Bodrijar - Simularkumi i Simulacija

BODRIJAR

SIMULACIJA K a T a JI JI O rH rH 3 8 .l.l l;l; H j E H 6 J I H O T e I C a Marnne

n y 6 JI JI H IC IC a o ;H ;H j H H OB O B H Om

130.2 EO,lJ;PIIJAP,

)Kaa

Jean Baudrillard. ISB 86-704 86-7047-1 7-11212-

a ) c J >H >H J I 03 03 0 q m j

IC)'JIType

prev prevod od sa fran francu cusk skog og FRID FRID FILI FILIPO POVI VI

naslov naslov origin originala ala Jean Jean Baud Baudri rill llar ar IMUL IMULAC ACRE RE ET SI LATI LATI

PREC PRECES ESIJ IJ

SIMU SIMULA LAKR KRUM UM Simulakrum nijc nikad Dna ~to prikri prikriva va i st st in in u n cg cg o i st st in in a p ri ri kr kr i j e n cm cm a Simu Simula lakr krum um je isti istini nit. t. Eklczijast

alegor orij ijom om nckad mogli najlepsom aleg

simu simula laci cije je srna-

tacno

pu

nj

svcdoci up tanc tanc disk diskrc rctn tn

pri c e r n u mcta mctafi fizi zick ck lepo lepota ta te upro upropa pasc scen en apst apstru rukc kcij ij gord gordos osti ti mcri mcri ar iv tl porn porn lo ka to se kopi kopija ja na kr ju star starec eci, i, po stov stovcc ccu] u] pose posedu du]e ]e jo sarn sarn sarm sarm drug drugor oraz azre redn dnih ih simu simula lakr krur urna na

dala iii ckog ckog rcfe rcferc rcnc ncij ij ln ic porn pornoc oc modc modc a, ncccg

nckc nckc

tcritorijc,

jc proi proizv zvod odnj nja, a, stvarnosti: ncccg

k i l p r e ce ce s ijij a

u s ttii nj nj a s am am o g s ttvv am am o g n a s a pustinja. P us va ri kad alegor orij ij cars cars Iva. Iva. Jc dana danasn snji ji simu simula lato tori ri kc Mozd Mozd jo jcdi jcdino no ostajc aleg

naslov naslov origin originala ala Jean Jean Baud Baudri rill llar ar IMUL IMULAC ACRE RE ET SI LATI LATI

PREC PRECES ESIJ IJ

SIMU SIMULA LAKR KRUM UM Simulakrum nijc nikad Dna ~to prikri prikriva va i st st in in u n cg cg o i st st in in a p ri ri kr kr i j e n cm cm a Simu Simula lakr krum um je isti istini nit. t. Eklczijast

alegor orij ijom om nckad mogli najlepsom aleg

simu simula laci cije je srna-

tacno

pu

nj

svcdoci up tanc tanc disk diskrc rctn tn

pri c e r n u mcta mctafi fizi zick ck lepo lepota ta te upro upropa pasc scen en apst apstru rukc kcij ij gord gordos osti ti mcri mcri ar iv tl porn porn lo ka to se kopi kopija ja na kr ju star starec eci, i, po stov stovcc ccu] u] pose posedu du]e ]e jo sarn sarn sarm sarm drug drugor oraz azre redn dnih ih simu simula lakr krur urna na

dala iii ckog ckog rcfe rcferc rcnc ncij ij ln ic porn pornoc oc modc modc a, ncccg

nckc nckc

tcritorijc,

jc proi proizv zvod odnj nja, a, stvarnosti: ncccg

k i l p r e ce ce s ijij a

u s ttii nj nj a s am am o g s ttvv am am o g n a s a pustinja. P us va ri kad alegor orij ij cars cars Iva. Iva. Jc dana danasn snji ji simu simula lato tori ri kc Mozd Mozd jo jcdi jcdino no ostajc aleg

tirn tirn mpcr mpcrij ijal aliz iz om

ok avaj avaj

da pois pois ov

tv no

IO er

simu simuli lira rano no

stva stvara ranj nj

razl razlik ika. a.

BOZA BOZANS NSKA KA lREF lREFER EREN ENCI CIJA JA SLIK SLIK uno ro ad darn darn ti

ci

poez poezij ij

kane

Skrivati

udom udom ro ektu ektu kart kart gr fa n e k e ~delane. ~delane.p'ros p'ros.t.or .t.orne ne pod.~ zm du arte arte erit eritor or jc es je imul imulac ac ji=c ji=cij ij opcr opcrac aclj lj

priv privid ida, a, nema nema st~a st~ar~ r~og og ~jeg ~jeg~} ~}Vo Vogk. gk.(. (.m~ m~pt pta. a. ~ema ~ema ":I~ ":I~~z ~zam am!~ !~lj lj~~ ~~ kock kockst stcn cnzi zivn vnos ostl tl dime dimenz nzi] i] simu simula laci cije je je gene genetI tItk tk mlmj mlmjat atuT uTlz lza~ a~lj lja: a:

rcpr rcpr du uj

bezb bezbro ro

puta puta

simptome"

polazeci o _ d . da vi!: vi!: ~~,mora ~~,mora ~Itl ~Itl r~~l r~~lOn Onal aln? n? budu budu~1 ~1 JC

vi obav obavij ij nist nist i~ gina ginarn rn ..To To onads onads varn varno, o, po izvo izvo intc intcze ze os vare varene ne zrac zrac nj ko bmal bmal lj kl od la ekor ekor at u b

askr askr avan avanje je

tc im

0je nako nakova va

to es

paro parodl dlj~ j~ Radl Radls~ s~.? .? zame zamenj njl~ l~an anJu Ju jedn jednoj oj p~ra p~raCl Cljl jl .~vr .~vr anja anja

(Litre)." Prem Prem

tome tome pret pretva vara ranj nj

ii prik prikri riva vanj nj

osta ostavv-

..istinitog" Jazn Jaznog og", ", ,,st ,,stva varn rnog og bo ta li nije nije ud ci da

ti", onda onda se svak svak bole bolest st more more srna srnatr trat at svoj smis smisao ao medi medici cina na gubi svoj

siho sihoan anal allz lz

tcnJ tcnJ 1a,~ 1a,~pr pr v?dI v?dI I~IJ I~IJ ,0

imit imitac acij iji, i, ni varn varn nj go im znac znacim im

ipr

snog snog

Zast Zast

proi proizv zvod od

na po ze

od

"izv "izvod odlj ljiv ivor orn" n" isim isimul ulir iran anom om

mpto mptoma ma ogra ograns nske ke prir prir de

up cuje cuje

.rad" snov snovi, i,

od Vl~~

bolj bolj re no

anti antici cipi pira ra og

uskr uskr nu

ko

.J

vi

ne

avlJ avlJ Cv

kv

unagi-

da

Liure, Emile Emile (1801 (1801-18 -1881) 81) franc. franc.Ick Icksik sikogr ograf, af, autorv autorveli elikog kog "Retni "Retnika ka francu francusko sko jezi jezika ka". ".

Prim Prim prev prev

smrt bozanskog referencijala.

ne m o z e nikad vise in i v o js js k Sta m o z e da u e in

lazan,

moze im razl razlik ik

slike, bili nasuprot idol idolop opokl okloni onici cima ma koj

"pravo vog" g" luda ludaka ka ii "pra izmc izmcdu du "pra "pravo vog" g" prav prav

je

stava (0

lazn laznog og", ", izme izmedu du "pro "proiz izve ve

om smis smislu lu vi udac udac

de Izvan Izvan medici medicine ne

armi armije je prev prevas asho hodn dnih ih

podr podruc ucja ja simu simula laci cije je

ta

ce

Tako

imul imulir iraj aju, u, nje

jo

sarn sarn

spek spekta taku kula larn rnoj oj mani manipu pu kraj kraj tran transc scen en mo kao alibi jcdnoj sasvim slobodnoj

politlke. ~1 su viza vizant ntij ijsk sk

ljivo ljivo prcnos prcnosenj enj

moze

ikonoklasu

uvek uvek postojao

znaci

bili podstaknuti da besn besn oni su bili iI

aski askira ra

pl tons tonsku ku

zick zick oeaj oeaj proi proist stic icao ao

idej idej

stvarnog.

bogu bogu ne bi bilo bilo razl razlog og

da

sebi samom, jcdn jcdnom om nepr neprek ekid idno no nigd nigd ne po toje toje

njemu

referenci ncija ja kruzcnju cij refere

un stav stav ju

iz

ce zauv zauvek ek

obim

raci raciti ti

vojo vojo

ekvi ekviva vale lent ntno nost sti, i,

radika kaln ln nega negaci cije je znak znak pola polazi zi od radi

utopije principa

ka

vred vredno nost sti; i;

p o a z o d z na k

ka

e ve r

ub va

v ak e e fe re nc i e . D o

repre-

mulakrum.

se iznese na v a z d uh.

duboke realnosti m a s k i r a izvitoperava duboku re lnos odsustvo duboke realnost sbi ni simulakrum. dobra sakramenta, losa pr vidnos trecem, ona izvodi da je

pnrodu

u m ir uc i s v et i sto je bi "otkriven" sopstvetanju

nemilosrdna

teorij

reverzija koju

m rc u p r o s nauci koja

.sa nJo vr~ t~J.mrlVl.pred~et?

pr rodo o p ono

simuIacije.

[edn

vo om

istine

deologij ).

On drug

rudnik. Nauka spasen, z gu bl je n z a nju, al ~edirnu~ ret nego

v?

ce objekat biti ..de iC ns vu": ij tu

kOJo na .razne ~atl~e

puni misao. ticnosti

na je

Eska ac ja

znakov pravog

do iv jenog,

oz vl avan

stvar-

volucija edne nauk

da

vc vise ud lj va 0 1 . 1 vo ob ekta

figura ivno

stvarnog

pr

etnologije. svugde pr ccna

tr tegijo

RAMZES IL RUt/CAST

ra uverav nj OtIVUAVANJ

ve d.ok

odvrac nj Iaulin, Robert (rod 1928), franc. antropolog s tr an e a pa dn e c i i li za ci je ; Castaneda, C a

iistra:liva~ bora

protiv "etnocida"

P ri m

c aj n z a p si hi ja t i j P ri m p re v Clastres, Pierre (1934-1977), franc. antropolog pocev od 1963 vrsi c d l n i ja nc i B r z il u P a a gv aj u P ri m p re v

istrazivanja

smrcu sterili.zovani, ubitacn? stic ni on po li rcfcrcncij ln si ula~ kr mi arna nauk po tala ci ta imul cija.lst va dogo il Krczou t~ "l tor~ edoc vo epoh uzc] pr tvor citav! ,ze ~. bicaji a, IV fo ilizov ni ka

g co r ne tr ij sk o

mes o,

!asadaji, Cct

skom nimku. Ume to uz s ad a s vu gd e kao

sto su bili sto

u n tv e rz al n u

ak da

ug

on vo

to ak

su po

no og jc po je dakle, naivno

celini proccnje nom, anahzovafi(? svctu, koji Jezau veitacki oiivljen vidu raznih vrst stvarno~ jcdn vetu ulacij halucina ij istine uc ne var. og ub tv og bo icno ob ik njegov histericne t?nJ ke .r tr pc cl C. u?is va om divljaci plcm tv bave zujc) prvi drusiva.

eneracij

CUbl 3(a ko

ivljac

naju

no

poslcdnju bolj jc):

li ve ak

v el i

ra c.

bj ktivno

uk dajuci

kada nauka, pr vo im

slcdi oblik jednog bczbrojnog

prclomlje

br zg

ra liku fi ciju divljinu fi ciju kako vet, po iv ja na vo acin smrcu, izgovoro spas vanj zvor og br njen

et lu sk

i n s t i js k

e nt ar ,

Pr

ev

da

em

nauk ,n

razlike: njih va ko ij chni

edavno

hila ov ljna

bi is

da sacuva]u

muzeja,

zes

7.3

na ne znac ni ta al

in rn pr lo groba

um ja po duje ncproc njiv

vredno

iakumul tivn ul ur ru ak oz da uskladis im puno vetl dana at tr ba fara ne izvaditi jiho og umij izvuci iz jiho is nc Zato ih treb ekshumirat crva Sarn

Ccc Crcusot

vo

1.

v~

jn ko rtvaca

og dalo

istinu etnologije.

antlctno og kOJ~JC. a~ .c ti bl .tri umfaln zna~~ mrlvI~.razllka ozivljavanja razlika, Veom tr it tn logi ko divl ka ii

Ic cI osvctu

v ra t

izgled razbij

rna" Obliku zatvaranja na ekom Ii

etnologija, se ogranici ncka d~mc?zIJ flvota Tako ka ob ekt~ na nauk~, od ad os ob dena svog objekta, da uo ta

p r o gl as av a j

l ud n c e

Prim prev

nasu nauk

ke mumije, .to J~s d~ re~tauriraII_l.o)cdan

uzbu popravvidljivi poredak, do je

skrivenu dimcnziju.

J U C t ga k a

s vo j

despotsk

Ii

vOJn licnost? Svakako, Al ponajvis

nj

sanj to s op s v en u proslost.

ga

un tila

kshu ir

nd janc

da

izbegn

opsu

se izbr

zakon nij univerzalan, ii istrebiti li dokazi to e. Ugl vnom svet zado o-

ek hu

cija

ko

mz

biti dovo jn

da bu

ce

velike troskove biti

ntalna

oper ij

pono

io ai ta amovolja in ak njujor lois er ozai vi kultur (p zves oj logi kapitali tick

zaokruzivanjem.

je

ni

zaviea] sarno je es lo

uztval

superiornost gu nosc

ko

ek peri

je ZV kapite ista ve ta ki

mit

Ramzes bi vehk za~o ~t.? pn.svojl, sanJ.a

s v e d o c i sa os an v. Mihajla izKiksa, u jo r sk o g K l o is te r a = v ra ce n

pr izvo nj vaka pl

nikoga nije retrospektiv oj

civilizacije

on

ucine,

bmanjivao. alucinaciji.

proizvcs

rn

or

vi

nista

biti doka nego ta superer indi an ka ao ru db janj

is In ijanac

jo edan naci njihov un tavanja: nska ku tura pociva na ograni vanj

avlja, dakle,

jegovo vr a-

imbolicnom

tr bljenju)

unisten,

preduzccima. ism

NADSTV ARN iznilend

pr uv svojih op tv ni predme~a da

.~I

lIMAGINARNO (Disneyland)

avrs

od

vi vr

pr ple-

em lja, 00

C lo is te r j uj o l ( rk stari spomenic manastiri. t i P ri m p r e v o

Br su se al ze re et ekonstruisanl, jednom od njih je muze srednjevekovne umetnos-

an

ag ar

itd,

privlaci drustven mikrokosmos, e, en en

z e a fe k

religiozno, minijaturizovano ad

uziva-

Jedino je fanta-

a.

am

zazvao

oj

mehanizam:

automobil.

Je

no

izvanredno

cu

IIi, bolje

koincidencijom

dana ak

su odrasl drug e,

"stvarnom"

sve.tu

ogroma

scenar

znakov

de in st

nepreki.da~ es acki

trav~lli,!g··

fantazama.

ab za a. a na s eb otpa ke snov fantazml,lstonjska bajkov ta ~egenda~ cc ak ad ~, e :hko tO~l~1;l fi~k izbacivanj jedn nadstvarne civillzacije Dlzn~len J.ep~ot~1Jp al e'o al ak ~1 an av aj bljcne funkcije izgubljeno tel.o, i . I i z g e~ en zg za zm ca za al divlj prirodnost: naturalfood; health food yoga.•• ~okazu se .~1i dr go nivou, deja marsal Sa insa da prav tr~l~n ~kono~ ja nikako riro a, dovo do nestas ce tu na sofist clramm.gramcaed zi ek se az es zn nestasica/privid simulirano ponasanj n e r a z v i j e n o g (~kIJu~uJuCJ tu usvaja je marksist ckih c~). oj pod. idom e~ lo lJe. ener ~tsk rize ritike kapita dodaju poslednj ez tcricn aureol tn um

recikI ra veom

ob

os vari

a: (ame ican wa of ire) pancgiri an ci ed jednoj simulacijitrec st

Utopike, igr prostora) jedne aj cr ci amcricki rednosti deal zovana

vrste: Dizn lend svojim

zapravo, ce

os ojan em

zapravo,

ekoj

azno

reds av

ma inar og

njegov

at

podrzao nadstvarnog stvarno, dakle,

regenerise

fikcij

spasavanju

st arno

principa stvarnosti

Ot da slabos

to

~i

p~lkno

az am zi ec stvarali svojoj stvarnoj infantilnosti. Diznilend, uostal rn ij edin sv je vrste. E_nchante Villa el zc ce ar ~s neprekidne nestvarn cirkulacij grad fabul~znog.prostranalo.mske i.elektn.~ne

iluziju

mrez jeda

cr vanj

••

a ra n bn a" Po vo ni Sn k re t ka prevo P r r od n h ra na , z d a v h ra na . o ga . P ri m p re v

et

prevo

izvesna ment In

politickoj svesti ljudi, zahteva

je

obilje il neverovatn kohabi ac ja najb zarn ji teor ja praksi koja ~govaluksura neverovatnoj koalicij luksuza, neb ~~o~e". ne,:erovatno znoj materijalizaciji 1ivota protlvre(\nosttma. epronalazljivim

recionalan ili ka da je oral

POLITICK

skandal. Votergej nije neki skandal;

BAJANJ

Vo erge t. Isti scen ri ka koji prikriva da ne postoj vtse ne po toji nikakv

ra hk

tzmedu iz CIA-

iznilend

(i ag narn

fe

ili

ista stvar,

se

nckad

nije

1t tnjemc njihovog razo kriv nj novinara Was_hi;n~on Posta). I~t~ Of~Vl

komunizma,

tone. onjeste ponovnog uvoden snag

oliticko

mo al

sv tsk_imrazm ra a. i d a postize svoj

je svojstveno da

skandal Mogh One

pot~un

iz jedne grazanja

optuzivanja,

Ali

itd. radi pont no za kapitalisticki Washington Posta.

drustvenog

ugovor

istinu kapitalisti~k~ dakle.

razotkriva sarno ta nari Washingto

poredak.

j ed a

Posta.

aspcklima kulture

i za zo v d ru s v u

reba mu odgovori

ii (rod. 1930), franc. sociolog posebn obrarovanja.

Prim prev

se bavi sociolo~k.im

bolicnom pravilu.

EGATIV OS

EBIJ SOVO

SPIRALNO

rgcprecesijo

RA

modela,

da

moguca umacen a, ca manipulaciji negativnost

princi

politick

stvarnostl

Simulacijom

rever-

uzajamno zacinju Samovoljnim

jcdnog ograniccnog, kon-

ciklusu. razbij jcdinstvo I e v i c e , rouzrokova radika niji

politi ki 1.

njihov otpori stvari ti otpori to konjukturi

ii

premise

nc taje

zahtev ma

vaka dctcrmin ci a,

osramotili

ek tr rnnc

poremeceno vaki e.ci ukid na kraj

simulacijom, iklu post

tickom mehanizmu;

sarn

tcrori tc

ka

ce

zastupnici

moze utin ti oc glednirn en Mchiju ni

(Moebius Augustus Ferdinand; 1790-1868) ncmack matematicar, prof aj ci ut r ad o r oj e u v o j g eo me t i j te ij i vi h v ri i ida so so se s p j i t ak o se nj vi o g r az li ko va t g o n j i d on j s tr a a , l ic e n al i~ j je 51! l'ri prevo

li

to m o z e , za):

izrazava ne ogucno

[edn

odredene

po ic je vl sti, nemogucnos:

jedn~~ odredeno st va diskursa ta og ka ne pr pada ni edno parup. On proz ma sv diskur mimo nj hove vo je Ko ce da br di vo ga da presece, Al ebijusov raka ak pocepaju pr tvar se doda tn spiralu, da se pr om ne ponist va reverz bilnos povrsina (u to s.lu61j. reverzibilni kontinuite hipoteza). Paka simulacijc kOJ vise nIJc paka torture nego suptilnog zlocudnog, neuhvatljivog izvrtanja smisla po kome su ca osudcnic Burgos nekaka Fra.nkov pok1o zapadnoj demokratiji koj nalazi prilik da obnov svoJ sopstven dr ni um oz ot zauzvrat konsoliduj Franko rezim, konsolidujuc spansk mase protiv strane interv ncije? Od [e stin sv mu tome ka se saucesni stva sjajno povezuju, ca be znanja njihovi aurora? Spoj si te njcgov ks remn alternativ ka dvaj ek str~~itela ncko kriv~~.ogledala "pogresna zakrivljenos jednog politickog pros lora koji Je ve magnetizovan cirkularizovan reverzibilnos ~ad sni~ na cvicu, ~6 kn ko]e it na lukavo genija komu acije, ce SI rn beskrajnos kapi al koji se pr klop na sopstvenu ~ov~i.nu: j~ Ii. s~ to prevazi~lo konacn fazu nije Iiisto sa l_ bldmal pros orom Spoj izmedu zelj vredno ti re Je kapi ala, posl dnja me amorfo akon (z to on tako cest nadnevnom redu): sa kapita uziva,govorio je Liotar (Lyotard), pre kapitalu Peraza ~1 se po is da mi uzivam vajuca promenljivos relJ kod Deleza zagonetn obrt koji navodi ~1 fe ju "r vo ucio.narnu po sebi samoj, ka ncho lcno hotc ho e" da pozeli sopstven rcpr si da zavodi paranoicne fasisticke sisteme? .. Svi r~fercncija~!.mesaju svo]e diskurs jedno cirkularnoj, meblJevsko~kom~u!zlJl. Ako su seks ra donedavno bili potpunu po N_ekadJe diskurs IStOTlJlc rpe snag iz zestokog protivljenja dlskursu.vlas~i dana.soni razm~~juju svoj znak svoj scenarije. ~1 0.bi preop~ f~ prelazit _eluepez oper cionalne nega Hvnostl, sVlhtih scenanja odvracanja koja ka Votergejt, pokusa Deleuze, Gille! (rod. a zl i az ad ka "p av

c et a

C il ow fi je "

P ri m

prevo

vaju da oove jeda umiruc princi simulirani skandalom, fantazmom ubis vo ka vrstom hormon lnog ecenja negativnoscu krizom Uv se radi dokazivanju stvarno putem imaginarnog dokazivanj st ne pu em skandala dokazivanj zakona pomocu preW~ja,.dokaziyanj rada.putem strajka, dokazivanj sistem putern knze Idokazivanju kapitala pute revolucije kao, inat (Tasadejci) dokazivanju etnologije putem odricanja od njenog predmeta br da dokazivanje teatra antitcatrom, dokazivanje umetnosti antiumetnoscu, dokazivanj pedagogij antipedagogijom dokazivanj psihijatrije antipsihijatrijom, itd. oj rn vo da preciscencm obliku. Sv vlasti sv institucij govor seb porituei kako ku smrt izbegn svoj stvarn da simulacijo agoniju VIas more da izrezira sopstven ubistvo da bi ponovo nasl neki vi postoj nj ni u, na pr p~eds~~ici Ken~ijevi, umirali)e su jo posedoval neku politicku dl ~n IJu. Drug Dzonson, Nikson Ford im li su prav sarn na ke nt ul na bi pa po rebn .1 aur~ neke ~~ atke pr tnje kako bi akrili da sarn

mot. Dana on bedn nastoj da izigrava sesacuval milostvlasti. li ona je izgubljena. Trazit svesu krv sopstvenoj smrti, ponovo pokrenut ciklus pomocu ogledala krize, negativnosti antivlasti to jejedin resenj alib svak vlasu, svak institucij koja pokusava da razbij zacarani kru svoj neodgovornosti isvogfundamentalnog nepostojanja, svog svojstva vec-videnog vec-mrtvog, svoje umiranje ne bi

STRATEGIJA STVARNOG

st kategori ne ogucno cu da se pronad neki apso lu ni nivo stvarnog spad nemogucnost da se proizved iluzija. uz gu vi og o.

postavlj ce politicki proble ne simulacije.

parodije

hipersimulacij

ii ofanziv-

da Ii

bi Z e S e e

buduci da ponistav

k o o j s e e me tj i z ak on . ~zbiljni j~ p.oravaj krajno ozbiljnija jer

simulacija.

am

poredak

podelu

z ak o

m og l z a s t

da b ud u

am

razlik

na

tr ne ekviva encija on tr ne ra ionalnih razl kovanj na osno koji funkcionis to sv drustven vaka vlast, tome dakl tr ba overit poredak, p o n ed os ta tk u s tv am og . draza

kako uvenn

Za

Zaht vajt

vlasti): to jest,d doka stvarnog otku

mr za vestacki nakova nerazmrs vo le entima (nek ce klijen bank onesvestit

da bist

ispr plesti

proveril

k a o s im u la c ij a

i zo lo va t i pr oc e s tv am o

pruzit

objasnjenja

tvar im

ce stvarno

ostvarivat samo na stvarnom ac onalno referencij lnog po etka koji mo vl dati

pravda.

p~cs,~u~~,bud~ dokazana bi&: iIi III ~ta"i~zv n~ ne~a polici sk op racija

j e s ad a n em o gu c

li nika

nece biti kazn en

efekie vlast

na uzroci ieilj vi a, arno na refercncij lnim

masovn

simulaciju).

proizvodnj

nadstvarna

Ona zadrzava

isa

(q.. "materijall1;a,"

znacima igra vlasti

sarno kriiicka prvi zaigra

na razuveravanje,

ap~trakciju, rasturanje

~~ l-:

dcterito~ija~i

je

dana

radikalizuje

make

ubrzav

razuvcrava jc

vemo

manipulacije protiv njega.

Ta

nestvar~sta logika,. med~ im

zalostt,

ipo igru simulaci]e imulac ju

dezintegri uc

sv protivur ~~os

pute

maneken

vlasti ko je efu prim tivn

drustvi-

rna (Klastr). nih, ekonomskih

izvodnje

or

bi

neko

slucajno

dcsnic

postavlj

ubijaj

zacudo

porcmeceno

poremcceni

tipovi

UblCC

sr

(a cinjemcs ua predsednikc

lazan

od primitivnih

Kcnedije-

prosla,

da je na ta

er ub stva

da bi sankcionisala

nomn

na ta us

stvarnost.

vake

impeachment

eg ti no ti

na Zapa u:

ol ti ke opoz ci e, "lcv ca",

circulus viciosus vo nepo to an a, eodgovorno i, vo "plutanja",

fu da en alne

(op~uzba,

asup ot pr miti no

svoj

ii onog

ritu lu

oj

rt ovan a) od rn politick imag na ij odlaganja, sr je moguce duzcg kriv nj

redvid

of cijcln

nve-

krec ve vise misl rt drzavnog gl vara Ta

da ih halucinira

kratskih vrednosti,

Tako

ve

amcn iv ni asilje

oj

onistava

fara ni uv k, uzastopc voji

dvojni ima.

politi kc tack

cd

istu li no t,

gledista upravo

bilo samo mu to daje nu

vaku ustinu po obnost da vlada.

ov plociv li

stvarnoj

vcemrtva.

~r~za

p~oizvo:

docaravanje rada ob.mazalosti za stvarnim,

za V I M C U , za samim socijalnim,

ideologiji rada

cak; bez sumnje,

zavrsiti socijalizmom.

iz zvat pojavu

od istinite

jcste, ii

oc

nego

tradicionalnoj enci kOJa~?1 "obj~kti_vni pro~ eksp!~atacIJ IdeologlP vlasti cenariju vlasti Ideologija odgovara sarn m~lverzacIJI stv~r:

vl st koja diskurslma

drustvene potrainje, vi podlozna na il

ismrt

Potpun

menapo/ililke dimenzije, ona, ima

potrosnju,

vaka je

1.

nezapazeno

smrtni

id ologiji,

scenario

fstine

KRAJ PANOPTlCKOG

porodi om

procesu."

to di~kur

udarcima simulacije

vo osnovno] bana noSti,

postao nesto

er

au

(Lou?)

ko je an .sirov

njegovoj

a~ik!lno .~~tenti~nosti

edam !llC

asno

cinepr~~dno. r~d~ tr to in scenanja, odisej [edn poro

istorijski dokumena

"n Jlep 3po

ist

?Vlgtelev~zlJe Is~rcavanj na

da

Laudov

sDimajuka?da. Tt/ nije

stinita, ni lazna. Reci .kao da mi vi am bi i"

utop ]a

13jparadoks fascinir

an mt ivijij

fant za

prisutna.

stalno

strajka,

[e ret

jednoj strajku

podvrgnuta za st re

in jc na kojo

edijum istini?).

od nj

uobl ajcn

tclevizijsko

Kra panoptickog sistema.

sti

izazvane stvarnirn, iIi

po reds vo

kr ce mi ao be na ajno

vi nasu dubinsku vizi]u (ali "istinitij

od pr rode ).

ba

istc

kadrir nj

egza tirano

zivanj

suptilniji

li uv

ste izva ob ekta

grajuc

slepa,

mikros

iii:

kazn ti

je pomalo

ka je no

kao

SiC

te oc jalno, vi te dogada

reditelj

dram jedn ii

ko

vi

ma ovno istini telcvizije

nije on odra av juca

istin

drustv tv ri gled la

elevizij

ni on

je stin st er pcktivna

sondira perforir ne sekven e, genetsko ko ko upravlja va im ko bina ij ma ce ij koji in ormi va cu ni ve To [e isti porodi au

vi

vi

Radi redi ta

iturgijsko

in ormaci a,

crif ri e:

os oj jo jedino cirk larn savijanj

pora mp ozij prividni prosiori stvarnog. Prisustvujcm kraj perspektivno analiz

rn

mo samom ukidanj spektakularnog onoj vr

pecifi no

otud nj

el vi ij

panopticko

na pr me

il infl k-

prostora

prisustvuje-

sluc ju

m e va lo , S a

Takv

ra tvar nj

pois-

rasut

neuhvatljiv,

cno

m o z e sfvatiti

upli anje

el vizije

takv

viru no

e n e m ic no ,

ivotu, rastapan

ivot

h ro n c no ,

el vi ij

pani-

nfil ra iju, na nj hovo neeitk

na il]e

ikromo ekul rni,

sr drugi upravlja prelazom izjedne, reprez nt tivn

Ce tr dicionalni

naci

po lediec aj naci

ij mediju a, koncep i] verg ncij

kauzalit ta

tini horizont

pitanju:

er pekt vni,

ktivno pa ivnogsubjekt ob ek mo reci elevizij na posmatra

jednog

kt vnog

tvarno

mi la

de otvornog

koliko neodredeno

poredak.

poljasnjeg

nadn

nij n.eka "din:tenzija", ii defini an ajns ajnovsko prostora. ~emena).

relacije.

rela ivitetu,

l!

drugom,. dvaj

proces

e k p a nz iv n o

psorbcijom

tr dicionalni po ova: m p o z n a c n a kauzalnosti, diferencijalnog

molekular-

ra ni

polova

po nama

rusenja

koja je apsorbcija

n a c in a d e te r m in a -

smisla, Upravo tu p o c in j e s im u l a ci ja : sk:O), s~mulaClJu.

da

pasivnost,

nerazlikovanj

.n

aktivnog neodredenu

~u }e

ment nerazr siva

ORBITALN

sv jo

stini.

NUKLEARN

neodredenom AD molekulamo biofizici oznaka za dezcksiribonukleinsku kiselinu, koj je nosila nasledni (genetskih informacija. Prim prev,

cistog ukidan "ad

eto

nerazlu-

medijima

razlikovan uzroka ta ci ja sr dstava

od eden

mo

nj hovu indukciju, na njihov

kod,

pr~u am [eda

se uvukao iznutra

pasivnog:

supstance,

AD

ostvaruj

banalizovani

stem na lj ponasanj

iste od ra an be po ledica ko la

oj nalazi sr ed ja vugd vetu proizvoljnog

regulisana su neutrali ov ni

upravo ta varijabl

imul cije

indiferentnim,

zaranja.

unap ed iskl uc

Ceo

dv ac nj

su metastabilni

kljucu

r az ar an j

(bez

ko

smni:

mi

m o ne t

ekvivale

at =arhai no

nasilj

ka

ti

hipermodelom

bezbednosti.

miroljubive nuklearn

ca

ventua

norma be be no ti

vojnim

istema

en ra e. Pacifikacija 'D

za enjuje

tari ar

kspanda im pret unistenj

Nijedn

tr tegi

is nije moguca

sk lacija

iI

rizika.

sezdesetim zalnog istema be bedn sti,

zatv ra ja

kontrole

institucij

opstemststemu

godinama

(Kenedi/Hruscov)

iI

ij sc dvra ajuc

razbil

njegov

kome n l

jednog univcrzalnog

ne mo

modela gravitacije, satelizacije t::iji[e

b i p re pu s e n

u ca ju . Pu an a, en rgija, pror

zu

v ak e o p a n o s

osloboden

ni o dn o s o ve k

n a o ga da ]

mis a,

a se p ti en o m

b e st ez in s ko m

k rc av an j

na M e s e c ili n a e tn ] jcdnog k r a j jednog r an ij e s na ) u p uc en o a v rs en s v u rogr rnir nj e hn ic k m a n i ne divljenj pulacije, imanentno cudu programiranog toka vladavanjem v e r o v a t n o c e . Bila f as ci na c ij a m a k s im a l n o m normom be on oj straha mpul a. r, aurom p r e k r s a j a , red fiksira, fascinira, porazava

norm

n o g . Ne fantazir

s e v is e

ac

p r og ra m a ts k op ra ij

ka

zo

inucio no

(r volu ija)

li koja

usla

roce om

implo-

konacnosti,

svake proz to

za sada ispolj va obrnut

svake

rotivrecno ti

n e po gr es iv o s

op ra ij oc jalnog je uo talo ocijali-

v is « n is t n ec e b it i p re pu st en o s lu ca ju ; ko vckova, je z a p o c e l a

zivnim,

zama

lu

prekid

stvari vasionsk

il

oz no ti nuklearn

odel simulaci e, uzorni vektor

jednoj

ocijalno ti

odel ne aj

te iwva

onaj ko

at aj

ed og si tema plan tarn

ak im

ko troje

rbitalni

fundamentalnih kodova o d v r a c a n j a , svak je princip smisla apsorbova svak pros renj tv rnog je emoguce. Simultanos dvaj dogadaja julu 1975.

vi emaljski mikrosistemi

i,

in

ukidan

deogra

ti ko

pisma

postepeno

ce se

zacija

kocgzistencije koji se pajanj dv ju atel ta lizacija ho og ni acij

na

pisma. Sateli-]

Isto rb taln et dvej veli ih vi stalih na emlji.

st

miroljubive] njihovo nebol

il pr ti

eu ra

vise

Zasto je taj

tako reci

ucrt vanj

zemaljski

beznacajan, Orbive koeg is en ij

mikromodelu gcnetskog koda.

neke op tv ne

sa telizovan), nije

molekularno

izaziv involuciju sveg imaginar n ek o programa Sarn n j e g o v o

a cn o s

greske,

tehn ck

ek ccntri no gr vi acij m, ve onde zu gu njav ok ed og ikro od la ontr Je (orbitalno satelita), kao sto se obrnu-

atel zovani

gube

io cu pe pl ne ar orcmctio unutra nj uopste nije dogodilo

tr tegi ravn tezu

Drzava, jedinjen amer ck politick sistern

to se

postignuto konkretizovano tokom dugih godina, navikavanj Kine na jeda svctsk modu vivendi, prclaz sa strategi]e svetsk revolucije lt rnat ve

na poli icko smenjivanj

jednom

uglavnom

redeno

bi

Drzave ratse .spontano'' o k o n c a o

kada je ta cilj bi postignut. Zato

vati obraz. aj scen ri

apravo bila zvanredn

te ka bombardovanj

samo simulakrum kako

Nikson postigne da Amerikanci progutaju p o vl ac en j s vo j trupa. ve je bilo unapre smisljeno, objektivno je pitanju bila jedino vcrodostojnost ib

iiz

ne po toji

Nije, ij "d vljih"

arhaicni

prctkapi al sticki

to [e uprotnos

spoljnih vidova vako

a ka v ( in a c

m o g u c c po la

komunisticke

li kapitalisticke

(iIi odvrac nje)

po

uv ac

c da n

an agonizam

ko

anas na

drugi, ii se u za ja r nn o r e ci kl ir aj u kraj

Ijud

bespostcdnog protivnika totaln Iikvid cija icke strukture, sv imbo icni to jc

lucaju pacifika ij

to je tv rnos

truk ura, difcrencijalna

odigrava se kao

protivnika

je ra

pl mcnske adruzn pretkapitali blic razmcne, jezika organlza i]e, jc unistcnjc svom

svcjcdno ko] pripadnosti, otalno au esni tvo, iI podc

po tojali

a vr se n

rata ida, m o z d a , zapoceo. nika nisu zapoceli nikad izuzev ka ve ta ke pcripe ij ap tr kti, rzac ar efak odrze po hipnozom neku

naopako, ii ce

re

amo

uvid ti (komunisti

na vl ti

ltal ji po thumno

av emen ot ri divl ak da ve

edne um ruce etnologi tv ri dogadaju prekasno

svoj smisao

od neko

ei

ncpodnosljivija,

okrutnij

izgubljeno "razlici sjednom ak ne om

ve ta ko

vr nj

mogucnos

.aktuelnosu" tako cini mraean

emlj

parali

atomsk

asvi je dakl moguce da cdno dana nu le rn centrale oruzje bo be na ve meri ij ne os

odvracanja,

nukl arno

il izvezu kontorol

pa ca va tv rn kriptura o~imam pr vo rn na retro, maksim lizacija

ko trolni

si tema

ncuprotrebljivim

fnjosti, jedne implozije, S V C 1 ) brise

energija ka jednom mini alno ve

vake nergij

Zatv ra je

referencijal surovosti). ne predstav ja o~jeda ri ik

od

astu

olug

ISI0 vali

sada neutralizovanim,

amood ustaja nj

neke

oj poni tava z a p r a v o , neutronske bomb vaku stor jsku irulen no t, uk an aj svak ri ik ksplozije. to islu nuklearn vugd izaziv ubrzan roce implozije, zamrzava

gi

cenzura,

povlacenje

upravo zat odvracanja,

stvenog

od

od gran estala je va dr matu gi a, urov sti. imul cija ospodari

at razmno av nj Ii

cela edna

nakova

uje

sukoba

da

ein;

rz od naga ii oruz]a kojima

Maud, Antonin (1896-1948), franc. pesniknadrealista, Radio nastvaranj nov pozorisne estetike, 1932.objavio "Manifest pozorista okrutnosti". Prim. p r e v ,

pragu),

neeksploeksplozije ka unutra-

nerazumljivim,

istori

ov kl

ostavljajuci

sobo

neku indifc en nu

nebulo u,

veruvali

ISTORIJA KA

bar

RETROSCENARI

fa

tickog),

sv

ko

dr ji

je ba po toja

brda-zdo a,

mogu

izik zivo

vo ir i,

smrti. Sv je dobr

vaka

rani

stor ja

filmu.

koja se naziva miroljubivom

kocgzistencijo

svetskim razmerama,

prik uj

aj

as pr niji

perv rzniji

pr dorniji,

uzbudl ivij

ii brutaino

islor

ro cs

istori ko

koji

na jima

osve civanj

fi

ekad

a" ka

retropolitika, li cn vo up ancc ?~vijanju, oblast igrc re vantur vreme)

posmrtno

li ijavan

gubljeni mitovi

radova

legali ov na taje ol uk

vo ka

ozbi jna,

st

ak

du ok

st

tako irev rzibilna

etis zacija ncko

fetisizo-

"ulazcnj

ovrs om ksualn

oslobadanje.

u,

koin idencija

surovosti,

ii katas-

filtriranoj,

fi itct

estctizovano

ni

imal

po iticki

retroumetno~tu).

na vn

bibilo

doba nego no algije za edni

izgubl enim

referencij lo

tW

vise nema

Istorija

tv rnog

eo i-

fi

obicajima

zveden bo ji od drugih to fi

zsed md setih,

ni anju nemi neofigur cija likarstv klasic om fi urac jo gura ij je iz esna evokacija nadstvama. u(k

lite

,vise

(najbolj

ez psiholoskih,

savr en re ro pr ci cen,

filmov

ve

takv

moralnih

epoh

prirod

oj vlju

Ber Lindo

sentimentalnih

zglacan, nadstvar ponovnom el jedn gcneracija

na leps

primer

simulacija.

ii

.Za

ti istorijski uko filmovi, al ne sarno: K i ne sk a c et vr t Tri k on do ro v d an a B er i L i nd on , onespokojava 11900, Sv! pretsednikovi /judi, itd., ~ije je savrsenstv ao zv nredne '[uce, delu na na ka neke avrs ne reko strukc je (iii mozaneku kultur komb na orik - m o n t a z e , koje is padaju ~~nu,u ~ekl~ans~~m~ smislu), na velike masinerije sintetizovanju ..otosa kina istonje

.iecemu ,how:**

nika

Last

dozirani

be

jedn

cool,

gr ~k

islu reci funk ionaln

zadovolj tvo,

zadovoljstvo

na

iz zv no

sp

( Ge pa rd , S en so , B ar i L i nd o -

Picture

iz

Navedeni fiI.moviinspiri~n su mahoo: stvami istorijskim, !pijunskim, odnosno poltlu:!kimtemama ill aferama. Kinesk letvl1 (ref. Polanski) jeste istrag jedno~ ubistv uvezis mahinacijom oko gradskog vodovoda; Tr konllorova d o n a je IpiJunski film koji obraduje slu~ kada treb da bude likvidiran sopstven l : i n d o n , i l r e S t n li j ~ ub ~ ~nl; ( l9 7~ ) po Tekerijevom roman he Memoir or Barry Lyndon), kOJoplsuJ burni fivo jednog avanturist zapadnoj Evropi sredinom xvIII veka; 1 9 0 0 ("Dvadeseli vek", ret. Bertoluei) od p O C e ~ k s veka do dol~ka fa§izm na ~d vlast; SVll_»"e.dsuinikoVli}udi, amer. film,obraduje aferu VOlergeJI.- Prim. p r e v o ~PoslednJa bioskopsks predstava" film Pitera Bogdanoviea, amer reditelj jugosl, porelda, prikazuj fivo malo lekaalko gradu, 1950 god. Prim prevo

velike sinteticke Ima Ii

tvorevin varijabilnom od Kinesk

Iaserom.

ij to stvarn biti deo

neko

it nj

geometrijom.

cetvn: to je krimic dizajniran savr en tv te nick vrsen-

f(

sintakse smisla postoj

filmsk

jo

Is orij sarn

takticke vrcdnost

[ednog ansambla

tehnicka virtuoznos referenca, savrseno uklapaju

realistickom il

hiperrealistickom, voji s ad as nj i

Iunkcionalizma

ka

obavezna

sa sv v i s s a v r se n s t v a

[ a c in ir a am o bo m k a z gu b e n ild. sv je to logitno,jiir objekiom isla ka st je (kao mij.jasciniran stvarnim kao ugroienim referencijalom. Film maginarn (roman skno mitsko ne.stv rno,

pokusava

psorbovano

[abulozno

vo stvo

muska

en rgij

ogik

op esij

istorijskorn

je

vemoscu,

minuciozno stvarnim vremenom svakodnevnoscu an Hilman do pere voje udove) ta nega ivna uporna vernos materijalnosti proslog, od izve ne scen proslo ti ii izsadasnjo ti do rekonstruk ci psolutno imul krum pros og Ii sadasnjeg, koja je zamenila tu uc sn ci je revcrzibilno

flksira viziju

znakovima.

povezivanje,

demons rativn

uzroka mogucnost nara-

da

teroristicku

,c

snazan

nekog "objektlvnog"

delotvorne

p o k us aj im a

je bi

cool

kinc atografsko

ije

(iii te ev zi skom

idr

nads varnom

kojima

vidljivorn, "objektivnom

bila proz ta Film dana moze

ustr

mitova

HOLOKAUST Zabora istrebljcnja dc je istrebljenja je je to istrebljenje pa cenja, stor je drustv no d. Ta je abor isto olik bita ka dogadaj, za na svakom slucaj neustanovljiv, nedostupan vestacki pamcenje (danas svugde vestacke memorije bris pamcenj Ijud br su Ijud iz nj hovo sopstv no pa cenja) Ta ce vestacka memorija biti insccnacij istrebljerrj al kasno, isuvis kasn da bi mogl izazvati prav talase nest duboko uznemiriti pogo ov pute jednog ed um ko sa hl dan, ko sijava zaborav, odvracanje istrebljenje na jo sistcmaticniji nacin, ak je to moguce od sami logora pute televizije To je upravo konacn rescnj za istoricnost svakog dogadaja. Jevrej se ne primoravaj vise ii kroz gasn komoru kroproccsoru borav, un st nj ti do ti kona no svoj st tsku di en ju avrsav se retru, ko na za uzdignut do masovn dimenzije Vrst istorijske drustven dimenzij koja je jo preostajal zaboravu obliku osecanja krivicc, sramotne tajnosti neizrecenog, "to" ncce vi nika dogoditi li un to se ko na jeftin nacin, po cn nekoliko su goni pa cenj stvarn vise nika nc od onom obliku kome se navodno, razotkriva samo mcdijumu to navodnog egzorcizma na televiziji To je isti proccs zaborava likvi-

dacije istrebljenja isto unistavanj pamcenja istorije isto obrnuo, ploz vn racenje, ista psorpcij be od ek st erna rupa ht bi da na ubed kako ce TV da ponist hipoteku Ausvic, Ausvic tim s r c e izazvati zraeenje jednog kolektivnog osvescenja, do on nj govo produzen]e drugom vojstvu, ov pu ne vi mesta medijuma odvracanja. On ~t niko ne m o z e razumeti, to je cinjenic da je holokaust p r s ve g (i iskljucivo) jedan dogadaj ii bolj reeeno jeda televizovan predme (osnovno makluanovo pravilo, koje ne treb zaboravi ti), tojest, da se pokusava podgrejat jedan hladan istorijski dogadaj, ragi li hlad n, prvi veliki dogada hl dn sistem sistem hladenja odvracanja istrebljivanja koji za im pros riva drug ob ic ma (ukl ucujuc hladni ra td obuhvata uc odvracen od smrti, odvracen ea od sopstven smrti) podgreja vajuci ta hladni dogada pute jednog hladno medijuma zamas ko su am hl dn ko ce poneka os ti sarn kt nu ez naterati da se pr pust zaboravu neko vrstom st ti ke ~ist svesti katastrofi. Da bi se sv podgre lo nije bila suvisn sv on po tick pedagosk orkestraci ko od svud nagrnu da vrat neki smisao dogadaju (ova pu televizovano dogadaju). Vrsena je pa nicn uccn ok moguci posledic te emisij mast dece drugih Svipedagozi drustven radnic bili su mobilisani da bi flltrirali stvar, ka da po to la neka op snos ar torn ve ta ko oziv avanju! Op snos zapr vo bi obrnut ~irenj hladno od hladnog od so ja ne nerc je hl dnih si te a, posebn levizi e. Trebal je dakle, da seceo svet mobilise kako bise dosl do obnove socijalnog, toplog sodijalnog, do vruce diskusije dakle komunikacije polazeci od hladno cudovist istrebljenja Nedostaj na rizika zalaganja istorije reci, to osnovn prob em Hjs dakl sastoj tome da se sv to proi vede po sv ku nu,a isij

korif~ed-ba-

scenje cka:

medijuma, e t

i~ I~

. .

detinju~ jer.~i~e .n .p n IJ e ~lika (al~sv (image). Trebal bi je suprotstavIJ~t .fi1mu.,k oji J? ras'pola manje, [e je sv vi~e zaraze televizijom) mten~':'fl0-lmagm~rmmvi uela oblik, nego

mit

minijaturizova

KINESKI SINDROM

St je istrebljcnje Jevreja nestajal pri c e m u ste

iz televizijsko

dogadaja Holo-

ce ta si tern pomocu televizije

K in e sk i s in d ro m

terminal ko

se

stvari,. smest~ nalazl

va~oJ.glav J~ sve

Film to uostalom (i

nom elevizij

nuklea

trofu, univerzaJizaciju zaziva dramu, ubistv

su st prir de

[ednog sistem

IIi, bolj

iz svojih vruc h"

receno negentrop-

odvracanja,

tc nickog direktor

ko

izvr avaj

pecija

Kineski sindrom j e n as lo v a m r . f i m a k o s e bavi aferom ok havarije jedn nukleame centrale SAD. Prim prev

film o d g o v a r a ,

tele iz jc

dogoditi. daljinsko upravljanj centrale od televizijski studija,,~ nukle_arne k?n~I~.s likovn gotovo istove ne konzolam stud ja za nimanj difuziju, drugom "cent~uH

sredistu

ne mo

fi mu (k da pokusava]u

sugerisu

ni

nJegovoJ .preteOO

o d g ra v

na

ekranima,

uzor

filma, proizved

sa z bu n ju ju c o r

simulacqu

nukl arna

varn st

Kineskom

fiIm proi ti

iz elev zijsko

Kineskog

ij bi

ar sbur

bi

no tv rno: postoj

p o s t o j i lantana reakcija m o z c em o r ea k n i n i a d e ak c n uk le a n og ; o n isi

ii

Ii stvarn

simpto

imag na og

(TV mreza

K in es k

(Haris Kineski sindromjili

s in dr om ;

en alni prizvu

ar s-

te ke

topl bilo

ne pa ik

te panike odvr canj

not razorn katastrofalno,

imul krumima:

e ak c

t a l an c an a s im u a k u m

koju na r§

nevidI ivom

prizorom. Je nesrec raniji oblicl energije

nekoj u z r o c n o j odelim

arno imul krumi,

svih ekspIozija kojima na uspavljuju

te bezi

zagonetke ii mueenja, Opsesivn je povezanost Kineskog sindrom

varn

efek a,

Kineskog sindroma.

Hartsburg 10 Votergejt

am

indukcija

katastrofe.

sindromu

akru

burg

o c ig le dn o s cu ,

indukciji nukl arno

pute Parusija

dolazak,

(grtki

P r m . p re v

viti cncrgija

njcnom spektakularnor

0vr tvom hladni

10bi nformacionih

hl dn

nergij

si te a.

Simulacija nukleame katastrofe je str.atel:k s~~dstvo to ~enen~~? univer alno poduhvat odvr.aeanj :. ~~U~ltl na.r~d.e .1~.e~logIJI discip in psolutne be bednosti -:naucit Ih ~elaflzici flsi]e fisure. a .. S bi usporila stvari predstavljal bi rctrogra~n lll~lde~ e~plozlVno sp

JC

lllJC

tv ri svod na nj hovo clst dogadanje. Kinesk sindro nalazl.svojU snagu il riranj katastrofe Ude tilaci nukl arn~ opasno ro veprisutnc hercov ke relcje inform ci e. na (ope nehotlC:C) d a n uk l a m a ta s o f n e d og ad a d a n i o r n a da b i s e d o g od i l ~IO

scenario Kineskog sindroma ponovi

esenhajrnu

pr liko

posete Uho nikada bi lo ka ni radioaktivna

on je izve na

en alna dc rukc ja

lZ V?ter~eJ~a

an sn ancana

rcklamno

gejt

za

potu Ef ka

TV-mreie daleko prevazilaz simulaclji nuklearn

Skracenica za franc, elcktroindustrij

efckat Voter-

katastrofe

(Eleklricilc de France).

Prim prevo

stra eg ja

stoj

za

en alno

na in suprot tavl an to en ri stvame vodenj il ponavljanj

uo ta om

as oj

nj go

mb gvitet

astr siva ju

,on ak ses~ odvr.a~~J~

bi izazivanje katastrofc

prolZ-

APOCALYP

NOW*

Kopola prav svoj film on ko kako su Amer kanc ra oval om sm slu, to je najbolje moguce vedocanstv sa is im odsustvom mere isti prcobiljem sredstava, isto monstruoznom nevi od

fant

olos ka on vega bi no eksperimentaln polje, df novski tere za prov ravanj njihov oruzja, njihovi metoda njihov sile Kopol ne ciru nist drugo: proveravasnag intervencije filma, proverav udarnu oe jednog film pr tvor no ogro nu asineriju specijalni efekata. to smislu njegov je film stvari ipak produzavanje toka rata drugim sredstvima dovrsavanj to nedovre ob ]e nl pr vanj tehniku. Pr vi ra vodi Kopo ka st gaje vodi Vestmorlend: ko to ne uracunamo genijaln ironiju napalmom spaljivani Iilipinski suma se da bi se ponovo pr kaza paka Ju no Vi ctnama fi sve ponavlj sv zapocinj iznova svirep uzivanje snimanju radost zrtvovanj toliki utroseni milijardi takvo holokaust pocetk ta film koncipiral A p k al ip s sa a me r z a o bl je ni k P ri m prevo

el

ka svetski, istorijski dogada]

re Ko ol i je l a m li

p ot re sn a f il ms k s ur o o st i a me ri c

it

kome,

do:livljajima grupe s tr at e i j i st o r at u

ocekujuci, mozda, filmom koji ce

ne a, ne

moguce osude, mo erno

ovaj, filmski.Apocalypse now je jedn

ak odus vi

svetsk

pobeda

ti

udovisni

Kinematogra-

jednaka iI da

mu kan, neprom slje

po it ckim

terminima:

erik nc

Vije-

FENOME

BOBU

IMPLOZIJA IODVRACANJ da no nu bu masini Bobur, stvari Bobur? agonetka to sk le tokova nakova mreza kruznih pu na vi ok ru nema imena, struktur drustvenih odnosa izlozeni povrsnom uponavanj (putem anim cija utosugcs ije, nforma ije, medija jednoj ireverzibilnoj implozij dubinu Spomenik masovnim igra rn simulacije Centar funkcionis ka neka pe koja apsorbuj sv ku nu ut om on 2001:** bcsmislc objekt uviranja svih sadrza]a skupljenih da se njem materijalizuju njem apsorbuj njem nestanu, Svcoko to kvart je jo~sarn nekakv cistin malterisanje de infekc ja snobovsk higijenski di aj li naro it mental no pogledu: to je sprava zastvaranjc praznine Pomalo ka nuklenesigurnost, zagadcnjc, eksplozija nego jc to sister maksimalne bezbcdnost koji se ~iriok njih cistin kontrole odvracanj koja se postepeno prostir celo teritoriji cistin tehnicka, ekoloska, ekonomska gcopoliticka. Nije tu vazn samo nuklcarno centrala [e matric kojoj se razraduj izvestan mode apsolutne sigurnosti koj Bobur (Beaubourg), nazi gradskog dela

kome je izgraden "Kultumi centar

Z o d . Pompidu", neobicne, funkcionalisticke arhitekture, ito veoma odudar

od

ambijcnt pariskog jezgra koji ga okruzuje Prim prev Poznat filmsk del uzanru naucne fantastike, amer. reditelja Kjubrika. Prim. prev.

ce miroljub ve en ru

kocgzistcncije

ku turn Medutirn

simu ac je atomsk

op nosti)

fi lj poliucko odvr canje. cirkulacij fluida tu neravnomerna

od nekog

Vent la ij vojo uporno ti

resenjc

adasnj

cool ponasanje, elasticnije, ni c, iscrpljuje

da konstruisu ma in

izmire kontroli

stanja stvari sv do njegovih prouvrecno n,

snoj be mi lenost jf love kule rasulu nadstvarnost neki

koja zaprav

nj no

reme

gigantsk kratki spojem Bobu to je ve ai ta jedn sabi enos

pomeni

to alno

1.

la Sezar"

-Jik jedn

mehanicke

savrcmcn aeronauticki m uz e

Prim. p r e v ,

Char zvan Baldaccini (rod. 1921). franc, vajar. Pripadao grup novi realista koji su istralival mogucnos usvaJanj stvamog. SIu!ea se 00 poa:tk zavanvanjem starog gvouta sa otpada sedamdesetih stvara spektakularn dela "presovanjem starih automobdskih karoserija Prim p r e v o

iznutr

skrojc

po geometrijsko

meri na manjeg

m oguceg prostora

Al umesto da tu se

izlale Sezar. Izlaze se ib fe

kontrakultur

ci

obrnut

imulacij

osecanja, la estetsko otre no ta bi pr znin jo vazi

ka neko re ek-del

ntikulture

vracen svojim navo dnim umetnickim

sadrzajima

Srecom,

ponisten spoljnom arhitekturom

1.

ii onalno

mentalitet

Ii monumentalno ti

otvoreno

proglasava da

reciklaze, tcmporalnost

razlic

isp

da

kruze-

protivsmisao,

unapre

Oj ponistcn s a d r z a o c e m ,

da

pred ta lj

ubin ku

lepotu

og ke et

"karoserije"

to

neus .ak

Dubuffet (Jean,

••

a da is t rod. 1 9 1 ) ~ u e n f r n c s li ka r s ro da n P ri m ev Tingue/Y, r an c v aj a m ad . p o e kl a p r s l v i s e s k l p u ra ma - a si na ma , , s u p - P

al st

nadreoj su

topike

pre?sta~Ij~nja ~J Iod

d~frak,cije, implozije, kocenja, slucajni

lancanih po

to~

~? Ii to

vi

ne

donekle

OJu

J~ sarno njena

moguce?

mi la

Os njegovom njegova radikaln negac~Ja samo njegovo] preteranosti uspehu Masa dakl vr ulog ka astroficno inio to trukturi katastrofe, sama masa okoncava masovn kulturu. ruzeci pr~st?ru prozir os i, on je vaka o, pretvorena

poveruje

reli

Ima ~~ dati opcraclJ nc~~ vr ta parodije

ce

kulturu.

nog ~vratanja:

vanJu, hu~aOlsU~k

kultum ialosti.

hiperstimu ac je

odgovoru na kulturnu stimu-

plocivao.

spomenik kultur Iikcije

rad

to ,iko po ti&l odvrac ju ko]u nazrva]u

de otvornos

te monu entaln

besmislena

rn

rupe

.Z csa ni nj ka or terminimaoutput-mputa, upravo ka st neka rafinerija korist neki petrolejsk proizvod il ncku sirovu tecn materiju drugde informacij ii roba

sarn fantomsk podupira

operacij

ho ogen judski nt ln protok Tu vidimo ogro no kret nj ul en izla cn a, na na un ka ljud predgr da du gr d, koje odrcdcnc sate apsorbuj izbacuju njihov radn mesta, zv snom radu radu prov ravanj sondaze, dirigovano ispitivanja: ljud dolaz da tu odaberu predmete-odgo ore.na sv pi nj ko og sebi post vi i, ii bo je receno on s an ~ l d ol a: e k il o o d g? vo ~ na funk ionaln u~mereno pitanj ko]e sacinjavaju predmeu, Vl~e nego neko proizvodno lanc tu je dakle, re [ednoj programatskoj disciplini cije su prinud skrivene iz nekakvog sloj tolerancije. Daleko va tradicionalnih insitucija kapitala, supermarket iI obur "sup rm rket ku ur ", ve je ode svakog budute oblika kontolisan socijalizacije to je ponovn og n] na rasejani funkcija drustvenog tela fivota (rada, dokolice medija kulture) ponovn ucrtavanje svih protivurecni tokova termin simulacij drustvcnog zivota

os

na ii

uc ljav nj fuzija ih dv ju sa to od njih stvara ncst sasv razlicit od tradicionalnih mest kultur (muzeja-spomenika, gale rija bi?lioteka domova kultur itd.). Tu se stvara kriuck masa koja dovodi do og da roba post je nadroba, ku tura hiperkul ur jest ne vise kultur vczana za raspoznatljive razmen ii za odredene potrebe, nego za neku vrstu totalnog znacenjsko svet ii integrisan? kola kr?z .koj neprck~dno, kraj ~a kraj struji impuls ncpre kidn t~an ll b?ra lekt ra referenc oznaka dekodiranja. Tu kulturni predmeti ka drugde predmcti potrosnje, imaj jedini cilj

va odrz stan nt gr sane rnas renzistorizovano ok magnetizovano molekula. To ljudim postaj jasn supermarke tu nadstv rnos robe to im post jasn Boburu nads varnos

da

kulture,

Ve tradicionalnom muzeju pocinj to izdvajanje to pres trojavanje ta interferencija svih kultura ta bezuslovna estetizacija koja cint nadstvarnos kulture; al muze [ejo~uvekjedn pamcenje Nigd kultur nije ka ovde izgubila svoj pamcenje korist usklad~ en funk ionaln prer spodel ov izra [edn op ti]e einjenice: da [e svugde "civilizovanom" svet konstrukcij zaliha objekata izazvala komplementarni proces Ijudskih zaliha redove kanje, gu en]e aobr caja koncen ra je ogor to se sastoj "proizvodnja mase", ne smislu neke masovne proizvodnj za masovnu upotrebu nego proizvodnj samemase. konacn proizvod svak socijalnosti masa koja istovremen zadaje poslednj udarac socijalnosti je je ta masa koju rele da na predstav ka un drustveno, protivmest drustven implozije. M a w e z gu sn u o jo j m p o d d ru s n o oj am eb gu n ep re k d no m p ro ce s mu ac e. Otud to konkavno ogledalo mase ce videci on masu koja [e unutra biti podstaknut da marketinga tu dobij svoj smisao svak ideologija prozirnosti. IIi, drugcije receno prikazivanje jednog idealnog redukovanog modela feli se postic ubrzana gravitacija automatsk srascivanje kulture, kao automatska aglomeracija masa Isti je praces nuklearn operacija laneane rcakcije, iii spekularna operacij bele magije superm rket odnosu na robu savrseni c i rk u la r o p e ra t er , demonstracija bil ceg (robe, kulture, mnostva, komprimiranogvazduha) putem sopstvene ubrzane cirkulacije.

restin

Al ak zalihe objekat izazivaj uskladistenje ljudi.latentn zalihi objekat izaziv obratnu 1.estinuIjudi. Bilo koj zaliha je 1.estoka,a postoj izvesn specificna rest in

svojstvena njenoj gravitaciji, njenom zgusnjavanju oko sopstvenog t.ariSta inercije. M a s a je t.ar~t inercije samirn ti zartst jedn sasvim nove restine, neobjasnjiv razlicne od eksplozivne zestlne. kruicka masa, implozivna masa Ka pred 30.000 po njorn m o z e da "popusti", dase srus celastruktura Bobura Ak masa privucen strukturor postaj razorn varijabl same struktur to programirali mogucnos da jednim udarcern dokratje arhitektur ur nd ob pr ds kt heppening ovog veka. ob ur Ucinite Nova revo ucionarn parola Ne treb ga zapaliti ne treb gaosporavati. Udit njega! To je najbol]i naci da ga unlstite Uspe Bobura nije vise neka zagonetka: Ijud njeg id zato, jurisaju na to zdanje tija krhkos ve odis katastro fom, jedinirn ciljem da ga svojim pritiskorn uruse, Oni, be sumnje sled imperati odvracanja: nud im sejedan objekt potrosnj edna ku tura koju va ja progutati, [edn zgrada kojo treb rnanipulisati. Al on isti rnah izricito ncsvesno, tez za ti unistenjem Navala jejedin ti koji masa moze da izvede ka takv masa-projekti koj se suprotstavlj zgradi rnasovn kulture kOj.aodgo~ara s~~jom t~iino~, to jest, .svojim.aspektor najli~enij~rn ~~~la, najglupljim, n a j m a n j e kulturnim na izazov kulturnost koj ~e.doba~ ob~rorn. Na zazo masivn ku turacije edno st rilizovano kultur masa odgovara ra orno provalom koja se produzav brutalno manipulaciji Na rncntaln odvracanje masa ?dg?vara neposrednirn fizitkim odvracanjem. To je njen izazov To da odgovori istirn terminim kojirna[e dozivana je njen lukavstv aliivik.od ~oga,daodg~)Vor na simulaciju kojuje zatvara] jedni odusevljenim drustvenim procesom kojiilrevazilazi njen ciljev ispunjava ulogu razorne hipersimulacije

Ljud zele da sv uzmu sv opljackaju sv pojedu da svacim privlaci, Jedino manipulisu. Videti odgonctnuti, nautili, 10 masovno uzbudenj izaziv manipulacija. Organizatori (I urnetnici in el ktua ci uplascni su om neobuzdano eznjom er uv ra na va na prikaz ur racunaju sa to aktivnom, razorno fascinacijom brutalnim iizvorni odgovoro na ponudu jedn nerazumljive kulture, atrakcijom koja im sva svojstva provale skrnavljenj nckog svetilista Bobu je moga mora da nestan sutradan posl otvaranja, demontiran kidnapovan od gomile to bibio jedini moguci odgovo na psurdn izazov proz rnos demokratij kulturc: da svak odne po edan sraf ka fc fetisi ov ne kultur ud diru u, nj dodiruju, pogled je sarn jeda vi taktilne manipulacije tu se stvarn radi jednom taktilnom ne visevizuelno il diskurzivno svetu, Ijud su tu neposredno ukljucen proces: manipulisati/biti manipulisan proceniti/bi procenjen, kretat se pokr tati proces koji vtse ne do pr ni pr nest nali na paniku na neki panica svet

To je usporena panika be spoljasnje povoda To je unutra snja zestin zasicenog skupa implozija. obur je ne apaljiv, sv prcdvidcno Pozar, ksplozija, razaranj nisu vise rn ginarn al erna iv vrst gradevin lrnplozija je oblik ukidanj "kvartarnog", kibernetlcko kombinatorijskog sveta. ub un dg va om nacinu proizvodnje. Svet mreza, kornbinatorike protoka odgovaraj revcrzija mplozija.

ce ek plodir ti

usled sv ve ih prot vure no ti

tvari, jo

diraju ra gran va uc sv vise uSledfeed-backil jeni kontro ni is em VlaSIimplodira nestajanja.

da, unutra nj

ii spoljasn

negativn st

gr da

arno an

pr te an

svet to je zcstin

razv

[e dijalekticka da

energcticka,

odredena, analiticka dilack

ma nece

proizvodnje. Ta zestln

oslobo

zesuna

implozivna

rhaicnog njegovog

ovla en a, ka

to

biva

fi itki

zv zd ni

si te i-

reprodukcije sv probijcn

pukotine

Borhesove utopije, pokr va dana imul krum vi ne rola nego kroz gcneti ku minijaturizaciju,

imul ci

edno

ireverzibi nog,

lacku eksploziju. mo bili jedn

ti),

zracenja.

kroz vojstv

manentno

pore ka

udvajanje,

sv

gu nuu-

mima proizvodnj zvezde ii rizorna,

cesu sistem ku tura os obodilac

ze nn

do beskrajnosti

mreza, ekspanziji

(r cionalnos-

Rizo podzemno stable razgranato korenje. Prim prev, Molamo on st seodnos na molekul-gram molarn masa

Prim prev

ga pr dn hi go oslobadanj dresenj ene~gija jednu fazu implozij~, _posl ~edn~ vrst maks ma no zr cenj (treba ponovo razrnorn at jove konc pt gubitk po rosnje to s~islu crpnom zracenju na kom on zasniv svoJupotrosacku antopologiju to je poslednj eksplozivn mi ~a~e fllozofije koji.~ezr~kast? ~iri poslednj va rome edne sustini, opst ekonom Jc ah to vise za na nema smisla), jedn fazu reverzijesocijalnog-dzmovske reverno ut sistem ne prestaju da postoj posi istros svoJ energlJu zraccnja on irnplodiraju putem sporog, zati.mpo~tepen u.brzano~p~~ on se skupljaj basnoslovnom brzino postaj involutivni sistemi koji psorbu sv okolne nergij do se ne pr tvor erne ka neodredcn potencijal zracenja energije. Mozd su velikc me ropole svakak one, ak ov hipoteza ma neko misl postal argt implozij to smis u, ar ~t apsorpcij rcsorpcij samo socijalnog, cijc je zlatno doba, istovremeno dvojakim konccpto kapitala revolucije be sumnje prene uh up rg trebal implozij smatrati neki negativnim, inertnim rcgresivnim procesom ka st na to sugerise jczik, velicajuci obratn termin evolucij revolucije Implozij je specifican proce nepredvidlji vi posledicama Ma 1968.svakak je bi prv implozivna epizoda, to jest suprotno njcgovom novo tumacenj erminima revolu ionarn prozopopeje, bi je prva silovi reak ij na as cenost socijalnog jcdn retrakcija jeda izazov hcgemoniji socijalnog protivurecnost uost lom, dcolog jo sami ucesnika ko su verovali da id da je socijalnom akva predst va koja jo uv nama prcovl duje uostalom doba de dogada 68-e moga je jo~ da da re oluc na ploz ne vr po ug B at ai ll e e or ge s ( 1 7 -1 9 2 ) f ra nc . p i s c , e se ji st a s kl o socioloski problemo odnosa izrned stvaraoca-umemik

prev.

i st ic i r nu : b av i s e Prim. drustva

cs ok

nvolucij so ijalno nena na re

odrcdeno momentu, ka posl~vl ko vr op k. n, du g, ut vl nepostojeca rcvoluciona~,na dinam,ika N~supro ,tome, ~~Il_l evo luci a,sarn ideja revolUCI J~ ,takodc im plodira, ta implozija 1m3teze ds er -e zahvaljujuc 68-oj dr~~t~eno~kao pustinja, rast ucesce upravljanje opst s3moupravlj~nJe"al~ se isti ma na mnog tacaka mnogobrojnijih nego 68-0], pnbhZaya dostupno istorijsko

umu,

,i

UP RMAR

OB

Sa trideset kilometara unaokolo saobracajn strele va upucuju ka im veliki entrim od biranj koja su supermarketi ka to hiperprostor robe gd nogo pogled izgraduj [edn nova drustvenost, reba vide kako on centralizu preraspode ljuj celu regiju njen stanovnistvo, kako koncentrise racionalikretanje tam nazad, sasvim slicno onom periferijski commutersa, ko odredene casove apsorbuj ponovo izbacu nj hova radna mesta. drugoj vrst rada rad akulturacije sueeljavanja ispitivanj koda drustvenog suda ljud tu dolaz da bi nasli odabrali predmcte-odgovor na sv pitanj koja mogu sehi da postavljaju; ili, bo on m; od ovor na funkcionalno usmcreno pitanj koje sa injavaju predme i. Predmet visenis roba ca nisu ba ni znac eiji bismisao poruk ljudi usvajali nego su testovi; er upravo on na ispi u]u, mismo pozv ni da

funkcionis sv poruke medija nije to ni informacija, ni komunika cija nego referendum, neprekidni test cirkularn odgovor, provera vanje koda, fa or nt ko gl moga da se izgubi nego je tojcdan totaln ekra na kome reklamni pano sami proizvod svojoj neprekidno izlozenost igraju ulog Commuter (engl. Ijud koji stanuj daleko od svojih radnih mcsta, putujuei svakodnevno do njih a t a g Prim. prev,

tamb ne

obra ajne

strukture,

rzav ma

pr thod

iI cim?

Sjed njenim

oznacene urbane zone, rosnje li nj gova ulog

ti

ag om raciji

daleko pr va il zi "potro nju"

najvaznije to [e njihov serijalni, cirkularni budu mode drustv ni odno a.

0t

dogada kraj 1850-1950)videli

on pods ic

po-

pred e-

spektakulami raspored,

oder os i, elik gr dovi su tokomj dnogveka ra anje je ne generaci mode nih" robnih ku

shopping-centrom

(iIi

ag om

njim

azmaknuti,

jezgro.

pravil

pokriv na

ojem toleranc je

akoc

nadstvarnosti.

Super-

here De

univerzite

iii, jo uvek fabrika-

supermarketu univerzi Hi novo (trgovini, radu znan]u,

se tu vise

funkcijama

karakterise

tegracije funkcija, grada, odel ko j e p re m e st e

jednom modelu dezinva

retiran ka

grad

nadstvaran

Jl n ag ov e a va j

k ra ] g ra da , ak

odernog,

ka

odredenog,

kvalitasve m a n

mi la Postavicemn tri hipoteze:

da proj ktov na

na leren~

de trukturacije

Te fa rike

input-outputom;

1.ar~l

Inform.acija, mozda, proizvod smisao (negentropsk faknaglo gubljenjc znacet< r),al Ie uspeva komp nzuj

konvekcije

trznice, Ti tudn

njihov duboku fun~ iju: na tv rnos fu~k iona ~~ jezg r~.koj to vi~e uopste nisu TI nO~1obJekt su .I~lOVl.sl!Dulac~J ok kOJl ~, mreza, izgraduj

nesto krize, ii

hiperfunkciona iz ci

"van idova" jednog

napustanjem,

entr

(!at

znanja izjedn ~u

izgubljena

s v i m a oblastirna, ub cu od grav

poruke sadrzaj] gubljenje, propad nj se .ber ad nj goyo ponovnog ubrizga-

tome sv Id