bolesti-zavisnosti-knjiga

BIBLIOTEKA POSEBNA IZDAWA KWIGA BR. 236

WEB-SITE www.narodnaknjiga.co.yu E-MAIL [email protected] [email protected]

Dr Dragoslav Nikoli} BOLESTI ZAVISNOSTI

Glavni i odgovorni urednik Mili~ko Mijovi}

Urednik Mileta A}imovi} Ivkov

Dizajn korica Natalija Petrovi}

[tampa FineGraf, Beograd

Dr Dragoslav Nikoli}

BOLESTI ZAVISNOSTI pu{ewe, alkoholizam i narkomanija

II izdawe dopuweno i osavremeweno

Kwiga za svaku porodicu

NARODNA KWIGA ALFA 2007.

Copyright © 2007 by dr Dragoslav Nikoli} Copyright © za SRB NARODNA KNJIGA-ALFA, 2007. ISBN 978-86-331-3147-6 Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umno`avati, pre{tampavati ili prenositi u bilo kojoj formi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdava~a niti mo`e biti na bilo koji drugi na~in ili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umno`avana bez odobrewa izdava~a. Sva prava za objavqivawe ove kwige zadr`avaju autor i izdava~ po odredbama Zakona o autorskim pravima.

PREDGOVOR Iako se u posledwe vreme vi{e pi{e o zdravqu pa i o socijalnomedicinskim problemima Bolesti zavisnosti (BZ) (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija), ipak se mo`e re}i da je zapostavqeno zdravstveno vaspitawe (obrazovawe) koje bi omogu}ilo da dete od malih nogu prihvati dru{tveno pozitivne, zdrave, korisne obrasce pona{awa i tako putem samoza{tite obezbedi svaku li~nu i porodi~nu sre}u. Kasnije sticana znawa nisu dovoqna da se ostvari `eqeno, zdravo pona{awe. ^esta je pojava da qudi znaju opasnosti nekih postupaka, nekog pona{awa a rade kao da toga znawa i nemaju. Va`no je ista}i — „Pu{ewe, alkoholizam, narkomanija“ — Bolesti zavisnosti — su hroni~ne, recidiviraju}e bolesti mozga. Ova publikacija jedinstveno i celovito pisana stru~no-popularno, obuhvata savremena medicinska znawa o nastanku, toku i ishodu pu{ewa, alkoholizma i narkomanija, osnovne principe rane dijagnostike i le~ewa i mogu}u prevenciju ovih bolesti. Nastala je iz logi~ne profesionalne i qudske potrebe: da se animira masa gra|ana; da se skupa i kontinuirano odupremo nadiru}em zlu koje razara zdravqe i budu}nost naroda i kona~no da se pokrene pozitivna energija svakog gra|anina za ostvarivawe romanti~arskog zanosa i ideje „Zdravqe svima, qudi bez bolesti zavisnosti“. Potreba za ovakvim kwigama, uvek je prisutna sa ciqem da informi{e ~itaoca, korisnika i elimini{e neobave{tenost pojedinca, u prvom redu omladine, i odgovornih struktura za zdravqe naroda koja generi{u potcewivawe, neshvatawe ovog velikog dru{tvenog problema, wegove te`ine i ozbiqnosti koja preti, ako se ne{to vi{e ne

6•

Dr Dragoslav Nikoli}

preduzme, da uni{ti na{u omladinu. Mi smo po neprikrivenoj prirodi bili i ostali „{ampioni poroka“ — na{ narod previ{e pu{i, mnogo pije, previ{e uzima lekove (tabletomanija), omladina se i sve ~e{}e drogira. U dana{we vreme pri~e politi~ara, obe}awa, neprimereno i wihovo nekulturno skup{tinsko pona{awe, nastavqa haoti~nu, samosvojnu S/M epohu u kojoj je „brzometni“ profesor, ministar i direktor zdravstvene ustanove „ugravirao“ svoju sliku, u ugao otpusne liste bolesnika koji odlaze sa bolni~kog le~ewa. To u svetu nema, na{ je to izum, a to gra|ane vodi u psihijatrijske fijoke. #Qudi moji, da li je to mogu}e?“ Na{e politi~ke stranke nemaju u svojim programima PRIMARNU PREVENCIJU BZ, ve}, po srpskom obi~aju, zdu{no odobravaju pu{ewe, pijewe na bolestan na~in, ~ak i drogirawe. U SAD, vode}e stranke — pemokratska i republikanska, i ne samo one, imaju u svojim programima posebno istaknutu borbu protiv BZ. Stalna dru{tvena nesigurnost, siroma{tvo, mito, korupcija i kriminal, i u organima vlasti, generi{e kod naroda hroni~ni stres koji uru{ava kvalitet `ivota i mentalno zdravqe stanovni{tva. Sve je ve}i broj telesnih oboqewa a mnogi poku{avaju, na pogre{an na~in, da kontroli{u stres upotrebom cigareta, alkohola ili pak konzumirawem pilula za smirewe i raspolo`ewe... tako se masovno ulazi u „vode“ bolesti zavisnosti. Na udaru stresa su svi a najugro`eniji su politi~ari, lekari (hirurzi, psihijatri, onkolozi), novinari, carinici, sudije... „Smrtna raja“. O svojim problemima razgovarajte sa najbli`ima, prijateqima, rodbinom, kom{ijama i bi}e vam lak{e. Ako vam se u~ini da ne mo`ete da iza|ete na kraj sa problemima potra`ite stru~nu pomo}! Stres je jedan od pet vode}ih riziko faktora, pored pu{ewa, alkoholizma, nezdrave hrane i fizi~ke aktivnosti koji ugro`avaju telesno i du{evno zdravqe savremenog ~oveka. Simptomi stresa su: • Ubrzan rad srca

Bolesti zavisnosti — Predgovor

•7

• Poreme}aj sna • Razdra`qivost • Nervoza • Iscrpqenost • Mawak koncentracije • Glavoboqa Simptom stresa svako mo`e sam sanirati na dole navedene na~ine, ili pak uz pomo} prijateqa ili stru~waka: 1. Jednostavno opu{tawe (udahnuti duboko, opustiti ramena i duboko izdahnuti — ponoviti vi{e puta). 2. Pravilno planirajte obaveze (odredite prioritet, i ne morate sve obaviti u isto vreme). 3. Spoznajte va{a ograni~ewa (setite se da niste jedina osoba sa problemima i da postoje stvari na koje ne mo`ete uticati). 4. Razvijajte zdrav stil `ivota (smawite koli~inu popijene kafe, alkohola, redovno spavajte, hranite se zdravo i svakodnevno ve`bajte). 5. Razvijajte sopstvena interesovawa i hobije (slu{awe muzike, ~itawe, pecawe, rad u ba{ti...). Prepu{tawe samo zdravstvu, epidemije BZ od posebnog dru{tvenog interesa, ga{ewe je po`ara, pru`awe pomo}i pojedincu a pomo} je potrebna celom dru{tvu. Malogra|anski otpori u na{oj kulturi za nepu{ewe i prekomerno pijewe bi}e savladani odgovaraju}im vaspitawem dece i mladih generacija koje dolaze, a odraslim zavisnicima, bolesnicima potrebno je odgovaraju}e le~ewe — „{to pre“ — to boqe, jer i oni postaju izvor zaraze mlade generacije. Kwiga je namewena porodici, omladini, studentima, radnicima, slu`benicima... a sadr`aj kwige mo`e postati priru~nik za potrebe zdravstvenih, prosvetnih i socijalnih radnika, psihologa, pravnika, novinara i vaspita~a koji u stalnom kontaktu sa mladima obezbe|uju znawa, pozitivne

8•

Dr Dragoslav Nikoli}

stavove, verovawa i zdravo pona{awe {to, sve skupa, neutrali{e wihovu kobnu radoznalost, wihov mogu}i „put bez povratka“ a pre nego {to bi se `ivotno ukorenile „otrovne strelice“ za~aranog kruga bolesti zavisnosti (slika 1). Ako se na svim nivoima `ivota i rada ne shvati pogubno delovawe duvana, droga i prekomerne upotrebe alkoholnih pi}a ima}emo nesagledive posledice u porodici (alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a), zdravstvenoj slu`bi i dru{tvu u celini. Prevencija (spre~avawe nastanka, pojave i {irewa) bolesti zavisnosti je kompleksna aktivnost — najdelotvornija i najjeftinija mera za{tite narodnog zdravqa a samo organizovana, kontinuirana i sveobuhvatna donosi neprocewivu korist narodu, pogotovu ako tada svako shvati da odricawe od pu{ewa, prekomerne upotrebe alkohola i zloupotrebe droga nije kazna ve} ogroman doprinos li~noj i porodi~noj sre}i. Mnogo je danas rizi~nih faktora koji podsti~u mlade da krivim putem krenu u budu}nost, `ivot. Ti faktori visokog rizika su: problemi u porodici i oni van porodice — u {koli, me|u drugarima, poznanicima. Savremeni model prevencije, treba svaki gra|anin da podr`i u organizaciji op{tinskog koordinacionog odbora (OKO), kojima }e, tako|e, ova publikacija biti priru~nik u svakodnevnom interventnom radu. Koriste}i svoja znawa, prakti~no iskustvo, socijalno-psihijatrijsku delatnost u Saveznom zavodu za za{titu i unapre|ewe zdravqa, ~lanstvo me|u ekspertima za mentalno zdravqe Svetske zdravstvene organizacije i bogatu literaturu, poku{ao sam da obi~nim, razumqivim jezikom priredim ovu publikaciju. Ako ona doprinese ve}em znawu, na~inu za{tite i o~uvawu zdravqa naroda, onda sam postigao `eqeni ciq. I ~itaocima, shodno J. Henault-ove sentence, preporu~ujem „Oni koji ne znaju neka u~e, a koji znaju neka nalaze zadovoqstvo u tome {to se podse}aju“. I „bogato“ ponu|ena literatura je u funkciji oboga}ivawa znawa stru~waka, vaspita~a... u oblasti BZ i kona~no u spre~avawu pojava i {irewa BZ u na{oj zemqi,

Bolesti zavisnosti — Predgovor

•9

koje prete da desetkuju na{u omladinu, na{u budu}nost. Izvesna ponavqawa nekih ~iwenica, stavova i predloga mera za suzbijawe Bolesti zavisnosti mogu biti i korisna u skladu sa poznatom sentencom starih Latina — Repetitio est mater - stu diorum(ponavqawe je majka u~ewa). Mnogima dugujem zahvalnost, zdravstvenim i nezdravstvenim stru~wacima, za rasprave, savete, umovawa o bolestima zavisnosti a posebno biv{im i sada{wim ~lanovima Jugoslovenskog Saveza protiv alkoholizma, nikotinizma i narkomanija, ~iji sam aktuelni predsednik. Naro~itu i specifi~nu zahvalnost upu}ujem mojoj supruzi dr Zlatiji Nikoli}, ro|ena Todi}, neuropsihijatru Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu, koja je bila moja inspiracija, savetnik, kriti~ar i doma}i recenzent.

prof. dr sci Dragoslav Nikoli}

UVOD U dana{wem dinami~nom, dehumanizovanom i u`urbanom svetu, svetu tehni~ko-tehnolo{ke ekspanzije, zdravqe naroda je sve vi{e ugro`eno, ugro`ene su sve komponente zdravqa — fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe. Zdravqe nije sve ali za osobu naru{enog zdravqa sve je drugo veliko ni{ta. Nekada su harale zarazne bolesti ali na kraju 20. veka nesigurnog, poni`enog, siroma{nog i razo~aranog ~oveka, wegovu porodicu, zdravstvenu slu`bu i dru{tvene zajednice u celini, sve vi{e „ubijaju“ hroni~ne, nezarazne, masovne bolesti pandemijskog karaktera: rak, infarkt srca, {log i dr. Ove „moderne bolesti“ imaju pet zajedni~kih riziko faktora: pu{ewe, neadekvatna ishrana, alkohol, stres i slaba fizi~ka aktivnost, koji u „loto hipotezi“ generi{u gorwa oboqewa koja }e, kako futurolozi zbore, biti najve}i, prvi uzro~nici smrtnosti u 21. veku. Dominantno mesto me|u gorwim bolestima zauzima i posebna grupa bolesti tzv. Bolesti zavisnosti (BZ) (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). BZ-i zlokobno kru`e svetom i osvajaju ga, a svojom ekspanzijom su obele`ile drugu polovinu ovoga veka, posebno narkomanija, prisutne su u svim zemqama sveta, u svim slojevima dru{tva, u svim uzrastima i kod oba pola i {ire se sve vi{e me|u mladima. Deca i mladi su stalno u riziku da radoznalo ili po nagovoru... probaju neko „opojno sredstvo“ a ova proba postaje Damoklov ma~, opasnost koja uvek preti da se „ugnezdi“ i razara mladost, telo i du{u. Mladi rano, na kraju ovog milenijuma, do`ive opojno

12 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dejstvo duvana, alkohola, droga, stvore naviku i na|u se brzo u „mi{olovci“ zvanoj BZ. „Navika je najvi{a vlast ~oveka“ (F. Bekon), a {panska narodna poslovica ka`e: „Navici u razvoju treba prebiti noge“, ako je nezdrava, nekorisna za razvoj zdrave, zrele li~nosti. Tako, prose~an stanovnik Nema~ke zapali svoju prvu cigaretu u 9. godini, prvi put proba alkohol u 12, a u 14. godini prvi put upotrebi ha{i{ ili ekstazi (Institut „Maks Plank“ u Minhenu, Bild). Ali BZ nisu specifi~ne samo za na{ vek jer je poznato da su gotovo svi narodi, u istoriji qudskog roda, u raznim i odre|enim prilikama, upotrebqavali alkoholna pi}a i razne droge. Istorijski spisi, kulturni tragovi i arhajsko slikarstvo to i potvr|uju. ^ovek je oduvek, u svom istorijskom razvoju, raspet izme|u neslobode i sudbine s jedne strane i te`we ka slobodi na drugoj strani, te`io u`ivawu i suzbijawu patwi. I danas svaki ~ovek planete te`i da `ivi boqe i sre}nije. Ove wegove te`we bile su i jesu ~esto u sukobu sa realno{}u, sa prirodom i wegovim okru`ewem. Razvoj ~oveka, sada{wi i budu}i, trebalo bi da je u wegovim rukama, a razvoj dru{tva i porast materijalnih dobara trebalo bi da olak{a `ivot i da isti bude lak{i, lep{i, sre}niji, ali, {ta se de{ava? Sve {to je {tetno po ~ovekov `ivot, ~ovek je sam stvorio. Priroda mu je nudila i daqe nudi zdrav `ivot, bez smogova, alkohola, droga, napetosti, bez otrova. A ~ovek se i daqe trudi da se na svakom mestu, u svakom trenutku uni{tava, i to ose}aju}i olak{awe, zbog svoje na{timovane psihi~ke stabilnosti, kada mu se beli zamotuqak sa isu{enim li{}em duvana na|e izme|u prstiju. Op{ta utakmica na svim poqima qudske delatnosti, koja je zavladala svuda u svetu, dana{wi sveukupni progres i realni dru{tveni odnosi donose narodima sveta brojne ne`eqene posledice: dru{tvene i moralne krize, sukobe, ratne strahote, migraciju, nezaposlenost, brojne psihosocijalne probleme a sve rezultira u skoro potpuno otu|ewe homosapiensa od prirode, pa i od sebe, i sve vi{e ova otu|enost usmerava razumnog ~oveka u tragi~ni polo`aj. Otu|ewe ozbiqno

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 13

ugro`ava ~ovekovo integralno, biopsihosocijalno zdravqe, radnu sposobnost, komunikacije, relacije... Otu|ena li~nost dana{wice je mentalno traumatizovana, stalno u strahu, zabrinuta, nesigurna i neurotizovana pa u svakodnevno „preprogramiranom“ `ivotnom ritmu, u prenapregnutoj `ivotnoj utakmici ima sna`nu potrebu za umiruju}im sredstvima. Tako nastaje masovna potro{wa psihoaktivnih supstanci (PAS), kolokvijalno re~eno „droga“, legalnih i ilegalnih (duvan, alkohol, droga) i tako su {iroka vrata i {iroki put otvoreni za BZ-i. Svaka „droga“ uneta u organizam mewa stawe svesti, a neke i raspolo`ewe, mi{qewe, pona{awe — neke otklawaju telesni bol, druge smawuju anksioznost (neodre|ena pla{wa), a ve}ina izaziva euforiju (veselo, bezrazlo`no raspolo`ewe), odnosno generi{e u`ivawe a {to je osnov za svakojake zloupotrebe „droga“. Up otreba „droga“, regulisana transmiterima mozga (dopamin, endorfin), zamka je za navodni lak i kratak put, put bez napora, da se do`ivi zadovoqstvo i otklone fizi~ke i/ili psihi~ke patwe. Uzimawe ovih supstanci postepeno ali sigurno stvara zavisnost, ropski odnos prema „drogi“ i bolesnika sa telesnim, psihi~kim, socijalnim, moralnim i profesionalnim o{te}ewima, odnosno bolesnika zavisnika (pu{a~, alkoholi~ar, narkoman) kome su o{te}ene sve tri dimenzije zdravqa — fizi~ko, psihi~ko i socijalno. Bolesti zavisnosti su bolesti kod kojih postoji psihi~ka i/ili fizi~ka zavisnost nastala kao posledica i ~este i ponovne upotrebe bilo koje PAS. BZ su po{ast (zlo velikih razmera) savremenog sveta, odnosno, hroni~ne, masovne, samouni{tavaju}e bolesti, vid hroni~nog samoubistva, sa visokim letalitetom nazvane jo{ i bolesti pona{awa, jer ove uvek prate, u „visokom stepenu“, mentalni poreme}aji i poreme}aji pona{awa. One su deo socijalne patologije sa neminovnim zdravstvenim posledicama, te se stoga i prepu{taju, uglavnom, zdravstvenoj slu`bi za le~ewe posledica. Zdravstvena slu`ba prihvata one koji to `ele, i le~i sa

14 •

Dr Dragoslav Nikoli}

mawe ili vi{e uspeha. Savremeni autori istra`uju}i sociolo{ke aspekte zloupotrebe PAS-i, a kod nas dr D. Radulovi}, ka`u: „Milionima qudi {irom planete, bez obzira na wihovo materijalno bogatstvo, dru{tveni polo`aj, politi~ka opredeqewa, rasnu, nacionalnu ili versku pripadnost, droge danas sa~iwavaju nezaobilazni deo svakodnevnih aktivnosti. One su okosnica raznovrsnih malih li~nih rituala, ali i sredi{te brojnih socijalnih situacija. Po~ev od: • jutarwe {oqe kafe ili ~aja koje olak{avaju bu|ewe, • cigarete, cigare ili lule duvana koje pu{a~ima pru`aju neophodnu pomo} u prikupqawu misli i poja~avawu koncentracije pri radu, • ~a{ice `estokog pi}a koja za ciq ima „da otvori apetit“ pred obrok, • fla{e piva ili konzerve hladnog piva da bi se lak{e podnela vru}ina, • buteqke vina ili „xointa trave“ da bi razgovor sa prijateqima poprimio veseliji ton, • „snifa koke“ koji trenutno otklawa umor i pru`a ose}aj pove}ane energije, • „crte horsa“ koja bi trebalo da dovede do rastere}ewa ili ubla`avawa napetosti, • „ekstazija“ uz ~iju pomo} je olak{ano dugotrajno, poletno i iscrpquju}e igrawe uz zaglu{uju}i „tehno sound“, • „LSD“-a koji razara granice svesti i podsvesti, ~ime otvara mogu}nost prodora u alternative, „vi{e“ nivoe svesti, • analgetika koji ubla`avaju bolove, • aspirina kojima se pribegava u situacijama lak{ih telesnih slabosti, • sedativa koji poma`u uspavqivawe... Gotovo da je nemogu}e prona}i svakodnevnu situaciju u kojoj neka droga (PAS) nije uspela da se u potpunosti odoma}i i ukoreni.

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 15

Razvojni put BZ-i Razvojni put BZ-i se uvek isto kru`no ponavqa u toku `ivqewa, pojedina~nog i narodnog, po~iwe u toku mladala~ke omnipotencije (svemo}i), dosti`e klimaks (vrhunac) u sredwim godinama `ivota a onda nezadr`ivo generi{e neslobodu prema PAS-i, bolest i kona~no prevremenu „samoubila~ku“ smrt. Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) imaju svoje specifi~nosti u etiopatogenezi (uzrok i na~in nastajawa), pojavnim oblicima, klini~koj slici i le~ewu — ali ipak, imaju i neke zajedni~ke karakteristike u nastajawu, toku i posledicama: — neposredni uzro~nici bolesti (nikotin, alkohol, droga) generi{u u`ivawa, naviku i zavisnost-robovawe PAS-i, droga/drogi, — dru{tveno su uslovqene, nastale pod dejstvom okoline, — masovne su i prisutne u svim zemqama sveta, — imaju istu patogenezu (nastanak bolesti), nikotin, alkohol i droga mewaju nivo dopamina u mozgu (neurotransmiter koji kontroli{e raspolo`ewa i zadovoqstva), — imaju brojne {tetne posledice po zdravqe, materijalno i moralno stawe pojedinca, porodice i dru{tva, — le~ewe zavisnika je vrlo slo`eno, dugotrajno, i veoma skupo (izuzev odvikavawa od pu{ewa) i uglavnom neizvesno, — prevencija je osnov za suzbijawe BZ-i, a to je mogu}e samo uz puno anga`ovawe svakog pojedinca, porodice i dru{tva u celini. Mnoge teorije obja{wavaju nastanak BZ-i (biolo{ke, psiholo{ke i socijalne — teorije u~ewa, sistemske teorije...) ali u nastanku ovih bolesti, va`no je podsetiti se, zna~ajni su i brojni faktori od interesa multinacionalnih kompanija preko dr`avnih interesa do narkobiznisa, ali se i ovi sami mewaju sa razvojem dru{tva. Uvek su prisutna, uglavnom, tri uzro~na faktora posebno zna~ajna za nastanak, tok i ishod

16 •

Dr Dragoslav Nikoli}

bolesti, ali i za prevenciju ovih bolesti: 1. Li~nost (dete, adolescent, odrasli), 2. Psihoaktivna supstanca (nikotin, alkohol, droga), 3. Sredina (porodica, grupa, zajednica...).

^

S

PAS Slika 1. „Trofaktorska“ geneza BZ

1. Li~nost — ~esto aberantna, sigurno u trofaktorskim me|uodnosima ima odlu~uju}u ulogu za nastanak, tok i ishod svake BZ. Ovo dokazuju i ~iwenice da `ivimo u „istim“ uslovima, da mnogi probaju neku PAS-u a samo mali broj postaje wen rob, zavisnik — bolesnik sa psihi~kim, telesnim i/ili socijalnim smetwama, komplikacijama. Obi~no stradaju „mladi u riziku“ i „mladi pod rizikom“. Tinejxeri tra`e sebe — probaju i krenu lako putem droga uni{tavaju}i razvoj svoje li~nosti, sve je kod wih „nenormalno“ — izgled, pona{awe, odnos prema sebi i drugima... Faktor ~ovek je presudan za genezu svake BZ odnosno presudni su wegova informisanost, znawe i wegov stav prema PAS-ima. Svaka osoba, u svom razvoju, pod uticajem socio-kulturne matrice (kalupa), tradicije, obrazovawa i porodi~nog vaspitawa, usvaja odre|ene norme, vrednosti, obrasce mi{qewa i delawa, odnosno u interakciji sa socijalnom sredinom uskla|uje svoje `eqe i socijalna ograni~ewa i stvara svoj autenti~an `ivot, „kuje svoju sre}u“. U nastanku BZ li~nost je alfa i omega. Struktura li~nosti je

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 17

poreme}ena naslednom i/ili ste~enom dispozicijom. @ive mladi u istim uslovima — neki ne pu{e, ne piju, ne upotrebqavaju drogu, drugi sve obratno. Zajedni~ke karakteristike u zavisni~koj strukturi li~nosti su: • ose}awe mawe vrednosti, • ose}awe dosade, brzo i lako reagovawe na izazove, • zavisnost od drugih. 2. Droga (nikotin, alkohol, droga) — sa svojim specifi~nim farmakodinamskim svojstvima, osnovni je uslov za nastanak BZ, a deluje preko limbi~kog sistema (stariji deo mozga — centar za emocije, za rad vegetativnog nervnog sistema — srca, krvotoka, varewa...), odnosno pomo}u dopamina u dopaminskom poqu i reguli{e ose}awa, raspolo`ewa, `eqe, misli i motivaciju. Ako ne bi bilo alkohola, duvana, droge, BZ bi bile iskorewene a {to je neostvaren san, utopija mnogih entuzijasta, boraca protiv BZ. Ipak, dr`avna kontrola proizvodwe, prometa i potro{we legalnih (duvan, alkohol) i ilegalnih droga, ograni~ava endemo-epidemijske razmere BZ. Kaznena politika za oblast BZ je kod nas veoma blaga. Nije uskla|ena sa svetom, koji ~ini sve da omladinu odvoji od pu{ewa, alkoholizma, narkomanije i zaustavi epidemiju ove po{asti sveta. Velika Britanija, zakonski (2004) poo{trava kazne za pu{a~e — ako pu{a~ baci opu{ak na ulicu, kazna je na licu mesta 50 funti (72 evra); maloletna osoba ako konzumira alkohol ka`wava se 80 funti (115 evra), kao i osoba koja kupuje alkoholno pi}e za maloletnika ili slu`i maloletnika alkoholom. 3. Sredina — wena kultura (obrazovawe, stavovi, obi~aji, navike, tradicija, legislativa...) prema pijewu AP-a, pu{ewu duvana, uzimawu droga su, tako|e, bitni za nastajawe, {irewe i suzbijawe BZ, u svim sredinama i dr`avama, jer „dru{tvo“, po~ev od porodice, vr{waka, {kole, susedstva... modelira ~oveka, wegovo pona{awe pa i odnos prema ovim socipatolo{kim pojavama. Iako su duvan, alkohol i droge prisutne u svim civilizacijama i dru{tvima, wihova dostupnost se reg-

18 •

Dr Dragoslav Nikoli}

uli{e na razne na~ine, a posledwe dve tri decenije naj~e{}e zakonskim propisima. U zemqama i vremenu kada se de{avaju dru{tvena previrawa, kada dru{tvo gubi kontrolu nad samim sobom, u wemu BZ (pu{ewe, alkoholizam a posebno narkomanija) postaju epidemija. I u takvim periodima dru{tvene haoti~nosti, jake li~nosti odolevaju isku{ewima. U~inimo sve da mladi ne probaju drogu a tako|e cigarete i alkohol, koje su prete~a drogama svake vrste. (Gate way ). Ova tri faktora u susretu, uzajamno usagla{eni, ~ine zatvoreni krug „circulus vitiosus“ svake BZ, te ako nema jednog faktora nema zavisnosti, odnosno prekidawe toga lanca je Conditio sine qua non (uslov bez koga se ne mo`e) za prevenciju bolesti. Ipak, u ovom trofaktorskom „za~aranom“ krugu, zdrava, uravnote`ena li~nost je siguran branik od BZ a nesigurna, anksiozna li~nost sa neusagla{enim `eqama i mogu}nostima pose`e lako za nekom PAS-om. I tako po~iwe ~etvorofazni razvoj svake BZ: priprema, probawe, navika (habitacija), zavisnost (adikcija) — bolest i tuga.

Li~nost — presudna za razvoj Bolesti zavisanosti Li~nost je ~ovek, jedinstvena individualnost, od mnogih razli~ita ili sa mnogim sli~na, ali nikad identi~na, i neponovqiva. Ona je temeqni stub od koga zavisi da li }e neko biti pu{a~, alkoholi~ar ili gemi{t, pome{ano. Zdrava, zrela li~nost — samodisciplinovana, odgovorna te`i istini, odla`e zadovoqstva i odbija ponu|enu cigaretu, alkohol i drogu. #[ta ~oveka ~ini kompetentnom li~no{}u“? Sposobnost da voli druge, da kontroli{e unutra{wu napetost, podnosi neprijatnosti, da ima zrelu savest, umerenu agresivnost i razvija svoju nezavisnost. Zrelost je kao obo`ewe, nema mu kraja, a pozvan ili nepozvan, bog je prisutan. Svako ima potrebu da raste iznutra emotivno, du{evno i intelektualno. Pojam obo`ewa je isto {to i individuacija.“ Qubav koja se ra|a u mladosti i samo u tom vremenu istin-

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 19

ski biti{e — ~ini nas sre}nim. Kada we nema, ostaje samo duboka praznina, neizreciva tuga i ose}awe nemo}i. Neke crte li~nosti kao {to su nedostatak samopouzdawa, emocionalna labilnost, socijalna nezrelost i odre|ena slo`enija psihi~ka stawa poput depresije, neuroti~nosti i psihopatije, predstavqaju pogodno tle za razvoj BZ. Smatra se da je `ivotni stil roditeqa (hladan emotivni odnos, zapostavqawe dece) najzna~ajniji faktor u odre|ivawu da li }e se jedno lice odlu~iti da pu{i, pije, konzumira drogu. Otu|eni ~ovek dana{wice je nesiguran, zabrinut, anksiozan do neuroti~nosti... pa u prenapregnutoj `ivotnoj utakmici ima veliku potrebu za #pilulama“, koje }e mu biti #hemijska {taka“ da: — smawi napetost, — popravi raspolo`ewe, — smawi brige i `ivotne te{ko}e, bar za trenutak, — oseti neko zadovoqstvo... Period odrastawa je bremenit raznim dilemama i nedoumicama, pa neki neodgovorno krenu u `ivot pogre{nim putem, u `ivot sa duvanom, alkoholom, drogom. Mladi, ~ija li~nost je u formirawu, naj~e{}e postaju `rtve PAS-i. Tome posebno doprinose wihova neformirana li~nost koju karakteri{u: — prebrzo odrastawe, — radoznalost, — slabo strukturisano slobodno vreme, — siroma{ni kulturno-zabavni `ivot, — nezdrave no}ne zabave u kafi}ima, na rejv `urkama, disko klubovima... — #gluvarewe“, — zamena no}i za dan, — enormna ponuda PAS-i, legalnih i ilegalnih. Mentalno zdravqe dece je sve vi{e ugro`eno, fizi~ki razvoj tako|e. U ku}i, obdani{tu, {koli, deca su ~esto ugro`ena razli~itim stavovima i zahtevima koji naru{avaju

20 •

Dr Dragoslav Nikoli}

mentalni i emocionalni sklop wihove li~nosti. Deca i mladi uvek `ele i te`e za onim {to je zabraweno. #Zabraweno vo}e je uvek najsla|e“. Ako izostanu prave vaspitne mere, eto BZ, koje uvek imaju predvidivu, ponovimo, faznu progresiju: — priprema, — probawe, — navika, — zavisnost — BZ. Mlade buntovne, uzavrele osobe, u stalnom sukobu sa sobom i okolinom, su i prve `rtve PAS-i, ~iju upotrebu profitni interesi podsti~u, legalno i ilegalno. I tehnobirokratija, ta tamna sila, generi{e kod mladih u razvoju nevericu u svoje stvarala~ke sposobnosti, sumwu, zbuwenost a ~esta i anarhonihilisti~ka zakqu~ivawa {to sve prate unutra{we napetosti i nezadovoqstva i tako se, kona~no, temeqi idealan teren za zloupotrebu PAS-i. Inicijalna faza pu{ewa, pijewa alkohola, pa i uzimawa droga je usvojeni model pona{awa — roditeqa, nastavnika, vr{waka, reklama, TV poruka... obo`avanog idola. Roditeqi nisu, uglavnom, edukovani o BZ i tragici koja mo`e da im se #useli u ku}u“, wihovom detetu. Sasvim mali broj roditeqa veruje da je obuka o pu{ewu, alkoholizmu i narkomaniji va`nija od, recimo, voza~kog ispita. Direktori {kola, vaspita~i, pedagozi, psiholozi profesori kao da su svesniji opasnosti od BZ. nego roditeqi. #Zariv{i glavu u pesak“, mnogi roditeqi su bezbedno pro{li period odrastawa, sazrevawa svog deteta u zdravog ~oveka, ali ovaj #metod“ je u dana{we vreme nepouzdan i poguban. Uglavnom, oni koji nisu hteli da znaju za zlo i BZ, zlo je rano do{lo ku}i. A to zlo je tako veliko i stra{no da se ~ini da ga jedino „zaslu`uju“ duvanska industrija i trgovci drogom, koji se ina~e ne drogiraju.

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 21

Ra{irenost bolesti zavisnosti U svetu, procewuje se, ima oko: 1.200.000.000 pu{a~a (svaka tre}a odrasla osoba, u svetu, pu{i), 600—800 miliona alkoholi~ara i oko 300—400 miliona narkomana, sa podacima o stravi~nim posledicama pu{ewa, alkoholisawa i drogirawa. Mo`e se re}i, nezavisno od broj~anih podataka: pu{ewe je najubita~nija BZ; alkoholizam najtragi~nija BZ i narkomanija naj`alosnija i medijski najatraktivnija BZ. Australijska studija je dokazala: od ukupnog broja umrlih od BZ — 81% su pu{a~i, 13% su alkoholi~ari i 6% su narkomani. Pu{ewe je, kao {to se vidi, {est puta ~e{}i uzrok smrti nego alkoholizam a 13 puta ~e{}i uzrok smrti nego narkomanija. Svetska zdravstvena organizacija javqa — zloupotreba duvana, alkohola, droga Ameriku ko{ta godi{we — 300 milijardi dolara i da su tre}ina svih hospitalizacija (le~ewe u bolnici), ~etvrtina svih smrtnih slu~ajeva i ve}ina zlo~ina direktne posledice „igre“, zloupotrebe duvana, alkohola i droga. U na{oj zemqi BZ se sve vi{e {ire, na{i gra|ani su skloni trenutnim zadovoqstvima koja ugro`avaju zdravqe (alkohol, duvan). Epidemiolo{ki podaci upozoravaju: u 1997. godini u na{oj zemqi je potro{eno vi{e od {est milijardi dinara za pi}e i duvan a {to je vi{e od para potro{enih za higijenu i zdravqe (5.210.094.000) i gotovo dva puta vi{e nego za obrazovawe i kulturu (3.005.492.000). A, koliko tek sredstava odvajaju narkomani za drogu? Medicinske, psihosocijalne, ekonomske i dru{tvene posledice pu{ewa, alkoholizma i narkomanije su sve ve}e i ove postaju i problem od nacionalnog zna~aja. Novo „svetsko trojstvo“ vlada svetom — vlast, novac i presti`, a „zli gosti“ su uvek tu: mito, korupcija i mafija{tvo. A kod nas? Bolesti zavisnosti kod nas po~iwu sve ranije (u osnovnoj {koli) i to prvo se pu{e cigarete, potom se pije pivo, vino, `estoka pi}a, a ova „igra“ se, ne retko, zavr{i drogom —

22 •

Dr Dragoslav Nikoli}

narkomanijom. Ciqana istra`ivawa u raznim sredinama na{e zemqe ukazuju da je omladina uglavnom upoznata sa opasnostima od bolesti zavisnosti, ali na`alost, stvara suprotne navike. Prva iskustva sa PAS na{a omladina rano sti~e: • 9—11 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini, marihuana; • 15—17 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini, marihuana, ekstazi, • 18—20 godina — duvan, alkohol, inhalansi, benzodiazepini, marihuana, ekstazi, LSD, heroin, kokain. Nesumwivo, {irewe BZ prate i brojne sociopatolo{ke pojave, kao {to su: kra|e, razbojni{tva, krvni delikti, saobra}ajne nesre}e, ubistva i samoubistva. Pojavni oblici ovih bolesti kod nas nisu uzimawe akohola, droga ili nikotina pojedina~no, ve} se naj~e{}e radi o kori{}ewu ili u`ivawu vi{e {tetnih agenasa (kafa-pu{ewe; alkohol-pu{ewe-kafa; tablete-pu{ewe; droge-alkohol-pu{ewe) tako da se s pravom mo`e govoriti o sve prisutnijoj pojavi politoksikomanije. U ciqu razumevawa BZ — nastanka, toka i posledica, a nadasve razumevawe stru~waka i laika, treba da se koristi jedinstvena terminologija i wihova zna~ewa, pisana u poglavqu „Definicija narkomanija“. Prema najnovijim istra`ivawima, portret na{eg u~enika sredwe {kole je alarmantan: pu{i paklu cigareta dnevno, voli da popije pivo ili vino i naj~e{}e sedi u kafi}u ili ispred televizijskog ekrana. U dnevniku ima slabe ocene, u nov~aniku ve}i xeparac, a dolazi iz razorene porodice ili porodice u kojoj su {tetne, r|ave navike uobi~ajena stvar. Pu{ewe, alkohol i nedovoqna fizi~ka aktivnost veoma su rasprostrawene nezdrave navike me|u {kolskom decom i omladinom, rano se sti~u i brzo usa|uju. Nezdrave navike su prisutne ve} kod dece uzrasta od 10—14 godina, a kod starijih preko 15 godina pribli`avaju se, po u~estalosti, odraslom stanovni{tvu. Futuristi~ki gledano — nepovoqniji porodi~ni i dru{tveni uslovi za razvoj mladih; ve}i negativni uticaji

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 23

sredine; ve}i podsticaji za potro{wu AP-a i duvana; ~e{}e i obimnije pijewe i pu{ewe; ve}a ponuda droga; ve}e seksualne slobode, u nas i u svetu, opredequju mnoge mlade, sa brojnim problemima i izazovima, za pona{awe rizi~no za zdravqe, odnosno sve ovo „garantuje“ lo{u budu}nost, lo{ prosperitet mladima u HH veku: porast broja pu{a~a, porast broja mladih alkoholi~ara, porast broja narkomana, porast delinkvencije, porast side... Ove crne slutwe, enormno oboqevawe i rano umirawe, mogu se sigurno, ~ak do tri ~etvrtine, preventivno suzbijati vaspitno-obrazovnim merama, zdru`eno ekosistemski, organizovano, i kontinuirano aktivno delovawe porodice, {kole, masmedija i zdravstva i posebno svakog gra|anina. Porodica, ~iji se odnosi temeqe na qubavi, poverewu i brizi, najboqa je osnova za{tite dece i omladine od svih sociopatolo{kih pojava, pa i BZ. Moderna {kola, sa osmi{qenim savremenim nau~no-kulturnim programskim sadr`ajima, vaspitava i stvara obrazovane li~nosti, osobe koje zrelo misle, koje se pona{aju zdravo, neguju i ~uvaju zdravqe. Sredstva masovnih komunikacija, posebno revijalna {tampa i televizija, treba da su i u funkciji za{tite i unapre|ewa zdravqa naroda, ~emu zdravstvo i drugi sektori dru{tva i dru{tvo u celini treba da pru`e punu podr{ku. Uspeh tada ne}e izostati, zdravqe naroda }e biti na vi{em nivou, mi to moramo ~initi i mo`emo... U protivnom...

Mladi, cigarete, alkohol i droga #Spasavajmo decu i omladinu“ dok nije kasno. Wihov telesni razvoj ne prati du{evna, socijalna i emotivna snaga da se odupru raznim nezdravim ponudama, koje onemogu}avaju mnoge mlade da naprave pravi izbor za zdravi i uspe{an `ivotni put. Znamo da je mladost najlep{e ali i najburnije doba ~ovekovog `ivota, i upravo zato se nekada tako sna`no, kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Pa i zato pozivamo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju #ubila~kim

24 •

Dr Dragoslav Nikoli}

autoritetima“ kakvi su duvan, alkohol i droga, kao i raspusni `ivot kojim se ugro`ava zdrava priprema za svetiwu braka. @ivot nije zabava, ve} ve~na borba za dobro, a protiv zla i izopa~enosti koje vidimo u sebi, drugima i u zajednici kojoj pripadamo. Ne zaboravimo zlo je kratkog veka i samo uspe{no i blistavo na kratko. Nau~imo mlade da na zlu, lukavstvu, prevari... ne treba da zasnivaju ni{ta a pogotovu ne `ivot. Alkohol, cigareta i droge su kurentna roba me|u mladima pa ih mafija{ka dru`ina uveliko nudi mladima — radi zarade. U svakoj na{oj sredini mladi mnogo piju, pu{e. uzimaju drogu. Koliko je to pokazuje ciqano istra`ivawe pedijatara na Medicinskom fakultetu i Instituta za zdravstvenu za{titu, Novi Sad (2004). Pove}ana zloupotreba PAS-i i wihova pogubna dejstva na dana{wu omladinu je sve ve}a. Pi}a, droge i cigarete su sve ~e{}e me|u tinejxerima koje prate opasna, rizi~na pona{awa. Na reprezentativnom uzorku od 789 u~enika osnovnih i sredwih {kola, adolescenata uzrasta od 10 do 19 godina, istra`ivawe pokazuje: — Alkohol pije 25% ispitanika. Po~iwu da piju sa 11 godina, 72% mladi}a i 50% devojaka nastavqa po punoletstvu da pije alkoholna pi}a, — Cigaretu po~iwu da pu{e ve} sa 12 godina, i to ~e{}e devojke od mladi}a da bi u 18. godini svaki tre}i mladi} nastavio da pu{i, a devojke, ne{to vi{e, 37 odsto. — Droga se eksperimentalno proba u uzrastu od 13 godina, a u 16 godina drogu je probalo ~ak 40 odsto omladine, ispitanika. Na{a omladina je dezorganizovana, kre}e u bespu}e. U pro{loj deceniji omladina je bila na marginama dru{tva a izostala je vaspitna uloga siroma{ne i nesigurne porodice. [kole tako|e nisu bile dovoqno aktivne u procesu vaspitawa, a pored toga zdravstveno vaspitawe, kao predmet nije bilo zastupqeno u {kolama, ali i danas u demokratskoj dr`avi! Na{a nova generacija mladih sve vi{e inklinira pabkulturi — sve vi{e te`i trenutnim zadovo-

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 25

qstvima, pije, pu{i, drogira se... promiskuitetu te`i... pona{a se nezdravo odnosno po principu kako to na{ narod ka`e #use, nase i podase“. UNICEFOVA STUDIJA i istra`ivawa studentske poliklinike Beograd, omladine i studenata, pokazuju tragi~nu sliku na{e omladine. Svaka vrsta patologije se umno`ava kod omladine, u posledwoj deceniji pro{log veka, u S/M epohi: — raste broj samoubistava, — udvostru~io se broj ubistava, — seksualna aktivnost po~iwe rano, 15—16 godina a upra`wava se bez kondoma, za{tite u 20,43% aktivnosti, — pijewe alkohola zapo~iwu sa 13 godina, — pije ~ak 70% omladine, — polovina ispitanih studenata se nekoliko puta opijala u toku godine, pa u pijanom stawu vode qubav bez za{tite, — najomiqenije pi}e mladih je pivo, — 0,9% testiranih studenata su HIV+, — marihuana je #ulazna droga u pakao“, a zatim ekstazi (sa 15 godina), — heroin i kokain se konzumira ve} sa 16 godina, — `enski pol ranije pose`e za drogom, — prostitucija uzima maha a ove dolaze iz razorenih porodica i porodica gde je nasiqe prisutno, dileri su u {kolskim dvori{tima. Simptomati~no da sva ova istra`ivawa ne pomiwu pu{ewe — a to je naj~e{}a i najubita~nija BZ, koju SZO isti~e u svom programu „Zdravqe u XXI veku“ u prvoj re~enici. Pu{ewe je i #prva stepenica“ u razvoju alkoholizma i narkomanije. Duvanska industrija i na{a nova demokratska vlast #trguju sa zdravqem naroda“. Do kada da ubijamo pu{a~e radi profita i puwewa dr`avnog buxeta?

26 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Tinejxeri su ugro`eni Tinejxersko doba nije lako od`iveti. Na putu od detiwstva, preko puberteta i #adolescentne bure“ do punoletstva. Zrelosti ima previ{e burnih i brzih promena — prkosa, sukoba, prve qubavi, dokazivawa... #Ludo doba“ je to ali i doba izazova, pa se lako krene na put bez povratka, upotrebu PAS-i duvana, alkohola i droga. Pi}e, droga i cigarete prate rizi~na pona{awa tinejxera po~ev od neza{ti}enih seksualnih odnosa do nasiqa gde su oni svedoci, `rtve ili po~inioci. Rizi~no pona{awe tinejxera pospe{uju nezdrava porodica (konflikti, alkoholizam, pu{ewe... uskra}ivana roditeqska qubav...). Isti~e se, tako|e, „rizi~no pona{awe adolescenata je i uzrok 70% smrtnih slu~ajeva i trajne onesposobqenosti, a alkohol je glavni krivac za ubistva i samoubistva — vi{e adolescenata umire zbog alkohola nego zbog svih psihoaktivnih supstanci zajedno“ (D. Ron~evi}; A. Stojadinovi}). Mladi, pa i odrasli, nisu uvek u prilici da biraju. Ali ako treba da se izabere izme|u lepog i ru`nog, humanih odnosa ili mr`we, zdravog ili lo{eg `ivqewa, ~istog vazduha ili zaga|enog... nema sumwe da }e uvek odabrati ono {to mu je normalnije, zdravije. I uprkos mogu}nosti da slobodno biraju, mnogo je pametnih, vrednih, umnih qudi koji pu{e. Mo`da su, kad im je ponu|eno da biraju, bili jo{ suvi{e mladi da bi sve te suprotnosti i mogli i hteli da prepoznaju. Bilo je interesantno kao #veliki“ dr`ati cigaretu, pripaliti je svojoj drugarici, izgledati va`an... A onda nastane poznati mehanizam NAVIKE i ~esto pitawe — Kako da ostavim pu{ewe? U mladosti mnogi #potro{e slobodu“ na razne na~ine — {tetne po sebe, svoje zdravqe, {tetne prema onima koje vole i nadasve {tetne prema svojoj budu}nosti. Narkomani, alkoholi~ari, pa i pu{a~i `ive u zabludi

Bolesti zavisnosti — Uvod

• 27

da }e se izle~iti od alkohola, droga. Savremene metode nisu uvek, efikasne a primewuju se i drasti~ne. Psihijatri iz Novosibirska (Marina ^uhrova i Sergej Speranski) imaju originalnu metodu za le~ewe alkoholi~ara. To je, #Metoda batiwawa“. Svaki narkoman i alkoholi~ar dobija 300 udaraca savitqivom {ibom i to po goloj stra`wici, i tako pove}avaju hormone zadovoqstva (endorfin), a rezultati uspeha su nepoznati (#Moskou Tajms“ — 04.05). Upotreba PAS-i je svetski trend, ali na{a omladina ho}e da je barjaktar. To pokazuju i najnovija istra`ivawa kod nas (2004): — svaki tre}i {kolarac do desete godine je pu{io, — 75% tinejxera pije, prvaci smo u negativnim trendovima, — 90% tinejxera koji su pili alkohol, probali su i neku drogu — inhalanse, marihuanu, ekstazi, ha{i{, LSD... Uzroci samotrovawa na{e omladine, od po~etka, su prevashodno: nezdrava porodica, uticaj vr{waka, radoznalost, nezdrave osobe za identifikaciju — nastavnici, profesori, medijske li~nosti... i naravno nezdrava li~nost tinejxera — nedostatak samopouzdawa, emocionalna labilnost, zatim stidqivost, psihopatske i neurotske crte li~nosti... #Spasavajmo na{u decu i omladinu“ ali i ova demokratska vlast ne misli mnogo o aktuelnom starewu stanovni{tva... #Bela kuga“ je na delu, kosi, 130.000 narkomana kod nas je gotovo izgubqeno, pa i reproduktivno... Alkoholizam nam razara porodice, poma`e #Belu kugu“... Demokratska vlast mirno sve posmatra iz skup{tinskih udobnih foteqa i, naravno restorana. [etaju tu #nevidqivi alkoholi~ari“, neki i nazvani #Lampek“, a nisu daleko i narkosi. Alko, narko i nikotino test bi pokazao za{to se ne bore protiv BZ. Za{to trguju sa zdravqem naroda. Ali, idu dani...

H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI ZAVISNOSTI Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upotrebu PAS, odnosno bolesti zavisnosti, prisutne prate}e mentalne poreme}aje (MP) i poreme}aje pona{awa (PP) klasifikuje posebno u deset dijagnosti~kih kategorija, a svaka ima jo{ deset mogu}ih klini~kih modaliteta, odnosno ima sto mogu}ih dijagnoza. Deseta Me|unarodna klasifikacija bolesti — MKB 10 (1992) obele`ava bolesti zavisnosti sa F10 — F19. F10 — F19 Mentalni poreme}aji i poreme}aji pona{awa zbog upotreba PAS-i F 10. MP i PP zbog upotrebe alkohola F 11. MP i PP zbog upotrebe opijata F 12. MP i PP zbog upotrebe kanabinoida F 13. MP i PP zbog upotrebe sedativa i hipnotika F 14. MP i PP zbog upotrebe kokaina F 15. MP i PP zbog upotrebe drugih stimulansa i kofeina F 16. MP i PP zbog upotrebe halucinogena F 17. MP i PP zbog upotrebe duvana F 18. MP i PP zbog upotrebe isparqivih rastvara~a F 19. MP i PP zbog upotrebe vi{e droga, vi{e PAS-i (politoksikomanija). Svaka navedena tromesna {ifra od F10 do F19 (slovo i dva broja) obele`ava osnovnu bolest zbog upotrebe PAS-i a ako se doda tre}i i ~etvrti broj, {ifra omogu}ava lako pra}ewe,

30 •

Dr Dragoslav Nikoli}

prou~avawe specifi~nih klini~kih stawa zbog upotrebe PAS-e. Svaka osnovna bolest zavisnosti se mo`e javiti u deset raznih modaliteta, a to zna~i, odnosno obele`ava se na slede}i na~in: F 1.0 Akutna intoksikacija (trovawe) F 1.1 [tetna upotreba (zloupotreba) F 1.2 Sindrom zavisnosti F 1.3 Apstinencijalni sindrom F 1.4 Apstinencijalni sindrom sa delirijumom F 1.5 Psihoti~ni poreme}aj F 1.6 Sindrom amnezije F 1.7 Rezidualni poreme}aji i psihoti~ni poreme}aji sa kasnim po~etkom F 1.8 Drugi MP i PP-a F 1.9 Nespecifikovani MP i PP-a.

SZO defini{e ~etiri stawa kod upotrebe PAS-i: 1. Akutna intoksikacija — prolazno stawe trovawa koje prati nenormalno pijewe alkohola ili kori{}ewe neke druge PAS-e, stawe koje karakteri{u smetwe, kognicije (saznawa), percepcije (opa`awa), ose}awa, svesti, pona{awa ili druge psihosocijalne smetwe odnosno reakcije. 2. Zloupotreba ({tetna upotreba — abuzus) upotreba PAS-e koja o{te}uje zdravqe — fizi~ko (oboqewa organa — mozga, jetre, srca...) ili mentalno (demencija, depresija...). 3. Navika (habituacija) — psihi~ka zavisnost od neke PAS koja generi{e prijatno raspolo`ewe ili pak spre~ava ili ubla`uje neprijatno raspolo`ewe. Ne prati je apstinencijalni sindrom. 4. Zavisnost (adikcija) — skup vi{e fiziolo{kih, pona{ajnih i saznajnih fenomena, „robovawe“ osobe, koja upotrebqava neku PAS-u, radi ~ega ova zapostavqa

Bolesti zavisnosti — Me|unarodna klasifikacija

• 31

ranije zdrave obrasce pona{awa, a karakteri{e je: jaka `eqa, `udwa da se uzima droga, alkohol ili duvan, te{ko}a u kontroli upotrebe i pored {tetnih posledica. 5. Apstinencijalni sindrom — grupa simptoma razli~itog obima i te`ine koji se javqaju posle apsolutnog ili relativnog prekida uzimawa PAS-e, posle wenog stalnog (dugotrajnog) kori{}ewa. Po~etak, tok i trajawe apstinencijalnog sindroma su vremenski ograni~eni i direktno su odre|eni vrstom i dozom kori{}ene PAS-e neposredno pre prekida. 6. Politoksikomanija — zavisnost (adikcija) od vi{e PAS, legalnih i ilegalnih droga — duvan, alkohol, kafa, marihuana, heroin...

PU[EWE DUVANA

„Pu{ewe je prvi i najve}i pojedina~ni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti“. Svetska zdravstvena organizacija

UVOD Savremena civilizacija je suo~ena sa brojnim zdravstvenim problemima me|u kojima dominiraju}e mesto po u~estalosti, radnoj nesposobnosti i smrtnom ishodu imaju hroni~ne, masovne bolesti: rak, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti organa za disawe, {e}erna bolest, du{evni poreme}aji, saobra}ajne i druge nesre}e... Navedene masovne bolesti imaju pet zajedni~kih faktora rizika, a na prvom mestu, za prve tri grupe bolesti, je pu{ewe duvana. Pu{ewe je po{ast (zlo) savremenog sveta, najrasprostrawenija BZ „prvi stepenik u razvoju alkoholizma i narkomanije“. Cena pu{ewa je prevelika, pla}a se bolestima pu{a~a, wihove dece, kolega na poslu i prevremenim umirawima. U svetu svake godine, prevremeno, do 25 godina, umre oko pet miliona pu{a~a, ili skoro 13.000 svakog dana. Svaka popu{ena cigareta skra}uje `ivot za pet minuta. Pu{ewe je najubita~nija bolest zavisnosti „planetarni ubica“. Nepu{ewe je sigurna za{tita od mnogih „modernih bolesti“, {to isti~e i SZO, „Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrti“. Pu{a~i u proseku izgube 20—25 godina `ivota, a 50% onih koji pu{e neprekidno od adolescentnog doba umiru obi~no od pu{a~kih bolesti. Opravdano se tvrdi da bi „prestanak pu{ewa doneo svetu ve}u korist za zdravqe naroda nego {to su donele zajedno: pasterizacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode i sve preventivne vakcinacije“. Pu{ewe je svetska epidemija. Duvan ubija bez milosti (ali sa odlagawem) starce, `ene, omladinu, koji „dobrovoqno“

36 •

Dr Dragoslav Nikoli}

umiru zarad omamquju}eg duvanskog dima. I pored toga pu{a~a je sve vi{e, mladi sti`u, stari boluju, umiru, pla}aju}i danak „prosta~ko-gospodskom poroku“. Nau~no je dokazano: pu{a~ je najve}i potro{a~ nov~anih sredstava u zdravstvu; pu{a~ je trova~ svoje okoline; pasivni pu{a~i su bezvoqno `rtve pu{ewa; „zdravqe naroda se mo`e najjeftinije o~uvati i unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO)“. Pu{ewe duvana se {iri u zemqama tre}eg sveta, pa i u Srbiji, i ima posebno mesto me|u toksikomanijama (strast za u`ivawa u PAS-ama) jer ovo ~ini u dru{tvu {iroko prihva}en model pona{awa. Srbija je po broju pu{a~a na drugom mestu u Evropi, posle Gr~ke. Interes vlasti da se pu{i prenosi deda unuku, re~ima „Hajde snago pu{i da bi deda dobio penziju“. Pu{ewe, pak, stagnira ili opada u nekim razvijenijim zemqama sveta i aktuelni trendovi, kod ovih rasteruju duvanski dim, dok globalno svet u razvoju, svet juga, siroma{ni svet, postaje sve zadimqeniji, sve vi{e pu{i. Ovima se, sa izvozom prqave tehnologije, isporu~uju i {tetne navike a mo`e se slobodno re}i „[to ju`nije to tu`nije“, odnosno, kako se spu{tate na jug surovost raste. Tako i pu{ewe, pored ostalog, postaje i posebna `ivotna opasnost u ovim zemqama, gde nisu jo{ re{eni ni osnovni problemi za{tite zdravqa, ishrane... Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u programu Zdravqe za sve (21 ciq za 21. vek) isti~e „pu{ewe je najve}i problem zdravqa u Evropskom regionu“, tra`i da sve zemqe wene ~lanice i wihove relevantne slu`be i pojedinci prihvate zdrave `ivotne i radne navike, Zdravo pona{awe, a sa~inila je Program „Pu{ewe ili zdravqe“ i usvojila 10 rezolucija, koje podr`avaju i razra|uju programe protiv pu{ewa. Ovi programi glorifikuju zdravi na~in `ivqewa, a {to podrazumeva, pre svega: nepu{ewe, racionalnu ishranu, kontrolu psihi~kog stresa, odgovaraju}u fizi~ku aktivnost, izbegavawe zloupotrebe alkohola, droga... Ipak, zdravo pona{awe prvo se utemeqi i nau~i u ku}i, porodici i svi uglavnom, `ivimo onako kako smo u detiwstvu, u porodi~nom krugu, u ku}i nau~ili i oformili

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 37

li~ni stav prema `ivotu, teku}im `ivotnim problemima pa i li~ni stav prema pu{ewu (alkoholu)...

Istorijski osvrt Istorija pu{ewa je gotovo stara kao i istorija ~oveka, mnogo starija od istorije duvana. Arheolozi su, u svim delovima sveta, otkopavali u grobovima lule za pu{ewe. Stari Grci i Rimqani su pu{ili li{}e lo}ike, kao opojno sredstvo. Pradomovina duvana je Amerika. Indijski vra~evi su vekovima koristili dim ove ~udne trave u ritualnim obredima za tuma~ewe bo`je voqe. Indijanci su duvan smatrali za svetu biqku i koristili je prilikom rituala kao sredstvo komunikacije sa svetom duhova. Duvanski dim, koji se dizao uvis, ka nebu, nosio je duhovima qudske molitve. Dana{wi rituali jo{ ukqu~uju upotrebu duvana, pu{e}i lulu je i danas najsvetiji ritual. Lula se i danas mnogo koristi u Severnoj Americi. Moreplovci {panskog admirala Kristofera Kolumba su bili zaprepa{}eni (1492) kada su videli domoroce kako pu{e i ispu{taju dim kroz nos i usta i tada su se zapitali: „Koji je to |avo u{ao u ove qude“? Duvan u Evropu (Lisabon) donosi Romano Pane, misionar Kolumbove grupe (oko 1550), a kalu|er Andre Teve duvan unosi u Francusku. Uskoro @an Nikot, ambasador Francuske u Lisabonu, donosi Francuskoj kraqici Katarini Medi~i li{}e i seme duvana i preporu~uje pu{ewe kao stimulativno sredstvo, sredstvo za razna isceqewa, le~ewe glavoboqe i stvarawe dobrog raspolo`ewa. Kraqica K. Medi~i postaje fanati~no odana duvanu, obznawuje wegova „nenadma{na, ~arobna i lekovita svojstva“ za le~ewe svih bolesti. Tako, duvan pod kraqevskim patronatom osvaja Evropu i svet — Englesku (1586), Holandiju, Nema~ku, Skandinaviju (1590), Rusiju (1600)... Pu{ewe je, kroz istoriju, odobravano i osporavano ali i drasti~no ka`wavano. Engleski kraq je dekretom proglasio

38 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pu{ewe za „obi~aj odvratan pogledu, neprijatan nosu, opasan po mozak, razoran za plu}a“; persijski {ah Abas je spaqivao zalihe duvana i samog trgovca; Papa Urban VIII je iskqu~ivao pu{a~e iz Katoli~ke crkve; inkvizicija je spaqivala pu{a~e na loma~i; Sultan Murat IV je nabijao na kolac pu{a~e; Ruski car Mihajilo je batinao pu{a~e... „\avolska zabava“ se ipak sve vi{e {iri kao i trgovina i pored prohibicija, a tome posebno doprinosi Francuski dr`avnik Ri{eqe koji uvodi takse na duvan, stvara dr`avni monopol i otkriva veliki i stalan izvor dr`avnih prihoda. Pu{ewe duvana se rapidno {iri sa po~etkom uvijawa duvana u papir i sa industrijskom proizvodwom cigareta (1870), a postaje javna pojava, pomodni hit, osobito po~etkom HH veka. Po`uda za novcem, reklame i pohvale pu{ewa i danas uzrokuju masovno pu{ewe. Pre samo ~etrdesetak godina kada su objavqena prva upozorewa na pu{a~ke bolesti (po~etak Antipu{a~kog pokreta) i mnogi lekari su mislili da se pu{ewe „ne razlikuje od obi~nog jedewa ~ipsa“. Ova mi{qewa su rezultirala u op{ti stav dru{tva — nepu{ewe je samo odraz snage voqe. Me|utim, sada je svakome jasno — pu{ewe je bolest — zavisnost, prisilno pona{awe gde nikotin „upravqa“ preko CNS-a stvaraju}i prijatnosti i zadovoqstva. Ako nikotina nema u organizmu izostaju sve prijatnosti i sva zadovoqstva. Mudre misli, dole navedene, odra`avaju sve tragi~nosti trgovine sa zdravqem naroda: „Trgovina duvanom je pu{a~ima tugovina“ (Vuk Karaxi}), a R. Kenedi ka`e: „Industrija cigareta torbari smrtonosnim oru`jem, trguje `ivotima naroda radi profita“.

Svojstva duvana Duvan (Nicotiana ) je zeqasta jednogodi{wa biqka iz familije Solana ceae , koja izrasta do 150 cm. Gaji se prven-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 39

stveno zbog li{}a, sirovine za izradu cigareta, cigara, duvana za lulu, za `vakawe i u{mrkavawe. Postoji 60 vrsta duvana a za gajewe su od zna~aja obi~an duvan (N. tabacum) i „krxa“ (N. rustica). Danas se najvi{e pu{i cigareta. Duvan je sna`an telesni, }elijski, otrov i sadr`i preko 4.000 {tetnih sastojaka, koji se i umno`avaju sa pu{ewem, sagorevawem duvana, odnosno duvan je droga, koju osoba stalno pu{i a za to ne postoji medicinski razlog. Cigareta je kao „bojni otrov“ po sadr`aju u duvanu i aditivima za boju, snagu, vla`nost... [tetni sastojci su pre svega nikotin, ugqenmonoksid, katranske smole, radioaktivni kalijum, polonijum, derivati piridina, cijano-vodoni~na kiselina, amonijak, arsen, hrom, azotni oksidi... Nau~no je dokazano da su najmawe sedam, od ovih sastojaka, kancerogeni i direktno uzrokuju zlo}udne tumore, a da ~ak 43 sastojka, u sadejstvu, mogu delovati kancerogeno. Direktni uzro~nici raka iz duvana su hemikalije: Toluidin, Uretan, Naftilamin, Piren, Dibenzokridin, Kadmijum i Polonijum-210. Duvan je „pla}eni ubica“, podmuklo i postepeno razara telo i vodi u prevremenu smrt. Nikotin, ugqen-monoksid i katran su tri osnovna sastojka duvanskog dima, koji uglavnom poga|aju pu{a~e, osobe u wihovoj okolini i uzrokuju brojne bolesti: 1. Nikotin je glavni otrov duvana, stvara se u korenu biqke iz koga odlazi u li{}e gde se nalazi u najve}oj koncentraciji. Nikotin je uobi~ajeno sredstvo za za{titu biqaka i uni{tavawe insekata i jedan od najve}ih biqnih otrova, te postoji izreka: „Kap ~istog nikotina mo`e da ubije kowa“. Smrtna doza nikotina je 40—60 mg. Kad se pu{i, inhalira se dim cigarete a nikotin se absorbuje u krvotok i wegovi efekti na mozak se do`ive za 7—8 sekundi. Nikotin, u prvom redu, o{te}uje srce i su`ava krvne sudove, te raste krvni pritisak — pa pu{ewem se javqa te{ka bolest srca angina pektoris i infarkt srca. Nikotin je sna`na, aktivna droga i stvara jaku zavisnost i uti~e na mozak na isti na~in kao i droge

40 •

Dr Dragoslav Nikoli}

(heroin, kokain...), deluje prvo razdra`uju}e a zatim depresivno. Nikotin, kao svaka droga, stvara toleranciju (vi{e pu{ewa za postizawe `eqenog efekta) i apstinencijalne smetwe po prestanku redovnog pu{ewa — anksioznost, razdra`qivost, te{ko}e u koncentraciji, nemir, jaka `eqa za duvanom, glavoboqa, probavne smetwe, usporeni rad srca... Efekti nikotina su uvek telesni i psihi~ki: — telesni — ubrzava rad srca; pove}ava krvni pritisak; pove}ava koli~ine antidiureti~nog hormona; su`ava periferne krvne sudove; pove}ava razgradwu estrogena; remeti raspodelu krvi; remeti metabolizam... — du{evni — umiruje i opu{ta pu{a~a (kratkotrajno), poboq{ava raspolo`ewe ili ne, a {to zavisi od: po~etka pu{ewa, op{te konstitucije pu{a~a, du`ine pu{a~kog sta`a, vrste pu{a~kih navika, broja i dubine udisanog dima, konkretne situacije. 2. Ugqen-monoksid je bezbojan, otrovan gas i ima ga u relativno visokoj koncentraciji, u duvanskom dimu. Vezuje se brzo za hemoglobin i stvara karboksihemoglobin, i tako onemogu}ava dobro snabdevawe krvi kiseonikom, te oko 15% krvi iskqu~i iz wegove osnovne namene, snabdevawe tkiva kiseonikom a {to generi{e, uzrokuje vrtoglavicu, glavoboqu, poreme}aj disawa, gr~eve u mi{i}ima kod pu{a~a. Hroni~no smawewe priticawa kiseonika u tkiva uzrokuje poreme}aje metabolizma, rasta i oporavqawa organizma. Oksidansi u dimu cigareta o{te}uju endotel (unutra{wi sloj zida) krvnih sudova i omogu}avaju da se na o{te}enim mestima talo`i holesterol, pa tako nastaju su`ewa svih krvnih sudova. Ove promene na arterijama kona~no uzrokuju bolesti srca (infarkt...) i druge zna~ajne bolesti krvnih sudova ({log...). 3. Katran je sagorela biqna smola, braon lepqiva masa, koja ostavqa mrko-crna obele`ja na prstima, zubima i ko`i lica pu{a~a. Katranska smola se stvara na vrhu upaqene cigo arete, na temperaturi od 600 C i sadr`i preko 200 hemikalija. Kod pu{ewa katranske smole se kondenzuju, talo`e u

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 41

plu}ima (oko 70%) i kontinuirano ugro`avaju zdravqe. Mnoge supstance u katranu su kancerogene za pu{a~a i za opitne `ivotiwe. Iritansi u katranu o{te}uju plu}a: uzrokuju su`ewe du{nica, porast sekreta, hroni~no ka{qawe i o{te}ewe trepqastog epitela (ciliostaza), a koji {titi plu}a od infekcija i aerozaga|ewa.

[ta je pu{ewe? Pu{ewe je svako `eqeno i aktivno udisawe nekog biqnog dima koji deluje na nervni sistem, a datira od kako je sveta. Pu{ewe duvana je oblik pona{awa, odnosno samovoqno hroni~no trovawe, opasna zdravstveno {tetna navika i najra{irenija bolest zavisnosti, pored alkoholizma i narkomanije. Pu{ewe je, danas, uvek pri~a o zdravqu, novcu, bolesti, mafiji... koja siroma{ne narode uglavnom, a posebno sistematski uru{ava omladinu zarad „profiterskih interesa“. Rak „kosi“ pu{a~e, {irom sveta, ne bira `rtve... i kraq Engleske Xorx VI je umro od raka plu}a. Pu{ewe u~estvuje u formirawu pona{awa. Cigareta postaje veza za razne doga|aje i druge navike — ponavqane situacije automatiski prati paqewe cigareta: pijewe kafe, posle obeda, pre spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju potrebu da zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe svoje nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost je wihovo svojstvo — pu{e u svim sredinama i prilikama, ne obaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline. Pu{ewe je hroni~no samoubistvo koje se od drugih samoubistava razlikuje samo po tome {to traje du`e i {to samoubica vara sebe da „u`iva“ u ~arima nikotinske smrti. Duvanski dim je prisutan svuda: na ulici i u kafani, u posteqi i za porodi~nom trpezom, na radnim mestima i u salonima, na zabavama i va{arima, na odmorima i putovawima i „kadi“, najvi{e tamo gde se qudi masovno okupqaju, gde u

42 •

Dr Dragoslav Nikoli}

opu{tenoj atmosferi, ali `ivotno zaga|enoj sredini, razmewuju misli i ideje. Duvanski dim golica ~ula mirisa, ukusa, ko`u, o~i, ruke, umiruje nerve, ali razara jedan prirodni enzim koji je prirodni ~ista~ zadu`en za eliminisawe dopamina iz mozga. Pu{ewe (nikotin) postaje „droga za sve prilike“, stvara ugodu, opu{ta, relaksira pu{a~a ali prijatno delovawe prolazi brzo i ne traje du`e od samog pu{ewa. Pu{ewe, kao pona{awe, ima odvojeno mesto od drugih bolesti zavisnosti, iz vi{e razloga: {iroko je dru{tveno i socijalno prihva}eno, iako o{te}uje zdravqe; ne izaziva neposredne {tetne posledice kao pijewe i drogirawe; ne uzrokuje asocijalne i antisocijalne poreme}aje u velikom stepenu, iako na zapadu postaje nekulturno pona{awe; ne ugro`ava brzo i te{ko porodicu i dru{tvo (moralno, ekonomski...). Uvek, pu{ewe truje sve, o{te}uje pu{a~a ali i sve u wegovoj okolini: decu, porodicu, sredstva za rad... Narodna poslovica ka`e: „Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe“ a J. W. Goethe ka`e: „U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti i drske asocijalnosti“. Pu{ewe je zavisnost od sna`ne droge nikotina, nesloboda. Koreni nikotinske zavisnosti obuhvataju slo`ene fiziolo{ke i psiholo{ke mehanizme koji podsti~u i odr`avaju razne oblike pu{a~kog pona{awa, pa ~ak i stvaraju neke dobre efekte, kao {to su br`e i boqe izvr{avawe zadataka, uspe{nije prera~unavawe i savla|ivawe stresa... Pu{ewe je trovawe „na rate“, jer svaka popu{ena cigareta uti~e, iz dana u dan, nepovoqno: na krvne sudove, na krvni pritisak, na rad srca, na kori{}ewe kiseonika, na funkcije drugih organa, a {to sve generi{e zdravstveni rizik sa nepredvidivim posledicama. Pu{ewe je najve}i, naizgled bezazleni, neprijateq ~ovekovog zdravqa. Pu{a~i ~e{}e boluju, prvi su `rtva prehlada i gripa, du`e se le~e, ~e{}e obolevaju od neizle~ivih pu{a~kih bolesti. Stru~waci su dokazali da organizam pu{a~a po~iwe da popu{ta pred najezdom duvan-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 43

skih otrova posle oko 100.000 popu{enih cigareta, {to zna~i posle 13—14 godina pu{a~kog sta`a, ako pu{i prose~no 20 cigareta dnevno. Postoje ~ak 20 na~ina kako pu{ewe cigareta mo`e da {kodi (istra`ivawa u V. Britaniji).

Pu{ewe je „odabrano robovawe“ Mnogi pu{a~i, koji misle o mogu}im tragi~nim posledicama, uzdaju se u superfilter, koji navodno otklawa {tetne materije ali, ove i daqe ostaju u duvanskom dimu, osobito gasovi kao npr. ugqen-monoksid. Skoro svi qudi to znaju, a mali je broj koji nepu{ewe prihvata kao oblik pona{awa. To je i razumqivo kod zdravih osoba ali ne i kod bolesnika sa te{kim, nekada smrtonosnim bolestima koje se uzro~no povezuju sa pu{ewem (infarkt srca, rak plu}a, te{ke plu}ne smetwe, pu{a~ka noga...) a koji ne mogu da ostave pu{ewe, ne misle na zdravqe ve} na cigaretu, „moje je pro{lo“. Ako to i u~ine, pate, mu~e se, ula`u veliki napor. Pu{a~i se brane od svakog prigovora pred sobom, pred drugima i pred dru{tvom, izjavama da je to wihov li~ni izbor u koji drugi nemaju pravo da se me{aju. Ali, pu{ewe nije vi{e li~na stvar, individualna opredeqenost, sloboda po{to ugro`ava slobodu drugih, ve} postaje problem ~itavog dru{tva, odnosno, postaje socijalno-medicinski poreme}aji pona{awa. Pu{ewe je samo oblik „autohipnoze“ i to mo`da obja{wava verovawe: „Duvan umiruje `ivce“, ka`e savremeni ameri~ki psihoanaliti~ar H. Funk. Pu{ewe je veoma ra{irena pojava u svetu, i ima karakter pandemije pa i kod nas. Pu{ewe se kod nas, u ve}ini, smatra normalnim, prihva}enim oblikom pona{awa, a sve vi{e pu{i omladina, osobito `enskog pola. Uz sve ograde, mogu}e je pretpostaviti da je wegovom {irewu doprineo i ovaj na{ izmeweni qudski, dru{tveni, egzistencijalni i kulturni prostor, a svakodnevne brojne te{ko}e i probleme mnogi poku{avaju da re{e pijewem, drogirawem pa i pu{ewem. U su{tini ovo je samo svesni ili nesvesni na~in da se pobegne

44 •

Dr Dragoslav Nikoli}

iz o~aja na{e svakodnevice. Pu{ewe je, mora se re}i, te{ko i poni`avaju}e robovawe a u {ta smo mogli da se uverimo i u toku agresije NATO na na{u zemqu. Kao {to znamo, snabdevawe `ivotnim namirnicama je bilo dobro, mirnodopsko, retko su bili mali redovi za uqe, ali redovi za cigarete su bili kilometarski pred svakom trafikom, naro~ito u centru Beograda. Tu`no je bilo gledati nervozne, isu{ene, pepeqaste u licu zavisnike-pu{a~e, oba pola i svih uzrasta, kako satima ~ekaju dobitak, kutiju ili vi{e cigareta. Ozare se kada povuku prvi dim, posle dugog ~ekawa, prezadovoqni {to su uspeli. Mladi su na ni{anu. Novo regrutovawe pu{a~a, me|u mladima, treba {to pre zaustaviti svim merama, kao {to to ~ine neke industrijske zemqe sveta, gde je antipu{a~ki pokret veoma razvijen. Duvanske, velike, multinacionane kompanije ~ine sve da ne izgube profit, zbog velike prevremene smrtnosti pu{a~a i usmeravaju duvanske proizvode prema novim konzumentima — mladima u siroma{nim zemqama i zemqama u razvoju. Ponovimo pu{ewe je najubita~nija BZ. #Ko pu{i — zdravqe ru{i“ (Vuk Karaxi}).

[ta je pasivno — prinudno pu{ewe? Iako prose~na cigareta gori 12 minuta, pu{a~ je samo mali deo vremena neposredno koristi, — u stvari, samo mali deo dima koji proizvede cigareta udi{e pu{a~, ve}ina dima se raspr{i u okolni vazduh i udi{u ga drugi. Duvanski dim koji leluja u okolini pu{a~a sadr`i vi{e od {ezdeset kancerogena. Zaga|ewe vazduha, nastalo pu{ewem, ku}ne ventilacije neodstrawuju ve} ga samo raspr{uju okolo. Pu{a~ je opasan za sve u svojoj okolini, tamo gde `ivi, gde radi, gde se kre}e, a posebno za decu, trudnice, omladinu, hroni~ne bolesnike. O tome je govorio J. W. Goethe : „Pu{a~i zaga|uju vazduh, gu{e svakoga oko sebe, pa nepu{a~i ne mogu da se odbrane“. Dokazano je da boravak u prostoru gde se pu{i,

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 45

npr., u toku sastanka, ima za nepu{a~e isti u~inak kao da oni pu{e po jednu cigaretu na sat. Nepu{a~i su prakti~no „opitni kuni}i“ pu{a~a i te{ko je podneti pu{a~ku bezobzirnost, te{ko je pomiriti se sa zaga|enim vazduhom i jo{ te`e prihvatiti prisilno, pasivno pu{ewe. Prisilno udisawe duvanskog dima, kada druga osoba pu{i, mo`e biti dvojakog porekla: od dima upaqene cigarete (sporedni izvor) i od dima izba~enog iz plu}a pu{a~a kod pu{ewa (glavni izvor). Ovaj sporedni izvor dima sa vrha upaqene cigarete ima 50 puta ve}u koli~inu kancerogenih materija od dima koji pu{a~ udi{e. Duvanski dim je naj~e{}i izvor zaga|ewa vazduha u zatvorenim radnim prostorijama a wegovom {tetnom delovawu izlo`eni su i nepu{a~i u okru`ewu, ~esto isto toliko koliko i pu{a~i, jer pu{a~i ne uvla~e uvek dim ve} „pu}kaju“ (lula{i). U jednoj prostoriji, veli~ine 45 kubnih metara, posle popu{enih dve kutije cigareta koli~ina ugqen-monoksida u krvi nepu{a~a se pove}ava i do stepena zasi}enosti hemoglobina od 4%. Kao reakcije sa kratkotrajnim posledicama kod nepu{a~a se javqaju: glavoboqa, peckawe u o~ima, mu~nina i alergijske reakcije na duvanski dim. Naro~ito su ugro`eni sr~ani bolesnici koji borave u zadimqenim prostorijama. Narod ka`e: „jedan pu{i, sto ka{qe“.

Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~na stvar Pasivno pu{ewe je najopasnije za trudnice i osobe koje ve} imaju sr~ana, vaskularna ili plu}na oboqewa. Pove}ava se i smrtnost nepu{a~a zbog du`eg pasivnog pu{ewa za 1030%. Rak preti pasivnim pu{a~ima. Osobe koje `ive sa pu{a~em imaju 26% ve}e {anse da dobiju rak plu}a i 23% ve}i rizik da obole od infarkta srca, {loga (Britanska studija 1998). U Francuskoj godi{we umire najmawe 800 osoba od raka plu}a, koje izaziva pasivno pu{ewe. Ugro`ena su posebno odoj~ad i deca, i ova postaju naro~ito sklona infekcijama plu}a, uva, nosa, grla pa i

46 •

Dr Dragoslav Nikoli}

ozbiqnim plu}nim oboqewima, ako `ive u porodici gde se pu{i. Istra`ivawa dokazuju: 42% dece su operisana od krajnika — ako jedan roditeq pu{i; 51% ako oba roditeqa pu{e a samo 28% dece su operisana od krajnika — ako roditeqi ne pu{e, a sve zbog u~estalih infekcija disajnih puteva (Francuska); deca mla|a od pet godina imaju, tako|e, dva puta ~e{}e infekcije nosa, gu{e, sredweg uva ako majke pu{e; svaka peta „smrt u kolevci“ je uzrokovana pu{ewem roditeqa; 50% dece ~e{}e postaju astmati~ari kad odrastu, ako su roditeqi pu{a~i; mladi astmati~ari su 63% le~eni ~e{}e u bolnicama, ako roditeqi pu{e (V. Britanija). Da li deca to zaslu`uju? Ona ~esto opomiwu odrasle da ugase cigaretu: „tata, mama, ugasi cigaretu“. Deca ne mogu da biraju roditeqe nepu{a~e i od duvana ~istu sredinu, za razliku od odraslih osoba. Posebno je va`no da roditeqi i porodica sve ovo znaju a svojim nepu{ewem za{tite zdravqe svoje dece i zdravqe osoba svoje okoline. Pu{ewe u prisustvu nepu{a~a ne dozvoqava i elementarna kultura i osnovno vaspitawe. Me|uqudske odnose ugro`ava i pu{ewe a svi smo svedoci ~estih nesporazuma pa i sukoba izme|u pu{a~a i nepu{a~a na sastancima i u radnim prostorijama. Nasiqe pu{a~a nad nepu{a~ima je besprimerno i na upozorewa nepu{a~a — pu{a~i reaguju paqewem nove cigarete. Tako se i stvaraju lo{i me|uqudski odnosi i umawuju efekti u radu. Pu{ewe ometa supru`nika, posebno ako je bolesnik. U Londonu je bolesnik ubio `enu pu{a~a i dvoje dece (2004). Posledwih godina je sve ve}i broj onih pu{a~a koji imaju obzira prema nepu{a~ima kao i broj onih nepu{a~a koji se otvoreno suprotstavqaju pu{a~ima. Sve se ~e{}e zajedni~ki odlu~uje o tome da li da se na sastancima pu{i ili ne. Nepu{a~i na razne na~ine upozoravaju pu{a~e da je pu{ewe na radnom mestu kao i u vozilima nepo`eqno (nalepnice, plakate).

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 47

Kakvi su pu{a~i? Mnogi pu{a~i su izuzetno nadareni qudi, ~esto i na visokim polo`ajima gde odlu~uju o drugima, finansijama, politi~kim potezima i sli~no. Ipak, posle ponovqenih poku{aja da prestanu sa pu{ewem oni utvr|uju da nisu u stawu gospodariti ovim na oko jednostavnim oblikom svog pona{awa. Da li aktivni pu{a~i imaju slabiju voqu nego nepu{a~i ili biv{i pu{a~i? Da li milioni pu{a~a nastavqaju da pu{e iz razloga koji su ja~i nego {to se prvobitno mislilo? [ta, na primer, primorava `rtvu sr~anog napada — infarkta da pripali cigaretu u trenutku kad ga invalidskim kolicima iznose iz koronarne jedinice? Da li pu{a~ vr{i slobodan izbor i da li je on sam odgovoran za svoje pona{awe? Nau~na istra`ivawa (fiziologija, farmakologija, psihologija, neurobiologija) osvetqavaju tu neverovatnu mo} koju duvan ima nad qudima. Utvr|eno je — nikotin je sna`na, opasna droga koja stvara zavisnost kao heroin, kokain ili amfetamin, a za mnoge qude je znatno ja~i u stvarawu zavisnosti od alkohola. Pu{a~ je rob duvana, stalno na „mrtvoj stra`i“ prema cigaretama, silni motivi ga pokre}u da zapali: ~im se probudi, pre nego {to zaspi; posle jela i uz kafu i „pi}ence“; kad iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog nervoze i napetosti, usamqenosti i dru`equbivosti; zbog „ulaska u starije dru{tvo“ i opona{awa umetni~kih idola; i u predahu izme|u te{kog rada i slatkog u`ivawa. Pu{a~ pu{i, dakle, uvek kad god je to mogu}e i sve dok mu prsti, lice, obrve, usta, zubi, grlo, `drelo, plu}a i sve po ku}i ne po`uti, posivi i sasvim se sparu{i. Pu{a~, obi~no, u toku celog dana odr`ava stalnu koncentraciju nikotina u krvotoku, kao da postoji neki unutra{wi senzorni sistem sli~an termostatu i ovaj „nikostat“ kod svakog pada nikotina u krvi nagoni pu{a~a da

48 •

Dr Dragoslav Nikoli}

„zapali“. Svaki pu{a~ ima svoju „ugodnu zonu“ a ve}ina pu{a~a ovu odr`ava sa oko deset cigareta dnevno. Posle no}nog sna, pu{a~ uvla~i dim duboko da bi dosegao koncentraciju nikotina u svojoj krvi a kasnije cigarete se pu{e mnogo povr{nije. Pu{ewe slabih i ja~ih cigareta donosi isti nivo nikotina u krvi i to slabijim ili ja~im udisawem duvanskog dima cigareta. Vidimo neke pu{a~e da maksimalno anga`uju usno-obrazne mi{i}e, kad pu{e formiraju „surlu“ jer su cigarete slabe, treba {to vi{e izvu}i nikotina i dosti}i svoj uobi~ajeni nivo nikotina u krvi. Danas se prave cigarete sa mawe tara #katrana“ i nikotina pa da bi imao svoj nikostat, pu{a~ mora vi{e da pu{i, i ~e{}e, a to zna~i da mora vi{e cigareta dnevno da popu{i. To je velika korist za proizvo|a~a a nama u zemqi ostane 1.500 tona opu{aka sa filterom, svake godine. Opu{ci se te{ko i sporo razla`u pa enormno zaga|uju zemqi{te i vodoja`e, vodu, pa i tako {tete zdravqu. Pu{a~i ne pu{e prema jednom utvr|enom rasporedu. „Nikostat“ ne obja{wava celokupno pona{awe pu{a~a, ne obja{wava raspored pu{ewa. Neodoqivu `equ za cigaretom, pored nivoa nikotina u krvi, odre|uju i mnogi drugi ~inioci. Sve ovo svedo~i da je pu{ewe slo`ena {tetna navika, zavisnost, bolest koja se brzo i ~vrsto ugra|uje u `ivot, koja podvla{}uje snagu voqe i koja kona~no naru{ava zdravqe svakome ko se pu{ewu pre pusti.

Li~nost pu{a~a Li~nost pu{a~a, prema nekim istra`ivawima psihologa, karakteri{u: neuravnote`enost, sumwi~avost, sebi~nost, lako umarawe, dosada... Ove li~nosti imaju izrazitiju potrebu za dru{tvom, za pa`wu od okoline, te i agresivnost prema nepu{a~ima uz javno omalova`avawe nau~nih saznawa o {tetnosti pu{ewa. Zrela, zdrava, uskla|ena li~nost je zadovoqna, uravnote`ena je, uskladila je intelektualna, emo-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 49

cionalna, nagonska, moralna svojstva i oformila karakterne osobine a {to ukqu~uje i pona{awe po „principu realnosti“, odbacivawe {tetnih zadovoqstava i ~ovekoqubivost odnosno brigu o potrebama drugih oko sebe. A pu{a~? Ipak, pu{a~i su heterogena grupa i ne mo`e se govoriti o pu{a~u kao tipi~noj osobi. Mogu se razlikovati tri tipa pu{a~a: pu{a~ iz u`ivawa, pu{a~ iz navike i pu{a~ koji tra`i psihi~ko rastere}ewe u cigareti. 1. Pu{a~ iz u`ivawa — pu{i jer mu to ~ini zadovoqstvo, pali cigaretu kada pije kafu, kada ~ita ili kada slu{a muziku, kada je u ne~emu uspeo, kada je zadovoqan sobom i kada je u dru{tvu dobrih prijateqa. Budu}i da se pu{ewe ograni~ava na odre|ene prijatne do`ivqaje, stepen zavisnosti kod ovih pu{a~a nije naro~ito veliki. 2. Pu{a~ iz navike — redovno pali cigarete u odre|eno doba dana (npr. ujutru posle doru~ka ili uve~e uz televizor) ili kod odre|enih aktivnosti (npr. nastavnik u zbornici dok ~eka po~etak slede}eg ~asa ili taksista u pauzi izme|u dve vo`we). Mnoge svakodnevne radwe se tako i toliko povezuju sa pu{ewem da one skoro automatski izazivaju pokret za paqewem cigarete. Rezultat svega toga je intenzivno pu{ewe. 3. Pu{a~ zavisnik — tra`i psihi~ko rastere}ewe u cigareti, pu{i da bi se lak{e sna{ao u neprijatnim situacijama. On npr., pali cigaretu kada je u nekoj teskobi ili kada se pla{i ne~ega. Pu{ewe mu donosi kratkotrajno ose}awe olak{awa. Teskoba za momenat nestaje. Tako neposredno do`ivqena rastere}ewa dovode do jake zavisnosti u pu{ewu. Poku{ajte sami ili potra`ite pomo} da ostavite pu{ewe. I strastveni pu{a~ mo`e bez cigareta ali `equ za prekid pu{ewa treba podupreti nekim motivom, za ovako zna~ajnu odluku (zdravqe, tro{ak, smrad, qubav...). Upu}eni pesimisti ka`u da je bolest jedini pravi motiv da strastveni pu{a~ ostavi duvan, nedostatak para ili zabrana prodaje cigareta a to je ipak utopijska `eqa jer bi profiteri izgubili — trgovci, reklamne slu`be a posebno dr`avna kasa. Pu{a~i

50 •

Dr Dragoslav Nikoli}

su `rtve profitera. Duvanska industrija sveta, i ne samo ona, ~ini sve da o~uva biznis, pa umrle pu{a~e ili pak one koji ostave pu{ewe sa lako}om zamewuje sa dva ili tri mlada pu{a~a, uglavnom iz siroma{nih zemaqa sveta. Ve}ina pu{a~a, brani svoju samoubila~ku filozofiju, svoju zavisnost i svoju bolest ~esto i op{tim i neumesnim obrazlo`ewima, tipa: „mora se od ne~ega umreti... qudi umiru od svega... umre}u uz zadovoqstvo... kada do|e vreme...“

Gde su najtvrdokorniji pu{a~i Balkan je raj za pu{a~e. Na Balkanskom poluostrvu `ive najtvrdokorniji pu{a~i na svetu, jer je izme|u 30 i 40 odsto odraslih zavisno od nikotina, iako pu{ewe, {to je dokazano, izaziva preranu smrt. Qudi u ovom delu Evrope su najstrastveniji pu{a~i na kontinentu, a mo`da i na svetu — izjavio je ovih dana Mark Danzon, direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu okupqenima na regionalnoj konferenciji za spre~avawe pu{ewa, odr`anoj u Sofiji. Skupu su prisustvovali predstavnici vlada Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Moldavije, Rumunije i Srbije, kako bi se dogovorili o zajedni~koj strategiji u borbi protiv pu{ewa i pravilima koja bi po{tovale sve zemqe regiona. Danzon je ocenio da je do sada „gotovo zanemarqiva pa`wa poklawana borbi protiv pu{ewa“. U isto vreme, ocenila je Svetska banka u najnovijem izve{taju, „odsustvo akcije mo`e se objasniti sna`nim delovawem duvanskog lobija, lo{im ili gotovo nikakvim zakonima o zabrani pu{ewa, celokupnom dr`avnom politikom i „rupama“ u zakonima, korupcijom, organizovanim kriminalom i wegovom povezano{}u sa {vercerima cigareta“. „U Hrvatskoj i Rumuniji, vi{e od 25 odsto ukupnog konzumirawa cigareta otpada na {vercovane cigarete, 47 odsto u Bosni i Hercegovini, dok Albanci strast zadovoqavaju sa

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 51

vi{e od 80 odsto {vercovanih cigareta“, nagla{ava se u izve{taju Svetske banke. Objavqen je i podatak da su Bugarska Gr~ka, Italija i Turska najve}i proizvo|a~i cigareta u Evropi, a tradicija i navika „dru`ewa sa cigaretom“ omogu}ava da se odr`ava zama{no gajewe duvana i velika proizvodwa cigareta. Pove}ana smrtnost na Balkanu se jo{ tuma~i „nesre}nim okolnostima“, dok se pu{ewe me|u najmla|om populacijom, ali i `enama, smatra „znakom slobode li~nosti, `enskom emancipacijom i `ivotnim zadovoqstvom“, obja{wewima koja su u drugim delovima Evrope odavno napu{tena, re~eno je u izve{taju (2006).

Pravila o lepom pona{awu pu{a~a Pu{ewe nije vi{e li~na stvar. U Srbiji ne mogu ni mu{karci, ni `ene, sada i omladina, `iveti bez duvanskog dima. Statistika o na{em pu{ewu je porazna. Pu{ewe u~estvuje u formirawu pona{awa. Cigareta postaje veza za razne doga|aje i druge navike — ponavqane situacije automatski prati paqewe cigareta: pijewe kafe, posle obeda, pre spavawa, da se o~uva budnost... Pu{a~i imaju potrebu da zadovoqe oralne potrebe, da pomo}u cigarete umawe svoje nevoqe, razdra`qivost i psihi~ku tenziju... Agresivnost je wihovo svojstvo — pu{e u svim sredinama i prilikama, ne obaziru}i se na molbe, zahteve pa i proteste okoline. Pu{ewe je prisutno na svakom skupu, a nije retko, da se neko od nepu{a~a `ali, ili pak mora da iza|e iz zadimqene prostorije, ima zdravstvene tegobe u dodiru sa duvanskim dimom. I pored zakonske zabrane pu{a~i svoju zavisni~ku strast moraju da zadovoqe „ovde i sada“. Ipak, treba o~uvati kulturni nivo i pored pu{ewa, evo nekih nu`nih pravila za to: — ne pu{ite u sobi bolesnika, — ne pu{ite ako nema pepeqare na stolu, — ne otresajte pepeo cigarete na pod,

52 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— — — —

ne govorite sa cigaretom u ustima, ne pu{ite na ulici, ne pu{ite u gostima, dok ne zatra`ite dozvolu, ne pu{ite za vreme poslu`ivawa jela i dok neko jede za stolom, — ne pu{ite me|u prijateqima nepu{a~ima, po~e}e da Vas izbegavaju, — ne bacajte opu{ak na plo~nik, ve} u kantu za otpatke, — bacajte opu{ak, samo uga{en, u kantu za otpatke, — ne bacajte neuga{en opu{ak u prirodi (po`ari), — ne pu{ite ujutru pre nekog „zalogaja“, — ne pu{ite cigaretu do kraja, — ne palite cigaretu na cigaretu. U Velikoj Britaniji, pu{a~e vi{e „ne mole“ ve} „udaraju“ po xepu. Ako pu{a~ baci pikavac na ulici — kazna je 50 funti (75 evra).

Rasprostrawenost pu{ewa Pu{ewe duvana je najra{irenija bolest zavisnosti, po{ast savremenog sveta, jeftino, legalno i smrtonosno drogirawe. U svetu ima oko 1,2 milijarda pu{a~a oba pola i svih uzrasta. U industrijskim zamqama `ene pu{e od 20—40%, mu{karci od 30—40%, a u zemqama u razvoju `ene pu{e od 210%, mu{karci od 40—60% (slika 2). [iri se daqe u nerazvijenim zemqama i zemqama u razvoju i poprima karakter epidemije, osobito me|u mladima i osobama `enskog pola. Smawuje se u zemqama zapada, zahvaquju}i usvajawu i sprovo|ewu nacionalnih programa protiv pu{ewa. Zanimqiva je i novija distribucija pu{ewa i pu{a~a u siroma{nim i bogatim zemqama sveta: u nerazvijenim zemqama ima 73% pu{a~a (800 miliona), pu{i 48% mu{karaca i 7% `ena; u razvijenim zemqama ima 27% pu{a~a (300 miliona), pu{e 42% mu{karaca i 24% `ena. Siroma{ni su i ovde `rtve

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 53

mega propagande duvanske industrije Zapada i Amerike, koja kontroli{e svetsko legalno i ilegalno tr`i{te cigareta. U na{u zemqu se „uselio“ — Filip Moris. Svi su zadovoqni — proizvo|a~i duvana, zaposleni u DIN-u, pu{a~i, vlada... Filip Moris je ispunio sve obaveze iz ugovora o kupovini DIN-a. U buxetu sedam milijardi. „Na zdravqe“ (slika 2).

Slika 2. Duvan: epidemija u celom svetu

Omladina po~iwe rano da pu{i i sa 15 godina starosti pu{i u: Izraelu 5%; [vedskoj 9%; Americi 12%; Nema~koj 18%; a u Bugarskoj 41%. U Srbiji u sredwim {kolama (od 15 do 18 godina) omladina pu{i od 36 do 45%. Na{i u~enici sve vi{e pu{e. Pu{ewe u {koli je zabraweno, ali nije ispred {kole, na putu prema ku}i... U~enici pu{e obi~no u {kolskim toaletima, a de{ava se da #zapale“ u u~ionicama kada gube ~as. Mnogi zapale cigaretu i u hodnicima. Mnogi profesori #vaspita~i“ sve to mirno posmatraju, pogotovu ako su i sami pu{a~i. Tu mogu pomo}i samo o{tre kazne — zakonske mere, punova`ne za |ake i profesore. Me|utim, Crnogorci #pu{e

54 •

Dr Dragoslav Nikoli}

kao Turci“ a u ciqu smawewa pu{ewa i {tetnih efekata duvana na zdravqe naroda, doneli su Zakon o zabrani pu{ewa na javnom mestu. Niko taj Zakon ne po{tuje, napla}ene su samo tri kazne. Gra|ani Podgorice ka`u: #kad vidim da po{tuju Zakon oni koji su ga i doneli, tada }u ga i ja po{tovati. Ne pada mi na pamet da pla}am kaznu, qutito odgovara pu{a~“. U Srbiji se pu{i previ{e, preko 2.400 cigareta po stanovniku godi{we ili 1.600 tona mese~no, odnosno dnevno se popu{i vi{e od sedam miliona paklica, doma}ih ili uvoznih cigareta. Sporadi~ne studije ukazuju da u Srbiji pu{i: 37% ukupne populacije, 53% radne populacije, 26% u~enika, 45—53% odraslih mu{karaca kao i studenata oba pola. Lekari pu{e 37%, lekarke 35% (najamwe pu{e pulmolozi, onkolozi, kardiolozi, a najvi{e hirurzi, psihijatri). U SAD lekari pu{e do 3%, u Australiji i Engleskoj mawe od 7%. Pu{ewe je kod nas normalno, prihva}eno pona{awe. Postali smo druga zemqa u Evropi po ra{irenosti duvana. Omladina sve vi{e pu{i, sve ranije po~iwe da pu{i, osobito devoj~ice. Po~iwe se sa pu{ewem rano, u osnovnoj {koli, de~aci 11, 12 godina a devoj~ice kasnije sa 17, 18 godina. U {kolama Novog Sada do 14. godine pu{i 12%, redovno 3% a u sredwim {kolama pu{e 46%, redovno 31%, a ukupno 17% {kolske dece pu{i. Pu{ewe stvara sigurnu osnovu za mogu}i razvoj alkoholizma i narkomanije. Srbija je na drugom mestu u Evropi po broju pu{a~a, s obzirom na to da se u woj dnevno zapali 73 miliona cigareta, a zvani~na nacionalna statistika nezdravog `ivota svedo~i da svaki drugi mu{karac i svaka tre}a `ena u Srbiji ne mogu da zamisle `ivot bez duvanskog dima. Ovoj pora`avaju}oj statistici treba dodati podatak da je svako ~etvrto dete od petog do osmog razreda osnovne {kole — pu{a~, i da svaki drugi student Beogradskog univerziteta dr`i zapaqenu cigaretu (2006). Izra~unato je da se u Beogradu svakodnevno popu{i 20 miliona cigareta (600.000—750.000 evra), za koje vreme pu{a~i izbace 60.000 kubnih metara duvanskog dima u ve} zaga|eni

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 55

vazduh grada. Pu{a~i, zna~i, svakodnevno odbace i 20 miliona opu{aka koji i najvi{e fizi~ki zaga|uju grad. Na ulici, na autobuskim, tramvajskim i trolejbuskim stanicama uvek je previ{e razbacanih opu{aka i praznih kutija cigareta. Opu{ci kona~no sti`u u deponije, rastvaraju se posle ki{e i otrovi dospevaju u vodosisteme. Ekosredina je ugro`ena. Cena pu{ewa je ogromna i pla}a se bolestima, invaliditetom i prevremenim umirawem pu{a~a — od 15 do 20 godina. U organizmu pu{a~a nema }elije, tkiva ni organa koji nisu o{te}eni pu{ewem, pa od tzv. bolesti pu{ewa (rak, bolesti srca i krvotoka, bolesti plu}a...) u svetu prevremeno umre oko pet miliona qudi godi{we, a kod nas od 25 do 35.000 pu{a~a. Svakog dana u svetu prevremeno umre oko 13.000 pu{a~a, odnosno svakog minuta umre oko 6 do 7 pu{a~a, a za 20 godina umira}e 30.000 dnevno. Futurolozi predvi|aju da }e mladi ro|eni izme|u 1970. i 1990. godine, ako se zadr`i ova rasprostrawenost navike pu{ewa, umreti prerano i to: u razvijenom zapadnom svetu svaki drugi, a u zemqama u razvoju svaki ~etvrti. Sve ovo ~ini oko 250 miliona prerano umrlih qudi na ovom svetu. Zbog pu{ewa duvana prose~no }e godi{we umirati izme|u 10 i 15 miliona qudi, a ako se epidemija pu{ewa pro{iri ekspanzivno u zemqama u razvoju, {to se o~ekuje, onda }e to biti i ve}i broj rano umrlih osoba. O~ekivani `ivotni vek pu{a~a se skra}uje u zavisnosti od: broja dnevno popu{enih cigareta, sadr`aja ugqen-monoksida, katrana i nikotina u cigareti, pu{a~kog sta`a, dubine uvla~ewa dima i du`ine opu{ka.

Uzroci pu{ewa Pu{ewe je nau~eno, nezdravo pona{awe, `ivotni stil utemeqen u porodici, izmodelirano uz pomo} drugova/drugarica u vreme {kolskih dana odnosno u mladosti. Mlada osoba, „sudbinski“ odlu~uje da li da pristupi armiji

56 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pu{a~a ili ne, i pored dva uzro~na faktora (duvan, sredina), i da li }e se trofaktorski uzro~ni „za~arani trougao“ zatvoriti (slika 1). Qudsko pona{awe, u osnovi, odre|uje vaspitawe, op{te i zdravstveno. Pona{awe se mo`e uskladiti sa znawem ali pozitivno znawe treba da bude i pra}eno emocionalnim prihva}enim pozitivnim stavovima, verovawima protiv pu{ewa. Znawe o {tetnosti pu{ewa duvana, dete dobija nesistematski od roditeqa, nastavnika, medija a mnogi od ovih vaspita~a odmah iza „pedago{kog ~asa“ pu{e. Dete je zbuweno neskladom izme|u poruka i dela i bira obi~no dela ovih „pedagoga“. I tako, deca i omladina pu{e jer pu{e wihovi roditeqi, u~iteqi, nastavnici, pu{e osobe u dru{tvu, grupi, sa kojima se identifikuje. Duvanska industrija ula`e niz napora da omladini doka`e kako je pu{ewe lepo i pametno (reklame, pakovawa...). Dete i mlada osoba se ne mogu nikako uveriti u zdravstvenu opasnost pu{ewa, ako vidi lekara, medicinsku sestru da pu{e, a ovi znaju najvi{e o zdravqu, ili bar treba da znaju. U osnovi pu{ewa je nezdravo vaspitawe u koje su utkane: navike, obi~aji, verovawa, stavovi..., mikrosredine, u kojoj mladi rastu i gde se razvijaju. Odvratiti decu od pu{ewa razumnim upozorewima pojedinaca koji pu{e, prakti~no je nemogu}e, ali treba ~initi sve da mladi ugrade u svoje pona{awe upozorewe „pu{ewe je prva stepenica u razvoju alkoholizma, narkomanije i side“.

Za{to qudi pu{e? Uzroci pu{ewa su mnogoborojni. Niko ne po~iwe da pu{i zbog toga {to za tim ose}a telesnu potrebu, kao na primer, za jelom i pi}em. Uvek su neki drugi razlozi, zbog kojih se pali prva cigareta: deca rado i u svemu opona{aju odrasle, pa i one koji pu{e. Roditeq je prvi primer, pu{a~ roditeq i nenamerno usmerava svoje dete prema pu{ewu. Osim toga, i

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 57

na{e dru{tvo pu{ewe dozvoqava, toleri{e i podsti~e (kao i konzumirawe alkohola). Za{to qudi pu{e? Za{to pu{a~i ose}aju zadovoqstvo dok u ruci dr`e omiqenu cigaretu? [ta se to doga|a u mozgu pu{a~a? Mnogo je poku{aja bilo da se na ovo odgovori, a odgovori se kre}u od u`ivawa — jer duvanski dim „golica“ ~ula mirisa, ukusa, ko`e (prstiju), anga`uje o~i, ruke, umiruje nerve, pa preko oralne fiksacije pu{a~a do razvoja posebne pu{a~ke li~nosti. U osnovi svega je dvostruka zavisnost pu{a~a (psihi~ka i fizi~ka). Nikotin je droga koja stvara sna`nu fizi~ku zavisnost, a hemijski procesi (neurotransmiteri) u mozgu igraju glavnu ulogu, u nastanku zavisnosti. Iako mozak ima preko 100 milijardi nervnih }elija, wihova funkcija je, uglavnom, idealno sinhronizovana. Nedavno su doga|awa u mozgu vizuelizirana u Nacionalnoj laboratoriji dr`ava Wujork (N. Wolkov i J. Fauler). „Treba prvo shvatiti na~in funkcionisawa na{eg mozga: neuroni (nervna }elija sa nastavcima) komuniciraju me|u sobom putem hemijskih supstanci — tzv. neurotransmitera (neuroprenosioci), koje putuju od jedne do druge }elije i nose poruke, a poruka sti`e i do na{e svesti. Dopamin ciqa odre|eni deo mozga, odnosno odre|eno jezgro mozga i stvara zadovoqstvo, ugodu. Otkrili smo snimawem mozga specifi~nu „strategiju“ duvana, u skladu sa ovim mehanizmom. Ne smete nikako zaboraviti: pu{ewe duvana su vrata za druge zavisnosti“, obja{wava dr N. Wolkov. Pu{ewe razara i enzim monoaminooksidazu B (MAO B). Ovaj enzim je prirodni ~ista~ i zadu`en, upravo, da elimini{e dopamin u na{em mozgu. Usled razarawa MAO B nagomilava se dopamin u mozgu i uzrokuje ili poja~ava do`ivqaj zadovoqstva kod pu{ewa. Ove do`ivqaje ja~aju i neke druge supstance, te se, na primer, uz cigarete pije rado alkohol i kafa i tako se otvaraju vrata i za druge zavisnosti (alkoholizam, narkomanija).

58 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Pu{ewe — bolest zavisnosti Svetska zdravstvena organizacija pu{ewe inkorporira u BZ — toksikomanije, skupa sa alkoholizmom i narkomanojom i {ifrira sa F17 (MKB-10). Omogu}eno je i pra}ewe svih modaliteta, pojavnih oblika pu{ewa kao bolesti (akutno trovawe, zloupotreba, zavisnost...). Me|utim, ovu {ifru lekari prakti~no ne koriste, nema je u zdravstvenim kartonima. Ova {ifra F17 treba da se na|e uvek na prvoj strani zdravstvenog kartona, crveno uokvirena (+ ili —), jer pre~esto ukazuje kod pu{a~a na uzrok bolesti a posebno je zna~ajna za le~ewe bilo koje telesne bolesti, ako se zna da duvan ometa farmakodinamsko dejstvo lekova. Ovo omogu}ava da: nema lutawa u otkrivawu uzroka 28 pu{a~kih bolesti i na~inu le~ewa; nema „praznog hoda“ u lekarskoj praksi i nema neracionalnosti u zdravstvu, tako ~esta ukupna ocena rada zdravstva. Velika ve}ina dugogodi{wih pu{a~a ima znake bolesti zavisnosti (nesavladiva `udwa, psihi~ka i fizi~ka zavisnost, {tetne li~ne i dru{tvene posledice). Pu{a~ku zavisnost stvara nikotin. Pod dejstvom nikotina dolazi do kratkotrajnog opu{tawa i prijatnog raspolo`ewa kod pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada, pojave nepravilnosti u otkucajima sr~anog ritma, porasta krvnog pritiska, su`ewa perifernih krvnih sudova, pove}awa nivoa kateholamina i masnih kiselina u krvi i drugih promena koje deluju nepovoqno na organizam u celini. Pu{ewe duvana je, nema sumwe, zavisnost koja poma`e pu{a~ima da se opuste, da ostanu budni ili prosto da olak{aju dosadu i zamaskiraju wihove `ivotne zgode i nezgode. Ova zavisnost je psihi~ka i fizi~ka: 1. Psihi~ka zavisnost — prijatna ugoda, zadovoqstvo i ritual su `eqeni psihoaktivni efekti pu{ewa. Postepena navika na ve}i broj cigareta, ritual i uigrani na~in pona{awa a za ve}inu pu{a~a i odre|ene prilike, podsti~u `equ da se zapali ~ak i ako nivo nikotina u krvi nije opao.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 59

Rituali, kao {to su pijewe kafe, pijewe alkohola, vo`wa automobilom, nerazdvojno su povezani sa pu{ewem. Kada se jednom izgradi i u~vrsti shema pu{ewa, ona se redovno ponavqa iz dana u dan, pa ~ak i od cigarete do cigarete. Veoma su zna~ajni i brojni rituali cigaretom: tap{awe po xepovima da se na|e {ibica, tapkawe cigareta, prino{ewe ustima, uvla~ewe dima, odmicawe od usta, otresawe pepela... Tako stvoreni uslovni refleks remeti pona{awe pu{a~a (ako pu{i 20 cigareta dnevno onda, barem 400 puta unosi cigaretu u usta), pa pu{a~ ~esto i ne zna {ta }e sa svojim rukama, ako ostavi pu{ewe. Neki pu{a~i govore da te{ko mogu ostati bez ovih rituala. Poja~ana je potreba pu{ewa i u neprilikama, neugodnostima, frustracijama... Psiholo{ka potreba za duvanom mo`e biti tako jaka da je prestanak pu{ewa, i zbog ove zavisnosti, prakti~no nemogu} bez stru~ne pomo}i. Takozvani dobri efekti pu{ewa (smawewe stresa, kontrola te`ine, regulisawe raspolo`ewa, u~ewa, rada, bodrosti, uskla|ivawa pu{a~a sa spoqnim svetom) ostvarene preko neurotransmiterskog sistema mozga bi opravdali pu{ewe, kad se ne bi u plu}a unosili katran, ugqen-monoksid i mnogi drugi otrovi. 2. Fizi~ka zavisnost — metaboli~ka zavisnost nastala usled nikotina, koji, za razliku od drugih droga, ne ometa normalnu aktivnost pu{a~a. Nikotin je sna`na droga i inkorporira se u metabolizam nervnih }elija, u rad vegetativnog nervnog sistema. U po~etku izaziva neugodne do`ivqaje (vrtoglavica, kolaps, znojewe...), a kasnije, mawe-vi{e, relaksiraju}e efekte. Zna~i nikotin se nakupqa u krvi, seli u mozak i brzo tro{i, pa pu{a~ treba novim pu{ewem da zadovoqi potrebe odre|enih neurocentara. Zadovoqstva i eufori~na svojstva nikotina su sna`na sli~na delovawu kokaina, amfetamina, heroina, ali, kod redovnih pu{a~a taj efekat je kratkotrajan po{to je koli~ina udisanog nikotina mala. U eksperimentalnim istra`ivawima zavisnici su ~esto zamewivali kokain i nikotin. Ako se prestane sa pu{ewem

60 •

Dr Dragoslav Nikoli}

mogu se javiti apstinencijalne smetwe: napetost, ubrzani sr~ani rad, nemir, pad krvnog pritiska, vrtoglavica, smetwe varewa... Stru~na pomo} je i ovde ~esto potrebna.

Pu{ewe i zdravqe Zdravqe naroda sveta je u velikom stepenu ugro`eno jer je ~ovekova sredina (vazduh, voda, zemqa) umnogome zatrovana, u ~emu i pu{ewe ima veliki udeo, za pu{a~a i lica oko wega. Da bi ~ovek `iveo, mora disati — oko 12.000 litara vazduha dnevno. U vazduhu se nalazi kiseonik, neophodan za svaku `ivu }eliju, svako srce, svaki organizam, bez kojeg se ne mo`e `iveti. Zbog toga je borba protiv zaga|ivawa vazduha jedan od najva`nijih zadataka dr`ava i organizovanih dru{tava sveta. Duvanski dim se udi{e koncentrovan. Uvla~ewem duvanskog dima pu{a~i istiskuju kiseonik iz svojih plu}a. Jedan veliki deo {tetnih materija iz dima dospeva u okolni vazduh. Pu{ewe je i zbog toga jedan od najopasnijih oblika individualnog zaga|ivawa ~ovekove okoline. Pu{ewe ne ugro`ava samo pu{a~a, ve} negativno uti~e i na nepu{a~a. Pu{ewe je trovawe. Svaka cigareta uti~e na krvni pritisak, potro{wu kiseonika, na rad srca i na funkciju drugih va`nih organa. I to iz dana u dan i to svaka cigareta! Ovaj stres predstavqa za pu{a~a zdravstveni rizik sa nepredvidivim posledicama. @ivot zna~i disati, udisati {to ~istiji vazduh, ali cigareta to onemogu}ava. O zdravqu se ne misli, ali vrlo malo u prva dva perioda `ivota (detiwstvo, mladost) pa i do polovine zrelog `ivotnog doba, do 50. godine, ali uvek se treba osvrnuti na mudru sentencu A. [openhauera: „Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa sve je ni{ta“. Pu{ewe je bolest, zavisnost, a prema dana{wim nau~nim saznawima deluje sigurno {tetno na zdravqe, ali sporo, naizgled neprimetno. Nikotin i navika pokre}u pu{a~a da

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 61

zapali — pre spavawa i ~im se probudi; posle jela i uz kafu ili pi}ence; kad iza|e iz autobusa ili u automobilu; zbog nervoze i napetosti, usamqenosti i dru`equbivosti; „ulaska u starije dru{tvo“ i opona{awe filmskih glumaca; u predahu izme|u te{kog posla i slatkog u`ivawa; kada izlazi iz bioskopa ili ulazi u kadu... uvek kad je to mogu}e, sve dok mu prsti, grlo, `drelo, usta, plu}a i sve ostalo ne „krahira“, usahne, sparu{i... Prosto re~eno, nema zdravog pu{a~a, jer nema }elija, organa ili sistema tela pu{a~a koji nisu o{te}eni raznim sastojcima duvana. Nastale pu{a~ke bolesti imaju dugi latentni asimptomatski period. Dugoro~ne posledice pu{ewa se manifestuju u zrelom i starijem `ivotnom dobu, a u vidu te{kih neizle~ivih bolesti pu{ewa, koje uzrokuju prevremenu invalidnost i prevremeno umirawe. „Moderne bolesti“ (rak, infarkt srca, {log...) su direktna posledica pu{ewa ali se ove ~esto ne povezuju sa pu{ewem, ve} se smatraju, lai~ki, nu`nim ishodom genetskog optere}ewa ili prirodnog starewa. Upro{}eno re~eno, duvanski dim sa preko 4.000 hemikalija uzrokuje bolesti, i to: nikotin uzrokuje zavisnost; ugqen-monoksid uzrokuje bolesti srca a katran i druga jediwewa duvana uzrokuju arteriosklerozu, rak. Pravi udeo pu{ewa u ovim bolestima nau~no dokazuju brojna, u svetu sprovedena ciqana istra`ivawa (preko 50.000). Nau~no dokazani rizici pu{ewa su raznovrsni i mnogostruki i kre}u se od spontanih poba~aja kod trudnica preko raznih bolesti do umirawa od bolesti pu{ewa. Pu{ewe je i poseban rizik za sidu, jer duvanski dim ugro`ava prirodni sistem odbrane od tzv. „slobodnih radikala” i smawuje broj limfocita a pu{a~i su i skloniji seksualnim infekcijama: ranije sazrevaju, imaju vi{e seksualnih partnera, re|e su ven~ani... Mnogi pu{a~i znaju da su zdravstveni rizici prisutni, ali smatraju da su ovi u stvari, mawi nego {to su, a drugi veruju u opasne i te{ke posledice pu{ewa i nadaju se, neopravdano, da se to wima ne}e desiti.

62 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e Pu{ewe u vozilu ometa voza~a i ugro`ava saobra}ajnu sigurnost. U saobra}aju su naro~ito ugro`eni voza~i koji sami pu{e ili koji su izlo`eni duvanskom dimu svojih saputnika. U zatvorenom prostoru automobila usled pu{ewa mo`e do}i do tako visoke koncentracije ugqen-monoksida, da ona tri puta prema{uje granicu podno{qivosti ovog gasa. Naro~ito mozak i srce osetqivo reaguju ve} i na najmawe koli~ine ugqen-monoksida pa zbog toga dolazi do ograni~ewa umnih i telesnih sposobnosti. Mo} koncentracije slabi, a vreme reagovawa se produ`uje. Voza~-pu{a~ sporije reaguje (npr., na paqewe crvenog svetla), pogre{no ceni razdaqine, slabije vidi u sumraku i te`e podnosi zaslepquju}u svetlost, nego voza~ nepu{a~. ^ak i tri popu{ene cigarete mogu u zatvorenom prostoru automobila negativno uticati na vid. Svaka druga saobra}ajna nesre}a, sa smrtonosnim posledicama, de{ava se no}u. Uzrok velikom broju ovih nesre}a su alkohol i/ili pu{ewe. Ve} i samo paqewe cigarete mo`e biti opasno, odvla~i pa`wu voza~a i dekoncentri{e ga u vo`wi. Zbog toga bi saputnici uvek trebali da usli{e molbu voza~a da ne pu{e. To pove}ava sigurnost u saobra}aju i ne ugro`ava zdravqe. Negativno dejstvo pu{ewa (ugqenmonoksida) na saobra}ajnu sigurnost se posebno vrednuje u [vedskoj, gde se u slu~aju saobra}ajnog udesa testiraju voza~i na alkohol, pu{ewe i drogu.

Pu{ewe i mladi Igra pu{ewa po~iwe rano, naj~e{}e sa 10, 11 ili 12 godina i to kri{om, u krugu svojih drugova. Ponekad i ranije. Pu{i se iz radoznalosti, `eqe za eksperimentima, ili `eqe

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 63

da se izjedna~i sa odraslima, ili i iz `eqe da se bude prihva}en od grupe u kojoj se kre}e. Ve}ina dece posle prve „probe hrabrosti“ ostavqa cigaretu, koja ne prija. Slede}a „pu{a~ka iskustva“ se sti~u obi~no sa 14 do 16 godina. U to doba se ve}inom i odlu~uje da li }e neko postati pu{a~ ili ostati nepu{a~. Tada su stariji poznanici, ~lanovi porodice, kolege ili {kolski drugovi ti, koji ~esto i suvi{e velikodu{no nude cigarete. I tako, korak po korak, veliki broj mladih postaje redovan pu{a~, jer nema hrabrosti da odbije ponu|enu cigaretu. Neko opet pu{i da bi stekao autoritet ili da bi imponovao suprotnom polu. Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je da budu va`ni, uo~eni... kod lo{ih primera pred sobom — pu{a~a roditeqa, va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se svesno ili nesvesno identifikuje. Zabriwavaju}i su i upozoravaju}i podaci nedavno objavqeni, u ovoj godini /03.05/ o upotrebi duvana u na{im {kolama. Istra`ivawe je obuhvatilo 4.377 u~enika sedmih i osmih razreda iz cele Srbije. #Nikotin je u klupama“. [kole u Srbiji izgledaju kao regrutni centri za budu}e nikotinske zavisnike. ^ak tre}ina {kolaraca u Srbiji probala je cigaretu pre desete godine. Polovina osnovaca, u~enika sedmih i osmih razreda, bar jednom je okusila duvanski dim. Sedam odsto u~enika sedmih i osmih razreda osnovne, odnosno prvog razreda sredwe {kole spada u kategoriju redovnih pu{a~a. Vi{e od 17 odsto wih povremeno #duvani“, a svaki peti |ak ima prijateqe pu{a~e. Podatak koji zaista zabriwava glasi da ~ak 97 odsto wih, `ivi u porodici u kojoj uku}ani pu{e u wihovom prisustvu. Mladala~ko pu{ewe u razvojnim `ivotnim periodima (pubertet, adolescencija) ima svoja i socijalna obele`ja — masovno je, univerzalno u raznim nepovezanim sredinama sveta, najizra`enije u razvijenim sredinama, prati socijalne krize i previrawa u porodici. Nekada je ovo pu{ewe simptom dru{tveno-porodi~ne patologije, koja se ne ograni~ava samo

64 •

Dr Dragoslav Nikoli}

na zloupotrebu duvana nego i na: prihvatawe odre|enih negativnih stavova, vrednosnih sudova, orijentacija u na~inu `ivqewa; opho|ewa u grupi prema vr{wacima i odraslima; sticawe navika, usvajawe socijalnog i kreirawe individualnog identiteta. Konstatacija da adolescentni tabakizam (pu{ewe) predstavqa simptom dru{tvene patologije u~vr{}uje uverewe, na izvestan na~in, da su socijalni faktori presudni u nastanku te pojave. Ispitivawa pokazuju da se ve} od mladog uzrasta pu{a~i mogu podeliti u dve dosta jasno izdiferencirane grupe: na one koji po~iwu da pu{e prete`no zato {to to i drugi rade, kod wih se stvara navika, ali kada shvate {tetnost ili opasnost, mogu relativno lako da ostave duvan i na one koji relativno brzo postaju pu{a~i, zavisnici, ali koji nisu u stawu da ostave duvan ni onda kada su zbog pu{ewa dovedeni u `ivotnu opasnost. Neki istra`iva~i smatraju da se mo`e govoriti o postojawu ~etiri vrste motiva koji adolescenta stavqaju u poziciju da postane pu{a~ ili ostane nepu{a~: socijalni presti`, radoznalost i samoproveravawe, izra`ajnost buntovnosti, rastere}ewe ose}awa teskobe.

[ta mlade goni da pu{e? Mladi {irom sveta, pa i kod nas, sve ranije pale svoju prvu cigaretu. Ve} u periodu izme|u 11. i 13. godine. Da bi se upotreba duvana kod mladih ograni~ila, u velikom broju zemaqa, a odskora i u na{oj zemqi, uvedena je zabrana prodaje cigareta maloletnim licima. Mlade „goni“ da pu{e: • @eqa da budu odrasli. Adolescencija je period u kojem mladi grade svoj identitet. Oni vi{e nisu deca i `ele da odrastu. Kr{ewem roditeqske zabrane, imaju utisak da }e br`e u}i u svet odraslih. • Opona{awe drugova. Statistika pokazuje da, u najve}em broju slu~ajeva prvu cigaretu ponudi drug i ona se mo`e sma-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 65

trati nekom vrstom rituala za primawe u grupu. Pored toga, u ovom uzrastu, uticaj drugova je mnogo ja~i od uticaja roditeqa. • Prevazila`ewe sopstvenih problema. Mladi koji su nesre}ni ili nemaju dovoqno samopouzdawa, rawivi su i lako pristaju da probaju cigarete. • Roditeqi pu{a~i. Ovo je jedan od va`nih faktora pu{ewa kod mladih. Istra`ivawa pokazuju da je kod mladih pu{a~a ve}i procenat onih ~iji roditeqi pu{e.

Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih? Mladi znaju koje su {tetne posledice duvana — nema potrebe da im nabrajate. To im ne}e dati `equ da prestanu jer oni ne razmi{qaju o sebi za 10—20 godina. [ta onda? • Razgovor. Kada su roditeqi bliski sa svojom decom, ako razgovaraju sa wima o problemima i brigama, deca imaju vi{e poverewa. • Postavite ograni~ewa. U najve}em broju slu~ajeva, mladi pu{e kri{om. Ako to nije slu~aj, uvek im mo`ete zabraniti da pu{e u ku}i i na taj na~in za{tititi druge uku}ane od pasivnog pu{ewa. • Razgovarajte o sportu. Mlade koji se bave nekim sportom zanima}e da znaju da pu{ewe ograni~ava wihove sportske sposobnosti — postiza}e slabije rezultate od svojih drugova nepu{a~a. • Lepota i qubav. U ovom uzrastu, mladi nikako nisu ravnodu{ni prema suprotnom polu. Objasnite im da }e zbog pu{ewa imati lo{ zadah, `ute zube, taman ten, da }e im ode}a smrdeti... • Nagradite ih. Ovo mo`e biti veliki podsticaj naro~ito ako izra~unate wihov tro{ak pri kupovini cigareta i ponudite im za tu sumu novca da kupite ne{to {to oni `ele...

66 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Kada mladi postaju zavisni od duvana? Mladi brzo postaju zavisni od duvana. Jedno od obele`ja perioda adolescencije jeste da mladi sebe smatraju nepobedivima. Kad po~nu da pu{e, svi jednoglasno tvrde „mogu da prestanem kad ho}u“. Vrlo brzo zapadaju u za~arani krug. Mnogi koji su se na po~etku zadovoqavali sa ~etiri, pet cigareta subotom uve~e u dru{tvu, sada izlaze izme|u ~asova da pu{e. Broj popu{enih cigareta nije toliko va`an, koliko je va`na unutra{wa potreba da se zapali cigareta. Tinejxer koji je agresivan i nervozan bez cigareta, zapravo je zavisnik, a samim tim i redovan pu{a~. Istra`ivawa pokazuju da oni koji su po~eli sa ~etiri cigarete dnevno u uzrastu izme|u 12 i 14 godina, pu{e osam cigareta izme|u 15 i 19 godina, a preko jedanaest cigareta kad napuni 20 godina. Mladi, a i qudi uop{te, smatraju da su blage cigarete mawe {tetne. To nije ta~no. One tako|e sadr`e veliki broj otrovnih supstanci, preko 4.000!, a i pu{e se na druga~iji na~in. Naime, po{to je wihov ukus bla`i, dim se dubqe uvla~i i popu{i se ve}i broj cigareta.

Deca, mladi i sport bez duvana Mladi imaju svoje idole u sportu, u umetnosti, prate wihov `ivot, wihovo pona{awe pa i stav prema pu{ewu, i rado opona{aju ove ako pu{e. Sport i umetnost su oblasti qudske delatnosti gde se zadovoqavaju osnovne potrebe svake li~nosti: dru`ewe, takmi~ewe, gratifikacije..., jednom re~ju oblasti u kojima se kreiraju stabilne, odgovorne li~nosti i uva`eni gra|ani, osobe sa kojima se sugra|ani ponose a sa kojima se mladi identifikuju. Svetska zdravstvena organizacija, Me|unarodna organizacija za nauku, obrazovawe i kulturu (UNESKO) i Olimpijski komitet predla`u:

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 67

— da svaki sportista ne pu{i i li~nim primerom podr`i prevenciju pu{ewa, — da sportisti i umetnici budu svojim pona{awem uzori mladima pa i nepu{ewu, — da sportisti, umetnici, treneri prenose poruku #@ivot bez duvana“, — da se neguje koncept #Sport za sve“, kao vid o~uvawa i unapre|ewa zdravqa i blagostawa naroda, pa i nepu{ewe, — da sportisti, umetnici, sportske i kulturne manifestacije uvek i na svakom mestu promovi{u nepu{ewe. Deca u porodicama pu{a~a su izlo`ena istim rizicima kao svi pasivni pu{a~i i verovatno }e ova i postati kasnije pu{a~i. Ova deca ~e{}e boluju od prehlada, malokrvnosti, bolesti plu}a a kao |aci su i slabiji u~enici. Najve}a je ipak opasnost za nero|eno dete, ako trudnica pu{i. Navodimo jo{ neke zna~ajne i korisne ~iwenice: — pu{ewe je jo{ uvek relativno „normalna“ pojava kod mladih, — vi{e je devojaka pu{a~a nego momaka, — mnoga deca probaju da pu{e, ne postaju svi pu{a~i, — mladi postaju pu{a~i iz vi{e razloga, presudni su: pritisak sredine, pritisak vr{waka, reklamirawe duvana, `eqa za isticawem li~nog #imixa“... — mladi i wihove organizacije treba da organizuju i budu #ambasadori“ antipu{a~ke aktivnosti, — u~enice, omladinke i `ene „nepu{a~e” treba anga`ovati da vode antipu{a~ke aktivnosti, da se ostvari osnovno na{e na~elo „@ena — temeq antipu{a~kog pokreta“.

Mladi a pu{ite — za{to? Omladina pu{i duvan i radi radoznalosti a bitno je da budu va`ni, uo~eni... Kod lo{ih primera pred sobom — pu{a~a roditeqa va`nih i zna~ajnih qudi u dru{tvu... sa kojima se

68 •

Dr Dragoslav Nikoli}

svesno ili nesvesno indentifikuju. Krajwe je vreme da deca i omladina shvate koliko je {tetan duvanski dim i da vi{e nigde u svetu #pu{ewe nije u modi“, kao i da je zdrav na~in `ivota prioritet u svim razvijenim zemqama. Danas su pu{a~i ne bogati ve} siroma{ni pa je pu{ewe u porastu u zemqama tranzicije i siroma{nim zemqama — a opada u zapadnom bogatom svetu. #Duvanski put“ je trag o{te}ewa od usne i nosne {upqine do creva i polnih organa koji ostaju kod pu{a~a. Tako duvan: • nadra`uje nos, `drelo, du{nik, plu}a; • stvara smetwe u organima za varewe; • gubitak apetita, poreme}aje varewa, pove}anu kiselinu, ubrzava razvoj ~ira na `elucu i dvanaestopala~nom crevu; • uzrokuje smetwe na nervnom sistemu — poja~ani refleksi, drhtawe, nesvestica, glavoboqa, razdra`ewe i nemir; • o{te}ewe srca i krvnih sudova; • smetwe na polnim organima. Zbog svega iznetog jasno je da je pu{iti ili ne pu{iti jedna od odluka koju mladi ~ovek mora doneti sam. Izbor je jasan: pu{ewe ili zdravqe. Dilema i drugih alternativa nema. Pu{ewe po~iwe naj~e{}e u uzrastu od 10—18 godina, a trajna navika pu{ewa i zavisnost se sti~u do 20. godine `ivota. Razvojne faze omladine od 10—18 godina (pubertet i adolescencija) prate brojna isku{ewa, me|u wima i prva cigareta. Nestabilnost, tra`ewe sopstvenog identiteta, pobuna protiv zabrana, ~ine da se u ovom `ivotnom dobu i regrutuju najvi{e budu}ih pu{a~a. To koriste duvanski magnati u marketin{kom osvajawu tr`i{ta. [ta posti`ete ako pu{ite? Zadovoqni ste, sre}ni ako svakodnevno pu{ite paklicu cigareta, ali je to zadovoqstvo skupo, previ{e za porodi~ni buxet. Sva zadovoqstva uskoro prati smawewe fizi~ke snage, neprijatan ka{aq, umarawe pa ne mo`ete igrati ko{arku, fudbal... kao nepu{a~i va{ega uzrasta. Kao strastan pu{a~ iz mladosti do~eka}ete pre

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 69

40.—50. godine te{ke pu{a~ke bolesti (hroni~ni katar, du{nica, emfizem plu}a, sr~ane smetwe i drugo. Pod dejstvom nikotina dolazi do kratkotrajnog opu{tawa i prijatnog raspolo`ewa kod pu{a~a, ali i do ubrzawa sr~anog rada, pojave nepravilnosti u otkucajima sr~anog ritma, porasta krvnog pritiska, su`ewe perifernih krvnih sudova, pove}awa nivoa kateholamina i masnih kiselina u krvi i drugih promena koje deluju nepovoqno na organizam u celini. Za{to prihvatate „pozitivne“ strane pu{ewa? Nemojte pu{iti. 1. Postati ~lan „glavne grupe“ — popularnost se mo`e obezbediti na boqi, mudriji i perspektivniji na~in — u~ewe, sport, razvoj posebnih li~nih osobina... Svakodnevno susre}ete vode}e li~nosti u {koli, u kom{iluku, u dru{tvu, koje okolina visoko vrednuje a nisu taj pozitivan dru{tveni status ostvarili pu{ewem. Ovo se vrednuje samo me|u istomi{qenicima, mladim pu{a~ima, ~ak i stari pu{a~i preziru i ne cene pu{ewe omladine. 2. Biti stariji, odrastao — u po~etku se tako i ose}ate jer se poistove}ujete sa nekim svojim junakom filma koji pali cigaretu pre va`ne akcije, ili se prise}ate TV reklame koja indirektno pokazuje da je onaj ko pu{i odrastao, mu`evan, samostalan. Nema, pak, reklama koje pokazuju zube, plu}a, srce, dah, onih koji pu{e. Mnogi pu{a~i {irom sveta su, u toku posledwih godina ostavili pu{ewe — razumno su upoznali sva zla pu{ewa koja sami mogu da otklone. 3. Imate samo jedan `ivot — odaberite zdrav na~in `ivota, zdravo pona{awe i mo`ete puno u `ivotu posti}i. Imate znawe o pu{ewu (alkoholizmu i narkomaniji), iskoristite ga da ne steknete naviku, da ne postanete zavisnik, bolesnik u mladosti, boqe re}i da ne po~nete da pu{ite. Va{i roditeqi i ranije generacije pu{a~a nisu bili upoznati sa {tetnostima pu{ewa, postali su mnogi robovi pu{ewa, `rtve duvanske industrije sveta, osobito zapada, gde se pu{ewe progoni i zaustavqa a agenti duvanske industrije

70 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Amerike, maherski, ume{no gubitak jednog ameri~kog pu{a~a, koji je ostavio pu{ewe, sa lako}om zamewuju sa dva ili tri mlada neameri~ka pu{a~a, pu{a~a iz siroma{nih zemaqa. Nemojte vi biti `rtva nehumanog marketinga, koji profit sti~e na tu|im nesre}ama, bolestima.

Pu{ewe i `ena U mnogim kulturama `ena je bila i jeste stub porodice, vaspita~ dece i kqu~na osoba za harmoni~nu porodi~nu atmosferu. Od `ene zavisi kakav }e ~ovek biti, kako }e dete odgojiti, tako da smo mi u su{tini takvi, kakve nas majke ra|aju i vaspitavaju. Socijalna uloga `ena se mewa, ali ostaju i wene, prirodom odre|ene, i nezamenqive du`nosti. Zato, `ene treba da su {to je mogu}e boqe, savr{enije, moralnije — sa zdravim na~inom pona{awa. @ene su po~ele da pu{e, u pro{lom veku, kasnije nego mu{karci, te i {tetne posledice pu{ewa po~iwu kod wih da se javqaju kasnije, ali se iste ubrzavaju. U mnogim kulturama bilo je neprihvatqivo da `ena pu{i. Sa po~etkom borbe za emancipaciju `ena (feministi~ki pokret), zabrana pu{ewa je shvatana kao diskriminacija i pu{ewe zato postaje jedan od simbola emancipovane `ene. Rizici pu{ewa kod `ena su, uglavnom, sli~ni kao rizici od pu{ewa kod mu{karaca a odnose se na: bolesti srca i krvnih sudova, rak plu}a, hroni~ni katar du{nica i pro{irewe plu}a i druge bolesti pu{ewa. Osnovni sastojci udisanog dima duvana posebno remete cirkulaciju krvi na nivou materice i posteqice. Unutra{wost maj~inog tela za plod vi{e nije udobno gnezdo, nego „tamnica“ koju plod ho}e {to pre da napusti. Iz tih razloga su kod `ena pu{a~a prevremeni poro|aji ~e{}i, a ve}i je i procenat smrtnosti novoro|en~adi, zato je uvek aktuelna i punova`na mudra misao: „Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu“

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 71

(E. C. Peters). @ene pu{a~i, zna~i, imaju i specifi~ne opasnosti, dodatne rizike od pu{ewa, a to su: sterilitet, te`e za~e}e, spontani poba~aj, ra|awe nedonesene dece, perinatalna smrtnost, iznenadna smrt beba, rak grli}a materice, prevremena menopauza, infarkt srca i mozga, posebno ako uzimaju i kontraceptivna sredstva, prevremeno starewe, stvarawe dubokih bora... Rast broja zaposlenih `ena prati rast i broja pu{a~a me|u wima. Ali, mu{karci jo{ uvek vi{e pu{e nego `ene. Statistika pokazuje da se, u svetu, broj `ena pu{a~a kontinuirano pove}ava u drugoj polovini pro{log veka: od 23% (1975) na 29% (1984), a za to vreme pu{ewe mu{karaca se pove}alo za 3% (41—44%). U starosnoj grupi omladinaca, devojke su skoro dostigle de~ake u pu{ewu, a u starosnoj grupi od 14 do 29 godina, skoro 59% kako de~aka tako i devojaka pripadaju pu{a~ima. Logi~na posledica porasta pu{ewa je i porast broja tipi~nih pu{a~kih bolesti i kod `ena. Broj oboqewa od raka plu}a, sa smrtnim ishodom, kod `ena se u posledwih 10 godina udvostru~io. [ansa da se rak plu}a pre`ivi je kod `ena jo{ mawa nego kod mu{karaca. U porastu je i broj sr~anih oboqewa kod `ena: dok se ranije kod `ena u doba fertiliteta (plodnosti) skoro uop{te nije javqao infarkt, danas ovo smrtonosno oboqewe nije retko ni me|u `enama — pu{a~ima. Naro~ito su ugro`ene `ene pu{a~i koje uzimaju pilule protiv za~e}a. Iznenadni smrtni slu~ajevi, kao posledica poreme}aja u radu srca kod mla|ih `ena, naj~e{}e su u vezi sa pu{ewem i arterioskleroza koja `enu pu{a~a poga|a sa svim zdravstvenim posledicama. Pu{ewe posebno ugro`ava ten `ene. Sastojci duvana su`avaju kapilare (najsitniji krvni sudovi) i isu{uju ko`u. Smawuju se, tako, dovod kiseonika i ostalih vitalnih elemenata: vitamina, oligoelemenata..., a koje po telu raznosi krv. Ten pu{a~a, pa i `ena, postaje sivo-`ut. Ugro`ena je elasti~nost ko`e zbog gubitka kolagena, a zatvaraju se i pore ko`e. Stvaraju se duboke bore na licu, pre svega, oko o~iju i

72 •

Dr Dragoslav Nikoli}

usta. @ene koje pu{e su pet puta vi{e naborane. Dovoqno je da se `ena pu{a~ pa`qivo pogleda u ogledalo i uo~i}e bledo, suvo lice, bore oko o~iju a {to sve daje stariji izgled. Nema kozmetike koja mo`e da popravi ten `ene pu{a~a, boju zuba, prstiju, neprijatan dah. One koje `ele da zadr`e lepotu i sve`inu lica, bele zube, neizmewenu boju trepavica i prijatan dah — ne treba nikada da pu{e.

Pu{ewe i trudno}a Pu{ewe trudnica je tragi~no za plod. Svaka `ena bi trebalo da zna da za vreme trudno}e svaku cigaretu pu{e dvoje: naime „pu{i“ i plod u maj~inom telu. Jedan deo ugqenmonoksida i nikotina preko placente maj~inom krvqu dospeva u krvotok deteta. ^ujni znak neposrednog delovawa duvanskog dima je pove}awe broja otkucaja srca kod ploda. Usled poreme}aja u snabdevawu krvqu, kao posledice pu{ewa, dolazi do nedovoqne ishrawenosti ploda i zato je broj poba~aja kod `ena pu{a~a skoro dva puta ve}i nego kod nepu{a~a i zato `ene pu{a~i ra|aju decu u proseku za 100 do 300 grama mawe telesne te`ine nego `ene nepu{a~i. U Americi se godi{we registruje oko 4.600 poba~aja kojima je jedini uzrok pu{ewe. I broj prevremenih poro|aja (te`ina deteta ispod 2.500 gr.) je kod `ena pu{a~a 2 do 3 puta ve}i nego kod nepu{a~a. Ovaj broj uvek raste u srazmeri sa brojem popu{enih cigareta. Pretpostavqa se da je i porast broja dece sa uro|enim sr~anim manama povezan sa pu{ewem. U okviru izrade jedne obuhvatne studije, u kojoj su u~estvovali stru~waci iz 20 klinika za bolesti `ena i dece, ispitivao se uticaj pu{ewa kod roditeqa na razvoj novoro|en~eta. Prema toj studiji, deca `ena pu{a~a su izlo`ena velikom riziku da se rode sa nekim telesnim manama. @ene nepu{a~i, ~iji su mu`evi me|utim bili intenzivni pu{a~i, ~e{}e su ra|ale decu sa anomalijama kao {to su rascepi vilice, usne i tvrdog i mekog nepca. Stopa smrtnosti

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 73

dece, pre i posle ro|ewa, kod ovih `ena bila je tako|e pove}ana. U kasnijim godinama `ivota dece, ~iji su roditeqi intenzivni pu{a~i, smawena je otpornost prema zaraznim bolestima. Broj zapaqewa plu}a i bronhitis u prvoj godini `ivota kod ove dece je udvostru~en, a u kasnijim godinama ona su podlo`nija zaraznim bolestima. Tako|e je dokazano, intelektualno sazrevawe ove dece je usporeno. Ovaj zaostatak u razvoju se ne nadokna|uje ni do {kolskog uzrasta.

Pu{ewe i ekonomske {tete Duvan je ratarska kultura i {iroko je zastupqena u oko 120 zemaqa sveta, i to ~ak 65% u zemqama u razvoju. U po~etku ovoga veka, i pored strogih zabrana, u celom svetu proizvodilo se godi{we oko milijardu kilograma duvana, dok se danas prema nepotpunim podacima, proizvodi {est puta vi{e, sa tendencijom rasta, kojoj se te{ko sagledava kraj. I na{a zemqa duvan gaji na velikim povr{inama, a ove se stalno uve}avaju od 1955. godine. U Srbiji je 1998. godine zasa|eno oko 6.500 hektara i sa wih ubrano vi{e od 10.000 tona duvana, {to podmiruje oko 52% doma}ih potreba. Crna Gora se, zbog smawene proizvodwe, sve vi{e orijenti{e na potro{wu uvoznih cigareta. Ekonomske koristi od proizvodwe, prerade i prometa duvana izgledaju velike, ali je dokazano da su {tetni zdravstveni efekti i sveukupni ekonomski gubici, zbog pu{ewa duvana, uvek mnogo, mnogo ve}i od koristi ove privredne grane. Duvan i wegovo pu{ewe imaju, zna~i, „veliki“ privredni zna~aj za svaku dr`avu. Mnogi `ive od ovog qudskog otrova. Razvijena je ogromna duvanska industrija, a dr`ava porezima popuwava svoj buxet te zato, ~esto, i izostaju nu`ne dr`avne mere za suzbijawe pu{ewa, uz strahovawa da }e smaweno pu{ewe smawiti i dr`avne prihode. Duvan je legalna droga koja stvara ogromno bogatstvo svuda u svetu. Ne mo`e se wegova upotreba zabraniti. U 17. veku, na Sredwem istoku, qudi su

74 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dozvoqavali da im seku ruke, odrubquju glave zbog pu{ewa duvana. Sva surovost ovih kazni nije mogla da spre~i duvanxije da u`ivaju u duvanskom dimu. Ekonomske {tete od pu{ewa, prevremena smrt i zdravstvena za{tita pu{a~a, ko{ta svet 200 milijardi dolara godi{we vi{e nego {to duvanska industrija zara|uje, a {to je ravno ukupnom izdvajawu za zdravstvo u svim razvijenim zemqama. SZO isti~e: „duvan je odgovoran za preko 24% od svih smrti i godi{we ko{ta evropski region 100 milijardi dolara“. Ameri~ko dru{tvo za rak je procenilo da se za bolovawa i le~ewa Amerikanaca od bolesti pu{ewa godi{we tro{i 68 milijardi dolara ili da cena le~ewa i bolovawa iznosi 2,59 dolara po svakoj pakli cigareta, koje se popu{i u Americi. [kotska je poput Irske zabranila pu{ewe na javnim mestima. Bila je to jednodu{na odluka poslanika, jer su ~etiri dominantne bolesti pu{ewa (rak, {log, bolesti srca i krvnih sudova) uzrok oko 130.000 umrlih i 35.000 le~enih u bolnicama, nanosili zdravstvenom osigurawu tro{kove od preko 200.000.000 funti na godi{wem nivou. I u na{oj zemqi godi{we se popu{i cigareta u vrednosti skoro do godi{weg iznosa svih penzija (oko deset milijardi dinara 1998) a samo Beograd svakog dana potro{i na cigarete do milion i po maraka.

Pu{ewe je preskupa bolest Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventibilni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Pu{a~ je najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova. Porodica, {kola, masmediji i zdravstvo su stubovi antipu{a~kog pokreta. Duvan puni dr`avnu kasu. Francuski car Napoleon III smelo je zakqu~io #pu{ewe je porok ali donosi 100 miliona franaka samo za jednu godinu“... #Ja bih ga zabranio onog ~asa kada biste mi ponudili neku vrlinu koja donosi toliki prihod“. Ova cini~na, bezo~na i drska izjava pokazuje i dr`avni~ku kratkovidost, jer su posledice od pu{ewa stostruko skupqe za

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 75

porodicu i dru{tvo, od poreza na duvan koji puni dr`avnu kasu. Pu{ewe je veoma skupo zadovoqstvo. Bogate zemqe sveta su izra~unale — da su pu{a~i mawe radno efikasni, da gube radno vreme u pu{ewu i da je odr`avawe radnih i drugih javnih prostorija ekonomi~nije ako se u wima ne pu{i a znaju}i da radnici pu{a~i ~e{}e oboqevaju, zabranile su zakonom pu{ewe na radnim i drugim javnim mestima, ukqu~uju}i i restorane a pu{a~e izolovali u posebe ~esto teskobne, prostorije koje ne podsti~u `equ nepu{a~a da im se tu pridru`e. Na prostorima na{e zemqe pu{i se enormno, od rane mladosti. Srbe „krase“ tri P — pu{e, piju i psuju — pravi su predstavnici Homo balcanicus-a. U Srbiji ima preko dva miliona pu{a~a, wima treba oko 2.000 tona cigareta mese~no, od ~ega 800 tona iz uvoza. Na{i pu{a~i svakodnevno popu{e 50.000.000 cigareta i imaju enormne tro{kove za pu{ewe. Srbija svakog dana popu{i oko 3.100.000 evra. Porodi~ni buxet na{i pu{a~i umawuju za: 500—1000 dinara (50% pu{a~a); 1000—3.000 dinara (40% pu{a~a) a 10% pu{a~a mese~no odvaja ~ak 3—6.000 dinara. Na{a zemqa je raj za duvansku industriju i duvansku mafiju. „Jedna cigareta hiqadu nevoqa“. Ukupni {tetni efekti pu{ewa duvana se ne mogu prakti~no izraziti nov~ano (patwe pu{a~a, odsustvovawe sa posla, invaliditet, ranije umirawe...), ali se ipak neki oblici tro{kova mogu ekonomski izraziti, kao {to su: broj obolelih od pu{a~kih bolesti, opadawe proizvodwe, cena medicinskih tro{kova za le~ewe pu{a~a, cena po`ara i nesre}a, li~ni izdaci pu{a~a za pu{ewe... Navodimo, ukratko, strukturu ekonomskih tro{kova: opadawe proizvodwe — pu{a~ skra}uje radno vreme, — raste broj i du`ina bolovawa pu{a~a, — raste invalidnost od neizle~ivih bolesti, — smaweno je o~ekivano trajawe `ivota...

76 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pu{a~i ranije umiru — do 20 godina, i u vreme aktivnog rada. porast medicinskih tro{kova — ~e{}a su obolevawa, — tro{kovi u zdravstvu za pu{a~e rastu preko 20%. po`ari i nesre}e — saobra}ajne nesre}e su u 5—6% uzrokovane pu{ewem, — nesre}e na radu su znatno ~e{}e. — gube se `ivoti, imovina, prirodna bogatstva ({ume, domovi, industrijski objekti...). Statistike vlade Amerike ukazuju da preko 44% po`ara, koji su uzrokovali i smrt, uzrokovani su u`arenim cigaretama, a 30% svih po`ara u stanovima su povezani sa pu{ewem. I u SFR Jugoslaviji (1988) je bilo 13.220 po`ara od ~ega 952 je bilo izazvano pu{ewem (14%), izdaci na{ih pu{a~a — tro{e se znatna sredstva li~nog i porodi~nog buxeta, — tro{kovi su udru`eni sa izdacima za alkoholna pi}a, — tro{kovi su dva puta ve}i od tro{kova za obu}u, — tro{kovi su 70% ve}i od tro{kova za mleko i mle~ne proizvode, — tro{kovi su ukupni u doma}instvima do 3%. — dnevno popu{e 1.1 milion evra, godi{we 3.1 milijarde evra.

Pu{ewe duvana, zdravqe i dr`avni buxet Pu{ewe duvana sigurno o{te}uje zdravqe pu{a~a i svih nepu{a~a u wihovoj okolini (pasivni, prinudni pu{a~i). Visoko razvijene zemqe su dokazale da su ekonomske {tete ~etiri puta ve}e od ekonomske dobiti za dr`avni buxet, pa u skladu sa tim sankcioni{u i proizvo|a~e i potro{a~e cigareta. Duvanska industrija se ekonomskim merama prore|uje iz bogato razvijenih zemaqa — #Filip Moris“, #BAT“... a ove se

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 77

#sele“ u siroma{ne zemqe u tranziciji, sa izuzetkom KUBE koja nastavqa proizvodwu ~uvenih #Cigara“, tompusa. F. Kastro je pre 14 godina prestao da pu{i svoj cigar, koji je krasio wegov imix, a 2004. godine je zabranio i pu{ewe za stanovnike Kube, sa ciqem da se o~uva zdravqe naroda, svoga stanovni{tva. Proizvodwa tompusa se, ipak, nastavqa a ona je namewena izvozu. F. Kastro je rekao: #Pakla tompusa najboqi je poklon za neprijateqa“. Ukoliko dr`ava, na{a aktuelna vlast `eli da o~uva zdravqe na{eg naroda morala bi se energi~no i dosledno boriti protiv pu{ewa duvana, kao najra{irenije i najubita~nije bolesti zavisnosti u nas. Prva i osnovna mera protiv pu{ewa je ZAKON a Zakon treba u potpunosti prepisati i usvojiti od naprednih, visoko razvijenih zemaqa. Tek tada }e se na{a nova demokratska dr`ava kandidovati za ~lana Evropske unije, koja je ve} Konvencijom zabranila, ograni~ila pu{ewe... a na{a nova demokratska vlast je istu i ratifikovala. U praksi se i daqe dr`imo Brozove {kole #Najboqi zakoni... ne}emo vaqda da robujemo zakonima (u praksi)... #Usvojila je na{a demokratska vlast Zakon o zabrani prodaje cigareta maloletnim licima i obaveznim obele`avawem te odluke na vidnom mestu svake trafike — to se u praksi malo sprovodi“. Na `alost na{e mlade populacije, kod nas pu{e najvi{e oni koji su uzor za identifikaciju dece i omladine — roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici, lekari… [TA SA WIMA?

Bolesti pu{ewa Nauka je utvrdila i dokazala, da je cigareta kobna za zdravqe. Ipak, milijarda i dve stotine miliona qudi u svetu pu{i. Pu{ewe se u narodu, obi~no ne shvata kao bolest jer ne uzrokuje neposredne, neugodne psihi~ke, telesne i dru{tvene

78 •

Dr Dragoslav Nikoli}

fenomene kao alkoholizam i narkomanije. Bolesti pu{ewa su ~este, dugotrajne, o{te}uju kvalitet `ivota i ugro`avaju sam `ivot. Pu{ewe ima op{te negativno delovawe na zdravqe i prakti~no nema }elije, organa ili sistema ~ove~ijeg tela koje duvanski dim, sa svojim sastojcima, ne o{te}uje. Nepobitno je potvr|ena mudra misao na{eg naroda „Ko pu{i zdravqe ru{i“ (V. Karaxi}). Brojna istra`ivawa su potvrdila: — pu{a~i su mawe otporni na bolesti; — pu{a~i su prve `rtve epidemije; — pu{a~i ~e{}e obolevaju od nepu{a~a; — svaka bolest kod pu{a~a traje du`e; — pu{ewe umawuje otpornosti organizma; — pu{ewe umawuje dejstvo lekova. Nema vi{e dvoumqewa, pu{ewe naru{ava zdravqe i generi{e, boqe re}i jezive nego samo, {tetne posledice. Eksperimenti na `ivotiwama u Japanu su pokazali da zamor~i}i dobijaju rak ko`e posle devet meseci, ako im se ko`a premazuje pikavcima, a ovi su puni katrana. Nauka je dokazala pu{a~ke bolesti. Pitawe je, samo, stepena bolesti, o{te}enosti zdravqa. ^ovek ne mo`e biti zdrav ako je pu{a~. Opasnosti od bolesti pu{ewa i smrti pove}avaju: ve}i broj popu{enih cigareta, pu{a~ki sta`, rani po~etak pu{ewa, duboko uvla~ewe dima i ve}i sadr`aj nikotina i katrana u cigareti. Pu{ewe uzrokuje pu{a~ke bolesti, prete`no u zrelom i starijem `ivotnom dobu. Veoma su rasprostrawene u na{oj zemqi i ~ine 10,5 do 11,1% od ukupno le~enih bolesnika u bolnici. U strukturi pu{a~kih bolesti naj~e{}e su zastupqeni zlo}udni tumori, bolesti srca i krvnih sudova, bolesti plu}a... — zlo}udni tumori — rak plu}a i du{nika, rak usta, nosa i grla, rak grkqana, rak jedwaka, rak gu{tera~e, rak mokra}ne be{ike, rak grli}a materice, leukemija... — bolesti srca i krvnih sudova — povi{eni krvni pri-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 79

tisak, ishemi~na bolest srca (infarkt), duvanski bol u grudima, pu{a~ka noga... — bolesti plu}a — hroni~ni katar du{nica i ka{aq pu{a~a, pro{irena plu}a (emfizem), ponavqaju}e infekcije disajnih puteva, astma, hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a, i dr. — bolesti dece — ra|awe nedono{~adi, disajne smetwe beba, iznenadna smrt beba, slabokrvnost i neuhrawenost dece, slabiji uspeh u {koli... — bolesti nervnog sistema — razdra`qivost, glavoboqa, vrtoglavica, zapaqewe o~nog `ivca... — druge bolesti — jutarwe ga|ewe i povra}awe, katar `eluca, ~ir `eluca i dvanaestopala~nog creva, pu{a~ka slabovidost, impotencija mu{karaca, o{te}ewe plodnosti `ena, o{te}ewe fiziolo{kog ciklusa `ene...

Pu{a~ki katar plu}a (du{nica) Disajni putevi i plu}a su neposredno izlo`eni uticaju duvanskog dima. Samo sluzoko`a disajnih puteva i tanki zid plu}nih mehuri}a spre~avaju direktan prelazak udahnutog dima u krv. Disajne puteve sa~iwavaju nos, `drelo, du{nik i du{nice. Oni sprovode udahnuti vazduh u plu}a. U plu}ima se vr{i razmena gasovitih materija. Kiseonik iz vazduha dospeva u krv preko plu}nih mehuri}a (ima ih preko 300 miliona). Povr{ina svih plu}nih mehuri}a ukupno iznosi oko 80 m2! U ciqu wihove za{tite postoje prirodne za{titne barijere. Ve}e ~estice ne~isto}e iz udahnutog vazduha zadr`avaju se u nosu, odnosno na sitnim dla~icama koje se nalaze na sluzoko`i nosa (nosni filter). Disajni putevi su sve do svojih najmawih razgranatih delova oblo`eni sluzoko`om, koja neprestano proizvodi sluz. Na wenoj povr{ini se nalaze si}u{ne treperu}e dla~ice — trepqe, koje se naprestano wi{u prema ustima i na taj na~in istiskuju sluz zajedno sa dospelim stranim ~esticama, i to brzi-

80 •

Dr Dragoslav Nikoli}

nom od oko 1—2 cm u minuti. Pomo}u ovog va`nog mehanizma za samopre~i{}avawe izbacuje se najve}i deo udahnutih ~estica. Katran iz duvanskog dima „su{i“ disajne trepqe, si}u{ne „metlice“ uz ~iju pomo} na{ organizam izbacije udahnutu pra{inu. Sme| i lepqiv katran zaustavqa i poizvodwu sluzi, su{i sluzoko`u nosa, `drela, usne dupqe a i plu}nih puteva. Duvanski dim o{te}uje sluzoko`u disajnih puteva ko~i transportni mehanizam trepqi i tako se strane ~estice vi{e ne mogu odstrawivati. Me|utim, `lezde koje se nalaze u sluzoko`i i nadaqe proizvode sluz — kod pu{a~a ~ak i u pove}anoj meri. Ova sluz se vi{e ne mo`e istisnuti pa se time su`avaju i zatvaraju sitniji disajni putevi. ^ovek poku{ava da ka{qawem oslobodi organizam ovog balasta. Jutarwi, nadra`ajni ka{aq je poznat svakom pu{a~u. Za~u|uju}e je koliko se ka{qu i izbacivawu sluzi, kao simptomima bolesti, ne pridaje odgovaraju}a pa`wa. Jer, oba ova simptoma, ako se du`e vremena ispoqavaju, ukazuju na ve} poodmakle funkcionalne promene plu}a i disajnih puteva. Blokada sistema za samopre~i{}avawe, prouzrokovana duvanskim dimom, ima i daqe posledice: sluz, koja se zadr`ava na sluzoko`i, predstavqa idealnu podlogu za razvoj bakterija. Zbog toga ~esto dolazi do zapaqewa ve}ih i mawih disajnih puteva i izbacivawa sluzi sa gnojnim sadr`ajem. Kasnije zapaqewe zahvati}e i dubqe slojeve disajnih puteva. Oni gube svoj prvobitni oblik i nastaju pro{irewa u obliku kesa, a time se, naravno, funkcija organa trajno remeti. Plu}no-kataralni simptomi (ka{aq, izbacivawe sluzi) ako traju vi{e od tri meseca u toku godine i ponavqaju se tokom nekoliko godina, uzrokuju hroni~ni katar du{nica. Usled promena na wihovom zidu, preterane produkcije sluzi i ~estih zapaqewa, odnosno stawa nadra`enosti sluzoko`e, nije vi{e mogu}a ravnomerna raspodela vazduha u plu}ima i zato dolazi do „gubqewa daha“, najpre prilikom telesnih naprezawa (npr., pewawe stepenicama), a kasnije i u stawu mirovawa. Tako, dolazi do hroni~nog nedostatka kiseonika u

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 81

tkivima organizma, a to dovodi do smawewa ukupnih telesnih sposobnosti. ^ak se i u ovom poodmaklom stadijumu promena mo`e poboq{ati stawe ukoliko se prestane sa pu{ewem.

Hroni~na opstruktivna bolest plu}a (HOBP) Hroni~na masovna plu}na bolest, jedna od najve}ih zdravstvenih problema u svetu. Najte`a bolest pu{a~a, traje dugo a patwe su stalne, dawu i no}u. Uvek je, obi~no, udru`en sa katarom du{nica. Plu}ni mehuri}i se neprestano i prekomerno {ire i vremenom gube svoju elasti~nost, smawuju funkcionalnu sposobnosti i stapaju se u ve}e vazdu{ne kese. Time se neprekidno smawuje povr{ina plu}a koja slu`i za razmenu kiseonika. ^esta zapaqewa doprinose da se elasti~nost tkiva jo{ vi{e smawi. Na kraju nastaje klini~ka slika tzv. emfizema plu}a sa zna~ajnim smetwama pri disawu. Nastaje tako udru`ena bolest plu}a — hroni~na opstruktivna bolest plu}a. (katar i emfizem plu}a — zapaqewe du{nica i pro{irewe plu}nih alveola — HOBI), ~etvrti uzrok smrtnosti u svetu. Osobe sa emfizemom plu}a ose}aju nedostatak vazduha, di{u duboko da bi se nadisali, ka{qu, prekidaju san, sede prinudno no}i na krevetu radi ka{qa, ~ujnog disawa, uvek „sipwive“, gube snagu, gube `ivotnu energiju, gube radnu sposobnost. Iako prekinu pu{ewe mogu}a su neka poboq{awa ali izle~ewa nema. Srce pati i zbog takvih promena u plu}ima i zdru`ena o{te}ewa plu}a i srca vode u smrt, polako, sigurno u smrt sa dugotrajnim mukama, patwama, najte`im koje pu{ewe „podaruje“. Ote`ano je naro~ito izdisawe: plamen {ibice se duvawem ne mo`e ugasiti ni sa razdaqine od 15 cm. Jo{ jednom se mora ista}i ~iwenica da ve} i mladi pu{a~i imaju smawen „u~inak disawa“, iako se jo{ ose}aju potpuno zdravi. Pomo}u ispitivawa funkcije plu}a mogu se otkriti ve} i po~etne promene na najosetqivijim disajnim putevima i utvrditi elasti~nost plu}a. Zbog toga svaki trajni nadra`ajni ka{aq treba shvatiti kao signal koji upozorava da je potreb-

82 •

Dr Dragoslav Nikoli}

no potra`iti pomo} lekara i prestati sa pu{ewem. Hroni~ni katar du{nica (plu}a) i emfizem plu}a kod pu{a~a se „spoje“ i stvaraju hroni~nu opstruktivnu bolest plu}a koja je ~etvrti uzrok smrtnosti u svetu. Ka{aq, gu{ewe, ote`ano kretawe se ne mogu izle~iti. Rana dijagnoza bolesti daje nade za uspe{nije le~ewe. Mnogi pu{a~i boluju od hroni~ne opstruktivne bolesti plu}a a da to ne znaju. Odgovori na ova pitawa pomo}i}e vam da to saznate — testirajte sebe: •Da li skoro svakog dana ka{qete vi{e puta? DA NE •Da li se zamarate br`e od osoba Va{ih godina? DA NE •Da li imate vi{e od 40 godina? DA NE •Da li ste pu{a~ ili biv{i pu{a~? DA NE Ako ste na tri ili vi{e postavqenih pitawa odgovorili sa „DA“ razgovarajte sa svojim lekarom da li je potrebno da ispitate funkciju plu}a, radi aktivnog le~ewa ove te{ke bolesti.

Rak plu}a pu{a~a Pove}ano pu{ewe duvana je neposredan uzrok zastra{uju}em porastu raka plu}a. Duvan ima sedam dokazanih kancerogenih supstanci, koje uzrokuju rak. Ostali mogu}i faktori, kao npr., zaga|en vazduh, uti~u na nastanak raka plu}a u neuporedivo mawoj meri. Plu}no tkivo, stalno nadra`eno duvanskim dimom, predstavqa plodno tlo za nastanak raka plu}a, odnosno du{nica. Ova bolest je danas najopasniji i naj~e{}i oblik raka kod mu{karaca. Broj smrtnih slu~ajeva zbog raka plu}a i disajnih puteva se od 1952. godine do danas vi{e nego udvostru~io. Preko 90% svih utvr|enih oboqewa od raka plu}a je otkriveno kod pu{a~a. Rizik i od drugih lokalizacija raka je kod pu{a~a, tako|e, ve}i nego kod nepu{a~a. I u ovim slu~ajevima rizik od raka plu}a zavisi od broja popu{enih cigare-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 83

ta. Vi{e od 20 popu{enih cigareta dnevno pove}ava rizik od raka plu}a za 15 do 25 puta u odnosu na nepu{a~a. U na{oj zemqi godi{we oboli preko 30.000 gra|ana od raka plu}a. Izgledi za ozdravqewe kod raka plu}a su lo{i. [ansa bolesnika da do`ivi jo{ 5 godina mawa je od 10%. To zna~i da samo jedan od 10 bolesnika do`ivi jo{ slede}ih 5 godina. Rano otkrivawe raka i wegovo hirur{ko le~ewe daju ne{to boqe rezultate. Rak na plu}ima se ne mo`e videti na rentgenskoj slici, dok ne dostigne veli~inu od najmawe 1 cm u pre~niku, a to zna~i da se neopa`eno razvija pre nego {to se otkrije. Naj~e{}i simptomi koji ukazuju na rak plu}a su: ka{aq, iska{qavawe, bolovi u grudima, smetwe u disawu i izbacivawe krvi. Svaki okoreli pu{a~ treba da se preventivno pregleda svakih 4—6 meseci, i najboqe je da ostavi pu{ewe, u kom slu~aju ima svoju {ansu da se spase raka plu}a: ve} 3 godine posle prestanka pu{ewa izgledi spasa za wega su znatno boqi, a posle slede}ih 10 godina rizik od raka plu}a se toliko smawi da se izjedna~uje sa rizikom nepu{a~a.

Pu{a~ko srce Tipi~na oboqewa plu}a i disajnih puteva javqaju se bez sumwe kao posledica direktnog kontakta sluzoko`e sa duvanskim dimom i sastojcima katrana. Nasuprot tome, ugqenmonoksid, koji se nalazi u duvanskom dimu, kao i nikotin koji prelazi u krvotok, uzrokuju mnoga oboqewa srca i krvotoka. Pu{ewe smawuje snabdevenost tkiva kiseonikom a ovo naro~ito negativno deluje na organe sa ve} poreme}enim krvotokom. Za nastanak obolewa srca i krvotoka kod pu{a~a je, pored ugqen monoksida, uzro~nik pre svega nikotin. 1. Ugqen-monoksid — otrovni gas duvanskog dima (oko 3—4%). Udi{e se u plu}a i vrlo brzo vezuje za hemoglobin i time smawuje mogu}nost transporta kiseonika. Zasi}enost hemoglobina ugqen-monoksidom kod intenzivnog pu{a~a (20 i vi{e cigareta dnevno) dosti`e 10—20%. Normalne vrednosti su

84 •

Dr Dragoslav Nikoli}

ispod 1%. Ve}e udisawe ugqen-monoksida kod okorelih pu{a~a direktno uzrokuje nedostatak kiseonika u tkivima i organima. Ali, ugqen-monoksid je uzrok i prevremenom zakre~ewu sr~anih i drugih krvnih sudova kod pu{a~a, odnosno on poja~ava zakre~avawe i pove}ava masne naslage krvnih sudova (arterioskleroza). Krvni sudovi pu{a~a ubrzano stare. Nauka ka`e „~ovek je toliko star koliko su mu krvni sudovi stari“ i zato pu{a~i br`e stare nego nepu{a~i. 2. Nikotin — jak otrov koji su`ava krvne sudove i time negativno uti~e na snabdevenost organizma krvqu. Svakim udahom dima cigarete pove}ava se krvni pritisak i broj otkucaja srca. Srce je nepotrebno izlo`eno ve}im naporima. Ovo dodatno naprezawe sr~anog mi{i}a zahteva ve}e koli~ine kiseonika. Me|utim, ugqen-monoksid je veliki deo kiseonika „istisnuo“ iz krvi i tako dolazi do ozbiqnog nedostatka kiseonika. Pu{ewe i samo jedne cigarete mo`e izazvati sr~ani napad — bol u predelu srca, ose}awe straha, stezawe u grudima i lupawe srca, i to naro~ito onda kada je pu{ewe istovremeno povezano sa nekim telesnim naprezawem. Ako su, povrh toga, jo{ i krvni sudovi srca usled zakre~ewa su`eni, tada kod pu{a~a sr~ani napad mo`e dovesti do infarkta srca. Naj~e{}i uzrok infarkta srca je nikotin a tek onda tempo `ivota. U kombinaciji ova dva uzroka strada tre}i — srce. Ovim je naro~ito ugro`ena sredwa starosna grupa oko 45 godina. Svaki infarkt srca kod pacijenata ispod 40 godina je skoro iskqu~ivo kod pu{a~a. Nauka je utvrdila — pu{ewe je jedan od najve}ih faktora rizika za infarkt srca. Opasnost je naro~ito velika, ako se tome pridru`e i ostali faktori rizika kao npr., visoki krvni pritisak, {e}erna bolest, prekomerna telesna te`ina i stres. Rizik od pu{ewa direktno zavisi od broja dnevno popu{enih cigareta. Vi{e od 20 cigareta dnevno pove}avaju rizik za pu{a~a {est puta u odnosu na nepu{a~e. Ako se pu{ewe, visok pritisak i pove}ana telesna te`ina istovremeno javqaju kao faktori rizika, mogu}nost oboqewa od infarkta se pove}ava za 10 puta. Posle

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 85

infarkta, kod pu{a~a ~esto dolazi do poreme}aja ritma rada srca {to dovodi do te{kih komplikacija. Iako posle sr~anog na pada 80—90% pu{a~a prestane da pu{i, oni imaju mawe {anse da pre`ive prve 4 nedeqe posle infarkta nego nepu{a~i. Po{to se ishod infarkta srca ne mo`e predvideti, svako treba da odmah prestane sa pu{ewem ~im oseti prve simptome i sr~ane tegobe.

Pu{a~ka noga Pu{ewe ne ugro`ava samo srce ve} uzrokuje i zakre~ewa krvnih sudova a posebno ugro`ava krvotok u nogama, pa od 100 bolesnika, koji pate od smetwi krvotoka u nogama, 99 su pu{a~i. Pu{a~ka noga je te{ko oboqewe usled su`avawa i za~epqewa arterija u nogama, pra}eno uvek jakim bolovima pri hodawu. Oboqewe se brzo razvija, naro~ito posle 40. i 45. godine `ivota. U stawu mirovawa krvotok jo{ nekako i funkcioni{e. Prilikom hodawa, me|utim, raste potreba mi{i}a za kiseonikom. Su`eni krvni sudovi (nagli) spre~avaju ve}i dovod krvi, a time i kiseonika. Iznenadni bol pri hodawu je signal za akutni nedostatak kiseonika, {to bolesnika primorava da stane. Posle nekoliko minuta pacijent nastavqa da hoda, da {epa a }opawe se nastavqa sve dok se bolovi u nogama opet ne pojave. Ako se u kra}im razmacima javqaju bolovi, su`ewe krvnih sudova je ja~e. Nastavqawe pu{ewa jo{ vi{e pogor{ava situaciju. Dijagnostika oboqewa je laka. Le~ewe, pa i operacija, ovih krvnih sudova poma`e samo ako se prestane sa pu{ewem. Ko nije u stawu da se odrekne cigarete, mora o~ekivati nekrozu (izumirawe) palca, prstiju i stopala jedne ili obe noge i kona~no amputaciju, odsecawe noge. Muke, u`asne patwe se ne zavr{avaju sa odsecawem noge... i druga noga je bolesna, tragedija se nastavqa samo je ovde smrt nagrada. Takva osaka}enost je tragi~na posledica pu{a~kog neodgovornog pona{awa.

86 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Pu{ewe i ~ir `eluca Poznato je da pu{a~i vi{e obolevaju od ~ira — ulkusa na `elucu i crevima nego nepu{a~i. Pu{ewe uti~e na lu~ewe `eluda~ne kiseline i uvek je ovo povezano sa nastankom ~ira u `elucu i crevima. Le~ewe ~ira mo`e biti uspe{no samo ako se potpuno prestane sa pu{ewem. Svaki pu{a~ koji ima muku, ga|ewe, bolove i pritisak u `elucu ili ima ose}aj nadutosti odnosno gubi apetit, morao bi posetiti lekara radi utvr|ivawa uzroka ovim tegobama. Ove nekarakteristi~ne tegobe mogu ukazati i na postojawe raka u `elucu, koji je dva puta ~e{}i kod pu{a~a nego kod nepu{a~a.

Pu{ewe i seks Pu{ewe je lo{e za seksualni `ivot mu{karca, jer sni`ava nivo testosterona (mu{ki polni hormon) u krvi a to pove}ava verovatno}u za impotenciju (polna nemo}), naro~ito kod mladih osoba. Dokazala su ba{ to nova istra`ivawa. Nau~nici na ameri~koj klinici Minesota #Mejo“ pratili su 1.300 mu{karaca i utvrdili da pu{a~i imaju mnogo ve}i rizik za razvoj erektilne disfunkcije od nepu{a~a. Pu{a~i u ~etrdesetim godinama, najmla|oj grupi u ovom prou~avawu, ispoqili su najve}u verovatno}u za pojavu smetwi sa erekcijom. U pore|ewu sa vr{wacima nepu{a~ima, ona je trostruko ve}a. Pu{ewe, tako|e, pove}ava rizik od impotencije u pedesetim i {ezdesetim godinama, ali ne u tolikoj meri, a kod 70godi{waka je gotovo zanemarqiva. Ovakvi podaci nimalo ne iznena|uju, tvrde ameri~ki istra`iva~i. Stariji mu{karci imaju mnogo drugih nevoqa koje generi{u impotenciju, kao {to su — {e}erna bolest, bolest srca, visoki pritisak... Kod mla|ih mu{karaca #pu{a~ka impotencija“ nije zamaskirana nekim drugim medicinskim bolestima.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 87

Pu{ewe i umirawe U dana{we vreme nije vi{e uop{te potrebno dokazivati — da pu{ewe o{te}uje organe i tkiva ~ove~jeg tela i da su bolesti pu{ewa naj~e{}i uzrok smrtnosti. Broj smrtnih slu~ajeva okorelih pu{a~a u svim starosnim grupama je znatno ve}i nego kod nepu{a~a. Cigareta ubija gra|ane siroma{nih zemaqa i siroma{ne gra|ane u bogatim zemqama {irom sveta. U mla|im i sredwim starosnim grupama izme|u 35 i 54 godina stopa smrtnosti je kod intenzivnih pu{a~a 2—3 puta ve}a nego kod nepu{a~a. Kod jednog 30-godi{weg pu{a~a koji u proseku pu{i 1—2 kutije cigareta, o~ekivani `ivotni vek je za 15—25 godina kra}i nego kod nepu{a~a. Nau~no je dokazano da pu{ewe duvana skra}uje `ivot do 15—25 godina, mada neka istra`ivawa govore da se skra}ewe `ivota kod pu{a~a kre}e i do 25 godina. Ukoliko se ranije po~iwe sa pu{ewem, utoliko je rizik ranijeg umirawa ve}i. Najve}em riziku je izlo`ena osoba koja po~ne da pu{i pre svoje 15. godine. U svetu svake godine bolesti pu{ewa uzrokuju oko pet miliona prevremene smrti od ~ega najmawe 500.000 u Evropi. Izra~unato je da svakih 10 sekundi umire po jedna osoba od posledica pu{ewa duvana. Prognozira se da }e u svetu od posledica pu{ewa umirati sve vi{e, ~ak 30.000 dnevno a za mlade pu{a~e se predvi|a da }e od 1.000 novih pu{a~a: jedan biti ubijen, {est }e poginuti u saobra}ajnim nesre}ama a 250 }e prevremeno biti ubijeno (R. Peto ). U SAD 25% od svih umrlih se pripisuje pu{ewu duvana, a najboqe je to iskazao R. Kenedi „Svake godine cigarete ubiju vi{e Amerikanaca nego {to je poginulo u prvom svetskom, korejskom i vijetnamskom ratu“. Pu{a~ke bolesti koje naj~e{}e uzrokuju smrt kod pu{a~a su: rak plu}a (95% kod pu{a~a), hroni~ni katar i pro{irewe plu}a (90% kod pu{a~a) i skoro svaki infarkt srca pu{a~a mla|ih od 50 godina. Istra`ivawa su pokazala da: od 20 umrlih od

88 •

Dr Dragoslav Nikoli}

infarkta, 19 su bili pu{a~i (Hegglin, Cirih); od 205 umrlih od infarkta srca pre 44 godine samo dva su bili nepu{a~i (Ependorf, Hamburg); druge bolesti pu{ewa uzrokuju smrtnost najmawe 19% (istra`ivawa u Engleskoj). Nedavno dvogodi{we istra`ivawe De~ije kraqevske bolnice, sprovo|eno {irom Engleske, pokazalo je da u ~ak 62% slu~aja smrti beba majka pu{i. Sli~ne rezultate su dobili i istra`iva~i u Americi, Novom Zelandu i Skandinaviji. Pu{ewe je, kako zakqu~uju britanski lekari, faktor rizika za bebe. Ako je beba osam sati dnevno u prostorijama u kojima se pu{i, beba ima osam puta ve}i rizik za iznenadnu smrt. Ovaj rizik se pove}ava 100% za svaki sat proveden u atmosferi zaga|enoj duvanskim dimom (P. Fleming). U SR Jugoslaviji u 1994. godini je umrlo: od raka plu}a 3.692, od hroni~nog katara plu}a 1.800, od infarkta srca 10.232, a od ostalih bolesti pu{ewa 20.836 {to ukupno iznosi 36.550, odnosno 34,7% od svih umrlih osoba u toku 1994. godine su uzrokovale pu{a~ke bolesti. Svetska zdravstvena organizacija upozorava: smrtnost pu{a~a je za 80—100% ve}a od smrtnosti nepu{a~a; pu{ewe duvana je najve}i pojedina~ni uzrok prevremene smrti, (i bolesti pu{ewa) koji se mo`e spre~iti sa najmawe finansijskih sredstava; pu{a~i }e sve vi{e umirati u budu}nosti; pu{ewe }e u budu}nosti zaseniti sve ostale uzro~nike prerane smrti „duvan je odgovoran godi{we za preko 14% od svih smrti i ko{ta SAD 100 milijardi dolara“ — bolesti srca, malariju, tuberkulozu, sidu, nesre}e; pu{ewe i sida su jedini zna~ajni uzro~nici prevremene smrti koji bele`e porast.

Pu{ewe i zdravstveni radnici Zdravstveni radnici su formalno i neformalno lideri svoje sredine, osobito u oblasti zdravstvene za{tite.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 89

Stanovni{tvo, uglavnom, ima poverewe u wih, a ovi su u obavezi da to poverewe opravdaju i ostvare najvi{i stepen zdravqa u sredini, koju opslu`uju. Ako su i ~lanovi dru{tvenih organizacija, raznih udru`ewa i odbora (Crveni krst, Crkveni odbor, profesionalna udru`ewa, politi~ka partija...) onda treba i da koriste priliku i ukqu~e pitawe pu{ewa (medicinske, socijalne, ekonomske i druge aspekte duvana), u prioritetnu listu aktivnosti te organizacije, ~iji su oni ~lanovi. Mnogi zdravstveni radnici pu{e, i/ili ~lanovi wihovih porodica pu{e, pa ako oni prestanu da pu{e, onda primerom veoma mnogo i pozitivno doprinose podizawu zdravqa svoje sredine. Neki zdravstveni radnici oklevaju da pru`aju antipu{a~ke savete, pomo}, veruju}i da ih pu{a~ ne}e slu{ati dovoqno, te je za ovakve nu`na dodatna stru~na obuka, osobito za one u primarnoj zdravstvenoj za{titi. Zdravstveni radnici imaju obaveze i priliku da iniciraju primenu mera za spre~avawe pu{ewa, na nivou: pojedinaca, socijalnih grupa, lokalne zajednice, zdravstvenih ustanova i dru{tva u celini. Zdravstveno vaspitawe i dosledno pona{awe — nepu{ewe svih zdravstvenih radnika, u wihovom svakodnevnom radu sa pacijentima, su osnovni preduslovi i kqu~ne uloge za realizaciju sveukupne strategije spre~avawa stanovni{tva od pu{ewa. U za{titi i unapre|ewu zdravqa naroda zdravstvo je jedan od ~etiri osnovna stuba borbe protiv pu{ewa, te i zato svaki zdravstveni radnik treba: — da ne pu{i, — da podsti~e ostavqawe pu{ewa, — da informi{e o {tetnosti pu{ewa, — da usvoji nepu{a~ku politiku, — da kreira nepu{a~ku sredinu u ustanovi, — da odvra}a mlade od zapo~iwawa pu{ewa, — da spre~ava sve zakonske prekr{aje o pu{ewu, — da podsti~e ostavqawe pu{ewa,

90 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— da pru`a pomo} pu{a~ima kod odvikavawa od pu{ewa, — da razvija antipu{a~ke programe svoje sredine, — da istra`uje ra{irenost pu{ewa, — da spre~ava po~etak pu{ewa kod omladine, — da zaustavqa promociju duvana, — da zna sve o posledicama pu{ewa, — da zdravstvenim vaspitawem obuhvati sve gra|ane svoje sredine, masmedija, {kole, — da se pridr`ava Deklaracije zdravstvenih radnika Evrope, — da ukazuje na smawewe opasnosti po zdravqe, po prestanku pu{ewa. Intervencije zdravstvenih radnika su nemerqive, u odnosu na druge u~esnike, u Antipu{a~kom pokretu i zbog veoma ~estih kontakata sa pu{a~ima i wihovog velikog i uspe{nog uticaja na zdravo pona{awe pacijenata, a {to nije prisutno kod nemedicinskih profesija. Bitno je da zdravstvena slu`ba, u sistemu, prihvati svoju odgovornost u spre~avawu pu{ewa, ina~e }e, u protivnom, postati svedok {irewa pu{ewa, rasta ne`eqenih posledica i poni{tavawa svih preduzetih antipu{a~kih mera. U osnovi svakog uspeha je ~ovek i wegova delatnost, te se zato i zdravstveni radnici moraju oslawati na stanovni{tvo svoje sredine u Antipu{a~kom pokretu. Zdravstvena slu`ba (i zdravstveni radnici) kao osnovni stub Antipu{a~kog pokreta ima mnogobrojne obaveze, a naro~ito: — da formira antipu{a~ki odbor, od svih struktura zaposlenih u zdravstvu, — da izradi i sprovodi antipu{a~ki program zdravstvene ustanove, — da inicira zabranu prodaje i promociju duvana u zdravstvenoj ustanovi i wenoj okolini, — da zabrani pu{ewe u zdravstvenoj ustanovi pacijentima, posetiocima i osobqu, — da unapredi sve zdravstvene aktivnosti za stvarawe zajednice bez pu{ewa, ukqu~uju}i i pomo} pu{a~ima u odvikavawu od pu{ewa.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 91

Zdravstveni radnici, celokupna zdravstvena slu`ba, mogu mnogo da u~ine i spre~e razvoj pu{ewa kod dece i omladine i da pomognu pu{a~ima da ostave pu{ewe, bez nekih dodatnih finansijskih sredstava, a uz malo dobre voqe i dobro~initeqskog saveta svojim pacijentima „Ostavite pu{ewe u ime zdravqa, lepote i kulture `ivota“. A za{to zdravstveni radnici, ili bar ve}ina, gorwe obaveze ne izvr{ava, verovatno }e mlade generacije koje dolaze, nevinije od nas, hladno rasu|ivati i ceniti objektivnije dosada{we lekare strasne pu{a~e, osobito wihove pedago{ko-vaspitne funkcije. Zaboravqaju, nauka je dokazala {tetnost pu{ewa po zdravqe pojedinaca i naroda u celini, a zdravstveni radnici su u obavezi da {tite i unapre|uju zdravqe naroda. U razvijenom svetu lekar pu{a~ je prava retkost, a na medicinski fakultet, u nekim sredinama (Kina), zdravstveni radnik rano mora da se opredeli #pu{ewe ili rad u zdravstvu“. Primaju se samo nepu{a~i uz pismenu obavezu da ne}e nikada pu{iti.

Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope Kao lekar ili zdravstveni radnik 1. Uveren sam u {tetno dejstvo duvana — za pu{a~a, — za osobe koje `ive sa pu{a~em, — za dru{tvo u celini. 2. Znam da je duvan droga koja razvija dvojaku zavisnost, psihi~ku i fizi~ku, 3. Spreman sam da pomognem pu{a~ima koji `ele da ostave duvan, — da pu{a~ima pru`im odgovaraju}u pomo}, — da pu{a~ima pru`im psiholo{ku podr{ku u toku odvikavawa.

92 •

Dr Dragoslav Nikoli}

4. @elim da smawim broj pu{a~a me|u svojim pacijentima — prekinu}u da pu{im i tako postati primer nepu{a~a, — ne}u dozvoliti pu{ewe u ~ekaonici, — odlu~no }u savetovati svojim pacijentima i wihovim porodicama da ne pu{e, — u~estvova}u u zdravstvenom vaspitawu, osobito mladih osoba, — preporu~iva}u nepu{ewe pu{a~ima sa kojima dolazim u kontakt. 5. Shvatam da imam veliku odgovornost ne samo za pacijente nego i za dru{tvo u celini — zahtevam od vlade da preduzme odgovaraju}e preventivne mere. Mi, evropski lekari i zdravstveni radnici, ~vrsto smo odlu~ili da podr`imo stavove ove Deklaracije i da se ujedinimo u ciqu smawewa pu{ewa koje je najva`niji preventabilni faktor rizika od bolesti, invalidnosti i prevremene smrtnosti. Evropsko medicinsko udru`ewe PU[EWE ILI ZDRAVQE — EMASH Svetska zdravstvena organizacija

Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu Na Simpozijumu, u toku kongresa o alkoholizmu i narkomaniji izlo`eni su referati po temama u programu. Pu{ewe je sagledano sa svih aspekata: zdravstvenih, socijalnih, eti~kih, pravnih i ekonomskih. Ocene i zakqu~ci su: 1. Pu{ewe je najra{irenija bolest zavisnosti i mo`e se najuspe{nije i najjeftinije prevenirati.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 93

2. Pu{ewu nije posve}ena dovoqna dru{tvena i stru~na pa`wa, iako je pu{ewe prvi korak u razvoju drugih zavisnosti, alkoholizma, narkomanije pa i side. 3. Bolesti pu{ewa u na{oj zemqi uzrokuju prevremenu smrt u preko 34%, od ukupne smrtnosti. 4. WHO (1995) predla`e programe protiv pu{ewa sa tri segmenta: legislativa, edukacija i liderstvo. 5. Da svi skupovi zdravstvenih radnika budu nepu{a~ki, kao {to je bio nedavno odr`an Kongres pulmologa Evrope (Barcelona, 1995) sa 3000 u~esnika. 6. Da svaki zdravstveni radnik bude uzor nepu{a~a, da rutinski savetuje pu{a~e da ostave pu{ewe, da deluje vaspitno u svojoj sredini i da redovno u~estvuje u antipu{a~kim akcijama. 7. Da se zaposleni u zdravstvu, poput prakse u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i zapo~etih procesa u razvijenim zemqama opredele za: rad u zdravstvu ili pu{ewe. 8. Da se postoje}i Zakon o pu{ewu u potpunosti primewuje osobito u zdravstvenim ustanovama i {kolama. Za nesprovo|ewe i kr{ewe zakonskih odredbi konsekvence treba da snosi prvenstveno rukovodilac ustanove. 9. Da se u {kolski program inkorporira novi predmet: Zdravstveno vaspitawe, Zdrav `ivot i sl., i obezbedi kontinuirano u~ewe o zdravqu, o samoza{titi i unapre|ewu zdravqa pa i o spre~avawu bolesti zavisnosti. — ZAKQU^CI — JUGOSLOVENSKI KONGRES O ALKOHOLIZMU I NARKOMANIJI Beograd, 1995.

94 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Antipu{a~ki pokret U razvoju Antipu{a~kog pokreta sveta zna~ajne su tri godine: 1962, 1970, 1974., i tada: Britanski Kraqevski lekarski kolex povezuje pu{ewe duvana sa o{te}ewem zdravqa (1962); glavni dr`avni sanitarni inspektor SAD zakqu~uje: „Pu{ewe cigareta je {tetno za Va{e zdravqe“ (1970) i ekspertni Odbor Svetske zdravstvene organizacije zakqu~uje „Pu{ewe je veliki uzrok o{te}ewa zdravqa i prerane smrti, koja se mogu sigurno spre~iti“ (1974). Posle ovih saznawa po~eo je da se {iri Antipu{a~ki pokret, obuhvataju}i spre~avawe — prevenciju pu{ewa i rad na odvikavawu od pu{ewa svih pu{a~a, koji to `ele. Osnovno na~elo za trajno delovawe je kratka poruka SZO: „Porodica, zdravstvo, prosveta, masmediji — stubovi antipu{a~kog pokreta“. Svetska zdravstvena organizacija je sa~inila Preporuke za suzbijawe pu{ewa (1974) za zemqe, svoje ~lanice a na osnovu nau~no utvr|enih ~iwenica: da je pu{ewe dominantni uzrok obolevawa, radne nesposobnosti i prevremenog umirawa; da se {iri i da se mo`e vrlo uspe{no spre~iti preventivnim aktivnostima dru{tvene zajednice. Iznosimo ove Preporuke u ne{to skra}enom obliku: 1. Koordinacioni odbor formirati na svim nivoima dru{tvene organizovanosti za suzbijawe — prevenciju pu{ewa, obezbediti kadar, finansije..., 2. Nacionalni dugoro~ni program sa~initi, kontinuirano isti ocewivati i povremeno revidirati. Ciqevi programa su: — smawiti broj novih pu{a~a me|u mladima, a odlagati po~etak pu{ewa za {to kasnije, — privu}i {to ve}i broj pu{a~a za odvikavawe, — u~initi sve da pu{a~ smawi broj popu{enih cigareta, ako ne mo`e bez pu{ewa.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 95

3. Vaspitne mere po~eti rano u porodici, pred{kolskim ustanovama, osnovnoj {koli, — isticati vrednosti dobrog zdravqa, — nagla{avati pozitivne strane nepu{ewa, — osposobiti odre|ene profesije za prevenciju: zdravstvene radnike, u~iteqe, nastavnike, sportske radnike, novinare, — informisati zaposlene o {tetnostima pu{ewa, prevenciji, odvikavawu..., — masmedije kontinuirano i planirano ukqu~ivati u prevenciju. 4. Ugro`ene grupe — edukovati `ene, posebno trudnice: da ne pu{e, da postanu uzorni vaspita~i, da se ukqu~e u Antipu{a~ki pokret, — edukovati zdravstvene radnike: da ne pu{e, da tra`e da bolesnici ne pu{e, da se ukqu~e aktivno u Antipu{a~ki pokret. 5. Zakonski regulisati — zabranu pu{ewa u zatvorenim prostorijama, — zabranu reklamirawa duvanskih proizvoda, — zabranu prodaje duvana deci i omladini, — obavezne oznake na pakliciama cigareta „[tetno po zdravqe“, — deo poreskih prihoda namenski usmeriti za prevenciju pu{ewa, — pove}ati porez na duvan. 6. Stru~nu pomo} — organizovati odvikavawe od pu{ewa. 7. Istra`ivati — socijalne, psiholo{ke i farmakolo{ke uzro~nike pu{ewa, — metodologiju planirawa i evaluacije vaspitno-edukativnih mera, — sveobuhvatne aktivnosti protiv pu{ewa, — ra{irenost pu{ewa, osobito me|u zdravstvenim,

96 •

Dr Dragoslav Nikoli}

prosvetnim i dru{tvenim radnicima, — gubitke za dru{tvo zbog pu{ewa, — objaviti lokalno razultate istra`ivawa. Ove preporuke su uglavnom, podr`ane i pro{irene od Odbora eksperata Svetske zdravstvene organizacije i 1978. godine. Glavna svrha tih preporuka da se nepu{ewe prihvati kao zdravi oblik li~nog, kulturnog i dru{tvenog pona{awa. Mnoge zemqe sveta, osobito Amerika, Engleska, Skandinavske zemqe... nekoliko decenija sprovode svoje Antipu{a~ke programe (vlade, nevladine organizacije...) i znatno su smawile broj novih pu{a~a a pove}ali broj onih koji su prekinuli pu{ewe i tako smawili konsekventne ne`eqene zdravstveno-ekonomske posledice pu{ewa. Tako su pu{a~i ostavili pu{ewe: u Kanadi oko 5,6 miliona, u Velikoj Britaniji preko 10 miliona, u SAD preko 40 miliona a u Skandinavskim zemqama stalno opada broj pu{a~a za 13—27%. Pu{ewe u ovim zemqama postaje nepristojni, kulturno neprihvatqivo i nepo`eqno pona{awe. U zemqama Zapada, posebno u Americi vodi se dugo „rat“ izme|u pu{a~a i nepu{a~a, izme|u monstruozne duvanske industrije i miliona pu{a~kih bolesnika, izme|u medicine i laicizma. Ameri~ka duvanska industrija (F. Moris) je na optu`eni~koj klupi. Borci protiv pu{ewa su prikupili podatke za optu`nicu ~ak na milione stranaca, a tu su i od{tetni zahtevi `rtava pu{ewa, obolelih pu{a~a, bolesnika od raka, emfizema, astme... Mo}na i burna megapropaganda uspeva da u mentalni miqe naroda utka svest „pu{ewe je prostakluk i prizemno pona{awe“. ^ini se sve, rasplamsava se agitacija protiv pu{ewa, prevencija pu{ewa ubira plodove u ovim zemqama. Amerika je „pakao za pu{a~e“, svuda su ovi prezirani, maltretirani, osramo}eni... ka`wavani, pa ~ak i ako pu{e u svom stanu. Kom{ija je tu da alarmira, kazne su enormne, 750 dolara. Saudi Arabija tra`i da se duvanske firme stave na listu terorista zbog brojnih `rtava. „Duvanxija je, tako|e, terorista“.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 97

Ofanziva antipu{a~kih snaga u Americi pove}ava ostrakizam pu{ewa. Zabrane pu{ewa su sve brojnije, broj pu{a~a za posledwe tri decenije se smawio za 40% a proizvodwa cigareta se stalno uve}ava. Ova misterija se lako obja{wava — izvoz cigareta u tre}i siroma{ni svet. Antipu{a~ka kampawa se {iri razvijenim svetom. Posle energi~nog proterivawa duvanskog dima u Americi i Evropa kora~a utabanim stazama, {titi zdravqe naroda od duvanskog dima - zabranila je pu{ewe na javnim mestima. Posle nekoliko zemaqa starog kontinenta i Italija je zakonom #proterala“ duvanski dim iz svih barova, pabova, restorana (ima ih oko 240.000), diskoteka (oko 2.500). Ko ne po{tuje Zakonske odredbe ka`wava se: vlasnik nov~ano (220—2.000 evra); rad objekta se zabrawuje do tri meseca; nedisciplinovani pu{a~i bivaju ka`weni — 25—250 evra. Koriste narodom osvedo~eno pravilo: #Po xepu neposlu{ne“, to je za wih jedino uspe{na #Vaspitna palica“. Zakonske rigorozne mere protiv pu{ewa duvana su usvojene i sprovode se u zemqama na{eg okru`ewa — Hrvatska, Bugarska. Iako, na{e zabrane pu{ewa retko gde i ko po{tuje, dr`ava je #zakazala“, nema inspektora, a {ta }emo sa zdravqem. Treba nam jedan ministar, stru~an, siguran i odva`an za za{titu Evropske unije… a ne Tomica, poslu{ko #Nomen est omen“, ka`u stari Latini. Ima i izuzetaka, pa tako — #Pansion Kamaq“ na Zlatiboru uvodi novine u poslovawu — nude}i usluge iskqu~ivo nepu{a~ima. Pod sloganom #Zona bez duvanskog dima“, oni nude pravi #ukus“ zlatiborskog vazduha punog kiseonika, ozona, cvetnih livada i borovih {uma... ovaj pansion na posledwem Sajmu turizma u Beogradu nagra|en, kao jedini turisti~ki objekat u Srbiji sa sadr`ajem za nepu{a~e.

Poveqa protiv pu{ewa duvana — ^ist vazduh bez pu{a~kog dima je bitna komponenta, osnovno pravo na zdravqe i na nezaga|enu okolinu. — Svaki gra|anin ima pravo da bude informisan o ne

98 •

Dr Dragoslav Nikoli}

merqivim opasnostima od pu{ewa. — Svi gra|ani imaju pravo na vazduh bez pu{a~kog dima u zatvorenim prostorijama i u transportu. — Svako dete i odrasli imaju pravo da budu za{ti}eni od propagande o duvanskim proizvodima i da dobiju sve potrebne mere i ostalu pomo} za odupirawe zapo~iwawu pu{ewa. — Svaki radnik ima pravo da udi{e vazduh u radnim prostorijama koji je nezaga|en pu{a~kim dimom. — Svaki pu{a~ ima pravo na pomo} u `eqi da ostavi pu{ewe duvana. Svetska zdravstvena organizacija

Poveqa o politici pu{ewa duvana — preporuke evropskim vladama — 1. Da priznaju i podr`avaju pravo gra|ana na `ivot bez dima, pravo na sve` vazduh. 2. Da informi{u svakog ~lana dru{tva o opasnostima od pu{ewa duvana i o ra{irenosti te pandemije. 3. Da predvide u Zakonu pravo na zajedni~ku sredinu bez duvanskog dima. 4. Da zabrane reklamirawe, sponzorisawe i promocije duvanskih proizvoda. 5. Da uvedu destimulativne mere pu{ewa, putem progresivnog pove}awa cena. 6. Da zabrane nove metode plasirawa nikotina i zaustave budu}e marketin{ke strategije industrije duvana. 7. Da uvedu porez od najmawe 1% od prodaje duvana, u korist Fonda za prevenciju pu{ewa duvana i za promociju zdravqa. 8. Da prate kretawa pandemije pu{ewa i procewuju efikasnost do sada preduzetih protivmera. 9. Da grade savezni{tvo izme|u svih delova dru{tva koji `ele da promovi{u dobro zdravqe.

• 99

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

10. Da osiguraju {iroku podr{ku i dostupnu pomo} pu{a~ima duvana a koji `ele da ostave pu{ewe.

IEvropska Konferencija (1988)

— Preporuke Evropskim vladama —

Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji U na{oj zemqi, u skladu sa preporukama SZO, formiran je Jugoslovenski Koordinacioni odbor protiv pu{ewa (1988), multidisciplinarno telo, sa zadatkom: da priredi Okvirni program prevencije pu{ewa duvana i da podsti~e i koordinira sve antipu{a~ke aktivnosti raznih subjekata, u republikama i pokrajinama. Deluje u okviru Jugoslovenskog Saveza za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma (JUSPAN). Osnovno na~elo za trajno delovawe (moto) je sintagma: „Zdravqe svima, Jugoslavija bez dima“. Aktivnosti Odbora su bile mnogostruke, kao {to su: — Priprema i usvajawe Jugoslovenskog okvirnog programa prevencije pu{ewa duvana. — Priprema, usvajawe i realizacija Godi{wih operativnih progorama aktivnosti. Programi su sadr`avali: zdravstveno-vaspitne aktivnosti, propagandne aktiv nosti, organizaciju dva Jugoslovenska simpozijuma, izdava~ku delatnost, me|unarodnu saradwu, zakonodavne aktivnosti. Ostvarena je saradwa sa brojnim subjektima u Antipu{a~kom pokretu Jugoslavije, kao {to su: masmediji, Crveni krst, onkolo{ka dru{tva, Privredna komora, omladinske organizacije, prosveta..., a rad Jugoslovenskog odbora protiv pu{ewa je formalno nastavqen i u ova za nas te{ka vremena. Ipak, mora se re}i — borba protiv pu{ewa je organizovana programska aktivnost dr`ave i celog dru{tva. U Americi prevencija pu{ewa je smawila broj obolelih od raka plu}a na minimum. Kod nas su svi zatajili — dr`ava, porodica, {kola, zdravstvo...

100 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Pu{ewe ugro`ava `ivot Pu{ewe je planetarno zlo, usud koji uni{tava zdravqe i `ivot. Svetska zdravstvena organizacija upozorava pu{ewe je prvi i najva`niji uzrok bolesti i prevremene smrti. Na planeti godi{we umre oko 5 miliona pu{a~a na svakih 10 sekundi po jedan pu{a~/ica. Svaki pu{a~ `ivi nezdravo, bolesno a i wegova okolina trpi (prinudno/pasivno pu{ewe). SZO tra`i da svaka dr`ava usvoji politiku, strategiju i program protiv pu{ewa i koristi trojake mere protiv pu{ewa: zakonske, edukativne i motivacione, i tako za{titi zdravqe naroda i smawi enormne ekonomske izdatke za le~ewe pu{a~a. Napredne, razvijene zemqe sveta se #dr`avno“ bore protiv duvana i pu{ewa. Poznato je da su proizvo|a~i duvana u proteklih 15 godina ostvarili ogroman profit, mo`da ve}i nego {to su i o~ekivali. U~e{}e duvana u proizvodwi cigareta iznosi samo 17 odsto a sve je drugo repromaterijal, a na{a dr`ava uvozi i jedno i drugo. ^ista „ra~unica“, ne samo zdravstvena, nego prevashodno ekonomska je napredne zemqe opredelila za za{titu dr`avnog buxeta i zdravqa naroda, pa sankcioni{u i proizvo|a~e cigareta i pu{a~e. [ta ~eka na{a vlast, nova, koja brine o zdravqu naroda? Irska je prva zemqa u Evropi u kojoj su cigarete proterane iz pabova, restorana, hotela i srodnih javnih okupqawa. Kazna je enormna 3.000 evra za svakoga ko prekr{i zakon... gubitak posla za zaposlene. Otprilike u vreme kada su to u~inili Irci, totalna prohibicija uvedena je i u Wujorku, gradu sa 1,3 miliona pu{a~a. U drugim ameri~kim krajevima, recimo u Kaliforniji sli~ne zabrane su ve} dugo u toku, ba{ kao i golemi sudski procesi posle kojih najmo}nije duvanske korporacije naslednicima poprili~nog broja od raka plu}a preminulih moraju da pla}aju stvarno enormne od{tete. Na starom kontinentu su, pak, otkrili da pu{a~e od omiqene strasti ne uspevaju da

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 101

odvrate ni kazne, ni cene, ni crtawe mrtva~kih glava na paklicama. Stoga su, uz posredne mere (poput trenutno aktuelnog ukidawa subvencija uzgajiva~ima duvana, zbog ~ega je ovih dana izbila maltene pobuna onih koji od cigarta ne umiru, ve} `ive) i u Evropi, kao i u Americi, navalili da prosto — zabrawuju pu{ewe. Videv{i {ta im se sve sprema duvanske korporacije su, razume se, jo{ odavno po~ele kako sa selidbom u krajeve u kojima narod i daqe slobodno dimi do mile voqe. Sirotiwa i mi sa wima, na{a zemqa je oaza za duvansku industriju i pu{a~e.

Svet se organizovano bori protiv pu{ewa duvana Svetska zdravstvena organizacija je usvojila (21.05.04.) Okvirnu konvenciju za kontrolu upotrebe duvana. Konvenciju je ve} do juna 2004. godine potpisalo 150 zemaqa, od toga 31 iz Evrope. Rok za weno potpisivawe je kraj juna 2004. godine, a primena po~iwe kada ista bude ratifikovana u 40 zemaqa. Svaka dr`ava koja potpi{e do navedenog roka je u obavezi da obezbedi akcioni plan za weno sprovo|ewe. Ovaj me|unarodni instrument predstavqa glavni korak napred za javno zdravqe i smawewe globalne pandemije pu{ewa. Zahteva se od dr`ava ~lanica da usvoje politiku da smawuje pu{ewe i umirawe, a to su: sveobuhvatna zabrana reklamirawa duvana, promocije i sponzorstva, pove}awe taksi i zahtevawe velikih oznaka zdravstvenog upozorewa koji pokrivaju najmawe 30% kqu~nih vidqivih povr{ina paklica cigareta. Dokument tako|e daje podr{ku i u drugim sferama kao {to su: za{tita od pasivnog pu{ewa, takse od duvana, regulisawe duvanskih proizvoda, borba protiv {verca cigareta, edukacija stanovni{tva, kao i tretman ostavqawa duvana. U na{oj zemqi ima mnogo razloga za sprovo|ewem ovakve kampawe jer se mi nalazimo u samom vrhu u Evropi po broju pu{a~a. Svaki drugi mu{karac i svaka tre}a `ena pu{e. Ipak, po ukupnom broju pu{a~a #zauzimamo“ neslavno drugo

102 •

Dr Dragoslav Nikoli}

mesto u Evropi, iza Grka i Turaka, dok `enska populacija zauzima ubedqivo prvo mesto po broju `ena pu{a~a, a u stopu nas slede stanovnice skandinavskih zemaqa. Posebno zabriwava pojava upotrebe duvana kod sve mla|ih uzrasta. Tako je, prema istra`ivawima, vi{e od polovine dece {kolskog uzrasta eksperimentisalo sa duvanom, ~ak tre}ina je probala da pu{i pre desete godine `ivota, dok ih ~ak 17 odsto aktivno pu{i. Potpisivawe ovog dogovora je i uslov za prijem u EU, a postaje zakon za zemqe ~lanice. U Srbiji mo`e da se zapali cigareta na gotovo svakom mestu i u svako vreme a u ve}ini evropskih zemaqa to je nezamislivo. Nepu{a~ke zone preovla|uju u ve}ini evropskih zemaqa, a dru{tveno prihva}eni stav je da prostor u kome boravi vi{e qudi mora da bude oslobo|en od dima. U Velikoj Britaniji intenzivna aktivnost u borbi protiv pu{ewa traje ~etiri decenije. Svaka Vlada u posledwih 25 godina ima nepu{a~ku politiku — kao najvi{i prioritet u oblasti zdravqa i tako je smawen broj pu{a~a me|u stanovni{tvom sa 50 na 20 odsto. Butan, najsiroma{nija zemqa na svetu, zabranila je prodaju cigareta (duvana). Pu{ewe nije vi{e legalno pona{awe, a ko pu{i kazna je 200 $. Pu{ewe se mo`e zaustaviti zakonskim, edukacionim i motivacionim merama — odnosno Primarna prevencija, od malih nogu je conditio sine qua non (uslov bez koga se ne mo`e) mo`e spre~avati pojavu i {irewe pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. Primarna prevencija u pred{kolskim i {kolskim ustanovama i sportskim klubovima, su mesta gde se kod dece od najranijeg uzrasta izgra|uje stav da je pu{ewe nezdrava navika. U dugoro~ni program prevencije pu{ewa treba ukqu~iti sportiste i druge medijske zvezde sa kojima se mladi identifikuju i koje vide kao idole. Informisawe stanovni{tva o {tetnosti pu{ewa mo`e da bude samo prvi korak, ali je potrebna i organizovana pomo} pojedincima koji `ele da promene pona{awe. U Velikoj

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 103

Britaniji, pored brojnih savetovali{ta za odvikavawe od duvana, postiji i besplatna telefonska linija za razgovore sa zdravstvenim stru~wacima.

Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe? Pu{ewe je najubita~nija bolest zavisnosti. Svakog dana od bolesti pu{ewa umre 10—15 hiqada pu{a~a u svetu, 4—5 miliona godi{we. Duvan je ubica i treba u~initi sve da omladina ne po~ne da pu{i a pu{a~e odvra}ati svim sredstvima od pu{ewa — „milom ili silom“. Mnogim pu{a~ima se jedino mo`e pomo}i „udarcima“ po xepu. Nu`no je i kod nas, kao {to Amerikanci zaustavqaju pu{ewe, kaznama ali i principijelnim zakonskim merama. Proklamovali su inkompatibilnost, nespojivost profesija koje rade u zdravstvu i {kolstvu sa pu{ewem... Zdravstveni radnik, prosvetni radnik, sve{teno lice... mora da bira pu{ewe ili posao. Visoke kazne za duvanski dim i kod nas su ozakowene, a to je „sitno“ prema tro{kovima na{ih duvanxija — dnevno tro{e za cigarete 3,1 milion evra a godi{we do 1,5 milijardi evra. Neka jo{ neko ka`e da na{a zemqa nije bogata u „porocima“ razume se. Mada primena zakona o zabrani pu{ewa nije novina kod nas, posledwa izmena ovog zakona kojim su kazne uve}ane i do sto puta, naterala je ve}inu pu{a~a da se bar u javnim prostorijama oslobode ovog „poroka“, odnosno zdravstveno {tetne navike i bolesti. Za ka`wavawe nasavesnih pu{a~a zadu`ene su: zdravstvena, sanitarna i inspekcija rada, koje su po~ele intenzivno da obilaze i kontroli{u domove zdravqa, bolnice, ambulante, objekte u kojima se ~uva i proizvodi hrana, restorane, preduze}a i sve druge objekte a, strogo tuma~e}i propise, cigarete su zabrawene i u kafanama i kafi}ima. Kazne za pojedince iznose 5 hiqada dinara, za odgovorne u firmama 50 hiqada, a preduze}a pla}aju pola miliona. Mo`da }e na ovaj na~in stro`om kontrolom i ve}im kaznama,

104 •

Dr Dragoslav Nikoli}

upozorewa lekara, da su pu{a~i ~e{}e `rtve raka plu}a i mo`danog udara, imati vi{e uticaja na nikotinske zavisnike.

Slogani o pu{ewu i zdravqu I ovi slogani }e Vam pomo}i u antipu{a~koj delatnosti, pogotovu u toku kampawa. — „Pu{ewe je najve}i pojedina~ni preventabilni faktor bolesti, invalidnosti i prevremene smrti“ — Svetska zdrvstvena organizacija; — „Duvan truje i ubija umne i mawe umne osobe“ — Narodna poslovica; —„Trgovina duvanom je pu{a~ima trgovina“ — Vuk Karaxi}; — „U pu{ewu ima zlobne neuqudnosti, drske asocijalnosti“ — J. W. Goethe; — „Pu{ewe je prva stepenica u razvoju alkoholizma, narkomanije i side“ — D. Nikoli}; — „Mladost, lepota i sport bez duvana“ — H. Nakaxima; — „Zdravqe nije sve, ali bez zdravqa sve je ni{ta“ — A. [openhauer; — „Ko pu{i zdravqe ru{i“ — Vuk Karaxi}; — „Trudnica koja pu{i, ne misli dobro svom detetu“ — E. C. Peters; — „Pu{a~i zaga|uju vazduh, gu{e svakog oko sebe, pa nepu{a~i ne mogu da se odbrane“ — J. W. Goethe; — „Industrija cigareta torbari smrtonosnim oru`jem, trguje `ivotima naroda, radi profita“ — R. Kenedi; — „Porodica, zdravstvo, prosveta, masmedija — stubovi antipu{a~kog pokreta“ — Svetska zdravstvena organizacija; — „Boqe spre~iti nego le~iti“ — Narodna poslovica; — „Zdravqe svima Jugoslavija bez dima“ — Jugoslovenski koordinacioni odbor protiv pu{ewa; — „Nema magi~nog na~ina odvikavawa od pu{ewa, ali ima delotvornih“ — Nacionalni institut za rak, USA;

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 105

— „Bez duvan — zdraviji `ivot i ~istiji gradovi“ — Jugoslovenski koordiancioni odbor protiv pu{ewa; — „Bez duvanskog dima, alkohola, droga i ratnih briga — bi}emo prva liga“ — Marija [ainovi}, u~enica, G. Gorevnica. 31. maj 2005. — „Zdravstveni radnici u akciji protiv duvana“.

Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj ^etrdeseta, jubilarna Skup{tina Svetske zdravstvene organizacije (1988) u skladu sa svojim Ustavom, ~lan 1. koji glasi: „Da svi qudi sveta ostvare {to boqe zdravqe“, a svesna da upotreba duvana donosi ozbiqne zdravstvene posledice, ekonomske i socijalne probleme i to posebno zemqama u razvoju, proglasila je 31. maj za Svetski dan borbe protiv pu{ewa duvana. Za svaku godinu se odabira poseban slogan i ovaj odgovara, prevashodno, planiranim aktivnostima u borbi protiv pu{ewa, za tu godinu. Skup{tina Svetske zdravstvene organizacije, povodom Svetskog dana borbe protiv pu{ewa: Poziva sve vlade dr`ava ~lanica da nastave i prodube postoje}u borbu protiv pu{ewa, svim raspolo`ivim sredstvima: — da obele`e Svetski dan borbe protiv pu{ewa, — da podstaknu pu{a~e da ne pu{e na ovaj dan, — da upute gra|anima antipu{a~ke poruke, — da anga`uje gra|ane u antipu{a~ke aktivnosti, — da pozovu pu{a~e da ostave pu{ewe, — da pozovu prodavce duvana da ne prodaju duvan na ovaj dan, — da obaveste Generalnog sekretara o akcijama. — Moli proizvo|a~e duvana, dnevne listove i druga medija — da se uzdr`e od reklamirawa duvanskih proizvoda. — Zahteva izve{taj Generalnog sekretara o obavqenim akcijama. Jugoslovenski koordinacioni odbor protiv pu{ewa je aktivno delovao: programirao svoje godi{we aktivnosti u

106 •

Dr Dragoslav Nikoli}

skladu sa preporukama; obele`avao sve~ano taj dan putem sredstava javnog informisawa; organizovao dva simpozijuma; i uvek prevodio i distribuirao dobijene materijale, Svetske zdravstvene organizacije, dru{tvima i odborima protiv pu{ewa duvana, a {to je sve kori{}eno za masmedijske promocije, predavawa i programirawe ciqanih aktivnosti u borbi protiv pu{ewa, u wihovim sredinama. Navodimo slogane koji su obele`avali Svetski dan borbe protiv pu{ewa: 31. maj 1988. — „Pu{ewe ili zdravqe — izaberite zdravqe“ 31. maj 1989. — „@ena-temeq antipu{a~kog pokreta“ 31. maj 1990. — „Deca i mladi bez duvana“ 31. maj 1991. — „Javna mesta i transport — bez duvana“ 31. maj 1992. — „Radna mesta bez duvana“ 31. maj 1993. — „Zdravstvene slu`be prozor u svet bez duvana“ 31. maj 1994. — „Masmediji i duvan — preno{ewe zdravstvenih poruka“ 31. maj 1995. — „Duvan ko{ta vi{e nego {to mislite“ 31. maj 1996. — „Sport i umetnost bez duvana“ 31. maj 1997. — „Ujediweno za svet bez duvana“ 31. maj 1998. — „Rastimo bez duvana“ 31. maj 1999. — „Odbaci paklicu cigareta“ 31. maj 2000. — „Duvan ubija — ne budi glup“ 31. maj 2001. — „Pasivno pu{ewe ubija“ 31. maj 2002. — „Sport bez duvana“ 31. maj 2003. — „Film i moda bez duvana“ 31. maj 2004. — „Duvan i siroma{tvo — opak krug“ 31. maj 2005. — „Duvan je smrtonosan u svakom obliku i na svakom mestu!“ 31. maj 2006. — „Zdravstveni profesionalci protiv duvana — akcije i odgovori“.

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 107

Reforma kulture pu{ewa Mnogi nepu{a~i i pristalice zdravog stila `ivqewa dok udi{u vazduh oboga}en dimom cigareta, svojih sapatnika, gomilaju opasne supstance duvanskog dima u svoja plu}a — postaju pasivni pu{a~i. Kako nastupati prema pu{a~ima koji svojataju pravo na zaga|ivawe zajedni~kog vazduha, iz zadovoqstva, nepo{tuju}i Zakon o zabrani pu{ewa (Sl. gl. RS, 16/95) i opredeqewa naprednog sveta za druga~ije vrednovawe i ~uvawe sopstvenog zdravqa. Evo nekih predloga poznatog protagoniste (P. Kowevi}) nepu{ewa za komunikaciju sa pu{a~ima: — Ne napadajte pu{ewe po svaku cenu, jer ga pu{a~i vole, wime se po{tapaju kroz `ivot i ~ine „ne{to za sebe“, zadovoqavaju svoju zavisnost, svoju neprirodnu potrebu. — Zahtevatjte od direktora organizacije da ozna~i me sta gde nije dozvoqeno da se pu{i, na{ta ga obavezuje i Zakon o zabrani pu{ewa. — Udru`ite se u OKO (Op{tinski koordinacioni odbor), op{tinska dru{tva nepu{a~a ili sekcije nepu{a~a pri radnim kolektivima, jer se samo organizovano mo`e uspe{nije mewati u~malo nezdravo stawe u toj oblasti. — Uklawajte pepeqare sa mesta gde pu{ewe nije dozvoqeno ili je nepo`eqno, odnosno gde je nekulturno. — Predla`ite za predsedavaju}e raznih skupova nepu{a~a ili korektne pu{a~e koji }e, bez bole}ivog oportunizma, rukovoditi radom skupa po Zakonu. — Tra`iti od HTZ referenata da ispuwavaju svoje radne obaveze za sigurnost va{eg zdravqa. — Podsetite rukovodioce da zdravqe ugro`ava pasivno, prisilno pu{ewe na poslu. — Odupirite se apsurdu sindikata ako zastupa mi{qewe da je pu{ewe „radni~ko pravo“, koje mo`e da koristi gde ho}e i kada se seti.

108 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Koristite ~arobno delovawe „Molim Vas, nemojte pu{iti“. Uveravam vas da me|u pu{a~ima ima kulturnih qudi koji su, tamo dospeli, nekad, u `eqi da predstavqaju ne{to vi{e, ili da budu boqe vi|eni. Postaju}i zavisnici od nikotina, oni sad stvarno kr{e pravila lepog pona{awa, ali ne}e sebi dozvoliti toliku devalvaciju da neodgovore na va{u ~arobnu re~: „Molim... smeta mi“. Kulturniji to ~ine i na sam znak zabrane pu{ewa. Na `alost ne znamo savetovati kako izbe}i sve one neugodne situacije u kojima ni najqubaznije re~i ne nalaze odjeka. Najgore bi bilo zbog konformizma odustati od isticawa svoga prava na ~ist vazduh, bez duvanskog dima. Istaknite barem rezignirano: „Pu{ewe nije obavezno“, kao crni humor. Uvereni smo da }e nam se u bliskoj budu}nosti, sada{wi pu{a~i vratiti kao jo{ ve}i prijateqi... Te{ka vremena dolaze za pu{a~e. „Pu{a~ke zone“ su sve mawe, kazne za pu{a~e sve drasti~nije (nov~ane i moralne). SZO i zakoni na paklicama {aqu „smrtonosne poruke“ — 30 odsto zauzimaju prostora na predwoj strani paklice a 40% na zadwoj strani — tipa „pu{ewe uzrokuje smrt“... i stravi~ne slike raka plu}a, pu{a~ke noge...

Kako ostaviti pu{ewe? #Pu{ewe je ubica na rate“, bolest koju je te{ko savladati. Pu{a~i se me|usobno razlikuju. Neki #pu}kaju“, ne uvla~e dim, foliraju dru{tvo gde se pije i pu{i, drugi pak #pale“ cigaretu za cigaretom, #[vajsuju“, uvla~e dim sna`no. Oni su naj~e{}e `rtva pu{ewa duvana — katar plu}a, infarkt srca, rak plu}a... Ostaviti duvan zna~i pobediti sebe, svoju „zlu kob“. Najboqi na~in da se oslobodite zavisnosti od nikotina jeste

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 109

odjednom posle kratkotrajne pripreme podr{ka prijateqa i odluke potpuno prestati sa upotrebom cigareta. Najte`a su prva tri dana. Simptomi koji prate ostavqawe pu{ewa su znaci apstinencijalnog sindroma: `udwa za cigaretom... uznemirenost... frustriranost... bes... anksioznost... depresivna reakcija... Krajem petog dana `eqa za pu{ewem drasti~no nestaje. Recite sebi autosugestivno: „Odlu~io, odnosno odlu~ila sam da ne pu{im“, i tu svoju odluku ponavqajte vi{e puta u sebi od kako ujutro otvorite o~i do posledweg trenutka pre sna. Jaka i pozitivna odluka: „Ja vi{e ne}u pu{iti“, neposredno deluje na `equ za pu{ewem koja osetno slabi, proticawem svakog narednog sata i dana. Pravilno usmerena voqa }e oslabiti va{u `equ a va{ razum, malo po malo }e ovladati va{im navikama za pu{ewem. Na~in na koji mislite i primewujete snagu voqe, ima direktan uticaj na smawewe ili pove}awe `eqe za duvanom. Bi}e vam potrebna sva snaga voqe koju imate da svakim satom i svakim danom budete sve uporniji i odlu~niji. Naravno, vi to mo`ete! Vide}ete i do`iveti koliko je zadovoqstvo biti nepu{a~! Me|utim, mali je broj strasnih pu{a~a koji su zahvaquju}i sna`noj i jakoj svojoj voqi zauvek ostavili duvan. Mnogi probaju pa ponovo propu{e. Ne zaboravimo, nikotin je sna`na i opasna droga koja stvara zvisnost, psihi~ku i fizi~ku, posredstvom dopamina i noradrenalina. Lako se u nekom `ivotnom razdobqu pu{a~a pojavi „kriti~ni trenutak“, i ponovo propu{i. Ovim pu{a~ima je potrebna stvarna stru~na pomo} da osna`e i u~vrste svoju voqu, odnosno da ostave pu{ewe. Zna~i, ako se odlu~ite da radikalno promenite svoje „pu{a~ko pona{awe“, imate u principu tri mogu}nosti: da odmah prestanete sa pu{ewem, da postepeno smawujete broj popu{enih cigareta sve dok na kraju sasvim ne prestanete sa pu{ewem, ili da drasti~no smawite broj popu{enih cigareta. Priprema i korisni saveti }e vam pomo}i da ostvarite svoju odluku i da u tome istrajete: — Smawite pu{ewe na maksimalno 10 cigareta dnevno!

110 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— Nemojte nositi {ibice ili upaqa~ sa sobom! — Odbijte svaku ponu|enu cigaretu! — Odredite neke situacije u kojima vi{e ne}ete pu{iti, npr., sastanci, posle jela... — Popu{ite cigaretu samo do pola! Pomislite pri tome da se sadr`aj nikotina i katrana od prvog do devetog uvla~ewa dima pove}ava za oko pet puta! — Kupite novu kutiju cigareta tek kada prethodnu potro{ite! — Nemojte pu{iti pre ili neposredno posle obroka, jer to ometa varewe! — Nemojte pu{iti u prisustvu dece i nepu{a~a! — Nemojte dr`ati pepeqare u sobi i radnoj prostoriji! — Iza|ite na sve` vazduh ako osetite potrebu za pu{ewem ili nekoliko puta duboko udahnite vazduh kraj otvorenog prozora! — Nau~ite se zdravom na~inu opu{tawa da bi stresne situacije mogle savladati i bez cigarete. Upra`wavajte neki autogeni trening ili u~estvujte u drugom obliku ve`bawa za opu{tawe i relaksaciju! — Novac koji ste u{tedeli ne kupuju}i cigarete, ostavite svakog dana na stranu i kupite za wega ne{to {to }e vas zaista obradovati. Novcem koji ste na ovaj na~in za godinu dana u{tedeli, mogli biste sebi omogu}iti divno putovawe za vreme godi{weg odmora!

Postepeno odvikavawe od pu{ewa Ako ste odlu~ili da postepeno prestanete sa pu{ewem, prikqu~ite se nekom posebnom programu za odvikavawe od pu{ewa. Takvi kursevi se organizuju u svim ve}im gradovima. Novost u ovim programima je to {to se pu{a~i prvo temeqno upoznaju sa svojim pu{a~kim pona{awem i shodno tome upu}uju na postepeno smawivawe pu{ewa. Ovaj program su sastavili i proverili istaknuti stru~waci i wegovim sprovo|ewem

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 111

imaju dobre {anse i pu{a~i koji su ve} vi{e puta bezuspe{no poku{ali da ostave pu{ewe. Znawe, ve{tine, psihoterapija, a nekome i lek su garancija da ostavite pu{ewe.

Nagao prekid pu{ewa Pu{a~ima koji `ele odmah da prestanu sa pu{ewem, daju se slede}i saveti: — Odluku o prestanku pu{ewa donesite zajedno sa osobom koja vam je draga. To }e vam olak{ati da svoju odluku zaista sprovedete. — U po~etku imajte kod sebe uvek ne{to za `vakawe ili sisawe: `vaka}a guma (bez {e}era), bombona za dijabeti~are, pepermint. Neki put poma`e i mentolmu{tikla koja se „`va}e“ u ustima. — Otklonite iz svoje okoline sve {to vas podse}a na pu{ewe, pre svega cigarete, {ibice, pepeqare, upaqa~e. — Unosite puno te~nosti, da bi isprali ostatke nikotina iz organizma. Treba uzimati napitke sa malo ili bez kalorija kao {to su npr., voda, mineralna voda, prirodni sokovi sa malo kalorija, limunada... — U prvo vreme izbegavajte pi}a koja u vama izazivaju `equ za pu{ewem, pre svega alkohol. Pijte ~aj, ako ste navikli da uz kafu palite cigaretu ili obratno, pijte kafu ako ste pu{ili uz ~aj. — Po{to ve}ina pu{a~a koristi cigaretu da bi ispunila vreme svoje neaktivnosti ili dosade. Prona|e odre|enu aktivnost kojom }e ispuniti svoje slobodno vreme. — Isplanirajte unapred svoje aktivnosti, naro~ito u prvo vreme odvikavawa od pu{ewa, tako da biste se u kriti~nim situacijama mogli wome baviti na svoje zadovoqstvo. — Kre}ite se {to vi{e, po mogu}stvu na sve`em vazduhu, to }e umnogome doprineti va{em dobrom raspolo`ewu, pospe{iti krvotok i vrlo brzo doprineti da se mnogo boqe ose}ate kao nepu{a~!

112 •

Dr Dragoslav Nikoli}

[ta posle prestanka pu{ewa? Posle prestanka pu{ewa, potrebno je da pro|e jo{ izvesno vreme dok se sve funkcije organizma ne normalizuju. U ovom prelaznom periodu mogu nastati razne propratne pojave: ponekad dolazi do oscilacija u raspolo`ewu (nervoza, razdra`qivost, neraspolo`ewe ili lo{ san) ili do bezrazlo`nog umora. Mnogi pu{a~i se pla{e gojaznosti, kao posledice prestanka sa pu{ewem. Ona, me|utim, nastaje samo ako se umesto pu{ewa vi{e jede ili pije. Najboqi na~in da se izbegne ne`eqeno pove}awe te`ine je svakodnevna kontrola te`ine i ograni~eno uno{ewe kalorija u organizam. Kao uteha za one koji se uprkos svemu ipak ugoje, neka poslu`i podatak da se kod ve}ine biv{ih pu{a~a telesna te`ina posle tri do ~etiri meseca opet normalizuje. Sve propratne pojave koje se javqaju u periodu odvikavawa su prolazne. One ni u kom slu~aju nisu argument da se zbog wih odustane od odvikavawa ili ponovno propu{i. O~ekivani `ivotni vek biv{eg pu{a~a se produ`uje svakom godinom provedenom bez pu{ewa. ^ak se i rizik oboqewa od raka plu}a ve} posle tri godine znatno smawi, a posle 10 do 13 godina se on skoro potpuno izjedna~i sa izuzetno malim rizikom nepu{a~a. To isto va`i i za infarkt srca i za katar du{nica.

Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu Na kraju, umesto zakqu~aka koji se, uostalom, name}u sami po sebi, ukratko da rekapituliramo sve izneto ali i upotpuweno aforisti~kim citatima {ta se sve mo`e korisno upotrebqavati u svakodnevnom zdravstvenom vaspitawu, u

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 113

sveukupnoj antipu{a~koj aktivnosti: Pu{ewe deluje pogubno na na{ mozak, stvara #hemikalije“ kao i droge — heroin, kokain... pove}ava dopamin... i druge neurotransmitere koji su odgovorni za ose}awe zadovoqstva. Odvikavawe od pu{ewa je mukotrpan posao: grupna terapija, `vake, flasteri, smouk fri, zirou smouk… U posledwe vreme koristi se hipnoza Akupunktura... Nau~nici spremaju vakcinu protiv duvana. Bi}e to najve}a korist za savremeni svet. Kolumbov „greh“ — dana{wi pu{a~i ne veruju da je civilizovani svet donedavno mogao da `ivi bez cigareta. Kolumbo i wegovi pratioci, po otkri}u Amerike, donose u Evropu nekoliko semenki duvana koje su dobili od Indijanaca. U prvo vreme duvan su `vakali i u{mrkavali, a pu{ewe cigareta obele`ava civilizaciju 20. veka. Razorna, neobuzdana snaga cigarete — brzo se {irila, pro{lo je samo stotinak godina od pojave cigarete (1870) i zemaqska kugla je osvojena. Pu{ilo se i ranije ali znatno mawe i samo pomo}u lule i cigara. Cigareta u ustima ili me|u prstima, pre {ezdesetak godina, ozna~avana je kao nepristojno pona{awe pa je zakonski, policijski zabrawivana. Pu{a~ka era neguje u~tivost i zahteva da se prijateq, posetilac ponudi i cigaretom. Razorna, {tetna zavisnost obara sve, ~ak i vaspita~e i zdravstvene radnike. Ozakoweno masovno trovawe — iako su pu{a~i nekada drasti~no ka`wavani (batinawe, nabijawe na kolac, spaqivawe...) ekonomske koristi, profitni interesi dr`ave i dela dru{tva podsti~u pu{ewe i duvan postaje dr`avni monopol, stalan izvor prihoda na {tetu zdravqa naroda. Pu{ewe, samotrovawe i biznis su udru`ena po{ast sveta, zlo ogromnih razmera. Duvanska industrija svakodnevno odvaja oko 14 miliona dolara za reklame. „Duvanska industrija je jedna od nekoliko industrija u svetu ~iji proizvod, ako ne koristi na na~in koji se reklamira, ubija kupce. Zato mislim da je od svih multinacionalnih korporacija wihovo pona{awe najsramnije.“ Proizvodwa cigareta je korisna samo duvanskoj indus-

114 •

Dr Dragoslav Nikoli}

triji i #kratkovidoj vladi“ dr`ave koja ne #haje“ za zdravqe naroda, dr`e}i se principa #posle mene potop“. Duvanska industrija puni dr`avni buxet na ra~un zdravqa naroda. [to se vi{e pu{i sve je korisnije za buxet, a sve {tetniji po zdravqe pu{a~a i pasivnih pu{a~a. Pu{ewe je i daqe vode}i ubica. U toku 2000. godine od posledica konzumirawa cigareta je stradalo skoro pet miliona qudi. Od toga je bilo tri ~etvrtine mu{karaca. Zanimqivo je da su podjednako ugro`ene osobe koje `ive u razvijenim zemqama i zemqama u razvoju. Vode}i uzrok smrti su kardiovaskularne bolesti, zatim hroni~ne opstruktivne bolesti i rak plu}a. O~ekuje se da }e broj smrtnih slu~ajeva nastaviti da raste u budu}nosti, {to je u vezi sa sve du`im `ivotnim vekom i rastom populacije. [ta sadr`i cigareta? — preko 4.000 sastojaka su hemi~ari prona{li u cigareti, u plavi~asto-belom dimu popu{ene cigarete. Nikotin, katran i ugqen-monoksid su osnovni medicinski zna~ajni sastojci. Nikotin — stvara pu{a~u zadovoqstvo, uzrokuje zavisnost; sna`an nervni otrov, jedna kap nikotina (50 mg) uzrokuje smrt nepu{a~a; jedna cigareta sadr`i 1—3 mg nikotina; 40 cigareta dnevno kod trudnica uzrokuje smrt wenog nero|enog deteta. Katran — biqna smola, nastaje na vrhu upaqene cigarete, pri temperaturi od 600oC; talo`i se u plu}ima, ~ak do {est kg. kod pu{a~a za 20 godina, ako pu{i 20 cigareta za jedan dan; uzrokuje rak ~ak i kod oglednih `ivotiwa. Ugqen-monoksid — otrovni krvni gas, produkt nepotpunog sagorevawa, onemogu}ava prenos kiseonika u tkiva i organe tela. Dvadeset popu{enih cigareta dnevno blokira 5% hemoglobina (krvna boja) i smawena koli~ina kiseonika u telu smawuje radnu sposobnost kao {to to ~ini rad na visini od 2300 m nadmorske visine. Duvan je postao jedan od najve}ih neprijateqa ~ove~anstva. Smawen sadr`aj nikotina nije re{ewe — iako napore duvanske industrije da proizvodi „blage“ cigarete treba pozdraviti, predstava o toliko reklamiranoj „blagoj“, „bezopas-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 115

noj“ cigareti je ipak pogre{na. Cigarete sa oznakom „izuzetno mali sadr`aj nikotina“, mogu sadr`avati i do 0,03% nikotina. Sve do 1976. godine su takve cigarete imale oznaku „bez nikotina“. [tetne materije koje se osloba|aju sagorevawem duvana, naro~ito ugqen-monoksid i katran, nalaze se i u ovim blagim cigaretama. Da bi zadovoqili svoje potrebe za nikotinom, mnogi pu{a~i pove}avaju broj popu{enih blagih cigareta. Ve}im brojem popu{enih cigareta, me|utim, u organizam dospeva i ve}a koli~ina katrana, ugqen-monoksida i ostalih otrovnih materija, a to opet pove}ava rizik od oboqewa! Blage cigarete — relativno smawuju rizik po zdravqe ali nisu bezopasne i ne mogu da za{tite pu{a~a od {tetnog dejstva pu{ewa. Zbog toga je propisano da se na svakoj kutiji cigareta mora nalaziti oznaka: „Pu{ewe ugro`ava zdravqe“. Neprijatna statika — do nedavno (30—50 godina) se smatralno da je pu{ewe porok, bezazleno zadovoqstvo. Nau~no je nedvosmisleno dokazano: pu{ewe je samoubila~ko pona{awe: ubila~ke posledice nisu brze i o~ite; svaka popu{ena cigareta smawuje 15 minuta `ivota, 96 cigareta jedan dan, 672 nedequ dana `ivota; pu{a~ke bolesti postoje; umire se u svetu, od pu{ewa — jedan pu{a~ svakih 10 sekundi, {est-sedam pu{a~a u jednom minutu, 13.000 pu{a~a u toku dana, oko pet miliona pu{a~a godi{we; umirawe od pu{a~kih bolesti }e se utrostru~iti u slede}ih 20 godina, ako izostane sveobuhvatna, svetska antipu{a~ka, preventivna aktivnost. „Moderne bolesti“ — bolesti civilizacije su bolesti pu{a~a (rak, infarkt srca, {log...). Ove hroni~ne nezarazne masovne bolesti su najve}i problemi civilizacije, savremene medicine i osnovni uzro~nici smrti. Obi~no se za wihov nastanak okrivquje industrijalizacija, motorizacija, trka sa vremenom, ali kqu~nu i prvu kariku u nastanku ima cigareta, po~ev od hroni~nog katara du{nica preko ~ira na dvanaestopala~nom crevu do infarkta srca i raka plu}a. Pu{a~ke bolesti su podmukle, dugo bez simptoma bolesti i neizle~ive, mogu}a su samo zale~ewa.

116 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Kockawe sa `ivotom — pu{ewe je najve}a i najtragi~nija tombola koju je svet ikada imao, to je kockawe sa `ivotom. Uvek jedna od {est stranica kocke donosi smrt, ali kakvu stra{nu smrt. Ako bi pu{a~ samo jednom prisustvovao takvom umirawu, ili ako bi video svoja plu}a, odmah bi, ili bar vrlo visoki broj pu{a~a, ostavio pu{ewe, svoje smrtonosno zadovoqstvo. Nepobitno je dokazano — uporno pu{ewe udvostru~ava smrtnost pu{a~ima u zrelim godinama — u sredove~nih i starijih osoba prestanak pu{ewa, uglavnom, uklawa bolesne `ivotne pu{a~ke hazarde. Pu{a~ki rak — u istoriji ~ove~anstva cigareta je simbol civilizacije 20. veka a pu{a~ki rak disajnih puteva je simbol pu{a~ke ere. Rak disajnih puteva po~etkom ovog veka je bio retka pojava, do po~ekta epidemijskog {irewa pu{ewa cigareta, a danas kosi pu{a~e (rak plu}a, grla, `drela, jezika, usne). Kod 20 bolesnika sa rakom plu}a 19 su pu{a~i a jedan pasivni pu{a~ (naj~e{}e izme|u 50—70 godina starosti), a 95% raka grla je kod pu{a~a, unekoliko „dobro“, rano se dijagnostikuje i operativno le~i dosta uspe{no. Svaki {esti pu{a~ umire od raka plu}a, a ~ak svaki tre}i strasni pu{a~ (40 cigareta na dan) ako ne umre ranije od neke druge pu{a~ke bolesti. Pu{a~ki katar du{nica i emfizem plu}a HOBP (hroni~na opstruktivna bolest plu}a) — nau~no je dokazano da nema }elije, nema organa u telu na koje duvan vi{e ili mawe {tetno ne deluje. Najvi{e je, i na prvom mestu pogo|en disajni sistem, jer je prvi na udaru otrovnog duvanskog dima. Pu{a~ki katar du{nica je podmukla bolest — ka{qucawe, razarawe plu}nog tkiva, funkcija plu}a slabi, plu}a tridesetogodi{weg pu{a~a su po kvalitetu ravna nepu{a~u od 50 godina. Sposobnost za rad i telesne napore se gubi nepovratno. Pu{a~ki invalidi se mno`e u „divizije“. ^ir na dvanaestopala~nom crevu — sistem za varewe rano strada kod pu{a~a, pogotovu ako uz pu{ewe piju alkohol i kafu. Nema pomo}i takvom bolesniku — pomo} ne garantuju ni najboqi lekari ni najboqi lekovi. Nikotin je uzrok

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 117

su`avawa, gr~ewa krvnih sudova glatkih mi{i}a i sluzoko`e dvanaestopala~nog creva. Nema zale~ewa, nema izle~ewa dok iskusni lekar odlu~no ne zahteva — „ostavite pu{ewe ili potra`ite drugog lekara“. Zablude pu{a~a — svaki okoreli pu{a~ tvrdi: pu{ewe mu koristi, treba kao hrana, podi`e raspolo`ewe, podi`e radne efekte. Svi u`ivaoci PAS-i (alkoholi~ari, narkomani) iznose iste argumente. I sam pu{a~ ne veruje u ono {to tvrdi. Te{i se da je bilo stogodi{waka koji su pu{ili a da nisu dobili rak, ali zaboravqaju da je ekolo{ka sredina (voda, vazduh, zemqa) bila zdravija a pu{ewe je danas jezi~ak koji generi{e neizle~ive pu{a~ke bolesti. Cigareta nikome ne koristi, donosi svima zdravstvene i druge {tete, a da je tako ne bi duvanska industrija poku{avala da „spase stvar“ — uvodi filter, {to je besmislica, la`no verovawe u ovom za~aranom, smrtonosnom krugu u kome se nalazi pu{a~. Prevencija pu{a~kog raka — jednostavno i delotvorno se mogu prevenirati pu{a~ki rak i druge pu{a~ke bolesti. Ostavqawe pu{ewa {titi sebe i okolne osobe, ali pu{a~i, koji „ne}e“ ili ne mogu da ostave pu{ewe bezobzirno pu{e u prostorijama gde borave i nepu{a~i, pa je nevoqno, prisilno pu{ewe neizbe`no sa svim {tetnim posledicama. Takvi postupci pu{a~a, slikovito re~eno, mnoga radna mesta, mnoge dru{tvene prostorije pretvaraju u gasne komore. U na{em dru{tvu se ne po{tuju ni Zakon o za{titi na radu, ni Zakon o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama, a i zdravstveni i prosvetni radnici pripadaju grupi fanati~kih poklonika duvana, gde predwa~e mlade generacije (medicinske sestre). Lekari podsti~u pu{ewe — dovoqno je, za gorwu tvrdwu, navesti pogre{an postupak kod hroni~nog zapaqewa `drela. Le~ewe ide pogre{nim putem — le~i se raznim sredstvima za ispirawe grla, tabletama za dezinfekciju, inhalacijama, promenom sredinske klime pa ~ak i antibioticima. Zabluda je da je to bolest sui generis , da se ova bolest mo`e izle~iti lekovima. Mora se samo ukloniti nadra`aj, prekinuti

118 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pu{ewe. Lekar koji ne postupa ovako, pu{a~a zamajava i odvra}a od osnovnog uzroka bolesti, a u najboqem slu~aju samo ubla`ava simptome — pe~ewe, promuklost, ka{aq, su{ewe grla, odnosno odstupa od osnovnog terapijskog principa „otklawawe uzroka bolesti garantuje uspeh le~ewa“. Futuristi~ke prognoze — pu{ewe }e se {iriti, pu{a~ke bolesti }e postati naj~e{}i uzrok smrtnosti. Pu{a~ki sta` }e se zapo~iwati u sve mla|im godinama. Crne slutwe su pro{arane i optimisti~kim verovawima i nadama — mo`da }e u sveukupnom razvoju dru{tva nai}i generacija koja }e se odupreti pu{ewu i sa ~u|ewem se pitati: „da li je zaista mogu}e da su na{i preci sasvim nepotrebno, svesno i sistematski upropa{}avali svoje vlastito zdravqe“. Vakcina protiv pu{ewa? Za{to ne? Nauka }e tako re{iti sve probleme pu{ewa. Na redu su `ene — `ene su masovnije po~ele da pu{e posle {ezdesetih godina pro{log veka, nemaju dovoqnu masovnost i dovoqno dug pu{a~ki sta` za surove zdravstvene posledice pu{awa. Ali, rak plu}a `ena je, posledica tri-~etiri decenije, ~e{}i za 50%. Hroni~no samoubistvo — najve}i uzrok smrti nekada je bila kuga, zatim tuberkuloza a posledwih dvadesetak godina infarkt srca. Statistika spomiwe: 20 infarkta pre 50. godine `ivota 19 poga|a pu{a~e a od 205 infarkta pre 44. godine, dva su bila nepu{a~a (Univerzitetska klinika Hamburg, Eppendorf ). Pu{ewe ugro`ava ~oveku `ivotnu i radnu sredinu — zaga|uje vazduh, o{te}uje sredstva za rad, uzrokuje po`are (u ku}i, rudniku...). A {ta nam je ~initi ingeniozno je izrekao, na Svetski dan muzeja, Nikola Kusovac (direktor Narodnog muzeja u Beogradu) ... ni genije, ni stru~wak, ve} nepu{a~ pod krovom narodnog muzeja se tra`i... Prevencija pu{ewa — odvratiti mlade od po~etka od pu{ewa je najefikasnija i najjednostavnija mera za{tite zdravqa naroda. Opravdano se tvrdi da bi „prestanak pu{ewa doneo ve}u korist za zdravqe naroda nego {to su doneli: pas-

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 119

terizacija mleka, pro~i{}avawe i hlorisawe vode za pi}e i sve preventivne vakcinacije“. „Imunizacija“ protiv pu{ewa — mogu}e je prevashodno dr`avnim merama: zabrana reklamirawa (direktna i indirektna) pu{ewa; zabrana pu{ewa u zatvorenim prostorijama; zabrana prodaje cigareta deci i maloletnicima; obele`avawe paklica cigareta sa „{tetno po zdravqe“; preusmeravawe duvanom zasejanih povr{ina u druge kulture...

Pu{ewe duvana — neki pokazateqi Neki dodatni statisti~ki pokazateqi — Svako mo`e i treba da odlu~i — zdrav `ivot ili pu{ewe i neminovna pu{a~ka smrtonosna bolest. Prilo`eni podaci upotpuwuju znawa o surovim posledicama pu{ewa duvana: — Zdravqe naroda se mo`e najlak{e i najjeftinije o~uvati i unaprediti suzbijawem pu{ewa (SZO). — Pu{ewe polako, podmuklo ali sigurno razara pojedine organe tela — srce, plu}a, krvne sudove, mozak... — Svako mo`e i treba da odlu~i — zdrav `ivot ili pu{ewe i pu{a~ka bolest. — Svaka popu{ena cigareta skra}uje `ivot za 15 minuta, `ivotni vek do 20 godina. — Ko rano po~ne pu{iti — rano }e i umreti od bolesti srca, plu}a, raka, — Pu{a~i te`e podnose hladno}u, ~e{}e se prehla|uju, jer nikotin ste`e krvne sudove. — Mozak pu{a~a trpi, nema dovoqno prokrvqenosti, nervne }elije se ubrzano „liwaju“, strasni pu{a~i su slabiji studenti. — Pu{ewe kompromituje pam}ewe. Popu{ena kutija cigareta umawuje memoriju, vi{e kod mu{karaca. — Ko`a pu{a~a ubrzanije stari, u 40. godina `ivota odgovara ko`i nepu{a~a u 60. godina. — Rak grkqana je 99,5% kod pu{a~a.

120 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— Pu{a~ je najve}i potro{a~ zdravstvenih fondova; pu{a~ je „trova~“ svoje okoline; pasivni pu{a~i su prisilne `rtve pu{ewa. — Pu{ewe generi{e impotenciju, 45% pu{a~a nema dece. — Pu{ewe usporava rad creva (zatvor). — Pu{a~i su, na neki na~in, dobrovoqni ogledni kuni}i, jer sami sebi ve{ta~ki izazivaju rak. Svaki {esti pu{a~ do`ivi rak. — Rak plu}a je 95% kod pu{a~a. — Rak usana je 72% kod pu{a~a. — Pu{ewe podupire {e}ernu bolest i visoki krvni pritisak. — Pu{ewe trudnica usporava rast ploda, intelektualni razvoj, generi{e poba~aj, prevremeni poro|aj, nedonesenost (300 grama lak{e ro|ena beba). — Pu{ewe pove}ava smrtnost beba.

Ugovor o kontroli duvana Srbije i Svetske zdravstvene organizacije Srbija je potpisala ugovor o kontroli pu{ewa duvana. To }e svakako doneti mawe rizika za nastanak raka, bolesti srca i krvnih sudova... odnosno umirawe od pu{a~kih bolesti. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) 2003. godine inicirala je i usvojila prvi me|unarodni ugovor iz oblasti javnog zdravqa, Okvirnu konvenciju o kontroli duvana (Frame work Convention on Tobacco control ). Usledilo je potpisivawe konvencije od strane pojedinih dr`ava i do sada je 168 zemaqa potpisalo ovaj me|unarodni ugovor. Srbija i Crna Gora je to u~inila 28. juna 2004. godine. Slede}i korak je bio ratifikacija (to ratify , eng. — odobriti, utvrditi, potpisati, convention , eng. — sporazum, ugovor) ovog dokumenta u nacionalnim parlamentima. Do sada je konvenciju ratifikovalo 114. zemaqa, a Srbija i Crna Gora

Bolesti zavisnosti — Pu{ewe

• 121

kao 115. ~lanica, to je u~inila 1. decembra 2005. godine. Tim ~inom ove zemqe su se obavezale da najkasnije za dve godine preto~e sve odredbe Konvencije u odgovaraju}e nacionalne zakone i predvide primerene kaznene odredbe za pojedinca i ustanovu koji bi kr{ili zakone. Najva`nije odredbe u Konvenciji su: • zabrana reklamirawa u bilo kom obliku duvanskih proizvoda, • procenat katrana, ugqen-monoksida i nikotina u duvanskom dimu limitiraju}i je i ne mo`e biti ve}i od evropskog proseka, • na svakom pakovawu duvanskog proizvoda, i to na obe strane, da se nalazi antireklamni tekst ili slika koji upozoravaju na `ivotnu opasnost po konzumente ovih proizvoda, • zabrawuje se prodaja cigareta u pakovawima mawim od 20 komada, • zabrawuje se duvanskoj industriji da sponzori{e medije, sportske klubove i takmi~ewa, • zabrawuje se pu{ewe u javnim prostorijama, • zabrawuje se pu{ewe u stambenim objektima u kojima `ive trudnice i maloletna deca, • zabrawuje se prodaja cigareta maloletnicima, • pove}awe cene duvanskih proizvoda bar na nivo evropskih, • rigorozna kontrola sivog tr`i{ta duvanskih proizvoda, • obezbe|ewe kredita proizvo|a~ima duvana za prelazak na druge poqoprivredne kulture, • kaznene mere u slu~aju kr{ewa zakonskih odredbi da su na nivou postavqenog ciqa — smawewa ili ~ak potpunog prekida konzumirawaduvanskih proizvoda, • da se inspekcijske slu`be anga`uju na odgovaraju}i na~in kako bi se postigli `eqeni razultati. „Ukoliko bi sve pobrojane mere za`ivele u praksi, incidenca malignih tumora svih lokacija bi se smawila za jednu tre}inu (kada je re~ o karcinomu plu}a, ta brojka bi dostigla ~ak 80 odsto)“ (S. ^ikari}).

ALKOHOLIZAM

#Navika uzimawa alkohola za ~ove~anstvo je ve}e zlo nego rat, glad i kuga zajedno“. ^arls Darvin

UVOD Pijewe alkoholnih pi}a (pijewe), u svetu i kod nas, stvara mnogobrojne i slo`ene poreme}aje koji su na tre}em mestu me|u svim zdravstvenim problemima, a po broju i te`ini posledica po zdravqe pojedinca, wegove porodice i dru{tva te{ko da su wima ravne bilo koje „nesre}e“, nevoqe, u savremenoj zdravstvenoj i socijalnoj za{titi. Neposredne posledice pijewa su najtragi~nije u saobra}aju, a odlo`ene i nemerqive. U pojedinim zemqama sa visokom potro{wom alkoholnih pi}a, smrtnost uzrokovana alkoholom (mortalitet) se nalazi na tre}em mestu. „Alkohol oduzima godine `ivotu i `ivot godinama“ svakome ko pije na bolestan na~in, pa je zato i prose~no trajawe `ivota alkoholi~ara kra}e za 15—20 godina. Alkohol je dru{tveno prihva}ena „droga“, a socijalizovano pijewe pospe{uje sve ve}u proizvodwu i potro{wu, te sve vi{e piju i `ene i omladina. Alkohol je kod nas #narodni sedativ“ pa se pije u raznim stresnim situacijama. Bol i patwa potapaju se u alkohol, ali je patwa dobar pliva~, pa od pijewa nema velike dugotrajne koristi… ostaju samo {tete. Tokom posledwih decenija proizvodwa alkoholnih pi}a je rasla, u celom svetu, ~ak br`e od demografskog rasta u nekim siroma{nim zemqama. Prekomerno pijewe i alkoholna bolest (AB), kao posledica, predstavqaju zastra{uju}u nesre}u. Alkoholizam je najtragi~nija bolest koja zahvata sve ve}i broj qudi sveta, razara wihovo zdravqe, duhovni i socijalni `ivot, harmoniju porodice, uni{tava materijalne i druge vrednosti `ivota. U na{im sredinama, pijewe se smatra normalnim, po`eqnim i pozitivnim pona{awem, {to je dovelo do pojave

126 •

Dr Dragoslav Nikoli}

da gotovo vi{e i nema trezvewaka, da je nepijewe u dru{tvu nepo`eqno pona{awe. Prakti~no preko 90% odraslog stanovni{tva povremeno pije, a nema porodice bez alkoholnog pi}a niti familije bez alkoholi~ara ili bar osobe koja ima nekih pote{ko}a u vezi sa pijewem alkoholnih pi}a, naro~ito u ruralnim sredinama. Alkoholna pi}a su dostupna svima, pije se u svim prilikama (ra|awe-umirawe; radost`alost; uspeh-neuspeh...), kafi}i se otvaraju svuda, rade preko cele no}i a omladina se „napaja“ alkoholom, nikotinom i, ne retko, drogom. „Kafanska psihologija“ je davno inaugurisana. Pijewe kao dru{tveno prihvatqivo i normalno pona{awe, obele`ava na~in `ivqewa, prepu{ta se obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no alkoholisawe je deo na{e kulture. Ono se ~ak i podsti~e re~ima: #Hajde jednu... red je... vaqa se...“ a ako neko i pored tolikih ponuda odbije u dru{tvu, na slavi, va{aru... grupa iznena|eno pita #da nisi bolestan?“ Piju mu{karci ali i `ene, vi{e kri{om. Pijewe `ena se ne odobrava ali je okolina sklona da progleda kroz prste `enama posebnih profesija — glumicama, komercijalistima, politi~arkama... jer, zaboga, wihovo pijewe je #dru{tveno uslovqeno pa i kao takvo i prihvatqivo“. Povremeno pijewe, vikend pijewe se u narodu ne shvata kao bolest iako se mogu napiti da se ne mogu ni kretati, a kamoli voditi neku konverzaciju. Po{tuje se u narodu ovo pijewe iako se ponavqa. Alkoholna bolest je tu, vreme je za intenzivno le~ewe. Postaje, kod nas, sve popularnije #Rakija{ko takmi~ewe“... Ko }e vi{e da popije ~iste seoske #brqe“. Potro{wa alkohola kod nas raste i dosti`e 14,7% ~istog alkohola, odnosno do 85 litara alkoholnog pi}a po jednom stanovniku u godini. Ovde nije ura~unata privatna proizvodwa a koja je u na{oj zemqi jo{, sigurno, tolika. Deo dru{tva podsti~e proizvodwu i potro{wu alkohola (proizvo|a~i, trgovina, ugostiteqstvo), pa i dr`ava iz profitnih razloga. Najavquje se mogu}nost proizvodwe „piva za decu“. U na{oj zemqi alkoholizam se razvija sve br`e, br`e

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 127

nego ranije, poprima karakter epidemije, dose`e razmere najve}e dru{tvene opasnosti, ko~i privredu, ugro`ava dru{tvo pa i bezbednost zemqe. #Alkofilna klima“ stvara sve vi{e alkoholi~ara raznih uzrasta i profesija, pa i onih najmla|ih. Na{e dru{tvo pa i „demokratsko“ {titi alkoholi~are. Oni su svuda u porodici, {koli, vlasti, nauci... otaqavaju svoje poslove a vremenom se i sami marginalizuju... i tro{e enormno porodi~ni i zdravstveni buxet za pi}e i za „le~ewe“. Brojne dru{tveno-patolo{ke pojave narastaju sa „alkoholom“ — siroma{tvo, nezaposlenost, prostitucija, kriminal... Alkohol je spori ubica. Omladina sve vi{e u`iva u alkoholu, 42% od 6.000 anketirane {kolske dece, u Novom Beogradu, pije alkoholna pi}a. Procewuje se da u na{e dve „bratske dr`ave“ ima oko 300.000 alkoholi~ara i najmawe toliko na putu prema alkoholnoj bolesti. Uo~avaju se, u na{oj zemqi, ve} du`e vreme jake negativne tendencije: — raste potro{wa alkoholnih pi}a (AP), — omladina i `ene piju sve ~e{}e i vi{e, — pijewe se sve vi{e toleri{e u toku rada, — raste broj alkoholi~ara, `ena i mu{karaca, — na le~ewe sti`u kasno, sve mla|e osobe, sve — „te`i“ bolesnici, — preventivne aktivnosti jewavaju, prakti~no se gase. Zdravstvenu pomo} zatra`i mali broj alkoholi~ara, ali tzv. „nevidqivi“ alkoholi~ari su prisutni svuda, u ustanovama svih nivoa i vrsta, u {kolama, zdravstvenim ustanovama, ministarstvima, radnim organizacijama... a ovi su ~esto ugledne li~nosti i ne retko na odgovornim funkcijama. U zemqama zapada, tr`i{na ekonomija ne dozvoqava pijewe, a ekscesivno pijewe je „preusmereno“ na vikend-pijewa.

128 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Istorijski osvrt Alkohol i upotreba alkoholnih pi}a prate ~oveka kroz ~itavu wegovu istoriju. Prvi kontakt sa alkoholom je bio slu~ajan. Daleki ~ovekov predak je, prema jednoj od brojnih hipoteza, probao gwilo vo}e, osetio prijatne efekte opu{tawa i popravqawa raspolo`ewa, te je, potom, po~eo da ostavqa zrelo vo}e u zemqane posude, da gwili i da posle odre|enog vremena dobije `eqeni napitak. Tako je i zapo~ela proizvodwa alkoholnih pi}a putem vrewa — fermentacije. U pradavna vremena, ~ak pre 30—40 hiqada godina, mnogi stari narodi su znali na ovaj na~in, da proizvode razne alkoholne napitke od mleka, meda, vo}a i nekih `itarica. Tako je i upotreba alkoholnih pi}a zapo~ela vrlo rano, prvo u dr`avama Egipta, Mesopotamije, starog Meksika a kasnije u zemqama Kine, Jelade, starih Inka i u zemqama sredozemnog mora. Verovalo se, tada, da su alkoholna pi}a bo`ji dar, bo`ja pomo} u borbi sa nepoznatim silama, neda}ama i bolestima. Bili su to „darovi“ za vi{e slojeve dru{tva, a samo retko, u toku svetkovina, i za „raju“. [tetno dejstvo, ove „razbibrige“, zapa`eno je jo{ u starom veku. Takva saznawa su rezultirala u mnoge zabrane pijewa za odre|ene pojedince i za neke odre|ene situacije: Hamurabijev zakonik (1770. p. n. e.) reguli{e vavilonsko „ugostiteqstvo“; vo|a plemena nije smeo da pije pri dono{ewu va`nih odluka; egipatski faraoni nisu smeli da piju; Buda govori o „demonu po`ude“; Mojsije savetuje da se ne pije; Apostol Pavle govori da je u vinu blud; Toma Akvinski veruje da je pijanstvo smrtni greh; Mohamed tra`i nepijewe pi}a koja pomu}uju svest. Mudre savete za razumnu, ograni~enu upotrebu ili neupotrebu, alkoholnih pi}a prate, kroz istoriju, i drasti~ne zakonske mere. U Kini (XII vek p. n. e.) vade sve vinograde a pijewe zabrawuju. Sli~ne mere preduzima i Rimu prvom

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 129

veku na{e ere — „kr~i“ polovinu vinograda i tako posredno smawuje broj „vinopija“ — bolesnika. Kazne za pijance su ~esto bile drasti~ne: u Sparti su odsecali noge onima koji previ{e piju; na{ Car Du{an je o{tro ka`wavao po~inioce dela u pijanom stawu. U ~l. 166 Zakonika (1354) pi{e: „Ako pijanac nekoga napadne ili posje~e ili okrvavi, ali ne ubije, da mu se oko izvadi i ruka odsje~e... Ako gurne ili kapu skine ili kakvu sramotu u~ini, kazna je sto batina i tamnica...“ Sa razvojem qudskog dru{tva raste proizvodwa i potro{wa alkoholnih pi}a, pijewe postaje normalno pona{awe, prati mnogobrojne obi~aje, rituale i verske obrede. Biblija propoveda: „Vino je `ivot ~oveku... ako pije umereno...“ Podru~ja, pogodna za gajewe vo}a, vinograda, stalno se {ire pa sa ovim „cveta“ doma}a i industrijska proizvodwa alkoholnih pi}a. Pije se sve vi{e i vi{e, pijewe podsti~e i dr`ava iz profiterskih razloga, „ra|aju se“ mnogobrojne alkofilne sredine i konsekutivne patwe, problemi i te{ko}e pojedinaca, porodica i dru{tva. Navodimo neke zna~ajne vremenske periode i datume za „ubrzano“ {irewe pijewa, razvoj alkoholizma i suzbijawe {tetnih posledica: — Otkri}e destilacije (HIII vek) — omogu}ava proizvodwu `estokih alkoholnih pi}a, — Pojava medicinskih radova — o ne`eqenim i {tetnim posledicama pijewa (HIII/HIH vek), — Prvi naziv alkoholizam („Alcoholismus chronicus“) — uvodi Magnus Huss, stokholmski lekar — internista, 1852, — Prva doktorska disertacija o alkoholizmu i zakqu~ak: „Alkoholizam je bolesna pojava“, Thomas Trotter, engleski lekar, 1878., — Po~eci organizovane borbe — protiv neumerenog pijewa, HIH vek — druga polovina, — Trezvewa~ki pokret — HH vek, — Anonimni alkoholi~ari — dru{tvo alkoholi~ara za punu i trajnu apstinenciju, 1934.,

130 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— Nau~ni pristup alkoholizmu — Svetska zdravstvena organizacija (SZO) „progla{ava“: „Alkoholizam je bolest“. Zdravstvena slu`ba (psihijatrija) le~i alkoholi~are (bolesnike) kao i druge bolesnike — vanbol- ni~ki i bolni~ki, 1951.

Svojstva alkohola Naziv alkohol je arapskog porekla i dolazi od re~i Alkohl, {to zna~i „vrlo fin“. Alkoholi su organska jediwewa kiseonika, vodonika i ugqenika, u raznim proporcijama, a najpoznatiji su: etil-alkohol (etanol, {piritus SN3ON) i jako otrovan metil-alkohol (metanol, SN3SN2ON). Etil alkohol, o kome govorimo u ovom tekstu, je te~nost — bistra, bezbojna, isparqiva i karakteristi~nog mirisa. Rastvara se lako u vodi i mastima, pa se i zato, posle pijewa, brzo resorbuje u sluzoko`ama usno-`eluda~no-crevnog trakta i brzo, putem krvi, dospeva u sve organe i sve }elije tela. Alkohol je najomiqenija, skoro sigurno, najstarija i najmasovnije upotrebqavana „droga“, biqnog porekla (pored duvana), najjednostavije se dobija, stvara naviku i zavisnost. Alkohol je nepotreban organizmu i {kodi, koristi se samo u medicini za dezinfekciju. U organizmu normalno nema alkohola. Me|utim, neznatna koncentracija alkohola u krvi (alkoholemija) se mo`e dokazati posle upotrebe hrane bogate ugqenim hidratima, a to je tzv. metaboli~ni „prirodni alkohol“ i iznosi 0,10‰ — 0,30‰. Dejstvo alkohola na qudski organizam je dobro prou~eno. Alkohol je legalna droga, kao {to smo rekli, psihoaktivna supstanca (PAS) koja remeti metaboli~ne procese }elija i tako {tetno deluje na sve na{e vitalne organe, prvenstveno na mozak. „Alkohol deluje na mozak kao fini pesak koji se sipa u preciznu ma{inu“ (S. Stojiqkovi}). I u malim koli~inama alkohol remeti pishi~ke funkcije, wihovu har-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 131

moniju, prevashodno koncentraciju, pa`wu i rasu|ivawe i sledstveno tome mewa i pona{awe osobe koja pije alkoholna pi}a — demonski napada na{u du{u. Dejstvo alkohola i u malim koli~inama je opojno: prijateqski bla`i, hrabri, veseli, ja~a, ubla`ava ili uklawa napetost, dnevne brige i `ivotne te{ko}e i kao zla kob podmuklo vreba, naro~ito mlade, neodgovorne prema svojoj budu}nosti i kona~no stvara naviku pijewa, zavisnost i generi{e alkoholnu bolest. Alkohol je ve~iti „te{iteq `ivota“, anestetik koji ubija na{ unutra{wi bol, „dru{tvena droga“ koja opu{ta, spaja qude u pi}u. Alkohol je #narodni sedativ“, pa se upotrebqava u raznim stresnim situacijama. Bol i patwa potapaju se u alkohol, ali je patwa dobar pliva~, pa od pijewa nema velike koristi, Alkohol, u organizmu, {iri krvne sudove (ko`e, mozga, zdravog srca), ubrzava rad srca, usporava reflekse, ote`ava koordinaciju pokreta, o{te}uje ~ula (vida, sluha, ukusa, mirisa), smawuje osetqivost na bol, deluje depresivno na centralni nervni sistem (CNS) (mozak, ki~mena mo`dina). Alkohol ima malu ali „jalovu“ kalori~nu vrednost. Mnoge zablude prate upotrebu alkohola, tako su neopravdana u narodu ukore wena verovawa: da alkohol slu`i kao hrana; da ja~a krv (vino); da ja~a fizi~ku snagu (samo kratko!); da podsti~e seksualni `ivot; da sna`i umni rad... Alkohol ne podsti~e stvarala{tvo iako ima dosta kwi`evnika i umetnika alkoholi~ara, koji propadaju kao svaki alkoholi~ar ali stvaraju dobra dela i zato {to wihovo stvarala{tvo ne dolazi samo iz kore mozga — svesti, ve} prevashodno iz podsvesti. Nasuprot wima nau~nici ne piju alkoholna pi}a jer alkohol „razara“ koru mozga, centre za inteligenciju i stvarala{tvo. Resorpcija alkohola, posle pijewa, zapo~iwe jo{ u ustima, nastavqa se u `elucu (21,8%), najintenzivnija je u tankom (60,4%) i dovr{ava u debelom crevu (17,8%). Potpuna resorpcija alkohola je vrlo brza, za 30—60 minuta, ako se piju `estoka pi}a — jo{ i na „eks“, a usporena ako se piju slaba

132 •

Dr Dragoslav Nikoli}

alkoholna pi}a, ako se „pijucka“ uz „meze“, jelo i posle jela. Resorbovani alkohol dospeva, putem krvi, u jetru gde odmah po~iwe wegova razgradwa. Ostali, ve}i nerazgra|eni, deo alkohola dospeva u sve }elije na{ih organa, remeti funkciju mo`danih }elija i trajno o{te}uje, naro~ito, vitalne organe — ako je pijewe dugotrajno i prekomerno. Razgradwa alkohola, posle pijewa, po~iwe i zavr{ava se u jetri („`iva laboratorija“) preko metabolita (acetaldehida i sir}etne kiseline) do ugqen-dioksida (SO2) i vode (N2O). U jetri se razgradi 90% alkohola, u pravilnom ritmu, prose~no 5—10 grama alkohola za jedan sat (0,1‰—0,2‰). Ovaj tempo razgradwe alkohola u organizmu se ne mo`e ubrzati, pa je velika zabluda da se mo`e kafom, tu{irawem ili kratkim spavawem ubrzati otre`wewe, odnosno vaspostaviti slo`ene delatnosti kao {to su upravqawe vozilom, ma{inom, avionom... Nemetabolisani, nepromeweni alkohol (10%) se „izbacuje“ iz organizma preko plu}a (miris alkohola u blizini alkoholisane osobe se ose}a — halitus), preko bubrega, znoja i mleka (majke dojiqe).

Slika 3. Put alkohola u organizmu i eliminacija

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 133

Alkoholna pi}a Svaki napitak, za qudsku upotrebu, koji sadr`i alkohol, u bilo kojoj koncentraciji, je alkoholno pi}e (AP). Prema koncentraciji alkohola, alkoholna pi}a mogu biti slaba — sa 3—15% alkohola (pivo — 3—8%, vino stono — 10—14%); polu`estoka — sa 20-40% alkohola (vino desertno 15—20%, likeri — 20—40%...) i `estoka — sa preko 40% alkohola (rakija, komovica, viwak, viski, tekila...). Svako alkoholno pi}e, pored etil alkohola (i vode), sadr`i i neke „slu~ajne“ primese ili namerno dodate aditive sa `eqom da se „popravi“ ukus, miris, boja... Neke primese su vi{e toksi~ne pa pogor{avaju stawa mamurluka, „posle sino}ne pijanke“. Najtoksi~nija primesa alkoholnog pi}a je metanol (metilalkohol). Te{ka trovawa nastaju ako se popije 6—10 grama metanola a smrt uzrokuje 30—40 grama ovog alkohola. Tehnolo{ki postupci za proizvodwu alkoholnih pi}a su dvojaki: fermentacija (vrewe, previrawe) — omogu}ava proizvodwu slabih pi}a, ja~ine do 14% alkohola (vina, piva) i destilacija — omogu}ava proizvodwu `estokih pi}a, `eqene ja~ine i od `eqene sirovine. Postoje prirodna i ve{ta~ka AP-a. Ve{ta~ka alkoholna pi}a se spravqaju od ~istog alkohola a dodaju im se razni sastojci radi imitirawa poznatih i skupih AP-a. Votka je, na primer, ~ist alkohol odre|ene visoke koncentracije. Smrtonosna je ve{ta~ka rakija od metil-alkohola, i ova je u Srbiji umorila vi{e desetina pijanaca, u 1997/98. godini. Na{ narod od davnina proizvodi razna, prirodna alkoholna pi}a od gro`|a, je~ma, ovsa, dudiwa, kukuruza... ali najvi{e od raznih sorti {qiva. Geografsko-klimatski uslovi i tradicija su nam donosili prvo mesto u svetu, po broju stabala {qiva (na broj stanovnika). Rakija je, do skora, bila na{e nacionalno pi}e, pi}e koje mnoge pojedince i mnoge porodice

134 •

Dr Dragoslav Nikoli}

potpuno razara, pa je u narodu i nastala izreka: „Rakiju je stvorio |avo a kr~mi je na raskr{}u“. Doma}a i na{a industrijska proizvodwa AP-a nudi, na{em tr`i{tu, {iroki asortiman a trgovina i veliki izbor AP-a svetskih proizvo|a~a. Laka dostupnost AP-a i enormna ponuda uti~u, izme|u ostalog: da na{a zemqa postane alkofilna nacija; da preko 90% odraslog stanovni{tva povremeno ili redovno pije; da prakti~no nema porodice bez AP-a i gde se ne pije i da nema u`e ili {ire familije bez alkoholi~ara. Pijewe AP-a je ~vrsto povezano sa obi~ajima svakodnevnog `ivota, pije se svuda i u svim prilikama (ra|awe-umirawe, radost-`alost, uspeh-neuspeh...). Pijemo da doka`emo „odraslost“ mu{kost, vitalnost, da nazdravimo prijatequ, ro|aku, {efu, novom automobilu... Odbiti ponu|eno pi}e u na{em se narodu smatra gotovo li~nom uvredom. Lista razloga za pi}e je beskona~na jer pijewe ispuwava `ivot od samog po~etka pa do kraja. Alkohol je na{e opojno sredstvo, koje, u sadejstvu sa dr`avnim profitnim interesima, razara pojedinca, porodicu i dru{tvo. Pijewe AP-a, kod nas, je dru{tveno prihvatqivo, podsticano „normalno“ pona{awe, obele`ava na~in `ivqewa i prepu{ta se obi~ajima, stihiji i neznawu i kona~no je alkoholisawe deo na{e kulture. Alkohol je dru{tveno prihva}ena „droga“, a socijalizovano pijewe pospe{uje sve ve}u potro{wu i proizvodwu. Najavquje se pompezno, iako anahrono, i „pivo za decu“. Izgleda da na{a kultura mirno `ivi u koegzistenciji sa alkoholom, uprkos konsekventne pogubnosti alkoholizma, najrasprostrawenije bolesti u nas koja preti, ako se ne{to preventivno radikalno ne preduzme, da progresivno i kontinuirano uni{tava omladinu i mlade osobe i tako zatire na{e korene. Kafi}a ima mnogo, rade preko cele no}i a omladina se u wima masovno „napaja“ alkoholom, nikotinom i, ne retko, drogom. Me|unarodna komisija za prevenciju alkoholizma i narkomanije (ICPA) upozorava na posledice ovim redom.

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 135

Alkoholna pi}a uzrokuju: 1. Trovawa 2. Zavisnost 3. Uro|ene anomalije 4. 40% saobra}ajnih nesre}a 5. 65% utopqewa odraslih lica 6. 40% industrijskih nesre}a 7. 50% nesre}a u ~amcima 8. Najve}i rizik za povrede i smrt me|u mladima (15—24 godina)

Slika 4. Znak me|unarodne komisije za prevenciju alkoholizma i narkomanije

Za{to pijemo alkoholna pi}a? Pijewe AP-a je deo na{e zdravstvene kulture, stila `ivota, posebnog odnosa ~oveka i alkohola. Svako pijewe mewa, u mawem ili ve}em stepenu, ose}awa, mi{qewa, stawa svesti... Mnogi su otkrili posle pi}a — da se ose}aju prijatnije; da se

136 •

Dr Dragoslav Nikoli}

lak{e zabavqaju; da su dru{tveniji; da su slobodniji, da su zabavniji... Neki piju strahuju}i od posledica nepijewa (fizi~ka zvisnost) a ve}ina pije da „re{i“ nastale `ivotne probleme (psihi~ka zavisnost). Dejstvo alkohola, i u malim koli~inama, je opojno — opu{ta, hrabri, veseli, ja~a, generi{e ose}awe olak{awa, lagodnosti i/ili prijatnosti... anestezira unutra{wi bol, `ivotne te{ko}e... I ~uveni rimski heroj K. Horacije (VI vek pre n. e.) je govorio: „Vino, to ~udno pi}e... ~uda stvara... otkriva tajne... osloba|a stra{qive... ohrabruje kukavice...“ Ali, ugoda prijatna, u`ivawe traje kratko, samo dok traje dejstvo alkohola, odnosno dok ga ima u organizmu. ^ovek je, kao {to znamo, stalno u nekom neodre|enom strahu, anksiozan pod uticajem svakodnevnih doga|aja i do`ivqaja, `eli da se oslobodi te pla{we pa uvek iznova „posegne“ za ~a{om, `eli da ponovo do`ivi opu{tawe, ve{ta~ku kratkotrajnu prijatnost i tako mnogi stalno, uhodavaju svoju odbranu od mu~ne svakodnevice. „Pi}e“ je prijatno, ali mnogima uni{tava `ivot... alkohol dejstvuje, neprimetno ali sigurno, {tetno. Na pitawe: „Za{to pijete?“ Beogra|ani, razli~itog ekonomskog stawa, socijalnog polo`aja i obrazovawa, naj~e{}e odgovaraju: „Volim da pijem... zbog dru{tva... da se ose}am boqe... da mi pro|e vreme... da zaboravim ovozemaqske nevoqe...“ Mnoge determinante, „prethodnice“ aktiviraju prekomerno pijewe, wihova lista je velika, navodimo neke: • Opu{tawe — alkohol privremeno uklawa anksioznost, tu unutra{wu pla{wu, napetost bez realne osnove koju uvek prati i mi{i}na zategnutost (fizi~ka napetost). Ove dve napetosti reguli{e nervni sistem i one se superponiraju, jedna pove}ava drugu i obratno. Svaka napetost generi{e nezadovoqstva, neprijatna ose}awa, nasuprot `eqi svakoga da se prijatno ose}a. • Stra{qivost — alkohol umawuje sna`na ose}awa, koja prate mnoge stresne doga|aje, od zabrinutosti preko straha do

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 137

u`asa. Ova neprijatna, nelagodna ose}awa se javqaju pre, za vreme i posle nekog realno kriti~nog doga|aja. Treba nau~iti kako re{avati stresne situacije bez napetosti, bez alkohola. • Depresija — alkohol privremeno umawuje neprijatna ose}awa (lo{e raspolo`ewe, poti{tenost... tuga), koja prate razo~arawa, razne gubitke ili frustracije. Tuga se ne mo`e „udaviti“ u alkoholu, ona u wemu dobro pliva. Depresivno raspolo`ewe je, ~esto, normalno ose}awe kod svake osobe kada ~ini ono {to joj ne prija i ovo ~esto nije za „alkoholnu terapiju“. • Dru`ewe — alkohol zbli`uje, olak{ava poznanstvo i podsti~e okupqawa. • Slabost — alkohol privremeno podi`e hrabrost, olak{ava iskazivawe qubavi, prava, qutwe, neslagawa i odlu~na, agresivna ili pasivna pona{awa. • Nesamopo{tovawe — alkohol privremeno popravqa lo{e mi{qewe o sebi i negativna ose}awa, ose}awa bezvrednosti. • Dosada — alkohol „ubija vreme“, mewa mi{qewe (misli su mutnije, mawe va`ne) i uspavquje „unutra{weg policajca“ (super ego), pa sve mo`e i da bude zabavno, nove i neobi~ne ideje se samo „roje“. • Eksperimentisawe — alkohol kod mladih „raspiruje“ ma{tu a ovi imaju potrebu da mewaju sebe, da upoznaju vi{e sebe, svoje unutra{we Ja, svoje „drugo“ pona{awe. • Nesigurnost — alkohol privremeno ja~a smelost, sigurnost i pouzdanost. Ve}ina i umno obdarenih qudi se, i ina~e, dvoumi kada donosi mnoge pa i najobi~nije odluke (obla~ewe, izlazak...). • Bespomo}nost — alkohol privremeno, i u ma{ti, olak{ava ostvarivawe nekog ciqa, ali ponavqana nemo} ra|a ose}awe uzaludnosti i uz pomo} pijewa. • Nesanica — alkohol poma`e opu{tawe i uspavqivawe ali san je nemiran sa uznemiruju}im ko{marnim snovima i umornim bu|ewem. Procewuje se da svaka deseta odrasla osoba ima probleme sa uspavqivawem ili spavawem, razli~itih uzroka — od stresa do depresije. Pijewe alkohola }e pre odvesti u alko-

138 •

Dr Dragoslav Nikoli}

holnu bolest nego ukloniti uzroke nesanice. • Seksi stimulans — alkohol stimuli{e seksualna uzbu|ewa, kao {to to ~ini i koka-kola, „poma`e ako se u to veruje“. Alkohol deluje depresivno na CNS i ako se nekome isti da bez wegovog znawa ovi postaju mawe seksualno uzbu|eni. Dugotrajno pijewe, kod mu{karaca, smawuje mu{ke polne `lezde (atrofija) i lu~ewe hormona (testosteron), i kona~no nastaje impotencija, seksualna nesposobnost. Alkohol, sa svoje strane, ima sposobnost, uz nasledno optere}ewe (alkoholizam u porodici, familiji), da se „ukoreni“ u svakom organizmu i da stvori naviku pijewa i zavisnost. Svaka i normalna osoba mo`e nastaviti sa u`ivawem u ~a{ici pi}a, u hladnom {priceru ili u „{umadinskom ~aju“, ali svaka razumna osoba mora biti svesna da alkohol, ta mo}na legalizovana droga, deluje sli~no drugim drogama koje se krijum~are ili dobijaju samo na lekarski recept. Navika pijewa, zavisnost, dopamin i druge neurotransmiterske perturbacije u mozgu su zla kob du`evremenog i prekomernog pijewa. Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za kasniji razvoj AB-i. To se lako i rano uo~ava: stra{qivi postaje hrabar; slab postaje izdr`qiv; introvertan (povu~en u sebe) postaje komunikativan, elokventan (re~it)... super ego (savest) se „davi“ a emotivno-nagonska komponenta pliva u alkoholu. Upro{}eno re~eno alkohol „bri{e“ (privremeno) neprijatne psiholo{ke sadr`aje (brige, razo~arewa, qubomoru...) i „bri{e“ najvi{e psiholo{ke instance (eti~ke i estetske norme, suptilna rasu|ivawa) i stvara subjektivno olak{awe a {to sve poja~ava `equ za repetirawe, za ponovno pijewe. Sve ovo se ponavqa, nebrojeno puta i stvara poznati morbidni za~arani krug, tzv. „Circulus viciosus “.

Zablude o alkoholu Alkohol je najomiqenija i najstarija upotrebqivana planetarna „droga“. Iako su mnogostruko {tetna dejstva

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 139

alkohola poznata od davnina, iako su Spartanci odsecali nogu, a na{ car Du{an drasti~no ka`wavao pijance, pije se sve vi{e, omladina sve ranije upoznaje „~ari“ alkoholnih pi}a. [irewu pijewa i ne`eqenih li~nih, porodi~nih i socijalnih posledica doprinose neka svojstva alkohola, a pre svega zablude. Zabluda je pogubna gre{ka, pogubno mi{qewe ukoreweno u narodu o alkoholnom pi}u, wegovom dejstvu. Zablude podsti~u pijewe, u celom svetu tako da alkoholizam postaje najtragi~nija bolest zavisnosti, bolest pojedinca, porodice i dru{tva. Naj~e{}e na{e doma}e zablude o alkoholu su: — Alkohol zagreva organizam. Pijewe prividno „zagreva“, jer {iri krvne sudove povr{ine tela (ko`a, potko`no tkivo), pa osoba koja pije ose}a toplotu, crveni u licu, a nije retka i „bela smrt“ kada pijana osoba zaspi na snegu i smrzne se. — Alkohol je koristan. Alkohol nema nikakve koristi za organizam. Alkohol jedino koristi u medicini, za dezinfekciju, ~i{}ewe ko`e. — Alkohol je lek. Alkohol je podmukli ubica, iako narod veruje da vino popravqa krvnu sliku, da vru}a rakija le~i prehladu... ali du`evremeno pijewe skra}uje `ivot za 15 godina. Prose~no alkoholi~ar `ivi 53 godine, a na drumu alkohol je ubica broj jedan. — Alkohol vra}a samopouzdawe. Iako alkohol smawuje napetost, „opu{ta“, vra}a samopouzdawe... sve je la`no, nekriti~nost raste, odluke su brzoplete, povr{ne ~esto sa tragi~nim posledicama. — Alkohol „le~i“ nesanicu. Posle pijanstva san nije zdrav, ne odmara... po bu|ewu su uvek prisutni: glavoboqa, neraspolo`ewe, malaksalost, a ne retko i mamurluk. — Alkohol je hranqiv. Alkohol nema hranqive materije, a ometa wihovo kori{}ewe iz hrane, jer su organi za varewe kod alkoholi~ara uvek o{te}eni. Organizam zbog toga slabi. — Alkohol je seksi. Alkohol mewa pona{awe osobe, ova postaje nekriti~na, neodgovorna prema svom ugledu i telu.

140 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Lako stupa u polne odnose „na prvi pogled“ pa su „lutrijski dobici“ obi~no tu: polno prenosive bolesti, sida... Alkohol kod mu{karaca pove}ava `equ za seksom a smawuje mogu}nosti. — Pivo nije alkohol. Pivo je slabo alkoholno pi}e, sa mawe alkohola (3—7%), pa i jedna fla{a piva ugro`ava bezbednost saobra}aja, saobra}ajne nesre}e i sa smrtnim ishodima. Pivo se dobija u procesu alkoholnog vrewa iz slada, hmeqa, vode i pivskog kvasca. Voda slu`i kao rastvara~ i glavni je deo piva. Slad se dobija od `itarica, naj~e{}e od je~ma i daje pivu sastojak od kojeg zavisi ukus i koncentracija osnovnog ekstrakta piva. Hmeq konzervira pivo i daje mu ugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrewe u kome {e}er prelazi u alkohol i ugqen-dioksid. Pivo je uvodno pi}e omladine koje sa cigaretama ~ini ulazna vrata (Gate way) za svakojake droge — generi{u `ivot bez `ivota. Na{a vlada prote`ira potro{wu piva, puni dr`avni buxet a pritom kod mladih formira naviku pijewa a ovu prati naj~e{}e pu{ewe, i ne retko drogirawe. Zdravqe naroda se tako kontinuirano ruinira a {to bi se cini~no moglo re}i da je to #kolateralna {teta“ u odnosu na osnovni ciq na{e vlade — puwewe dr`avnog buxeta.

[ta je alkoholizam? Pijewe AP-a (pijewe), pijanstvo i alkoholizam prate qudski rod od „postawa“. Uo~avani su rano, kroz istoriju, i brojni problemi ovih pojava. Svako „problemsko“ pijewe je bilo porok, li~na mana, moralni problem osobe koja pije, pa su dru{tva tako moralno mawe vrednu osobu „urazumqivala“, ~esto, i drasti~nim merama. Tek u HIH veku se „revolucionarno“ mewaju gorwi stavovi i medicinski model shvatawa alkoholizma poprima pravo gra|anstva. T. Troter (1878) je zapo~eo novu eru, ove oblasti, dokazav{i u dok-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 141

torskoj disertaciji: „Alkoholizam je bolest — socijalni i medicinski problem“. Poku{ao je ~ak i da ozna~i i razvoj alkoholizma poznatom sentencom „Infekcija zapo~eta u detiwstvu“. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) defini{e „alkoholizam je bolest...“ (1951). Alkoholizam je hroni~na, slo`ena i te{ka bolest, bolest koja neprimetno razara telesno, du{evno i socijalno zdravqe pojedinca (ali i porodice) a alkoholi~ar je bolesnik, osoba koja dugotrajno i prekomerno pije AP-a. Alkoholizam je najtragi~nija BZ, najstarija toksikomanija i narod ka`e: „pije se otkad je sveta i veka“. Svako ko pije u~estano, prekomerno, pre ili kasnije postaje postepeno, „neprimetno“ te{ki bolesnik — alkoholi~ar. Alkoholizam je individualno i dru{tveno zlo, jer alkohol budi agresivnost kod qudi, ugro`ava saobra}aj, razara porodicu, generi{e defektno potomstvo, samoubistva... Alkoholizam se razvija fazno, lako kod osobe koja od prvih kontakata sa alkoholom do`ivqava zadovoqstva i olak{awa i rado za`eli da ponovo pije. Navika pijewa lako se formira a zatim stvara zavisnost od alkohola. U toku stvarawa navike pijewa, osoba sklona alkoholizmu sve ~e{}e pije prekomerno i razvija toleranciju, organizam „tra`i“ vi{e alkohola. Mnogi se hvale, i ne slute}i da su na putu u alkoholizam („mogu dosta da popijem... ne fali mi ni{ta...“!). Najve}u zabunu u borbi protiv alkoholizma predstavqa istina da neki qudi mogu da piju ali i da prestanu kada ho}e, dok kod alkoholi~ara to nije mogu}e. Kod wih se stvori psihi~ka i fizi~ka zavisnost i oni konzumiraju alkohol dok na kraju on ne konzumira — uni{ti wih. Alkoholizam je danas najmasovnija hroni~na bolest sveta, posle pu{ewa duvana a zahvata sve slojeve dru{tva, sve uzraste; bolest koja ruinira zdravqe naroda, ekonomske i moralne vrednosti dru{tva; bolest socijalna po ra{irenosti, {tetnim efektima na privredu, radnu sposobnost i porodi~ni `ivot; bolest koja generi{e biolo{ke, psiholo{ke, socijalne, pravne, politi~ke, kulturne i druge probleme;

142 •

Dr Dragoslav Nikoli}

bolest koja pru`a mnogo razloga da se vi{e zainteresuju: pedagozi jer ometa pozitivne vaspitno—moralne ciqeve; sociolozi jer ugro`ava dru{tvenu harmoniju, generi{e socijalne devijacije; pravnici jer generi{e protivpravne radwe; ekonomisti jer uzrokuje nemerqive ekonomske {tete; dru{tvenopoliti~ki radnici jer ugro`ava sigurnost gra|ana i dru{tveni poredak zemqe i mnogi drugi, a ne samo zdravstveni radnici. Alkoholizam, kao medicinska bolest, pripada psihijatriji iako se svakodnevno, u praksi, sve grane medicine suo~avaju sa brojnim problemima u vezi sa pijewem, naro~ito primarna zdravstvena za{tita (PZZ). Zdravstvo samo pru`a pomo}, uglavnom pojedincima „gasi po`ar“, a zamagquje {irinu i te`inu problema. Pomo} tra`e ruinirani bolesnici a potrebu treba celo dru{tvo: da mewa stavove prema alkoholu i pijewu; da kod mladih formira pozitivne, odbojne stavove prema alkoholu, duvanu, drogi i da smawi potro{wu alkohola. Zdravstvena slu`ba, ma kako organizovana i kadrovski osposobqena, nikada ne}e mo}i da smawi broj „dolaze}ih“ alkoholi~ara i sveukupne probleme alkoholizma. Alkoholizam je preskupa bolest, preskupo u`ivawe i le~ewe. U zemqama sa razvijenim informacionim sistemom prate se bolesti i zdravstveni tro{kovi svakog pojedinog bolesnika (individualni morbiditet) pa i direktni tro{kovi alkoholi~ara (le~ewe, bolovawa, gubitak proizvodwe, socijalna davawa...). Indirektni tro{kovi alkoholizma su prakti~no nemerqivi (poreme}eni me|uqudski odnosi, raspad porodice, zapostavqawe odgoja dece...). Socijalno-ekonomske posledice alkoholizma su zastra{uju}e i podstakle su neke ekonomiste i sociologe da po va`nosti, po problemima alkoholizam trostruko stepenuju kao: primarno — socijalni, sekundarno—ekonomski i tercijarno—medicinski problem. I na{a istra`ivawa su potvrdila da su direktni godi{wi tro{kovi jednog alkoholi~ara ve}i od dohotka profesora univerziteta.

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 143

Ne samo alkoholizam (odnosno alkoholi~ari) ve} i svako ko prekomerno pije stvara probleme razli~itog intenziteta i zna~aja. Brojna istra`ivawa dokazuju: — raste potro{wa AP-a, prera~unato po glavi stanovnika, — tradicionalno kori{}ena AP-a mewa se ({qivovica, vino, pivo, `estoka pi}a), — piju sve mla|e osobe, omladina je sve vi{e ugro`ena, — piju sve vi{e `ene, raste broj `ena alkoholi~ara, — raste broj problema vezanih za pijewe (saobra}ajne nesre}e, nasilni{tvo, — zlostavqawe dece, zlostavqawe supru`nika, uni{tavawe karijere, prerana smrt...), — zdravstvena slu`ba i fondovi zdravstva su sve vi{e anga`ovani u le~ewu alkoholi~ara, — rizik obolevawa se uvek pove}ava kod svakoga ko prekomerno pije: bolesti srca i raka — dva puta; samoubistva — {est puta; ciroza jetre — 12 puta.

Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti? Mnogi smatraju da je alkoholizam po svom zna~aju „bolest broj 3“ na{eg doba, iza bolesti srca i krvnih sudova, malignih oboqewa. Alkoholna bolest uzrokuje niz raznih o{te}ewa i poreme}aja kao {to su: 1. Telesna o{te}ewa — poreme}aj `eluca, jetre, centralnog nervnog sistema, kardiovaskularnih oboqewa... 2. Psihi~ki poreme}aji — poreme}aji pa`we, mi{qewa, inteligencije, pam}ewa... Tokom vremena alkoholi~ari postaju sve vi{e egoisti, neodgovorni, pona{aju se nezrelo, skloni su raznim la`ima, sitnim prevarama, gube interesovawe za porodicu i dru{tvo, radne sposobnosti im slabe. 3. Poreme}aji u porodi~nom `ivotu — nesporazumi i sukobi u porodici su sve ~e{}i, javqa se agresivnost prema `eni i deci, ekonomsko stawe se pogor{ava... 4. Te{ko}e na poslu — profesionalni problemi, slaba

144 •

Dr Dragoslav Nikoli}

radna sposobnost, ~este nesre}e na poslu, bolovawa... 5. Socijalne te{ko}e — porodi~ni `ivot sve vi{e trpi, situacija na radnom mestu postaje sve te`a, a okolina se sve vi{e ogra|uje od alkoholi~ara, izbegava ga i smatra socijalno propalom li~no{}u...

Re~eno o pijewu Pijewe alkoholnih pi}a i ne`eqene posledice su uvek bile prisutne pa su u narodu i me|u odgovaraju}im stru~wacima „nicale“ pou~ne misli, sentence, koje uvek opomiwu. Navodimo neke: —„U fla{i nezadovoqni tra`e utehu, kukavice hrabrost a stidqivi pouzdanost“ (Samuel Johnson 1709—1784). — Pijewe vara i ka`e: „oslobodi}u te briga“ — brige se posle pijewa samo umno`avaju; „u~ini}u te jakim“ — osoba koja pije brzo postaje slaba toliko da ne mo`e stajati na svojim nogama; „u~ini}u te sre}nim“ — umesto sre}e ra|a se nesre}a onome ko pije, wegove porodice i wegove okoline. — Pijewe muti razum, kvari ose}awa, smawuje apetit, rasklimava udove, razara jetru, razgra|uje organizam, razdra`uje „|avola“ i sramoti svaku osobu. — Pijewe mewa ~oveka, osobu koja pije — ako popije malo, dobar je kao ovca; ako popije malo vi{e, hrabar je kao lav; ako prevr{i meru, okrutan je kao tigar; a ako mu pi}e postane strast, pravi od sebe i majmuna, i na kraju nalik je na sviwu koja se vaqa u blatu. — Pijewe je skupo, alkoholi~ari postaju bednici, ni kada im nije dosta novca, pozajmquju novce od svakoga, ne vra}aju dugove. — Pijewe {kodi... Alkohol ubija... tvrditi da pijewe doprinosi genijalnosti zna~i tvrditi da vi{e vidi onaj koji vidi duplo, dvostruko. — Pijewe je uni{tilo divne, velike i slavne qude i `ene, uni{tilo je wihove domove, pa ~ak i carstva sa ~itavim nar-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 145

odima i to za uvek. — Pijewe poja~ava seksualne `eqe, ali i smawuje koli~inu testosterona (mu{ki polni hormon) i tako umawuje seksualnu sposobnost alkoholi~ara. — Pijewe otkriva slabosti ~oveka, tajne „{to trezan misli pijan izgovara“, ograni~ava wegovu slobodu i kona~no „zarobi ~oveka u fla{i“. — Oboleti od alkoholizma je qudska nesre}a, porodi~na tragedija, a pravilno le~eni alkoholi~ar sve vi{e postaje ~ovek neizmerne vrednosti.

Definicija alkoholizma U svetu je, danas, op{te prihva}eno medicinsko shvatawe alkoholizma. Vi{e od jednog veka teorijski i prakti~ni radovi, u svetu i kod nas, potvrdili su tvrdwu T. Troter-a „Alkoholizam je bolest“, ali danas ipak nema op{te prihva}ene definicije alkoholizma. Nedostatak jasne definicije, ta~nog obja{wewa i sadr`aja pojma, ote`ava prakti~ni rad lekara, dijagnostiku alkoholizma, naro~ito u po~etnim fazama alkoholne bolesti (AB). Postoje, shodno fokusu posmatrawa — medicinske, psiholo{ke, sociolo{ke, pravne... definicije alkoholizma. Sve ove definicije ne obuhvataju u potpunosti i ne mogu da obuhvate sve slo`ene aspekte alkoholizma — prekomerno pijewe, alkoholi~arsko pona{awe i porodi~no-dru{tvene poreme}aje. Ne mogu se jasno definisati i granice izme|u umerenog, dozvoqenog i prekomernog, neprirodnog, odnosno bolesnog pijewa, a time i po~etak alkoholizma. Ta~na definicija alkoholizma bi olak{ala ranu dijagnostiku, u velikom procentu, i uspeh le~ewa alkoholi~ara. Svetska zdravstvena organizacija (1951) je alkoholizam uvrstila u bolesti i definisala alkoholi~ara,

146 •

Dr Dragoslav Nikoli}

bolesnika a slobodnije prevedena ova glasi: „Alkoholi~ar je osoba koja prekomerno pije, postaje postepeno zavisna od alkohola, ima o{te}eno zdravqe (telesno i/ili du{evno) i ispoqava poreme}eno pona{awe (ekonomsko i/ili socijalno) ili pokazuje samo predznake ovih obele`ja“. Upro{}eno re~eno alkoholizam je prekomerno pijewe, zavisnost od alkohola i komplikacije (telesne, psihi~ke, socijalne). Ova definicija je glomazna, neprecizna i nedovoqno prakti~na za primenu u svakodnevnom radu, i subjektivna, jer svako ko pije misli i veruje da pije „normalno“. E. Jelinek je osmislio prakti~nu i jednostavnu definiciju: „Alkoholizam je svaka upotreba AP-a koja uzrokuje {tetne posledice pojedincu i/ili okolini“, a definicija alkoholizma V. Hudolina glasi: „Alkoholizam je poreme}aj pona{awa nastao usled prekomernog pijewa alkoholnih pi}a“. I na{i medicinski stru~waci su doprineli razvoju nau~ne misli o alkoholizmu naro~ito profesori dr U. Jeki} i dr S. Stojiqkovi} i poboq{awu klini~ke definicije alkoholizma: J. Vesel (1977): „Alkoholizam je hroni~no, progresivno oboqewe definisane etiologije, patogeneze, patoanatomskog supstrata i toka. Etanol, direktnim dejstvom na tkiva i indirektnim o{te}ewem metabolizma, generi{e sindrom AB-i“; A. Despotovi} (1978): „Alkoholizam je hroni~na, progresivna bolest koju karakteri{u `udwa za pijewem u ciqu postizawa zadovoqstva. Manifestna su telesna i du{evna o{te}ewa u razvijenoj fazi bolesti“, a B. Ga~i} (1985): „Alkoholizam je hroni~ni poreme}aj pona{awa usled ponavqanih i ekscesivnih pijewa, koja odstupaju od prihva}enih obrazaca sredine a koji prate zdravstvene te{ko}e i socijalno nefunkcionisawe“. Me|unarodna klasifikacija bolesti SZO (MKB-10, 1992) defini{e pojavne oblike alkoholizma dvostruko, kao: zloupotreba ({tetna upotreba) — o{te}ewe telesnog ili du{evnog zdravqa i zavisnost — jaka `udwa za pijewem;

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 147

gubitak kontrole; promena tolerancije; apstinencijalni sindrom; zapostavqawe drugih zadovoqstava; nastavqawe pijewa i pored jasnih {tetnih posledica. Gotovo istu klasifikaciju je prihvatilo i ameri~ko udru`ewe psihijatara (DSM, 1994). Mislimo da jednostavna, kratka i prakti~na definicija alkoholizma, koja u su{tini obuhvata, sve prethodne definicije glasi: „Alkoholizam je svako pijewe AP-a sa problemima“, naravno problemi su li~ni, porodi~ni i/ili socijalni.

Rasprostrawenost alkoholizma Mnogi podaci u svetu, i kod nas, ukazuju na stalni porast proizvodwe i potro{we AP-a i porast broja alkoholi~ara. Sve vi{e piju `ene i omladina. Proizvodwa AP-a, tokom posledwih decenija, u celom svetu, kontinuirano raste, ~ak br`e od demografskog rasta, posebno u nekim siroma{nim zemqama. Potro{wa AP-a je dostigla limit ili je ~ak i smawena u razvijenom svetu a porasla je enormno me|u siroma{nim, me|u ekonomski nerazvijenim zemqama: u Aziji — oko pet puta; u Africi — oko ~etiri puta; u Latinskoj Americi — oko dva puta (SZO). Mladi sve vi{e piju, posebno pivo. Postoje tipi~ne pivske zemqe — Danska, Irska, Velika Britanija, ^e{ka... Pivo je najomiqenije pi}e u 18 zemaqa Evrope, gde {est od 10 u~enika prete`no pije pivo. Proizvodwu i potro{wu AP-a podsti~u deo dru{tva (proizvo|a~i, ugostiteqstvo, turizam...), pa i dr`ava, iz profitnih razloga, a to sve skupa {iri alkoholizam. Nau~no je dokazano „pove}ana potro{wa AP-a direktno pove}ava u~estalosti i ra{irenost AB-i“ (S. Lidermanovo pravilo). Pove}ana potro{wa i pove}ana proizvodwa AP-a uzrokuju pravu eksploziju i ekspanziju alkoholizma. Svetske statistike procewuju da u populaciji sveta ima 6—9% alkoholi~ara (oko 600—800 miliona) a patwe su 3—5 puta umno`ene, koliko, na razne na~ine, jo{ pati osoba iz okru`ewa jednog alkoholi~ara.

148 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Sagledavawe veli~ine i {irewa alkoholizma omogu}avaju epidemiolo{ka istra`ivawa i procene. Epidemiolo{ki podaci o broju alkoholi~ara, broju i vrsti problema u vezi sa pijewem su bitni preduslovi, svake sredine, za dugotrajnu, organizovanu i sveobuhvatnu aktivnost protiv alkoholizma — sociopatolo{ke pojave sa simptomima bolesti. Rutinski statisti~ki podaci nisu dovoqni i pouzdani jer odslikavaju samo „usluge“ pru`ene alkoholi~arima. Statisti~ka istra`ivawa od interesa za celu zemqu, u na{oj zemqi (jedinstveni standardi i metodologija), su nekada bila zakonska obaveza: le~ewe alkoholi~ara, saobra}ajne udese u alkoholisanom stawu, alkoholisane voza~e, osu|ene za krivi~na dela u alkoholisanom stawu, umrle od ciroze jetre, potro{wu AP-a, pa se tako indirektno pratila i epidemiolo{ka „dimenzija“ alkoholizma. Postoje i ciqana (transverzalna i longitudinalna) istra`ivawa, za ve}u ili mawu teritoriju, za validna, punova`na zakqu~ivawa. Britanija poja~ava borbu protiv alkohola (alkoholizma). Alkoholisani voza~i moraju se le~iti od alkoholizma. U Velikoj Britaniji, prema najnovijim podacima, 96 odsto odraslog stanovni{tva skoro svakodnevno konzumira, pije alkohol. Vladine analize sugeri{u da porast uli~nog kriminala i nasiqa poti~e uglavnom od pijanih qudi, pa kabinet G. Tonija Blera obe}ava nove mere #Obra~un sa alkoholizmom“. Rusi piju #ko Rusi“ a posledice su nemerqive. Kako navodi #Komersant“, trogodi{we ispitivawe na mu{karcima od 20 do 50 godina u Moskvi i Republici Udmurtija #alkohol je glavni uzrok smrti me|u mu{karcima“. Dve tre}ine ruskih mu{karaca umiru pijani... Svi su pijani: ubice i wihove `rtve saobra}ajnih nesre}a... smrzavawa na ulicama... Najve}i broj smrtnih slu~ajeva se registruje posle vikenda, pijan~ewa... ponedeqak je #crn dan“ za alkoholi~are velike slovenske Rusije. Gra|ani Britanije piju, tako|e, mnogo i tro{e na alkoholna pi}a najmawe 55 milijardi evra. U dr`avni buxet sti`e

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 149

oko 10 milijardi #alkoholnog novca“, ali se tri puta potro{i vi{e iz buxeta za o{tete i nesre}e izazvane alkoholom kao i na le~ewe alkoholi~ara. Procewuje se da su #pravi“ alkoholi~ari preko sedam odsto Britanaca i da godi{we oko 22.000 umre a po potro{wi piva je na osmom mestu u svetu. Kod nas pijewe kontinuirano raste. Godi{we se popije do 85 litara raznih AP-a, odnosno 14,7 litara ~istog alkohola (Beograd ~ak 17 litara) po glavi stanovnika. Ovde nije ura~unata privatna proizvodwa AP-a, koja je u ruralnim sredinama bar jo{ tolika. Piju se sva pi}a, najvi{e pivo i `estoka pi}a. „Partnerova“ anketa otkriva da 53,1% mu{karaca i 46,9% `ena u`iva u pijewu `estokih pi}a. Na{a alkofilna klima neguje pijewe i „produkuje“ sve vi{e i vi{e alkoholi~ara, sve mla|eg uzrasta i iz svih profesija. Jedna anonimna anketa, u osnovnim i sredwim {kolama op{tine Novi Beograd, ukazuje da pijewe me|u {kolskom omladinom, dobija zabriwavaju}e razmere. Od 6.000 anketiranih |aka 42% u`iva u alkoholu. Piju ponekad, ~esto, svakodnevno, sve vi{e sa uzrastom — 11—12 godina — 13,6%; 13—14 godina — 20%; 15—16 godina — 57%; 17 godina — 71,1%. Po~iwu da piju rano, u osnovnoj {koli (IV razred), na „`urkama“ i u svojoj ku}i a ~ak 60% pije sa znawem roditeqa. Procewuje se da u na{e dve bratske dr`ave ima oko 300.000 alkoholi~ara i toliko najmawe na putu prema AB-i. Raspolo`ivi, validni podaci ukazuju: da se posledice alkoholizma ose}aju u svim porama `ivota, u svim porodicama gde se redovno pije: — alkoholi~ara ima — 7—9% u ukupnoj populaciji, odnosno 11—15% me|u odraslim mu{karcima i oko 6—9% me|u odraslim `enama; — broj alkoholi~ara raste; — alkoholi~ari — 2—3 meseca godi{we izostaju sa posla, 10—12 godina skra}uju radni vek, 2—3 puta ~e{}e se povre|uju, 12—15 godina ranije umiru; — alkoholisanost uzrokuje — 50—60% saobra}ajne nesre}e

150 •

Dr Dragoslav Nikoli}

sa smrtnim ishodom, 40—70% ubistava, 30—34% samoubistava, 60—78% raspad porodice; — alkoholi~arska porodica generi{e deset puta ~e{}e maloletni~ku delinkvenciju. U na{oj zemqi, vanbolni~ki se godi{we le~i od 24.000—52.000, a u bolnicama od 5.000—11.000 alkoholi~ara, i to sa osnovnom dijagnozom alkoholizam. Svake godine le~i se i do 2.500 bolesnika od alkoholnog ludila. Mnoge zdravstvene posledice, telesna o{te}ewa alkoholi~ara se le~e pod drugim dijagnozama, u kojima se alkohol kao uzro~ni ili komorbiditetni faktor i ne registruje, ~ak i kod uznapredovale AB-i. Profil le~enog alkoholi~ara, u nas, je slede}i: mu{karac 30—40 godina; alkoholi~arski sta` 10—15 godina; o`ewen; ni`a ili sredwa stru~na sprema; kriti~ne profesije su kelner, `elezni~ar, rudar, stolar, {ofer, moler, gra|evinski radnik...

Uzroci alkoholizma Alkoholizam ima teorijski {aroliku, veoma slo`enu etiopatogenezu, slo`ene uzroke i na~ine nastajawa. Iskustva potvr|uju da ima mnogo razloga zbog kojih qudi postaju alkoholi~ari. Od detiwstva su to, obi~no, nesigurne, slabe, nemo}ne i upla{ene osobe, sklone bekstvu od realnosti. Jo{ uvek, ne postoji integralna, sintetizovana teorija, raznih nau~nih disciplina koja obja{wava uzroke AB-i, pojavne oblike alkoholizma i tipove alkoholi~ara. Mnogobrojni faktori determini{u osobu da pije normalno, rizi~no ili bolesno, odnosno da „krene“ na put alkoholizma. Porodi~no vaspitawe, obdani{te i {kola su presudne institucije za ranu za{titu od ove bolesti, za pijewe bez problema a to je „dru{tveno dozvoqeno pijewe“. Postoje tri osnovne grupe teorija: Biolo{ke teorije — uzroci alkoholizma su genetski,

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 151

metaboli~ki i endokrinolo{ki poreme}aji. Ukazuje se na: fiziolo{ki deficit enzima za razgradwu ugqenih hidrata; aberaciju u endokrinom, vegetativnom i CNS-u; neurotransmitere (dopamin, serotonin, noradrenalin...) i wihove poreme}aje, koje alkohol „normalizuje“. Ove teorije zapostavqaju ulogu socijalnih faktora u nastanku alkoholizma. I daqe je va`na istina — „Alkoholizam nije (iskqu~ivo) nasledna bolest“. Istra`ivawa potvr|uju da preko 50% alkoholi~ara poti~e iz disfunkcionalnih porodica, gde je barem jedan od roditeqa bio alkoholi~ar. Alkoholi~arski porodi~ni miqe onemogu}ava razvoj zdrave, zrele li~nosti, otporne na alkoholni izazov a {ta nasle|eni gen (SLCGA 3-9) roditeqa alkoholi~ara ~ini ostaje da geneti~ari kona~no utvrde. Psiholo{ke teorije — uzroci alkoholizma su individualno-psiholo{ki poreme}aji li~nosti, a socijalni faktori, mawe-vi{e, generi{u alkoholizam ovih osoba. Neke li~nosti (nesigurna, labilna, socijalno nezrela...) su pogodno tlo za razvoj alkoholizma, lako postaju uzbu|ene, nezadovoqne, napete, pose`u lako za alkoholom, koji opu{ta, umiruje, vra}a zadovoqstva. Navika se brzo oformi, ~ak i metaboli~ki „nu`na“ celularna supstanca koja vodi u prekomerno pijewe, u AB. Ova personalna dispozcija je o~igledna kod nekih psihijatrijskih entiteta (neuroza, psihopatija, depresija...). Ceo normalan svet pije da bi se opustio, razveselio... Na{ ~ovek kad se napije po~ne da tuguje, skoro da zapla~e. Vole na{i pesme koje su za plakawe — makedonske i bosanske sevdalinke. To je depresivna crta na{eg naroda. Takvi su i Rusi — napiju se pa umesto da pevaju, pla~u. Na{ ~ovek svaki zna~ajni trenutak u `ivotu zaliva alkoholom — da li je to vapaj za pomo} ili tragawe za smislom. Na{ nobelovac I. Andri} o rakiji je zapisao: „Ko rakijom tugu le~i, taj se ne izle~i od tuge nego umire od rakije“ (pri~a o kmetu Simanu). Posebno su zna~ajne: Psihoanaliti~ka teorija (S. Frojda) — okrivquje nesvesne konflikte u ranom detiwstvu za nastanak alko-

152 •

Dr Dragoslav Nikoli}

holizma (oralna fiksacija, autodestriktivna tendencija, latentna homoseksualnost). Ovde se zanemaruju kasni socijalni pritisci na li~nost i trajna {tetna dejstva alkohola. Nove psihoanaliti~ke teorije — teorija objektnih odnosa, psihologija selfa i egopsihologija vi{e analiziraju emocije i pona{awe alkoholi~ara. Zagovara se — nesigurna li~nost alkoholi~ara odr`ava alkoholizam primitivnim mehanizmima odbrane, koristi: rascep (crno-beli do`ivqaji, svi lo{i ili svi dobri, nema spajawa); projekciju („oni su krivi za moje pijewe“); poricawe („ne ja ne pijem... mnogo“); „klackalicu“ svemo}i i bezvrednosti (ja sam najboqi, oni su lo{i „i obrnuto“). Teorije u~ewa — tvrde, „alkoholizam je nau~eno pona{awe“, odnosno poreme}eno standardno pona{awe, trajna posledica prihvatawa pozitivnog psiholo{kog dejstva alkohola. Wan Dijk (1978) isti~e „za~arani krug“, smatra da alkoholizam nastaje na relaciji stimulus-reakcija. Svaka neprijatna situacija generi{e napetost, nezadovoqstvo, pijewe alkohola opu{ta i nosi prijatnosti, ali kratko, potro{eni alkohol stvara novu te{ko}u, sada mozak, stvara napetost, „tra`i“ alkohol i ja~a postoje}e, socijalne pritiske, ova sada slo`ena napetost tra`i ponovo pi}e za „omamquju}e“ do`ivqaje i tako ovi generi{u bezizlazan polo`aj — alkoholizam. Transakciona analiza (E. Bern) — govori samo o ulozi alkoholi~ara u alkoholizmu, a ne o alkoholizmu. Ova TA igra ima pet igra~a, sa specifi~nim ulogama: alkoholi~ar; progoniteq (naj~e{}e bra~ni drug); spasilac (obi~no lekar); „englez“ (gleda kroz prste — majka ili prodavac pi}a „na po~ek“) i veza (bifexija). Igra je porodi~na, odr`ava odnose i svako ima neku dobit. Ovu igru treba prepoznati i prekinuti radi uspeha u le~ewu. Socio-kulturolo{ke teorije — uzroci alkoholizma su pritisci u`e i {ire socijalne sredine na jedinku da prihvati norme, obrasce pijewa, vrstu pi}a, standarde pijewa... Brojni dru{tveni faktori (urbanizacija, migracija, siroma{tvo,

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 153

nezaposlenost, tradicija, obi~aji, navike, ekonomske krize, ratovi, profitni interesi...) toleri{u, ~ak i stimuli{u pijewe i tako podsti~u nastanak #potro{a~ko-ekonomskog alkoholizma“. Postoje i subkulturne razlike prema pijewu i alkoholizmu (klasne, etni~ke, religijske, regionalne, profesionalne...), a ove su direktna posledica nau~enog pona{awa, navika, ne samo pojedinca ve} i dru{tva u celini. Zanimqivo je da Jevreji imaju mali procenat trezvewaka, ali i veoma nisku stopu alkoholi~ara, jer je personalno zdravo pona{awe, odnos prema alkoholu, li~ni izbor, naravno determinisan vaspitnim merama sredine. Ova „kulturna prohibicija“ je najboqi vid prevencije svake toksikomanije, pa i alkoholizma. Teorija sistema — polazi od ~iwenice da sve „~ini“ sistem i da je alkoholizam oblik pona{awa i proizvod dinami~ke me|uakcije alkoholi~ara i wegove okoline. Disfunkcija porodi~nog i {ire sociokulturnog sistema je uzrok i posledica alkoholizma. Tabela 1

154 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Etiopatogeneza alkoholizma Sve ove razli~ite koncepcije o uzrocima i na~inu nastanka AB-i Donovan (1985) je ukqu~io u svoj „etiolo{ki“ model etiopatogeneze alkoholizma (tabela 1). Svako mo`e da postane alkoholi~ar, ako „trijas“ uzro~nih faktora interakcijski deluje u du`em vremenu, a to su: Li~nost, Sredina, Alkohol. Ova tri faktora, ovog epidemiolo{kog modela nastajawa alkoholizma, obrazuju „Trougao zavisnosti“. (slika 1). 1. Li~nost — prvi i glavni faktor je odgovoran za nastanak, tok i ishod alkoholizma. Qudsko bi}e je psihi~ki (i fizi~ki) krhko bi}e, naro~ito mlade osobe, i tra`i „psiholo{ku {taku“ za olak{awe napetosti, patwe i neizvesnosti — posle problema i konflikata koje `ivot generi{e u porodici, u dru{tvu, na radu. Alkohol je „lek“ izbora — opu{ta, daje „snagu“, vra}a raspolo`ewe i za kratko nestaju dnevne brige i `ivotne te{ko}e. Aberantna, nesigurna, stidqiva, upla{ena, nezrela li~nost i sa skrivenim ili manifestnim ose}awem inferiornosti ponavqa ovaj „zlokoban lek“, ponovo pije, u wemu nalazi #zaborav“ za sve te{ko}e i tako se stvara pomenuti „za~arani krug“. Zdrava, zrela i uskla|ena osoba svoju napetost, svoje patwe ne „le~i“ alkoholom, ve} koristi boqa, trajnija i zdrava re{ewa. Narod ka`e: „Alkohol dolazi iz glave, ne iz fla{e“, odnosno „Alkohol je detektor qudske slabosti“. 2. Sredina — „odre|uje“ po~etak pijewa, vrstu i koli~inu AP-a, mesto i vreme pijewa. Na{a tolerantna sredina prema pijewu, obezbe|uje previ{e AP-a, niske cene pa je „~a{a u ruci“ sve ~e{}e i u svim prigodnim prilikama. Dru{tveni podsticaji pijewa neguju alkofilnu klimu, pogodnu za prekomerno pijewe, nastanak i tok alkoholizma. Na{a sredina je usvojila i paradoksalne stavove prema pijewu — odobrava pijewe, osu|uje ili prezire alkoholi~ara u termi-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 155

nalnoj fazi bolesti i sumwa u zdravqe trezvewaka. Treba posebno ista}i da dru{tvo generi{e „potro{a~ko-ekonomski alkoholizam“. Naime, deo dru{tva vr{i sna`ne pritiske (proizvo|a~i AP-a, tr`i{te, ugostiteqstvo, fiskalna politika...), da se sve vi{e i vi{e tro{e AP-a i zato obezbe|uje veliku ponudu, laku dostupnost, nisku cenu, sna`ne reklame... 3. Alkohol — najtra`enije i najpristupa~nije „farmakodinamsko sredstvo“ za brzu relaksaciju, za olak{awe „muka“, za uklawawe straha, za „ja~awe“ snage i sigurnosti. Ve}i deo populacije pije povremeno, „umereno“ radi u`ivawa, prijatnog ukusa, popravke raspolo`ewa i zaborava neprijatne stvarnosti. Sva ova dejstva alkohola su pogubna za ~oveka, za ~ove~anstvo, a kada se pije — ideja o mogu}nosti oboqevawa se odbacuje — misli se „samo slabi postaju alkoholi~ari“. Utopijska je misao i prakti~no nekorisna „ako nema alkohola, nema alkoholizma“, ako se zna — da veliki deo stanovni{tva `ivi od proizvodwe i prometa AP-a; da je pijewe vekovima deo dru{tvenih i verskih rituala i da vrlo visoki procenat odraslog stanovni{tva pije, u granicama obi~aja i radi u`ivawa. Trofaktorska geneza, zdru`ene vektorske sile, wihova dinamika, razne relacije i komunikacije su stvarni putokaz za sva nau~na, interdisciplinarna istra`ivawa i za prakti~ne aktivnosti na poqu spre~avawa i suzbijawa ove sociopatolo{ke devijacije, zvane alkoholizam (slika 1).

Razvoj alkoholizma Alkoholizam je bolest koja traje godinama, razvija se tiho, neprimetno, {uwaju}i se uz ~a{u i veselost. Po~iwe, prakti~no, od prvog kontakta sa AP-em, nekada i u de~jem, pred{kolskom uzrastu. Neki roditeqi, u na{im sredinama, daju deci malo „pene od piva“, „malo {ire“ ili malo „vru}e“

156 •

Dr Dragoslav Nikoli}

rakije. Pijewe, u po~etku, nije prijatno za zdravu osobu, pa je potrebno izvesno vreme da se organizam privikne na alkohol. Pijewe AP-a je uslov, conditio sine qua non (uslov bez koga se ne mo`e), za razvoj i nastanak AB-i. Mnogi faktori, na putu alkoholizma, determini{u razvoj bolesti: podno{qivost alkohola, koli~ina i vrsta AP-a, na~in pijewa... Neko podnosi boqe alkohol — drugi slabije (deca, `ene, bolesni), neko pije malo — drugi vi{e; neko pije polako preko celog dana i ne opija se — drugi brzo i opija se; neko pije uz jelo — drugi nata{te a sve se kona~no, pre ili kasnije, nepovoqno isprepli}e u stvarawe zdravstvenog i dru{tvenog invalida. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije alkoholizam karakteri{e: prinudna upotreba alkoholnih pi}a, formirawe psihi~ke i fizi~ke zavisnosti, postepeno povi{avawe podno{qivosti, pojava fizi~kih i psihi~kih rastrojstava prilikom iznenadnog prestanka uzimawa alkohola. Kod daqeg napredovawa bolesti dolazi do rastrojstva glavnih organa i sistema u organizmu. Svaka odrasla individua pije ili ne pije AP-a. Ne piju trezvewaci i apstinenti, a piju umereni, problemski i bolesni potro{a~i: — Trezvewaci — osobe koje ne piju, tako vaspitane osobe, ~vrsto ugradile stavove protiv pijewa u svoje pona{awe. — Apstinenti — osobe koje su le~ene (ili ne) od alkoholizma i „odlu~ile“ da ne piju i ta odluka traje najmawe dve godine. — Umereni potro{a~i — piju normalno, prirodno, neredovno, bez `udwe, kontroli{u koli~inu, po{tuju dru{tvene norme i standarde pijewa kao deo zdravstvene kulture. Ne opijaju se. — Problemski potro{a~i — piju ~e{}e, redovnije, piju sve ve}e koli~ine i opijaju se, imaju mesta gde piju, qude sa kojima obi~no piju, vreme u koje piju, rado utoqavaju `e| i glad pi}em. Uvek svoje li~ne, porodi~ne i/ili socijalne probleme „le~e“ alkoholom. Kod ovih alkoholizam „krup-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 157

nim koracima“ osvaja i porobqava `rtvu. — Bolesni potro{a~i — piju svakodnevno (ili vi{e dana sa opijawem), piju „solo“ ili u dru{tvu, do opijawa, posebno na skupovima (svadba, slava, va{ar...). Ne mogu bez alkohola. Pokazuju sve znake AB-i, karakterne promene, porodi~ne, socijalne i zdravstvene probleme. Granica za „umereno“ pijewe nije jasna. Svako ko pije obi~no misli, ako misli, „ja pijem normalno“. U zapadnom svetu mera za koli~inu popijenog alkohola je „standardno pi}e“ — jedna ~a{a vina ili jedno pivo ili jedna ~a{ica `estokog pi}a. Patricija Hausman, autor vi{e kwiga iz oblasti nutricionizma, predla`e dva do tri ova standardna pi}a, u toku jedne nedeqe. Drugi pak, koji podsti~u potro{wu AP-a, predla`u 14 za `enu a 21 AP-a za mu{karca, za nedequ dana. Mnogo je, previ{e i polovina od ove koli~ine, za svaku osobu. Od prvog kontakta sa alkoholom do razvoja opake AB-i pro|e pet, deset, petnaest godina i taj razvojni put nema karakteristi~ne znake za okolinu, ve} samo neke nagove{taje a alkoholi~ar zdu{no prikriva narastaju}e raznovrsne probleme i odla`e le~ewe. Razvojni put alkoholizma dobro odslikava kineska narodna poslovica: „U po~etku ~ovek uzima pi}e, zatim pi}e uzima pi}e i na kraju pi}e uzima, zarobi celog ~oveka“, a ovaj put alkoholi~ar prolazi kroz ~etiri faze (M. E. Jelinek, Glat), nedovoqno jasnih granica, bez prisustva svih opisanih simptoma i ovi se prepli}u u zavisnosti od psihofizi~kih svojstava osobe koja pije, a to su: prealkoholi~arska, prodromalna, kriti~na i hroni~na faza (slika 4). • Prealkoholi~arska faza — alkoholi~ar pije nedovoqno, pije da olak{a „muke“, da se opusti, smiri (psihi~ka zavisnost). Ova faza traje oko dve godine. • Prodromalna faza — alkoholi~ar pije ~e{}e, opija se, alkoholna amnezija je prisutna. Pije potajno, preokupirano tra`i AP-a, izbegava razgovore o pijewu ali subjektivno ose}a krivicu zbog pijewa. Ova faza traje do pet godina. • Kriti~na faza — alkoholi~ar ima gubitak kontrole

158 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pijewa. Poku{ava da uveri okolinu (i sebe, mawe) da nije alkoholi~ar, da ima razloga za{to pije, da su drugi odgovorni, brani se i koristi psihi~ko-odbrambene mehanizme (poricawe, racionalizacija, projekcija). Agresija, krivica, kajawe podsti~u daqe pijewe i propadawe — gubitak prijateqa, ugleda, izgleda, posla, rastu porodi~ni problemi, sumwe i dr. • Hroni~na faza — alkoholi~ar pije svakodnevno („fizi~ka zavisnost“), a ne podnosi vi{e alkohol (pad tolerancije), „jedna ~a{a malo dve mnogo“, ne mo`e bez alkohola (nemogu}nost apstitnencije), stigao je do „dna“. Moralno degradira, telesno i du{evno propada, a socijalno postaje neupotrebqiva jedinka. Razvoj alkoholizma se prakti~no klini~ki deli na ~etiri faze: faza umereno pijewe, trening faza, pretoksikomanska faza i toksikomanska faza: 1. Faza umerenog pijewa — nije bolest, ne postoji zavisnost od alkohola. Osoba pije povremeno, malo da „olak{a“ muke, da se „opusti“, „smiri“... Ova faza mo`e da traje dugo. Svaki „umerewak“ je kandidat da jednog dana postane alkoholi~ar. Le~ewe nije potrebno za wih ali stru~ni saveti su prava prevencija o~ekivane bolesti — alkoholizma. 2. Trening faza — je prelazni period od umerenog pijewa do bolesti — alkoholizma. Osoba pije ~e{}e umereno, a u prigodnim prilikama se i opije: svadba, ispra}aj u vojsku, nedeqni ru~ak sa prijateqima, drugarski susreti u kafani, poslovni ru~kovi... Ovo su po~etni znaci alkoholizma, lako „skliznu“ u slede}u fazu. 3. Pretoksikomanska faza — alkoholi~ar pije redovno, ritualno, svakodnevno, intenzivno i sve vi{e (pove}ana tolerancija), da ubla`i psihi~ke patwe, napetost. Psihi~ka zavisnost je uspostavqena — za svaki problem, za svaku nesigurnost, za svaku nevoqu alkoholi~ar se „hvata“ ~a{e, ta~nije „hemijske {take“ za po{tapawe kroz `ivot. Ako nema alkohola alkoholi~ar je neraspolo`en, nezadovoqan...

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 159

Ako ga okolina „kritikuje“ da mnogo pije „obe}ava“ da prestaje da pije, pogotovo ako ima te`e zdravstvene probleme. Tolerancija je porasla — treba vi{e alkohola da se dostigne `eqeno zadovoqstvo. Naj~e{}e je ovo simptomatski alkoholizam. 4. Toksikomanska faza — alkoholi~ar ne mo`e bez alkohola, mewa odnos prema alkoholu, alkoholizam „cveta“, alkoholi~ara okolina prepoznaje. Fizi~ka zavisnost je ovde dominantna. Ovo su tzv. „pijanci“ — izjedna~eni u negativnom, nezavisno od uzrasta, pola i zanimawa. Oko 20% svih alkoholi~ara „osvoje“ ovo prvo mesto. Karakteristi~ni znaci ove zavr{ne faze opake AB-i su:

Slika 5. Termini u razvoju alkoholne bolesti

• Alkoholi~arska amnezija — delimi~no ili potpuno nese}awe za doga|aje iz perioda pijanstva („prekid filma“). • Gubitak kontrole — alkoholi~ar ne mo`e da se zaustavi na jednom pi}u, nastavqa da pije do potpunog opijawa („fenomen prve ~a{e“). Izgubqena kontrola pijewa je do`ivotna i alkoholi~ar ne bi smeo nikada da popije ni jednu ~a{u AP-a.

160 •

Dr Dragoslav Nikoli}

• Nemogu}nost apstinencije — alkoholi~ar ne mo`e ni jedan dan bez alkohola, kontroli{e koli~inu pijewa, „nikad trezan, nikad pijan“. Ako prekine pijewe nastaje apstinencijalna kriza. • Pad tolerancije — naglo se smawuje velika podno{qivost alkohola, opija se brzo, „obara me jedna“. • Fizi~ka zavisnost — akoholi~ar je rob alkohola, mora da pije, alkohol je deo }elijskog metabolizma we govih organa i wegovog tela. Ako ne pije nastaje mu~na i te{ka apsitinencijalna kriza. • Psihi~ka zavisnost — alkoholi~ar ne mo`e da funkcioni{e „normalno“, ne mo`e da podnosi i re{ava dnevne brige i `ivotne te{ko}e bez pijewa AP-a.

Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma Svako ko pije AP-a mo`e postati alkoholi~ar, ako pije redovno, dugo i prekomerno. Alkoholi~ar poti~e iz grupe „umerewaka“, pro`ivi razvojne faze alkoholizma i postaje bolesnik. Polako ali sigurno mno`e se zdravstvene (telesne i/ili psihi~ke) i/ili socijalne (porodi~ne, profesionalne, dru{tvene) komplikacije, odnosno alkoholi~ar kona~no postaje qudska „ruina“, koga svako mo`e prepoznati. Alkoholi~ari se razlikuju — prema na~inu pijewa, mestu pijewa, koli~ini popijenog pi}a, redovnosti pijewa, znacima zavisnosti i kona~no psihi~kim, fizi~kim i socijalnim o{te}ewima. Ve}ina alkoholi~ara ima, ipak, neke zajedni~ke osobine: nestrpqivost, impulsivnost, razdra`qivost, tvrdoglavost, precewivawe ili potcewivawe sebe, indolentnost, pasivnost, povu~enost ili dru{tvenost... Stru~na interesovawa za razvrstavawe alkoholi~ara prema wihovim dominantnim svojstvima su dugotrajna. M. E. Jelinek (1960) je alkoholi~are podelio u pet tipova, grupa, a

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 161

ove obele`ava po~etnim slovima gr~ke azbuke: 1. Alfa alkoholi~ar — pije povremeno da ukloni du{evne i telesne te{ko}e (psihi~ka zavisnost). Ne po{tuje dru{tvene norme pijewa (vreme, mesto, koli~ina i sl.), pije „problemati~no“, mnogo, neredovno a {to uzrokuje ~este nesporazume, sukobe u prodici i profesionalno-finansijske te{ko}e. Mo`e da kontroli{e koli~inu AP-a, mo`e da apstinira. Skoro celog `ivota ostaje u ovoj grupi a retko (20%) prelazi u te`e oblike alkoholizma (gama ili delta). 2. Beta alkoholi~ar — pije redovno „svoju dozu“, svakodnevno, godinama, obi~no uz obroke. Ova „lo{a navika“ se neguje najvi{e u krajevima gde je doma}a proizvodwa AP-a velika, a pijewe redovno i normalno pona{awe (Dalmacija, Slovenija, Srem). Ovo je „somatski alkoholi~ar“, kod koga uvek stradaju, prvo, telesni organi (`eludac, jetra, periferni nervni sistem...) usled zdru`enog dejstva alkohola i jedno li~ne, vitaminsko deficitarne ishrane. Iako miran, alkoholi~ar mo`e stvarati porodi~no-socijalne probleme. Kontroli{e koli~inu AP-a, mo`e da apstinira. Obi~no ostaje u ovoj grupi a samo 20% prelazi u te`e oblike alkoholizma (delta ili gama). 3. Gama alkoholi~ar — pije povremeno, peridoi~no, `estoka pi}a i posle prve ~a{e pije do te{kog pijanstva (gubitak kontrole). Posle pijanstva „pauzira“ danima, nedeqama pa i mesecima, pa ponovno pijewe — apstinencija („klackalica“). U pijanom stawu je destruktivan, agresivan i stvara mnogo problema porodici i dru{tvu. Ovo je „maligna“ forma alkoholizma, kompletna zavisnost (gubitak kontrole, promena tolerancije, apstinencijalni simptomi, psihofizi~ka zavisnost) vrlo te{ka za le~ewe. 4. Delta alkoholi~ar — pije svakodnevno veliku koli~inu AP-a (tolerancija visoka) „stalno pripit — retko pijan“. Ne mo`e ni jedan dan bez alkohola (nemogu}nost apstinencije), kontroli{e koli~inu ali „stalno doliva“.

162 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Pravi zavisnik od alkohola (psihofizi~ka zavisnost). Komplikacije alkoholizma su uvek prisutne (telesne, psihi~ke i socijalne). Ovo je „mediteranski tip“ alkoholi~ara, sre}e se vi{e u zemqama gde se prete`no piju vina (Francuska, Dalmacija). 5. Epsilon alkoholi~ar — pije periodi~no, gubi kontrolu („fenomen prve ~a{e“). Opija se ~esto i te{ko i pravi ozbiqne dru{tvene komplikacije. Pijewe AP-a je ovde simptom du{evnog poreme}aja (cikli~na psihoza, cikli~na li~nost), opija se u mani~noj ili depresivnoj fazi bolesti. U toku le~ewa je bitno da se bolesniku le~i i primarna osnovna bolest. V. Hudolin je dopunio ovu tipologiju alkoholi~ara, sa: 6. Zeta alkoholi~ar — pije retko ali i na najmawe koli~ine alkohola reaguje patolo{ki, agresivno i ugro`ava sve oko sebe. Klini~ki je ovome sli~no patolo{ko napito stawe. Prema na~inu pijewa i prema pona{awu alkoholi~ari se jo{ dele na mediteranski i nordijski tip: Mediteranski tip — pije svakodnevno, „doliva od jutra“, „nikad pijan — nikad trezan“, dobro}udan, ~esto zabavqa okolinu a okolina se navikla na wegovo pi jewe i zakqu~uje: „dobar ~ovek, pije po malo“. Nije uspe{an u svakodnevnim „doma}inskim“ i profesionalnim poslovima. Kasno sti`e na le~ewe, tek kada se jave zdravstvene komplikacije, a ove su, uglavnom, odre|ene vrstom pi}a: vino — uzrokuje cirozu jetre; pivo — uzrokuje op{te}ewa srca („pivsko srce“), gojaznost („pivski trbuh“); `estoka pi}a — o{te}uju mozak, nervni sistem (alkoholna ludila, izlapelost, zapaqewa perifernog nervnog sistema). Po K. E. Jelineku, ovo su Beta i Delta alkoholi~ari. Nordijski tip — pije `estoka pi}a, periodi~no, neredovno, par dana, opija se, pravi te{ke ispade (tu~a, nasiqa) u porodici, u kafani, na poslu. Uvek je prisutan „fenomen prve ~a{e“. Izbegava le~ewe. Ima svoj stil pijewa, svoje vreme, svoje mesto, svoje podsticaje, opija se uvek „samo“: samo preko

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 163

dana (na poslu toleri{u pijewe — ku}i sti`e polutrezan); samo posle redovnog vremena (`ena toleri{e pijewe); samo preko vikenda (trezan na poslu); samo u toku svetkovina (praznika, slave, svadbe, va{ara...); samo kad primi platu („ode plata“); samo posle uspe{nog posla („menaxerski alkoholizam“). Po K. E. Jelineku ovo su Alfa i Gama alkoholi~ari. U literaturi, i u praksi, koristi se i podela alkoholizma, odnosno alkoholi~ara na primarni i sekundarni alkoholizam, prema uzroku po~etka pijewa i prema zdravstvenom stawu pre po~etka pijewa: Primarni alkoholizam — alkoholi~ar rano po~iwe da pije, `ivi u sredini gde „svi piju“ pa tradicija, obi~aji i navike primarno uti~u na razvoj AB-i. Ogromna ve}ina (oko 80%) ovih alkoholi~ara ostaje u pretoksikomanskoj fazi — ne gubi kontrolu, mo`e da apstinira. Wihova zavisnost je uglavnom socijalna i psiholo{ka. Glavne komplikacije AB-i su telesna oboqewa. Sekundarni alkoholizam — alkoholi~ar je, pre po~etka redovnog pijewa, imao neko telesno oboqewe i/ili neki psihi~ki poreme}aj. Naj~e{}e je to neuravnote`ena, neuskla|ena, aberantna osoba (neuroza, psihopatija), a ne retko i „pravi“ psihijatrijski bolesnik. Alkoholi~ar pije da ubla`i ili ukloni neke nepodno{qive simptome, pa se zato jo{ i zove simptomatski alkoholizam. De{ava se da lekari „savetima“, jatrogeno otvore put razvoja AB-i: operisani na `elucu ~esto po~iwe da pije „radi varewa“, ili bolesnik sa peskom u mokra}nim kanalima po~iwe da pije pivo „radi izbacivawa peska“, i tako se ne`eqeno, neprimetno razvija i druga bolest, alkoholizam. Uticaj sredine je na razvoj alkoholizma, ovoga puta, zanemaruju}i, a prate}i problemi AB-i su prevashodno interpersonalni sukobi, socijalni problemi. Le~ewe ovih bolesnika zahteva primarno le~ewe osnovne bolesti. Ukratko, svako ko pije mo`e da na|e sebe u jednoj od slede}ih grupa: • Umereno pijewe — socijalno dozvoqeno pijewe. Svako ko

164 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pije od dva do tri „standardna pi}a“ dnevno, u na{im uslovima i ne svaki dan; svako ko se ne opija i svako ko nema li~nih, porodi~nih i profesionalnih problema u vezi sa pijewem, pripada ovoj grupi. „Umerewaci“ mogu celog `ivota da to i ostanu, ako se pridr`avaju 11 saveta „@ivot bez alkohola“. • Preterano pijewe. Svako ko redovno pije vi{e od ~etiri „standardnih pi}a“ dnevno, ali nema vidqivih o{te}ewa. Ovo je najve}a grupa u populaciji, koja pije i na sigurnom je putu alkoholne bolesti. • Pijewe sa problemima. Svako ko pije a ima telesne, du{evne, socijalne, porodi~ne, radne, finansijske, zakonske i druge probleme. Ovo su alkoholi~ari — bolesnici. Prema najkra}oj definiciji alkoholizma — koju je dalo Ameri~ko udru`ewe psihijatara: „Svako pijewe sa problemima je ALKOHOLIZAM“. • Pijewe na bolestan na~in. To je alkoholi~ar zavisnik, a to je: svako ko ima prisilu da pije svakodnevno (ili kad po~ne da pije, ne zaustaqa se danima a iza toga pauzira kra}e ili du`e vreme); svako ~ija se podno{qivost na alkohol mewa (prvih godina je pove}ana, kasnije je smawena).

Ko je alkoholi~ar? Mnogi, koji piju, postavqaju sebi pitawe, pa i lekaru, „da li sam ja alkoholi~ar?“ I okolina se pita, ~esto „da li je neko alkoholi~ar?“ Nema brzog i lakog odgovora, ni od koga, naro~ito u po~etnim fazama bolesti. Misli se ~esto pogre{no — alkoholi~ar je samo ko svakodnevno pije, ko se ~esto opija, ko mnogo pije, ko pada... I ovi su, svakako, alkoholi~ari, ali ima mnogo vi{e alkoholi~ara koji pokazuju druge osobine nezavisno koliko piju, alkoholi~ara odaje pona{awe — pona{aju se neodgovorno, asocijalno, antisoci-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 165

jalno (bolovawa, kavge, agresija, saobra}ajne nesre}e...). U na{im sredinama, okolina se ne usu|uje da nekoga javno, „pogrdno“ `igo{e i kad vidi i do`ivqava, u komunikaciji, karakterno izmewenu „ruinu“ i bolesnu osobu, alkoholi~ara. I na{i lekari nerado okrivquju alkohol kao uzrok naru{enog du{evnog i telesnog zdravqa, iako bi takva, pravovremena dijagnostika znatno reducirala mnoge nepotrebne dijagnosti~ke procedure, vreme i sredstva, a le~ewe bi bilo, bez sumwe, pravovremeno i mnogo uspe{nije. Alkoholi~ari su, {irom sveta, do`ivqavani kao poro~ni qudi, naviknuti na „bezobrazluke“ svake vrste. Upra`wava se to i danas, u zapadnom svetu. To su gra|ani drugoga reda iako je SZO (1951) usvojila medicinski model „alkoholizam je bolest — alkoholi~ar bolesnik“ kao i svaki drugi bolesnik. Usvojila je, tako|e, i definiciju alkoholizma, odnosno alkoholi~ara koja postaje putokaz za detekciju alkoholi~ara. Nije svako alkoholi~ar ko pije. Mnogi piju neredovno, umereno, kontrolisano i nikad ne prekora~e „alkoholi~arsku crtu“. Ali, ko nastavi da ~e{}e pije, postaje alkoholi~ar, a pogotovu ako redovno pije, ako pije pre podne, ako se opija, takva osoba je sigurno i neprimetno postala alkoholi~ar. Granica je vrlo nejasna, porozna izme|u umerenog, socijalno dozvoqenog pijewa i alkoholi~arskog pijewa. Svako ko pije misli da pije normalno, da je wegova koli~ina pijewa „prava mera“. Smatra se da od 10 osoba koje rado piju jedna postaje alkoholi~ar. I na~ini pijewa odaju alkoholi~are. „Ispi~uture“ su osmislile nazive za neke na~ine pijewa, pa govore u `argonu: „pije kao Rus“ (pije naiskap); „pije kao pruski oficir“ (pravi ugao rame, lakat, ~a{a u ruci); „pije kao dama“ (napu}ena usta, ili ho}e{-ne}e{); „pije kao zver“ (jedno pi}e za drugim bez predaha); pije „beton“ (`estoko pi}e pome{ano sa pivom)... Alkoholi~ar je neslobodna osoba prema alkoholu, ne mo`e da pije kad ho}e, koliko ho}e i ne mo`e da prestane kad ho}e. Ima uvek jaku `udwu da pije, dan po~iwe sa smi{qawem kako

166 •

Dr Dragoslav Nikoli}

do}i do pi}a a zavr{ava sa no}nim morama bez dubokog sna ili pak spava „kao zaklan“. @ivot alkoholi~ara se mewa u svim sferama — porodica propada, trpi posao, problemi sve ~e{}i, te`i i nere{ivi. Narasta gri`a savesti, ose}awe krivice, pa i to postaje razlog za daqe pijewe, zanemaruju se izgled, li~ni i porodi~ni ugled, ishrana a relacije i komunikacije sa okolinom prividno i siroma{no funkcioni{u. Poku{ava, u mislima, da se oslobodi „ropstva“, ne uspeva ali zato uvek iznalazi opravdawa svoga pijewa pred porodicom, pred prijateqima i ula`e velike napore da kontroli{e svoje odnose sa okolinom. Redovno pijewe i vreme ~ine svoje pa se dugotrajno dejstvo alkohola ne mo`e sakriti, „roba govori“. Porodica trpi, propada, „jedan pije a 3—5 osoba pati“. Svako mo`e da prepozna alkoholi~ara u odmakloj fazi bolesti, kada su prisutni karakteristi~ni znaci: Facies aethylica lice alkoholi~ara i alkoholizam — podbuo, crven, veliki podo~waci, nos izmewen, suve ispucane usne; nesiguran hod..., ali je te{ko, a preko potrebno i mogu}e, rano prepoznati osobu koja je na putu AB-i, radi ranog le~ewa. Ranu detekciju alkoholi~ara ili potencijalnih alkoholi~ara mogu da obavqaju ne samo lekari ve} i drugi zdravstveni i paramedicinski radnici, pa i sami alkoholi~ari. Ali zdravstveni radnici, pa i lekari, nisu dovoqno osposobqeni, nisu ni dovoqno motivisani i ne tra`i se od wih da u svakodnevnoj praksi upra`wavaju i ovaj veoma zahtevan rad, relativno laku dijagnostiku. Lekari nemaju dovoqno vremena!?, Ali ova specifi~na sociozdravstvena patologija i nije u fokusu wihovog interesovawa (osim psihijatara — alkohologa). Mnogi zdravstveni radnici su se priklonili stavovima sredine „pijewe nije rizi~no pona{awe“. Iscrpna anamneza (podaci bolesnika o svojim te{ko}ama, problemima) i heteroanamneza (podaci o bolesti porodice, okoline), lekarski pregled i laboratorijske analize (Gama GT vrednosti, volumen eritrocita, enzimski testovi...) uvek mogu i rano da otkriju AB. Socijalna anketa

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 167

je uvek dobrodo{la, pa i neophodna za specifi~ne ocene i ve{ta~ewa, kao i nalaz psihologa. Kona~no dijagnozu alkoholizam treba postaviti ako postoje tri ili vi{e od slede}ih sedam fenomena koje „pijanac“ do`ivi ili koji se ispoqe u toku jedne godine: — jaka `eqa da se pije, — ote`ana kontrola po~etka, zavr{etka i koli~ine pijewa, — apstinencijalna kriza po prestanku ili smawewu, — porast tolerancije — ili pad tolerancije, — zanemarivawe drugih interesovawa, zadovoqstava, — nastavqawe pijewa i pored zdravstvenih i drugih problema, — #prekid filma“ — nese}awe na doga|aje iz pijanstva.

Samodijagnostika alkoholizma — testovi Testovi zna~ajno poma`u dijagnostikovawu alkoholizma, {tede vreme lekarima, {tede sredstva i omogu}avaju da, posle kratkotrajne instrukta`e, i drugi zdravstveni radnici i paramedicinski radnici obave testirawe, sa puno uspeha. U klini~kim uslovima popularan je tzv. „MAST“ test (Michigen Alchololism Screening Test) sa 24 odnosno 16 pitawa i „Alkoholni klini~ki indeks“ (A. Scinner, 1986) sa 17 anamnesti~kih, medicinskih podataka. Mogu}a je i popularna je Autodijagnostika alkoholizma. Korisni su i ~esto upotrebqavani ovi testovi: „test apstinencije“, CAGE test i Hudolinov test. 1. Test apstinencije — prestanite da pijete {est nedeqa. Ako vam ovo vreme pro|e bez velike `eqe za pi}em, bez subjektivnih i objektivnih smetwi, bez apstinencijalne krize — vi niste alkoholi~ar i, ako ne izdr`ite bez pi}a, ako imate apstinencijalne te{ko}e — vi ste alkoholi~ar i treba vam le~ewe. 2. CAGE test (A. J. Ewing, 1984), nazvan po prvim slovima engleskih re~i: smawiti, dosa|ivati, krivica, otvarawe o~iju. C — da li ikada razmi{qate da smawite pijewe? (Cut down)

168 •

Dr Dragoslav Nikoli}

A — da li vas nerviraju kritike va{eg pijewa? (Annoyed) G — da li ikada ose}ate krivicu zbog pijewe? (Guilt) E — da li ikada pijete ujutro da biste „dobro“ funkcionisali? (Eyeopener). Alkoholi~ar je svaka osoba sa dva pozitivna odgovora. 3. Autodijagnosti~ki test (V. Hudolin, 1987) omogu}ava svakome, ko pije AP-a, da jednostavno i pouzdano proveri li~ni odnos prema alkoholu i pouzdano utvrdi svoj alkoholizam i stadijum bolesti. Ako je potvrdan samo jedan odgovor — vi ste na putu AB-i; dva potvrdna odgovora — vi ste verovatno alkoholi~ar; tri i vi{e pozitivnih odgovora — vi ste sigurno alkoholi~ar, bolesnik u odmakloj fazi alkoholizma. Svaki pozitivan odgovor zna~i, da vam je potrebno stru~no le~ewe — „{to pre to boqe“. Da li gubite radno vreme zbog pijewa? Da li pijewe remeti va{ porodi~ni `ivot? Da li pijete zbog srame`qivosti u dru{tvu? Da li pijewe o{te}uje va{ ugled? Da li ste se ikad kajali zbog pijewa? Da ste dolazili u finansijske te{ko}e zbog pijewa? Da li se kre}ete u neprimerenom dru{tvu kad pijete? Da li pijewe slabi va{u brigu za porodicom? Da li vam ambicije slabe od kada pijete? Da li te`ite pi}u u odre|eno doba dana? Da li za`elite pi}e i posle jutarweg ustajawa? Da li imate smetwe sna zbog pijewa? Da li vam produktivnost opada otkad pijete? Da li pijewe ugro`ava va{ posao i rad? Da li pijete da izbegnete brige ili neprilike? Da li pijete sami? Da li ste gubili se}awe za doga|aje u toku pijewa? Da li ste poku{avali da ostavite pijewe? Da li pijete da osetite samopouzdawe? Da li ste le~eni zbog pijewa?

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 169

Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a Koliko pijete AP-a nedeqno? Ne znate ta~no, a mo`ete saznati ako vodite dnevnik pijewa. Svako }e se iznenaditi, ko pije AP-a, kako neta~no ceni koli~inu AP-a koje popije, pa samim tim i ne predvi|a mogu}e {tetne posledice. Zato treba voditi dnevnik pijewa. Ta~no }ete tek onda saznati koliko pijete, kada, gde, sa kim, a {to je sve od bitnog zna~aja za mewawe nezdravog pona{awa. Mu{karci ne treba da piju vi{e od 10 do 15 „standardnih pi}a“, `ene 7 do 10, u toku jedne nedeqe. Ove preporuke engleskih stru~waka je prihvatila i SZO za brzu ocenu pijewa AP-a kod pacijenata sa zdravstvenim problemima, u svakodnevnoj lekarskoj praksi. Tabela 2 Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a

170 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Alkoholi~arsko pona{awe Alkohol onemogu}ava svakog ~oveka da kontroli{e svoje misli, re~i, hod, pokrete i celokupno pona{awe, ali alkohol „bira“ svoje `rtve — nesigurne, preosetqive, anksiozne, nedisciplinovane, nezadovoqne osobe, osobe koje neguju `ivotni „princip zadovoqstva“, a neodlo`na zadovoqstva, po principu „sad i ovde“, ostvaruju preko usta (pije, pu{i, jede prekomerno). Ove osobe oralno fiksirane (smetwe u ranom psihi~kom razvoju) imaju ~esto i velike ambicije, ali ne ula`u dovoqno napora za wihova ostvarewa, pa izgleda, na prvi pogled, da za svoje ambicije nemaju dovoqno „municije“. Alkohol opu{ta moralne ko~nice (super ego) pa pijewe alkoholnih pi}a generi{e agresiju nasiqa ubistva… ubica i po~inioca saobra}ajnih nesre}a je bilo vi{e od polovine, u pripitom stawu. #Engleski psiholozi“ su utvrdili da i male koli~ine alkohola mewaju do`ivqaj i `enskih osoba u dru{tvu. One postaju privla~nije, iako su prose~ne, da ne ka`em #gabori“. Utvr|eno je da posle popijenog litra piva ili ~etiri ~a{e vina — devojka u va{im o~ima mo`e izgledati lep{a i zgodnija ~ak za 25 odsto nego {to je u stvarnosti. Ovo nastaje, nau~nici ka`u, zbog toga {to alkohol stimuli{e deo mozga koji je zadu`en za procewivawe i ocewivawe privla~nosti mogu}eg partnera. Alkohol je #droga broj jedan“. Mi smo #alkofilna nacija“, pijemo svuda i u svim prilikama — na gozbama, u dru{tvu, na slavama, svadbama, sahranama… na poslu… #Normalno“ kod nas 80% gra|ana a od ovog tzv. umerenog pijewa do bolesti alkoholizma nije dug put, a ovih bolesnika ima ~ak do 15%. Alkoholi~ar ne uni{tava samo sebe nego jo{ najmawe ~etvoro iz svoje najbli`e okoline. Razmere posledica alkoholizma i za pojedinca i za ~itavo dru{tvo su ogromne. Alkoholizam je najtragi~nija i najskupqa bolest. Nevoqe se umno`avaju kao na traci. Tu su alkoholne bolesti — telesne

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 171

i du{evne kojima je potrebno dugo le~ewe; bra~no-porodi~ni problemi; deca su u posebnom riziku za ceo `ivot kako zbog neposrednog negativnog uticaja na celu porodicu ve} i zbog nasle|a i negativnog modela pona{awa koji se kao programiran prenosi kroz vi{e generacija. Alkohol generi{e nasiqa, neodgovornost, kriminal... Alkohol je u nas dostupan svakome pa i deci. Na `alost, na{a kultura proizvodi alkoholi~ara. Vreme je krajwe, prakti~no isti~e da se aktivira Preventivni program u kome bi u~estvovali svi — po~ev{i od vlade, profesionalaca do pojedinaca. Lanac: proizvodwa — distribucija — prodaja — cene — marketing — treba zakonskim merama sankcionisati. Deo poreza od alkohola i reklama, bilo bi prirodno i nu`no kroz pomo} prevenciji koja je kod nas i nedovoqna i nesveobuhvatna. Prekomerno, vi{egodi{we pijewe remeti sve psihi~ke funkcije alkoholi~ara (deset), wihovo harmoni~no delovawe i generi{e alkoholi~arsko pona{awe — tipi~no za sve alkoholi~are, posebno u zavr{noj fazi bolesti. Ovo pona{awe je „uniformisano“ u visokom procentu, nezavisno od stepena obrazovawa, zanimawa, funkcija... i prakti~no izjedna~uje sve od radnika gradske ~isto}e do lekara, ministra... Pona{awe alkoholi~ara je zapawuju}e, sramotno, zabavno za decu. Na{ vrsni pesnik u pijanom stawu se peo na banderu, recitovao „osu se nebo zvezdama...“ pomiwu}i balkon i `ene koje su ga posmatrale. Razdra`qiv, neodgovoran, sebi~an, nerealan, manipulatoran, nestalan, egocentri~an, ambivalentan prema autoritetima i sa mnogo zabluda, iluzija, konfuzija i kognitivnih smetwi — alkoholi~ar imperativno `ivi nekonzistentan „trostruki `ivot“, za sebe, za porodicu, za spoqni svet. Li~nost alkoholi~ara Li~nost alkoholi~ara je izmewena, alkohol je wegova „nu`da“, prakti~no jedini smisao i sadr`aj `ivota. Pa`wu, mi{qewe i delawa, svesno ili nesvesno, usredsre|uje prema

172 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pijewu, a prete`no sebe, svoje pijewe stavqa u sredi{te svega. Intolerantan, bez dovoqno samopo{tovawa, anksiozan (napet, zapla{en) u komunikacijama, ~esto kompulzivan, (iznutra prinu|en za odre|ena pona{awa) i sa neadekvatnim emocionalnim reakcijama postaje malodu{an za bilo kakvu konstruktivnu delatnost. Alkoholi~ar je neodgovoran prema sebi, porodici, poslu i okolini. Uvek brani sebe od „stigme“, „`iga srama“ alkoholi~ara, poredi se sa drugima, ima uvek izgovor za svoje pijewe, kod pojedinaca i grupe. Koristi za to, naj~e{}e, psiholo{ke odbrambene mehanizme, svesne ili nesvesne (negirawe, minimizirawe, racionalizacija, projekcija) da negira probleme pijewa; da ubla`i probleme („mnogi piju vi{e od mene“); da na|e prihvatqive razloge za svoje pijewe („posebna okolnost... prevelika zabrinutost...“); da odgovornost prebaci na druge... Ako sagovornik, dobronamerno, ne prihvati wegova „obja{wewa“, alkoholi~ar osorno, ~esto impulsivno i hostilno (neprijateqski) „izbaci“ — „pijem za svoje pare“ i sli~no. Tra`i, i pronalazi, razne taktike i manipulacione tehnike, ~ini sve da o~uva svoje pijewe. Kona~no, duhovno usamqen, pro`et tugom, biva od sviju odba~en, kao biv{i ~ovek. Porodica alkoholi~ara je poreme}ena, disfunkcionalna, ~esto razorena. Alkoholi~ar zanemaruje svoje elementarne uloge (porodi~ne, roditeqske, bra~ne, doma}inske). Porodica se postepeno prilago|ava alkoholi~aru, navikava se na pijewe ~lana porodice, iako shvata da je alkohol uzrok mnogih porodi~nih problema. Dolazi i do preraspodele porodi~nih uloga, prihvataju se i pseudore{ewa za narastaju}e porodi~ne probleme, koji su „tabu“ (zabrawena tema) za okolinu. Alkoholi~ar prihvata i ulogu autsajdera, neva`ne osobe u ku}i, obe}ava da ne}e piti, ali pije kri{om, skriva alkoholna pi}a za „no}no pijewe“. Skrovita mesta i xepovi u ku}i su bili puni „unu~i}a“ (mala pakovawa AP-a) kada je ovih bilo u izobiqu. Nekada i prekine da pije, par dana ali mu~ni apstinencijalni simptomi (uznemirenost, znojewe, muka...) primoravaju alko-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 173

holi~ara da ponovo pije. Rasprave, sva|e, verbalna i fizi~ka agresija — od uvreda preko bestijalne brutalnosti do zlo~ina, pa porodi~ni „pakao“ i ucene tipa „le~ewe ili razvod“ otvaraju (~esto tako kasno) „vrata“ terapeutima. Okolina alkoholi~ara blagonaklono „gleda“ na pijewe svoga sugra|anina, pogotovu ako je ovaj miran, „dobar u pi}u“. Alkoholi~ar, pak ~ini sve da prikrije svoju slabost; da o~uva svoj ugled i da je u~tiv, pristojan, pa`qiv, kulturan u opho|ewu prema osobama svoje sredine. Me|utim, alkoholi~ar se mewa, postaje nedosledan, nepredvidqiv, ambivalentan ili sa negativnim stavom prema autoritetima. Redukuje sve vi{e socijalne odnose. Moralnoeti~ki neprekidno depravira (kvari se), {to, pored ostalog, prate la`i, podvale, prevare, kra|e... Kompromituje sebe u dru{tvu, na radnom mestu, uporedo, progresivno nastaju poreme}aji u pam}ewu, u voqno-intelektualnoj sferi i konsekutivno (sledstveno) siroma{ewe interesovawa, unaza|ivawe pa`we i otupqivawe ambicija. Sadr`aji razgovora postaju prazni, ponavqaju}i i uglavnom se svode na monologizirawe, reminenscenciju (nejasna se}awa), strasnu uzbu|enost, dirqivost u izra`avawu i govoru davno pro{lih do`ivqaja, uz lako „uskakawe“ u teatralnost i neumerenu patetiku. Alkoholi~ar ne brine vi{e {ta }e okolina re}i o wegovom srozanom ugledu i izgledu i tako je kona~no dotakao dno, a sa wim i porodica, vrata psihijatrijske slu`be su, za wega, {irom otvorena, i ne samo ona.

Pijanstvo Pijanstvo je neumereno, prekomerno kori{}ewe alkoholnih pi}a, koja negativno deluju na rad, svakodnevni `ivot, zdravqe, blagostawe li~no i dru{tva u celini. Qudi koji zloupotrebqavaju alkohol ~esto gube kontrolu nad svojim

174 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pona{awem, ali ipak kod wih jo{ nema bolesne sklonosti ka alkoholizmu, oni mogu po svojoj `eqi ili pod pritiskom i nagovorom okoline samostalno prestati da piju. Pijanstvo je akutno trovawe, kratkotrajan du{evni poreme}aj, uvek greh a mo`e biti i zlo~in posle prekomernog pijewa, u kratkom vremenu. Akutno alkoholno trovawe po svojim simptomima je raznoliko i neretko je pra}eno izvr{avawem besmislenih, nemotivisanih postupaka ili gre{aka prilikom obavqawa uobi~ajenih svakodnevnih aktivnosti, radnih operacija, vo`we, {to ponekad dovodi do tragi~nih ishoda. Na{ narod ka`e „pijan i lud su bra}a“ a Hipokrat „pijanstvo je umi{qeno samovoqno izazvano ludilo“. Pijanstvo je naj~e{}i psihi~ki poreme}aj i svakodnevna pojava me|u alkoholi~arima i nealkoholi~arima, sve prisutnija me|u mladima i postaje stalno rastu}i problem, naro~ito u ve}im gradovima, metropolama. U velikim i glavnim gradovima, mnogih dr`ava, organizuju se i treznili{ta radi pomo}i pijano ugro`enim osobama. Ve}ina qudi „oproba“ nekoliko pripitih stawa ili bar jedno pijanstvo — u dru{tvu, u vesequ i u pesmi. Pona{awa u ovom „blagoslovenom“ stawu su veoma razli~ita, u skladu sa strukturom, osnovom li~nosti, pa ovi mogu biti: veselidepresivni; mirni-razdra`qivi; dobronamerni-agresivni; snishodqivi-razulareni... U stawu pijanstva prvo stradaju funkcije: psihi~ke (mi{qewe, pam}ewe, rasu|ivawe, pa`wa, ose}awa, svest...), motorne (govor, hod, ravnote`a), refleksne i ~ulne funkcije (vida, sluha, dodira). Klini~ku sliku pijanstva karakteri{u psihi~ke i telesne promene i promene pona{awa koje determini{u brojni faktori: individualna osetqivost na alkohol, uzrast, pol, telesna te`ina, koli~ina i vrsta AP-a, na~ina pijewa... Posebno su osetqivi na dejstvo alkohola: deca, mladi i bolesni, a upadqivo su mawe otporni: umorni, neispavani, neraspolo`eni. @enski pol je vi{e osetqiv, posebno u wihovim `ivotnim fazama — menstruacija, trudno}a, dojewe,

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 175

klimaks. Krupne i uhrawene osobe se retko opijaju i jo{ re|e te{ko, ako piju slaba pi}a, postepeno i uz jelo. I `ivotiwe vole da piju i opijaju se. Ronald Zigel (Kalifornija) je utvrdio da majmuni vole kafu, liker i duvan, a slonovi, sviwe, ovce, krave obo`avaju alkohol. I na{ narod je to potvrdio i kroz pesmu o Kraqevi}u Marku „pola pije, pola [arcu daje“. Qubiteqi alkohola su i ptice, gmizavci, insekti... Slonovi u`ivaju u prevrelom divqem vo}u i pijani slon ma{e u{ima (hladi se), ma{e glavom, umotava i razmotava surlu, razdra`qiv, ri~e mahnito, nedru`equbivo razara sve. Re}i nekome da „pije kao smuk“ je prosto pohvala prema izjavi „pije kao slon“.

Stepen i stadijum pijanstva Stepen i stadijume pijanstva odre|uje koncentracija alkohola u krvi (alkoholemija — u promilima ‰). Promil u alkohologiji ozna~ava koliko kapi alkohola ima na 1000 kapi krvi, pa jedan ‰ zna~i da u 1000 kapi krvi ima jedna kap alkohola. Odnos alkoholemije, pona{awa i izgleda pijane osobe je relativno srazmeran (slika 5) i shodno toj srazmeri pijanstvo se deli na tri stadijuma: lako, sredwe i te{ko (napitost, pijanstvo, koma). Granice izme|u pojedinih stepena pijanstva nisu jasne (slika 9). 1. „Pripitost“ je lako pijanstvo (0,5‰ — 1‰) — prvi znaci opijenosti javqaju se kad u krvi ima 0,3‰ alkohola, a ve} sa 0,5‰ osoba je pripita, nedovoqno pijana, i nesposobna za svaku slo`enu delatnosti (voza~, hirurg, nau~ni radnik). Pripitu osobu „odaju“ pona{awe i telesne promene. Pona{awe je upadqivo — veselost, pri~qivost, uzbu|enost, nekriti~nost, seksualna pohotqivost, impulzivnost ili obrnuto i telesni znaci su vidqivi: sjane o~i, zenice pro{irene, crvenilo lica, ~e{}e mokrewe... Plemenita ose}awa, moralne norme blede, pa se i intelektualna osoba prizemno pona{a — dobacuje, zadirkuje, galami, „otkucava“ tajne...

176 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Skoro dve tre}ine pripitih osoba „dosti`e“ ve}i stadijum napitosti — pijanstvo (1‰ — 2‰). Alkohol opu{ta moralne ko~nice (super ego) pa pijewe alkoholnih pi}a generi{e agresiju, nasiqa, ubistva... Ubica i po~inioca saobra}ajnih nesre}a je bilo, vi{e od polovine, u alkoholisanom stawu.

Slika 6. Stepen alkoholisanosti i posledice

2. Pijanstvo (2‰ — 3‰) — sredwe ili te{ko pijanstvo (3‰— 4‰) kompromituje sve psihi~ke funkcije (svest je pomu}ena), pokrete, koordinaciju tela i pona{awa. Pijana osoba teturavo i te{ko hoda, ote`ano i nerazumqivo govori, napada ili bezvoqno inertno dremqiva, povra}a, bleda u licu, ne ose}a bolove i kod te{kih povreda (preloma kostiju). Krvni pritisak, temperatura i vrednost {e}era u krvi opadaju. 3. Koma (4‰ — 6‰) — opasno ugro`ava `ivot. Pijana osoba je u patolo{kom snu, komi, te{ko otrovana, cijanoti~na u licu, nepravilno i jedva di{e, ne reaguje na spoqne dra`i. Smrt je neizbe`na kod nele~enih za 5—10 sati, usled paralize centra za disawe i kolapsa sr~anosudovnog sistema. Ni le~ewe ne poma`e ako je alkoholemija ve}a od 5‰. Smrtna doza alkohola je 5—10 grama ~istog alkohola na jedan kg telesne

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 177

te`ine, odnosno 350 grama mo`e da izazove smrt odrasle osobe ili ~ak 100 grama (~istog alkohola) smrt deteta (slika 5). Stadijume pijanstva i pona{awe pijane osobe na{ narod je (po Vuku Karaxi}u) okarakterisao kao pona{awe petla — mlati rukama, ko~operi se, „kukuri~e“; majmuna — gwavi, ska~e, kreveqi se i sviwe — te{ko hoda, vaqa se u blatu, nekada tu i zaspi.

Mamurluk B. Karpman je detaqno opisao neprijatna, lo{a do`ivqavawa, subjektivno stawe posle odspavanog pijanstva (kakoforija). Posle pijewa ve}e koli~ine AP-a, pijanstva i spavawa osoba se budi: „slomqena“, neraspolo`ena, mrzovoqna, malaksala, nemo}na, posti|ena, sa gri`om savesti i ose}awem krivice. Muka, glavoboqa, vrtoglavica i (ponekad) povra}awe prate te{ka subjektivna ose}awa, kao i obe}awa „ne}e se to vi{e desiti“. Ovo stawe uzrokuje alkohol prisutan u raznim tkivima tela (u krvi tada nema alkohola), a koji se mo`e dokazati specijalnim tehnikama. U toku mamurluka osoba nije sposobna za slo`ene, odgovorne poslove ({ofirawe, stru~ni rad...). Ne poma`u ni kafe, ni „raso“, vreme je potrebno da se organizam o~isti od alkohola i oporavi.

Alkoholizam i zdravqe Alkoholizam tzv. „tre}a bolest“ dolazi po broju obolelih odmah iza bolesti srca i krvnih sudova, koje se nalaze na prvom mestu, i zlo}udnih tumora (raka) koji se nalaze na drugom mestu. To je biopsihosocijalna bolest, bolest koja dugotrajno, neprimetno i progredijentno (postepeno i sigurno) ugro`ava telesno, du{evno i socijalno zdravqe osobe koja prekomerno pije. Alkohol remeti skladno

178 •

Dr Dragoslav Nikoli}

funkcionisawe svih na{ih organa u saglasnosti sa centralnim i vegetativnim nervnim sistemom. Toksi~na {tetna dugotrajna dejstva alkohola o{te}uju postepeno i strukturu i funkciju svih organa i sve oblasti qudskog funkcionisawa, i to: direktno o{te}uju sluzoko`e organa (i tkiva) koje neposredno dolaze u dodir sa alkoholom (usta, `eludac, creva) i indirektno toksi~nim metabolitima (acetaldehid, sir}etna kiselina) remete slo`eni }elijski metabolizam posebno u vitalnim organima (mozak, jetra, srce), uzrokuju}i tako funkcionalne a zatim i organske bolesti. Ali, dominantnu ulogu u genezi alkoholom izazvanih oboqewa igraju i: jednoli~na, nedovoqna i vitaminski deficitarna ishrana, slabo varewe, slaba funkcija o{te}enog `eluda~no crevnog trakta i ekonomsko siroma{tvo. Alkomafija, tako|e, uni{tava zdravqe alkoholi~ara — koriste otrovni metanol za spravqawe AP-a „Zozova~a“ iz Ni{a je usmrtila 43 „alkosa“ (1988). Mnogobrojna oboqewa su „direktna“ nezdrava posledica neprirodnog pijewa AP-a, usamqena ili grupna, ali se didakti~no mogu podeliti na: telesna, nervna i du{evna oboqewa.

Telesna oboqewa Mnogi organi alkoholi~ara (i sistemi organa) su redovno, mawe ili vi{e, uvek o{te}eni: jetra, mozak, `eludac, srce... Jetra je kao auto sa samo jednom brzinom — mo`e da radi samo u jednoj brzini. Jetra mo`e da razgradi samo jedno „STANDARDNO PI]E“ za jedan sat. Ako mora godinama da se bori sa velikim koli~inama alkohola, jetra }e oboleti. Alkohol postepeno ali sigurno razara organe, organizam i uzrokuje mnoge bolesti raznih organa (slika 7). Prekomerno pijewe uzrokuje: • zapaqewe jetre i cirozu,

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 179

• bolesti `eluca (zapaqewe, krvavqewe, ~ir `eluca), • rak (usta, `drela, jedwaka), • o{te}ewe mozga, • seksualne smetwe, • depresiju i razne du{evne poreme}aje, • visoki krvni pritisak, • bolesti mi{i}a, • bolesti nervnog sistema (posebno bolne gr~eve u nogama), • {e}ernu bolest, • pothrawenost i nedostatak vitamina. Le~ewe ovih oboqewa je dosta slo`eno, dugo i zahteva trajnu apstinenciju (prekid pijewa).

Ciroza jetre Jetra je hemijska „laboratorija organizma“ i uvek je mawe ili vi{e ledirana kod alkoholi~ara, nastaju uvek degenerativne promene }elija jetre. Ako je u krvi suvi{e alkohola jetra razgra|uje alkohol a zapostavqa ~i{}ewe, sagorevawe i odstrawivawe masno}a, pa se masne naslage nakupqaju u }elijama jetre (hepatoza jetre). Ova o{te}ewa jetre, uzrokovana toksi~nim dejstvom alkohola, su prolazna, ako se le~e i ako se prekine pijewe. Nele~ena jetra alkoholi~ara se postepeno uve}ava, masne naslage se u }elijama jetre pove}avaju, rastu i kona~no ove plemenite }elije jetre propadaju i bivaju zamewene nekorisnim }elijama vezivnog tkiva. Nastaje ciroza jetre — neizle~iva hroni~na bolest alkoholi~ara. Razvija se podmuklo i bez smetwi, u po~etku. Gubitak apetita i tupi bolovi ispod desnog rebarnog luka su opomena svakom alkoholi~aru da zatra`i lekarsku pomo}, jer se laboratorijski mogu rano otkriti i najmawe lezije (o{te}ewa) jetre. Pojava `utice i „voda u trbuhu“ najavquju skori kraj `ivota.

180 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Slika 7. Telesna o{te}ewa alkoholi~ara

Ciroza jetre je terminalna, uglavnom, bolest alkoholi~ara, 12 puta ~e{}a nego kod nealkoholi~ara, i zato se na osnovu broja obolelih i umrlih od ciroze, u mnogim zemqama, procewuje ukupan broj alkoholi~ara u zemqi. Svako ko redovno pije AP-a, treba povremeno: da kontroli{e funkciju jetre; da neko vreme ne pije; da „odmara jetru“ i da omogu}i prirodnu razgradwu masnih degenerativnih promena }elija jetre, promena u jetri svakog alkoholi~ara.

Katar `drela i jedwaka Sluzoko`a usta, `drela i jedwaka je hroni~no zapaqena. Naj~e{}i znaci su: „paqewe“ u usnoj dupqi, jutarwe povra}awe, smetwe gutawa. Re|a su, ali smrtonosna krvare-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 181

wa iz pro{irenih venskih spletova sluzoko`e jedwaka, povezane sa o{te}enom funkcijom jetre i o{te}ewem venskog krvotoka.

Katar `eluca Sluzoko`a `eluca je hroni~no zapaqena, kod gotovo svakog alkoholi~ara, {to uzrokuje propadawe `lezda koje lu~e sokove neophodne za varewe. Lu~ewe `eluda~ne kiseline i `eluda~nih `lezda je pove}ano (u po~etku). Naj~e{}e `albe bolesnika su: gubitak apetita, muka, ga|ewe, podrigivawe, goru{ica, bolovi ispod grudne kosti, ne retko i jutarwe povra}awe. „Ne poma`e mi vi{e soda bikarbona“. Alkoholi~ar se hrani neredovno, ne mo`e da koristi potpuno hranqive sastojke, gubi telesnu te`inu, fizi~ki propada. Hroni~ni katar (zapaqewe sluzoko`e) i ~ir (grizlica) `eluca se mogu rentgenski verifikovati ~ak u 90% alkoholi~ara.

Katar creva Hroni~no zapaqewe sluzoko`e creva prate tipi~ne subjektivne smetwe alkoholi~ara: nadimawe, tupi bolovi u trbuhu, neredovna stolica (zatvor-proliv). Varewe hrane i resorpcija hranqivih materija su poreme}eni pa alkoholi~ar postaje bled, pothrawen i izmoren bolesnik.

O{te}ewa srca O{te}ewa srca „prate“ redovno alkoholi~ara i usled nedostatka vitamina iz grupe B. Sr~ani mi{i} je posebno osetqiv na dugotrajno alkoholno dejstvo. Dokazano je da srce u~ini 4.000 suvi{nih kontrakcija i dekontrakcija ako osoba popije samo litar piva, {to kod „pivopija“ uzrokuje pro{ireno „pivsko srce“. Zamarawe, „lupawe“ srca, gu{ewe, otoci na nogama su samo neki znaci koji ukazuju na oboqewe

182 •

Dr Dragoslav Nikoli}

mi{i}a srca (Cardiomyopathia), koje treba klini~kim i dodatnim pregledima potvrditi. Direktna dejstva alkohola na srce i wegove „elektri~ne sile“ mogu biti brzo pogubna. Sve ~e{}e se sre}e tzv. „prazni~ko srce“ — normalna, zdrava osoba dobije infakrt srca, nekoliko sati ili nekoliko dana posle opijawa. Nemogu}e je, skoro, predvideti ovakav sr~ani udar, ali se mo`e o~ekivati.

Pove}ani krvni pritisak U razvoju povi{enog krvnog pritiska alkohol igra va`nu ulogu. Nerazgra|ena masno}a, lipidi i masni nusproizvodi (trigliceridi) sla`u se u zidove krvnih sudova (slaba funkcija jetre), pa ovi postaju: nedovoqno elasti~ni, krti, skloni sklerozirawu i zakre~avawu a {to sve uzrokuje visok krvni pritisak, odnosno posredno infarkt srca ili mo`dani „{log“.

Zapaqewe gu{tera~e Zapaqewe gu{tera~e je te{ko i dosta ~esto oboqewe hroni~nih alkoholi~ara. Oko 30% alkoholi~ara sa 10 i vi{e godina alkoholi~arskog sta`a oboli od ovog oboqewa. Po~iwe iznenada — sna`an bol u trbuhu, muka, povra}awe, zatvor, te{ko op{te stawe. Nekada ovo oboqewe mo`e imati prolongirani subakutni tok — bolovi u trbuhu i drugi simptomi su bla`i, mawi ali su `ivotne opasnosti uvek prisutne. Klini~ki pregled i laboratorijski nalazi su dovoqni za dijagnozu. Le~ewe u bolnici i intenzivna nega mogu samo da spasu `ivot. Gu{tera~a, ina~e, reguli{e nivo {e}era u krvi pa zbog wenog o{te}ewa dolazi i do {e}erne bolesti, koja je ~esto udru`ena sa alkoholizmom, usled o{te}ene regulacije {e}era u krvi, odnosno nivoa insulina u krvi.

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 183

O{te}ena ko`a Ko`a lica alkoholi~ara je trajno promewena i formira specifi~an izgled lica (Facies potatorum): atrofi~ne promene ko`e, bledo plava boja, kapilarni crte`i na nosu i obrazima. Nisu retke i pelagroidne hroni~ne zapaqive quskaste promene ko`e lica i nadlanica pra}ene bolovima u stomaku i smetwama varewa (proliv). Avitaminoza B (nedostatak vitamina B — niacina) uzrokuje ove promene, a {to je sve i posledica jednoli~ne ishrane, (nedovoqno vitamina) i slabe resorpcije hrane u o{te}enim crevima.

Tumori alkoholi~ara Tumori alkoholi~ara su sve ~e{}i. Alkohol razara organizam, razara strukturu i funkciju }elija mnogih organa na kojima lak{e nastaju neki tumori, pa i oni najgori — zlo}udni. Jaka AP-a sna`nije razaraju tkiva usta, jedwaka, `eluca i stvaraju osnovu za malignu alteraciju, za nastanak raka ovih lokalizacija. U posledwe vreme dokazuje se, sve vi{e, da je rak ~e{}i kod alkoholi~ara, osobito rak jezika, usne dupqe, jedwaka, `eluca, jetre, plu}a. Smrtonosna kombinacija je pu{ewe duvana i pijewe AP-a.

Nervna oboqewa Alkohol uvek progredijentno o{te}uje centralni i periferni nervni sistem, wihovu gra|u i funkciju. Alkohol ometa nervne }elije da koriste kiseonik i one izumiru a vezivno tkivo koje ih nadomesti ne mo`e da obavqa wihove funkcije, funkcije sive mase, kore mozga. Alkohol ometa i funkciju ribonukleinske kiseline (i belan~evina) koja je

184 •

Dr Dragoslav Nikoli}

odgovorna za pam}ewe i engrame (~uvawe informacija). U po~etnim stadijumima alkoholizma stradaju „fine“ funkcije mozga a za tim se razvijaju te{ke strukturne promene i sledstvena nervno-du{evna oboqewa. Ovaj put razvoja nervnih oboqewa, kod alkoholi~ara, mo`e se zaustaviti samo prekidawem pijewa AP-a, jer se alkoholom o{te}ene nervne }elije ne obnavqaju. Po{to se nervno tkivo posle o{te}ewa ne obnavqa, jasno je da }e kod alkoholi~ara, koji kasno do|u na le~ewe, do}i i do trajnih, nepopravqivih promena.

Atrofija mozga Atrofija mozga je ~esta bolest alkoholi~ara, u zavr{nim stadijumima bolesti. Mozak je najosetqiviji organ, pored jetre, na {tetno dejstvo alkohola: mo`dane }elije izumiru, „liwaju se“ ubrzanije, ne mogu da se obnove; mo`dana masa nestaje, atrofira; mo`dane komore su {ire; alkoholi~ar intelektualno propada. Najraniji znaci ove bolesti su: neznatna o{te}ewa funkcija CNS-a — pam}ewa, upam}ivawa i ravnote`e. Tokom vremena nastaje progresivno intelektualno i moralno-eti~ko propadawe, {to niveli{e, izjedna~ava sve alkoholi~are, nezavisno od ranijih znawa, zvawa i sposobnosti, {to uzrokuje propadawe do nivoa koji zahteva samo negu i ~uvawe, stalnog „~obanina“. Ovo oboqewe, prisutno u 90% alkoholi~ara zavr{ne faze bolesti, mo`e se lako i tehni~ki dokazati (KTM, magnetna rezonanca).

Zapaqewe `ivaca Naj~e{}e neurolo{ko oboqewe koje alkoholi~ara primorava da tra`i lekarsku pomo}. Vi{e od 90% alkoholi~ara ima zapaqewe `ivaca. Zapaqewe zahvata obi~no `ivce udova, retko `ivce glave. Bolest ima postepen tok: `arewe, bockawe i bolovi u mi{i}ima nogu (osobito na pritisak), ote`an hod, hod na {irokoj osnovi („pa~ji hod“) i kona~no dolazi do

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 185

delimi~ne ili potpune oduzetosti i atrofije mi{i}a (paraliza stopala, potkolenice, „petlov hod“). Le~ewe je slo`eno, dugotrajno i neuspe{no ako se ne prekine pijewe. ^esto se ranije u lekarskoj praksi, kod ovakve klini~ke slike, „previ|ao“ alkoholizam pa su bolesnici le~eni od „reume“. Danas, pak, i „ponedeoni~ka paraliza“ (oduzetost ruke posle intezivnog pijewa subotom i nedeqom) demaskira alkoholi~ara i upu}uje na osnovni uzrok „reume“. Toksi~no dejstvo alkohola, pritisak na nervni splet ruke, ako je ova „jastuk“ i nedostatak vitamina grupe B uzrokuju iznenadnu slabost ili paralizu ruke.

Alkoholna padavica Epilepsija (padavica) je te{ko oboqewe, ovde, alkoholom o{te}enog mozga. Javqa se u oko 15% alkoholi~ara, ali mnogo ~e{}e u toku: pijanstva, patolo{ko napitog stawa i alkoholnog ludila. Javqa se u napadima u obliku velikog epilepti~kog napada (Epi-Grand mal ). Zastra{uju}i je prizor epi napada za okolinu — alkoholi~ar iznenada, brutalno pada (~esto sa sna`nim krikom), gubi svest, modar u licu, maksimalno zategne noge i ruke, a zatim se ritmi~no i energi~no „trza“, a krvava pena na ustima (usled ugriza i trzaja jezika) i umokravawe dopuwuju klini~ki vidqivu sliku. Traje kratko (3—10 minuta), bolesnik se budi zbuwen, prepla{en, vr{i neke stereotipne, necelishodne radwe (svla~ewe...) i zaspi. Posle bu|ewa ne zna {ta mu se desilo, drugi mu to nekad ispri~aju. Napadi se ponavqaju, ali i prestaju ako se prekine pijewe AP-a, ~ak i bez specifi~nih lekova za ovo oboqewe mozga (Epilepsia ). Kod bolesnika koji imaju epilepti~nu bolest, druge etiologije (uzroka), alkohol provocira Epinapade i uzrokuje ~esto epilepti~no sumra~no stawe — opasno za bolesnika i wegovu okolinu, i „Status epilepticus “ — serija velikih Epinapada, nekoliko desetina jedan za drugim, {to sve prati visoka tempertura, otok mozga a bez brze intervencije zavr{ava se smrtno.

186 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Du{evna oboqewa Du{evni poreme}aji, razni, uvek „prate“ alkoholi~ara. Psihi~ka dejstva alkohola su dominantna za razvoj AB-i i nastanak psihi~kih posledica alkoholizma. Psihi~ki, du{evni `ivot je najvi{a funkcija mozga, pa alkoholom o{te}eni mozak generi{e razli~ite du{evne aberacije odnosno du{evne poreme}aje — poreme}aje psihi~kih funkcija (pa`wa, mi{qewe, pam}ewe, inteligencija...); poreme}aje li~nosti („Alkoholi~arsko pona{awe“) i psihijatrijske poreme}aje, odnosno „prava“ du{evna oboqewa. Sve psihi~ke promene alkoholi~ara su posledica zajedni~kog dejstva — alkohola, avitaminoze B, poreme}aja crevnog varewa i strukturnih svojstava li~nosti alkoholi~ara. U toku dugogodi{weg pijewa postepeno propadaju sve psihi~ke funkcije: koncentracija slabi, pam}ewe popu{ta, op{te znawe i inteligencija se smawuju, mi{qewe je ote`ano, raspolo`ewe upadqivo oscilira, popu{taju funkcije voqe... Te`a du{evna oboqewa alkoholi~ara su raznovrsna i sa rastom broja alkoholi~ara raste i broj ovih oboqewa. Ina~e, alkoholizam je jedan od najstarijih opisanih du{evnih poreme}aja.

Alkoholno ludilo Alkoholno ludilo je naj~e{}e i najpoznatije du{evno oboqewe alkoholi~ara (Delirium tremens ). Po~iwe postepeno, obi~no predve~e ili no}u — strah, nemir, nesanica, znojewe, stra{ni snovi i nemir, no}ne iluzije, podrhtavawe, gr~evi u mi{i}ima... Ovo tzv. predelirantno stawe traje kratko, par dana i nele~eno se „rascveta“ u ludilo, u punom smislu te re~i. Nekada bolest po~iwe naglo kod alkoholi~ara (oko 33%) u toku nekog febrilnog stawa ili posle neke povrede, operacije... Bolesnik je ekstremno upla{en, bled, zbuwen, ne zna gde se

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 187

nalazi, ne zna koji je dan, ne zna ko su qudi oko wega, izmi{qa wihova imena (dezorijentisan u vremenu, prostoru i prema li~nostima), „{treca“ na svaku {kripu, drhti ekstremno naro~ito ruke (tremor — po ~emu je i dobio naziv), stalno u pokretu, brani se od iluzionih i halucinatornih zastra{uju}ih do`ivqaja, vidi krupne i sitne `ivotiwe, mi{eve, zmije, konce — sve u pokretu, sve se „umera~ilo“ protiv wega. Iako, ne prepoznaje osobe oko sebe, ne zna vreme i mesto, ali ipak zna ko je, {ta je — „u bolni~aru“ prepoznaje medveda koji atakuje na wega — brani se, napada; „obavqa svoj posao“, misle}i da je na radnom mestu — pa kelner slu`i goste a lekar „pregleda“ pacijente. Temperatura raste o do 40 C („bela groznica“) a ~esto masivno, te{ko zapaqewe plu}a i popu{tawe srca nele~ene bolesnike vode u smrt. Ludilo traje tri do sedam dana, zavr{ava se snom. Delimi~na se}awa do`ivqaja ostaju a {to su neki umetnici to i ovekove~ili. Smrtnost je velika (10—15%), retko ko pre`ivi 2—3 delirijuma.

Alkoholna halucinoza Alkoholna halucinoza (Hallucinosis alcoholica) je retka bolest mla|ih „rakija{a“, sekundarnih alkoholi~ara sa kra}im alkoholi~arskim sta`om. Po~iwe uvek postepeno u ve~erwim ~asovima — nemir, strah i elementarne slu{ne halucinacije, ~ulne obmane (~uje ono ~ega nema), ~uje {umove, korake oko vrata, pu{tawe vode iz ~esme i na kraju ~uje jasne glasove, pogrdne re~i, pretwe, nare|ewa. I sam se ukqu~uje u „razgovor“, koji dolazi iz apsurdnih izvora, ~ak i iz kqu~aonice. U po~etku, alkoholi~ar zna da ne postoji ono {to ~uje, odr`ava ~ak i radnu sposobnost i delimi~no uvi|a poreklo svojih tegoba, ali nastavqa da pije, da savlada strah. U daqem toku gubi razum, smatra da postoji zavera protiv wega, moli osobe „koje mu govore“ da ga ostave na miru, pi{e im pisma, tra`i i za{titu organa vlasti od „progoniteqa“, ~ak i od wemu bliskih osoba. U haoti~nom, izmu~enom stawu, alkoholi~ar, ~esto, izvr{i samoubistvo. Le~ewe samo u bolni~kim

188 •

Dr Dragoslav Nikoli}

uslovima, uz prekid pijewa, ima uslovno povoqnu prognozu.

Patolo{ka qubomora Qubomora je normalna pojava po pravilu kod osoba koje su emotivno vezane a ~esta i poja~ana kod alkoholi~ara. Patolo{ka qubomora je ~esto du{evno oboqewe alkoholi~ara. U osnovi ove vrste ludila je o~uvana `eqa i patolo{ko opadawe polne mo}i do potpune nemo}i, impotencije. Postepeno se razvija. Alkoholi~ar optu`uje `enu za neverstvo, obi~no samo u pijanom stawu, a po tre`wewu se stidi, samooptu`uje i tra`i opro{taj. U daqem toku ova „rasprava“ dobija patolo{ku dimenziju pa i u treznom stawu verbalno „terori{e“ `enu sumwama, bizarno, nastrano, neobi~no tra`i dokaze, proverava dowi ve{, ta{ne, telefonske brojeve, prati kri{om `enina kretawa... Sumanuto, bolesno, ~iste svesti i o~uvane inteligencije, optu`uje `enu za neverstvo, sve vi{e i sve apsurdnije, besmislenije tra`i „brakolomstvo“ — sa sinom, sa svekrom ~ak iako je supruga oronula i iznemogla starica. Moli, prekliwe, iznu|uje priznawa „neverstva“ — „priznaj bi}e mi lak{e... sve opra{tam...“. Neka supruga „prizna“, radi mira u ku}i, ali tada nastaje „pakao“ u porodici i ne retko dolazi zavr{no tzv. „pseudoaltruisti~ko ubistvo“. Mu` ubija suprugu „da ne unesre}i drugoga...“. Le~ewe je te{ko i mogu}e samo ako zapo~iwe u bolnici, dugotrajno je, ali vrlo ~esto i neuspe{no.

Korsakovqevo ludilo Retka, a prakti~no neizle~iva psihoza, ludilo alkoholi~ara, prete`no kod korisnika `estokih AP-a. Javqa se naj~e{}e, u dve tre}ine slu~ajeva, posle delirijum tremensa. Jetra je uvek te`e o{te}ena. Po~iwe postepeno — ote`ano upam}uje nove doga|aje, zaboravqa, te`e se se}a. Pam}ewe rapidno opada. Uskoro ne prepoznaje okolinu, osobe oko sebe

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 189

(stalno se upoznaje sa uku}anima, prijateqima), gubi interesovawe i intelektualno propada. ^esto nemiran, zbuwen, poku{ava da „rupe u se}awu“ popuni konfabulacijama (la`na se}awa). Ne uvi|a svoje stawe, pona{a se kao „veliko dete“ — izmi{qa, „so~no“ la`e, nudi brak i pred svojom suprugom. Ovu totalnu „psihi~ku zbrku“ uvek prati zapaqewe perifernih `ivaca — bolovi i gr~evi u listovima nogu, ote`an hod, hod na {irokoj osnovi... Le~ewe, uz prekid pijewa, dovodi do telesnih poboq{awa, prognoza nije povoqna.

Alkoholna izlapelost Svaka demencija (izlapelost) je ne{to posebno, jedinstveno (sui generis) a ozna~ava o{te}ewe mozga i gubitak intelektualnih sposobnosti. Za izlapelog ~oveka se ka`e da je „bogata{ koji je osiroma{io“ — izgubio svoj intelektualni posed, sposobnost da reprodukuje znawa i razlikuje bitno od nebitnog. Alkoholna izlapelost (Dementia alcoholica ) je krajwi ishod {tetnog, dejstva alkohola na ~itav organizam (katar `eluca i creva, nedostatak vitamina grupe B, toksi~ki metaboli~ki produkti...) a pre svega na funkciju i strukturu mozga odnosno mo`danih }elija. Alkoholi~ar postepeno, progredijentno i nepopravqivo intelektualno siroma{i a karakterno se mewa. Sve te`e rasu|uje, sve te`e razlikuje bitno od nebitnoga i sve te`e upam}uje novo a zaboravqa imena obi~nih svakodnevnih stvari (ka{ika, cigla...), imena prijateqa, uku}ana, svoju adresu i sl. Ne shvata zbivawa oko sebe, te{ko se orijenti{e — „kad ode od ku}e ne zna da se vrati...“. Inventar znawa stalno nestaje (se}a se starih doga|aja, od pre 20 i vi{e godina), gubi qudsko dostojanstvo, socijalne i moralne norme. Ne kontroli{e emotivna ispoqavawa (~esto se pona{a paradoksalno — smeje se kad treba da pla~e i obratno); ne kontroli{e izgled, ugled i ne kontroli{e sfinktere, uvek zamazan mokra}om i izmetom. U

190 •

Dr Dragoslav Nikoli}

zavr{nim fazama bolesti prisutni su i telesni znaci, znaci te{kog o{te}ewa mozga — tremor, smetwe govora, pokreta, ravnote`e... Pred nama je qudska ruina, qudsko bi}e te{ko obolelo koje ve} dugo ne mo`e da brine o sebi a sada treba stalnog „~obanina“.

Patolo{ko napito stawe Patolo{ki napito stawe je najte`i, i na sre}u najre|i oblik alkoholnog ludila, oblik patolo{ke reakcije organizma i na najmawu koli~inu alkohola. Po~iwe naglo, traje kratko i naglo se zavr{ava dubokim snom. Javqa se kod posebno osetqivih osoba, osoba koje su pre`ivele povredu mozga ili zapaqewe mozga, a retko kod obi~nih pijanaca. Posle pijewa jedne ~a{e AP-a, retko vi{e, osoba neupadqivog pona{awa i izgleda upada u „sumra~no stawe“, stawe kvalitetno su`ene svesti — krajwe zapla{en, zbuwen, ne prepoznaje nikoga i ni{ta, uznemiren, u motornom nemiru, do`ivqava zastra{uju}e iluzije i halucinacije (vizuelne obmane), vidi stra{ne zveri koje napadaju, ali se i brani `estoko, pa bezobzirno i brutalno napada sve oko sebe, razara, lomi i ubija okolne, nedu`ne osobe. Nekada se i sam samopovre|uje. Besomu~no pona{awe traje kratko, par minuta do nekoliko ~asova i zavr{ava vi{e~asovnim dubokim snom. Posle bu|ewa ne se}a se ni~ega, ima totalnu amneziju (nese}awe). Ovo kratkotrajno, alkoholom izazvano ludilo uzrokuje najte`e krvne delikte, pa je posebno zna~ajno za sudsku psihijatriju. Osoba koja nije znala za svoju patolo{ku interakciju prema alkoholu nije sudski odgovorna samo za delo po~iweno u prvom patolo{ko napitom stawu, dok u ponovqenim situacijama snosi punu odgovornost za svoje postupke, jer je svesno dovela sebe u situaciju koja uzrokuje kriminogeno pona{awe.

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 191

Alkoholizam i porodica Porodica je osnovna }elija dru{tva, zajednica mu`a i `ene i wihove dece (i {ire). Od nastanka, razvoj porodice prate prirodne zakonitosti i ova zadovoqava wene osnovne funkcije — biolo{ke, ekonomske, za{titno-pravne, vaspitne. Svaki ~lan porodice ima porodi~ni polo`aj — biolo{ki odre|en (otac, majka, deca, drugi ~lanovi) i porodi~nu ulogu — dru{tveno odre|enu i utemeqenu. Od karakterno-emotivnih osobina mu`a i `ene, ste~enih u wihovim primarnim porodicama, zavisi zdravqe porodice i weno funkcionisawe. Zdrava porodica je dobro integrisana, organizovana, stabilna i funkcionalna, a bolesna porodica (dezintegrisana, dezorganizovana, disfunkcionalna) je ~esto uzrok ili posledica alkoholizma. Alkoholizam je bolest porodice („prototip bolesne pordice“), koji razara odnose, mewa uloge, emocije i harmoniju u porodici. Brojna istra`ivawa, u svetu i kod nas (B. Ga~i}) potvr|uju polimorfne porodi~ne alkoholne poreme}aje. Poreme}eni su ili prakti~no nepopravqivo o{te}eni: — emocionalni odnosi su nezdravi, nema bliskosti, sigurnosti, topline, „caruju“: napetost, strah, agresivnost... Qubav i mr`wa „klackaju“, u zavisnosti od pijewa ili apstinencije; — seksualni odnosi uvek slabe ili se gase do aseksualnosti. Opada funkcija polnih `lezda i nivo testosterona u krvi a {to generi{e seksualnu progredijentnu slabost mu`a, alkoholi~ara, koju ~esto pogor{avaju i razni manipulativni postupci supruge; — ekonomski porodica siroma{i do bede, alkohol je skup, alkoholi~aru nikad dovoqno novca, pozajmquje a ne vra}a, porodica rapidno siroma{i, porodi~ni, zajedni~ki buxet se gasi, novac se skriva i tro{i neznano, neplanirano, `ivi se „od danas do sutra“;

192 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— socijalni kontakti su redukovani, prore|ene su relacije i komunikacije sa okolinom. Porodica se sve vi{e izoluje i kona~no se prekidaju i odnosi sa ro|acima i prijateqima; — vaspitni procesi su neadekvatni ili zapostavqeni. Psihosocijalni razvoj dece se odvija u morbidnoj, bolesnoj porodi~noj klimi, ~esto bez zdrave osobe za uzor, za identifikaciju. U porodici alkoholi~ara svi pate, trpe i sve se mewa na gore: alkoholi~ar, supruga, brak, porodica i deca.

Brak alkoholi~ara Brak alkoholi~ara je poreme}ena, patolo{ka zajednica gde su verbalne i neverbalne komunikacije nejasne, siroma{ne i ove se obi~no obavqaju preko posrednika, preko „tre}e osobe“. Ovu tragi~nu ulogu ima naj~e{}e wihovo dete. Svako `ivi u svom unutra{wem svetu, porodi~na „}utalica“ je sve ~e{}a i du`a, nema zajedni~kih tema za razgovor i nema zajedni~kih bra~no-porodi~nih odluka. „Ratno stawe“ se retko prekida, traje kratko iako sveukupne okolnosti diktiraju „mir po svaku cenu“. Porodi~no prilago|avawe pijewu i razvoju AB-i, svoga ~lana, je uvek prisutno. Porodica se prilago|ava, uglavnom, podre|uje svome ~lanu alkoholi~aru, ~uva ugled porodice, razli~ito i fazno tokom vremena: • Rana faza je period prikrivawa problema u vezi sa pijewem. @ena (mu`) ~ini sve da je za okolinu „normalno“; negira se i pomisao na alkoholizam; pijewe se skriva; problemi se prikrivaju od dece i okoline; porodica se „ogra|uje“; komunikacije u porodici postaju povr{ne, siroma{ne i nejasne; odnosi porodi~ni su formalni, nestabilni... Ne razmi{qa se o le~ewu; • Sredwa faza je period alkoholne porodi~ne problematike. Broj problema raste i wihova slo`enost; bra~ne sva|e su sve ~e{}e i bra~na udaqivawa sve ve}a; deca se uvla~e

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 193

u sva|u (~e{}e su na strani nealkoholi~ara); okolina osu|uje alkoholi~ara; ~lanovi porodice poku{avaju da kontroli{u pijewe alkoholi~ara; `ena (ako je mu` alkoholi~ar) postaje energi~nija, preduzima vode}u ulogu u porodici; alkoholi~ara porodica omalova`ava, ismeva, grdi, izoluje. Govori se o le~ewu, neki alkoholi~ari to i prihvate; • Pozna faza je nepodno{qivi period. Svi su iscrpqeni, izmu~eni; alkoholi~ar i porodica su „do{li do dna“; tra`i se spoqna pomo}; `ena uslovqava le~ewe „le~ewe ili razvod“; ~lanovi porodice se ukqu~uju u le~ewe bolesnog ~lana; vaspostavqaju se novi porodi~ni odnosi, nove uloge... Pona{awe alkoholi~ara mu`a je obi~no tipizirano: neodgovoran prema sebi, porodici i deci; egocentri~an, svesno ili nesvesno, sebe stavqa u `i`u doga|aja i `eli samo li~nu korist; nesposoban za tople porodi~ne odnose u domu i sa okolinom; gubi sposobnost za „doma}insko“ poslovawe; mrzovoqan, subdepresivan ne mo`e da pru`i neophodnu qubav deci; strog ili krajwe popustqiv prema deci; stvara konfuziju, dezorganizovanu porodi~nu atmosferu... Supruga alkoholi~ara je bitna karika, iako „zdrava“, za nastanak, za odr`avawe i za le~ewe alkoholizma mu`a. Obi~no je to `ena sa li~nom psihopatologijom — naivna, lakomislena, neodlu~na, „tra`i“ i nalazi u alkoholu predispniranog mu`a. T. Valen (T. Walen) opisuje ~etiri tipa `ena, supruga alkoholi~ara: „mu~enica“ — supruga pati, trpi, podnosi svoju „zlu sudbinu“ i izaziva sa`aqewe okoline; #kolebqivica“ — supruga je nesigurna, kolebqiva, prihvata i odbacuje pijewe mu`a, voli i ne voli mu`a alkoholi~ara; #kontrolor“ — supruga dominira u ku}i, kontroli{e mu`a, preuzima ulogu „glave porodice“; #tiranin“ — supruga neprestano dr`i „pridike“, morali{e, ka`wava, ali brak ne dovodi u pitawe. U toku razvoja alkoholizma mu`a, `ena se stalno prilago|ava novim relacijama od „mu~enice“ do „tiranke“.

194 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Deca alkoholi~ara Deca alkoholi~ara su u riziku, nekada o{te}ena i pre ro|ewa. ^esto se ra|aju nedono{~ad — pothrawena, bole{qiva i uvek zaostaju u psihi~kom i fizi~kom razvoju. Javqaju se i razne uro|ene telesne anomalije, posebno kod majki koje piju u toku trudno}e. Smrtnost ove dece u ranom uzrastu je utrostru~na prema drugoj deci, istog uzrasta. Nezdrava alkoholi~arska porodi~na sredina, bez vrednosnog sistema, reda, rada i discipline, ne pru`a deci dovoqno porodi~ne topline, qubavi i sigurnosti. Za uskla|eni psihosocijalni razvoj deca nemaju, prakti~no, zdravu osobu u porodici za uzor, za identifikaciju. I ne samo to, deca su u ovim porodicama posebno fizi~ki zlostavqana — prisutne su batine od kai{a preko premla}ivawa do gu{ewa i udarawa glave u zid... Obi~no to ~ini alkoholisani otac bez pravih povoda, usled svojih hirova. Nekada su nasilnice i izmu~ene majke, `ene alkoholi~ara. @rtve ovog tipa su mla|a deca i deca u osnovnoj {koli. Prestra{ena deca, uvek kada vide oca „pod gasom“, razmi{qaju {ta }e biti ovoga puta. Ina~e, fizi~ko ka`wavawe do`ivqavaju kao agresiju, kao roditeqsko odbacivawe i nevoqewe. Nikada se ova deca, ili bar retko, za ne{to dobro u~iweno ne pohvale, ne nagrade od alkoholi~ara ve} se i to tuma~i kao zla namera. Vi{e od polovine ove dece neguje nepoverewe prema okolini i sami postaju nesocijalni, agresivci, delinkventi. Formirawe pona{awa ove dece se ~esto odvija po obrascu „sve {to sam mrzeo kod roditeqa, usvojio sam“, ali uvek ima dece skladnog i zdravog pona{awa i u ovim porodicama i pona{aju se u skladu sa usvojenim principom „ne}u kao moj otac“. Zlostavqana i/ili prepu{tena ulici, ova deca obi~no formiraju asocijalne obrasce pona{awa a uli~ni idoli ~esto wima postaju „`ivotni putokaz“. Nekada se ova deca, od

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 195

malena, spremaju na put alkoholizma, ~emu posebno doprinosi tolerantni otac alkoholi~ar — miran, veseo, duhovit, zabavqa~ i „drugar” dece i deca emotivno zakqu~uju „pijewe je dobro“. Psihosocijalni razvoj dece alkoholi~ara je kontinuirano ometan pa: • Mlada deca postaju nesigurna, sa ose}awem odba~enosti, „besna“ na roditeqa koji pije (ali i onog koji ne pije), kumuli{u i „preta~u“ neprijatne do`ivqaje u razne poreme}aje od pona{awa preko navika do psihosomatskih poreme}aja — povu~enost, poreme}aj sna, alergija, astmatiformni napad... • Tinejxeri (od 13 do 19 godina) postaju deca problemi sa nizom, ina~e normalnih razvojnih problema, problema odrastawa ali sve dobije kvalitet „krize odrastawa“. Nesigurni, anksiozni, preosetqivi, emocionalno labilni, neistrajni, netolerantni... lako postaju „plen neke grupe“ koja modelira wihovo pona{awe. Uspeh u {koli i socijalno prilago|avawe ove dece su u znaku krajnosti — odli~an ili lo{ |ak; agresivno ili miroqubivo dete; raskala{na ili povu~ena li~nost. Ova deca i tinejxeri su uvek u riziku, pa vaspita~i i {kola treba posebnim naporima da „isprave osovinu“ iskrivqenu r|avim vaspitawem u ku}i.

Alkoholizam i mladi Mladi su, u celom svetu, rizi~na populacija za sve BZ-i (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija). Zdravqe i budu}nost svake mlade osobe najvi{e zavisi od we same, od wenog pona{awa. Pona{awe mlade osobe (ukqu~uje navike, stavove, tradiciju i verovawa), determini{e vaspitawe, op{te i zdravstveno. Vaspitni proces po~iwe sa ra|awem, „sprovode“ ga nesistematizovano mnoge li~nosti iz okru`ewa — roditeqi, u~iteqi, nastavnici, medijske li~nosti... i traje neprekidno

196 •

Dr Dragoslav Nikoli}

tokom celog `ivota a odvija se svuda i na svakom mestu. Mladi rano upoznaju i do`ive omamquju}a dejstva alkohola, u svetu i kod nas, ve} u toku osnovne {kole i, uglavnom, od 11 do 13 godina sti~u li~na iskustva, oprobaju podno{qivost i li~na reagovawa. Navika pijewa se lako uspostavqa, i zato su mladi uvek „bolesniji“ nego ako ova navika nastaje kasnije, u tre}oj deceniji `ivota. [tetna dejstva alkohola su „uspe{nija“, i mawe koli~ine deluju razorno na mladi organizam a na{ narod ka`e: „I malo alkohola je premnogo za mlado bi}e“. Pijewe nije „greh“ samo dana{we omladine, ali je pijewe u ovim, sada{wim vremenima intenzivirano ve}om slobodom, odnosno lo{im usmeravawem omladine, op{te dru{tvenim uslovima i profiterskim interesima. Me|u mladima u celom svetu su sve ~e{}a opasna opijawa, i ovi piju, po procenama, dvostruko ~e{}e nego {to je bilo uobi~ajeno u generaciji wihovih roditeqa. Prva opijawa su naj~e{}a na `urkama ili u kafi}ima. U alkostawu mladi tinejxeri lako stupaju u seksualne odnose, pa su ~este ne`eqene posledice — sva|e, nasiqa, trudno}a i polno prenosive bolesti pa i HIV infekcija. I kod nas je uvek bilo „vina i qubavi... i kafanskih klupodera“, kako je to slikovito govorio S. Markovi}. Mladi sve vi{e „cugaju“, u svakoj prilici — `urke, ro|endani, izleti, ekskurzije, razne {kolske proslave... Pripadnice lep{eg pola naro~ito devojke sredwo{kolskog uzrasta sve vi{e su me|u onima koji neumereno piju. Mora dru{tvo da zabrine i to {to se `ivotna granica qubiteqa kapqice spu{ta, si{la je i me|u osnovce. Pivomanija — bolesna strast za ispijawe piva je sve ~e{}a kod omladine. Reklame ~ine svoje. Svako mo`e da uo~i pijanu, nakresanu {kolsku mlade` oko {kole gde ne{to proslavqaju. Posle proslava i ve~erwih izlazaka neki mladi zatrovani alkoholom, pa i u komatoznom stawu, sti`u u zdravstvenu ustanovu, trezne se a dru{tvo koje

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 197

ih prati, gasirano je i pona{a se komotno ne shvataju}i opasnost, niti to do`ivqavaju kao opasnost. Roditeqi u~enika ne shvataju problem svog deteta, odmahnu rukom na upozorewa „pro}i }e to... vaqa se nekad i opiti“. Profesori se ne suprotstavqaju pijewu u~enika, a neki „pedago{ki“ piju skupa sa u~enicima... pu{e. Slu`e kao (negativni) idol za identifikaciju adolescenata. Da li nam ima spasa, ako se zna da smo mi „rakija{ka nacija“. Telesno zreli (sposobni za reprodukciju) a psihi~ki jo{ „zeleni“, mladi kompjuterske civilizacije ru{e konfekcijske na~ine mi{qewa, pona{awa i `ivota, kre}u u neizvesnost a neki se okre}u zabludama, la`ima i prevarama i mewaju rado no} za dan. Na `urkama, u kafi}ima, disko klubovima, splavovima do~ekuju zoru iscrpqeni i ~esto zloupotrebqavani od mafije koja „nudi“ i drogu, pa, me|u ovima „cveta“ politoksikomanija. Mnogi od wih neispavani, dremqivi, poluo{amu}eni nisu sposobni za nastavu, za u~ewe, za rad — trebaju „dobro“ tre`wewe, dosta snage za slede}e seanse. Roditeqi i nastavnici su nemo}ni. Maturske `urke, |a~ke ekskurzije, balovi... kao po pravilu prate razni ispadi, sva|e, za|evice, tu~e... Hrvatska je zakonski zabranila samostalno kretawe ulicama grada maloletnicima posle 22 ~asa. Mogu da se kre}u samo uz pratwu roditeqa, starije bra}e ili sestara, u protivnom kazne za roditeqe maloletne dece, koja se samostalno kre}u ulicama, su enormne. Mladi piju mnogo, na prazan stomak, ~esto vi{e dana uzastopce, piju i kad ne bi smeli (bolesni, povre|eni, pre „{ofirawa“...) i imaju svoje obrasce pijewa — kombinuju ~esto alkohol sa drugim PAS-a, piju brzo, u turama, `estoka pi}a, takmi~e se — „ko vi{e mo`e da popije“! Naravno, u~ewe omladine koja pije uvek je bitno ote`ano. Uneti alkohol u organizam degradira pam}ewe, slabi pa`wu, strpqewe, dekoncentri{e i izaziva rasejanost. Uspeh izostaje a „strada“ disciplina, odnos prema profesorima, roditeqima... Uzro~ni faktori pijewa i AB-i mladih su mnogostruki, ~esto „podr`avani“ i faktorima rizika — „nasle|ena“ predispozi-

198 •

Dr Dragoslav Nikoli}

cija (alkoholizam u porodici); hiperaktivnost, agresivnost, intelektualno siroma{tvo (lo{ |ak, napu{tawe {kolovawa, kra|e, agresija...); razvojne krize (nesre}ni doga|aji, smrt roditeqa, rat, izbegli{tvo...) i neznawe, brojne zablude, „alkohol je porok... prolazna mana... bezopasno zadovoqstvo...“ Ipak, mnogobrojni uzroci prakti~no su slede}i — razvojna kriza, porodica, vr{waci i {ira socijalna sredina. Raste broj mladih alkoholi~ara kod nas u ~emu porodica ima ogroman, ~esto presudan uticaj. Potvr|uje to i ~iwenica da se od alkoholizma, u Beogradu, le~i gotovo polovina mla|a od 30 godina.

Adolescentno doba i alkohol Adolescentno doba (11—25 godina) je doba odrastawa, period utemeqivawa li~nog i socijalnog identiteta, odnosno usvajawa socijalnog vrednosnog sistema, ali i krize identiteta. Na putu, iz detiwstva u pubertetsko, mladi}ko i zrelo doba, ima previ{e „burnih i brzih promena“ koje generi{u fiziologija (najezda hormona) i sna`ne psiholo{ke potrebe — emancipacija, negacija socijalnih vrednosti, poni{tavawe autoriteta... Ovaj `ivotni period nije lako „od`iveti“, period prkosa, sukoba, prve qubavi, „krize identiteta“, i u harmoniji i u haosu (porodice i dru{tva), i u izobiqu i u nema{tini. Svako od`ivi ovaj razvojni `ivotni put na svoj na~in, iako su te`we, `eqe, misli, ose}awa uvek mawe vi{e iste: `eli originalnost, ekstravaganciju, `eli „va`ewe“, ho}e „slobodu“, osetqivo-prkosno-buntovno sudi „crno-belo“, misli da je zreliji nego {to jeste, „nisam vi{e dete“... Svaki autoritet je na „klimavim nogama“. • Alkohol je, ovako, uzavrelom, ne`nom i krhkom bi}u „melem“ za du{u — donosi privremenu sigurnost, hrabrost, preduzimqivost; osloba|a dosade, usamqenosti i podi`e raspolo`ewe. Ponavqana pijewa „trasiraju“ put prema delinkvenciji, kriminalnim radwama ili put u „bespovrat-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 199

nu“ BZ-i. • Porodica usa|uje, temeqi osnovne obrasce pona{awa dece, pa i stav prema alkoholu, odnosno razvija `ivotni stil nepijewa i obratno. Bolesna, disfunkcionalna porodica — razorena, nepotpuna ili alkoholi~arska porodica ne obezbe|uje bazi~ne potrebe dece — qubav, negu, za{titu, pa`wu... i postaje „embrionalno zrno“ za „no}obdije“, za dnevno spavawe i len~arewe i kasnije za AB. Akoholizam roditeqa generi{e odre|enu socijalnu predispoziciju dece za razne sociopatolo{ke pojave pa i za alkoholizam. • Vr{waci su neformalna grupa, sa svojim pravilima, koja „magnetski“ privla~i mladu „amorfnu“ osobu, spremnu da po{tuje zahteve grupe u razmi{qawu, obla~ewu, okupqawu i u pona{awu. Grupa vr{waka je tinejxerima vrhunsko „bo`anstvo“, u stvari, naj~e{}e surogat disfunkcionalne porodice, u koje mladi po svaku cenu `ele da se ukqu~e i da budu prihva}eni. Ukoliko grupa prihvati pijewe kao „normu“ tada se ra|aju brojne sociopatolo{ke pojave od agresivnosti, kriminaliteta, razbojni{tva do alkoholizma i narkomanija. • Sredina u`a i {ira, dru{tvena sredina u mnogome oblikuje li~nost ~oveka, ali neka, kad je u pitawu alkohol, ovoga izobli~i. Dru{tvo direktno doprinosi, uti~e na nastanak alkoholizma, time {to stimuli{e pove}anu potro{wu AP-a (laka dostupnost, niske cene); toleri{e celono}na okupqawa omladine (kafi}i, diskoteke, restorani); toleri{e novokomponovani `ivotni stil omladine „no}u `ivi — dawu spava“ i nije osmislila i obezbedila zdravo kori{}ewe slobodnog vremena. Interesi dela dru{tvene privrede i dr`avne kase su obi~no, iznad brige za zdravqe mlade generacije i za zdravqe naroda. Profit je iznad svega, pa nam ni{ka pivara obe}ava velikodu{no, specijalno „pivo za decu“ — ~udovi{na i nakaradna ponuda za prva i rana alkoholna iskustva koja imaju {ansu da gore ugroze budu}nost na{eg naroda, nego i atomska bomba, koja ipak ima ograni~eno prostorno dejstvo. Izgleda, da je nekima stalo da na{a deca

200 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pripadaju „PAB kulturi“, da bude razularena, dremqiva, bezvoqna — pa poznata sentenca „posle mene potop“ ima svoje mesto i danas u na{im nekim glavama i sredinama. Uzdajmo se u dobronamerne savremenike i premudre re~i Vladike Nikolaja „daj Bo`e da se Srbi slo`e, umno`e i obo`e“.

Mladi, alkohol i brak Mladi po~iwu rano da pu{e i piju i zbog toga {to smatraju upotrebu alkohola i duvana simbolima mu{kosti. Me|utim, kako to nau~nici zakqu~uju, ironija je u tome {to ~ak i umereno uzimawe alkohola mo`e usporiti seksualno sazrevawe. Mu{ki seksualni hormon testosteron je umawen u krvi. Razvoj AB-e kod mladih odvija se progresivno i fazno od eksperimentisawa preko povremenog pijewa, redovnog pijewa do zavisnosti. Posledice alkoholizma kod mladih su prete`no i rano na psiholo{kom i socijalnom planu a mawe i tek kasnije nastaju zdravstveno-somatske komplikacije. Sve nevoqe AB-i rano upotpuwuje i „problemsko pona{awe“ zloupotreba marihuane, delinkvencija, prerana seksualna iskustva, sida... Mladi rano uspostavqaju „prijateqstvo“ sa fla{om. SZO procewuje da ~ak ~etvrtina pripadnika ja~eg pola izme|u 18 i 29 godina su „qubiteqi“ alkoholnih pi}a. To je vreme za stupawe u brak. Svaka dama treba puno da razmisli pre izgovarawa najva`nijeg sudbonosnog „da“. Brak zahteva izuzetno veliki stepen emotivne pribranosti i trezvenosti za udru`eno re{avawe teku}ih problema, mawih ili ve}ih kriza sve ono {to prati brak. Alkoholizam u braku mladih supru`nika, mladoj porodici poja~ava sve „normalne“ i neo~ekivane te{ko}e zajedni~kog `ivqewa {to emotivno poja~ava i svaki stresni doga|aj u ku}i. Re{avawe postaje briga „treznog“ partnera. Nije lako — emocije, qubav, prema partneru je sna`na i ~esto ja~a od razuma, da se sagleda bra~na budu}nost i donese zdrava

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 201

odluka: postoje samo dva re{ewa — prihvatiti nezahvalnu ulogu, kakvu je mo`da imala majka mlade supruge, a to je tzv. transgeneracijsko preno{ewe obrazaca pona{awa sa roditeqa na potomke ili uslov — le~ewe ili razvod — prava i blagovremena ovakva odluka trasira put ka zdravom braku i zdravom porodu. Zdrav brak nekada je obezbe|ivao provodaxija — dr`ao se one narodne #Oca gledaj i udaj se za sina — Majku gledaj }erku `eni.“

Alkoholizam i `ena @ene su oduvek mawe pile, retko prekomerno i imale mnogo re|e alkoholne probleme, nego mu{karci. @ena alkoholi~ara je bilo malo do pre tri-~etiri decenije, pa je odnos bio 10 : 1 a danas je taj odnos 3 : 1, u korist mu{karaca, ~ak i porazniji, gotovo ravnopravan u SAD i Velikoj Britaniji. Na kraju ovog veka, `ene u svetu i kod nas piju sve ~e{}e i sve vi{e, piju „mu{ki“ `estoka pi}a i sve ~e{}e javno. Savremena `ena je „predodre|ena“ za alkohol — preoptere}ena, rastrzana izme|u svakodnevnih obaveza prema deci, ku}i, mu`u i profesionalnih obaveza, napeta, hroni~no umorna i subdepresivna. Retka priznawa i gratifikacije (nagrade) nisu dovoqne da izmene op{te emotivno stawe `ena. @ene su se izborile za dugo `eqenu jednakost i sebi su obezbedile zna~ajne uloge u dru{tvu. Nisu one vi{e samo „stub ku}e“, ve} su i ravnopravni u~esnik svake delatnosti, od radni~ke do umetni~ko-nau~ne delatnosti. Mnogo uloga, obaveza i „slobode“, ali se od `ene i daqe o~ekuje da bude savr{ena supruga, majka, „ku}na pomo}nica“ a sve to je prete{ko breme, pa neka `ena, u ciqu rastere}ewa, pose`e za alkoholom. Pijewe, kod predisponiranih `ena za alkohol, brzo stvara naviku, zavisnost i razorno deluje na ne`ni mentalni sklop i krhko telo `ene i ubrzano ra|a sve mogu}e komplikacije AB-i.

202 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Alkoholizam `ena ima svoje specifi~nosti (uzroci, po~etak, na~in i posledice pijewa) i razlikuje se od alkoholizma mu{karaca. Prva alkoholna iskustva `ena sti~e kasnije i izvan porodi~ne ku}e. Porodica ne odobrava pijewe, ali i sredina („devojka ne pije“), ~ak i tamo gde se obi~ajno, normalno, po navici pije. Me|utim, u dana{we vreme, u na{im uslovima, `enska omladina rado pose}uje inkriminisana no}na mesta — kafi}e, disko-klubove, `urke i mawe-vi{e uvek pije AP-a. @ena po~iwe, uglavnom, da pije kasnije, u zrelim godinama, pije „solo“, kri{om da olak{a razne psiholo{ke konflikte — lo{e bra~no-porodi~ne odnose, `ivotne neda}e, odlazak dece u {kole („sindrom praznog gnezda“) ili pije u dru{tvu na poslu. Toksi~no dejstvo alkohola je sna`nije kod `ena, „ne podnosi dobro alkohol“. Porodica ne podnosi pijewe supruge, majke, ali sve zata{kava, krije. Stalno su prisutni sukobi, sva|e, grubosti, kona~no „puca porodi~na bruka“, mu` se lako odlu~uje za razvod, zajednica propada, ekonomski i moralno. Deca najvi{e trpe, vaspitno zapu{tena postaju lako plen ulice. I sama `ena te{ko do`ivqava pijewe — pla{i se osuda, ose}a krivicu, ne tra`i pomo}, „srqa“ prema „dnu“, opija se ~esto, oronula, karakterno izmewena sti`e na prinudno le~ewe. Alkoholna bolest `ena se brzo razvija, jer `ena alkoholi~ar upotrebqava znatno vi{e alkohola od mu{karca — ra~unato prema telesnoj te`ini. Telesno `ena brzo propada — lice grubo, bore nagla{ene, podo~waci, karakteristi~an ten, telesna oboqewa (ciroza jetre, tumori, `eluda~no-crevna o{te}ewa...) i karakterne promene javqaju se ranije nego kod mu{karaca. Na le~ewe odlazi kasno, oko 40-te godine `ivota. Najvi{e se le~e radnice, slu`benice i doma}ice (preko 80%). Profil le~ene `ene alkoholi~ara u Beogradu u periodu 1989—1995. je bio: 43,7 godina starosti; 44,2% sredwa stru~na sprema; 51,1% administrativno-rukovode}i posao; 58,0% udata; 74,0% `ivi u braku sa dvoje dece; 60,0% radni~ko poreklo; zloupotreba i zavisnost od alkohola traju u proseku 13 godina (D. Bo{kovi}).

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 203

@ena, alkohol, trudno}a i prostitucija Pijewe i trudno}a su inkompatibilni (nespojivi). Alkohol veoma lako i slobodno prolazi kroz posteqicu i ozbiqno ugro`ava potomstvo odnosno razvoj ploda. Pijewe alkohola u toku trudno}e blokira izgradwu belan~evina (aminokiselina) i to uzrokuje slab razvoj tkiva; ometa kori{}ewe glikoze i rast ploda... ra|a se nedono{~e, koje mo`e da ima i telesne malformacije, mane i umnu zaostalost... Narod ka`e „pijana majka — pijani plod“. Alkoholizam majke ili oca {tetno deluje na du{evni i fizi~ki razvoj ploda. „Alkomajke“ ra|aju mawu decu, obi~no du{evno zaostalu sa ~esto nakaznim organima. Istra`ivawa su pokazala da su majke imale sasvim normalnu i zdravu decu pre nego {to su postale alkoholi~arke, {to ukazuje da je alkohol krivac da sada majka alkoholi~arka ra|a bolesnu bebu a ne neki genetski faktor. Najtragi~nije posledice alkotrudnica su ra|awe beba sa raznim defektima (mozga, srca, bubrega, creva, glave, vida...), tzv. „alkoholni fetalni sindrom“. Svako drugo ro|eno dete „alkomajke“ mo`e imati karakteristi~ne gore navedene nakaznosti pa i zato treba prekinuti trudno}u, iako je abortus ubistvo nero|enog deteta. Ako nedone{eno dete ili dete sa anomalijama pre`ivi, ono je obi~no maloumno, razdra`qivo, „hiperaktivno dete“ i sa lo{om li~nom perspektivom. U ciqu rane za{tite potomstva, za{tite porodice od brojnih te{ko}a i problema oko hendikepiranog deteta — najboqe je da svaka `ena u trudno}i ne pije alkoholna pi}a (izuzetno ~a{u vodom razre|enog vina) i ne pu{i, a da alko`ena ne ra|a. Pijewe i prostitucija su sociopatolo{ke pojave koje se me|usobno uvek dopuwavaju. I ranije je bilo devoj~ica, devojaka koje rano po~nu da piju, u porodici alkoholi~ara, ili su rano usmerene od makroa u kafanski miqe, u prostituciju. Mlade, „mesnate“, emocionalno nezrele, intelektualno siro-

204 •

Dr Dragoslav Nikoli}

ma{ne („male pameti“) prihvataju „najstariji zanat na svetu“ i usput se odaju alkoholu. Ulica, kafana, industrija zadovoqstva, ~esta promena mu{terija nose brojne opasnosti — polne bolesti, sidu... nove nevoqe i razloge za daqe pijewe. Stvoreni morbidni za~arani krug ru{i sve planove, nade i perspektive `ivota. Ova subkultura neminovno i brzo tragi~no zavr{ava. Sida, pre svega, ~ini svoje, a ona ima danas i epidemijske razmere, pa se AB kod ove marginalizovane `enske populacije i ne „rascveta“ u bogatu simptomatologiju alkoholizma.

Alkoholizam radnika Svaki rad „tra`i“ zdravog, osposobqenog i treznog radnika a svako pijewe uvek umawuje psihofizi~ki sklad, op{tu snagu i kvalitete rada. Prekomerno pijewe je naj~e{}e u najproduktivnijim godinama, pa i razvoj alkoholizma. U na{oj zemqi ima me|u radno sposobnim mu{karcima 10—15% alkoholi~ara, me|u `enama 6—9%, a toliko na putu alkoholizma. Na le~ewe sti`u u najboqim godinama (35—45) i prakti~no upropaste pola radnog veka, u proseku 16—20 godina. Na{a socijalizovana radna sredina, mawe-vi{e, prikriva pijewe i alkoholizam svojih radnika, toleri{e pijewe, ignori{e ili zata{kava probleme, nezavisno da li se radi na terenu, na traci ili u kancelariji. AP-a ima uvek dovoqno — u restoranima dru{tvene ishrane, u kancelarijama, u kabinetima rukovidilaca i u xepovima radnika. Ukorewene brojne zablude o dejstvu alkohola, tako|e, podsti~u pijewa: ja~a fizi~ku snagu, zimi greje, leti hladi... Istra`ivawa su, me|utim, dokazala suprotno, na primer — snaga mi{i}a se smawuje za 16% ako se popije samo jedno pivo i 1—2 ~a{ice rakije. Neki fizi~ki radnici (rudari, seqaci, pru`ni, gra|evinski radnici...) u toku procesa rada, u te{kim uslovima, gube dosta te~nosti, znoje se previ{e, organizam tra`i te~nost i tada se radniku nudi hladno pivo, umesto vode

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 205

i bezalkoholnih pi}a. Bezalkoholna pi}a radnici rado prihvataju, ali dru{tvo se pobrinulo da litar bezalkoholnog pi}a ko{ta vi{e nego nekoliko fla{a piva. Svi zadovoqni a veliku cenu pla}a radnik ~estim povredama ili bole{}u. Razvoj AB-i kod radnika te~e po ustaqenoj shemi, postupno i neprimento — pije posle rada, pre rada, kasnije i u toku rada, kida vezu sa svojom sredinom, utapa se u bolest i prakti~no ru{i sve „mostove“ izme|u sebe i okoline, zanemaruje radne obaveze, zaka{wava, kratko izostaje sa posla, poslovo|e i {efovi to ne registruju ili pravdaju slobodnim danima. Neki, pak, {efovi, i sami qubiteqi „dobre kapqice“, uvek redovni na poslu, uvek u „punom radnom elanu“, zadwi izlaze sa posla i uvek dobro alkoholisani. Ne retko, ovi i okupqaju „mokru bra}u“, radi „dogovora“. Me|utim, kasnije kako vreme odmi~e, profesionalno sve radne te{ko}e rastu, problemi radnika alkoholi~ara i radne organizacije se ni`u, fazno, kao na traci i sve se bitno odra`ava na rad, sredstva za rad, radne efekte, pona{awe i zdravqe radnika alkoholi~ara: — radna sposobnost slabi, — zaka{wava na posao, ranije odlazi sa posla, — koristi ~esto kratka bolovawa, — alkoholi~arsko pona{awe — gubi interesovawe za rad, — mrzovoqan, oponira, kritikuje rukovodioce, — zanemaruje svoj izgled, agresivan, moralno degradiran ... — unosi AP-a i pije u radnoj sredini, — o{te}uje sredstva za rad, — izaziva udese nesre}e u saobra}aju, rudnicima..., — telesno oboleva i psihi~ki mewa, — do`ivqava povrede na radu, — stvara konflikte, lo{e me|uqudske odnose, — invaliditet, kona~no sti`e. Svaka radna organizacija mo`e da spre~i, zabrani pijewe AP-a u radno vreme, da i tako prevenira AB svoga radnika i da spre~i, i po wu, brojne {tetne posledice. Svaki rad

206 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pod dejstvom alkohola je prekr{aj radne discipline, ali ova zakonska obaveza, prakti~no, nije za`ivela u na{im radnim kolektivima. Odgovorni (rukovodioci, lekari medicine rada, {efovi za{tite na radu) neguju „pseudohuman odnos“ prema radnicima koji piju a ovi propadaju zdravstveno, moralno i socijalno na o~igled preduze}a, okoline i porodice. I porodica radnika alkoholi~ara se uklapa u stavove radne sredine, razmi{qa „ako pijewe ne smeta preduze}u... ne smeta ni nama“ i ne preduzima mere za le~ewe, svoga hranioca, alkoholi~ara. Nekada iznurena, izmu~ena supruga alkoholi~ara do|e u preduze}e, kod {efa, direktora i tra`i pomo} za ve} alkoholno obolelog mu`a, ali i to se zavr{i, uvek, na ube|ivawu „u~ini}emo sve da vi{e ne pije“ i na tome se, uglavnom zavr{i. Tr`i{na privreda zapada svako pijewe na radnom mestu sankcioni{e, a to zna~i i prestanak radnog odnosa, sve radi o~uvawa kvalitetnog tehnolo{kog procesa rada i postizawa proizvodnih efekata. Uklapaju}i se u tr`i{nu svetsku privredu mora}emo i mi da ispo{tujemo pozitivna zakonska re{ewa u ovoj oblasti, pored ostalog i u interesu zdravqa radnika i wegove porodice.

Alkoholizam i selo Na{e selo stari, mewa se, i `ivot stanovnika u wemu. Stanovni{tvo ne ~ine samo zemqoradnici, ve}inski deo su „polutani“ — rade u okolnim gradskim mestima a `ive u selu. @ivot sela poprima gradske manire — ne radi se mnogo (poma`e mehanizacija), ustajawe se ravna prema „lokalu“ ili autobusu za grad. Sedi se dugo u no}, stariji ispred TV ekrana, a momci u seoskim kafanama, uz muziku, „pevaqku“ i ~e{}e gradska pi}a (pivo, viwak, votka...). U mnogim ve}im selima ima i po nekoliko kafana, sve dobro rade, a jo{ vi{e prodavnica ispred kojih se redovno okupqaju sredove~ni mu{karci — piju pivo, razgovaraju, „bistre“ politiku i

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 207

„prate“ prolaznike, „ubijaju vreme“. @ene koje piju, ~ine to tajno i sa svojim drugama. Na{a sela su imala nekoliko desetina miliona stabala {qiva, jednu tre}inu u svetu, pa je {qiva, uz gro`|e i osnovna sirovina za proizvodwu na{e doma}e rakije, odnosno vina. Tu su i ostale sirovine razna vo}a (jabuka, kru{ka, kajsija, vi{wa...) i kvalitetne `itarice. Proizvodwa rakije i vina je seoska tradicija. Rakijski kazan — lampek za pe~ewe rakije, mewa dvori{ta i puni podrume svake jeseni, koji se redovno prazne do slede}e xibre. Oko kazana, lampeka se uvek okupqaju dobronamerni seoski „alkosi“, da pomognu i probaju, na|u se tu i ugledne politi~ke li~nosti, pa je jedan od wih, ministar dobio i naziv... „Lampek“. U selu se pije tradicionalno, svakodnevno uz kafu, pre jela, sa gostom, kod umora, u vreme ose}awa `e|i... i uvek umereno, vi{e na slavama, verskim praznicima, va{arima, svadbama i ispra}ajima u vojsku („sre}ne ti rane, juna~e“). Proslavqa se uz pi}e ra|awe a `ali i za pokoj „du{e“. Pijewe u selu svi toleri{u, odobravaju ali osu|uju opijawa. Sumwi~avo pitaju mu{karca koji ne pije, „da li si ne{to bolestan“? Alkoholi~ari su, prema kriterijumima sela, samo ~esto pijane osobe, pijane kavgaxije, pijani porodi~ni agresivci i le~eni „na nervnom“. Primarni, obi~ajni alkoholizam i beta alkoholi~ari uveliko cvetaju u selu. Le~ewa alkoholi~ara sa sela su uvek zakasnela, niko dobrovoqno ne prihvata a sporadi~ne predloge prijateqa upitno odbija „za{to, ja sam zdrav... pijem normalno... kao svi...?“ I seoski lekari retko ubele`e u ne~iji karton dijagnozu „Alcoholismus“ (F10.0; F10.1; F10.2) ali na kraju, nastale zdravstvene komplikacije AB-i diktiraju prinudno bolni~ko le~ewe (`utica, „pukao ~ir“ `eluca, alkoholno ludilo...). Po izlasku iz bolnice, le~eni rano, ponova prihvata ~a{u. Recidivi su ~esti, bolest uzima maha, propada se sve do smrti a sredina i tada mirno zakqu~uje, — „nisu mogli lekari da ga izle~e“, ili „wegova bolest je bila neizle~iva“. Retko se, ali

208 •

Dr Dragoslav Nikoli}

stidqivo i poverqivo, pomene i pokojnikovo dugogodi{we pijewe alkoholnih pi}a, a to se obi~no ~ini po povratku sa grobqa u ku}u pokojnikove porodice i posle bogate trpeze i pi}a za pokoj du{e.

#Nevidqivi“ alkoholi~ari „Nevidqivi“ alkoholi~ari su svuda oko nas — u ustanovama svih vrsta i nivoa ({kola, zdravstvo, ministarstva), u radnim organizacijama... a oni su ~esto ugledne li~nosti i neretko na odgovornim, rukovode}im funkcijama. Na{a dru{tvena reakcija na pijewe ovih „javnih“ li~nosti je ~esto ambivalentna, protivure~na i nejednaka u svim sredinama i prema svim osobama, pa na primer, u~itequ u gradu se ne toleri{e pijewe a u selu se odobrava. Mnoge javne li~nosti (politi~ari, dr`avnici, profesori univerziteta, glumci, kwi`evnici, lekari, novinari, umetnici, „estradne zvezde“, sportisti...) piju prirodno, umereno, obi~ajno, ili pak re|e, na „bolestan“ na~in (redovno, prekomerno). Wihovu delatnost, wihovo kretawe i svaki susret sa javno{}u prati „raja“ sa posebnim interesovawem i, sa pravom, o~ekuje da su oni pravi uzori za pona{awe, da su najboqi me|u nama. Svakodnevno izlo`eni psiholo{kim i socijalnim pritiscima, ova elita, iako du{evno prenapregnuta, mora da je uvek „up to date“, moderna i savremena. U te`wi ka mo}i, vladawu i vlasti uz povremene nalete do`ivqaja sopstvene inferiornosti neki druguju vi{e sa alkoholom, tra`e olak{awa, piju ~e{}e, piju redovno, piju sve vi{e i kona~no se razvija sekundarni tzv. elitni alkoholizam. Alkohol, i ovde, uni{tava sve ~etiri dimenzije ~ovekovog `ivota: telesnu, umnu, dru{tvenu i duhovnu. Rano stradaju plemenite visoko diferencirane }elije mozga, }elije koje omogu}avaju analiti~ko-sinteti~ke procese po

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 209

zakonima logike i filozofije a {to posebno poga|a kognitivne (saznajne) i konativne (nagonsko-voqne) funkcije i kona~no svaki kreativan i nau~ni rad. @rtve se samoodabiraju i izjedna~avaju po drugim komplikacijama sa svom „mokrom bra}om“ profesorima, lekarima... Na putu alkoholizma ove ugledne osobe piju, uglavnom, svakodnevno, po sistemu dolivawa. Retko apstiniraju i kratko, par dana, samo radi oporavka za daqe pijewe. Mirni, dobronamerni i „prisilno“ kooperabilni obavqaju svoju redovnu profesionalnu delatnost, nekriti~no veruju}i da „posao ne trpi“ i sve se vi{e vezuju i oslawaju na alkofile (qubiteqe alkohola) svoje sredine. Sredina, obi~no toleri{e pijewe ovih osoba, veli~a navija~ki wihove „uspehe“ a neuspehe opravdava dejstvom vi{e sile. Javna li~nost se tiho razgra|uje kao svaki anonimni alkoholi~ar, pred o~ima omamqene sredine, javnosti i porodice. Niko ne}e ili ne mo`e da savlada svesni ili nesvesni otpor i da de~jom iskreno{}u objavi — „car je go“. Nekada „crveni“, danas demokratski partijski drugari mirno posmatraju propadawe svoga ~lana, a vaspitno bi bilo, i za alkoholi~ara zdravo da se ultimativno tra`i wegovo le~ewe ili iskqu~ewe iz reda povla{}enih i upu}ivawe u pravu partiju POP (partija obi~nih pijanaca) kako to re~e idol rokera Bora „~orba“. Profesionalni u~inak opada, posebno kvalitet rada, jer su sve stvarala~ke, suptilne funkcije kore mozga umawene. I ovi, kao wihova „sabra}a“, nisu zdrave osobe, izmewene karakterno kre}u na put bez povratka, postaju profesionalno neuspe{ni, ili pak nedovoqno uspe{ni, prema o~ekivawima i prema mogu}nostima sredine u kojoj rade. Cena elitnog alkoholizma je prevelika pa su kod nas i fudbalski navija~i li{avani zadovoqstva, trofeja, jer su u~iteqi wihovih qubimaca, u Srbiji, bili qubiteqi dobre kapqice, a {ta tek re}i o „pijanim ministrima, profesorima, lekarima, direktorima... pijanim ugovorima“, za koje skupu cenu pla}a „raja“. U Boqevcu je na takmi~ewu „rakija{a“ pobedio lekar!!?? (2004)

210 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Uva`ena javna li~nost ima brojne probleme zbog pijewa ali ne priznaje ovu uzro~no-posledi~nu vezu (alkohol-problemi-bolest), iako je li~no svaki alkoholi~ar uveren u tu „dinamiku“. Na kraju, kao i ve}ina sti`e na le~ewe, ali ovo je za javnu li~nost specifi~no — elitna ustanova, posebni sme{taj na odeqewu, traga se za telesnim o{te}ewima i le~i sve a „~a{a i fla{a“ nikako nisu u fokusu uzroka i le~ewa. Dijagnostikuju se razna oboqewa pojedinih organa (jetra, srce, `eludac...), ali se ne govori i ne utvr|uje etiolo{ka dijagnoza — uzrok bolesti. Ova tzv. „uslu`na dijagnoza“ bolesti je ~esta kod alkoholi~ara ovog ranga i ona tobo`e {titi ugled ovakvog bolesnika. Osnovna bolest se ne le~i, ne tra`i se ~esto neophodna alkoholna apstinencija (prekid pijewa), nu`na za uspeh le~ewa jer su lekovi inkompatibilni (nespojivi) sa alkoholom. Ovako le~ena bolest brzo se vra}a, recidivira ali je sada terapija ~esto zakasnela, ote`ana pa je ishod bolesti dubiozan, neizvestan, uglavnom nepovoqan. „O tempora, o mores (~udna vremena — ~udni obi~aji)“ T. M. Ciceron.

Alkoholisanost i saobra}aj Upravqawe svakim vozilom je slo`ena delatnost i zahteva psihofizi~ki zdravu, osposobqenu, odgovornu i treznu osobu. Inteligencija i emotivnost diktiraju pa`wu, brzinu shvatawa prepreka, vizuelno-motornu koordinaciju i refleksno reagovawe voza~a, a {to alkohol, i u najmawim koli~inama sve o{te}uje — wihove pojedina~ne vrednosti i grupno harmoni~no delovawe, odnosno, napada centre ~ovekovog uma, na prvom mestu, wihovo rasu|ivawe. Alkoholisanost je oduvek bila uzrok nesre}a na putu jo{ u vreme fijakera i tada se, u ciqu prevencije, pripitim ko~ija{ima zabrawivalo da upravqaju zapregom. Savremena invazija prevoznih sredstava, osobito automobila, brza vo`wa i nesavremeni putevi tra`e samo zdravog, odmornog i neo-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 211

mamqenog voza~a, bilo alkoholom, bilo drogom. Raste broj saobra}ajnih nesre}a u svetu i kod nas. U svetu posledwe decenije, u saobra}aju je godi{we ginulo oko 500.000 qudi a 15 miliona bivalo je povre|eno. Predvi|a se da }e do 2020. godine saobra}aj postati tre}i ubica na svetu, posle ratova i side. • Brojna istra`ivawa, u svetu i kod nas, potvr|uju: alkoholisani voza~i uzrokuju 30-60% svih saobra}ajnih nesre}a, odnosno 5—7 puta ~e{}e te{ke saobra}ajne nesre}e (vi{e te{ko telesnih povre|enih i vi{e poginulih osoba); naj~e{}e uzrok saobra}ajnih nesre}a, • Mla|i alkoholisani voza~i su (od 18 do 35); saobra}ajne nesre}e su naj~e{}e no}u i preko vikenda; • Mla|i voza~i (od 18 do 35) bili alkoholisani 60—80% u toku rutinske no}ne kontrole saobra}aja... U Srbiji je previ{e tzv. „zona opasnosti“ u saobra}aju: putevi, dotrajala vozila, kultura voza~a i drugih u~esnika u saobra}aju, alkohol, {to sve generi{e brojne saobra}ajne nesre}e. Poginulo je kod nas u saobra}aju (u periodu 1993—1997) oko 4.000 lica — 34,4% pe{aci; 32,7% voza~i; 25,5% putnici u vozilu; 7,7% biciklisti. Najvi{e je poginulo na licu mesta (56,3%) a zatim u transportu do zdravstvene ustanove (29,6%) i naj~e{}e su to bile mlade osobe, od 20 do 25 godina. Svako pijewe, svaka i najmawa alkoholisanost voza~a ugro`ava wegove voza~ke sposobnosti, ugro`ava bezbednost svih u~esnika u saobra}aju. Broj i te`ina saobra}ajnih nesre}a raste sa ve}im pijewem, sa ve}om koncentracijom alkohola u krvi, odnosno rizik se rapidno uve}ava i to: tri puta za podnapite (0,5‰); 23 puta za pripite (do 1‰) i 80 puta za pijane voza~e (do 2‰). Alkoholisani voza~ nije sposoban za svoj posao, ~ak i kod minimalne alkoholisanosti. I mamurluk voza~a uvek ugro`ava bezbednost saobra}aja. Pogubne efekte alkoholisanog voza~a uzrokuju — fluktuirana budnost, nekriti~no pona{awe, refleksne smetwe, vizuelno-koordinacioni poreme}aji... Bitni ote`avaju}i faktori alkoholisane

212 •

Dr Dragoslav Nikoli}

osobe za bezbednu vo`wu su: — Nekriti~no pona{awe je uvek prisutno — dobro raspolo`en, samouveren, nekriti~no rasu|uje, potcewuje realne opasnosti na drumu, ne uvi|a dobro situacije na drumu, pogre{no ceni rastojawa, ne uo~ava brzo prepreke, reaguje sporo, lako ludo hrabro i brzo vozi, nerazumno preti~e, ule}e u „makaze“. — Psihi~ka sekunda2 je refleksna radwa, automatizovana, bez u~e{}a svesti znatno je produ`ena nego kod trezna i zdrava voza~a. Traje normalno 0,75 sekundi, za koje vreme se obavi niz sinhronih radwi od uo~avawa opasnosti do svrsishodne reakcije, sve u „re`iji“ CNS-a. Svako alkoholno produ`ewe „psihi~ke sekunde“ mo`e zna~iti i smrt, ako se zna da svake sekunde vozilo u brzini od 80 km na sat, pre|e 22 metra a alkoholisani voza~ uvek kasno ko~i. — Vidno poqe3 je su`eno, ne uo~avaju se osobe i predmeti na periferiji vidnog poqa („tunelski vid“), a stradaju pe{aci i biciklisti na putu. O{te}eno je i „poqe pogleda“4, veoma aktivno u gradskoj vo`wi i preticawu, i zbog toga su saobra}ajni udesi i naj~e{}i na raskrsnicama u gradu i pri preticawu. — No}na vo`wa je posebno ote`ana, „zaslepqivawe“ vi{e ometa alkoholisanog nego treznog voza~a. O~ne jabu~ice podrhtavaju, dolaze}a svetla postaju treperava i procena udaqenosti drugih vozila postaje nesigurna. U na{oj zemqi profesionalnim voza~ima nije zakonom dozvoqeno pijewe pre i u toku vo`we. Amateri voza~i mogu da popiju jedno pivo ili jednu ~a{u vina ili jednu ~a{icu rakije, do 0,5‰. Me|utim, i jedni i drugi vi{e piju, ~esto voze alkoholisani, uzrokuju saobra}ajne nesre}e pa su mnogi prekr{ajno ili krivi~no ka`wavani a ne retko i sudskom ---------------------------------------------------------------------------------------------2 3 4

— Vreme od uo~avawa opasnosti do svrsishodne reakcije voza~a. — Vi|eni prostor pri pogledu napred. — Vi|eni prostor pri pokretawu o~iju (i glave).

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 213

odlukom primorani da le~e svoju AB. Ovako opredeqenih za le~ewe, kod nas, ima oko 4% od ukupno le~enih alkoholi~ara. Stravi~ne posledice alkoholisanih voza~a u saobra}aju primorale su neke zemqe Evrope da Zakonski zabrane i kap alkohola voza~ima (00 alkohola u krvi) — {to zna~i voza~ ne sme da pije alkoholna pi}a. U Hrvatskoj se tom zakonu suprotstavqaju i sve{tenici katoli~ke crkve, jer „sve{tenici moraju u euharistijskom slavqu da upotrebe odre|enu koli~inu posve}enog vina — posle svete mise svaki sve{tenik koji sedne u automobil je u sukobu sa zakonom“. De{ava se kod nas da alkoholisani voza~, vinovnik saobra}ajne nesre}e, posle udesa popije 2—3 `estoka pi}a u obli`woj kafani, uz svedoke, sa `eqom da prikrije svoju alkoholisanost pre udesa, kod istra`nih organa. Ovaj tzv. #Alibi kowak“ se mo`e lako stru~no demaskirati. U ciqu prevencije epidemije saobra}ajnih udesa nu`no je po{tovati narodne mudrosti: — #kad pije{ ne vozi — kad vozi{ ne pij“, — #ne sedaj u kola alkoholisanog voza~a“, — #odvrati alkoholisanog voza~a od vo`we“, — #alkohol i benzin se ne me{aju“.

Alkoholisanost i kriminalitet Alkohol je najve}i kriminogeni faktor. Slo`ena uzro~no-posledi~na veza izme|u alkohola i kriminaliteta je poznata vekovima. Alkoholisanost ima primordijalnu ulogu u svim oblicima kriminaliteta (kra|e, nasiqa, ubistva, razbojni{tva, seksualni delikti, te{ke telesne povrede...). Visoki udeo alkohola u kriminalnim delima je potvr|ena istra`ivawima i u Vojvodini — u stawu pijanstva je bilo: 14% silovawa; 18% saobra}ajnih nesre}a; 39% te{kih telesnih povreda; 60% ubistava i ~ak 66% lak{ih telesnih povreda. Alkohol je posebno vinovnik kafanskih tu~a, naj~e{}e

214 •

Dr Dragoslav Nikoli}

su to grupne tu~e, bez dubqih motiva, u kojima ~esto i nedu`ni stradaju. U kafanskom miqeu, „~a{ica za ~a{icom“ i alkoholisani lako zaboravqa dru{tvene norme, lako oslobodi unutra{wu, ~esto sadisti~ku agresiju i re~ima, pesnicama ili revolverom „ispravqa“ aktuelni bezna~ajni problem ili shvati da je „ovde i sada“ prilika da se svedu odavno nera{~i{}eni ra~uni. Sigurno, alkoholna omamqenost mozga sni`ava prag osetqivosti, pove}ava razdra`qivost, uspavquje „unutra{weg policajca“ (super ego) i generi{e, kod posebno strukturisane osobe, kriminalno pona{awe, ~esto surovo, sadisti~ko i ubila~ko. Nisu samo alkoholi~ari kavgaxije, ve} to ~ine i osobe koje retko piju a jo{ se re|e opijaju — mirni, introvertovani, ka`u sve u alkoholisanom stawu (in vino veritas), „{to trezan misli pijan izgovara“ ili oslobo|eni unutra{wih ko~ionih mehanizama u~ini i neko zlodelo. Sudsko-psihijatrijsko ve{ta~ewe poma`e istra`nim i sudskim organima da utvrde sve relevantne zdravstvene ~iwenice od zna~aja za krivi~no delo pa i uticaje alkoholisanosti na u~inioca da „shvati zna~aj dela i upravqa svojim postupcima“. Sud izri~e, pored ostalog, i „meru obaveznog le~ewa“ alkoholi~ara, u otvorenim ili zatvorenim zdravstvenim ustanovama.

Le~ewe alkoholi~ara Nauka je dokazala, praksa nedvosmisleno potvrdila, da alkoholizam nije porok, ve} zavisnost od alkohola, bolest pojedinca, porodice i dru{tva — bolest alkoholi~ara koga treba le~iti. Alkoholi~ar ne mo`e da se izle~i sam, ne postoji jedinstven, univerzalan i efikasan lek za le~ewe alkoholi~ara, uvek je neophodna stru~na pomo}, kompleksni tretman: medikamentozna, porodi~na, psiho i socioterapija. Alkoholizam je izle~iva bolest u sada{wim uslovima savremenog kompleksnog le~ewa. Za uspe{no le~ewe alkoholizma

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 215

potrebna su tri preduslova alkoholi~ara: hrabrost da sagleda sebe, pamet da shvati i iskoristi sagledano i upornost da ostvari zdrav na~in `ivota. Le~ewe alkoholi~ara je specifi~no, slo`eno, dugotrajno, skupo, pa ~esto i neuspe{no i kod nas pada na teret dru{tva. Ciqevi le~ewa su vi{estruki — apstinencija (prestanak daqeg pijewa), zdravstveno oporavqawe, korekcija alkoholi~arskog pona{awa, promena porodi~nih odnosa, uspostavqawe radne efikasnosti i izgradwa novog stila `ivota, zdravog pona{awa (prema sebi, porodici i okolini). Izolovano, kratkotrajno le~ewe samo alkoholnih komplikacija (telesne i/ili psihi~ke) je „ga{ewe po`ara“, kratkotrajno oporavqawe za ponovno pijewe. Le~eni alkoholi~ar ne sme nikad vi{e da razmi{qa o ponovnom pijewu, ne sme da pije. On je svoju „dozu“ popio. Le~ewe alkoholi~ara uvek kasni, nije nikada dobrovoqno, jer nije lako priznati sramotu, poraz — bolest koja je uni{tila wega i porodicu. Lekaru sti`u, pod pritiskom porodice, prijateqa, radne sredine ili oronulog zdravqa, tek kad propadnu fizi~ki, moralno i materijalno. Po~etni motivi za le~ewe se brzo gase ako je ovo individualno i bez u~e{}a saradnika. Uvek su nu`ni ciqani razgovori sa ~lanovima porodice, sa prijateqima i kolegama alkoholi~ara a sa `eqom da se alkoholi~ar ubedi da kod wega nije samo problem u pi}u, u pijewu. Alkoholi~arsko bolesno pona{awe dominira i ono se ne mo`e za kratko vreme izmeniti, tim pre {to nema specifi~nog leka za le~ewe alkoholizma. Lekovi samo poma`u u slo`enom procesu le~ewa alkoholi~ara. Otpori le~ewu su stalno prisutni, pre i u toku pa ~esto i posle le~ewa, jer alkoholi~ari i wihova okolina dugo ne shvataju prirodu bolesti, posledice i na~in le~ewa. Grupni rad je, dakle, osnovna metoda za le~ewe alkoholi~ara. Radi se u malim i velikim grupama, koje se me|usobno dopuwavaju. Grupni rad se inkorporira u terapijsku zajednicu, koja olak{ava primenu celog sistema le~ewa.

216 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Grupni rad je ekonomi~an, koristi socijalne relacije, suo~avawe, interakcija ~lanova i omogu}ava realno sagledavawe bolesti — pravu vrednost, veli~inu, te`inu i zna~aj postoje}ih problema. U grupi se problemi objektiviziraju, shvata alkoholizam kao ozbiqna bolest, koriguje pogre{no pona{awe i emocionalno reagovawe alkoholi~ara i usvaja na~in le~ewa. Kompromisa u le~ewu nema, mogu}nosti su samo dve: apstinencija (nepijewe) ili pijewe AP-a, „sve ili ni{ta“. Alkoholi~ar ne mo`e da bude „umerewak“, ne mo`e nikada da kontroli{e pijewe pa mora da usvoji `ivotni moto „sve je boqe nego alkohol“. „Alkoholi~ar najboqe razume alkoholi~ara“, svi su isti i zato rado prihvataju grupni rad, gde u prijateqskoj klimi vode otvorene, iskrene, slobodne i konkretne razgovore. Anga`uje se maksimalno, preuzimaju konkretne odgovornosti za svoje le~ewe. Odnos prema grupnom radu je i dobar test za odnos prema le~ewu.

Savremeno le~ewe alkoholi~ara Osnovni savremeni principi le~ewa alkoholne bolesti su: 1. Sveobuhvatnost — primena svih poznatih metoda le~ewa. 2. Intenzivnost — sve postoje}e metode le~ewa se primewuju neprekidno, osmi{qeno i svakodnevno. 3. Dugotrajnost — le~ewe i pored prestanka pijewa, traje i do pet godina, radi mewawa stavova i popravqawe karakternih osobina. Savremeno le~ewe alkoholi~ara je sveobuhvatni, multidisciplinarni i planirani tretman koji obezbe|uje medicinske, psiholo{ke i socijalne mere. U le~ewu aktivno u~estvuju: terapijski stru~ni tim (psihijatar /lekar/, psiholog, socijalni radnik, medicinska sestra...), alkoholi~ar i saradnici (~lanovi porodice, radne organizacije i dru{tva)

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 217

i tako se le~i alkoholi~ar i bolesna porodica kao uzrok alkoholizma. Stru~ni tim mora biti kvalifikovan i posebno osposobqen za le~ewe alkoholi~ara, pa pored drugih osnovnih uslova svaki terapeut treba da je stabilna, zrela li~nost, uskla|ena i sre|ena, u porodici i dru{tvu, da ne pije i ne pu{i odnosno da je barem apstinent. Le~ewe je van bolni~ko - ambulanta, dispanzer, savetovali{te i u ustanovama „prelaznog“ tipa (dnevna, no}na bolnica), najboqe uz rad i bolni~ko — samo za apsolutne indikacije i vremenski ograni~eno. Du`e bolni~ko le~ewe generi{e i produbquje postoje}u „socioparazitozu“, pa nije retko, kod nas, da se alkoholi~ar seli iz bolnice u bolnicu, prakti~no stanuje u bolnici i kako-tako re{ava nagomilane svoje socijalne probleme. Prizna}ete da tu „pseudohumanost“ organizovano dru{tvo i tr`i{na privreda ne toleri{u. Le~ewe alkoholi~ara je dugotrajno, jer nije jednostavno ni lako potpuno osposobiti dugogodi{weg alkoholi~ara za normalan `ivot. Neophodan je intezivan rad, veliko strpqewe i doslednost, beskompromisnost svih u~esnika u le~ewu — terapeuta, alkoholi~ara (pacijenta) i saradnika. Izme|u alkoholi~ara postoje velike razlike (po starosti, zanimawu, stepenu i vrsti o{te}ewa, motivaciji za le~ewe...). Iskustvo je potvrdilo sentence „svaki alkoholi~ar ima poseban alkoholizam“... „svako ima svoju specifi~nost“, pa zato i terapija mora biti prilago|ena pojedincu-alkoholi~aru. Ipak u po~etku „svi su isti“ i tretman je jedinstven za sve — op{ta zakonitost i elementarni principi le~ewa se moraju ispo{tovati odnosno kompletno ispitati zdravqe alkoholi~ara (fizi~ko, psihi~ko i socijalno) i shodno tome opredeliti se za odre|eni tretman. Integralni segmenti ovog faznog le~ewa su: lekovi, psihoterapija, porodi~na terapija, socioterapija, radna terapija, rekreacija i produ`no le~ewe. 1. Lekovi — zauzimaju vode}e mesto u klasi~nom sistemu le~ewa a u savremenom le~ewu alkoholi~ara lekovi su samo

218 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dopuna drugim vidovima tretmana, vremenski ograni~ene upotrebe ili se moraju dugo uzimati, a ovi su: — „Injekcija protiv alkohola“ je detoksikacija. Od po~etka le~ewa deset dana se svakodnevno intravenozno daje hipertoni~na glikoza sa velikim dozama vitamina B i C. Ovako se neutrali{u toksi~na dejstva alkohola u organizmu, ja~a bolesni organizam, nadokna|uju hranqive najnu`nije potrebe i psiholo{ki, simboli~no i moralno obavezuje alkoholi~ara-pacijenta da se redovno i istrajno le~i. — Psihofarmaka su sredstva za smirewe. Daju se u po~etku le~ewa za ubla`avawe apstinencijalnih simptoma koji se javqaju usled naglog prekida pijewa i/ili za otklawawe drugih psihi~kih smetwi (napetost, strepwa, strah, nemir...). Najvi{e se upotrebqavaju benzodiazepinski lekovi (apaurin, diazepam, demetrin...). — Tetidis, antabus (disulfiramski lekovi) su sredstva koja obezbe|uju apstinenciju. Ovi lekovi izazivaju odvratnost, ga|ewe i postaju otrovni u dodiru sa alkoholom. Ako se posle uzimawa ovih preparata pije AP-e, nastaje te{ko trovawe, koje `ivot ugro`ava. Alkoholi~ari, na le~ewu, uzimaju ovaj lek dobrovoqno svakodnevno i ovaj „stra`ar u stomaku“ obezbe|uje paralelnu primenu psihoterapije i socioterapije. 2. Psihoterapija — otkriva i uklawa unutra{we konflikte koje je alkoholi~ar re{avao pi}em i uspostavqa psihosocijalnu ravnote`u alkoholi~ara. Mo`e biti: individualna psihoterapija — mawe se ovde koristi, ali svaka podr{ka pacijentu i svaki dobar li~ni kontakt osobqa ima psihoterapijski efekat i zna~aj i grupna psihoterapija — je metoda izbora za le~ewe alkoholi~ara. Male psihoterapijske grupe, sa 8—10 ~lanova, sa istim problemima se sastaju najmawe jedanputa nedeqno. Seansa traje jedan do dva ~asa. Opredeqeni za ovu metodu rada se sastaju svaki dan. 3. Porodi~na terapija — Supruga ili suprug i ~lanovi porodice su u~esnici u razvoju alkoholne bolesti ~lana

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 219

wihove porodice, od negirawa do porodi~nog kraha i prirodno je da su glavni saradnici, da svi u~estvuju u mewawu porodi~nih odnosa, odnosa prema okolini i odnosa prema alkoholu. — Rad sa porodicom je organizovan, sistematski i paralelan sa le~ewem alkoholi~ara. Porodica pru`a pomo} u le~ewu wihovog ~lana alkoholi~ara i sama se le~i jer je socijalno bolesna (disfunkcionalna, deca vaspitno zapu{tena...). U po~etku se „smiruje situacija“, otklawaju najaktuelniji problemi i re{avaju osnovne `ivotne te{ko}e porodice a zatim se popravqaju poreme}eni porodi~ni odnosi, bolesno pona{awe i kona~no se reorganizuje cela porodica odnosno stvaraju se novi zdravi odnosi u ku}i, obi~aji i navike. ^lanovi porodice (supruga, roditeqi, bra}a, sestre, deca) individualno, ~e{}e u grupi sa terapeutima analiziraju porodi~ne probleme, sukobe, te{ko}e i ohrabreni, upu}eni postaju oslonac za apstinenciju alkoholi~ara, mewawe wegovog i wihovog pona{awa prema pijewu, radu i odnosima. Mnogi alkoholi~ari, u `eqi da o~uvaju porodicu, i sami shvataju potrebu ukqu~ivawa porodice u proces le~ewa i rehabilitacije, u grupni rad. Sve se raspravqa otvoreno u grupi, o svim problemima koji interesuju grupu o svakom bolesniku i wegovoj porodici. U grupi se ~uje nebrojano mnogo problema, ali i prvih re{ewa, „svi se dobro razumeju“. Bez dobrog uvida u ~iwenice, koje se „bacaju na sto“, o kojima se iscrpno razgovara nema pravog le~ewa, nema promene pona{awa. ^lanovi porodice u~e o alkoholizmu, prirodi bolesti, mewawu dosada{wih stavova i pona{awa, produ`nom le~ewu, ali tako|e se ovi obave`u da u ku}i ne dr`i alkohol, da vi{e niko ne pije u ku}i... Integralni deo le~ewa su: — Socioterapija — „obra|uje“ zdrave delove dru{tva, me|uqudske odnose, pona{awe sredine iz koje alkoholi~ar dolazi a procesno osposobqava bolesnika za ponovno ukqu~ivawe u normalne uobi~ajene `ivotne uslove, odnosno reformi{e wegovo socijalno pona{awe i funkcionisawe. Rad sa porodicom, radnom sredinom, bliskim prijateqima...

220 •

Dr Dragoslav Nikoli}

olak{ava le~ewe, odr`ava apstinenciju alkoholi~ara. Rad se odvija individualno i grupno (terapijska zajednica, velika grupa, mala grupa). — Radna terapija ima va`nu ulogu u le~ewu, rehabilitaciji i resocijalizaciji alkoholi~ara i ona je most ka realnom `ivotu. Rad oplemewuje, smawuje i kanali{e napetost, razvija interese za rad, za okolinu, obnavqa radne navike, vra}a ili stvara samopouzdawe i dobre interpersonalne, me|uqudkse odnose. Zato je i potrebno le~ewe sprovoditi uz rad, uz {to kra}e bolovawe. — Rekreacija je (o`ivqavawe, osve`avawe, ponovno stvarawe) potrebna svakom ~oveku dana{wice koji preko aktivnosti u slobodnom vremenu (fizi~ka, sportska, zabavna) te`i punijem `ivotu. I za alkoholi~ara je va`na ova aktivnost da normalno li~no i socijalno `ivi, da stekne nove `ivotne vrednosti, pozitivne navike, stavove i nova interesovawa. Alkoholi~ar mora da se mewa, da nau~i da normalno `ivi bez alkohola. — Rad sa okolinom odnosno radnom sredinom alkoholi~ara je neophodan, jer se moraju srediti brojni nagomilani problemi u toku vi{egodi{weg razvoja AB-i. Uspeh je zagarantovan samo ako u le~ewu aktivno u~estvuju i saradnici. Nema uspe{nog le~ewa alkoholi~ara, ako izostaje „rad na dva koloseka“ — le~ewe alkoholi~ara i rad sa okolinom (I. Rugeq) (porodica, radna organizacija). Alkoholi~ar, pre „prinudnog“ le~ewa ostavqa za sobom nesre|enu situaciju u radnoj organizaciji, ustanovi. Kona~no su svi gnevni na wega, a on je postao nepo`eqan. U toku le~ewa zdravstveno se oporavqa ali i mewa — postaje uvi|avniji, realniji, trpeqiviji i spremno ho}e da sara|uje, da primi i pru`i pomo}. Me|utim, po povratku sa le~ewa, radna okolina te{ko mewa mi{qewe i stav prema alkoholi~aru, a {to provocira, obeshrabruje „rovitog“ bolesnika, pa ovaj po~iwe ponovo „svoju igru“ recidivira, okolina dobija potvrdu da je bila u pravu a le~eni alkoholi~ar kona~no shvati da je wegov alko-

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 221

holizam neizle~iv i zato se u tretman alkoholi~ara ukqu~uje, boqe re}i, radi se i sa wegovom radnom okolinom. Stru~ni, rukovode}i i drugi radnici se upoznaju sa prirodom i tokom AB-i, tretmanom i wihovom ulogom u tome i tako se obezbe|uje uspe{an povratak alkoholi~ara u kolektiv, u sredinu gde treba da iska`e neko novo pozitivno pona{awe, nov odnos prema radu i osobama u kolektivu. Ne tra`e se neki ustupci biv{em alkoholi~aru-bolesniku ve} samo podstrek za istrajawe u apstinenciji i izmewenom zdravom pona{awu. Prevencija recidiva (ponovnog pijewa) je uspe{na i mnogima ovako podr`avana.

Fazno le~ewe alkoholi~ara U le~ewu alkoholi~ara, prema vrsti terapije i prema ciqu tretmana, u nas su se smewivala i usavr{avala tri modela: individulani medicinski model (1951); socijalno-psihijatrijski model (1968); i porodi~no (eko) sistemski model (1978). Ovi modeli odra`avaju i razvoj i shvatawa alkoholizma u nas, stav da je alkoholizam bolest pojedinca, porodice i socijalne grupe u kojoj alkoholi~ar `ivi i radi. Nesumwivo je dokazano da je alkoholizam bolest porodice i bolest dru{tva a alkoholi~ar eksponent poreme}enog sistema odnosa sa porodicom i okolinom. Stoga je fazno le~ewe alkoholi~ara uspe{no, moderno i preporu~qivo: — Pripremna faza je faza tre`wewa, prva pomo} za apstinenciju (savetovali{te, dispanzer) i uvo|ewe tetidisa. Razvija se i u~vr{}uje motivacija za le~ewe, formira se porodi~na i socijalna mre`a za u~estvovawa u tretmanu alkoholi~ara. — Intenzivna faza se odvija svakodnevno, grupno u dnevnoj bolnici (predstavqawe, prilago|avawe, ku}ne aktivnosti, analiza le~ewa, ispit, veliko predstavqawe, rezime le~ewa). — Rehabilitaciona faza je produ`eni stabilizacioni

222 •

Dr Dragoslav Nikoli}

grupni tretman porodi~nih grupa (ili samaca) nastavqa se nedeqnim okupqawem u trajawu od 1,5 do 2 sata, {to se praktikuje uspe{no i sprovodi i u klubovima le~enih alkoholi~ara. Psihoorganski alterirani alkoholi~ari ili uro|eno intelektualno subnormalne osobe ali i drugi alkoholi~ari, iz raznoraznih razloga, nisu za ovaj slo`eni, kompleksni tretman, ve} su predodre|eni za individualni rad, ~esto isto tako uspe{an, a uspehu ovde prevashodno doprinosi lekarska voqa i ume}e. Mora se re}i — savremeno napredno dru{tvo i tr`i{na privreda ne trpe alkoholi~are i wihovu samoizazovnu bolest i ne daje tako enormna sredstva za wihovo le~ewe. Le~ewe mora da je kratko, ako je od dr`ave finansirano, bez grupa, prevaspitavawa… ne trpe se #socijalni paraziti“. Le~ewe alkoholi~ara postaje wegova li~na odluka i li~no finansirawe. Alkohol kao {to znamo razara telo, psihu, du{u... zdravqe — telesno, du{evno, socijalno, emocionalno i moralno. Neke osobe, slabe li~nosti, prakti~no nikada u `ivotu ne treba da piju alkoholna pi}a. Ne`eqene posledice uvek dolaze po svoje — alkoholi~aru, porodici i dru{tvu u celini.

Recidiv alkoholi~ara Ne retko, alkoholi~ar se ponovo vra}a pijewu, recidivira u toku le~ewa, naj~e{}e u toku prvih meseci terapije. Zlatno pravilo za le~enog alkoholi~ara i okolinu glasi: „Le~eni alkoholi~ar je do`ivotni alkoholi~ar u apstinenciji i uzdr`avawu od alkohola“. Recidiv nastaje usled emocionalnih do`ivqaja, strahovawa, stresova, krize i/ili nemogu}nosti da se pru`i otpor pritisku okoline, „mokre bra}e“. Alkoholi~ar recidivista svesno ili podsvesno nikad i nije prihvatio le~ewe. „U{ao je samo u ma{inu“ pod pritiskom porodice, radne sredine, o{te}enog zdravqa, suda... Recidivista nije nau~io dobro lekciju o alkoholizmu, nije

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 223

shvatio i emotivno prihvatio istinu da mora ostatak `ivota da pro`ivi bez alkohola, pa se, kao takav kada sredi probleme, odlu~i da pije normalno, „po neko pivo“. Po~iwe tako a nastavqa sa svojim omiqenim pi}em. Recidivi su ~esti i posle 5—10 godina apstinencije, {to potvr|uje tezu „alkoholi~ar se nikad ne mo`e izle~iti, samo se zale~uje“. Recidivno pijewe ne treba shvatiti tragi~no, pa za utehu treba re}i da i druge hroni~ne masovne nezarazne bolesti recidiviraju, osobito oboqewe sr~anog mi{i}a. Recidivi, odnosno prevencija recidivnog pijewa, opravdavaju osnivawe i funkcionisawe KLA. Posle recidiva ponavqa se potpuno postupak le~ewa, a obrada se posebno fokusira na uzroke recidiva — sredina, „mokra bra}a“ i/ili li~nost alkoholi~ara. Postoji mi{qewe da je boqe vi{e puta biti recidivista, nego ve~iti pijanac.

Klubovi le~enih alkoholi~ara Uo~eno je kod biv{ih wujor{kih alkoholi~ara (Bill W. i dr Bob S.) da se apstinencija lak{e podnosi kada su zajedno i kada se anga`uju u pomagawu drugima. Organizovali su (1935), u tom ciqu dru{tvo anonimnih alkoholi~ara (Alcoholics anonymous, AA) i trajno anonimni ~lanovi ovoga dru{ta su podsticali i podr`avali apstinenciju (nepijewe) svoju i drugima. Ova organizacija je bila prete~a razvoju klubova le~enih alkoholi~ara (KLA). Klubovi su oblik zajednice le~enih alkoholi~ara, wegove u`e porodice, okoline koja sudeluje u le~ewu i wihovih terapeuta. To su, u su{tini, socioterapijske zajednice osoba koje su uvidele sve nevoqe alkoholizma i koji su re{eni da se oslobode robovawa alkoholu. Nije lako pobediti alkohol, ali je mogu}e i svako se mora prvo izboriti sa sobom. Po zavr{enom programu le~ewa, sada biv{i, alkoholi~ari se i daqe dr`e na okupu, u klubu le~enih alko-

224 •

Dr Dragoslav Nikoli}

holi~ara kao pogodnom obliku produ`nog tretmana, u protivnom le~eni alkoholi~ar se prepu{ta samom sebi, recidivi kod takvih su vrlo ~esti. I u KLA se nastavqa trofazno le~ewe — le~ewe lekovima, psihoterapija, porodi~na terapija i raznovrsne korisne aktivnosti. Osnovni zadatak Kluba je da olak{a i osigura potpunu i trajnu apstinenciju biv{eg alkoholi~ara, da spre~i (prevenira) recidiv odnosno ponovi AB i da kompletno preuzme rehabilitaciju i resocijalizaciju le~enih alkoholi~ara. Aktivnost kluba se odvija po principu grupnog rada i upra`wava tri delatnosti koje se me|usobno dopuwuju i kombinuju: — Grupna psihoterapija — omogu}ava puni uvid u sopstveni alkoholizam i posledice kao preduslov za trajnu, potpunu apstinenciju i rehabilitaciju, — Socioterapija — omogu}ava stvarawe i usvajawe novih socijalnih obrazaca pona{awa, vrednovani kao zdravi stil `ivota, — Edukacija — omogu}ava produbqivawe znawa o alkoholizmu i shvatawe su{tine sve tri dimenzije zdravqa — fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe, a ne samo odsustvo bolesti. Qudima na dugom i te{kom putu ka normalnom `ivotu, „qudima koji su se po drugi put rodili“ treba pomo}, sigurnost, grupna pripadnost da istraju, da steknu sigurnost. U grupi imaju „zajedni~ki jezik“, zajedni~ki ciq i interes i zajedni~ku opasnost koju lak{e neutrali{u. Opu{teni, mewaju ranije dru{tvo, stvaraju drugarstva i prijateqstva. Praksa nas uverava (i u svetu sli~no AA) da su klubovi okosnica uspe{nosti u le~ewu alkoholi~ara i zato ih treba osnivati u zdravstvenoj ustanovi i drugde, u ve}em gradu, gde ima dosta le~enih alkoholi~ara na malom prostoru. Duhovito je pojednostavio formulu, koja garantuje uspeh u le~ewu alkoholi~ara, neki le~eni alkoholi~ar, dugogodi{wi apstinent rekav{i: „svaki dan tetidis i svake nedeqe klub“. KLA se sastaje jedanput nedeqno, odr`ava me|uklupske

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 225

veze (jedanputa u toku svakog meseca) i odr`ava svake godine skup na republi~kom nivou, sa tematsko-stru~nim sadr`ajima.

Osam pravila pona{awa le~enog alkoholi~ara Le~eni alkoholi~ar je do`ivotno alkoholi~ar u apstinenciji, `ivot nastavqa bez kapi alkohola. Uspe}e ako se pridr`ava navedenih pravila: 1. Strogo izbegavati kafane i „mokro dru{tvo“. — kafane i staro dru{tvo vode u recidiv, — le~ewe alkoholi~ara zna~i potpuni raskid sa kafanskim na~inom `ivota i usvajawe novog zdravog na~ina `ivota. 2. U ku}i ne dr`ati alkoholna pi}a. — saradwa svih uku}ana je neophodna pa i ovo pravilo. Ponovimo „alkoholizam je prevashodno porodi~na bolest...“ 3. Svaki dan uzimati tetidis. — tetidis se uvek uzima u prisustvu saradnika u le~ewu i zato {to su alkoholi~ari skloni da manipuli{u... — tetidis se uzima ujutro i to ima simboli~no zna~ewe i za porodicu — dan po~iwe dogovorom i razumevawem u porodici. 4. Svaki dan bez alkohola je kapital. — finansijski, — porodi~ni odnosi postaju sre}niji, `ivot dece se u svemu mewa na boqe, na poslu se napreduje, a funkcionisawe u dru{tvu se evidentno mewa na boqe. 5. U krizi aktivirati zdravi sistem odbrane. — preduzeti sve da se kriza re{ava, — prepoznati krizu i prihvatiti da je ona prisutna, — odlo`iti stare alkoholi~arske obrasce pona{awa, — popiti pred saradnikom, dodatni tetidis, — analizirati svoje pona{awe u posledwe vreme i na}i uzroke nastanka krize i iste otklawati,

226 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— potra`iti pomo} od Kluba le~enih alkoholi~ara, obratiti se terapeutu u produ`enom le~ewu. 6. U toku le~ewa a i u toku produ`enog tretmana treba: — pomagati drugim alkoholi~arima, naro~ito kada su u krizi, — zainteresovati se za probleme drugih qudi i biti spreman da im se pru`i prava pomo} u re{avawu istih. 7. „Javno priznati“ svoj alkoholizam. — u dru{tvu zna~ajnih i bliskih osoba otvoreno govoriti o sebi i svom alkoholizmu, — iskreno priznavawe svoje bolesti pru`a {ansu da okolne osobe pomognu biv{em alkoholi~aru da ne propije u nekoj provokativnoj situaciji (dru`ewe, slave, svadbe, ispra}aj u vojsku, va{ari...) 8. Recidiv (ponovno pijewe) iziskuje ponovno le~ewe. — hitno se javiti terapeutu, radi daqeg le~ewa, — propijawe se mo`e srediti, izle~iti ako postoji `eqa i spremnost alkoholi~ara i wegove porodice za ponovno aktivno psihijatrijsko le~ewe.

@ivot bez alkohola Ima mnogo razloga da homo sapiens, razuman ~ovek, odabere trezvenost, odnosno potpunu apstinenciju, zato je dovoqan i samo jedan op{ti razlog „ko nikad (vi{e) ne pije — ne}e imati probleme sa alkoholom“. Ova iskustveno potvr|ena istina je mnogima te{ko odr`iva, pa piju „normalno“, prirodno, kontrolisano, razumno. Na~in pijewa odre|uje umerewa{tvo, odnosno, {ta, gde, kada, ko i koliko pije? Svakodnevno i umereno pijewe alkoholnih pi}a uzrokuje AB (telesne, psihi~ke i socijalne komplikacije). Odnos, stav prema alkoholu treba svako, za sebe, da izgradi a „umerewaci“ treba da izbegavaju i odla`u pijewa i pona{aju se shodno stru~no-iskustvenim, dole navedenim savetima:

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 227

„Umereni“ potro{a~i alkohola • • • • • • • • • • •

ne piti pre punoletstva, ne piti svaki dan, „odmarati“ jetru tri dana u nedeqi, ne piti nedeqno vi{e od 7 (`ene), 14 (mu{karci) „pi}a5“ ne piti radi olak{awa nekog problema, ne piti za uspavqivawe, ne piti na prazan stomak, ne piti radi utoqavawa `e|i, ne piti sa lekovima, „pijuckajte“ u dru{tvu, budite najsporiji u pi}u, neko i pod sto, razbla`ite uvek `estoka pi}a.

@ivot bez alkohola — totalna apstinencija Alkohol razara zdravqe — telesno, du{evno, socijalno, emocionalno i moralno zdravqe. Neka osoba prakti~no mora da ne pije pogotovu nikada: — ako je u doba razvoja (deca, omladina), — ako se bavi sportom, — ako profesionalno upravqa motornim vozilom, — ako ima bolesnu jetru, ~ir `eluca, ~ir dvanaestopala~nog creva, bolesti creva, — ako ima epilepsiju, povredu glave, prele`ano zapaqewe mozga i/ili mo`dane opne, — ako ima oboqewa srca, visoki krvni pritisak, — ako je trudnica ili poku{ava da zatrudni, — ako mewa pona{awe i na umerenu koli~inu alkohola, — ako je le~eni alkoholi~ar, — ako koristi lekove za smirewe, za spavawe, — ako radi na „opasnim“ mestima, — ako upotrebqava lekove, nespojive sa alkoholom.

228 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Alkohol i duvan Svi znamo da dugotrajno i prekomerno pijewe o{te}uje zdravqe, prouzrokuje mnoge bolesti i prevremenu smrt a da i pu{ewe, isto tako, zdravstveno nepovoqno deluje na pu{a~a i osobe u wegovoj okolini. Ako se alkohol i duvan udru`e wihova opasna dejstva na zdravqe postaju ubita~na i sigurno smrtonosna. [tetna dejstva alkohola postaju mo}nija ako se i pu{i i obratno. Svaka osoba, koja mnogo i pije i pu{i, mnogo ~e{}e oboleva nego osoba koja „pije kao smuk“ ali nikad ne pu{i, ili ako „pu{i kao Tur~in“ ali nikad ne pije. Alkoholi~ari su u vrlo visokom stepenu i pu{a~i, pu{e mnogo. [ta se de{ava kad alkoholi~ar zapu{i? Sa svakim dimom svaki pu{a~ udi{e preko 4000 raznih hemikalija, me|u kojima su otrovni gasovi: ugqen-monoksid, cijan-vodonik i azot-dioksid i mnoge hemijske supstance od kojih sedam uzrokuju rak, deluju kancerogeno. Najve}i deo hemijskih sadr`aja u duvanskim dimu se talo`i u ustima, nosu, grlu, plu}ima, uz odlagawe biqnih smola, katrana. U katranu je najvi{e uzro~nika raka. Alkoholi~ar pu{a~, ose}a uvek `e|, suva usta i to „ispira“ sa AP-em. Alkohol sam po sebi nije kancerogen, ne izaziva rak, ali rastvara kancerogene materije u katranu (na sluzoko`ama usta, nosa, grla, du{nika, plu}a) i olak{ava prodirawe kancerogenih materija u telo. Plu}a su prva na velikom udaru kod pu{ewa a zatim jetra, ta „hemijska fabrika“ koja ~isti najve}i broj otrova iz krvotoka. Ukoliko se pije, jetra se „ustremi“ na razgradwu alkohola (90%) a zanemarjuje druge svoje metaboli~ne funkcije. Otrove, na primer, iz duvanskog dima uklawa za nekoliko minuta a ako se pije, onda ovi otrovi kolaju kroz celo telo satima pa i danima, u zavisnosti od koli~ine unetog alkohola i jetrine sposobnosti da razgradi alkohol u krvi, odnosno da se otarasi wene prve brige. I ~i{}ewe krvotoka od masno}a je zanemareno. Masne supstance (lipidi, i masni nus proizvodi —

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 229

trigliceridi) po~iwu sa hemikalijama iz dima cigareta da o{te}uju (zapu{avaju) krvotok, da pove}avaju koagulaciju (zgru{avawe) krvi i zapu{avawe krvnih kapilara, a za to vreme krvna zrnca, koja nose hranu i kiseonik, te{ko, ili ne dopiru do svake telesne }elije. Pu{ewe i zloupotreba alkohola je #smrtonosna me{avina“ jer udru`ena wihova opasna dejstva na zdravqe qudi se znatno uve}avaju, nego ako bi delovali pojedina~no, #solo“. Osoba koja pije i pu{i obole}e mnogo ~e{}e i te`e nego osoba koja #pije kao smuk“, ali nikada ne pu{i, ili osoba koja #pu{i kao Tur~in“ a nikad ne pije. Dr Albert Tins (LionFrancuska) i wegovi istra`iva~i su dokazali: Osoba koja mnogo pu{i (vi{e od jedne paklice dnevno) i umereno pije (mawe od pola litra dnevno) ima pet puta vi{e {ansi da oboli od raka jedwaka nego onaj ko pije istu koli~inu a ne pu{i, ili neku cigaretu u toku dana. Rizik raka jedwaka je 18 puta ve}i kod onoga ko umereno pu{i i mnogo pije (litar alkohola i vi{e dnevno). Utvr|eno je, tako|e, da svako ko pije i pu{i pove}ava rizik za oboqewe od raka, ~ak 44 puta. Sadejstvo alkohola i duvana je te{ko biolo{ki vrednovati, sla`u se nau~nici, jer ove dve supstancije istovremeno napadaju telo na mnogo na~ina, individualno i udru`eno. Alkohol, na primer, smawuje snabdevawe tela B vitaminima (tiamin i niacin) a pu{ewe smawuje telesnu zalihu vitamina C i B-12, koje jetra koristi pri razgradwi nikotina. Ova ubita~na „dru`ina“ (alkohol i duvan) poja~ava {tetna dejstva mnogih hemijskih supstanci, koje se „na|u“ u telu (hrana, lekovi...). Mnoge nau~ne studije su potvrdile da alkohol poseduje sinergi~ni (udru`eni) efekat sa duvanom, {to sna`no pove}ava oboqewa od raka, bolesti srca i krvnih sudova (infarkt srca, {log, krvni pritisak...), bolesti plu}a, bolesti jetre... Navodimo neke naj~e{}e smrtonosne efekte ove me{avine: — Oralni rak (rak usta, jezika, `drela) u 76% uzrokuju pu{ewe duvana i pijewe.

230 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— Rak jedwaka je pet puta ~e{}i kod osoba koje mnogo pu{e (dnevno paklica ili vi{e) i umereno piju od osoba koje isto piju i pu{e do 10 cigareta dnevno; 18 puta je ~e{}i kod osoba koje i mnogo piju i umereno pu{e; 44 puta je rizik ve}i kod osoba koje mnogo piju i mnogo pu{e. — Oboqewa srca i krvnih sudova su zna~ajno ~e{}a kod mladih osoba koje mnogo piju i mnogo pu{e, a naro~ito — visok krvni pritisak, infakrt srca i {log usled zgru{avawa krvi u krvnim sudovima mozga. — Trudnica (koja pu{i i pije) ima mnogo ~e{}e: poba~aj, prevremeni poro|aj, ra|a nedone{enu bebu (telesno i umno zaostala) i/ili bebu sa telesnim manama i ne retko majka do`ivi iznenadnu smrt bebe. — Pijewe AP-a i pu{ewe smawuje dejstvo lekova, oso bito lekova za pritisak, za ~ir i mnoge druge. Zna~ajno je napomenuti da alkohol brzo rastvara kapsulu leka dugotrajnog delovawa {to „{okira“ telo iznenadnom i potencijalno opasnom dozom leka koji je trebalo da polako ulazi u organizam.

Protiv alkoholizma, zajedno Reklamirawe alkoholnih pi}a je svakodnevna i bezo~na pojava na TV ekranima. Evo {ta o tome pi{e prof. dr. Drago T. Panti}, Beograd, i bez na{eg komentara. „Korisno je upoznati na{e gra|ane, na{u decu i omladinu sa najtragi~nijom BZ — sa pijewem alkohola i alkoholizma“. Profesor se pita — da li se iza reklamirawa alkoholnih pi}a kriju dr`avna tajna i proizvo|a~i. #Svetsko a na{e“ i sli~ne reklame piva toliko su okupirale televizijski ekran da, i da ho}e{ ne mo`e{ od wih pobe}i. Ovo medijsko nasiqe i profitereski sunovrat ima podr{ku u zakonu jer pivo je neko (iza le|a #demosu“) #progutao“ i uvrstio u prehrambene artikle! Sada vr{e pritisak trgovci na{im `ivotima da se i vino stavi na listu (u

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 231

paragraf) prehrambenih namirnica, da nam se #ubaci“ u potro{a~ku korpu! Ko zna kakve se radwe i mre`e pletu oko na{ih `ivota od strane kapitalista i wima sli~nih aspiranata na velika bolesna bogatstva. Slobodno se mo`e re}i da je alkoholizam u Srbiji pored svih nau~nih i drugih analiza, humanisti~kih, pedago{kih, medicinskih i socijalnih apela, ipak jedna velika dr`avna tajna! O crnom stawu u mnogim oblastima nedostaju #bele kwige istine“, a dru{tvo i wegovi ~lanovi propadaju, tonu, posr}u, ginu — svakodnevno. Tako je i sa ne~ijim projektom alkoholizacije naroda u Srbiji i na mnogim drugim prostorima. Mnogo je razloga koji su me primorali da napi{em ovu #jadikovku“ narodnim prijateqima i trova~a mladih i odraslih ~a{icom i fla{om #rajskog“ alkohola. Prava je vest da je tzv. Egzit po~eo kampawu #nemoj piti i voziti“, odnosno #piti ili biti“, koja }e biti preko leta sprovedena #edukativnim i medijskim putem“! U ~emu je problem, apsurd i izvesna drskost #humanitarske“, kako neki reko{e #muzi~ke sekte“ i nekog festivala u funkciji suzbijawa alkoholizma kod mladih. Pre svega u ~iwenici da se na seansama vi{ednevnim u Novom Sadu, za vreme trajawa tzv. Egzita, na tone to~io i pio alkohol, da je opijawe uz #orgije i drogirawe“ kako su mediji zabele`ili poprimilo katastrofalne razmere! I sad se organizatori opijawa uz muziku pojavquju kao #propagatori trezvenosti“, a u stvari, radi se o zloupotrebi jednog dru{tvenog zla u korist organizatora tzv. Egzita (dobio 13 miliona od dr`ave, bez konkurisawa za predstoje}e pijano veseqe). ^ak se nudi besplatan prevoz i povratak onima koji do|u na tzv. Egzit da ~uju #apele protiv ~a{ice“! Da #zagonetka“ bude jo{ ve}a, a sumwa izrazitija ovu akciju }e podr`ati Pivara #^elarevo“, koja }e #kompletno finansirati kampawu o odgovornom (!) konzumirawu alkohola, ali da jedino alkoholno pi}e koje }e se na festivalu prodavati bude Tuborg grin? Ko se u celoj stvari pravi naivan, gluv, slep i glup kad je o~igledno da se iza svega kriju trova~i i xeparo{i mladih, `eqnih dru`ewa

232 •

Dr Dragoslav Nikoli}

i bekstva od tranzicije (kapitalisti~ke) stvarnosti! Navodi se da je na Trgu republike odr`ana neka manifestacija #bezbednost u saobra}aju“ u organizaciji nekakvih organizacija i #Slizinga“ uz u~e{}e ministarstva za kapitalne investicije, saobra}ajnog fakulteta, saobra}ajnih organa, ~asopisa #Fil trak end kars“ i doma}ina tzv. TMS. Saop{teno je da kod nas godi{we pogine hiqadu qudi, a povre|eno je osamnaest hiqada, a da su naj~e{}e uzroci nesre}a alkohol i brza vo`wa. Saobra}ajne nesre}e godi{we ko{taju dr`avu milijardu i po evra! A koliko ko{taju porodice i dr`avu invalidi i drugi onesposobqeni gra|ani u #saobra}ajnoj pra{umi“. Niko ne pita koliko je gladnih i bolesnih zbog alkoholi~ara u porodici koliko nesre}a na poslu zbog #qubiteqa ~a{ice“, koliko porodi~nih drama i tragedija zbog #kanxi“ alkohola. Pouke iz istorije {kolstva pokazuju slede}e: Prema zborniku #Pedago{ka Jugoslavija, 1918—1939“, Borislav M. Pavi}u svom radu #Rad u~iteqa narodnih {kola na {irewu trezvenosti u Jugoslaviji od 1918—1938“ (str. 339—349.) #Organizovani rad na {irewu trezvenosti kod nas je po~eo oko 1900. godine osnivawem prvih antialkoholi~arskih organizacija. O~igledno je da uspeh pokreta trezvenosti zavisi od vaspitawa novih generacija u duhu te ideje. U tu svrhu je 1907. godine osnovan savez trezvene mlade`i u Beogradu, kao van{kolska trezvewa~ko—vaspitna organizacija sa ciqem da omladinu vaspitava i prosve}uje u duhu potpune uzdr`qivosti (apstinencije) od u`ivawa alkoholnih pi}a, duvana i opojnih materijala (opijum, morfijum, kokain, ha{i{i sl.) Vrlo su pou~na iskustva u~iteqa u ovoj velikoj akciji u ono vreme, a u dana{wem vremenu na zajedni~kom poslu treba da se na|u roditeqi, u~iteqi, nastavnici, profesori, pedago{ki radnici, lekari, novinari i sama omladina oko programa zdravstveno vaspitawe, „{kola za `ivot“.

Bolesti zavisnosti — Alkoholizam

• 233

NARKOMANIJA

#Droga je diktator koji od narkomana stvara marionetu, roba... osobu bez li~nosti, bez morala, karaktera...“ Autor

UVOD Narkomanija je kompleksna, kosmopolitska, sociopatolo{ka „kuga“ XXI veka — zlo koje {eta svetom, osvaja ga, pustilo je korene svuda i prodrlo u najrazli~itije uzrasne i socijalne grupe, naro~ito me|u mlade. Narkomanija je zarazna pojava, {iri se zarazno i ima, kao svaka zarazna bolest te`wu da se {iri i da neprestano o{te}uje du{u i telo zara`enoga. Dru{tveni poreme}aji koje izaziva narkomanija i zdravstveni i drugi problemi narkomana, generi{u posebnu pa`wu i zabrinutost u ~itavom svetu i postaju sve ve}a javna i politi~ka briga mnogih zemaqa sveta, a narkomanija i glavni neprijateq dru{tva (Amerika, Egipat...). Prema proceni UN u svetu ima oko 300 do 400 miliona narkomana. Droga je civilizacijska i modna tendencija a futurolozi predvi|aju da }e droga, terorizam i nuklearna kataklizma oble`iti XXI vek. U savremenom svetu narkomanija predstavqa poseban socijalno-patolo{ki fenomen i specifi~an oblik otu|ewa mladih qudi koji ne uspevaju da se na zadovoqavaju}i na~in „sna|u“ u ambijentalnim uslovima i {ire u svetu okru`ewa. Adolescentno doba prepuno kriza, previrawa, problema, bunta, nesklada `eqa i mogu}nosti, nesklada psihosocijalnog i telesnog razvoja; prakti~no uga{ena vaspitana uloga o{te}ene porodice i dru{tva; narkomafija sa velikom ponudom droga ~ini svoje, pa se ova pojava enormno {iri u zemqama zapadnog sveta i kod nas i u zemqama u tranziciji. Tu`na je i tragi~na sudbina mlade osobe koja se u svom pona{awu rukovodi osnovnom te`wom — izbe}i neprijatnost i

238 •

Dr Dragoslav Nikoli}

do`iveti trenutno zadovoqstvo — pa pose`e za drogom, postaje zavisnik, rob droge, neslobodna li~nost, te`ak bolesnik ~iji `ivot ni ne traje dugo. Kratkotrajna zadovoqstva se zavr{avaju u gor~ini, lakovernost tone u u`as. Narkomanija mlade „kosi“, {iri se u svetu i me|u sve mla|ima pa i decom. Narkomanija generi{e brojne negativne dru{tvene pojave kao {to su: maloletni~ka delinkvencija, skitni~ewa, napu{tawe {kolovawa, napu{tawe porodice, kra|e, prostitucija, kriminal... narkomanija #preti“ celom svetu, posebno novodizajnirane sintetske droge koje postaju #hit“ disko i rejv `urki... Zvani~no Rusija objavquje: 60% narkomana je u uzrastu od 16 do 30 godina a od ovog broja su ~ak 20% u~enici osnovnih i sredwih {kola. Drogu |aci probaju prvi put od 11 do 13 godina a naj~e{}e to ~ine u hodnicima i dvori{tima {kola (istra`ivawe u Moskvi i Sankt Petersburgu). Me|utim, u svet drogirawa ne ulaze samo mladi i samo „izgubqeni qudi“ koji be`e od gorke stvarnosti u svet iluzija. Heroin i kokain „ulaze u modu“ biznismena, politi~ara i finansijskih stuktura. Smrtnost od droga raste sve vi{e u svetu. Kao uzro~nici, prema smrtnim efektima, re|aju se: ekstazi, amfetamin, LSD, kokain, heroin... Narkomani `ele da `ive ali bez patwi i bola {to je nemogu}e, `ele da u`ivaju u `ivotu, sad i ovde — iako je cena previsoka. To je osoba koja `ivi po „principu zadovoqstva“ (nerealnosti) a droga je ta koja mu zadovoqava i egoizam, hedonizam i mogu}nost da `ivi {to br`e, lep{e i bezbri`nije... „kratko ali slatko“. „Zlatni metak“, u `argonu dilera droge i narkomana prevelika i prekomerna uzeta doza heroina, intravenozno, odnosi u smrt sve vi{e mlade. Droga, najbla`e re~eno, hara i kod nas. Nema leka za narkomane. Le~ewe je u ve}ini slu~ajeva neuspe{no, a izle~ewe je mogu}e samo u 3 do 11%, nezavisno od primewivanih terapijskih metoda. Posledwu deceniju i po le~ewe narkomana komplikuje i dodatno uslo`wava i infekcija HIV-om, a intravenozni narkomani su u 40 do 50% HIV+.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 239

Primarna prevencija mo`e jedino da zaustavi talas {irewa narkomanije.

Na{a narko scena Droga je planetarna po{ast — svetsko zlo. U Beograd drogu ha{i{ su doneli autori kultnog mjuzikla „Kosa“ Rado i Ragni 1968. — u ogromnim koli~inama. Glumci Ateqea 212 su ha{i{ rado prihvatili. Neki su le~eni. Heroin su u Beograd doneli navija~i Ajaksa koji su do{li na finale kupa {ampiona Ajaks—Juventus — po~etkom sedamdesetih godina. Na{a narkomanska situacija je alarmantna. Droga se nudi i osnovcima pa je sve vi{e zavisnika me|u mladim. Neobave{tenost i neznawe u~enika i omladine su plodno tlo za one koji se bave proizvodwom i prodajom droga. Procewuje se da u Srbiji ima 100—130.000 narkomana, a samo u Beogradu 30.000. U bolnicama se le~i godi{we oko 600 narkomana. Droga je najve}i biznis, narkomafija #pali i `ari“ i u na{oj zemqi. Koliko se tro{i sredstava za drogu mo`e da potvrdi, odnosno poka`e — #Srbija potro{i 40 miliona evra, mese~no, za heroin“ (11.06.04). Nije dovoqno postaviti milicionere u {kolska dvori{ta, a ne izgra|ivati svest mladih o tome da ne treba ugro`avati ni drugoga ni sebe. Ono {to posebno zabriwava, jeste {to mladi nose oru`je. Po~inioci krivi~nih dela, pored toga {to ugro`avaju tu| `ivot, upropa{}uju i svoj, kao i `ivot ~lanova svojih porodica. U na{oj zemqi izostala je {ira dru{tvena akcija na propagirawu moralnih vrednosti, ve}e tolerancije i qubavi me|u qudima. Sloboda nije pravo da se ugro`avaju tu| `ivot i integritet, ve} je sloboda tolerancija i uva`avawe tu|ih interesa i vrednovawe tu|eg `ivota kao svog. To je novi prostor za delovawe Ministarstva za prosvetu i sport. Za one kojima ne pomogne edukacija, nu`na je stro`a kaznena politika. Policija uhapsi nekog narkodilera, a on se posle par dana na|e na slobodi, policija nije odgovorna. Policija ne sudi,

240 •

Dr Dragoslav Nikoli}

samo hapsi i sa krivi~nom prijavom takvo lice se prosledi pravosudnim organima na nadle`nost i odgovornost... „Droga je, na `alost, deo na{e svakodnevice. Sre}emo je kao opomiwuju}u stvarnost na ulici, u {kolama, diskotekama. Zgra`amo se nad u~inkom droge, u kriminalnim rubrikama i novinskim ~ituqama. Ona je nezvani gost u ku}ama ro|aka ili poznanika, o ~emu se vi{e }uti nego govori. Naj~e{}a qudska reakcija na ovakva saznawa da je to ne{to daleko od nas da se to drugima doga|a. I da bi tako i ostalo, radije zaobilazimo pri~e o tome.“ Droga je prisutna u `ivotu mladih i u provinciji, pa i u selima. Mnoge ta ~iwenica ne uzbu|uje nimalo, smatraju}i da je to neminovnost civilizacije. Nije to ni tabu tema za „u`ivaoce“, pod uslovom da im se ime ne oda. Re~i kao: xoint, trt, trava, vutrewe, upucan... dobijaju nove sledbenike. Beogradske diskoteke su kao #porodili{ta ekstazi generacije... Beograd je kao i Srbija u celini, jedno od mesta u regionu u kome je droga dostupna svima“.(dr Meri Blek — Unicef, 25. 06. 2005). U Zavodu za bolesti zavisnosti u Beogradu pratili su 2.450 le~enih narkomana, u devetogodi{wem periodu (1987—1996), i profil jugoslovenskog narkomana je slede}i: mu{karac — 79,8%; sredwo{kolsko obrazovawe — 67,9%; nezaposlen — 64,6%; neo`ewen — 66%; `ivi sa oba roditeqa — 38,3%; o`ewen i sa jednim ili dvoje dece — 40,0%; prvo iskustvo sa drogom stekao od 14 do 18 godine — 53,1%; le~ewe zapo~eo sa 19—23 godine — 35,5%. Od ukupnog broja le~enih 64% su iz Beograda. Naj~e{}e kori{}ena prva droga je marihuana i ha{i{, a ove prate po godinama narkomanskog sta`a medikamenti (sedativi, trodon...), heroin, sintetske droge i kona~no „me{ano, sve {to se ima...“. U na{im uslovima dosta se koristio i ~aj od ~aura maka. Probawe „droga“ se {iri i kod nas me|u |acima osnovne i sredwe {kole. U anketi u Vojvodini (13 op{tina) utvr|eno je da se droga „nudi“ i proba na „skrovitim“ mestima a zatim

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 241

slede „`urke“, disko klubovi. Utvr|eno je tako|e da 21% u~enika od 10 do 14 godina, konzumira ponekad alkohola 2,5% ~esto dok 1,5% pije svakodnevno. Razlozi za uzimawe droge su: u de~jem uzrastu — uticaj vr{waka — 58,8%; u adolescenciji radoznalost — 59,8%, a kod odraslih dominiraju psiholo{ki razlozi — 29,7%. Na~in uzimawa droga umnogome zavisi od uzrasta i po~etka zloupotrebe droga. Prema nekim istra`ivawima zastupqeno je: u de~ijem uzrastu — pu{ewe i peroralno uzimawe u 80,3%; u adolescenciji — i intravenozne aplikacije u 85,2%, a kod starijih narkomana u{mrkavawe u 62,4%. Pri~a narkomana — po~eo da pu{i u petoj godini, u sedmoj probao alkohol a u osmoj godini (3. razred osnovne {kole) sa dru{tvom sticao prva iskustva sa drogom — duvao lepak, zatim na red je do{la trava. Dru`io se sa starijim drugarima koji su ga uvodili u svoj krug i pru`ali mu qubav i prijateqstvo... Koliko je bio dobar. Drogirawe po~iwe rano, po ustaqenom redosledu: pu{ewe duvana, probawe i pijewe alkohola, marihuana... Razlozi za po~etak su klasi~ni: radoznalost, imitirawe (roditeqi, idoli filma, rok muzika...) bekstvo iz sveta realnosti, „re{avawe“ problema koji „iskrsavaju“ u socijalnom i emotivnom prilago|avawu... Mnogi mladi smatraju da marihuana „nije {tetna... ista je kao duvan, alkohol“.

Istorijski osvrt Upotreba prirodnih sredstava iz razli~itih biqaka, sredstava koja imaju sposobnost da mewaju raspolo`ewe, mi{qewe, pona{awe, a nekada i stawe svesti istorijski prati ~oveka kroz razne civilizacije. U istoriji qudskog roda, narodi su upotrebqavali razne biqke, produkte `ivotiwskog ili mineralnog porekla — droge u magijsko-religijskim obredima (halucinogene gqive),u le~ewu bolova (opijum, kan-

242 •

Dr Dragoslav Nikoli}

abis) kao i za suzbijawe gladi i otklawawe umora (koka li{}e). Bilo je ovo, u mnogim kulturama, normalno, dozvoqeno pona{awe u retkim i odre|enim prilikama. Zajednica je kontrolisala upotrebu „svete trave“, ovu su uzimali samo odre|eni qudi, samo u odre|enim prilikama i samo za odre|enu svrhu. U Kini se pomiwe opijum vrlo rano, oko 2500. godine pre n. e. (Peng Sao); u Egipatskim papirusima se nalaze mnoge egzoti~ne — „svete biqke“ (1500. pre n. e.) a u Gvatemali je na|ena, iz tog perioda, kamena skulptura pe~urke iz ~ije se stabqike ra|a glava boga. Ritualna upotreba pe~urke, za mewawe svesti, i daqe je aktuelna kod nekih Indijanaca u Meksiku. Prva pisana svedo~anstva o maku se sre}u kod Hezoida (VII vek pre n. e.) i nagove{tava postojawe grada Mekone (grad maka), u okolini Korinta. Ha{i{ su upotrebqavali Asirci u VIII veku pre n. e., a drevni Peruanski Indijanci su uzimali list koke pri svojim religioznim ceremonijama. Sa razvojem dru{tva upotreba i zloupotreba „svete biqke“ se {iri masovno me|u narodima bliskog i dalekog istoka i me|u narodima centralne Amerike (indijanska plemena). U Evropi droga se naglo {iri u sredwem veku a posle krsta{kih ratova se koristi ~ak 16 „svetih biqaka“. Pove}ana migracija stanovni{tva i kolonijalni ratovi {ire drogu sve vi{e i u svetu i Severnoj Americi. Vodi se i pravi „opijumski rat“, izme|u Kine i Engleske (1839—1842), a povod rata je bila naredba Kineskog dvora, posle smrti sina Kineskog cara (trovawe opijumom) da se uni{ti sav opijum engleskih i drugih evropskih trgovaca. Istorijski spisi, kulturni tragovi, arhajsko slikarstvo i literatura ukazuju da je droga u nekim sredinama bila deo dru{tvenih obreda a u drugim sredinama je osu|ivana, zabrawivana kao deo dru{tvenog zla. Prva me|unarodna konferencija o narkoti~nim drogama je odr`ana u [angaju (1909), {to je rezultiralo u „prvi me|unarodni dogovor“ o narkoticima u Hagu (1912). Me|unarodni rat protiv narkotika po~iwe te 1909. godine, a

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 243

prakti~no je utemeqen 1914. godine u SAD kada stupa na snagu Harisonov ~lan Zakona koji je kriminalizovao drogu. Ipak, o drogama i narkomaniji po~iwe {iroka rasprava posle Drugog svetskog rata, na svim nivoima (stru~ni, administrativni, nacionalni i internacionalni) sa ciqem da se usvoje me|unarodni dogovori i konvencije i spre~i proizvodwa, trgovina i upotreba droga. Formirana je i Komisija za droge Ujediwenih nacija koja prati kretawe narkomanije u svetu, prou~ava i predla`e op{teprihva}ena pravila (konvencije) za zaustavqawe talasa svetske narkomanske epidemije. (Konvencija o narkoti~nim sredstvima (1965), Konvencija o psihotropnim sredstvima (1971)..., Akcioni plan protiv ilegalne proizvodwe, krijum~arewa i kori{}ewa droga (1998). U mnogim zemqama done{eni su i donose se propisi i zakoni da unekoliko spre~e, odnosno da bar efikasno kontroli{u upotrebu droga. Zakoni i propisi se razlikuju od zemqe do zemqe, a najstro`iji su u zamqama gde je narkomanija najranije po~ela i najvi{e uzela maha. U nekim zemqama Azije su uvedene i smrtne kazne za krijum~are, korisnike (Kina, Iran, Kamboxa).

[ta je narkomanija? Narkomanija je op{ti, zajedni~ki naziv za upotrebu nelegalnih droga, patolo{ka strast i navika da se upotrebqava hemijska supstanca koja mewa raspolo`ewe, mi{qewe, pona{awe i stawe svesti. Obele`ila je zadwe dve decenije HH veka a bi}e glavno oble`je XXI veka pored terorizma i nuklearne kataklizme!? Mladi su `rtve jer `ele sve da probaju da do`ive brza i laka zadovoqstva, ne haju}i za posledice koje sti`u kao zla kob — zdravstvene, socijalne, profesionalne, moralne... Zloupotreba droga se {iri svetom od Hipi pokreta, 60-ih godina pro{log veka. Nekada je

244 •

Dr Dragoslav Nikoli}

narkomanija bila retka, uglavnom me|u lekarima, apotekarima... jer su lako dolazili do droge, leka za le~ewe, kao {to je morfijum. Organizovani kriminal u svetu uvek prati narkomaniju i kod nas, naro~ito posledwih 25 godina. Narkomanija je po{ast, zlo savremenog sveta, droge jednostavno „ubijaju“ qude, odnosno kompleksna, kosmopolitska sociopatolo{ka pojava, bolest pojedinca, porodice i dru{tva. Narkomanija generi{e brojne negativne dru{tvene pojave kao {to su: maloletni~ka delikvencija, skitni~ewa, napu{tawe {kolovawa, napu{tawe porodice, kra|e... prostitucija, kriminal... Narkomanija „preti“ celom svetu, posebno novodizajnirane sinteti~ke droge koje postaju „hit“ disko i rejv `urki. Drugu polovinu HH veka, obele`ava tzv. „Juvenilna narkomanija“ — poseban oblik otu|ewa mladih osoba koje ne uspevaju da usklade unutra{we nagonske pulzije i prevelike zahteve dru{tva, odnosno ritam stalne `ivotne utakmice. Duboki su sredinski koreni nastanka narkomanije u svetu — poreme}ani odnosi, odnosno krize {irokih rezmera: ekonomske, politi~ke, moralne, psiholo{ke, sociolo{ke... a samo „predisponirani“ postaje `rtva droga, wihove omamquju}e euforije, te{ki zavisnik od droge, bolesnik — narkoman. Svaki narkoman duboko psihi~ki alterirana osoba, li{ena zdravog razuma (emocija, kognicije i konacija), `ivi samo za sada{wost, za drogu, za zadovoqstvo, nema nimalo perspektivnu budu}nost a pro{lost za narkomana je izgubila svaki smisao. Wegov mentalni blok spre~ava ga da vidi i shvati svoju slabost, svoju bolest, svoj sunovrat. Upotreba, odnosno zloupotreba droga u celom svetu, posebno u SAD i Evropi, dobija alarmantne razmere sa pojavom „Hipi pokreta“ (1967). Druga polovina pro{log veka je prekretnica za zloupotrebu droga me|u mladima, i ova postaje vid protesta protiv ustaqenih normi u dru{tvu. Mladi ustaju i bune se protiv „cvetova“ ameri~kog dru{tva: demokratije, slobode i stvarala~kog pluralizma,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 245

odnosno licemerja, dvoli~nosti negovane kulture zapada, koja se dokazuje i danas — to je tzv. preventivni rat. Prestalo je nadmetawe re~ima i na~elima, „blagoglagoqivi igra~“ je iz vukao „ma~ugu“ koju je sve vreme dr`ao iza le|a, istina je pretvorena u la`, a la` u istinu. Metod „ispirawa mozga“ je i ovde dokazao svoju vrednost. Nije lako mladima da odrastaju u takvom dru{tvu, da na|u svoje mesto, svoju perspektivu u prevashodno interesnom i materijalizovanom dru{tvu. Nije za ~u|ewe prisutna enormna ra{irenost narkomanije u ovim zamqama. Ameri~ka kultura se gradi na {tetnim osnovama po mentalno zdravqe, a to zahvata i sve zemqe u tranziciji. Novo sveto trojstvo su: novac, vlast, presti` ali sti`u ne`eqeni zli gosti: mito, korupcija, mafija{tvo). Talas narkomanije se danas nezadr`ivo {iri me|u mladima ne samo zapadnog sveta i isti~e se po svojim neuobi~ajenostima. Mladi masovno uzimaju drogu, koriste sve vrste, sve ja~e i sve vi{e sinteti~ke droge.

Definicija narkomanije Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je usvojila definiciju: „Narkomanija je stawe povremenog ili stalnog trovawa koje uzrokuje ponavqano uno{ewe droga (prirodne i/ili ve{ta~ke) koje su {tetne za pojedinca i dru{vo“. Narkomanija i narkoman su zlokobne re~i, sve ~e{}e prisutne me|u na{im gra|anima, stru~wacima i na stranicama na{e dnevne i revijalne {tampe. Interesovawe raste, sa pravom, za ovu sociopatolo{ku pojavu. Iako su ove re~i neprimerene pravom zna~ewu, one su u{le u svakodnevni `ivot, ne mogu se zaobi}i i upotrebqavaju se u na{em {irem zna~ewu. Ova oblast, ipak, nije terminolo{ki ujedna~ena, nije precizno definisana pa nastaju nesporazumi me|u stru~wacima, me|u dru{tvenim radnicima, a posebno izme|u wih i stru~waka. Definicije u oblasti narkomanija se zasnivaju na ekspertskim preporukama SZO. Savezna komisija za opojne droge, Vlade Jugoslavije, stan-

246 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dardizovala je termine, osnovne izraze u oblasti narkomanija (1982) i preporu~ila wihovo kori{}ewe na teritoriji Jugoslavije, za sve organe, organizacije, ustanove, sredstva javnog informisawa... Inovacije su ura|ene u Saveznom zavodu za zdravstvenu za{titu (1984) a ovu treba i daqe upotpuwavati, naravno, shodno novim nau~nim saznawima i promenama prema drogama u okviru iste sociokulturne sredine. Evo nekih naj~e{}e upotrebqavanih termina i wihovog zna~ewa: — Narkomanija — zavisnost od droga, socio-kulturno neprihva}ena zloupotreba droga, koje mogu izazvati {tetne, nepredvidive posledice pojedincu, porodici i dru{tvu odnosno upro{}eno re~eno — svaka upotreba droga u nemedicinske svrhe. Termin je kod nas {iroko prihva}en od gra|anstva i stru~waka iako, u osnovi, ozna~ava zavisnost od narkotika. — Psihoaktivna supstanca (PAS) — supstanca (ili sme{a supstanci), mewa raspolo`ewe, mi{qewe, do`ivqavawe i/ili pona{awe, nekada i svest. Neka otklawa bol, druga anksioznost a ve}ina uzrokuje euforiju (ugodna razdraganost, prijatnost) a {to je osnovni motiv za zloupotrebu PAS-e (alkohol, duvan, droga...). Deluje na CNS, posebno na limbi~ki sistem mozga (stari deo mozga, centar zadovoqstva, odgovoran za emotivni `ivot). — Droga — hemijska PAS supstanca (ili sme{a supstanci) koja uneta u organizam mewa raspolo`ewe, mi{qewe, ose}awe, pona{awe nekada stawe svesti... Koriste se za le~ewe a najvi{e zloupotrebqavaju i generi{u BZ — alkoholizam, narkomaniju, pu{ewe duvana. — Opojna droga — supstanca koja mo`e da uzrokuje zavisnost i podle`e odredbama Zakona o proizvodwi i prometu opojnih droga a uneta je u spisak, Listu opojnih droga „Sl. list SFRJ“, 55/78. U ve}ini evropskih zemaqa ovo je pravni izraz i sinonim za upotrebu droga u nemedicinske svrhe. — Zloupotreba droga — {tetna upotreba (abuzus) nekon-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 247

trolisana upotreba PAS-e sa o{te}ewima zdravqa (psihi~ko, fizi~ko i/ili socijalno) {to je zna~ajna faza u toku razvoja bolesti. Odluka da se PAS-a upotrebi dolazi iz kore velikog mozga — centra za racionalnost i logiku. Zdrava, zrela osoba kontroli{e svoje pona{awe u odnosu na upotrebu droge. Halikas govori (1990): „Svako neprikladno {tetno pona{awe adolescenata za sebe i sredinu uz upotrebu PAS, je zloupotreba“. Najvi{e se zloupotrebqavaju i generi{u BZ — pu{ewe duvana, alkoholizam i narkodroge. Ista zahteva intenzivno le~ewe. — Zavisnost od droga (adikcija) — psihi~ko i/ili fizi~ko (i/ili socijalno) stawe nastalo usled delovawa PAS-e — razli~ite reakcije kod kojih preovla|uju izmene u raspolo`ewu, u do`ivqavawu i pona{awu. Ovo stawe prati: neodoqiva `udwa (kompulzija) da se droga ponovo upotrebi, radi ponovnog do`ivqaja psihi~kog u~inka ili radi izbegavawa nelagodnosti, tegoba; sklonost da se koli~ina droge pove}ava (tolerancija); {tetno delovawe na osobu koja uzima drogu i na okolinu, u`u i {iru. Droga kontroli{e pona{awe preko ni`ih instinktnih centara mozga, odnosno preko neurotransmitera (dopamin...) pa je kora mozga u drugom planu — izbora vi{e nema „uzimati drogu ili ne“. — Psihi~ka zavisnost — psihi~ka potreba da se drogom re{e razli~ite subjektivne i objektivne te{ko}e, odnosno zavisnost u kojoj preovla|uju psihi~ke smetwe pojedinca pa svoju psihi~ku napetost, emocionalnu nelagodnost, nesigurnost... kontroli{e samo putem droge. Psihi~ka zavisnost se razvija kod zloupotrebe svake PAS-e. Droga postaje oslonac, glavno sredstvo, „psiholo{ka {taka“ za re{avawe svih problema. — Fizi~ka zavisnost — metaboli~ka zavisnost — zavisnost u kojoj preovla|uju fizi~ke smetwe kod prekida uzimawa droga. Organizam ne mo`e bez droge. Droga je postala sastavni deo metabolizma }elija i tako se organizam

248 •

Dr Dragoslav Nikoli}

prilagodio na drogu. Nedostatak droge u organizmu uvek prate lak{i ili te`i apstinencijalni simptomi. Uvek je prisutna i tolerancija. Fizi~ka zavisnost se ne razvija kod svih PAS-i. — Apstinencijska kriza (sindrom) — skup psihi~kih i fizi~kih nelagodnosti i tegoba kod fizi~ki zavisnih narkomana, kada se prekine uzimawe droge. U zavisnosti od vrste droga i stawa organizma (iscrpqenost, telesna slabost, udru`ene bolesti...) sindrom prate razli~ito te{ka subjektivna do`ivqavawa i vidqivi znaci: drhtawe, preznojavawe, muka, povra}awe, gr~ewe, bacakawe, zapomagawe... Izuzetno, mo`e da se zavr{i smrtno. — Tolerancija — pojava opadawa dejstva droge kod narkomana, alkoholi~ara, odnosno ovaj „mora“ da pove}a „dozu“, da bi do`iveo ranije efekte. — Unakrsna tolerancija — pojava kada zavisnik, radi postizawa istog ili sli~nog efekta, mo`e zameniti jednu drogu sa drugom (marihuana - alkohol...). — Narkoman (zavisnik) — bolesna osoba zavisna od jedne ili vi{e droga. — Narkofil — bolesna osoba koja eksperimenti{e sa drogama i nezrelo, egzibicionisti~ki, radoznalo i patolo{ki inducirano postaje ~esto i narkoman, zavisnik od droga. — Probator — osoba koja do`ivqava prva iskustva sa drogom. — Bolesti zavisnosti (toksikomanija = bolesti pona{awa) — sinonimi za bolesti koje uzrokuju zloupotrebe PAS-i (duvan, alkohol, droga...). — Farmakofilija — sklonost du`evremenom uzimawu lekova i bez medicinske potrebe, nezavisno od prisustva PAS-i. — Farmakomanija — zavisnost od lekova, stvorena usled upotrebe raznih medikamenata u medicinske svrhe. — Tabletomanija — zavisnost od raznih tableta, pilula.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 249

Rasprostrawenost narkomanija Narkomanija, „kuga“ HH veka, zlo velikih razmera, {iri korene svuda u svetu i prodire u najrazli~itije uzrasne i socijalne grupe, posebno me|u mlade. Razorne zdravstvene, dru{tvene i ekonomske posledice dovele su neke zemqe da narkomaniju ozna~e kao posebnog neprijateqa, ova postaje „dr`avni neprijateq broj 1“ (SAD, Egipat...). Nema pouzdanih podataka o broju narkomana u svetu i kod nas, pa je prakti~no nemogu}e pratiti u~estalost i ra{irenost narkomanije. Ilegalna proizvodwa, trgovina i upotreba droga onemogu}avaju sva longitudinalna istra`ivawa, individualna i dr`avna. Za sagledavawe ra{irenosti ove pojave koriste se: numeri~ki i drugi podaci o le~enim narkomanima, registri u policiji o narkomanima (u~inili neko krivi~no delo) ali i procene. ^esto se koristi, u gorwu svrhu, i cenzus (popis) registrovanih slu~ajeva u vanbolni~kim i bolni~kim ustanovama, policiji, zatvorima i socijalnim slu`bama. Podaci ovako dobijeni, o broju i sociodemografskim obele`jima narkomana, zavise od rada i a`urnosti odgovaraju}ih slu`bi, stawa wihovih evidencija... Ovi podaci slu`e kao osnov za procenu broja narkomana u odre|enoj sredini i u odre|enom vremenu. Procewuje se da u svetu ima 300—400 miliona narkomana. Iskustvo je pokazalo, na primer, da svaki le~eni, registrovani, narkoman „nosi“ jo{ 8—10 neregistrovanih narkomana. Narkomanija se nesumwivo, {iri u svetu, poprima alarmantne razmere, a Komisija za droge UN isti~e u svetu ima oko 300—400 miliona narkomana. Neke zemqe tvrde da jedan narkoman (diler — a to je visoki procenat) u toku godine „ukqu~i“ 7—17 novih narkomana. Velika Britanija je postala narkomanski centar Evrope, po broju narkomana (Evropska komisija 1998). U proseku 20% mladi koriste drogu a mari-

250 •

Dr Dragoslav Nikoli}

huanu ~ak koriste 16-ogodi{waci, skoro 40%. Posle Britanije droga se najvi{e koristi u Republici Irskoj i u Holandiji, a najmawe u Portugaliji. Najvi{e se koristi marihuana i sinteti~ke droge — ekstazi i amfetamin („spid“). Heroin u Evropi koristi oko 1% stanovni{tva. Ilegalni kanali droga su sve ~e{}i preko Albanije.

Cvetaju kriminal i trgovina drogom Ramu{ Haradinaj zna kako da se ophodi prema svojim zamqacima u nemirnoj ju`noj srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija i zna {ta oni `ele da ~uju. Nekada{wi gerilac, instruktor bodi-bildinga, izbaciva~ u no}nom klubu i ratni heroj postao je premijer jer je svoje pristalice opio obe}awima o skoroj nezavisnosti. Ostaje otvoreno pitawe kako }e to funkcionisati u glavnom gradu Pri{tini i celoj pokrajini koja ima 2,1 miliona stanovnika, gde Srbi i Albanci stoje jedni naspram drugih sa isukanim ma~evima. Kosovo i Metohija, ~ije stanovni{tvo ~ini 88 odsto Albanaca i po {est odsto Srba i pripadnika drugih mawina, mo`e da pre`ivi samo zahvaquju}i novcu iz inostranstva, radu na crno i krijum~arewu. Cvetaju samo kriminal i trgovina drogom — i to toliko da su nema~ki istra`iteqi pokrajinu zvali #evropskom Kolumbijom“. #Albanija je bila Eldorado za heroin i kokain u proteklih 8 godina, jer je iza toga stajala dr`ava“ (S. Beri{a, biv{i predsednik Albanije — 15. 08. 05).

Putevi droge Balkan, a samim tim i Srbija, zbog svog geografskog polo`aja, je tranzitna zemqa u kojoj se droga distribuira. Jedan pravac je transferzala koja ide od Bliskog istoka gde su najve}i proizvo|a~i heroina, a to su Pakistan, Avganistan i Turska, dakle sav heroin koji kre}e ka zapadnoj

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 251

i centralnoj Evropi prelazi ili preko Bugarske ili preko Srbije. Drugi pravac ide... albanska mafija, koja je veoma dobro organizovana u evropskim i svetskim okvirima. Tako se vr{i lagerovawe heroina, naj~e{}e na na Kosovu ili u Bugarskoj, a zatim se distribuira po ~itavom svetu. #Cvetaju“ kriminal i trgovina drogom i na Kosovu — i to toliko da su nema~ki istra`iteqi pokrajinu zvali #Evropska Kolumbija“ (Rajnher Merkur, Bon). Marihuana naj~e{}e dolazi iz Albanije, gde se organizovano gaji. Kod nas je zbog svojih osobina veoma cewena na tr`i{tu pod nazivom #albanka“, za razliku od #doma}ice“ koja se uzgaja kod nas, ali nije tako #kvalitetna“. [to se, pak kokaina ti~e, on na na{e tr`i{te sti`e iz Ju`ne Amerike preko zapadne Evrope... iz Slovenije, Hrvatske, Bosne...

Slika 8. Putevi droge preko Crne Gore

U Be~kom sedi{tu UN, u februaru 2005. je tzv. #Honlea“ ukazala na pove}anu aktivnost kriminalnih grupa u krijum~arewu narkotika. Pove}an je {verc kokaina i heroina. Evropu brine albanska mafija (BETA). Odr`ana je

252 •

Dr Dragoslav Nikoli}

tre}a me|unarodna konferencija #Balkanski gradovi protiv droge.“ Marko Nicovi}, predsednik me|unarodne policijske asocijacije za borbu protiv droge (INEOL), predsednik nevladine organizacije #unija bezbednosti“, je na konferenciji izneo podatke: #preko Balkana pro|e 95 odsto opojnih droga od Sredweg i Bliskog istoka ka Evropi i daqe prema SAD i Kanadi... Procewuje se da se u drogama obr}e oko 1500 milijardi dolara zbog ~ega krijum~ari mogu da uti~u ne samo na politi~are, novinare, kongresmene, ve} mogu da pomeraju ~itave regione. Na{ region je najugro`eniji jer se dodirujemo sa Kolumbijom u srcu Evrope, Kosovom i Albanijom. Albanska mafija u svakom trenutku raspola`e sa tri do ~etiri tone droge koja ~eka isporuku kupcu koji naru~i drogu iz Zapadne Evrope...“ Na{a narkomanska situacija ima svoju posebnost — nalazimo se na „putu droga“ iz proizvo|a~kih zemaqa istoka (Turska, Avganistan, Iran, Indija, Nepal) prema potro{a~kom zapadu; droga se rastura na ovom putu i me|u na{im narkomanima; droga se ilegalno proizvodi i u na{oj zemqi; „patolo{ka indukcija“ je velika; droga je prisutna i u {kolama a prisutna je u urbanim i ruralnim sredinama. Procewuje se da u Jugoslaviji ima oko 100—130.000 narkomana, a samo u Beogradu 30.000. Svaki grad sredwe veli~ine, kao Kragujevac, ima 1000—2000 narkomana. Prisustvo narkomana kod nas na ulici nije primetno kao u velikim gradovima Evrope i sveta, gde oni u getima le`e na ulicama ili izdvojenom kvartu (Cirih, Wujork...). Toga kod nas jo{ nema, ne pada u o~i. Dileri droge u svakoj zgradi! Trgovina svim vrstama narkotika u Beogradu postaje i porodi~ni biznis. Na ulicama trenutno ima oko 2.000 narkodilera. Za prodaju droge sitniji dileri uglavnom koriste iznajmqene stanove diluju iz automobila, kriju drogu po podrumima pa ~ak i u stanovima prijateqa koji nemaju veze sa kriminalom i koji ne znaju {ta se nalazi u torbi koja im je ostavqena par dana na ~uvawe.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 253

Narkomanija je #samoubistvo“ #Heroin ubica“ — previ{e opasna droga da bi se o woj malo znalo. Ponovimo, najrasprostrawenija droga u nas je marihuana... droga koja se mo`e proizvoditi kod nas, odnosno klimatski uslovi odgovaraju wenom uzgajawu. Ona je popularna, naro~ito kod mladih qudi koji misle da je marihuana samo stimulativno sredstvo... Ono {to je velika opasnost, kad je marihuana u pitawu, jeste {to ne stvara veliku psihofizi~ku zavisnost, pa se tako sti~e la`an utisak da je takva situacija i sa drugim #te`im drogama“, kao {to je heroin. Me|utim upotrebom heroina stvara se zavisnost koja svakodnevno raste postaju}i bolest od koje se te{ko i dugotrajno le~i. Na`alost, heroin je kod nas sve rasprostraweniji... mi ga zovemo #droga ubica“. Tipi~an je za beogradskog i jugoslovenskog narkomana i gotovo svi oni koji se le~e u na{im specijalizovanim ustanovama za bolesti zavisnosti koriste ovu drogu. Dakle, heroinska zavisnost postala je najozbiqniji problem. Naravno, na na{em narko tr`i{tu distribuira se i kokain ali on nije tako popularan kod doma}ih narkomana jer je vrlo skup… Nabavqa~i droga su ~esto i #obi~ni qudi“ koji se ubace u obi~ne turisti~ke ili #{oping“ ture, nabavqaju drogu i unose je u na{u zemqu... Heroin se #diluje na sitno“ u uli~noj #kvoter“ ili #ter“. Naj~e{}e ga prodaju sami narkomani, razbla`uju}i drogu, kako bi do{li do novca i droge za li~nu upotrebu. Upravo su oni naj~e{}i nabavqa~i i dileri droge jer i sami pripadaju tom svetu, a wihova zavisnost za drogu ~ini ih nesposobnim za bilo koji fizi~ki ili umni rad (1.02.)...“ Narkomanija je hroni~no samoubistvo. #Mladost prezire posledice. Oni su radoznali. Ali radoznalost nije kriva {to upadaju u klopku droge, krivo je neznawe. Niko nije poku{ao samoubistvo iz radoznalosti. A narkomanija je upravo to: razvu~eno, otegnuto samoubistvo“. (M. Bulatovi}). Preko 50%

254 •

Dr Dragoslav Nikoli}

narkomana, u nas, je zara`eno sidom a umrlo je za 10 godina (1985.—1996.) 397 od side, virusnog zapaqewa jetre... mnogi su te{ki telesni i/ili du{evni bolesnici, izolovani provode posledwe dane u ku}i... Samoubistvo je izvr{ilo 42. Smrt je i „zlatni metak“ — overdozirawe narkomana koje se smrtno zavr{i. Smrt se nije `elela ve} `eqa narkomanova da intenzivnije u`iva u blagodetima i iluzijama qubavi i mo}i. Svake godine bolni~ki se le~i do 600 narkomana, ali je broj vanbolni~ki le~enih narkomanima znatno ve}i. Iako postoje zakonske obaveze i stru~ni preduslovi — savezni, dr`avni registar o le~enim narkomanima, u nas, ne funkcioni{e, pa se nema bli`i uvid u ovu sociopatolo{ku pojavu. U Institutu za zdravstvenu za{titu SR Srbije registar o u`ivaocima opojnih droga je aktivan, ali obuhvat nije potpun, i u periodu 1980—1998. godine je i registrovano 2.618 narkomana. Broj registrovanih je rastao po godinama. U 1998. godini je bilo narkomana (novih 291) 100 na 100.000 stanovnika, odnosno jedan na hiqadu, a 1993. godine je bilo 45 narkomana na 100.000 stanovnika. U Beogradu, od ukupno registrovanih, `ivi 1.663; na le~ewu je bilo mu{karaca 75%, a `enskog pola 25%; prose~na starost le~enih narkomana je bila (1998) — 22,5 godine (prema 30/1993); najmla|i su bili devoj~ica — 10 godina, de~ak — 11 godina.

Narkomanija, svetsko zlo — u dnevnoj {tampi U svetu, a i kod nas, sna`an talas narkomanije se smrtonosno {iri, o ~emu svedo~e ~esti novinski ~lanci. Navedimo neke: „Masovna po{ast opijata desetkuje nema~ku mladost... droga se prera|uje u tajnim laboratorijama Kosova... i preko Albanske narkomafije ubita~no {iri na zapadu...“ „...u Velikoj Britaniji narkomanija se protivno svim pretpostavkama {iri mnogo vi{e u malim mestima, gradi}ima i selima... ne samo marihuana ve} i opasno {tetne

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 255

droge (heroin...)... K. Helavel je osmislio novu strategiju borbe protiv droga „nacionalni nastavni program“ — rano upoznavawe dece sa {tetnostima droga... u pet godina starosti... u oblasti Durem... boqe obrazovawe o drogama... policiji zbog droga privedeni, biraju — kazna ili vaspitnosavetodavni kurs... „% se opredelilo za kurs od 600 uhap{enih... „kursisti“ nisu ponovo uhva}eni da koriste drogu... najmla|i „kursista“ je imao 13 godina...“ „...narkomanska kuga... u Rusiji je pustila svuda svoje korene... Heroin ulazi u modu menaxera, biznismena... ima oko dva miliona zavisnika... svaki osmi |ak je probao drogu... droga se prodaje i upotrebqava skoro javno u disko klubovima, no}nim klubovima...“ „...oko 50.000 mladih Ma|ara, petkom i subotom, koristi marihuanu, ekstazi ... disko klubovi su glavno mesto za preprodaju i konzumaciju droga... (otvoreni samo petkom i subotom)... tranzit droge i doma}i mafija{i... disko nesre}e... redovnih narkomana ima kao „vikenda{a“...“ „...stanovnici Jemena... (siroma{na muslimanska zemqa, 16 miliona stanovnika)... izdvajaju ~ak polovinu prihoda za omamqivawe... `vakawe gorkog zelenog li{}a... biqke Catha edulis... dru{tveno zlo... ko{ta zemqu 5,7 miliona dolara dnevno... vi{e od polovine dr`avnog buxeta godi{we... “ „...droga je prisutna u `ivotu mladih i u provincijskim mestima... mladi su ukqu~eni u „civilizacijske trendove“... (Gorwi Milanovac)...“ „...u neposrednoj blizini Negotina... na|ene su tri ba{tice bujnog zasada indijske konopqe...“ „...u Subotici je u januaru i februaru 1999. godine registrovano u policiji 146 novih preprodavaca i u`ivaoca droga... me|u ovima je i 30 sredwo{kolaca...“ „...u Beogradu po~iwu rano da upotrebqavaju PAS-e: u II razredu osnovne {kole pu{e; u II razredu osnovne {kole piju pivo; u III razredu osnovne {kole pu{e marihuanu; a ~ak 30—40% mladih je do{lo u dodir sa drogom...“

256 •

Dr Dragoslav Nikoli}

„...heroin u paketi}u iz Hondurasa i LSD u pismu iz Holandije... doma}e podzemqe uspostavilo je veze sa kriminalcima u inostranstvu... novi pravci i na~ini pribavqawa droge... kokain u „plo~ama“ i „kamenu“... zaplewen u novobeogradskoj po{ti...“ „...Zeta, nekada plodna ravnica Crne Gore... pretvorena u {vercersku oazu droga... iz Albanije droga kre}e za Hrvatsku, Sarajevo, Evropu... mladi se ukqu~uju u „novi svetski poredak“... „vaqaju“ drogu a mnogi i u`ivaju...“ #... droga je u Crnoj Gori svuda i na svakom mestu... na trgovima, u {kolama, kafi}ima... Heroin i marihuana pristi`u u najve}im koli~inama iz Kuksa i Bajram Curija u Albaniji, a sintetska droga ekstazi iz Pono{evca kod \akovice, gde se, po procenama stru~waka nalazi najve}a fabrika ekstazija u Evropi. Kokain #sti`e“ u Crnu Goru pomorskim i vazdu{nim putem... Daqa distribucija ide prema Republici Srpskoj, federaciji BH i Beogradu... i daqe u Evropu. #Globalni odgovor drogama“ je u periodu 1999.—2004. istra`ivao ra{irenost narkomanije i ustanovio: u Crnoj Gori postoji 31.528 u`ivalaca droga... Dileri u uniformama...“ „...u gorwem poni{avqu ima mnogo proizvo|a~a marihuane... zasadi na napu{tenim wivama... otkriveni krijum~ari imali spremqenu drogu za preko 100.000 maraka... najve}a koli~ina otkrivena na podru~ju Bele Palanke...“. „...ekstazi je „u trendu“, laboratorije rade i kod nas. U na{im {kolama |acima se nudi i prodaje marihuana i sinteti~ke droge u obliku tablete... retko te`e — skupqe droge, heroin, kokain... Dileri su „mravi“, biv{i u~enici. Kriminalisti~ka policija kontroli{e {kole, edukuje decu, nastavnike...“ „...tri vojnika, pripadnika Vojske Srbije na odslu`ewu vojnog roka u Kur{umliji uzgajali su marihuanu na obali Mirni~ke reke koja jednim delom prolazi kroz kasarnu... Marihuana i vojnici proizvo|a~i su otkriveni. Istraga je u toku (10.03.).“

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 257

#...pripadnici bezbednosno-informativne agencije u saradwi sa upravom za borbu protiv organizovanog kriminala i sekretarijatima unutra{wih poslova u Srbiji, od 1. januara do 1. septembra, zaplenili su drogu u vrednosti 2.454.000 evra. BIA saop{tava da je zapleweno 35,8 kilograma heroina, kilogram kokaina, 26,8 kilograma marihuane i 96 kilograma amfetamina (604.500 tablete). BIA je zaplenila i 240.140 kutija cigareta...“ #u vojsci se, danas, konzumiraju sve vrste droga. Vojnici uglavnom koriste marihuanu, ekstazi, razne pilule ali i heroin i kokain. Od predozirawa umro je vojnik (08.05) u kasarni. Svaki dvadeseti vojnik je heroinski zavisnik. Na{a vojska ne upra`wava narko test regruta, {to se u svetu ~ini. Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policije svakodnevno se bavi pitawima: Kako spre~iti narkomaniju? Kako vaspitavati i edukovati decu? Kako prese}i kanale {verca droge i kako dilere droga staviti iza re{etaka? Zemunski klan, koji je godinama bio glavni snabdeva~ droge, vi{e ne postoji, ali na beogradskim ulicama i daqe se okre}u velike koli~ine narkotika. Novi Zemunci su na narkotr`i{tu. Idealno mesto za dilere su {kole. Droga se ne prodaje samo u blizini {kola ve} i u {kolskim dvori{tima. Drogu dileri, nimalo naivni, deci najpre daju za xabe. \aci lako nasedaju veruju}i da im ne}e biti ni{ta ako je probaju, ali vrlo brzo postaju redovne mu{terije lokalnog dilera i tako nastaje za~aran krug. U osnovnim {kolama najvi{e se prodaje marihuana, dok se u sredwim ve} rastura heroin i sinteti~ke droge — kao {to su ekstazi i amfetamin-sulfat. Odnosno spid, koji je odli~na zamena za mnogo skupqi kokain. Kanali za nabavku droge su ostali tradicionalni, tako da se droga i daqe nabavqa ustaqenim kanalima iz Turske preko Bugarske, Makedonije, zatim sa Kosova kao i iz Albanije preko Crne Gore. Pakovawe droga je razli~ito: heroin se pakuje u providne PVC kesice ili u sjajni papir unutar paklice ciga-

258 •

Dr Dragoslav Nikoli}

reta: marihuana i ekstazi se prodaju u kesicama, a tablete pakuju kao pez bombone... Zbog prevelike koli~ine droge, koja se prodaje po beogradskim {kolama od pre dve godine zapo~ela je i akcija {kolski policajac. Ovi spre~avaju prodaju droge u~enicima i odr`avaju predavawa za nastavnike, roditeqe i deci na temu borbe protiv narkomanije. Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policije posti`e vrhunske rezultate iako su i sami policajci u velikom riziku jer su dileri veoma opasni i uglavnom naoru`ani i ne prezaju da u~ine sve samo da ne budu uhap{eni. De{avalo se da hiv-inficirani narkodileri poku{aju da ugrizu policajce, a ne biraju ni sredstva da kompromituju ovu slu`bu. Stoga policija tra`i da se celo dru{tvo ozbiqno pozabavi problemom narkomanije i da policiji pru`i podr{ku u borbi na spre~avawu prodaje droge. Izneti sadr`aj rada beogradske policije na suzbijawu prodaje droga ima veliku informativno-edukativnu vrednost i za rad OKO-a u svakoj na{oj op{tini (9.03.).“ „...carina je u 2004. kod nas, zaplenila vi{e od 400 kg raznih vrsta droge.“ #...Vrawe na #Balkanskom putu droga“ i policajci dileri... Od tri policijska inspektora koja su radila na suzbijawu narkomanije, dvojica su uhap{ena zbog posedovawa i prodaje narkotika... Stru~waci procewuju da ~ak 65 odsto narkotika koji sti`u iz Azije, prvo moraju da pre|u preko Kosova, a neki od wih javno tvrde da, na primer, u Velikom Trnovcu, selu pored Bujanovca, u svakom momentu ima najmawe tri tone droge, spremne za daqu distribuciju...“ (03.05). „...selo Sivac u op{tini Kula ima vi{e od 200 heroinskih narkomana. Narkomani su mladi}i i devojke starosti od 16 do 25 godina... Niko ne radi a svi se drogiraju... (04. 06.)“

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 259

Uzroci narkomanija Narkomanija je poznata od davnina, nije obele`je samo ovog veka. I danas se droga tradicionalno uzima u nekim zemqama Azije, Ju`ne i Centralne Amerike. U evropskoj kulturi, i kod nas, narkomanija je bila vrlo retka. Narkomani su bili stariji, ugledni, radno ceweni pojedinci, drogu su uzimali sami, skriveno i naj~e{}e posle upotrebe nekog leka, iz grupe opijata. Naj~e{}e su to bili lekari, apotekari, zdravstveni radnici koji su i lako dolazili do droge. Me|utim, omladinski hipi pokret, {ezdesetih godina ovog veka, — „sukob generacija“, generi{e i od tada se epidemijski {iri Juvenilna narkomanija — bolest omladine sveta, i bogatih i siroma{nih zemaqa, podgrevana gotovo legendarnim verovawima, zabludama da droga ima natprirodnu mo} i da ~oveku pro{iruje duhovne vidike... Narkomanija ugro`ava svakoga ~oveka u toku `ivota. Krize dru{tva, odnosa u porodici i dru{tvu i bespu}a, praznina i bespomo}nost, `ivotni tempo i neizvesna budu}nost generi{u kontinuirana strahovawa, nepodno{qivu realnost modernom ~oveku koju svako rado otklawa nekom drogom, barem i za kratko. Uvek je aktuelan i ve~iti sukob „principa zadovoqstva“ i „principa realnosti“. Razmimoila`ewa na podru~ju tuma~ewa uzroka narkomanija su ogromna. Neki uzroke vide u krizi dru{tva. Qudska pro{lost je bila ispuwena krizama, za koje su qudi koji su `iveli u vreme krize mislili da je na pomolu propast sveta. Ali svet se ne mo`e nikada osloboditi krize i mora se nau~iti da mladi krizu savladaju bez droga, {to velika ve}ina osoba i uspeva. Govori se da je narkomanija genetski uslovqena, sekundarna, kod primarno psihi~ki poreme}ene, asocijalne osobe, {to je i bilo opravdano kada je narkomana bilo malo, malo onih koji se protive svim vrednosnim sistemima dru{tva.

260 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Reagovawa i pona{awa svake osobe odre|uju sinhrono brojni faktori — genetski, somatski, psiholo{ki, socijalani, odnosno psihi~ki `ivot (do`ivqavawa, stremqewa, `eqe...). Ne mogu se prihvatiti mi{qewa da je samo radoznalost mlade osobe, koja istra`uje, testira okolinu i sebe, proba drogu i tako raste i dozreva. Uzrok narkomanije je slo`en a samo zbog uvek prisutne qudske radoznalosti, ne postaje se bolesnik, narkoman. [irewe droga, ponuda sama od sebe, ne mo`e da generi{e endo-epidemijsku dimenziju narkomanije. Uzroci narkomanija su multifaktorijalni, slo`eni, a u literaturi se isti~u naj~e{}e slede}i faktori: biolo{ki (medicinski) — uzimawe droga je bolest ili simptom nekog psihijatrijskog poreme}aja. Genetika i neurotransmiteri (dopamin, serotonin, endorfin...) su osnov u genezi narkomanija; psiholo{ki — uzimawe droga je vezano za posebno strukturisanu li~nost i sociolo{ki — dru{tvene okolnosti prvenstveno generi{u narkomaniju, uzajamno deluju}i sa biolo{kim i psiholo{kim ~iniocima. Nema jedinstvene komprehenzivne (sveobuhvatne) teorije o uzrocima nastanka narkomanije, nije poznat jedinstveni uzrok pojave zavisnosti a verovatno ga i nema, nego do nastanka narkomanije verovatno dovodi kompleksna situacija, klima u kojoj budu}i narkoman odrasta i `ivi. Ipak svi uzro~ni faktori se mogu svrstati u ~etiri grupe, kako to navodi — N. Vu~kovi}. 1. Radoznalost — nesigurna, neuskla|ena i emotivno nestabilna osoba: — `eli da smawi mrzovoqno — depresivno ose}awe, — `eli da poboq{a funkcionisawe, — `eli da smawi pritisak sredine, — `eli da se ose}a prijatno i samouvereno. 2. Nesigurnost u porodici — odbacivawe, zanemarivawe, nedostatak jednog roditeqa, preterana o~ekivawa, alkoholizam u porodici... 3. Psihopatolo{ki poreme}aji — narkomanija je simptom primarno afektivnih poreme}aja, poreme}aja li~nosti,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 261

neuroza, psihopatija ili psihoza. 4. Nau~eno pona{awe — navika (habitacija) na prve prihvatqive efekte droga (prijatnosti, raspolo`ewe, zadovoqstvo, euforija).

Trofaktorska geneza narkomanije Opravdano se istra`iva~i, ove sociopatolo{ke pojave pitaju da li je uop{te mogu}e jedno op{te teorijsko obja{wewe za sve tipove narkomanija, za sve tipove u`ivalaca droge, kojima je zajedni~ko samo uzimawe droge a dru{tvene okolnosti, motivi i o~ekivawa su vrlo razli~iti. Ipak, upro{}eno re~eno, kod Juvenilne narkomanije, uvek uzro~no interakcijski deluju tri krucijalna faktora — adolescentna li~nost, sredina i droga (slika 1). 1. Adolescentna li~nost — period biopsihosocijalnog razvoja (11—25 godina) u kome osoba nije vi{e dete a nije ni zrela, odgovorna li~nost. Ovo je period rasta, razvoja i sazrevawa — uskla|ivawa telesnog, emotivnog, nagonskog, socijalnog i intelektualnog razvoja, i period podlo`nosti brojnim uticajima (dobri i/ili lo{i) sredine, vr{waka, pomodarstva, zloupotreba. Svako pre`ivi ovaj period `ivota, period odrastawa, pun brzih psiholo{kih, fiziolo{kih i socijalnih promena i problema. Problemi su univerzalni a ove prati: do sada, preterana osetqivost, napetost, poti{tenost ili preterani optimizam, svojeglavost, pad samoocewivawa, povi{ena samosvesnost, `eqa za samostalno{}u, `eqa da se separira, bunt protiv konvencija, vrednosti i autoriteta, kobna radoznalost i `eqa da se bude uo~en, da bude prihva}en od grupe, pa shodno tome dolazi i adekvatno obla~ewe, kin|urewe, afektirawe, smeh... Neuskla|enost `eqa i mogu}nosti, unutra{wi nemir i `ivotna nesigurnost teraju mlade u svet fantazija.

262 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Treba puno razumevawa roditeqa, nastavnika i okoline za „tin“ godine, za formirawe zdrave, odgovorne, radne i uskla|ene li~nosti. Mladima je danas neuporedivo te`e nego prethodnim generacijama — bore se u dru{tvu bez jasno utvr|enih pravila i pozitivnih uzora. Zbuweni i rastrzani, izme|u onoga {to je po roditeqima dobro i onoga {to se zbiva u dru{tvu iskazano vladaju}im vrednosnim simbolima, ne mogu i ne znaju kome carstvu da se privole. Agresija navire, sukobi su neizbe`ni i sa sobom i sa okolinom. Droga je odavno postala „hemijska proteza“ ra{timovanog oblika komunikacija mlade generacije. Na vidiku, sumrak autoriteta roditeqa usmerava mlade u gang, a grupa vr{waka u svetu novca i profita, postaje „vrhunsko bo`anstvo“, „obe}ana zemqa“ za dru`ewe, za emotivnu bliskost, za sigurnost, pa i za nepromi{qeno ukqu~ivawe u psiholo{ki za~arani trougao — cigareta, alkohol, droga. Sigurno da genetska podlo`nost na nekvalitetne emotivne odnose u porodici i negativni uticaji {ire socijalne sredine pove}avaju rizik da mlada osoba uplovi u svet droga. Kobna radoznalost, napetost, iscrpquju}a strahovawa, patolo{ki induktori (narkomafija, dileri), bekstvo iz sveta realnosti u svet bez konflikata i problema, `eqa za samomeditacijom i `eqa da se pro{ire duhovni vidici otvaraju put u `ivotni pakao. Deca pakla su sa nama. Pomodni trend je otvoren za sve, ali mora se re}i da radoznalost nije alibi (opravdawe) za uzimawe droga, ve} samo za one koji imaju u sebi duboku depresivnu i egzistencijalnu prazninu koju moraju da popuwavaju zadovoqstvima, odnosno drogom koja treba da izravna neravnine du{e po bilo koju cenu. 2. Sredina — u`a i {ira, determini{e socijalno zdravqe i pona{awe mlade generacije pa i problemati~no pona{awe. Dehumanizovana dru{tva, novac, profit i vlast i materijalni uspeh po svaku cenu generi{u otu|enost, razne sociopatolo{ke pojave pa i narkomaniju. Neki mladi nemo}ni da mewaju ne{to na boqe, boqu sada{wost i izvesniju budu}nost,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 263

reaguju pasivizacijom do povla~ewa iz dru{tva. Uzroku narkomanija kumuje i dr`avno shavatawe te`ine ove sociopsiholo{ke pojave, pa i politika i dr`avne mere za weno spre~avawe i suzbijawe. U nekim dr`avama (Japan, Tajvan, Singapur) kontrola droga je potpuna i uspe{na. Ipak, porodica je svemu osnov, pa i narkomaniji. Porodica — odnosi u porodici se ubrzano mewaju, wena za{titna i vaspitna uloga je sve „tawa“. Nema savr{enih roditeqa niti recepata za odgajawe dece. Svako dete je na neki na~in posebno kao i wegova porodica i sredina u kojoj `ivi. Dete odrasta u zadovoqnu i prilago|enu osobu kada wegova porodica i sredina iza|u u susret wegovim bazi~nim potrebama (qubav, nega, za{tita, pohvala...) i od malih nogu zauzima pozitivan stav prema `ivotu, pa i prema PASima, stav koji kroz ceo vek repetira. Ipak, tr`i{na privreda usmerava roditeqe prema zaradi, sticawu dru{tvenog i profesionalnog statusa i materijalnih dobara a qubav prema deci i qubav dece roditeqi kupuju pomodnom obu}om, ode}om... ^esto pro|e i neka godina pre nego {to bri`ni roditeqi primete da im se dete odlu~ilo za hemijske {take — pu{i, pije ili se drogira. I ovakva porodica lako mlade okre}e i herojima ulice, filma, crne hronike u {tampi. Ovakvi mladi mewaju dan za no}, „diskuju“ i tra`e „|avola“. Mladima se tako potkopavaju emotivni i moralni temeqi, pa se ovi okre}u novim uzorima iz svog socijalnog okru`ewa, koje promovi{e neke nove junake i naopaki, obrnuti sistem vrednosti. Disfunkcionalna porodica je embrionalno mesto narkomanije, a roditeqska qubav i privr`enost detetu je „vakcina“ za dobro mentalno zdravqe, sna`na za{tita za ovozemaqske opasnosti, koje vrebaju mlade — droga, alkohol, duvan, sida, sekte... 3. Droga — kolokvijalni svakida{wi naziv za prirodne i ve{ta~ke supstance opasne za zdravqe — du{evno, telesno, socijalno, emocionalno i moralno. To je #Anti~ka ve{tica“ psihoaktivna supstanca sli~no {e}eru, deluje na neurotransmitere mozga (dopamin, serotonin...) stvara naviku,

264 •

Dr Dragoslav Nikoli}

ali droge (nikotin, kokain, heroin...) i zavisnost, kao da se „uvla~e“ u vijuge mozga potpuno upravqaju pona{awem. „Drogirawe“ je prolongirano samoubistvo, „samoubistvo na rate“. Droga postaje vrlo tra`ena roba koja donosi veliki profit. Narkomafija ~ini sve da ova roba bude tra`ena i da se do we mo`e lako do}i. U narkobiznis su ukqu~ene i ilegalne laboratorije {irom sveta i proizvode sve ja~e droge sa sna`nim adiktivnim (zavisnim) potencijalom. Ponuda droga se {iri i u na{im sredinama, dileri su prisutni na odre|enom mestu, oko ulaza zgrada sa vi{e stanova, oko {kole, doturaju drogu i tipuju i regrutuju nove `rtve za put pakla, za tragi~an put XXI veka.

Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe deteta? Prva iskustva sa drogom se sti~u rano u detiwstvu, ve} u osnovnoj {koli. Deca probaju lepkove, boje, lakove, isparqive te~nosti — etar, hloroform, benzin, sledi marihuana i druge druge. Roditeqi, nastavnici ostaju „slepi“... ne vide promene u pona{awu deteta, ili ne}e da vide, rani po~etak upotrebe #gate way“ droga, prvo {to su ove jeftinije, dostupnije i dru{tveno prihvatqivije (duvan, alkohol pa i marihuana). Rani znaci agresivnog pona{awa, lo{i porodi~ni odnosi kao i dru`ewe sa vr{wacima koji koriste droge, predstavqaju faktore koji sugeri{u da mo`e do}i do zloupotrebe droga ili zavisnosti od wih. Posle upotrebe bilo koje droge dete se mewa u pona{awu, izgledu, govoru... a tu su i de~je `albe — glavoboqa, vrtoglavica, nesvestica... bolovi u trbuhu, gubitak apetita, povra}awe, prolivi, sjajne o~i i rumenilo lica, su`ene zenice... drhtawe ruku, nerazumqiv govor... Odgovorni i pa`qivi roditeqi za svoje dete uo~avaju i promene u ku}i: dete se dugo zadr`ava u kupatilu, vodi telefonske razgovore, nerazumqive, ~udne neke nove re~i dete koristi. Iz stana nestaju — novac, vredne stvari, kra|a je osnovno obele`je narkomana jer je droga roba, koja

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 265

mora da se plati, ina~e… Dileri tipuju decu iz dobrostoje}ih porodica… tamo gde ima #love“. Ukoliko se ranije uo~e ovi premorbidni znaci de~jeg #nesta{luka“, utoliko je verovatno}a ve}a da dete ne}e krenuti na put bez povratka… #put pakla“. Rana borba protiv droga je imperativ, ako `elimo da #spasavamo decu i omladinu“ i tako smawujemo narastaju}u epidemiju narkomanije u svetu i u nas. Nu`no je {to pre i bez odlagawa zapo~eti edukativni rad sa vaspita~ima, roditeqima, decom i u~enicima u obdani{tima, de~jim vrti}ima, osnovnim i sredwim {kolama. Uporedo je imperativno da se osposobi grupa vaspita~a koja }e uz superviziju samostalno voditi Psiholo{ke radionice sa decom uzrasta od ~etiri do sedam godina. U {koli ulogu organizatora edukativnih radionica preuzimaju psiholozi, kojima poma`u razredni odbori u~enika za borbu protiv BZ — pu{ewa, alkoholizma, narkomanije. Strategija obrazovawa mladih ka novom `ivotno vrednosnom sistemu zna~i — razvijati svest dece i omladine ka pozitivnim `ivotnim vrednostima i negovati zdravo pona{awe, dru{tveno pozitivan karakter. Ovakvim radom mogu se o~ekivati, dugoro~no, pad nasiqa, delinkvencije me|u mladima a mladi }e prihvatiti moralne vrednosti, toleranciju i qubav me|u qudima. I deca }e tada u {koli biti bezbednija, fizi~ki i duhovno. Svedoci smo, na op{tu narodnu `alost, da su ve}ina {kolskih, pa ~ak i de~jih vrti}a i parkova postala mesta okupqawa narkomana, dilera iza kojih ostaju tragovi od igala do {priceva, a o opu{cima i da ne pri~amo. [ta mo`e tu da #popravi“ samo {kolski policajac.

Razvoj narkomanija Razvoj narkomanije je, uglavnom, kli{eiran. Ovo hroni~no samoubistvo, po~iwe naj~e{}e u doba adolescencije, u doba `eqa, protesta, snova, ma{te i razvoja.

266 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Mlada osoba po~iwe postepeno i nekako bezopasno, po slobodnoj voqi, da zloupotrebqava obi~no dim marihuane, zatim druge droge, obi~no heroin, i tako se nastavqa put u li~nu, porodi~nu i dru{tvenu tragediju. Uvek se razvoj narkomanija odvija u tri faze: • Eksperimentalna faza — mlada osoba u razvoju (adolescent) povremeno upotrebi drogu, iskqu~ivo u dru{tvu, na `urkama, kada neko istu obezbedi. Nastavqa daqe i u~i kako da upotrebqava drogu, u~i da prepoznaje po`eqne efekte droge, u~i da u`iva u efektima droge, posebno marihuane. Obi~no je uvek po redu zastupqen „Za~arani trias“ — duvan, alkohol, droga. Prijatnosti, olak{ana komunikacija, i{~ezavawe straha i dr. odvra}aju mladu osobu da misli o {tetnim posledicama, ali tu i tamo se javi i ose}aj krivice zbog nedopu{tene i zabrawene igre. Rana detekcija eksperimentatora ima dragocenu vrednost za zaustavqawe narkomanskog procesa. • Faza redovne upotrebe — adolescent `udi za drogom, nabavqa je sam, upotrebqava je sve ~e{}e, mewa ranije usvojene obrasce pona{awa, zapostavqa higijenu, {kolu, prijateqe, deluje bolesno, umorno, depresivno, apati~no. Moralno postepeno degradira (la`e, krade, falsifikuje), sukobqava se sa zakonom i kona~no svoju celokupnu aktivnost usmerava prema drogi, nabavci i kori{}ewu droge. • Kona~na faza — narkoman je bolesnik (fizi~ki, mentalni, socijalni i/ili moralni), ne mo`e bez droga, do`ivqava apstinencijalne krize a droga/e ne pru`a vi{e ranija zadovoqstva. Odnosi u porodici su krajwe poreme}eni, neshva}en, odba~en, paranoidan (sumwi~av), depresivan, veoma agresivan prema okolini i sebi, i ne retko poku{ava ili ostvari samoubistvo. Posebno tragi~no i `alosno izgledaju narkomani sa uznapredovanim psihi~kim promenama (psihoorganski sindrom, „ha{i{ demencija“...).

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 267

Posledice narkomanija Posledice narkomanija su uvek mnogostruke. Tragi~na je i zla sudbina svakog narkomana, jer droga uvek o{te}uje funkcije tri osnovna mo`dana bloka za usagla{avawe i integrativno delovawe (kognicija, konacija, emocije) pa je i du{a (`eqa, misli, ma{ta, darovitost...) narkomana, pored tela, razorena, {to generi{e mnogobrojne, akutne i/ili hroni~ne {tetne posledice: — O{te}uje zdravqe — (telesno, du{evno i socijalno) i uzrokuje preranu smrt narkomana (oboqewa jetre, sida, oboqewa mozga...). Uvek su prisutni raznovrsni du{evni i emocionalni poreme}aji. Svake godine umre veliki broj mladih osoba (narkomana) ali `ivote gube i nedu`ni qudi od narkomana. — Generi{e kriminalne radwe — svaka evidencija ili osuda povezana sa drogom je do`ivotni `ig — krajwe negativan, nepovoqan za uspeh, kvalitet `ivota i izglednu budu}nost. — Stvara finansijske probleme — drogirawe je skupo, treba sve vi{e i vi{e novca, i retko ko mo`e to da isfinansira bez kriminalnih radwi. — Uni{tava dru{tveni `ivot — dru`ewa narkomana su reducirana na „narkomansku subkulturu“, me|usobno se dru`e, imaju zajedni~ki ciq (droga), nezainteresovani ali su i neprivla~ni za zdrave devojke, mladi}e. — Uni{tava budu}nost — narkomanu je ruinirana svaka perspektiva, svaka profesionalna vrednost i krajwe degradiran porodi~ni `ivot. Pove}ava stopu smrtnosti za 6-20 puta... — Narkoman za volanom ugro`ava sve u saobra}aju — u Velikoj Britaniji svaki deseti voza~ izme|u 17 i 30 godina starosti vozi automobil pod uticajem droge — 75% su

268 •

Dr Dragoslav Nikoli}

uzimali marihuanu, a 10% heroin pre vo`we automobila. Marihuana ima isto dejstvo kao alkohol na voza~a i zato se tra`i od vlade da se uvede narkotest kao alkotest za voza~e. Raste broj voza~a pod dejstvom droga. U telima ~etvrtine poginulih u saobra}ajnim nesre}ama na|eni su tragovi droge. Svaki deseti poginuli pe{ak, putnik bio je pozitivan na drogu. Vi{e je bilo poginulih, u saobra}ajnim nesre}ama, pod dejstvom droge nego alkohola (37:27), za odre|eni vremenski period istra`ivawe (DET), javqa Dejli Telegraf. Klasifikacija i fenomenologija narkomanija Nekada su eksperti SZO zavisnost od PAS-i delili na: te{ke (velike) toksikomanije — opiomanija, kokainomanija, alkoholizam i kanabizam i lake (male) toksikomanije — tabakizam, kofeizam, teizam, eteromanija, tabletomanija. Ova podela nije bila prakti~na i nije bila korisna a stvarala je mnoge nesporazume me|u odgovaraju}im stru~wacima. Kriterijumi za klasifikaciju narkomanija su razli~iti, pa zato postoji i vi{e klasifikacija: 1. Prema tipu zavisnosti — savremena podela zavisnosti od PAS-i, eksperata SZO, bazira se na: vrsti droge, vrsti zavisnosti i stvarawu tolerancije. Ova podela je prakti~na za brzo odre|ivawe tipa zavisnosti, odnosa ~oveka i droge i za populaciona istra`ivawa. Prilo`ena tabela, pokazuje tip zavisnosti od droga. Tabela 3. Tip zavisnosti od droga Zavisnost Fizi~ka Psihi~ka Tolerancija zavisnost zavisnost Heroinska ++ ++ ++ Barbituratna + + + Alkoholna + + +

• 269

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

Nikotinska Amfetaminska Kokainska Kanabis Kat Halucinogeni Lepila i rastvara~i

+ 0 0 +? 0 0 0

+ +/++ ++ +/++ + +/++ +

+ + 0 0 0 + +

2. Prema razlozima uzimawa droga — obuhvata kategoriju somatskih bolesnika i nedefinisanu grupu osoba koja upotrebqava drogu, pa se pojavquje: — Opravdana narkomanija — obuhvata bolesnike sa jakim bolovima, primorani da stalno uzimaju sredstva za umawewe bolova (terminalni stadijum raka...), — Nastavqena narkomanija — prva upotreba droge je bila za le~ewe (terapijska), za suzbijawe nekog bola, ali neke osobe, posebnog mentalnog sklopa, nastavqaju da upotrebqavaju drogu radi „u`ivawa“, — Primitivna narkomanija — upotreba droga radi pri jatnosti, olak{awa, lagodnosti... 3. Prema fenomenologiji — postoje ~etiri naj~e{}a patolo{ka pojavna oblika narkomanija, prema MKB-10 (SZO): — akutna intoksikacija (trovawe), — problemsko (rizi~no) uzimawe droga (narkofil), — {tetna upotreba, zloupotreba (Abuzus), — zavisnost od droge (adikcija). 4. Prema po~etku, razlozima i sociokulturnim uticajima — narkomanije mogu biti: — Klasi~na — „primarna narkomanija“ — retka pojava kod rizi~nih profesija (lekari, apotekari, medicinske sestre) i bolesnika sa te{kim bolovima. „Profesionalna narkomanija“ ostaje dugo neotkrivena, a ovi narkomani ne postaju ~lanovi narkomanske subkulture. Nabavka droga je (bila) legalna, vrlo retko ilegalna. Opravdana uzimawa droga,

270 •

Dr Dragoslav Nikoli}

uglavnom narkotika, i dobro profesionalno funkcionisawe narkomana nisu generisali posebnu dru{tvenu reakciju, pa ovi narkomani ostaju dugo u ovoj razvojnoj fazi narkomanije. — Juvenilna — „nova narkomanija“ — masovna pojava, endemoepidemijska hemijska zavisnost mlade`i, velike kontaganioznosti (prenosivosti). Razvija se i odr`ava narkomanska subkultura. Droga se nabavqa ilegalno, reakcije dru{tva su `estoke.

Klasi~na i adolescentna narkomanija M. Antonijevi} (i sar.) je priredio komparativni pregled ove dve grupe narkomana -------------------------------------------------------------------------------------Klasi~ni narkoman Adolescentni narkoman -------------------------------------------------------------------------------------Osoba sredwih godina 1 Osoba mlada, (prete`no) neformirana -------------------------------------------------------------------------------------Profesija razna 2 U~enici sredwih {kola -------------------------------------------------------------------------------------Sporadi~na pojava 3 Epidemija -------------------------------------------------------------------------------------Upotrebqava morfin 4 Upotrebqava sve, heroin, i derivate opijuma marihuanu, razne kombinacije -------------------------------------------------------------------------------------Upotrebqava visoke 5 Upotrebqava relativno doze droge niske doze, u po~etku. -------------------------------------------------------------------------------------Apstin. sindrom sna`an 6 Apstinen. sindrom blag -------------------------------------------------------------------------------------Na~in upotrebe droge 7 Pu{ewe, oralno (pu{ewe, oralno, (u po~etku) u{mrkavawe, injekciono). --------------------------------------------------------------------------------------

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 271

Po~etak uzimawa 8 Po~etak uzimawa droge droge je vezan za je vezan za organska oboqewa, radoznalost, grupnu sna`ne bolove, pripadnost i operacije prijatnosti -------------------------------------------------------------------------------------#Solo“ upotreba droge 9 Grupna upotreba -------------------------------------------------------------------------------------Droga je dostupna na 10 Droga je dostupna lekarski recept (i ilegalno ilegalno) -------------------------------------------------------------------------------------Retka su krim. dela 11 ^esta su krim. dela

Vrste, dejstva i podela droga Droga je bilo malo, do pre nekoliko decenija, koje su mogle da uzrokuju zavisnost, a u ovo na{e vreme prakti~no je nemogu}e pobrojati sve PAS-e koje se danas upotrebqavaju za postizawe brze lagodnosti, smirewa i prijatnosti. Koriste se danas, u gorwe svrhe, ne samo klasi~ne, prirodne droge, ve} polusintetske i sintetske droge koje u ve}em broju proizvodi farmaceutska industrija ali i mnoge tajne hemijske laboratorije {irom sveta, pa ~ak i mnoga sredstva {iroko upotrebqavana u industriji ili doma}instvu — razni organski rastvara~i, razne boje, lakovi... Sve PAS-e (droge) zakonski mogu biti: — legalne — kontrolisane i oporezovane (alkohol, duvan...), — legalne — izdaju se samo na lekarski recept, — ilegalne — zakonski zabrawene (kanabis, heroin, kokain). SZO je sve PAS-e, prema dejstvu, podelila u 4 osnovne grupe (1961 i 1971) a to su: depresori CNS-a, stimulansi, halucinogeni i kanabis.

272 •

Dr Dragoslav Nikoli}

I. — Depresori CNS-a Depresori su najmnogobrojnija grupa droga — sni`ava, paralizuje aktivnost CNS-a (otuda i naziv) i mnogo se koristi u medicinske svrhe, od analgetika do opijata. Ovu grupu droga ~ine: — narkotici — opijum, opijati i opioidi — otklawaju sna`no telesni bol, uspavquju i generi{u euforiju, — analgetici — umawuju ili uklawaju telesne bolove, — hitnosedativi — umiruju, opu{taju napetost, uvode u san i odr`avaju san, — lepila i isparqivi rastvara~i. A — Narkotici — opijum i wegovi derivati smawuju aktivnost CNS-a (pomu}ewe svesti, senzorijuma, budnosti), otklawaju bol i stvaraju sna`nu euforiju. Tolerancija se brzo razvija, potreba za drogom postaje sve `e{}a, zavisnost se, tako|e, vrlo brzo uspostavqa. [iroko kori{}eni uzrokuju i najte`e oblike zavisnosti, posebno heroin. Kao i prirodni, u organizmu stvoreni endorfini (enkefalin...) i narkotici izazivaju dobro raspolo`ewe, analgeziju i lagodnost. Efekti ovih droga zavise od li~nosti, vrste droga, ja~ine i kvaliteta droga i na~ina upotrebe. Uzimawe narkotika (opijata) drasti~no o{te}uje porodicu (odnose, materijalni status...) i narkomana koji uvek progresivno sebe unaza|uje (karakterno, mentalno i pona{ajno) i dose`e dno, a telesno uvek propada (zapaqewe jetre, sida... smrt od predozirawa) i tako otaqava mu~an i svoj kratak `ivot... Ove opojne droge se zloupotrebqavaju na razli~ite na~ine: pu{ewe, u{mrkavawe, pijewe i gutawe, injekcije, naj~e{}e intravenski, a ovaj na~in zloupotrebe ostavqa vidne promene na ko`i podlaktice („brojanice“). Intravenska upotreba opijata dejstvuje brzo i dvofazno: eufori~na faza — posle kratkotrajnog do`ivqaja topline i ubrzawa rada srca, i telesnih senzacija (fle{) nas-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 273

taje iracionalna euforija (veselost, prenagla{eno zadovoqstvo, dobro raspolo`ewe, bezbri`nost), nestanak straha i napetosti, meditacija, i depresivna faza — pospanost, apatija, ote`an i nerazumqiv govor, anksioznost, depresivno raspolo`ewe, strah, muka, ga|ewe, preznojavawe, zenice su`ene i pored toga neodoqiva `eqa za ponovnim uzimawem droge. Tako se stvara za~arani „Circulus vitiosus“, put u pakao. Ukratko, zloupotreba narkotika generi{e: pospanost, uske zenice, suvo}u usta, vodwikave o~i, crvenilo lica, svrab po ko`i, usporenost govora, pokreta, disawa... 1. Opijum — mle~no beli sok, dobija se zasecawem nezrelih ~aura maka (Papaver somniferum ), sadr`i preko 20 alkaloida (morfin, kodein...). Glavne zemqe proizvo|a~i prirodnog opijuma iz maka su zemqe #zlatnog polumeseca“ Avganistan, Pakistan, Turska, Iran, zemqe „zlatnog trougla“ (Burma, Laos, Tajland). Avganistan postaje ponovo „narkodr`ava“, proizvodi 87 odsto svetske produkcije opijuma. ^ak 90 odsto heroina koji se rastura po Evropi poti~e od avganistanskog opijuma. Radikalni talibani striktno su se pridr`avali islamske osude droge, pa je pred wihov pad 2001. tradicija uzgajawa maka bila gotovo prekinuta. Promena vlasti, Ameri~ka intervencija doneli su „kolateralnu {tetu“ — uzgajawe maka je dozvoqeno a zara|eni novac se koristi za izgradwu xamija, xihad... 1,7 miliona gra|ana Avganistana, od 24 miliona, direktno je uposleno u proizvodwu droge. Industrija opijuma u Avganistanu je ~vrsto povezana sa kartelima droge iz Rusije, Irana, Turske, [panije... Opijum je jedna od najstarijih droga, poznata jo{ u anti~ko doba a upotrebqavana za umawewe bolova i u`ivawe. Zloupotreba opijuma {irokih razmera javqa se po~etkom XVI veka, kada je u Goji (1500) jedan botani~ar po~eo da gaji mak a preko kolonizatora ova kultura i zloupotreba opijuma se {iri u sve zemqe Dalekog istoka. Prirodni alkaloidi opijuma su osnovna sirovina za polusintetske opijate (heroin) i neke lekove. Opijum se guta (opi-

274 •

Dr Dragoslav Nikoli}

ofagija), u{mrkava, `va}e, pu{i (najvi{e na dalekom istoku) i unosi injekciono. Na Dalekom istoku pu{i se ritualno — lula, {tap od bambusa, grupa. Opijum tako popravqa raspolo`ewe, psihi~ki tonus, generi{e sawarewe, ali brzo posle pu{ewa sti`e umor, neraspolo`ewe, pospanost pa ovo skupa tra`i i ponovno pu{ewe i tako se uspostavqa za~arani bolesni krug („Circulus vitiosus “) i kona~no se razvija otupelost, mr{avost, smrt. Na{i narkomani od opijata najvi{e koriste sirovi opijum prire|en u obliku plo~ica — „opijumska poga~a“. 2. Opijati — prirodni i polusintetski derivati opijuma (morfin, kodein, heroin, heptanon...) su ~esto zloupotrebqavane opijatne droge ali su ~esto kori{}ene i kao lekovi za suzbijawe bolova, ka{qa, za spavawe. Opijatne droge su jedini narkotici koji izazivaju „fiziolo{ku glad“ i sna`nu patwu zbog wihovog odsustva iz organizma. Ova sredstva su dostupna medicinskom osobqu pa je zato, nekad i bilo narkomana me|u zdravstvenim radnicima. Wihova upotreba u medicini se danas strogo i zakonski kontroli{e. Naj~e{}e kori{}eni i zloupotrebqavani opijati su: — Morfin — najva`niji i prvi u ~istom obliku dobijeni prirodni alkaloid opijuma (1806), prototip narkoti~ne droge, mo`e se, kao i drugi alkaloidi opijuma, dobiti i sintetskim putem. ^ist morfin je u obliku belih igli~astih kristala, kristalnih komada ili pra{ka, rastvorqiv u vodi. Ima sna`no analgeti~no dejstvo, pa se upotrebqava u medicini, u hirurgiji za suzbijawe bolova (kod te{kih preloma, {oka...) i u terminalnim stadijumima bolesnika sa jakim bolovima (rak). Medicinska upotreba Morfina protiv bolova brzo stvara zavisnost i toleranciju, tzv. jatrogenu morfinomaniju (Iatros-lekar). Danas se sve vi{e morfin zamewuje u medicini sinteti~kim neopijatskim analgeticima. Dvofazno delovawe morfina se zavr{ava depresijom a ova je puna samooptu`ivawa, ose}awa krivice i suicidalnih ideja. Morfinska zavisnost (psihi~ka i fizi~ka) se brzo stvara, a tako|e i tolerancija, pa morfinoman mo`e i mora uzeti i

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 275

200—500 puta ve}u dozu nego {to je terapijska doza. — Heroin — polusintetski derivat morfina, izolovan pre sto i vi{e godina (1874), kao zamena morfinu a tvrdilo se da ne stvara zavisnost. Evropa je bila preplavqena pilulama iz Kine, od 1910 do 1930. godine (tzv. zlatni zmaj, magi~ni tigar, brzi kow). ^ist heroin je beli pra{ak, gorkog ukusa, rastvorqiv u vodi, lako se me{a sa bra{nom, talkom i {e}erom. Narkomani ovu drogu pu{e, u{mrkavaju ili injekciono koriste. Ima dva do tri puta ja~e analgeti~no dejstvo od morfina i euforija je sna`nija. Heroin je droga koja sklapa do`ivotno „poznanstvo“ sa nervnim }elijama koje ina~e „gutaju“ prirodne neurotransmitere zadovoqstva, sre}e, energije — endorfin i enkefaline i stvaraju magi~na ose}awa zadovoqstva, sre}e i otklawaju svaki bol. Ako izostane heroin nastaju fiziolo{ki apstinencijalni sindrom, jer nervne }elije naviknute na heroin ne}e i ne mogu da koriste te prirodne „hormone sre}e“ — endorfin i enkefalin. Depresija, apati~nost, razdra`qivost, labilnost odlaze samo pri uno{ewu heroina u organizam. Miligramske koli~ine droge moraju se pove}avati za puni efekat — pa je „zlatni metak“ ~esta posledica ovog psihofizi~kog pakla. Heroin je opasna „tvrda“ droga koja stvara brzo sna`nu zavisnost i apstinencijalnu krizu. Zavisnost od heroina — heroinomanija generi{e moralnu depravaciju, primitivnu agresiju i te{ka krivi~na dela (razbojni{tva, ubistva) ili samoubistva. Heroinomani, ne retko, umiru od predozirawa jer je razlika izme|u efektne i smrtne doze vrlo mala. Apstinencijalna kriza je sna`na, zastra{uju}a za heroinomana, pa droga vi{e nije stvar zadovoqstva, ve} nu`nost da se izbegne kriza. — Metadon (heptanon) — sintetska droga opijatske grupe, upotrebqava se u obliku injekcija, tableta, kapi i ~epi}a. Stvara zavisnost, blagu euforiju, i mo`e da kupira apsitnencijalnu krizu sna`nih opijata (heroin, morfin), pa se

276 •

Dr Dragoslav Nikoli}

koristi kao tzv. supstituciona terapija ovih zavisnika. Metadonski program odr`ava, legalizuje i {iri narkomaniju i prate}e kriminalne radwe (trgovina, falsifikovawe recepata, obijawe apoteka) i stvara „narkogeta“, do`ivotne „metadonce“. Savezna komisija za opojne droge (1985) je zabranila upotrebu metadona u vanbolni~kom tretmanu narkomana (ambulanta, dispanzer...), posle alarmantnog porasta broja jatrogenih metadonskih narkomana. Kratkotrajna supstituciona terapija metadonom je dozvoqena samo u bolnicama, najvi{e do 14 dana. Nekada je kod nas bilo znatno mawe narkomana a danas ih je previ{e pa treba smawiti {tete. 3. Opioidi — sintetska grupa opijata (metadon, talwin...). Ovaj termin u savremenoj literaturi ozna~ava sve PAS-e (prirodne, polusintetske i sintetske) koje deluju preko opioidnih receptora, dopaminske zone mozga. B — Hipno-sedativi — velika grupa PAS-i, umiruju}a sredstva (barbiturati, benzodiozepini, hipnoti~ka sredstva, alkohol...) generi{u pospanost, umirewe i prijatno popu{tawe napetosti, a mogu osloboditi „ko~nice“ putem dejstva na mozak i uzrokovati apstinencijalne smetwe. Wihovo dejstvo na nervni sistem je sli~no dejstvu alkohola. Ukratko, zloupotreba hipnosedativa generi{e: nerazumqiv govor, pro{irene zenice, teturawe, odsustvo koncentracije, zapadawe u san... Veoma se mnogo ove PAS-e upotrebqavaju u medicini i samoinicijativno zloupotrebqavaju od mnogih gra|ana, i to u obliku tableta, koje uzrokuju tzv. tabletomaniju. Ve}ina ovih lekova se mogu kupiti slobodno u na{im apotekama. 1. Barbiturati — najve}a i najva`nija grupa sinteti~kih hipno-sedativa. Upotrebqeni su prvi put u medicini 1903. godine (Verona) a veruje se da je do sada sintetizovano preko 2.500 raznih vrsta. Tro{e se masovno, svakodnevno u medicini, sami ili u kombinaciji sa drugim lekovima za uklawawe bolova, za smirewe, za spavawe, za epilepsiju... Ovih prepara-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 277

ta ima preko 80. I oni su lekovi izbora za le~ewe epilepsije, za ubla`avawe i spre~avawe raznih bolova, za anesteziju u hirurgiji, a deluju kratko — do tri sata (penthonal...); sredwe dugo — tri do {est ~asova (seconal...) i dugo — {est do 24 ~asa (luminal...). Barbiturati stvaraju jaku zavisnost (psihi~ka i fizi~ka), toleranciju i apstinecijalnu krizu, po prestanku uzimawa droge. Zloupotreba barbituratnih lekova je ra{irena pa se ~esto javqa akutno trovawe, stawe sli~no pijanstvu — razdra`qivost do agresivnosti, smeh ili pla~, govor nejasan, hod nesiguran, pospanost... Mogu}i su i smrtni ishodi. Ina~e, barbiturati su u mnogim zemqama uzroci te{kih trovawa i sredstva poku{aja ili ostvarenog samoubistva, ~esto u kombinaciji s alkoholom ili drugim depresorima CNS-a. Dugotrajnu upotrebu barbiturata prati hroni~no toksi~no o{te}ewe mozga — razdra`qivost, zbuweno pona{awe, agresivnost, emocionalna nestabilnost, smetwe govora, smetwe koordinacije pokreta, intelektualna deterioracija (pogor{awa)... 2. Trankvilizeri („mali umiriva~i“), anksiolitici — umawuju unutra{wu napetost, razdra`qivost, ubla`uju emocionalne reakcije i ne dovode do pospanosti, iako posredno boqe re{avaju nesanicu nego hipnotici, a deluju i antikonvulzivno i relaksiraju}e na mi{i}e. Ovi lekovi, naro~ito iz grupe benzodiazepina („pilule za smirewe“) se enormno koriste u svetu, najvi{e u Evropi, i kod nas (bensedin, apaurin, leksilium, diazepam, demetrin, nobrium, tavor...) pa se odgovorno tvrdi da bogate zemqe utro{e vi{e novca za „male umiriva~e“ nego 67 siroma{nih zemaqa za celokupnu zdravstvenu za{titu (M. Lader). Bensedin, odnosno dijazepam (generi~ko neza{ti}eno ime) je prvi lek, i kod nas, na listi kori{}enih lekova, kupuje se slobodno u apotekama a mladi ga neretko koriste zajedno sa alkoholom, {to mo`e da bude fatalno usled depresije centra za disawe. Apotekarska ustanova Beograd mese~no prodaje vi{e od 50.000 kutija bensedina. Du`a upotreba ovih lekova stvara zavisnost

278 •

Dr Dragoslav Nikoli}

(psihi~ka i fizi~ka), toleranciju i apstinencijalnu krizu — napetost, nesanica, razdra`qivost, drhtawe... 3. Tabletomanija — ozna~ava uzimawe razli~itih lekova, bez medicinske potrebe, u obliku tableta ili dra`eja i postaje moderna BZ-i savremenog dru{tva. Mnoge osobe u ovovremenoj `ivotnoj trci svakodnevno uzimaju, piju razne tablete, dra`eje — lekove za umirewe (apaurin, bensedin, demetrin...), lekove protiv bolova (fenalgon, plivadon, kofecetin...), lekove za regulisawe sna (fenobarbiton, speda...) i postepeno pove}avaju dnevne doze, stvaraju naviku i kona~no pravu zavisnost. „Pilule sre}e“ postaju „medikamentna proteza“, bez koje ne mo`e dan da pro|e, tabletoman postaje „bolesnik lekova“. Lek je roba, ponuda je ogromna, razlozi za kori{}ewe tableta su mnogostruki: bolovi, razdra`qivost, nesanica... Evropqani koriste najvi{e lekove protiv stresa, za opu{tawe („mali umiriva~i“) a Amerikanci najvi{e tro{e amfetalimske, stimulativne lekove jer im kultura tra`i savr{enstvo, biti najboqi... Lekovi se uzimaju za sve i sva{ta, „Nova moda“ i farmaceutske reklame svojih proizvoda stvaraju novu epidemiju koja postaje sve te`i i opasniji problem. Ove supstance dovode do ose}awa samopouzdawa, voqe za rad, boqeg intelektualnog funkcionisawa, ali posle privremene stimulacije u drugoj fazi generi{u neraspolo`ewe, depresiju, apatiju, letargiju, malaksalost, bezvoqnost, ve{ta~ku nesanicu... Nema tu rada, energije, koncentracije nu`ne za u~ewe, intelektualni rad. To daju zdravi san, fizi~ke aktivnosti, bavqewe sportom... 4. Lepila i isparqivi rastvara~i — lepkovi, boje, lakovi, lako isparqive te~nosti (eter, hloroform, benzin...) i narkoti~ni gasovi (etilen, acetilen...) se koriste za narkotisawe u grupnim seansama mladih osoba. Zloupotreba ovih PAS-i je ra{irena me|u {kolskom decom i ~esto je uvod za narkomaniju. Mogu}a su akutna trovawa — euforija, uzbu|ewe, promenqiva ose}awa, vrtoglavica, agresivnost, smetwe govo-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 279

ra, nesiguran hod, a zavr{ava se mukom, povra}awem i amnezijom (nese}awe). Ova akutna opijenost je sli~na alkoholnom pijanstvu, ali traje kratko. Sva ova, udisajna, inhalaciona sredstva uzrokuju psihi~ku zavisnost i toleranciju. Du`a upotreba trajno o{te}uje mlad organizam, tkiva mozga, ko{tane sr`i, jetre i bubrega. Porodica „boluje“, dru{tvo trpi agresivno delinkventno pona{awe mladog narkomana koji obi~no i prelazi na druge droge.

II. — Psihostimulansi Psihostimulansi su droge koje prevashodno stimuli{u CNS — podi`u bazi~no raspolo`ewe do euforije, pove}avaju mentalnu i op{tu aktivnost, odr`avaju budnost, uklawaju umor, uz primetno smawewe apetita i telesne te`ine. Ove supstance dovode do ose}awa samopouzdawa, boqeg intelektualnog funkcionisawa, ali posle privremene stimulacije u drugoj fazi generi{u neraspolo`ewe, depresiju, apatiju, letargiju, malaksalost, bezvoqnost, ve{ta~ku nesanicu... Nema tu rada, energije, koncentracije nu`ne za u~ewe i intelektualni rad, za zdravi san, fizi~ke aktivnosti, bavqewe sportom... Primarni psihostimulansi (amfetamin, kokain, benzedrin...) deluju primarno preko CNS-a a sekundarni stimulansi (kofein, nikotin, kat) deluju primarno na simpati~ki nervni sistem, pa posredno na CNS. Brojna sredstva, ove grupe, se relativno nekontrolisano tro{e u svakodnevnom `ivotu (za uklawawe umora, depresije, klonulosti...). Sportisti se nekada dopinguju ovim sredstvima, uo~i takmi~ewa. Kokain, amfetamin i neke sintetske droge, ove grupe, mogu uzrokovati preveliku uzbu|enost i kratkotrajni du{evni poreme}aj. Ove supstance lako dovode samo do psihi~ke zavisnosti pa apstinencijalni simptomi su zato ograni~eni na prolazno ose}awe umora, napu{tenosti, izdajstva i ose}awe utu~enosti. Ukratko, zloupotreba hipnoseda-

280 •

Dr Dragoslav Nikoli}

tiva generi{e: pro{irene zenice, preteranu fizi~ku aktivnost, preteranu govorqivost, preteranu veselost, rasprave oko svega i sva~ega, sumwi~avost i agresivnost, gubitak apetita, povi{ewe pulsa i krvnog pritiska. Psihostimulansi su, tako|e, i naj~e{}e legalne i oporezovane, kori{}ene droge (duvan, kafa, ~aj) a ilegalne kokain i amfetamin su klasi~ne „uli~ne droge“. 1. Kokain — alkaloid `bunaste biqke koka, koja raste na padinama Anda a enormno se gaji u zemqama Ju`ne Amerike. Stanovnici Ju`ne Amerike vekovima `va}u li{}e Koka biqke — kao lekovito sredstvo, kao stimulans i kao sredstvo za smawewe umora i gladi. Koka biqka iz Jave i Perua sadr`i mawe kokaina, ali vi{e aromati~nih uqa, te se koristi za izradu bezalkoholnog pi}a „Koka-kola“. Prera|eni kokain, izolovan iz „koke“ ili sintetizovan, je beo prah, koji se naj~e{}e u{mrkava, re|e pu{i, pije rastvoren u vodi ili u nekom alkoholnom pi}u ili upotrebqava injekciono. Efekti droge nastaju brzo: kod pu{ewa za nekoliko sekundi; kod injekcija za jedan minut a kod u{mrkavawa za tri minuta. U organizmu se kokain lako metaboli{e pod dejstvom enzima pseudoholinesteraze i 50% se u toku prvog sata razgradi, ali wegovi metaboliti se izlu~e mokra}om tek 24—36 ~asova, posle uno{ewa u organizam. Najve}i svetski centri za proizvodwu kokaina su u Ju`noj Americi — Kolumbija, ^ile, Bolivija... Kokain je izuzetno sna`na droga i droga nepredvidqivog dejstva. Stvara, za kratko vreme, sna`nu psihi~ku zavisnost, sa mogu}im apstinencijalnim krizama, iako neki istra`iva~i osporavaju fizi~ku zavisnost. Izuzetno je skupa droga, „Aristokratska droga“, ali se „isfabrikovao“ (1986) metamfetamin (krek, met, spid — kokain siroma{nih) — mo}ni stimulans koji na organizam deluje na isti na~in kao i kokain. Ova sintetska droga, jeftinija od kokaina, trenutno izaziva euforiju, „eksploziju“ ~ula i agresivnost, a do`ivqaji uzbu|ewa traju du`e. Upotreba ove droge u Americi se {iri

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 281

kao {umski po`ar, naro~ito u ruralnim oblastima (Ajova) gde krek „kuvari“ prave u tajnim laboratorijama. Koristi se koka pasta — pu{i se sa duvanom ili kanabisom, odnosno pije u ~aju. Akutno trovawe kokainom, usled predozirawa, je ~esto i odvija se u tri faze: euforija — psihomotorni nemir, smeh, logoreja (velika pri~qivost), ose}awe preterane fizi~ke, psihi~ke i intelektualne mo}i, neumorna aktivnost i seksualna pohotqivost; halucinantna faza — razdra`qivost, uznemirenost, opti~ke (re|e akusti~ke) halucinacije (~ulne obmane), osobito „liliputanske“ i hapti~ke halucinacije (po ko`i i ispod ko`e mile insekti, sitne `ivotiwice) i depresivna faza — te{ka depresija, apatija, usporena svaka aktivnost... Hroni~ni korisnik kokaina — „kokeros“ je upadqiv — bled, asteni~an sa zelenim zubima, uvek kijavi~av (nos „curi“), nazebao a ima tupe glavoboqe, strah, depresiju, anksioznost, paranoidnost i brojne li~ne i socijalne probleme. Obi~no ima i perforaciju (proboj) nosne pregrade, a ne retko i epileptiformne napade, gr~ewa i napade sli~ne epilepsiji. Uvek su kod ovih o{te}eni bubrezi, srce i `eluda~no-crevni sistem. 2. Amfetamin — najpoznatija i najmo}nija sintetska droga, otkrivena 1887. godine, izuzetno opasni stimulans CNS-a — daje snagu (jako crpi organizam), pove}ava budnost, izaziva euforiju. Poznati su brojni amfetaminski analozi (benzedrin, efedrin, ritalin, preludin, obedial...) sa istim ali kvantitativno razli~itim dejstvom. Amfetamin se {iroko koristio za le~ewe depresije, gojaznosti, sr~anog bloka..., sve do 1946. godine. Zloupotrebqava se putem u{mrkavawa, gutawa i injekcija. Ova droga uklawa umor, vra}a raspolo`ewe do euforije, subjektivno pove}ava snagu a smawuje apetit. Amfetamin pravi #mo`danu oluju“ pa narkoman svesno do`ivqava snagu da #besni“ u du{i i telu, ali kona~no i ova oluja ostavqa pusto{: ubrzan rad srca, povi{en pritisak, glavoboqu, proliv, impotenciju... Snaga i energija ne dolaze iz droge ve} iz organizma

282 •

Dr Dragoslav Nikoli}

koga droga „siluje“ da koristi sve raspolo`ive snage i svoje rezerve. Zloupotreba amfetamina i wegovih analoga je velika. Posebno Amerikanci koriste stimulantna svojstva amfetamina jer wihovo dru{tvo tra`i „savr{enost“, odnosno biti najboqi u gotovo svim `ivotnim ulogama, a {to je, prizna}ete, nemogu}e. Psihi~ka zavisnost se brzo uspostavqa, tolerancija raste vrlo sporo a po prekidu uzimawa droge nastaje klasi~ni apstinencijalni sindrom — uvek prisutna depresija, letargija (pospanost), umor, te{ke no}ne more i suicidalne ideje, pa su ~esta i samoubistva. Amfetamin je samo „jin“ hemijskog kruga pakla u koji se ulazi uz pomo} ekstazi pilula. Wegov „jang“ parwak ~ini heroin, kokain, LSD... Reakcija na amfetamin je individualna pa su mogu}a predozirawa i akutno trovawe — crvenilo ili bledilo lica, pomodrelost, psihomotorni nemir, pove}ana govorqivost, `ivahnost, konfuzija, smetwe disawa, ubrzani rad srca, visoka temperatura, drhtawe, gr~evi, koma i kona~no smrt. Hroni~an amfetaminski narkoman propada zdravstveno, socijalno i ekonomski — razdra`qiv, zbuwen, promenqivog raspolo`ewa, ne spava, bez apetita, mr{avi do kaheksije, ekstremno agresivan i sklon nasilni~kom pona{awu. Te{ka i ~esta komplikacija zloupotreba ove droge je „Amfetaminska psihoza“ — ludilo progawawa, sli~no odgovaraju}oj klini~koj slici {izofrenije. 3. Kat — sve`e li{}e biqke Catha edulis se vekovima i dozvoqeno `va}e ili priprema u vidu ~aja u zemqama isto~ne Afrike i Arabijskog poluostrva (Somalija, Kenija, Jemen...). Alkaloid kata (kathion) deluje sli~no amfetaminu: odr`ava budnost, smawuje strah, ubla`uje glad, podi`e raspolo`ewe, `ivahnost, komunikacije u grupnim seansama... Dugotrajna upotreba ove droge o{te}uje usnu dupqu (desni, zube...), rad srca, krvni pritisak, polnu mo}... nekada uzrokuje i smrt kod starijih osoba. 4. Ekstazi — sinteti~ka „disko“ droga, „nova roba“ za

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 283

mafiju, hemijski koktel energetskog amfetamina i halucinogenog LSD-a. Korisnici ekstazija ose}aju povi{eno raspolo`ewe i snagu, bezbri`nost, spokojstvo i bliskost sa qudima oko sebe, radi ~ega se i konzumira u grupi. Ova disko pilula, „droga za jednu no}“, je raspametila i poklonike tehnomuzike, osvaja mlade na rejv-koncertima, gde normalna i zdrava osoba ne mo`e da izdr`i enormni pritisak glasne, iritiraju}e visokofrekventne, elektronske, ve{ta~ke muzike i ekstravagantni „lajt{ou“. I ovo senzorno bombardovawe raznih ~ula, jakim dra`ima, intenzivira do`ivqavawa, ma{tu, emocije, asocijacije... i drogirani, mladi ple{u u „suludom“ ritmu do zore, razdragano i opu{teno, retko zastanu da se zagrle ili zaneto zacere.

Slika 9.

Ekstazi je lako nabaviti, a ko{ta negde mawe od jedne fla{ice koka-kole

284 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Ekstazi pulule remete biohemijske procese u nervnim }elijama, o{te}uju neurotransmitere zadovoqstva (dopamin, serotonin) odnosno trajno o{te}uju neurone i tako se posle ponavqanih upotreba ove droge stvara neuro-fiziolo{ka osnova za do`ivotnu depresiju. U zemqama Evrope, posebno u Nema~koj i Velikoj Britaniji, svake godine umre desetine i desetine mladih „disko“ narkomana. Rano je uo~eno da no}ne zabave uz glasnu elektronsku muziku i „ekstazi kultura“ imaju izrazito komercijalan ciq, dobit klubova, odnosno vlasnika a nepopravqive {tete za tinejxere. U opticiju su i nove, mo}ne, posebno opasne sintetske droge (led, „an|eoski prah“...), razli~ito nazivane u argo jeziku narkomana.

III. — Halucinogeni Halucinogeni su heterogena grupa droga koja uzrokuje promene u opa`awu, raspolo`ewu i mi{qewu, odnosno, prevashodno uzrokuje vizuelne ~ulne obmane (iluzije, halucinacije) a re|e i poreme}aje drugih ~ula (sluha, mirisa, dodira). Dejstvo ovih droga je razli~ito, a zavisi od doze, motiva za uzimawe, o~ekivawa i okru`ewa. U mawim dozama mewaju raspolo`ewa, ose}awa, opa`awa, mi{qewe, stawe svesti a u ve}im dozama uzrokuju delirantno-psihoti~ne poreme}aje, radi ~ega se ove droge i nazivaju jo{ psihodeli~ne ili psihomimeti~ke droge, odnosno droge koje imitiraju psihoze (ludila). Sve ove droge uzrokuju slo`ene psiholo{ke efekte ukqu~uju}i natprirodne do`ivqaje — „druge svetove“ i raznovrsne ~ulne obmane. Do`ivqaji, u tim stawima, su bizarni, zastra{uju}i, {to se zove „lo{e putovawe“ (bad trip). Ukratko, zloupotreba halucinogena generi{e: drhtawe ruku, znojewe, neregularno disawe, porast krvnog pritiska, ~ulne obmane (halucinacije) — ~uje i vidi ono ~ega realno nema, ukus i miris su poreme}eni. Ludilo je prisutno. U ovu grupu droga dolaze — halucinogeni (LSD, psylocibin,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 285

DMT...); psihodeli~ni amfetamini (mescalin, MDMA/Extasy, MDA...); disocijativni anestetici (PCP – Phencyclidin, PCE...), ali i lekovi antiholinergici (atropin, scopolamin), antiparkinsonici (akineton, artane, procipar). Marihuana, ha{i{ i alkohol, ako se uzimaju du`e i u ve}im koli~inama, uzrokuje psihodeli~ne pojave. LSD (dietilamid lizergi~ne kiseline) — sinteti~ka droga (proizvedena 1938) kori{}ena u psihijatriji za le~ewe psihoza (ludila), alkoholizma i poreme}aja li~nosti. Poku{avano je da se hroni~ni tok ovih bolesti preokrene u akutnu burnu psihoti~nu epizodu, a ove je ina~e lak{e le~iti. Nije se uspelo. Tako|e se ovim preparatom poku{avalo uzrokovawe tzv. „model psihoza“, pa je tako u istra`iva~kim laboratorijama „ma~ka pani~no be`ala od mi{a“. Ovu drogu koriste mladi, eksperimenti{u sa iracionalnim u tzv. „selfanalizi“ i do`ive da dubqe li~no vide sebe, jasnije, pronicqivije — svoje Jastvo (Ja kao subjekt). Reagovawa na ovu drogu zavise od osobina li~nosti, o~ekivawa i uslova pod kojima se droga upotrebqava. Iskusni narkomani, vo|e „tripa“ obja{wavaju i poma`u da se do`ivi prijatnost. LSD „trip“ po~iwe 15 minuta posle peroralne upotrebe (do dva ~asa) sa znacima nadra`aja simpati~kog nervnog sistema, (znojewe, muka, ga|ewe, {iroke zenice, povi{ena temperatura, povi{eni krvni pritisak) i za tim karakteristi~ne promene ~ulnih do`ivqavawa — ~uje {umove, zvukove, glasove znatne ja~ine (~uje zvukove prirode, {um li{}a, hodawe udaqenih ptica po snegu...), saop{tava da „~uje boju“, „vidi zvuk“. Do`ivqava se boja okoline kao `ivqa, izrazitija; do`ivqava se preuveli~avawe svega u spoqwem svetu (sebe samoga, delova tela), stvari („jedan jastuk se pretvara u milone jastuka“); do`ivqava se da sve u okolini „pliva“, da se kre}e. Sve ovo prate ekstremna raspolo`ewa (smeh-strah), dezorijentacija u prostoru, vremenu, iluzije i halucinacije (retko) su uvek bizarne, karikaturne slike. Sve ove traje dva do 12 ~asova.

286 •

Dr Dragoslav Nikoli}

LSD se povremeno koristi za psihodeli~na do`ivqavawa, do`ivqavawa ludila, u razmacima od nekoliko nedeqa do vi{e meseci. Psihi~ka zavisnost je slabo izra`ena, nema fizi~ke zavisnosti, nema apstinencijalnih kriza. Mnogi narkomani koji su vi{e puta do`iveli ovaj „trip“, do`ive i opasne psihi~ke poreme}aje zbog upotrebe LSD-a a ovi mogu biti: Akutna pani~na reakcija, akutna psihoti~na epizoda (tipa {izofrenije) i hroni~na izmena li~nosti. Dugotrajna hroni~na upotreba LSD-a uzrokuje te{ke psihi~ke smetwe, koje se klini~ki mogu ispoqavati kao: ludilo veli~ine, depresija, paranoidno ludilo, impulsivno-kompulzivni poreme}aji ili mentalna konfuzija. Dokazano je da LSD ima i teratogena svojstva — a {to generi{e nakazno potomstvo, malformacije u porodu, osobito uro|eno i{~a{ewe kuka. Poseban specifikum upotrebe halucinogena, a naro~ito LSD-a je „flash back“ fenomen — ponovno javqawe svih, ili dela do`ivqaja danima, mesecima pa i godinama posle posledwe upotrebe LSD. Traje kratko, nekoliko sekundi, obi~no posle ja~eg uzbu|ewa ili uzimawa neke droge, naro~ito marihuane.

IV. — Kanabis Indijska konopqa je izvor ove grupe droga. To je grmolika biqka i javqa se u tri oblika (Canabis sativa , Canabis indica i Canabis ruderalis ) a sadr`i preko 460 poznatih supstanci (terpene, alkaloide, stereole...) i preko 60 kanabinoida. Osnovna aktivno deluju}a supstanca je kanabinol — THC (tetrahydrocan abinol ) i u zavisnosti od koli~ine deluje blago eufori~no, sedativno i/ili halucinogeno. Ova konopqa je opisana u Kini (2737. p. n. e.) u doba Shen Nunga. Iz Kine „prelazi“ u Indiju, Severnu Afriku i tamo se {iroko koristi. U Evropu je donose Napoleonovi vojnici (oko 1800), na povratku iz Egipta. Kanabis se enormno uzgaja u Maroku, umesto p{enice, jer siroma{tvu treba skupqi proizvod. Zapadna {tampa Albaniju naziva „narko Meka“ jer je po isporuci kanabisa

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 287

druga u Evropi (posle Maroka). Dobri klimatski uslovi omogu}avaju dve `etve, konopqe, godi{we. Albanskim putem sti`e u Evropu 80% ukupnih koli~ina narkotika. Albanci su razvili posao sa gruzijskom i jermenskom mafijom, za heroin i potisnuli Tursku „bratiju“. Dra~ pa Evropa, ro|acima gastarbajterima za distribuciju. Novac ogromni se sliva u ruke bosova, koristi se za finansirawe terorizma, politi~ko lobirawe „nacionalno pitawe — {ifra droga“ (pi{e londonski Ekonomist) — 02/99. Najpoznatije droge kanabisa su marihuana, ha{i{ i uqe od ha{i{a a proizvode se iz raznih delova ove iste biqke. Ove droge su postale veoma popularne kod dana{we tehnogeneracije, jer su, navodno, bezazlene. Dejstvo droga i sporedni efekti zavise od doze, na~ina upotrebe, iskustva, strukture li~nosti, aktuelnog psihi~kog stawa i ambijentalnih uslova upotrebe. Mogu uslediti mnogobrojni ne`eqeni efekti, nikako tipizirani, iako se odre|eni fazni razvoj efekata uvek o~uva (faza uzbu|ewa AE, faza opu{tawa AE, faza zamarawa). „Juzeri“ (korisnici) marihuane i ha{i{a tvrde da postaju opu{teniji, vedriji, dru{tveniji, ali kratko pa se „xoint“ ponavqa, stvara zavisnost, osnova za druge droge. Ukratko, zloupotreba droga kanabisa generi{e: hroni~ni umor, crvene, zakrvavqene o~i, nesanicu, nesigurnu orijentaciju u prostoru, op{tu zapu{tenost, neodgovornost... Ove, zelene trave „zaborava“ nisu nimalo bezazlene, opu{taju ali vremenom otupquju i narkotizuju u`ivaoce i posredno onesposobqavaju za obavqawe svakodnevnih obaveza i svoje delatnosti, ukratko, zloupotreba kanabisa je mnogostruko {tetna: — mewa strukturu i funkciju li~nosti (slabi pa`wa, koncentracija, pam}ewe, u~ewe…), — uzrokuje adverzivne reakcije (pani~na stawa, psihoze...) — „otvara vrata“ za druge droge, — o{te}uje T. }elije i smawuje odbrambene snage organizma,

288 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— redukuje nivo testosterona i pad seksualne mo}i, — pove}ava broj udesa, saobra}ajnih nesre}a... 1. Marihuana — naj~e{}e kori{}ena droga, PAS-a, posle alkohola i duvana i wena zloupotreba ima pandemijske razmere. Upotreba marihuane je samo prva stepenica ka jo{ ve}im zlima heroin, kokain… Hipi deca marihuaninog cveta, koji su {ezdesetih godina digla pobunu protiv „ideologije pasivnosti i bezna|a“, preko no}i su postala hemijska deca, bez nade da }e do~ekati zdrava kraj adolescencije... u{la su u carstvo narkomanije, pakao obele`en sa tri Z — zabava, zarada, zaraza. Mladi `eqni novih senzacija i novih iskustava „pote`u“ lako ovu drogu a pop muzi~ari, slikari, pisci tra`e u marihuani ve{ta~ku stimulaciju za svoje kreacije. U `argonu naivne mladosti prozvana je „bebi droga“, ali ovaj pseudonim je osmislila narkomafija da privu~e mlade korisnike, budu}e narkomane. Brojne zablude prate ovu drogu — bezopasna, lako se mo`e ostaviti, pove}ava seksualni interes, mawe {tetna od duvana… Marihuana stvara psihi~ku zavisnost i amotivacioni sindrom, a nekada uzrokuje i ludilo. Upotreba po~iwe po nagovoru vr{waka, li~ne nesigurnosti, `eqe da se doka`e, da se do`ivi novi do`ivqaj, ili radi „bega“ iz stvarnosti, problema... Marihuana otvara put drugim drogama, smawuje seksualnu mo}, o{te}uje telesno zdravqe vi{e nego duvan, ima sedam kancerogenih materija i ~etiri puta vi{e smole, pa su plu}na oboqewa, rak... veoma ~esto prisutne posledice dugotorajne upotrebe ove droge. Utvr|eno je ~ak da marihuana za tri meseca o{te}uje plu}a koliko i duvan za godinu dana. O{te}uje, tako|e, koru mozga — wene suptilne funkcije, pa se ova droga naziva i „otrov razuma“. Kod predisponiranih, sklonih za neko du{evno oboqewe marihuana isprovocira ludilo, sumanuto progawawe ~ak i posle dva-tri pu{ewa. Voza~ka sposobnost je pod dejstvom droge o{te}ena — refleksi usporeni a procena vremena i udaqenosti je neta~na. Marihuana se dobija prete`no iz li{}a indijske ko-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 289

nopqe, ali i iz drugih delova biqke — seku se, su{e, mequ i spremaju za upotrebu. Sadr`i 1—3% TNS-a, u zavisnosti od vrste konopqe, geografskog podru~ja, klimatskih uslova i na~ina prerade. Naj~e{}e se pu{i u vidu cigareta „xoint“, „stik“, „riger“, a efekti po~iwu 20—30 minuta posle pu{ewa i traju dva-tri sata i zavise od li~nosti, koli~ine unetog kanabinola i okru`ewa, dru{tva u kome se koristi. Stvara psihi~ku zavisnost, uzrokuje kompulzivnu, prinudnu upotrebu a nagla obustava uzrokuje redukovanu apstinencijalnu krizu — razdra`qivost, drhtawe, preznojavawe, muka, povra}awe, odnosno surogat opijatske krize. Marihuana izo{trava ~ula (vida, sluha) podi`e raspolo`ewe, omogu}ava lak{u kontaktibilnost, komunikacije i relacije me|u ~lanovima grupe. Dejstva droge se fazno do`ivqavaju: Eufori~na faza — opu{tawe, lagodnost, spokojstvo, pri~qivost, pove}ana dru{tvenost, radost, socijalna i seksualna dezinhibicija, iluzione pojave..., traje jedan do dva ~asa; Faza senzori~ke egzaltacije — preosetqivost, sugestibilnost, napetost, agresivnost, orijentacione smetwe u prostoru i vremenu...; Faza pasivne ekstaze — nemo}, ekstati~ne vizije sli~ne transu, lucidnost, do`ivqavawe li~nih izmena... i Faza sna — traje nekoliko ~asova. Du`a, hroni~na upotreba marihuane generi{e tzv. amotivacioni sindrom — gubqewe ambicija, lewost, bezvoqnost, nezainteresovanost, nesanica, smetwe pam}ewa, rasu|ivawa i u~ewa, apatija, letargija. Marihuana ima i psihodeli~ka svojstva, mogu nastati i te{ki psihi~ki poreme}aji: akutna pani~na reakcija — strah, konfuzija, motorni nemir, depresivno raspolo`ewe, paranoidno stawe...; toksi~no delirantno ludilo — ekstremni strah, visoka temperatura, neprepoznavawe okoline, nemir...; {izofrena psihoza — kod predisponiranih osoba marihuana ovu bolest isprovocira posle dve-tri godine, naj~e{}e ispoqenu u vidu ludila progawawa. Tako|e {izofreni bolesnik u remisiji, u poboq{awu do`ivi novu

290 •

Dr Dragoslav Nikoli}

akutnu epizodu ludila posle upotrebe marihuane. 2. Ha{i{ — najstarija droga, bogata smolom, sadr`i 5—15% TNS-a, dobija se iz cvetova `enske konopqe. Postoji mnogo preparata, raznih imena u kojima je droga prire|ena za pu{ewe, za pijewe i za jelo, neke pome{ane sa afrodizijacima. U posledwe vreme krijum~ari sve vi{e nude ha{i{ovo uqe, u obliku dezodoransa sa 35—60% TNS-a, lako je i za krijum~arewe. ^esto se upotrebqava na Orjentu i to Arapsko stanovni{tvo. Polovinom pro{log veka u Parizu je, u umetni~kim krugovima, bilo moderno uzimati ha{i{. Postojao je i klub za seanse uzimawa ha{i{a a me|u ~lanovima su bili: [. Bodler, O. Balzak, A. Dima... i dva lekara, pa je J. Moro (lekar) mnogo pisao o ha{i{u a wegovo kapitalno delo „Ha{i{ i du{evne bolesti“ je prevedeno na engleski (1845. i 1973). Dejstvo droge je progredijentno, razaraju}e — ose}awe prijatnosti, strah, razdra`qivost..., smewuje postepena izmena li~nosti (pad interesovawa, emocionalna nestabilnost, slabqewe voqe, degradacija...), encefalopatija — nespecifi~an sindrom poreme}aja funkcije mozga (intelektualno siroma{ewe, eksplozivnost, agresivnost, socijalna degradacija...) i kona~no dugotrajna upotreba generi{e intelektualno propadawe („ha{i{ demencija“), paranoidnost, zastra{uju}e opasnu agresivnost, epilepti~ne napade i smrt zbog paralize disawa. Predoziranu upotrebu droge prate psihi~ki poreme}aji: — delirantna, sumra~na stawa — strah, motorni nemir, pri~qivost i brbqivost (logoreja), halucina do`ivqavawa, sumanutost, agresija, traju nekoliko ~asova ili dana a osoba posle toga se ni~eg ne se}a. Mo`e do}i do kolapsa, do kome (te`ak gubitak svesti) a mogu se javiti i epilepti~ni napadi. Apstinencijalni sindrom prati prekid uzimawa droge i nastaje rano (4—5 ~asova po prekidawu upotrebe droge) ili kasno (3—5 dana), sa brojnim subjektivnim tegobama (nespokojstvo, neraspolo`ewe, nesanica, gr~evi u mi{i}ima...) ili znacima ludila.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 291

Novodizajnirane sinteti~ke droge Ameri~ka agencija za borbu protiv droga (DEA) je devedesetih godina upozorila na pojavu veoma opasnih kombinacija razli~itih PAS-i koje se na tr`i{tu narkomana pojavquje kao ve} poznata droga. Naj~e{}e se javqa kao navodno ekstazi, metamfetamin, PSP... Dizajnirane droge su sintetisane sa ciqem da opona{aju dejstva prirodnih opijata, stimulansa i halucinogenih droga, ali su mnogostruko ja~e od heroina, kokaina i LSD, a time su i toksi~nije. Mladi ne znaju {ta sve ima u tableti, navodno ekstazi, koju kupuju u nekom klubu ili na rejv `urki. I ne slute da piju monstruoznu tabletu koja mo`e imati neo~ekivane efekte, ukqu~uju}i i smrt kao fatalnu epizodu. Utvr|eno je za mnoge smrti narkomana da je odgovorna supstanca koja se na ulici prodaje sa logom Micubi{i. Sastoji se od supstance PMA (koja se ~esto me{a sa ekstazijem), koja ima jak halucinogeni efekat i ~esto smrtni ishod. Uli~no ime joj je „smrt“ i „micubishi double “. stac Na ulice (1998) je dospela novodizajnirana kombinovana droga „Sextasy“ koja se koristi u grupnoj sceni seksa... To je kombinacija ekstazija i vijagre, sredstva erektivne slabosti, odnosno amilonitrata („poppers“). #Sekstazi je kombinacija pilula koja veoma brzo deluje i budi neobuzdanu `equ za seksom. Nova me{avina droga koja je opasna po `ivot postaje me|u tinejxerima sve omiqenija. To je, u stvari, ekstazi pome{an sa vijagrom. Robert Di~, nema~ki carinik, ka`e da se prilikom racija diskoteka sve ~e{}e pronalazi ova droga. Ve} 15-godi{waci je uveliko koriste. Lekari upozoravaju da je ova droga opasna po `ivot, jer mo`e da izazove napade sli~ne epilepsiji i da dovede do prestanka rada srca. Farmakolog, profesor dr Ralf [talman, iz Berlina ka`e: „kombinacija ove dve supstance veoma je opasna, a posledice za sada nisu sagledive“. Novodizajnirane droge su

292 •

Dr Dragoslav Nikoli}

najpopularnije kod nas, jeftine, tableta ekstazija ko{ta 300 dinara, a ima je u svakoj diskoteci.

Politoksikomanija Politoksikomanija je „kombinovana zavisnost“ od vi{e supstanci. Narkoman ovde uzima vi{e psihoaktivnih supstanci. Naj~e{}e se kombinuju — alkohol, droga, lekovi. Pu{ewe je uvek „prva stepenica“ u razvoju i ovog vida narkomanije. Skoro da nema narkomana koji prethodno nije pu{io ili pio. „Bla`eni duvanski dim“, koji se i povremeno „inkorporira“ u metabolizam nervnih }elija, postaje „psiholo{ka mi{olovka“ za zamewivawe jedne zavisnosti drugom. Tako se sti`e do alkohola i do „trave“ i kona~no do kristalno belog praha (heroina). Tinejxeri ve} znaju da psihoefekat skupe amfetaminske pilule uspe{no imitira me{avina lekova (bensedin, trodon...) i alkohola. Vo`wa u psiholo{kom „za~aranom krugu“ — cigareta-alkohol-droga, razvija li~nu zavisnost i bespovratno o{te}ewe centralnog nervnog sistema, mozga i du{e. „Amfetaminski zavisnici“ na rejv `urkama ~esto uzimaju „male umiriva~e“ (benzodiazepamini) {to uve}ava wihovu psihopatologiju. U apstinencijalnoj krizi, tinejxeri ~esto kombinuju neko „`estoko“ alkoholno pi}e i vi{e tableta nego kada ho}e da se „urade“. Stru~waci koji rade sa mladim narkomanima upozoravaju da se politoksikomanija {iri kod nas i da je naj~e{}i koktel PAS-benzodiazepin, sinteti~ka droga i alkohol. Ovaj koktel deluje otrovnije na mozak od svih droga, ako se posebno uzima. Stradaju sve psihi~ke funkcije — pam}ewe, mi{qewe, inteligencija... i rano i te{ko o{te}ewe jetre.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 293

Smrtnost narkomana i znaci trovawa prema vrsti droga Zdravqe svakog narkomana svaka droga toksi~no razara, truje pa je wihovo zdravqe, prakti~no, uni{teno a `ivot uvek ugro`en. #Prema podacima u SAD-u naj~e{}i uzroci smrti narkomana su: kokain, heroin, barbiturati, i amfetamin (i wegovi derivati). Fatalne posledice mogu da uzrokuju i druge droge — halucinogeni, kanabis... {to je zavisno od koli~ine upotrebqene droge“. Smrtnost narkomana u Evropi se drasti~no pove}ava.

Toksi~na dejstva i rizici zloupotrebe droge Droga 1. Kokain, amfetamin Akutno trovawe • visoki pritisak, sr~ana aritmija, visoka temperatura, nezdravo crvenilo, • akutna psihoza, iluzije i fikcije, halucinacije, paranoja, `estoka nasilnost, pomawkawe potrebe za jelom, Hroni~no trovawe • telesna preosetqivost na dodire, stereotipno pona{awe bez puno razmi{qawa, • napadawe, agresivnost, bolovi, znojewe, • hroni~na kijavica, perforacija nosne kosti Rizik od smrtnosti • najve}i. 2. Opijati Akutno trovawe • stalna potreba za sedativima,

294 •

Dr Dragoslav Nikoli}

• neose}awe bolova, emocijalna netakti~nost, sawivost, • mu~nina, povra}awe, gr~evi mokra}nih kanala i bubrega,

kretwe i radwe alkoholi~ara,

• slabqewe i pad temperature, ose}aj blokada pojedinih

organa, napu{tawe seksualne aktivnosti. Hroni~no trovawe • rastrojenost, • poreme}aj rada `lezda s unutra{wim lu~ewem, • tvrda i neredovna stolica, • te{ko izvo|ewe zakqu~aka, prolivi, povra}awe, • naje`enost ko`e, suzewe, zapaqewa nosne sluzoko`e. Rizik od smrtnosti • znatno ve}i. 3. Halucinogeni (LSD, PCP) Akutno trovawe • vizualne i slu{ne iluzije, halucinacija, • gubqewe li~nosti, nasilnost, • nesposobnost udova za pravilne kretwe, • ponavqawe misli i zakqu~aka, • drmawe i tre{wa udova, • gr~evi u svim delovima tela. Hroni~no trovawe • vra}awe u pro{lost, • depresija, • do`ivqavawe doga|aja iz pro{losti, u`ivawe u fiktivnim doga|ajima, • iskrivqavawe stvarnosti. Rizik od smrtnosti • ve}i.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 295

4. Kanabis (marihuana, ha{i{) Akutno trovawe • popu{tawe uravnote`enosti nervnog sistema, • neuravnote`enost kretwi i fizi~kih postupaka. Hroni~no trovawe • apatija, mentalna tromost, • gubqewe pam}ewa, • gubqewe mo}i brzog raspoznavawa. Rizik od smrti • uvek postoji. Izvor: Report of the International Narcotics Control Board for 1993. United Nations publication, 1994.

Li~nost narkomana @ivot je „utakmica“ sa mnogo frustracija, problema i izazova. Ove svakodnevne `ivotne te{ko}e i unutra{we protivure~nosti qudi, i mladi i odrasli, re{avaju razli~ito, shodno strukturi li~nosti, sociokulturnim... faktorima — neki umno, neki nerazumno, pa pote`u za PAS-ama. U svet narkomana ne ulaze samo „izgubqeni qudi“ i razularena omladina ve} droge (heroin, kokain) „ulaze u modu“, biznismena, politi~ara... Droga postaje zamena za qubav i prijateqstvo, za rad i kreativnost i kona~no, za sam `ivot. Mlade, u svetu tehnokratije i birokratije, obuzima neverica u svoje stvarala~ke sposobnosti, ose}awe duboke sumwe i idejna zbuwenost sve do anarhizma i nihilizma. Mlada osoba nezadovoqna, napeta, ose}a se kao „muva u paukovoj mre`i“. Niko se za to ne ose}a krivim jer nije odgovoran, svako se krije iza svakoga i to ~ini za~arani krug u kome je mlada osoba ste{wena izme|u dva zida, unutra{wi (nagoni) i spoqa{wi (razna ograni~ewa i manipulacije) i zato je uvek u sukobu sa sobom i sa dru{tvom. Izlazi se tra`e na razne

296 •

Dr Dragoslav Nikoli}

na~ine, neki to ~ine putem droge, u `eqi da sebi olak{aju unutra{wu napetost, odnosno da postanu slepi i gluvi za probleme dru{tva ili boqe re}i, da negiraju to dru{tvo... Narkomanska populacija ima neke zajedni~ke karakteristike li~nosti, zajedni~ka mi{qewa, ose}awa i pona{awa, kako pre po~etka upotrebe droga tako, posebno u odmaklom stadijumu zavisnosti, kada se mewa psihi~ki sklop li~nosti — dobre, marqive, pristojne i tolerantne osobe postaju neuredne, agresivne, sebi~ne barabe. Droga je zlo}udni diktator koji od narkomana stvara marionetu, roba... osobu bez li~nosti i karaktera. „Narkomani su hteli da budu an|eli a postali su `ivotiwe.“ ([. Bodler). Brojni faktori determini{u li~nost narkomana, navodimo neke: — Strukturni poreme}aji li~nosti — dispozicija genetska i/ili ste~ena usmerava odre|ene osobe na put narkomanije. Ste~ena iskustva ukazuju da u istom sociokulturnom miqeu neko „proba“ drogu i postane narkoman, drugi samo proba a tre}i uop{te ne `eli da je proba. — Emocionalno nezrela li~nost — odba~ena, zanemarena, neshva}ena, bez samopo{tovawa, razo~arana u roditeqsko gnezdo, neuskla|ena, uzvra}a neadekvatne intelektualne i emotivne odgovore na uslove i zahteve sredine, te{ko podnosi svaku frustraciju, lako srqa za drogu, u „tor vr{waka“, carstvo ma{te, razumevawa i zadovoqstva. — Psihi~ki aberantna li~nost — nesigurna, asocijalna, psihopatsko-depresivna, neshva}ena, uvek sa ve}om dozom straha i napetosti, povremeno jako agresivna prema sebi i okolini, tra`i „sre}u“, zadovoqstva — drogu po svaku cenu da popuni svoju depresivnu prazninu. — Narkomanska subkultura — posebno izmodelirane zajedni~ke vrednosti, ideje, interesovawa i uniformisani obrasci pona{awa, vezuje se za drogu i povla~i se iz dru{tva. Idealno mesto za okupqawe narkomana su mra~ne ulice, napu{tene zgrade ili u popravci... „Subkultura“ `ivotari sa svojim atributima, sa svojim

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 297

pravilima pona{awa, gde svako razmi{qa o sebi kao izabranoj, posebnoj li~nosti, koju obi~ni qudi ne razumeju. Prijateqi narkogrupe obezbe|uju zajedni~ko u`ivawe droge, ose}awe za{ti}enosti i uzajamno razumavawe, odnosno obezbe|uju devijantni identitet narkomana, wegovu egzistenciju i ilegalnu nabavku droge. Narkogrupa pru`a narkomanu sigurnost, moralnu podr{ku, sticawe znawa i ve{tina uzimawa droge i novi narkojezik. Narkomani su te{ki bolesnici, zavisnici od droga... socijalna grupa osaka}enih jedinki (telesno, du{evno, socijalno, moralno) za koje je droga sve do `ivota. Razaraju sebe i sve oko sebe — porodicu, ro|ake... dru{tvo u celini. Celokupnu svoju mentalnu i fizi~ku aktivnost usmeravaju samo ka nabavci droge, sve drugo je „nevidqivo“ za wih. Narkomani su „hemijski qudi“, neprirodni po mi{qewu, ose}awu, svesti i delawu. Odabrani `ivot narkomana je put u pakao, li~ni i porodi~ni. Ukratko re~eno, narkomansko pona{awe obele`ava tri velika L — lewstvovawe, licemerstvo (hipokrizija, pretvarawe) i la`qivost.

Da li se narkoman ra|a? Narkoman se ne ra|a ve} ga stvara wegovo okru`ewe. Po~iwe sa pubertetom kada se i roditeqi utrkuju u dokazivawu da je wihovo dete psihi~ki i intelektualno rano sazrelo. Narkoman je neodgovorna osoba, te`i ka stalnom zadovoqstvu. Put ka narkomaniji su trasirali roditeqi koji decu nisu nau~ili da svaka stvar mora da se zaslu`i, pa je put ka zadovoqstvu te`ak, naporan i tra`i ispuwewe jednog ili vi{e zadataka. Narkoman kontinuirano postepeno propada a izgled, pona{awe, odnos prema sebi i drugima su kli{etirani — gubi energiju, gubi voqu, gubi interesovawe, ambicije i svoj `ivotni interes, zanemaruje svoju budu}nost, mi{qewe i aktivnosti usmerava samo za nabavku droga. Svakodnevno bekstvo od stvarnosti je tragi~no, narkoman `ivi emotivno i misleno haoti~no u skladu sa principom zadovoqstva, zapos-

298 •

Dr Dragoslav Nikoli}

tavqa realitet — a vrhovni princip, vrhovno zadovoqstvo posti`e drogom. Droga zadovoqava wegov egoizam i hedonizam a pru`a mu mogu}nost da `ivi brzo, lepo, bezbri`no... bolesno „kratko ali slatko“. To je stil `ivqewa narkomana. Narkoman ne bira sredstva da do|e do droge — vara, podvaquje, krade, falsifikuje, postaje nepouzdan, podmukao, asocijalan, mu~iteq svoje porodice... Emocionalni odnosi narkomana su povr{ni, parazitski i eksploatatorski, okrenuti samo onima koji mogu da obezbede wihovu potrebu (droga). Psihi~ke funkcije narkomana stalno propadaju, slabe i mewaju se od pa`we, preko pam}ewa, do inteligencije. Problemi se kontinuirano mno`e. Porodica postaje „pakao“ (strah, suze, neizvesnost), dezorganizovana i disfunkcionalna a zanemaruje se {kolovawe, zanemaruju se obaveze, mno`e se problemi: finansijski, sukobi sa zakonom, sa svojim `ivotom, poku{aji i ostvarena samoubistva... Kraj narkomana je tragi~an, „smrt sti`e pre `ivota“ — telesna ruina, o{te}eni vitalni organi — mozak, jetra, srce sa znacima psihoorganskog sindroma (o{te}ene sve psihi~ke funkcije i progresivna otupqavawa i blesavqewa) i sa mnogo problema, bez prijateqa, usamqen narkoman je, u pravom smislu re~i, nesre}na osoba, ni{ta je alfa i omega wegovog `ivota i zato postaje krajwe agresivna osoba prema sebi (samoubistva) ili prema drugima (ubistva).

Kada na{a omladina proba drogu? Droga je zlo „|avo u prahu“ i svaka proba droge je usmerena protiv zdravqa i `ivota, vodi pravo u stra{nu bolest narkomaniju, bolest koja `ivot pretvara u pakao. Istra`ivawe Evropske agencije za rekonstrukciju (EAR) na uzorku od tri hiqade u~enika drugih razreda sredwih {kola (16 godina) u 50 {kola Beograda, Novog Sada i Ni{a je pokazalo da su na{i mladi: • prvaci u Evropi po pijewu alkohola i sedativa — lekova za smirewe napetosti, nervoze...

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 299

• dobro informisani o aktuelno kori{}enim drogama, • nema nikoga ko nije ~uo za marihuanu, heroin, ekstazi,

bensedin i druge lekove,

• 93% u~enika je ve} pilo alkoholna pi}a, • na{i mladi smatraju da su alkohol, duvan, lekovi normal-

ni proizvodi za kori{}ewe, • wihovi roditeqi su veoma tolerantni na pijewe i pu{ewe svoje dece, • svaki peti sredwo{kolac je spreman da proba drogu, • svaki drugi zna gde mo`e da nabavi drogu — bilo na ulici, bilo u ku}i dilera. „Qudi moji gde `ivimo?“ [ta radi na{a demokratska vlast da za{titi decu i omladinu i narod u celini?

Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi narkomana Prema u~ewu Sigmunda Frojda struktura li~nosti ima tri dela: Id, Ego i Super ego — ove latinske re~i zna~e — Ono, Ja i Nad Ja. Id (Ono) — nesvesni deo psihe koga ~ine nagoni (motivi) a tako|e i mawe potisnuti sadr`aji iz svakodnevnog `ivota. Id je silan energetski rezervoar, amoralna i asocijalna snaga, ne zna za vreme, prostor, smrt i te`i da se zadovoqi nezavisno od interesa pojedinca, dru{tvene zajednice i moralnovrednosnog sistema dru{tva. Ego (Ja) — svesni deo li~nosti, zastupa sebe, spoqnu sredinu i realitet, a odbacuje ili potiskuje asocijalne te`we Id-a i obezbe|uje socijalnu adaptaciju li~nosti. Nosilac je Ja principa, uvek ugro`en od nagonskih pobuda koje nadiru iz nesvesnoga (Id), od spoqa{wih uticaja i od, nekad preslabog, nekad prejakog unutra{weg cenzora (Nad ja, savest). Super-ego (Nad ja) — svesno-nesveni deo li~nosti, „un-

300 •

Dr Dragoslav Nikoli}

utra{wi policajac“, predstavnik moralnih stavova. Super ego (savest) se izgra|uje u ranom detiwstvu pod dejstvom moralnih stavova roditeqa (infantilni deo) i svesno prihva}enih dru{tveno-moralnih normi sredine. Ovaj unutra{wi cenzor opomiwe, zabrawuje, ka`wava — slabo ili sna`no razvijen (strog) generi{e ose}awa krivice, oboqewa pa i povreda. Dinamske interakcije ove tri instance li~nosti obezbe|uju funkcionisawe psihi~kog `ivota ~oveka. Asocijalne te`we Id-a, ho}e, nesvesno, da budu zadovoqene po svaku cenu a li~nost (Ego) se suprotstavqa i koristi psiholo{ke odbrambene mehanizme i to — zdravo, radi adaptacije na postoje}e realno stawe i — nezdravo, opasno, kada se izbegava realnost i kada ovi mehanizmi postanu kruti deo pona{awa, kao kod narkomana. Droga pro`ima sve aspekte `ivota narkomana, a to je te{ko breme za wega, za wegovu potrebu za drogom, za wegova reagovawa na sve u~estalije opasnosti. U komunikaciji sa okolinom (i sa sobom) koristi nezdrave psiholo{ke odbrambene mehanizme da se oslobodi neprijatnih ose}awa, `eqa i impulsa koje stvaraju ose}awe stida, krivice i bezvrednosti i ovi postaju wihov stil mi{qewa, rasu|ivawa, ose}awa i pona{awa, a naj~e{}i su: — Poricawe — nesvesno pori~e ~iwenice, zavisnost, potrebu stru~ne pomo}i, „ja mogu da ostavim drogu uvek“, pa na kraju pori~e i mogu}nost re{ewa problema vezanih za zloupotrebu droga; — Minimizirawe — nesvesno umawuje uo~enu li~nu opasnost, te`inu svojih posledica po okolinu i nesvesno obmawuje sebe o koli~ni i vremenu uzimawa droga; — Racionalizacija — nesvesno i neta~no obja{wava razloge, tra`i opravdawa za svoje drogirawe, „svi mladi uzimaju droge... u gradu“. U su{tini narkoman la`e samog sebe i ho}e da okolina i daqe lepo misli o wemu; — Intelektualizacija — nesvesno be`i od bolnih ose}awa, mudruje i koristi intelektualne {pekulacije, kalkulacije i

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 301

manipulacije da opravda svoje drogirawe, wegovo narkomansko, zavisni~ko pona{awe; — Potiskivawe — progawaju se (nesvesno) sve nagonske `eqe, sva strahovawa, ose}awa, neprijatni do`ivqaji... iz svesnog dela li~nosti (Ja), zaboravqaju se (delimi~no ili potpuno) i tako spre~avaju bolni, sramni do`ivqaji da prodru u svesni deo li~nosti i uzrokuju anksioznost i konflikte. Tako se narkomani brane od neprijatnih pona{awa i do`ivqaja vezanih za zloupotrebu droga (povra}awa na javnom mestu, kra|a, la`i, sukoba...); — Projekcija — nesvesno preno{ewe sopstvenih `eqa, mana, poroka i grehova na druge osobe, ~lanove porodice, ro|ake, susede, pa i na nepoznate qude, ~ak i na ceo narod... krivi su roditeqi... dru{tvo... Janko... Marko...“

Profil jugonarkomana Na{a omladina je: • dobro informisana o aktuelno kori{}enim drogama, • nema nikoga ko nije ~uo za marihuanu, heroin, ekstazi, bensedin i druge lekove, • 93% u~enika je ve} pilo alkoholna pi}a, • na{i mladi smatraju da su alkohol, duvan i lekovi normalni proizvodi za kori{}ewe, • wihovi roditeqi su veoma tolerantni na pijewe i pu{ewe svoje dece, • svaki peti sredwo{kolac je spreman da proba drogu, • svaki drugi zna gde mo`e da nabavi drogu — bilo na ulici, bilo u ku}i dilera. Sociodemografska obele`ja narkomanske populacije odre|uju vreme, mesto, kultura..., pa su bli`e komparacije ote`ane. U Zavodu za bolesti zavisnosti, u Beogradu pratili su 2.451 narkomana u periodu od deset godina (1987—1996) i, prema wihovom istra`ivawu, profil narkomana je slede}i: mu{karac — 79,8%; sredwo{kolsko obrazovawe — 67,9%; nezaposlen — 64,6%;

302 •

Dr Dragoslav Nikoli}

neo`ewen — 66,0%; `ivi sa oba roditeqa — 39,3%; o`ewen i ima jedno ili dvoje dece — 40,0%; prvo iskustvo sa drogom od 14—18 godina — 53,1%; le~ewe zapo~eo u 19—23 godini — 35,5%; `ivi u Beogradu — 64,0%. Naj~e{}e kori{}ene prve droge su ha{i{ i marihuana, a ove prate, po godinama narkomanskog sta`a, medikamenti (sedativi, trodon...), heroin, sintetske droge i kona~no „me{ano sve {to se ima...“ — politoksikomanija. „Qudi moji gde `ivimo?“ [ta radi na{a demokratska vlast da za{titi decu i omladinu i narod u celini.

Rana dijagnostika narkomana „Smrtonosna igra“ — Zavisnost od droga po~iwe postepeno i nekako bezopasno u {koli, dru{tvu i porodici i razvija se postepeno, neprimetno za roditeqe, {kolu, okolinu. Uo~iti rano i na vreme ovu „smrtonosnu igru“ i rano je od stru~waka dijagnostikovati u tzv. „premorbidnoj eksperimentalnoj fazi bolesti“ je vi{e od pola terapijskog uspeha, a tako|e ovo i spre~ava zarazno {irewe bolesnog pona{awa na okolinu. Kasnije, razvijenu bolest nije te{ko prepoznati ali je kasno, prekasno za preduzimawe odre|enih i uspe{nih terapijskih mera. Mnoge promene pona{awa deteta odgovorni roditeqi mogu rano da uo~e, a tako|e i nastavnici promene svoga u~enika u {koli. Navodimo neke simptomati~ne promene: — Novac — droga je skupa, nabavqa se na tajnom tr`i{tu i zato mlada osoba sve vi{e tro{i novac, dotada{wi xeparac je nedovoqan a utro{ak pravda la`ima. Ku}ne kra|e novca i vrednih stvari su imperativ za stru~nu pomo}, uz nu`no istinito davawe podataka stru~waku; — Promene mlade osobe — sre|ena, dobro}udna, kooperabilna osoba po~iwe da se mewa — ispoqava neuobi~ajene interese, zanemaruje {kolske obaveze,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 303

be`i sa ~asova, gubi dugoro~ne planove za usavr{avawe, za sticawe znawa, profesije i statusa u dru{tvu. Po~iwe da se agresivno ophodi prema okolini i roditeqima, koje ~esto ucewuje ili fizi~ki napada; — Promene pona{awa — mlada osoba postaje neuredna, zapu{ta li~nu higijenu, no}u luwa, kasno se vra}a ku}i, dugo pre podne spava, ne odlazi na predavawa, povremeno alkoholisana, ne retko gruba, dr`i se odre|enog dru{tva, upli}e se nekompetentno u mnoge dru{tvene, politi~ke, verske i druge rasprave, „filozofira“ na prazno; — Telesni znaci — nekada se rano uo~avaju znaci injekcionih uboda na rukama ili drugim delovima tela, smetwe varewa, smetwe sna. Mnogi roditeqi posumwaju samo u psihi~ki poreme}aj, pa ~esto neki i ne mogu da prihvate da wihovo dete uzima drogu, da je postalo zavisnik, narkoman. Nije lako, ne mo`e se rano otkriti narkomanija naro~ito ako mlada osoba negira zloupotrebu droga ili je dijagnostikovawe nu`no za potrebe suda, za ve{ta~ewe. Narkomanija, ta podmukla, progredijentna i posebno zla bolest je rano dijagnosti~ki problemati~na a terapijski uvek enigmati~na bolest. Kao i za dijagnostiku drugih bolesti, ovde samo, usko specijalizovani lekari protokolarno koriste: autoanamnezu (podaci koje daje bolesnik), heteroanamnezu (podaci koje daje porodica), opservaciju, klini~ki pregled i laboratorijske, hematolo{ke (krvna slika, leukocitarna formula, trombociti, sedimentacija) i biohemijske analize (nivo {e}era u krvi, bilirubin, transaminaze, ureja, elektroliti...) i analizu mokra}e. Testovi mokra}e posebno osetqivi i specifi~ni otkrivaju upotrebu droge, odnosno detektuju drogirawe i vrstu droge. Utvr|ivawe vrste droge, kod doping-kontrola i kriminalnih radwi, zahteva analize u najmawe dve laboratorije i razli~ite metode materijala pod {ifrom i samo se tako, u vrlo velikom procentu, izbegavaju mogu}e zloupotrebe. Na{a

304 •

Dr Dragoslav Nikoli}

demokratska vlast je testirala ve}i broj u~enika na drogu i potr{ila sedam miliona maraka — donacija. Bila je to orvelovska igra me|u decom i dru{tvu budu}ih qudi i biznis demokratskih politi~ara u sadejstvu obrazovanih doktora bez obraza i srpskog „Vorena“. Sramna i {tetna ujdurma i nove nazovi demokratske vlasti. Koristi za primarnu prevenciju narkomanije i nije bilo.

Le~ewe narkomana Le~ewe narkomana uvek kasni. Narkoman krije svoju bolest, ~ine to i roditeqi po onoj narodnoj kriju svoga narkomana kao „majka ludu }erku“, sve dok ne „dogori do nokata“. Narkoman se obi~no prima na le~ewe dogovoreno, naj~e{}e na molbu ~lana porodice, uputa suda ili neke zdravstvene slu`be. Mawi deo bolesnika se prima na le~ewa kao hitan slu~aj (trovawe, predozirawe, apstinencijalna kriza). Le~ewe narkomana se obavqa na ovaj ili onaj na~in, od vremena pojave prvih narkomana. Psihijatrija, u podeli rada, dijagnostikuje, le~i i rehabilituje narkomane ali nikada nije imala op{te prihva}enu metodologiju le~ewa narkomana. Mutne i nejasne koncepcije le~ewa, pseudonau~ne prirode, lako su se progla{avale u nau~ne metode. Tako su i grupni seks progla{avali u grupnu psihoterapiju. Opravdano se tvrdi: „nema leka, nema jedinstvenog sredstva, nema razra|ene i efikasne metode le~ewa narkomanije“. Mewaju se brzo op{ti principi le~ewa i metode le~ewa i institucionalno zbriwavawe ove grupe te{kih bolesnika. Napu{taju se neke kvazi uspe{ne metode (metadonska, supstituciona terapija), a ranije bolni~ko du`evremeno le~ewe, zamewuje vanbolni~ki tretman, uz prethodno kratkotrajno hospitalno le~ewe. Le~ewe narkomana je slo`eno, dugotrajno, skupo i prakti~no bezuspe{no a izle~ewe je mogu}e samo u 3—11% le~enih narkomana, nezavisno od primewivanih terapijskih metoda.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 305

Savremeni tretman narkomana obuhvata: bolni~ko le~ewe (jedinice intenzivne nege), polubolni~ki tretman (dnevne, no}ne, vikend bolnice), dispanzerski tretman (savetovali{ta za narkomane i porodice) i sveobuhvatni sektorski tretman a sprovode se integralno medicinske, socijalne i rehabilitacione mere. Zna~i, ovo jedino po`eqno, i mogu}e le~ewe obuhvata: specifi~nu medikamentoznu terapiju, psihoterapiju (individualna, grupna), socioterapiju i porodi~nu terapiju, rehabilitaciju i socijalnu reintegraciju narkomana. Ovaj tretman pro`ima ~itav `ivot narkomana i wegove porodice, ukqu~uje u postupak {kolu, mesnu zajednicu i radnu organizaciju a anga`uje profesionalne i paraprofesionalne radnike. U svetu, pak, postoje i posebne rehabilitacione ku}e („terapijska komuna“) u kojima mladi, biv{i narkomani, sebi organizuju `ivot bez droga, uspe{no i uz samo konsultativne usluge lekara. I kod nas odskora „funkcioni{e“ u okolini Beograda GOD (Generacijski odgovor drogama), a posle te{ko}a u klasi~nom le~ewu narkomana.

Savremeno le~ewe narkomana Le~ewem narkoman se mewa, shodno novim nau~nim saznawima. Nekada je va`ilo pravilo da narkomani poti~u iz bogatih slojeva dru{tva, ali danas je sve vi{e narkomana iz radni~kih porodica koje su na ivici materijalne egzistencije. Usled nedostatka novca, veliki broj zavisnika se prepu{ta kriminalu kako bi sebi obezbedili drogu. U alarmantnom porastu je broj maloletnika koji postaju zavisnici ve} sa 11. godina. Pacijenti odlu~uju da zapo~nu le~ewe naj~e{}e u dogovoru sa roditeqima. Roditeqi treba da znaju da prepoznaju rano znake i simptome uzimawa droga pre kona~ne faze nakomanije, te uz saglasnost narkomana zatra`e stru~nu pomo}. Le~ewe narkomana je mukotrpan i dugotrajan rad, ali „budimo realni i — tra`imo nemogu}e“.

306 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Le~ewe narkomana se odvija fazno: • detoksikacija — 6—10 dana uz kompletan somatski pregled i laboratorijsku obradu. • dijagnostikovawe — prirode, nivoa i intenziteta bolesti i uzroka, jer ovi nisu uvek isti, • medikamentozno le~ewe, psihoterapija, socioterapija i edukacija — distancirawe od narkotika i promena lo{ih navika. Ovaj tretman ukqu~uje i dnevnu bolnicu sa ciqem da se spre~i recidiv, isprave modeli razmi{qawa i pona{awa, • produ`ene grupe — dva puta nedeqno, osna`uju narkomane da izdr`e i da se odupru `udwi za drogom, koja se uvek iznova javqa. Pored terapije hospitalizacije, postoji i #naloreks implant program“. Pacijent koji se odlu~i na ugradwu naloreks implanta prolazi kroz fazu obavezne detoksikacije, jer se implant mo`e ugraditi samo posle sedam dana apstinencije odnosno uzdr`avawa od supstance, opijata. Implant zauzima mesto receptora koji se vezuju za heroin i time blokira dejstvo heroina. Odvikavawe uz pomo} naltreksona #ubija“ fizi~ku glad za heroinom jer deluje na mesto koje spre~ava osobu da oseti bilo kakvo zadovoqstvo ako uzme heroin. U dr`avi Wujork postoje specijalni sudovi koji narkomane ne {aqu u zatvor ve} se bave svim aspektima bolesti i poku{avaju da ih izle~e. #Ponavqa~e“, koji ponove #grehe“ recidiviste {aqu od ~etiri do devet godina u zatvor (The Village Voice – H/97). Narkomani su najomiqeniji pacijenti u privatnim ordinacijama psihijatara. Le~ewe traje dugo, recidivi ~esti, skupi narkotici skupo i odvikavawe. Le~ewe akutnih stawa (overdoza) spada u prvi red hitnosti. @ivot je ugro`en. Narkomani najvi{e #`ude“ da se le~e pomo}u metadona — drogom koja generi{e bla`u od heroina, ali zato traje du`e i rezistentna je na le~ewe.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 307

Te{ko}e u le~ewu narkomana Promewena li~nost narkomana je osnov, glavni uzrok velikim pote{ko}ama u wihovom le~ewu. Velika ve}ina narkomana ne vidi ni{ta bolesno u svome drogirawu, odnosno nema uvid u svoju bolest i zato i nije motivisana za le~ewe i uvek negira realitet u kome se nalazi. Ali, drogirawe je postalo stalna, nu`na potreba da se normalno funkcioni{e (spava, hrani, hoda, tra`i droga), i na~in da se bilo koji psihi~ki simptom (napetost, bol, nesanica...), ili grupa simp toma, ukloni brzo i efikasno, a ne, kao ranije, na~in da se do`ive ugode, prijatnosti. Narkoman retko, vrlo retko razmi{qa ili izra`ava `equ da ostavi drogirawe, da se le~i, da mewa pona{awe i da ovo uskladi sa pona{awem svojih vr{waka. Te{ko je to, s obzirom da su ve}ina narkomana, pre dolaska na le~ewe, imali svoj `ivotni stil — napu{tawe {kole, nerad, skitwa, neurednost, ~iwewe krivi~nih dela, osporavawe svakog autoriteta, sukobqavawe u porodici... Obi~no, iako nekad za`eli da napusti drogu, narkoman to ~ini u vreme dok je pod dejstvom droge, a ~im dejstvo droge prestane, mewa mi{qewe za 180 stepeni i svu snagu usmerava prema nabavci droge. Wegova nagonska potreba za drogom je ve}a od nagona za `ivotom. U Beogradu je otvoren (jedini u biv{oj Jugoslaviji) Centar za prevenciju i le~ewe narkomanija (1987). Narkomani su se tako okupqali masovno na jednom mestu, iz cele Jugoslavije, izuzev Slovenije i Makedonije, tu su se upoznavali, razmewivali iskustva a dobijali metadon za vi{ednevno odr`avawe zavisnosti. Suprotno svetskim iskustvima i mi{qewu odgovornog direktora SZO. Zavod za bolesti zavisnosti je osnovan a tome su kumovali uticajni roditeqi narkomana `ive}i u zabludi da }e sa otvarawem ove ustanove wihovi problemi biti re{eni. Neki doktori iz li~nih interesa su ~inili sve da dotada{wi Dipanzer za

308 •

Dr Dragoslav Nikoli}

le~ewe alkoholi~ara preraste u Zavod za bolesti zavisnosti. Dva budu}a direktora su se „udru`ila“ — jedan u bolnicu „Dragi{a Mi{ovi}“, drugi u Zavod... Zami{qene osnovne aktivnosti Zavoda su: preventivna, klini~ka, nau~no-istra`iva~ka i nastavno-obrazovna delatnost. Koliko su osnivawe Zavoda i wegova dosada{wa delatnost ispunili o~ekivawa, dugoro~ne ciqeve — suzbijawe i spre~avawe narkomanije na na{im prostorima, treba da cene stru~waci centra, korisnici Zavoda i odgovorni za zdravqe naroda. Sada{wi ministar zdravqa RS prof. dr Tomica Milosavqevi} odmah po inaugurisawu mewa direktora ove ustanove i poslu{no postavqa osobu a ne vidi od ~ega boluje. Da li boluje i od kojih bolesti zavisnosti. Nomen est omen — ka`u stari latini. Tomica ostaje poslu{ko, da ne ka`em kako to na{ narod #so~no ka`e“. Ukoliko narkoman prihvati le~ewe (po~iwe u bolnici ili privatnoj ordinaciji) suo~ava se sa mnogoborojnim apstinecijalnim simptomima, od te{ke nesanice do nepodno{qive zuboboqe. Medikamentozna terapija poma`e, ali narkoman ~esto ne}e i ne zna sebi da pomogne, da se bori, da se sve to prebrodi, ve} zapada u posebna stawa, od nepodno{qive napetosti, tenzije do agresivnosti. Jasne, otvorene, direktne (JOD) komunikacije su potreba, pravilo i preduslov za uspe{no le~ewe narkomana. Narkoman u toku prva dva meseca pravi namerno disciplinske prekr{aje, gazi ku}ni red bolnice (odeqewa), ugro`ava op{tu terapijsku klimu ili tra`i udru`ivawe jednomi{qenika, tra`i veze sa dilerima. Ume}e, neograni~eno strpqewe i velika tolerancija terapijskog tima omogu}avaju narkomanu da prebrodi apstinencijalnu krizu i uspe{no prebrodi prvi (bolni~ki) deo le~ewa. U protivnom, narkoman napu{ta le~ewe i wegova se daqa tragi~na sudbina prepu{ta ubita~nom dejstvu droge i ~vrstim kanxama narkomafije.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 309

Osnovi jedinstvene medicinske doktrine za le~ewe i rehabilitaciju narkomana u Jugoslaviji Shvataju}i narkomaniju kao prevashodno dru{tveni problem od posebnog dru{tvenog interesa, Savezno ve}e Skup{tine SFRJ je donelo slede}e zakqu~ke: 1. Izgraditi zajedni~ki koncept borbe protiv zloupotrebe, nedozvoqenog prometa i proizvodwe opojnih droga, 2. Izgraditi jedinstvenu medicinsku doktrinu za le~ewe i rehabilitaciju narkomana („Sl. list SFRJ“, br. 57/ 83). Shodno gorwim zakqu~cima Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, u saradwi sa kompetentnim, stru~wacima Jugoslavije, priredio je ove osnove... (1984) koje su dosledno primewivane kod nas. Donosimo ovu doktrinu u celini, kao dokument kako se, jo{ pre 20 godina, poku{avalo da se re{i problem narkomanije kao velike i opasne zdravstvene i socijalne po{asti:

I. — Definicija i ciqevi Zavisnost od opojnih droga je socio-patolo{ka pojava i bolest, koja je po svom karakteru progredijentna i smrtonosna a obele`avaju je poreme}aji pona{awa, somato-psihi~ki poreme}aji i nepovoqne socijalne posledice. Ova bolest zahteva specifi~ni medicinski i socijalni tretman, u skladu sa savremenim znawima i iskustvima. Ciq le~ewa, medicinske i socijalne rehabilitacije je uspostavqawe trajne apstinencije, u odnosu na sve opojne droge, i otklawawe somatskih, neurolo{kih, psihijatrijskih i socijalnih posledica, resocijalizacija i reintegracija na dru{tveno korisnom i prihvatqivom nivou.

310 •

Dr Dragoslav Nikoli}

II. — Osnovni principi organizacije, le~ewa i rehabilitacije narkomana 1. Rano otkrivawe lica zavisnih od opojnih droga zdravstvena slu`ba (lekari PZZ-e: op{te prakse, {kolskih dispanzera, medicine rada...) ostvaruje uobi~ajenim postupkom u medicini: anamneza, heteroanamneza (sa posebnim naglaskom na specifi~ne psiholo{ke, sociolo{ke i biolo{ke znake zavisnosti), objektivni pregled i dodatno adekvatne laboratorijske detekcije. Laboratorijsku detekciju koristiti naro~ito kod rizi~nih grupa (u~enika, studenata, regruta...) a individualno kod opravdanih sumwi da se opojna droga uzima. 2. Le~ewe i rehabilitaciju ove grupe bolesnika sprovode specijalno edukovani stru~waci (interdisciplinarni tim), a na osnovu unapred usvojenog programa, po jedinstvenoj stru~noj metodologiji.

III. — Osnovi metodologije le~ewa narkomana 1. U tretmanu i rehabilitaciji zavisnika tim stru~waka (neuropsihijatar, psiholog, socijalni radnik, defektolog, medicinska sestra...) koristi raspolo`ive metode za postizawe i odr`avawe motivacije za `ivot bez droga. U radu sa zavisnicima koriste se slede}i vidovi terapijskog programa: individualna, grupna i porodi~na psihoterapija, socioterapija, radna i okupaciona terapija i dr. U kompleksni tretman i pra}ewe zavisnika treba od samog po~etka ukqu~iti i porodicu, radnu i dru{tvenu sredinu. Psihofarmake u terapiji primewivati samo kao dodatnu, pomo}nu metodu, naro~ito u po~etku le~ewa. 2. Tretman zavisnika sprovodi se: vanbolni~ki (ambulanta, dispanzer, sociopsihijatrijsko pra}ewe, klubovi le~enih narkomana...) i bolni~ki (celodnevna, dnevna, no}na

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 311

bolnica). Vanbolni~ki tretman ima prednost u odnosu na bolni~ki, {to je u skladu sa savremenim pristupima i trendovima le~ewa ove bolesti. 3. Du`ina le~ewa odnosno rehabilitacija utvr|uje se za svakog zavisnika posebno, a prema stepenu zavisnosti, vrsti zavisnosti, starosti i drugim zna~ajnim ~iniocima. 4. Metadon (heptanon) i druge adiktivne supstituente iskqu~iti iz primene u le~ewu zavisnika. Mogu se izuzetno primewivati samo u centrima za intenzivnu negu u strogo indikovanim slu~ajevima i u ograni~enom vremenskom periodu (najvi{e do tri nedeqe). Indikaciju odre|uje stru~ni tim. 5. Ustanove u kojima se sprovodi tretman zavisnika treba da ispuwava odgovaraju}e uslove: posebno edukovane kadrove za primenu Jedinstvene metodologije u tretmanu; prostor i opremu i da su kao takve verifikovane i evidentirane od strane republi~kih, odnosno pokrajinskih organa uprave, nadle`nih za poslove zdravstva. 6. Sprovo|ewe jedinstvene metodologije le~ewa i rehabilitacije zavisnika obezbediti putem organizovanog, planskog i sistematskog nadzora nad stru~nim radom. 7. Evidentirawe zavisnika se vr{i u skladu sa Zakonom o evidencijama u oblasti zdravstva. Preporu~uje se republikama i pokrajinama da svojim propisima bli`e urede vo|ewe centralnog registra zavisnika i mogu}nost kori{}ewa ovih podataka. 8. Program istra`ivawa i evaluacije postignutih rezultata, radi unapre|ewa stawa u ovoj oblasti, obavezan je sadr`aj rada zdravstvenih organizacija koje se bave tretmanom zavisnika. Koordinaciju prou~avawa i istra`ivawa vr{e odgovaraju}e zdravstvene organizacije u republikama i pokrajinama kao stru~no-metodolo{ki centri. Trebalo je da se ovako radi, a defakto niko nije skoro lege artis (po zakonu) radio.

312 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Narkomanija i kriminalitet Narkomanija je beolest savremenog dru{tva, u kome jedni `ele da prona|u „mir du{e“, a drugi da se obogate. Iskustva ukazuju da su droga, kriminal i terorizam uzajamno povezani. Ilegalna proizvodwa i promet droga je ka`wiva u svim zemqama sveta kao kriminalni akt i ~esto su predvi|ene vrlo o{tre kazne pa i smrtna kazna. Narkoman, koji ne mo`e bez droge, ~ini sve da na|e sredstva da kupi drogu a to je mogu}e samo ako u|e u kriminal. Svako ko u|e u taj kriminalni krug biva ugro`en i spoqa od dru{tva i iznutra ako ugrozi interese narkomafije pa i dilera. U ovom nezakonitom biznisu obr}u se velika sredstva. Narkobiznis je u rukama organizovane narkomafije od vrha, koja drogu i ne proba, do sitnog dilera „mrava“ (narkomana) i obavijen je uvek velikom tajnom, protiv koga se organizovano bore gotovo sve zemqe sveta. Policija mnogih zemaqa otkriva i pleni ogromne koli~ine droga, merene tonama. Devedesetih godina HH veka zaplewano je u 22 racije po pet i vi{e tona kokaina, rekorderi su: Los An|elos — 20 tona (IX 1989); [panija — 15 tona (III 1995). Uspe{ne po koli~ini zaplewene droge, u ovo vreme, su bile policije SAD (7h), Kolumbije (5h), Meksika (3h), Venecuele i [panije (2h), Italije, Maroka i Paname (1h). U novom milenijumu carinsko-policijska slu`ba sve ~e{}e zaustavqa narkomafiju i pleni stotine kilograma droge, u raznim zemqama sveta, pa i kod nas. Novac, korupcija i lobirawe usporavaju ili onemogu}avaju realizaciju „Akcionog plana UN“ za iskorewivawe ili bar zaustavqawe epidemijskog talasa narkomanije u svetu. U trezorima na{e banke, posle 5. oktobra, na|eno je 600 kg heroina. Droga je veoma skupa pa narkoman, budu}i da ne mo`e bez droge, nastoji da na|e sredstva da kupi drogu i tako ulazi u kriminal. Samo uzimawe droga kod nas nije ka`wivo ali je

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 313

ka`wivo posedovawe droge i navo|ewe na upotrebu droga. Zloupotreba droga je u uzro~no-posledi~noj vezi sa razli~itim sociopatolo{kim pojavama, kao {to su: kra|e, razbojni{tva, prostitucija, ubistva i mnoga druga krivi~na dela. Trgovina drogom je beskrupulozna, nema prijateqstva, nema ugla|enosti u narkomaniji. Svaki narkoman se pona{a delinkventno i samim ~inom uzimawa droge a mnogi su istovremeno i ukqu~eni u ilegalnu trgovinu i rasturawe droga i postaju potro{a~i i krajwi, sitni rastura~i droga (dileri-#mravi“). Ovi narkomani-dileri {ire narkomaniju, regrutuju nove „potro{a~e“ droga, prodaju drogu, i tako najlak{e obezbe|uju sebi svoju „dozu“. Ekstenzivna upotreba droga i me|u delinkventnim grupama {iri i delinkventna pona{awa. Kriminalno pona{awe je direktna posledica dejstva neke kriminogene droge (Heroin, LSD, Kokain, Amfetamin...), posledica akutne ili hroni~ne intoksikacije (gubitak kontrole, o{te}eno rasu|ivawe, agresija...), ili su pak narkomani bez psihoaktivnog „pogonskog goriva“. Neka svojstva li~nosti narkomana i prisutni (latentni) psihijatrijski poreme}aji olak{avaju kriminalna pona{awa. Motivi kriminalnog delovawa uglavnom, su: nabavka droge, stvarawe zaliha, odnosno dola`ewe do novca za drogu. U zatvorima, istra`ivawa su pokazala, da veliki broj te{kih zavisnika od droge ima visoku stopu kriminaliteta. I mi smo svedoci da crna hronika, u dnevnoj i revijalnoj {tampi, bele`i razbojni{tva, ubistva..., kako me|u narkomanima tako i kriminalne radwe narkomana prema nedu`nim gra|anima. U na{im sredinama, naj~e{}a devijantna pona{awa narkomana su otu|ewe porodi~no vrednih stvari („prodaje sve za drogu“), a zatim sklonosti za krivi~na dela, kao {to su: obi~na kra|a, provalna kra|a, rasturawe droga, neovla{}ena proizvodwa i prerada droga, skitwa, prostitucija, razni oblici nasiqa do ubistva... Krivi~na dela su pojedina~na, ~e{}e grupno izvr{avana i motivisana, kao {to je re~eno,

314 •

Dr Dragoslav Nikoli}

nabavkom droga i/ili stvarawem zaliha droga.

Narkoman za volanom Narkoplima je zahvatila u mawoj ili ve}oj meri, ceo svet. Narkomana je sve vi{e me|u voza~ima koji uzrokuju saobra}ajne nesre}e sa smrtnim ishodom. Broj saobra}ajnih nesre}a koje uzrokuju narkovoza~i uve}ava se iz godine u godinu, posebno u Americi i Velikoj Britaniji. Statisti~ki podaci (DET) ukazuju da od 150 poginulih 37 je bilo pod dejstvom droge, a `rtve su (27) u 18% slu~ajeva bile alkoholisane. U Velikoj Britaniji svaki deseti voza~ izme|u 17—30 godina starosti vozi automobil pod uticajem droge — 75% su uzimali marihuanu, a 10% heroin pre vo`we automobila. Marihuana ima isto dejstvo kao alkohol na voza~a i zato se tra`i od vlade da se uvede narkotest kao alkotest za voza~e. Raste broj voza~a pod dejstvom droga. U telima ~etvrtine poginulih u saobra}ajnim nesre}ama su na|eni tragovi droge. Svaki deseti poginuli pe{ak, putnik, bio je pozitivan na drogu. Vi{e je bilo poginulih, u saobra}ajnim nesre}ama, pod dejstvom droge nego alkohola (37:27), za odre|eni vremenski period istra`ivawe (DET), javqa Dejli Telegraf. I kod nas se ka`wava vo`wa pod dejstvom sedativa, droga. Voza~i koji budu vozili pod dejstvom sedativa poput #bensedina“ ili #bromazepama“ plati}e istu kaznu kao da su vozili drogirani. Neki od sedativa mogu da izazovu ~ak i te`e efekte od klasi~nih narkotika i zato su svi takvi lekovi obele`eni crvenim trouglom na pakovawu, a u uputstvu za upotrebu nazna~eno je da je strogo zabraweno da se tokom uzimawa istih upravqa vozilom. Prisustvo umiruju}ih sredstava i narkotika saobra}ajci }e na terenu utvrditi novim ure|ajem #dromomer“, koji je u stawu da detektuje kanabis, benzodiazepine, amfetamine, kokain i opijate u roku od svega desetak minuta.

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 315

U zavisnosti od dobijenih rezultata kazna se kre}e u opsegu od 1800 do 9000 dinara, uz obavezno iskqu~ewe iz saobra}aja. Nov~ana kazna mo`e da bude i od 4.500 do 21.000 dinara ako je voza~ prethodno izazvao op{tu opasnost ili je u~estvovao u saobra}ajnoj nezgodi. Predvi|ena je i kazna zatvora od 60 dana.

Dru{tvena reakcija U ~itavom svetu, narkomanija izaziva posebnu pa`wu, zabrinutost i uznemirenost dru{tva. Narkomafija je veoma agresivna, {iri tr`i{ta, stvara nove „hemijske {take“ i sti`e do lake i brze zarade. Narkobiznis „ubija“ mlade ali i aktere, nosioce biznisa. Savremeno dru{tvo ne odobrava uzimawe droga i poku{ava da suzbije i spre~i svaku a posebno juvenilnu narkomaniju. Razli~ita reagovawa na pojavu i {irewe narkomanije, u pojedinim zemqama, uslovqavaju socijalni i ekonomski faktori, kultura i stepen aktuelne narkomanske situacije. Dru{tvena reagovawa su zna~i regionalno, kulturno uslovqena, ali i u skladu sa etiopatogenskim saznawima, pa su tako i koncepti borbe protiv droga razli~iti u raznim zemqama. Ipak, postoje neki op{ti, zajedni~ki stereotipi ili modeli odnosa prema narkomaniji, odnosno narkomanima koje navodimo: • Medicinski model — narkoman je bolesnik, treba ga le~iti u okviru medicinske zdravstvene za{tite; • Moralisti~ko—legalni model — narkoman je „vagabunda“, treba ga goniti, ka`wavati; • Psihosocijalni model — narkoman je zavisno strukturisana osoba pa treba mewati wega, wegovu ambijentalnu sredinu i socio-kulturni miqe odnosno treba mewati uslove i odnose u dru{tvu;

316 •

Dr Dragoslav Nikoli}

• Ekolo{ki model — narkoman je `rtva rasta i razvoja u morbogenoj sredini pa prvenstveno treba mewati porodi~ne odnose i {ire, sli~no prethodnom modelu; • Epidemiolo{ki model — narkoman je, „zara`en“ drogom u odre|enoj sredini i samo prevencija ima vrednosti. U ve}ini zemaqa koriste se svi pobrojani modeli u skladu sa specifi~nim osobinama narkomana ali i sa dru{tvenim ocenama te`ine ove sociopatolo{ke pojave. Narkomanija je svetsko zlo. Amerika vodi rat protiv narkomafije bezuspe{no 25 godina: kazne za uzgajawe marihuane su drasti~ne i do 90 godina zatvora (Fil Foster); kazne drakonske o~ekuju trgovce-dilere (i konfiskacija celokupne imovine). Rat se vodi protiv proizvo|a~a, dilera i narkomana a ne protiv klime slobodnog, demokratskog dru{tva koje generi{e upotrebu droga. U Indoneziji narkodilere streqaju nezavisno od me|unarodnih pritisaka. Vlada ne napu{ta rigorozno ka`wavawe svih pripadnika narkokartela. Narkorat je izgubqen i do sada nije imao moralnu dimenziju (M. Fridman, nobelovac; \ . [ulc, biv{i dr`avni sekretar SAD). Politika koja generi{e korupciju, osu|uje rawive pojedince koji su po{li pogre{nim putem u `ivotu a seje smrt i destrukciju u drugim zemqama, nije moralna iako mo`e biti visokoumna. Amerika tu politiku isporu~uje ostatku sveta, prikriveno ili otvoreno da bi ostvarila svoje ciqeve. Otvoreni rat protiv narkotika: uni{tavawe useva, invazija ameri~kih trupa, operacija „prona|i i uni{ti“ (granica Avganistana — Pakistana) ali, i pored toga, Avganistan je 1996. godine proizveo 2.800 tona opijuma, a 1999 oko 5.000 tona a samo 400 tona u 1980. godini. Borba Amerike protiv narkotika se vodi i u Ju`noj Americi (Bolivija, Kolumbija, Burma). Narkopolitika Amerike ima duple standarde, nekoga ka`wava, druge nagra|uje. Vilijam Xenet, borac protiv narkotika, tra`i smrtnu kaznu za trgovce drogom i {ef policije Los An|elosa tra`i da i „nehoti~ne narkomane“ treba osuditi i van sudnice ubiti odmah na licu mesta. A {ta je sa

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 317

narkomafijom Kosova? Ko i za{to ovu „profesiju“ {titi? Ujediwene nacije redovno prate i programski kontroli{u drogu. Specijalno zasedawe generalne skup{tine UN (1998), sa preko 150 zemaqa, je bilo posve}eno samo drogi. Usvojen je tada „Akcioni plan protiv ilegalne proizvodwe, krijum~arewa i kori{}ewa droga“ — ambiciozni plan sa ciqem da se iskoreni ili bar smawi ponuda i potro{wa ilegalnih droga, u toku narednih deset godina. Od zemaqa ~lanica se tra`i da do 2003. godine donesu zakonske i konkretne programe za realizaciju gorwih ciqeva. Pino Arla~i, direktor Me|unarodnog programa kotrole narkotika je tada rekao: „pravi rat se dosad nije ni vodio protiv droga... droga ubija qude... narkomanija je smrtonosna bolest... Me|unarodna zajednica je spremna da se suo~i sa smrtonosnom bole{}u...“. Rigorozne mere su prvo usmerene na zemqe ilegalne proizvodwe sirovog opijuma, zemqe „zlatnog trougla“ (Burma, Tajland, Laos) i „zlatnog polumeseca“ (Pakistan, Avganistan, Iran). U Avganistanu se proizvodi 70% ukupne svetske proizvodwe opijuma, a heroin se uglavnom prodaje u Evropi i SAD (UN — B. Frahn). Neke zemqe su rigoroznim merama ve} „iskorenile“ narkomaniju (Singapur, Tajvan, Japan) a druge to poku{avaju. Kina vodi nezapam}enu antinarkomansku akciju i na „svetski dan borbe protiv droge — 26. juni“, 1996. godine je osu|ene dilere na smrt (ili do`ivotnu robiju 769) javno pogubila, u prisustvu 1,75 miliona gra|ana. Narkomanija je do smrti Mao Ce-tung -a bila, i u ovoj zemqi, prakti~no iskorewena. U dr`avi Wujork postoje specijalni sudovi za narkomane, koji narkomane ne {aqu u zatvor ve} se bave svim aspektima bolesti — narkomanije i poku{avaju da ih izle~e, na zato odre|enim mestima. #Ponavqa~e“ koji ponove #grehe“, ponovo uzimaju drogu — recidiviste, {aqu u zatvor — ~etiri do devet godina (The Village Voice – H/97).

318 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Na{a vlast u borbi portiv narkomanije Na{a zemqa je aktivno sara|ivala sa Centrom za kontrolu droga UN, imala je i Saveznu komisiju za opojne droge, a ova je pratila pojavu, sara|ivala sa relevantnim organima i institucijama i predlagala konkretne mere za suzbijawe, spre~avawe i istra`ivawe narkomanije. Na{a zakonska regulativa (Zakon o opojnim drogama, KZ...) prati me|unarodne konvencije. Proizvodwa, trgovina i posedovawe ilegalnih droga, navo|ewe drugoga na kori{}ewe droga i stavqawe prostorija za u`ivawe droga su krivi~no delo. A koliko se to i danas upra`wava. Vlast je zatajila, a za{to!!?? Narodu je jasno. Pripremqeni Petogodi{wi sveobuhvatni program primarne prevencije BZ (JUSPANP), na{a nova „demokratska“ vlast nije konkretno podr`ala. Pismena podr{ka je do{la samo od Predsednika V. Ko{tunice. Nijedna stranka nije u svoj program uvrstila i borbu portiv BZ. Za{to, svakome je jasno, jer su droge, legalne i ilegalne, veliki biznis, a politi~ari su „ukqu~eni“ i na {tetu zdravqa naroda. Iako smo alkofilna nacija, tre}a zemqa u Evropi po broju pu{a~a i zatrpani drogama, i u {kolskim dvori{tima, imamo i svoje „fabrike“ za proizvodwu „droga za jednu no}“ i uslove za gajewe marihuane — {to i ~inimo... Vlast ne prihvata ~ak ni preporuke SZO za preventivu protiv BZ. A konvenciju EU o duvanu su ratifikovali, a u praksi po srpskom obi~aju — obe}avaju, dovijaju se i la`u... Niko ne kontroli{e niti ka`wava trafikante {to prodaju cigarete deci. Borba protiv BZ je sastavni deo programa stranaka u Americi, nekim Evropskim zemqama, pa tako i u Hrvatskoj, isti~u}i to kao prioritetne probleme svoje aktivnosti. I ne ~udi ako se zna broj narkomana u Hrvatskoj i ~iwenica, npr., da u Splitu „svaki kvart ima svoj punkt gde se mo`e kupiti droga“. Postoje, navodno i laboratorije za proizvodwu psihoaktivnih tableta. Predla`u ~ak i ozakowewe lakih droga, treba

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 319

smawivati „{tete“. Crna Gora je posebna pri~a. U Zeti nekada ~uvenom poqoprvrednom kraju malo se zemqoradwom bavi, ali u ovo „reformsko vreme“, mnogi „vaqaju drogu“ preko Skadarskog jezera pa put Hercegovine, Bukovi}a, Hrvatske, Sarajeva, Evrope. Da li i daqe {vercerski kanali idu preko Zete? ^elnici vlasti, }ute ali je protiv premijera podignuta me|unarodna optu`nica za duvansku trgovinu, a trafiking seks afera se umirila. Ko to objavquje sleduje smrtna kazna, tako je pro{ao direktor — urednik DAN-a, javqa {tampa, da policija diluje drogu“? „Qudi moji, da li je to mogu}e“?

Nova strategija u radu sa narkomanima Narkomani su me|u nama u velikom broju. Mnogi ne}e da se le~e, `ive svoj `ivot, ne po{tuju}i dru{tvene norme, `ive #od danas do sutra“. Neke dr`ave su prihvatile wihovu neizle~ivu bolest, i da bi im pomogli, olak{ali sebi `ivot i za{titili ostalo zdravo stanovni{tvo. Bogata [vajcarska javno i organizovano i preko zdravstvenih radnika na odre|enom mestu i u odre|eno vreme deli drogu. Tako, recimo, u @enevi u Cirihu postoji narkokvart odakle oni do|u po #svoju dozu“, a to je veoma #atraktivna predstava“ za turiste, koji sa mosta reke sve posmatraju, i ~ude se. A {ta re}i za wujor{ki kvart poroka i droge, Harlem? Holandija je zemqa kulture, bogatstva, slobode... za narkose... za toplu bra}u... dozvoqavaju i eutanaziju (ubistvo iz milosr|a). Amsterdam je nekada bio najbogatiji grad sveta, cveta od arhitektonskih zdawa, kanala, kulture… ima oko 50 bioskopskih sala i 170 pozori{nih dvorana... #Crveni feweri, roba u izlogu“, ali i sloboda za kori{}ewe droga. Dolaze tu, sjate se narkomani iz Evropskih zemaqa, zaposednu centralni trg, iscrpqeni, zapu{teni, va{qivi... i to je bilo atraktivno za turiste. Slobodno kori{}ewe droga, ne donosi spokojstvo gradskim stanovnicima. To je prvi grad po krimi-

320 •

Dr Dragoslav Nikoli}

nalitetu, koga nastawuju 25% stranaca koji pune wihove lokale... Ina~e Holan|ani nerado idu u restorane.

Kako spre~avati {tete narkomanija? Le~ewe narkomana se mewa, shodno novim nau~nim saznawima. Le~ewe narkomana, ponovimo, odvija se fazno: — detoksikacija — 6—10 dana uz kompletan somatski pregled i laboratorijsku obradu bolesnika, — dijagnostikovawe — prirode, nivoa i intenziteta bolesti i uzroka bolesti koji nije uvek isti, — medikamentizno le~ewe, psihoterapija, socioterapija i edukacija koja generi{e distancirawe od narkotika i promenu lo{ih navika. — dnevna bolnica je neophodna da spre~i recidiv, da ispravqa na~in razmi{qawa i pona{awa narkomana, — produ`ene grupe (dva puta nedeqno) osna`uju narkomana da izdr`i `udwe za drogom, koja se uvek iznova javqa. U svetu i kod nas tra`e nove puteve za zaustavqawe ove po{asti sveta. Mewaju se i ciqevi borbe, a ovi se mogu sada iskazati ukratko, kao imperativi a to su: — smawiti ponudu droga, — smawiti potra`wu droga, — le~iti narkomane, — smawiti sveukupne {tete. Borba protiv narkomanije mora da je kontinuirana, osmi{qena aktivnost policije i dru{tva u celini. Duvan, alkohol i droga su sve vi{e prisutni kod na{e omladine. Razvojni put narkomanije je klasi~an — pu{ewe, pijewe i probawe droge, koju neki #ne ostavqaju“ po cenu `ivota. Kako spre~avati narkomaniju? Kako vaspitati i edukovati decu? Kako prese}i kanale {verca narkotika i dilere

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 321

droge strpati iza re{etaka? Sve ovo su slu~ajevi i pitawa kojima se svakodnevno bavi Odeqewe za suzbijawe narkomanije beogradske policije. Zemunski klan, koji je godinama bio glavni srpski snabdeva~ droge, vi{e ne postoji, ali na beogradskim ulicama i daqe se okre}u velike koli~ine narkotika. Ove godine beogradska policija zaplenila je 62 kilograma heroina, 17.000 tableta ekstazija, vi{e od sto kilograma amfetamin-sulfata, tri kilograma kokaina, 12.350 DL tableta, 17 kilograma marihuane i ne{to mawu koli~inu ha{i{a. Izvr{eno je 700 zaplena i gotovo u svakoj akciji kod dilera je prona|eno vatreno oru`je. Stawe na tr`i{tu droge se posle vanrednog stawa stabilizovalo. Zemunski klan jeste dr`ao ve}i deo beogradskog tr`i{ta, ali ni tada nije bio jedina grupa koja se bavila organizovanom prodajom droge. Sada, posle #Sabqe“, ove grupe su dobile vi{e prostora i slobode za rad, jer su ranije bile pod pritiskom #Zemunaca“, koji su samo u jednoj turi nabavqali po 100 kilograma heroina. Sada{wi dileri nemaju taj novac i mo}i, u turi nabavqaju od pet do 20 kilograma droge, {to je opet previ{e za beogradsko tr`i{te. Kanali za nabavku droge su ostali tradicionalni tako da se droga i daqe nabavqa ustaqenim kanalima iz Turske preko Bugarske, Makedonije, zatim sa Kosova kao i iz Albanije preko Crne Gore. Na~ini za {verc su razli~iti, od prenosa vozom, do sakrivawa u bunkere kamiona i automobila. Kriminalci najvi{e para zara|uju preprodajom droge zbog ~ega i imaju interes da decu {to pre uvuku u taj svet i od wih naprave stalne klijente. Ovo odeqewe je jedino koje se bavi slu~ajevima organizovane prodaje narkotika zbog ~ega je mnogim kriminalcima na meti. Narkomanija je problem kojim bi trebalo da se ozbiqno pozabavi celo dru{tvo kao i da policiji pru`i podr{ku u borbi na spre~avawu prodaje droge. Odeqewe za suzbijawe narkotika postiglo je vrhunske rezultate s obzirom na slabu tehniku koju ima, mawak qudi i teritoriju koju pokriva. Radi se dok se akcija ne zavr{i, a to je ponekad i

322 •

Dr Dragoslav Nikoli}

48 sati bez pauze. Postoji i veliki rizik, jer su dileri veoma opasni i uglavnom naoru`ani i ne prezaju da u~ine sve samo da ne budu strpani u zatvor. Bilo je slu~ajeva i kada su narkomani oboleli od side poku{avali da ugrizu policajca. Navodi se i da su mediji ~esto bili nepravedni prema ovom odeqewu (#slu~aj Jezdovi}“). Kriminalci, koji su kasnije uhap{eni, poku{ali su da izvr{e hajku na policiju s namerom da se ovo odeqewe uni{ti, a oni nastave posao s drogom — govori za „Blic“ Slobodan Pe{i}, {ef u ~etvrtom odeqewu SUP-a, Beograd (09. 2004)...

Zablude o drogama Rana borba protiv BZ je imperativ ako `elimo da smawimo narastaju}u epidemiju pu{a~a, alkoholi~ara i narkomana u svetu, i u nas. Nu`no je zato, u obdani{tima, de~jim vrti}ima, osnovnim i sredwim {kolama organizovati edukativni rad sa vaspita~ima, roditeqima, decom i u~enicima a, tako|e, osposobiti grupu vaspita~a koji }e uz superviziju, samostalno voditi kreativne psiholo{ke radionice sa decom uzrasta od ~etiri do sedam godina. U {koli ulogu organizatora edukativnih radionica preuzimaju psiholozi, kojima poma`u razredni odbori u~enika za borbu protiv bolesti zavisnosti — alkoholizma, pu{ewa, narkomanija. Prve informacije o drogama, kratke, jasne i korisne, mladi treba da dobiju u porodici, u {koli ili u medijima, ali usmeno mitsko veli~awe droga ~esto se prvo ~uje od vr{waka. Prve informacije generi{u, kod socijalno predisponirane mlade osobe, pogre{na zakqu~ivawa, pogre{na verovawa, mi{qewa i kona~no neadekvatna pona{awa i tako se stvara osnova za samoobmanu, za psiholo{ko usmeravawe prema upotrebi droge. Navodimo neke zablude: — Svako ima pravo da bira svoj na~in `ivota, pa i `ivotni stil sa drogom. Droga je diktator koji „goni“ narko-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 323

mana i porodicu u bolesno bezna|e, na put bez povratka. — Droga olak{ava re{avawe adolescentnih problema. Samo privremeno odla`e suo~avawe, razmatrawe i re{avawe problema i generi{e mnoge nove nere{ive ili te{ko re{ive li~ne, porodi~ne i dru{tvene probleme: u porodici, u {koli, finansijama, zdravqu, u po{tovawu zakona... — Droga zbli`ava, {iri prijateqstva, slobodu. Narkomani `ive u iluziji prijateqstva i slobode a nisu prijateqi, nisu slobodni, ve} robovi droge, bolesnici udru`eni, sakupqeni da ostvare jedini `ivotni ciq, da obezbede drogu po svaku cenu. — Droga {iri, produbquje svest. Svest narkomana se su`ava i sadr`ajno iskrivquje, a sawarewe, iluzije i halucinacije ometaju vizije i uo~avawe su{tine realiteta i `ivota. — Droga {iri duhovne vidike. @ivotnu panoramu zaklawa droga a celokupni duhovni horizont se svodi kona~no na iglu, {pric, venu. — Droga pove}ava kreativnost. Pove}ava ranije prisutne defekte li~nosti, ne daje ni{ta kvalitetno novo, {to ranije nije postojalo. Uvek droga ometa emotivni, socijalni i kognitivni razvoj a ostvareni degradira, generi{e pasivno sawarewe, otu|ewe od sveta i tako onemogu}ava svaku realizaciju sna o budu}nosti. Unutra{we iluzije, stvarala~ke inspiracije (ideje, vizije, misli) postaju siroma{ne, ometene, neproduktivne i uz slabu voqu, nedovoqne za slo`ene, visoko produktivne aktivnosti. Unutra{wi saznajni horizont, pod dejstvom droga, postaje fragmentiran, nepopravqivo degradiran i dezintegrisan. — Droga poboq{ava seks. Neke droge (marihuana...) izo{travaju ~ulne, ko`ne senzacije, ja~aju seksualne `eqe, ali sve droge smawuju lu~ewe testosterona (hormon seksualnih `eqa i sposobnosti), smawuju pokretqivost spermatozoida (mu{ka polna }elija) i tako posredno smawuju seksualnu mo} mu{karca i uzrokuju sterilitet. — Marihuana nije droga. Veoma ra{ireno zloupotre-

324 •

Dr Dragoslav Nikoli}

bqavana ilegalna droga, stvara sna`nu psihi~ku zavisnost a wena nagla obustava generi{e apstinecijalnu krizu. Dejstva ove droge su krajwe nepredvidqiva, a sigurno je osnova za daqe samoubla~ko drogirawe. — Marihuana je mawe {tetna od duvana. U dimu, ove droge, nalaze se svih sedam duvanskih supstanci koje izazivaju rak, sve druge {tetne supstance duvana su prisutne i ~etiri puta vi{e katranske smole. Marihuana se pu{i dubqe, dim se du`e zadr`ava u plu}ima, pa su sve „pu{a~ke“ bolesti (rak, bolesti srca, plu}a...) i ovde zastupqene u vrlo visokom stepenu. Za tri meseca marihuana o{te}uje plu}a kao duvan za godinu dana.

Kako rano za{tititi decu i omladinu od droga? Za{tita od narkomanije je deo sveukupne aktivnosti Primarne prevencije BZ u svakoj ku}i, obdani{tu, {koli… Za{tita dece i omladine od narkomanija ima svoje specifi~nosti. Ovde udru`eni u OKO-u — roditeqi, vaspita~i… imaju svoje uloge a posebne su uloge policije i pravosudnih organa. Vaspitawe je osnovna mera Prevencija BZ a ova treba da po~ne rano u porodici a organizovano u obdani{tu, osnovnoj {koli... Roditeqi treba rano da sve, {to vi{e, saznaju o BZ, pa i o narkomaniji. Stawe na narko tr`i{tu je sve alarmantnije jer je, iz dana u dan, u opticaju sve ve}a koli~ina droge. U pitawu je obrt velikog novca, zbog ~ega, od posla se ne odustaje ni zbog rizika od hap{ewa, ni zbog sukoba sa suparni~kim ekipama... policija se suo~ava sa velikim rizikom jer su svi dileri naoru`ani i #metkom u cevi“. Pru`aju otpor, pucaju, vozilima ru{e blokade, nasr}u na policiju no`evima, {pricevima, ~ak poku{avaju i da nas ugrizu uz pretwu da }e nam preneti sidu ili hepatitis... policija najte`e dolazi do organizatora posla... O te{ko}ama borbe protiv droge ubijeni general polici-

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 325

je Bo{ko Buha je ne mnogo pre ubistva rekao: #glavni profit beogradske mafije je trgovina drogom, a u prestonici se dnevno tro{i dva i po kilograma heroina. Narkomafija svakod dana okrene 100.000 evra. Uspeli smo da razbijemo nekoliko kanala narkomafije i prepolovimo im prihode. U Beogradu 100 i vi{e qudi prodaje drogu (ne ra~unaju}i narkomane-mrave. Nekada im je centar bio u Obrenovcu, a danas ima vi{e centara“. (06.04)... Marko Nicovi} je izjavio: „U Srbiji ima oko 150.000 zavisnika od droge i, prema podacima pro{le godine (2003), 71% krivi~nih dela je bilo vezano za opojne droge. Droga je zlo koje je upereno protiv bezbednosti nacije, a postoje deca u Srbiji izme|u 12 i 14 godina koja su redovni konzumati droga. Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) je #shvatila“, posle nedavnog izbijawa nasiqa na Kosovu, da je ta #pokrajina“ evropska Kolumbija koja }e zapquskivati Evropsku uniju drogom“. Snaga demokratskih struktura svake dru{tvene zajednice uslovqena je mogu}nostima svakog pojedinca da u potpunosti razvije i ostvari svoje pune potencijale. Suo~eni sa brojnim pretwama u ostvarewu tog ciqa, moraju se u~initi odlu~ni napori na suzbijawu ilegalnog kori{}ewa droge kao jedne od najdestruktivnijih pojava. Kori{}ewe droge kod nas postalo je akutan socijalni problem, jer se prose~na starost u`ivalaca pomera na sve mla|u populaciju, nose}i tako rizik za wihovo zdravqe u osetqivom periodu psihofizi~kog razvoja, rizik od {irewa brojnih zaraznih bolesti, maloletni~ke delikvencije i kriminala uop{te. Na sceni su novi narkotici, mo}niji i destruktivniji nego wihovi prethodnici, a wihovi konzumenti sve mla|i. Trend u`ivawa droga preti da postane obrazac pona{awa mlade generacije, pa }e se dru{tvo suo~iti sa pravom tragedijom.

326 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Kako prepoznati u ku}i narkomana? Porodica je bitna za nastanak, tok i ishod narkomanije ali i za rano dijagnostikovawe narkomanije, ~ak i u fazi „probatorstva“. Neka pona{awa deteta, neke simptome i znake mogu pa`qivi roditeqi da uo~e, da elaboriraju i da potra`e pomo} odgovaraju}e zdravstvene slu`be. Sumwe, u najgore, nisu suvi{ne ako se va{e dete ubrzano mewa i neobi~no pona{a: — ako se ~udno mewa — preosetqivo, upla{eno, nepoverqivo, — ako deluje umorno, bezvoqno, nezainteresovano, — ako zapu{ta higijenu tela, ode}e, obu}e, kose, — ako mewa ritam spavawa (dawu spava), — ako se odvaja od porodice, mewa opho|ewe, — ako mewa apetit, mawe ili previ{e jede, najvi{e slatko, — ako ima vrtoglavice, nesvestice, glavoboqu, — ako ima drhtawe ruku, — ako ima bledo ili rumeno lice, sjajne o~i, uske zenice, — ako izgleda pripito, bez alkoholnog zadaha, — ako se dugo zadr`ava u kupatilu, — ako be`i sa ~asova, postaje lo{ |ak, napu{ta {kolu, — ako slabije pamti i rasu|uje, — ako napu{ta prijateqe, ranije drugove, — ako iznenada kasno no}u izlazi, — ako nestaju u ku}i novac, vredne i dragocene stvari, — ako „filozofira“, podcewuje, grdi sve i sva{ta, — ako se dru`i sa novim nepoznatim vr{wacima, — ako govori ~udne re~i sa drugom, tipa: „do|i kod mene da piknemo“ ili „do|i da se ubijemo“ ili „brate, kako sam se sino} razvalio“...

Roditeqi i wihov narkoman Roditeqi u savremenoj sve vi{e disharmonizovanoj porodici su do`iveli „bankrotstvo autoriteta“, imaju sve mawe

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 327

vremena za emocionalno anga`ovawe, za tople razgovore, za razumevawe de~ijih briga i problema sa kojima rastu wihova deca. ^esto pro|e i nekoliko godina, pre nego {to „bri`ni“ otac i majka primete da im je dete krenulo „u `ivot“ sa „hemijskim {takama“ pu{i, pije ili se ve} i drogira. Zdravo pona{awe se najpre nau~i u svom domu, u svojoj porodici. Porodi~no „vaspitnu prazninu“ treba da nadoknadi {kola, masmediji, zdravstveni radnici... Ako je sve propu{teno — dete se drogira — {ta roditeqi treba da rade: — ne izbegavati ~iwenicu da se wihovo dete drogira, „ne zabijati glavu u pesak kao noj“, — informi{ite se prvo o drogama jer odsustvo ili mawak informacija o drogama va{e dete iskoristi}e da vas ponizi i va{u eventualnu paniku oglasi va{om zabludom, va{im problemom, ili }e nasmejano i drsko tvrditi da „na vrapce pucate topovima“; — na|ite na~ina da razgovarate sa svojim detetom, jer je va{e dete drogu uzelo da bi vam simboli~no poru~ilo da postoji, ili, pak, da ima neke probleme; — tragajte, u sebi, za razlozima narkomanije va{eg deteta, gde je zatajilo porodi~no vaspitawe; ako ste vi i va{ bra~ni partner uzro~nici nakromanije va{eg deteta. U tom slu~aju ne o~ajavajte. Nikad nije kasno da se konstruktivno i sadr`ajno mewate; — javite se Savetovali{tu za narkomane; — na|ite porodicu sa sli~nim problemima jer }ete zajedni~ki mo`da biti uspe{niji; — te`ite novoj i svrsishodnoj organizaciji `ivota va{eg deteta, jer `ivot bez droge je mogu}, ali je put do tog `ivota krivudav, tajanstven, tajnovit, dug, pun odricawa. To je {ansa da se `rtvujete, ali ne i da jadikujete da ste `rtva; — recidiv narkomanije je realnost; — le~ewe narkomanije je dug proces; — ukqu~ite se u terapijski proces, u terapijski savez,

328 •

Dr Dragoslav Nikoli}

pridr`avajte se preporuke stru~waka; — pomozite va{em detetu da osmisli `ivot bez droge, bez „hemijskih {taka“.

Roditeqi narkomana prave gre{ke Svaki narkoman je izmewena, bolesna li~nost, za drogu `ivi, pa je i „spreman na sve“ da bi imao svakodnevno svoju „porciju“. Roditeqi se ~esto „udenu“ u wegov `ivotni scenario, pa gre{e na {tetu deteta, porodice... Ovi saveti }e vam pomo}i da spa{avate svoje dete, svoj brak i porodicu iz „kanxi“ droga, narkomafija... — nemojte nikada napustiti va{e dete, bez obzira {to je ono povredilo va{ narcizam, va{e porodi~ne mitove, va{ mir i va{e snove, — ne prikrivajte narkomaniju va{eg deteta, — ne stidite se! Narkomanija je bolest za koju ne morate imati deo krivice. Ona je mo`da i u va{oj familiji ili me|u va{im susedima, — ne prikrivajte ni kriminal, ni promiskuitet, ni prostituciju va{eg deteta, jer je to korak daqe od {anse za le~ewe, — ni zatvor nije kraj qudske karijere va{eg posrnulog deteta, ne zahtevajte nemogu}e od va{eg deteta i sebe. Obratite se lekaru, nemojte davati prevelik i nekontrolisan xeparac va{em detetu, jer }e biti pretvoren u drogu, — nemojte ~uvati tajnu. Va{em bra~nom partneru saop{tite da vam je dete narkoman, — nemojte rangovati krivicu, sopstvenu ili va{eg bra~nog partnera, krivi ste oboje, neko drugi, ili niko. Tra`ewe krivca je uzaludno tra}ewe vremena, koje mo`ete korisnije upotrebiti, — nemojte va{em detetu nabavqati zabrawene droge, ili droge koje }e mu „pomo}i“ u le~ewu,

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 329

— nemojte varati lekara(e) da vam je zbog neke te{ke bolesti u porodici neophodna droga koja }e smawiti bolove, jer }e problem postati te`i, — nemojte s detetom narkomanom stvarati tajni savez protiv drugog roditeqa.

Argo jezik narkomana U jeziku na{ih sredwo{kolaca, nekada ranije a ~esto i kasnije, pojavile su se neke nove re~i ili su stare dobile druga~ija zna~ewa. Recimo: xoint, trip... Narkomani imaju svoj `argon, sleng svoj re~nik samo wihovom polusvetu razumqiv i koristan. Roditeqe uvek treba da zabrine ovaj ~udan re~nik, govor wihovog deteta. Nastao je kombinacijom uli~nog jezika mladih, slenga i kriminalnog podzemqa i medicinske terminologije u oblasti narkomanije. Kori{}ene su izvorno prete`no engleske re~i, navodimo neke: amfi bedtrip biti u fazonu biti u frci vaqati (drogu) vutra, gudra, gras, trava gajba guara daun diler di}i doli duvati eki esid

— amfetamin — mora, ko{marski do`ivqaji — biti pod dejstvom droge — biti u krizi — tajno prodavati drogu — marihuana — mesto okupqawa narkomana — droga — kraj dejstva droge — prodava~ droge — uhapsiti — metadon — pu{iti marihuanu, ha{i{ — ekstazi — LSD droga

330 • zujati koka, {mrk, koka moki mrav murija navu}i se naduvan, upucan narkos, xanki nidl okica papir, kristalmet plavac, pub riknuti sing strejt taster, drukator top

Dr Dragoslav Nikoli}

— biti u pokretu — kokain — morfin — sitan prodavac — policija — postati zavisan od droge — nakqukan drogom — narkoman — igla — opijum — led — policajac — predozirawe, skoro umreti — zatvor — trenuci bez droge — potkaziva~ — napravqena cigareta od istucane semenke marihuane trip — „putovawe“, halucinogeni do`ivqaji fiks — doza droge za jednu injekciju fiksawe — injekciono drogirawe haj — prijatna ose}awa dejstva droge hors — heroin hot, an|eopski prah — fenilciklin xoint — cigareta marihuane {ara — paso{ {teks — skrovi{te {ut — ubod kod injekcionog drogirawa kvoter — ~etvrtina grama polutka, lutka — pola grama mi} — gram rem — davawe stvari u zalog, umesto novca gan, gan|a — {pric, ili doza droge jedno uzimawe raditi {emu — nabaviti drogu krizirati — stawe usled preterane kol. narkotika

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

dop, pajdika, koks {it trip spider - strejter ler rem cava mu{e paw {tek odradi petica se~e padawe roka

• 331

— kokain — ha{i{ — naziv za dozu LSD, ili staweizmewene svesti, druga~ijeg do`ivqaja svesti — diler koji nije narkoman — droga na odlo`eno pla}awe — promet kao garant da }e roba biti pla}ena — mu{terija — primopredaja — paket droge — skrovi{te — konzumira drogu — pet grama heroina — me{a — hap{ewe — uzimawe heroina injekcijom

Vrste opojnih droga fotodokumentacija MUP-a Srbije

334 •

Dr Dragoslav Nikoli}

M A R I H UA N A NA^IN KONZUMIRAWA

Pu{ewe. ZNACI RASPOZNAVAWA

Napetost, Dezorijentisanost, Zaboravqawe, Napadi straha ili smeha, Sumwi~avost, Zakrvavqene o~i, Pove}ani apetit, Ubrzani rad srca. POSLEDICE KORI[]EWA

O{te}ewe mozga i centralnog nervnog sistema, Poreme}aji rada srca, Poreme}aj razmno`avawa, Pove}ani krvni pritisak, Rak.

• 335

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

Zasad marihuane

List marihuane

Ha{i{

Ha{i{ovo uqe

Osu{ena marihuana

Vodena lula

336 •

Dr Dragoslav Nikoli}

HEROIN NA^IN KONZUMIRAWA

Pu{ewe, U{mrkavawe, Pomo}u injekcija. ZNACI RASPOZNAVAWA

Pospanost, Obamrlost, Dezorijentacija u vremenu, Su`ene zenice — ne reaguju na svetlost, Sumwi~avost, Ote`an govor. POSLEDICE KORI[]EWA

Gnojne infekcije, Virusne `utice, Pojava krvnih ugru{aka, Pojava ~ireva, Samoubila~ke ideje, Sida, Smrt.

• 337

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

Sirovi opijum

Opijumske poga~e u Laosu

Heroin u paketi}u

^isti heroin

Pribor

Opijumska lula

338 •

Dr Dragoslav Nikoli}

KO K A I N NA^IN KONZUMIRAWA

Pu{ewe, @vakawe, U{mrkavawe. ZNACI RASPOZNAVAWA

Napetost, Ubrzani i nagli pokreti, Sna`na euforija, razdraganost, Depresija, Strah, Psihoti~ne reakcije, ludilo. POSLEDICE KORI[]EWA

Hroni~na zabrinutost, Halucinacije — privi|awe, ~uje glasove, O{te}ewe ploda trudnica, Impotencija (polna slabost), Mo`dani udari ({log), Depresija, Samoubistva.

• 339

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

Biqka koke

List koke

Kokain

Na~in pakovawa

U{mrkavawe

Krek

340 •

Dr Dragoslav Nikoli}

L S D NA^IN KONZUMIRAWA

Gutawe. ZNACI RASPOZNAVAWA

[iroke zenice, Konfuzno pona{awe, Dezorijentacija u vremenu i prostoru. POSLEDICE KORI[]EWA

Halucinacije (~ulne obmane), Samoubila~ke tendencije, Povratna reaktivna ludila, O{te}ewe mozga. Uzorci LSD-a u obliku sli~ica — naj~e{}i pojavni oblici —

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 341

342 •

Dr Dragoslav Nikoli}

E KS TA Z I NA^IN KONZUMIRAWA Gutawe, Pomo}u injekcija. ZNACI RASPOZNAVAWA Lupawe srca, Povi{eni krvni pritisak, Hiperaktivnost. POSLEDICE KORI[]EWA Razdra`qivost, Polna nemo}, Ludilo progawawa, Delirijum — ludilo koga prate poreme}aji svesti, mi{qewa i orijentacije. Derivati amfetamina u obliku tableta — naj~e{}i pojavni oblici —

Bolesti zavisnosti — Narkomanija

• 343

PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

„Bez duvanskog dima, alkohola, droga i ratnih briga — bi}emo prva liga“ Marija [ainovi}, u~enica Gorwa Gorevnica „Budimo realni — tra`imo nemogu}e“ autor

PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI Zdravqe naroda, u svetu i kod nas, ugro`eno je vi{e nego ikada. Bolesnika je stalno sve vi{e, uprkos napretka medicinske nauke i prakse. Oboqevawa naroda i prevremenu smrtnost savremene civilizacije primordijalno i sve vi{e uzrokuju „moderne bolesti“ (rak, bolesti srca, bolesti krvnih sudova, hroni~ne bolesti plu}a, {log...), me|u kojima su BZ-i dominantne, kao specifi~na grupa bolesti ali i kao osnovni riziko faktori za nastanak gorwih bolesti (pu{ewe, alkohol). Zdravstvo pru`a pomo}, le~i samo pojedince a istu treba masa, ceo narod, pa se tako zamagquju, zapostavqaju ukupni problemi dru{tva koje uzrokuju BZ-i. Le~ewe (alkoholi~ara, narkomana) je dugotrajno, skupo i prakti~no neuspe{no (narkoman) i ovo nikako ne zaustavqa smrtonosni talas {irewa BZ-i. Zdravqe nije sve — ali je prvi prirodni zahtev razvoja ~oveka, osnov za svaku nadgradwu, duhovnu, dru{tvenu, profesionalnu, materijalnu... Zdravqe je li~no, porodi~no i dru{tveno dobro, mora da se ~uva, neguje i unapre|uje. O zdravqu mora da se zna, da se razmi{qa kada je ~ovek zdrav, kada mo`e da pravi izbor, nikako se ne sme prihvatiti `ivotna filozofija pu{a~a, alkoholi~ara, narkomana, „u`ivaj sad i ovde, pla}aj kasnije“. Zdravqe se te{ko naru{ava iz neznawa, oskudice, lo{e informisanosti (sida, rak, BZ-i...). Podizawe, odgoj (vaspitawe), obrazovawe, kultura (na~in `ivqewa) od najmawih nogu zna~ajni su faktori

348 •

Dr Dragoslav Nikoli}

za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa... Za odgajawe zdrave li~nosti sa nagla{enim kognitivnim, konativnim i energetskim psihofunkcijama — koje su uslov za primarnu prevenciju za BZ, bitna su tri #P“ - pripadnost, predanost, posedovawe (znawa i ve{tina), kako je to slikovito rekao Artur Kestler. „Za decu sve — ni{ta protiv dece.“ Temeqni i osnovni principi savremene za{tite zdravqa su: svako je odgovoran za vlastito zdravqe; svako je du`an da ~uva i neguje svoje zdravqe i svako, po principu samoza{tite, samopomo}i, ~uva svoje zdravqe i sudeluje u vlastitom le~ewu ako do|e do bolesti. Osnovni stubovi za realizaciju ovih principa su: porodica, {kola, masmediji, zdravstvo (slika 8). Roditeqi, mnogi nastavnici, pedagozi... ne znaju da prepoznaju dete koje koristi drogu. A ako takvo otkriju „u klupi“, nastavnici i profesori ne znaju {ta sa wima. Porodica je „osnovna brana“ mladala~ke narkomanije — dete bez dovoqno pa`we, qubavi, razgovora „be`i“ iz porodice u dru{tvo, pa ako je ono „gnezdo“ narkomanije, eto zla. Edukativne radionice su metod izbora za prevenciju BZ. Zdravqe se u~i — zavisi sigurno i od genetike, nasle|a ali je odabrani na~in, stil `ivota presudan za nastanak svih hroni~nih, masovnih bolesti pa i BZ. Porodi~no vaspitawe, vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima, obdani{tima pripremaju decu za {kolu. Sna`nu osnovu za uspeh u {koli, a i za kasniji `ivot ima svako dete — lepo vaspitano, emocionalno zdravo, kreativno, radosno... Svako, u zna~ajnoj meri, mo`e da bira „da li da bude zdrav ili bolestan“, pa i zato svaki pojedinac treba da je odgojen, vaspitan u porodici, osposobqen od malih nogu da ~uva zdravqe — svoje fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe, a kasnije, kao {to je poznato, sve to dopuwuju i usmeravaju: {kola, rad, praksa, iskustvo, socijalni kontakti... Idealno bi bilo, idealu treba te`iti, da porodica, de~iji vrti}, obdani{te, {kola u vaspitno-obrazovnom procesu odgajaju decu, omladinu tako da ova: — nau~e va`ne stvari zna~ajne za zdrav `ivot,

Bolesti zavisnosti — Prevencija

• 349

— razviju ose}awa samopo{tovawa, — postanu svesna vlastitih snaga, sposobnosti, — razumeju sopstvena ose}awa, — nau~e da cene sebe i postanu sigurni, — nau~e ve{tine odupirawa negativnim uticajima vr{waka, — nau~e kona~no da duvanu, alkoholu i drogi ka`u NE. Mladost je puna neobi~nosti, ali je treba ome|avati a ovo je putokaz da se stvaraju zdravi i korisni pojedinci a time (i zdravo dru{tvo) i zrele, zdrave osobe sposobne da re{avaju mnoge probleme, svakodnevne (proste) i dru{tvene (krupne). Wihove misli, um, razum postaju najmo}nije sredstvo u `ivotu i radu a nagoni, ose}awa, instinkti bivaju kontrolisani na putevima koje nam je priroda trasirala. Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) u svetu obele`avaju drugu polovinu 20. veka, sa tendencijom {irewa pre svega me|u mladima (deca, omladina, mladi do 30 godina). Nedvosmisleno je utvr|eno da „greh slabosti“ i proizvod emotivnog „zlostavqawa u detiwstvu“ uzima svoj danak, mladi sve vi{e i ~e{}e upotrebqavaju duvan, alkohol i drogu, a to postaje zdravstveni, vaspitno-obrazovni i dr`avni problem, problem koji ugro`ava perspektivu i budu}nost mnogih dr`ava. Preventivne aktivnosti su najefikasniji i najjeftiniji na~ini za{tite naroda od BZ-i, ako su ove sistematske, organizovane i trajne na svim nivoima organizacije qudskog dru{tva od porodice, {kole, op{tine, nevladinih organizacija, dr`ave i vlada do SZO i UN. Uspeh mo`e doneti, na poqu spre~avawa, suzbijawa narkomanije, alkoholizma i pu{ewa, samo „jedinstveni front“ dr`avnih organa, dru{tveno-humanitarnih organizacija i javnosti. U zemqama gde vlade i resorna ministarstva (zdravstvo, prosveta, unutra{wi poslovi, pravosu|e) nemaju usvojenu strategiju, politiku i dr`avni program protiv BZ-i, ove se stihijski {ire uprkos delovawa nevladinih organizacija na ovom poqu.

350 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Slika 10. [ta se radi, a {ta bi trebalo

Primarna prevencija #Kraqevski put ka zdravqu“ uop{te a posebno kada su u pitawu bolesti zavisnosti. Velika je uloga dr`ave, dr`avne uprave i svih dr`avnih institucija u prevenciji. Dr`ava mora da se opredeli za zdravqe naroda ili za poreski interes i puwewe dr`avnog buxeta za #dr`avnu gospodu“. [to vi{e pu{ewa — ve}a je dr`avna kasa za razne manipulacije, kalkulacije i {pekulacije a to se kona~no izrodi u mafija{ke klanove gde i dr`avnici nisu imuni ili pak postaju za{titnici wihove kamarile. Tada se o zdravqu, i ne samo zdravqu, naroda ne brine, o wihovim i zakonskim pravima. Takvi dr`avnici dr`e se devize: #Iskoristi {ansu — posle nas neka bude potop“. Da li Vas je ovakva vladavina dotaknula u 15-ak zadwih godina? Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narkomanije je osmi{qena, organizovana i koordinirana aktivnost, prava i jedino mogu}a za{tita naroda od smrtonosnih BZ-i. Ona spre~ava nastajawe bolesti putem podizawa op{te zdravstvene i socijalne kulture, znawa i

Bolesti zavisnosti — Prevencija

• 351

ve{tina za samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu odnosno time {to promovi{e zdravo pona{awe — a pona{awe se formira od malih nogu, dogra|uje tokom `ivota sa ciqem da se usvoji i uvek implementira zdravo pona{awe — zdrav na~in, stil `ivota... Boqe re}i zdravu zrelu li~nost krase SSS — samocewewe, samopo{tovawe i samokontrola, a to je strate{ki ciq primarne prevencije. Naravno, rana dijagnostika alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a (sekundarna prevencija) le~ewe, rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika (tercijarna prevencija) doprinose suzbijawu BZ-i. Sve ovo odgovara savremenim zahtevima borbe protiv BZ-i, a {ta se danas radi najboqe ilustruje slika 7. Sli~no suzbijawu alkoholizma je i na poqu narkomanije, pu{ewa — naravno, uskla|eno wihovim specifi~nostima. Primarna prevencija BZ-i koristi trojake mere — zakonske, edukativne i motivacione a svoju delatnost usmerava na sva tri osnovna ~inioca odgovorna za nastanak, tok i ishod BZ-i (li~nost, droga, sredina — slika 1), sa ciqem: — da otkloni uzroke i spre~i pojavu i {irewe alkoholizma, narkomanije, pu{ewa, — da formira stav odbojnosti prema duvanu, alkoholu, drogama, — da formira odgovornu, samodisciplinovanu mladu osobu koja je spremna da odla`e zadovoqstva, da uvek te`i istini i da izazovima duvana, alkohola, droga ka`e „NE“, — da rano oformi zdrav stil `ivqewa i putem samoza{tite i uzajamne za{tite ~uva zdravqe svoje i svoje okoline, — da podi`e nivo zdravstvene i op{te kulture stanovni{tva i time afirmi{e zdravqe, zdravo pona{awe, vi{i kvalitet `ivota — rad, sport, stvarala{tvo. Ovo je putokaz, ponovimo, da se stvaraju zdravi i korisni pojedinci, a time i zdravo dru{tvo i zrele, zdrave osobe sposobne da re{avaju mnoge probleme, svakodnevne (proste) i

352 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dru{tvene (krupne). Wihove misli, um, razum, postaju najmo}nije sredstvo u `ivotu i radu, a nagoni, ose}awa, instinkti bivaju kontrolisani na putevima koje nam je priroda trasirala. Primarna prevencija pu{ewa, alkoholizma i narkomanije je osmi{qena, organizovana i koordinirana aktivnost, prava i jedino mogu}a za{tita naroda od smrtonosnih bolesti zavisnosti, spre~ava nastajawe bolesti putem podizawa op{te zdravstvene i socijalne kulture, znawa i ve{tina za samoza{titu, samopomo} i uzajamnu za{titu time {to promovi{e zdravo pona{awe — a pona{awe se formira od malih nogu, dogra|uje tokom `ivota sa ciqem da se usvoji i uvek implementira zdravo pona{awe, zdrav na~in, stil `ivota. Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera protiv rastu}e po{asti. Nau~no je dokazano da „jedan dinar ulo`en u preventivu — u{tedi i do milion dinara utro{enih za le~ewe...“ Naravno, rana dijagnostika alkoholi~ara, narkomana, pu{a~a (sekundarna prevencija) le~ewe, rehabilitacija i resocijalizacija zavisnika (tercijarna prevencija) doprinose suzbijawu bolesti zavisnosti. Sve ovo odgovara savremenim zahtevima borbe protiv bolesti zavisnosti. Sli~no suzbijawu alkoholizma je i na poqu narkomanije, pu{ewa — naravno, uskla|eno sa wihovim specifi~nostima. Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koordinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sve aktivnosti, sva tri pomenuta segmenta me|u decom, mladima i me|u odrasima i u svim sredinama, op{tinama na{e zemqe. U protivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti a pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu, nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda. 1. Zakon je osnovni segment svake prevencije pa i prevencije BZ-i. Brojna pitawa iz ove oblasti se reguli{u jedinstveno za celu zemqu (ali i lokalno na nivou op{tine): proizvodwa, promet, potro{wa, odgovaraju}e zabrane i sankcije za duvan, alkohol, drogu. Nama treba zakon o

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 353

za{titi dece i omladine od duvana, alkoholizma, droga i verskih sekti, ~etiri zla koja ugro`avaju mentalno, fizi~ko, duhovno i moralno zdravqe omladine. Krajwe je vreme da se dru{tvo opredeli za savremeni vid za{tite — {iru, dugoro~nu sinhronizovanu dru{tvenu akciju, dejstvo institucija sistema (pedago{ke, medicinske, medijske i pravne) i pojedinaca {to je human i patriotski zadatak. Progresivno dru{tvo se ne odri~e ovog na~ina suzbijawa BZ-i, naprotiv, sna`na ozakowewa ~ine temeq drugih svih aktivnosti na ovom poqu. Zakonska i podzakonska regulativa, kod nas je brojna ali nedovoqna, fragmentirana, ~esto kontradiktorna i nadasve slabo primewivana u praksi. Zakon u nas zabrawuje reklamirawe alkoholnih pi}a a drugi zakon pivo progla{ava za hranu, i podsti~e reklamama wegovu potro{wu, nevi|eno u svetu. Sva bri`nost na{e vlasti za omladinu je pseudobriga, deklerativna. Na svim kioscima u Beogradu nalazi se upozorewe, skrajnuto ~esto u stranu i nevidqivo, da je maloletnicima zabrawena prodaja cigareta i alkohola. Ipak svaki tinejxer koji zatra`i paklu cigareta ili bocu pi}a bi}e uslu`en. Ne pada, na{oj novoj, nazovi demokratskoj vlasti da ozbqno za{titi decu i omladinu od pogubnih PAS-i. Vlastima ne pada na pamet da zavedu #policijski ~as“ za omladinu. Uradili su to vlasti Hrvatske, pa posle 22 ~asa ako se maloletno lice na|e na ulici, roditeqi se drasti~no ka`wavaju. Mogu maloletnici da se na|u i posle tog vremena sa roditeqem, bratom, sestrom koji su punoletni. I tu su Hrvati kao i uvek ispred nas u borbi protiv BZ. Mo`da su nama va`nije ma~ke od dece. 2. Edukacija je drugi va`an segment prevencije BZ-i, ozna~ava ne samo informisawe ve} i sticawe znawa i ve{tina i emotivno pretakawe u zdravo pona{awe. Edukacija o primarnoj prevenciji BZ je prvo neophodna za stru~wake raznih profila — psihologe, pedagoge, socijalne radnike, nastavnike, zdravstvene radnike... koji na seminaru sti~u aktuelna znawa o BZ i na~inu spre~avawa pojave i {irewa BZ. Svi

354 •

Dr Dragoslav Nikoli}

ovi, i drugi koji su motivisani za rad, na primarnoj prevenciji BZ, okupqeni oko OKO-a pru`aju roditeqima, deci i omladini ~iwenice o duvanu, alkoholu, drogama... sidi, sektama... bez senzacionalnosti. Primarno ciqana grupa edukacije su roditeqi, vaspita~i, nastavnici koji sa decom i omladinom provode najvi{e vremena i omogu}avaju baznu osnovu za formirawe zdrave li~nosti — dete, omladina, odrasli, koji }e odabrati zdrav stil `ivota — `ivot bez duvana, alkohola i droga. Za ovako masovne bolesti, najefikasnija bi bila tzv. „biolo{ka vakcina“, koja se uspe{no primewuje kod drugih masovnih akutnih zaraznih oboqewa, sa vanrednim rezultatima. Kod BZ-i takve vakcine nema, ali adekvatna preventivna mera je vaspitno-obrazovna edukacija mlade i odrasle populacije. #Svako dete je neispisana plo~a“ u koju roditeqi, {kola (sredina), u~ewe, masmediji unose svoje sadr`aje. Roditeqi, u savremenoj sve vi{e rastrzanoj porodici, nemaju dovoqno vremena za decu, za razgovor, za razumevawe de~jih briga, frustracija i problema, pa vaspitna uloga porodice ~esto „bankrotira“, {to treba da nadoknadi savremena {kola i masmediji. Nu`no je zato u sve {kole osnovnog i sredweg obrazovawa uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa prirediti jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o telesnom i mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji, me|uqudskim odnosima, BZ-i, zaraznim bolestima, sidi, saobra}ajnom traumatizmu, samoza{titi, uzajamnoj za{titi... Tako bi se rano, u razvojnom dobu, stekla znawa, oformili odbojni stavovi prema duvanu, alkoholu, drogi, utemeqila verovawa u samoza{titu i rano usvojilo zdravo pona{awe a {to bi se, u vrlo visokom procentu, upra`wavalo do`ivotno. Naravno, i odrasle treba edukacijom obuhvatiti u {koli (roditeqe), u mesnoj zajednici, u radnoj sredini, po{to ovi nisu nau~eni, o zdravqu, u {koli wihovog vremena. Posebno treba edukovati pored roditeqa, i voza~e, `elezni~are, ugostiteqe, gra|evinske radnike i druge kriti~ne profesije.

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 355

3. Motivacija je sastavni deo prevencije i uslov za puni uspeh primarne prevencije kao i le~ewa BZ-i. Pravi razlozi i podsticaji generi{u zdravo pona{awe kod dece i omladine i zdrave stavove prema BZ-i. Dru{tvo mo`e i treba da osmisli i da obezbedi uslove za normalan rast i razvoj dece i omladine i omogu}i, pre svega, mladima da kroz razne aktivnosti — sport, rad, stvarala{tvo, ispune svoje slobodno vreme i tako zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe vremena u kome `ive i u kome sazrevaju. I mladi misle da se BZ-i mogu spre~iti i suzbijati i ~ak predla`u neke osnovne mere: vi{e cene duvana i alkohola; zabrana prodaje maloletnicima cigareta i AP-a i obezbe|ewe vi{e prostora za sport i razonodu (anketa me|u mladima u Novom Sadu).

Za{to je primarna prevencija BZ-i „IN“? Savremeno dru{tvo generi{e brojne te{ko}e dru{tvu u celini a deci i omladini posebne riziko faktore za probawem zloupotrebu PAS-i i kona~no BZ. Razni rizici uvek #mame“ mlade u porodi~nom krugu i van wega. #Kulturna prohibicija“ je metoda izbora za borbu protiv BZ, ali ista ne #za`ivi“ ako je: — nezdrava porodica — roditeqi pu{e, neumereno piju, `ive u sva|i... — razulareno, genetski nezdravo dete, — vaspitna uloga roditeqa zapostavqena za mentalni razvoj deteta. Visoki sna`ni rizikofaktori za razvoj BZ. su i van porodice — u dru{tvu, na #}o{ku“, {koli dru{tvenoj zajednici. Takva deca se lako uo~avaju: — u {koli se neadekvatno pona{aju, — u {koli su neuspe{ni u~enici, — ne neguju zdrave drugarske komunikacije. — #tra`e“ devijantno i delinkventno pona{awe, — rano, bez #zazora“ probaju ponu|enu cigaretu, pi}e, drogu.

356 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Narod ka`e „boqe spre~iti nego le~iti“, to je i moto svetske zdravstvene organizacije. „Medicina XXI veka }e biti preventivna medicina“. Ako svako ne ~uva zdravqe, ako dr`ava nema usvojenu politi~ku, strategiju i program prevencije BZ — umno`i}e se enormno pu{a~i, alkoholi~ari, narkomani... bolesnici koje ne mogu „podmiriti ni svi doktori, ni sva sredstva“ opredeqena za zdravstvenu za{titu naroda. Ulo`eni dinar u prevenciju „oplodi se“ desetinu hiqada puta, utoliko je potrebno mawe sredstava za le~ewe. Danas se kod nas, iz fondova zdravstva, pla}a usluga — broj pregleda i „pun krevet“, pa tako „negujemo bolest a ne zdravqe“. Mnogima to odgovara!!? Narkomani, alkoholi~ari, pu{a~i — zavisnici `ele da `ive, ali li{eni patwe i bola, {to je nemogu}e. @ele i da u`ivaju iako je wihova cena u`ivawa smrtno previsoka.

[ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije BZ-i O efektima prevencije i rezultatima le~ewa, najboqe se izrazio prvi hirurg sveta koji je uradio prvu transplantaciju srca u svetu — ~uveni dr Kristijan Bernar „Da sam se ranije usmerio na prevenciju sr~anih oboqewa nego na spasavawe `ivota 150 qudi, mogao sam da sa~uvam `ivot 150 miliona qudi“. Putokazi za uspe{nu prevenciju BZ su: — ja~awe porodi~nih i socijalnih veza, — zaustavqawe pogubne „industrije zabave“ za mlade koja nudi virtuelnu stvarnost, veli~a i neguje srebroqubqe, hedonizam, huliganizam, seksualnu razvratnost... — bu|ewe svesti naroda o vrednosti zdravqa i `ivotnih ciqeva, — uspostavqawe duhovnosti koja }e pru`iti sigurnost, nadu i zdrave `ivotne ciqeve, — ohrabrewe svake mlade osobe da duvanu, alkoholu ka`e „hvala NE“,

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 357

— pozitivni razgovori o vrednosti zdravqa i `ivota bez duvana, alkohola, droga, — u~ewe na primerima za neodlo`nu samoza{titu, samokontrolu i uzajamnu kontrolu od BZ-i. Naravno, treba uva`avati i potrebe zavisnika (pu{a~a, alkoholi~ara, narkomana), re{avati wihove probleme, praktikovati le~ewe i rehabilitaciju (sekundarna i tercijarna prevencija) a klasi~ne metode treba, ipak, uskla|ivati sa svetskim trendovima. Mladim stru~wacima koji dolaze to ne}e biti problem. U svetu tr`i{ne privrede, a mi smo na tom putu, pu{ewe, alkoholizam, narkomanija su, uglavnom, li~ni problem pa i samofinansiraju}i kod le~ewa — ne pla}aju se socijalizovano, kao kod nas, usluge i „pun krevet“ zavisnika (alkoholi~ara, narkomana). Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civilizacije, stalno u ekspanziji. Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i narkomana je sve vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije zemqe sveta da obezbede dovoqno sredstava za wihovo preskupo i neizvesno le~ewe. Svetska zdravstvena organizacija je istakla, i zato, #Medicina XXI veka }e biti preventivna medicina“. U svom PROGRAMU #ZDRAVQE ZA SVE U XXI VEKU“ isti~e dva ciqa (Ciq 4 i Ciq 12) o zna~aju BZ. Za bolest naroda i merama za wihovo suzbijawe. Ukupno u PROGRAMU, koje smo naveli ima ukupno 21 CIQ a dva su posve}ena BZ i za{titi naroda od ovih bolesti. U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojni faktori — bitna je LI^NOST, pored SREDINE i prisustva PAS-e. PREVENCIJA mo`e u najve}em procentu, u najve}e mogu}oj meri za{tititi decu, omladinu i narod u celini od BZ. Ona mo`e biti uspe{na ako je — sveobuhvatna, kontinuirana, koordinirana od dru{tveno-humanitarnih organizacija, prevashodno od one kojoj nije prevashodni ciq profit — zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svako u programu od u~esnika, ima svoju ulogu:

358 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— dr`ava, odnosno weni organi, treba: • da usvoji politiku, strategiju i sveobuhvatni program primarne prevencije BZ; • da podstakne svaku op{tinu na{e zemqe da formiraju OKO (op{tinski koordinacioni odbor) protiv BZ; • da omogu}i, na delu ne samo na re~ima kao do sada, primenu osnovnih mera primarne prevencije a one su: zakonske, edukativne i motivacione; — u~esnici OKO-a i svi gra|ani realizuju usvojeni program prevencije BZ, razumqivo da su to zdrave osobe — ne pu{e, ne piju, ne konzumiraju droge; Porodica, {kola, masmediji i zdravstvo su osnovni nosioci prevencije BZ. Zdravstveni radnici su prevashodno #zadu`eni“ za sekundarnu i terciranu prevenciju (rana dijagnostika, le~ewe rehabilitacija bolesnika od raznih BZ. Oni su veoma korisni za tribine o BZ. A ne i za prakti~ni rad sa masama, jer isti nemaju pedago{ko obrazovawe. Videti sliku 8, u~esnike OKO-a. Primarna prevencija BZ (pu{ewa, alkohizma, narkomanije) je prakti~no #sterilna“, neuspe{na bez organizovane aktivnosti u obdani{tima, osnovnim i sredwim {kolama. Nu`no je, a nadasve i korisno da se rad sa decom i omladinom, u ovim ustanovama, radi planirano i kontinuirano. To je imperativ za uspe{nu borbu protiv BZ. U svakoj na{oj op{tini, u okviru OKO-a. Rad u navedenim institucijama se odvija planski, i to: 1. U de~ijim vrti}ima i obdani{tima se radi sa vaspita~ima i roditeqima. Formira se i grupa vaspita~a koja, uz superviziju, samostalno vodi psiholo{ke radionice sa decom uzrasta od ~etiri do sedam godina. 2. U osnovnim {kolama, program je namewen deci od prvog do petog razreda O[. Nastavqa se preventivna aktivnost, uz formirawe #liderske grupe“ u~enika, koji dejstvuju nezavisno

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 359

od u~iteqa, ali uz wegovu superviziju. Organizuju se i susreti sa roditeqima, razgovori na istu temu. 3. U vi{im razredima O[ i sredwim {kolama nastavqaju se preventivne aktivnosti, sa bogatijim sadr`ajima. Sa pravom se mo`e o~ekivati da {kole koje su pro{le ove edukativne programe i same osmisle, unaprede i prijave kao model primarne prevencije BZ. I tako se stru~no oja~a ova mre`a prevencije BZ.

Zadaci zdravstvenih radnika u prevenciji bolesti zavisnosti „Preventiva }e biti medicina XXI veka“ SZO. Uloga vanzdravstvenih institucija mora se re}i, imaju presudni zna~aj za o~uvawe zdravqa, kvaliteta `ivota, kvaliteta vode, vazduha, hrane... pa i u prevenciji BZ. Zdravstvena slu`ba i zdravstveni radnici imaju krucijalnu, odlu~nu ulogu u sva tri nivoa prevencije BZ-i, naro~ito slu`be primarne zdravstvene za{tite (op{ta medicina, de~ja slu`ba, {kolski dispanzer, medicina rada...). Ugledna i cewena profesija omogu}ava zdravstvenom radniku: da poznaje ve}inu gra|ana svoje sredine; da poznaje mnoge porodice, wihove odnose i mnoge wihove sociomedicinske probleme; da u`iva ugled me|u sugra|anima; da se wihovi zdravstveni saveti u visokom procentu uva`avaju i da wihovo pona{awe slu`i kao uzor mnogima, osobito mladima kao obrazac za formirawe li~nog `ivotnog stila, pona{awa. Empati~ni odnos, strpqewe i pravi saveti svakog zdravstvenog radnika mogu vi{e u~initi na poqu rane, preventivne borbe protiv alkoholizma, pu{ewa i narkomanija nego ~itavi stru~ni timovi u le~ewu ovih bolesti, uostalom jedan od prvih ~lanova Ustava SZO ka`e „medicina nije samo le~ewe ve} i ve{tina spre~avawa nastajawa bolesti“.

360 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Zato, svaki zdravstveni radnik treba da prevenira BZ-i: na poslu, u porodici, u kom{iluku, u sredini gde `ive, odnosno, „svuda i na svakom mestu“, treba i mo`e: — ako zna, voli i u`iva u svom poslu, — ako li~nim primerom doprinosi prevenciji, ne pu{i, ne pije (ili izuzetno i kontrolisano), ne koristi drogu, — ako savetuje pacijente, poznanike, prijateqe, ne pu{iti, ne piti, ne drogirati se, — ako informi{e pacijenta, porodicu i wihove ro|ake o BZ-i. — ako se potrudi da rano dijagnostikuje BZ-i, — ako poznaje osnovne principe razvoja, promena i problema perioda odrastawa, tinejxerskog doba, — ako neguje, usavr{ava i implementira zdravstvenovaspitni rad u porodici, {koli, omladinskoj organizaciji, mesnoj zajednici i dr, — ako koristi lokalna sredstva informisawa ({tampa, radio, TV), za razvoj zdravstvene kulture i za upu}ivawe pozitivnih poruka, za prvenciju BZ-i, — ako sara|uje sa dru{tvenim organizacijama koje rade na prevenciji BZ-i, — ako se aktivno ukqu~i u Op{tinski savez borbe protiv alkoholizma, narkomanija i nikotinizma (ako postoji) ili pokrene osnivawe OKO-a, — ako inicira ili u~estvuje u istra`ivawu, „snimawu“ stawa BZ-i u svojoj op{tini, {to je osnov za energi~nu, organizovanu i kontinuiranu prevenciju BZ-i.

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 361

SVEOBUHVATNI PROGRAM PRIMARNE PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI — Programska orijentacija — Bolesti zavisnosti (BZ) sve vi{e ugro`avaju narode sveta, wihovo telesno, du{evno i socijalno zdravqe. Le~ewe pojedinaca (zavisnika) ubla`uje samo i simptome bolesnog stawa dru{tva. Kultura, ideje, koncepcije i verovawa su osnov za zdrav dru{tveni i individualni `ivot. „kultura je bolesna i potrebno ju je le~iti...“ (Frank T. D. 1936), i zaista dru{tva — tradicionalnu kulturu, verovawa... treba mewati, i kada su BZ-i u pitawu. Alkoholizam i narkomanija postaju „direktna pretwa nacionalnoj bezbednosti... U Rusiji od trovawa i zloupotrebe alkohola godi{we umre oko 30.000 qudi. Registrovano je dva miliona narkomana. Broj stanovnika je u 2002. godini smawen za 75.000 (iznosi 144 miliona). U Sibiru i na dalekom istoku smrtnost je dva i po puta ve}a od ra|awa, a umiru najvi{e mladi qudi, pre svega zbog prekomernog konzumirawa alkoholnih pi}a i narkotika“ (R. Gewatulin). Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koordinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sve aktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima i me|u odraslima i u svim sredinama u svim op{tinama na{e zemqe. Svaka separacija primarne prevencije alkoholizma, narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma nosioca nego de facto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo koje droge — nikotina, alkohola, marihuane, heroina… U protivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti, a pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu, nemaru i neodgovornih za zdravqe naroda. Nova strategija primarne preventivne BZ treba koordiniranu, trajnu i kontinuiranu aktivnost organa vlasti, dr`avnih slu`bi (obrazovawe, zdravstvo, socijalna za{tita)

362 •

Dr Dragoslav Nikoli}

i humanitarnih organizacija. To je savremeni ekosistemski put za zaustavqawe plime BZ. Osnovni stubovi za uspe{nu prevenciju i kontrolu bolesti su: porodica, {kola, masmediji, zdravstvo. (slika 9.) Oni sinhronizovani, sa drugim ~lanovima OKO-a su inicijatori zakonske regulative i dru{tvene brige o uslovima za optimalni rast i razvoj dece. Mnoge zemqe sveta, suo~ene sa stalno rastu}im, nere{ivim problemima zloupotrebe nikotina, alkohola i droga, okre}u se prevenciji. Administrativno-ekonomskim merama reguli{u proizvodwu, promet, potro{wu i brojnim zabranama podsti~u prevenciju. Prevencija bolesti zavisnosti je jedina prava mera protiv po{asti, zla savremene civilizacije — pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. Nau~no je dokazano da „jedan dinar ulo`en u preventivu u{tedi 10.000 dinara utro{enih za le~ewe“. Samo dr`ava mo`e da re{i enigmu suprotnih interesa dela dru{tva koje profitno-interesno podsti~e proizvodwu i potro{wu legalizovanih droga (duvan, alkohol) i aktivista na poqu antizavisnosti, ekologista koji tra`e smawenu proizvodwu i potro{wu ovih droga. Secesija, raspad biv{e Jugoslavije, ratni sukobi, izbeglice, rawenici, stradawa naroda, pretwe svetskih mo}nika, sankcije, NATO, rat ekonomsko-dru{tvene te{ko}e u celini ubrzano generi{u u nas nove bolesnike — pa i zavisnike i ote`avaju svaku organizovanu i sveobuhvatnu preventivnu delatnost. Me|utim, imaju}i u vidu na{u alarmantnu stvarnost: druga zemqa u Evropi po ra{irenosti pu{ewa sa preko 2.400 popu{enih cigareta po stanovniku; oko 300.000 alkoholi~ara i toliko na putu da to postanu; 100.000—130.000 narkomana; enormnu zloupotrebu legalnih, oporezovanih i kontrolisanih droga (duvan, alkohol) pa i raznovrsnih ilegalnih droga; rastu}i trend zloupotrebe PAS-i me|u mladima i u sve mla|im godinama; da na{a zemqa postaje zemqa zavisnika od legalnih i ilegalnih droga, a shodno nau~nim saznawima, na{im i svetskim iskustvima i preporukama SZO, mi{qewa smo da je posledwi trenutak da se

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 363

u ovo kompjutersko vreme, vreme satelitske komunikacije misli globalno o BZ-i a deluje lokalno i da se zapo~nu {iroke ofanzivne aktivnosti protiv duvana, alkohola i droga. „Gulivera treba vezati i opkoliti liliputancima“. Za{tita i unapre|ewe zdravqa, promocija zdravqa i primarna prevencija bolesti zavisnosti oslawa se, bazira na nekoliko bitnih pretpostavki: — aktivan rad sa qudima jer je svako li~no odgovoran za svoje zdravqe, — preventivne aktivnosti po~iwu i zavr{avaju se u zajednici, — sveukupna preventivna aktivnost je usmerena ka pojedincu i okru`ewu, — preventivna aktivnost isti~e dobre, pozitivne strane zdravqa, uz isticawe „budi aktivan, zdrav da funkcioni{e{ na najboqi na~in... budi zadovoqan“, — preventivna aktivnost anga`uje sve sektore dru{tva u okru`ewu. Zdravqe je fizi~ko, psihi~ko i socijalno blagostawe i nije samo stvar lekarske profesije (zdravstva) koja, uglavnom, ~eka bolesnika za le~ewe, ve} je zdravqe sastavni krucijalni deo jednog dru{tva, odnosno politike jedne dru{tvene zajednice. Aktuelni, u svetu, ekolo{ki koncept okre}e se li~no svakom gra|aninu, svakom kolektivu da brinu o zdravqu putem samoza{tite, samopomo}i — uzajamne za{tite i uzajamne pomo}i i upra`wava osnovnu meru vaspitawe (edukacija) SZO za o~uvawe i unapre|ewe zdravqa. Deca i omladina su ciqna grupa na{e preventivne aktivnosti, Saveza Srbije za primarnu prevenciju pu{ewa, alkoholizma, narkomanije. U~ini}emo sve da mobili{emo socijalnu snagu naroda i negujemo sve faktore koji deluju preventivno, za{titni~ki a to su: — dobri i sna`ni porodi~ni odnosi, — primeran roditeqski nadzor, — uspeh u {koli,

364 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— dru{tvena aktivnost u {koli, sportu, kulturi, religiji, — dobru informisanost i prihvatawe zdravog razvoja, razvoja bez duvana, alkohola, droga. Svetska zdravstvena organizacija u svom Programu zdravqe za sve... predla`e preventivne mere za smawewe rizika o{te}ewa zdravqa odnosno obolevawa i to: — obezbe|ivawe uslova za normalan rast i razvoj dece i omladine, — borbu za zdravu okolinu i zdrave uslove `ivota, — suzbijawe {tetnih i razvoj zdravih stilova `ivota, — pomo} stanovni{tvu u stresnim i kriznim situacijama. Svetska zdravstvena organizacija je istakla moto za XXI vek „medicina XXI veka }e biti preventivna medicina“, potvr|uju zna~aj prevencije, spre~avawa i {irewa bolesti. Svetski hirurg i broj jedan, koji je prvi presa|ivao bolesnicima srce dr Kristijan Bernar, ponovimo, ka`e: „u toku svog radnog veka spasio sam operacijama 150 qudi a da sam se bavio prevencijom, spasio bi 150 miliona qudi“. Sve je ovo osnov Programa za{tite i unapre|ewa zdravqa, telesnog, du{evnog i socijalnog, a program za{tite BZ-i je integralni deo, od koga mo`e i da se po~ne, da se preventivnim merama {titi zdravqe stanovni{tva svake op{tine. U skladu sa preporukama SZO „da svaka dr`ava preventivnim aktivnostima spre~ava {irewe i kontroli{e rizike oboqevawa od pu{ewa, alkoholizma i narkomanije (1974) i ciqem 12 i 4 „Zdravqe za sve u XXI veku“... (1998) svaka dr`ava treba (i mora) da usvoji: politiku, strategiju i program protiv ovih sociopatolo{kih pojava. Mere za realizaciju programa su trojake — zakonske, edukativne i motivacione. Neophodno je i urgentno da se i kod nas priredi, usvoji i kontinuirano implementira: • Nacionalni sveobuhvatni program primarne prevencije BZ-i,

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 365

• Zdravstveno vaspitawe inkorporira u {kolske programe, i, • Op{tinski interventni program primarne prevencije BZ-i da za`ivi.

Generalni ciqevi nacionalne strategije za kontrolu droga Podaci ukazuju na korelaciju izme|u pu{ewa, uzimawa alkohola i droge jer svaka od ovih navika pojedina~no nosi pove}an rizik u`ivawa ostalih. Zato je prioritet nacionalne strategije — prevencija kori{}ewa svih PAS supstanci. Mada nacionalna strategija za borbu protiv droge u fokus stavqa omladinu, to nije dovoqno jer ne treba zanemariti ni odraslu populaciju: naru{eno zdravqe, nestabilni porodi~ni odnosi, zapostavqawe i zlostavqawe dece, neke su od negativnih posledica upotrebe droge kod odraslih. Dokazano je da deca roditeqa zavisnika imaju najve}e {anse da po|u istim putem. Tre}ina ukupnog broja krivi~nih dela u~iwena je pod dejstvom droge. Ciq 1 — Edukacija omladine u ciqu prevencije kori{}ewa droge, duvana i alkohola. Ciq 2 — Ve}a bezbednost gra|ana i wihova za{tita od kriminala i nasiqa prouzrokovanog upotrebom droge. Ciq 3 — Smawewe zdravstvenih i socijalnih tro{kova usled ilegalnog kori{}ewa droge. Ciq 4 — Razbijawe lanca snabdevawa i izvora putem {to boqe kontrole i za{tite dr`avnih granica. Ciq 5 - Me|unarodna saradwa u ciqu spre~avawa proizvodwe i trgovine narkoticima. Ciq 6 — Razvoj i unapre|ewe nau~nih istra`ivawa u oblasti droga.

366 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Sveobuhvatni dr`avni program primarne prevencije Za{tita od BZ zahteva da se svi, dakle stru~waci za BZ, kao i pravosudni organi, prosvetni radnici, roditeqi, policija... udru`e u borbi protiv ove bolesti. Sa edukacijom bi trebalo po~eti ~im dete napuni ~etiri-pet godina, ali bi trebalo i sami roditeqi, bez obzira {to pripadaju sve mla|im i mla|im generacijama, mnogo vi{e da saznaju o BZ, jer nema mesta improvizaciji i odlagawu. Ako svojim radom spasemo bar jedno dete, to je mnogo, a ako svojim nedovoqnim anga`manom samo jedno dete postane pu{a~, alkoholi~ar, narkoman, onda na nama le`i velika odgovornost {to kao pojedinci, ili kao dru{tvo u celini, nismo u~inili dovoqno. Vremena za odlagawe vi{e nema jer je heroin u{ao i u osnovne {kole. Sveobuhvatni dr`avni program primarne prevencije BZ je savremeni model primarne prevencije i kontrole pu{ewa, alkoholizma, narkomanije. U funkciji je najvi{ih dr`avnih organa, odgovaraju}ih resornih ministarstava (zdravstvo, zakonodavstvo, prosveta, ekologija, informacije...) i dru{tveno-humanitarnih organizacija. Za specifi~nu i veoma zna~ajnu preventivnu delatnost neophodno je da: • dr`ava usvoji integralno politiku, strategiju i program protiv bolesti zavisnosti sa zakonskim, edukativnim i motivacionim merama, kao za svaku drugu socipatolo{ku pojavu, • odgovaraju}a dru{tveno-humanitarna organizacija bude kako to predla`e SZO, finansirana iz procenta dela poreza, koji se ostvaruje u prometu legalnih droga (duvana i alkohola), organizacija koja }e funkcionalno objediniti sve subjekte za realizaciju programa primarne prevencije bolesti zavisnosti. Predsednik Rusije Vladimir Putin se li~no interesuje za borbu protiv trgovine narkoticima, „na`alost, oni tamo ni{ta ne rade kako bi se makar malo smawila ta pretwa...“

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 367

(09.04). A {ta radi na{a nova demokratska vlast? @alosno i pogubno za zdravqe na{eg naroda. Odgovaraju}a znawa, vaspitna sredstva i li~no pona{awe sudionika programa (nepu{a~i, nealkoholi~ari, nenarkomani) su Conditio sine qua non (uslov bez koga se ne mo`e) za ovu uzvi{enu i visoko humanu delatnost. Ovo bi skupa utemeqilo „kulturnu prohibiciju“ koja mo`e najboqe i sa najmawe sredstava da {titi i unapredi zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou. Savremeno dru{tvo, generi{e brojne te{ko}e dru{tvu u celini a deci i omladini posebne riziko faktore za probawe, zloupotrebu PAS-i i kona~no za nastanak bolesti zavisnosti. Rizici uvek „mame“ mlade u porodici i van we. „Kulturna prohibicija“ se ne razvija ako je: — nezdrava porodica, gde roditeqi pu{e, neumereno piju, bolesno se sva|aju... — vaspitna uloga zapostavqena, roditeqi nezainteresovani za mentalni razvoj deteta. — porodica je nemo}na — dete genetski nezdravo, razulareno. Visoko rizi~ni faktori za razvoj BZ su i van porodice — u dru{tvu na „}o{ku“, u {koli, u {iroj dru{tvenoj zajednici. Takva deca su uo~qiva: — neadekvatno se pona{aju u {koli, — neuspe{na su u {koli, — nezainteresovana su za zdrave drugarske komunikacije, — „tra`e“ devijantno i delinkventno dru{tvo, — rano, bez „zazora“ probaju ponu|enu cigaretu, ~a{u, drogu. Uspesi se mogu o~ekivati samo ako se istovremeno, koordinirano, planirano, dugoro~no i organizovano sprovode sve aktivnosti, sve tri pomenute mere me|u decom, mladima i me|u odraslima i u svim sredinama, u svim op{tinama na{e zemqe. Ponovimo, svaka separacija primarne prevencije alkoholizma, narkomanije, pu{ewa je vi{e medijska ujdurma nosioca nego defakto za{tita zdravqa dece, naroda od bilo

368 •

Dr Dragoslav Nikoli}

koje droge — nikotina, alkohola, marihuane, heroina.... U protivnom nema uspeha, broj bolesnika — zavisnika }e rasti, a pojedinci, porodice i dru{tvo }e pla}ati ceh neznawu, nemaru i neodgovornosti odgovornih za zdravqe naroda. Nova strategija primarne preventive BZ treba sveobuhvatnu, koordiniranu, trajnu... kontinuiranu aktivnost organa vlasti, dr`avnih slu`bi (obrazovawe, zdravstvo, socijalna za{tita...) i humanitarnih organizacija. To je savremeni ekosistemski put za zaustavqawe plime BZ. Osnovni stubovi za uspe{nu prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti su: porodica, {kola, masmediji, zdravstvo. Oni sinhronizovani, sa drugim ~lanovima OKO-a su inicijatori zakonske regulative i dru{tvene brige o uslovima za optimalni rast i razvoj dece i omladine, kroz razne aktivnosti — sport, rad, stvarala{tvo, razne akcije... i tako ispuwavaju svoje slobodno vreme, zadovoqe potrebe odrastawa, potrebe vremena u kome `ive i u kome sazrevaju kao li~nosti. Program prevencije BZ-i ima svoje faze od pripremne, anketno istra`ivawe o veli~ini problema BZ preko „edukativne dijagnoze“, izrade programa realizacije do evaluacije, ali stvara realne pretpostavke: • da primarna prevencija za`ivi i na na{im prostorima, u sredinama gde se `ivi i radi, i gde se gra|ani okupqaju: u porodici, {koli, zdravstvenoj ustanovi, radnoj organizaciji, sportskim dru{tvima, verskim zajednicama; • da svaka op{tina ima svoj lokalni program prevencije protiv BZ-i, oko koga treba da se ujedine sve snage, sve stru~ne i upravne ustanove i humanitarne organizacije i da tako organizovano reduciraju ukupnu potro{wu PAS-i i zaustave {irewe pu{ewa, alkoholizma i narkomanija; • da omladina na vreme, od malih nogu, stekne znawe, ve{tine i usvoji zdrave stilove `ivqewa i PAS-i ka`e NE; • da roditeqi budu posebno edukovani za prevenciju BZ;

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 369

• da se formira Savetovali{te za porodice gde }e ~lanovi OKO-a (psiholozi, pedagozi, lekari, sve{tena lica, policija...) pru`ati konkretna i prakti~na re{ewa za sve mogu}e probleme iz oblasti BZ, razvojne psihologije... Sistematsko i organizovano suzbijawe upotrebe PAS-i kod omladine stvara i uslove za zdravu razonodu, kulturni `ivot, sport i druge aktivnosti u domenu pozitivnih okupiraju}ih interesovawa. Ovakvom zdravom pona{awu doprinose vaspita~i (op{ti i zdravstveni), profesionalci {kola, zdravstva, masmediji i u prvom redu roditeqi. Vaspitawe zahteva najve}u marqivost koja }e dati najve}u korist. Tako utemeqena „kulturna prohibicija“, mo`e da {titi i unapredi zdravqe naroda i da ovo bude na vi{em nivou.

Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i Zdravstveno vaspitawe je osnovni, najekonomi~niji i najefikasniji metod rada u za{titi i unapre|ewu zdravqa naroda. Globalne ciqeve zravstveno-vaspitnog rada je definisala Svetska zdravstvena organizacija a to su: • osposobiti svaku osobu da se odnosi prema zdravqu kao najvi{oj vrednosti, • osposobiti svaku osobu da samostalno vodi brigu o svom zdravqu, da preduzme deo odgovornosti za svoje zdravqe i da prioritetno sprovodi one mere kojima se dosti`e visok kvalitet `ivqewa, • osposobiti svaku osobu da pravovremeno koristi zdravstvene usluge. Zdravstveno vaspitawe je aktivan proces u~ewa o zdravqu, sticawe nau~nih znawa i ve{tina da se svako ponaosob i grupno {titi od raznih opasnosti pa i od BZ. Zdravstvena propaganda, pru`awe informacija su deo zdravstvenog prosve}ivawa, odnosno sticawe osnovnog znawa, {to je sve uvod u zdravstveno vaspitawe koje dete i omladinu

370 •

Dr Dragoslav Nikoli}

obezbedi znawem, ve{tinama da se putem samoza{tite i uzajamno {tite od raznih opasnosti koje dolaze iz sredine gde se `ivi, pa i od BZ-i. Roditeqi posti`u mnogo boqe rezultate kada sa decom razgovaraju o posledicama pu{ewa, konzumirawa alkohola i droga, nego kada im o istim temama dr`e predavawa, isti~u ameri~ki istra`iva~i. Najve}a korist su redovni razgovori izme|u roditeqa i dece, kada obe #strane“ otvoreno razgovaraju o stavovima, rizicima i razlozima upotrebe alkohola — duvana i droge. Tada roditeqi predlo`e alternative, a to vodi uspehu. Zdravstveno vaspitawe je multidisciplinarni proces, ukqu~uje mnoge participante za postizawe ciqeva pa realizacija umnogome zavisi od koordinacije svih vaspita~a kao i od wihovog stru~nog nivoa i „~isto}e“ od PAS-i. Posebno mesto u realizaciji zdravstvenog vaspitawa imaju nastavnici, pedagozi, masmediji i zdravstveni radnici, koji poznaju de~ju psihologiju, pedagogiju i sposobnost da se distanciraju od tzv. simpozijalnog izlagawa o bolestima zavisnosti, pod uslovom da ne pu{e, da nisu alkoholi~ari, narkomani. Odabrani, stru~ni i zdravi vaspita~i su i predava~i na seminarima za ~lanove OKO-a i za op{tinske diskusije, edukativne radionice... Osnovna pravila, principi, na~ela na kojem se zasniva zdravstveno vaspitawe su: — zdravstveno vaspitawe je nau~no fundirano, — zdravstveno vaspitna delatnost se planira, — usmerenost prema za{titi zdravqa, — sistemati~nost, postupnost i fleksibilnost, — dobrovoqnost, svesnost prema zdravstvenom vaspitawu, — usmerenost prema kolektivu, grupama (mala deca, {kolska deca, omladina, radnici, trudnice...). Zdravstveno vaspitawe, kao nov {kolski predmet, je aktivan proces u~ewa o zdravqu, sticawe nau~nih znawa i ve{tina da se svako ponaosob i grupno {titi, ovde, od BZ. Zdravstvena propaganda — pru`awe informacija i

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 371

zdravstveno prosve}ivawe, sticawe parcijalnog znawa prethode, obi~no, zdravstvenom vaspitawu. Ovo su po~eci u~ewa, sticawa znawa a ne i ve{tina za samoza{titu od BZ — pu{ewa, alkoholizma, narkomanija. Zdravstveno vaspitawe je aktuelni trend u celom svetu, pa se govori „zdrava {kola“, „zdrava hrana“... Zdravstveno vaspitawe ima ciq da osmi{qeno, organizovano i koordinirano narodu pru`i ~iwenice o zdravqu, da mladu populaciju nau~i odre|enim zdravim oblicima pona{awa i da ovo postane navika ne samo pojedinca ve} i dru{tva u celini, sredine koja determini{e zdravo, odnosno nezdravo pona{awe. Zdravstveno vaspitawe bi integralno omogu}ilo mladima saznawa i za{titu od brojnih opasnosti koje ugro`avaju wihovo zdravqe (zarazne bolesti, sida, pu{ewe, alkoholizam, narkomanija, oru`je, saobra}aj...) a znawe i emotivno usvajawe bi razultiralo u zdravi stil `ivqewa, i tako bi se masovno spre~avale i suzbijale nasilne smrti, i ne samo one. Mlada generacija bi prihvatila, barem u ve}ini, provereni sistem vrednosti: samodisciplinu, odgovornost, odlagawe zadovoqstva i te`wu istini, osnovne postulate za razvoj zrele, zdrave li~nosti. Bilo bi to i vi{e od „Zdrave {kole“, prava „{kola za `ivot“. Obrazovni i vaspitni uticaj u {koli treba na decu i omladinu da deluju vi{esmerno, i tako mladima: • pru`e {to vi{e znawa o duvanu, alkoholu, drogama — wihovom {tetnom delovawu i na~inu prevencije, samoza{tite, samopomo}i... • pomognu da formiraju svoje zdrave stavove, • odneguju ve{tine koje obezbe|uju za{titu od BZ, zdrav `ivot, • pomognu da se intelektualno, emotivno... psihi~ki razvijaju i postanu zdrave i sna`ne li~nosti koje }e biti u stawu da svesno kontroli{u i usmeravaju svoje pona{awe, postupke uskla|ene sa li~nim stavovima o `ivotu, • omogu}iti da prihvate i neguju zdrave stilove `ivota,

372 •

Dr Dragoslav Nikoli}

zdravo pona{awe... • prihvatawe i opona{awe zdravih idola za identifikaciju — roditeqa, nastavnika, sportista... Onih idola koji svoj uspeh posti`u radom, disciplinom... Idola koji ne pu{e, ne piju, ne drogiraju se, ne neguju golotiwu, silikone, seksi izazove... • ako na{oj deci omogu}imo da zdravo odrastaju danas, dali smo im najve}i i neprocewivi poklon za budu}nost.

Stubovi primarne prevencije Bolesti zavisnosti Osnovni stubovi primarne prevencije BZ su: 1. Porodica je izvori{te svega {to }e se doga|ati detetu u razvoju i rastu. Porodica, u na{e vreme, pre`ivqava ozbiqnu krizu. Potro{a~ko dru{tvo diktira ubrzani ritam `ivota, qudi su uvek u nekoj `urbi i imaju sve mawe vremena jedni za druge. Supru`nici, zaposleni, me|usobno se udaqavaju i deca bivaju prepu{tena sama sebi. Razvodi su ~esti, deca trpe... ~iwenice vapiju: svaka tre}a-~etvrta porodica „puca po {avovima“. Javnost zvoni na uzbunu — 1994. godina je progla{ena za me|unarodnu godinu porodice. Roditeqima su potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o wima u dru{tvenoj sredini. Dobar, zdrav po~etak u `ivotu je onaj koga podr`avaju zdravi roditeqi i u svemu „nevina“ deca. Nauka je dokazala da je u~ewe po modelu u porodici primarno i da se lo{i modeli u porodici kad-tad pojavquju kao neuskla|eno nasilno pona{awe kod deteta tinejxera. „Mladost je neukrotiva i woj su potrebni mnogi vaspita~i, nadzornici i nastavnici“ govorio je Sveti Jovan Zlatousti. Iako je dana{wa porodica u krizi i u mnogim (ne)po`eqnim metamorfozama, ova u svim kulturama i dru{tvima predstavqa osnovnu, esencijalnu grupu, zajednicu koja je osnov svakog vaspitawa i temeq svake li~nosti, a ova je na ovim prostorima u krizi vi{e od pola veka. Nekada je

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 373

crkva dr`ala monolitnost porodice a porodica moralno i op{te vaspitawe. Detiwstvo, gotovo sigurno, odre|uje kakvi }emo postati — „dete je otac ~oveka“. Nasiqe ra|a nasiqe. Iskustveno je dokazano „narod, koji razara porodicu, osu|en je na propast i nestajawe“. Ima dece koja rano upra`wavaju poreme}eno pona{awe, ne po{tuju dru{tvene norme, pa se pona{aju — agresivno, destruktivno, obmawuju}e ili devijantno. Geni imaju zna~aja, ali i wima se mo`e pomo}i. Vertikala pro{losti ~ini da svi nismo jednaki, ve} da smo svi razli~iti. Te{ko je saznati osnovne crte i karakterna svojstva, tajne i dileme svake li~nosti, a posebno narkomana, alkoholi~ara, samoubice, delinkventne, kriminogene osobe, ako se li~nost posmatra izolovano, bez upoznavawa klijentove porodice, wene geneze, wene psihodinamike i bez sagledavawa porodi~nog vrednosnog sistema. Roditeqi, od ro|ewa deteta su du`ni da se o wemu brinu — {ta mu treba, kako `ivi, {ta ga brine, ko su mu prijateqi, gde provodi vreme kada roditeqi nisu kod ku}e... Dete mora rano da do`ivi qubav i interesovawe roditeqa... ravnodu{nost razara mlado bi}e, wegovu du{u. Briga o deci je prvi, najte`i ali i najzahvalniji posao roditeqa. Dete treba nau~iti da razmi{qa i da donosi ispravne odluke. Razgovor sa detetom u mirnom i prijateqskom tonu je alfa i omega da dete sti~e zdrave navike, da u`iva u sportu, muzici, hobijima i radu, da prihvati zdrav stil `ivota i da rano sebi trasira `ivotni ciq. Velika je dobit za dete ako roditeqi umeju da slu{aju svoje dete, li~nost koja ima svoje do`ivqaje, dileme, proma{aje... te u hodu ispravqati {to ne garantuje detetu zdravu budu}nost, zdrav `ivot. Isto tako preterana roditeqska briga ili nebriga onemogu}ava zdrav razvoj deteta a pove}ava se verovatno}a da dete krene u `ivot pogre{nim putem pa eto bolesti — pu{ewa, alkohola, narkomanije, side, promiskuiteta... nasiqa. @ivot se zavr{ava, prakti~no pre po~etka. ^esto pro|e i neka godina, pre nego {to #bri`ni“ otac i majka primete da im je dete krenulo #u

374 •

Dr Dragoslav Nikoli}

`ivot sa hemijskim {takama“ — pu{i, pije ili se ve} drogira. Zdravo pona{awe se najpre nau~i u svojoj porodici, u svom domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u optimalnim i dobro organizovanim uslovima, nadokna|uju umnogome obdani{te, {kola, masmediji, zdravstveni radnici... 2. [kola je jedan od ~etiri osnovna uticajna stuba za vaspitawe i usvajawe zdravog pona{awa i treba mlade da u~i za `ivot ne samo za {kolu. Od malih nogu u {koli dete u~i kako da se pona{a, vlada, u~i se na red, rad i disciplinu. Porodi~no vaspitawe, vaspitno-obrazovni rad u vrti}ima, obdani{tima pripremaju decu za {kolu. Sna`nu osnovu za uspeh u {koli, a i za kasniji `ivot ima svako dete — lepo vaspitano, emocionalno zdravo, kreativno, radosno… ^esto pro|e i neka godina, pre nego {to „bri`ni“ otac i majka primete da im je dete krenulo „u `ivot sa {takama“ — pu{i pije ili se ve} drogira. Zdravo pona{awe se najpre nau~i u svojoj porodici, u svom domu. Porodi~no vaspitnu prazninu, u optimalnim i dobro organizovanim uslovima, nadokna|uju umnogome obdani{te, {kola, masmediji, zdravastveni radnici... Nu`no je, tako|e, u sve {kole osnovnog i sredweg obrazovawa uvesti novi predmet Zdravstveno vaspitawe, pa priredititi jedinstveni uxbenik, nau~iti decu i omladinu o telesnom i mentalnom zdravqu, pona{awu, socijalizaciji, me|uqudskim odnosima, bolestima zavisnosti, zaraznim bolestima, sidi, saobra}ajnom traumatizmu, samoza{titi, uzajamnoj za{titi... tako bi se rano, u razvojnom dobu, stekla znawa, oformili odbojni stavovi prema duvanu, alkoholu, drogi, utemeqila verovawa u samoza{titu i rano usvojilo zdravo pona{awe, a {ta bi se, u vrlo visokom procentu, upra`wavalo do`ivotno. Naravno, i odrasle treba edukacijom obuhvatiti u {koli (roditeqe), u mesnoj zajednici, u radnoj sredini, jer oni nisu nau~eni o zdravqu u {koli wihovog vremena. Savremena {kola u svom radu veliku pa`wu posve}uje „bubawu“ a nedovoqno svim savremenim problemima sa kojima se danas mladi susre}u, posebno sa BZ, delinkvencijom...

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 375

Individualni razgovori, ali i tribine, predavawa anga`uju nastavnike, stru~ne slu`be, roditeqe, a tako|e i |ake... sve u ciqu suzbijawa zla zvanog droga (duvan, alkohol, droga). U {kolama — u~enici, nastavnici i roditeqi treba da rade sa lokalnom zajednicom. Podr`avani od „zdravih“ zdravstvenih savetnika, posle analiza zdravstvenog stawa, ovi bi osmislili programe za intervencije — na primer, aktivnost „bez pu{ewa“, „bez alkohola u saobra}aju“... [kola je kod nas zapostavila svoju zna~ajnu op{tu i zdravstvenu vaspitnu ulogu. Mladi nara{taji imaju povoqne uslove da prate savremena dostignu}a iz raznih oblasti od kwi`evnosti do kibernetike, ali na{im obrazovnim programima nedostaje vaspitawe pa i moralno vaspitawe koje }e na{oj deci kona~no razjasniti {ta je dobro a {ta ne. Ima mnogo razloga da se uvede „Zdravstveno vaspitawe“, kao obavezan predmet osnovnih i sredwih {kola, i tako smawiti vaspitnu zapu{tenost koja rezultira u epidemiju maloletni~ke delinkvencije, narkomanije, pu{ewa, pijewa... Adolescentni krizni period (Inventus ventus ) {kola, dru{tvo i porodica treba da prihvate kao {ansu da nezrelo bi}e odraste u zadovoqnu, prilago|enu i uravnote`enu li~nost. Tokom rasta i razvoja mlada osoba: — u~i da uskladi svoje `eqe sa zahtevima realnosti i normi {ireg i u`eg okru`ewa; — u~i o radu (radne obaveze); — u~i da savla|uje prepreke na putu ostvarivawa svojih `eqa; — u~i da odlo`i zadovoqewe svojih potreba da bi dobio nagradu u budu}nosti; — u~i kako da se pona{a, od malih nogu vlada; — u~i se na red, rad i disciplinu. Mladi treba i moraju da znaju svu {tetnost PAS-i po fizi~ko i psihi~ko zdravqe, po li~nu sre}u, radnu i dru{tvenu afirmaciju. Dosada{we ukqu~ivawe zdravstvenog (i socijalnog) obrazovawa u razne predmete nastavnog programa nije

376 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dalo rezultate kakve su o~ekivali wegovi zagovornici. Nama treba „{kola za `ivot“, zabavna, informativna, sa mawim brojem ~asova i nastavnih jedinica sa sna`nom saradwom roditeqa, |aka i u~iteqa, kako bi na kraju godine, u~enici i wihovi roditeqi mogli da ocene rad u~iteqa, nastavnika, profesora. Nova reformisana, osavremewena {kola, moderni obrazovni sistem treba da su dr`avni i nacionalni interes svih gra|ana. Ponovimo, nu`no je uvesti poseban predmet zdravstveno vaspitawe koje }e biti inkorporirano u sve nastavne planove i programe, korelirane adekvatno uzrastu izme|u pred{kolskog, osnovnog, sredweg, vi{eg i visokog obrazovawa i da koristi zdravstveno-vaspitne tehnike kao oru|a u borbi protiv BZ-i. Uslov za prevenciju, u pred{kolskim ustanovama i {koli, je poverewe izme|u u~enika i u~iteqa. Razgovor o BZ mora da bude primeren uzrastu i saznati wihova ose}awa kada se susretnu sa pu{a~em, pijanom osobom, narkomanom: dopada — bezbri`nost, izgled, fantazija, sloboda... ne dopada — ne mogu da re{avaju nijedan problem bez droge, sve prodaju za drogu, upropa{}uju sve oko sebe, roditeqe, nemaju svoju li~nost, postaju sebi~ni... Deca imaju sna`nu potrebu da „razgovaraju“, ~uju i budu slu{ana. Ovo bi generisalo zrele, zdrave li~nosti, li~nosti uskla|enih emocija, nagona, intelekta i pozitivnog karaktera, odnosno pona{awe po „principu realnosti“, odbacuje {tetna, trenutna zadovoqstva a neguje ~ovekoqubqe. Ovo bi kona~no bila promocija zdravqa, negovawe korena `ivota pojedinca, za{tita i unapre|ewe zdravqa na svim nivoima duha, tela i okoline... novi kvalitet zdravstvene za{tite. Moderno zdravstveno vaspitawe je brana BZ. 3. Masmediji {tampani, posebno elektronski, su mo}na informativno-edukativna sredstva za sve oblasti qudskog interesovawa, za sve uzraste, pa i za zdravstveno vaspitawe. Jedan su od ~etiri fundamentalna stuba u prevenciji bolesti zavisnosti. Stoga je nu`no da masmediji (TV, radio, {tampa, izlo`be...):

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 377

— planirano, kontinuirano i dosledno podr`avaju primarnu prevenciju, — BZ (spotovi, stru~ni ~lanci, okrugli stolovi...), kontinuirano promovi{u zdrave na~ine `ivota, bez ~a{e i cigarete na TV ekranu, — ne reklamiraju direktno i/ili indirektno legalne droge — cigarete, alkoholna pi}a, — dosledno sprovode zakonske zabrane pu{ewa u zatvorenim prostorijama (konferencije za {tampu, gosti u TV studijama), — da se novinari i zdravstveni radnici, kao posebno stresne profesije, koje najvi{e ugro`ava duvan i alkohol, javno distanciraju od BZ. Masmediji su, mo`da, najdelotvornija delatnost u zdravstvenom i op{tem vaspitawu naroda, u podizawu masovne kulture, pa i u prevenciji svih sociopatolo{kih pojava — ako se ova delatnost stru~no, kontinuirano i sveobuhvatno obavqa prema specifi~nim programima, srpskim narodnim jezikom i sa za to predisponiranim stru~wacima, bez brojnih i suvi{nih detaqisawa i senzacionalizma o raritetnim doga|ajima i tehni~ko-tehnolo{kim uspesima posebno u medicini. Sve ovo generi{e kod dece ne`eqenu ~vrstu osnovu za asocijalna i/ili antisocijalna pa i autodestruktivna pona{awa u kasnijem `ivotnom dobu. Zdravstvena kultura naroda treba prakti~ne, kontinuirane poruke za za{titu i unapre|ewe svoga zdravqa, a ne senzacionalizam koji mo`e pogubno, zarazno delovati kada su u pitawu BZ, kriminogene radwe... Mora se, tako|e, ista}i da su savremena „kompjuterska deca“ najra|e „okupirana“ igricama, u kojima dominira agresija — tu~e, borila~ke ve{tine, ratovi, razne vrste oru`ja... i koje ponekad kod „igra~a“ bri{u granicu izme|u virtualne i stvarne `ivotne realnosti. Elektronski i printovani mediji mora da imaju „reflekse i du{u“ sve potkrepqeno `ivotnim pri~ama vaspitno-obrazovnog karaktera za zdrav `ivot, samoza{titu, uzajamnu

378 •

Dr Dragoslav Nikoli}

za{titu... U ovo turbulentno vreme! Sredstva masovnog informisawa su u mnogome odgovorna za formirawe savremenog ideala sre}e — kult bogatstva, mo}i, novca, brzih zadovoqstava... na TV ekranima mnogi filmovi veli~aju na~in `ivota „opasnih qudi“ kojima je sve dozvoqeno i koji sebi ni{ta ne uskra}uju. Posebno i monstruozno uti~e rok-muzika na mlade koja poput masovne hipnoze uspavquje savest i razum i usmerava da se neodgovorno, neobuzdano prepuste niskim strastima. Realnost je, na `alost, druga~ija. Na{e neke TV stanice svakodnevno reklamiraju pivo, kao da pivo ne sadr`i alkohol. Anga`ovani su, kao reklameri, neki vrhunski sportisti, idoli dece i omladine. Mladi te reklamne poruke primaju potpuno nekriti~ki, piju sve vi{e pivo, ne smatraju da im ovo ugro`ava zdravqe — „pivsko srce, pivski trbuh...“ i uvek umawuje wihove psihofizi~ke sposobnosti. Dr`ava zdu{no poma`e industriju piva, puni svoj buxet, organizuju}i masovne skupove gde se pivo tro{i na hektolitre — sabor u Gu~i (pokroviteq Vlada Srbije), Birfest — festival piva u Beogradu, Egzit u Novom Sadu... 4. Zdravstvo ima velike mogu}nosti na poqu zdravstvenog vaspitawa, ali zdravstveni radnici ipak, u mnogome, zanemaruju ovu obavezu i neslu}ene mogu}nosti za podizawe sveukupne zdravstvene kulture naroda, pa i zdravqa naroda. Iako, jedan od prvih ~lanova ustava Svetske zdravstvene organizacije glasi: „Medicina nije samo le~ewe ve} i ve{tina spre~avawa bolesti“. Na{i zdravstveni radnici nisu programom {kolovawa dovoqno osposobqeni za rad sa zdravom populacijom, za preventivnu delatnost, pa i za preventivnu delatnost na poqu bolesti zavisnosti. Osavremeweni nastavni programi }e svakako ispraviti ove propuste, za sve nivoe obrazovawa zdravstvenih radnika i selekciju kandidata za zdravstvo uz kori{}ewe trodimenzionalnog testa dubinske psihologije. Mora se re}i, za{to ne, mnogi su zalutali u zdravstvo — politikanti, „tatina deca“,

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 379

neradnici, srebroqupci... bolesnici. Sve to, u interesu zdravqa naroda, zahteva od vlasti radikalne reforme zdravstva, zdravstvenog osigurawa i lekarsku komoru. Uz to porodi~ni lekar i privatna lekarska delatnost, pored dru{tva bi osigurali primenu Hipokratovih pravila lekarske etike, u korist bolesnika, a danas Hipokratovu zakletvu ne po{tuju mnogi lekari. Neznawe, bahatost, neodgovornost... lekara pokriva zemqa, grobna mesta.

Za{to je {kola temeqni stub prevencije BZ-i? Sa ~uvawem svoga zdravqa treba po~eti rano u porodici, de~jem vrti}u, obdani{tu... Najve}i uspeh za postizawe gorweg ciqa je podu~avawe, igrawe uloga i diskusija... predavawe 5% ~itawe 10% audiovizuelno predstavqawe 20% demonstracije 30% diskusija 50% igrawe uloga 70% podu~avawe 90% Slika 11. Uspeh prevencija BZ zavisi od vaspitnih metoda rada.

U preventivnom radu na poqu primarne prevencije bolesti zavisnosti najuspe{niji je grupni rad: mala grupa (pitawa i odgovori, diskusija...), velika grupa (predavawa, panel diskusija, dramski program... a sve u ciqu formirawa zdrave, zrele li~nosti ~ije }e `eqe i navike biti usmerene li~nom ciqu — biti, raditi, imati — to be, to do, to have). Naravno `eqe, navike, ose}awa se moraju pozitivno oja~ati sticawem znawa i ve{tina. U tom ciqu po~eti rano edukativnu aktivnost a intenzivirati je u osnovnoj {koli, V, VI razred, uz odabir u~enika asistenta za primarnu prevenciju

380 •

Dr Dragoslav Nikoli}

BZ a koje treba posebno osposobiti da: • samostalno dr`e predavawa; • pru`aju informaciju o psihoaktivnim supstancama i BZ; • pru`aju informacije preko TELEAPEL slu`be i telefona; • uspostavqaju dobre komunikacije sa mladima i uti~u da isti odaberu zdravo pona~awe i PAS-ma ka`u NE; U radu }e koristiti: predavawa, kreativno-edukativne radionice, audio-vizuelna sredstva, priru~nike...

Koje zablude „gaje“ roditeqi u za{titi dece od BZ-i Roditeqi su najva`nija karika, stub prevencije svake bolesti zavisnosti. Pu{ewe i pijewe alkoholnih pi}a, toleri{u pogotovo ako su i oni pu{a~i ili „qubiteqi ~a{ice“ pa i wihova deca krenu istim putem — skoro po pravilu u bolest zavisnosti. U narkomaniju retko posumwaju, ~ak i u doba puberteta, i adolescencije mnogi roditeqi veruju da }e wihovi sinovi i k}eri bez uplitawa i usmeravawa odabrati zdravo pona{awe. Takve zablude generi{u i devet kobnih gre{aka: 1. roditeqi veruju da su wihova deca dovoqno odrasla, zrela i samostalna ~im napune 14, 15 ili 16 godina, 2. ne razgovaraju sa decom, samim tim i ne znaju {ta je wima va`no, {ta ih raduje a {ta ~ini nesre}nim i malodu{nim, 3. ne zapo~iwu prvi razgovor o drogama, tu temu ~ak izbegavaju, misle}i da }e sve {to o drogama treba da znaju — saznati u {koli, 4. zauzeti su poslom i malo vremena odvajaju za dru`ewe sa decom, 5. izbegavaju suo~avawa sa svakim problemom koji iskrsne u wihovom odnosu sa decom, 6. u konfliktnim situacijama nisu spremni da saslu{aju decu i prihvate wihove argumente ako su u pravu ve} insistiraju

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 381

samo na onome {to sami misle, 7. stide se da pred decom priznaju sopstvene probleme, jo{ mawe da ka`u da ne umeju da ih razre{e, 8. zameraju okolini ako im dobronamerno skrene pa`wu na neobi~no pona{awe ili postupke wihove dece, 9. ne tra`e pomo} stru~waka kada im je potrebna da bi na pravi na~in prebrodili te{ko}e u me|usobnoj komunikaciji, predupredili mogu}e probleme ili po~eli da ih re{avaju ako se pojave.

Uloga religije u prevenciji bolesti zavisnosti Svaki ~ovek je religiozno bi}e #Homo religiosus “, veruje u ne{to — Boga, idola, svoja kola… Vera aktivira sve ~ovekove sposobnosti, poziva na neprekidno i neumorno anga`ovawe, podsti~e na podvig i istrajnost, kona~no otkriva neuni{tivi smisao `ivota i nerazorivost ~ovekovog dostojanstva. Vera doprinosi ~oveku da ozdravi ali i da ostvari svoju prirodu. Svaka religija pretpostavqa duhovnu povezanost zajednice qudi sa zami{qenim natprirodnim bi}em — Bog, Alah, Mojsije... svemo}nim nevidqivim bi}em. Verovawa i rituali krase sve monoteisti~ke i politeisti~ke religije. #Religija re{ava i konkretna pitawa koja imaju sudbinsku ulogu za opstanak naroda“. ^ovek je duhovno, du{evno i telesno bi}e. Duh je u ~oveku najfiniji i najspiritualniji deo celokupnog du{evnog `ivota... predodre|en za do`ivotno usavr{avawe. Na{ duh, deo na{e li~nosti je i najosetqiviji na sve vrste spoqa{wih i unutra{wih o{te}ewa. Sve vrste {tetnih supstanci, u prvom redu — duvan, alkohol, droga neminovno remete duhovni `ivot ~oveka, kona~no zdravqe i kvalitet `ivota. Biblija potpuno zabrawuje alkohol, duvan se ne pomiwe.

382 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Apostol Pavle ka`e: #Telo je hram bo`ji u kome obitava sveti duh“, sve {to taj #hram“ uni{tava (duvan, alkohol, droga) uni{ti}e i duh, odnosno ~oveka i duh. „^ovek je gre{no bi}e“, setimo se samo Adama, Eve i Edenskog vrta. A koliko je tek ~ovek dana{wice gre{an, ipak da ne nabrajamo. Religiozan ~ovek zna i ose}a {ta Bog od wega tra`i: ~isto srce i bistar um. Da bismo u toku celog jednog qudskog `ivota sa~uvali ili postigli ~isto srce i bistar um, potrebno je bri`qivo i svesno izbegavati sve ono {to mo`e da nam ugrozi ~isto srce i da nam pomuti bistar um. Tako postajemo bolesni i tu`ni {to se i ina~e de{ava na ovim na{im balkanskim prostorima i pod uticajem raznih drugih negativnih i neizbe`nih r|avih uticaja spoqa“ (Akademik V. Jeroti}). Religija poma`e vernicima da se oslobode #unutra{we presije“ svoje gre{nosti. Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narkomanija) su #planetarni greh“, pojava koja po~iwe svoju #igru“ u mladosti. Preventivna delatnost vere je i ovde nemerqiva — crkve, xamije, sinagoge i ne samo preventivna, pogotovu tamo gde su izostali zdravi vaspitni procesi — u porodici, obdani{tu {koli... #Vera ne doprinosi samo ozdravqewu onoga {to nam je na{kodilo u detiwstvu i uop{te u pro{losti, {to nas je ugrozilo u pro{losti, {to nas je ugrozilo iznutra i spoqa u toku `ivota, nego nam daje mogu}nost blagodatnog preobra`avawa i ostvarewa smisla samo na{e prirode“ (Episkop jegarski Porfirije). Srpska pravoslavna crkva, Sveti Sinod a posebno patrijarh Pavle bi ostali zapam}eni kao apostoli, ako bi pozvali vernike, narod na{ u celini — da ne pu{i, da previ{e ne pije omladina i narod u celini sa naglaskom da omladina nikada ne treba da proba droge. U Vaskr{woj poslanici Srpske pravoslavne crkve (2005) pi{e: #Znamo da je mladost najlep{e ali i najburnije doba ~ovekovog `ivota, i upravo se nikada tako sna`no kao u mladosti ne oku{a sloboda ~ovekova. Zato pozivamo na{e mlade da svoju slobodu ne `rtvuju — #ubila~kim

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 383

autoritetima“ kakvi su droga i alkohol, kao i raspusni `ivot kojim se ugro`ava zdrava priprema za svetiwu braka... @ivot nije zabava... ve} stalna borba #za slobodu od greha, a ne sloboda za greh“, koja se danas naziva #emancipacija“ ili nekakvi tobo`wi napredak. Slu~ajno ili namerno se izostavqa najve}i greh svih religija pu{ewe duvana. Da li se time {tite duvanxije u svojim redovima i me|u hri{}anima ili pak... Nedavno preminuli Papa Jovan Pavle II osta}e upam}en u istoriji i pored ostalog {to je pozvao vernike, katolike re~ima: #Nemojte pu{iti — to je bo`ji greh i ovozemaqska bolest“. Na{a omladina, u dana{we vreme haosa i nesigurnosti, kre}e nezaustavqivo u tragi~nu budu}nost — u svet pijan~ewa, pu{ewa, droga, bluda, nasiqa, kriminala... U ciqu zaustavqawa ovog negativnog trenda potrebni su nam zdravi vaspita~i — roditeqi, vaspita~i, u~iteqi, nastavnici... sve{tenici, hoxe, rabini... Ove nemamo uvek po #meri“, treba i wih #odnegovati“. Ali kako? Uradimo prvo na Bogoslovskom fakultetu ono {to su Kinezi ve} osmislili i u~inili na Medicinskom fakultetu: Napravili su ugovor sa svakim primqenim studentom na fakultet #da nikada ne}e pu{iti, piti (neumereno), niti upotrebqavati drogu u toku studija i kasnije u toku slu`bovawa u zdravstvu... Ukoliko student, lekar u toku radnog veka prekr{i ugovor — gubi pravo na daqe {kolovawe ili rad u zdravstvu“. Bogoslovnski fakultet bi mogao biti prvi i primer za sve druge {kole i fakultete koje spremaju — u~iteqe, vaspita~e, medicinske sestre, lekare, psihologe, sociologe, pedagoge… Ukoliko bi na{ Patrijarh Pavle pozvao narod pored wegove ustaqene sintagme: #Budimo qudi — oprostimo a ne zaboravimo“ i istu dopunio humanim pozivom narodu na{em: #Spasavajmo decu i omladinu od bolesti zavisnosti“. Ugledajmo se i na Pravila Adventisti~ke crkve, odnosno na wihove stavove u odnosu na duvan, alkohol, drogu — #svaka supstanca koja razara telo, koji je Hram Duha bo`jeg, strogo je

384 •

Dr Dragoslav Nikoli}

zabrawena“. Wihovi vernici su idejni apstinenti — zna~i ne pu{e, ne piju, ne uzimaju drogu. U komlementarnim studijama utvr|eno je da su adventisti telesno i du{evno zdraviji u odnosu na pripadnike drugih religija, ateiste i agnostike.

Op{tinski program prevencije BZ-i Op{tinski program prevencije BZ-i OKO je interventni program, ogledalo stawa patologije u ovoj oblasti na nivou op{tine, te je razli~it u raznim op{tinama. Op{tinski program obezbe|uje: unapre|ewe du{evnog zdravqa; primarnu prevenciju; op{te i zdravstveno vaspitawe (odgoj); lokalnu zakonsku regulativu; le~ewe i rehabilitaciju zavisnika-bolesnika; edukaciju edukatora (profesionalni i paraprofesionalni) za slo`enu i mukotrpnu preventivnu delatnost. Ciqano istra`ivawe epidemiolo{ke veli~ine (pu{ewa, pijewa AP-a, drogirawa) u op{tini je osnov za prioritetne pravce preventivnog delovawa. Sinhronizovano Program povezuje na lokalnom nivou, u organizaciji Op{tinskog — koordinacionog odbora (OKO) sve stru~ne i dru{tvene organizacije, koje u svojim programima rada imaju i aktivnosti u ovoj oblasti dru{tveno-zdravstvene patologije (zdravstvo, {kola, masmediji, porodica, socijalna slu`ba...) a sa ciqem da se reducira potro{wa PAS-i i zaustavi {irewe BZ-i u op{tini (slika 8). Decidirani zadaci ovog programa su: • osposobqavawe svakog gra|anina op{tine: — zdravo pona{awe, — neprihvatawe rizokofaktora (pu{ewa, pijewa AP-a, drogirawa); — samoza{tita i uzajamna za{tita, — sprovo|ewe specifi~ne prevencije rizi~nih grupa (voza~i, ugostiteqi, gra|evinski radnici...), — rano dijagnostikovawe, le~ewe i rehabilitaciju obolelih sugra|ana: alkoholi~ara, narkomana i pu{a~a.

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 385

Dobra organizacija i qudi koji `ele da rade u OKO-u su poluge koje mogu da mewaju stawe na boqe i da omogu}e ostvarivawe ciqeva programa. Podr{ka je nu`na svake relevantne dru{tvene institucije. Nema uspeha kod bilo koje izolovane aktivnosti na poqu BZ-i. Pomo} tra`e pojedincibolesni zavisnici, a le~ewe pojedinaca ubla`uje simptome stawa u dru{tvu pa le~ewe samo gasi „po`ar” zavisnosti. Primarna prevencija se tu i tamo upra`wava od strane nekih zdravstvenih ustanova, ali usputno uz veliki anga`man entuzijasta, ali ova nije kontinuirana, nije {iroko zastupqena, nije dugoro~no programirana, nije u fokusu stru~ne i dru{tvene javnosti, nije medijski podr`avana, nema puno pravo gra|anstva i nema uspeha. Sama tematika koja je do sada prezentirana gra|anstvu pa i u~enicima na tribinama i predavawima iz oblasti prevencije BZ-i bila je veoma raznolika, kako po sadr`aju tako i po kvalitetu i bila je pre svega informativnog karaktera a {to predstavqa prvu stepenicu u primarnoj prvenciji BZ-i. OKO svojim programom prevencije BZ obezbe|uje znawa, ve{tine i emotivno usvajawe i ugra|ivawe u pona{awe svake mlade osobe zdravi stil `ivqewa, `ivot bez duvana, alkohola i droga. Institucija „porodi~ni lekar“ u nas nije doskora postojala na vidiku, wena pomo} je dragocena i u vaspitno-preventivnom radu BZ-i, ako su isti zdrave, stru~ne i odgovorne osobe.

Priprema programa primarne prevencije BZ-i u op{tini — OKO Narkomanija zaokupqa, sa razlogom, sve ve}u pa`wu na{e javnosti, ali se potcewuju velike opasnosti od „legalnih droga“ — duvana i alkohola. To su skupe bolesti zavisnosti (BZ) a pu{a~i, alkoholi~ari i narkomani su bolesnici (F-10 — F-19, MKBH SZO) koji su svesno ili „nesvesno“ odabrali

386 •

Dr Dragoslav Nikoli}

bolesno pona{awe, neslobodu i robovawe, odnosno, „hroni~no samoubistvo“. Pojavni oblici BZ su razli~iti a tragi~ne posledice su, pre ili kasnije, neizbe`ne i poga|aju zavisnika (pu{a~a, alkohli~ara, narkomana), wegovu porodicu i dru{tvo u celini. Le~ewe ovih bolesnika je skupo (iz zajedni~ke kase), dugotrajno i uglavnom neuspe{no. Prevremena smrtnost ovih bolesnika je enormna, tim pre {to ove „droge“ generi{u i smrtonosne „moderne bolesti“ (rak, infarkt srca, {log... sidu), {to sve uporedo sa „belom kugom“ prore|uje na{ narod do nestajawa. Jedina i prava za{tita, od BZ je osmi{qena, organizovana, koordinirana i kontinuirana primarna prevencija — sveobuhvatna aktivnost gde svako ~uva svoje zdravqe kao li~nu, porodi~nu i dru{tvenu sre}u. Dr`ava je u obavezi da usvoji politiku, strategiju i program portiv BZ, a mere su zakonske, edukativne i motivacione. Polaze}i od gorwih principa Jugoslovenski savez za prevenciju alkoholizma, narkomanije i pu{ewa (JUSPANP) priredio je program prevencije BZ „Zdravqe, sloboda i perspektiva“ (za celu zemqu) i interventni op{tinski program, gde su decidirani zadaci svih u~esnika. Nova demokratska vlast, od predsednika dr`ave, predsednika vlade Srbije do resornih ministara (i inodonatori) upoznati su sa ovim programom, te udru`enim snagama, prevashodno humanitarno-volonterskim radom `elimo da plimu BZ smawujemo, da mladi od malih nogu sti~u znawa i ve{tine i „drogama“ ka`u NE. Qudi od akcije, humanisti, neoptere}eni nacionalno, rasno, verski, partijski... svako ko ose}a, misli i pona{a se u komunikaciji sa drugima ~ovekoqubivo, nesebi~no po`rtvovano, qudi privr`eni radu, poslu su qudi za prevenciju BZ. Treba se posebno ~uvati obrazovanih qudi bez obraza... Inicijativni odbor svoje op{tine {aqe peticiju izvr{nom odboru zahtev, molbu da se formira OKO uz nezaobilazno lobirawe. Posle re{ewa IO SO o formirawu OKO-

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 387

a ~lanovi zdru`eno pripremaju Program primarne prevenicje BZ (alkoholizam, narkomanija, pu{ewe), za tu op{tinu. Priprema programa, realizacija, koordinacija je u funkciji OKO-a. Odvija se fazno: 1. Formulacija problema — osmi{qa se na osnovu validnih stru~nih saznawa o sveprisutnim problemima BZ u svetu i u na{oj zemqi. 2. Pripremna faza — formira se ekspertska grupa za pripremu programa i upoznavawe gra|ana op{tine i relevantnih rukovode}ih struktura, — sprovode se ciqano op{tinsko istra`ivawe o ra{irenosti BZ i stavovima gra|ana prema alkoholi~arima, pu{a~ima i narkomanima. Posebno su zna~ajni stavovi |aka, — testiraju se u~enici osnovne {kole prema onima koji uzimaju drogu a oni imaju jaka i razli~ita ose}awa koja se kre}u od sa`aqewa preko razumevawa do zgra`avawa. \aci ne ostaju ravnodu{ni prema narkomanima {to je dobra osnova za formirawe sopstvenog stava prema narkomaniji, — sagledavaju se svi raspolo`ivi resursi, kadrovi — zdravstveni, pedago{ki, socijalni, pravno-policijski... volonteri, pojedina~no i grupno, — sagledavaju se tehni~ko-tehnolo{ki resursi — finansirawe programa. 3. Definsiawe uslova. 4. Analiza limitiraju}ih faktora. 5. Detaqan plan sprovo|ewa programa. 6. Evaluacija programa. Celokupan rad od pripremne faze se evidentira, statisti~ki obra|uje, vrednuje... popravqa za daqe aktivnosti. Ukratko svaki Op{tinski Program primarne prevencije BZ

388 •

Dr Dragoslav Nikoli}

se, po osnivawu OKO-a odvija u pet faza: lokalno istra`ivawe, edukativna dijagnoza, izrada programa, realizacija programa, evaluacija — ocena uspeha/neuspeha. Mora se ista}i da verske zajednice, odnosno sve{tenik, pastor, rabin, hoxa, mogu mnogo da u~ine da vernici ne pu{e, ne piju, ne uzimaju drogu. Muhamedanska vera zabrawuje svojim vernicima da piju alkoholna pi}a, gospodin Papa Jovan Pavle II je u 2004. godini pozvao vernike da ne pu{e. Preventivna savetovali{ta za BZ treba oformiti u svakoj op{tini (saveti, dijagnostika, uput za tretman...) u zdravstvenoj slu`bi, jer }e i tako ste~ena znawa smawiti {tete (harm reduction). Za rad u savetovali{tu odabrati stu~ne,

odgovorne i radne stru~wake, uz dodatnu i wihovu edukaciju. Naravno da ti stru~waci ne mogu biti pu{a~i, alkoholi~ari! Slika 12. Op{tinski koordinacioni odbori

Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i? Zdravqe ne{eg naroda ugro`eno je vi{e nego ikada, iako smo zemqa sa najvi{e lekara na broj stanovnika. Pet, odnosno {est medicinskih fakulteta #liferuje“ nove doktore, uglavnom za Biroe za zapo{qavawe ili za rad u inostranstvu. Organizacija zdravstvene slu`be, Sistem zdravstvenog osigurawa su u haosu, pa ne ~udi da mito i korupcija #cvetaju

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 389

u zdravstvu“. Mnogi lekari su izgubili obraz, iako su obrazovani da se dr`e Hipokratove zakletve. Lekarsko Dru{tvo nema Lekarsku komoru koja }e da {titi bolesnika a lekaru ~ak i zabrani rad u zdravstvu. Lekarska komora Amerike #prestupnike“ rigorozno ka`wava. Na{a nova demokratska vlsat nema dovoqno sluha za PREVENCIJU BZ. Resorna ministarstva, vrve od vi{ka zaposlenih a ne i od mnogo stru~waka. Zdravstvo, prosveta, finansije... ostaju #gluvi“, na predlo`enu na{u strategiju i dugoro~ni, sveobuhvatni projekat prevencije BZ, na{e humanitarno-volonterske organizacije, misle}i da se to mo`e birokratski re{iti iz kabineta, prihvataju Konvencije Evropske Unije, ali to je samo za svet a kod nas je sve drugo u praksi — deci, maloletnima prodaju cigarete, reklamirawe, preko TV kanala, piva... #zavodi i omamquje“ mlade. Za{to to ~ini na{a vlast — nije to slu~ajno. Izuzetno se mora pohvaliti ministar prosvete Slobodan Vuksanovi} koji ~ini sve da osavremeni {kolu i reformi{e nastavu i ostvari ideju Edgara Fora — #[kola za `ivot“. ^ak je Partizan #promenio ime“ - #Partizan pivara MB“. Ne ~udi? Lekari, specijalisti za BZ nisu pedago{ki osposobqeni za sve metode Primarne prevencije BZ. Oni su #majstori“ za le~ewe alkoholi~ara, narkomana, pa i pu{a~a, tim pre {to u zdravstvu ve}ina pu{i a ima tamo i #nevidqivih alkoholi~ara“. Uvek su dobro do{le za tribine o BZ, ali daqe kontinuirane preventivne aktivnosti treba da prepuste #znalcima“. Kontakti na{eg SAVEZA sa pedesetogodi{wim iskustvom na poqu prevencije BZ su usmeno podr`ali ministri, premijer Srbije, a g. \eli} nam je pismeno obe}ao podr{ku. Na tome je i ostalo, iako smo mi na{ program prezentirali i svetu i dobili uveravawe da }e na{u volonterskohumanitarnu organizaciju podr`ati i finansijski. @ivimo u nadi da }e se neko i od na{ih qudi pridru`iti na{em sloganu: #spasavajmo decu i omladinu“. #Nada, vera i qubav dr`e ovaj svet — zbog vere, nade i qubavi Hristos je razapet“.

390 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Savez organizacija za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji — JUSPANP — Broj: 8/1-2002 11. 03. 2002

Beograd \u{ina 34

tel: 011 754-688; 48-93-764

e-mail: [email protected] [email protected] www.juspanp.org.yu

Prof. dr Tomica Milosavqevi} ministar zdravqa Predmet: — Petogodi{wi Program primarne prevencije PP. bolesti zavisnosti — BZ (pu{ewe, alkoholizam i narkomanija), #Zdravqe, sloboda i perspektiva“, OKO — Interventni Op{inski Program PP, Finansirawe programa ZDRAVSTVENO VASPITAWE — novi {kolski predmet. Po{tovani Ministre, Na{ narod, Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija o~ekuju REFORME u zdravstvu (Sistem zdravstvene za{tite, Zdravstvenog osigurawa, Lekarska komora...), jer postoje}e stawe, najbla`e re~eno, nikoga ne zadovoqava i korisnike i davaoce zdravstvenih usluga. I u ovom te{kom krizno-ekonomskom periodu ono mo`e i treba biti boqe. Racionalizacija prostora, kadrova, studenata, nastavnika... 1. Na{ Savez... priredio je Nacionalni program dugoro~no PP BZ i Op{tinski interventni program (OKO)... Nedavno smo upoznali sa Programom sve predsednike op{tina i sve direktore zdravstvenih ustanova u Jugoslaviji. Op{tinski program (OKO) se ve} realizuje u nekim op{tinama Srbije, a uspeh PP protiv BZ. bi bio zagarantovan ako bi

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 391

aktivno OKO bilo u 50 — 60% op{tina Srbije. O~ekujemo da budete utemeqiva~ PRAVE BORBE protiv BZ. Ne dozvolite da, kao #U periodu pre“, Va{e aktivnosti do`ive sudbinu #efermne organizacije FONAS“. 2. Na{ Savez... je volonterska neprofitna organizacija sa ciqem da {titi ZDRAVQE naroda a posebno omladine od svih BZ. Za teku}e materijalne tro{kove treba stalni izvor prihoda — PREDLA@EMO da se 0,5 do 1% ubranog poreza od legalnih droga (duvan, alkohol) usmeri prema PREVENCIJI BZ i tako sa malim sredstvima za{titi zdravqe naroda i fondove zdravstvenog osigurawa od najve}ih potro{a~a — pu{a~a, alkoholi~ara, narkomana... 3. ZDRAVSTVENO VASPITAWE uvesti kao redovan predmet u {kole, shodno preporukama SZO. #Vaspitawe je osnovna mera za{tite zdravqa naroda“. Na{a ideja je Vama dostavqena u dopisu: reforma zdravstva; reforma obrazovawa i podr{ka programu PP BZ, februara 2001. godine. Ostajemo u nadi da }ete u~initi sve da Program PP — BZ #za`ivi“ u na{oj zemqi a danas smo i svedoci da Program zdu{no podr`avaju (a neka i svojata) politi~ke stranke DOSa, {to nam je jo{ jedna potvrda da je Program dobar i da aktuelna vlast treba da nam pomogne u wegovoj realizaciji. S po{tovawem, Predsednik: Prim. dr sci. Dragoslav Nikoli} neuropsihijatar P. S. Molimo za prijem radi dopunske elaboracije na{ih predloga. Prilog: 1. Program (izvod) 2. Pismo predsednicima op{tina Jugoslavije 3. Pismo direktortima zdravstvenih ustanova 4. OKO 5. Mesta za edukaciju edukatora Dostavqeno: Premijeru, ministru zdravstva, finansija,

392 •

Dr Dragoslav Nikoli}

prosvete, za brigu o porodici, direktoru RZ za zdravstveno osigurawe Srbije

[ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti zavisnosti? Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) su planetarna po{ast, zlo {irokih razmera savremene civilizacije, stalno u ekspanziji. Inicijalna „kapisla“ pu{ewa, pijewa alkohola pa i uzimawa droga je usvojeni model pona{awa identifikacione osobe — roditeqi, nastavnici, vr{waci, reklame... Pu{a~a duvana, alkoholi~ara i narkomana sve je vi{e i vi{e i to onemogu}ava i najbogatije zemqe da obezbede dovoqno sredstava za wihovo le~ewe. Svetska zdravstvena organizacija je istakla slogan „Medicina XXI veka }e biti preventivna medicina“. u svom programu „Zdravqe za sve u XXI veku“ — istakla je dva ciqa (ciq 4 i 12) o va`nosti BZ i merama za wihovo suzbijawe. Ukupno u navedenom Programu ima 21 ciq. U nastanku bolesti zavisnosti zna~ajni su mnogobrojni faktori — bitna je li~nost, pored sredine i psihoaktivne supstance. Prevencija mo`e da u najve}oj mogu}oj meri za{titi narod od BZ, mo`e biti uspe{na ako je sveobuhvatna, kontinuirana, organizovana, koordinirana od dru{tvenohumanitarne organizacije, kojoj nije prevashodni ciq profit — zarada u~esnika programa. Shodno preporukama SZO, svako u programu ima svoju ulogu: — Dr`ava treba: • da usvoji politi~ku, strategiju i sveobuhvatni program primarne prevencije; • da osnuje u svakoj op{tini OKO (op{tinski koordinacioni odbor protiv BZ); • da omogu}i primenu osnovnih mera primarne prevencije a one su zakononske, edukativne, i motivacione. — Porodica, {kola, masmediji, zdravstvo su osnovni nosio-

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 393

ci prevencije BZ. Zdravstvo je prevashodno „zadu`eno“ za sekundarnu prevenciju (rana dijagnostika i le~ewe zavisnika — bolesnika). Drugi u~esnici prevencije su navedeni u grafikonu OKO-a. Bolesti zavisnosti se jo{ nazivaju defakto bolesti pona{awa. — Pona{awe svake osobe je rezultanta vaspitawa ili {ire edukacije, procesa koji traje od ro|ewa do sudweg dana. Edukacija inkorporira u sebi — informaciju, znawa i socijalne ve{tine u sveukupnom pona{awu pa i u odnosu na BZ. — Borba protiv BZ po~iwe u prenatalnom periodu, obdani{tu, de~ijem vrti}u, osnovnoj i sredwoj {koli... pa shodno uzrastu primewuju se odgovaraju}e metode zdravstveno vaspitnog rada, odgovaraju}a vaspitna sredstva, i zdravstveno vaspitni ambijent. [kola je idealno mesto za realizaciju programa PP protiv BZ iz vi{e razloga. — Adolescentno doba je najkriti~nije za svako aberantno pona{awe pa i za za{titu od BZ. Boqe informisani adolescenti i sa vi{e znawa i ve{tina o rizicima i posledicama upotrebe duvana, alkohola, marihuane, ekstazija re|e postaju zavisnici — pu{a~i, alkoholi~ari, narkomani. Brojni istra`iva~i su ukazali a praksa dokazuje da adolescente treba sistematski obu~avati ve{tinama koje }e im pomo}i: — da grade kvalitetne emotivne veze u porodici, {koli, i grupi vr{waka, — da savla|uju razumno stresne doga|aje, — da razvijaju samopouzdawe i samokontrolu, — da re{avaju realno probleme shodno zdravom pona{awu, — da odbijaju ponu|ene PAS i napu{taju takvo dru{tvo, — da relaksacionim tehnikama savla|uju stresne doga|aje, — da oboga}uju `ivot pozitivnim iskustvima i tako za{tite sebe od rizika opasnih situacija, — da odgovorno donose odluke, re{avaju probleme i ve{to

394 •

Dr Dragoslav Nikoli}

komuniciraju u kriznim socijalnim sredinama.

Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog rada A. Metodi rada su osmi{qeni i planirani prakti~ni postupci sa ciqem da se stanovni{tvu, nau~no, pedago{ki uka`u problemi BZ i na~in samoza{tite, uzajamne za{tite... Ukratko navodimo najpoznatije. Zdravstveno-vaspitni rad u primarnoj prevenciji BZ mo`e biti: 1. Individualni rad planirani razgovor, intervju... sa ciqem da se problem BZ re{ava — pojedinci, porodica... 2. Grupni rad — obra|uje odre|ene probleme BZ: — rad u maloj grupi (predavawe, pitawe i odgovori...), — panel diskusija — organizovana javna diskusija uz aktivno sudelovawe auditorijuma, — igrawe tu|e uloge — npr. alkoho~ara — hod, pona{awe na ulici, ku}i... — dramske predstave za decu, omladinu, — tematske izlo`be — slike, plakati, agitke... — multimedijalni kompjuter — omogu}ava kombinovawe metoda i sredstava. „Slide show“ omogu}ava zvuk vaspita~a, slike za u~enike. V. Zdravstveno vaspitna sredstva su instrumenti u ovom radu, poma`u predava~u da realizuje svoj program i korisnicima da lak{e shvate i prihvate poruke. Mogu biti: 1. O~igledna sredstva koja animiraju ~ula vida, sluha... mogu biti o~igledna — kwige, bro{ure, slikovnice, plakate, letke, agitke, parole, stripovi, izvodi ~lanaka, pri~e. 2. Zdravstvene izlo`be — u zdravstvenoj ustanovi, {koli, radnoj organizaciji... eksponati izlo`be, skladni i privla~ni treba da pru`aju zdravu poruku, koja mora da krasi sliku, plakat, pano, razne makete...

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 395

3. Nepokretne slike — dijafilmovi, grafofolije, slike i crte`i… 4. Pokretne slike — film, flanelograf, magnetna tabla, plastigraf, video sistem... 5. @iva re~ — gramofon, magnetofon, kompakt disk... 6. Sredstva masovnih komunikacija — radio stanice, razglasne stanice, specijalizovane novine, ~lanci, telefonske informacije, televizija, bioskop…

Savez organizacija za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji — JUSPANP — Savez organizacija protiv alkoholizma, narkomanije i nikotinizma je dru{tveno-humanitarna, multidisciplinarna, volonterska organizacija sa zdravstveno-vaspitnoobrazovnim karakterom, ~ija je osnovna delatnost primarna prevencija (spre~avawe i suzbijawe) bolesti zavisnosti (BZ). Savez je osnovan 1953. godine sa ciqem da kontinuirano izgra|uje antitoksikomanske stavove prema ovim bolestima kod celokupne populacije, posebno kod omladine. Do pre deset godina aktivno je delovalo 458 op{tinskih saveza (od 621 op{tine u biv{oj Jugoslaviji) i vi{e od 5.000 dru{tava i sekcija a preko 150.000 volonterskih ~lanova, osoba koje nisu pu{a~i, alkoholi~ari ili narkomani. Od osnivawa Savez je: — Organizovao i tri Jugoslovenske konferencije (Bawa Koviqa~a, Sarajevo, Zagreb), preko 300 tematskih skupova: seminara, simpozijuma, okruglih stolova o BZ i metodama wihovog suzbijawa u raznim sredinama: — Priredio okvirne programe prevencije BZ u op{tinama, {kolama, mesnim zajednicama, radnim organizacijama. — [tampao i distribuirao na desetine hiqada propa-

396 •

Dr Dragoslav Nikoli}

gandnih letaka, agitki, plakata, bro{ura, bexeva i sl., a tako|e i Zbornike sa navedenih Konferencija i Simpozijuma. — Inicirao je zakonsku regulativu o BZ (Zakon o zabrani pu{ewa u zatvorenim prostorijama, Zakon o zabrani reklamirawa duvanskih prera|evina, alkoholnih pi}a i mala pakovawa alkohola, tzv. „unu~i}e”). — Organizovao je posebno omladinske {kole za budu}e aktiviste protiv BZ i prigodna pionirska nagradna takmi~ewa (kviz, likovno i literalno stvarala{tvo) na temu BZ. — Odr`avao me|unarodne veze sa odgovaraju}im institucijama. Jugoslovenski savez protiv alkoholizma, narkoma nije i nikotinizma, (JUSPANP), dru{tvena interdisciplinarna organizacija zdravstvenih radnika i pred stavnika humanitarno-volonterska vanzdravstvenih struka i organizacija, nudi i tra`i saradwu u ostvarivawu celokupnog programa primarne prevencije BZ-i u op{tinama, okruzima, republici i Srbiji. Savez Srbije ostaje u nadi da }e odgovaraju}i organi (vlasti) {irokih vidika, o{trog duha i pravilnog suda pokrenuti i kontinuirano sprovoditi nove specifi~ne preventivne mere, najdelotvornije i najjeftinije mere za{tite zdravqa naroda. „Nada, vera i qubav dr`e ovaj svet... zbog vere, nade i qubavi Hristos je razapet“, i nama ostaje da se nadamo, da verujemo u ~ovekoqubqe i da }e 21. vek biti po~etak kraja svetskih kriza, sukoba, neznawa, bede i siroma{tva, duhovnog i materijalnog i vek uspe{ne borbe protiv BZ-i. Mo`da se u laboratorijama nau~nika izgnezdi i „biolo{ka vakcina“ protiv ove kobne po{asti, zla svetskih razmera. U novoj demokratskoj dr`avi nastavqamo na{ volonterski rad kako bismo realizovali programski ciq: za{titi zdravqa pojedinaca, porodice i dru{tva od stalno rastu}e

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 397

po{asti, planetarnog zla alkoholizma, narkomanije i pu{ewa duvana, jer je, uglavnom, samo prevencija uspe{na, jeftina i sveobuhvatna, a le~ewe individualno, preskupo i uglavnom bezuspe{no (izuzev odvikavawa od pu{ewa). U tom smislu Savez je usvojio petogodi{wi program aktivnosti na planu primarne prevencije bolesti zavisnosti.

Petogodi{wi projekat primarne prevencije Bolesti zavisnosti JUSPANP (dr`avni i op{tinski) Naziv projekta: „ZDRAVQE, SLOBODA I PERSPEKTIVA“. Primarna prevencija bolesti zavisnosti (alkoholizma, narkomanija, nikotinizma). Podnosilac projekta: Savez organizacija protiv bolesti zavisnosti (alkoholizma, narkomanija, nikotinizma), Jugoslavije-Srbije i Crne Gore — JUSPANP. Ciq projekta: Ako znamo da je MEDICINA BUDU]NOSTI PREVENTIVNA MEDICINA, na{i ciqevi su slede}i: — Osposobiti znawem i ve{tinama svaku osobu da ~uva, neguje svoje zdravqe i duvanu, drogi i alkoholu ka`e NE, — Spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alkoholizma i narkomanija, — Formirawe odbojnih stavova prema pu{ewu duvana, pijewu alkohola i kori{}ewu droge, posebno kod dece, adolescenata i mladih u mla|em odraslom dobu, — Podizawe nivoa op{te i zdravstvene kulture naroda i afirmacije zdravih stilova `ivota (rad, sport, stvarala{tvo...), — Nau~no-istra`iva~ki rad pojave i {irewa zavisnosti u svim sredinama, odnosno u svakoj na{oj op{tini.

398 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Kratak opis projekta (opis svih aktivnosti, metod rada, ciqna grpa, broj u~esnika-korisnika, dinamika i mesto realizacije projekta): — Osnivawe op{tinskih organizacija Saveza u svim na{im op{tinama (odr`avawe skup{tina, izbor Organizaciono-koordinacionog odbora — OKO-a, usvajawe statuta, Poslovnika o radu i OP[TINSKOG PROGRAMA PREVENCIJE BOLESTI ZAVISNOSTI). 1. Metod rada }e biti grupni i individualni odnosno socijalno-ekolo{ki model uz kontinuiranu edukaciju edukatora savetovawa, predavawa, debate, tribine, edukativni seminari, simpozijumi, omladinski tematski kampovi, nagradni konkursi za u~enike, izlo`be, plakate, letke, bexevi, bro{ure, kwige. 2. Ciqna grupa programa su: deca (pred{kolska-vrti}i), omladina, (osnovna, sredwa i studentska) porodice, zaposleni... — broj u~esnika — korisnika oko 3.000.000. — dinamika — mese~na, godi{wa, a program je petogodi{wi. 3. Mesto realizacije: sva naseqena mesta, {kole, mesne zajednice, radne organizacije sportska i druga dru{tva. Predvi|eno je uvo|ewe jedinstvenog informacionog sistema za sve ove aktivnosti sa centrom u Jugoslovenskom savezu. Preduslovi uspe{ne primarne prevencije bolesti zavisnosti je edukacija edukatora, stru~waka razli~itih profila — psihologa, socijalnih radnika, nastavnika, pedagoga, zdravstvenih radnika... u ciqu sticawa aktuelnih znawa iz oblasti BZ, posebno o prakti~nom radu u svojoj sredini. Oni su ti koji }e znawe proslediti roditeqima, nastavnicima, {kolama... svima koji imaju krucijalnu ulogu u formirawu zdrave dece, omladine... Seminari su po~etna osnova za edukaciju edukatora.

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 399

Plan primarne prevencije Bolesti zavisnosti Saveza Srbije Zadaci: 1. Obnavqawe i osnivawe op{tinskih i drugih organizacija — cele strukture Saveza. Sa~initi okvirni program prevencije na nivou Op{tine, kao polaznu osnovu za planirawe rada osnovih i op{tinskih organizacija Saveza (op{tinske organizacije }e taj program prilagoditi uslovima i mogu}nostima svoje sredine). Organizovati osniva~ke skup{tine u op{tinama gde za to postoje trenutni uslovi, odnosno zainteresovanost, a u ostalim op{tinama formirati inicijativne odbore koji }e do kraja godine pripremiti i zakazati osniva~ke skup{tine. 2. Prou~avawe epidemiolo{kih pokazateqa o kretawu bolesti zavisnosti. Prou~iti i analizirati dostupnu medicinsku dokumentaciju Republi~kog zavoda za zdravstvenu za{titu, Instituta za mentalno zdravqe u Beogradu i Zavoda za bolesti zavisnosti u Beogradu o u~estalosti pojedinih pojavnih oblika nikotinizma, alkoholizma i narkomanije u Srbiji za posledwih deset godina (epidemiolo{ka studija), Prou~iti i analizovati sva dostupna i aktuelna dosada{wa istra`ivawa, nau~ne i stru~ne radove u na{oj zemqi koji se odnose na pojavne oblike bolesti zavisnosti i wihovu ra{irenost. Sa~initi odgovaraju}e informacije pristupa~ne za javnost o kretawu bolesti zavisnosti, i informisati celu populaciju putem sredstava javnog informisawa, a isto tako informisati i nadle`ne upravne organe o tome, radi preduzimawa i koordinacije odgovaraju}ih preventivnih mera. 3. Stvoriti — Model edukacije aktivista Saveza. Organizovati seminare — edukaciju edukatora — za op{tinske

400 •

Dr Dragoslav Nikoli}

aktiviste sa ciqem da se boqe informi{u o savremenim trendovima u prevenciji bolesti zavisnosti, na~inu rada kao i da uspostave boqu me|usobnu saradwu — socijalnu mre`u svih preventivnih ~inilaca radi {to uspe{nijeg delovawa na terenu. U drugoj polovini godine organizovati — seminare za {kolske pedagoge, psihologe i socijalne radnike u svim ve}im gradovima Srbije, kao i nastavnike i druga zainteresovana lica za rad na prevenciju bolesti zavisnosti. 4. Prevencija bolesti zavisnosti u preduze}ima, mesnim zajednicama. Sa~initi koncept pisma o potrebi zna~ajnijeg rada i anga`ovawa svih subjekata u preduze}ima na prevenciju bolesti zavisnosti uputiti ga Privrednoj komori Srbije, sa kojom prethodno uspostaviti kontakt i saradwu. Neophodna je pomo} Privredne komore Srbije, koja bi svojim pismom direktorima svih preduze}a u zemqi, ukazala na zna~aj prevencije bolesti zavisnosti u tim kolektivima, kao i potrebu ozbiqnijeg rada i anga`ovawa — radi boqe produktivnosti, kvaliteta rada i `ivota i bezbednosti na radu. Ovde se podrazumeva i anga`ovawe sindikata i klubova alkoholi~ara le~enih. 5. Prevencija bolesti zavisnosti u {kolama. Pripremiti odgovaraju}i program za prevenciju bolesti zavisnosti prilago|en {kolskom programu — osmogodi{wih {kola, sredwih {kola i fakulteta, i upoznati Ministarstvo za prosvetu Srbije, pa izlo`iti neophodne i mogu}e mere — stvarawe omladinskih dru{tva, nagradni konkursi, tribine, sportske i druge kulturne manifestacije. Organizovati jednodnevna savetovawa sa direktorima {kola u ve}im gradovima Republike, i ukazati na neophodnost ozbiqnije borbe protiv bolesti zavisnosti kod mladih. Sve ove mere koje se odnose na prevenciju bolesti zavisnosti u {kolama realizovati u dogovoru sa Ministarstvom za prosvetu Srbije, kao i razmotriti mogu}nosti uvo|ewa novog predmeta „Zdravstveno vaspitawe“ u {kolama, sa odgovaraju}im programom o~uvawa zdravqa.

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 401

6. Prevencija bolesti zavisnosti u saobra}aju. Sa~initi program za{tite dece i starih u saobra}aju, koriste}i ranija pozitivna iskustva. Putem odgovaraju}ih sredstava (agitki, nalepnica...) informisati i upozoravati u~esnike u saobra}aju o {tetnim uticajima alkohola, droga i nikotina na bezbednost qudi u saobra}aju, a posebno voza~a. Ovaj zadatak realizovati u saradwi sa Auto-moto savezom Srbije. 7. Informisawe javnosti. Neophono je permanentno i kontinuirano informisawe javnosti o uzrocima i posledicama bolesti zavisnosti, kao i mogu}nostima le~ewa i prevencije — preko svih sredstava javnog informisawa. Informacije moraju biti kratke, efektne, adekvatne i razumqive. Pripremiti kratka saop{tewa o nepo{tovawu zakonskih propisa o proizvodwi i prometu alkoholnih pi}a, reklamirawu tih proizvoda, zatim pu{ewu javnih li~nosti u emisijama TV i drugo. 8. [tampati posebne agitke, letke, plakate i popularne bro{ure, koje bi se preko organizacije Saveza i Crvenog krsta povremeno plasirale u javnosti. Ispitati mogu}nost da se obnovi izdavawe nau~no-popularne revije „Tribina“, koja je u ranijem periodu odigrala zna~ajnu ulogu u informisawu javnosti i podsticawu motivacije za anga`ovawe svih ~inilaca u realizaciji programa prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti. Isto tako u~estvovati sa aktuelnim ~lancima u dnevnoj i revijalnoj {tampi — Vivi, Eliksiru, i drugim zdravstvenovaspitnim ~asopisima koji izlaze u na{oj zemqi, sa temama iz oblasti prevencije i le~ewa bolesti zavisnosti. 9. Koordinacija rada Saveza i drugih dru{tvenih subjekata. Savez je u pro{losti (pored Instituta za alkoholizam i narkomanije u Beogradu — kao stru~no metodolo{kog centra) imao ulogu koordinatora svih dru{tvenih ~inilaca na poqu prevencije bolesti zavisnosti, {to se pokazalo i mogu}im i ispravnim. Smatramo da bi takvu ulogu Savez ponovo trebalo da razradi i preuzme, svakako u dogovoru i saradwi sa svim drugim zainteresovanim dru{tvenim subjektima. U vezi sa

402 •

Dr Dragoslav Nikoli}

tim potrebno je sa — svim zainteresovanim dru{tvenim subjektima — u direktnim kontaktima posti}i na~elni dogovor, o zajedni~kom radu i anga`ovawu na ovom zna~ajnom podru~ju za{tite zdravqa. Potrebno je i formirati tri posebna Koordinaciona odbora za prevenciju alkoholizma, narkomanije i nikotinizma, kao visoko stru~nog i savetodavnog tela, koji bi se povremeno sastajao ali ne bi preuzimao ulogu organa Saveza. 10. Saradwa sa srodnim organizacijama i institucijama. Potrebno je {to pre uspostaviti neposredan kontakt sa slede}im subjektima: Republi~kim zavodom za zdravstvenu za{titu, zavodima za zdravstvenu za{titu u Republici, Domovima zdravqa, bolnicama, Crvenim krstom Srbije, Automoto savezom Srbije, Privrednom komorom Srbije, Udru`ewem socijalnih radnika Srbije, Udru`ewem psihologa Srbije, Institutom za mentalno zdravqe u Beogradu, Zavodom za bolesti zavisnosti u Beogradu, psihijatrijskim klinikama u zemqi, fakultetom politi~kih nauka u Beogradu, defektolo{kim fakultetom, Sekcijom za bolesti zavisnosti SLD, Udru`ewem terapeuta za bolesti zavisnosti, Zavodom za zdravstvenu za{titu studenata svih Univerziteta, MUP-om Srbije, organima za pravosu|e i drugim zainteresovanim subjektima. Formirati Predsedni{tvo saveza Srbije. I pored izvr{enih izbora 26.01.1998. godine, Predsedni{tvo saveza nije u celini konstituisano. Neophodno je da svi izabrani ~lanovi, ili predstavnici organizacija, daju svoje ~lanove, kako bi se omogu}io kontinuiran i plodonosan rad. 11. Obilasci Ministarstva Republike. Potrebno je da delegacije Saveza, u sastavu 2—3 ~lana Predsedni{tva, dogovore sa nadle`nim ministarstvima Srbije i drugim subjektima, sastanke, na kojima bi nadle`ne organe upoznali sa usvojenom Programskom orijentacijom, Planom rada i drugim aktivnostima Saveza. Posebno treba obi}i: ministarstva Srbije za zdravstveno, socijalna i bora~ka pitawa, pravosu|e, prosvetu, unutra{we poslove, lokalnu samoupravu, inform-

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 403

sawe, porodicu i druga. 12. Finansijska sredstva Saveza. S obzirom na to da je Savez dobrovoqna dru{tvena organizacija, koja od 1991. godine nije radila, zbog mnogih razloga, ona se sada aktivira u Srbiji, i `eli da svojim radom i entuzijazmom doprinese o~uvawu i unapre|ewu zdravqa zajedno sa svim drugim dru{tvenim subjektima a posebno na podru~ju bolesti zavisnosti. Savez nema za sada ni svojih prostorija, ni svojih finansijskih sredstava, ve} sami ~lanovi finansiraju svoje aktivnosti iz li~nih sredstava, pa je neophodno pitawe finansija {to hitnije re{iti u saradwi sa nadle`nim dru{tvenim subjektima, donatorima i sponzorima.

Svetska zdravstvena organizacija Svetska zdravstvena organizacija (SZO, eng. WHO, fr. OMS). Na me|unarodnoj konferenciji UN jula 1946. godine u Wujorku, na predlog delegacije Brazila i Kine iz 1945. godine, konstituisana je jedinstvena univerzalna zdravstvena organizacija kao rezultat skoro vekovnih ideja i mnogogodi{wih `eqa i napora za uspostavqawem {to te{we me|unarodne saradwe i zajedni~kog delovawa na poqu unapre|ewa i o~uvawa zdravqa stanovni{tva ~itavog sveta. Aprila 1948. godine Svetska zdravstvena organizacija donela je svoj Ustav. Ovaj zna~ajni istorijski dokument postavio je „dostizawe najvi{eg zdravstvenog standarda kao jedno od osnovnih prava svakog qudskog bi}a bez obzira na razlike u rasi, religiji, politi~kom uverewu, ekonomskim i socijalnim uslovima. Zdravqe je — ka`e se daqe u Ustavu SZO — stawe potpunog fizi~kog, psihi~kog i socijalnog blagostawa a ne samo odsustvo bolesti i nesposobnosti, i takvo zdravqe svih qudi osnov je za mir i sigurnost u svetu“. Svoju prvu skup{tinu SZO odr`ala je 24. juna 1948.

404 •

Dr Dragoslav Nikoli}

godine uz prisustvo 53 delegacije iz ukupno 55 zemaqa-~lanica. Predsednik ovog prvog zna~ajnog zasedawa bio je profesor dr Andrija [tampar, profesor socijalne medicine, ~ija je delatnost na poqu u za{titi zdravqa prevazi{la granice na{e zemqe. Aktivnosti SZO: brojne su i ve}e nego bilo koje ranije me|unarodne zdravstvene organizacije. Wena anga`ovanost i pomo} ogleda se u ja~awu zdravstvene slu`be u pojedinim zemqama, u oblicima tehni~ke pomo}i za razvoj slu`be, u unapre|ewu epidemiolo{kih i statisti~kih slu`bi u raznim zemqama, u pomo}i oko organizovawa programa za eradikaciju pojedinih oboqewa, za sanirawe epidemiolo{kih i endemskih `ari{ta, u podsticawu mera za unapre|ewe prevencije povreda i nesre}a, mera za poboq{awe ishrane, stanovawa, sanitacije i higijene okoline, mera za obezbe|ewe boqih radnih uslova kao i rekreacije. Wenom aktivno{}u obezbe|uje se kooperacija izme|u nau~nih i profesionih grupa {irom sveta koje rade na razli~itim zadacima unapre|ewa i o~uvawa zdravqa kao i le~ewa, ona podsti~e istra`ivawa iz oblasti zdravqa bilo da ih sprovode weni saradnici bilo da daje podr{ku istra`ivawima u pojedinim zemqama. Sem toga SZO predla`e me|unarodne konvencije i regulative iz oblasti zdravqa, ustanovqava me|unarodne nomenklature i standarde, dijagnosti~ke procedure, unapre|uje me|unarodne standarde u hrani, biolo{kim i farmaceutskim proizvodima, zatim organizuje specifi~ne programe za za{titu majke i deteta, mentalnog zdravqa i {iroko informi{e javnost o problemima zdravqa u svetu. Sve ove aktivnosti odvijaju se uz u~e{}e velikog broja stru~waka, multinacionalnog istra`iva~kog tima pri SZO, povremenim timovima za posebne ve{tine, formirawem grupa eksperata iz raznih zemaqa, studijskih grupa, savetodavnog komiteta za medicinska istra`ivawa i... Nekoliko stotina instituta, laboratorija, odeqewa univerzitetskih

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 405

bolnica u vi{e od 50 centara sara|uje sa SZO u istra`ivawima i sli~nim aktivnostima. Veliki broj stru~waka iz mnogih zemaqa koristi tako|e stipendije SZO za nau~na istra`ivawa iz oblasti za{tite zdravqa. Organizacija i struktura. Svetska zdravstvena organizacija je specijalizovana organizacija koja je povezana i tesno sara|uje s drugim me|unarodnim organizacijama, ali je potpuno nezavisna od UN. Izme|u SZO i UN kao i izme|u SZO i Pan-ameri~ke zdravstvene organizacije, Me|unarodnog biroa rada, Organizacije za hranu i privredu UN (FAO), organizacije za obrazovawe, nauku i kulturu UN (UNESKO) i Me|unarodne agencije za atomsku energiju postoje formalni sporazumi o razmeni informacija i saradwi. Svetska zdravstvena organizacija ima svoja sopstvena upravna tela, svoje ~lanove i svoj buxet. Obezbe|uje i buxet za rad ove organizacije prema svojim mogu}nostima. Me|utim bez obzira na visinu upla}enih sredstava svaka zemqa ~lanica u glasawu i dono{ewu odluka ima samo jedan glas. Organizacija ima tri glavna upravna tela: skup{tinu, izvr{ni komitet i sekretarijat. Skup{tina se odr`ava obi~no jednom godi{we i to u maju mesecu u @enevi. Svaka zamqa ~lanica mo`e biti predstavqena najvi{e sa tri ~lana delegacije. Skup{tina odobrava program i predlog buxeta za narednu godinu i donosi odluke o najva`nijim pitawima politike SZO. Izvr{ni komitet sastoji se od zdravstvenih eksperata koji nisu delegati svojih vlada — ve} rade u interesu svih naroda. Komitet se sastaje obi~no dva puta godi{we i to jednom u januaru i odmah posle sastanka Skup{tine. Sednice Skup{tine i izvr{nog komiteta otvorene su za javnost. Sekretarijat predstavqa zapravo tim, osobqe zaposleno u SZO. Na ~elu je generalni direktor, koji je administrativno i tehni~ki odgovoran za rad organizacije. Pored generalnog direktora postoje i regionalni direktori koji se nalaze na ~elu 6 regionalnih komiteta ~ija su sedi{ta u

406 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Aleksandriji (za zemqe isto~nog Sredozemqa), Brazilu (afri~ke zemqe), u Kopenhagenu (Evropa), Manili (zapadni Pacifik), u Wu Delhiju (jugoisto~na Azija) i u Va{ingtonu (ameri~ki kontinenti). Ovim regionalnim kancelarijama posti`e se regionalna organizacija SZO {to dovodi do boqe saradwe i kooperacije me|u ~lanicama. Svetska zdravstvena organizacija ~ini sve, od svog osnivawa, da za{titi zdravqe naroda i smawi brojne rizike koji dovode do oboqevawa naroda. Predla`e da se: — obezbede uslovi za normalan rast i razvoj dece, — obezbe|uje zdrava `ivotna sredina, — obezbe|uju zdravi uslovi `ivota, — razvijaju zdravi stilovi `ivota, — suzbijaju {tetni oblici pona{awa, — SZO oru`a pomo} stanovni{tvu u stresno-kriznim situacijama.

Svetska zdravstvena organizacija i Bolesti zavisnosti u 21. veku Bolesti zavisnosti (pu{ewe duvana, alkoholizam, narkomanija — BZ) su hroni~ne masovne bolesti, nazvane jo{ i bolesti pona{awa. Sastavni deo pona{awa su navike, stavovi, tradicija, obi~aji, verovawa, ve{tine... „ugra|ivane“ u toku vaspitawa, slo`enog procesa koji po~iwe u porodici (primarna socijalizacija), formalno i neformalno, svuda i na svakom mestu od obdani{ta, vr{wa~ke grupe, preko {kole do zdravstva, masmedija, dru{tvenih i sportskih organizacija, verskih zajednica... Pona{awe ~oveka je rezultanta op{teg i zdravstvenog vaspitawa a mo`e biti zdravo ili nezdravo u zavisnosti od koli~ine ugra|enih pozitivnih ili negativnih zdravstvenih poruka. Svetska zdravstvena organizacija, u okviru strategije

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 407

„zdravqe za sve u 21. veku“: od ukupno 21 ciqa, dva su posve}ena BZ — ciq 4 i ciq 12. WHO: ciq 4 — zdravqe mladih Do 2020. mladi u regionu treba da budu zdraviji i sposobniji za ispuwavawe svojih uloga u dru{tvu. Naro~ito: 4.1 Deca i adolescenti trebaju da raspola`u boqim `ivotnim ve{tinama (da se boqe snalaze u `ivotu) i da vi{e budu u stawu da prave zdrave izbore. 4.2 Mortalitet i invalidnost usled nasiqa i nesre}nih slu~ajeva me|u mladim qudima treba smawiti najmawe za 50%. 4.3 Treba znatno smawiti broj mladih qudi sa {tetnim oblicima pona{awa kao {to je pu{ewe, uzimawe droga ili alkohola. 4.4 Incidenciju trudno}a me|u tinejxerkama treba smawiti najmawe za jednu tre}inu. WHO: ciq 4 — „zdravqe mlade populacije“. Politika, pre svega, treba da omogu}i i stvori podr{ku u porodici za `eqenom decom i dobrom sposobno{}u roditeqa. Roditeqima su potrebna sredstva i ume}a da odgaje svoju decu i brinu o wima u dru{tvenoj sredini koja {titi prava deteta, a lokalne zajednice treba da podr`e porodicu u osigurawu bezbednog okru`ewa i ustanova za brigu o deci i wihovu promociju zdravqa. Potrebno je obu~iti osobqe zdravstvenih i socijalnih ustanova da prepoznaju i tretiraju slu~ajeve zloupotrebe dece. Ako `elimo da smawimo broj nesre}nih slu~ajeva, zloupotrebu PAS-a, droga, ne`eqenu trudno}u, a op{ta za{tita i programi pomo}i deci i mladim qudima treba da naprave zdrav izbor, lakim izborom. [tavi{e sve glavne dr`avne i politi~ke odluke treba razmotriti da bi se izbegao svaki negativan udar na zdravqe dece i adolescenata, wihove porodice i starateqe. Politika zapo{qavawa i edukacije treba da omogu}i mladim qudima da dobiju najboqe mogu}e obrazovawe i najproduktivniji posao.

408 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Obezbe|ivawe seksualnog obrazovawa i podr{ke mladima, plus lak pristup kondomima, smawi}e rizik od neplaniranih trudno}a i polno prenosnih bolesti, ukqu~uju}i HIV infekciju. WHO: ciq 12. — Smawivawe zla kao posledice pu{ewa, uzimawa alkohola i droga — odnosi se na prevenciju bolesti zavisnosti u op{toj populaciji. Do 2015. u svim zemqama — ~lanicama treba u znatnoj meri da budu smawena {tetna dejstva adiktivnih materija na zdravqe, kao {to su duvan, alkohol i psihoaktivne droge. U svim zemqama treba naro~ito da se postigne slede}e: 12.1 Da broj nepu{a~a iznosi najmawe 80% kod osoba starijih od 15 godina `ivota i oko 100% kod mla|ih od tog uzrasta. 12.2 Da potro{wa alkoholnih pi}a per capitam ne poraste ili ne bude ve}a od 6 litara godi{we, a da kod osoba mla|ih od 15 godina `ivota bude blizu nule. 12.3 Da prevencija nezakonite upotrebe psihoaktivnih droga opadne najmawe za 25%, a mortalitet najmawe za 50%. WHO: ciq 12 — smawivawe zla od posledica pu{ewa, upotrebe alkohola i droga. Najve}i problem za zdravqe u evropskom regionu je pu{ewe. Implementacija Madridske poveqe protiv pu{ewa iz 1988. godine, kao i Plan aktivnosti oslobo|ewu od duvana, vodi}e ka ekonomskoj i zdravstvenoj dobiti. Pove}awe takse na duvanske proizvode podi}i }e dr`avna primawa i sa~uvati `ivote. O{trija regulativa u odnosu na duvanske proizvode i ve}a dostupnost savetovali{ta za prestanak pu{ewa i terapijskih sredstava, spojeno sa pove}anim okru`ewem oslobo|enim od pu{ewa i zabrana reklamirawa i sponzorisawa proizvoda, smawi}e godi{wi gubitak od dva miliona smrtnih slu~ajeva koji se o~ekuje u toku slede}ih 20 godina. Efikasni zakoni smawuju potro{wu duvana. Pet godina posle uvo|ewa Evin zakona u Francuskoj koji je zabranio reklamirawe cigareta, stvara-

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 409

ju}i javna mesta bez pu{ewa i pove}avaju}i cene, potro{wa cigareta je opala za 16%. [tetnost od alkohola ukqu~uju}i akcidente, predstavqa ogroman evropski zdravstveni problem. Postoji dokaz da }e se zna~ajne zdravstvene i ekonomske dobiti ostvariti kroz preuzimawe akcija o alkoholu. Evropska poveqa o alkoholu (Pariz 1995) i Evropski plan akcija o alkoholu zacrtavaju glavne strategije prevencija i le~ewa. One ukqu~uju oporezivawe alkoholnih pi}a, kontrolu direktnih i indirektnih reklamirawa i le~ewe usled opasnog i {tetnog pijewa alkohola. Sve dr`ave ~lanice treba da obezbede da wihova politika i programi budu u potpunosti na liniji sa strategijom Evropske poveqe. Proceweno je da bi broj korisnika te{kih droga u evropskom regionu mogao biti izme|u 1,5 i 2 miliona. Uz direktne posledice po zdravqe, narkomanija doprinosi masovnom {irewu HIV infekcije i hepatitisa, naro~ito u ju`nim i isto~nim delovima regiona. Tokom godina su se razvili napori za prevenciju i le~ewe, uz {ire prihvatawe supstitucione terapije za zavisnike od opijata. Potvr|eno je da dru{tva koja mogu da mobili{u sveobuhvatne i nove pristupe slu`bi za zavisnike od droga, mogu biti veoma uspe{na u smawewu rizi~nog pona{awa, kao i u ograni~avawu asocijalnog pona{awa i kriminalne aktivnosti me|u narkomanima.

Narod za prevenciju (NZP) — alkohola, duvana i drugih droga — 101 ideja {ta ~initi i kako se suo~iti sa problemima — duvana, alkohola, droga — Roditeqi, nastavnici i mnogi gra|anski lideri tra`e da budu na~isto kako spre~avati pojavu i {irewe DAD. Mnogi

410 •

Dr Dragoslav Nikoli}

tra`e neki nau~ni ili magi~ni odgovor iako je sve {to treba za spre~avawe problema DAD prakti~no prosta svakodnevna zajedni~ka aktivnost. Ako u navedenom 101 na~inu Vi, Va{a grupa za prevenciju ili zajednica uspe{no sprovedete samo jednu ideju, napretka }e biti. Ali za{to stati tu? Za{to ne nastaviti razne aktivnosti sa entuzijazmom i predano{}u, a drugi }e onda svakako prihvatiti ideju. Ovo }e uve}ati u~e{}e zajednice bez koje nema uspe{ne primarne prevencije. [iroka upotreba alkohola, droga, pu{ewe duvana u svetu uzrokuje bolesti, patwe, tragedije vi{e nego {to se procewuju. Na{i napori se moraju uve}ati u ponudi ne~eg boqeg, pozitivnog i vrednog sa okretawem svakog pojedinca prema samokrontroli. @elimo Vam uspeha u Va{em izboru, podu~avawu i kretawu prema zdravom dru{tvu, bez duvana, alkohola, i drugih droga. 1. Podstaknite i ohrabrite qude kroz pojedina~ne razgovore da odaberu na~in `ivota bez duvana, alkohola i droga i da postanu ~lan grupe „Narod za prevenciju“. 2. Podelite bro{ure sa podacima o posledicama upotrebe duvana, alkohola i drugih droga i ostavite prostora na listu papira da svako napi{e svoje vi|ewe o na~inu `ivota bez DAD. 3. Odlu~ite u grupi da razgovarate o prevenciji, posle nekog filma o {tetnim supstancama (DAD) ili posle neke `u~ne sednice. 4. Pozovite kom{ije, prijateqe na „sok“-partiju. Iznesite letak sa podacima o posledicama upotrebe DAD, istaknite va`nost individualnog izbora. 5. Naglasite alternativni `ivotni stil. Sa~inite slogan i pustite u javnost npr. „pravi `ivot — `ivot bez DAD“. 6. Organizujte burne sednice sa lokalnom omladinom u terminu „ve~e u porodici“. [ta ~ovek mo`e da ~ini na zabavi ako je odabrao `ivot bez ADD?

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 411

7. Obezbedite saradwu nastavnika u veli~awu zdravog na~ina `ivota. Oni mogu zna~ajno pomo}i u zajedni~kim naporima spre~avawa pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. 8. [tampajte letke, bro{ure, agitke, magazine za mlade, trezvewa~ke novine i sli~ne publikacije van {kole. 9. Odr`avajte porodi~na okupqawa — jednodnevne izlete izvan ku}e, muzicirawe, kratke razgovore o prevenciji i zna~aju zajedni{tva u porodici i opasnostima od DAD. Koristite letke sa podacima. Govorite o zdravim stilovima `ivqewa i potrebi duhovne snage za sre}u i razvoj porodice. 10. Organizujte lokalnu grupu „Narod za prevenciju“ pu{ewa, alkoholizma i narkomanije. zatra`ite informaciju od JUSPANP-a radi pomo}i u ja~awu Va{e jedinice. 11. Zatra`ite od Va{e crkve, xamije ili sinagoge podr{ku da organizujete okupqawa i ve~erwe zabave gde }e se izlo`iti preventivne poruke i podsta}i novi na~in `ivota, `ivot slobodan — bez duvana, alkohola i drugih droga. 12. Planirajte godi{wu paradu ili festival za isticawe ideje „pravi `ivot je `ivot bez duvana, alkohola i droga“. 13. Tra`ite odobrewe za izlo`bu prevencije na va{oj teritoriji kada postoji neki skup, kongres politi~ara, prosvetnih radnika ili na konferenciji privrede trgovine... 14. Podelite „od vrata do vrata“ uputstva, bro{ure ili magazine koji }e iznositi preventivne koncepte. 15. Govorite qudima o BZ kad putujete u vozu, autobusu, avionu i dajte im letak ili nedeqnik koji prikazuje preventivne koncepte. 16. Istaknite zastave sa izlo`bom postera i letaka. 17. Osmislite javni oglas, plakat, osmislite kako mo`ete sa grupom, paradom, balom do`iveti zadovoqstva i bez alkohola. 18, Obavestite lokalna sredstva informisawa o Va{im preventivnim aktivnostima. Obezbedite listu podataka i fotokopije Va{ih publikacija.

412 •

Dr Dragoslav Nikoli}

19. Obezbedite predstavnika kod Va{ih politi~kih prvaka. Tri ili ~etiri osobe mogu govoriti o Va{em programu i ponuditi pomo} zajednici. Isti predstavnici treba da posete predsednika op{tine, na~elnika policije, direktore {kola, verske lidere, sudije i glavne privrednike. 20. Obavestite putem radija ili TV za 30 sekundi Va{e gra|ane o Va{oj aktivnosti i zatra`ite pomo} za stvarawe slobodnog dru{tva bez DAD. Ponudite ovo preko radija ili TV u vreme predvi|eno za javne slu`be. 21. Obezbedite sredstva od lokalnih biznismena ili organizacija za pla}awe radio, TV reklama, oglasa za Va{e poruke. oglasite podr{ku sponzora. 22. Organizujte telefon slu`bu „milo mi je da Vas upoznam“. 23. Obezbedite radio informacije, pregled o procentima stanovni{tva koje ne upotrebqava alkohol, duvan i druge droge. 24. Planirajte lokalnu godi{wu nagradu za „pravi `ivot“ za osobu u javnom `ivotu koja je najsna`nije uticala na razvoj zdravog na~ina `ivota bez DAD. 25. Odr`ite jednodnevni preventivni seminar. Dve ili tri zna~ajne osobe iz vrha mogu dati ideje i predloge kako primewivati preventivne principe NZP. 26. Inicirajte godi{wi preventivni banket, visoko-kulturni doga|aj sa vegetarijanskom zakuskom, prvoklasnim aran`manom i voditeqem. U~e{}e samo po pozivu. 27. Objavite konkurs za preventivnu pesmu. 28. Organizujte porodi~ne grupe za podr{ku nacionalnim naporima za suzbijawe alkoholizma, pu{ewa i upotrebu drugih droga. 29. Razgovarajte sa advokatima, privolite ih za wihovu podr{ku preventivnom programu, protiv alkohola, duvana i drugih droga. 30. Ostavite preventivne letke u supermarketima, mesarnicama, robnim ku}ama. 31. Osnujte „vru}u telefonsku liniju“ za svakodnevno save-

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 413

tovawe. 32. Posetite policiju i sudije, upoznajte ih sa Va{im preventivnim principima i lokalnim preventivnim programom. Ponudite im saradwu. 33. Stimuli{ite rehabilitacione grupe (KLA) da govore o prevenciji. 34. Razgovarajte sa direktorima fabrika ili robnih ku}a i ponudite im film (skining — rano otkrivawe alkoholizma) i razgovor sa radnicima posle filma. 35. Zamolite verske predstavnike da oforme specijalnu grupu u slu`bi ugro`enih porodica, a porodice obavestite da se molite za wihovu pobedu i da ste verske poglavare ubedili da neguju preventivne principe. 36. Podsetite da postoji kratak upitnik (4 pitawa CAGE) za rano samootkrivawe alkoholizma, a {to zna~i prevenciju i rano le~ewe. 37. Otvore Va{ dom za omladinu. Razgovarajte sa wima, tra`ite wihovu pomo} u upoznavawu wihovih vr{waka: o pu{ewu, alkoholizumu i kori{}ewu drugih droga, o preventivnim principima, o programima koji tra`e wihovo ukqu~ivawe. 38. U~estvujte u koktel partiji, kada je mogu}e, poka`ite Va{u preventivnu kartu ili letak gde je Va{e pi}e sok. 39. Razgovarajte sa konobarima i dajte im preventivni letak. 40. Obavestite humanitarne dobrovoqne organizacije i ponudite im pomo} u suo~avwu sa problemima alkohola, duvana i drugih droga. 41. Ponudite pomo} odgovaraju}im zakonodavnim organima radi {to uspe{nije zakonodavne regulative. 42. Obezbedite kvalifikovane spikere i filmove za potrebe no}nog kluba, a od kluba potra`ite finansijsku podr{ku. 43. Pomozite qudima kako da koriste slobodno vreme. Onima koji imaju problem sa DAD ponudite pozitivne alternative. 44. Iskoristite stru~ni plan i poka`ite ~iwenice o alko-

414 •

Dr Dragoslav Nikoli}

holu, duvanu i drugim drogama. 45. Po~nite kao omladinski preventivni klub (trezvewa~ko dru{tvo). 46. „Skinite“ nove ~lanke o duvanu, alkoholu, drogi i iste iskoristite za poster o potrebi prevencije. 47. Zahtevajte od vlasti op{tine i sela da podr`e nedequ borbe protiv alkoholizma i da neguju prevenciju. 48. Postavite veliku zastavu preko ulice i tako ohrabrite qude u preventivnom delovawu. 49. Postavite neke postere i znake i mar{irajte okolo gde su problemi pijewa veliki. 50. Zapo~nite „projekt voda“ — svetski apstinenti da u`ivaju prava, nagla{avajte prava nealkoholi~ara. 51. Tra`ite od aviokompanija da uvedu nepu{a~ke zone i naglasite da je ~isti vazduh, bez duvanskog dima, pravo svakoga. 52. Pazite na povredu nepu{a~ke zone i pozovite ovla{}ene organe. 53. Predlo`ite godi{wi dan bez pu{ewa ili nedequ bez pu{ewa ili podr`ite ovakve doga|aje ako ih organizuje neka druga organizacija. 54. Urgirajte za vidnu deklaraciju svakog alkoholnog pi}a o procentu alkohola. 55. Tra`ite od nadle`nih dr`avno-ustavnih organa da se obele`e upozorewa o zdravstveno-{tetnim posledicama na fla{ama pi}a i kutijama cigareta. 56. Podr`avajte zakonodavne mere, a osmatrajte „glavne dilere“ droga. 57. Pozovite lokalne zdravstvene radnike da otvoreno govore protiv alkohola, duvana i drugih droga. 58. Tra`ite da lekari prepisuju mawe opasne lekove i koriste vi{e prirodne lekove. 59. Protestujte protiv kompanija za majice koje koriste}i slogane pospe{uju potro{wu duvana i alkohola. 60. Predlo`ite istim kompanijama alterantivne pozi-

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 415

tivne slogane koji upu}uju na nepu{ewe i nepijewe alkoholnih pi}a. 61. Podstaknite sportske organizacije da organizuju i sponzori{u bezalkoholne priredbe. 62. Dajte medaqu ili trofej sportskim zvezdama koje su to postigle bez duvana, alkohola i drugih droga. 63. Ube|ujte TV ku}e da elimini{u indirektnu promociju duvana, alkohola ili drugih droga u svojim programima. 64. Ubedite glumce da protestuju protiv duvana, alkohola ili narkomanskih scena. 65. Osnujte studijsku grupu roditeq-nastavnik kao „qudi za prevenciju (NZP)“. 66. Pi{ite automobilskim udru`ewima (AMSS) i podr`ite wihov otvoren govor protiv pripitih voza~a. 67. Dajte omladini nalepnice da realizuju obiman projekat „sigurna vo`wa — trezan voza~“. 68. Obezbedite saradwu policije u gorwem projektu i u kampawi „kad pije{ — ne vozi“. 69. Odr`ite protestni skup protiv dr`avne pomo}i proizvo|a~ima duvana i predlo`ite alternativne kulture, kao na primer soju, krompir, kukuruz... 70. Za bo`i}ne praznike obezbedite nealkoholna pi}a i wihovo slu`ewe u preduze}ima, upravama i {kolskim ustanovama. 71. Tra`ite da prodavnice zdrave hrane u blizini {kole istaknu postere protiv duvana, alkohola i drugih droga i izlo`e bezalkoholna pi}a. 72. Postavite postere na oglasnim tablama u {koli, mesnim zajednicama i javnim ustanovama. 73. Organizujte trke „narod za prevenciju“ sa nagradama za pobednike. Zatra`ite javnu obavezu za omladinski preventivni program. 74. Ispi{ite Va{e poruke na balone i podelite iste deci izvan {kole. 75. Vodite govorni~ko nadmetawe u {koli uz poster i

416 •

Dr Dragoslav Nikoli}

dobo{arewe za prevenciju. 76. Poku{ajte „dan belih traka“ i toga dana sve pokroviteqe na svim mestima simboli~no vezati, obmotati belim trakama sa svim preventivnim porukama. 77. Organizujte sa op{tinskim zvanicama gradsku izlo`bu „NZP“ u foajeu Skup{tine op{tine, koju bi otvorio predsednik op{tine. 78. Planirajte sa direktorima preduze}a prikazivawe edukativnih filmova o posledicama upotrebe alkohola i obezbedite kratak razgovor sa radnicima. 79. Iznajmite avion za promociju slogana NZP iz vazduha za posmatra~e sa zemqe. 80. Pridru`ite se voditeqima „`eqe slu{alaca“ i uputite svoje poruke prevencije DAD. 81. Napravite NZP majice. 82. Napravite kartonske lepeze sa NZP porukama za letwe konferencije. 83. I{tampajte kalendar za pove}awe fonda koji }e ozna~avati NZP program. 84. Ogla{avajte Va{u adresu NZP grupe u telefonskom imeniku. 85. Unesite svoje preventivne poruke u nedeqne turisti~ke bro{ure. 86. Prona|ite prave i totalne apstinente (nepu{a~a, trezvewaka) u Va{em gradu i zatra`ite wihovu pomo} u Va{em programu. 87. Organizujte na univerzitetu NZPO grupu. 88. Privolite i lobirajte narodne poslanike da podr`e zakonske mere primarne prevencije DAD. 89. Animirajte i okupite javnost za slu{awe o prevenciji DAD (pisma, {tampa...). 90. Posetite lokalne zatvore i podelite literaturu i filmove o prevenciji DAD. 91. Organizujte omladinske kampove za prevenciju DAD. 92. U~estvujte na seminarima za obuku qudi da vode

Bolesti zavisnosti — Primarna prevencija

• 417

kreativni `ivot. 93. Obezbedite savetovali{te za odvikavawe od pu{ewa i aktivnosti KLA. 94. U~estvujte na stru~nim skupovima kod nas i u svetu o primarnoj prevenciji ADD. 95. Sara|ujte sa OKO i JUSPANP-om. 96. Urgirajte kod verskih lidera da organizuju razgovore i seminare za vernike o duhovnim vrednostima koje treba suprotstaviti pusto{i koju ostavqa u du{i i telu upotreba DAD. 97. Urgirajte da verske publikacije inkorporiraju ~lanke sa prakti~nim sugestijama kako kontrirati DAD. 98. Pi{ite sve{tenim licima i zamolite ih da u svojim propovedima govore vi{e o {tetnosti i zlu DAD. 99. Predlo`ite Va{j mesnoj zajednici da postane Centar za Boqi @ivot. 100. Savetujte vernike da u svojim molitvama, uz bo`ju pomo}, razvijaju u svom `ivotu samokontrolu, umerenost i saznawe o patwama koje donosi gubitak samokontrole u kori{}ewu DAD. 101. Izbegavati osude ali smelo svakome predstaviti preventivne principe i programe. Ovaj tekst je rezultat moje vi{egodi{we stru~ne saradwe i li~nog prijateqstva sa g. Ernest H. J. Stid-om, izvr{nim direktorom ICPA (International Commission for the Prevention of Alkoholism an Drug Dependency). i idejnog tvorca ovog vida mobilizacije naroda u prevenciji bolesti zavisnosti.

418 •

Dr Dragoslav Nikoli}

LITERATURA

1. Adamovi}, V.: Emocije i telesne bolesti, Nolit, Beograd, 1984. 2. Akcioni program borbe protiv alkoholizma, nikotinizma i narkomanije, KS/3. 3. Al~az, S.: Narkomanija — vrste droga i wihova dejstva, P/2. 4. Al~az, S.: Narkomanija — faktori rizika, rano otkrivawe i le~ewe, P/2. 5. Al~az, S.: Pu{ewe kao bolest zavisnosti — supstancijalna teorija. Zbornik radova ECPD/1. 6. Alcoholics Anonymus World Services . INC, New York, 1989. 7. Anthenelli, M., Schuckit, A: Affective and anxiety disorders and alcohol and drug dependence: diagnosis -and trea ment. Journal of Addictive Diseases 12(3) 1993.

LEGENDA: ECPD/1. — Zbornik radova — Prva me|unarodna {kola za prevenciju bolesti zavisnosti — ECPD — Evropski centar za mir i razvoj — Univerzitet za mir Ujediwenih nacija, Beograd, 2003. P/2. — Praktikum za OKO, JUSPANP, Beograd, 2003. KS/3. — II jugoslovenska konferencija o nikotinizmu, alkoholizmu i narkomaniji — zbornik radova, Republi~ki savez BH, Sarajevo, 1977. KB/4. — Jugoslovenski kongres psihijatara — zbornik radova, Beograd, 1995.

Bolesti zavisnosti

• 419

8. Arif, G., Westermeyer, J.: Manual of drug and Alcohol abuse . Plenum medical book company, New York and London, 1988. 9. Backovi}, A.: Narkomanija. Crveni krst, Beograd, 2001. 10. Baasher T.: Preventing Drug Problems . WHO, VIII-IX, 1985. 11. Ball, K.: Smoking spells Health of . Milions World Health forum, 7, 1986. 12. Batten, L.: Allen. S.: Towards a Smoke-free Environment, Local Authority Policies and Practice , HEA. Southampton. 1991. 13. Berger, J.: Teorija krize i model bazi~nih oslonaca li~nosti (BOL). Avalske sveske, Ni{, Institut za dokumentaciju za{tite na radu, 1881. 14. Begoli, I.: Zdravstveno vaspitawe. Sopstveno izdawe, pomo} Atholic Relief Services, Pri{tina, 1997. 15. Bern, E.: Koju igru igra{? Nolit, Beograd, 1980 16. Bjegovi}, V. i saradnici.: Zdravstveno vaspitawe u osnovnim {kolama. Katedra soc. medicine, Beograd, 1998. 17. Blagojevi}, Q.: Kroz izazove narkomanije — Vodi~ za roditeqe. Rad, Beograd, 2003. 18. Bojanin, S: Uloga {kole u primarnoj prevenciji bolesti zavisnosti i delinkvencije mladih. ECPD/1. 19. Bojanin, S.: Tajna {kole. Izdawe autora, Beograd 2002. 20. Botvimn, G. J., Wills, T. A.: Personal and social skils training Congnitive-behavioral appraches to substance abuse prevention . Prevention resarch: Deterring drug ahuse among children and adolescents, national institute of drug aubse, Rockville, 1985. 21. Borovi}, P.: Pu{ewe i kardiovaskularne bolesti. Kardiologija, Univerzitet u Beogradu, 1994. 22. Bo{kovi}, D.: Alkoholizam `ena. Zadu`bina Andrejevi}, Beograd, 1990. 23. Burov, J. Vedernikova, N.: Neurohemija i farmakologija alkoholizma. Medicina, Moskva, 1985.

420 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Bolesti zavisnosti

• 421

24. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi, „Velartra“, Beograd, 1995. 25. Bukeli}, J.: Toksikomanije — duvan, alkohol, droge. „Obelisk“, Beograd, 1987. 26. Bukeli}, J.: Farmakodinamski aspekti i posledice zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ECPD/1. 27. Bukeli}, J.: Vrste droga, osobine i dejstva. ECPD/1. 28. Bukeli}, J.: Droga u {kolskoj klupi. Velarta, 2002. 29. Bukeli}, J.: Ispovest narkomana - zapisi psihijatra. 30. Visloveki, M.: Stavovi sredwo{kolske omladine prema razli~itim aspektima alkoholizma. Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1986. 31. Vlajkovi}. J.: Teorija i praksa mentalne higijene. Savez dru{tava psihologa Srbije, Beograd, 1989. 32. Vlajkovi}, J.: @ivotne krize i wihovo prevazila`ewe. Nolit, Beograd, 1992. 33. Voji}, Z.: Primarna prevencija alkoholizma, narkomanije i nikotinizma. JUSPANP, 1998. 34. Voji}, Z.: Edukacija edukatora kao vid primarne prevencije. ECPD/1. 35. Voji}, Z.: Psihoaktivne supstance i mladi. ECPD/1. 36. Vujovi}, M.: Bolesti zavisnosti kod dece i omladine. „Zmaj“, Novi Sad, 1999. 37. Vukov, M.: Ose}ajni `ivot savremenog ~oveka i droga. Prosveta, Ni{, 1995. 38. Vukovi}. V.: Alkoholizam sredwo{kolske omladine. Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1978. 39. Vuleti}, Z.: Deca alkoholi~ara, De~je novine, G. Milanovac, 1998. 40. Vu~eti}, B.: Kad pi}e pije qude. Zavod za organizaciju poslovawa, Beograd, 1995. 41. Vu~kovi}, N.: Alkoholizam i Narkomanija. Crveni krst, Novi Sad, 1997.

422 •

Dr Dragoslav Nikoli}

42. Vu~kovi}, N.: Rano prepoznavawe narkomanije. Zbornik radova ECPD/1. 43. Gams, A.: Nagon i norma. „Filip Vi{wi}“, 1995. 44. Ga~i}, B.: Alkoholizam — Bolest pojedinca i dru{tva, „Filip Vi{wi}“, Beograd, 1995. 45. Glautt, M.: Alcoholism , Teach Yourself Books. Hodder and Stroughton,London, 1982. 46. Grant, M., Hodgson, R.: Responding to Drug and Alcohol - Prob lems in the Community . WHO. Geneva, 1991. 47. Gudeq, M.: [kolska omladina — Alkohol, duhan, droge. Stvarnost, Zagreb, 1983. 48. Despotovi}, A., Igwatovi}, M.: Zavisnost od droga i lekova — narkomanije. Institut za dokumentaciju za{tite na radu, Ni{, 1980. 49. Despotovi}, A.: Alkoholizam-etiologija, klinika, le~ewe i prevencija, Institut za dokumentaciju za{tite na radu, Ni{, 1980. 50. Despotovi}, A.; Stojiqkovi}, S.: ^ovek i droge, Institut za alkoholizam i narkomanije, Beograd, 1971. 51. Despotovi}, A.: Alkoholna bolest, Medicinska kwiga, Beograd, 1987. 52. Diagnostic and Statistical monnal of mental– Disorders IDSM IV. American psychiatric assotiation, Washington, D.C. 1994. 53. Dimitrijevi}, I.: Alkoholizam mladih. Nina pres, Beograd, 1992. 54. Dimitrijevi}, V.: Zlostavqawa uma / porobqavawe i sredstva za{tite. Svetigora, Cetiwe 1998. 55. Dimitrijevi}, Z., Vu~ini}, Z., Ojdani}, M., Mastelica, Z.: Sveobuhvatni pristup u prevenciji, Jugoslovenski simpozijum o bolestima zavisnosti, Zavod za bolesti zavisnosti, beograd, 1998. 56. Disorders , Fourth Edition, Revised, Washington, D.C.: American Psychiatric Association, 1993.

Bolesti zavisnosti

• 423

57. Drug Misu se A Basic Briefing, Institut for the Study of Drug Dependence, London, 1982. 58. \oki}, D.: Za{titite svoje dete od droga. Medicinski fakultet, Kragujevac, 2000. 59. \orlijevski, L.: Droga na na{em tr`i{tu, kriminogeni aspekti zloupotrebe PAS-i i prikaz uzoraka P/2. 60. \ukanovi}, B.: Alkoholizam i porodica. Privredna {tampa, Beograd, 1979. 61. \uki}, D.: Alkoholizam `ena: nastanak, posledice i le~ewe. Doktorska disertacija, Medicinski fakultet, beograd, 1995. 62. \ur|evi}, R.: Zdrava psihologija. Ihtis, Beograd, 2000. 63. Er`ebet, N.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni krst, Novi Sad, 1988. 64. Erikson, E.: Identity, youth,. New crisis York, Faber and Faber, 1968. 65. Europe and the USA, European Bureau for Action on Smoking Prevention, Brussels. 1996. 66. Ili}, V.: Zdravstveni odgoj. Zavod za za{titu zdravqa SRH, Zagreb, 1983. 67. Ili}, D.: Narkomanija i Sida. Zbornik radova ECPD/1. 68. International Statistical clasification of diseases and Related health problems. World health Organization, Geneva, 1992. 69. Jak{i}, @. i saradnici.: Socijalna medicina, praktikum I, . II [kola narodnog zdravqa „Andrija {tampar“, Zagreb, 1983. 70. Jankovi}, A., Jovanovi}, B., Jankovi}-Gaji}.: Prevencija upotrebe supstanci u saobra}aju — integrativni model. Rukopis, Beograd, 2000. 71. Janovski, N., Nikoli}, D., Pe{i}, I.: Strategija suzbijawa pu{ewa u Srbiji, ECPD/1. 72. Ga{i}, M., Vukovi}, O.: Bolesti zavisnosti i psihijatrijski poreme}aji. ECPD/1.

424 •

Dr Dragoslav Nikoli}

73. Jelinek, E. M.: The Disease Concept of Alcoholism. College and Univ. Press, New Haven, 1968. 74. Jelinek, E. M.: The phases of alcohol addiction. WHO, Techn. rep. ser. 48. 75. Jeroti}, V.: Hri{}anstvo i psiholo{ki problemi ~oveka, Bogoslovski fakultet SPC, Beograd, 1974. 76. Jeroti} V.: Li~nost mladog narkomana, Institut za alkoholizam i narkomanije, Beograd, 1974. 77. Jeroti}, V.: Uloga vere u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1. 78. Jovanovi}, D.: Pu{ewe — plu}ne bolesti i malignitet. ECPD/1. 79. Jovanovi}, R.: Programska orijentacija i metodologija primarne prevencije bolesti zavisnosti. Institut za alkoholizam i narkomanije, 1977. 80. Jovanovi}, R.: Pu{ewe. Zavod za bolesti zavisnost, Beograd, 1975. 81. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, 1976. 82. Jovanovi}, R.: Stawe i problemi narkomanije u SFR Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, 1976. 83. Jovanovi}, R.: Narkomanija, Socijalna misao, Beograd 84. Jovi} S.: Promocija zdravqa u zajednici, Zna~aj motivacionog postupka i ve{tina komunikacije, Kongres socijalne medicine Srbije i Crne Gore (I), Zbornik radova, 2002. 85. Jovi}, S.: Metode zdravstvenog vaspitawa u primarnoj prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1. 86. Jovi}evi}-Beki}, A.: Film i moda bez duvana — pazi snima se. Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2003. 87. Jovi~evi}, M.: Za{tita mentalnog zdravqa dece i om ladine. Medicinska kwiga, 1995.

Bolesti zavisnosti

• 425

88. Jovi~evi}, M.: Prevencija alkoholizma i narkomanije sa aspekta koncepcije op{tenarodne odbrane. KS/3. 89. Jovi~i}, B.: Bez cigarete jo{ danas. Litopapir,^a~ak, 1988. 90. Jovi~i}, B.: Uloga psiholo{kih faktora u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1 91. Joseph, A.: Psihijatrija. Langeov klini~ki priru~nik. Savremena administracija, Beograd, 1991. 92. Jugoslovenska konferencija (III) o bolestima zavisnosti. Zbornik sa`etaka i referata, Zagreb 1984. 93. Jugoslovenska konferencija (II) o alkoholizmu, nikotinizmu i narkomanije. Zbornik radova, Sarajevo, 1997. 94. Jugoslovenski simpozijum (III) o bolestima zavisnosti. Zbornik sa`etaka, Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd, 1998. 95. Jugoslovenski Kongres o alkoholizmu i narkomaniji. Kwiga rezimea, Zavod za bolesti zavisnosti, Beograd, 1995. 96. Jugoslovenski simpozijum Socijalno-medicinski aspekti pu{ewa duvan, Zbornik radova, Beograd, 1988. 97. Jung. G. K.: Duh i `ivot, Odbrana dela K. G. Junga, kwiga tre}a, Matica srpska, Novi Sad, 1997. 98. Kapamaxija, B.: Alkoholizam. Crveni krst, Novi Sad, 1973. 99. Kapetanovi}-Bunar, E.: Alkoholizam — `ivotna dva koloseka. Globus, Zagreb, 1985. 100. Caplan, G.: An approach to community mental health. Tavistock Publication, London, 1961. 101. Caplan, G.: Principles of preventive psychiatry . Tavistock Publications, London, 1964. 102. Carpman, C.: Smoking Prevention . An. A-Z of useful ideas. HEA, Bristol, 1992. 103. Kecmanovi}, D.: Socijalna psihijatrija sa psihijatrijskom sociologijom, Svetlost, Sarajevo, 1978.

426 •

Dr Dragoslav Nikoli}

104. Kecmanovi}, D., Loga, S., Ceri}, I., Markovi}, A.: Psihijatrija. Medicinska kwiga, BeogradZagreb, 1980. 105. Killoran, A.: The Smoking Epidemic . Counting the cost in England. HEA., London, 1991. 106. Kjerkegor, S.: Ili. Grafos, ili 1989. 107. Kova~evi}, M.: Li~nost — razvoj, isku{ewa, stranputice i BZ. P/2. 108. Kova~evi}, M.: Nastanak, razvoj i posledice narkomanije. P/2. 109. Kova~evi}-^olovi}, J.: Protiv zloupotrebe droga. Narodne novine, Zagreb, 1996. 110. Koji}, T.: Alkoholizam i nasle|e. Zavod za izdavawe uxbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1982. 111. Kongres lekara Srbije (VIII). Zbornik sa`etaka. Srpsko lekarsko dru{tvo. 1996. 112. Kongres preventivne medicine (VII). Zbornik rezimea. Srpsko lekarsko dru{tvo, 1995. 113. Kondi}, K.: Psihologija Ja. Nolit, Beograd, 1987. 114. Kosovi}, D.: Stres, ^igoja, Beograd, 2004. 115. Kohx, K.: The end tobacco and concer .century J. Natl cancer inst. 91, 1999. 116. Kristijana, F.: Mi deca sa stanice zoo, Kairos, Sremski Karlovci, 1995. 117. Ku{evi}, V.: Zloupotreba droga. Grafi~ki zavod Hrvatske, 1987. 118. Lang, V.: Psihoterapija i terapijska zajednica alkoholi~ara. Jumena, Zagreb, 1982. 119. Leavell, H. Clark, G.: Preventivna medicina za lekare u wegovoj komuni, „Vuk Karaxi}“, Beograd, 1971. 120. Legeti}, B.: Priru~nik za sprovo|ewe programa promocijezdravqa u {koli. Institut za za{titu zdravqa, Novi Sad, 2005. 121. Lukovi}, Z.: Verske sekte. Dragani}, Beograd, 2000. 122. Mali{i}, V.: ^ovek od straha. Partizanska kwiga, 1986.

Bolesti zavisnosti

• 427

123. Malu{i}, S.: Metodi vaspitnog rada sa decom kao brana u prevenciji BZ. P/2. 124. Mari}, J.: Klini~ka psihijatrija. „Silmir“, Beograd, 1995. 125. Marinkovi}, R., Lukovi}, J., Simovi} M.: Pu{ewe i mladi. 126. Markovi}, P.: Adolescentna kriza. „Velatra“, Beograd, 1996. 127. Maslov, A.: Motivacija i li~nost. Nolit, Beograd, 1982. 128. Me|unarodna klasifikacija bolesti MKB-10 (ICD-10), Savremena administracija, Beograd, 1995. 129. Mileki}, P.: Zdravqe mladih i alkoholizam, Beograd, 1970. 130. Milenkovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, ^igoja, Beograd, 2001. 131. Mili}, B.: Hemija halucinogenih jediwewa. Univerzitet tehnolo{ki fakultet, u Novom Sadu. 132. Mili~ec, Z.: Piti ili ne piti. Nik stvarnost, Zagreb, 1968. 133. Milovanovi}, D.: Du{evni poreme}aji — uzrok i posledica zloupotrebe psihoaktivnih supstanci bolesti zavisnosti, ECPD/1. 134. Milovanovi}, D.: Li~nost narkomana i porodica. ECPD/1. 135. Milosavqevi}, M.: Uloga centra za socijalni rad u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1. 136. Ministri zdravqa protiv duvana. Evropska {kola za rak (CEE), Vivre, Pariz. 1993. 137. Na|, E.: Zdravqe je najve}e bogatstvo. Crveni Krst, Novi Sad, 1998. 137. Nani}, M.: Presveta — spasi nas od droge. Srpska pravoslavna zajednica, [id 2002. 138. Nastasi}, P.: Mesto i zna~ewe sistemskog pristupa u prevenciji alkoholizma. KB/4.

428 •

Dr Dragoslav Nikoli}

139. Nastasi}, P., Stankovi}, Z., Voji}, Z.: Mogu}nosti za pretvarawe teorijskih koncepata u prakti~ne preventivne programe. KB/4. 140. Nastasi}, P.: Sindrom zavisnosti/zloupotrebe vi{e psihoaktivnih supstanci kod adolescenata i mladih. ECPD/1. 141. Nastovi}, I.: Dubinsko — psiholo{ki dijagnosti~ki praktikum, De~je novine. Gorwi Milanovac, 1985. 142. Neslund,Th.: Speaking Out on Tobacco Issues . ICPA., USA, 1996. 143. Niki}, S., Vujo{evi}, K., Markovi}, M., Miqanovi}, B.: Ekonomske posledice hroni~ne zloupotrebe alkohola, Alkoholizam 3-4 Beograd, 1980. 144. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti u Jugoslaviji i svetu. Zdravstvena za{tita, 6, 1998. 145. Nikoli}, D.: Bolesti zavisnosti — aktuelni trenutak i perspektiva. P/2. 146. Nikoli} D.: Du{evno zdravqe, du{evni poreme}aji i psihijatrijska za{tita u Jugoslaviji. Engrami. vol. 19. br. 4, Beograd 1997. 147. Nikolic, D.: Mental Health and Mental Disorders. Yugoslav Survey, Quarterly I, 1997. 148. Nikoli}, D., Nikoli}, Z.: Kako suzbijati narkomaniju i alkoholizam u zajednici? Prevod — Savezni zavod za za{titu i unapre|ewe zdravqa, Beograd, 1995. 149. Nikoli}, D.: Svetska zdravstvena organizacija — antipu{a~ki pokret u svetu. ECPD/1. 150. Nikoli}, D.: Pu{ewe ili zdravqe. Savezni zavod za za{titu i unapre|ewe zdravqa, 1997. 151. Nikoli}, D., Dimitrijevi}, D: Nasilna smrt u Jugoslaviji, 1951.-2000. — Samoubistva, ubistva, zadesi, studija ARS Libri, Beograd, 2003. 152. Nikoli}, D.: Sveobuhvatni program prevencije bolesti zavisnosti — op{tinski interventni program

Bolesti zavisnosti

• 429

(OKO) ECPD/1. 153. Nikoli}, D.: Stawe i problemi alkoholizma u SFR Jugoslaviji. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, materijal za Savezni Komitet za rad, zdravstvo i socijalnu politiku i Saveznu Skup{tinu. Beograd, 1986. 154. Nikoli}, D.: Pu{ewe duvana — po{ast savremenog sveta. Savezni zavod za zdravstvenu za{titu, Beograd, 1977. 155. Nikoli}, D.: Possibilities for the Prevention of Depend Diseases. World Congress for the Prevention of Alcoholism and Drug Dependency, Nice, 1986. 156. Nikoli}, D.: Rad sa lokalnim vlastima, masmedijima i udru`ewima gra|ana u primarnoj prevenciji BZ. P/2. 157. Nikoli}, Z.: Metodi vaspitnog rada i program prevencije BZ. P/2. 158. Nikoli}, Z.: Pu{ewe — najrasprostrawenija BZ-i i posledice. P/2. 159. Nikoli}, Z.: Pu{ewe — definicija, rasprostrawenost, mogu}e mere prevencije i odvikavawa. P/2. 160. Niki}, S.: Alkohol kao otrov. ECPD/1. 161. Nicovi}, M.: Nacionalna strategija za kontrolu droga. Unija bezbednosti, Beograd, 2003. 162. Novkovi}, M.: Porodi~ni bukvar. Kub, Beograd, 2000. 163. Nutbean, D.: Smoking and Scoolchildren in Wales-a – New Programme. Education and Health, 6, 1988. 164. O'Neill, P.: Health Crisis .2000 WHO, Cophenhagen, 1983. 165. Opali}, P.: Stavovi stanovni{tva prema alkoholizmu, narkomaniji i pu{ewu kao aspekt prevencije bolesti zavisnosti. ECPD/1. 166. Orlova, E.: Narkomanija — greh ili bolest. Svetigora, Cetiwe, 2001. 167. Office of National Drug control Policy – National Drug control strategy. Washington, White House, 1996.

430 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Bolesti zavisnosti

• 431

168. Pavlovi}, M.: Bolesti zavisnosti i radna sposobnost. ECPD/1. 169. Papovi}, [., Kulenovi}, F., Papovi}, M.: Moderno zdravstveno vaspitawe — brana bolestima zavisnosti. Svjetlost, Sarajevo 1988. 170. Para~ki, H.: Borba u suzbijawu i spre~avawu alkoholizma i pu{ewa. KC/3. 171. Patrijarh Pavle: Pravoslavqe i bolesti zavisnosti. Zbornik radova, Religija i du{evni `ivot, Beograd, 1994. 172. Petrovi}, D.: Depresije mladih i droga. „Astra“, Kragujevac, 1997. 173. Perkins, W. M., A. McMurtie: Perkins Nancy Raising Drug – Free Kids in Drugs – Filled Word, Hazeland. USA, 1986. 174. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe. De~je novine, Beograd, 1998. 175. Petrovi}, S.: Droga i qudsko pona{awe, Partenon, Beograd, 2001. 176. Petrovi}, S.: Psihoterapija i duhovnost, ^igoja, Beograd, 2001. 177. Pe{i}, D.: Pasivno pu{ewe i pomo} pu{a~ima. P/2. 178. Plav{i}, Z.: Mogu}nosti sekundarne prevencije pu{ewa — odvikavawe, savetovali{te. P/2. 179. Popadi}, G.: Pona{awe — stil `ivota kao rizik za razvoj BZ. P/2. 180. Popadi}, G.: Rad sa roditeqima, vaspita~ima, pedagozima, psiholozima u prevenciji BZ. P/2. 181. Popovi}, D. : Alkoholizam — bauk ili re{iv problem. Savremena administracija, 1998. 182. Popovi}, [.; i sar.: Moderno zdravstveno vaspitawe — brana bolestima zavisnosti, Sarajevo, 1988. 183. Porter, L., and oth.: The law and the treatment of drug and al cohol dependent person. WHO. Geneva, 1986. 184. Potrebi}, J.: Klubovi le~enih alkoholi~ara i wihova

432 •

Dr Dragoslav Nikoli}

mogu}a uloga u prevenciji BZ. P/2. 185. Potrebi}, J.: Priru~nik o alkoholizmu. „Socijalna misao“, 1995. 186. Prevention and controling drug obuse. WHO, Geneva, 1990. 187. Prostran, M.: Mehanizam stvarawa zavisnosti. ECPD/1. 188. Prostran, M.: Pu{ewe i zdravqe. Simpozijum, Zbornik radova, Soko bawa, 1983. 189. Prostran, M.: Pu{ewe i odvikavawe od pu{ewa. Zbornik radova, Savetovawe (HLV) pulmologa, Beograd, 2002. 190. Radmilovi}, V.: Osnovne smernice prevencije pu{ewa duvana. ECPD/1. 191. Radmilovi}, V.: Pu{ewe, `ivotna sredina i zdravqe. Velarta, Beograd, 1996. 192. Radmilovi}, V.: Reanimacija programa „Pu{ewe ili zdravqe“. Velarta, Beograd, 1998. 193. Radmilovi}, V.: [tetni sastojci duvanskog dima na zdravqe naroda. ECPD/1. 194. Radmilovi}, D.: Upotreba droga u postkomunisti~kim dru{tvima — nacrt strategije politi~ke kontrole. Beograd, 1991. 195. Radojkovi}, M.: Uloga mas-medija u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1. 196. Radmilovi}, V.: Kancerogenost duvanskog dima i prevencija pu{ewa. II Jugosavetovawe o proizvodwi i preradi duvana, Ni{, 1995. 197. Radojkovi}, M.: Uloga masmedija u prevenciji bolesti zavisnosti. ECPD/1. 198. Radulovi}, D.: „Drug use in Post-communist Societies”. White house: The National Drug Control Strategy, Washington, 2002. 198. Radulovi}, D.: Sociolo{ki aspekti zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. ECPD/1. 199. Raki}, D.: Pu{ewe, alkohol i fizi~ke aktivnosti. Doktorska disertacija, Novi Sad, 1995.

Bolesti zavisnosti

• 433

434 •

Dr Dragoslav Nikoli}

200. Religija i du{evni `ivot. Zbornik radova, Zavod za bolesti zavisnosti, 1994. 201. Report of the Seventh Norld Congres for the Prevention of Alco holismus and Drug Dependency.. ICPA, Brislane, Australia, 1988. 202. Ringl, E.: Da odbaci{ `ivot. Oko tri ujutro, Zagreb, 1983. 203. Richardson, A., Goldschmidt, L.: Prenatal alcohol, Marijuana and Tobacco use: infant mental and motor development. neurotoxicol and Teratol, 17, 1995. 204. Savi}, D.: Droge i mladi. Crveni krst, Novi Sad, 1987. 205. Savi}, M.: Doma}i lekar, Politika, 1992. 206. Sedmak, T.: Umereno pijewe. ECPD/1. 207. Sedmak, T.: Prikriveni alkoholi~ar. ECPD/1. 208. Shapiro, S.: Alkohol i ostale droge, Soros fond, Jugoslavija, 1994. 209. Simpozijum domova zdravqa (I) SRJ: Zbornik radova, Dom zdravqa Novi Sad, 1995. 210. Skot, P.: Svet koji ~eka da se rodi. Narodna kwiga, 1994. 211. Skupwak, B.: Pu{ewe ili zdravqe — Zdravi grad. Zavod za organizaciju i ekonomiku zdravstva, Zagreb, 1988. 212. Smajki}, A.: Alkoholizam — uzroci i posledice. Sarajevo, 1968. 213. Smajki}, A.: Socijalna medicina. Institut za Socijalnu medicinu, Sarajevo, 1988. 214. Smajki}, A., @arkovi}, G., \umhur, M., Jela~a, P.: Prevencija alkoholizma i drugih toksikomanija. KS/3. 215. Smoke still gets in her eyes. ASH. Group on women and smok ing, Scotland, Stanley Press, Dewsbury, 1990. 216. Smoking among Secundary School Children in England in 1986. HMSO., London, 1987. 217. Smoking and Health. Public Health Servis, US. Department of Health Education and Welfare, 52, 1972.

Bolesti zavisnosti

• 435

218. Smoking the Facts. Health Education Authority, London, 1991. 219. Smoking, drinking and drug abuses in European region. WHO, Geneva, 1997. 220. Staki}, M., Milenkovi}, G., @egarac, M.: Program primarne prevencije za pred{kolski uzrast. Zavod za BZ. Beograd, 1993. 221. Stanimirovi}, D.: Formirawe OKO-a za prevenciju BZ, rad i problemi u lokalnoj zajednici, Primer iz prakse. P/2. 222. Stankovi}, Z.: Alkoholizam od prve do posledwe ~a{e. Kreativni centar, Beograd, 1995. 223. Stankovi}, Z.: Alkoholizam i porodica. ECPD/1. 224. Stankovi}, Z.: Alkoholizam mladih. Crveni krst, Beograd, 2001. 225. Stankovi}, Z.: Piti ili ne piti? Glupog li pitawa. Ministarstvo prosvete i sporta, Srbije, 2003. 226. Statisti~ki godi{wak o narodnom zdravqu i zdravstvenoj za{titi u SR Jugoslaviji. Savezni zavod za za{titu i unapre|ewe zdravqa, 1971-1998. 227. Statisti~ki godi{wak Jugoslavije, Savezni zavod za statistiku, 1998.— 2001. 228. Stoiqkovi}, S.: Psihijatrija sa medicinskom psihologijom. Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb, 1973. 229. Stojiqkovi}, S.: Alkohol i du{evno zdravqe, Dispanzer za le~ewe alkoholi~ara, Beograd, 1964. 230. Stojovi}, R.: Alkoholizam i narkomanija — dru{tveni problem. 231. Stojovi}, R., Pepi}, N.: Narkomanija — sociomedicinski problem. 232. Sumrak, D.: Doma}i lekar, Politika, 2004. 233. Timoti}. B., Jawi} M., Ba}i} S., Jov~i} S. i Mili}, Socijalna medicina, Velarta Beograd, 2000. 234. Tobaco Developing World. International Tobacco Growers Asotia tion, England, 1990.

436 •

Dr Dragoslav Nikoli}

235. Tomi}, B.: Zdravstveno vaspitawe. Institut za zdravstveno vaspitawe, Beograd, 1976. 236. Trbi}, V.: Alkohol droga broj jedan. Faze razvoja alkoholizma. P/2. 237. Trbi}, V.: Rana dijagnostika i skrining alkoholizma kroz rad savetovali{ta. P/2. 238. Tsahalidis, J.: Istra`ivawe stavova prema du{evnim bolesnicima, alkoholi~arima i narkomanima u gr~koj populaciji. Diplomski rad, Filozofski fakultet, Beograd, 1991. 239. The Health Consequences of Smoking : Nikotin Addiction .A Report of the Surgeon General, Office on Smoking and Health U.S., 1988. 240. The Smoking epidemic. Health Education Authority, London,1991. 241. UN.: Global illici drug .trends Unitite nation office for Drug Control and Crime prevention. Geneva, 1999. 242. UN INCB.: Annual Report of the international narcotic control Board for 2000. Vienna, 2001. 243. UNDCP: Drug and development. New York, 1966. 244. UNDCP: Economic and Social consequences of drug abuse and Trafficking. New York, 2000. 245. UNDCP: The social impact of drug abuse. New York, 1966. 246. UHINCB: Annual report of the international Narcotic contol Board for 2001., New York, 2002. 247. Farrell, M., Howes, S., Belington, P., Brugha, T., jenkins, R., Lewis, G., Marsden, J. Taylor, C., Meltzer, H.: Nicotine, alcohol and drug depedence and psychiatric comorbidity. Br. j. Psychiatry, 17, 2001. 248. Farren, C.: Smoking Prevention. An. A-Z of useful ideas. HEA., Bristol, 1992. 249. Fenihel, O.: Psihoanaliti~ka teorija neuroza. Medicinska kwiga, Beograd-Zagreb, 1961. 250. Florenzano, R.: Preventing Alcohol Problems. WHO, VIII-IX, 1985.

438 •

Dr Dragoslav Nikoli}

251. Fourth Report of the Independent Scientific Committee on Smoking and Health. London, HMSO; 1988. 252. Frojd, S.: Odabrana dela I-VIII . Matica Srpska, 1979. 253. From, E.: ^ovjek za sebe, Naprijed, Zagreb, 1996. 254. Hartman: Psihologija Ja i prilago|avawe, Kondi}, K;. — Psihologija Ja, Nolit, 1987. 255. Hrwica, S.: Op{ta psihologija sa psihologijom li~nosti. Nau~na kwiga, Beograd, 1990. 256. Hudolin, V.: Alkoholizam. Stvarnost, Zagreb, 19„. 257. Hudolin, V.: Alkoholizam i druge ovisnosti. Medicinska naklada, Zagreb, 1977. 258. Hudolin, V.: Alkoholizam — priru~nik za vi{e razrede osnovnih {kola. Medicinska naklada, Zagreb, 1977 259. Savez protiv alkoholizma SR Hrvatske, Zagreb, 1968. 260. Hudolin, V.: Alkoholizam. Jumena, Zagreb, 1979. 261. Hudolin, V.: Istina o drogama. Jumena, Zagreb, 1982. 262. Hudolin, V.: Mala enciklopedija alkoholizma. „Pano rama“, Zagreb, 1965 263. Hudolin, V.: Ovisnost o alkoholu i drugi alkoholom izazvani poreme}aji. Psihijatrija tom II. Medicinska kwiga, 1989. 264. Hudolin, V.: Psihijatrija. Jumena, Zagreb, 1981. 265. Health or Smoking? Royal, College of Physicians, Pitman, London, 1983. 266. Health Update. Health Education Authority 2, Smoking, London, 1991. 267. Healthy People. National Health Promotion and Disease Prevention Objectives. Public Health Service, Washington, 1991. 268. Henderson, M., and oth.: Alcohol and the workingplace . WHO, 67, Copenhagen, 1996. 269. Ceki}, J.: Pu{ewe, navika i odvikavawe. Medicinska kwiga, 1978. 270. Ceri}, I.: Zavisnost od droga, Psihijatrija tom II, Medicinska kwiga Beograd-Zagreb, 1989.

Bolesti zavisnosti

• 439

271. Crevar, S.: Metodologija rada sa mladima po tipu radionica i vr{wa~ka edukacija. P/2. 272. ^anak, M.N.: Biti, raditi, imati. Tok — pokret Evropske inicijative, Novi Sad 2001. 273. ^ikari}, S.: Kolumbo je kriv, Rak, Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2004. 274. ^ikari}, S.: Spre~iti, otkriti, le~iti, Rak. Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 2006. 275. Xeletovi}, A.: Mladi i duvan, Rak — Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, 52. 2004. 276. Xeletovi}, A., Vlajkovi}, M.: Zdravstveni radnici i kontrola duvana. Savetovawe, 06.12.02. 277. [ipeti}-Gruju~i}, S.: Istra`ivawa u oblasti bolesti zavisnosti. Zbornik radova Medicinska naklada, Zagreb, 1977 278. [padijer-Xini}, J.: Socijalna patologija. Zavod za izdavawe uxbenika i nastavna sredstva, Beograd, 1988. Narkomanije. Socijalna misao, 4, 2001. 279. [tampar, A.: Narodna ~itanka o alkoholu. Hrvatski {tamparski zavod, Zagreb, 1919. 280. [terni}, M.: Pu{ewe danas. Nip „Partizan“, Beograd, 1982. 281. WHO: „It Can Be Done “, A Smoke-free Europe., Europen Series, 30, 1988. 282. WHO.: Controlling the Smoking Epidemic ., Technical Rep. Ser., 636, 1979. 283. WHO.: Drug dependance and Alcohol Related problems: A man ual for Community Health Workers, -with gui lines for Trainers , Geneva, 1986. 284. WHO.: Smoking and its Effects on Health., Technical Rep. Ser., 568, 1975. 285. WHO.: Smoking Control strategies in Devaloping ., Countr Technical Rep. Ser., 695, Geneva, 1983. 286. WHO.: Tobacco or Health . Report by Director general, Doc. A41/4, 1988.

440 •

Dr Dragoslav Nikoli}

287. WHO: Prevention and Control of Alcohol and Drug . Abuse Copenhagen, 1983. 288. WHO: Smoking and Health ., Weekly Epidemiological Record, 15, 1987. 289. WHO: Targets for Health. Copenhagen, for All 1985. 290. WHO: A 5 Year Action Plan – Smoke free Europe., Copenhagen, 1988. 291. WHO: Smoking, Drinking and Drug Abusus in Eur. Region. Geneva 1997. 292. WHO: The Physician s Role . Smoke-free Europe., Copenhagen, 1989. 293. WHO: International Quit and Win Smoking, 1998. 294. WHO: Aging and working capacity. TRS 835, Geneva, 1993. 295. WHO: Osloboditi novo pokoqewe od duvana. Dru{tvo Srbije za borbu protiv raka, prevod, 1987. 296. WHO: The economics of alcohol policy. Regional Publication, European series N 61, 1995. 297. WHO: Alcohol in Europe, a Health Perspective. Regional Office for Europe. Copenhagen, 1995.US congres: Alcohol and Health. New Knowledge, june. 1974. 298. WHO: Regional Publication. Europien Series. N 67 1996. 299. WHO: Management of drinking. Regional Problem Publication. Europe Series. N 32. 300. WHO: Health 21. Europen Health for All. Series 5, 1998. 301. WHO: World No-Tobacco Day. Special issue Advisory kit. WHO Regional Office for Europe, Copehhagen. 1987.-2002. 302. WHO: Targets in Support of the European regional Strategy for Health for all. Copenhagen, 1986. 303. WHO Euro: Tobacco smoking, in Air quality guidelines for Europe, Kopenhagen, 1987. 304. WHO Euro: Prevention in primary. CINDI, care Kopenhagen, 2000,Yearbook.

• 441

Bolesti zavisnosti

SADR@AJ

5

PREDGOVOR UVOD — Razvojni put BZ-i — Li~nost — presudna za razvoj BZ-i — Ra{irenost bolesti zavisnosti — Mladi, cigarete, alkohol i droga — Tinejxeri su ugro`eni

11 15 18 21 23 26

H ME\UNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI ZAVISNOSTI

29

SZO defini{e 4 stawa kod upotrebe PAS-i

30

PU[EWE DUVANA UVOD Istorijski osvrt Svojstva duvana [ta je pu{ewe? — Pu{ewe je „odabrano robovawe“ — [ta je pasivno — prinudno pu{ewe?

35 37 38 41 43 44

442 •

Dr Dragoslav Nikoli}

— Pasivno pu{ewe ubija — pu{ewe nije li~na stvar Kakvi su pu{a~i — Li~nost pu{a~a — Gde su najtvrdokorniji pu{a~i — Pravila o lepom pona{awu pu{a~a Rasprostrawenost pu{ewa Uzroci pu{ewa — Za{to qudi pu{e? Pu{ewe — bolest zavisnosti Pu{ewe i zdravqe — Pu{ewe i saobra}ajne nesre}e Pu{ewe i mladi — [ta mlade goni da pu{e? — Kako roditeqi da spre~avaju pu{ewe mladih? — Kada mladi postaju zavisni od duvana? — Deca, mladi i sport bez duvana? — Mladi a pu{ite — za{to? Pu{ewe i `ena — Pu{ewe i trudno}a Pu{ewe i ekonomske {tete — Pu{ewe je preskupa bolest — Pu{ewe duvana, zdravqe i dr`avni buxet Bolesti pu{ewa — Pu{a~ki katar plu}a (du{nica) — Hroni~na opstruktivna bolest plu}a — Rak plu}a pu{a~a — Pu{a~ko srce — Pu{a~ka noga — Pu{ewe i ~ir `eluca — Pu{ewe i seks

45 47 48 50 51 52 55 56 58 60 62 62 64 65 66 66 67 70 72 73 74 76 77 79 81 82 83 85 86 86

• 443

Bolesti zavisnosti

Pu{ewe i umirawe Pu{ewe i zdravstveni radnici Deklaracija zdravstvenih radnika Evrope Ocene i zakqu~ci Simpozijuma o pu{ewu Antipu{a~ki pokret — Poveqa protiv pu{ewa duvana — Poveqa o politici pu{ewa duvana — Antipu{a~ki pokret u Jugoslaviji — Pu{ewe ugro`ava `ivot — Svet se organizovano bori protiv pu{ewa — Koliko kaznena politika smawuje pu{ewe? — Slogani o pu{ewu i zdravqu — Svetski dan borbe protiv pu{ewa 31. maj — Reforma kulture pu{ewa Kako ostaviti pu{ewe? — Postepeno odvikavawe od pu{ewa — Nagao prekid pu{ewa — [ta posle prestanka pu{ewa? Zakqu~na razmi{qawa o pu{ewu — Pu{ewe duvana — neki pokazateqi Ugovor o kontroli duvana Srbije i Svetske zdravstvene organizacije

87 88 91 92 94 97 98 99 100 101 103 104 105 107 108 110 111 112 112 119 120

ALKOHOLIZAM UVOD Istorijski osvrt Svojstva duvana Alkoholna pi}a Za{to pijemo alkoholna pi}a? — Zablude o alkoholizmu

125 128 130 133 135 138

444 •

Dr Dragoslav Nikoli}

[ta je alkoholizam? — Za{to je alkoholizam bolest zavisnosti? — Re~eno o pijewu Definicija alkoholizma — Rasprostrawenost alkoholizma Uzroci alkoholizma — Etiopatogeneza alkoholizma Razvoj alkoholizma Tipologija alkoholi~ara i alkoholizma Ko je alkoholi~ar? — Samodijagnostika alkoholizma — testovi — Dnevnik pijewa alkoholnih pi}a — Alkoholi~arsko pona{awe — Li~nost alkoholi~ara Pijanstvo — Stepen i stadijum pijanstva — Mamurluk Alkoholizam i zdravqe Telesna oboqewa — Ciroza jetre — Katar `drela i jedwaka — Katar `eluca — Katar creva — O{te}ewa srca — Pove}ani krvni pritisak — Zapaqewe gu{tera~e — O{te}ena ko`a — Tumori alkoholi~ara Nervna oboqewa — Atrofija mozga

140 143 144 145 147 150 154 155 160 164 167 169 170 171 173 175 177 177 178 179 180 181 181 181 182 182 183 183 183 184

Bolesti zavisnosti

— Zapaqewe `ivaca — Alkoholna padavica Du{evna oboqewa — Alkoholno ludilo — Alkoholna halucinoza — Patolo{ka qubomora — Korsakovqevo ludilo — Alkoholna izlapelost — Patolo{ko napito stawe Alkoholizam i porodica — Brak alkoholi~ara — Deca alkoholi~ara Alkoholizam i mladi — Adolescentno doba i alkohol — Mladi, alkohol i brak Alkoholizam i `ena — @ena, alkohol, trudno}a i prostitucija Alkoholizam radnika Alkoholizam i selo „Nevidqivi“ alkoholi~ari Alkoholisanost i saobra}aj Alkoholisanost i kriminalitet Le~ewe alkoholi~ara — Savremeno le~ewe alkoholi~ara — Fazno le~ewe alkoholi~ara — Recidiv alkoholi~ara Klubovi le~enih alkoholi~ara — 8 pravila pona{awa le~enih alkoholi~ara @ivot bez alkohola — „Umereni“ potro{a~i alkohola — @ivor bez alkohola — totalna apstinencija

• 445 184 185 186 186 187 188 188 189 190 191 192 194 195 198 200 201 203 204 206 208 210 213 214 216 221 222 223 225 226 227 227

446 •

Alkohola i duvan

Dr Dragoslav Nikoli}

228

• 447

Bolesti zavisnosti

— Protiv alkoholizma, zajadno

230

NARKOMANIJA UVOD — Na{a narko scena Istorijski osvrt [ta je narkomanija? — Definicija narkomanije Rasprostrawenost narkomanija — Cvetaju kriminal i trgovina drogom — Putevi droge — Narkomanija je „samoubistvo“ — Narkomanija svetsko zlo — u dnevnoj {tampi Uzroci narkomanija Trofaktorska geneza narkomanije — Za{to roditeqi ne uo~e rano drogirawe deteta? Razvoj narkomanija Posledice narkomanija — Klasifikacija i fenomenologija narkomanija — Klasi~na i adolescentna narkomanija Vrste, dejstva i podela droga I — Depresori CNS-a II — Psihostimulansi III — Halucinogeni IV — Kanabis — Novodizajnirane sinteti~ke droge — Politoksikomanija

237 239 241 243 245 249 250 250 253 254 259 261 264 265 267 268 270 271 272 279 284 286 291 292

Smrtnost narkomana i znaci trovawa prema vrsti droga Li~nost narkomana — Da li se narkoman ra|a? — Kada na{a omladina proba drogu? Psiholo{ki odbrambeni mehanizmi narkomana — Profil jugonarkomana Rana dijagnostika narkomana Le~ewe narkomana Savremeno le~ewe narkomana

293 295 297 298 299 301 302 304 305

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 616-056.8 613.81/.84 NIKOLI], Dragoslav BOLESTI ZAVISNOSTI: pu{ewe, alkoholizam i narkomanija: kwiga za svaku porodicu / priredio dr Dragoslav Nikoli} - 2. izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd : Narodna kwiga - Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 448 strana : ilustr. ; 20 cm - ( Biblioteka Posebna izdawa / Narodna kwiga - Alfa / : kwiga broj 236) Tira` 2.000. - Bele{ka o piscu: str. 439. — Bibliografija: 418-436 ISBN 978-86-331-3147-6 a) Bolesti zavisnosti COBISS.SR-ID 140586508 I izdawe - Socijalna misao, 2000.

Bolesti zavisnosti

• 449

— Te{ko}e u le~ewu narkomana 307 Osnovi jedinstvene medicinske doktrine za le~ewe i rehabilitaciju narkomana u Jugoslaviji 309 I — Definicija i ciqevi 309 II — Osnovni principi organizacije, le~ewa i rehabilitacije narkomana 310 III — Osnovi metodologije le~ewa narkomana 310 Narkomanija i kriminalitet 312 Narkoman za volanom 314 Dru{tvena reakcija 315 — Na{a vlast u borbi protiv narkomanije 318 — Nova strategija u radu sa narkomanima 319 Kako spre~avati {tete narkomanija? 320 Zablude o drogama 322 — Kako rano za{tititi decu i omladinu od droga? 324 — Kako prepoznati u ku}i narkomana? 326 — Roditeqi i wihov narkoman 326 — Roditeqi narkomana prave gre{ke 328 Argo jezik narkomana 329 333 Ilustracije vrsta opojnih droga PRIMARNA PREVENCIJA BOLESTI ZAVISNOSTI — Za{to je primarna prevencija BZ-i „IN“? 355 — [ta obezbe|uje uspeh primarne prevencije BZ-i? 356 Zadaci zdravstvenih radnikau prevenciji 359 Sveobuhvatni program primarne prevencije bolesti zavisnosti 361 Generalni ciqevi nacionalne strategije

... Kwiga sublimira dosada{wa saznawa i iskustva autora iz oblasti bolesti zavisnosti u svetu i kod nas, pru`aju}i ~itaocu zna~ajne aktuelne ~iwenice, neophodne za razumevawe uzroka, razvoja, dijagnostike, le~ewa i metoda prevencije, odnosno spre~avawe pojave i {irewa pu{ewa duvana, alkoholizma ili narkomanija i to pomo}u – samoza{tite, samopomo}i, uzajamne za{tite, porodi~ne i dru{tvene za{tite. Pisana stru~no, pa ipak razumqivo i „obi~nom“ ~itaocu, delova}e podsticajno na potrebu da se qudi ukqu~e u organizovane grupe koje se aktivno bore protiv ove, kako u svetu tako i kod nas, rastu}e socijalne patologije. Za pedagoge, socijalne radnike psihologe, zdravstvene radnike; humanitarne organizacije... bi}e ovo dragocen priru~nik. Iz recenzije: Prim. dr sci Bo{ko Jovi~i}

za kotrolu droga 365 —

... I{~itavao sam ponovo stare autore, poznate humaniste, Dani}a, Popovi}a, Tasi}a, Pavlovi}a, Ili}a, [tampara... Nametnuo mi se utisak da su ti qudi davne pro{losti razmi{qali o alkoholnoj zavisnosti (ba{ tako su govorili) na na~in koji bi i danas mogao biti prihvatqiv. Iako su ve}ina bili lekari, nigde se ne vidi da su zastupali tezu o alkoholizmu kao iskqu~ivo, ili bar prete`no, zdravstvenom problemu. Socijalni momenat je bio u prvom planu, a iz toga opredeqewa da zlo treba spre~iti u korenu, a to najboqe mogu porodica, {kola i socijalna sredina. Kada sam ponovo i detaqno pro~itao rukopis BOLESTI ZAVISNOSTI do{ao sam do nesumwivog zakqu~ka da je autor dr Nikoli} potpuno na liniji navedenih velikana iz pro{losti. Psihijatar u struci, antipsihijatar u alkohologiji; prevencija u prvom planu, a ona po~iwe i odvija se u porodici, obdani{tu, {koli, socijalnoj sredini... Razmi{qam da bi najidealnije bilo kada bi ovu kwigu porodica ~itala kolektivno (porodi~na tribina). Iz recenzije: Radul Jovanovi}

Sveobuhvatni dr`avni program primarne prevencije — Zdravstveno vaspitawe i prevencija BZ-i — Stubovi primarne prevencije Bolesti zavisnosti — Za{to je {kola temeqni stub prevencije

366 369 372

Ro|en u selu Samaila, Kraqevo 1928. u porodici seoskog doma}ina kao jedinac oca Vojimira i majke Grozdane, ro|ene Petrovi}. Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom selu (od 1945. osmogodi{wa {kola „Petar Nikoli}“), a gimnaziju u Kraqeva~koj „realki“ sa odli~nim uspehom, a od drugova zvani „Tesla“. Diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu (9,1 sredwa ocena), a tokom studija medicine dobio Oktobarsku nagradu grada Beograda. Specijalizaciju iz neuropsihijatrije zavr{io 1965. a subspecijalizaciju sudska psihijatrija 1969. Primarijat stekao 1975. a doktorirao 1984. – tema „Medicinski i socijalni aspekti psihoza u Srbiji“. Dr sci Radio u Domu zdravqa u Sjenici – planska raspodela: porodi~ni lekar, {ef de~ijeg dispanzera (zavr{io prvu DRAGOSLAV {kolu prof. Vukana ]upi}a – „De~iji dispanzer u za{titi NIKOLI] zdravqa dece“) i {ef porodili{ta; u Medicinskom cenprimarijus tru u Kraqevu – na~elnik neuropsihijatrijske slu`be i prakti~no jedan od osniva~a iste; profesor Medicinske {kole u Kraqevu; u Saveznom zavodu za za{titu i unapre|ewe zdravqa – izvr{ni organ Saveznog ministarstva za rad, zdravstvo i socijalnu politiku SFRJ – bio je: Vi{i savetnik za mentalno zdravqe; redovni ~lan Savezne komisije za opojne droge; sekretar Savezne komisije za mentalno zdravqe; zamenik direktora i rukovodilac slu`be za zdravstvenu statistiku Zavoda; ekspert Svetske Zdravstvene Organizacije (SZO); Direktor i profesor Prve me|unarodne postdiplomske {kole – „Primarna prevencija Bolesti zavisnosti (pu{ewe, alkoholizam, narkomanija) ECPD – Evropski centar za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujediwenih Nacija; potpredsednik Svetskog kongresa „Rehabilitacija u psihijatriji“ 1997.; Organizovao je i rukovodio na dva stru~na seminara „Edukacija edukatora“ za primarnu prevenciju Bolesti zavisnosti, za u~esnike Srbije i Crne Gore, 2003. Objavio je preko 110 stru~nih radova i kwige: Pu{ewe i zdravqe; Samoubistva u Jugoslaviji (1985–1994); Nasilna smrt u Jugoslaviji – Studija: samoubistva, ubistva, zadesi (1951–2000), koautor Mr sci D. Dimitrijevi}, statisti~ar; Bolesti zavisnosti – Pu{ewe, Alkoholizam, Narkomanija, 2000.; Pu{ewe – 66 pitawa, 66 odgovora; Bio je Glavni redaktor i urednik ICD X SZO (Me|unarodna klasifikacija bolesti i uzroka smrti – MKB 10; Urednik i ICD–IX/MKB–IX, Alfabetski indeks. Prevodio je: psihijatrijske kwige; strane psihijatrijske ~lanke; recezent je vi{e kwiga iz oblasti psihijatrije i statistike; pisao je feqtone za dnevni list „Politika“ i davao intervjue za druge {tampane i elektronske medije. Aktuelni je Predsednik Saveza organizacija za prevenciju Pu{ewa, Alkoholizma i Narkomanije – JUSPANP (Osnovana 1953.) Redovni je ~lan Nau~nog dru{tva za istoriju medicine Srbije; ~lan je Odbora SANU (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti) za medicinski jezik i terminologiju; Suosniva~ je Sekcije Srpskog lekarskog dru{tva – BOLESTI ZAVISNOSTI – i wen drugi Predsednik, posle prof. dr J. Ceki}a. Bio je: predsednik [ahovskog kluba Sjenica; predsednik Udru`ewa distrofi~ara regiona Kraqevo; odbornik SO Kraqevo; u vi{e navrata Predsednik saveta u svojim ustanovama; predsednik Odbora protiv pu{ewa Jugoslavije... Srbin, pravoslavne vere – Slava Sv. Nikola. O`ewen je i ima sina Miroslava, snahu Biqanu, unuke Jelenu i Nevenu i unuka Aleksandra. Nikad nije bio ~lan Saveza komunista Jugoslavije i danas je vanstrana~ka li~nost.

452 •

Dr Dragoslav Nikoli}

Bolesti zavisnosti? — Koje zablude „gaje“ roditeqi u za{titi dece od BZ-i? Uloga religije u prevenciji bolesti zavisnosti Op{tinski program prevencije BZ-i Koliko nova vlast {titi narod od BZ-i? Savez organizacija za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji — JUSPANP — — [ta obezbe|uje uspeh prevencije bolesti zavisnosti? — Metode i sredstva zdravstveno-vaspitnog rada Savez organizacija za prevenciju alkoholizma, narkomanija i nikotinizma u Jugoslaviji — JUSPANP — Petogodi{wi projekat primarne prevencije Bolesti zavisnosti JUSPANP (dr`avni i op{tinski) Plan primarne prevencije Bolesti zavisnosti Saveza Srbije Svetska zdravstvena organizacija Svetska zdravstvena organizacija i Bolesti zavisnosti u 21. veku Narod za prevenciju (NZP) LITERATURA

379 380 381 384 388

390 392 394

395

397 399 403 406 409 418

Bolesti zavisnosti

• 460

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 616-056.8(082) 613.81/.84(082) BOLESTI ZAVISNOSTI: pu{ewe, alkoholizam i narkomanija: :kwiga za svaku porodicu / priredio Dragoslav Nikoli} - 2. izdawe, dopuweno i osavremeweno. - Beograd : Narodna kwiga Alfa , 2007. (Beograd : Alfa). - 248 strana : 20 cm - ( Biblioteka Posebna izdawa / Narodna kwiga - Alfa) : kwiga broj 236 Prema predgovoru, publikacija sadr`i radove predava~a izlo`ene na Prvom seminaru Edukacija edukatora, odr`anom septembra 2003. godine - Tira` 2000, - Str. 13-16 ; Predgovor / Dragoslav Nikoli}. ISBN 86-331-2970-1 1. Nikoli}, Dragoslav a) Bolesti zavisnosti - Zbornici COBISS.SR-ID 133254412