Bog Promisao Stvaranje - Emanuel Svedenborg

May 3, 2017 | Author: jedna_natasha | Category: N/A

Share Embed Donate

Report this link

Short Description

Download Bog Promisao Stvaranje - Emanuel Svedenborg ...

Description

BOG, PROMISAO, STVARANJE

Naslov originala GOD, PROVIDENCE, CREATION Emanuel Swedenborg

THE SWEDENBORG SOCIETY 20 BLOOMSBURY WAY, London 1976

Bog, Promisao, Stvaranje na latinskom od

EMANUELA SVEDENBORGA

Prevod s engleskog Risto Rundo Beograd 2009

Sadràj Predgovor Prvo poglavlje

Atanazijsko verovanje

Atanazijsko verovanje . . . . . . . . . . Prostiranje misli . . . . . . . . . . . . . . Kako se ~oveku otvara nebo . . . . . . Misao o Bogu . . . . . . . . . . . . . . . Ljubav i delo . . . . . . . . . . . . . . . Trojstvo prema Atanaziju . . . . . . . . Boànsko i ljudsko u Gospodu . . . . Devi~ansko ro|enje . . . . . . . . . . . . Istiniti nauk o Trojstvu . . . . . . . . . Atanazijsko verovanje i Istinski nauk Trojnost u Gospodu . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . .

.17 .20 .21 .23 .24 .26 .30 .32 .34 .36 .39

Hri{}anske ideje o Bogu . . . . . . . . . . Bogo-~ovek . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ôvek prijemnik ìvota . . . . . . . . . . . Stupnjevi ìvota . . . . . . . . . . . . . . . . Sve {to pripada samom ìvotu jeste Bog Boànski red . . . . . . . . . . . . . . . . . . Bog kao ve~an i beskrajan . . . . . . . . . Bog kao svemo} . . . . . . . . . . . . . . . Uticaj (influx) . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

. . . . . . . . .

.41 .44 .49 .54 .55 .57 .59 .60 .63

Drugo poglavlje

Tre}e poglavlje

. . . . . . . . . . .

Bog

Boànsko Provi|enje

Spasenje kao cilj Boànskog Provi|enja . . . . . . .64 Zakoni Boànskog Provi|enja . . . . . . . . . . . . .65 5

êtvrto poglavlje

Stvaranje

Duhovno sunce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @ivot ìvotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @ivotinje u nebu i paklu . . . . . . . . . . . . . . . Du{a kod ìvotinja . . . . . . . . . . . . . . . . . . Razlika izme|u ~oveka i ìvotinja . . . . . . . . . Du{a kod biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nema ~ina (efekta) bez uzroka . . . . . . . . . . . Priroda i ìvotni nagon . . . . . . . . . . . . . . . . Sve teì ljudskom obliku . . . . . . . . . . . . . . Tri sile . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Biljke u nebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sile teè k poslednjim izraàjima . . . . . . . . . Duhovne i prirodne biljke . . . . . . . . . . . . . . Svrha biljne du{e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Svi ljudi mogu da vide (razumeju) boànske stvari . . . . . . . . . . . . . Peto poglavlje

.151

Svemo} i Sveznanje

Stvarnost Duhovnog Sveta . . . . . . . . . . Prostor i vreme u Duhovnom Svetu . . . Naturalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Nebo kao jedan (ôvek) pred Gospodom Gospod je ìvot svega . . . . . . . . . . . . Sveprisutnost Gospodova i u paklu . . . . An|eosko okruènje . . . . . . . . . . . . . Sve {to je stvoreno ima svrhu . . . . . . . Svrha je zajedni~ko dobro . . . . . . . . . Ljubav i Mudrost u Gospodu su jedno .

6

.129 .131 .134 .136 .137 .139 .140 .142 .143 .145 .146 .147 .149 .150

. . . . . . . . . .

. . . . . . . . . .

. . . . . . . . . .

. . . . . . . . . .

.154 .155 .157 .159 .161 .162 .164 .166 .167 .168

Predgovor Od svoje {esnaeste godine ~vrsto verujem u u~enja koja su preko Emanuela Svedenborga data svetu. Njegova je misija bila u tome da u~i ljude da slu{aju svoj unutra{nji glas radije nego li mi{ljenja i rasprave. Posle godina usrdnog prou~avanja Biblije, pitam se da li za moju veru koja je obratila moju tamu u svetlost dugujem vi{e Svedenborgu nego {to sam to do sada mislila. Odajem duboko priznanje Emanuelu Svedenborgu za bogatije tuma~enje Biblije, za dublje razumevanje zna~enja Hri{}anstva, i za dragoceno ose}anje Boànskog Prisustva u svetu. êsto poku{avam da se setim ose}anja koja su me navela da prihvatim Svedenborgovo tuma~enje Hri{}anstva ra|e nego li ono koje mi je nudio moj otac; no bez uspeha. To je bilo isto ono {to je navelo Jozefa Konrada da ide da vidi more. Kao i on, i ja sam tako re}i isko~ila iz svoga dru{tva i tradicije – ostalo je ono {to sam postala. Svedenborgova teolo{ka u~enja sadràna su u dugim tomovima. Zbir svega, sveop{ta teologija, nalazi se u njegovom magnum opusu, Istinskoj Hri{}anskoj Religiji. No njegovo sredi{nje u~enje je jednostavno. Sastoji se od tri glavne ideje: Bog je Boànska Ljubav Bog je Boànska Mudrost Bog je Mo} u primeni (usus, sluènje, korist) Ove ideje su kao talasi okeana koji zapljuskuju svaki zaliv i luku uvek novom snagom volje, vere, i energije. Svedenborg daje novu stvarnost na{im pojmovima o Bogu i o zagrobnom ìvotu, pojmovima koje smo primili od 7

Emanuel Svedenborg

vekova nedokazane vere. Ta nova stvarnost je zapanjuju}a i uzbudljiva kao an|eoski glasovi koji su najavili Gospodovo ro|enje. Svedenborg nam donosi sveè svedo~anstvo koje podràva na{u nadu da }e veo biti skinut sa o~iju koje ne vide, da }e tvrde u{i da ìvnu i da }e neme usne da progovore. A to je potrebno jer ìvimo u dobu tu`ne ravnodu{nosti prema svemu {to se odnosi na veru, i u dobu koje nema strpljenja za napore da se zakoni ìvota objasne duhovnim terminima. Jedino su zaista slepe one o~i koje ne}e da vide istinu – oni ljudi koji zatvaraju o~i pred duhovnom vizijom. Samo za njih tama je neopoziva. Oni koji ispituju tamu s ljubavlju i poverenjem kao bakljom nalaze da je ona dobra. Slepi ljudi koji imaju o~i (unutra{nje, prim prev) znaju da oni ìve u duhovnom svetu koji je neshvatljivo divniji nego li materijalni svet pred kojim za njih stoji veo. Krajolici koje oni posmatraju nikad ne blede. Cve}e koje gledaju je besmrtno cve}e koje raste u Boìjem vrtu. Svedenborghova poruka je kao stena koju je Mojsije otvorio, iz koje je potekla slatka ìvodarna voda, obilje istina za one koji su gladni i èdni na njihovom hodo~asni~kom putu kroz doba materijalizma i sebi~nosti. U~enja koja je izloìo Svedenborg vode ljude divnim putem u Boìji grad svetlosti. Hodam njegovim suncem obasjanim putevima istine, pijem ~istu vodu znanja, a o~i moga duha su se otvorile te upoznah radost vida koji pobe|uje tamu i kruì nebom. U jedno sam sigurna; ne treba àliti bilo koji napor da se donese uteha ograni~enim i stradaju}im ljudskim bi}ima u ovom tamnom i prema sebi okrenutom dobu; a Svedenborgova poruka zna~i mi mnogo! Ona je obojila, u~inila stvarnom i objedinila moju misao o budu}em ìvotu; ona je uzvisila moje ideje o ljubavi, istini i korisnom radu; i bila mi je najja~i podstrek da prevazi|em moja ograni~enja. Atmosfera koju Svedenborg stvara potpuno me obuhvata. Svaka njegova i najmanja fraza mi ne{to zna~i. Ima neka izuzetno umiruju}a i bla8

Bog, Promisao, Stvaranje

gotvorna mo} u Svedenborgovim mislima za osobe moga temperamenta. Kad bih samo mogla da oda{iljem iz sebe ono duhovno rasvetljenje koje sam primala kada sam svojim prstima ~itala Nebo i Pakao. Od tada svakoga dana istraùjem „Nauk“, i nalazim da je istinit. Kad bi ljudi po~eli s malo strpljenja ~itati Svedenborgove knjige, ubrzo bi ih ~itali iz ~iste radosti. Na{li bi toliko toga o nebu {to bi im bilo drago i dovoljno toga {to bi im pokazalo da je du{a svuda, i dovoljno dokaza da su Ljubav i Bog tako povezani da ne moèmo da znamo bilo {ta o jednom a da ne znamo ne{to o drugom. Njegova knjiga Boànska Ljubav i Mudrost je izvor ìvota u ~ijoj blizini sam uvek sre}na. U njoj nalazim odmor od bu~nog ludila spolja{njeg sveta s puno re~i a malo zna~enja i s delima male vrednosti. Uma~em prste u ovu veliku reku svetlosti koja je vi{a od svih zvezda , dublja od ti{ine u koju sam utonula. Samo je ona velika dok je sve ostalo malo, delimi~no. Kad bih samo bila u stanju da na druge prenesem polovinu misli i plemeninih ose}anja koja su pohranjena u Svedenborgovim spisima, pomogla bih ljudima mnogo vi{e nego {to sam to mogla do sada na bilo koji drugi na~in. Kakva bi to bila radost meni kada bih postala oru|em kojim se Svedenborgova poruka daje svetu koji je duhovno gluv i slep. Svakome ko je ~itao njegova dela otvorenog uma name}e se zaklju~ak da je Svedenborg opisivao svet koji je njemu bio jasno stvaran kao {to je nama ovaj svet u kome mi ìvimo. A ~injenica je da je to (taj svet) sistem savr{enog reda, i da se u njemu svaki deo slaè sa svakim drugim delom. Vidi se da se isti zakoni odnose kako na sastav duhovnih oblasti tako i na tuma~enje Biblije i na ljudski um. Ako ~italac veruje u otkrivenja, na}i }e u samoj Bibliji uverljive dokaze za Svedenborgova u~enja. Potpunost, homogenost, i univerzalna prilagodljivost na~ela jesu tri karakteristike njegove filosofije. Kao {to 9

Emanuel Svedenborg

list raste iz gran~ice, ili kao {to telo zavisi od uma, tako je i svaki deo njegovog sistema povezan sa svim drugim delovima. Kroz sve svoje spise, Svedenborg nau~ava da se svaka istinska religija odnosi na ìvot, i da je ìvot religije ~initi dobro. Pored toga, on nam kaè da Re~ – Zakon @ivota – ima puno}u, svetost, i silu u doslovnom smislu kao i u na{im delima. Svaka parabola, svako saglasje (korespondencija) u Re~i zahtevaju od nas da ih primenimo u ìvot u svemu {to je su{tinsko za zdravlje, prosvetljenje, i oslobo|enje ~ove~anstva. To zna~i da treba da teìmo da Duh prevedemo i dela. Ako mislimo da je ovo nemogu}e, kako moèmo da se nazivamo u~enicima Onoga koji je umro na krstu da bismo mi imali ìvot, i to ìvot u obilju? Teolozi se oduvek trude da sa`mu u stalan oblik ~ovekove trenutne utiske o Bogu oslanjaju}i se pri tome na uvek izmi~u}e i promenljive aspekte Njegove Re~i. Mnoge protivre~nosti su se ispoljile u doslovnom tuma~enju Biblije, a prema tome i pogre{na shvatanja o Boìjoj prirodi i o Njegovoj svrsi. Svedenborgov genije je tuma~io sakralni simbolizam Biblije onako kao {to je Josif tuma~io Faraonove snove u zemlji u kojoj je bio sluga. Teolozi njegovog vremena zatamnili su svoja razmi{ljanja sa mnogo re~i a malo pravog znanja. Dok su oni stajali bespomo}ni pred zavesama Svetinje, Svedenborg ih je razmaknuo svojim dubokim pogledom, i otkrio Svetinju nad Svetinjama u njenoj punoj slavi. Divne istine o Boànskom ôve{tvu bile su izvrnute, razdvojene i iseckane da se vi{e nisu mogle prepoznati, a Gospod se izgubio u mrtvim nare~jima. Svedenborg je povezao razbacane i polomljene delove, dao im prirodan oblik i zna~enje te tako uspostavio jednu „novu zajednicu sa Bogom u Hristu“. Svedenborg nije bio onaj koji razara nego onaj koji boànski nadahnuto tuma~i. Bio je prorok poslan od Boga. Njegova prva i poslednja misao koja se provla~i kroz njegove spise je u tome 10

Bog, Promisao, Stvaranje

da pokaè da se u Bibliji, kada se pravo ~ita i tuma~i, nalazi najistinitiji i najplemenitiji mogu}i pojam o Bogu. Ve}ina ljudskoh umova je tako sazdana da u njima postoji jedna Tajna Odaja gde se ~uvaju teolo{ki pojmovi, a njihovo sredi{te je ideja o Bogu. Ako je ta ideja neistinita i okrutna, sve ono {to iz nje sledi logi~no prima ne{to od takve ideje. Jer ono {to je najvi{e je isto tako i najdublje, i to je sama su{tina svakog verovanja i misli i ustanove koja iz toga proisti~e. Ova su{tina, kao du{a, oblikuje se u sliku same sebe u svemu u {to ulazi; i kako se spu{ta u planove svakodnevnog ìvota, zarobljava istine u ~ovekovom umu unose}i okrutnost i zabludu. Verovanja ~iji su plod uobraène ekselencije*, ona podsti~u nabo`na ose}anja i ceremonije ~ija svrha nije dobro ~ove~anstva, a koja postaju zamena za pravedan i koristan ìvot, ovakva verovanja zatamnjuju moralnost i od nje ~ine oru|e nekog vrhovnog bi}a kome se ljudi klanjaju s divljenjem, ali koje je u istini odvratno dobrim i mudrim ljudima. Lutaju}a ideja o jednom nevidljivom Bogu, izjavljuje Svedenborg, „nije ni~im odre|ena; stoga se ona gubi i nestaje. Ideja o Bogu kao duhu, kad se veruje da je duh eter ili vetar, je prazna ideja; ali ideja o Bogu kao ôveku je prava ideja; jer Bog je Boànska Ljubav i Boànska Mudrost, sa svim osobinama koje idu uz to, a subjekat svih tih osobina je ~ovek, a ne eter ili vetar.“ Vo|en svetlo{}u boànske Re~i, Svedenborg je video Jedinstvo Boga u Osobi i u Su{tini, a Isusa Hrista kao Boga u ~ove{tvu koje je na sebe uzeo u svetu, a Svetoga Duha (je video) kao Beskrajnu Mo} koja ~ini dobro i usre}uje. Jehova je izveo najve}i ~in u zemaljskoj istoriji blago i neprimetno, kada je izlio Svoje svetlo na ljudski um i na prirodu. Naime, nepogre{ivi dokaz Boànstva je njegova tihost i nesebi~nost. * Misli se na na~ine kako se oslovljavaju sve{tena lica, (prim. prev.)

11

Emanuel Svedenborg

Kada se Gospod u~inio „kona~nim“, i postao malo dete, nije bilo slavlja osim svetlosti na breùljcima gde su pastiri ~uli kako an|eli pevaju, i zvezde na Istoku. Nije bilo ni traga svetske veli~ine ili pompe. Nije bilo ~ak ni ~oveka savr{enog oblika i stasa. Samo odoj~e u jaslama. Izgledao je kao svako drugo dete. Njegov rast, umni i telesni, bio je obi~an, i kada sledimo istoriju Njegovog ìvota, nalazimo Ga kao ~oveka u dru{tvu drugih ljudi, zasluùju}i dnevni hljeb kao i oni, hodaju}i obalom kao i oni putevima po bregovima. I pored toga bio je Emanuel, Bog s nama. Ova istina je sredi{te celog Hri{}anskog nauka, i ako se ona ne sagleda jasno, Sveto se Pismo ne moè razumski pojmiti. Samo tako moè se s rado{}u klanjati Jednom Bogu. Kada je radost nadahnuta ovakvim shvatanjem Gospoda, to je onda kao sunce s trostrukom glavom topline, svetlosti i delovanja. To je kao zadovoljstvo s kojim posmatramo sre}nu ravnoteù du{e, uma i tela u lepom ljudskom stvoru, ili kao savr{eni rad semena koje se razvija u cvet i cveta koji daje so~an plod. Kako je ovaj pojam zdrav i lagan i sposoban da s sloì sa prirodom svih stvari! A kakvog je to napora ko{talo Svedenborga da posadi ovaj pojam tako da bi mogao rasti i doneti cvet! Nove misli o Jedinstvu Boga koje je Svedenborg ponudio da bi zamenio stari pojam su neocenjive jer one pomaù da napravimo razliku izme|u stvarnog Boànstva i odbojnih privida kojima je ~ovekov um vo|en strastima, antropomorfnim idejama i pogre{nim ~itanjem Re~i, zastro Njegov pravi lik. Njegova knjiga Istinska hri{}anska Religija pokazuje kako je Svedenborg i{ao za tim da nehri{}anske pojmove oplemeni. ûjte {ta kaè: „Bog je Svemogu} jer svu mo} ima od Samoga Sebe dok drugi imaju mo} od Njega. Njegova mo} i Njegova volja su jedno, a zato {to On ho}e samo ono {to je dobro, dakle On moè da ~ini samo dobro. U duhovnom svetu niko ne moè da radi ni{ta {to je protivno Njegovoj volji; ovo oni (duhovi) dobijaju od Boga ~ija su mo} i volja jedno. Bog je samo dobro; stoga, kada On 12

Bog, Promisao, Stvaranje

~ini dobro, On je u Sebi, i ne moè da deluje izvan Sebe. Iz ovoga je o~igledno da Njegova svemo} proisti~e i deluje unutar sfere u kojoj se prostire dobro, a to (dobro ili sfera dobra) je beskona~no.“ I dalje: „U na{e vreme preovla|uje mi{ljenje da je Boìja svemo} kao neograni~ena (apsolutna) mo} kralja koji moè da radi {ta god ho}e, da proglasi krivoga nevinim, da proglasi bezvernika vernikom, da uzdigne bezvrednog i bez zasluga iznad vrednog i zaslu`nog; i jo{, da moè da pod bilo kojim izgovorm li{i Svoje podanike njihovih dobara, da ih osudi na smrt i sli~no. Zbog ove besmislice uvukle su se u crkvu obmane, neistine, podele, u odnosu na Boànsku Svemo}, i jo{ im nije kraj tako da mogu da se broje kao kante vode izva|ene iz okeana, ili kao otrovne zmije koje se sun~aju i mnoè u pustinjama Arabije. [ta treba vi{e nego dve re~i, svemo} i vera, da bi se po svetu prosulo onoliko pri~a i sitni~arenja i naga|anja koliko je opaànja u ~ulima ~ovekovog tela? A to je stoga {to je u svemu ovome razum izagnan, pa onda neka se kaè u ~emu je ~ovekova misao savr{enija od misli ptice koja leti iznad njegove glave?“ Zaista, Svedenborgova u~enja kao da nas uzdiù na vrh planine gde u vazduhu nema mr`nje, i sa koje moè da se vidi da je priroda Boànskog Bi}a Ljubav, Mudrost i Korisno Delovanje, i da se Njegov odnos nikada ne manja ni prema kome. Iz svih Svedenborgovih knjiga sija, blista slika Ve~ne Ljubavi koja grli svako ljudsko bi}e, i spasava ga da ne padne dublje u greh. Religija se odre|uje kao nauk o na{im odnosima prema Bogu i na{oj ljuskoj sabra}i kao i o onome {to mi dugujemo sami sebi; dok se Hri{}anstvo, ako se ispravno shvati, odre|uje kao nauk ljubavi. Kad je Gospod boravio na zemlji vidljiv smrtnicima, On je izjavio da od dve zapovesti, od kojih je prva ljubav prema Bogu i druga ljubav prema bli`njemu, zavise i Zakon i Proroci. I pored toga, za dve hiljade godina, takozvani vernici ponavljaju Bog 13

Emanuel Svedenborg

je ljubav a da pri tome ne opaàju svet (univerzum) istina koje su sadràne u ove dve mo}ne re~i niti su svesni njihove pokreta~ke snage. Ljubav kao nauka je ponovo zasijala kao sredi{te i ìvot, kao lepota i ~uvar svega tek onda kada se Svedenborg oslobodio logi~arskog cepidla~enja koji se naziva osamnaestim vekom* On je protuma~io ceo svet ljudskih iskustava kao ljubav – stanja ljubavi – delovanja, sile, i funkcije ljubavi – kao konstruktivne, i ohrabruju}e diktate ljubavi. Pored toga, vidilac je otkrio da je ljubav isto {to i samo Boànsko, da se Gospod uliva u duhove an|ela i ljudi; da je materijalni svet Boìja ljubav svedena na oblike koji sluè ìvotu, i da Re~ Boìja, ako se pravo razume, otkriva puno}u i divote Njegove Ljubavi prema svoj ljudskoj deci. Tako je kona~no slaba{ni zrak, putuju}i kroz beskona~nost po~ev od Boànske Du{e, dotakao gluvi i slepi ljuski um, i gle! Drugi Dolazak Gospodov bio je svr{en ~in. Svedenborgov um {irio se u vi{u svetlost polako, i uz doboku patnju. Teolo{ki sistemi njegovog vremena su bile uglavnom rasprave (kontroverzije), duga cepidla~enja koja su izgledala kao pe}ine u kojima se }ovek mogao lako izgubiti da nikada ne na|e izlaza. Svedenborg je morao da dâ nove odrednice, da defini{e, zna~ajnim re~ima kao {to su istina, du{a, volja, stanje, vera, i da da nova zna~enja mnogim re~ima kako bi preveo vi{u duhovnu misao u obi~an jezik. Za ljubav je morao da na|e novi vokabular, a to je bilo kao da je u~io drugi jezik. Iz svoga srca i iz srca neba napisao je u Istinskoj Hri{}anskoj Religiji, Ljubav koja je u su{tini dobro je sli~na toplini sunca koje oplo|ava i deluje na plodnom tlu, na vo}ke i ìtna polja, i tamo gde deluje, tamo kao da stvara raj, Jehovin vrt, i zemlju Kanansku; a ~ar njegove istine je kao svetlost sunca u prole}e i kao svetlost koja se uliva u kristalnu po* Vek koji se zbog spisa deista i ateista kao {to su bili Locke, Voltaire, Holbach i Rousseau naziva vekom prosvetiteljstva, (prim. prev.).

14

Bog, Promisao, Stvaranje

sudu u kojoj je lepo cve}e iz kojega se, kada se cvetovi otvore, {iri miomiris. Mo`da niko nije nikad kao on podnosio du{evni pritisak gvozdenih re{etaka ljudske puti bez ute{nog prisustva jedne njemu sli~ne inteligencije koja bi otak{ala taj teret. Dao je ìvot za to da nau~i ne{to i da ne{to uradi s tom ogromnom riznicom znanja! Prirodno je da mu je bilo drago kada je vi{e svetlosti i vi{e mogu}nosti ulazilo u njegove te{ke dane; no pitam se da li se on ikad ose}ao kao kod svoje ku}e na zemlji posle njegovog prosvetljenja. Samo jedno ovakvo licem u lice saznanje daje stvarnost svemu, jer ono izvire iz ìvota, a Svedenborgovo ìvo svedo~enja }e bacati laganu ali stalnu svetlost na tamnu „pozadinu“ iskustva na{e du{e, nadahnjuju}i uvek novom svetlo{}u na{e besmrtne nakane (ciljeve). Svedenborgove knjige su neiscrpan izvor zadovoljstva svima onima koji ìve ìvotom uma. Uranjam svoje ruke u {iroke brajove (braille volumes) tomove koji sadrè njegova u~enja, pa ih onda vadim punih tajni duhovnog sveta. Helen Keler

15

PRVO POGLAVLJE

Atanazijsko* verovanje 1. Atanazijsko verovanje jeste: „Ko god èli da bude spasen, nu`no je da se drì katoli~ke vere. Ako se ne drì ove vere u potpunosti i bez ikakve sumnje, propa{}e zauvek. Katoli~ka vera je: Da se klanjamo jednom Bogu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu; da ne me{amo osobe niti da razdvajamo su{tinu, po{to su Otac jedna osoba, Sin druga osoba, a Sveti Duh tre}a osoba, ali je Boànstvenost Oca, i Sina, i Svetoga Duha jedno te isto, slava jednaka i veli~anstvo ve~no. Kakav je Otac, takav je Sin i takav je Duh Sveti. Otac je nestvoren, Sin je nestvoren i Sveti Duh je nestvoren. Otac je beskona~an, Sin je beskona~an i Sveti Duh je beskona~an. Otac je ve~an, Sin je ve~an i Sveti Duh je ve~an; pa ipak nisu tri ve~na, nego jedan ve~ni; i nisu tri beskona~na ni tri nestvorena, nego jedan nestvoreni i jedan beskona~ni. Isto kao {to je Otac svemogu}, i Sin je svemogu}, i Sveti Duh je svemogu}; ipak nisu tri svemogu}a, nego jedan svemogu}i. Kao {to je Otac Bog, tako je i Sin Bog, a tako je i Sveti Duh Bog; pa ipak nisu tri boga, nego jedan Bog. Iako je Otac Gospod, Sin je Gospod i Sveti Duh je Gospod, ipak nisu tri gospoda, nego jedan Go* Atanazije (oko 300-373) hri{}anski teolog i sve{tenik. Na Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji 325. god. pobedila je njegova doktrina nad arijanstvom. Na carigradskom saboru 381. definitivna pobeda njegovog u~enja. Atanazijsko vjeruju ne poti~e od Atanazija ve} mu je pripisano u 7. veku (prim. urednika).

17

Emanuel Svedenborg

spod. Jer kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom da priznamo svaku osobu zasebno da je Bog i Gospod, tako nam je zabranjeno katoli~kom religijom da kaèmo da su tri boga ili tri gospoda. Otac je ni iz ~ega, nestvoren i nero|en. Sin je samo od Oca, ni sa~injen ni stvoren, nego ro|en. Sveti Duh je od Oca i od Sina, ni sa~injen ni stvoren ni ro|en, nego je proiza{ao. Tako je jedan Otac, ne tri Oca, jedan Sin, ne tri Sina, jedan Sveti Duh, a ne tri sveta duha. I u ovom Trojstvu nijedan nije pre drugoga, nijedan nije ve}i od drugoga, nego su sve tri osobe zajedno ve~ne i potpuno jednake. Tako da se mora klanjati, kao {to je re~eno, Jedinstvu u Trojstvu i Trojstvu u Jedinstvu. Svaki onaj koji èli da bude spasen, mora tako da misli o Trojstvu. Isto tako potrebno je radi spasenja misliti ispravno o utelovljenju na{ega Gospoda Isusa Hrista. Po{to je istinita vera u tome da verujemo i ispovedamo da je na{ Gospod Isus Hristos Sin Bo`ji, Bog i ôvek; Bog po su{tini od Oca, ro|en pre sveta, i ôvek po su{tini, ro|en od majke u svetu, s razumnom du{om i ljudskim telom, jednak Ocu po Boànstvu, a niì od Oca po Ljudskom. Koji, iako Bog i ôvek, nije dva nego jedan Hristos. Koji je stradao radi na{ega spasenja, si{ao u pakao i ustao tre}ega dana posle smrti, i uzdigao se u nebo, i sedi desno od Oca Boga Svemogu}eg, odakle }e do}i da sudi ìvima i mrtvima. Kod ~ijeg dolaska }e svi ljudi ustati telom; i oni koji su }inili dobro, u}i }e u ve~ni ìvot, a oni koji su ~inili zlo, u ve~ni oganj. To je katoli~ka vera i ôvek, ako u nju ne veruje ~vrsto, ne}e mo}i da bude spasen. Slava Bogu Ocu i Sinu i Svetome Duhu. Kao {to je bilo u po~etku, kao {to je sad i kao {to }e biti zauvek. Svet bez kraja. Amin. (Otkr. Obj. 1091) 2. Ovo u~enje o Bogu prihvata ceo hri{}anski svet jer ono dolazi od Sveop{tega (Ekumenskoga) koncila. Ali 18

Bog, Promisao, Stvaranje

pre nego {to ispitamo to u~enje, kaza}emo ne{to {to nije poznato o ~ovekovoj veri i ljubavi u ovom svetu, kao i u onome u koji ~ovek ulazi posle smrti. Ina~e bi se moglo pretpostaviti da svaki ~ovek bez razlike, nezavisno od svoje vere, odlazi u nebo i da je spasen po Boànskoj milosti. Iz toga poti~e pogre{no verovanje kod rimokatolika da se nebo daje ~oveku po dobroj volji pape i njegovih sve{tenika. Ne zna se da se sve misli ~ovekove prostiru u duhovnom svetu u svim pravcima, kao varnice iz vatre. Duhovni svet se sastoji od neba i pakla, a nebo i pakao sastoje se od bezbroj dru{tava. Stoga se ~ovekove misli {ire u ta dru{tva, i to duhovne misli, a to su one koje se odnose na Gospoda te na ljubav i veru u Njega, u nebeska dru{tva, dok se misli koje su ~isto prirodne i koje se odnose na samoga sebe i svet, to jest na ljubav prema sebi i svetu, a koje nisu povezane s Gospodom, {ire u paklena dru{tva. Do sada je bilo nepoznato da se ~ovekove misli prostiru na takav na~in, jer se ni{ta ne zna o prirodi neba i pakla, a to je da se oni sastoje od dru{tava, i da se ~ovekove misli {ire (prostiru) dalje od prirodnog sveta u kojem ìvi. On vidi ovaj prirodni svet svojim prirodnim vidom. Po{to se njegove misli {ire po duhovnom svetu, a njegov prirodni vid {iri se samo po prirodnom svetu, iz toga se moè zaklju~iti da su misli duhovne, a da je o~ni vid prirodan. Mogu sa sigurno{}u da tvrdim, na osnovu iskustva od toliko godina, da postoji prostiranje misli u dru{tva u duhovnom svetu, i da nema nijedne misli koja se tako ne {iri. Drugim re~ima, ~ovek je glavom u duhovnom svetu, a telom u prirodnom svetu. Pod glavom mislim na njegov um koji se sastoji od razuma, misli, volje i ljubavi, dok pod telom mislim na njegova ~ula: vid, sluh, miris, ukus i dodir. Po{to je ~ovek glavom, to jest umom, u duhovnom svetu, on je ili u nebu ili u paklu. I tamo gde je njegov um, ~ovek }e oti}i glavom i telom kada postane duh. ôvek je upravo onakav kakva je njegova povezanost s dru{tvima u duhovnom svetu, ta19

Emanuel Svedenborg

ko da je ili an|eo u nastajanju prema njegovoj vezi s nebeskim dru{tvima, ili |avo u nastajanju saglasno njegovoj vezi s dru{tvima u paklu. (Otkr. Obj. 1092) 3. O~ito je da se misli pruàju ili u nebeska ili u paklena dru{tva i da bez toga ne bi mogle postojati. ôvekova misao je sli~na o~nom vidu, pa kada oko ne bi videlo van sebe, bilo bi kao da nema ni vida ni slepila. Me|utim, treba znati da je upravo ljubav ta koja odre|uje u koja }e se dru{tva misli prostirati: dobra ljubav u nebeska, a zla ljubav u paklena dru{tva. Jer ~itavo nebo raspore|eno je u dru{tva prema razlikama ose}anja koja pripadaju ljubavi uop{te, posebno i pojedina~no. S druge strane, pakao je raspore|en u dru{tva prema poùdama nastalim od zlih ljubavi, koje su suprotne ose}anju ljubavi prema dobru. ôvekova ljubav je kao vatra, a njegove misli su kao zraci svetlosti. Ako je ta ljubav dobra, tada su to zraci istine. Ako je ta ljubav zla, tada su to zraci obmane. Misli koje poti~u od dobre ljubavi idu prema nebu, a misli od lo{e ljubavi idu prema paklu i spajaju se s paklom, tako da se prosto nakaleme na sli~na dru{tva koja su u sli~noj ljubavi, postaju}i tako jedno s njima. ôvek postaje slika Gospodova kroz ljubav koju ose}a prema Njemu. Gospod je Boànska Ljubav i On se pokazuje kao Sunce koje vide an|eli u nebu. Iz toga Sunca proizlaze svetlost i toplota, gde je svetlost Boànska Istina a toplota Boànsko Dobro. îtavo nebo i sva dru{tva u njemu poti~u iz njega. Ljubav prema Gospodu u ~oveku, koji je slika Gospodova, sli~na je tome Suncu, iz ~ije vatre poti~u svetlost i toplota. Svetlost je istina vere, dok je toplota dobro ljubavi. Obe proisti~u od Gospoda, i obe se usa|uju u dru{tva s kojima ~ovekova ljubav postoji kao celina. Iz Knjige postanja (1:26) vidi se da je ~ovek slika i prilika Bo`ja, i da je on slika i prilika zbog ljubavi, jer kroz ljubav ~ovek je u Gospodu i Gospod je u njemu (Jovan, 14:20, 21). Re~ju, svaka i najmanja misao prima se 20

Bog, Promisao, Stvaranje

u nekom dru{tvu, samo nju ne primaju pojedini duh ili an|eo toga dru{tva, nego je prima ose}anje ljubavi iz kojega poti~e i u kojemu je to dru{tvo. Stoga an|eli nisu svesni toga uticaja niti pak taj uticaj remeti to dru{tvo na bilo koji na~in. Iz toga je jasno da je ~ovek povezan s nebom dok ìvi na svetu, i da je isto tako u dru{tvu s an|elima iako ni jedni ni drugi nisu toga svesni. Oni to ne znaju, jer je ~ovekova misao materijalna, dok je an|eoska misao duhovna, a obe su povezane samo kroz saobraznost (korespondenciju). Po{to je ~ovek kroz svoje misli uveden ili u nebeska ili u paklena dru{tva, to se njegov karakter vidi kada u|e u duhovni svet, to jest u nebo ili pakao, a to se doga|a posle smrti. Na taj na~in ~ovek se popravlja kroz svoje misaono prisustvo u nebeskim dru{tvima, a osu|uje ili kvari kroz svoje misaono prisustvo u paklenim dru{tvima. (Otkr. Obj. 1093) 4. Jo{ dok je na svetu, on sebi otvara nebo ili pakao i postaje stanovnik nebesa ili pakla; jer kad se rodi, on nije ni u nebu ni u paklu, jer nema misli*. Razlog {to ~ovek postaje stanovnik neba ili pakla jeste to {to je njegovo stvarno mesto boravka i njegova domovina duhovni svet. Jer posle nekoliko godina boravka u prirodnom svetu on }e ìveti tamo zauvek. Iz toga se moè zaklju~iti koliko je va`no ~oveku da zna {ta otvara nebo ili pakao i uvodi ga u nebeska ili paklena dru{tva. To }emo pokazati jasnije u odeljcima koji slede. Ovde }emo re}i samo toliko da ~ovek sebe uvodi sve dublje u unutarnja dru{tva u nebu na taj na~in {to postaje mudriji i {to raste njegova ljubav da ~ini dobro. A to ujedno zna~i: onoliko koliko mu se otvara nebo, toliko mu se zatvara pakao. Me|utim, treba dodati i to da ~ovek sam sebi otvara pakao, dok mu Gospod otvara nebo. (Otkr. Obj. 1094) * Koje ga uvode u nebo ili pakao, (prim. prev.)

21

Emanuel Svedenborg

5. Prva i primarna misao koja otvara ~oveku nebo jeste misao o Bogu; razlog je to {to je Bog Sve neba, tako da je isto da li govorimo o nebu ili o Bogu. Sve boànske stvari uzete skupa, koje ~ine da su an|eli {to ~ine nebo an|eli – jesu Bog. To je razlog {to je misao o Bogu prva i primarna me|u svim mislima koje otvaraju ~oveku nebo; to je zapravo glava i zbir svih istina i ljubavi, kako nebeskih tako i duhovnih. Me|utim, postoje misao (koja poti~e) od svetlosti i misao od ljubavi. Misao od svetlosti same jeste znanje da Bog jeste; to izgleda kao priznavanje (da Bog jeste), ali nije priznanje (istinsko). Kroz misao od svetlosti ~ovek je samo prisutan u nebu, ali ne i povezan s nebom. Naime, sama misao od svetlosti ne povezuje nego samo ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom i andelima; ta svetlost je nalik zimskoj svetlosti kada ~ovek vidi jasno kao da je leto, ali se ta svetlost ne povezuje sa zemljom ili drve}em, cve}em ili travom. Pomo}u svetlosti neba u svakom ~oveku usa|ena je sposobnost da moè da misi o Bogu, kao i da razume ono {to se odnosi na Boga, ali samo misao od svetlosti, koja je intelektualna, ~ini da je ~ovek prisutan pred Gospodom i an|elima, kao {to je ve} re~eno. Kada ~ovek ima samo intelektualnu misao o Bogu i o onom {to se odnosi na Boga, on se tada pojavljuje pred an|elima izdaleka kao slika od slonova~e ili od mramora, koja moè da hoda i da izgovara glasove, ali ~ije lice i glasovi nemaju ìvota. Pore|enja radi, on an|elima izgleda kao drvo zimi, kada su grane gole, bez li{}a, ali }e jednog dana olistati i doneti plod, kada se toplota poveè sa svetlo{}u, kao {to je to u prole}e. Kao {to misao o Bogu otvara nebo, tako isto misao protivu Boga zatvara nebo. (Otkr. Obj. 1096) 6. Samo misao o jednom Bogu otvara ~oveku nebo, dok misao o vi{e bogova zatvara nebo, zato {to misao o nekoliko bogova razara misao o jednom Bogu. Misao o istinitom Bogu otvara nebo, jer nebo, sa svim {to je u nje22

Bog, Promisao, Stvaranje

mu, poti~e od istinitog Boga, dok misao o la`nom bogu zatvara nebo, jer nebo i sve {to mu pripada proizlaze od istinitog Boga. Misao o Bogu kao Tvorcu, Otkupitelju i Prosvetitelju otvara nebo, jer je to Trojstvo jednog i istinitog Boga, a to isto ~ini i misao o svemogu}em, sveprisutnom i sveznaju}em Bogu, jer su to atributi koji se odnose na su{tinu jednog istinitog Boga; s druge strane, misao o ìvom ~oveku kao bogu, ili o mrtvom ~oveku kao bogu ili o idolu kao bogu zatvara nebo, zato {to ovi nisu sveznaju}i, sveprisutni, svemogu}i, nestvoreni, ve~ni i beskrajni, niti od njih poti~u stvaranje i otkupljenje, niti su izvor prosvetljenja. Jedino misao o Bogu kao ôveku u kojem su Otac, Sin i Duh Sveti otvara nebo; dok misao o bogu koji nije ~ovek, ve} se zami{lja kao mali oblak ili kao priroda u najsitnijim delovima, zatvara nebo. Jer Bog je ôvek, kao {to je i celokupno nebo ôvek, i kao {to su svaki an|eo i svaki duh ôvek. Stoga samo misao o Gospodu kao o Bogu univerzuma otvara nebo, jer Gospod kaè: Otac je dao sve Sinu u ruke. (Jovan, 3:35) Otac mi je dao vlast nad svakim telom. (Jovan, 17:2) Otac je meni dao sve. (Mateja, 11:27) Sva vlast mi je data i na nebu i na zemlji. (Mateja, 28:18) Iz ovoga je o~ito da ~ovek koji ne misli tako o Bogu nije spasen. Misao o Bogu u nebu jeste Gospod, jer su nebeski an|eli u Gospodu, i Gospod je u njima, i stoga je za njih nemogu}e misliti o Bogu osim kao o Gospodu (Jovan, 14:20, 21). Neka mi je dopu{teno kazati da je misao o Bogu kao ôveku usa|ena iz neba u svakom narodu po celom svetu, ali je naàlost kod hri{}ana razru{ena. Razlozi za to bi}e navedeni niè. (Otkr. Obj. 1097) 7. Samo misao da Bog jeste i da je Gospod Bog neba otvara nebesa zaista, i pokazuje ~oveka prisutnim (u nebu), ali tako slabo da se jedva prime}uje, kao izdaleka 23

Emanuel Svedenborg

i kao u senci. Me|utim, kako ta misao postaje istinitija, ispravnija i potpunija, tako se on pokazuje u ve}oj svetlosti. Misao je sve potpunija {to (~ovek) vi{e poznaje istine koje poti~u od vere i dobro koje poti~e od ljubavi, a iz Re~i; jer je sve u Re~i Boànsko, a Boànske stvari uzete zajedno jesu Bog. ôvek koji samo misli da Bog postoji, ali nema nikakvu ideju o Njegovoj prirodi, nalik je ~oveku koji zna da postoji Re~ (Bo`ja) i da je Ona sveta, ali ne zna {ta Ona sadrì, ili ~oveku koji zna da postoji zakon, ali ne zna {ta on propisuje. Ali misao o tome {ta je Bo`ja priroda jeste tako {iroka da ispunjava nebo i sa~injava svu mudrost u kojoj su an|eli, a ona je neizreciva; naime, ona je beskrajna, jer je i Bog beskrajan. Misao da On jeste, koja poti~e iz Njegove prirode, to je ono {to se naziva imenom Bo`jim. (Otkr. Obj. 1098) 8. Kao {to smo rekli, ~ovekova misao moè da poti~e od svetla ili od ljubavi; dokle misao od svetla ~ini da je prisutan u nebu, dotle ga misao od ljubavi vezuje za nebo; a to je stoga {to je ljubav duhovna veza. Posledica toga je da se ~ovek uvodi u nebo kao u brak onda kada njegova misao (o Bogu) vi{e ne dolazi od svetla nego od ljubavi. Jer u Re~i se Gospod naziva mladoènjom i muèm, a nebo i crkva nevestom i ènom. Biti u braku (u nebu) zna~i biti povezan s nebom u jednom od njegovih dru{tava, a ~ovek je povezan onoliko koliko je na svetu stekao pameti i mudrosti od Gospoda kroz Re~, a to zna~i onoliko koliko je kroz Boànske Istine nau~io da misli da Bog jeste, i da je Gospod taj Bog. Me|utim, ~ovek ~ija je misao zasnovana na malom broju istina i koji je stekao manje pameti, povezan je s nebom u manjoj meri. Pod ljubavlju se misli na ljubav prema Gospodu. Voleti Gospoda ne zna~i voleti Gospoda kao osobu. Ta ljubav sama ne povezuje ga s nebom, nego ljubav prema Boànskom Dobru i Boànskoj Istini, koje su Gospod u nebu i u crkvi. Ljubav prema ovima nije u tome da se one poznaju 24

Bog, Promisao, Stvaranje

i razumeju, niti u tome da se o njima misli ili o njima govori, nego u tome da se one èle i da se pretvaraju u dela, jer je tako Gospod odredio i jer je to korisno. Ni{ta nije zavr{eno dok nije u~injeno, jer je to cilj, a cilj je ono zbog ~ega je ljubav cenjena. Dakle, ljubav prema znanju, razumevanju i razmi{ljanju poti~e od volje da se ne{to u~ini. Reci mi za{to èli{ da ne{to razume{ ako to nije radi cilja koji èli{ da postigne{? Cilj koji se voli, to je delo. Ako kaè{ da je radi vere, tada treba da shvati{ da sama vera, ili vera koja je samo u mislima, bez delotvorne vere koja je delo, nije ni{ta. Vrlo se vara{ ako zami{lja{ da veruje{ u Boga ako ne ~ini{ dela koja su od Boga. Jer Gospod u~i kod Jovana: Koji ima zapovesti moje i drì ih, to je onaj koji me ljubi, toga }e ljubiti Otac moj; a koji mene ljubi, njega }e ljubiti Otac moj, i ja }u ga ljubiti, i javi}u mu se sam. (Jovan, 14:21-23) Re~ju, voleti i ~initi je jedno te isto; stoga kada se u Govoru govori o ljubavi, misli se na dela; jer ono {to volim, to i ~inim. (Otkr. Obj. 1099) 9. Misao o Bogu i Boànskim stvarima, koja poti~e iz svetlosti, u nebu se naziva nebeskom i duhovnom, a u svetu – crkvenom i teolo{kom; ali postoji i misao (o Bogu i Boànskim stvarima) koja nema to poreklo. Takvu misao koja ne poti~e od svetlosti (neba) imaju oni koji je znaju ali je ne shvataju. Takvi su u dana{nje vreme oni koji svoj razum pot~injavaju veri i koji drè da ono {to ne moè da se razume – treba verovati, i da inteligentna vera nije istinska vera. Ali oni nemaju pravo ose}anje za unutarnju istinu, pa stoga nisu prosvetljeni; me|utim, oni su ponosni na svoju inteligenciju i èle da gospodare ljudskim du{ama pomo}u svetih stvari u crkvi. Oni ne shvataju da istina èli da bude u svetlosti, jer je svetlost neba Boànska Istina, i da ta svetlost deluje na istinski ljudski 25

Emanuel Svedenborg

razum i da oni vide iz te svetlosti. Kada razum ne bi video, to bi bilo samo se}anje, a ne ~ovek koji ima veru; a vera do koje ne dopire nijedna ideja iz svetlosti istine jeste slepa, jer razum je ~ovek, dok je se}anje samo uvod (u razumevanje). Kada bi trebalo verovati ono {to se ne shvata, tada bi ~ovek bio kao papagaj koji govori i koji se se}a; to bi bilo kao kada bi ~ovek verovao da je svetlost u kostima mrtvih i u grobovima, da mrtve kosti prave ~uda, da }e ~ovek biti mu~en u ~istili{tu ako ne posveti svoje bogatstvo idolima ili manastirima, da su ljudi bogovi jer su pakao i nebo u njihovoj mo}i, i da ne pominjemo ostale sli~ne ta~ke vere u koje ~ovek mora da veruje slepo i zatvorenog uma, dakle, iz uga{ene svetlosti i vere i uma. Stoga neka se zna da se sve istine Re~i, a to su nebeske i crkvene istine, mogu videti razumom, u nebu duhovno a na svetu razumski. Jer istinski ~ovekov razum je samo svetlo, po{to je on odvojen od onoga {to je materijalno; i kada je odvojen, tada razum vidi istine isto onako jasno kao {to vidi predmete; zapravo, on vidi istine prema tome kakva je njegova ljubav prema njima, jer od nje dolazi prosvetljenje. An|eli imaju mudrost zato {to vide istine; pa tako, kada se an|elu kaè da se ne{to mora verovati iako se ne razume, on odgovara: Mislite li da sam bezuman ili da ste vi bog, kada treba da verujem ~ak i kad ne vidim? To mora da je neka obmana iz pakla. (Otkr. Obj. 1100) 10. Sada razmatramo u~enje o Trojstvu koje je napisao Atanazije, a koje je potvrdio Nikejski sabor. Kada se ~ita ovo u~enje, dobija se jasna ideja o tome da postoje tri osobe i prema tome tri Boga koji sara|uju, a vrlo nejasna ideja o tome da postoji jedan Bog; me|utim, kao {to je ve} re~eno, ~oveku se nebo otvara onda kada misli o jednom Bogu, jer misao o tri Boga zatvara nebo. Neka svak za sebe razmisli o tome da li Atanazijevo u~enje ostavlja utisak da postoje tri Boga ili ostavlja uti26

Bog, Promisao, Stvaranje

sak da postoji jedan Bog. Naime, u Atanazijskom verovanju doslovno se kaè: Postoje kao osoba Otac, Sin i Duh Sveti. Otac je nesatvoren, beskona~an, ve~an, svemogu}, Bog i Gospod; isto tako Sin, a isto tako i Duh Sveti. Isto tako: Otac je sa~injen i stvoren ni iz ~ega, Sin je ro|en od Oca, a Duh Sveti proizlazi iz obojice. Tako postoje jedan Otac, jedan Sin i jedan Duh Sveti. U ovome Trojstvu sve tri osobe zajedno su ve~ne i u svemu jednake. Iz toga se ne moè misliti druga~ije nego da postoje tri Boga. A ni Atanazije ni Nikejski sabor nisu mogli misliti druga~ije, {to se vidi iz slede}ih re~i koje su uba~ene u taj nauk: Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamo svaku osobu za sebe kao Boga i Gospoda, isto tako nam je zabranjeno po hri{}anskoj religiji da kaèmo kako postoje tri Boga ili tri Gospoda. Ovo se moè razumeti samo tako da je dopu{teno priznavati, ali ne i imenovati, tri Boga i tri Gospoda; ili misliti na tri Boga i tri Gospoda. (Otkr. Obj. 1102) 11. Kada se ~ita ovo u~enje o Trojstvu, nazvano Atanazijsko verovanje, sti~e se zamra~ena ideja o Bogu kao Jednom, toliko zamra~ena da ne otklanja ideju o tri Boga, a to je jasno po{to je to u~enje napravilo od jednog Boga tri kroz jedinstvo su{tine, rekav{i: Ovo je katoli~ka (univerzalna) vera da se treba klanjati jednom Bogu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu, gde se osobe ne me{aju niti se su{tina odvaja. I posle toga: 27

Emanuel Svedenborg

Tako se treba klanjati Jedinstvu u Trojstvu, i Trojstvu u Jedinstvu. To se kaè ne bi li se misao o tri Boga otklonila, ali se samo uspeva u tome da se kaè kako postoje tri osobe, iako je Boànska su{tina jedna. Pod Boànskom su{tinom misli se na Boga, gde su su{tina, boànstvo, veli~anstvo i slava atributi, dok je Bog kao osoba subjekat. Stoga kazati da je su{tina Bog isto je kao kada se kaè da je atribut u stvari subjekat. Me|utim, su{tina nije Bog, ve} je od Boga (pripada Bogu); isto tako, veli~anstvo i slava nisu Bog, ve} su od Boga, kao {to ni atribut nije subjekat, ve} je od subjekta (pripada subjektu). Stoga je o~ito da se misao o tri Boga ne otklanja na taj na~in. Ovo se moè ilustrovati pore|enjem. Pretpostavimo da postoje tri vladara koja imaju istu mo} u jednom kraljevstvu, i da svaki ima titulu kralja; u tom slu~aju, ako se vlast i veli~anstvo podrazumevaju pod kraljem, ljudi mogu da ih po nare|enju nazivaju kraljem, ali ne jednim kraljem; naziv kralj podrazumeva li~nost, pa je stoga nemogu}e, ~ak ni po nare|enju, misliti o tri kralja kao o jednom. Stoga ako bi oni (kraljevi) vama rekli: „Govori s nama slobodno, onako kako misli{“, vi biste bez sumnje odgovorili: „Vi ste zaista kraljevi, vi ste veli~anstva“. Ako biste odgovorili: „Ja mislim kao {to govorim iz poslu{nosti prema nare|enju“, vi biste samo priznali da se pretvarate ili prisiljavate; ako se prisiljavate, tada va{a misao nije slobodna, ve} se samo oslanja na va{ govor. Atanazije je to primetio, pa je ovako objasnio: Kao {to zbog hri{}anske vere moramo da priznamo da je svaka osoba za sebe Bog i Gospod, tako isto nam je zabranjeno hri{}anskom verom da kaèmo da postoje tri Boga ili tri Gospoda. Ovi se navodi ne mogu razumeti nikako druga~ije nego da je dopu{teno priznati, ali ne i imenovati, tri Boga 28

Bog, Promisao, Stvaranje

i Gospoda, po{to je to protivno hri{}anskoj veri. Isto tako, da je dopu{teno priznavati i misliti o tri beskona~na, ve~na, nestvorena i svemogu}a (Boga), ali nije dopu{teno i imenovati tri beskrajna, ve~na, nestvorena i svemogu}a (Boga), ve} samo jednog. Ovaj iskaz Atanazije je dodao zato {to nikome nije mogu}e da misli druga~ije, kao {to nije bilo mogu}e ni njemu. I zaista, svako treba da govori druga~ije*, jer je to u~enje hri{}anske religije, to jest u~enje iz Re~i, da ne postoje tri Boga nego samo jedan. Osim toga, delovanje koje se pripisuje svakoj osobi kao njen poseban atribut, to jest stvaranje Ocu, otkupljenje Sinu, a prosvetljenje Duhu Svetom, nije stoga jedno te isto u sve tri osobe, iako ova delovanja ~ine deo Boànske su{tine; jer stvaranje je Boànsko, otkupljenje je Boànsko i prosvetljenje je Boànsko. Pored toga, koji je to ~ovek koji èli da povezuje misao o tri Boga s mi{lju o jednom Bogu, koji prihvata da se mora klanjati Trojstvu u Jedinstvu i Jedinstvu u Trojstvu, a koji ne me{a osobe niti odvaja su{tinu? Ko moè to da izvede uza svu pomo} metafizike, koja prevazilazi ljudsko razumevanje? Prosti to ne mogu; a u~eni poùre preko predmeta govore}i sebi: to su moje u~enje i vera o Bogu, a pri tome sa~uvaju samo zatamnjenu ideju ili samo se}anje da postoje tri osobe a jedan Bog. I svak na svoj na~in pravi jedno od tri, i to samo onda kada govori ili pi{e; jer kada misli, tada ne moè da misli o tri kao o jednom, dok mnogi ne mogu da misle da ima bilo {ta zajedni~ko me|u njima. Ali, ~itao~e, nemoj sebi re}i da je to {to je re~eno grubo i preterano o svuda prihva}enoj veri u trojedinog Boga, jer }e se u daljem izlaganju videti da je svaka pojedinost u Atanazijskom verovanju saglasna istini, pod uslovom da se umesto na tri osobe misli na jednu osobu u kojoj je trojstvo. (Otkr. Obj. 1103) * Nego {to je to napisano u tom verovanju, (prim prev.)

29

Emanuel Svedenborg

12. Atanazijsko verovanje u~i i to da su u Gospodu dve su{tine, Boànska i Ljudska. Tako se pokazuje da je Gospod i Bog i ôvek. Me|utim, nije jasno izraèna misao da je Boànsko u Ljudskom kao {to je du{a u telu. Jasna misao da Gospod ima i Boànsko i Ljudsko vidi se iz ovih re~i: Prava vera jeste da verujemo i ispovedamo da je Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ôvek, Bog od Boànske su{tine Oca, nastao pre sveta, a ôvek od su{tine po majci ro|en u svetu, savr{en Bog i savr{en ôvek, s razumnom du{om i ljudskim telom, jednak Ocu po Boànskom, a niì od Oca po Ljudskom. To daje jasnu ideju, ali ono {to sledi, zatamnjuje tu ideju. A ono {to nije jasno, to se ne pamti jasno jer ne dolazi od umne svetlosti. ôvek ne moè da se seti onoga {to nije u umnoj ili intelektualnoj svetlosti. A evo mesta iz kojega se ne vidi jasno da je Gospodovo Boànsko u Njegovom Ljudskom: Koji, iako Bog i ôvek, nisu dva nego jedan Hristos, jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumna du{a i telo jedan ôvek, tako su Bog i ôvek jedan Hristos. Ova ideja je jasna, ali je slede}i navod ~ini nejasnom: Jedan ne po pretvaranju Boànske su{tine u Ljudsku, nego po tome {to je Ljudska su{tina postala Boànska, jedan ne me{aju}i su{tinu, nego kroz jedinstvo osobe. Kako prosti, tako i u~eni ljudi misle o Gospodu kao o obi~nom ~oveku, kao {to su i oni sami, a ne o Njemu kao Boànskom, a ako i misle o Boànskom, oni Ga odvajaju od ideje o Ljudskom, pa na taj na~in ru{e ideju o jedinstvo osobe. Ako ih neko upita gde je Njegovo Boànsko, oni odgovaraju slede}i svoju ideju, da je u Nebu s Ocem. Razlog {to tako odgovaraju je u tome {to im je 30

Bog, Promisao, Stvaranje

odbojno da misle kako Ljudsko moè da bude Boànsko, te da je zajedno s Boànskim u Nebu. Oni ne vide, kada odvajaju u mislima Gospodovo Boànsko od Njegovog Ljudskog, da tada ne samo {to misle suprotno svom vlastitom nauku po kojem je Boànsko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao du{a u telu i da postoji jedinstvo osobe, to jest da je to jedna osoba, nego i dodaju tome nauku protivre~nost ili obmanu da je Ljudsko Gospodovo zajedno s razumnom du{om samo od majke, dok u stvari razum dolazi od du{e koja je od oca. Ovakav na~in razmi{ljanja i ovakvo deljenje proizlaze iz ideje o tri Boga. I to ~ini da ljudi misle da Njegovo Boànsko u Ljudskom dolazi od O~evog Boànskog. Me|utim, istina je da je Njegovo Boànsko si{lo s neba i uzelo Ljudsko. Ako se to ne shvati ispravno, moè se pretpostaviti da Njegov Otac, od kojega je proiza{ao, nije bio jedinstveno Boànski nego trostruko, {to je nemogu}e verovati. Oni koji odvajaju Boànsko od Ljudskog i ne misle o Boànskom u Ljudskom kao o du{i u telu, da su to jedna osoba, mogu da do|u do ~udovi{ne ideje o Gospodu, ~ak i da je on ~ovek u kome je du{a odvojena od tela. Stoga pazite da ne mislite o Gospodu kao da je ~ovek kao {to ste vi, nego mislite o Gospodu kao o ôveku koji je Bog* Pazi, ~itao~e! Kada prelistava{ ove stranice, mo`da misli{ da nikada nisi u misli odvajao Gospodovo Boànsko od Njegovog Ljudskog ni Ljudsko od Boànskog. Ispitaj svoju misao, preklinjem te, da li si ikada smatrao da je Gospodovo Boànsko u Njegovom Ljudskom kao du{a u telu, ili si, ako ho}e{ da prizna{, mislio o Njegovom Ljudskom kao odvojenom od Njegovog Boànskog? I kada misli{ o Njegovom Ljudskom, zar ne misli{ kao o ljudskom svakog drugog ~oveka, i zar ne misli{ o Boànskom Gospodovom kao o Boànskom kod Oca? Pitao sam mnoge, ~ak i stare{ine u Crkvi, i svi su se sloìli sa * Boànsko i Ljudsko u Gospodu odnose se kao bit i bitisanje, ili kao esse i existere, kao sadràj i oblik, (prim. prev).

31

Emanuel Svedenborg

mnom. A kada sam im rekao da Atanazijsko verovanje, koje je istinski nauk njihove Crkve o Bogu i o Gospodu, da je Boànsko Gospodovo u Njegovom Ljudskom kao {to je du{a u telu, odgovarali su da toga nisu bili svesni. A kada sam ponovio slede}i iskaz toga nauka: Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, Bog i ôvek, nije dva nego jedan Hristos; potpuno jedan po jedinstvu osobe; i kao {to su razumna du{a i telo jedan ~ovek, tako su Bog i ôvek jedan Hristos, }utali su, a kasnije priznali da nisu prime}ivali te re~i, pa su bili ljuti na sebe zato {to su tako nepa`ljivo ispitivali svoje vlastito verovanje. Neki od njih tada su prestali da misle o misti~nom jedinstvu O~evog Boànskog s Gospodovim Ljudskim. Da je Boànsko u Ljudskom Gospodovom kao du{a u telu, dokazuje se kod Mateje i Luke. A ro|enje Isusa Hrista ovako bi: Kada je mati njegova Marija bila obru~ena Josifu, a pre nego {to se behu sastali, na|e se da je zatrudnela po Duhu Svetom. I an|eo re~e Josifu u snu: Ne boj se uzeti Mariju za ènu svoju, jer ono {to je u njoj, za~eto je od Duha Svetoga. I Josif je ne znade dok nije rodila svog prvoro|enog sina. I dade mu ime Isus. (Mateja, 18:20, 25) I an|eo re~e Mariji: Evo, za~e}e{ u utrobi i roditi sina, i zva}e se Isus. Marija re~e an|elu: Kako }e to biti kad ne znam za muà? An|eo odgovori: Duh Sveti si}i }e na tebe, i Sila Vi{njega oseni}e te, stoga ono {to }e se roditi bi}e sveto, i naziva}e se Sin Bo`ji. (Luka, 1:31, 34, 35) Iz ovoga se vidi da je Boànsko bilo u Gospodu od Za~e}a, i da je Njegov ìvot bio od Oca, a taj ìvot je du{a. 32

Bog, Promisao, Stvaranje

Za sada su dovoljne ove primedbe; u onome {to sledi bi}e pokazano da se slaè sa istinom i ono {to se kaè u Atanazijevom nauku, kada se misli i veruje da se Trojstvo Oca, Sina i Duha Svetoga sadrè u Gospodu kao u jednoj osobi. Ina~e, ako se ovako ne misli i ne veruje, moglo bi se re}i da se hri{}ani, za razliku od svih drugih razumnih ljudi i naroda, klanjaju trima bogovima; iako bi, kako ovi narodi izjavljuju, hri{}ani, koji prevazilaze sve ostale po u~enosti i po verovanjima, trebalo da veruju da je Bog jedan i po su{ini i po osobi. (Otkr. Obj. 1104) 13. Pokazano je da nauk vere koji je dobio ime po Atanaziju, kada se ~ita, stvara jasnu ideju da postoje tri osobe, pa prema tome da postoje tri Boga koja stoje u izvesnom redu, a nejasnu ideju da je Bog jedan, toliko nejasnu da ona ne otklanja ideju o tri Boga. Isto tako bilo je pokazano da Gospod ima jedno Boànsko i jedno Ljudsko odnosno da je Gospod i Bog i ôvek; me|utim, ostaje jo{ uvek nejasna ideja da li su Njegovo Boànsko i Njegovo Ljudsko jedna osoba, i da li je Njegovo Boànsko u Njegovom Ljudskom kao du{a u telu. Isto tako je bilo re~eno da se, uprkos tome, sve {to je u ovome nauku slaè sa istinom od po~etka do kraja, i ono {to je jasno i {to nije jasno, ako se, umesto da se kaè da je Bog jedan po su{tini u tri osobe, kaè da je Bog jedan i po su{tini i u osobi, jer je to ~injenica. Postoji trojstvo u Bogu, a postoji i jedinstvo. Da postoji trojstvo, vidi se iz onih odlomaka u Re~i gde se pominju Otac, Sin i Duh Sveti, a da postoji jedinstvo vidi se iz onih odlomaka u Re~i gde se kaè da je Bog jedan. Jedinstvo u kojemu je trojstvo, ili jedan Bog u kome je trojstvo, ne postoji u Boànskom koje se zove Ocem niti u Boànskom koje se zove Sinom, niti pak u Boànskom koje se zove Duhom Svetim, nego samo u Gospodu, jer Gospod je trojstvo*, to jest Boànsko * Trojedinstvo, (prim. prev.)

33

Emanuel Svedenborg

koje se zove Otac, Boànsko Ljudsko koje se zove Sin i proizlaze}e Boànsko koje je Duh Sveti; i ovo trojstvo je jedan, jer pripada jednoj osobi i moè da se zove trojedinim.* U ovome {to sledi bi}e potvr|eno ono {to je re~eno o Atanazijevom nauku: (1) o Trojstvu; (2) o Jedinstvu osobe u Gospodu; (3) bi}e pokazano da je to po Boànskom Provi|enju tako uobli~eno da se, iako izgleda da se ne slaè sa istinom, ipak slaè s njom; prvo }e biti pokazano da postoji trojstvo u Gospodu, a onda }e biti pokazano da Boànsko koje se naziva Ocem jeste On, da Boànsko koje se naziva Sinom jeste On i da Boànsko koje se naziva Duhom Svetim jeste On. (Otkr. Obj. 1106) 14. Sada }emo razmotriti pitanje slaganja svega ovoga u Atanazijskom verovanju sa istinom da je Bog, u kome je trojstvo, jedan po su{tini i po osobi; a da bi se ustanovilo i dokazalo ovo slaganje, postupi}u na ovaj na~in: Atanazije prvo nau~ava slede}e: Katoli~ka (tj. sveop{ta ili univerzalna) vera je to da se mi klanjamo Bogu u trojstvu, i trojstvu u jedinstvu, bez me{anja osoba ili razdvajanja su{tine. Kada se razume da umesto tri postoji jedna osoba, ove re~i jasno se mogu shvatiti ovako: Katoli~ka vera je u tome da se klanjamo jednom Bogu u trojstvu, trojstvu u jednom Bogu, i da je Bog, u kome je trojedinstvo, jedna osoba; i da je trojstvo u Bogu jedna su{tina, tako je jedan Bog u trojstvu i trojstvo u jedinstvu. Niti su osobe pome{ane niti je su{tina podeljena. * ôvek je i u tome stvoren na sliku Bo`ju {to i u njemu postoji trojstvo, gde je ljubav otac, mudrost sin, a delovanje je duh sveti, (prim. prev.)

34

Bog, Promisao, Stvaranje

Da osobe nisu pome{ane niti da je su{tina podeljena, vide}e se jasno iz ovoga {to sledi. Atanazijevo u~enje dalje nau~ava: Jer jedna je osoba Otac, druga je Sin, a tre}a je Sveti Duh, ali je Boànstvo Oca, Sina i Svetoga Duha jedno i isto, i stoga ~ast jednaka. Tako|e, i u ovom slu~aju, kada se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je trojstvo, ove re~i su po sebi istinite i mogu se shvatiti kao jasna ideja na ovaj na~in: Trojedinstvo u Gospodu kao u jednoj osobi jeste Boànsko koje se zove Ocem, Boànsko Ljudsko koje se zove Sinom i Proizlaze}e Boànsko koje se zove Duhom Svetim; ali Boànstvo ili Boànska su{tina od svih triju je jedna, a slava jednaka. Dalje: Kakav je Otac, takav je Sin, a takav je i Duh Sveti. U ovom slu~aju iskaz treba ovako razumeti: Kakvo je Boànsko nazvano Otac, takvo je Boànsko nazvano Sin, a takvo je Boànsko nazvano Svetim Duhom. I dalje: Otac je nesatvoren, Sin je nesatvoren, Sveti Duh je nesatvoren; Otac je beskrajan, Sin je beskrajan, Sveti Duh je beskrajan;Otac je Ve~an, Sin je Ve~an i Sveti Duh je Ve~an. Pa ipak, nisu tri ve~na, nego je jedan ve~ni; niti su tri nesatvorena, nego je jedan nesatvoreni. Kao {to je Otac svemogu}, tako je i Sin svemogu}, a tako je i Sveti Duh svemogu}, pa ipak nisu tri svemogu}a, nego jedan svemogu}i. Kada se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je trojedinstvo, tada su ovi navodi u sebi istiniti i oni sadrè jasnu ideju, kao {to sledi: Kao {to je Boànsko u Gospodu koje se naziva Ocem nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e, tako je i Boànsko Ljudsko nazvano Sinom nesatvoreno, beskrajno 35

Emanuel Svedenborg

i svemogu}e; a tako isto Boànsko nazvano Sveti Duh jeste nesatvoreno, beskrajno i svemogu}e; ali ova tri jesu jedno, jer Gospod, u kome je trojedinstvo, jeste jedan Bog kako u su{tini, tako i u osobi. U Atanazijskom verovanju i ovako se govori: Kao {to je Otac Bog, tako je Sin Bog i Sveti Duh je Bog; pa ipak nisu tri Boga nego jedan Bog. Iako je Otac Gospod, Sin je Gospod i Sveti Duh je Gospod; ipak nisu tri Gospoda nego je jedan Gospod. I u ovom slu~aju, ako se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je trojedinstvo, ove se re~i vide kao jasna ideja, kao {to sledi: Da je Gospod, po Svom Boànskom nazvan Ocem, po Svom Boànskom Ljudskom nazvan Sinom i po Svom Proizlaze}em Boànskom nazvan Svetim Duhom, jeste jedan Bog i jedan Gospod, po{to tri Boànska, nazvana imenima Oca, Sina i Svetoga Duha, u Gospodu jesu jedno, u su{tini i u osobi. Dalje: Kao {to smo prinu|eni da po Hri{}anskoj istini priznamo svaku osobu po sebi da je Bog i Gospod, ipak nam je zabranjeno, po katoli~koj religiji, da kaèmo da su tri Boga ili tri Gospoda. U drugom primeru ovako se kaè: Kao {to smo vezani Hri{}anskom istinom da priznamo svaku osobu da je Bog i Gospod, tako ne smemo, po hri{}anskoj veri, pomenuti da su tri Boga ili tri Gospoda. Ove re~i ne mogu se nikako druga~ije razumeti nego da po hri{}anskoj veri moramo priznati i misliti da postoje tri Boga i tri Gospoda, ali da ne smemo, po hri{}anskoj 36

Bog, Promisao, Stvaranje

veri i religiji, imenovati tri Boga ili tri Gospoda, ili govoriti o njima. Me|utim, to se ~ini jer ve}ina ljudi misli o tri Boga koja su u koordinaciji i odatle se nazivaju koordinaciono trojedinstvo, ali ipak moraju da govore o jednom Bogu. Ali po{to ne postoje tri osobe nego jedna osoba, tada bi, umesto navedenih re~i koje treba ukloniti iz Atanazijevog u~enja, trebalo koristiti slede}e: Kada priznamo da je trojedinstvo u Gospodu, tada je od istine, a tako i od hri{}anske vere i religije, da priznajemo jednog Boga i jednog Gospoda i usnama i srcem. Jer kada bi nam se dozvolilo da priznamo i mislimo o tri, tada bi bilo dozvoljeno i verovati u tri, jer verovanje ili vera pripadaju misli i priznanju, pa stoga i govoru, a ne govoru odvojeno od misli i priznanja. Posle ovoga sledi: Otac je sa~injen ni iz ~ega, niti je stvoren niti ro|en; Sin je samo od Oca, niti je stvoren niti sa~injen, nego ro|en; Sveti Duh je od Oca i od Sina, niti je stvoren niti sa~injen niti ro|en, nego proizlazi. Prema tome, Otac je jedan, ne tri Oca; jedan Sin, ne tri Sina; jedan Sveti Duh, ne tri Sveta Duha. Ove tvrdnje se potpuno slaù sa istinom, pod uslovom da se umesto Oca razume Boànsko Gospodovo koje se naziva Otac, umesto Sina – njegovo Boànsko Ljudsko, a umesto Svetog Duha – njegovo Proisti~u}e Boànsko. Jer je Boànsko Ljudsko, koje se naziva Sinom, ro|eno od Oca, a od oboje Boànsko, nazvano Sveti Duh, koje proizlazi. Ali posebno }emo govoriti o Boànskom Ljudskom, ro|enom od Oca, u onome {to sledi. O~igledno je iz ovih razmatranja da se Atanazijsko verovanje slaè sa gornjom istinom da je Bog jedan kako u su{tini, tako i u osobi, pod uslovom da se umesto tri osobe razume jedna, u kojoj je trojedinstvo nazvano Ocem, Sinom i Duhom Svetim. U onome {to sledi bi}e dokazano 37

Emanuel Svedenborg

sli~no slaganje u odnosu na jedinstvo osobe u Gospodu. (Otkr. Obj. 1107) 15. Sada pristupamo pitanju slaganja Atanazijskog verovanja sa ovom istinom: da je Ljudsko Gospodovo Boànsko od Boànskog, koje je u njemu bilo pre za~e}a. A to da je Ljudsko Gospodovo Boànsko ne izgleda da se nau~ava u Atanazijevom u~enju; me|utim, slu~aj je takav (da se ono nau~ava) kao {to je o~igledno iz ovih iskaza u u~enju: Na{ Gospod Isus Hristos, Sin Bo`ji, jeste Bog i ôvek; koji, iako Bog i ôvek, nije dva, nego jedan Hristos; jedan potpuno po jedinstvu osobe, po{to su razumna du{a i telo jedna osoba. Sada, po{to su du{a i telo jedan ~ovek i prema tome jedna osoba, i po{to je du{a onakva kao i telo, to sledi da, po{to je Njegova du{a od Oca Boànska, tako i telo (corpus), koje je Njegovo Ljudsko, jeste Boànsko. Istina, On je dobio telo, ili ljudsko (corpus sed humanum) od majke, ali to je On odstranio u svetu i preuzeo Ljudsko od Oca, i to je Boànsko Ljudsko.* U u~enju se kaè: Jednak Ocu po Boànskom, pot~injen Ocu po Ljudskom. I ovo se slaè sa istinom ako se misli na ljudsko od majke. U u~enju se kaè i ovo: Bog i ôvek su jedan Hristos, ne jedan po pretvaranju Boànske su{tine u Ljudsku nego po uvo|enju Ljudske su{tine u Boànsku; jedan potpuno, ne po me{anju supstancije nego po jedinstvu osobe. * Postoje ~etiri teorije o tome kako je Gospod odstranio materinsko ili materijalno ljudsko, da li se ono oduhovilo ili se raspalo i raspr{ilo u atome itd, (prim. prev.)

38

Bog, Promisao, Stvaranje

I ove se re~i slaù sa istinom, po{to du{a sebe ne menja u telo niti se me{a s telom da bi postala telo, nego preuzima telo u sebe. Tako su du{a i telo potpuno dve odvojene stvari, ali su ipak jedan ~ovek. A u odnosu na Gospoda one su jedan Hristos, to jest jedan ôvek, koji je Bog. O Boànskom Ljudskom Gospodovom bi}e vi{e re~eno u onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1108) 16. Atanazijevo u~enje je istinito u svim svojim pojedinostima u odnosu na trojstvo i Gospoda, pod uslovom da se umesto tri osobe razume jedna osoba u kojoj je trojstvo, i da se veruje da je Gospod jedna osoba. Ovo se dogodilo po Gospodovom Boànskom Provi|enju; jer da su prihvatili trojstvo osoba u to vreme, oni bi postali arijevci ili socinijanci, i tako bi Gospod bio priznat samo kao ôvek, a ne kao Bog, a posledica toga bi bila da Hri{}anska crkva nestane, a da se nebo zatvori ~oveku Crkve. Jer niko nije pripojen nebu niti je prihva}en posle smrti u nebu ako u ideji svoje misli vidi Boga samo kao ~oveka, i ako u isto vreme ne veruje da je Bog jedan u su{tini i osobi, po ~emu se i neznabo{ci mogu spasti, odnosno (nije pripojen nebu) ako ne priznaje Gospoda, Njegovo Boànsko i Njegovo Ljudsko, kroz koje se ljudi Hri{}anske crkve spasavaju, pod uslovom da u isto vreme ìve hri{}anskim ìvotom. To je bilo po Boànskom dopu{tenju da je Atanazije oblikovao u~enje o Bogu i Gospodu na taj na~in, a to je najva`nije u~enje. Jer Gospod je predvideo da rimokatolici ne}e priznati Boànsko Gospodovo ni na jedan drugi na~in; ~ak i danas oni odvajaju Njegovo Boànsko od Njegovog Ljudskog; i da reformisani (protestanti) ne}e prepoznati Boànsko u Ljudskom Gospodovom, jer oni koji odvajaju veru od ljubavi prema bli`njemu, to ne vide; ipak i jedni i drugi priznaju Boànsko Gospodovo u trojstvu osoba. Stoga je u~enje koje se naziva Atanazijskim verovanjem bilo napisano po Gospodovom Boànskom Provi|enju na takav na~in da je sve u njemu istinito, pod 39

Emanuel Svedenborg

uslovom da se umesto u tri osobe veruje da je Gospod jedna osoba. Tako isto je po Provi|enju da su oni ozna~eni kao osobe, jer osoba je ôvek, a Boànska osoba je Bog, koji je ôvek. Ta ~injenica je otkrivena ovoga dana radi Nove crkve, koja se zove Sveti Jerusalim. (Otkr. Obj. 1109).*

* Autorov cilj i misija bili su da najavi dolazak Novog Jerusalima, kao nove duhovne dispenzacije sa Novom Objavom, koja je sadràna u autorovim teolo{kim spisima, (prim. prev.)

40

DRUGO POGLAVLJE

Bog 17. Da u Bogu postoji trojedinstvo (trinum) – Samo Boànsko koje se zove Otac, Boànsko koje se zove Sin i proizlaze}e Boànsko koje se zove Sveti Duh, o~igledno je kako iz Re~i (Bo`je), tako i iz Boànske Su{tine, a i iz neba*. (1) Iz Re~i. Sam Gospod nau~ava (u Re~i) da su Otac i On jedno, i da Sveti Duh proizlazi od Njega i od Oca; isto tako tamo gde nau~ava da su Otac u Njemu i On u Ocu, i da Duh Istine, koji je Sveti Duh, ne govori od sebe nego od Gospoda. To se vidi i iz Starog zaveta, gde se Gospod naziva Jehovom, Sinom Bo`jim i Svecem Izrailjevim. (2) Iz Boànske Su{tine. Jedno Boànsko po Sebi nije mogu}e, nego mora da bude u trojstvu; ovo trojstvo se sastoji od Bi}a (Esse), Postojanja (Manifestacije ili Existere) i Proizlaze}eg, jer se Bi}e mora nu`no manifestovati, a po{to se manifestuje, to mora i da deluje**, a to trojstvo je jedno u su{tini i u osobi, i ono je Bog. Ovo se moè rasvetliti pore|enjem. An|eo u nebu je trojstvo, stoga je jedno. Esse (su{tina) an|ela naziva se njegovom du{om, njegovo postojanje (manifestacija) naziva se njegovim telom, a ono {to proizlazi iz oba naziva se sferom njegovog ìvota bez koje on ne postoji. I po ovome trojstvu an|eo je slika Bo`ja i naziva se sinom Bo`jim, a tako i naslednikom, a i bogom; pa ipak an|eo nije ìvot od sebe, * iz autorovih iskustava u nebu, (prim. prev.) ** stvara ili daje plodove, (prim. prev.)

41

Emanuel Svedenborg

nego je prijemnik (sasud) ìvota, dok je samo Bog ìvot od Sebe. (3) Iz neba. Boànsko trojstvo, koje je jedno u su{tini i u osobi, takvo je i u nebu. Jer Boànsko koje se naziva Ocem i Boànsko koje se naziva Sinom pokazuju se (u nebu) pred an|elima kao Sunce, dok se Boànsko proizlaze}e pokazuje kao svetlost i toplota zajedno, pri ~emu su svetlost Boànska Istina a toplota Boànsko Dobro. Tako Boànsko koje se naziva Ocem jeste Boànsko Esse. Boànsko Ljudsko koje se naziva Sinom jeste Boànsko Existere od Esse, dok je Boànsko koje se naziva Sveti Duh – Boànsko Proizlaze}e od Boànskog Existere i Boànskog Esse. Ovo trojstvo jeste Gospod u nebu; ono je Njegova Boànska Ljubav koja se pokazuje (u nebu) kao Sunce. (Otkr. Obj. 1111) 18. Re~eno je da jedno Boànsko od sebe nije mogu}e, nego da mora nu`no da bude trojstvo, i da je to trojstvo jedan Bog u su{tini i u osobi. Sada se postavlja pitanje: Kakvo je bilo trojstvo u Bogu pre nego {to se Gospod obukao u Ljudsko* i pre nego Ga je u~inio Boànskim u svetu. I tada je Bog bio ôvek; imao je jedno Boànsko, jedno Boànsko Ljudsko i jedno Proizlaze}e Boànsko, ili (je imao) Boànsko Esse, Boànsko Existere, i Boànsko Proizlaze}e; jer, kao {to je re~eno, bez trojstva nema Boga. Odgovor glasi: Kako tada** Boànsko Ljudsko nije bilo u poslednjem (ultimum) koje se naziva meso i kosti – koje je tako isto u~inio Boànskim kada je bio na svetu; ono (poslednje) je bilo dodato; sada je ono Bo`je Boànsko Ljudsko.*** * ili uzeo na sebe ljudsko, (prim. prev.) ** pre ro|enja na svetu, (prim. prev.) *** Prema autoru, postojalo je jedno Boànsko Ljudsko koje je u su{tini Boànsko Istinito ili Boànska Mudrost od ve~nosti ili ab aeterno. Ovo je Gospod proslavio odnosno u~inio Boànskim uzev{i na Sebe ~isto ljudsko telo i kost preko majke; ovo zemaljsko ljudsko je pri-

42

Bog, Promisao, Stvaranje

Ovo moè da se razjasni slede}im pore|enjem: Svaki an|eo je ~ovek koji poseduje du{u, telo i ono {to iz toga proisti~e, pa ipak on nije potpuno ~ovek jer nema meso i kosti kao ~ovek na svetu.* Da je Gospod u~inio boànskim Svoje Boànsko Ljudsko i u poslednjem, a to je meso i kost, to je On dokazao u~enicima – koji su videv{i Ga pomislili da vide duha – rekav{i: Dodirnite me i vidite, jer duh nema tela i kostiju kao {to vidite da ja imam. (Luka, 24:39) Iz toga se vidi da je Gospod sada vi{e ôvek nego {to su to an|eli. Napravili smo pore|enje izme|u an|ela i ~oveka, ali treba razumeti da Bog ima ìvot u Sebi, dok an|eo nema ìvot u sebi, jer je samo prijemnik ìvota. Da je Gospod ìvot u Sebi, kako u pogledu Boànskog (Samog) tako i Boànskog Ljudskog, to On u~i kod Jovana: Kao {to Otac ima ìvot u sebi, tako je dao i Sinu da ima ìvot u sebi. (Jovan, 5:26) vuklo sve demone i satane da poku{aju da Ga uni{te kroz isku{enja kojima je On odoleo; tako je zemaljsko ljudsko bilo popri{te borbi s demonima, koji Mu ne bi mogli pri}i da nije uzeo na sebe zemaljsko ljudsko, preko kojega je nasledio sklonost ka zlu; naime, demoni i satane ne mogu da napadnu onoga koji nema sklonost k tome {to oni vole i {to je njihov ìvot u paklu; kroz duhovno ro|enje ~ovek dobija snagu da se odupre moralnom i duhovnom zlu jer mu Gospod daje silu koja dolazi od Njegovog proslavljenog Ljudskog, kako onoga od ve~nosti tako i onoga koje je dobio preko majke Marije; sva boànska mo} je ujedinjena u Boànskom Ljudskom koje nazivamo Gospodom. To je deo onoga {to se moè re}i o autorovom poimanju Svetog Trojstva. Na{ eminentni teolog blaènopo~iv{i Justin Popovi} u svojoj Dogmatici napisao je da je Svedenborgovo u~enje o trojstvu – monarhisti~ko, {to mislim da zna~i da je po Svedenborgu Bog Sin ili Boànsko Ljudsko centralna figura Trojstva, (prim. prev.) * Prema autoru, an|eo ima telo kao i ~ovek, samo {to je od duhovne a ne od zemaljske supstancije, to jest ono je na vi{oj elektro-magnetskoj vibraciji ili slede}oj dimenziji, (prim. prev.)

43

Emanuel Svedenborg

Gospod ho}e da kaè da je Otac (samo) Boànsko u Njemu; On kaè i na drugome mestu da je: Otac u njemu, i da su on i Otac jedno. (Otkr. Obj. 1112) 19. Neki u hri{}anskom svetu misle da je Bog univerzalna sila; neki da je On priroda u onome {to je u njoj najdublje; neki da je On kao oblak koji lebdi u etru; neki da je svetlosni zrak; a neki o Njemu i ne misle; malo ko pomi{lja kako je Bog ôvek, a On upravo jeste ôvek. Ima nekoliko razloga zbog kojih hri{}ani ovako misle. Prvi je to {to po njihovom u~enju postoje tri Boànske osobe me|usobno odvojene – pri ~emu je Otac nevidljivi Bog i u isto vreme Gospod, ali po svom ljudskom nije Bog. Drugi razlog je to {to veruju da je On duh; a neki jo{ veruju i misle da je duh ne{to kao vetar, da{ak ili etar, a u stvari svaki duh je ~ovek. Tre}i razlog je to {to su hri{}ani postali svetovni zato {to veruju da je vera bez ìvota dovoljna (za spasenje), a zbog ljubavi prema sebi postali su i telesni (puteni); a svetovni i telesni ~ovek vidi Boga samo u prostoru, i na taj na~in Ga vidi kao ne{to duboko u prirodi ili svemiru; dakle, kao ne{to {to se prostire. Me|utim, ideja prostora smeta da se vidi Bog, jer u duhovnom svetu prostor ne postoji, ve} samo privid prostora. Svaki ~ulni ~ovek misli o Bogu na isti na~in, jer njegova se misao izdiè malo iznad njegovoga govora. A njegova misao kao da kaè sama sebi: „Ono {to oko vidi i {to ruka dodiruje, to je ono {to znam da postoji“, a sve ostalo on smatra naga|anjem. Ovo su razlozi zbog kojih hri{}anski svet ne misli o Bogu kao o ôveku. Da u hri{}anskom svetu postoji i odbojnost prema toj ideji (da je Bog ôvek), zna}ete ako ispitate sami sebe i mislite o Boànskom Ljudskom; a u stvari Ljudsko Gospodovo je Boànsko*. Me|utim, tako ne misle prosti duhom nego upravo oni koji su u~eni; mnogi me|u ovima su slepi jer su duhovno zaslepljeni * Boànske prirode, (prim. prev.)

44

Bog, Promisao, Stvaranje

svojom umi{ljenom pameti, kao {to to kaè Gospod kod Mateje (11:25 i 13:13-15). Ali neka ovi znaju da svima koji vide Boga kao ôveka, to dolazi od Gospoda*, a onima koji Ga ne vide kao ôveka, to dolazi otuda {to Ga gledaju iz samih sebe. (Otkr. Obj. 1113) 20. A sada }u izneti ne{to zaista vredno pa`nje. Svaki ~ovek, kada misli kao duh**, vidi Boga kao ôveka, ~ak i onaj koji je kao ~ovek u zemaljskom telu mislio da je Bog oblak, ili magla, ili vazduh, ili etar, ili Ga je poricao. ôvek misli kao duh onda kada misli apstraktno***, a misli telesno kada ne misli apstraktno. Da svaki ~ovek kao duh misli o Bogu da je ôvek, bilo mi je pokazano dok sam posmatrao ljude posle smrti (zemaljske), kada misle kao duhovi. Jer ljudi posle smrti postaju duhovi, a tada mogu o Bogu da misle samo kao o ôveku. Izveden je opit da bi se videlo kako ne mogu misliti druga~ije. Radi toga su bili dovedeni u stanje u kojem su bili na svetu, i tada su zaista mislili da je Bog oblak, svetlosni zrak, etar ili prosto ni{ta. Ali ~im su se vratili u stanje u kojem su bili kao duhovi, opet su mislili o Bogu kao o ôveku. Tome su se i sami ~udili i govorili da je to tako usa|eno u svakoga duha. Ali zli duhovi, koji su osporavali Boga dok su bili na svetu, osporavaju Ga i posle smrti, ali zato (umesto Boga) oboàvaju nekog zlog duha koji nad njima vlada pomo}u |avolskih ve{tina. Rekli smo da je usa|eno u svakoga duha da misli o Bogu kao o ôveku, a da se to ostvaruje na takav na~in {to Gospod uliva takvu misao u unutarnje delove ~ovekove misli; to se vidi po tome {to an|eli svih nebesa priznaju samo Gospoda; priznaju Njegovo Boànsko koje se zove Otac, vide Njegovo Ljudsko, a oni sami su u Boànskom koje proizlazi. An|eli nisu an|eli od sebe, nego od Boànskoga koje primaju od Gospoda; na taj * to jest Gospod ih vodi da Ga tako vide, (prim. prev.) ** posle zemaljske smrti, (prim. prev.) *** odvojeno od zemaljskog tela, (prim. prev.)

45

Emanuel Svedenborg

na~in oni su u Gospodu, pa prema tome, kada misle o Bogu, mogu samo da misle o Gospodu u Kome su i od Koga dolazi njihova misao. Osim toga, nebo u celini je kao jedan ôvek, koji se zove i Ogromni ôvek (Homo Maximus), pa su prema tome an|eli u ovome ôveku, koji je (u stvari) Boànsko {to proizlazi od Gospoda, kao {to je ve} re~eno. A po{to se njihove misli prostiru prema obliku neba, o Bogu mogu da misle samo kao o ôveku. Re~ju, an|eli sva tri neba misle o Bogu kao o ôveku, i ne mogu druga~ije da misle; kada bi poèleli da misle druga~ije, prestali bi da budu an|eli i pali bi iz neba. Iz toga je o~ito da je usa|eno u svakoga ~oveka da misli o Bogu kao o ôveku kada misli kao duh. (Otkr. Obj. 1115) 21. Upravo zbog ove uro|ene sposobnosti drevni ljudi su se vi{e nego njihovo potomstvo klanjali vidljivom Bogu u ljudskom obliku. Re~ svedo~i da su oni videli Boga kao ôveka, na primer, kada je Adam ~uo glas Jehovin dok je ovaj hodao po vrtu; da je Mojsije govorio s Jehovom lice u lice; da je Abraham video Jehovu kao tri an|ela; da je Lot govorio s dva an|ela. Jehovu su kao ôveka videli i Hagara, Gideon i Jo{ua; Danilo Ga je video kao Starca i kao Sina ôve~jeg; a tako isto video Ga je i Jovan kao Sina ôve~jeg usred sedam sve}njaka; a tako su Ga videli i proroci. Da je to bio Gospod Kojega su oni videli, to On sam nau~ava tamo gde kaè da se Avram radovao Njegovom danu, i da je video (taj dan), i da se radovao (Jovan, 8:56); tako isto, da je On bio pre Avrama (stih 58), i da je bio pre nego {to je svet postao (Jovan, 17:5, 24). Nisu videli Oca nego Sina, jer se Boànsko Bi}e (Divinum Esse) ne moè videti osim kroz Boànsko Postoje}e (Divinum Existere), koje je Boànsko Ljudsko (Divinum Humanum). Da nije vi|eno Boànsko Bi}e nazvano Ocem, Gospod nau~ava kod Jovana: Ne da je iko video Oca, osim onoga koji je kod Oca, on je video Oca. (Jovan, 6:46) 46

Bog, Promisao, Stvaranje

I opet: Niko nikada nije video Oca osim jedinorodni Sin, koji je u grudima Oca, koji ga je pokazao (1:18). Iz svih ovih odlomaka jasno je da drevni ljudi nisu videli Boànsko Bi}e koje je Otac, niti su ga mogli videti, nego su ga videli kao Boànsko Postoje}e koje je Sin. Po{to je bi}e u onome {to postoji kao {to je du{a u telu, iz toga proizlazi da onaj koji vidi Boànsko Postoje}e ili Sina, vidi i Boànsko Bi}e ili Oca, a to Gospod dokazuje ovim re~ima: Filip re~e: Gospode, pokaì nam Oca; a Isus mu re~e: Zar sam toliko dugo s vama, a ti me ne poznaje{, Filipe? Onaj koji vidi mene, vidi Oca, pa kako onda kaè{: Pokaì nam Oca? (Jovan, 14:8, 9) Iz ovoga je o~ito da je Gospod Boànsko Postoje}e u kojem je Boànsko Bi}e; tako je on Bogo-ôvek koga su videli drevni (ljudi). Iz toga sledi da se Re~ mora razumeti doslovno, to jest da Bog ima lice, o~i i u{i, a tako isto i ruke i stopala. (Otkr. Obj. 1116)* 22. Po{to je ideja o Bogu kao o ôveku usa|ena u svakoga, mnogi narodi su oboàvali ljude kao bogove, na primer, u Gr~koj i Italiji, kao i u kraljevstvima koja su bila pod njihovom vla{}u; tako su njihovi bogovi bili Saturn, Jupiter, Neptun, Pluton, Apolon, Merkur, Junona, Minerva, Dijana, Venera i njen sin, kao i drugi; verovalo se da vlast nad ~itavim svetom pripada njima. Razlog {to su videli * Ovo zvu~i ~udno, to jest da se Re~ Bo`ja mora razumeti doslovno, jer se to ne slaè s autorovim u~enjem da Re~ ima unutarnji smisao. U stvari, ovde se misli da Bog ima organe kao ôvek kada èli da ga ljudi vide, jer se On prilago|ava njima. U Drevnoj crkvi, to jest u Rajskom vrtu, drevni ljudi su ga videli kao ôveka kao {to su i sami bili, ali Ga nisu videli kada su pali duhovno; ponovo su Ga videli kao ôveka kada se spustio ili prilagodio, to jest kada se rodio kao Sin Bo`ji kroz majku Mariju, a i posle Uskrsnu}a, (prim. prev.)

47

Emanuel Svedenborg

boànske osobine u toliko mnogo ljudi jeste to {to je taj oblik usa|en, pa su tako sve osobine Boga, kao {to su vrline, ose}anja, naklonosti i znanja, videli kao osobe. Isto tako su stanovnici u Kanaanu i oko njega oboàvali Vaale, Astarote, Velzevuve, Kemo{e, Milkolme, Molohe i druge, od kojih su neki i ìveli nekada kao ljudi. Iz istog razloga danas u paganskom hri{}anskom svetu sveci se oboàvaju kao da su bogovi; ljudi pred njihovim statuama kle~e i ljube ih, a na raskr{}ima pred njima skidaju kape i klanjaju se njihovim grobovima; u slu~aju pape, ljube njegovu papu~u, a neki bi i da ljube otiske njegovih stopala, i kad bi to njihova religija dozvolila, klanjali bi im se kao bogovima. Sve se to radi zbog usa|ene osobine (da se Bog vidi kao ôvek); na primer, ljudi su skloni da se klanjaju bogu koga vide, a ne ne~emu vazdu{astom ili nekom isparenju, jer je to njima samo dim. Me|utim, ideja o Bogu kao o ôveku, koja dolazi iz neba, toliko je izokrenuta kod mnogih, da se ponekad i obi~an ~ovek oboàva umesto Boga, kao {to se blistava svetlost Sunca pretvara u neugledne boje a letnja toplota u neprijatne zadahe, zavisno od prirode predmeta na koji ta svetlost pada. Stoga mnogi misle o Bogu kao o malom oblaku ili magli, ili kao o ne~emu najdubljem u prirodi; to je ~esto slu~aj me|u hri{}anima, dok je retko kod naroda kod kojih jo{ vlada svetlost razuma, kao {to su to Afrikanci i mnogi drugi. (Otkr. Obj. 1118) 23. Da je Bog ôvek i da je Gospod taj Bog, to je jasno iz svega {to je u nebesima i ispod njih. Naime, u nebesima sve {to proizlazi od Gospoda, kako u velikim tako i u malim stvarima, ima ljudski oblik ili se odnosi na ljudski oblik. Sveukupna nebesa imaju ljudski oblik, svako dru{tvo u nebesima jeste u ljudskom obliku, svaki an|eo i svaki duh ispod nebesa jesu ljudski oblici. Bilo mi je otkriveno da sve proizlazi od Gospoda, kako veliko tako i malo, upravo u tome obliku, jer ono {to 48

Bog, Promisao, Stvaranje

proisti~e od Gospoda, sli~no je Njemu; stoga je i re~eno o Adamu i Evi da su bili sazdani na sliku i priliku Bo`ju (Postanje 1:26, 27). Iz tog razloga su an|eli, zato {to primaju Boànsko od Gospoda, za~u|uju}e lepote, dok su duhovi u paklu, zato {to ne primaju Boànsko od Gospoda, |avoli koji u svetlosti nebesa izgledaju kao ~udovi{ta. Stoga je svak u nebesima poznat po ljudskom obliku u onom stepenu u kojem prima taj oblik od Gospoda. Iz svega ovoga o~igledno je da je Gospod jedini ôvek*, i da je svako onoliko ~ovek koliko prima Boànsko Dobro i Boànsku Istinu od Njega. Jednom re~ju, onaj koji vidi Boga kao ôveka, vidi Gospoda. A to Gospod i kaè: Onaj koji vidi Sina i veruje u Njega, taj ima ìvot ve~ni. (Jovan, 6:40) Videti Sina jeste videti Ga u duhu, jer se to kaè onima koji Ga nisu videli u svetu. (Otkr. Obj. 1119) 24. Rekli smo da je jedino Gospod ôvek**, da smo mi svi ostali onoliko ljudi koliko primamo Boànsko Dobro i Boànsku Istinu od Njega. Razlog {to je Gospod jedini ôvek je u tome {to je On sam ìvot; dok su svi ljudi samo prijemnici ìvota. Razlika izme|u ôveka koji je sami ìvot i ~oveka koji je samo prijemnik ìvota jeste kao (razlika) izme|u nestvorenog i stvorenog, i izme|u beskona~nog i kona~nog, a ta je razlika takva da ne dopu{ta pore|enje, tako da nema pore|enja izme|u Boga kao ôveka i bilo kog drugog bi}a, bilo da je to an|eo ili duh bilo ~ovek na svetu. Da je Gospod ìvot, On Sam nau~ava: Re~ be{e u Boga, i Re~ be{e Bog, i ìvot be{e svetlo ljudima; i Re~ posta telo. (Jovan, 1:1,4,14) * u najpotpunijem smislu, (prim, prev.) ** u punom smislu, (prim. prev.)

49

Emanuel Svedenborg

Tako|e: Kao {to Otac ima ìvot u sebi, tako dade Sinu da ima ìvot u sebi. (Jovan, 5:26) I opet: Kao {to mene posla ìvi Otac, tako ja ìvim po Ocu. (6:57) Ja sam uskrsnu}e i ìvot. (11:25) Ja sam put, istina, i ìvot. (16:6) Po{to je Gospod ìvot, stoga se On i naziva na drugim mestima Kruh ili Hleb ìvota, Svetlo ìvota, Drvo ìvota, ìvi Bog i ìvot. Kako je On ìvot a svaki ~ovek je prijemnik ìvota od Njega, stoga On i nau~ava da On daje ìvot i da oìvljava, kao kod Jovana: Kao {to Otac oìvljava (ìvodari), tako i Sin oìvljava (ìvodari). (5:21) I kod istoga: Ja sam kruh ìvota, koji silazi s neba i daje ìvot svetu. (6:33) I opet: Zato {to ja ìvim, i vi }ete ìveti. (14:19) Na mnogim mestima (u Re~i) kaè se da On daje ìvot onima koji veruju u Njega; stoga je Bog nazvan Izvorom ìvota (Psalam 36:9), a tako isto Tvorcem, Uobli~iteljem i Grn~arom, dok smo mi nazvani ilova~om i delom ruku Njegovih. Po{to je Bog ìvot, iz toga sledi da mi u Njemu ìvimo, kre}emo se i postojimo. (Otkr. Obj. 1120) 25. Posmatran u sebi, @ivot, koji je Bog, ne moè stvoriti drugo bi}e koje bi bilo sam ìvot; jer @ivot, to jest Bog, jeste nestvoren, trajan i nedeljiv; stoga je Bog jedan. 50

Bog, Promisao, Stvaranje

Ali @ivot koji je Bog moè stvoriti iz supstancija oblike koji nisu ìvoti, ali u kojima On postoji i kojima udeljuje oblik ìvota. Ti oblici (ìvota) su ljudi, a po{to su oblici samo prijemnici ìvota, kada su stvoreni, nisu mogli biti ni{ta drugo do slike i prilike Bo`je – slike jer primaju istine, a prilike jer primaju dobro, jer se ìvot i prijemnik (ìvota) prilago|avaju jedno drugome kao aktivno i pasivno, ali se ne me{aju. Ljudski oblici koji su prijemnici ìvota ne ìve, dakle, od sebe, nego od Boga koji je jedini @ivot; stoga su sve dobro ìvota i sva istina vere od Boga, ni{ta od ~oveka, kao {to je poznato. Jer kada bi bilo {ta od ìvota pripadalo ~oveku, on bi mogao hteti i ~initi dobro od sebe, a tako isto razumeti i verovati istinu od sebe, i tako pripisivati zaslugu sebi; me|utim, kada on to veruje, tada se prijemni oblik ìvota zatvara odozgo i izvr}e, a s tim nestaje i razumevanje (inteligencija). Dobro i njegova ljubav* zajedno sa istinom i njenom verom** jesu @ivot koji je Bog, jer Bog je Dobro samo i Istina sama; u njima On obitava kod ~oveka. Iz ovoga sledi da je ~ovek sam po sebi ni{ta, a da je onoliko ne{to koliko ne{to prima od Gospoda. I onoliko koliko priznaje da ono {to prima nije od njega nego od Gospoda, tek tada Gospod ~ini (uzrokuje) da je ~ovek ne{to, ne od sebe nego od Gospoda. (Otkr. Obj. 1121) 26. ôveku se ~ini kao da ìvi od sebe, ali to je obmana; jer kada to ne bi bila obmana, ~ovek bi mogao voleti Boga od sebe i biti mudar od sebe. Razlog {to izgleda kao da je ìvot u ~oveku jeste taj {to je to od Gospoda, da On s tim (prividom) uti~e u najdublje ~ovekovo (bi}e) koje je udaljeno od ~ovekovog pogleda, misli i opaànja; i u tome {to po~etni (principijelni) uzrok, koji je ìvot i posredni (instrumentalni) uzrok, koji je prijemnik ìvota, * Ljubav prema dobru, (prim. prev.) ** S verom u istinu, (prim. prev.)

51

Emanuel Svedenborg

deluju kao jedan uzrok, i {to se to ose}a u posrednom uzroku kao da je to u samom ~oveku. Ovo se moè uporediti sa ose}ajem svetla u oku koje kao da prouzrokuje vid; sa zvukom u uhu koji kao da uzrokuje sluh; sa lete}im ~esticama u vazduhu koje kao da prouzrokuju nozdrve i miris, i sa ~esticama hrane koje kao da uzrokuju na jeziku ukus; dok u stvari o~i, u{i, nozdrve i jezik jesu samo organizovane supstance, dakle, posredni (instrumentalni) uzroci; dok u stvari posredni i na~elni uzroci deluju kao da su jedan uzrok. Po~etnim ili principijelnim uzrokom naziva se ono {to deluje, a posrednim ili instrumentalnim naziva se ono {to trpi delovanje. Onaj koji duboko ispituje ovaj predmet moè videti da je ~ovek, sa svim {to mu pripada, organ ìvota, a da ono {to je uzrok ose}aja opaànja ulazi spolja, i da sami @ivot ~ini to da ~ovek ose}a kao da ìvot dolazi od njega. Ima jo{ jedan uzrok tome {to ~ovek ose}a kao da ìvot poti~e od njega, a to je {to je Boànska Ljubav takva da èli da saop{ti (preda) ~oveku ono {to je Njeno, ali ipak u~i istinu da to nije ~ovekovo.* Tako Gospod èli da ~ovek misli i ho}e, i da govori i postupa kao od samoga sebe, ali treba da priznaje da to nije od njega, jer bez toga ne moè primiti novi oblik**. (Otkr. Obj. 1122) 27. Kaè se i misli da je @ivot sam Bog ili da je Bog sam @ivot, a da se pri tome nema ideje (predstave) o tome {ta je to ìvot, pa se prema tome iz tih izkaza ne moè znati ni {ta je Bog. U ~ovekovoj misli postoje dve ideje: jedna apstraktna (neograni~ena), koja je duhovna, i druga ne-apstraktna (konkretna ili ograni~ena), koja je prirodna. Apstraktna duhovna ideja o ìvotu kao o Bogu jeste to da * Bog je beskrajno Dobar, ali je u isto vreme i beskrajno Istinit, pa prema tome ne moè a da ne kaè istinu; samo je On kaè na takav na~in da ni najmanje ne umanji zadovoljstvo i sre}u ~ovekovu, (prim. prev.) ** Ponovo biti ro|en, prim. prev.)

52

Bog, Promisao, Stvaranje

je (Bog) sama ljubav i sama mudrost; i da je ljubav od mudrosti (proisti~e iz mudrosti), i da je mudrost od ljubavi (proist~e iz ljubavi). S druge strane, ne-apstraktna prirodna ideja* o @ivotu kao o Bogu (koji je Bog) jeste to da je Njegova ljubav kao vatra i Njegova mudrost kao svetlost, a zajedno su kao blistavo zra~enje. Ova prirodna ideja dolazi iz saobraznosti**, jer je vatra saobrazna ljubavi a svetlost mudrosti, pa se stoga u Re~i vatra saobraàva ljubavi a svetlost mudrosti. I kada se beseda propoveda iz Re~i, moli se da se nebeska vatra zapali u srcima, gde se pod vatrom misli na Boànsku Ljubav, i da nebeska svetlost obasja umove, a pod time se misli na Boànsku Mudrost. O su{tini Boànske Ljubavi, koja je u Boànskoj Mudrosti sami @ivot, ne moè se misliti jer je bezgrani~na, pa stoga prevazilazi mo} ljudskog shvatanja, ali se o njoj moè misliti po tome kako se ona pokazuje***. Tako se Gospod pokazuje pred an|elima kao Sunce iz kojeg proisti~u toplota i svetlost; Sunce je Boànska Ljubav, toplota je proizlaze}a Boànska Ljubav koja se naziva Boànskim Dobrom, dok je svetlost proisti~u}a Boànska Mudrost koja se naziva Boànskom Istinom. Pa ipak nije dozvoljeno misliti o @ivotu koji je Bog kao o vatri, a da se pri tome ne misli na ljubav i mudrost; to jest da je Boànska Ljubav kao vatra a Boànska Mudrost kao svetlo, i da su Boànska Ljubav i Boànska Mudrost zajedno blistavo zra~enje. Jer Bog je savr{eni ôvek, u licu kao ôvek, u telu kao ôvek, gde nema razlike u obliku nego samo u su{tini. A Njegova su{tina je u tome da je On sama ljubav, i sama mudrost, pa tako i sami @ivot. (Otkr. Obj. 1124) * Konkretna prirodna ideja, (prim. prev.) ** Korespondencije ili metafore, (prim. prev.) ***Prema izgledu ili prividu, (prim. prev.)

53

Emanuel Svedenborg

28. Ne moè se misliti o @ivotu koji je Bog, a da se ne misli i o stupnjevima po kojima ìvot silazi iz najdubljih u poslednje (stvari).* Postoji najdublji a i poslednji (ultimum) stepen ìvota, a me|u njima i posredni stepen ìvota. Razlika me|u njima je kao (razlika) izme|u prethodnih (apriornih) i potonjih (posteriornih) stvari; ili kao izme|u manje i vi{e op{tih stvari, jer ono {to je prvo ili prethodno jeste manje op{te, a ono {to je potonjeg stepena jeste op{tije**. Ovi stepeni ìvota postoje u svakom ~oveku od stvaranja i otvaraju se prema tome kako on prima ìvot od Gospoda. Kod nekih je otvoren samo poslednji stepen, kod nekih srednji ili me|ustepen, a kod nekih najdublji. Oni kod kojih je otvoren najvi{i stepen ìvota posle smrti postaju an|eli najvi{eg ili tre}eg neba; oni kod kojih je otvoren srednji stepen postaju an|eli srednjeg ili drugog neba, a oni kod kojih je otvoren potonji ili najniì stepen postaju an|eli potonjeg ili najnièg neba. Ovi stepeni zovu se stepeni ìvota u ~oveku, ali su to u stvari stepeni ~ovekove mudrosti i ljubavi, jer se otvaraju onako kako on prima mudrost i ljubav, to jest ìvot od Gospoda. Ovakvi stepeni ìvota postoje u svakom organu, u svim tkivima i udovima, i oni deluju u slozi sa stepenima ìvota u mozgu prema uticaju***, a postoje i u koì, hrskavici i kostima, koje su u poslednjem (potonjem) stepenu ìvota. Razlog {to ovi stepeni postoje u ~oveku jeste to {to oni proisti~u od Gospoda, s tim {to su oni u Njemu ìvot, dok su u ~oveku prijemnici ìvota. Ali treba znati da u Gospodu postoje od ovih i vi{i stepeni, i da oni tako|e * Ono {to je nadublje, to je u stvari najvi{e, jer ide prema savr{enstvu iznutra ka spolja, to jest od najvi{eg do najnièg neba, kao {to se vidi u nastavku teksta, (prim. prev.) ** Generalno, od re~i gens generis, {to izna~ava vrstu ili rod, (prim. prev.) *** Influksu iz Neba a od Gospoda, (prim. prev.)

54

Bog, Promisao, Stvaranje

mogu biti vi{i i niì @ivot.* Jer Gospod nau~ava da je On @ivot, a tako isto da ima telo i kosti.** (Otkr. Obj. 1125) 29. Po{to je Bog @ivot, iz toga sledi da je On nestvoren. Razlog {to je nestvoren jeste u tome {to @ivot ne moè biti stvoren, nego samo moè da stvara. Jer biti stvoren, zna~i poticati iz ne~ega drugoga, i kada bi ìvot poticao od ne~ega drugoga, tada bi to drugo bilo ìvot. I taj ìvot bi bio ìvot u sebi. A kada ovo Prvo ne bi bio ìvot u sebi (ili po sebi), tada bi bio ili od drugoga ili od sebe; a ne moète govoriti o ìvotu od sebe, jer od sebe podrazumeva poreklo, pa bi ono bilo ni iz ~ega, a iz ni~ega ne postaje ni{ta (Ex nihilo nihil fit). Ovo Prvo, koje jeste u sebi, a od kojega je sve stvoreno, jeste Bog, koji se po Bi}u (Esse) u Sebi naziva Jehovom. Razum moè da vidi da je tako. A naro~ito ako se to pokaè onim {to je stvoreno. Sada, po{to ono {to ne poti~e ni iz ~ega postoji po sebi (jeste samopostoje}e), iz toga sledi da su Bi}e i Manifestacija u Bogu jedno; jer po{to ne poti~e ni iz ~ega drugoga, On postoji sam po sebi. Dakle, to je @ivot sam koji je Bog, i koji je ôvek. (Otkr. Obj. 1126) 30. Da je sve od @ivota samog koji je Bog, i koji je ôvek, moè se pokazati ako se posmatra ~ovek koji je ~ovek u onome {to je poslednje, srednje i najdublje. Jer ~ovek koji je na svetu bio sasvim telesan, a to zna~i da je slabo opaào***, i pored toga se pojavljuje u duhovnom svetu kao ~ovek po{to odbaci materijalno telo. Isto tako * Postoje stepeni ili pojasevi savr{enstva od Gospoda kao Beskrajne Ljubavi i Mudrosti, u kojima nema stvaranja, po{to stvaranje po~inje na odstojanju tri stepena od centra, vidi dela Nebo i Pakao, br. 120 i Nebeske Tajne, br. 727, (prim. prev.) ** O ovim neprekidnim stepenima vidi u delu Nebo i Pakao, br. 33, 34, 38, 39, 208, 209, 211, 435, gde su potpunije opisani. Znanje tih brojeva iz toga dela bi}e korisno da bi se razumelo ono {to sledi, prim. prev.) *** dublje stvari, (prim. prev.)

55

Emanuel Svedenborg

~ovek koji je na svetu bio samo ~ulan i prirodan u svome ìvotu, a to zna~i da je malo {ta znao o nebu a mnogo o svetu, ostaje ~ovek i posle smrti. ôvek koji je na svetu bio razuman (racionalan) u svom ìvotu, a to zna~i da je dobro mislio iz prirodne svetlosti (lumen), i on je ~ovek posle smrti. Isto tako ~ovek koji je na svetu bio duhovan u svom ìvotu, kada posle smrti postane an|eo, i on je ~ovek i to savr{enog oblika zato {to je primao ìvot od Gospoda.* A ~ovek u kome je tre}i stepen ìvota bio otvoren, a to je ako je na svetu bio nebeskoga karaktera, on postaje an|eo krajnje savr{enosti posle zemaljske smrti. Ukratko re~eno, prvi stepen ìvota je otvoren kada ~ovek ~ini dobro drugima i o~ekuje da i drugi njemu ~ine dobro, prema latinskom Do ut des (Dajem da bi se meni dalo), {to je tzv. prirodno dobro; drugi stepen ìvota je otvoren kada ~ovek ~ini dobro i ne ~ini zlo, ne zato {to o~ekuje da i drugi tako prema njemu postupaju, nego stoga {to Gospod u~i da treba uvek ~initi dobro uz primenu mudrosti, naravno, a to je ~initi dobro ne o~ekuju}i od drugih ljudi nikakvu nagradu ili priznanje. To je duhovno dobro. Tre}i stepen ìvota je otvoren onda kada ~ovek ~ini dobro, ne stoga {to o~ekuje da mu se isto vrati niti zato {to je to volja Gospodova, nego zato {to ose}a zadovoljstvo i sre}u kada to radi. Ta tri stepena ìvota otvaraju tri Neba ili Carstva: Prirodno, Duhovno i Nebesko**. Sami ìvot koji pripada ~oveku, to je ôvek – kako Prirodni tako i Duhovni i Nebeski, kako se nazivaju ova tri stepena ìvota, s time {to je ~ovek u kome postoje ovi stepeni samo prijemnik (sasud). I to je tako, bilo da je on slika (Boga) u najmanjem bilo u najve}em. Sva Nebesa u svom ogromnom prostranstvu jesu ôvek; svako pojedi* Autor tvrdi da ne postoje an|eli stvoreni od Boga, nego da samo ljudi koji ìve duhovnim ìvotom postaju an|eli posle zemaljske smrti, (prim. prev.) ** koja su potpuno odvojena, ali potencijano postoje u svakom ~oveku od stvaranja, (prim. prev.)

56

Bog, Promisao, Stvaranje

na~no nebo je ôvek, kako prvo tako drugo i tre}e; svako dru{tvo u Nebesima, manje ili ve}e, jeste ôvek; {tavi{e, crkva na svetu u op{tem je ôvek, svaka pastva (kongregacija) je stoga ôvek.* Kada se kaè crkva, misli se na sve one u kojima crkva postoji u svojoj puno}i. Tako crkva na svetu izgleda an|elima u nebu; i sve tako izgleda na osnovu toga {to je @ivot koji poti~e od Gospoda – ôvek. @ivot od Gospoda jesu ljubav i mudrost, pa prema tome onako kako neko prima Gospoda, tako je i ôvek. Ovo sve svedo~i o tome da @ivot stvara sve, a @ivot je Bog koji je ôvek. (Otkr. Obj. 1127) 31. Da sve poti~e od samog @ivota, koji je Bog, a koji je Mudrost i Ljubav, pokazuje se onim {to je stvoreno kada se to posmatra s gledi{ta Reda**. Naime, Red se vidi u tome {to an|eoska nebesa, koja se sastoje od hiljada i hiljada dru{tava, deluju kao jedno (nebo) koje se odràva u jednom Redu kroz Boànske Istine, a one su zakoni toga Reda, to jest kroz ljubav prema Gospodu i ljubav prema bli`njemu. Isto tako je prema Redu da se pakao, koji je ispod neba, odràva u Redu; pakao koji se sastoji od hiljada i hiljada dru{tava, a kroz sudove i kazne; tako da, iako je zasnovan na mr`nji i bezumlju, pakao ni u najmanjoj meri ne moè da na{kodi nebesima. Isto tako je po Redu da postoji ravnoteà izme|u nebesa i pakla, u kojoj je ~ovek na svetu i pomo}u koje Gospod vodi ~oveka prema nebu, dok ~ovek sam od sebe vodi sebe prema paklu. Jer je prema zakonu Reda da ~ovek uvek postupa slobodno a po razumu. Po{to se mirijade i mirijade ljudi od po~etka stvaranja slivaju bez prekida u nebo ili pakao, pri ~emu je svako pojedina~no bi}e razli~ito od drugoga po tome kakvo * Autor ho}e da kaè da, gledano duhovnim o~ima, sve ima oblik ôveka, (prim. prev.) ** ili zakonitosti, prim. prev.)

57

Emanuel Svedenborg

je i {ta voli, bilo bi nemogu}e da ostanu u nekom jedinstvu da Bog nije jedan i da On nije sami @ivot, i da taj @ivot nije sama ljubav pa stoga i sami Red. To se kaè o nebu. Me|utim, Boànski Red se pokazuje ako se posmatraju sunce, mesec i zvezde, kao i godi{nja doba – prole}e, leto, jesen i zima; kao i podela dana na jutro, podne, ve~e i no}. Ono (Sunce) oìvljava sve na zemlji prema tome kako ne{to prima njegovu toplotu i svetlost. Kako ne{to prima (toplotu i svetlost), tako Sunce otvara, raspore|uje i priprema ìva tela i materijalne supstance, koje su u zemlji i na njoj, da prime uticaj iz duhovnog sveta. Odatle se u prole}e, kroz jedinstvo toplote i svetlosti, ptice nebeske i ìvotinje zemaljske mnoè i sti~u znanje o svemu {to im je potrebno za ìvot. Tako isto i biljke oìvljavaju i listaju, cvetaju i donose plodove, a u ovima i semenje, tako da se umnoàvaju i nastavljaju svoje vrste u beskona~nost. Isto tako je po Redu da zemlja ra|a biljke, da ove sluè kao hrana ìvotinjama, i da su oboje korisni ~oveku za njegovu hranu, ode}u i uìvanje; i po{to je ~ovek bi}e u kojemu Bog obitava, sve se vra}a Bogu od kojega sve i poti~e. Iz ovoga se vidi da sve stvorene stvari slede jedna drugu kao da su stvorene jedne radi drugih, da su one neprekidna svrha – koja je navika (usus), i da neprekidno deluju tako da se mogu vratiti Bogu od kojega poti~u. Sve ovo svedo~i da sam @ivot stvara sve, a on je (@ivot) sama mudrost, a to dalje svedo~i o tome da je ceo stvoreni svemir ispunjen Bogom. (Otkr. Obj. 1129) 32. Po{to je Bog nestvoren, On je tako isto Ve~an; jer sami @ivot, koji je Bog, jeste ìvot u sebi, ne od sebe niti od bilo ~ega, prema tome, on je bez porekla; a ono {to je bez porekla, to je od ve~nosti i to je ve~no. Medutim, prirodni ~ovek ne moè shvatiti ideju da je ne{to bez porekla pa ni da je Bog od ve~nosti; ali duhovan ôvek to moè shvatiti. Misao prirodnog ~oveka ne moè se odvojiti od ideje vremena, jer je ta ideja usa|ena u samog 58

Bog, Promisao, Stvaranje

prirodnog ~oveka; niti se moè odvojiti od ideje porekla, jer podrazumeva poreklo koje se odnosi na po~etak u vremenu. Privid da se sunce kre}e stvara ovakvu ideju kod prirodnog ~oveka. Me|utim, ideja duhovnog ~oveka, po{to je ona iznad prirode, odvojena je od ideje vremena, a umesto vremena on ima ideju stanja ìvota; a umesto trajanja u vremenu on ima ideju o misaonom stanju, koje dolazi od ose}anja {to ~ine ìvot. Jer sunce u an|eoskom nebu niti se diè niti zalazi, pa prema tome ne stvara godine i dane kao {to to ~ini sunce na svetu; stoga an|eli neba, po{to su u duhovnoj ideji, misle odvojeno od vremena. Prema tome, u njihovoj ideji o Bogu nema ni~eg o poreklu ili po~etku, nego postoji ideja o stanju, da je On Ve~an i da je sve {to poti~e od Boga ve~no, to jest da je to samo Boànsko u sebi. Da je tako, bilo mi je dato da opazim kada sam iz prirodne ideje bio podignut u duhovnu. Iz svega toga je o~ito da je Bog nestvoren i prema tome Ve~an; isto tako ne moè se misliti da je priroda od ve~nosti, ili da je u vremenu po sebi, ali se moè misliti da je Bog od ve~nosti (ab aeterno), a da je priroda zajedno s vremenom od Boga. (Otkr. Obj. 1130) 33. Po{to je Bog Ve~an, tako isto je i beskona~an; ali postoji i prirodna i duhovna ideja o tome {ta je beskona~no. Prirodna ideja o ve~nom poti~e od vremena, a duhovna ideja o tome ne poti~e od vremena. Prirodna ideja o beskona~nom dolazi od prostora, dok duhovna ideja o tome ne dolazi od prostora. Jer kako ìvot nije priroda, tako ni dve osobine prirode, a to su prostor i vreme, nisu osobine ìvota, zato {to ne poti~u od ìvota koji je Bog, i bile su stvorene zajedno s prirodom. Prirodna ideja o beskona~nom Bogu, koja poti~e od prirode, jeste u tome da On ispunjava svemir s kraja na kraj; iz toga sledi ideja da je Bog ono {to je najdublje u prirodi, pa je On ne{to {to se prostire, dok je svako prostiranje osobina materije. Ali po{to se prirodna ideja ne slaè sa idejom ìvota – s mudro{}u 59

Emanuel Svedenborg

i ljubavlju – koje su Bog, to je ono {to se mora posmatrati kao beskona~no iz duhovne ideje, u kojoj nema ni{ta od prostora i vremena, jer nema ni~ega od prirode. Od duhovne ideje dolazi to da je Boànska Ljubav beskrajna, i da je Boànska Mudrost isto tako beskrajna; a po{to su Boànska Ljubav i Boànska Mudrost ìvot koji je Bog, stoga je Boànski @ivot beskona~an. Da je Boànska Mudrost beskona~na, vidi se po mudrosti an|ela tre}eg neba. Po{to nadilaze ostale an|ele po mudrosti, oni opaàju da nema pore|enja izme|u njihove mudrosti i Gospodove Boànske Mudrosti, jer nema pore|enja izme|u beskona~nog i kona~nog. Oni kaù da je prvi stepen mudrosti videti i priznati da je to tako; sli~no je i u pogledu Boànske Ljubavi. [tavi{e, an|eli su kao i ljudi prijemni oblici ìvota, to jest prijemnici mudrosti i ljubavi od Gospoda; a ovi oblici su sa~injeni od supstancija koje nisu ìve, to jest koje su po sebi mrtve, a izme|u ìvog i mrtvog nema pore|enja.* A kako ono {to je kona~no prima ono {to je beskona~no, moè se pokazati prema odnosu svetlosti i toplote, i sunca na svetu. Svetlost i toplota toga sunca nisu materijalni, ali ipak uti~u na materijalne supstancije, s tim {to svetlost menja njihov izlgled a toplota njihova stanja. Gospodova Boànska Mudrost je isto tako svetlost, a Boànska Ljubav je toplina – duhovna toplina i svetlost – ali duhovna toplina i duhovna svetlost proizlaze od Gospoda kao Sunca, koje je Boànska Ljubav, a u isto vreme i Boànska Mudrost; s tom razlikom {to su svetlost i toplota sunca na svetu prirodni, jer je to sunce vatra a ne ljubav. (Otkr. Obj. 1131) 34. Po{to je beskona~an, Bog je i svemogu}, jer je svemo} beskona~na mo}. Svemo} Bo`ja sija iz svemira, to jest iz vidljivog neba i nastanjene zemaljske kugle, a sve * Kada autor pi{e o mrtvoj prirodi, to ne zna~i da je ona odvojena ili da nije pot~injena Bogu, nego da je na niòj vibraciji. (prim. prev.)

60

Bog, Promisao, Stvaranje

to zajedno sa svim {to je na zemlji jeste veliko delo Svemo}nog Stvoritelja. Stvaranje svih ovih stvari i njihovo odràvanje jesu svedo~anstva Boànske Svemo}i, dok njihov uzajamni red i odnosi svedo~e da to poti~e od Boànske Mudrosti. Bo`ja Svemo} sija iz neba, to jest iz onoga {to je iznad i ispod neba, a to su prostori gde obitavaju an|eli i ljudi. Tamo se nalaze divni dokazi Boànske Svemo}i, za koje mi je bilo dozvoljeno da ih vidim i da o njima pi{em. Svi ljudi koji su od postanja sveta umrli, tamo su posle smrti, po obliku ljudi a po su{tini duhovi. Duhovi su ose}anja koja proisti~u iz ljubavi i iz misli. I to duhovi u nebu – iz ose}anja ljubavi prema dobru, a duhovi u paklu – iz ose}anja ljubavi prema zlu. Dobra ose}anja, koja su an|eli, nastanjuju svet koji se naziva nebom (super orbe), dok zla ose}anja, koja su pakleni duhovi, nastanjuju duboke predele koji su ispod njih. Svet je jedan, ali je podeljen na prostore, jedne ispod drugih. Prostora ima {est; u najvi{em obitavaju an|eli tre}eg neba, a ispod ovih su an|eli drugog neba, a ispod ovih su an|eli prvoga neba. Ispod ovih (nebesa) obitavaju duhovi prvoga pakla, ispod ovih duhovi drugoga pakla, a ispod ovih duhovi tre}ega pakla. Sve to je tako ure|eno da su zla ose}anja, koja su duhovi pakla, pod kontrolom dobrih ose}anja, koja su an|eli neba – duhovi najnièg pakla (pod kontrolom) an|ela najvi{eg neba, a duhovi srednjeg pakla (pod kontrolom) srednjeg neba, dok su duhovi prvog pakla (pod kontrolom) an|ela prvog neba. Kroz ovaj raspored odràva se ravnoteà kao na vagi. Ovih nebesa i prostora pakla ima bezbroj, po udruènjima i dru{tvima, prema vrsti i osobini svih ose}anja; a ovi su opet povezani po tome koliko su bliski i srodni jedni drugima. To je kako u nebesima tako i u paklu. Ovaj red i odnosi poznati su samo Gospodu, a redovi i odnosi ose}anja su onoliko brojni koliko je ljudi ìvelo od postanja sveta i koliko }e tek postojati u budu}nosti – sve to dolazi od beskrajne mo}i i beskrajne mudrosti (Bo`je). Da je Boànska Mo} beskrajna odnosno 61

Emanuel Svedenborg

svemo}na, vidi se u drugom svetu po tome {to ni an|eli neba niti |avoli pakla nemaju nikakve mo}i sami od sebe; jer kada bi imali, nebo bi se raspalo na komadi}e, pakao bi postao haos i svi ljudi bi nestali. (Otkr. Obj. 1133) 35. Razlog {to sva mo} pripada Bogu i {to ljudi i an|eli nemaju nikakve mo}i jeste taj {to je samo Bog @ivot, dok su ljudi i an|eli samo prijemnici ìvota, i u tome {to je ìvot taj koji deluje, a prijemnik je taj na koji se deluje. Svako moè videti kako prijemnik ìvota ne moè da deluje od sebe, ve} deluje jer prima delovanje od @ivota koji je Bog; pa ipak on (prijemnik) moè da deluje kao od sebe, jer mu je to dato; a da mu je to dato, ve} je re~eno. Ako ~ovek ne ìvi od sebe, iz toga sledi da on ne misli i ne}e od sebe niti pak misli ili deluje od sebe, nego od Boga koji je jedini @ivot. Ovo izgleda paradoks, jer ~ovek zaista ose}a kao da su te mo}i u njemu i on ih ispoljava od sebe; me|utim, kada govori po veri, on priznaje da su svako dobro i istina od Boga, a da su svako zlo i obmana od |avola; pa ipak, sve {to ~ovek misli, ho}e, govori i deluje, sve se odnosi ili na dobro i istinu ili na zlo i obmanu. Stoga ~ovek kaè u sebi, ili mu to sve{tenik kaè, da ga je, kada ~ini dobro, vodio Bog, a kada ~ini zlo, vodio |avo. Stoga se propovednici i mole (Bogu) da bi njihove misli, njihov govor i njihove re~i vodio duh Bo`ji, a ponekad posle propovedi kaù da su govorili od duha. I drugi (ljudi) tako opaàju. Mogu za sebe samoga da posvedo~im pred svetom da je sve {to je u mojim mislima i u mojoj volji do{lo kroz uticaj (influx) i kroz nebo od Gospoda, a sve zlo i obmane iz pakla; meni je dozvoljeno da to opaàm ve} dugo. An|eli vi{ih neba opaàju ovaj uticaj vrlo jasno, a najmudriji me|u njima i ne èle da misle ili da imaju neku volju od sebe. Slu~aj je obrnut s paklenim genijima* i paklenim du* Tako autor naziva zle duhove dubljih delova pakla, vidi delo Nebo i Pakao, prim. prev.)

62

Bog, Promisao, Stvaranje

hovima, jer oni to potpuno odri~u i ljute se kada se o tome govori. Me|utim, mnogima takvima (duhovima) bilo je pokazano na vidljiv na~in da je upravo tako, na {ta su se oni ljutili. Po{to ovo izgleda kao paradoks mnogima, va`no je pokazati donekle kako se odigrava ovaj uticaj (influx), da bi se to znalo. Ovo su ~injenice: Svetlost i toplota proizlaze iz Boànske Ljubavi Gospodove, koja se opaà u an|eoskom nebu kao Sunce. Svetlost je ìvot Njegove Boànske Mudrosti, a toplina je ìvot Njegove Boànske Ljubavi. Ova duhovna toplina koja je ljubav i duhovna svetlost koja je mudrost, ulaze preko uticaja (influx) u subjekte prijemnike ìvota, isto kao {to prirodna toplota i prirodna svetlost od sunca u svetu ulaze u subjekte koji nisu prijemnici ìvota. Pa stoga {to svetlost samo menja supstancije u koje ulazi, a toplota samo menja stanja, to sledi da ti subjekti tako opaàju promene u sebi i misle da te promene dolaze od njih samih, dok uistinu te promene dolaze i nestaju sa suncem*. Po{to je ìvot Boànske Mudrosti Gospodove svetlost, stoga se Gospod na mnogim mestima u Re~i naziva svetlom, kao kod Jovana: Re~ bi u Boga, i Re~ be{e Bog; u Njemu bi ìvot, i ìvot bi svetlo ljudima. (Jovan, 1:1, 2, 3) Iz ovoga je o~ito da je u Bogu beskona~na mo} jer je On sve kod svih ljudi. A kako zao ~ovek misli, ho}e, govori i ~ini zlo, iako je samo Bog @ivot, bi}e pokazano u onome {to sledi. (Otkr. Obj. 1134)

* koje se ra|a i zalazi svakoga dana, prim. prev.)

63

TRE]E POGLAVLJE

Boànsko Provi|enje* 36. Po{to je Boànska Svemo} takva da ~ovek moè da misli, ho}e, da govori i deluje samo od @ivota koji je Bog, postavlja se pitanje: Za{to onda nije spasen svaki ~ovek? Onaj ko iz toga zaklju~uje da je svaki ~ovek spasen, a ako nije, da to nije njegova gre{ka, tome (~oveku) nisu poznati zakoni Boànskoga Reda koji se odnosi na popravak, obnovu (novo ro|enje) i spasenje koje iz toga sledi. Zakoni toga reda nazivaju se zakonima Boànskog Provi|enja (Promisli), a o ovima prirodni um ne zna ni{ta ukoliko nije prosvetljen. Pa stoga {to ~ovek ne zna ni{ta o njima, i stoga {to pravi zaklju~ke o Boànskom Provi|enju (Promisli) prema doga|ajima u svetu, i tako pada u obmane a posle i u gre{ke iz kojih je te{ko izvu}i se, va`no je da ti zakoni budu poznati. Me|utim, pre nego ih izloìmo, treba razumeti da se Boànska Promisao u svemu odnosi na ~oveka, do u najmanje sitnice, da joj je svrha njegovo ve~no spasenje, po{to je ~ovekovo spasenje svrha stvaranja i neba i zemlje. Jer svrha je da se od ljudskog roda stvori nebo u kojem }e Bog obitavati kao u svome stanu; tako je ~ovekovo spasenje sve u svemu Boànske Promisli. No Boànska Promisao postupa tako tajno da je ~ovek skoro i ne opaà, iako ona deluje u najmanjim sitnicama koje se odnose na njega, od detinjstva do starosti, a posle i u ve~nosti; svaka sitnica se odnosi na ve~nost.** * Izraz PROVI\ENJE se odnosi na Bo`ju regulativnu mo} u svetu kao Apsoluta koja jeste PROMISAO Bo`ja u svemu (prim. urednika) ** Drugim re~ima, Bog na sve gleda s obzirom na ve~nost, to jest sub specie aeternitatis, kao {to uostalom i ~ovek treba da gleda, (prim. prev.)

64

Bog, Promisao, Stvaranje

Stoga {to Boànska Mudrost u sebi nije ni{ta drugo nego cilj, Promisao deluje u svemu s ciljem, odnosi se na cilj, a taj cilj je da ~ovek postane mudrost i ljubav, pa tako i stani{te i slika Boànskog @ivota. Stoga {to prirodni um, ako nije prosvetljen, ne moè da shvati za{to Boànska Promisao, mada deluje u cilju spasenja u svim sitnicama ~ovekovog ìvota, ne vodi svakoga u nebo, iako to ho}e po svojoj ljubavi; va`no je da se izloè zakoni Boànske Promisli; samo tako }e se um, do tada neprosvetljen, osloboditi obmana, nadam se, ako to ho}e. (Otkr. Obj. 1135) 37. Zakoni reda, nazvani zakonima Boànske Promisli, jesu slede}i: 1) ôvek ose}a, opaà i zna da je ìvot u njemu, tako da misli i ho}e, pa stoga i govori i deluje od sebe; ali i pored toga treba da prizna i veruje da istina koju misli i govori, kao i dobra koja ho}e i koja ~ini, jesu od Boga, iako izgleda da su od njega (~oveka). 2) ôvek treba da postupa u svemu slobodno a po razumu, dok u isto vreme treba da priznaje i veruje da je sama sloboda koju ima od Boga, i da je to isto slu~aj i s razumom, koji se naziva inteligencijom. 3) To {to ~ovek misli i govori istinu, {to ho}e i {to ~ini dobro, i to slobodno i po razumu, nije od ~oveka nego od Boga; a to {to ~ovek misli i govori obmanu te ho}e i ~ini zlo, nije od ~oveka nego od pakla; a sama sloboda, kao i sposobnost mi{ljenja, htenja, govora i delanja, same po sebi jesu od Boga. 4) Niko ne treba da prisiljava nikoga ni ~emu jer to oduzima slobodu, nego ~ovek treba da sam sebe prisili, jer prisiljavati sebe, to je isto tako ~in slobode. 5) ôvek ne opaà niti ose}a u sebi kako se istina i dobro ulivaju u njega od Boga, niti kako zlo i obmana uti~u iz pakla, niti kako Boànsko Provi|enje deluje u prilog dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek ne bi 65

Emanuel Svedenborg

delovao slobodno i razumno kao sam od sebe. Dovoljno je da zna i priznaje da sve to dolazi od Re~i i od crkvenog nauka. 6) ôvek se ne popravlja spolja{njim nego unutra{njim sredstvima; pod spolja{njim sredstvima misli se na ~uda i vizije, strah i kazne; pod unutra{njim se misli na istine i dobra iz Re~i kao i na nauk crkve, a tako isto i na to {to ~ovek èli da ga Gospod vodi. Jer ova sredstva ulaze unutra{njim putem, pa tako uklanjaju zla i obmane, koji tamo obitavaju; a spolja{nja sredstva ulaze spolja i ne uklanjaju zla i obmane, nego ih tamo samo jo{ vi{e zatvaraju. Pa ipak, on se popravlja i spolja{njim sredstvima pod uslovom da se prethodno popravio unutra{njim sredstvima; a ~ovek koji se nije popravio, obuzdava se samo spolja{njim sredstvima – a to su strah i kazne – da ne govori obmane i da ne ~ini zlo. 7) Bog dopu{ta da ~ovek primi samo onoliko vere i onoliko dobra koliko moè da ih se drì do kraja ìvota; bolje je da stalno bude zao, nego da postane dobar pa da onda opet bude zao, jer bi tako bio obesve}en (profanisan). To je glavni razlog {to je zlo dozvoljeno. 8) Bog neprestano sklanja ~oveka od zla u meri u kojoj je ~ovek voljan da to slobodno prihvati. Onoliko koliko se ~ovek sklanja od zla, toliko ga Bog vodi u dobro, pa tako i u nebo; a onoliko koliko nije voljan da se skloni od zla, toliko Bog ne moè da ga vodi u dobro, to jest u nebo. Jer onoliko koliko se uklanja od zla, toliko ~ini dobro od Gospoda, i to dobro koje zaista jeste dobro; a onoliko koliko se ne uklanja od zla, dobro koje ~ini jeste od njega samoga, pa prema tome jeste po sebi zlo. 9) Bog ne u~i ~oveka istinama neposredno niti preko an|ela, nego preko Re~i; besedama, ~itanjem, razgovorom me|u ljudima, i na taj na~in kroz razmi{ljanje samog ~oveka; tako se ~ovek prosvetljuje u skladu sa svojim ose}ajem za istinu koja se primenjuje (u ìvotu); jer u suprotnom ~ovek ne bi postupao od sebe (slobodno). 66

Bog, Promisao, Stvaranje

10) Kada poloàj i bogatstvo zavedu ~oveka (na krivi put), to ~ovek sam sebe vodi svojim promi{ljanjem u zlo; jer Boànsko Provi|enje nikada ga ne vodi ka zlu, nego samo onome {to sluì ve~nom ìvotu; jer sve delovanje Boànskog Provi|enja kod ~oveka stremi onome {to je ve~no, jer @ivot je Bog po kojem je ~ovek ôvek, tako isto Ve~an. (Otkr. Obj. 1136) 38. Iz toga je jasno da ~ovek ne moè da ide u nebo osim po ovim zakonima, iako je u Njemu (Bogu) Boànska Ljubav po kojoj On ho}e, Boànska Mudrost po kojoj zna sve, i Boànska Mo} – koja je svemo} – po kojoj On moè da uradi ono {to ho}e. Jer gornji zakoni Boànskog Provi|enja jesu zakoni reda, koji se odnose na popravak i preporod, to jest na ~ovekovo spasenje; Gospod ne moè da deluje protivno ovim zakonima, jer bi to zna~ilo delovati suprotno Njegovoj vlastitoj mudrosti, pa tako suprotno Sebi. Prvi zakon, da ~ovek ose}a, opaà i zna kako je ìvot u njemu samome, ali treba da prizna kako dobra i istine, {to se odnose na ljubav i veru, koje on misli, ho}e, govori i ~ini, da to nije od njega, nego od Gospoda, ovaj (zakon) podrazumeva drugi (zakon), a to je da ~ovek ima slobodu i da mu se ~ini kako ona pripada njemu, ali treba da priznaje kako to nije tako, nego je to od Gospoda u njemu (~oveku). Ovaj zakon sledi iz prethodnog, jer sloboda ~ini jedno sa ìvotom; jer bez slobode ~ovek ne bi ose}ao da je ìv i da je ìvot u njemu, budu}i da je sloboda u tome da se moè misliti, hteti, govoriti i postupati od sebe, to jest kao od sebe (po{to je to privid dat od Gospoda da bi se ~ovek ose}ao sre}nim, prim prev). A ovo se uglavnom odnosi na mo} volje; jer ~ovek kaè: u stanju sam da uradim ono {to ho}u, a tako isto imam volju da uradim ne{to, a to zna~i slobodan sam (imam slobodu). Dakle, ko ne moè slobodno da misli da li je ne{to dobro ili zlo, ili ko ne moè da misli da je ne{to istinito 67

Emanuel Svedenborg

a drugo da je obmana? ôveku je zajedno sa ìvotom darovana sloboda koja mu se nikada ne oduzima; jer u meri u kojoj bi mu se oduzimala ili umanjila, u toj meri ~ovek ne bi ose}ao da je ìv, ve} da neko drugi ìvi u njemu. U tom slu~aju izgubilo bi se ose}anje zadovoljstva {to je ìv, te bi na kraju postao rob. Samo iskustvo potvr|uje da ~ovek ne moè druga~ije da misli nego da je ìvot u njemu samome. Jer ko ne opaà i ne ose}a da kad misli, misli od sebe*, da kada ho}e ne{to, to ho}e od sebe, da kada govori i deluje, govori i deluje od sebe? Ali to je od Boànskog Provi|enja da on tako misli i ose}a, jer bez toga ne bi mogao ni da prima i usvaja niti da ne{to ostvaruje, pa tako ne bi bio prijemnik i delatnik ìvota od Gospoda (po Gospodu). Bio bi kao automat ili kao slika (kip) koja nema razum i volju, stoje}i uspravno s obe{enimi rukama i ~ekaju}i da ne{to na njega deluje (influx), a to ne bi nikada dolazilo; jer ako ~ovek ne bi primao ni usvajao ìvot, taj bi ìvot samo prolazio kroz njega; tako bi ~ovek, umesto da je ìv, bio kao mrtav, a od razumne du{e postao bi nerazuman, divlja ìvotinja ili marva. Jer bi u tom slu~aju bio li{en svakog zadovoljstva koje ima svako ko prima, usvaja i stvara kao da to sve dolazi od njega samoga; naime, zadovoljstvo i ìvot ~ine jedinstvo, jer ako oduzmete ìvotu svako zadovoljstvo, ~ovek se hladi i umire. Da to nije po Boànskom Provi|enju, da ~ovek treba da ose}a kao da je ìvot u njemu, ni{ta ne bi moglo da postane njegovo – ni dobro ni istina, pa tako ni ljubav ni vera. A da se ~oveku ne daje sve to, ne bi Gospod zapovedio u Re~i da ~ovek treba da ~ini dobro i da ne ~ini zlo, i da }e, ako ~ini dobro, zasluìti nebo, a ako ~ini zlo, zasluìti pakao; u stvari, ne bi bilo ni neba ni pakla, jer bez takvog ose}anja ~ovek ne bi bio ~ovek, pa prema tome ni stani{te Gospodovo. Jer Gospod èli da Ga ~ovek * To jest misli on a ne neko drugi, (prim. prev.)

68

Bog, Promisao, Stvaranje

voli, i to kao od samoga sebe; tako Gospod obitava u ~oveku u onome {to je Njegovo (Gospodovo) vlastito, koje je On dao ~oveku, sa ciljem da Ga ~ovek voli za uzvrat. Jer Boànska ljubav i jeste u tome {to ona èli da sve {to je njeno da ~oveku, a to nije mogu}e osim kada ~ovek ose}a kao svoje ono {to prima. Kada to ne bi bilo po Boànskom zakonu, da ~ovek ose}a kako je ìvot u njemu, on ne bi imao neki cilj koji bi ostvarivao; a on ima takav cilj ako mu izgleda kao da je taj cilj u njemu. A cilj kojem on teì jeste njegova ljubav (ono {to on voli, prim prev), a to je zadovoljstvo njegove ljubavi ili ìvota. A kada ~ovek priznaje da je sve {to pripada njegovom ìvotu u stvari Gospodovo, tada Gospod daje zadovoljstvo i blaènstvo Svoje ljubavi (na ~oveka) onoliko koliko to ~ovek priznaje i koliko primenjuje (te istine) u svom ìvotu. Tako, dokle ~ovek priznaju}i i veruju}i po ljubavi pripisuje Gospodu sve {to ima, Gospod sa Svoje strane pripisuje ~oveku sve dobro koje ovaj ~ini, a to je popra}eno zadovoljstvom i blaènstvom. Pored toga, Gospod dopu{ta ~oveku da jo{ dublje iznutra ose}a i opaà to dobro u sebi kao da je ôvekovo, i da to ose}a utoliko ja~e, ukoliko ose}a srcem ono {to priznaje verom. Tako je opaànje uzajamno; jer Gospod voli da je u ~oveku, kao {to ~ovek voli da je u Gospodu i da je Gospod u njemu. Tako se jedinstvo izme|u Gospoda i ~oveka ostvaruje kroz ljubav. (Otkr. Obj. 1138) 39. Razlog {to ~ovek ose}a i opaà kao da je ìvot u njemu jeste taj {to je Gospodov @ivot u njemu (~oveku) kao {to su svetlost i toplota sunca u nekom predmetu. Ta svetlost i ta toplota ne pripadaju predmetu, ve} suncu koje je na njemu (predmetu), jer oni odlaze sa suncem; a kada su na predmetu, izgleda kao da potpuno pripadaju tome predmetu, jer se ~ini da i boja predmeta dolazi od svetlosti, a biljni ìvot kao da je od toplote. A ovo je jo{ vi{e slu~aj sa Suncem duhovnog sveta, koje je Gospod 69

Emanuel Svedenborg

i ~ija svetlost jeste svetlost ìvota, i ~ija je toplina toplina ìvota, jer to Sunce od kojega to proisti~e jeste Boànska Ljubav Gospodova, dok je ôvek samo predmet te ljubavi. Ta svetlost i ta toplina nikada se ne oduzimaju ~oveku i uvek izgleda kao da mu potpuno pripadaju; od te svetlosti ~ovek ima mo} razuma, a od te topline ima mo} volje. Iz toga {to su svetlost i toplina po izgledu u prijemniku, iako nisu njegovi, i {to mu se nikada ne oduzimaju, kao i iz toga {to ovi (svetlost i toplina) uti~u na ono {to je duboko i udaljeno od njegovog razuma i volje, nu`no izgleda kao da su ovi u njega usa|eni, kao {to izgleda i da sve {to ovi ostvaruju, zapravo ostvaruje ~ovek. Stoga izgleda ~oveku da misli od sebe i da ho}e od sebe, iako to nije tako; jer misao i volja ne mogu da se sjedine sa zemaljskim predmetom kao da mu pripadaju, isto kao {to ni svetlost Sunca ne moè da se sjedini sa zemaljskim predmetom i da postane materijalna (stvarna) kao i taj predmet; a to se odnosi i na toplinu. A svetlost i toplota @ivota deluju i ispunjavaju prijemnika (ìvota) upravo onako kako on priznaje da oni (svetlost i toplota @ivota) nisu njegovi nego Gospodovi; a ~ovek priznaje upravo onako kako voli i drì se zapovesti. (Otkr. Obj. 1139) 40. „Tre}i zakon Boànskog Provi|enja je da misliti i govoriti istinu, te hteti i tvoriti dobro slobodno i razumno, nije od ~oveka nego od Gospoda; a misliti i govoriti obmanu, te hteti i tvoriti zlo slobodno, nije od ~oveka (iz ~oveka) nego od pakla (iz pakla); ali sama sloboda te sposobnost mi{ljenja, volje, govora i delanja jesu od Gospoda.“ Da sve dobro koje je u sebi dobro i sva istina koja je u sebi istina, nisu od ~oveka nego od Gospoda, moè se shvatiti po tome {to je svetlost koja poti~e od Gospoda kao Sunca Boànska Istina Njegove Boànske Mudrosti, i po tome {to je toplina koja poti~e od Gospoda kao Sunca Boànsko Dobro Njegove Boànske Ljubavi; a kako je ~ovek samo prijemnik ovih, to sledi da ni{ta od dobra 70

Bog, Promisao, Stvaranje

ljubavi ili od istine vere nije od ~oveka nego od Gospoda. A sve zlo i sve obmane jesu od pakla a ne od ôveka. Me|utim, tvrdnja da zlo i obmana ne dolaze od ~oveka nego od pakla, nikada nije postala ~lanom vere, kao {to je to bio slu~aj sa tvrdnjom da dobro i istina nisu od ~oveka; zaista, to je samo privid da zlo i obmana dolaze od ~oveka, i ako se to veruje, to je obmana. To se ne moè shvatiti sve dok se ne zna {ta je priroda pakla, te kako on ulazi influksom zla i obmane u ~oveka, isto kao {to s druge strane Gospod ulazi influksom s dobrom i istinom. Stoga }emo prvo pokazati od ~ega se sastoji pakao, {ta su mu priroda i poreklo; te kako ulazi influksom i deluje protivu dobra, i kako je ~ovek, koji je izme|u neba i pakla, samo prijemnik obeju strana. (Otkr. Obj. 1141, 9) 41. Stoga }emo prvo pokazati od kojih je (duhova) pakao sastavljen. Pakao je sastavljen od onih duhova koji su, dok su bili na svetu, odricali da Bog postoji a priznavali samo prirodu, koji su ìvelii suprotno Boànskom Redu, i koji su volelii zlo i obmanu, iako to svojim pona{anjem u svetu nisu uvek pokazivali. Ovi su bili bezumni u odnosu na istine (vere), ili su ih pak odricali ili prezirali, ako ne ustima, a ono u srcu; svi takvi, koji su ìveli od po~etka sveta, sa~injavaju pakao. Svi takvi nazivaju se ili |avolima ili satanama; |avolima oni u kojima prevladava ljubav prema sebi, a satanama oni u kojima prevladava ljubav prema svetu. Pakao u kojem su |avoli naziva se u Re~i \avolom, a pakao u kojem su satane naziva se Satanom. Gospod povezuje |avole da bi bili kao jedan (pakao), a to isto radi i sa satanama. Zbog toga se ta dva pakla nazivaju \avolom i Satanom u jednini. Pakao se ne sastoji od duhova koji su takvi postali odjednom, niti se pak nebo sastoji od an|ela koji su takvi stvoreni odjednom; nego se pakao sastoji od ljudi koji su ro|eni na svetu i po sebi postali |avoli ili satane, a nebo se sastoji na sli~an na~in od ljudi koji su ro|eni na svetu i koje je Gospod na~inio 71

Emanuel Svedenborg

an|elima. Svi su ljudi u dubini svog uma duhovi, ali obu~eni u zemaljsko telo koje je podlo`no kontroli misli duha i odlukama koje su odre|ene ose}anjima; jer um, koji je duh, deluje, dok telo, koje je materija, trpi to delovanje. Svaki duh, po{to odloì materijalno telo, jeste ~ovek sli~an onome kakav je bio dok je bio na svetu. Eto kako je sastavljen pakao. (Otkr. Obj. 1142) 42. Pakao u kojem su |avoli jeste ljubav prema sebi, a pakao u kojem su satane jeste ljubav prema svetu. Razlog {to je |avolski pakao ljubav prema sebi jeste to {to je takva ljubav suprotna nebeskoj ljubavi, a to je ljubav prema Gospodu; a razlog {to je satanski pakao ljubav prema sebi jeste to {to je takva ljubav suprotna duhovnoj ljubavi, a to je ljubav prema bli`njemu. Sada, po{to su dve ljubavi pakla suprotstavljene dvema ljubavima neba, pakao i nebo stoje nasuprot jedno drugome. Jer svi oni koji su u nebu okrenuti su Gospodu, a svi oni koji su u paklu okrenuti su sebi i svetu. Svi u nebesima vole Gospoda i bli`njega, dok oni u paklu vole sebe i svet a mrze Gospoda i bli`njega. Svi oni koji su u nebesima misle istinu i èle dobro jer su njihove misli i volja od Gospoda, dok oni koji su u paklu misle na obmanu i èle zlo jer njihove misli i èlje dolaze od njih samih. Iz tog razloga svi oni koji ìve u paklu vide se okrenuti na suprotnu stranu od Gospoda, a isto tako vide se okrenuti naopako, to jest s nogama uvis a glavama nadole; ovako izgledaju stoga {to vole ono {to je protivno ljubavi u nebesima*. Po{to je pakao ljubav prema sebi, to je pakao i plamen; jer svaka ljubav se pokazuje kao plamen, i tako pakao duhovnom svetu iz daljine izgleda kao vatra, a u stvari to nije vatra nego ljubav prema sebi. Iz tog razloga pa* Ovako oni izgledaju onima koji im nisu sli~ni po duhovnim osobinama, (prim. prev.)

72

Bog, Promisao, Stvaranje

kao se vidi kao da je u plamenu, to jest kao vatra usred dima koja kao da izbija iz neke pe}i ili poàra; stoga ponekad i |avoli izgledaju kao zapaljeno ugljevlje. Toplota koja dolazi od te vatre nalik je zadahu ne~istote, a to je poùda, dok je svetlost koja dolazi od te vatre samo privid svetlosti njihovih zami{ljanja (fantazija) i potvrde tih zami{ljanja zlim delima. Me|utim, to nije svetlost, jer bilo koja svetlost dolazila iz neba, ona njima postaje mrkli mrak, a kada do njih dopre toplota neba, ona se za njih pretvara u hladno}u. Pa ipak, oni vide u svojoj sopstvenoj svetlosti i ìve u sopstvenoj toploti; no njihov vid je kao vid sova, no}nih ptica ili slepih mi{eva, ~ije su o~i zatamnjene svetlo{}u neba, i oni ìve u stuporu (kao obamrli). Njima je glavno na~elo to {to imaju sposobnost misli i volje, govora i delovanja, pa tako vide, ~uju, ku{aju, miri{u i ose}aju (dodir). Ali to je samo ona sposobnost {to dolazi od @ivota, koji je Bog i koji deluje na njih spolja, prema redu, i neprestano ih podsti~e na red. I ba{ zbog te sposobnosti oni i dalje neprekidno ìve. Ovo njihovo mrtvo na~elo dolazi od zala i obmana, koji poti~u od njihove ljubavi za zlo; otuda njihov ìvot, s obzirom na ono {to vole ({to je njihova ljubav), nije ìvot nego smrt; stoga se u Re~i pakao naziva smrt, a oni koji ìve u njemu nazivaju se mrtvima. (Otkr. Obj. 1143) 43. Rekli smo da ljubav prema sebi i prema svetu ~ini pakao; sada }emo pokazati poreklo ovih ljubavi. ôvek je stvoren da voli sebe, svoga bli`njega i nebo, a tako isto i Gospoda. Iz tog razloga kad se rodi, on prvo voli sebe i svet*; posle, kada poraste u mudrosti, on voli bli`njeg i nebo, a kada jo{ vi{e poraste u mudrosti, on voli Gospoda. A kada do|e do toga, on je u Boànskom Redu i tada ga Gospod vodi, dok se njemu ~ini da on sam sebe vodi. Ali ako ne postane mudar, on se zaustavlja na prvom stepenu, * Misli se na materijalni svet, (prim. prev.)

73

Emanuel Svedenborg

a to je da voli sebe i svet; a ako i voli bli`njega, nebo i Gospoda, to je radi sebe, to jest da bi tako izgledao u o~ima sveta. Ako je ba{ bez ikakve mudrosti, tada voli samo sebe a svet i bli`njega radi sebe; a kada je re~ o nebu i Gospodu, on ih omalovaàva, ili ih osporava, ili ih mrzi, ako ne u re~ima a ono u srcu. To su izvori iz kojih izbijaju ljubav prema sebi i ljubav prema svetu, te je tako jasno {ta je poreklo pakla. Kada postane pakao, ~ovek je tada kao pose~eno stablo ili kao drvo ~iji su plodovi {kodljivi; on je tada kao peskovito tlo gde seme ne moè da pusti korenje, ili kao zemlji{te na kojem rastu o{tro trnje ili kopriva koja pe~e. Kada ~ovek postane pakao, unutarnji ili vi{i delovi njegovog uma su zatvoreni, dok su spolja{nji ili niì otvoreni; a kako ljubav prema sebi okre}e svaku misao i èlju prema sebi i uvla~i ih u telo, tako izokre}e i savija spolja{nje delove uma koji su, kako je re~eno, otvoreni: iz tog razloga ovi (delovi uma) se naginju, kre}u i spu{taju nadole, to jest u pakao. Upravo zbog toga {to je ~ovek jo{ uvek slobodan da misli, ho}e, govori i deluje – a to je sposobnost koja mu se nikada ne oduzima jer je ro|en kao ~ovek – a u isto vreme je u izokrenutom stanju, te tako ne prima dobro ili istinu iz neba nego samo zlo i obmanu iz pakla, on tako sam sebi stvara svetlost potvr|uju}i zlo obmanama a obmane zlom, da bi se isticao nad ostalima. On zami{lja da je ta svetlost razum, dok je to u stvari paklena svetlost ispunjena ludim varkama, koje ~ine da mu izgleda kao da sanja, gde ne{to {to je stvarno izgleda kao nestvarno, i obrnuto. No ovo }e biti bolje pokazano ako se uporedi ~ovek-an|eo sa ~ovekom-|avolom. (Otkr. Obj. 1144) 44. Na svetu ima ljudi-an|ela i ljudi-|avola; nebo se stvara od ljudi-an|ela a pakao od ljudi-|avola. Kod ~oveka-an|ela svi stepeni ìvota su otvoreni sve do Gospoda; a kod ljudi-|avola samo je najniì otvoren, dok su vi{i zatvoreni. Gospod vodi ~oveka-an|ela iznutra i spolja; za 74

Bog, Promisao, Stvaranje

razliku od njega, ~ovek-|avo vodi sam sebe iznutra a Gospod ga vodi samo spolja. ôvek-an|eo vo|en je Gospodom prema redu, to jest iznutra prema redu, a spolja k tome redu; a ~oveka-|avola Gospod vodi spolja k redu, dok on sam sebe vodi protivno redu iznutra. ôveka-an|ela Gospod neprekidno odvaja od zla i vodi dobru; a ~oveka-|avola Gospod neprestano odvaja od zla, samo {to ga u tom slu~aju odvaja od ve}eg zla i vodi k manjem, jer se takav ne moè voditi dobru. Gospod neprestano odvaja ~oveka-an|ela od pakla, i u isto vreme vodi ga sve dublje u (unutra{njost) nebesa; sli~no, Gospod neprestano odvaja ~oveka-|avola od pakla, ali samo od dubljega k manje dubokom paklu, jer takav ~ovek ne moè da se uvede u nebo. Po{to ga vodi Gospod, njega isto tako vode gra|anski, moralni i duhovni zakoni, zato {to su oni Boànskog porekla; me|utim, ~oveka-|avola vode isti zakoni, ali zato {to on u njima vidi svoj vlastiti interes. ôvek-an|eo po Gospodu voli dobra crkve, koja su ujedno i dobra neba, jer su to prava dobra; sli~no, on voli istine jer su one prave istine; me|utim, on voli telesna i svetska dobra jer su ona korisna i prijatna; isto tako, on voli istine razli~itih nauka; njemu izgleda da ih on voli od sebe, a u stvari voli ih od Gospoda*. A ~ovek-|avo tako isto voli telesna i svetska dobra jer su korisna i prijatna, a isto tako moè da voli istine i svetska znanja; i dok on misli da ih voli od sebe, on ih voli u stvaru od pakla. ôvekan|eo je slobodan i od srca uìva kada ~ini dobro od dobra**, a isto tako ose}a kada ne ~ini zlo; a ~ovek-|avo je slobodan i od srca uìva kada ~ini dobro ~ije je poreklo zlo, a tako isto kada ~ini zlo. ôvek-an|eo i ~ovek|avo su sli~ni spolja, ali sasvim razli~iti iznutra; tako, kada se spolja{nje odloì kod smrti, razlika me|u njima * Re~eno slobodnije, on zami{lja da voli ta znanja, a ne zna da ih Gospod vodi kroz njega, (prim. prev.) ** Pravo dobro, to jest ono dobro ~iji su motiv Gospod i bli`nji, (prim. prev.)

75

Emanuel Svedenborg

postaje jasna; jedan je no{en k nebu, a drugi k paklu. (Otkr. Obj. 1145) 45. Da je ôvek samo prijemnik (sasud) dobra i istine iz Gospoda, a zla i obmane iz pakla, treba pokazati pore|enjem, zatim potvrditi to zakonima reda i uticajem (influx), a najposle podràti iskustvom da bismo to pokazali tim pore|enjima: Telesna ~ula su samo prijemnici kao od samih sebe. ûlo vida, a to je oko, vidi predmete izvan sebe kao od sebe u uskom dodiru s njima, iako to ~ine svetlosni zraci koji na krilima etra prenose svoje oblike i boje oku; ovi oblici, koje opaà unutra{nji vid, koji nazivamao razumom, ispituju se u oku i tako razlikuju po svojim osobinama. Na sli~an na~in ~ulo sluha opaà zvuke – bilo da su to re~i bilo muzi~ki tonovi – kao da su negde spolja, iako ih ~uje i razaznaje u uhu. Isto tako ~ulo mirisa opaà u nosu ono {to dolazi spolja, ponekad iz velike daljine. Tako|e i ~ulo ukusa reaguje na hranu koja spolja ulazi i kre}e se po jeziku. ûlo dodira ne opaà ni{ta ukoliko ne do|e do dodira. Ovih pet telesnih ~ula, zbog uticaja (influx) iznutra, reaguju na podsticaje koji dolaze spolja; unutra{nji uticaj je iz duhovnog sveta a spolja{nji iz prirodnog sveta. Svi zakoni, koji su upisani u sve stvari koje postoje, me|usobno se slaù, a to su slede}i: 1) Da ni{ta ne postoji, traje ili deluje od sebe, ve} od ne~ega drugoga; iz toga sledi da sve {to postoji, traje i {to trpi delovanje, poti~e od Prvog (uzroka), koji ne poti~e od ne~ega nego je sam u Sebi ìva sila koja je @ivot. 2) Da ni{ta ne moè da trpi pritisak i da se pokre}e ukoliko se ne nalazi izme|u dve sile, od kojih jedna deluje a druga reaguje*, odnosno ukoliko jedna ne deluje iznutra a druga spolja. 3) Kako su ove dve sile dok miruju u ravnoteì, to sledi da se ni na {ta ne moè delovati niti se moè pokre* Odgovara na to delovanje, (prim. prev.)

76

Bog, Promisao, Stvaranje

nuti ukoliko nije u ravnoteì; a kada se na to deluje, tada vi{e nije u ravnoteì; dalje, sve na {ta se deluje i {to se pokre}e, u isto vreme nastoji da se vrati u ravnoteù. 4) Da su sve delatnosti promene stanja i izmene oblika, i da poslednje slede one prve. Pod stanjem u ~oveku mislimo na njegovu ljubav*, a pod promenama stanja misli se na ose}anja ljubavi; pod oblikom u ~oveku misli se na njegovu inteligenciju, a pod promenama oblika misli se na njegove misli; potonje poti~u od prva{njih. (Otkr. Obj. 1146) 46. Me|utim, o ovome predmetu mora se govoriti i iz iskustva. An|eli vi{ih nebesa jasno ose}aju i opaàju da njihova dobra i istine poti~u od Gospoda, i da u njima samima nema nikakvog dobra ili istine. Kada se dovedu u stanje svoga ja (proprium), {to se doga|a ponekad, oni isto tako jasno ose}aju i opaàju da zlo i obmana, koji pripadaju njihovom ja (ego, proprium), poti~u iz pakla. Neki an|eli najniìh nebesa, po{to nisu uvi|ali da zlo i obmana poti~u od pakla, jer su se na svetu utvrdili u uverenju da su ro|eni u zlu koje su jo{ i potvrdili ìvotom, bili su provedeni kroz paklena dru{tva, gde su u svakom od njih mislili upravo onako kao i |avoli (toga dru{tva), i to u svakom dru{tvu druga~ije; naime, tada su mislili protivno dobru i istini. Bilo im je re~eno da poku{aju da misle kako to nije tako, no oni reko{e da nisu u stanju to da urade, tako su na kraju shvatili da zlo i obmana poti~u iz pakla. Sli~an je slu~aj s mnogima koji uporno tvrde da ìvot poti~e od njih samih. Ponekad se doga|a da se dru{tva s kojima su povezani odvoje od njih, a kada se to desi, nisu u stanju da misle, èle, govore ili deluju, nego su kao novoro|en~ad. A ~im se ponovo poveù sa svojim dru{tvima, oni oìve; jer svak, bilo da je ~ovek bilo duh ili an|eo, u svojim ose}anjima i mislima * Na ono {to je sredi{te ili predmet njegove ljubavi, (prim. prev.)

77

Emanuel Svedenborg

vo|en je dru{tvima deluju}i u saglasju s njima*. Stoga se svak poznaje po dru{tvima u kojima je prisutan na unutra{nji na~in. Iz toga se vidi da je njihov ìvot onakav kakav uti~e u njih spolja. Kada je o meni re~, mogu da posvedo~im da ve} petnaest godina jasno opaàm da nijedna moja misao ili èlja nisu od mene samoga, a tako isto nijedno zlo ili obmana** nisu potekle niotkud drugo nego iz paklenih dru{tava, a sve dobro i istina da su od Gospoda. Kada su neki duhovi to videli, rekli su da ja nisam ìv. Bilo mi je dopu{teno da im kaèm da sam ja vi{e ìv nego oni, jer opaàm uticaj (influx) dobra i istine od Gospoda, te na taj na~in opaàm rasvetljenje (duhovno), da mi je od Gospoda dato da opaàm kako sva zla (dela) i sve obmane (misli) ulaze iz pakla, i to ne samo da im je tamo poreklo, nego i od kojih*** dolaze. Bilo mi je dozvoljeno da razgovaram s tim duhovima, da ih karam i da ih odbacim zajedno s njihovim zalima i obmanama, i da ih se tako oslobodim. Dalje, bilo mi je dopu{teno da sada znam da sam ìv, a to ranije nisam znao. Zbog svega toga ja sam potpuno ube|en da zlo i obmana dolaze iz pakla, i da dobro i istina, zajedno sa sposobno{}u da se opaàju, dolaze od Gospoda; {tavi{e, da ja to opaàm i da sam slobodan kao od samog sebe. Da sva zla i obmane dolaze iz pakla, bilo mi je dopu{teno da vidim vlastitim o~ima. Iznad pakla, naizgled, vide se plamenovi i dim; plamenovi su zla a dim su obmane; i oni neprestano izlaze odatle, a duhovi koji obitavaju izme|u neba i pakla trpe taj uticaj shodno svojim ìvotima**** . * S dru{tvima koja su nama nevidljiva dok smo na svetu, (prim. prev.) ** U mojoj svesti, (prim. prev.) *** \avola ili zlih duhova, (prim. prev.) ****Duh ili ~ovek su kao sasud koji prima uticaj sa suprotnih strana jer ima slobodnu volju, i on je odgovoren za svoje izbore, te tako postaje zao ili dobar duh odnosno |avo ili an|eo, (prim. prev.)

78

Bog, Promisao, Stvaranje

Ukratko }emo re}i kako zlo i obmana uti~u iz pakla, iako postoji samo jedna sila koja deluje a koja je @ivot odnosno Bog; i ovo mi je otkriveno. Naime, bila je izgovorena glasno istina iz Re~i u nebu, koja zatim kao da je letela do pakla prolaze}i kroz njegove nivoe sve do najnièg. Dalje je pokazano kako je ova istina postupno pretvorena u obmanu, i to u takvu da je bila suprotna istini, a to je bilo u najnièm paklu. Razlog {to se tako promenila jeste to {to se sve prima prema stanju i obliku; tako je ova istina, po{to je ulazila u izokrenute oblike kakvi su u paklu*, bila postepeno izokrenuta i promenjena u obmanu suprotnu istini. Po tome je jasno kakav je pakao od najvi{eg do najnièg nivoa; isto tako je iz ovoga jasno da postoji samo jedna deluju}a sila, i da je to @ivot koji je Gospod. (Otkr. Obj. 1147) 47. No i pored toga ~oveku se pripisuje krivica, a to sledi iz svega {to je re~eno o @ivotu koji je Bog, a koji postoji u ~oveku od Boga, i od zakona koji su navedeni, a to su istine. Razlog {to se zlo pripisuje ~oveku (da je on odgovoran za zlo) jeste taj {to je ~oveku data sila da neprestano ose}a i opaà kao da je ona u njemu; i po{to je u tome stanju, on je slobodan, te ima mo} da postupa kao od samog sebe. Ova sposobnost i ova sloboda nikada mu se ne oduzimaju zato {to je ro|en kao ~ovek i {to }e ìveti zauvek. I po{to se nalazi izme|u neba i pakla, Gospod mu daje da zna kako je dobro od Njega a zlo od |avola; i dalje, (daje mu) da kroz istine crkve razlikuje dobro od zla. Kada zna sve ovo i kada ga Gospod ~ini sposobnim da misli i ho}e dobro, kao i to da govori i ~ini dobro kao od sebe, i to neprestano zbog uticaja (influx), tada je kriv ako to sve ne primi. Obmana, kojom se ~ovek vara, dolazi otuda {to ne zna da su njegova sloboda i sposobnost da deluje kao od * Ti oblici su |avoli ili satane, (prim. prev.)

79

Emanuel Svedenborg

sebe posledica toga {to ìvot od Gospoda uti~e u njegov unutra{nji (um), zato {to je ro|en kao ~ovek, i da ovaj uticaj ìvota od Gospoda nikada ne prestaje. Me|utim, ìvotni uticaj od Gospoda u oblike ili prijemnike, koji nisu ono najdublje (gde nikada ne prestaje), a to su razum i volja, taj uticaj nije uvek isti, zavisno od toga kako (~ovek) prima dobro i istinu, tako da moè i da se umanji, ~ak i oduzme kada prima zlo i obmanu. Jednom re~i, ìvot koji ~oveka ~ini ~ovekom, i po ~emu se razlikuje od ìvotinja, ìvot koji je (stalan) u njegovim najvi{im (delovima uma) i koji dejstvuje u niìm (delovima uma), kao i ìvot od kojega ima slobodu da misli, ho}e, govori i deluje, sve se to uliva od Gospoda u njega; ali ~ovekovi razum i volja, koji iz toga proisti~u, to jest iz toga ìvota, menjaju se i variraju prema tome kako ih ~ovek prima. ôvek ìvi u sredini izme|u neba i pakla. Uìvanje koje dolazi od ljubavi prema zlu i obmani uliva se kroz influks iz pakla, a uìvanje koje poti~e od ljubavi prema dobru i istini uliva se kroz inluks od Gospoda, koji ~oveka neprestano drì u stanju da ose}a ìvot kao da on dolazi od njega samoga (od ~oveka); tako isto, zbog svega ovoga ~ovek se odràva u slobodi da bira jedno ili drugo, i da prima jedno ili drugo. Onoliko koliko se, dakle, odlu~uje za zlo i obmanu, toliko se pomera iz te sredine prema paklu; a onoliko koliko bira dobro i istinu, toliko se podiè k nebu. Ve} po svom stvaranju ~ovek je u stanju da zna kako je zlo iz pakla i kako je dobro od Gospoda, i da to opaà u sebi kao da je to od njega samoga; i kada to zna, on odbacuje zlo prema paklu i prima dobro, uz priznavanje da je ono od Gospoda. Kada tako odbacuje jedno a prima drugo, on tada ne usvaja zlo niti sebi pripisuje zaslugu za dobro. Znam da ovo mnogi ne razumeju, ili ne èle da razumeju. Neka se takvi ovako mole: „Da bi Gospod bio s njima neprestano, da im pokaè Svoje lice, da ih u~i, prosvetljuje i vodi, jer sami 80

Bog, Promisao, Stvaranje

od sebe ne mogu da urade ni{ta dobro, te da im podari ìvot, da |avo ne moè da ih zavede i ulije zlo u njihova srca, jer oni znaju, ako ih On ne vodi, tada }e ih |avo voditi i uvoditi u svakojaka zla, kao {to su mr`nja, osveta, lukavstvo i prevara, kao {to to radi zmija kada uliva svoj otrov, jer je |avo uvek blizu, podsti~u}i i optuùju}i, i kad god na|e srce koje se okrenulo od Tebe, o Boè, on ulazi i stanuje u njemu, i vu~e du{u k paklu. O Gospode, oslobodi nas!“ Ove re~i se slaù sa onim {to je prethodno re~eno, jer pakao je |avo; a isto tako je pokazano da ~oveka vode ili Gospod ili pakao, te da je on u sredini. (Otkr. Obj. 1148) 48. êtvrti zakon Boànskog Provi|enja jeste da niko ne treba nikoga da prisiljava na bilo {ta, jer svaka prinuda oduzima slobodu: ali ~ovek treba da sam sebe prisiljava; takvo prisiljavanje je iz slobode. ôvekova sloboda pripada njegovoj volji, iz volje ona postoji u razumnim mislima, a od misli se pokazuje u govoru i pokretima tela. Jer ~ovek kaè, kad god ne{to ho}e slobodno: „Re{io sam da mislim to, da govorim to i da uradim to“. Od slobode volje on ima i mo} da misli, govori i deluje, jer mu volja daje tu snagu, jer je slobodna. Po{to sloboda pripada ~ovekovoj volji, to ona pripada i njegovoj ljubavi, jer ni{ta drugo u ~oveku ne sa~injava slobodu osim ljubavi koja pripada njegovoj volji. Razlog je to {to je ljubav ~ovekov ìvot, jer ~ovek je onakav kakva je njegova ljubav, pa prema tome ono {to poti~e od njegove ljubavi i njegove volje, to isto poti~e i iz njegovog ìvota. Otuda je o~igledno da sloboda pripada ~ovekovoj volji, njegovoj ljubavi i njegovom ìvotu, pa shodno tome ~ini jedinstvo s njegovim ja (proprium), to jest s njegovom prirodom i karakterom. Sada, po{to Gospod èli da ~ovek usvoji sve {to od Njega dolazi kao da je to od njega samoga (~oveka) – jer 81

Emanuel Svedenborg

bez toga ne bi bilo uzajamnog povezivanja – stoga je zakon Boànskog Provi|enja da ~ovekovi razum i volja ne treba nikada da budu pod prisilom drugoga ~oveka. Jer ko nema mo} da misli i ho}e zlo ili dobro, (da misli) protivu zakona ili prema zakonu, da se protivi kralju ili ne, da misli protivno Bogu ili u poslu{nosti Bogu? Ali nije mu dozvoljeno da govori i ~ini sve {to misli i {to ho}e: iz straha koji ga prinu|ava spolja ali ne i iznutra. Razlog je to {to spolja{nje (~ovekovo) treba da se popravi pomo}u unutarnjeg (~ovekovog); jer unutarnje ulazi kroz uticaj (influx) u spolja{nje, a ne spolja{nje u unutarnje. Unutarnje pripada ~ovekovom duhu, a spolja{nje njegovom telu; i stoga {to ~ovekov duh treba da se popravi (reformi{e), on ne sme da se prisiljava. Ima strahova koji prisiljavaju unutarnje odnosno ~ovekov duh, ali to se uliva iz duhovnog sveta, a odnosi se na paklene kazne i na gubljenje Bo`je milosti. No strah od paklenih kazni je spolja{nji strah koji postoji u mislima i u volji, dok je strah od gubljenja Bo`je milosti unutarnji strah koji postoji u njima (u mislima i u volji); upravo se ovaj sveti strah pridruùje i dodaje ljubavi, a vremenom se s njom sjedinjuje. To je kao kada ~ovek voli nekoga, pa se pla{i da ga ne povredi iz ljubavi prema njemu. (Otkr. Obj. 1150) 49. Postoji paklena sloboda, a postoji i nebeska sloboda. Paklena sloboda je ona u kojoj su ~oveka njegovi roditelji rodili, a nebeska je ona u koju ga vodi Gospod kroz preporod. Od paklene slobode ~ovek dobija volju da ~ini zlo, da voli zlo i da vodi zao ìvot; a od nebeske slobode prima volju da ~ini dobro, da voli dobro i da ìvi dobrim ìvotom; jer kako je ve} re~eno, volja, ljubav i ìvot ~ine u ~oveku jedno sa slobodom. Ove dve vrste slobode suprotne su jedna drugoj, ali se ova suprotnost ne opaà osim kada je ~ovek u jednoj a ne u drugoj. Me|utim, da bi ôvek iz paklene pre{ao u nebesku slobodu, on mora da sam sebe prisili. A prisiliti sebe, to zna~i 82

Bog, Promisao, Stvaranje

odupreti se zlu i boriti se protivu njega kao od sebe, no uz to moliti se Gospodu da pomogne; na taj na~in ~ovek se bori iz slobode – koja je unutar njega od Gospoda – protivu slobode koja je spolja iz pakla u njemu. Njemu izgleda, dok se bori, da se ne bori iz slobode, nego da je to neko primoravanje, jer je to protivno onoj slobodi koja je u njemu od ro|enja; pa ipak, to je sloboda, jer se ina~e ne bi borio kao od samoga sebe. No unutarnja sloboda iz koje se bori, iako izgleda kao da je primoravanje, kasnije se ose}a kao sloboda, jer tada postaje nalik spontanoj, to jest nalik uro|enoj. Uporedimo to sa ~ovekom koji primorava svoju ruku da pi{e, da radi, da svira na muzi~kom instrumentu ili da se ma~uje, pa izgleda kao da ruke to rade same od sebe; i tada je ~ovek u dobru, jer se uklonio od zla i jer ga vodi Gospod. Kada je prisiljen da se usprotivi paklenoj slobodi, ~ovek tada vidi i opaà kao da je takva sloboda sluènje i da je nebeska sloboda sama sloboda (prava sloboda), jer je od Gospoda. A to je ovako: {to se ~ovek vi{e primorava da se odupre zlu, to se paklena dru{tva – s kojima je delovao u saglasnosti do tada – sve vi{e udaljavaju, i njega Gospod uvodi u nebeska dru{tva ne bi li delovao u saglasju s njima. S druge strane, ako nije primoravan da se odupre zalima, ~ovek ostaje u njima. Da je tako, bilo mi je iskustvom pokazano u duhovnom svetu; kao i to (bilo mi je pokazano) da zlo ne odstupa ako neko biva prisiljen da se odupre zlu kaznama i strahom (od kazni). (Otkr. Obj. 1151) 50. Kao {to je ve} re~eno, zakon Boànskog Provi|enja jeste da ~ovek treba sam sebe da primora, a to zna~i, treba da se prisili da ne ~ini zlo, a ne da se prisili da ~ini dobro; dozvoljeno je prisiliti se ne ~initi zlo, ali nije dozvoljeno prisiljavati se ~initi dobro, ako se ho}e da to bude dobro po sebi (pravo, istinsko dobro). Jer ako se prisili na dobro, a nije se prisilio da se odupre zlu, tada ne 83

Emanuel Svedenborg

~ini dobro od Gospoda nego od sebe, jer se prisilio sebe radi, ili sveta radi, ili nagrade radi, ili iz straha; ovakvo dobro nije po sebi dobro, jer su mu svrha sam on, ili svet, ili nagrada, pa prema tome ne Gospod; nije ne{to dobro ako je u~injeno iz straha, nego ako je iz ljubavi. Na primer, ako bi ~ovek prisilio sebe da ~ini dobro bli`njem, da daje siromahu, da dariva crkvu, da pravedno sudi, da na taj na~in postupa po istini i po milosr|u, a da prethodno nije prestao da ~ini zlo i da se nije odstranio od zla, to bi bio samo prividno lek (paliativ) kojim bi se bolest ili ~ir le~ili samo spolja; ili bi to bilo kao kada bi preljubnik bio prisiljen da se pona{a ~edno, ohol ~ovek da se pona{a kao ponizan, a ne~astan kao iskren, i to samo spolja{njim delima. Naime, kada biva prisiljen da odustane od zla, ~ovek tada ~isti svoje unutarnje (bi}e), a kada to radi, tada on to radi slobodno, to jest ne prisiljava se; koliko se ~ovek prisiljava da se uzdrì od zla, toliko ulazi u nebesku slobodu, a od ove slobode dolazi svako dobro koje je dobro po sebi; dakle, on se ne prisiljava*. Samo izgleda da postoji bliska veza izme|u prisiljavanja da se uzdrì od zla i prisiljavanja na dobro, ali u stvari nema takve veze. Iz iskustva znam da su mnogi prisiljavali sebe da ~ine dobro, ali nisu odustajali od zla; no kada su ispitani, otkrilo se da je zlo bilo unutar dobra koje su ~inili; takvo dobro moglo se uporediti sa idolima ili s kipovima od gline ili od zemljane pra{ine. I re~eno mi je da ovakvi (ljudi) veruju da se Bog moè pridobiti hvalama i ponudama, iako to poti~e iz ne~istog srca. Pa ipak (treba re}i) da se ~ovek moè pred svetom prisiliti na dobro, iako se (u isto vreme) ne prisiljava da odustane od zla, jer je on zbog toga nagra|en u svetu; jer se u svetu gleda na ono {to je spolja, a vrlo retko na ono {to je unutra; ali pred Bogom nije tako. (Otkr. Obj. 1152) * Da ~ini dobro, (prim. prev.)

84

Bog, Promisao, Stvaranje

51. Peti zakon Boànskog Provi|enja jeste „da ~ovek ne treba da oseti i da opaà kako dobro i istina od Gospoda ulaze (u njega) kroz uticaj (influx), a kako zlo i obmana ulaze od pakla; niti da vidi kako Boànsko Provi|enje deluje u korist dobra a protivu zla; jer u tom slu~aju ~ovek ne bi delovao kao od sebe iz slobode a po razumu. Dovoljno je da to zna i priznaje iz Re~i i iz u~enja crkve.“ Ovo je ozna~eno u Gospodovoj Re~i kod Jovana: Vetar duva gde ho}e, i {um njegov ~uje{, ali ti ne zna{ od kuda on dolazi, ni kuda ide. Tako je svaki koji je ro|en od duha. i ove Markove re~i tako|e: Carstvo Bo`je je kao ~ovek koji baci seme u zemlju pa ode i spava no} i dan; a seme raste a da on i ne zna kako; jer zemlja ra|a plod od sebe, prvo stabljuku, pa onda ~auru i na kraju pun klas; a kada je plod sazreo, on ga stavi pod srp, jer je ètva stigla (Jovan, 4:26-29). Razlog zbog kojega ~ovek ne opaà delovanje Boànskog Provi|enja u sebi jeste u tome {to bi mu to oduzelo slobodu, pa stoga i mo} da misli kao od sebe samoga, a s tim bi nestalo i uìvanje njegovog ìvota, te bi bio kao automat, bez sposobnosti da odgovara, a bez toga nema spajanja; bio bi rob a slobodan ~ovek. Razlog {to Boànsko Provi|enja deluje tako tajno da se skoro ni{ta ne prime}uje, iako deluje u najmanjim sitnicama ~ovekove misli i volje stalno vode}i ga k ve~nom ìvotu, jeste taj {to Gospod neprekidno èli da Svoju Ljubav prenese na njega, a tako|e i Mudrost, i da tako od njega napravi Svoju sliku. Dakle, Gospod deluje prvo na ~ovekovu ljubav, pa iz nje i na njegov razum, a ne od razuma na ljubav. Ljubav sa svim njenim ose}anjima, koja su mnogostruka i nebrojana, ~ovek ne opaà osim u najop{tijim crtama, tako da se skoro ni{ta ne prime}uje; no 85

Emanuel Svedenborg

i pored toga, ~ovek je vo|en iz jednog u drugo ose}anje svoje ljubavi prema redu u kojem su ona povezana, tako da moè da se popravi i spase; to nije shvatljivo ni ~oveku ni an|elima. Ako bi ~ovek znao bilo {ta o ovom tajanstvenom delovanju, ni{ta ga ne bi spre~avalo da sebe vodi od neba prema paklu, dok ga Gospod stalno vodi od pakla prema nebu; jer ~ovek sam po sebi neprestao deluje protivno redu, dok Gospod uvek deluje prema redu. Jer po nasle|u od roditelja ~ovek voli sebe i svet, pa mu se stoga ~ini da su ove ljubavi dobre; a te ljubavi treba da se odstrane. To Gospod izvodi na bezbroj na~ina, koji li~e na lavirint ~ak i an|elima tre}eg neba. Iz ovih razmatranja vidi se da ~oveku ne bi bilo ni od kakve koristi da to sve moè da opaà i ose}a, nego bi mu naprotiv {kodilo, pa bi ga i uni{tilo zauvek. Dovoljno je {to je upoznat sa istinama, a to zna~i s prirodom dobra i zla, te priznaje Gospoda i Njegovu Boànsku upravu u svemu; tada onoliko koliko zna istine i preko njih vidi {ta je dobro a {ta zlo, toliko i tvori istine kao od sebe, toliko ga Gospod kroz ljubav uvodi u mudrost i u ljubav od mudrosti, spajaju}i mudrost s ljubavlju i ~ine}i od njih jedinstvo, jer su one jedno u Njemu (Gospodu). Putevi kojima Gospod vodi ~oveka mogu da se uporede sa sudovima kojima krv te~e i kruì; tako isto s vlaknima i njihovim delovima u ~ovekovoj utrobi; kao i u mozgu kroz koje animalni duh te~e i odràva ìvot. ôvek nije svestan kako se sve ovo uliva kroz uticaj (influx) i kako to te~e kroz njega; a i pored toga ìvi, pod uslovom da to zna i da radi ono {to je za njegovu dobrobit. A putevi kojima ga Gospod vodi mnogo su sloèniji, kako oni kojima ga vodi kroz paklena dru{tva i udaljava od njih, tako i oni kojima ga vodi kroz nebeska dru{tva i unutar njih. To je smisao ovih re~i: Vetar duva gde ho}e, a ti ne zna{ odakle dolazi i kuda ide (Jovan, gl. 3); 86

Bog, Promisao, Stvaranje

kao i ono o semenu koje ni~e i raste, a ~ovek ne zna kako (Marko, 4:27). Od kakve je va`nosti ~oveku da zna kako seme raste ako zna kako se zemlja ore i okopava, kako se seje seme i kada je ètva da ànje i da blagosilja Boga? (Otkr. Obj. 1153) 52. Delovanje Boànskog Provi|enja, iako ~ovek nije njega svestan, moè da se predstavi na ova dva na~ina: ono je kao ba{tovan koji sakuplja semenje biljaka, plodove vo}aka i cvetove svakojake vrste, pa onda nabavi lopate, grabulje i ostale alatke da bi pripremio tlo. Posle toga dovede vrt do stanja da se moè obraditi kopaju}i, dele}i leje, stavljaju}i u njih semenke i ravnaju}i zemlju. To je, da kaèmo, rad samog ba{tovana, ali Gospod je taj koji ~ini da semenke pu{taju koren, da ni~u iz zemlja, da listaju i cvetaju, kao i da na kraju donose novo seme koje je ba{tovanu na korist. To je isto kao kad ~ovek zida ku}u. On nabavlja potreban materijal, kao {to su drvo, grede, kamen, kre~ i ostalo. A Gospod bez ~ovekovog znanja gradi ku}u od temelja do krova onako kako ~oveku odgovara*. Iz ovoga se vidi da ~ovek, ako ne pribavi sve {to je potrebno za vrt i za ku}u, ne}e imati plodove vrta niti mesto gde }e obitavati. Tako je i sa (~ovekovim) popravkom**. Ono {to ~ovek treba da pribavi jeste poznavanje istine i dobra iz Govora, iz u~enja crkve, iz sveta i iz svog vlastitog nastojanja, a Gospod radi ostalo bez ~ovekovog znanja. Me|utim, treba imati na umu da sve {to je potrebno da bi se zasejao vrt ili se sazidala ku}a jesu, kao {to rekosmo, poznavanje istine i dobra, a to je samo neophodan materijal koji nema ìvota sve dokle ga ~ovek ne upotrebi. A kada se sve to uradi, tada Gospod ulazi, daje ìvot, te gradi odnosno obnavlja. Vrt ili ku}a, to je ~ovekov razum; jer u njemu obitava mudrost koja sve to dobija od ljubavi. (Otkr. Obj. 1154) * ôvek je nabavlja~ materijala, a Gospod je graditelj, (prim. prev.) ** Ili preporodom, (prim. prev.)

87

Emanuel Svedenborg

53. [esti zakon Boànskog Provi|enja je „da se ~ovek ne obnavlja (prepora|a) spoljnim nego unutarnjim sredstvima; pod spoljnim se misli na ~uda i vizije, strah i kazne; pod unutarnjim se misli na istine i dobra iz Re~i i iz u~enja crkve, kao i ugledanjem na Gospoda; jer ovo ulazi unutra{njim putem, te isteruje zla i obman, koji tamo obitavaju; dok spoljna sredstva ulaze spolja{njim putem, a ona ne izgone zla i obmane, nego ih jo{ vi{e zatvaraju. Pa ipak, ~ovek se popravlja i spoljnim sredstvima, pod uslovom da se prethodno popravio unutarnjim (sredstvima)“. To sledi iz onoga {to je gore re~eno, a to je da se ~ovek popravlja posredstvom slobode, a nikako bez nje, i dalje, da je prisiliti sebe ~in slobode, ali da to nije ako ~oveka neko drugi prisiljava. ôvek je pod prinudom kada mu se pokazuju ~uda i vizije i kada mu se preti kaznama; ~udima i vizijama spoljnog ôvekovog duha, a to su mi{ljenje i volja; prinu|ava se, a zastra{ivanjem i kaznama (prisiljava se) spolja{nje njegovog tela, a to su njegov govor i dela. Ovo poslednje i moè da se prisiljava jer ôvek jo{ uvek moè da misli i ho}e slobodno. Ali spolja{nje njegovog duha, a to su mi{ljenje i volja, ne smeju se prisiljavati, jer u tome slu~aju njegova unutarnja sloboda, pomo}u koje se on popravlja, i{~ezava. Kada bi se ~ovek mogao popraviti ~udima i vizijama, svi bi se ljudi na svetu popravili. Stoga je sveti zakon Boànskog Provi|enja da se unutarnja sloboda ne sme povrediti; jer kroz nju Gospod ulazi u ~oveka, ~ak i u paklu kada je ~ovek tamo, pa ga i tamo pomo}u nje (unutarnjom slobodom) vodi; i ako je ~ovek voljan da Ga sledi, On ga izvodi iz pakla i uvodi u nebo, i tamo ga sve vi{e pribliàva Sebi. Na ovaj na~in se ôvek izvodi iz paklene slobode, koja je po sebi ropstvo jer je od pakla, i vodi u nebesku slobodu koja je sloboda po sebi; a to ide postupno do najvi{eg stanja jer ono poti~e od Gospoda, ~ija je volja da se ~ovek ni na koji na~in ne primorava. Ovo je staza po kojoj ide ~ovekov popravak, a ~uda i vizije zatvorili bi tu stazu. 88

Bog, Promisao, Stvaranje

Sloboda ~ovekovog duha nikada se ne naru{ava iz razloga {to se zla, kako nasledna tako i ste~ena, moraju ukloniti kada ~ovek sam sebe na to prisili, kao {to je ve} re~eno. Ova zla se uklanjaju kada ga Gospod nadahne ose}ajem za istinu, od kojeg dobija inteligenciju, i ose}ajem za dobro, od kojega (dobija) ljubav; jer onoliko koliko ima tih ose}aja, toliko se primorava da se odupre zalima i obmanama. Ovaj put preporoda zatvara se ~udima i vizijama, jer ovi prisiljavaju verovanje, i to tako kao da misao bacaju u tamnicu. Kada mu se oduzme sloboda, on tada vi{e nema na~ina da unutarnjim putem odstrani zlo; jer se svako zlo uklanja samo unutarnjim putem. Tako zlo ostaje zatvoreno, te po svojoj paklenoj slobodi neprekidno deluje protivno istinama i dobrima, koja mu se name}u ~udima i vizijama, te na kraju izgone istine i dobra; tada ~ovek ~uda naziva prirodnim delovanjem, a vizije (naziva) ludim privi|enjima izobli~ene ma{te, a istine i dobra obmanama i besmislicama. To je posledica koju zla ostavljaju na spolja{nje* kada ih to spolja{nje zatvara. No i pored toga, ~ak i kada misli povr{no, ~ovek moè lako da uvidi da ~uda i vizije, iako primoravaju, ipak ne oduzimaju slobodu misli; ali ~injenica je da oni oduzimaju slobodu kod onih koji se nisu popravili, a ne kod onih koji su se popravili, jer su kod prvih (zla) zatvorena, dok to nije slu~aj s drugima. (Otkr. Obj. 1155) 54. Svi oni koji prièljkuju ~uda i vizije sli~ni su sinovima Izrailjevim, koji su izdali Jehovu posle samo mesec dana i poklonili se zlatnom teletu, iako su pre toga videli toliko ~uda u Egiptu, na Crvenom moru i na Sinajskoj gori (Izlazak, gl. 32). Tako|e su i kao bogata{ u paklu, koji je rekao Abrahamu da bi se njegova bra}a pokajala kada bi se neko njima iz mrtvih vratio, na {ta mu je Abraham odgovorio: Imaju Mojsija i proroke, neka njih slu{aju; * ôvekovo bi}e, (prim. prev.)

89

Emanuel Svedenborg

ako ne poslu{aju Mojsija i proroke, ne}e se uveriti ni da neko iz mrtvih ustane (Luka, 22:29, 30, 31). Oni su kao Toma, koji je rekao da ne}e verovati dok ne vidi; a kome je Gospod rekao: Blago onima koji veruju a da ne vide (Jovan, 20:29). Oni koji veruju a ne vide jesu oni koji ne èle znakove nego istine iz Re~i, a to je od Mojsija i proroka, te im veruju. Ovi poslednji su unutarnji ljudi i postaju duhovni, dok su prethodni spoljni i ostaju ~ulni, a kada i vide ~uda, veruju samo zbog njih; sli~ni su lepoj èni koja iznutra pati od smrtonosne bolesti od koje uskoro umire. Oni su i kao jabuke na kojima je lepa kora, ali su iznutra trule; ili kao orasi u kojima se kriju crvi. Pored toga, svakome je znano da se niko ne moè prisiliti da voli Boga niti da u Njega veruje zbog ~uda i vizija, jer ga oni prisiljavaju. Jer kako }e onaj {to ne veruje, uprkos tolikim ~udima koja su zabeleèna u Re~i, verovati zbog ~uda koja se ne pominju u Re~i? (Otkr. Obj. 1156) 55. Sedmi zakon Boànskog Provi|enja je da Gospod „~oveku dozvoljava da u|e u istine vere i dobra ljubavi samo ako u njima moè da ostane do kraja svog ìvota; jer je bolje da je neprestano zao, nego da prvo bude dobar a posle zao, jer bi u tome slu~aju izvr{io profanaciju (svetogr|e); zbog toga se zlo i dozvoljava.“ Gospod moè dati ose}aj za istinu, kao i veru koja odatle poti~e (iz ose}aja), svakome ~oveku zdravog razuma, na taj na~in {to ga odvaja od zlih ljubavi koja pripadaju njegovom ja (ego ili proprium); jer koliko se ~ovek odvra}a od ovih, toliko razume istine i ho}e dobro. Video sam same |avole koji su bili dovedeni u takvo stanje da su govorili istine iz razuma i vere, i koji su ~inili dobro iz svojih volje i ljubavi. Oni su bili dovedeni u to stanje zato {to su poricali da mogu da razumeju istine i ~ine dobro; me|utim, ~im vi{e nisu bili odvojeni od svojih vlastitih ljubavi, oni su se vratili poùdama svojih ljubavi, i tada su, umesto ljubavi da ~ine dobro, èleli da 90

Bog, Promisao, Stvaranje

~ine zlo. Ovo sam video ~esto i mnogo slu~ajeva; stoga je o~igledno da se svak moè popraviti, i da popraviti se zna~i odvojiti se od zlih ljubavi. A kako se odvaja, bilo je ve} pokazano. Razlog {to je tako od Gospoda jeste to {to su oni koji su uvedeni u ose}aj za istinu i u veru poteklu iz nje, i u ose}aje za dobro i ljubav, ako ne ostanu u tome ose}aju do kraja ìvota nego se vrate (zlim) ljubavima od kojih su bili odustali, tada krivi za profanisanje svetinja (svetogr|e). Ima vi{e vrsta profanacije, a ova je najgora, jer je sudbina takvih posle smrti stra{na. Oni nisu u paklu nego ispod, gde postoje bez misli ili volje za bilo {ta; samo govore i kre}u se. Vide ono {to ne postoji, a ne vide ono {to postoji. Kre}u se kao da ne{to rade, a u stvari ne rade ni{ta. To ({to oni rade) su bolesne varke izokrenute ma{te. Pa stoga {to ne misle i nemaju nikakvu volju, oni vi{e nisu ljudi; jer je osobenost ~oveka da misli i da ima volju. Stoga se za njih ne kaè oni u mu{kom ili u ènskom rodu, nego se koristi srednji rod, te stvari i to. Kada se vide u svetlosti neba, izgledaju kao kosturi pokriveni crnkastom koòm. Takvo je stanje onih koji su se jednom popravili, ali nisu takvi i ostali. Bi}e re~eno za{to je njihovo stanje tako stra{no. Kroz popravak se uspostavlja veza izme|u njih i neba, veza kroz koju se primaju dobra i istine; kroz ove se otvaraju unutra{nji delovi uma, dok se zla potiskuju na stranu. Ako ostanu ovakvi do smrti, oni su sre}ni, a ako ne, onda su nesre}ni; jer se zla koja su bila odstranjena vra}aju i me{aju sa istinama i dobrima; na taj na~in se u njima nebo i pakao tako pome{aju da se vi{e ne mogu odvojiti. Jer sve {to ostavi otisak na ~ovekov um kroz ljubav, nikada se ne moè iskoreniti; na taj na~in ceo um je uni{ten zato {to se dobra ne mogu odvojiti od zala niti istine od obmana. Stoga oni nemaju ni misao ni volju; oni su kao kora iz koje je izva|eno seme, ili kao kost i koà bez mesa, a to je sve {to je ostalo od ~oveka. Neka se razume 91

Emanuel Svedenborg

da nema opasnosti pre}i iz zla u dobro, nego je opasno pre}i iz dobra u zlo. (Otkr. Obj. 1158) 56. Nije ista sudbina onih koji su neprekidno u zlu, jer su takvi u paklu na osnovu ljubavi svog ìvota* . Tamo oni misle, pa stoga i govore, iako govore obmane: oni imaju volju, pa stoga i deluj, iako su njihova dela zla. Oni izgledaju jedni drugima kao ljudi, iako su u svetlu neba ~udovi{nog oblika. Iz toga se vidi za{to se po zakonu Boànskog Provi|enja ~ovek uvodi u istine vere i dobra ljubavi samo onoliko koliko moè da se odvoji od zala i da bude postojan u dobrima ljubavi sve do kraja ìvota, i da je bolje da ostane uvek zao nego da prvo bude dobar pa opet zao, jer bi na taj na~in bio profanisan**. Zbog svega toga Gospod skriva delovanje Njegovog Provi|enja i to tako da ~ovek jedva zna bilo {to o Provi|enju. On ~oveku dopu{ta da pripisuje obi~ne doga|aje ljudskoj pameti, kao i prirodnim uslovima, pa i samoj prirodi, radije nego da kroz vidljive i jasne znake Boànske Promisli i Prisustva ovaj nerazumno upadne usred svetih stvari, u kojima ne bi ostao. Gospod dopu{ta ovakve stvari u skladu sa ostalim zakonima Njegovog Provi|enja; naime, da ~ovek treba da uìva slobodu i da u svim poslovima postupa po razumu, a na taj na~in postupa od sebe. Jer bolje je da delovanje Boànskog Provi|enja pripisuje ljudskoj pameti i sre}i, nego da ih prvo prizna (kao delo Provi|enja), a da u isto vreme ìvi kao |avo. Iz toga je jasno da zakoni dopu{tanja, koji su brojni, proizlaze iz zakona Provi|enja. (Otkr. Obj. 1159) 57. Na takvu vrstu profanacije (obesve}enja) odnose se ove re~i kod Mateje: Kad iza|e iz ~oveka, ne~isti duh luta pustim mestima, traè}i ali ne nalaze}i po~inka; tada re~e: Vrati}u * Prema tome koje i kakvo zlo su voleli, (prim. prev.) ** Jer bi obesvetio ono {to je sveto, (prim. prev.)

92

Bog, Promisao, Stvaranje

se u ku}u iz koje sam iza{ao; pa kad se vrati, na|e je praznu, pometenu i opremljenu; tada ode i dovede sedam duhova gorih od sebe, te u{av{i ostado{e tu; te potonje be{e gore od prva{njeg tome ~oveku. (Mateja, 21:43, 44, 45) U ovom odlomku opisuje se ~ovekovo obra}enje kada su iz njega iza{li ne~isti duhovi; a tako isto i njegovo vra}anje zlu, i profanacija kada se ne~astivom pridruìlo sedam jo{ gorih duhova. A na to se misli u slede}im re~ima kod Jovana: Isus re~e ~oveku koji bi izle~en kod izvora Vitezde: Gle, ti ozdravi, pa ne gre{i vi{e da ti ne bi bilo gore. (Jovan, 5:14) A u ovim re~ima kod istog jevan|eliste: Oslepio je njihove o~i i otvrdnuo njihova srca, da ne bi videli ni ~uli niti razumeli srcem, te da se ne bi povratili i da ih ne bi izle~io. (12:40). Da se ne bi povratili i izle~ili, zna~i da ne treba da budu obesve}eni (profanisani). A tako bi bilo s Jevrejima (Mateja, 12:45), stoga im je bilo zabranjeno da jedu salo i krv (Levitska?, 3:17, 23, 25), gde se misli na profanisanje svetinja, jer su oni bili takvi. Svojim Boànskim Provi|enjem Gospod ~uva ~oveka od svake vrste profanacije. Zbog toga On odvaja u ~ovekovom umu ono {to je sveto od onoga {to nije, spremaju}i ono {to je sveto u unutra{nje delove uma te ih podiù}i k Sebi, a ono {to nije sveto postavlja u spolja{nje delove njegovog uma, okre}u}i to prema svetu; na taj na~in sveto moè da se odvoji od nesvetog, te se ~ovek moè spasti. A to se ne moè desiti dok su dobra i zla izme{ana. Da oni koji ostaju u veri i ljubavi do smrti dobijaju krunu ìvota, Gospod u~i u Otkrivenju (Jovanovom), 2:10. (Otkr. Obj. 1160) 93

Emanuel Svedenborg

58. Osmi zakon Boànskog Provi|enja je „da Gospod neprekidno odvaja ~oveka od zla onoliko koliko ~ovek to slobodno ho}e; da ga moè odvojiti onoliko koliko je voljan; da ga onoliko koliko se moè odvojiti od zla, Gospod toliko vodi dobru, a to je k nebu; ali onoliko koliko se ne moè odvojiti od zla, toliko ga Gospod ne moè povesti dobru, to jest k nebu. Jer onoliko koliko se udaljava od zla, toliko ~ini dobro od Gospoda, dobro koje je to po sebi; a onoliko koliko se ne moè odvojiti, toliko ~ini dobro od sebe, a to dobro je iznutra zlo.“ U pogledu govora i pokreta tela ~ovek je u prirodnom svetu, ali je u pogledu misli i ose}aja volje on u duhovnom svetu. Pod duhovnim svetom misli se kako na nebo tako i na pakao; oba izdeljena po najsavr{enijem redu u bezbrojna dru{tva, a sve prema razlikama u ose}anjima i mislima koje poti~u iz njih. ôvek je posred ovih dru{tava, tako povezan (s njima) da bez njih nema mo} ni da misli ni da ho}e, osim kada je s njima povezan; a povezanost je takva da bi on, kada bi se od njih odvojio ili oni od njega, pao kao mrtav, pri tom bi u njemu ostalo ìvota samo u najve}im dubinama, po ~emu bi se razlikovao od zveri i po ~emu bi ìveo ve~no. ôvek ne zna da je u pogledu svog ìvota u takvom nerazdvojivom jedinstvu, a razlog {to to ne zna jeste to {to on ne razgovara s duhovima*. Me|utim, on treba da zna da ima vezu s njima i, eto, sada je to otkriveno. A to je potrebno re}i ne bi li se ovaj zakon Boànskog Provi|enja mogao razumeti. (Otkr. Obj. 1162) 59. Po svom ro|enju ~ovek je posred paklenih dru{tava, a u njih ulazi upravo onako kako se razvijaju r|ava ose}anja njegove volje. A ova poti~u iz ljubavi prema sebi i iz ljubavi prema svetu; razlog je to {to ove ljubavi okre}u sve mo}i uma nadole i napolje, a to je prema paklu * Ne razgovara otvoreno jer bi mu to oduzelo slobodu odlu~ivanja, (prim. prev.)

94

Bog, Promisao, Stvaranje

koji je ispod njih i izvan njih, pa ih tako okre}u od Gospoda, a tako i od neba. Tako isto i unutra{nji delovi ljudskog uma kao i sve ~ovekovog duha moè da se okrene nadole ili nagore; oni se okre}u nadole kada ~ovek voli sebe iznad svega, a nagore kada voli Gospoda vi{e nego i{ta drugo. To je stvarno okretanje; ~ovek od sebe okre}e ih nadole, dok ih Gospod od sebe okre}e nagore. Tome je uzrok vladaju}a (dominantna) ljubav. Oni se pona{aju na taj na~in samo kada misli koje poti~u iz ose}anja deluju na unutra{nji ~ovekov um. ôveku je to nepoznato, ali on to treba da zna da bi znao i kako ga Gospod udaljava od pakla i vodi k nebu. (Otkr. Obj. 1163) 60. Ali da bi Gospod izveo ~oveka iz pakla i uveo ga u nebo, nu`no je da se on odupre paklu, to jest zlu kao od samoga sebe. Ako se ne odupire kao od sebe, on ostaje u paklu i pakao ostaje u njemu, tako da se ne odvajaju ni kroz ve~nost. I ovo proizlazi iz zakona Boànskog Provi|enja koji su ve} obja{njeni. Iskustvo }e nas nau~iti istome. Jer zla se uklanjaju kaznama, isku{enjima i odvratno{}u koja poti~e iz toga, ili ose}ajima za istinu i dobro. Zla se uklanjaju kaznama kod onih koji se ne popravljaju (preobra}aju), isku{enjima i odvratnos}u (ga|enjem) koje iz toga proisti~e kod onih koji se popravljaju (preobra}aju), a ose}ajima za istinu i dobro kod onih koji se prepora|aju (ra|aju duhovno). Iskustvo izgleda ovako*: kada se nepopravljeni ~ovek podvrgava kaznama, a to je slu~aj u paklu, on se ka`njava sve dok se ne vidi da vi{e ne èli zlo sam od sebe, a to je kada sam sebe prisili da ne ~ini zlo; tako on od sebe odstranjuje zla. Ako kazne ne uti~u i na namere i volju, on ostaje u svom zlu. A to zna~i da zlo ni tada nije potpuno uklonjeno jer on nije prinudio samoga sebe, tako da ono (zlo) ostaje unutra i vra}a se ~im nestane straha. Kod onih koji se popravljaju * Pod iskustvom autor misli na ono {to mu je pokazano u duhovnom svetu da bi o tome svedi~io, (prim. prev.)

95

Emanuel Svedenborg

zla se otklanjaju kroz isku{enja, a to nisu kazne nego borbe. Ovde on nije prinu|en da odustane od zala, nego se sam na to prinudi i moli se Gospodu, te je tako oslobo|en zala kojima se odupirao. Oni se tada ne odupiru zlu iz straha od kazne, nego zato {to ose}aju odvratnost prema zlu, a ta odvratnost vremenom postaje otpor. Ali kod onoga koji se ra|a ponovo (koji se ra|a duhovno) nema isku{enja ili borbi, po{to ose}aji za istinu i dobro prave razdaljinu izme|u njih, jer su ovi potpuno odvojeni od pakla odakle zla dolaze, i jer su pripojeni Gospodu (spojeni s njim). Biti odvojen i uklonjen od zala nije ni{ta drugo nego biti odvojen i uklonjen od paklenih dru{tava. Gospod je u stanju da odvoji i ukloni od paklenih dru{tava odnosno od zala sve ljude, ma koliko da ih ima, i da ih prevede u nebeska dru{tva, a to zna~i u dobra, ali to moè da traje samo nekoliko sati, posle ~ega se zla vra}aju. Video sam nekoliko puta kako se to odvija i kako zli ljudi nastavljaju da budu zli kao {to su i pre bili. Nema nijednog primera u celokupnom duhovnom svetu da se neko odvojio od zala osim kroz borbu i kroz odupiranje kao od samoga sebe, niti da se to dogodilo osim po Gospodu*. (Otkr. Obj. 1164) 61. Iskustvo svedo~i isto. Svi oni koji dolaze sa zemlje u duhovni svet razaznaju se po tome da li se odupiru zlu od sebe, ili ne od sebe. Oni koji se odupiru (od sebe) jesu spaseni, a ostali nisu. Razlog je to {to niko ne moè sam od sebe da se odupre zlu nego samo od Gospoda, jer se Gospod opire zlu u ~oveku, ali to ~ini tako da ovome izgleda kao da to radi od sebe. Tako, svi oni koji priznaju Gospoda ispovedaju da su svako dobro i istina od Njega a ni{ta od ~oveka, oni na taj na~in imaju mo} da se odupru zlu od Gospoda; svi se oni odupiru zlu * Po sili od Gospoda, (prim. prev.)

96

Bog, Promisao, Stvaranje

kao od sebe. Ali oni koji to ne priznaju na svetu, ne mogu da se odupru zlu kao od sebe samih, jer su u zlu i jer uìvaju u njemu od svoje ljubavi* ; a odupirati se uìvanju svoje ljubavi zna~ilo bi odupirati se samima sebi, svojoj prirodi i svom vlastitom ìvotu. Izvedena je proba da bi se videlo da li se oni mogu odupreti zlu kad su suo~eni s mogu}im kaznama u paklu, i to tako da su se te kazne videle i osetile, ali je sve bilo uzalud. Otvrdnuv{i u srcima, rekli su: Nek bude {ta bude, samo da i dalje uìvamo i veselimo se u srcima dok smo ovde. Mi znamo {ta je sada; a {ta je u budu}nosti, o tome ne mislimo. Ne}emo patiti vi{e nego mnogi drugi. Ali kada su posle izvesnog vremena ba~eni u pakao, tamo su prestali da ~ine zlo zbog kazni koje su trpeli.**. Me|utim, kazne ne oduzimaju volju, nameru i misao o zlu; ve} samo spre~avaju delo***. Iz svega toga se vidi da otpor zlu ne poti~e od ~oveka, nego od Gospoda kod onih koji Ga priznaju; a On ~ini da njima izgleda kao da to dolazi od njih samih. (Otkr. Obj. 1165) 62. Razlog {to se sam Gospod odupire zlu u ~oveku i to ne radi kroz an|ele neba, jeste to {to je otpor zlu u ~oveku delo Boànske Svemo}i, Boànskog Sveznanja i Boànskog Provi|enja. To je delo Boànske Svemo}i zato {to odupreti se jednom zlu, zna~i odupreti se svim zalima, a to zna~i i svakom paklu. Jer je svako zlo povezano s bezbroj drugih zala, koja se slaù kao i stepeni pakla. Jer * Zbog toga {to to vole odnosno {to je to njihova ljubav, (prim. prev.) ** Ovde pisac kao da protivure~i sam sebi jer, po njemu, niko nikada nije ba~en u pakao, nego sam od sebe ide tamo. Treba se setiti da oni koji vide, taj doga|aj doìvljavaju kao bacanje ili padanje, {to je samo privid. Ovde on govori o eksperimentu koji je pred njegovim o~ima izveden u svetu duhova, da se pokaè kako duhovi kojima vlada njihov proprijum a ne Gospod ne vide istinu, i kako se odupiru zlu samo zbog straha od kazne kada su ba~eni u pakao, gde bi oni ina~e i{li sami od sebe, (prim. prev.) *** Deluju samo na spolja{njeg ~oveka, (prim. prev.)

97

Emanuel Svedenborg

kao {to svi stepeni pakla ~ine jedinstvo, tako ga ~ine i zla, pa tako samo Gospod moè da se odupre paklu koji je tako povezan. To je delo Boànskog Sveznanja zato {to samo Gospod zna kakav je ~ovek*, kakva su njegova zla i kako su ona povezana s ostalim zalima, kao i to kakvim redom treba da se otklanjaju da bi se ~ovek izle~io iznutra i iz korena. To je delo Boànskog Provi|enja da se ne bi dogodilo bilo {ta protivno zakonima reda, i da bi sve vodilo ~ovekovoj sre}i u ve~nosti; jer se Boànsko Provi|enje, Boànsko Sveznanje, kao i Boànska Svemo} odnose na ono {to je ve~no. Iz toga je jasno da nijedan an|eo ne moè da se odupre zalima u ~oveku, nego samo Gospod. Ovo Gospod izvodi kako neposredno od Sebe tako i posredno kroz nebo; ali tako da nijedan an|eo o tome ne zna ni{ta. Jer sva nebesa zajedno jesu Gospod, jer su ona Njegovo Boànsko Proisti~u}e, pa prema tome kada On deluje kroz nebo, On deluje od sebe; kaè se da je to posredno zato {to Boànsko Delovanje proti~e kroz nebesa, a pri tome ne uzima ni{ta kod an|ela od onoga {to je njihovo vlastito (proprium), a ono {to od njih uzima, to pripada Njemu. A to izgleda kao kada ~ovek napravi jedan pokret (tela); da bi izveo taj pokret, on mora da pokrene bezbroj tkiva koja vr{e pokret i koja su razbacana po celom telu, a pri tome nijedno tkivo ne zna ni{ta o tome. Tako je i s an|elima u Boànskom telu koje se naziva nebom. (Otkr. Obj. 1166) 63. Zakon Boànskog Provi|enja, po kojem ~ovek ~ini dobro od Gospoda onoliko koliko se udaljava od zla, i ~ini dobro od sebe onoliko koliko se ne udaljava od zla, moè se objasniti pomo}u Deset zapovesti. Uze}emo kao primer zapovest protivu kra|e. Oni koji se od sebe odupiru strasti kra|e, to jest odupiru èlji da sti~u neiskreno * Svaki pojedini ~ovek, (prim. prev.)

98

Bog, Promisao, Stvaranje

i nepravedno dobitak (materijalni), govore}i u srcu da to ne treba da rade jer je protivno Boànskom zakonu, a to zna~i Bogu, i da je to pakleno, posle kra}e borbe udalje se od zla i tada ih Gospod vodi u dobra koja se nazivaju iskrenost i pravednost. Tada po~nu da misle o tim dobrima, a kada vide njihove osobine, vide iskrenost od iskrenosti i pravednost od pravednosti; a kada kasnije izbegavaju i odstranjuju zlo ove strasti, tada vole ta dobra i ~ine ih iz ljubavi, a to zna~i bez ikakve prisile. Ova dobra jesu od Gospoda, jer su sama u sebi dobra. Ali nije tako ako pohlepa za sticanjem dobitka neiskreno i nepravedno ostane u ~oveku; jer u tom slu~aju on ne moè da radi ono {to je iskreno iz iskrenosti niti ono {to je pravedno iz pravednosti, dakle, ne od Gospoda nego od sebe. Jer tada on sve radi da bi drugi verovali da je iskren i pravedan, i to su njegovi ciljevi koji su u tome da stekne ve}u dobit i ~ast. Ovi ciljevi su u dobrima (koje ~ini), a od ciljeva zavisi kakvo je delo (iznutra). Ovakvo dobro sadrì iznutra zlo, jer njegova (unutra{nja) vrednost proizlazi od pretpostavljenih ciljeva, koji su u tome da stekne dobit neiskreno i nepravedno. Svako moè da vidi kako ovakva dobra ne mogu da postanu dobra po sebi sve dok zlo nije uklonjeno (iz njih). Sli~an je slu~aj i sa ostalim zapovestima iz Deset tablica. (Otkr. Obj. 1167) 64. ôvek se odvaja od zala onoliko koliko se odvaja od pakla, jer su zla i pakao jedno; a koliko se odvaja od ovih, toliko se uvodi u dobra i toliko se povezuje s nebom, jer su dobra i nebo jedno. On tada postaje drugi ~ovek, njegova sloboda, koja je pre bila sloboda da misli i ho}e zlo, postaje sloboda da misli i ho}e dobro, a to je po sebi i u su{tini sloboda. Kada je u ovoj slobodi, ~ovek tek tada saznaje {ta je sloboda a ne pre toga, jer je pre mislio da je sloboda da se ~ini dobro u stvari ropstvo, dok sada iz slobode koja dolazi od dobra on ose}a da je sloboda da se ~ini zlo u stvari ropstvo, jer je to njen istinski 99

Emanuel Svedenborg

karakter. Dobra koja je pre ~inio nisu mogla da budu stvarna dobra, jer ih je ~inio iz ljubavi prema sebi i prema svetu; a (stvarna) dobra se ~ine samo iz ljubavi (prema dobru). Prema tome, dobro je onakvo kakva je i ljubav*; ako je ljubav zla, iako se ose}a kao zadovoljstvo, ona je i pored toga zlo. A dobro koje posle ~ini jeste dobro u stvarnosti**, jer ono dolazi od Gospoda, kao {to je re~eno, ono dolazi od samoga Dobra (Dobra po sebi). Pre nego se poveè s nebom, ~ovekov um je okrenut unatrag, jer on tada jo{ nije izveden iz pakla. Ali kada samo prolazi kroz popravak (reformaciju), tada gleda od istine ka dobru, sleva nadesno, {to je protivno redu (levo predstavlja istinu a desno predstavlja dobro, prim prev); ali kada se pripoji nebu, tada je (njegov um) okrenut napred, i tada je podignut ka Gospodu, i gleda zdesna nalevo, a to je od dobra ka istini, {to je prema redu.*** Eto tako se vr{i ~ovekovo okretanje.**** Sli~an slu~aj je s razumom i s voljom. Jer je razum prijemnik istine a volja je prijemnik dobra. Pre nego je ~ovek izveden iz pakla, njegov razum i volja ne deluju kao jedno, jer tada ~ovek razumom vidi i priznaje mnogo toga s ~im se ne slaè njegova volja, jer to nije predmet njegove ljubavi. Ali kada je pripojen nebu, tada njegovi razum i volja deluju kao jedno, jer tada razum vodi volju. Kada do|e do okretanja, tada on voli * Prema tome dobru, (prim. prev.) ** Duhovnoj, (prim. prev.) *** Postoje dva perioda u preobrazbi ~oveka od prirodnog u duhovnog: prvi je popravak ili reformacija, kada od istine gleda na dobra, to jest tada se pokorava istini i tada se uklanjaju spoljna zla iz poslu{nosti prema istini; a drugi period je preporod ili regeneracija, kada iz ljubavi prema istini i dobru ~ovek ~ini dobro i tada gleda od dobra ka istinama, (prim. prev.) **** Ovo se vidi iz Duhovnog sveta, naime, ~ovek gledan odozgo na svetu vidi se u kojem pravcu gleda, to jest da li na njega uti~u pakao ili nebo. Sli~no tome, ~ovek se vidi kao da je potonuo ili se izdigao iznad tla, prema tome da li je vi{e u paklu ili u nebu. Naime, dobri duhovi tako mogu da vide ljude na zemlji, (prim. prev.)

100

Bog, Promisao, Stvaranje

ono {to ho}e, a ono {to ho}e iz ljubavi, to i misli. Naime, ~ovek se odvaja od zala tako {to se opire i bori protiv zala kao od sebe, a u isto vreme uvodi se u ljubav prema istini i dobru, te on tada sve {to ho}e i ~ini, to i misli i govori. (Otkr. Obj. 1168) 65. U ~oveku su dve sposobnosti potrebne za ìvot: jedna se zove razum a druga volja. Te dve sposobnosti sasvim se razlikuju, ali su bile stvorene da budu jedno, a kada ~ine jedinstvo, tada se zovu um; one su, me|utim, samo u po~etku odvojene, a kasnije su ujedinjene. One se razlikuju kao svetlost i toplota; jer razum dolazi od svetlosti neba koja je u su{tini Boànska Istina ili Boànska Mudrost. Dok je na svetu, ~ovekov razum vidi od ove svetlosti*; njegovo razumevanje, mi{ljenje i zaklju~ivanje dolaze od nje. ôvek ni{ta ne zna o ovoj svetlosti i njenom poreklu. Sada, po{to razum vidi od svetlosti neba, to je jasno da je on predmet i prijemnik ove svetlosti kao i mudrosti koja od nje dolazi. A po{to volja voli od toplote neba, to je jasno da je ona predmet i prijemnik dobra odnosno ljubavi. Iz svega ovoga vidi se da se ove dve ìvotne sposobnosti kod ~oveka razlikuju kao svetlost i toplota, istina i dobro, mudrost i ljubav. Moè jasno da se vidi kako su ove dve sposobnosti u ~oveku u po~etku odvojene, tako da ~ovek moè da razume istinu, a od istine i dobro, te da ga potvr|uje i da ga ~ini bez obzira na to da li ga ho}e ili ne. Jer on razume {ta je istina, a iz toga i {ta je dobro, kada je ~uje ili ~ita; a onaj koji savr{eno razume, taj moè i da besedi i da pi{e. Me|utim, kada je sam sa sobom i kada misli iz svoga duha, on tada moè da vidi da ne}e istinu i da upravo èli da postupa protivno njoj; i da to i radi kad se ne pla{i (posledica). Takav je karakter onih koji govore razumno, a ìve suprotno tome. Na to se misli kada se kaè * Ne bi mogao da misli ili da ne{to razume da nema nebeske svetlosti koja se uliva u dubinu njegovog razuma, (prim. prev.)

101

Emanuel Svedenborg

da ~ovek vidi jedan zakon u svom duhu a drugi u svojim udovima, jer duh je razumevanje, a udovi su volja. Ovo neslaganje prime}uje onaj koji èli da se popravi, a mnogo manje onaj koji to ne èli. To je razlog {to se kod ~oveka razum ne razara, a to nije slu~aj s voljom. Jer razum je kao svetlo na svetu gde ~ovek moè da vidi podjednako jasno i zimi i leti; volju moèmo uporediti s toplotom na svetu koja moè da bude sa svetlo{}u ili bez nje; jer ona (toplota) ne postoji zimi a postoji leti. Ali volja moè da sru{i razum kao {to odsustvo toplote dovodi do uni{tenja semenskih klica u zemlji. Volja razara razum kod onih koji su u zalima ìvota kada volja i razum deluju slo`no, ali ne i u drugim slu~ajevima. Oni deluju slo`no kada ~ovek misli sam iz svoje vlastite ljubavi, ali tako ne deluju kada je on u dru{tvu s drugima; jer u tom slu~aju on prikriva i tako odstranjuje ljubav svoje vlastite volje, a kada se odstrani, razum se uzdiè u vi{u svetlost.* Slede}e iskustvo to }e potvrditi. U vi{e prilika video sam duhove kako razgovaraju me|usobno, a i sa mnom, tako mudro da ni an|eo ne bi tako mogao da govori, pa sam iz toga pretpostavljao da }e oni za kratko vreme da se podignu u nebo; me|utim, posle kra}eg vremena video sam ih sa zlo~estima u paklu. To me je iznenadilo, ali mi je tada bilo dozvoljeno da ih ~ujem kako govore sasvim druga~ije, ne u prilog istina kao pre nego protivu njih, a razlog je bio to {to su tada bili u ljubavi svoje stvarne volje i razuma, {to ranije nije bio slu~aj. Isto tako bilo mi je dozvoljeno da vidim kako se ~ovekovo ja (proprium) razlikuje od onoga {to nije ja (non proprium), jer se to vidi u svetlosti neba. Ja (proprium) obitava u unutra{njim delovima (uma), a ne-ja (non proprium) u spolja{njim, i tako ovo poslednje zakriljuje i sakriva ono prvo, pa se tako ne vidi dok se * Zato je od duhovne koristi biti u dru{tvu pobo`nih ljudi koji se otklanjaju od zla i tako se ~uvaju da se ne poveù za stalno sa zlom odnosno s paklom, (prim. prev.)

102

Bog, Promisao, Stvaranje

veo ne odmakne, {to je slu~aj sa svim (ljudima) posle smrti. Isto tako sam video kako su se neki zapanjili kada su to ~uli i videli, ali to su oni koji sude o ~oveku prema njegovim razgovorima i pisanju, ne uzimaju}i u obzir njegova dela koja dolaze od njegove stvarne volje. Iz toga se vidi da su ove dve ìvotne sposobnosti kod ~oveka u po~etku odeljene. Sada }e se ne{to re}i o njihovom jedinstvu. One (sposobnosti) se sjedinjuju kod onih koji se popravljaju, a to je kada se to jedinstvo ostvaruje kroz borbu protivu zala volje; jer kada se ova odstrane, volja za dobro deluje u jedinstvu s razumevanjem istine. Iz toga sledi: kakva je volja, takvo je i razumevanje; ili, {to je isto, kakva je ljubav, takva je i mudrost. Razlog {to je ono poslednje isto kao i ono prvo jeste to {to je ljubav koja pripada volji bi}e (esse) ~ovekovog ìvota, dok je mudrost koja pripada ~ovekovom ìvotu njena manifestacija (existere). Dakle, ljubav koja pripada volji oblikuje se u razumu, a oblik onoga {to prima naziva se mudrost; kako imaju isto bi}e (esenciju), to je jasno da je mudrost forma (manifestacija) ljubavi ili oblikovana ljubav. Kada se ove dve sposobnosti ujedine kroz obnovu (duhovnu), ljubav volje raste svakoga dana kroz duhovnu hranu koja je razumevanje*; jer u razumu postoji privla~nost prema istini i dobru, {to je kao apetit koji traì i èli hranu.** Iz svega {to je izloèno vidi se da volja prvo treba da bude popravljena (reformisana), i koliko se vi{e popravlja, toliko bolje vidi i raste u mudrosti; jer razum moè da se razru{i ali ne i volja, kao {to je re~eno. Me|utim, volja i razum ~ine jedno i kod onih koji se ne popravljaju ili koji su zli, ako ne dok su na svetu, a to svakako * Istine i dobra, (prim. prev.) ** To je unutarnje zna~enje Gospodovih re~i apostolima: Vi ste so zemlje (Mateja, 5:13), kako autor pi{e u Nebeskim Tajnama (br. 9325), gde so odgovara te`nji istine da se spoji s dobrom, i èlji dobra da mu se otkrije vi{a istina, (prim. prev.)

103

Emanuel Svedenborg

posle smrti; zato {to posle smrti ~oveku nije dozvoljeno da misli osim od ljubavi njegove volje, jer se svi dovode u ovakvo stanje; i kada se to desi, tada zla ljubav njegove volje dobija oblik u razumu, a taj oblik je ludilo (duhovno), jer je to forma zla od obmane.* (Otkr. Obj. 1170) 66. Na to }emo dodati i ova opaànja: 1) Pre reformacije (popravka) svetlo razuma je kao svetlost meseca, ve} prema tome kakvo je poznavanje istine i dobra, a posle reformacije (popravka) ono je kao svetlost sunca, prema tome kako ~ovek pretvara u dela znanja istine i dobra u svom ìvotu. 2) Razlog {to nije dozvoljeno da se razum razru{i jeste to {to ~ovek mora i dalje da bude u stanju da razume istine i da pomo}u njih vidi zla svoje volje; i kada ih vidi, da je u stanju da im se odupre kao od sebe i da se tako popravi.** 3) Pa ipak, ~ovek se ne popravlja snagom svog razuma, nego snagom razumnog priznavanja istine koja ~ini da vidi zla; jer Gospodovo Boànsko Provi|enje deluje na ljubav ~ovekove volje, a iz ove ljubavi (deluje) na razum, a tek onda iz razuma na ljubav njegove volje. 4) Ve} prema tome kakva je, ljubav njegove volje daje inteligenciju***; prirodna ljubav, ~ije je poreklo duhovno, daje inteligenciju u gra|anskim i moralnim stvarima; dok duhovna ljubav u prirodnoj ljubavi daje inteligenciju u duhovnim stvarima. Me|utim, ~isto prirodna ljubav, kao i lukavstvo koje je prati, ne daju inteligenciju u duhovnim * Prema autoru, nema efikasnog pokajanja posle smrti, to jest ~ovek ostaje kakav je bio na svetu, iako se ponekad pona{a druga~ije iz straha od kazne, (prim. prev.) ** ôvek ne gubi razum sve dok ima nade da mu razum sluì da shvati istinu i da ne ~ini zlo; ali kada nema vi{e te nade, onda ga gubi, a to je kada nastanjuje paklene dubine gde jedva da i postoji, a izgleda kao kostur posut crnom bojom, pa tako nema ni misli ni èlja, {to je pomenuto u prethodnom tekstu, (prim. prev.) *** Vi{i oblik razuma, (prim. prev.)

104

Bog, Promisao, Stvaranje

stvarima, nego mo} da (~ovek) potvr|uje sve {to mu prija, tako da posle ovakve potvrde ~ovek postane nadmen*, pa mu se ~ini da je obmana istina, a da je zlo dobro. Pa ipak, ova ljubav ne oduzima sposobnost da se istine vide u njihovom vlastitom svetlu; samo se oduzima za ono vreme kada se ta ljubav (ka zlu) upra`njava, {to zna~i kada postoji a ne kada je nema. 5) Kada se ~ovek popravi i kada mudrost njegovog razuma postane deo ljubavi njegove volje, to jest kada mudrost postane ljubav ka istini i dobru, tada je ~ovek sli~an vrtu u prole}e, kada se toplota sjedini sa svetlo{}u te daje ìvot klicama. Duhovne klice su dela mudrosti (koja poti~e od ljubavi), tako da u svakoj klici kao da postoji du{a te ljubavi, a klica kao da je obu~ena u mudrost. Volja je prema tome kao otac, a razum je kao majka. 6) Takav je tada ~ovekov ìvot, ne samo ìvot njegovog uma (animus), nego i ìvot njegovog tela, jer ìvot uma deluje jednoglasno sa ìvotom tela po saobraznostima (korespondencijama). Jer ìvot volje ili ljubav saobrazna je ìvotu srca, dok je ìvot razuma ili mudrosti saobrazan delovanju plu}a; to su dva izvora ìvota tela. Ovo nije poznato; a to je uzrok {to zao ~ovek ne moè ìveti u nebu niti dobar u paklu. Svako od njih postaje kao mrtav ako nije me|u onima ~iji ìvot volje i razuma ~ine jedinstvo (s njegovim ìvotom); samo me|u sli~nima njegovo srce kuca a plu}a di{u slobodno. (Otkr. Obj. 1171) 67. Deveti zakon Boànskog Provi|enja je u tome da Gospod „ne nau~ava istine neposredno Sam ili preko an|ela, nego preko Re~i, kroz besede, ~itanje, razgovore, te kroz razmi{ljanje svakog ponaosob; i da se ~ovek tada prosvetljuje prema tome kakvo je njegovo ose}anje prema istini, koje se temelji na primeni (tih istina u ìvotu); bez toga, on ne bi delovao kao od sebe.“ * Zami{lja se sna`nim, (prim. prev)

105

Emanuel Svedenborg

Ovo sledi iz zakona Boànskog Provi|enja koji su ve} navedeni, a to je da ~ovek mora da bude slobodan i da postupa po svom razumu; da mora da misli kao od sebe, te da postupa po svojoj volji slobodno; i dalje, da se ne povodi za ~udima ili vizijama da bi verovao ili ne{to radio. Ovi zakoni se ne mogu promeniti jer su to zakoni Boànske Mudrosti, a u isto vreme i Boànske Ljubavi; ovi zakoni bili bi poreme}eni ako bi ~ovek u~io (istine i dobra) neposredno kroz uticaj (influx) ili govor; (ali kada se radi o ~ovekovom unutarnjem umu) Gospod uti~e (neposredno) u ~ovekovo unutarnje bi}e (interiora), pa tek onda u njegovo spolja{nje bi}e (exteriora); isto tako, u ose}aj njegove volje, a preko njega i u misli njegovog razuma, a ne obrnuto, to jest kroz misli razuma u ose}aj volje. Uticanjem u unutarnje ~ovekovog uma, a kroz to u njegovo spolja{nje, pu{taju se koreni a od korena rast, po{to su koreni unutra{nje a rast (biljke) spolja{nje. Opet, uticaj u ose}aj volje, a kroz ovaj u misli razuma, daje ìvot du{i a onda i svemu ostalom; jer je ose}aj volje kao du{a iz koje se oblikuju misli razuma. Takav je uticaj iz unutarnjeg u spolja{nje, uticaj koji je stvaran. ôvek ni{ta ne zna o ovom uticaju u njegovo unutarnje bi}e, niti bilo {ta zna o onome {to ulazi u ose}aj njegove volje; on veruje da uticaj ulazi u njegov spolja{nji um, kao i u misli njegovog intelekta; ali ako bi bilo tako, ne bi se moglo stvoriti ne{to {to ima koren i du{u. Svako moè videti da bi to bilo protivno Boànskom Redu, pa bi sledstveno tome bilo razgra|ivanje a ne gra|enje. Iz toga se jasno moè videti istina o ovom zakonu Boànskog Provi|enja. (Otkr. Obj. 1173) 68. Me|utim, samo se iz duhovnog sveta moè saznati kako Gospod ulazi uticajem i kako se sledstveno tome ~ovek vodi. U tome svetu je ~ovek svojim duhom, a to zna~i svojim ose}anjima i mislima; jer misli i ose}anja sa~injavaju duh ~oveka. To je (njegov duh) koji misli, a 106

Bog, Promisao, Stvaranje

ne telo. ôvekova ose}anja, od kojih poti~u njegove misli, prostiru se u dru{tva duhovnog sveta u svim pravcima, u ve}i ili manji broj dru{tava, ve} prema ja~ini i osobinama njegovih ose}anja. ôvek je svojim duhom povezan s tim dru{tvima kao konopcima koji ograni~avaju prostor u kojem on hoda*. I kako se menjaju njegova ose}anja, tako on prelazi iz jednog u drugo dru{tvo, i u kojem god da je dru{tvu, iz toga dru{tva se kao iz sredi{ta {ire njegova ose}anja i misli u druga dru{tva, to jest u njihove obode. Ta dru{tva su u stalnoj vezi sa ose}anjem u sredi{tu, te ~ovek misli i govori iz tog ose}anja. ôvek sti~e za sebe ovu sferu – a to je sfera njegovih ose}anja i misli – dok je na svetu; ako je ona zla (sfera), on je u paklu, ako je dobra, on je u nebu. On toga nije svestan, jer ne zna da sve to postoji. Kroz ova dru{tva ~ovek se kre}e svojim umom slobodno, iako je vezan (kao konopcima), a u stvari Gospod ga vodi na svakom koraku. Me|utim, tako je ure|eno da ~ovek misli da je potpuno slobodan; dozvoljeno je da on bude ube|en da je tako, jer je to po Boànskoj Providnosti da se ~ovek vodi tamo kuda ga vode njegova ose}anja. Ako je njegovo ose}anje zlo, on je vo|en kroz paklena dru{tva, a ako uz to ne gleda na Gospoda, on se uvodi u njih dublje, iako ga Gospod vodi kao rukom, tako da mu popu{ta ili ga zaustavlja koliko je ~ovek voljan da ga sledi (Gospoda). S druge strane, ako gleda na Gospoda**, on postupno izlazi iz tih (paklenih) dru{tava, sve prema njihovom redu i povezanosti; a ovaj red i ove povezanosti (paklenih dru{tava) poznati su samo Gospodu. Na taj na~in ~ovek se izvodi korak po korak iz pakla nagore prema nebu, pa i u nebo. Ovo Gospod izvodi bez ~ovekovog znanja, jer ako bi ovaj bio toga svestan, poremetio bi taj proces i postao sam sebi vo|a. ôveku je dovoljno da nau~i istine iz Re~i, * Gde se kre}e njegov duh, (prim. prev.) ** Ako veruje u Gospoda i ako o~ekuje od njega pomo}, (prim. prev.)

107

Emanuel Svedenborg

i da preko istina upozna dobra, a opet preko istina i dobara da sazna {ta su zla i obmane, te na taj na~in istine deluju na njega, pa tako zla i neistine vi{e nemaju uticaja na njega. Dozvoljava mu se da zna {ta su zla i obmane pre nego sazna {ta su istine i dobra, ali ne moè da ih vidi i opaà; samo se na taj na~in ~ovek vodi iz jednog u drugo ose}anje u slobodi i kao od sebe. Ako priznaje Boànsko Provi|enje u svemu, on je vo|en u skladu sa svojim ose}ajem za istinu i dobro, ali ako ne priznaje Boànsko Provi|enje Gospodovo, on se vodi u skladu sa svojim ose}ajem za zlo i obmanu, po dozvoli*. Samo na taj na~in prima inteligenciju koja odgovara ose}anju, i to je prima onoliko koliko se iz istina bori protivu zala kao od sebe. Nu`no je da se ovo otkrije jer se ne zna da Boànsko Provi|enje neprestano deluje, kako u najsitnijim tako i u najkrupnijim stvarima ~ovekovog ìvota. (Otkr. Obj. 1174) 69. Posle navedenoga bi}e obja{njena priroda ose}anja, a zatim i za{to Gospod vodi ~oveka pomo}u ose}anja a ne pomo}u misli, pa }e na kraju biti pokazano za{to se ~ovek ne moè spasti ni na koji drugi na~in. 1) [ta je priroda ose}anja? Ose}anje je sli~no ljubavi, s tom razlikom {to je ljubav kao izvor, a ose}anja su kao potoci koji iz njega isti~u; pa su tako ona nastavak (ljubavi). Ljubav je kao izvor u ~ovekovoj volji; njegova ose}anja, koja su kao potoci, ulivaju se neprekidno u njegov razum, i tu uz pomo} svetlosti iz istina grade misli, upravo onako kako toplota u vrtu prouzrokuje rast semenki uz pomo} sun~evih zraka. Po svom poreklu ljubav je toplota neba, a istine su sun~evi zraci, dok su misli rast biljaka, gde su toplota i svetlost sjedinjene. Iz ovakvog jedinstva poti~u sva dru{tva neba, koja su nebrojena i koja su u su{tini ose}anja; ona su iz topline, koja je ljubav, i * Od Gospoda, (prim. prev.)

108

Bog, Promisao, Stvaranje

iz mudrosti, koja je svetlost {to isti~e iz Gospoda kao sunce*. Iz tog razloga dru{tva ose}aja za dobro i istinu stoje u srazmeri s toplinom sjedinjenom sa svetlo{}u, i sa svetlo{}u sjedinjenom s toplinom. To je poreklo misli svih onih koji nastanjuju nebo. Iz ovoga je jasno da dru{tva nisu misli nego ose}anja, pa je jasno i da, kad kaèmo kako ~oveka vode dru{tva, to zna~i da ga vode ose}anja, a kada ga vode ose}anja, da ga u stvari vode dru{tva, pa }emo ubudu}e umesto dru{tva koristiti izraz ose}anja. 2) Sada }emo pokazati za{to Gospod vodi ~oveka preko njegovih ose}anja, a ne preko njegovih misli. Kada Gospod vodi ~oveka kroz njegova ose}anja, On moè da ga vodi po zakonima Njegovog Boànskog Provi|enja, a to ne moè ako ga vodi preko njegovih misli. Ose}anja ~ovek ne opaà, ali misli ~ovek opaà. Dalje, ose}anja uzrokuju misli, a misli ne uzrokuju ose}anja; ~ini se kao da misli imaju tu mo}, ali to je obmana. A po{to ose}anja stvaraju misli, ona stvaraju i sve {to pripada ~oveku, jer ona sa~injavaju njegov ìvot. Ovo je poznatu u svetu. Jer ako odràvate ~oveka u njegovom ose}anju, on vam se pokorava i moète ga voditi kuda god ho}ete, i tada jedan razlog deluje kao i hiljadu (razloga); ali ako ga ne odràvate u njegovom ose}anju, razlozi ne vrede ni{ta**; jer u tom slu~aju ose}anje koje se ne slaè s razlozima, te razloge izvr}e, odbacuje ili ru{i. Sli~no bi bilo kada bi Gospod vodio ~oveka pomo}u njegovih misli neposredno, a ne preko ose}anja. Tako|e, kada ga Gospod vodi preko ose}anja, ~oveku se ~ini da je slobodan u mislima, te da govori i postupa slobodno. Stoga Gospod ne pou~ava ~oveka neposredno, nego za to koristi sredstva, a to su Re~, u~enja i besede iz Re~i, zatim razgovorima i druènjem s drugim (ljudima); jer tada ~ovek misli slobodno kao od sebe. * U nebu se Gospod vidi kao sunce koje neprestano sija, (prim. prev.) ** Ose}anja su ja~a od razuma, (prim. prev.)

109

Emanuel Svedenborg

3) Iz onoga {to smo rekli o zakonima Boànskog Provi|enja, kao i iz toga {to misli ne stvaraju ose}anja, postaje jasno da se ~ovek ne moè spasti ni na koji drugi na~in. Jer i kada bi znao sve {to je u Re~i, ceo nauk, pa i tajne mudrosti koje su poznate samo an|elima, a da i pored toga ose}a poùde za zlom, Gospod ga ne bi mogao izvesti iz pakla. Stoga je o~igledno da bi, kada bi ~ovek bio vo|en uticajem u njegove misli, to bilo isto kao kada bismo bacali seme na drum, ili u vodu, ili na sneg, ili u vatru. (Otkr. Obj. 1175) 70. Me|utim, upravo zbog toga {to Boànsko Provi|enje deluje na ose}anja koja pripadaju ~ovekovoj ljubavi i volji, i {to ga vodi preko njegovih vlastitih ose}anja iz jednog u drugo, ve} prema njihovoj bliskosti, pri tome po{tuju}i ~ovekovu slobodu tako da to ~ovek i ne opaà, mnogi ljudi odri~u Provi|enje i utvr|uju se u tome (odricanju). Na to ih navode mnoge stvari u svetu; kao na primer ve{tine i podvale koje pomaù zlim ljudima da uspevaju; da bezbo`ni ljudi odnose pobedu; da postoji pakao, da su ljudi slepi za duhovne stvari, i da postoje tolika krivoverja zbog toga, koja kao da izviru iz jedne glave te se {ire po skup{tinama i po narodima i postaju trajna – kao {to su papstvo, luteranstvo, kalvinizam, melanktonizam, arijanstvo, socinijanstvo, kvekerizam, entuzijanizam (pantekostalci), pa ~ak i judaizam; a ovde spadaju i naturalizam i ateizam. Izvan Evrope kroz nekoliko kraljevstava preovla|uju muhamedanstvo i paganstvo, gde ima raznih vrsta bogo{tovlja, a u nekim slu~ajevima njega i nema. Svi oni koji o ovome ne misle iz Boànske Istine, kaù u svom srcu da Boànsko Provi|enje ne postoji, ili kao da ga nema. Kada se i jednima i drugima kaè da Boànsko Provi|enje deluje u svim najmanjim i najve}im ljudskim poslovima, oni se ne osvr}u na to ili mu ne pridaju nikakvu va`nost. Takvi kao da sve to bacaju iza sebe i idu dalje (svojim putem), pa i kada okrenu lice da vide ima li ne~ega, 110

Bog, Promisao, Stvaranje

ako ne{to i vide, oni samo kaù: „Tako se govori“. A poneki potvr|uju (da postoji Provi|enje), ali samo usnama ali ne i srcem. Sada, po{to je va`no da znanje zameni slepilo, to jest da se gust mrak prouzrokovan neznanjem rastera, dozvoljeno nam je da vidimo: 1) Da Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego posredstvom onoga {to ~ovek moè da ~uje i vidi. 2) Da i pored toga Gospod ~ini mogu}im ~ovekove popravak i spasenje preko onoga {to ~ovek usvaja iz svoje religije. 3) Da se Gospod stara o tome da se ljudi iz svakog naroda mogu spasti. (Otkr. Obj. 1176) 71. Gospod ne u~i nikoga neposredno, nego preko onoga {to je dostupno ~oveku, a to je preko sluha i preko vida. Ovo sledi iz onoga {to je prethodno re~eno. Tome treba dodati da ne postoji neposredno otkrivenje, osim onoga koje je dato u Re~i, kod proroka i jevan|elista, i u istorijskim delovima Re~i*. Njena priroda (priroda Re~i) je takva da svaki ~ovek iz nje moè da u~i, ve} prema ose}anjima svoje ljubavi i mislima koje proisti~u iz tog ose}anja. Oni koji nisu u dobru ìvota mogu da nau~e vrlo malo; ali oni koji jesu** mogu da nau~e mnogo, jer primaju prosvetljenje od Gospoda. A priroda prosvetljenja je ova: Svetlost spojena s toplinom ulazi kroz nebo od Gospoda. Ova toplina, koja je Boànska Ljubav, uti~e na volju iz koje poti~e ~ovekov ose}aj prema dobru. Ova svetlost, koja je Boànska Mudrost, uti~e na razum iz kojega poti~u istinite misli. Ova dva izvora – volja i razum – uti~u na sve {to pripada ~oveku, ali se prosvetljenje daje samo za one predmete koji se razmatraju. Ono (prosvetljenje) daje Gospod kroz Re~, * Pisaca Jevan|elja, (prim. prev.) ** U dobru ìvota, to jest koji su dobri ljudi, (prim. prev.)

111

Emanuel Svedenborg

u kojoj sve ono {to ima duhovno poreklo stoji u vezi s nebom*; Gospod ulazi influksom kroz nebo i prosvetljava ono {to je predmet ~ovekovog razmatranja. Uticaj je neprekidan i sveop{ti, prostiru}i se kod ~oveka u najmanjim pojedinostima (njegovog ìvota). To je sli~no toploti i svetlosti sunca na svetu, koje uti~e na sve {to {to raste na svetu, zajedno i pojedina~no, i ~ini da sve raste ve} prema tome kakvo je seme i kako ga zemlja prima. A kakva li su tek toplina i svetlost Boànskog Sunca iz kojega sve ìvi! Biti prosvetljen kroz nebo iz Gospoda isto je {to i biti prosvetljen od Duha Svetoga; jer Sveti Duh je Boànsko koje proisti~e iz Gospoda kao Sunca, od kojega je i nebo. Iz ovoga je jasno da Gospod nau~ava ~oveka crkve preko Re~i, a u skladu s ljubavlju njegove volje koju ovaj sti~e preko svog ìvota, i kroz razumevanje koje prima iz svoje ljubavi preko poznavanja (scientia) vere; isto tako je jasno da se ono (prosvetljenje) ne moè dati nikojim drugim putem, jer je takav Boànski red uticaja (influksa). To je razlog {to je hri{}anska religija izdeljena na crkve i na jeresi unutar njih, uop{te i pojedina~no. S druge strane, oni koji su van granica hri{}anskog sveta i kojima nije dostupna Re~, tako|e se nau~avaju na sli~an na~in; jer se i oni u~e preko svoje religije koja je njima umesto Re~i i koja je donekle izvedena iz nje. Religija muhamedanaca je u pone~emu izvedena iz Re~i, kako Starog tako i Novog Zaveta. Kada je re~ o ostalima, njihova religija je izvedena iz drevne Re~i koja se zatim izgubila. Kod nekih religijsko verovanje poti~e iz drevne crkve, koja je posedovala tu drevnu Re~, a prostirala se preko ve}eg dela azijskog kontinenta i bila podeljena me|u mnogim narodima, koji su vremenom postali idolopoklonici. Takve Gospod nau~ava kroz njihovu religiju na sli~an na~in kao {to nau~ava hri{}ane preko Re~i. * Kroz saobraznosti ili korespondencije, prim. prev.)

112

Bog, Promisao, Stvaranje

To Gospod izvodi preko neba, kao {to je ve} re~eno, i tim putem On pokre}e njihovu volju i razum. Ali prosvetljenje koje oni primaju nije isto kao ono koje se prima kroz Re~. Kod prvih je to nalik ve~eri, kada mesec sija s manje ili vi{e sjaja, a kod drugih je nalik suncu koje sija od jutra do podneva. Stoga Gospodova crkva, koja se prostire po celom svetu, li~i na sun~evu svetlost – koja je Boànska Mudrost – od podneva do ve~eri i sve do no}i; kao i na sun~evu toplotu – koja je Boànska Ljubav – cele godine, od prole}a do jeseni, pa sve do zime. (Otkr. Obj. 1177) 72. (2) Gospod se postarao da se ~ovek moè popraviti i spasti preko onoga {to usvaja iz svoje religije kao izvora. Po celom svetu, gde god postoji neka religija, nju ~ine dve stvari: da postoje Bog i ~ovek, i da postoji veza me|u njima. Postoje i dve stvari koje ~ine vezu, a to su dobro iz ljubavi i istina iz vere, tako da se prvo daje neposredno, a drugo posredno od Gospoda. Pomo}u dobra iz ljubavi Gospod vodi ~oveka, a u isto vreme ~ovek je vo|en istinama vere.* Ovo se slaè s onim {to je do sada re~eno. ôveku istina vere izgleda kao da mu pripada jer je sti~e kao od sebe. Tako se Bog povezuje s ~ovekom preko dobra ljubavi, dok se ~ovek povezuje s Bogom preko istine vere. I po{to je ta veza takva, Gospod se poredi s mladoènjom i muèm, a crkva s nevestom i ènom. Gospod uti~e u ~oveka neprekidno preko uticaja (influksa) s punim dobrom ljubavi, a preko istine vere u onoj meri u kojoj ~ovek ima vere, a to se menja. Ova potpunost (uticaja) moè da postoji u zemljama gde je Re~ poznata, ali ne i u onima gde Re~ nije poznata; me|utim, to se razlikuje od jednog do drugog slu~aja, ve} prema poznavanju vere i ìvota prema veri. Zbog toga ta potpunost moè da * Preko znanja koje sti~e iz Re~i posredstvom roditelja, staratelja i u~itelja vere, sve{tenika, (prim. prev.)

113

Emanuel Svedenborg

bude ve}a u zemljama gde je Re~ nepoznata, nego u onima koje imaju Re~. O tome kako se de{ava povezivanje Boga s ~ovekom i ~oveka s Bogom, u~i se iz dveju tablica napisanih Bo`jom rukom, nazvanim Tablicama sporazuma, svedo~anstva i zakona. U jednoj Tablici je Bog, a u drugoj je ~ovek. Ovakve tablice postoje kod svih naroda koji imaju neku religiju. Iz prve Tablice znaju da Boga treba priznavati, da ga treba voleti i klanjati Mu se. Iz druge Tablice znaju da je kra|a zabranjena, kako otvorena tako i podmuklim i tajnim na~inom; da se ne sme vr{iti preljuba niti ubijati, bilo nasiljem bilo mr`njom; da se ne sme la`no svedo~iti, pred sudom ili pred svetom; i jo{, da ~ovek ne sme da ùdi za ovim zalima*. Iz svoje Tablice ~ovek zna kojih zala treba da se kloni, a onoliko koliko ih se kloni i onoliko koliko ih poznaje i odbacuje kao od sebe**, toliko Bog vezuje ~oveka za Sebe, pa ga tako osposobljava da radi i ono {to Njegova Tablica nalaè, a to je da voli Boga i da mu se klanja. Tako|e, daje mu mo} da ne èli zlo, a isto tako daje mu sposobnost da upozna istine. Na taj na~in se te dve Tablice povezuju u ~oveku, tako da je Bo`ja Tablica postavljena iznad ~ove~je, i stavljene su u kov~eg kao jedna, a iznad njih je sedi{te milosti, koje je Gospod, a iznad sedi{ta milosti su dva Heruvima, koja su Re~ i koja su iz Re~i, u kojima Gospod razgovara s ~ovekom kao {to je razgovarao s Mojsijem i Aronom izme|u Heruvima. Po{to se povezivanje Gospoda s ~ovekom de{ava na taj na~in, to je o~ito da je spasen svako ko je s tim upoznat i koji ìvi po gra|anskom, moralnom i Boànskom zakonu; {to zna~i svako u svojoj religiji, bilo da je hri{}anin ili muhamedanac, bilo neznaboàc. [tavi{e, ~ovek koji utelovljuje ova na~ela u svom ìvotu iz religijske namere, * Koja su zabranjena, (prim. prev.) ** Bez prinude, (prim prev.)

114

Bog, Promisao, Stvaranje

iako na svetu nije znao za Gospoda ili za Re~, ipak je u pogledu duha u tom stanju da èli da postane mudar. Tako njega posle smrti pou~avaju an|eli i on priznaje Gospoda; isto tako on prima istine i postaje an|eo. Svi takvi sli~ni su ~oveku koji je umro kao dete, jer njega Gospod vodi a vaspitavaju ga an|eli. Dakle, svi koji ne znaju ni za kakvo religijsko bogo{tovlje, a u takvom su neznanju jer ìve u takvoj zemlji, isto se pou~avaju kao mala deca, pa se spasavaju preko gra|anskog i moralnog zakona* Video sam takve osobe koje u po~etku nisu imale izgled ~oveka (odraslog); ali sam ih posle video kao ljude i ~uo kako govore prema zapovestima iz Dekaloga**. Za an|ele je ovo pou~avanje najve}a radost. Iz toga je jasno da Gospod nalazi na~ina da se moè spasti svaki ~ovek. (Otkr. Obj. 1170) 73. (3) Gospod se stara da u svakom narodu postoji neki na~in da se ~ovek spase. Iz onoga {to je ve} re~eno vidi se da se ~ovek moè spasti bez obzira na to kojoj religiji pripada. Jer zna {ta su zla, a iz toga zna {ta su obmane i da ih se treba kloniti, a kada ih se kloni, upoznaje se s dobrima koja treba ~initi i sa istinama u koje treba verovati. Pre nego {to po~ne da se kloni zala i pre nego {to prestane da veruje u obmane, dobra koja ~ini nisu dobra u sebi***, jer nisu iz Gospoda nego iz ~oveka. Razlog {to to nisu dobra u sebi je to {to jo{ nisu oìvela u ~oveku. ôvek koji je upoznat sa svim dobrima i istinama {to se mogu znati, ne zna ni{ta (na duhovni na~in) ako se ne kloni zala; jer njegova zla kao da ih upijaju i izbacuju, te on postaje lud, ne na svetu, nego posle (smrti). * Po kojem ìve, (prim. prev.). ** Tablica deset zapovesti Bo`jih, (prim. prev.) *** Prava ili istinita dobra, (prim. prev.)

115

Emanuel Svedenborg

Dakle, po{to je svak po svojoj religiji upoznat s tim {ta su zla i obmane kojih se treba kloniti, i po{to tako upoznaje dobra koja treba ~initi i istine koje treba verovati, to je jasno da se Gospod stara da u svakom narodu koji ima neku religiju postoji i na~in da se ~ovek spase. To postoji u potpunosti kod hri{}ana; tako isto postoji, iako ne potpuno, kod muhamedanaca i neznaboàca; sve drugo {to ih razlikuje jeste stvar ceremonije*, pa nema zna~aja, ili je re~ o dobrima koja se mogu ~initi ali ne moraju, ili je pak re~ o istinama koje se mogu verovati ali ne moraju, te se i pored toga ~ovek spasava. ôvek vidi svojstva dobra i istine tek onda kada ukloni zlo**: hri{}ani (vide) iz Re~i, muhamedanci iz Kurana, a neznabo{ci iz svoje religije. Hri{}ani vide iz Re~i da je Bog jedan; da je Gospod Spasitelj sveta; da su svako dobro i istina, kada su to stvarno i po sebi, iz Boga a ni{ta iz ~oveka; da postoje Kr{tenje i Sveta ve~era; da ima neba i pakla; da postoji ìvot posle smrti, te da onaj koji ~ini dobro ulazi u nebo, a onaj koji ~ini zlo ide u pakao. Ovo on (~ovek) veruje iz istine i ~ini sve to iz dobra, ako nije u zlu. Moè da izostavi sve ostalo {to se ne slaè s Dekalogom (Deset zapovesti). Muhamedanci vide iz Kurana da je Bog jedan; da je dobro iz Boga; da je Gospod Sin Bo`ji,*** da je sve dobro iz Boga, da postoje nebo i pakao; da postoji ìvot posle smrti, i da se zla nazna~ena u Deset zapovesti moraju odbacivati. Ako postupa po slovu i veruje ono {to smo naveli, i on je spasen. Neznaboàc vidi iz svoje religije da postoji Bog i da mu se treba klanjati i voleti ga, i da je dobro iz Njega, da postoje nebo i pakao; da postoji ìvot posle smrti; i da se treba kloniti zala koja su pomenuta u Deset zapovesti.**** * Rituala, (prim. prev.) ** Iz svog ìvota, (prim. prev.) *** Ovde je autor pogre{io: oni veruju da je On Sin Marijin i prorok, a ne Sin Bo`ji, (prim. prev.) **** I tzv. neznabo{ci veruju u Boga, ali ne na isti na~i kao oni koji

116

Bog, Promisao, Stvaranje

Ako on postupa tako*, i ako u to veruje, on je spasen. A po{to ve}ina neznaboàca zami{lja Boga kao ôveka, a Gospod je Bogo-ôvek, to oni posle smrti, pou~eni od an|ela, priznaju Gospoda**, te posle od Njega primaju istine koje su im do tada bile nepoznate. To {to nemaju Kr{tenje ni Svetu ve~eru, nije osnova za osudu, jer su ovi namenjeni onima {to poseduju Re~ iz koje se zna za Gospoda; jer su ova dva (sakramenta) simboli Njegove crkve, te su i svedo~anstvo i potvrda da }e oni koji veruju i ìve po Gospodnjim zapovestima biti spaseni. (Otkr. Obj. 1180) 74. Sada }emo ne{to re}i o duhovima koji govore s ~ovekom. Mnogi veruju da Gospod moè da nau~ava preko duhova koji bi razgovarali s ljudima. No oni koji to veruju i koji to èle, ne znaju da na taj na~in dovode u opasnost svoje du{e. U pogledu svoga duha, sve dok je na svetu, ~ovek je me|u duhovima, a da duhovi ne znaju da su kod ~oveka niti je on svestan da je s njima. Razlog je to {to su oni neposredno vezani kroz ose}anja svoje volje, a posredno kroz misli svog razuma. Jer ~ovek misli prirodno, a duhovi misle duhovno; a prirodna i duhovna misao jesu jedno samo po saobraznosti (korespondenciji); to je ono {to spre~ava ljude i duhove da ne{to znaju jedni o drugima. Ali ~im po~nu da govore s ~ovekom, duhovi izlaze iz svog duhovnog stanja i ulaze u ~ovekovo prirodno stanje, i po{to postaju svesni da su kod ~oveka, povezuju se s mislima njegovog ose}anja, te iz tih misli govore s njim. Oni mogu u}i samo u njegovo prirodno stanje, jer sli~no ose}anje, zajedno s mislima koje su iz njega, dovodi do povezivanja u svim slu~ajevima, a razli~ita ose}anja uzrokuju odvajanje. imaju Re~ ili Otkrivenje, koje je pisano i koje se moè ~itati i razumeti, (prim. prev.) * Kako mu nalaè njegova religija, (prim. prev.) ** Za Boga, (prim. prev.)

117

Emanuel Svedenborg

Zbog toga, kada govori s ~ovekom, duh ima ista na~ela kao i ~ovek s kojim razgovara, bilo da su (na~ela) istinita ili la`na; i dalje, on pokre}e ta na~ela, pa spajaju}i ih sa svojima, jo{ ih i poja~ava. Iz toga je jasno da se samo duhovi sli~ni ~oveku povezuju s ~ovekom, to jest deluju na njega; a njihovo delovanje slaè se s govorom. Stoga samo zanesenja~ki duhovi govore sa zanesenjacima; duhovi kvekeri samo s kvekerima, a moravijanci s moravijancima. A takav slu~aj je i s arijancima, socinijancima i ostalim jereticima. Svi duhovi koji govore s ~ovekom jednom su i sami bili ljudi na svetu, i tada su bili sli~noga karaktera. Da je tako, bilo mi je dato da iskusim vi{e puta. I sme{no je to {to kad ~ovek misli da Sveti Duh razgovara s njim ili da na njega deluje, onaj duh koji s njim razgovara isto veruje da je i sam Sveti Duh. To se redovno de{ava s duhovima zanesenjacima. Iz ovoga je o~ito kakvoj je opasnosti izloèn ~ovek kada razgovara s duhovima, ili kada otvoreno ose}a njihovo delovanje. ôvek ne poznaje svoje ose}anje, da li je dobro ili lo{e, niti zna s kojim drugim ose}anjima je povezano, pa ako je ponosan na svoju inteligenciju, duh povla|uje svaku misao koja dolazi od toga ose}anja. Isti je slu~aj kada je ~ovek vatreno pristrasan nekim na~elima, {to se de{ava kada ono {to veruje ne poti~e iz ~istih ose}anja. Jer kada duh sli~nih ose}anja povla|uje ~ovekovim mislima ili na~elima, tada jedan vodi drugoga kao {to slep vodi slepoga, sve dok zajedno na padnu u jamu.* Takvi su bili pitonisti u stara vremena, kao i magovi u Egiptu i Vavilonu; njih su (ljudi) nazivali mudrima zato {to su razgovarali s duhovima i {to su na sebi ose}ali njihovo delovanje. I tako se klanjanje Bogu pretvorilo u klanjanje demonima, pa je tako crkva nestala. Stoga je uz pretnju smrtnom kaznom Izraelcima bilo zabranjeno da ovako razgovaraju (s duhovima). (Otkr. Obj. 1182) * Iz ovakvih odlomala vidi se da Svedenborg nije odobravao nekromantiju odnosno spiritizam, (prim. prev.)

118

Bog, Promisao, Stvaranje

75. Druga~ije je s onima koje vodi Gospod; a On vodi one koji vole i ho}e istine od Njega. Ovi primaju prosvetljenje dok ~itaju Re~, jer je Gospod u Njoj i govori sa svakim prema njegovim sposobnostima. Ako ovi i ~uju govor duhova, njih taj govor ne vodi, nego su vo|eni po provi|enju tako da su svoji*. Jer, kao {to je re~eno, svakog ~oveka Gospod vodi preko njegovih ose}anja, iz kojih on misli slobodno kao od samog sebe. Kada ne bi bilo tako, ~ovek se ne bi mogao obnoviti niti bi mogao da primi prosvetljenje. Me|utim, ljudi primaju prosvetljenje na razne na~ine, ve} prema prirodi svojih ose}anja i inteligencije koja ishodi iz njih. Oni koji duhovno ose}aju istinu, uzdiù se u svetlo neba toliko da opaàju** to prosvetljenje. Meni je bilo dato da opaàm to prosvetljenje, pa da po njemu razlikujem ono koje dolazi od Gospoda od onoga koje dolazi od an|ela; ono {to je od Gospoda, bilo je napisano, ono od an|ela nije bilo napisano (Quod a Domino, hoc scriptum est, et qood ab angelis non scriptum). [tavi{e, meni je bilo dozvoljeno da govorim s an|elima kao ~ovek s ~ovekom, kao i da vidim stvari koje su u nebesima i one koje su u paklu. Razlog je to {to se pribliàva kraj sada{nje crkve i {to po~inje nova koja }e biti Novi Jerusalim. Nu`no je da se o ovoj crkvi objavi da Gospod upravlja svemirom, kako nebom tako i svetom; da postoje nebo i pakao i kakva je njihova priroda; da ljudi ìve kao ljudi posle smrti, u nebu oni koje je Gospod vodio, a u paklu oni koji su sami sebe vodili, da je Re~ (Bo`ja) Samo Boànsko Gospodovo na zemlji; da je Poslednji Sud zavr{en da ljudi ne bi stalno o~ekivali da se odigra na zemlji, kao i mnogo toga {to je povezano sa svetlo{}u, koja se sada pokazuje posle tame (duhovne). (Otkr. Obj. 1183) * Da su slobodni, (prim. prev.) ** ûlno, (prim. prev.)

119

Emanuel Svedenborg

76. Deseti zakon Boànskog Provi|enja je da kada poloàj (dru{tveni) i bogatstvo vode krivim putem, tada ~ovek sam sebe vodi svojom pame}u k njima (ka dru{tvenim poloàjima i bogatstvu), jer njega Boànsko Provi|enje vodi ne na krivi put, nego k onome {to sluì njegovom ve~nom ìvotu. Naime, Boànska Promisao gleda na ono {to je ve~no, jer @ivot koji je Bog, a od kojega je ~ovek, jeste Ve~an. Na ~ovekov um (animus) najvi{e uti~u dve stvari: poloàj (u dru{tvu) i bogatstvo. Prvome je poreklo u ljubavi prema slavi i po~astima, a drugome u ljubavi prema novcu i posedima. Oni tako uti~u na um, jer pripadaju prirodnom ~oveku*, pa stoga ljudi koji su samo prirodni misle da su oni stvarni blagoslovi koji dolaze od Boga, iako u stvari oni mogu da budu prokletstva, {to se vidi iz toga {to mogu da ih poseduju kako dobri tako i lo{i ljudi. Video sam ljude koji su bili na visokim poloàjima i bogati (na svetu), i u nebu i u paklu. Dakle, ako poloàj i bogatstvo ne vode na lo{ put, tada dolaze od Boga, ali kada vode na lo{ put, tada su iz pakla. Razlog {to ~ovek na svetu ne razaznaje da li oni (tzv. Blagoslovi) dolaze od Boga ili od pakla jeste u tome {to to ne moè da vidi ~ovek ~iji je prirodni ~ovek odvojen od duhovnog ~oveka (u njemu samom); njih moè da razlikuje duhovni ~ovek koji je u prirodnom ~oveku, ali te{ko, zato {to je prirodni ~ovek vaspitan od detinjstva da se pona{a kao da je duhovan. Stoga on ne samo {to tvrdi nego i ube|uje sebe da veruje kako usluge koje ~ini crkvi, svojoj zemlji, dru{tvu i sugra|anima, dakle bli`njemu, ~ini radi njih samih, iako ih verovatno ~ini sebe i sveta radi. ôvek je u ovom stanju slepila ako nije odbacio zla iz svoga ìvota kroz borbu protivu njih; jer sve dok su tu, on ne moè ni{ta da vidi iz Duhovnog u svom Prirodnom (~oveku). On je kao ~ovek koji sanja da je budan, ili kao * Za razliku od duhovnog ~oveka, (prim. prev.)

120

Bog, Promisao, Stvaranje

no}na ptica koja tamu vidi kao da je svetlost. Takav je prirodni ~ovek kad su vrata zatvorena za nebesku svetlost, a ona je duhovno na~elo koje prosvetljava prirodnog ~oveka. Stoga je od velikog zna~aja da (~ovek) zna da li su poloàj i bogatstvo ciljevi ili sredstva – jer ako su ciljevi, onda su prokletstva, ali ako su sredstva, onda su blagoslovi; stoga }emo prvo govori o ciljevima i sredstvima. (Otkr. Obj. 1185) 77. Cilj, srednji uzroci i efekti mogu se nazvati i na~elni (po~etni) cilj, posredni ciljevi i krajnji cilj. Oni se nazivaju ciljevima jer na~elni ili po~etni cilj, koji je sve u njima – kako esse (esencija) tako i du{a – sve njih ostvaruje.* Po~etni cilj je ljubav ~ovekove volje, a me|uciljevi su podre|enje ljubavi, dok je krajnji cilj ljubav volje, koja postoji kao neka slika. Po{to je na~elni cilj ljubav volje, to sledi da su posredni ciljevi, kao pot~injene ljubavi, predvi|eni, pripremljeni kroz razum, i da je poslednji cilj u stvari svrha ili korist (usus). Sve ovo je trebalo navesti da bi se shvatilo kako po~asti i bogatstvo mogu da budu blagoslovi, ali i prokletstva. (Otkr. Obj. 1186) 78. Po{to cilj, koji je ljubav ~ovekove volje, sebi kroz razum privla~i sredstva koja vode kona~nom cilju, i po{to sve vodi nekoj svrsi (usus), to sledi da cilj voli sredstva koja vode nekoj koristi, a ako to ne vodi toj svrsi, tada ona odbacuje ta sredstva, i privla~i ili pribavlja druga. Iz ovoga je jasno kakav je ~ovek ako su njegovi po~etni ili na~elni ciljevi poloàj u dru{tvu i bogatstvo; i ako on smatra da sve ostalo treba da se pot~ini glavnom cilju koji je svrha ili korist njemu samome. Uzmimo kao primer sve{tenika kome je glavni cilj ljubav prema novcu ili prema posedima. Za njega su slu`ba (Bogu), Re~, njegova u~enost i besede zasnovane na toj u~enosti, kao i * Naime, prvobitni cilj ili svrha glavni su pokreta~i ili uzroci da se ne{to ostvari, (prim. prev.)

121

Emanuel Svedenborg

pouka koju daje ~lanovima crkve i njihove obnova i spasenje, samo sredstva*. Ova sredstva on ceni prema vrednosti cilja koji ostvaruje, ali ih ne voli – iako kod nekih izgleda kao da ih voli – a bogatstvo je predmet njegove ljubavi, i ovaj cilj je sadràn u svim sredstvima kojima se sluì. Zaista, on kaè da mu je èlja da ~lanovi crkve prime pouku, te da se poprave i spasu; ali po{to to kaè dok mu je na umu bogatstvo kao svrha ili cilj, to ona (ova sredstva) nisu deo njegove ljubavi; ona mu sluè da preko njih stekne ugled i dobit. Sli~an je slu~aj sve{tenika kome je cilj da se istakne (me|u drugima). Neka se dobit i po~asti odvoje od onoga ~ime se on sluì da ih postigne, tada }ete videti (kakav je on). Sasvim je drugi slu~aj ako su pouka, popravak i spasenje glavni (na~elni) cilj, a poloàj (u dru{tvu) i bogatstvo sredstva; jer tada je karakter sve{tenika sasvim druga~iji. U prvom slu~aju je duhovan, dok je u drugom prirodan**. Kod sve{tenika koji je duhovan – bogatstvo i poloàj su blagoslovi, dok su kod onoga koji je prirodan – prokletstva. Da je tako, dokazano mi je iskustveno u duhovnom svetu. Video sam mnoge koji su mi rekli da su nau~avali, pisali i vodili druge ka (duhovnom) preporodu, ali kada se pokazalo {ta je bio cilj ili ljubav njihove volje, bilo je jasno da su u svemu postupali radi sebe i sveta, a nikako radi Boga i bli`njega, i da su, uistinu, kleli Boga i vre|ali bli`njega. Na takve se misli kod Mateje (7:22, 23) i kod Luke (13:26, 27). (Otkr. Obj. 1187) 79. Uzmimo kao primer kralja, princa, upravitelja ili slu`benika, ~iji je glavni cilj ljubav za vladanjem, a ono {to rade jesu sredstva. Slu`be koje oni obavljaju nisu radi dobrobiti kraljevstva, zajednice, zemlje, dru{tva ili sugra|ana, nego radi uìvanja u vladanju, a to zna~i radi sebe. Te slu`be nisu to same po sebi, nego sluè njihovom ponosu, * Preko kojih dolazi do novca i poseda, (prim. prev.) ** Duhovan zna~i preporo|en, a prirodan nepreporo|en, (prim. prev.)

122

Bog, Promisao, Stvaranje

a oni ih obavljaju da bi sami sebe istakli, ne {to ih vole; oni te slu`be uzdiù (pred drugima), dok se u sebi njima podsmevaju kao {to neki gospodari rade sa svojom poslugom. Takve osobe video sam posle njihove smrti i bio iznena|en.* Video sam ih kao |avole u plamenu**; jer kada je ljubav ka vladanju glavni cilj, tada je to paklena vatra. Ali zato sam video i druge, kod kojih ljubav ka vladanju nije bila glavni cilj, nego ljubav prema Bogu i bli`njemu, a to je ljubav prema slu`bama***; ovi su bili an|eli kojima je bilo dato da upravljaju u nebesima. Iz svega ovoga vidi se da poloàj moè da bude kako blagoslov tako i prokletstvo; kada je blagoslov, tada je od Gospoda, a kada je prokletstvo, tada je od |avola. Priroda ljubavi za vladanjem, kada je glavni cilj, predstavljena je u Re~i o Vavilonu, gde se kaè da je njegov presto u nebu iznad Gospoda i da traì svu vlast za sebe. Stoga je on (Vavilon) uklonio klanjanje Bogu kako se ono propisuje u Re~i, a uveo klanjanje demonima, klanjaju}i se ìvim i mrtvim ljudima, grobovima, kao i le{evima i kostima. To je kraljevstvo predstavljeno Luciferom kod Isaije (14:424); takvi koji su vr{ili vlast iz te ljubavi predstavljeni su Luciferom, ali ne i ostali. (Otkr. Obj. 1188) 80. Po{to ljubav ka vladanju i ljubav prema bogatstvu preovla|uju u hri{}anskom svetu, i po{to su te ljubavi danas tako sna`no ukorenjene da ih je te{ko prepoznati, od velike je va`nosti da se zna {ta je njihova priroda. One zavode svakog ~oveka koji se ne kloni zala kao grehova; jer onaj koji se ne kloni zala, taj se ne pla{i Boga i stoga ostaje prirodan. I po{to ljubav ka vladanju i novcu pripada prirodnom ~oveku, on nije u stanju da na unutarnji na~in * Ovde autor misli na osobe koje je poznavao u prirodnom svetu i koje je posle video u duhovnom svetu, (prim. prev.) ** Plamen se zaista vidi, ali nije stvaran jer je on samo prezentacija ljubavi prema samom sebi, (prim. prev.) *** Radi njih samih, (prim. prev.)

123

Emanuel Svedenborg

uo~i ove ljubavi u sebi. Ako se ne popravi, on ih i ne vidi, a moè se popraviti samo kroz borbu protivu zala. Veruje se da se ~ovek popravlja verom; ali vera u Boga ne postoji kod ~oveka pre nego {to on povede borbu protivu zala. A kada se ~ovek popravi na ovaj na~in, tada svetlost ulazi i uti~e od Gospoda kroz nebo, daju}i mu ose}anje i sposobnost da vidi kakva je priroda ovih ljubavi odnosno da li one vladaju njime ili su mu pot~injene, to jest da li su na prvom ili na drugom mestu, jer su one kao stopala. Ako vladaju i ako su na prvom mestu, one tada zavode (na krivi put) i postaju prokletstva, ali ako su pot~injene i ako su na drugom mestu, tada ne zavode i postaju blagoslovi. Sve~ano izjavljujem da su iznutra |avoli svi oni kod kojih ljubav prema vladanju zauzima prvo mesto. Ova ljubav se prepoznaje po tome {to pruà uìvanje koje prevazilazi svako drugo u ~ovekovom ìvotu. Ona kao da neprestano izdi{e iz pakla, a ta isparenja izgledaju kao vatra iz velike pe}i i uspaljuju srca onih ljudi koje Gospod ne {titi. A Gospod {titi sve one koji se poprave. No i pored toga, Gospod vodi i one druge, ali u paklu, iako to radi preko spoljnih stega, kao {to su strah od kazne ili strah od gubitka ugleda, ~asti ili dobitka i zadovoljstava koja pruàju, tako isto i nagradama. On ne moè da ih izvede iz pakla, jer ljubav ka vladanju ne prihvata unutarnje (duhovne) stege, a to su strah od Boga i ose}aj za dobro i istinu, pomo}u kojih Gospod vodi u nebo i u nebu sve one koji idu za Njim. (Otkr. Obj. 1189) 81. Sada }emo re}i pone{to o tome kako Boànska Promisao ne vodi nikada ~oveka krivim putem, ve} ga vodi uvek na na~in koji njemu sluì u odnosu na ve~ni ìvot; jer se i to odnosi na poloàj i bogatstvo. Da je tako, jasno je iz onoga {to sam video u nebesima. Nebesa su izdeljena u dru{tva, a u svakom ima (ljudi duhova) koji su zauzimali poloàje i bili bogati (na svetu); prvi su u takvoj 124

Bog, Promisao, Stvaranje

slavi, a drugi u takvom bogatstvu, da se nikakva slava i bogatstvo na svetu ne mogu s tim uporediti. Prvi su mudri, a drugi obiluju znanjima; prvi vode (druge) mudro{}u, a drugi prevazilaze ostale znanjima (scientia). Poloàj i bogatstvo mogu se ste}i bilo da je ~ovek mudar bilo da nije. Onaj koji ima mudrost voli je radi koristi (bli`njemu). Voleti mudrost zna~i voleti znanja (cognitiones) o dobrom i istinitom radi koristi koje ona ~ine (bli`njemu). Kada se ta korist voli vi{e od sebe samoga i sveta, i kada se znanja o istini i dobru sti~u da bi bila korisna drugima, tada su te koristi (slu`be) na prvom, a poloàj i bogatstvo na drugome mestu. To je slu~aj sa svima onima koji su u nebesima; oni od mudrosti gledaju na poloàje, a od znanja na bogatstvo, kao {to ~ovek gleda na svoju ode}u. (Otkr. Obj. 1190) 82. Opisa}emo i slavu i bogatstvo an|ela u nebu. U nebu postoje upravlja~i vi{ega i nièga ranga, koje Gospod raspore|uje i postavlja u skladu s njihovom mudro{}u i inteligencijom. Najvi{i me|u njima, a to je onaj koji se isti~e mudro{}u, obitava u sredini, u palati s kojom se ni{ta na svetu ne moè porediti. Njena arhitektura je tako zadivljuju}a da uistinu mogu re}i kako se ne moè opisati prirodnim jezikom, ~ak ni njen stoti deo, jer je to Umetnost sama. Unutar palate nalaze se stanovi i odaje, a u njima name{taj i ukrasi koji sjaje kao zlato i drago kamenje, u oblicima koje nijedan umetnik na svetu ne moè opona{ati ni slikom ni skulpturom. I ono {to je za~u|uju}e, svaka pojedina~na stvar do u tan~ine je prilago|ena nekoj svrsi (usus). Svako ko u|e, vidi svrhu kojoj su te stvari namenjene, i kao da to opaà (~ulno) kroz njihove oblike. Niko ko je mudar a ulazi (u tu palatu), ne gleda te oblike, ve} upravlja svoju misao na svrhu (kojima te forme sluè), jer one ~ine da takav uìva u svojoj mudrosti. Oko palate su portici, rajski vrtovi i manje palate, od kojih je svaka 125

Emanuel Svedenborg

za sebe stani{te nebeskog uìvanja i koje imaju svoje oblike lepote. Pored tih i ostalih izvanrednih stvari, tu su i straàri u ode}i koja sija. Upravlja~i pot~injeni glavnom vladaru uìvaju u sli~nom sjaju, prema stepenu svoje mudrosti. A njihova mudrost meri se stepenom njihove ljubavi prema slu`bama koje vr{e. To nije slu~aj samo sa onima koji imaju vlast, nego i sa svima koji tu obitavaju i koji vole slu`bu, a vr{e je tako {to se bave raznim zanimanjima. Me|utim, samo mali broj stvari mogu}e je opisati, ali je bezbroj onih koje se ne mogu opisati. Ove poslednje su duhovne po svojem poreklu i ne ulaze u ideju prirodnog ~oveka, pa se kao takve ne mogu opisati re~ima, jedino moè da se kaè kako tu mudrost gradi svoj stan i prilago|ava ga sebi, tako {to sve ono {to je sakriveno u znanjima kao da dolazi da joj pomogne i da prima njene naloge. Sve ovo je re~eno da bi se znalo kako se sve u nebesima odnosi na poloàj i bogatstvo; poloàj na mudrost a bogatstvo na znanja; i da je to ono k ~emu ~oveka Gospod vodi kroz Boànsku Promisao. (Otkr. Obj. 1191) 83. Sada }e se re}i ne{to o slu`bama (usus) kroz koje ljudi i an|eli postaju mudri. Voleti slu`be jeste isto {to i voleti bli`njega, po{to slu`be u duhovnom smislu ozna~avaju bli`njega. Ovo se vidi iz toga {to svaki ~ovek voli drugoga (~oveka), ne radi njegovog lica ili osobe, nego radi onoga {to taj ho}e i {to razume, jer on voli onoga koji voli dobro i koji shvata dobro, a ne voli onoga koji ne èli dobro i koji ne shvata dobro. I stoga {to se neko voli zbog tih osobina, sledi da nije svaki ~ovek ~ovek, u stvari bli`nji, i da to nije njegova duhovna priroda. Stavite pred sebe deset ljudi ne bi li me|u njima izabrali jednog da radi s vama u kancelariji ili u nekoj trgovini; ne}ete li prvo ispitati i odabrati onoga koji je najbliì onom ~emu treba da sluì? Tako bi taj bio va{ bli`nji, kojega biste pretpostavili ostalima i kojega biste voleli. Ili, ako se pribliìte desetini devojaka da biste jednu odabrali za svoju suprugu, 126

Bog, Promisao, Stvaranje

zar ne biste ispitali osobine svih pa, ako dadu pristanak, verili onu koju zavolite? Tako bi ona bila va{ bli`nji me|u svima ostalima. Ako biste rekli: „Svi ljudi su moji bli`nji i treba da se vole bez obzira na razlike me|u njima“, u tom slu~aju trebalo bi voleti |avola kao {to se voli an|eo u ljudskom obliku ili javnu ènsku kao devicu. Razlog {to se neko voli nije samo to {to svakog ~oveka treba ceniti i voleti, niti je to zbog njegove volje i razuma, ve} je i radi slu`be (usus) koju vr{i odnosno koju bi mogao vr{iti. Vredan ~ovek je onaj koji obavlja neku slu`bu, a onaj koji ne obavlja nikakvu slu`bu kao da i nije ~ovek. Ovakvog ôveka zajednica podnosi dok je na svetu gde ìvi od svoga ega (proprium), ali kada posle smrti postane duh, dospeva u pustinju. ôvek je, dakle, onakav kakva je njegova slu`ba (usus). A slu`be su mnogostruke, bilo da su nebeske bilo da su paklene. Nebeske slu`be su one koje su korisne crkvi, otad`bini, dru{tvu i sugra|anima, i koje oni (ljudi ili duhovi) vr{e manje ili vi{e, bliè ili dalje od svrhe kojoj sluè. Nasuprot ovima, paklene slu`be su one u kojima ~ovek sluì samo sebi (ego ili proprium) i onima koji su s njim povezani; a kada takvi i sluè crkvi, svojoj zemlji, dru{tvu ili sugra|anima, to nije radi svrhe, ve} radi njih samih. Me|utim, (prirodna) svrha svakoga ~oveka treba da bude da sebi i onima koji od njega zavise pribavi sve {to je potrebno za ìvot. Kada ~ovek voli slu`be koje obavlja na prvome mestu, a svet i sebe na drugome, tada je prvo njegovo duhovno, a drugo njegovo prirodno na~elo (princip); u ovom slu~aju duhovno vlada, a prirodno sluì. Iz toga se jasno vidi {ta je duhovno a {ta prirodno. Na to se odnose Gospodove re~i kod Mateje: I{tite prvo carstvo nebesko i njegovu pravdu, a sve drugo }e vam se dodati. (Mateja, 6:33) Carstvo nebesko su Gospod i Njegovas crkva, a pravda je duhovno, moralno i gra|ansko dobro; kao i svako dobro 127

Emanuel Svedenborg

koje se tvori iz ljubavi prema tim slu`bama. Razlog {to }e sve ostalo biti dodato jeste to {to Gospod od Koga je svako dobro, kada je slu`ba na prvome mestu, udeljuje sve ono {to vodi ve~nom ìvotu i sre}i jer, kao {to je prime}eno, sve ono {to se odnosi na Gospodovo Boànsko Provi|enje, odnosi se i na ono {to je ve~no. To {to }e se dodati, odnosi se na hranu i ode}u, jer hrana zna~i sve ono {to je unutra{nje, koje hrani du{u, dok ode}a zna~i sve ono {to je spolja{nje, koje sluì unutra{njem kao {to telo sluì du{i. Sve unutra{nje odnosi se na ljubav i mudrost, a sve spolja{nje na bogatstvo i poloàj (u dru{tvu). Iz ovoga se vidi {to zna~i voleti slu`bu radi slu`be i iz kojih slu`bi poti~e ~ovekova mudrost – ona mudrost iz koje i prema kojoj svako ima poloàj i bogatstvo u nebu. (Otkr. Obj. 1193) 84. Po{to je ôvek stvoren da bi bio koristan (da obavlja slu`bu, usus), a to je da voli bli`njega, stoga svi oni koji dolaze u nebo, ma koliko da ih ima, moraju da budu korisni (da obavljaju slu`bu). Prema slu`bi i prema ljubavi za slu`bu svi stanovnici neba primaju uìtak i blaènstvo, tako da nebeska radost dolazi samo iz toga izvora. Mnogo se vara svako ko misli da se takva radost moè uìvati u besposlici; ni u paklu se ne trpe uzaludni duhovi, jer tamo postoje radionice, i sudije koje nalaù tamo{njim stanovnicima {ta da rade svakog dana. Oni koji ne rade to {to im je naloèno, ne primaju ni hranu ni ode}u, ve} stoje gladni i nagi, pa su tako prinu|eni da rade. Razlika je u tome {to se u paklu slu`ba vr{i iz straha, a u nebu iz ljubavi; ne strah, ve} ljubav donosi radost. Pa ipak, dozvoljeno je da se rad (zanimanja) ponekad zamene zabavama u dru{tvu ostalih, jer su i te zabave od neke koristi. Bilo mi je dopu{teno da vidim mnogo toga u nebu i na svetu, kao i u ljudskom telu, te da razmi{ljam o slu`bama, pa mi je bilo otkriveno da sve u njima sluì ne~emu; a ako ne{to vi{e ne sluì ni~emu, to se odbacuje i osu|uje. (Otkr. Obj. 1194) 128

ÊTVRTO POGLAVLJE

Stvaranje 85. Re}i }emo ne{to ovde o ìvotu ìvotinja, a posle toga i o du{i biljaka. Ceo svet sa svim u njemu, u op{tem i u posebnom, postoji i odràva se po Gospodu, Tvorcu svemira. Postoje dva sunca, jedno je Sunce duhovnog sveta, a drugo je sunce prirodnog sveta. Sunce duhovnog sveta je Gospodova Boànska Ljubav; sunce prirodnog sveta je ~ista vatra. Od Sunca koje je Boànska Ljubav po~eo je rad na stvaranju, a pomo}u sunca koje je vatra, on je zavr{en.* Sve ono {to proisti~e od Sunca, koje je Boànska Ljubav, naziva se duhovnim, a sve ono {to poti~e od sunca, koje je vatra, naziva se prirodnim. Ono {to je duhovno poti~e iz samog sebe, a ono {to je prirodno nema ìvota od sebe; i zbog toga sve u svemiru postoji i odràva se iz ova dva izvora, a iz toga sledi da Duhovno i Prirodno postoje u svemu {to je stvoreno u ovom svetu, gde je Duhovno kao du{a a Prirodno kao telo; ili Duhovno (postoji) kao unutra{nje, a Prirodno kao spolja{nje; ili Duhovno kao uzrok a Prirodno kao posledica. Svaki mudar ~ovek svestan je da se ove dve stvari ne mogu odvojiti; jer ako odvojite uzrok od posledice, posledica nestaje; ako odvojite unutra{nje od spolja{njeg, ovo poslednje nestaje, isto kao kada se du{a odvoji od tela. Do sada nije bilo poznato da takva povezanost postoji u svim pa i u najsitnijim delovima prirode; a to je bilo zbog neznanja o duhovnom svetu, o Suncu u tome svetu, o toploti * Iz ovoga bi se reklo da je prvo stvoren Duhovni svet, pa tek onda prirodni, u kojem kao da duhovni po~iva, (prim. prev.)

129

Emanuel Svedenborg

i svetlosti (u tome svetu), a i zbog ludila ~ulnih ljudi koji sve pripisuju prirodi a retko {ta Bogu, iako nema ni~ega u prirodi u ~emu ne postoji i Duhovno. Postojanje toga (Duhovnog) u svemu {to postoji u tri prirodna carstva bi}e dokazano na slede}im stranicama, kao i njegove osobine. (Otkr. Obj. 1196) 86. Gledaju}i na sve subjekte i objekte u tri prirodna carstva, koja obuhvataju sve u svetu, mogu se rasvetliti i potvrditi slede}e ta~ke – a to je da je Duhovno sjedinjeno sa svim {to je Prirodno u svemu {to postoji na svetu, kao {to je du{a sjedinjena s telom u svim njegovim delovima, ili kao {to uzrok postoji u svakoj posledici. Da takvo jedinstvo duhovnog i prirodnog postoji u svim subjektima i objektima ìvotinjskog carstva zajedno i pojedina~no, vidi se iz izvanrednih ~injenica koje su opazili u~eni ljudi i (u~ena) dru{tva, a {to su oni izneli ne bi li to ispitali svi oni koji vole da prona|u uzroke (stvari koje postoje). Mnogima je poznato da ìvotinje svih vrsta, kako velike tako i male, kako one koje hodaju tako i one koje puze po zemlji, lete vazduhom ili plivaju u vodi, po uro|enom nagonu koji se naziva instinktom znaju kako da se mnoè, kako se odgajaju i hrane mladi po ro|enju i koja im hrana odgovara. Tako isto oni znaju svoju hranu po njenom izgledu, mirisu i ukusu, kao i to gde je treba traìti i prikupiti. Dalje, znaju svoja stani{ta i mesta gde prebivaju, gde se njihovu parovi mogu na}i po njihovim glasovima i po razlikama u tonovima, kao i {ta èle. Znanje o svemu tome je po svojoj prirodi duhovno, kao i ose}anje iz kojega to znanje poti~e. Njihovo pokrivalo je od prirode, kao {to je od prirode i njihovo razmnoàvanje. [tavi{e, ìvotinje su sli~ne ljudima po organima, udovima i utrobi u telu, kao {to su sli~ne i njihove slu`be (funkcija, usus). Imaju o~i i vid kao ~ovek; u{i i sluh; nozdrve i njuh; usta, jezik i ukus; kao i ~ulo dodira sa svim varija130

Bog, Promisao, Stvaranje

cijama. A kada je re~ o unutra{njim delovima tela, one (kao i ~ovek) imaju utrobu, dva mozga, srce i plu}a, èludac, jetru, pankreas, ù~, creva, kao i organe koji proizvode krv i koji ~iste sistem, i organe po kojima se razlikuju i ra|aju. Isto tako sli~ne su ~oveku po ìvcima, krvnim sudovima, mi{i}ima, koì, hrskavici i kostima; a sli~nost je takva da je u tim stvarima ~ovek ìvotinja. U Nebeskim tajnama bilo je pokazano da sve ove stvari kod ~oveka imaju svoje saobraznosti (korespondencije) sa dru{tvima u nebu; a tako je i sa ìvotinjama. Iz ove saobraznosti vidi se da Duhovno deluje na Prirodno, i to tako da je prvo uzrok a drugo posledica. Me|utim, ovo su samo op{ti znaci i oni svedo~e o povezivanju koje postoji u tome carstvu. (Otkr. Obj. 1197) 87. Posebne oznake koje svedo~e o sli~nostima brojne su i izvanredne, a kod nekih vrsta ìvotinja jesu takve da ~ulni ~ovek, ~ije su misli povezane s materijalnim stvarima, izjedna~ava mo}i koje imaju ìvotinje sa ~ove~jim mo}ima. Na osnovu te zablude on zaklju~uje da je stanje njihovog ìvota (~oveka i ìvotinje) sli~no posle smrti, navode}i da, ako on ìvi posle smrti, onda ìve i one, ili ako one umiru, tada i on umire. Znakovi koji svedo~e u korist verovanja ~ulnog ~oveka jesu to {to kod nekih ìvotinja postoje sli~ni oprez i lukavstvo, sli~na bra~na ljubav, sli~no prijateljstvo, ponekad ~ak i sli~ne ispravnost i dobronamernost, jednom re~ju, imaju moralnu prirodu nalik na ~ovekovu. Na primer, prema uro|enom svojstvu i mentalnoj sposobnosti psi znaju da verno straàre. Psi znaju {ta gospodar ho}e i po najmanjem znaku kojim se izraàva ose}anje; mogu da ga prona|u po mirisu stopala ili ode}e; znaju da se orijenti{u u oblasti u kojoj ìve i brzo na|u put svojoj ku}i, ~ak i tamo gde nema staza i kroz gustu {umu. Iz svega toga ~ulni ~ovek zaklju~uje da pas ima sli~no znanje, kao i inteligenciju i mudrost. A ovome se ne treba ~uditi ako se zna da on sve takve sposobnosti 131

Emanuel Svedenborg

koje ima pas pripisuje prirodi. Druga~ije je s duhovnim ~ovekom; on vidi da u svemu ima ne{to duhovno {to sve vodi, i da je to sjedinjeno s prirodnim. Posebni znaci opaàju se kod ptica. One znaju kako da sagrade gnezdo, kako da nose jaja i sede na njima, kako da izlegu mlade i da ih, iz ljubavi koja postoji izme|u roditelja i potomstva, greju ispod krila i hrane iz svojih kljunova, sve dok ne odrastu i ne steknu krila, i dok ne steknu ista znanja kao i roditelji, tako da mogu da se brinu o sebi, a to je sve posledica duhovne stvari koja je u njihovoj du{i. A posebni znaci vide se u sadràju jaja, u kojima postoje za~eci nove ptice, okruèni svim onim {to sluì oblikovanju fetusa, po~ev od glave pa do svih delova tela. Moè li sve to da bude od prirode? Jer ovde nije re~ samo o mnoènju nego i o stvaranju, a priroda ne stvara. [ta priroda ima zajedni~ko sa ìvotom, osim to {to se ìvot obla~i u prirodu, te se pojavljuje i ima oblik ìvotinje? Me|u posebnim znakovima su larve (iz kojih se legu leptiri). Kada one po~nu da se menjaju, okruè se kao nekakvom matericom, kao da }e se ponovo roditi. Tako se pretvaraju u nimfe i krisalide, i posle odre|enog vremena izlegu se lepi leptiri i polete u vazduh kao u svoje nebo, gde se mu`jaci i ènke igraju kao ven~ani supruzi. Oni se hrane miri{ljavim cve}em i polaù jaja{ca brinu}i se da ostave potomstvo. Duhovan ~ovek u ovome vidi sli~nost sa ~ovekovim preporodom. A to i jeste predstava njegovog uskrsnu}a, a to zna~i ne~eg duhovnog. Jo{ upe~atljiviji znaci vidljivi su kod p~ela, koje imaju oblik upravljanja sli~an ljudskom. One sebi grade }elije od voska po umetni~kim pravilima u pravilnim nizovima, s pogodnim prolazima kroz koje izlaze i ulaze; pa ih tada ispunjavaju medom koji sakupljaju s cve}a. One postavljaju nad sobom kraljicu, iz koje kao iz zajedni~kog roditelja poti~e njihova budu}a rasa. Ona boravi iznad svog naroda, okruèna staàrima, a ovi je slede kada treba da postane majka, od }elije do }elije, dok polaè jaja{ca u 132

Bog, Promisao, Stvaranje

svaku od njih. Ona to ponavlja bez prestanka sve dok se ne isprazni, a onda se vra}a ku}i, da bi ponovila isti proces iznova. Njeni straàri, koji nemaju druge du`nosti nego da njoj sluè, osim mo`da da je nadahnjuju ljubavnom èljom, tada postaju beskorisni, pa da ne bi u{li (u ko{nicu) i potro{ili plod rada drugih, bivaju izba~eni i li{eni krila. Na taj na~in zajednica se osloba|a svojih beskorisnih ~lanova. Posle, kada poraste nov nara{taj, njime kao da upravlja op{ti glas koji se ~uje nalik na brujanje, da odu i na|u skloni{te i hranu za sebe. One (nove p~ele) odlaze i okupljene kao roj ustanovljuju isti poredak u svom novom prebivali{tu. Ove i sli~ne pojedinosti koje su istraìva}i objavili, ne razlikuju se mnogo od kraljevstava i republika koje se zasnivaju na ljudskim inteligenciji i mudrosti, a prema zakonima pravde i rasu|ivanja. P~ele, isto kao i ljudi, kad osete da se priblàva zima, pripreme zalihe, da ne bi uginule (od gladi). Ko }e pore}i da to ima duhovno poreklo? Meni su sve te pojave ubedljiv dokaz da postoji duhovni uticaj (influx) iz duhovnog u prirodni svet; a za~u|en sam kada vidim kako se sve te pojave smatraju delovanjem same prirode, kao {to misle neki ljudi koji su ispunjeni svojom vlastitom inteligencijom. (Otkr. Obj. 1198) 88. Niko ne razume prirodu ìvota zemaljskih zveri, nebeskih ptica i morskih riba ako ne zna kakva je njihova du{a (animus). Da svaka ìvotinja ima du{u, poznata je ~injenica. Jer ìvotinje ìve, a ìvot je du{a; stoga se one u Re~i nazivaju ìvim du{ama. Da je ova du{a u svom poslednjem obliku, koji je telesan i koji se vidi kao telesan (oblik), a da je ta du{a ìvotinja, najbolje se vidi u duhovnom svetu. Jer u duhovnom svetu, ba{ kao i u prironom, vide se zveri, ptice i ribe svih vrsta, i to takvog oblika da se ne razlikuju od onih na zemlji. Ali razlika je u tome {to one (ìvotinje) u duhovnom svetu prividno postoje iz ose}anja an|ela i ljudi, te su one samo prividi ose}anja. 133

Emanuel Svedenborg

Iz tog razloga one nestanu kada duh ili an|eo ode, ili kada prestane to ose}anje. Stoga je jasno da njihova du{a nije ni{ta drugo (nego to ose}anje), pa prema tome ima onoliko vrsta i klasa ìvotinja koliko ima vrsta i klasa ose}anja.* U onome {to sledi vide}e se da ose}anja koja se u duhovnom svetu pokazuju kao ìvotinje, nisu unutra{nja duhovna ose}anja ve} spolja{nja duhovna ose}anja, koja se nazivaju prirodnim; dalje, da svaku dlaku ili vlakno vune na nekoj ìvotinji, ili pero na ptici, ili peraje i krlju{t na ribi oblikuje njihova du{a, a to zna~i da nije od Duhovnog pokrivenog prirodnim. No sada }emo re}i ne{to o ìvotinjama koje se pojavljuju u nebu i paklu, kao i u svetu duhova koji je izme|u neba i pakla. (Otkr. Obj. 1199) 89. Po{to su celo nebo, ceo pakao i ceo svet duhova podeljeni u dru{tva prema klasama i vrstama ose}anja, i po{to su ìvotinje predstave tih ose}anja, stoga se jedna klasa sa svojim vrstama ìvotinja pojavljuje u jednom dru{tvu, a druga u drugom. U nebeskim dru{tvima pojavljuju se blage i ~iste ìvotinje; u paklenim dru{tvima divlje i ne~iste zveri, a u svetu duhova ìvotinje izme{anih vrsta. êsto sam ih video i tada sam znao kakvi an|eli i duhovi tu obitavaju; kakvi su (an|eli i duhovi) zna se po onome {to se pojavljuje pored i oko njih, to jest njihova ose}anja se prepoznaju kako po predmetima tako i po ìvotinjama. U nebesima se vide jaganjci, ovce i koze, potpuno sli~ni onima na svetu; zatim gugutke, golubovi, rajske price i mnoge druge ptice lepih oblika i boja; ribe u vodi, samo {to su ove u niìm delovima neba. S druge strane, u paklu se vide psi, lisice, vuci, tigrovi, svinje, mi{evi i mnoge druge divlje i ne~iste zveri, pored mnogih vrsta zmija otrovnica, pa onda vrane, sove i no}ne ptice. A u svetu duhove vide se kamile, slonovi, konji, magarci, volovi, jeleni, lavovi, leopardi, medvedi, a i orlovi, ki* Autor govori o ìvotinjskoj du{i kao o potpuno zavisnoj od ~ovekove du{e, (prim. prev.)

134

Bog, Promisao, Stvaranje

tovi, svrake, paunovi i jarebice. A video sam i sastavljene (kombinovane) ìvotinje, kao one koje su videli proroci i koje su opisane u Re~i, kao i u Otkrivenju (Jovanovom, 13:2) i drugde. Kako postoji tolika sli~nost izme|u ìvotinja koje se pojavljuju u tome svetu i onih u ovome svetu da se uop{te ne razlikuju; i po{to ove postoje kao predstave ose}anja an|ela u nebu i poùda duhova u paklu, iz toga sledi da su prirodna ose}anja i poùde njihova du{a (du{a ìvotinja), i da su ìvotinje u stvari saobraznosti (korespondencije) tih ose}anja. Na ovome mestu ne}emo obja{njavati koje ose}anje ili koja poùda oblikuju du{u ove ili one ìvotinje, da li zemaljske zveri ili dnevne ili no}ne ptice, ribe koje ìve u bistroj ili mutnoj vodi. @ivotinje se ~esto pominju u Re~i i imaju zna~enja koja se slaù s njihovim du{ama (animus). [ta predstavljaju ovce, koze, jarci, jaganjci, golubice, volovi, kamile, konji, magarci, jeleni, kao i ptice, obja{njeno je u Nebeskim Tajnama (br. 1200). 90. Po{to smo izneli prethodno, sada }emo objasniti {ta je du{a (animus) ìvotinja. Gledano po sebi, du{a ìvotinja je duhovne prirode; jer ose}anje bilo koje vrste, dobre ili zle, jeste duhovno jer poti~e od neke ljubavi i dolazi od svetlosti i toplote koje proisti~u od Gospoda kao Sunca; a sve {to proisti~e od toga – jeste duhovno. Da su lo{a ose}anja, nazvana poùdama (pohotama), duhovnog porekla, jasno je iz onoga {to je prethodno re~eno o zlim ljubavima i bezumnim poùdama paklenih i zlih duhova. Divlje zveri ~ije du{e predstavljaju sli~na zla ose}anja, kakvi su mi{evi, zmije otrovnice, krokodili, gu{teri i njima sli~ne vrste, kao i {kodljivi insekti, nisu bile stvorene u po~etku, ve} imaju poreklo u paklu, u mo~varama, zaga|enim i smrdljivim vodama, kao i na mestima gde se nalaze izmet i mokra}na isparenja*, koja su povezana s paklenim dru{tvima. * Na ovom svetu, (prim. prev.)

135

Emanuel Svedenborg

Bilo mi je dozvoljeno da sam iskusim kako takav odnos postoji. Tako isto u svemu {to je duhovno postoji pokretljiva sila koja se ose}a gde god se u prirodi nalaze takva isparenja, a postoji tako isto i sila razmnoàvanja, koja stvara ne samo organe za kretanje ve} i organe za razmnoàvanje kroz utrobu (uterus) i jaja.* Dakle, u po~etku su stvorene samo korisne i ~iste ìvotinje ~ije su du{e (animus) dobra ose}anja. Me|utim, treba dodati da du{e ìvotinja nisu duhovne u istom stepenu kao ljudske du{e, ali su duhovne u nièm stepenu; jer postoje stepeni u duhovnim stvarima. I o ose}anjima nièg stepena, iako su duhovna, treba govoriti kao o prirodnim, jer su sli~na ose}anjima prirodnog ~oveka. U ~oveku postoje tri stepena prirodnih ose}anja, a tako isto i u ìvotinjama. U najnièm stepenu su insekti raznih vrsta; u vi{em stepenu su ptice, a u najvi{em su zemaljske ìvotinje, koje su bile stvorene u po~etku. (Otkr. Obj. 1201) 91. Razlika izme|u ljudi i ìvotinja nalik je onoj izme|u budnog stanja i sna, ili izme|u svetlosti i senke. ôvek je duhovan ali u isto vreme i prirodan. ôvek ima volju i razum, gde je volja prijemnik toplote iz neba, a razum prijemnik nebeske svetlosti, koja je mudrost. S druge strane, ìvotinja nema ni volju ni razum, ve} umesto volje (ima) ose}anje, a umesto razuma znanje (scientia). Kod ~oveka volja i razum deluju kao jedno, ali mogu i da ne deluju kao jedno; jer ~ovek moè da iz razuma misli ne{to {to nije iz njegove volje, to jest on moè da misli ono {to ne}e**; kao i obratno, on moè da ho}e ne{to ~emu se njegove misli protive. A kod ìvotinje ose}anje i znanje ~ine jedno i ne mogu se odvojiti, jer je * Ovde autorova misao nije sasvim jasna: da li samo ho}e da kaè kako ne~ista mesta na zemlji korespondiraju lo{im ose}anjima i poùdi, ili èli da kaè kako mesta gde se skuplja ne~isto}a (ljudskog porekla) na zemlji privla~e paklene duhove, (prim. prev.) ** [to se protivi njegovoj volji, (prim. prev.)

136

Bog, Promisao, Stvaranje

kod nje znanje ograni~eno ose}anjem, a ose}anje se uvek povodi za znanjem*. Ali nije tako sa ~ovekom. Njegove dve ìvotne sposobnosti, razum i volja, mogu se odvojiti, kao {to je ve} prime}eno; dakle, ~ovek moè da razru{i red svoga ìvota tako {to moè da misli protivno onome {to ho}e, i da ho}e ono ~emu se protivi njegov razum, te ga u tome slu~aju razara. Stoga je ro|en u potpunom neznanju, tako da se on preko znanja uvodi u red kroz razumevanje (razum). Red u kojem je ~ovek bio stvoren bio je da voli Boga iznad svega a bli`njega kao samog sebe, ali stanje u koje je sebe doveo po{to je sru{io taj red, jeste da sebe voli iznad svega a svet kao samoga sebe. Ali po{to ~ovek ima duhovni um koji je iznad prirodnog (uma), on ima mo} da razmatra ono {to se odnosi na nebo i na crkvu, kao i ono {to se odnosi na moral i na zakone, i kako se ovi odnose na istine i dobra, koji se nazivaju duhovnim, moralnim i gra|anskim – pored prirodnih znanja (scientiarum) – ali i na suprotno kao {to su laì i zla, stoga ~ovek ima mo} ne samo da misli analiti~ki i da zaklju~uje ve} i da prima uticaj (influx) od Gospoda kroz nebo, te da tako postane pametan i mudar. Nijedna ìvotinja nema ovakvu mo} zato {to njeno znanje, koje ne dolazi od razuma, jeste znanje koje pripada njenom ose}anju – koje je njena du{a. Ovo znanje koje pripada ose}anju postoji u svemu {to je duhovno, jer Duhovno koje proisti~e od Gospoda kao Sunca jeste svetlost sjedinjena s toplotom, ili mudrost sjedinjena s ljubavlju. A znanje (scientia) pripada mudrosti, dok ose}anje pripada ljubavi, ali ono (postoji) i u stepenu koji se naziva prirodnim. Po{to ~ovek ima i duhovni i prirodni um, s tim {to je prvi iznad drugoga, i po{to je u ~ovekovoj prirodi da moè da razmatra i voli istine i dobra u svakom stepenu, bilo u vezi s prirodnim umom bilo odvojeno od njega, * Misli se na nagonsko znanje, (prim. prev.)

137

Emanuel Svedenborg

to sledi da je ~ovekovo unutarnje (bi}e), koje je pripojeno i jednom i drugom umu, u stanju da se uzdigne ka Gospodu po Gospodu, i da se poveè s Njim; iz tog razloga ~ovek ve~no ìvi. Ovo nije slu~aj sa ìvotinjom; ona nema duhovni um ve} samo prirodni, pa se stoga njeno unutra{nje (bi}e) ne moè uzdi}i ka Gospodiu i vezati se za Njega, pa stoga ìvotinja ne ìvi posle smrti. Istina, ìvotinju vodi jedna vrsta duhovnog uticaja koji se uliva u njenu du{u, ali se njen duhovni deo ne moè uzdignuti; taj deo samo moè da se spu{ta nadole. Stoga ovaj duhovni deo moè da gleda samo na ono {to se odnosi na ose}anja, a ova se odnose samo na ishranu, stani{te i razmnoàvanje, te ih moè prepoznati pogledom, mirisom i ukusom, koji su povezani sa ~ulima. Kako ~ovek, zato {to ima duhovni um, moè da misli razumno, to on ima i sposobnost govora; jer govor pripada misli koja poti~e iz razuma, i moè da vidi istinu u duhovnom svetlu; a ìvotinja ne moè da razumno misli, ve} samo moè da poznaje prema ose}anju, te moè samo da odaje zvuke koji se razlikuju prema njenim potrebama. (Otkr. Obj. 1202) 92. Sada }emo ne{to re}i o biljnom carstvu, a to zna~i o biljnoj du{i, po{to se u svetu ne zna da je i ova du{a duhovna. Pod biljnom du{om misli se na napor (energiju) kojim se iz semena stvara biljka, kroza sve postupne faze, sve do novih semenki, te se tako mnoè kroz godine u beskona~nost. îni se kao da u svakoj biljci postoji ideja Beskrajnog i Ve~nog; po{to se jedno seme moè umnoìti kroz godine sve dok ne napuni celu zemlju, sve iz semena u seme u beskrajnom nizu. Jer ova sila, po kojoj (biljka) raste od korena preko izdanka, stabljike, zatim preko grana, li{}a, cveta i plodova sve dok ne do|e do novog semena, (ova sila) nije prirodna ve} duhovna. Ova duhovna sila na sli~an na~in se pokazuje i u ìvotinjskom carstvu. Tako biljke postaju od semena; u njima 138

Bog, Promisao, Stvaranje

je nagon da se razmnoàvaju; da daju stabljiku kao svoje dete, stablo kao telo, grane kao ruke, vrh kao glavu, koru kao koù, a li{}e kao plu}a; da odrastaju tokom godina; da cvetaju kao devojke pre udaje, te da se posle njihove utrobe i jaja {ire donose}i plod kao potomstvo; da je u ovome plodu opet seme iz kojega se kao i u ìvotinjskom carstvu semenke {ire u vrste i porodice. Ove i sli~ne pojedinosti, koje su posmatrali botani~ari i primetili sli~nost izme|u ta dva carstva, pokazuju da ova stvarala~ka sila nije iz prirodnog nego iz duhovnog sveta. Iz onoga {to sledi vide}e se da je ìva sila kao po~etni uzrok duhovna, i da je mrtva sila kao instrument prirodna. (Otkr. Obj. 1203) 93. Na~in na koji se duhovno uliva u biljke i deluje na njih, a koji se pokazuje kao napor ili delovanje, ne moè se shvatiti ako se ne objasne ovi stavovi: 1) Sve u prirodi postoji i odràva se iz Duhovnog i pomo}u njega. 2) Sama po sebi priroda je mrtva, po{to je bila stvorena u takvom redu da se u nju Duhovno obla~i kao u oblike, koji sluè nekoj svrsi i gde se ona (svrha) zavr{ava. 3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada ìvotinjama i prirodna koja pripada biljkama. 4) Postoje tri sile u svemu {to je duhovno: aktivna (deluju}a), kreativna (stvarala~ka), i formativna (oblikuju}a). 5) Biljke i ìvotinje – kako one koje se pojavljuju u nebu, tako i one na svetu – postoje od Duhovnog i pomo}u tih (duhovnih) sila. 6) Oba (carstva), i ìvotinje i biljke, imaju isto poreklo, pa prema tome i istu du{u; razlika je u oblicima u kojima se prima uticaj*. 7) Poreklo je u svrsi (usus). * Iz Duhovog sveta, (prim. prev.)

139

Emanuel Svedenborg

Samo ako se ovi stavovi razjasne, mogu se shvatiti uzroci ovih divnih pojava u biljnom carstvu. (Otkr. Obj. 1204) 94. 1) Sve u prirodi postoji iz Duhovnog (sveta) i pomo}u njega. Ovome je razlog to {to ni{ta ne moè da postoji ako nije iz ne~ega {to mu prethodi, pa tako na kraju (postoji) od Njega koji jeste i postoji u Njemu; a On je Bog. Prema tome, Bog se zove Esse (Bi}e) i Existere (Postojanje): Jah od Esse, a Jehova od Esse i Existere, u Njemu. Razlog {to ni{ta u prirodi ne moè postojati a da nije iz Duhovnog (sveta) jeste u tome {to ni{ta ne moè postojati ako nema du{u, jer sve {to je su{tina naziva se du{om. Jer ono {to u sebi nema su{tinu, to ne postoji, to je ni{ta, jer nema esse (bi}e) iz kojega izvodi svoje postojanje; takav je slu~aj s prirodom; njena su{tina, od koje postoji, jeste Duhovna, jer ona u sebi ima Boànsko Esse, kao i Boànsku Silu – aktivnu, kreativnu i formativnu – kao {to }e se videti u onome {to sledi. Ova su{tina moè se nazvati i du{om, jer sve {to je duhovno, to ìvi; a kada ono {to ìvi deluje na ono {to ne ìvi – kao {to je to u slu~aju kada deluje na prirodno – tada ili ìvi od sebe ili samo ima izgled ìvota; prvo je slu~aj sa ìvotinjama a drugo s biljkama. Razlog {to sve u prirodi postoji od Duhovnog (sveta ili principa) jeste to {to nema posledice bez uzroka. Sve {to postoji u obliku posledice, poti~e iz uzroka, po{to se odvaja sve ono {to ne poti~e iz nekoga uzroka. A to je slu~aj s prirodom; sve pojedina~no i posebno {to pripada prirodi jesu posledice uzroka, koji mogu biti prvi ili unutarnji i vi{i uzrok, a koji proisti~u neposredno od Boga. Jer po{to postoji duhovni svet, koji je prvi, unutarnji i vi{i od prirodnog sveta, stoga je uzrok sve ono {to pripada prethodnom, a sve {to pripada poslednjem jeste posledica. Nastanak jednog iz drugog jeste razvoj u prirodnom svetu, ali je to iz uzroka koji postoje u duhovnom svetu; jer gde je uzrok jedne posledice, tamo treba na}i 140

Bog, Promisao, Stvaranje

i uzrok ostalih posledica. Jer svaka posledica postaje uzrokuju}a posledica* sve do poslednje, gde uzro~na sila prestaje. Ali to neprekidno deluje iz Duhovnog sveta jer jedino u njemu postoji ova sila; iz tog razloga sve u prirodi dolazi iz Duhovnog i pomo}u njega. U prirodi postoje dva posredna (srednja) uzroka koji ~ine posledicu, bilo da se radi o stvaranju bilo o oblikovanju. Ova dva posredna uzroka jesu svetlost i toplota; svetlost oblikuje supstanciju, a toplota podsti~e delovanje (akciju), gde snaga u oba slu~aja dolazi od sunca. Prisustvo sunca koje se vidi kao svetlost deluje na sve sile ili supstance svih pojedina~nih stvari, i to prema obliku u kojem postoje od stvaranja – a to je uobli~avanje (modifikacija). S druge strane, prisustvo sunca koje se opaà kao toplota {iri svaku pojedina~nu stvar, stvaraju}i i aktivnu i pasivnu silu, i to prema obliku, izazivaju}i posledicu koju ona nosi u sebi od stvaranja. Ovaj napor (energija), koji kao toplota postaje sila i koji deluje i u najsitnijim oblicima u prirodi, dolazi iz Duhovnog (sveta) deluju}i u njima i na njih (oblike). (Otkr. Obj. 1206) 95. 2) Sama po sebi priroda je mrtva, jer je bila stvorena u takvom redu da se u nju obla~i Duhovno (Duhovni svet) kao u oblike, koji sluè nekoj svrsi i gde se (svrha) zavr{ava (u prirodi). Priroda i ìvot su dve razli~ite stvari; prirodi ìvot daje sunce u svetu, dok ìvot ima svoj po~etak u Suncu neba. Sunce u svetu je ~ista vatra, dok je Sunce neba ~ista ljubav; ono {to proisti~e iz prvog naziva se priroda, a ono od drugog ìvot. Ono {to proizlazi iz ~iste vatre jeste mrtvo, a ono {to proizlazi iz ~iste ljubavi jeste ìvo; tako je jasno da je priroda po sebi mrtva. Da priroda sluì kao pokriva~ Duhovnom, vidi se po du{ama ìvotinja, jer su one duhovna ose}anja obu~ena u materiju u svetu; * Posledica kao uzrok, causa efficientis, (prim. prev.)

141

Emanuel Svedenborg

dobro je poznato da su njihova tela kao i tela ljudi materijalna, kao i da je svemu {to postoji u prirodi, bilo da je u atmosferi i vodi bilo na zemlji, u svim pojedinostima, uzrok Duhovan. Posledice deluju kao jedno sa uzrocima, u potpunoj slozi, a prema aksiomu da nema posledice bez uzroka. Ali je razlika u tome {to je uzrok ìva sila, jer je on duhovan, dok je posledica mrtva, jer je prirodna. Zbog toga se kaè da je priroda stvorena da bude ogrta~ (odelo) za Duhovno u oblicima koji sluè toj svrsi. Da je priroda stvorena da bi se Duhovno u njoj zavr{avalo, to sledi iz onoga {to je ve} re~eno, a to je da su predmeti u duhovnom svetu uzroci, dok su predmeti u prirodnom svetu posledice, a posledice su granice. Gde postoje po~etne, tu postoje i poslednje stvari, a u poslednjim se sve zavr{ava zajedno, tako da sa onim {to je poslednje delo stvaranja dostiè savr{enstvo. Sunce ovoga sveta bilo je stvoreno s tim ciljem, a kroz sunce i priroda, i na kraju zemaljska kugla, da bi na njoj postojale materijalne stvari u kojima se sve zavr{ava i na ~emu sve po~iva. Drugi ciljevi su da se delo stvaranja tu u~vrsti i da tu traje – a taj rezultat postiè se kroz pokolenja ljudi i ìvotinja, i kroz neprekidno razmnoàvanje biljaka; da se sve svari kroz njih vra}aju Prvom Izvoru – a to se postiè preko ~oveka. Da ono {to je posredno postoji u poslednjem, jasno je po aksiomu da nema ni~ega u posledici {to nije bilo u uzroku, a to vaì za sve uzroke i posledice, od Prvog do poslednje. (Otkr. Obj. 1207) 96. 3) Postoje dve glavne forme: duhovna koja pripada ìvotinjama i prirodna koja pripada biljkama. Prema ovome stavu sledi to da sve stvari u prirodi, osim sunca, meseca i atmosfere, oblikuju (formiraju) tri carstva: ìvotinjsko, biljno i mineralno; i da je mineralno carstvo samo skladi{te, u kojem su sadràne i iz kojega se uzimaju supstance {to sa~injavaju oblike ìvotinjskog i biljnog carstva. Oblici ìvotinjskog carstva, koji se nazivaju 142

Bog, Promisao, Stvaranje

ìvotinjama, slaù se s tokom duhovnih supstanci i sila. A ovaj tok (fluxus), po naporu koji je usa|en u oblike, teì k ljudskom obliku u svim njegovim delovima, od glave do stopala; stoga taj napor teì da proizvede organe dodira i pokreta, kao i organe za ishranu i razmnoàvanje. To je razlog {to celo nebo ima ljudski oblik, kao ({to ga imaju) i an|eli i duhovi (u nebu), kao i svi ljudi na svetu; i dalje, da sve zveri, ptice i ribe teè tome (obliku), jer i one imaju sli~ne organe. Ova ìvotinjska forma izvodi taj napor da proizvodi takve posledice iz Prvog (uzroka), po kojem sve postoji, a koji je Bog, jer je On ôvek. Taj napor i ta te`nja ne mogu da postoje ni iz kojeg drugog izvora; jer to postoji u najve}im i u najmanjim stvarima, kako prvim tako i poslednjim, u duhovnom svetu, a iz toga i u prirodnom; ali u razli~itom stepenu savr{enstva. Drugi oblik, prirodni, kojem pripadaju sve biljke, poti~e iz nagona i toka prirodnih sila, a to su atmosfere koje se zovu eteri. U ovima nagon, shodno uticaju duhovnih sila, ide ka ìvotinjskom obliku i, shodno neprekidnom delovanju na prirodne sile koje su eteri, ide k materijalnim zemaljskim supstancijama od kojih su sa~injene biljke. Da je poreklo (prirodnog oblika) ovakvo, jasno je iz onoga {to je re~eno, a to je da kod biljaka postoji o~ita sli~nost sa ìvotinjskim oblikom. Iz mnogih ~injenica jasno se pokazuje da se sve stvari u prirodi udruùju ne bi li ostvarile taj oblik, i da je to usa|eno u etere iz Duhovnog sveta. Na primer, pomenimo vegetaciju na povr{ini cele zemlje; posle vegetacije minerale u sli~nim oblicima u rudnicima i u svim (zemaljskim) otvorima, kao i biljnu supstanciju koja li~i na kre~ u koralima na dnu mora, kao i oblike sne`nih pahuljica, koji kao da opona{aju pahuljice iz biljnog ìvota. (Otkr. Obj. 1208) 97. 4) Postoje tri forme u svemu {to je duhovno: aktivna (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna (oblikuju}a). Postojanje aktivne sile je jasno, jer duhovno proisti~e iz prvog izvora svih sila, a to je Sunce u nebu koje je 143

Emanuel Svedenborg

Gospodova Boànska Ljubav; a po{to je ljubav bitni agens @ive sile, to i ìvot proisti~e iz nje. Kreativna (stvarala~ka) sila je ta koja stvara uzroke i posledice od po~etka do kraja, sve od Prvog (uzroka), preko posrednih, do poslednjih. Prvi (uzrok) je samo Sunce u nebu, koje je Gospod, posredni (uzroci) su duhovne stvari, posle toga prirodne stvari, a onda zemaljske stvari od kojih po~inje novi proces. Sila stvaranja prostire se na sli~an na~in da bi se proces neprestano odvijao, a bez nje bi prestao. Jer Prvo uvek gleda na ono {to je poslednje kao na cilj; jer ako Prvo ne bi iz sebe pripremalo poslednje, preko posrednih (uzroka), a prema redu koji postoji od stvaranja, sve bi nestalo. Taj proces mnoènja (reprodukcije), uglavnom kod ìvotinja i biljaka, jeste nastavak stvaranja. Ni{ta se ne menja time {to se to nastavlja preko semena; i tu deluje ista kreativna sila. Formativna (oblikuju}a) sila je poslednja sila u poslednjim (stvarima); jer je to sila koja stvara ìvotinje i biljke iz poslednjih supstanci u prirodi, sakupljenih u zemlji. Sile u prirodi koje poti~u iz ovoga izvora, a to je sunce na svetu, nisu ìve nego mrtve. One se malo razlikuju od sila toplote u ljudima i ìvotinjama, koja (toplota) odràva telo u takvom stanju da volja kroz ose}anja i razum kroz misli, koje su duhovne, mogu u}i kroz uticaj (influx) i dovesti do procesa razmnoàvanja. One su sli~ne sili svetlosti u oku, koje ~ini da um, koji je duhovan, vidi kroz svoj organ; jer nije da svetlost na svetu vidi, nego je to um (koji vidi) pomo}u svetlosti iz neba. Isto je i s biljkama. Vara se onaj koji veruje da se delovanje toplote i svetlosti ne zavr{ava otvaranjem i pripremanjem prirode da primi uticaj iz duhovnog sveta. (Otkr. Obj. 1209) 98. 5) Biljke i ìvotinje, kako one koje se pojavljuju u nebu, tako i one u svetu, postoje od Duhovnog (sveta), a pomo}u ovih (duhovnih) sila. 144

Bog, Promisao, Stvaranje

Razlog {to ovi oblici (biljke i ìvotinje) postoje i u nebu jeste u tome {to su usa|eni u Duhovni (svet), kako u najve}e i najmanje, tako i u po~etne i zavr{ne (stvari); a stoga i u sve ono {to je duhovno i u nebu i u svetu, pri ~emu su po~eci u nebu a zavr{eci u svetu. Jer postoje stupnjevi duhovnih stvari, a svaki stupanj se razlikuje od ostalih, gde je prvi vi{i ili savr{eniji od slede}eg ili nièg. Ovo se vidi po svetlosti i toploti u nebesima, i po mudrosti an|ela koja od ovih dolazi*. Svetlost u najvi{em ili tre}em nebu, budu}i kao plamen, hiljadu puta je blistavija od podnevne svetlosti na svetu. U srednjem ili drugom nebu svetlost je manje blistava, ali je jo{ uvek sto puta blistavija od podnevne na svetu. U poslednjem ili prvom nebu svetlost je sli~na podnevnoj na svetu. Tako isto postoje stepeni toplote, koja je u nebu ljubav, a prema kojoj an|eli imaju mudrost, inteligenciju i znanje. Sve {to je duhovno pripada svetlosti i toploti, koje proisti~u od Gospoda kao Sunca. A od ovih (svetlosti i toplote) proisti~u mudrost i inteligencija. Postoje i mnogi stepeni duhovnih stvari ispod nebesa, to jest u prirodi, koji su niì. To se vidi po ~ovekovom prirodnom umu, a tako isto i po njegovima razumu i ~ulima. Razumni (racionalni) ljudi su u prvom, ~ulni (puteni) u poslednjem, a neki u srednjem stepenu. Pored toga, svaka misao i svako ose}anje prirodnog uma jesu duhovnog (karaktera). Ova tri oblika: aktivni, kreativni i formiraju}i, usa|eni su u Duhovno, u svaki njegov stepen, s tim {to se razlikuju po savr{enosti. Me|utim, po{to ne postoji ni{ta {to se ne zavr{ava u svom poslednjem, gde se zavr{ava i zaustavlja, tako i Duhovno**; a njegovo poslednje su zemlje i vode na svetu. Iz tog poslednjeg Duhovno stvara biljke svih vrsta, od drveta do vlati trave. U njima ono (Duhovno) ostaje pokazuju}i se po nekoj sli~nosti sa ìvim bi}ima, o ~emu je ve} bilo govora. (Otkr. Obj. 1210) * Od svetlosti i toplote neba, (prim. prev.) ** Ima svoje poslednje, (prim. prev.)

145

Emanuel Svedenborg

99. A sada }emo ne{to re}i o biljkama u nebu, po{to je o ìvotinjama ve} bilo re~i. U nebesima, kao i na zemlji, postoje biljke svih vrsta. Ima ~ak i onih koje ne postoje na zemlji; jer postoje sloène forme vrsta i podvrsta, s bezbroj razli~itosti. Ovo svojstvo dolazi im iz njihovog izvora, o kojem }e biti govora malo niè. Klase i vrste biljaka u nebesima razlikuju se isto kao klase i vrste ìvotinja (u nebesima), o ~emu je ve} bilo govora. One se tamo pokazuju, ve} prema stupnju svetlosti i toplote, kao rajski vrtovi, {umarci, polja i doline, a u njima su rastinje, livade i cvetne leje. U najvi{em ili tre}em nebu (pojavljuju se) {umarci s drve}em od ~ijih plodova se prave ulja; postoje leje cve}a ~iji se miomiris {iri okolo, a semenke su ukusne, miri{u i lu~e mirisna ulja; kao i livade koje imaju sli~an miomiris. U srednjem ili drugom nebu, isto tako, pokazuju se {umarci drve}a iz ~ijih plodova isti~e vino; i leje cve}a koje odaje miomiris i ~ije seme ima izvanredan ukus; a tako|e i livade koje su isto takve. U najnièm ili tre}em nebu pokazuju se stvari kao i u najvi{em i u srednjem nebu, samo s manje prijatnosti i ~ari. A u najvi{em ili tre}em nebu ima plodova i semenki od ~istoga zlata; u srednjem nebu su iste stvari, samo od srebra; a u najnièm od bakra; a ima i cve}a od dragoga kamenja i kristala. Sve to ni~e iz tla koje se tamo nalazi. I tamo kao i kod nas postoje zemlje*, samo {to se tamo ni{ta ne stvara od semena koje se seje, ve} od semena koje je stvoreno i gde je stvaranje samo od sebe**, i koje nekada traje duè a nekada kra}e***; jer one poti~u iz svetlosti i toplote Sunca neba, koje je Gospod, bez pomo}i svetlosti i sunca na svetu. Materijalne stvari na zemlji su utvr|ene, a razvoj (biljaka) je neprekidan, ali materije ili supstance na zemljama koje su u nebesima * U geografskom smislu, (prim. prev.) ** Spontano, po{to ono odslikava stanja du{a koje obitavaju u tim nebesima, (prim. prev.) *** U zavisnosti od promena stanja du{a, to jest an|ela, (prim. prev.)

146

Bog, Promisao, Stvaranje

nisu utvr|ene niti je razvoj stalan. Sve je tamo duhovno iako ima prirodan izgled, a sasvim je druga~ije u zemljama gde vlada sunce na{ega sveta. Sve ovo smo dodali da bismo potvrdili kako u svemu {to je duhovno, bilo u nebu bilo na svetu, postoje tri sile: aktivna (deluju}a), kreativna (stvaraju}a) i formativna (oblikuju}a), koje teè onome {to je poslednje, gde se zavr{avaju i gde traju; i to ne samo u prvim ve} u i poslednjim (stvarima). Iz ovoga razloga i postoje zemlje u nebesima, gde su one u stvari te sile u njihovim poslednjim (stvarima).* Razlika je u tome {to su zemlje tamo duhovne po poreklu, dok su ovde prirodne, pri ~emu je stvaranje na na{im zemljama iz Duhovnog (sveta) preko prirode kao posrednika. (Otkr. Obj. 1211) 100. 6) I ìvotinje i biljke imaju isto poreklo, a otuda i istu du{u; razlika je samo u formi u kojoj se prima uticaj**. Ve} je pokazano da je poreklo ìvotinja duhovno ose}anje, koje pripada ~oveku u njegovom prirodnom (umu). A jasno je i to da i biljke imaju poreklo u istim ose}anjima, osobito biljke u nebesima; naime, da se one tamo pojavljuju u skladu s ose}anjima an|ela, i da ih one predstavljaju (ta ose}anja); i to tako da ih an|eli posmatraju i u~e iz njih, kao iz svojih slika, o svojim ose}anjima; i da to isto postiù posmatraju}i njihove promene (na biljkama); samo {to to rade kada su izvan svojih dru{tava. Jedina razlika je u tome {to se ìvotinje pojavljuju kao saobraznosti emocija (an|ela) u njihovom srednjem (stepenu), dok se biljke pojavljuju kao saobraznosti u njihovom poslednjem * Ovde se pod zemljama misli pre svega na zemlju kao plodno tlo na kojem raste bilje i na kojem ìve ljudi-duhovi, ali se ne isklju~uju ni zemlje kao geografski pojmovi, jer u duhovnom svetu postoje replike svega {to je na svetu. Autor je u objavljenim delima, na primer, pominjao {etnju po Stokholmu i Londonu u duhovnom svetu, prim. prev.) ** Iz Duhovnog sveta, (prim. prev.)

147

Emanuel Svedenborg

(stepenu). Jer je Duhovno, od kojega poti~u, ìvo u njegovom srednjem (stepenu), ali nije ìvo u poslednjem stepenu, gde samo ima sli~nost sa ìvotom zadràvaju}i (od ìvota) jedino to da reprodukuju sebi sli~ne (biljke). Sli~an je slu~aj i s ljudskim telom; ~ije je poslednje ìvo, iako mu je poreklo Duhovno, a ~ine ga samo hrskavica, kosti, zubi i nokti, {to dolazi od du{e koja se u njima zavr{ava. Na prvi pogled ne pokazuje se da biljna du{a ima isto poreklo kao i du{a zemaljskih zveri, nebeskih ptica i morskih riba, i da kao posledica toga jedni ìve (ìvotinje) a drugi ne (biljke). Da je tako, vidi se iz toga {to se i ìvotinje i biljke javljaju i u nebesima i u paklu. U nebesima se pojavljuju lepe ìvotinje i biljke; a u paklu {kodljive ìvotinje i biljke. Po izgledu (svojstvima) ìvotinja i biljaka poznaju se i an|eli i duhovi; po{to postoji savr{eno slaganje njihovih ose}anja i izgleda (ìvotinja i biljaka); slaganje je takvo da se jedna ìvotinja moè pretvoriti u biljku, a isto tako biljka u ìvotinju. An|eli u nebu prepoznaju stepen ose}anja koji je predstavljen jednima i drugima. Ja sam i ~uo i video da je to tako. Bilo mi je dozvoljeno da poznam prirodu saobraznosti (korespondencije) izme|u ìvotinja i biljaka, s jedne strane, i dru{tava u nebu i paklu, s druge strane; jer dru{tva i ose}anja u duhovnom svetu ~ine jedinstvo. To je razlog {to se u Re~i toliko puta pominju vrtovi, {umarci, {ume i drve}e, kao i razne biljke; i da oni ozna~avaju duhovne predmete u vezi s njihovim poreklom, i da se svi odnose na ose}anja. Razlika izme|u biljaka u duhovnom svetu i onih u prirodnom svetu jeste samo u tome {to se u prvom (duhovnom) – kako seme tako i rast – pojavljuju u jednom trenutku, a u skladu s ose}anjima an|ela i duhova koji su tamo; dok se u drugom (prirodnom) seme sadi i raste ponovo svake godine. Pored toga, postoje dva svojstva prirode, a to su vreme i njegovo proticanje, i prostor i njegovo {irenje, koji ne postoje kao ne{to posebno u duhovnom svetu; oni (vreme i prostor) su stanja ìvota kod 148

Bog, Promisao, Stvaranje

onih koji su tamo. Stoga na tome zemlji{tu, ~ije je poreklo duhovno, biljke ni~u u trenutku, a isto tako i nestanu u trenutku. Me|utim, ovo se doga|a samo kad se an|eli povuku, ali ako ostanu, i biljke ostaju. Takva je razlika izme|u biljaka u duhovnom i prirodnom svetu. (Otkr. Obj. 1212) 101. Ovome je uzrok svrha. Razlog je u tome {to se ose}anja odnose na svrhu (usus); po{to je svrha ta koja pokre}e ose}anje. Jer ~ovek ne moè da ose}a ako ne{to ne deluje na njega. A to ne{to je svrha. Sada, po{to svako ose}anje podrazumeva svrhu, a biljna du{a je ose}anje koje je po svom poreklu duhovno, kao {to je re~eno, to je i biljna du{a svrha. Stoga je svrha usa|ena u svaku biljku, i to duhovna svrha u duhovnom svetu, a prirodna svrha u prirodnom svetu; duhovna svrha su razna stanja uma, a prirodna (svrha) su razna stanja tela. Poznato je da duhovi (u Duhovnom svetu ili animi) ìvnu, da se ose}aju osveènima i oja~anima, a isto tako da se uspavljuju, ose}aju tu`nima i kao bez snage, pod uticajem mirisa i ukusa biljaka; poznato je i to da se iz biljaka prave lekovi ili otrovi. Osveàvanje uma je njihova spolja{nja svrha u nebesima; a unutra{nja (svrha) je u tome {to one predstavljaju Boànske stvari u njima (nebesima), kao i to {to uzdiù um. Jer mudriji an|eli u njima vide osobine svojih ose}anja u nizovima; raznovrsnost cve}a i njegov raspored, promene boja cve}a i njegov miris ~ine da se ispolje njihova ose}anja kao i sve ono {to leì prikriveno u njima. Jer svako prirodno ose}anje, koje je u osnovi duhovno, jeste onakvo kakvo je unutra{nje ose}anje, koje je povezano s inteligencijom i ljubavlju. A ovima je opet poreklo u ljubavi prema svrsi. Jednom re~ju, nijedna druga biljka ne cveta u nebesima osim one koja ima svrhu, jer je du{a biljke svrha (kojoj sluì). I po{to je svrha du{a biljke, na onim mestima u duhovnom svetu, koja se nazivaju pustinjama i gde obitavaju oni koji su na svetu 149

Emanuel Svedenborg

odbacivali milosr|e, a to je su{tinska svrha, stoga se ne pojavljuju ni trava ni bilje, ve} se pojavljuju samo {ljunak i pesak. Po svrhama koje cvetaju u nebesima misli se na sve dobro koje aktivno deluje, a ovo proisti~e od Gospoda kroz ljubav prema Njemu i prema bli`njemu. Svaka biljka tu predstavlja oblik svrhe; i sve ono {to se u njoj pokazuje, od prvog do poslednjeg, od poslednjeg do prvog, od semena do cveta i od cveta do semena, sve to predstavlja razvoj i {irenje ose}anja i njegove svrhe, od jednog do drugog kraja. Poznavaoci botanike, hemije, medicine i farmacije upoznaju se posle smrti s duhovnim svrhama biljaka u duhovnom svetu; oni neguju to (znanje) koje im pri~injava veliko zadovoljstvo. S njima sam razgovarao i od njih ~uo divne stvari.* (Otkr. Obj. 1214) 102. Iz svega onoga {to je do sada pokazano o ìvotu koji proizlazi od Gospoda, kao i o postojanju svega u svemiru iz toga, svaki ~ovek koji je mudar u srcu moè videti da priroda ni{ta ne stvara sama od sebe, ve} je samo sredstvo (instrumentalni uzrok) koje sluì Duhovnom (stvaranju), a ono proizlazi iz Sunca u nebu, koje je Gospod, kao {to posredni uzrok sluì prvom uzroku, ili kao {to mrtva sila sluì ìvoj sili. Iz ovoga se vidi koliko se varaju oni ljudi koji ra|anje ìvotinja i rast biljaka pripisuju prirodi; to je kao kada bi velika (umetni~ka) dela pripisivali alatki a ne umetniku, ili kao kada bi se klanjali klesanom liku umesto Bogu. To je izvor nebrojenih zabluda u duhovnim, moralnim i gra|anskim stvarima; jer zabluda je izvrnuti red; to je kao sud oka a ne uma, zaklju~ak izveden iz privida a ne iz su{tine stvari. Razmi{ljati iz zabluda o svetu i onome {to ima na svetu stoga je kao kada bismo smatrali da je tama svetlost; ili da je * Svedenborg je na svetu prijateljevao s Lineom, koji je prvi klasifikovao sve poznate biljke. Ali sigurno nije razgovarao s Lineom u Duhovnom svetu, nego s nekim drugim botani~arem, jer je ovaj umro 1778, a to je {est godina posle Svedenborga, (prim. prev.)

150

Bog, Promisao, Stvaranje

ìvo ono {to je mrtvo, ili da telo uti~e u du{u, a ne obrnuto. A ve~na je istina da je uticaj (influx) duhovan, a ne fizi~ki; to jest da uti~e iz du{e, koja je duhovna, u telo, koje je prirodno, iz duhovnog sveta u prirodni; i dalje, da je to Boànski (red) od Njega; i da, po{to je On sve stvorio sluè}i se onim {to proisti~e iz Njega, On i odràva sve stvari; i na kraju, da je odràvanje neprekidno stvaranje, po{to je odràvanje neprekidno postojanje. (Otkr. Obj. 1215) 103. Govorili smo o Beskona~nosti i o Ve~nosti, a tako isto i o Provi|enju i Svemo}i, koji pripadaju Gospodu; sada treba da govorimo o Sveprisustvu i Sveznanju, koji tako|e pripadaju Njemu. U svim religijama priznaje se da je Bog sveprisutan i sveznaju}i. To je razlog {to Mu se ljudi mole da ih usli{i, da ih pogleda i da im se smiluje. To oni ne bi ~inili kada ne bi verovali u Njegove sveprisustvo i sveznanje. Ovo verovanje dolazi od uticaja iz neba kod onih koji su religiozni; jer kod religija se ne postavlja pitanje da li se veruje ili ne. Ali po{to se u sada{nje vreme, osobito u hri{}anskom svetu, broj prirodnih ljudi, koji ne priznaju Boga i koji ne veruju ako ne vide, uve}ao – a kada i izjavljuju da veruju, to je iz neke du`nosti, slepog neznanja ili licemerja – stoga, da bi oni poverovali, dozvoljeno je da se o predmetima koji se odnose na Boga govori iz duhovne svetlosti, i da razum moè da vidi iz toga izvora. Jer svakom ~oveku, ~ak i kada je potpuno prirodan i ~ulan, data je sposobnost da uzdigne svoj razum u svetlost neba, i da tako uo~i i shvati duhovne pa i Boànske stvari. Me|utim, njegov razum je sposoban za to samo kada on o tome slu{a, ili kada ~ita o tome, ili kada se toga se}a, ili kada o tome govori; jer on nije u stanju da to radi onda kada misli na unutarnji na~in od sebe. Razlog je to {to je njegov razum, dok slu{a ili ~ita, odvojen od njegovih ose}anja, i kada je ovako odvojen, on je u svetlosti neba; ali kada misli u sebi od sebe, tada je 151

Emanuel Svedenborg

njegov razum spojen s ose}ajem njegove volje, koji ga ispunjava i zadràva, tako da on (njegov razum) ne moè da pobegne.* Pa ipak, stvar stoji tako da razum moè da pobegne od ose}anja, ako taj ~ovek ima i ose}aj za istinu i ako se nije utvrdio u obmanama.** Me|utim, to se postiè s mukom kada nema ose}aja za istinu, jer su takvi odbacili Boànske stvari, ili su se utvrdili u obmanama. Kod ovih kao da postoji tamna prepreka izme|u duhovne i prirodne svetlosti; pa ipak, kod nekih je ona providna. Po{to svaki ~ovek, ~ak i onaj koji je telesno ~ulan, moè da razume ono {to se odnosi na Boga kada slu{a ili ~ita, i da to pamti, da o tome govori, da u~i (druge), te da o tome pi{e, va`no je da se delo (knjiga) o Boànskim atributima nastavi kao {to je zapo~eto. Tako }emo sada govoriti o Boànskom Sveprisustvu i Boànskom Sveznanju, kako ni ~isto prirodan ~ovek, koji misli da za to nema nikakvu mo}, ne bi sumnjao u postojanje Boànskih stvari. (Otkr. Obj. 1216)

* Ovde se misli na ose}aje sebi~nog i nepreporo|enog ~oveka, ~iji razum kao da je zarobljen njegovim negativnim ose}anjima, (prim. prev.) ** To je slu~aj s onima koji ~ine zlo veruju}i u obmane, pa im zlo postane druga priroda, (prim. prev.)

152

PETO POGLAVLJE

Svemo} i Sveznanje 104. Kako Gospod moè da bude prisutan kod svih koji su u nebu i na celoj zemlji, i da zna sve, do najsitnijih stvari, u vezi s njima, i u sada{njosti i u budu}nosti, moè se shvatiti samo ako se razume slede}e: 1) Da u prirodnom svetu postoje prostor i vreme, ali su oni u duhovnom svetu samo prividi. 2) Da bi ljudi shvatili Gospodovu svemo} i sveznanje o svemu sada{njem i budu}em, treba ukloniti iz misli prostor i vreme. 3) Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji sa~injavaju crkvu jesu kao jedan ôvek, a Gospod je ìvot toga ôveka. 4) Stoga, kako postoji ìvot u svim, pa i u najmanjim, delovima ôveka, i kako taj ìvot poznaje celovito stanje, tako je Gospod (prisutan) u svim pojedina~nim i najsitnijim (stvarima), i an|ela u nebu, i ljudi u crkvi. 5) Kroz intelektualnu sposobnost ~ovekovu, kao i kroz ono {to je protivno, Gospod je prisutan kod svih onih koji su izvan neba i crkve, kao i kod onih koji su u paklu ili }e i}i u pakao, i poznaje celo njihovo stanje. 6) Ako se Gospodovi svemo} i sveznanje ovako shvate, razum nam moè pomo}i da vidimo kako je On Sve i svemu {to je u nebu i crkvi, i kako smo mi u Njemu, i On u nama. 7) Gospodovi svemo} i sveznanje mogu se shvatiti i iz toga kako je stvoren svemir; jer je bio tako stvoren da je On i u prvim kao i u poslednjim (stvarima), u sredi{tu kao i na obodu, a sve ono u ~emu je On, ima neku svrhu. 153

Emanuel Svedenborg

8) Po{to Boànska Ljubav i Boànska Mudrost pripadaju Gospodu, to i Boànska Sveprisutnost i Boànsko Sveznanje tako isto pripadaju Njemu; prvo proizlazi uglavnom iz Boànske Ljubavi, a drugo uglavnom iz Boànske Mudrosti. (Otkr. Obj. 1217) 105. U prirodnom svetu postoje prostor i vreme, dok su oni u duhovnom svetu samo prividi. Ovome je razlog to {to sve {to se pojavljuje u duhovnom svetu nastaje neposredno od Sunca neba koje je Gospodova Boànska Ljubav; dok sve ono {to se pojavljuje u prirodnom svetu postoji iz istog izvora, samo pomo}u sunca ovoga sveta, koje je ~ista vatra. îsta ljubav, od koje nastaju sve stvari neposredno od Gospoda, jeste nematerijalna; dok je vatra, kroz koju sve postoji posredno u prirodnom svetu, materijalna. Iz toga razloga sve ono {to postoji u duhovnom svetu jeste duhovno po svom poreklu; a sve ono {to postoji u prirodnom svetu jeste po svom poreklu materijalno. Materijalne stvari su po sebi utvr|ene, odre|ene i merljive. Utvr|ene su jer, ma kako da se ~ovekova stanja menjaju, one (materijalne stvari) i dalje traju, kao zemlje, planine i mora. Odre|ene su jer se neprekidno ponavljaju, kao vremenski periodi, rast biljaka i razmnoàvanje ìvotinja. One su merljive jer se svaka stvar moè izmeriti, kao prostor koji se meri miljama, a ove opet stopama ili jardima; a vreme danima, sedmicama, mesecima i godinama. A u duhovnom svetu sve stvari kao da su utvr|ene, odre|ene i merljive, ali to nisu u stvarnosti; one nastaju i traju shodno stanjima an|ela, tako da ~ine jedinstvo s njihovim stanjima; tako se one menjaju kao {to se i ta stanja menjaju. Me|utim, ovako je uglavnom u svetu duhova, u koji ~ovek dolazi odmah posle smrti; ali to nije slu~aj u nebu ili paklu. Razlog {to se to tamo de{ava jeste to {to svaki ~ovek (u tome svetu) prolazi kroz promene dok se priprema za nebo ili za pakao. Samo, duhovi ne razmi{ljaju o ovim stanjima i promenama, 154

Bog, Promisao, Stvaranje

jer su duhovni pa stoga imaju i duhovne ideje, a to zna~i da sve predmete zajedno opaàju kao jedinstvo; a razlog je i to {to su odvojeni od prirode, iako vide kao {to su videli na svetu: i zemlju, i planine, i doline, vode, vrtove i {ume, biljke, palate i ku}e, ode}u u koju se obla~e, i hranu kojom se hrane, a pored toga i ìvotinje, kao i ljude kakvi su i sami. Oni sve to vide u jasnijoj svetlosti nego {to su videli na svetu, tako da ih doti~u sa instan~anijim ~ulom dodira. Odatle ~ovek posle smrti nije svestan da je odloìo svoju materijalnu ode}u i da je pre{ao iz sveta svog tela u svet svoga duha.* Slu{ao sam mnoge (u duhovnom svetu) kako govore da nisu mrtvi, niti da razumeju kako je bilo koji deo njihovog tela mogao biti ba~en u grob; a to je zato {to su svi predmeti u duhovnom svetu sli~ni (onima u prirodnom svetu). Oni nisu svesni da to {to vide nije materijalno nego supstancijalno i da je duhovnog porekla, i da su i oni sami stvarni, jer su istoga porekla kao i stvari u prirodnom svetu. Jedina razlika je u tome {to im je bila data dodatna ode}a (pokriva~), da tako kaèmo, od sunca na svetu, i da su stoga bili materijalni, utvr|eni, odre|eni i merljivi. Mogu da tvrdim da su stvari u duhovnom svetu stvarnije nego one u prirodnom svetu, jer ono {to je dodato duhovnom, to je mrtvo i nije uzrok stvarnosti, nego je samo umanjuje. Da je re~ o umanjenju, vidi se kada se uporedi stanje an|ela u nebu sa stanjem onih koji ìve u svetu. (Otkr. Obj. 1218) 106. Po{to u nebesima postoje stvari sli~ne onima u na{em svetu, to postoje i prostor i vreme, osim {to je tamo prostor, kao {to su zemlje i sve u njima, samo pojava, jer se pojavljuje u skladu sa stanjima an|ela; to se odnosi na njihovu veli~inu i na rastojanja koja su u skladu sa sli~nostima i razli~itostima tih stanja. Pod stanjima se misli na stanja ljubavi i mudrosti, ili na stanja ose}anja i * Gete je rekao da se slaè sa Svedenborgom u tome da je ìvot posle smrti eksteriorizacija ~ovekovog umnog ìvota, (prim. prev.)

155

Emanuel Svedenborg

stanja misli koja poti~u iz tih ose}anja, a ona su mnogostruka i razli~ita; prema njima su i razdaljine od jednog do drugog an|eoskog dru{tva u nebesima, razdaljine izme|u neba i pakla, kao i izme|u dru{tava u njima. Bilo mi je dopu{teno da vidim kako sli~nosti stanja prouzrokuju spajanje i smanjuju razdaljinu ili prostor; i kako razlike prouzrokuju odvajanje i dovode do pove}avanja razdaljina i {irenja prostora. Oni koji su tamo, iako su udaljeni milju jedan od drugoga, mogu u trenutku da se na|u zajedno kada ih na to pokrene ljubav; i obratno, oni koji razgovaraju, mogu da se u trenu udalje ako se javi ose}anje mr`nje. Da su prostori u duhovnom svetu samo prividni, pokazano mi je time {to su oko mene bile mnoge osobe iz udaljenih zemalja, kao i iz raznih kraljevstava u Evropi, pa i iz Afrike i Indije, ali i stanovnici drugih planeta. I pored svih razlika, prostori u nebesima izgledaju isto kao i na na{oj zemljinoj kugli. Ali po{to je njihovo poreklo duhovno, a ne u isto vreme i prirodno, te se pokazuju u skladu sa stanjima an|ela, stoga an|eli nemaju ideje o prostoru nego samo o svojim stanjima. Jer kada su stanja promenljiva, javlja se ideja o njihovom duhovnom poreklu, to jest da je to prema sli~nosti i razli~itosti ose}anja i misli koje poti~u od tih ose}anja. Sli~an je slu~aj i s vremenskim periodima; jer je prostor sli~an vremenu; promene u prostoru pra}ene su promenama u vremenu. Razlog {to su ovo samo prividi stanja jeste to {to Sunce neba, koje je Gospod, nije uzro~nik promena prostora i vremena kao {to je to sunce na svetu; stoga je u nebesima neprekidno svetlo, kao neprekidno prole}e; stoga vreme nije utvr|eno i postavljeno ni merljivo. Po{to se vremenski periodi slaù s trajanjem ose}anja i misli an|ela – jer su oni kratki i skra}eni kada je neko ose}anje zadovoljeno, a dugi i produèni kada je obrnut slu~aj – stoga an|eli nemaju ideje o vremenu prema prividima, nego ideju o stanjima koja dolaze od onoga {to je uzrok prividu. Iz ovoga je jasno da an|eli u nebu nemaju ideju o prostoru i vremenu, 156

Bog, Promisao, Stvaranje

po{to je njihova ideja duhovna jer je ideja o stanju. Ali ideja stanja, kao i ideja privida prostora i vremena, postoji samo u poslednjim i od poslednjih (stvari) prilikom stvaranja (u duhovnom svetu), a to su zemlje (terrae) u kojima obitavaju an|eli. U njima* su prividi prostora i vremena, a ne u samim duhovnim stvarima iz kojih su stvorene poslednje stvari. Druga~ije je u prirodnom svetu, gde su prostor i vreme utvr|eni, odre|eni i merljivi, pa kao takvi ulaze u ljudske misli ograni~avaju}i ih i time uzrokuju}i razliku izme|u tih misli i duhovnih misli an|ela. To je glavni razlog {to ~ovek s te{ko}om shvata Boànsku Sveprisutnost i Boànsku Svemo}; ~ak i kada ima volju da ih shvati, on lako pada u zabludu da je Bog ne{to najunutarnjije u prirodi, pa je na taj na~in sveprisutan i svemo}an. (Otkr. Obj. 1210) 107. Da bi se shvatili Gospodova Boànska Sveprisutnost i Njegovo Sveznanje, treba odstraniti kod ljudi ideju prostora i vremena. Po{to se prostor i vreme te{ko odstranjuju iz misli prirodnog ~oveka, bolje je da obi~ni ljudi ne razmi{ljaju o Boànskim Sveprisustvu i Svemo}i; njima je dovoljno da o tome misle jednostavno, kako im religija nalaè. A ako i razmi{ljaju, neka priznaju u svom vlastitom umu da oni (Sveprisustvo i Svemo}) postoje, jer pripadaju Bogu, po{to je Bog svuda i po{to je beskona~an; a i zato {to Re~ tako u~i. A ako i misle o njima od prirode, a to je od prostora i vremena u prirodi, neka priznaju u svom umu da je njihovo poreklo ~udo. Ali po{to je u na{e vreme naturalizam preplavio crkvu, i po{to se moè odagnati samo racionalnim argumentima koji }e pomo}i ~oveku ne bi li uvideo da je tako, stoga }e ovi Boànski (atributi) biti pokazani u njihovom svetlu, i bi}e o~i{}eni od tame kojima ih je priroda prekrila. Ovo je mogu}e jer, kao {to je ve} * Poslednjim stvarima stvaranja, (prim. prev.)

157

Emanuel Svedenborg

re~eno, ~ovekov razum moè se uzdignuti u unutra{nju svetlost neba, pod uslovom da voli da upozna istine. Ceo naturalizam je uzrokovan time {to se o Boànskim stvarima misli po onome {to se zna o prirodi (iz osobina prirode), da su to materija, prostor i vreme. Um koji se ~vrsto drì ovih atributa prirode i koji nije spreman da poveruje u bilo {ta {to ne razume, (takav um) zamra~uje svoje shvatanje. Pa tako on, iz duboke tame u koju je utonuo, pori~e da postoji ne{to kao Boànsko Provi|enje, i tvrdi postojano da svemo}, sveprisustvo i sveznanje ne postoje. Me|utim, ovi atributi su upravo onakvi kako to religija u~i; naime, oni su unutar i iznad prirode, ali se ne mogu shvatiti razumom ako se prostor i vreme ne odstrane iz ideja i mi{ljenja o tome; jer su ovi atributi materije na neki na~in usa|eni u svaku ideju misli. Stoga, ako se ne odstrane, ne moè se druga~ije misliti nego da sve postoji samo od sebe, da je ìvot sam od sebe, da je u prirodi Bog ono {to je u njoj najdublje, a da je sve ostalo ma{tarenje. Znam da }e ljudi biti za~u|eni kada ~uju da ne{to moè da postoji tamo gde nema vremena i prostora; da Boànsko postoji odvojeno od njih; i da duhovna bi}a nisu u njima, ve} samo i njihovim prividima – iako su Boànske stvari su{tina svega {to je postojalo i {to postoji – i da su prirodne stvari kao tela bez du{a, koja postaju le{evi. Svaki ~ovek ~iji je um postao naturalisti~ki ostaje takav i posle smrti; on sve predmete koje vidi u duhovnom svetu naziva prirodnim, jer li~e na one u prirodnom svetu. Me|utim, ovakvi primaju prosvetljenje i pouku an|ela, da ti predmeti nisu prirodni nego da samo tako izgledaju, pa na kraju uvide da je tako. Ipak, oni opet padaju (u staru obmanu) i klanjaju se prirodi kao {to su to radili na svetu, da bi se na kraju odvojili od an|ela i pali u pakao, iz kojega se ne mogu nikada izbaviti (in aeternum). Razlog je to {to njihove du{e nisu vi{e duhovne nego su prirodne kao kod ìvotinja, s tom razlikom {to mogu da misle i da govore jer su ro|eni kao ljudi. Kako je u dana158

Bog, Promisao, Stvaranje

{nje vreme pakao vi{e nego ikada pre ispunjen ljudima ove vrste, od va`nosti je da se duboka tmina, {to zatvara i zaklju~ava ulaz u ~ovekov razum, ukloni uz pomo} razumske svetlosti koja dolazi od duhovne (svetlosti). (Otkr. Obj. 1220) 108. Svi an|eli neba i svi ljudi na zemlji koji su u crkvi, jesu kao jedan ôvek, a Gospod je ìvot toga ôveka. Dokaz za to moè se na}i u delu Nebo i pakao pod ovim brojevima: 1) Da se celo nebo zajedno odnosi na jednog ôveka (59-67); 2) Da se svako dru{tvo u nebu odnosi na jednog ôveka (68-72); 3) Da stoga svaki an|eo ima savr{en ljudski oblik (73-77); 4) Da se nebo u celini i u delovima odnosi na jednog ôveka (78-87); 5) Da postoji saobraznost (saglasje ili korespondencija) izme|u svih stvari u nebu sa svim (stvarima) kod ôveka (87-102); 6) Da se isto to moè re}i i za Gospodovu crkvu na zemlji (57). Iz iskustva sam nau~io, a to mi i razum kaè, da je nebo kao jedan ôvek. Iz iskustva – Bilo mi je dopu{teno da vidim jedno dru{tvo od hiljada an|ela kao ôveka srednjeg rasta; i dru{tva s manje an|ela sli~no tome. Me|utim, ovo nije o~ito an|elima u svakom dru{tvu, nego onima koji su izvan njega i koji su udaljeni od njega, kao i u vreme kada jedno dru{tvo èli da se iz njega odstrane strani*. Kada se to dogodi, svi oni koji su sa~injavali ìvot toga dru{tva jesu u tome ôveku i u njemu ostaju, a ostali su van toga (ôveka); ovi potonji se odstranjuju dok prvi ostaju. Sli~an je slu~aj i sa celim nebom u prisustvu Gospoda. Iz ovog, i samo ovog, razloga sledi to da su svaki an|eo i svaki duh ~ovek, i da imaju oblik sli~an onome koji je ~ovek imao kada je bio na zemlji. Nisam video, ali sam ~uo, da je crkva na zemlji pred Gospodom kao jedan ôvek, * An|eli ili duhovi, (prim. prev.)

159

Emanuel Svedenborg

i da se deli na dru{tva; i da je svako dru{tvo ôvek; i dalje, da su svi oni unutar neba, a oni koji su izvan (crkve) da su unutar pakla. Razlog je ve} naveden, a to je da je svaki ~ovek koji je u crkvi, u isto vreme i an|eo neba, jer postaje an|eo posle smrti. [tavi{e, crkva na zemlji, zajedno s an|elima neba, oblikuje ne samo ~ovekovo unutarnje (bi}e) nego i njegovo spolja{nje (bi}e), a to su hrskavica i kosti. Crkva to oblikuje zato {to je ~oveku na zemlji dato telo, u kojemu je njegovo unutarnje duhovno (bi}e) odeveno u prirodno (telo), a to povezuje nebo sa crkvom, i crkvu s nebom. Iz razuma – Jedini razlog {to su nebo i crkva ôvek u najve}em i u najmanjem, jeste to {to je Bog ôvek, pa stoga Boànsko koje iz Njega proisti~e tako isto je ôvek u najmanjem i najve}em. Jer, kao {to smo rekli, Boànsko nije u prostoru niti se proteè, ve} je uzrok prostora i prostiranja u poslednjim stvarima Njegovog stvaranja, i to u nebesima samo po izgledu (prividno), a na svetu i stvarno. Pa ipak, prostor i prostiranje nisu to pred Bogom, jer je Njegovo Boànsko svuda. To se jasno vidi po tome {to je celo nebo, zajedno sa crkvom, kao jedan ôvek u prisustvu Gospoda. Isti slu~aj je i s dru{tvom od hiljada an|ela, iako se njihove nastambe prostiru u prostoru. Iz ovoga je o~ito da se celo nebo, kao i celo jedno dru{tvo u nebu, mogu videti, kada se to svidi Gospodu, kao jedan ôvek, veliki ili mali, dìn ili dete. Ali tako se ne vide an|eli, ve} ono {to je u njima od Gospoda; jer su an|eli samo prijemnici, dok Boànsko u njima oblikuje njihov an|eoski izgled i nebo. I po{to je tako, to je jasno da je Gospod ìvot toga ôveka, to jest neba i crkve. (Otkr. Obj. 1222) 109. Stoga {to postoji ìvot u celini i u svim delovima ~oveka, to je Gospod u celini i u svim delovima i an|ela neba i ~oveka crkve. Razlog {to ìvot postoji i u ~ovekovoj celini i u svim njegovim delovima jeste u tome {to razne i razli~ite stvari 160

Bog, Promisao, Stvaranje

kod njega, kao {to su udovi, organi i utroba, ma koliko da su brojni, ~ine takvo jedinstvo da se njemu (~oveku) ~ini kako je on prosto a ne mnogostruko bi}e. Da postoji ìvot u najmanjim ~ove~jim delovima, jasno je iz onoga {to sledi. Iz samog svog ìvota on vidi, ~uje, miri{e i ku{a, a to ne bi bio slu~aj kad organi ovih ~ula ne bi ìveli od ìvota njegove du{e. Cela povr{ina njegovog tela ose}a dodir. Sve mi{i}e (damare) ispod koè kontroli{e ìvot njegovih volje i razuma, i pokre}e kako ho}e; i ne samo {to se tako kre}e njegovo celo telo, nego i jezik, usne, lice i glava. Ni jedno ni drugo ne pot~injava se telu, ve} ìvotu koji dolazi od volje i razuma, a to se odnosi i na ìvot u njegovim udovima. Isti slu~aj je i sa svim tkivima u telu; svako tkivo vr{i svoj zadatak deluju}i u poslu{nosti, po zakonima reda koji su upisani na njima. U stvari, ìvot je taj koji, mada je ôvek nesvestan toga, pokre}e ovo delovanje, kroz pokrete u svakom delu srca i plu}a; kao i pomo}u oseta u raznim delovima (tela), od malog mozga (cerebelluma). Razlog {to postoji ìvot i u celini i u delovima ~oveka jeste to {to je on ìvi oblik, o kojem je bilo govora, sam oblik ìvota. Jer ìvot iz svog prvobitnog izvora, koji je Sunce neba ili Gospod, jeste u neprekidnom naporu da oblikuje sliku i priliku sebe, a to zna~i ~oveka, a od ~oveka i an|ela. Dakle, od poslednjih stvari koje stvara, on (ìvot) dodaje sebi supstance pogodne po obliku, po kojima ~ovek postoji, i u kojima moè da ìvi. Stoga je jasno da ìvot postoji u celini i u svim delovima ~oveka; i da svaki deo u kojem nema ìvota odmah umire, i biva odba~en. Po{to tako i ljudi i an|eli nisu ìvot, ve} prijemnici ìvota od Gospoda, i po{to je celo nebo u celini i delovima pred Gospodom, zajedno sa crkvom, kao jedan ôvek, to je o~igledno da je Gospod @ivot toga ôveka, to jest neba i crkve, a tako isto da je On sveprisutan i svemo}an u svemu {to postoji kod an|ela neba i ljudi crkve. Po{to je celo nebo zajedno sa crkvom pred Gospodom kao jedan ôvek, veliki ili mali, kako On 161

Emanuel Svedenborg

ho}e, to je o~ito da ìvot ili Duhovno koje proisti~e od Gospoda, nije u prostoru niti kod an|ela, pa prema tome prostor i vreme treba ukloniti iz ideja, ne bi li se Gospodovi sveprisustvo i svemo} mogli shvatiti. (Otkr. Obj. 1223) 110. 5) Da je Gospod preko sposobnosti mi{ljenja prisutan kod svakog ~oveka, ali i preko onoga {to je tome suprotno i kod onih koji su izvan neba i crkve, kao i kod onih koji su u paklu ili }e i}i tamo, i da zna njihovo celokupno stanje. Svaki ~ovek ima tri stupnja ìvota; najniì je zajedni~ki sa ìvotinjama; to nije slu~aj sa ostala dva stepena u ~oveku; oni su zatvoreni kod zlih, a otvoreni kod dobrih*. Me|utim, oni nisu zatvoreni za svetlost iz neba, a to je mudrost koja proisti~e od Gospoda kao Sunca; ali su zatvoreni za toplotu (iz neba), a to je ljubav koja proisti~e iz istoga izvora. Iz tog razloga svi ljudi, i oni zli, imaju sposobnost razumevanja, ali ne i sposobnost htenja iz nebeske ljubavi; jer volja je prijemnik toplote, to jest ljubavi; a razum je prijemnik svetlosti, a to je mudrost od ovog Sunca. Razlog {to svaki ~ovek nije razuman i mudar jeste u tome {to neki ljudi svojim ìvotom zatvaraju prijemnik ove ljubavi; a kada je ovaj zatvoren, ~ovek ne}e da razume ni{ta osim onoga {to voli; jer on to ho}e i voli kao predmet svojih misli, a stoga i svoga razuma. Po{to svi ljudi, ~ak i zli, imaju sposobnost razumevanja, a ona dolazi zbog uticaja svetlosti od Sunca neba koje je Gospod, to je jasno da je Gospod prisutan i kod onih koji su izvan neba i crkve, i koji su ili u paklu ili }e i}i tamo. Po toj sposobnosti ~ovek moè da misli i da razume razne stvari; ìvotinje to ne mogu; i zbog ove sposobnosti ~ovek uvek ìvi. Drugi dokaz Gospodovog Sveprisustva u paklu jeste u tome {to se ceo pakao, isto kao i celo nebo, pokazuje pred Gospodom kao jedan ôvek; * Ljudi ili duhova, (prim. prev.)

162

Bog, Promisao, Stvaranje

samo {to je to u ovom slu~aju ôvek-|avo ili ûdovi{te (monstrum). Kod ovoga je sve suprotno onome {to je u Boànskom ôveku-an|elu, pa se iz toga moè (po suprotnosti) znati {ta je u prethodnom; a to je da se iz neba moè znati {ta ima u paklu.* Jer od dobra se zna zlo**, a od istine obmana; tako svaka osobenost potonjeg (se poznaje) iz osobenosti prethodnog. Postoje tri neba i tri pakla; i onako kako je prvo izdeljeno u dru{tva, tako je i drugo. Svako dru{tvo u paklu je saobrazno, po suprotnosti, jednom dru{tvu u nebu, onako kako se saobraàvaju (korespondiraju) lo{a i dobra ose}anja. Stoga, kao {to je svako dru{tvo u nebu, kako je re~eno, pred Gospodom kao jedan ôvek-an|eo po sli~nosti ose}anja, tako isto je i svako dru{tvo u paklu pred Gospodom kao jedan ôvek-|avo po sli~nosti ose}anja. Bilo mi je dopu{teno da to vidim. Ova poslednja (paklena) dru{tva imaju izgled ôveka, ali ~udovi{nog oblika. Video sam tri vrste: vatrene, crne i blede; svi imaju izobli~ene crte (lica), hrapav glas, spoljni*** govor i odgovaraju}e pona{anje. Svi su pohotni i ne~edni; uìvanja njihove volje su zla, a uìvanja njihovog razuma su obmane. (Otkr. Obj. 1224) 111. 6) Iz ovako shva}enog Gospodovog sveprisustva i sveznanja moè se videti kako je On Sve i u svemu neba i crkve, i da smo mi u Njemu i On u nama. Pod svim {to pripada nebu i crkvi misli se na Boànsku Istinu i na Boànsko Dobro; prvo je iz svetlosti Sunca neba, koja je mudrost; drugo je iz njegove toplote, koja je ljubav. U meri u kojoj su an|eli prijemnici (sasudi) ovih****, u toj meri su i nebo u op{tem, kao i nebesa * Ako je u nebu svetlost, u paklu je mrak; ako je u nebu toplo, u paklu je hladno; ako u nebu svi vole sve, u paklu svi mrze sve itd, (prim. prev.) ** U psihologiji se govori o asocijacijama po suprotnosti, (prim. prev.) *** Nemisaon ili povr{an, (prim. prev.) **** Istine i dobra, (prim. prev.)

163

Emanuel Svedenborg

u posebnom (obliku); a u meri u kojoj su ljudi prijemnici (sasudi) ovih, u toj meri su crkva uop{te i crkve pojedina~no. Nijedan an|eo ne poseduje ni{ta od onoga {to oblikuje nebo u njemu, a tako isto nijedan ~ovek ne poseduje bilo {ta {to oblikuje crkvu u njemu, osim {to mu pripada Boànsko Proizlaze}e iz Gospoda*. Jer dobro je poznato da su sve istine vere i sva dobra ljubavi od Gospoda, i da ni{ta od toga ne pripada ~oveku. Iz ovoga je o~ito da je Gospod Sve i u svemu neba i crkve. Gospod u~i kod Jovana da smo mi u Njemu i On u nama; Isus re~e: Ko jede Moje telo i pije Moju krv, u Meni prebiva, i Ja u njemu. (6:56) Opet: U taj dan }ete znati da ste u Meni, i ja u Vama. (14:20, 21) I na drugom mestu se kaè: Jer u njemu ìvimo, i kre}emo se, i jesmo. (Dela apostolska, 17:28) Svi an|eli neba i svi ljudi crkve jesu u Gospodu i Gospod u njima kada su u onom Nebeskom ôveku, o kome je bilo govora**. An|eli i ljudi su u Gospodu, jer su prijemnici (sasudi) ìvota od Njega, pa su tako u Njegovom Boànskom; i Gospod je u njima, jer je On ìvot u prijemnicima (sasudima). Iz ovoga je o~ito da oni koji su u prirodnoj ideji, o Gospodu i o Njegovom Sveprisustvu misle kao o nekom mentalnom pojmu, iako je ono stvarno kao {to je stvarno prisustvo Svetoga Duha, koje je proisti~u}e Boànsko. (Otkr. Obj. 1225) * A to je nazvano Duhom Svetim u Novom Zavetu, (prim. prev.) ** U Velikom ôveku, Homo Maximus ili Makrokozmos, prim. prev.)

164

Bog, Promisao, Stvaranje

112. 7) Gospodovo sveprisustvo i sveznanje mogu se razumeti ako se razmi{lja o stvaranju svemira; jer ga je On tako stvorio da On bude u prvim i poslednjim (stvarima), u sredi{tu kao i na obodu, i da sve {to je stvorio bude ne~emu korisno. Ova istina je o~ita kada se razmatra stvaranje svemira, ~ovekovog ìvota i su{tina korisnih slu`bi (usus). a) Kada se razmatra stvaranje svemira... Ovo se ne moè videti nigde bolje nego po oblicima u nebesima, gde je stvaranje neprekidno i trenutno. Jer u duhovnom svetu zemlja se pojavljuje u trenutku, i na njoj rajski vrtovi u kojima ima drve}a s plodovima, raznog rastinja, cve}a i bilja svih vrsta. Kada ih posmatra, mudar ~ovek u njima vidi saobraznosti (korespondencije) onih korisnih slu`bi gde su an|eli, kojima su ove (stvari) date kao nagrada. An|elima se poklanjaju ku}e, bogato name{tene i ukra{ene, kao i ode}a, pa onda i ukusna hrana, sve prema (njihovim) korisnim slu`bama. Pored toga, oni vode me|usobno prijatne razgovore, koji su korisni jer sluè razonodi. Sve te stvari daju im se bez novca ili cene, a zbog slu`bi koje vr{e. Jednom re~ju, nebo je puno korisnih slu`bi, pa se moè nazvati i carstvom korisnih slu`bi. Ali s druge strane, oni koji ne vr{e korisne slu`be, izgone se u pakao, gde ih sudije primoravaju da rade razne poslove. Ako odbiju, ne dobijaju hranu ni ode}u, a ni postelju, nego samo pod, pa im se njihovi drugari smeju i vre|aju ih kao {to to gospodari rade s robovima. Sudija ponekad dozvoljava da budu robovi svojim drugarima; a ako ostale odgovaraju od posla, bivaju strogo ka`njeni. Prema njima se postupa na oba na~ina sve dok ne popuste. A one koji ne popuste, bacaju u pustare, gde im se daje malo hleba svakoga dana, i vode da piju, i gde provode vreme usamljeni u kolibama i pe}inama. Po{to ne rade ni{ta korisno, zemlji{te je neplodno, a na poljima se retko vidi trava. U ovakvim pustarama u paklu video sam mnoge ljude plemenitog porekla, koji su na svetu provodili vreme u besposlici, ili 165

Emanuel Svedenborg

su traìli slu`be i du`nosti koje su vr{ili ne zato {to su ih voleli, nego radi po~asti ili dobiti, a to su bile jedine slu`be koje su traìli. Slu`be koje vr{e oni u nebesima i razni poslovi koje rade oni u paklu, donekle su sli~ni onima na svetu. Me|utim, najve}i broj korisnih slu`bi je duhovan i ne moè se opisati prirodnim jezikom; o njima se ne moè ni misliti* – ~emu sam se ~esto divio; ali takva je priroda svega {to je duhovno u mnogo slu~ajeva. Stvaranje celog sveta sa zemljama moè se zamisliti kao neprekidno i trenutno stvaranje svih stvari u nebesima, gde sve ima svoju svrhu. Uzeto uop{te, jedno carstvo je stvoreno radi drugoga; mineralno carstvo radi biljnog; biljno radi ìvotinjskog, a oba carstva radi ljudskog roda, da bi njegovi ~lanovi sluìli Gospodu tako {to su korisni bli`njemu. b) Kada se razmatra ~ovekov ìvot... Jer ako se ìvot ~ovekov posmatra sa stanovi{ta svega {to u njemu postoji, da nijedan deo ne postoji a da nije prilago|en nekoj svrsi, od najmanjih tkiva i }elija u mozgu, u ~ulnim organima, u utrobi, u mi{i}ima i u svemu ostalom, sve to postoji radi neke svrhe, uop{te i posebno, ali ne sebe radi nego radi celine i radi saradnje svih delova. Tako isto ve}i oblici, kao {to su udovi, stomak i creva, ispleteni su zajedno i sre|eni po tkivima i }elijama; a sve to dolazi od slu`be i radi slu`be, toliko da se sve to moè nazvati slu`bama od kojih je sazdan ceo ~ovek, pa je izvor svega slu`ba. Da je svaki ~ovek stvoren na sli~an na~in i da je ro|en da ne~emu sluì, jasno je kada se vidi da i u njemu sve ne~emu sluì i kada se posmatra njegovo stanje posle smrti, koje je takvo da se, ako ne vr{i neku slu`bu, on smatra beskorisnim i biva ba~en u paklene tamnice ili na pusta mesta. ôvekov ìvot jasno pokazuje da je on bio stvoren da bi sluìo ne~emu; jer ~ovek koji voli da bude koristan sasvim je razli~it od ~oveka koji se odaje * Na svetu, (prim. prev.)

166

Bog, Promisao, Stvaranje

besposli~enju, pod ~ime se misli na dru{tvo, svetkovine i zabave. @ivot ljubavi prema slu`bi zna~i kako ljubav prema javnom dobru, tako i prema bli`njemu. A to je ujedno i ljubav prema Gospodu; jer Gospod je koristan ~oveku na taj na~in {to su ljudi korisni jedni drugima. Stoga je ìvot ljubavi prema slu`bama duhovni Boànski ìvot, a po tome Gospod voli svakog ~oveka, a an|eli primaju s rado{}u svakoga ko voli da bude koristan*. A ìvot besposli~enja je ìvot ljubavi prema sebi i prema svetu; stoga je to ~isto prirodan ìvot, koji ne drì ~ovekove misli na okupu, nego su one uperene na ni{tavosti, odvra}aju}i ~oveka od uìvanja u mudrosti i bacaju}i ga u telesne i svetske uìtke, koji su blisko povezani sa zalima**. Stoga se takav ~ovek posle smrti {alje u pakleno dru{tvo s kojim je bio udruèn dok je bio na svetu, a tamo je prinu|en da radi zbog gladi i oskudice u hrani. Pod korisnim slu`bama u nebesima i na zemlji misli se na pozive***, funkcije (dru{tvene), usluge, kao i na fizi~ki rad, pa prema tome na sve ono {to je suprotno besposli~enju i lenjosti. c) Kada se posmatra su{tina slu`bi... Su{tina slu`bi (usus) je javno dobro, {to za an|ele u naj{irem smislu zna~i dobro ~itavog neba, u uèm smislu dobro dru{tva, a u najuèm smislu dobro sugra|ana. Za ljude je su{tina slu`bi u naj{irem smislu kako duhovno tako i gra|ansko dobro celog ljudskog roda; u uèm smislu dobro njihove zemlje; u posebnom smislu dobro dru{tva; a u pojedina~nom smislu dobro sugra|ana; pa zato {to oblikuje njihovu su{tinu, ljubav je njihov ìvot, po{to sve dobro poti~e od ljubavi, a u ljubavi je ìvot. Svako je u ovoj ljubavi ako uìva u slu`bi u kojoj je radi same slu`be, bilo da * Da vr{i dobre slu`be, (prim. prev.) ** Pod tim se misli na dela koja su protivna Bo`jim zapovestima, (prim. prev.) *** Da se bude sve{tenik ili lekar ili narodni tribun, (prim. prev.)

167

Emanuel Svedenborg

je kralj, upravitelj, sve{tenik, slu`benik, general, trgovac bilo radnik (teàk). Svako ko nalazi zadovoljstvo u sluènju svome pozivu radi same slu`be, voli zemlju i svoje sugra|ane; ali onaj koji ne uìva u slu`bama radi njih samih, ve} ih vr{i radi sebe, ili po~asti ili bogatstva samo, taj u srcu ne voli svoju zemlju ili sugra|ane, nego samoga sebe i svet. Razlog je to {to Gospod ne moè dràti nikoga u ljubavi prema bli`njemu ako taj ne voli javno dobro u nekom stepenu; niko nije u ovakvoj ljubavi ako ne voli slu`be radi njih samih, a to zna~i (da ih voli) od Gospoda. Sada, po{to je sve, zajedno i pojedina~no, bilo stvoreno za neku svrhu, i po{to Gospod od postanja gleda na ljudski rod kao na jednog ôveka, gde je svaki ~lan odre|en za neku slu`bu, i po{to je Gospod ìvot toga ôveka*, kao {to je ve} re~eno, to je jasno da je svemir bio tako stvoren da je Gospod u prvim i poslednjim stvarima, a tako i u sredi{tu kao i na obodu, to jest usred svih stvari; i da je sve ono u ~emu je On – svrha. Iz svega navedenoga mogu se shvatiti Gospodovi sveprisustvo i sveznanje. (Otkr. Obj. 1226). 113. 8) Po{to Boànska Ljubav i Boànska Mudrost pripadaju Gospodu, to Boànsko Sveprisustvo i Boànsko Sveznanje, koji poti~u od njih, pripadaju Njemu; prvo uglavnom proisti~e iz Boànske Ljubavi, a drugo uglavnom iz Boànske Mudrosti. Ljubav i mudrost u Gospodu nisu dve nego jedno; a ovo jedno je Boànska Ljubav koja se pred an|elima neba pokazuje kao Sunce. Ali ljubav i mudrost, koje proizlaze od Gospoda kao Sunca, pokazuju se kao dve odvojene stvari; ljubav (se pokazuje) kao toplota, a mudrost kao svetlost; ali po{to poti~u od Sunca, obe deluju kao jedno. Me|utim, one su odvojene kod an|ela neba i kod ljudi Crkve. Neki koji primaju vi{e ljubavi, koja je toplota, nego * Homo Maximus, (prim. prev.)

168

Bog, Promisao, Stvaranje

mudrosti, koja je svetlost, nazivaju se nebeskim an|elima i (nebeskim) ljudima; a drugi koji primaju mudrost, koja je svetlost, vi{e nego ljubav, koja je toplota, nazivaju se duhovnim an|elima i (duhovnim) ljudima. Ovo se moè videti jasnije ako se napravi pore|enje sa suncem na svetu, u kojemu su vatra i svetlost jedno – a to jedno je vatreno svojstvo sunca. Iz ovoga poti~u toplota i svetlost, koji se pokazuju kao dve posebne stvari, ali koje zbog zajedni~kog porekla deluju kao jedna; ovo jedinstvo delovanja je o~igledno na zemlji u godi{njim dobima kao {to su prole}e i leto. Me|utim, oni postaju dve odvojene stvari ve} prema poloàju Zemlje u odnosu na Sunce, a tako isto u zavisnosti od upravnog ili isko{enog primanja*. Neka ova saobraznost (korespondencija) sluì kao ilustracija. Sli~an slu~aj je i sa sveprisustvom i sveznanjem; oni su jedno u Gospodu, ali proisti~u iz Njega kao dva razli~ita atributa; prvo se odnosi na ljubav, a drugo na mudrost; ili, {to je isto, prvo se odnosi na dobro, a drugo na istinu, jer sve dobro ima poreklo u ljubavi, a sva istina u mudrosti. Razlog {to se Gospodovo sveprisustvo odnosi na ljubav i dobro jeste to {to je Gospod prisutan u ~oveku u dobru njegove ljubavi; a razlog {to se njegovo sveznanje odnosi na mudrost i istinu jeste to {to je Gospod kod ~ovekovog dobra sveprisutan u istinama njegovog razuma; a to sveprisustvo zove se sveznanje. Isti slu~aj je kod svih ljudi uop{te i kod svakog ~oveka pojedina~no. (Otkr. Obj. 1228)

* Svetlosti i toplote, (prim. prev.)

169

Bibliografija Srpski prevodi Svedenborgovih dela: Nebo i Pakao (prevod Risto Rundo) Nauk Novog Jerusalima o Gospodu (prevod Risto Rundo Boànska promisao (prevod Mirjana Papi}) Novi Jerusalim i njegovo nebesko u~enje (prevod Biljana Batanovi}) Bra~na Ljubav (prevod Zdenka Tomi})

O Svedenborgu: Dòrd` Trobrid` “@ivot Emanuela Svedenborga” (prevod Aleksandar Nedeljkovi}) Helen Keler “Moja religija” (prevod Risto Rundo)

Kontakt adrese [email protected] [email protected] www.svedenborgbg.rs www.thelordsnewchurch.org

170

Emanuel Svedenborg BOG, PROMISAO, STVARANJE Prevod Risto Rundo Izdava~ IP NEVEN Za izdava~a Miko Jeremijevi} Glavni i odgovorni urednik Nenad Maksimovi} Slog i prelom Svetlana Stameni} Lektura Svetlana Jugovi} Korektura Filip Maksimovi} [tampa NEVEN Zemun, Gajeva 14 Tira` 500 primeraka

Bog Promisao Stvaranje - Emanuel Svedenborg

Short Description

Description

Comments

We need your help!