина, а основна база им је била око Коренице. Иако су с времена на време њихови теренски радници врил>али Великом и Малом Попином, Сувајом, Трубаром ослањајући се на подручје Дрвара где су успели да у удаљенијим селима имају нешто више уплива, Пађани, Тишковац, Голубић и Стрмица били су релативно мирни.

24

Узнемиравањем села од стране организованих комунистичких терористичких групица навело је Ћујића и његове лотчињене да с времена на време покрећу акције противу тих одреда и да их разгоне и деморалишу. Једна од таквих акција вођена је у месецу јуну у четничком селу Пеуљама, где су комунисти на челу са Јолом Марићем искористили отсуство четничке чете. Командант лука "Гаврило Принцил", Војвода Бране Богуновић дао се у њихов прогон, избацио је Нарића из Пеуља и кренуо у рашчтЂавање терена лреко Црног Луга и Бастаса и протерао их у Мало Тичево. У овој акцији да помогне Богуновићу, Командант Дивизије ћујић придружио се са својом штабском четом и водом минобацача. И таман кад је Мане Роквић са Дрварско-Петровачким Одредом и Милан Цвјетићанин са "Летећом четом" Граховскога Одреда био при ликвидирању добро утврђене коте партизанског тешког митраљеза "Шварцлозе", стигла је вест ћујићу о закулисном комунистичком убиству Паје Поповића у селу Бишкупији у Далматинском Косову. Војвода Момчило Бујић, свестан настале ситуације убиством Паје Поповића, народног првака и команданта четничких снага Далматинског Косова, и по цену губљења већ скоро добивене борбе на Тичеву, издао је нареоење за прекид исте и усиљеним маршом свих јединица које су учествовале у борби у протекла два дана спустио се у Книнско Поље и Топоље. Преко ноћи разаслао је курире по Косовским селима и заказао народни и војни збор у селу Бишкупији код Цркве и свечано ће сахранити покојника. Он користи ову прилику да снажним и убедљивим говором и "корпус деликтом" још једном каже народу шта су и ко су комунисти и апелује на народ да све своје снаге и способности искористи у борби против највећег зла човечанства које убија и тело и душу. Он привремено преузима команду ових без команданта осталих јединица и са снагама Мане Роквића, Бране Богуновића и Петра Рајака ступа сутра дан у борбу са партизанским одредом који се укотвио на планини Козјаку где су се убице Паје Лоповића окулиле по извршеном злочину. Ово је сад прва већа акција где четници нападају на комунисте. Иако су дате прилично велике жртве са четничке стране, Козјак је био очишћен од комуниста. Далматинско Косово је после тога остала солидна четничка територија све до повлачења са истог у децембру 1944 године. Подмукла комунистичка тактика, пребацујући се од Шатора до Динаре, од Динаре поново на Шатор и од Шатора у Јадовник и Уилицу развлачила је четничке снаге широм Тромеое. Ово је тражило челичне живце, вољу и самопрегор четничких старешина. Ово герилско и против герилско ратовање покаткад је ишло на шгету незаштићених села која су била национално оријентисана. По Марку ћуђузу, једном од елитних ђујићевих команданата одреда, Комунисти су под командом Славка Родића, Вице Буљана и Цвије Пајчина напали на 27. маја 1942 године у исто време на Грковце, Црни Луг и Нуглашицу. Та сва села била су четничка села са неких 100 до 150 бораца. У борби са комунистима у тој борби изгинули су четнички борци: Никола Бабић (херој и први директни курир Драже Михаиловића на Тромеои) затим Мирко Чилић, Марко Шормаз, Стево Иванковић, Мане Арнаут, Никола Катић, Владо Шормаз, Симо Јовичић и Милан Јовичић. Комунисти су били успели да заузму села и потом су покупили народ из њих и дотерали на место звано "Ражњева Главица". Ту су извели виоене домаћине: Пешу Н. Шормаза, ћуру Б. Галића и Милоша С. Галића, те рањене и заробљене чегничке борце: Стојана Шормаза, Мипоша Чулића, Тодора Паројчића, Милана Михаиловића и Илију Бабића и све их

25

пред народом пострељали, а присутни народ и њихове породице присилили Д а око њихових мртвих тела играју и певају. Исто тако у месецу августу те исте године, комунисти су опет упали у село Доње Пеуље, те ухватили Србе домаћине: Илију Галића, Душана ћ. Галића, Душана П. Галића, Бранка П. Галића, Симу Ш. Галића, Шпиру И. Галића, Пану С. Галића, Саву И. Балаћа, Душана Ј. Балаћа и Вују Балаћа, отерали их у село Тичево и све пострељали. У шуми код оваца ухватили су чобана малодобног Јову Ђ. Трифуновића, убили га и бацили у неку јаму и никад није могао бити п р о н а ђ е н . Такви и слични и з в е и л а ји стизали су штабу Војводе Ђујића после сваке борбе и окршаја са комунистима и са Велике Попине, са Зрмање, Грачаца, Промине, Житнића и других истакнутих четничких села и положаја. Овоме’ се морало стати на крај и Војвода Момчило ћујић са својим командантима донео је одлуку да се врше против напади, да се формира јача ударна снага од Дрварско-петровачког одреда на челу са Војводом Маном Роквићем, да буде на расположењу и спремна брзом покрету у сваком правцу где се укаже потреба. Исто тако, на исти начин предвиоени су одреди Војводе Мирка Марића на личкој страни као и Одред Петра Рајака од Срба ка Лапцу. Што се тицало Граховског Одреда на челу са Војводом Браном Богуновићем на самој територији истоименог среза, он је формиран у сеоске чете по селима, имао обавезу ззштите истих, а његова "Летећа чета" на челу са Миланом Цвјетићанином служила је за потребе указивања помоћи осталим четама ако дођу у ситуацију да буду нападнути и да им притекн.у V помоћ. Та "Летећа чета" биваковала је у селу Угарцима. Одред Мане Роквића у Обљају и Печенцима, Одред Марића у Тишковцу и Црним Потоцима и Одред Пере Рајака и Одред Петра Ђиласа код Српске православне цркве и гробља код Срба - баш као и за време "Турске буне11 кад су чете Голуба Бабића ту логоровали и у више наврата са Турцима бој задјевали. Јединице Далматинског Косова по погибији Паје Поповића у прво време без јединствене команде, саобраћали су преко калуђера "Цркве Лазарице" - Никанора Калика - привремено, с тим што му је Бујић ставио на расположење дванаест "добровољаца", махом из Дрварског Одреда, меоу којима су били Милан Миљевић (командант), Божо Соколовић (ћато), Бранко Томић, Божо Томић, Симо-Мимо Бурсаћ, Миле Касабашић и два брата Кнежевића - Недељко и Здравко, да би концем јула Војвода Ђујић послао капетана Стеву ћурувију и поручника Вељка Илића да реорганизују команду Далматинског Косова, а ову групу Милана Миљевића отпослао је за Обровац на расположење Васи Миљушу. Они су се тамо задржали до 8 септембра 1942 године, да би се преко Грачаца и Книна повратили у Стрмицу у штаб код Ђујића где су њих четворица (Милан Миљевић, браћа Кнежевићи и Миле Касабашић отпремљени као курири Урошу Дреновићу ■,}уз пут су у селу Луци код Бос. Грахова проказани и заробљени од стране партизана који су их опколили и с њима водили борбу до последњег метка}. Прва тројица сустрељани над јамом у Тичеву, а Касабашић је жив скочио у јаму пре свог стрељања - остао жив и други дан се из јаме извукао и вратио у своју јединицу. Све јединице Далматинског (Косовског) Корпуса касније ће бити стављене под јединствену команду мајора Новака Мијовића који ће поред дужности команданта корпуса, заузети и дужност Начелника Штаба Динарске Четничке Дивизије.

26

Прекобројан Стрмички батаљон којим је командовао Илија Вуковић један од главних стубова пујићева ужег штаба, главног курира по свим важнијим пословима и возача и Голубићки батаљон којим је командовао Давид Дамјановић, један од најмлаоих по годинама командант батаљона, послужиће као костур формирања II Далматинског Корпуса на чије ће чело доћи капетан Жика Младеновић - ђенерштабни официр родом из Црне Горе као што је и мајор Новак Мијовић из исте. Чете око Грачаца биле су под директном командом Дане Станисављевића - Цицваре, а Попински Одред био је под командом капетана Воје Перишића и ЦЈпире Лукића. Главна четничка упоришта и базе снадбевања биле су углавном: Грачац, Срб, Зрмзња, Велика и Мала Попина, Плавно и Пађани, Далматипско Косово, Голубић, Стрмица, Босанско Грахово и Врљика. То је требало бранити и ту се морало оперисати и одупирати. Располагало се са неких

4500 бораца од којих је у најбољу руку когло да се стави у покрет не више сд 2800 у ма било коме моменту. Никад и у никакоој прилици, четнички борци нису на силу мобилисани. Оео су све били млађи и олробани борци још из дана устанка нз усташе. Они су својом вољсм и с е о ј и м потребгма формирали чете и батзломе, одоеде и бригаде, бирали своје старешине и извршавали савесно наредбе себи претпостављених.

Мајор Милан Цвјет ићан ин, к-д ант б о с а н с к о г к о р п у са Д Ч Д .

27

КОМУНИСТИЧКИ НАСРТ НА ТРОМЕЂУ Избачени из Србије и црне Горе, Тито са својим штабом и две пролетерске бригаде (Коча Поповић и Пеко Дапчевић) лутали су Купресом, вукући уза се неких 1000-2000 рањеника, док их Љубо Бабић и ћуро Пуцар-Стари нису лонудили да се пребаце у реон Босанског Петровца и Дрвара које су Италијани коначно напустили у месецу јуну 1942 године. Овај простор, одласком Италијана остао је ничија земља јер четничке снаге горе поменутих места и села биле су и сувише мале да би тако велики простор могле контролисати дано-ноћно, а цео комунистички пропагандни апарат оборио се на то подручје. Успели су да створе и доста јаке, мале, али веома покретне одреде који су упадали у села, мобилисали и ширили се. Напокон у августу Тито се одлучио да крене у Дрвар и Петровац с тим што му је Пуцар и Бабић упутио јачи месни одред да их прихвате до Клековаче и Ошгреља. Већ у септембру исте године примећена је концентрација партизанских снага око Дрвара и Петровца као и делатност мањих партизанских одреда на Уилици и Тичеву. Стожишта над Печенцима и Стрмицом узнемиравана су из дана у дан те је Дрварско-петровачки четнички одред Мане Роквића морао бити распоређен на иста да се не прекине ланац одбране Дерала спојне тачке Босанског Грахова са Далмацијом и четничким снагама Стрмице, Голубића и Далматинског Косова. Покални комунистички одреди, углавном мањих састава, почели су током септембра узнемиравати све већи број четничких села око Грахова, Срба, Грачаца и Обровца како би импресирали своје пролетерске другове. Насртали су преко Шатор планине на Црни Луг и Пеуље, на Тишковац преко Уилице, а понекад и на Голубић. Те нападе одбијао је Марко ћућуз са својим одредом у Шатору и Мирко Марић са својим одредом испод Црних Потока. Требало је у то време много труда и памети на који начин створити ланац и снажну одбрану, па макар и најмање слободне територије и дати четничким одредима могућност брзог маневрисања и одушка у предаху борбе. Војвода Момчило ћујић је још у месецу јулу покушао да ухвати директну везу са Дреновићем, да му помогне да разбију пролетере у Купресу и у ту сврху кренуо је са јачом снагом прего Босанског Грахова према Ливну и сукобио се са партизанима у Сајковићу. Надао се да ће Дреновића снаге учинити исти потез. До овога није дошло пошто је тих дана Дреновић био око Мркоњића заузет одбраном српских села где су се усташе по повлачењу Италијана поново кренуле у покољ Срба. Борба, вођена у Сајковићу цео дан, пред ноћ је прекинута пошго су лички партизани Ђоке Јованића искористили осуство већег броја четника Велике Попине у борби на Сајковићу и Јованић је одлучио да изврши напад на Велику и Малу Попину. Усиљеним маршом, снаге са Сајковићапребаченесуу Велику Попину да се супроставе партизанима који су почели да пале село и да га пљачкају. Многа горућа питања живља Тромеђе требало је решавати на најефикаснији начин који је могућ. Села Тромеце морала су се штитити од изненадних напада и маневрисања партизана, а у исто време требало је дати прилике народу да се побрине о својој љетини и обради оно мало зиратне земље шго је Тромеђа имала. Многе четничке јединице морале су да држе извесне положаје, а исто тако да се део бораца смењује на положајима како би један део чувао страже и други део био слат својим кућама да помогне око сабирања

28

усева. Летећи одреди и ударна оделења постојећих одреда добили су задатак да крстаре селима. Од јула до октобра видимо одреде Марића, рајака, Ћућуза и Цвјетићанина у сталном покрету широм Тромеђе. Где је затребало они су се нашли при руци. Тих дана Титов шгаб и Тито лично, сместили су се у шуму Ошгреља у теретне вагоне "Шипадове" пруге Приједор-Книн, свега 14 километара било од Босанског Петровца, било од Дрвара на другу страну. Они су имали могућност маневрисања било у правцу Осеченице или у правцу Срнетице и Млинишга, такођер у дубини густих шума како би из дана у дан имали могућност заваравања лрецизне локације својих скровишта. У исто време Штаб Динарске Четничке Дивизије на челу са Војводом Момчилом ђујићем налазио се у селу Стрмици, неких петнаест километара од Босанског Грахова на путу ка Далмацији или десно од тога ка Црним Потоцима и преко њих ка Србу у Лики. Од једног до другог шгаба (четничког и партизанског) није никако било више од 50 километара ваздушне линије. Између једног и другог биле су две ратујуће војске, два супротна табора Срба, наоружаних до зуба, спремних да гину. Крајем месеца селтембра 1942 године донета је у Титовом оггабу одлука да се изврше припреме за напад на Босанско Грахово и Стрмицу и да се са Динарском Четничком Дивизијом изврши обрачун за свагда. Комунисти су били више него сигурни ако унишге четнике око Босанског Грахова да ће пољуљати морал код осталих и онда ће загосподарити не само Босном, него Ликом и Далмацијом. Тито је ту, на том терену располагао са седам локалних одреда од којих најорганизованији и људством најјачи: Дрварски, Петровачки, Пеуљско-граховски и Гламочки, као и Лапачки и Србски и један одред на Зелен Гори са ону страну Динаре, састављен углавном год Примораца са отока Далмације који су комунистичком пропагандом отишли у "шуму" и да се прехране и да испоље своје незадовољство према Италијанима - окупаторима. Поред горе поменутих на терену од Босанског Петровца - Гламоча до Дрвара били су и сви протерани пролетери Србије и Црне Горе Коче Поповића и Пеке Дапчевића. Две и по хиљаде пролетера и седам стотина локалних партизана било је на расположењу Титу да сломи шест стотина четника у Босанском Грахову и стотину четника Стрмице. Милутин Морача, коти је месец дана са Уилице осматрао и извиђао четничке положаје и у Босанском Грахову и у Стрмици, известио је Тита на Ошгрељу, да ће заузимање и једног и другог упоришта бити успешно и брзо и без великих жртава. Од септембра 1942 године партизани мењају уобичајену тактику чаркања и припуцавања, већ изазивају неколико запажених удара снагама Динарске Четничке Дивизије или њеним деловима и то насртима Обљај, Пеуље, Маринковце, Стрмицу, Плавно, Велику Попину, Зрмању, на Срб, на Радуч/Медак (24-25 селтембар), на Грачац(23-24 октобар) где су успели да десеткују четнике око Грачаца, смртно рањавају истакнутог четничког првака Дану Станисављевића-Цицвару, као шго заробљавају и убијају Крупског игумана Саватија Мажибраду (Муњижабу), иначе истакнутог четничког првака Велебитског четничког одреда са далматинске стране, а У исто време прилремили су и до тад највећи поход на Босанско Грахово, кога ће и остварити (27 октобра 1942) употребљавајући и све пролетере Србије и Црне Горе. Овим нападом командоваће лично Пеко Дапчевић, а Тито ће, припремивши се да свечано уђе у Принципово Грахово, свој штаб сместити на Тичеву. За овај поход, комунисти су били припремили и велику товарну вучу у плану да четничка села сравне са пепелом пошто их опљачкају.

29

Мора се признати да "четничка територија" у ширем смислу није била сто по сто чиста од утицаја комунистичке пропаганде, и да је ту и тамо било засеока који су били приступачни партизанима и партизанским мањим одредима који су врилали по Уилици, Шатору и Зелен Гори, ноћу се спуиаали у села, одржавали састанке тајно и само за оне на које су рачунали да нису још дефинитивно одлучни којој страни да приђу. Неколико села према Дрвару: Ресеновци, Под-исјек и Тичево, скоро никако нису били контролисани од стране четника, те је отуда и дошло до изненађења на дан 26 октобра 1942 године. Наиме концентрација партизанских снага вршена је преко истих села и кад је око попасног доба (око 4:00 сата после подне) испаљена прва топовска граната на Босанско Грахово, видело се да се нешто спрема. Тог дана ни у једном од села која окружују Босанско Грахово није се могло приметити никаквим знаком да би се могло и посумљати да ђе дођи до напада. Шга више, тог дана Дрварски четнички одред (80 бораца) и Граховски летећи одред (120) на челу са Војводом Браном Богуновићем био је у извиоању до иза самог села Велико Пеуље, прошавши и село Луку и Маринковце и није наишао на никакве препреке и локалне јединице биле су свака на свом положају. Кад се овај извиђачки одред враћао преко Великог Обљаја у Босанско Грахово, прва топовска граната од села Пећи затекла их је на мосту потока који дели село од града. Тек око самог сумрака, на град ће да се свале још две топовске гранате и по првим куририма сазнаће се да је притисак на село Пеуље и Маринковце у току. Дајући отпор, цвесни партизанске надмоћи, оба одреда и Пеуљски и Маринковачки повлачили су се ка селу Угарцима и кад је и на то село, као и село Обљај извршен продор од стране партизана, није било другог излаза него заузети положаје на "Арежина Брегу" (Бос. Грахово), а неки од мањих група морале су моментално, пошто је наилазила зора, да се прикрију у падинама Рисовца у густим шумарцима. Једино су се још држало село Печенци, где су сем локалнеПеченчанскечете, спуштајући се са Стожишга, Петровчани у борби прса у прса задржали притисак све до следећег дана (27 октобар) и у жилавој борби бранили добро утврћене положаје. Пролетерска бригада Коче Поповића насртала је на село цео дан. У међу-времену, Пеко Дапчевић са својим пролетерима запаливши Пеуље, Маринковце и Луку, заузео је село Угарке и палећи и њега окомио се на, сад стабилизоване четничке положаје у самом граду. Партизанско десно крило од Пећи и Печенака претрпивши огромне губитке избацило је Петровчане и Печенчане из укопаних положаја, те су исти користећи мрак и познавање терена успели да се пробију до ровова у граду и да се придруже одбрани Грахова одакле није било другог излаза или борба до краја или предаја. Заузимајући Печенке и Стожишта, Кочин правац је био ка Стрмици где су исту блокирали и тамо се развила огорчена борба која ће трајати две нођи и два дана. Цео дан (27 октобар) талас за таласом пролетера Пеке Дапчевића јуришао је на четничке положаје Грахова и цео дан био је одбијан. Жртве су се низале једна за другом на обе стране.

30

Сазнаћемо сутра дан од Марка Ћућуза, који се био затекао у Стрмици уочи напада, како је борба и напад уследио на Стрмицу одмах по паду Печенака у партизанске руке. Стрмички одред и шгаб ДЧД са Војводом Момчилом ћујићем, као и увек са јаким стражама заноћио је у својим утврђеним положајима. Чувши топовску канонаду на Грахово, Стрмичани су појачали своје одбрандбене положаје, па чак и сам Војвода Момчило ђујић са пушкомитраљезом заузео је положај на другом спрату основне школе која је била утврђена и сви отвори били су претворени у пушкарнице и одбрандбена гнезда митраљеска. Партизанске јуришне и бомбашке десетине наваљивале су небројено пута да би непрестано били одбијани и десетковани. Увидевши да нису у стању да на препад заузму Стрмицу, односно утврђења из којих су се четници борили, партизани су просто исту држали у блокади с намером да четнике изморе глађу и неспавањем и да их притерају на предају. С времена на време отварали су митраљеску ватру на школу и држали четнике "на нишану". Ћуђуз, који је био командант Пеуљског четничког одреда, пробио се у заштити мрака из Стрмице у Босанско Грахово да би поделио судбину са својим борцима. Друга нођ (28 октобар 1942) у самом Грахову била је још гора и тежа од прве ноћи. Партизански бомбаши (недужни дечаци и девојчице - мањи од пушке и лакши од десетак бомби са којима су били натоварени превртали су се у ораницама према Среској болници, погођени мецима добро укопаних бранитеља. Страшно је било у зору гледати те израњаване дечаке и девојчице како покушавају да се подигну са земље, да пужу на рукама и коленима како би дошли до својих заклона тамо откуд су у силном заносу јурнули кличући Титу и Партији, нимало свесни да у овој крвавој борби на живот и смрт нема милости јер ако ти неубијеш оног ко те напада, он ће убити тебе. Са другу страну, од Обљаја на бодљикавим жицама остајали су мртви пролетери скупа са сеоским биљцима које су пребацивали преко жице да би је прешли. И кад је прошла друга ноћ, ватра је била слабија и ређа. Окуражени затишјем, четничкибраниоци Босанског Грахова почели су да прикупљају мртве и рањене. У завршној фази установљено је да је 67 четника пало у борби за Босанско Грахово, а у Печенцима, где је било партизанско превијалиигге, на стотине воловских и коњских кола, која су партизани спремили да вуку плен из Босанског Грахова кад га заузму, кретало је лрема Дрвару и носило је1200 мртвих и рањених партизана. Кочо Поповић и Пеко Дапчевић известили су Тита да се Босанско Грахово не може заузети. У Зору трећег дана Тито је одлучио да напусти опсаду Грахова и Стрмице, а браниоци Грахова посматрали су их у току дана како се повлаче од Стрмице преко Рисовца и Граховског Поља преко Великог Обљаја. Преморени и потиигтени вратили су се у Дрвар и Петровац, а да би одржао морал оних са чијим се животима играо, Тито је са Оштреља наредио да иду у напад на Бихаћ. После борби од неколико д а н а , Бихаћ је пао Титу у руке. Пао је у њихове руке, јер домобрани прошупљени комунистичком пропагандом и спрегом комунистичких и хрватских функционера нису били вољни да се жртвују до краја пошго су "усташе" на прву вест о нападу на Бихаћ, уплашене за своје животе, повукли су се преко Крупе и Двора ка Бања Луки. Заузимајући Бихаћ 2. новембра 1942 године, Тито је одмах кренуо на формирање "Бихаћке Републике". Одржао је заседање I Антифашистичког Већа на дан 26. новембра и створио Први Извршни Одбор АБНОЈ-а на чије 31

чело је поставио Ивана Рибара као претседника, Павла Савића и Нурију Аоздерца за потпреседнике, те чланове одбора: Милу Перуничића, Ивана Милутиновића, д-р Симу Милошевића, попа Владу Зечевића, д-р Младена Ивековића и Весу Маслешу. Та "Бихаћка Република" простирала се од Бихаћа до Грахова где су биле сконцентрисане све партизанске снаге, како пролетерске тако и сви други мањи и већи одреди. 0 том и таквом лослу морало се водити рачуна и на четничкој страни јер границе "републике" међиле су са "четничком територијом".

ПЕРИША ДОБРИЈЕВИћ ОРГАНИЗАТОР И ВОћА ОМЛАДИНЕ ДЧД

32

ПЛАН ПОХОДА НА "БИХАЋКУ РЕПУБЛИКУ" Већ у пролеће 1942 године, када је Врховна Команда Драже Михаиловића прешла из Србије у Црну Гору, почело је планирање разбијања партизанских снага, сад сконцентрисаних око Купреса и у вези тога Дража Михаиловић позвао је на саветовање Војводу Илију Бирчанина и Петра Баћовића те је на том саветовању дошло до формирања два истакнута дела Врховне Команде и то у Калиновнику где је одреоен за начелника штаба Зарије Остојић и у ’Далматинском Косову Миодраг Палошевић. Дужност и једног и другог је била да прате и формулишу детаље постављеног циља Врховне Команде. Кад је крајем јесени Тито успео да формира "Бихаћку Републику", план Драже Михаиловића није изгубио свој значај, једино је требало извршити реконструкцију истог и концентрацију четничких снага извршити на другом месту. У вези, већ поменутог плана, сад замашне операције на "Бихаћку Републику" у самој ДЧД вршенаје реорганизација ударних јединица. Пошто је напуштено разрушено Босанско Грахово јер се није могло ићи у зиму са запаљеним и опустошеним селима, под командом мајора Михаила Томашевића формирана је ударна бригада "Гаврило Принцип", састављена од три батаљона. Првим батаљоном командовао је жандармериски наредник Марко Ћућуз, Другим батаљоном командовао је жандармериски наредник Бранко Торбица и Трећим батаљоном, коме је придодата и чета малих бацача (осамнест малих бацача и при сваком бацачу 3 човека - нишануија и два помоћника) командовао је ппоручник Петар Роков. У том саставу људство је стигло у Грачац 3 децембра 1942 године где се улогорило и распоредило на одбранбене положаје града кога су до тада штитиле и држале локалне чете (6 чета) из састава одреда сад већ погинулог Да;;е Станисављевића - Цицваре. Овим јединицама командовао је капетан Марко Црљеница, односно он је био командант Грачачке Бригаде која је поред града држала и личку страну Велебита и поред тога осигуравала и превој на Велебиту чији друм је везивао Обровац са Грачацом. У вези оперативног плана ка "Бихаћкој Републици" на дан 24 децембра 1942 године на територију Тромеое стигла је ударна група четника из Херцеговине и Источне Босне под командом мајора Петра Баћевића. Делови тих борбених јединица упућени су одмах у Грачац под командом капетана Милорада Видачића, команданта Требињског четничког корпуса. _И они су се улогорили у Грачацу и после неколико дана уз помоћ локалних јединица и јединица "Гаврило Принцип" извршили су неколико мањих пробних продора и према Ловинцу и према планини Реснику и према ИЈгикади, односно преко ње ка Брувну и Мазину. Ни једном приликом четничке пробне снаге нису наишле на значајнији партизански отпор. Овим ударним јединицама придодати су по Божићу: један батаљон комбинован од четничких група Плавна, Равних Котара, Житнића и Далматинског Косова под командом ппоручника Милана Шућура и један батаљон Попинске бригаде под командом Исе Стојсављевића.

33

Ради својих ратинх планова и важности Јадранске обале, енглеска обавешгајна служба из Команде Средњег Истока, хтела је још у пролеће 1942 године, да има директну радио везу са Војводом Илијом Бирчанином који је био заступник Драже Михаиловића за западну Југославију и у исто време и политички саветник и директни старешина Војводи Момчилу пујићу, команданту Динарске Четничке Дивизије. До те директне везе доћи ће доласком Херцеговачких и Источно-босанских четничких јединица на Тромеђу, где ће поред радио станица за Динарску Четничку Дивизију за одржавање везе са Дражом Михаиловићем, исто тако бити успостављена и директна радио веза Штаба Војводе Илије Бирчанина у Сплиту са ИЈтабом Обавештајне енглеске службе на Средњем Истоку, односно Каиру. Падобранци - радио техничари и шифранти послати од стране Енглеза у Југославију како су год бипи потчињени Дражи Михаиловићу, Бирчанину, ћујићу, Баћовићу и Јевђевићу, били су још влие потчињени Енглеској Команди која их је снадбела документима, новцем и свим оним илх је потребно у дубокој позадини територије која је на рељефној карти била у схвери Немачке и Италијанске окупиране области Југославије. Војвода Илија Бирчанин, који је по слому Југославије живео и политички деловао из Сплита, још крајем 1941 и почетком 1942 године, плански је почео да врбује бивше југословенске официре који су избегли заробљеништво, било Немаца, било Италијана, и инкогнито живели у окупираном делу Далмације, о којима Италијани нису водили много рачуна, те их је у мањим групама или појединачно упућивао Војводи Момчилу ћујићу и стављао му их на расположење. Међу првима који су изашли на терен били су ппоручници Милан Цвјетићанин, Милутин Шућур и покица Николић, да би одмах после њих на терену код Ђујића нашли се и виши официри: мајор Михаило Томашевић, капетан Давид Шошкић, капетан Жика Младеновић, капетан Миливоје Вуксановић, капетан Војо Перишић, капетан Марко Црљеница, капетан Стево Ћурувија, капетан Миле Капетановић и брат му, капетан Коста Капетановић, капетан Тонковић Момир, капетан Михаило Бабић и капетан Душан Мирић, те поручници Иво Јанков и Петар Роков (оба католици). Поред њих на територију ДЧД од активних југословенских официра који су избегли капитулацију и Зиробљеништ.во, склонивши се у своја родна места на самој Тромеђи, били су поручник Богде Дробац из Грачаца, поручник Милан Потребић из Метка, капетан Бошко Рашета из Доњег Лапца, (...оручници Вељко Илић из Книна, Михаило Лукић из Вел. попине, Јовица Јћубојевић из Метка, Бошко Асановић из Житнића, потпоручници Свето Омчикус, Недељко Кеча и Милан Торбица из Срба. Стићи ће преко Бирчанина и мајор Новак Мијовић, а преко Лике потпуковник Сергије Живановић, капетан ћуро Пејиновић и потпоручник Томица Иванчевић и на крају из самог илегалног штаба Војводе Бирчанија стигли су капетан Илија Јефтић и Јован Сремац. Сви ови официри по замисли Војводе Бирчанина и Војводе ћујића распоређени су по разним јединицама у својству инструктора и организатора новоусвојених формација. Односно пукови су претворени у бригаде и бригаде подељене на батаљоне, а од бригада створени корпуси који су се сливали у дивизију. Ова Динарска Четничка Дивизија којом је, како смо рекли, командовао Војвода Момчило ћујић, у то време бројала је по скромном прорачуну око 9000 бораца, и то бораца окаљених у борби против усташа и већ увелико и против партизана. Корпус "Гаврило Принцип" имао је у сваком датом моменту 1500 војника под оружјем. Корпусом је командовао Војвода Бране Богуновић. I Лички Корпус имао је око 3000 војника и с њиМ је

34

командовао, прво капетан Марко Црљеница, да би га заменио капетан Миливоје Вуксановић. I Далматински Корпус имао је 25 00 бораца и с њим је командовао капетан Жика Младеновић, те Косовски Корпус од 2500 војника са којим је командовао мајор Новак Мијовић. Касније је створе и II Далматински Корпус којим је у самом његовом формирању и организовању командовао капетан Тонковић, да би касније он себи за дужност узео положај начелника штаба тог корпуса, а команду корлуса предао је Милораду Стегњајићу, веома популарном и неустрашивом до тад команданту бригаде Равних Котара. И овај корпус бројао је неких 1500-2000 људи и формиран је од Бригаде Обрада Бјанка који је оперисао на приморској страни Велебита и Бригаде Милорада Стегњајића. (Овај корпус ће у новембру 1944 године бити један од првих на који ће се окомити 26. партизанска дивизија, формирана и опремљена од стране Енглеза на отоку Вису, искрцана на обали уз помоћ енглеске флоте и артиљерије у свом походу на Тромеђу.

СРБИ ДАЛМАТИНСКОГ К0С0ВА НА ДАН ВИДОВДАНСКЕ ПРОСЛАВЕ 1943 ГОДИНЕ.

35

БОРБА ЗА ГРАЧАЦ

Крајем децембра 1942 године, Комунистички Врховни Шгаб уочио је велики број четника сконцентрисаних у Грачацу и око Грачаца. Уочили су препад на "Бихаћку Републику" те су донели одлуку да изврше препад на Грачац и да смелим подухватом разбију четничке намере, што им је донекле и успело, али не ради тог напада на Грачац (13/14 јануара 1943 године) него из много других разлога где ни комунисти ни четници нису одлучивали, него Хитлер и Мусолини који су са своје стране имали друге планове и доносили одлуке на који начин решити се и једних и других у једном потезу. Та четницима, па и комунистима непозната офанзива на Кордун и Банију, па онда на Бихаћ-Петровац-Дрвар, покварила је све планове Драже Михаиловића и нова ситуација у Источној Босни и Херцеговини изискивала је нагло и брзо повлачење босанско-херцеговачких четника на њихову територију јер су и Усташе искористиле осуство елитних херцеговачко-босанских четничких јединица и пошли тамо у Источној Босни на поновни покољ Срба. Борба за Грачац (13/14 јануара 1943) са партизанске стране планирана је са циљем да осујети извођење четничких операција према Бихађу, како се очекивало, преко Брувна и Мазина, те су главне партизанске снаге и запоселе тај простор са својом Шестом личком партизанском дивизијом, а њен ударни део састављен од 5 батаљона: "Стојан Матић", "Огњен Прица", "Марко Орешковић", "Ударни Батаљон" и "Мићо Радаковић’1 добили су задатакда узму Грачац. Па и од ових одређених за напад, један батаљон ("Мићо Радаковић") није учествовао у борби. Одбранбени положаји око града Грачаца, где је вршена концентрација четничких снага за поход на "Бихаћку Републику", до пред сам изненадни напад био је у рукама Грачачке Бригаде којом је командовао капетан Марко Црљеница, држећи и добро утврђене пол-чаје на југоистоку на брду Вукелића, те на Грабу, Вучипољу и Велебиту,. као и према северу на Буковом Врху и Градини која је доминирала градом. Сконцентрисане четничке снаге у Грачацу и бројем и еланом биле су сигурне у себе, те се и војнички живот одвајао својим током. Права касарска атмосфера завладала је читавим гарнизоном да се редовно примао врућ хлеб зготовљен у добро организованој пекари. Ишло се на казан и за доручак и за ручак и вечеру. Команда места је функционисала код надзором капетана Миливоја Вуксановића, а Главна команда трупа на чијем је челу био мајор Михаило Томашевић, примала је свакодневне рапорте свиј њој потчињених јединица који су прослеђивани у Книнску Чрајину у Штаб ДЧД, где ће војводе: ћујић. Јевђевић, Баћовић са својим најближим сарадницима; мајором Миодрагом Палошевићем, који је придодат Зојводи Ђујићу директно из Врховног Шгаба Драже Михаиловића, капетан 1илорад Поповић, помоћник Војводе Баћовића и други шгабски официри, :ве ове извештаје анализирати и радио везом извештавати директно Дражу 1ихаиловића и Војводу Илију Бирчанина. Деветог јануара 1943 године, директно из Штаба Војводе Илије ■»ирчанина отпослат је пуковник Димитрије Узунчевић да преузме команду 1ад свим трупама које ће кренути на "Бихаћку Републику". Тај поход је ребао да отпочне 15 или 16 јануара. Пуковник Узунчевић стигао је у рачац 10 јануара, да би 12 јануара извршио смотру трупа и дао се на осао. 36

Напад партизана који је уследио, био је потпуно изненађење свим четничким старешинама, јер се није могло претпоставити да 6и ико паметан рескирао упасти у град који је био и добро чуван и добро опасан војском, војском на свима положајима. Могло би се донеклен разумети да су партизани наладали фронтално, покушавајући да један по један положај освоје и да четнике сатерају у обруч, али да су у исто време напали и фронтално на Букови Врх са својим баталлном “Марко Орешковић" и да је “Ударни Батаљон" имао толико куражи да се користећи ноћ, увуче непримећен у град и да онда отпочне борбу нападајући на болницу. док ни њихов батаљон "Стојан Матић" није осигурао "Градину", з камо ли батаљон "Огњена Прице" да ликвидира добро брањену Ђекића Главицу где је био гро Херцеговаца, скупа са веома борбеном локапном четом Грачана којом је командовао Радман Гаћеша. Грачачка Бригада је у то време имала шест прекобројних чета са истакнутим командирима истих. Првом четом командовао је Ћуро М. Дробац. Другом четом командовао је Буде Терзић. Трећом четом командовао је Душан Кесић, Четвртом четом командовао је Никола Брчин. Петом четом командовао је Петар Седлан и Шестом четом командовао је Радман Гаћеша, како смо то већ поменули. Да ли је Комунистичка партија Хрватске заиста желила да ликвидира окупљене четнике у Грачацу, или јој је био циљ да се ослободи великог броја Срба у горе поменутим батаљонима и да их замени превареним и изгладнелим "шкољарима" које су дано-ноћно мамили у своје редове и у томе успевали, остаће вечита тајна. Тринестог јануара 1943 године, иако је дан освануо ведар и миран, нешто одмах око подне почела је суснежица која се постепено претворила у јаку непрекидну кишу. Јануарска хладноћа, суснежица и киша ушла је у ноћ. У целом граду, као и на положајима и стражари и патроле били су немирнији него обично и под утицајем временских прилика. Лартизански батаљон "Марко Орешковић" којим је командовао (како се касније сазнало) Данило "Данић" Дамјановић, кренувши из планине Ресника, нелриметно се подвукао под Букови Врх и исти блокирао чекајући одређено време за напад. Са севера, под Градину подвукао се батаљон "Стојан Матић", а батаљоном је командовао Милан Кулрешанин-Шлањолац и тај батаљон је пред напад на Грачац преформисан због гломазности (1000 бораца) и од једног дела тог батаљона формиран је нови батаљон "Мићо Радаковић" за чијег је команданта постављен Никола-Нитоња Плећаш. Овај нови батаљон имао је задатак да напада град са источне стране, но до његовог учестеовања у нападу није дошло захвалујући интриги оперативног официра и команданта батаљона који су успели да убеде своје претпостављење да је самоубиство пустити батаљон у борбу под временским приликама тог момента и рапидног развоја ситуације на штету партизана. "Ударни Батаљон" под командом Стевана-Стевише Рашете, под још н е о бјате но м неолрезношћу са четничке стране, и глупом одлуком лартизанског команданта батаљона, већ провучен у град до саме болнице налазио се у безизлазној ситуацији после првог додира са четничким снагама које су на први пуцањ реагирале у пуној снази и зналачки. Исто тако, батаљон "Огњен Прица" којим је командовао Станко-Станиша Опсеница, извршио је напад на ћекића Главицу коју су бранили Грачачка 6. чета и херцеговачки Зубачки батаљон под командом већ дотад прослављеног четничког јунака, лор.учника Душана Вучковића.

37

Око пола сата пре пола ноћи чули су се први пуцњи у правцу болнице, да би одмах иза тога отворила се борба на Градини, Буковом Врху, пекића Главици и у центру града у Брувањској улици. Под снажним притиском и надмоћности, партизани су разбили 1. Далматинску чету на Буковом Врху и 2. Далматинску чету покушали да збаце са Градине. (Ове две чете су горње положаје преузели од локалних Грачачких чета, пошго су исте требале да остану као осигурање града кад оперативне снаге крену на Бихаћ). Далматинској 2. чети на Градини прискочили су у помоћ два вода I батаљона "Гаврило Принцил" и једна чета Херцеговаца, те се Градина одржала у току борбе. У Брувањској улици борбу су водили остали делови I батаљона бригаде "Гаврило Принцип". Известан део борбе пренео се и на Брдо Цвјетковића и село Гаћеше, које положаје су бранили две Грачачке чете и једна чета II батаљона бригаде "Гаврило Принцип". На ћекића Главици борба је била прса у прса између Грачачке 6. чете и херцеговачког Зубачког батаљона са једне стране и партизанског батаљона "Огњен Прица" са друге стране, а највећа навала партизанског "Ударног Батаљона" осећала се на саму болницу коју је бранило болничко особље и рањени и болесни четници који су се у истој опорављали. Из III батаљона бригаде "Гаврило Принцип", наређењем Томашевића (команданта бригаде) везом преко II батаљона, упућено је да се пробију до болнице четри мала бацача, а III батаљон бригаде "Гаврило Принцип" остао је прикован уз зграду гимназије (Грађанска Школа). Бацачко оделење у саставу III батаљона бригаде "Гаврило Принцип" из те "тврђаве" оперисало је по потреби ватре и према Градини и према болници. Борба за Грачац трајала је три ноћи и два дана. Прво изненађење са четничке стране савладано је борбом из зграда и положаја у којима су се затекпи. Други и одсудни моменат био је задржати Градину, повратити Букови Врх и извршити опкољавање партизанских јединица које су у граду. Ноћу 14/15 јануара, то је и учињено. Четници су повратили Букови Врх и разбили батаљон "Стојан Матић" око Градине и натерали "Ударни Батаљон" да се у нереду повлачи преко набујале речице Отући и потока Башинице. Борба је углавном била у завршној фази и све што је четницима остало, било је да до зоре прочисте град и узму све положаје у своје руке. По завршеној борби прешпо се на прикупљање мртвих и рањених. По добро прикупљеним подацима после рата, признато са комунистичке стране, погинуло је 516 и заробљено 26 партизана. На четничкој страни погинуло је 38 бораца и 40 заробљено. Од ових неки од заробљених успели су да се после два или три дана поврате у своје јединице, било да су побегли, било да су их партизани из тактичких разлога пустили на слободу. Један део заробљених, поготову бригаде "Гаврило Принцип", партизани су пропратили у њихова родна места да им "суди" народ. Такав случај је био са Никицом Кецманом, првим устаником са Криводола код Оштреља који је са својом тројком (поред њега Симо-Мимо Бурсаћ и Урош Дамјановић) огласио Устанак уочи 27. јула 1941 године испаливши први устанички пушчани метак у домобранског ппуковника Конрада). Заробљен у болници, утрошивши последњи метак пушке и револвера, Кецман је спроведен у Дрвар, да му суде они које је он својим чином спасао усташког ножа. Његово херојство у устанку пало је у воду само зато што се определио у четнике кад је дошло до расцепа и поделе у два супротна табора.

38

У овој крвавој борби за Грачац, само од старешина погинули су на метничкој страни: Узунчевић, Томашевић, Вучковић, Роков, Станковић и Торбица. На партизанској страни од старешина погинули су: Стевиша Рашета, командант батаљона "Огњен Прица", његов заменик Милан Шарац и политички комесар Рацо Кораћ, као и Станиша Олсеница, командант "Ударног Батаљона". Партизани су иза себе оставили 69 мртвих које нису били у стажу да покупе иако су то они увек чинили у свим борбама које су водили пре Грачаца и после Грачаца.

ВОЈВОДА ћУЈИћ ПОЗДРАВЉА ХЕРЦЕГОВЦЕ КАД СУ СТИГЛИ НА ТРОМЕпУ ПЛАВНО, ДАЛМАЦИЈА 1942

ЧЕТНИЦИ И НАРОД НА ЗБОРУ У СЕЛУ МАРИНКОВЦИ, Б0С.ГРАХ0В0 19 4 2

39

Шеснестог јануара 1943 године, у Грачац су стигли мајор Баћовић, мајор Палошевић, капетан Милорад Поповић, Војвода ћујић, Војвода Јевђевић, Војвода Мане Роквић, Војвода Бране Богуновић, Војвода педо пекић и други, те је извршена свечана сахрана погинулих, како четника тако и прописно војнички и партизана. Мртвим војницима и једне и друге стране указата је достојна војна почаст. Многи од заробљених партизана изјавило је жел>у да остане у четничким редовима после овог чина. По изјавама заробљених партизана, у самом "Ударном Батаљону" било је 110 мртвих и 76 заробљених и остатак расут за које се није знало шта је са њима. Сви изгинули четници у борби за Грачац били су сахрањени у порти Српске православне цркве у граду. По завршетку рата, кад су комунисти дошли на власт, њихови гробови су ископани, острањени и сама црква порушена да би на том месту по њиховој одпуци био подигнут "палим жртвама фашизма" док католичка црква која је и онда и данас била преко пута те срушене православне цркве није дирана ни обечашћена. Колика разлика измеоу два различита морала, два супротна погледа на живот и свет.

В0ЈВ0ДА М0МЧИЛ0 ћУЈИћ НА НАР0ДН0М ЗБОРУ У ГОЛУБИћУ

40

КРАХ РЕПУБЛИКЕ Иако је партизански напад на Грачац пореметио унеколико поход на "Бихаћку Републику", он није деморалисао четничку команду ни борце да овај привремени и ненадани моменат осујети спровооење плана Врховне Команде Драже Михаиловића. Сасвим други разлози и настала ситуација којом нису контролисали четници, била је на ломолу. Немци и Италијани у споразуму са Павелићем имали су друге планове и далекосежније намере. Односно, Хитлер је донео одлуку да се обрачуна и са комунистичким и са четничким јединицама, да оба Покрета Отпора уништи и да ојача позиције "Независне Државе Хрватске". По разрачунавању са партизанима у Грачацу, све четничке оперативне јединице, после неколико дана одмора и груписања, извршиле су чишћење осетљиве територије. Замашна колона ДЧД под командом Војводе Момчила пујића, крећући из Грачаца преко Брувна, Мазина и планине Зелешевице, оперисала је према Доњем Лапцу и исти ослободили од партизана. Друга колона под командом Војводе Петра Баћовића, враћајући се из Грачаца преко Срба и Велике Попине, спојила се са својом другом колоном која је кретала од Плавна и Голубића у Тишковцу и кренула ка Босанском Грахову кога су такооер ослободили од партизана. Ове операције вооене су крајем јануара и почетком фебруара, а даљни план је био да трећа колона - четника Црне Горе - под командом Баја Станишића и Павла пуришића отпочне претресање терена од реке Раме и Неретве преко Прозора и Бугојна да ступи у састав Дреновићеве групе, те да се сви споје у Гламочу са групом Баћовића и крену преко Босанског Петровца ка Бихаћу. У исто време и колона Војводе ћујића кренула би ка истом ц т у из Доњег Лапца. У меОУ-времену, Немачка Врховна Команда, у споразуму са Италијанском Врховном Командом и Командом Домобранских и Усташких јединица НДХ, преузели су офанзиву према "Бихаћкој Републици", крећући преко Баније и Кордуна, а у исто време и осигуравање или стварање обруча од ренв Раме и Неретве и Источне Босне, гледајући да збију партизане у простор између Уне и Дрине. Овај немачки план ове офанзиве имао је задатак да у исто време обрачуна и са партизанима и са четницима.

41

Хрватске усташке јединице које су узеле учешћа у стварању обруча од Прозора и Неретве, искористиле су овај моменат, кад гро херцеговачких и источно-босанских четника није на свом терену, и лочели су са поновним покољем Срба у свим селима и местима којим су пролазили. Ово је натерало Баћовића и Поповића, а по савету Војводе Јевђевића, да горе поменути цсто пре напусте операције око Гламоча и врате се на свој терен да заштите голорук народ од усташа. Ове исте (херцеговачко-босанске) јединице ускоро су се нашле на Дрини у крвавој борби са усташама, а у исто време, партизанске јединице под притиском Немаца преко Бихаћа и Босанског Петровца, о.стављајући на хиљаде избеглица под снегом завејаном и непролазном Шатору, Тичеву и Уилици, пробијали су се ка Неретви и Санџаку да би се дочепали Црне Горе и избегли немачки ратни ваљак. Црногорске и Херцеговачке четничке јединице нашле су се очи у очи са надмоћнијим немачким и усташким снагама. Група Војводе Момчила пујића, суочена овом ситуацијом, а да 5и и сама избегла немачки ваљак, морала се зауставити на полазним положајима и оствари одбрану своје територије, сад потпуно сами, онако како је то најбоље и могуће учинити. Врховни Штаб Драже Михаиловића, пратећи ситуацију како се развија, није имао другог излаза но свој план напада на "Бихаћку Релублику" опозвати и сконцентрисати се на борбу на Дрини. У ту сврху отпослао је за главнокомандујућег, мајора Зарију Остојића. На мртве муке, форсирајући Неретву, гро Титових снага пребацио се у Црну Гору, да би под притиском Баја Станишића и Павла ћуришића, где су се у то време склонили изпред посебне немачке офанзиве Дража Михаиловић и његов Врховни Штаб, стратегиским потезима набацили партизана у чељусти сад нове немачко-италијанске офанзиве, и приморали лартизане да поново, на лево круг, насучу се на реку Сутјетку где ће доживети највећи пораз у току свога ратовања, остајући само са 2600 бораца способних за борбу, оптерећени безбројном масом рањеника. Сад, половином месеца марта 1943 године, нашавши се у безизлазној ситуацији, Тито ће донети одлуку да ступи у преговоре са Немцима где ће доћи до споразума између једних и других да је главни и основни циљ, борба једних и других, спречити савезничко искрцавање на Јадрану које се осећало у ваздуху, а лланирано од савезничке команде Блиског Истока, наслоњен на покрет Драже Михаиловића. Партизани ће овим споразумом прекинути све нападе на Немце, линијом Загреб-Београд, а партизани ће имати слободан простор Бихаћ-Петровац-Дрвар-Гламоч-Ливно и Бугојно. Тито ће се вратити у Дрвар и извршити реорганизацију својих осакаћених корпуса и дивизија.

42

ца терену Динарске Четничке Дивизије, по одласку херцеговачких и иСточно-босанских четничких јединица и њихових команданата Баћовића, Поповића, ћукића, Видачића и политичко-војног саветника Војводе доброслава Јевђевића, остаће мајор Палошевић који је отпослат из Штаба драже Михаиловића да преузме оперативни део ДЧД, а да Војвода Момчило пујић узме политичко-саветодавни положај, да помогне болесном и оронулом Војводи Илију Бирчанину чији се крај сваким даном очекивао. Мајор Палошевић, који је своју улогу замислио главнокомандујећег старешине Динарске Четничке Дивизије, наишао је на негативна реаговања, како Војводе ћујића, тако и извесних народних старешина. Они су били вољни да оперативну команду дивизије преузме Палошевић, но нису се слагали да не се формира репрезентативна јединица од 500 људи, како је то замислио ћујић са којима би он (Војвода пујић) могао да крстари Тромеоом, да својим моралом и присуством куражи народ Тромеђе и створи основу, заиста слободне и што веЋе Динарске четничке области која би била неприступачна ма било каквом партизанском утицају да врилају по истој. Да не би дошло до отвореног сукоба, мајор Палошевић преко штаба Војводе Бирчанина повучен је у Главни Штаб Драже Михаиловића и задужен формирањем подофицирске школе при штабу. Почетком јуна 1943 године, по доласку Др. Младена Жујовића и мајора Душана Мирића да преузму Шгаб умрлог Војводе Илије Бирчанина, Војвода 'пујић је испланирао већи поход својих снага да претресе обронке Динаре, Уилице и Шатора и да ухвати лични контакт са Војводом Урошем Дреновићем, а у исто време да да отскочну даску Војводи Мани Рокрићу и команданту Шаторског Одреда, Марку ћућузу, који ће после ове олерације да покушају да ухвате № 0 дубљег корена у Крајини и то Војвода Мане Роквић око Босанског Петровца и Марко ћућуз у самом Шатору и Под-шаторска села ,а која су имала веома важан стратегиски и економски учинак и једне и друге зараћене стране. Ко је господарио овим селима, принуоавао је супротну страну да за своја снадбевања и заклон тражи другог излаза. Пеуље, Црни Луг, Бастаси и Казанци и тако и тако били су четнички настројени и гро Ћућузовог одреда је и био састављен од млаоих људи тих крајева, као што је и Одред Мане Роквића, углавном био састављен од људства Среза Босанског Петровца и били су одпични познаваоци терена на који се упућују. Крећући у акцију са 3000 одабраних бораца; Босанских, Личких и Далматинских јединица, Војвода пујић ће без великих тешкоћа продрети преко Динаре и Шатора до у саму територију Војводе Уроша Дреновића око Млиништа, где је требало да се по ономе што је Војвода ћуро Плећаш пренео, нађе и сам Дреновић. У међувремену, четнички корпус Војводе Уроша Дреновића и Лазе Тешановића заплео се у теже борбе са партизанским Крајишким Корпусом Славка Родића око Мркоњић Града, Приједора и Купреса у ком је четнички командант Душан Дувњак имао тешку ситуацију. У ову далекосежну четничку акцију, Војвода ћујић је позвао Др. Младена Жујовића и мајора Душана Мирића да својим учешћем у истој, № 0 присније се упознају са ситуацијом у Босанској Крајини. Операција је спроведена онако како је планирана и Одред Војводе Мане Роквића допро је на територију Босанског Петровца и тамо остао, а Одред Марка ћућуза учврстио се у Шатору. Остатак снага, по извршеној операцији враћао се

43

преко Уништа, сад пречишћене територије, да ћи несхватљивом неопрезношћу били изненађени незнатним снагама једне личке партизанске бригаде која је случајно наишла преко Уништа, пратећи стотињак ново-мибилисаних партизанских симпатизера са далматинских отока, који су преко Динаре пребацивали се у "Хрватску", односно личке пределе око Оточца и дубље. Ова неопрезност коштала је главе мајора Мирића и десетак бораца који су у пометњи остали на бојном пољу несахрањени и непокупљени, а меоу њима и истакнути омладинац Книнске Крајине Мирко Мартић. Недељу дана после овог случаја, пуни гнева и жељни освете, под командом Милана Цвјетићанина, четничке комбиноване снаге бригаде "Гаврило Принцип", Одред Пере Рајака са "Србљанима", те "Грачачка Бригада", и "Свилајски Одред" вратили су партизанима истом мером, разбијајући комплетну "Шесту Партизанску Личку Пролетерску Дивизију" ћоке Јованића. Том приликом трагано је за остављеним мртвим четницима из борбе на Уништима и успело се пронаћи мртво тело Мирка Мартића и још неколико других, но није се успело пронаћи тело мајора Мирића. Оближњи сељани су веровали да је због добре војне опреме и "цокула" свучен и отиснут у неку од врлетних јама којих је на претек у Динари, а поглавито на Уништима. Крајем месеца јуна 1943 године, на т е р и т о р и Ј у ДЧД стигао Је преко Источне Босне и онда Босанске Крајине, Војвода ћуро Плећаш, предратни високи шумарски службеник, у својству инспектора четничких снага широм Босне, Лике и Далмације. Он је поднео извештаје и разна нареоења Драже Михаиловића, не само Војводи Урошу Дреновићу који је оперисао од Бања Луке, Купреса и Гламоча, него и Војводи Момчилу ћујићу на Тромеои. По ономе № 0 је требало учинити то је да се снаге Дреновића и ћујића на згодан начин споје у једној од већих акција и да изврше продор ка Дрвару и Петровцу. Војвода Плећаш је средином јула имао прилику да се састане и са Др. Младеном Жујовићем у Сплиту, кад је овај под илегалним именом потпуковника Аћимовића, преузео шгаб, умрлог Војводе Бирчанина. Том приликом "потпуковник Аћимовић" по предлогу Драже Михаиловића одредио је Војводу ћуру Плећаша за команданта новог ударног четничког корпуса "Гаврило Принцип II" који би био формиран углавном од избеглих партизана Босанско-Петровачког Среза с тим да Одред Војводе Мане Роквића уђе у састав тог корпуса и послужи језгру истог док не стане на своје ноге. Овај би корпус оперисао углавном у Подгрмечу где се осећала велика потреба присуства четничких снага. Да би извршио одређени му задатак, Војвода ћуро Плећаш ће половином