Biznis Plan Maline i Kupine

BIZNIS PLAN PODIZANJE ZASADA MALINE I KUPINE

Mesto i datum

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA Ime: Adresa: Telefon: BPG: Osnovna delatnost:

poljoprivredna

Ukupan broj članova domaćinstva:

4

Ukupan broj radno sposobnih čl. domaćinstva:

3

Domaćinstvo poseduje blizu 5 ha zemlje u vlasništvu. Na zemlji se uzgajaju povrtarske kulture za potrebe domaćinstva. Najveće površine su pod voćnjacima. Uglavnom se radi o zasadima jabuke i šljive. Od pre nekoliko godina na delu zemljišta zasaĎene su i maline, koje se daju na trţište. Za potrebe planirane proizvodnje, planira se zakup 10 ha zemljišta, koje se nalazi u neposrednoj blizini poseda. Od objekata, domaćinstvo raspolaţe sa porodičnom kućom, pomoćnom kućom, stajom, svinjcem, kokošinjcem, magazama, šupama, i drugim objektima manjih vrednosti. Od poljoprivredne mehanizacije, domaćinstvo poseduje motokultivator i razne alatke za obradu zemlje. Investitor ima nameru da se, ulaganjem u podizanje zasada malina i kupina, orjentiše na poljoprivrednu proizvodnju kao glavnu delatnost domaćinstva i na taj način obezbedi ekonomsku stabilnost za svoju porodicu. Za planirano investiranje postoje preduslovi u smislu imovinskih, tehničkih, kao i kadrovskih domaćinstvo raspolaţe sa dovoljno znanja i iskustva u radu na zasadima kupine i maline. Ne postoji, meĎutim, finansijska sposobnost da se investicija realizuje sopstvenim sredstvima. To je razlog odlučivanju na kreditno zaduţivanje. Na osnovu dosadašnjih rezultata u radu, mogućnosti da se sve proizvedene količine prodaju, potraţnje koja je uvek bila veća od ponude, realno je očekivati da će iz efekata planirane delatnosti uloţena sredstva biti vraćena već nakon dve do tri godine i da će se stvoriti temelj za funkcionisanje domaćinstva na višem nivou i dalji razvoj iz sopstvenih resursa.

2

2. REZIME BIZNIS PLANA U tabelama na narednoj strani dati su osnovni elementi investicionog ulaganja i efekata ulaganja: investicije u osnovna sredstva, izvori finansiranja i neki pokazatelji poslovnih rezultata. Na osnovu izvršene ocene biznis plana utvrĎeno je da projekat ispunjava osnovne kriterijume za donošenje odluke o finansiranju, a to su: eliminacioni, funkcionalni i deskriptivni. U narednoj tabeli se daju pokazatelji proračunatih efekata investiranja po odgovarajućim kriterijumima dinamičkih i statičnih metoda.

3. OPIS I SVRHA ULAGANJA Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline i kupine obuhvata: -

zasade maline na površini od 10 ha i zasade kupine na površini od 5 ha.

Domaćinstvo poseduje površinu od 5 ha, dok će 10 ha uzeti u zakup. U strukturi ulaganja su sadnice, rad mehanizacijom i rad radnika. Opredeljenje za ovu vrstu ulaganja proizlazi iz činjenice da postoje vrlo dobri klimatski i ostali uslovi za ovu vrstu proizvodnje u ţičkom kraju, koji se, uz Kolubarski region, smatra područjem sa najboljim uslovima za proizvodnju maline i kupine u Evropi. Dosadašnja iskustva su pokazala da je ova proizvodnja vrlo rentabilna i da traţnja prevazilazi ponudu. Organizacija otkupa je stabilna – postoje otkupljivači koji već duţi niz godina organizuju prikupljanje i zamrzavanje ovog voća. Ulaganje u ovakvu vrstu proizvodnje predstavlja idealno ulaganje u brdsko – planinskom području uţičkog regiona iz sledećih razloga: -

idealni klimatski uslovi za gajenje maline i kupine, jednostavna i lako savladiva tehnologija uzgoja i nege zasada, poboljšanje kvaliteta ţivotne sredine sa stanovišta ekologije, ekonomična i visoko rentabilna proizvodnja, radno intenzivna proizvodnja, što omogućuje zapošljavanje radne snage sa niţim stepenom kvalifikacije, izvozna orjentacija, čime se doprinosi poboljšanju deviznog bilansa zemlje, relativno mala investicionog ulaganja.

Osnovni motiv kojim se investitor rukovodio prilikom donošenja odluke o podizanju ovih zasada je činjenica da naša zemlja još uvek ne raspolaţe zasadima maline i kupine sa adekvatnim asortimentom i odgovarajućim kvalitetom prema zahtevima savremene nauke i prakse u ovoj oblasti voćarske proizvodnje.

3

Realizacijom ovog programa investitor će biti u mogućnosti da u potpunosti obezbedi visok nivo uzgoja i nege zasada, a samim tim i visok kvalitet proizvoda, i na taj način obezbedi adekvatan tretman na trţištu, odnosno kod otkupljivača, što je garancija uspešnog plasmana celokupne proizvodnje.

4. ANALIZA TRŢIŠTA 4.1. ANALIZA TRŢIŠTA NABAVE Za podizanje zasada maline i kupine neophodna je nabavka sadnica, mineralnih Ďubriva i sredstava zaštite. Svi navedeni inputi nabavljaju se u zemlji, direktno kod proizvoĎača ili trgovinskim organizacijama. Svi navedeni proizvodi dostupni su svima kome su neophodni, tako da problem snabdevanja repromaterijalom ne postoji. Nabavno trţište nije ograničavajući faktor normalnog, nesmetanog funkcionisanja planirane proizvodnje.

4.2. ANALIZA TRŢIŠTA PRODAJE Plodovi jagodičAstog voća, pre svega maline i kupine predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za preradu i sokove, voćne koncentrate, ţelea, dţemove za potrošnju u sveţem stanju i sl. S toga je potrošnja maline i kupine na domaćem i inostranom trţištu velika i iz godine raste, te je njihovo gajenje pre svega na individualnom sektoru vrlo rentabilno. Prema zvaničnoj statistici proizvodnja maline i kupine na teritoriji Srbije u poslednjih 15 godina kreće se izmeĎu 15 i 25 hiljada tona godišnje. Područje Uţičkog okruga se nalazi na samom vrhu proizvoĎača i preraĎivača ovih voćnih vrsta. U poslednjih 5 godina proizvodnja maline i kupine u ovom Okrugu kretala se izmeĎu 10 i 15 hiljada tona. Ako se zna da je područje Kolubarskog okruga u proizvodnji maline uz rame Uţičkog okruga s pravom moţemo konstatovati da se na području Zapadne Srbije proizvodi više od 90% ukupne proizvodnje ovog plemenitog voća u Srbiji. Imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji čija traţnja na svetskom trţištu raste iz godine u godinu a da joj je i na domaćem trţištu potruošnja značajna, nema nikakvih opasnosti da se podizanjem novih zasada, doĎe u situaciju da plasman ovih proizvoda bude ugroţen. Otkupne cene ploda i sadnica maline ikupine koje su trenutno vaţeće na trţištu sa stalnom tendencijom njihovog rasta su sledeće:  

Sveţa malina Sveţa kupina

70 din/kg 30 din/kg.

4

5.TEHNIČKO –TEHNOLOŠKA ANALIZA 5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganja Poljoprivredno gazdinstvo Radojčić Miroslava iz Gornja Kravarica-Guča, namerava da u okviru sopstvenog razvoja, razvije proizvodnju maline i kupine na brdskom planinskom području Opštine Lučani. Motiv za razvoj proizvodnje maline i kupine na sopstvenom gazdinstvu u selu Gornja Kravarica-Guča je da je tamo roĎen i da ţivi vlasnik gazdinstva Radojčić Miroslav. Ovo područje je u mogućnosti da obezbedi i dovojno radne snage za berbu. Postojeća mehanizacija, uz malu dopunu moţe opsluţivati i ovu proizvodnju. Nema potrebe za investiranjem u ekonomskeobjekte i druge prateće objekte infrastrukture. Područje je povezano asfaltnim putevima Guča-Lučani, Guča-Čačak, Guča-Ivanjica, kao i mreţom makadamskih puteva izmeĎu okolnih sela. Imajući u vidu potraţnju plodova maline i kupine na inostgranom trţištu, klimatske, zemljišne i druge uslove kojima područje raspolaţe, stečene navike za robnom proizvodnjom, odnose sa zemljoradnicima i sopstveni razvoj opravdana je namera Poljoprivrednog gazdinstva za investiranje u proizvodnju maline i kupine i matičnih zasada maline, kao sastavni deo Programa razvoja ne samo Poljoprivrednog gazdinstva Radojčić Miroslava nego i znatno šire, jer će putem proizvodnje sadnica maline znatno doprineti proširenju zasada mailne, odnosno podmalaĎivanju već dosta starih postojećih zasada.

5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matičnih zasada maline Predmetni zasadi maline zasnovaće se na području Opštine Lučani. Kao brdsko planinsko područje nalazi se na 400-500 m nadmorske visine. Sve parcele nalaze se u neposrednoj blizini lokacije gde je planirana izgradnja mini hladnjače povezane asfaltnim i makadamskim putevima. Lokacija zasada, magacina za repromaterijal i buduće hladnjače obezbeĎuje povoljan transport repromaterijala, ambalaţe i plodova maline i kupine bez umanjenja kvaliteta.

5.3. Prirodni uslovi 5.3.1. Klimatske karakteristike Parcele predviĎene za podizanje malinjaka i kupinjaka, nalaze se na nadmorskoj visini 400-500 m. Pripadaju brdskoplaninskom području zapadno od Lučana. Klimatski uslovi su veoma povoljni jer kao planinarsko područje ima nešto više padavina čime su obezbeĎeni zahtevi maline i kupine za dosta vlage u zemljištu i u vazduhu. Nema potrebe posebno prikazivati klimatsku karakteristiku podacima

5

meteorološke sluţbe pošto se na ovom području već nekoliko decenija na velikom broju poljoprivrednih gazdinstava malina i kupina uspešno proizvodi. Ostvaruju se visoki prinosi i kvalitet plodova. Novim zasadima malina i kupina proširuju se ovi zasadi u brdsko planinskom području Opštine Lučani, velikog proizvoĎača maline i kupine u našoj zemlji.

5.3.2. Zemljišne karakteristike Zemljište na tretiranom području pripadaju tipu podzola i perapodzola. Višegodišnjom obradom traktorskim plugovima oranični sloj je produbljen a primenom mineralnih Ďubriva i stajnjaka obogaćeno je osnovnim makro elementima i humusom. Prema podacima padoloske laboratorije Zavoda za poljoprivredu u Valjevu , koji je vršio kontrolu plodnosti zemljišta na tom području, prosečan sadrţaj humusa je 2.5-3 P2O5 na 100 grama suvog zemljišta < 10, K2O >15, pH u kC1 3.5-5.5. Prema tome, zemljišne karakteristike su takve da obezbeĎuju uspešno gajenje maline i kupine. Prirodni indikatori su već postojeći malinjaci i kupinjaci koji se uspešno gaje na ovom području zatim tehnologija gajenja maline i kupine koja će biti data u ovom Programu daje nadu da će malina i kupina veoma uspešno moći da se gaje.

5.4. Tehnološki deo 5.4.1. Izbor mesta i poloţaj za gajenje maline Kao biljka sa plitkim korenovim sistemom i gustim sklopom koja ostaje na istoj površini 8 do 10 godina, malina zahteva besprekornu i blagovremenu pripremu zemljišta. Priprema zemljišta se sastoji od niza mera.Očišćavanje parcele od drvenastog korova i kamena i izrade ţive ograde oko parcele. VaĎenje zaostalih panjeva i ţila kao ostatka drvenastih biljaka, višegodišnjih korova, ravnjanje manjih depresija.Ako je parcela više godina bila zaledinjena ili se kao korov javlja bagrem i drugi višegodišnji korovi, problem korova se najefikasnije moţe rešiti primenom nekih od totalnih translokacionih herbicida na bazi glifosata u dozi 7-8 l/ha. Tretiranje izvršiti u periodu avgust-septembar. Posle 15 do 230 dana, nakon tretiranja parcelu treba poorati na dubini 30-35 cm. Pored ovih mogu se koristiti i drugi preparati na bazi dalapona u količini 15-25 kg/ha. Ako je tretirano zemljište ovim preparatima oranje izvršiti posle 60 dana a za uništavanje višegodišnjih širokolisnih korova mogu se uspešno koristiti monosan, deherban, hosemin i dr. u količini 3-6 l/ha. Pre oranja parcelu treba naĎubriti sa dobro zgorelim stajnjakom 40-50 t/ha. Uporedo sa rasturanjem stajnjaka rasuti mešana mineralna Ďubriva i to kombinacije sa većim sadrţajem kalijuma (NPK=8:12:26+3mg, 8:16:24, 4:8:20 ili 8:15:20) u količini 600-800kg/ha. U slučaju da se ne mogu obezbediti navedene kombinacije koristiće se kombinacija 15:15:15 koje ima na trţištu ali je t omanje racionalno. Mineralno Ďubrivo dodati ½ pre oranja a ½ pre dopunske obrade. Oranje treba obaviti na dubini 30-35 cm zavisno od karakteristika zemljišta. Na lakšim zeljištima na manjoj dubini 25-30 cm a na teţim ilovastim na većoj dubini 30-40 cm. Za sadnju u jesen oranje obaviti u toku leta, odmah nakon skidanje predhodne kulture, a za prolećnu sadnju tokom jeseni i zime. Kako u uslovima ovog područja često u toku druge polovine februara ima dosta toplih i suvih dana, kada je moguće sadnja maline. Oranje treba izvršiti blagovremeno (novembar-decembar). Površinsku obradu treba izvršiti neposredno pred sadnju vodeći

6

računa da se ona izvede po relativno suvom vremenu jer se u protivnom moţe pokvariti njegova struktura.

5.4.2 Izbor sorte Na celom području malinogorja Podorine gaji se isključivo sorta Vilamet sa nešto, ekonomskim beznačajnim površinama zasaĎenim sortom Gradina. Vilamet je sorta koja je u našim klimatskim i zemljišnim uslovima našla optimalne uslove. Uz primenu specifičnog načina gajenja ispoljava veliku rodnost, dobar kvalitet plodova kao i otpornost ili rezistentnost prema bolestima i štetočinama, pa je iz tih razloga vodeća sorta a to će i ostati u narednom duţem periodu.

5.4.3. Sadni materijal Da bi se mogla ostvariti visoka kvalitetna i standardna proizvodnja maline, neophodno je obezbediti kvalitetan sadni materijal, koji je proizveden u registrovanim matičnjacima i pod stručnom kontrolom. U tom cilju pojoprivredno gazdinstvo Radojčić Miroslava organizovalo je proizvodnju sadnog materijala u sopstvenim matičnjacima na površini od 1.00 ha. Ovim programom razvoja proizvodnje maline, predviĎa se podizanje novih 3.00 ha matičnog zasada maline. Izvorni sadni materijal za zasnivanje matičnjaka obezbediće se uvozom elitnog sadnog materijala.

5.4.4. Podizanje malinjaka

a) Vreme sadnje Najboje je da se sadnja vrši u jesen, jer je tada obezbeĎen najbolji prijem i u toku naredne vegetacije imaju bujniji porast. Ukoliko vremenske prilike dozvole, sadnja se moţe vršiti i u toku zime, u drugoj polovini februara i početkom marta. Pri zimskoj sadnji treba voditi računa da sadnice ne budu izloţene niskim temperaturama. Prolećno saĎenje daje znatno slabije rezultate koji se manifestuju kroz znatno slabiji prijem i usporen porast u toku navedene vegetacije.

b) Izbor i priprema sadnica za sadnju Za podizanje malinjaka, isključivo će se koristiti sadnice iz matičnog zasada poznatog porekla, identiteta sorte i zdravstvenog stanja. Sadnice će biti odabrane od strane stručnog lica. Koristiti isključivo sadnice I klase sa dobro razvijenim korenovim sistemom, sa masom sitnih ţila, zrelim stablom, neoštećenih pupoljaka, bez simptoma bolesti i oštećenja od šĎtetočina ili grada i bez mehaničkih oštećenja. Strogo voditi računa da sadnice od momenta vaĎenja u matičnjaku ne budu izloţene isušivanju i uticaju mrazeva. Ako se sade odmah posle vaĎenja, voditi računa da ne doĎe do isušivanja, kvašenjem i pokrivanjem. Ako se sadnja odlaţe do proleća, sadnice se moraju obavezno utapati (razvezanih

7

snopova) u rastresito, ocedivo zemljište i da ne budu izoţene jakim mrazevima. Za zaštitu od miševa, u kanal u zoni korenovog sistema rasturiti cinkfosfid ili fadiran mamce. Neposredno pred sadnju sadnice treba pregledati i pripremiti za sadnju, rezidbom ukloniti polomljene ţile i druge ţile bez ţilica. Posle toga, svaku sandicu potpoiti u mešavinu sveţe goveĎe balege i ilovače (1:1) sa vodom i dodatak nekog od bakarnih preparata radi dezinfekcije.

c) Tehnika sadnje Na pripremljenom zemljištu najpre izvršiti razmeravanje i odrediti pravce redova. Najboje je da pravac redova bude sever-jug, jer su tada najduţe osunčane u toku dana. Po obeleţenim pravcima napraviti kanale jednoobraznim plugom ili raonikom zapreţne kopačice sa daskama, dubine 18 do 20 cm. Prilikom sadnje obavezno koristiti kanap, da redovi budu pravi. Na parcelu iznositi samo onoliko sadnica koliko se za dva sata moţe zasaditi kako bi se izbeglo isušivanje. Saditi na dubini 12-15 cm. Najpre korenov sistem pokriti sa malo rastresite zemlje i zemlju blago sabiti s tim da sve sadnice budu učvršćene vertikalno. U cilju zaštite od štetočina u kanale rasturiti neki od granulovanih insekticida (timet, geolin, galation ili neki dr.) u količini 20-25 kg/ha. Posle toga u kanale dodati dobro zgoreo stajnjak do 10 t/ha. Ukoliko se saĎenje vrši u proleće a nema dovoljno vlage, obavezno ih zaliti pre konačnog zagrtanja. Konačno zagrtanje obavlja se posle dodavanja stajnjaka, mineralnih Ďubriva i eventualnog zalivanja. Posle sadnje sadnice skratiti na 15-20 cm od površine zemlje kako bi se izbegao rod u prvoj godini obezbedio bolji prijem i nicanje novih broja izdanaka.

d) Sistem uzgoja Predlaţe se špalirni sistem uzgoja. Gustina sadnje mora obzbediti optimalni ţivasti prostor za biljke. Zbog toga, meĎuredno rastojanje treba da bude 3 m, a odstojanje posaĎenih sadnica u redu 25-30 cm. Redove prvenstveno postaviti u pravcu sever-jug. Time se postiţe maksimalna osunčanost biljaka i smanjuju uslovi za razvoj bolesti i štetočina. Na krajevima redova ostaviti odgovarajući prostor za okretanje mašina (3-4m). Predvideti i jedan prostor za praznu i punu ambalaţu, repromaterijal i sl. (sabirno-distributivno mesto).

e) Postavljanje armature Armatura će se sastojati od bagremovih stubova i pocinkovane ţice. Bagremovi subovi treba da budu duţine do 2.20-2.50 m a najmanji prečnik na tanjem kraju 5-8 cm. Ţica mora biti pocinkovana, dovoljno elastična Ø 2-2.5 mm. Stubovi se pripremaju tako što se kora skine za deo koji ide u zemlju i 10 cm iznad toga a ostatak se naparava. Naparavanje se moţe zameniti hemijskom dezinfekcijom, jačim rastvorom nekih od bakarnih preparata. Ako se donji deo naprava onda preostalu duţinu treba premazati preraĎenim uljem. Stubove postaviti na svakih 6 m u pravcu redova. Predhodno napraviti rpe 50-70 cm dubine (najbolje traktorskom bušilicom). Visina stubova iznad zelje treba da je 1.70-1.80 m. Stubove postaviti strogo

8

vertikalno, u istoj liniji po pravcu i visini i dobro ih učvrstiti. Na krajnjim stubovima, sa unutrašnje strane redova ostaviti stubove podupirače (kosnike) a u duţim reodovima kosnici se postavljaju i na stubu u sredini ili na dva stuba u redu, zavisno od duţine reda. Pocinkovana ţica se postavlja u dva reda, jednostruko i to na 70-80 cm od zemlje prvi red, a drugi, na 140-150 cm. Prilikom postavljanja ţice, najpre kraj ţice pričvrstiti (obavijanjem oko pvog stuba) a zatim je na drugom kraju dobro zategnuti aparatom za zatezanje ili autodizalicom. Ţicu na svakom stubu pričvrstiti ''U'' ekserima. PREDRAČUN TROŠKOVA PODIZANJA MALINJAKA Red. broj

Vrsta troškova

a) Materijal 1. sadnice maline 2. stajnjak 3. mešana mineralna Ďubriva 4. KAN 5. bakarni krec s-50 6. Timet G-5 7. Bagremovi stubovi 8. Poc. ţica 2.2-2.5 mm 9. ''U'' ekseri 10. PreraĎ. ulje (bak.prep.) Svega materijal: b) Mašinski radovi 1. Prevoz stajnjaka 2. Prevoz miner. Ďubriva 3. Oranje 4. Taniranje 5. Drljanje 6. Otvaranje kanala 7. Prevoz stubova 8. Bušenje rupa 9. Ostali radovi Svega mašinski radovi:

Red. broj 1. 2. 3. 4. 5. 6.

Vrsta troškova c) Rad radnika Pripremanje-krečenje na parceli Utovar stajnjaka Rastur. stajnjaka Priprema min. Ďubriva Razmeravanje Otvaranje kanala brazdi

j.m.

kol. za 1 ha

kom t kg kg kg kg kom kg kg lit

12.000 40 700 200 2 20 580 240 10 120

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

j.m.

3 0.5 1 1 0.5 0.25 2 1 1

kol. za 1 ha

cena/din

Iznos

15 1.000 18 10.50 260 120 300 150 120 100

180.000 40.000 12.600 2.100 520 2.400 170.400 36.000 1.200 12.000 457.220

6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000

18.000 3.000 6.000 6.000 3.000 1.500 12.000 6.000 6.000 61.500

cena/din

Iznos

rad.dan

3

500

1.500

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

8 4 1 2 2

500 500 500 600 500

4.000 2.000 500 1.200 1.000

9

7. Priprema sadnica 8. Sadnja 9. Rezidba 10. Priprema insekticida 11. Zalivanje 12. Zagrtanje 13. Bušenje rupa 14. Manip.stubovima 15. Postavka stubova 16. Postavka ţice 17. Ostali radovi Svega rad radnika: d) Ostali troškovi 1. Stručne usluge

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

5 18 1 0.50 2 4 1 4 12 3 5 75.5

rad.dan

2

600 600 600 500 500 600 600 600 600 600 500

1.500

3.000 10.800 600 250 1.000 2.400 600 2.400 7.200 1.000 2.500 42.750 3.000

R E KA P I T U L A C I J A a) Materijal b) Mašinski radovi c) Ručni radovi d) Ostali troškovi Ukupno:

457.220 61.500 42.750 3.000 564.470

f) Nega maline u uzgojnom periodu Malina raĎa već u prvoj godini. MeĎutim, ovaj rod treba sprečiti rezidbom kako bi se obezbedio bolji prijem nicanja i porast većeg broja izdanaka. u drugoj godini ukoliko se dobro obavi sadnja i nega u prvoj godini dobij ase rod koji moţe, pri povoljnim uslovima na trţištu, pokriti tekućie troškove. Punu vrednost malina postiţe u trećoj godini. Iz navedenih razloga period nege-uzgoja (investicioni period) traje jednu ili dve godine u zavisnosti od uslova (prirodnih i ekonomskih) i primenjene tehnologije.

Zalivanje U proleće prve godine, pogotovu ako je prolećna sadnja, u slučaju suše neophodno je malinu zaliti jedanput ili dvaput, zavisno od potrebe. Zalivanje bi dobro došlo i u drugoj godini ukoliko nedostaje vlage u zemljištu.

Đubrenje Pošto se pripremom parcele i prilikom sadnje upotrebe dovoljne količine organskog i mineralnog Ďubriva, u prole prve godine ne treba Ďubriti. Pratiti razvoj novih izdanaka i aako treba izvršiti prihranjivanje nitromonkolom u maju. U jesen prve godine, pre oranja u redove i pored redova rasturiti

10

150-200 kg/ha mineralnih Ďubriva sa više kalijuma kao što su 8:12:26:+3MqO 8:16.24, 10:20:30. U drugoj godini Ďubriti na isti način stim što količine treba povećati za 30%.

Održavanje zemljišta Zemljište se stalno mora odrţavati u rastresitom i nezakorovljenom stanju. u koliko se primeni herbicid pre sadnje problem korova je rešen ili ublaţen za2 godine. Posle sadnje, prve 2 godine izbegavati primenu herbicida. MeĎuredni prostor trba odrţavati oranjem u jesen i drljanjem u proleće. u toku vegetacije povremeno se moţe koristiri raofreza ili izbegavati često freziranje pošto se njima kvari struktura zemljišta i umnoţavaju korovi iz podzemnih organa. Unutar redova prve dve godine raditi ručno.

Rezidba ivezivanje izdanaka U prvoj i drugoj godini krajem jula i početkom avgusta rezidbom do zemlje ukloniti prošlogodišnje izdanke i spaliti ih. Sem toga, ukloniti i nove izdankle koji su oštećeni od pretenora, galice, didimele, leptosferne i dr. U koliko se u prvoj godini ne prime sve sadnice, neprimljene iščupati i na prazna mesta zasaditi novim zasadima ili rzmestiti ih sa mesta gde ih ima više. Do kraja vegetacije u drugoj godini trba obezbediti 8-10 biljaka po duţnom metru za rod u trećoj godini. U koliko ima više izdanaka obavezno ih izvaditi. Visina izdanaka na kraju vegetacije druge godine biće takva da ih treba vezati. vezivanje obaviti PVC vezivom putem obavijanja veziva oko svakog izdanka i ţice naizmenično. Vezivo ne seći već ga ostaviti u jednom komadu za ceo red ili u 2-3 komada. Za vezivanje izdanaka mogu se koristiti plastične kopče, kojih ima na trţištu, čime se vrši ušteda u radnoj snazi a kopče se sa sigurnošću mogu koristiti više godina.

Zaštita od bolesti i štetočina U cilju zaštite od bolesti i štetočina (didimela, leptosferija, pegavost lista, prstenar galica, lisne vaši i sl.) u prvoj godini upotrebiti program od 3-5 prskanja. Početi kada novi izdanci dostignu visinu 15-20 cm. A završiti krajem jula. U drugoj godini zaštita se mora pojačati zbog pojave štetočina i bolesti cvetova i plodova (malinova buba, truleţ plodova i dr.). Potrebu, rokove prskanja i vrste preparata odreĎivaće angaţovana stručna sluţba. Za suzbijanje štetočina mohu se koristiti jedan od insekticida: fenitrotion, reldan ili fosfolid a za suzbijanje bolesti:bakarni kreč, mankogal, bakracid i dr.

11

PREDRAČUN TROŠKOVA U PRVOJ GODINI Red. broj

Vrsta troškova

j.m.

c) Materijal 1. KAN 2. Mešano Ďubrivo 3. Bakarni kreč 4. Fosfalid E-40 5. Kreč 6. Ostali materijal Svega materijal: d) Mašinski troškovi 1. Prevoz repromaterijala 2. Osnovna obrada 3. Dopunska obrada 4. Dovoz vode 5. Ostali radovi Svega mašinski radovi: c) Ručni radovi: 1. Primena Ďubriva 2. Primena krala 3. Okopavanje 3x 4. Zaštita 4x 5. Zalivanje 6. Rezidba 7. Popunj.prazn.mesta 8. Ostali radovi Svega rad radnika:

1.

kol. za 1 ha

cena/din

150 200 8 1 500

10.50 18 260 650 5

kg kg kg kg kg kg

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

1 1 1 2 1

1 1 15 1 6 2 2 2

d) Ostali troškovi Stručne usluge

6.000 6.000 6.000 6.000 6.000

600 600 600 600 600 600 600 600

Iznos 1.575 3.600 2.080 650 2.500 2.000 12.405 6.000 6.000 6.000 12.000 6.000 36.000 600 600 9.000 600 3.600 1.200 1.200 1.200 18.000

1.500 R E KA P I T U L A C I J A

a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Ostali troškovi Ukupno:

1.405 36.000 18.000 1.500 56.905

g) Tehnologija redovne proizvodnje

Đubrenje 12

Za visoke prinose i dobar kvalitet plodova neophodno je redovno i obilno Ďubrenje. Svake druge godine u jesen, na kraju vegetacije, pored redova rasturiti 10 do 15 t/ha zgorelog stajnjaka. Mineralna Ďubriva se dodaju svake godine. Prvenstveno koristiti magnifert (8:12:26:3 MqO) ili neko drugo Ďubrivo sa više klijuma. Stajnjak i mineralna Ďubriva u zemljište treba uneti obradom. U proleće vršiti prihranjivanje azotnim Ďubrivima. Norma za Ďubrenje mineralnim Ďubrivima je 300-400 kg/ha kombinovan9m Ďubrivima i do 200 kg/ha azotni Ďubriva. Medjutim, treba pratiti razvoj biljaka pa prema tome odreĎivati količine i kombinacije Ďubriva. Za prihranjivanje preko lista, koje se obavlja pri zaštiti od bolesti i štetočina treba koristiti folujarna Ďubriva Vuksal, Sal 12, Fertigal i dr.

Održavanje zemljišta Zemljište odrţavati u rastresitom i nezkorovljenom stanju u toku cele vegetacije. U jesen, obavezno izvršiti oranje ili podrivanje cele meĎuredne površine a u toku vegetacije, od proleća do berbe vršiti kultiviranje po potrebi. Odrţavanje zemljišta u redovima vršiti ručno ili primenom nekih od granulovanih herbicida u periodu mirovanja u proleće pre kretanja(pre listanja maline) kao što je kaosorang oko 60 kg/ha ako se tretiranje vrši na površini unutar redova. Pored ovoga, mogu se kretanja vegetacije i posle osnovne i dopunske obrade, po celoj površini, primeniti Simozin 50 ili Atrazin 50, 5 kg/ha uz utrošak 300 litara vode po 1 ha. Prema potrebi, posle nicanja korova, moţe se koristiti kompleksni herbicidi uz strogo čuvanje rodnih izdanaka koji ostaju za sledeću godinu.

Rezidba i vezivanje izdanaka Svake godine odah posle berbe ukloniti sve izdanke koji su doneli rod. TakoĎe odstraniti i nove izdanke koji su napadnuti prstenarom, galicom, didimelom i dr.bolestima i štetočinama. Sve isečene izdanke izneti van malinjaka i spaliti. U toku vegetacije izmeĎu redova uništavati sve izdanke čim niknu. unutar redova ostaviti samo izdanke koji sluţe za zamenu a se ostale uklanjati čim niknu. Za rod u narednoj godini potrebno je ostaviti 8-10 izdanaka na 1 duţni metar s tim što se u proleće uklanjaju polomljeni i izmrzli. U pogledu skraćivanja izdanaka pridrţavati se pravila da one do 2 m visine treba skratiti 20% a preko 2-2.5 m 25% dok duţe od 2.5 m skratiti 30%. Optimalna duţina izdanaka za rod u tekućoj godini je 160-165 cm. Izdanke vezivati za ţice PVC vezivom obavijanjem svakog izdanaka i oko ţice. Vezivo se ne seče, već koristiti neprekidnu duţinu za svaki red posebno. Vezivo posle berbe se skida i moţe se koristiti u narednoj godiji. Ako se za vezivanje koriste plastične kopče, svaki izdanak se veţe na prvoj i duroj ţici sa po jednom kopčom. Vezivanjem sa plastičnom kopčom štedi se na radnoj snazi, a kopče se mogu koristiti više godina.

Zaštita od bolesti i štetočina Malina je izloţena napadu velikog broja bolesti i štetočina.Sve sorte su osetljive na didamelu. Na pegavost lista dosta je otporna sorta Vilamet, dok su ostale sorte dosta osetljive. U kišnim godinama dolazi do truleţi plodova.

13

Od štetočina nadzemnih organa redovno su prisutni: lisne vaši, prstenar, galica a na pupoljcima i cvetovima malinova buba, surlas, cvetojedi i dr.Korenov sistem moţe biti napadnut od grcica gundelja, ţičnjaka i poljskih miševa. Da bi se malina zaštitila od napada bolesti i štetočina nuţno je vršiti zaštitu.Potrebno je da se od strane proizvoĎača i stručne sluţbe prati pojava i razvoj bolesti i štetočina i da se prema tome odreĎuju mere zaštite i zašštitna sredstva. ORJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE Red.br.

Vreme prskanja

1.

Pre listanja

2. 3.

Porast letorasta do 10cm Kad se formiraju cvetni pupoljci

4.

Pre cvetanja

5.

Posle cvetanja

6.

Posle berbe

Preparati Bakarni kreč ili Mankogal-80

Koncentracija 0.60% 0.25%

Mankogal-80

0.20% - 0.25%

Fenitrotion E-50 + Mankogal-80 Fenitrotion E-50 + Mankogal E-80 Ronilan Galovit Bakarni kreč

0.15% 0.20% 0.15% 0.20% 0.15% - 0.20% 0.07% 0.50%

Navodnjavanje U slučaju sušnog perioda navodnjavanje-zalivanje jedino obezbeĎuje visoke prinose i kvalitet ploda. Zbog toga je neophodno da se ova mera primeni u kritičnim periodima.

Berba i transport plodova Da bi se očuvao odgovarajući kvalitet i celina plodova, berba se mora obavljati strogo po utvrĎenim pravilima. Ne sme se sačekati da plodovi prezru pa se s toga na istoj parceli berba mora obavljati svakog drugog dana a pri višim temperaturama svakog dana. Berbu obavljati po suvom vremenu a izbegavati velike podnevne ţege. Ambalaţa treba da bude zdrava i čista. Ambalaţu sa plodovima do transporta, drţati na hladnom mestu van direktne sunčeve svetlosti. Obaveza je da se malina I –og kvaliteta bere u plitke holendere 2-3 reda. Ubrani plodovi treba da se isporučuju dva puta dnevno. Prilikom utovara i transporta strogo voditi računa da se plodovi ne zaprljaju i oštete. PREDRAČUN TROŠKOVA REDOVNE PROIZVODNJE Red. broj

Vrsta troškova

j.m.

kol. za 1 ha

cena/din

Iznos

a) Materijal

14

1. Stajnjak 2. Komb.min.Ďubriva 3. KAN 4. Bakarni kreč 5. Mankogal 6. Zolaks PM 7. Galovit E-50 8. Galovit 9. PVC vezivo (kopče) 10. Ostali materijal Svega materijal: b) Mašinski radovi 1. Prevoz stajnjaka 2. Prevoz ost. reprom. 3. Osnovna obrada 4. Dopunska obrada 5. Zaštita 6. Prevoz ploda i amb. 7. Ostali radovi Svega mašinski radovi: c) Rad radnika 1. Utovar I rast. stajnjaka 2. Primena min. Ďubriva 3. Zaštita 4. Rezidba st. izdanaka 5. Rezidba nov. izdanaka 6. Vezivanje 7. Berba plodova 8. Utovar plodova 9. Ostali radovi Svega ručni radovi:

t kg kg kg kg kg kg kg kg

15 400 200 12 3 5 1.50 1.50 3

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

1.50 1 1 2 2 5 1

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

4 2 5 16 6 16 300 10 5

1.000 18 10.50 260 420 800 960 950 500

15.00 7.200 2.100 3.1200 1.260 4.000 1.425 1.425 1.500 3.000 41.000

6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000

9.000 6.000 6.000 12.000 12.000 30.000 6.000 81.000

600 600 600 600 600 600 600 600 700

2.400 1.200 3.500 9.600 3.600 9.600 180.000 6.000 3.500 219.400

R E KA P I T U L A C I J A a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika UKUPNO:

41.030 81.000 219.400 341.430

5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka

15

a) Priprema zemljišta za sadnju Po odabiranju lokacije i parcele za podizanje zasada kupine potrebno je izvršiti kvalitetnu pripremu zemljišta koja se sastoji od čipšćenja terena od šiblja, panjeva i višegodišnjeg korova, zatim dubokog oranja i tanjiranja i na kraju fina priprema neposredno pred sadnju. Po izvršenom čišćenju terena po celoj površini rasturiti 30-50 t dobro zgorelog stajnjaka što zavisi od utvrĎene količine humusa u zemljištu. TakoĎe, ako analize pokazuju da je zemljište siromašnije od predviĎenih normi pre oranja treba rasturiti i polovinu NPK Ďubriva predviĎeno za meliorativno Ďubrenje odnosno 500 kg/ha čija formulacija treba da sadrţi više kalijuma i fosfora a manje azota (10:12:26 ili 8:4:24 ili 7:14:21). Unošenje obe vrste Ďubriva moţe se obaviti posle oranja,a pre tanjiranja i frezovanja, mada je tada to teţe izvodivo. Meliorativno Ďubrenje je naročito potrebno ako su zemljišta nešto sabijenija, ilovasta ili pak suviše vlaţna. Ako zemljište ima nisku kiselost (pH manje od 5) potrebno je izvršiti kalcifikaciju odnosno unošenje materijala alkalne reakcije na podizanje kiselosti.Da bi se kiselost popravila za jedan indeksni poennpr.sa 5 na 6 dovoljno je uneti 3-5 t/ha krečnjaka (CaCO3) ili l.5 t/ha negašenog kreča ili 1 t/ha Ďubriva ''tomasov fosfat'' ili specijalno formulisana Ďubriva: Njival, Fertimag i sl. Sredstva za kalcifikaciju treba unositi samo na osnovu analize zemljišta i to postupno u dva navrata: pre oranja i pred finu pripremu zemljišta. TakoĎe ako ţelimo da postignemo kiselost za dva poena, sredstva za kalcifikaciju treba unositi postupno svake duge godine a nikako velike količine odjednom. Oranje izvršiti u kasno leto ili ranu jesen. Oranje se izvodi do dubine od 30 cm a kod nešto teţih zemljišta i do 40 cm. Po odleţanju i raspadanju zemljišta (1-2 meseca) pristupa se finoj priprremi koja se sastoji u tanjiranju i frezovanju uz korišćenje setvo spremača u samoj završnici. Ovde treba voditi računa da zemljište nije suviše vlaţno jer se tada kvari njegova struktura. Rastojanje sadnje neposredno pred sadnju treba izvršiti razmeravanje terena i odreĎivanje pravca redova, odrediti rastojanje sadnje i izračunati broj sadnica potrebnih za datu površinu. Praksa je pokazala da je najoptimalnije rastojanje za sadnju kupine 3 m izmeĎu redova a 1.5 m u redu odnosno izmeĎu sadnica (3 x 1.5). to podrazumeva 2.220 sadnica po 1 ha. U obzir dolaze i neka druga slična rastojanja ali uvek treba imati u vidu bujnost kupine kao vrste i njene zahteve za svetlošću, vodom i hranljivim elementima. Pravac redova treba po mogućstvu da bude sever-jug. Sistem gajenja kupine za koji se proizvoĎači najčešće opredeljuju su po tipu špalirski a najbolji i najproduktivniji od više njih je horizontalni troţični sistem sa tri reda ţice u jednoj ravni uz povijanje izdanaka i vezivanje za ţice.

b) Izbor sadnog materijala Jedan od bitnih uslova uspešne voćarske proizvodnje pa i kupine je dobra i kvalitetna sadnica besprekorne sortne čistoće i zdravstvenog stanja. Sadnice kupine koje se koriste za podizanje zadada treba da imaju razvijen sazreo korenov sistem, obrastao sitnim korenovim ţilicama , na preseku beo i sveţ. Duţina ţica treba da je oko 10 cm. Zrakasto rasporeĎene a nadzemni deo duţinu oko 20 cm.

16

Oţivljena sadnica najčešće ima i vidljiv vegetativni pupoljak-budući izdanak koji je naročito izraţen u prolećnoj sadnji kada treba voditi računa da se on ne lomi. Za sadnju ne bi trebalo koristiti slabo oţiljene, neţne i nedozrele sadnice sa suviše kratkim ţilicama. Obratiti paţnju na vitalnost sadnica odnosno da nisu promrzle ili prosušene od dugog stajanja. Kako su uupotrebi sadnice kupine najčešće proizvedene oţiljavanjem vrhova izdanaka ili oţiljavanjem zelenim reznicama posebnu paţnju obratiti na razvijenost korenovog sistema i njegovu zrelost. Pri nabavci sadnog materijala voditi računa da je on proizveden u matičnim zasadima, propisno upakovan i deklarisan, što znači da je kontrolisan od strane nadleţnih kompetentnih ustanova i stručnjaka. Izbegavati korišćenje izdanaka kupine sumnjivog porekla i ne proverenih proizvoĎača. TakoĎe nastojati da nabavljeni sadni materijal pre sadnje ne stoji u nepropisanim uslovima jer se brzo suši i propada.

c) Izbor sorti za gajenje Sortiment kupine za komercijalno gajenje u našoj zemlji se zasniva uglavnom na sortama bez trnja i čine ga svega nekoliko dominantnih sorti: Tonfri, Blek saten, Dirksen tornles, Harl tornles i u novije vreme Čačanska bestrna za koju su proizvoĎači veoma zainteresovani. Tornfri-poreklom je iz SAD-a. U proizvodnji je od l966.godine. A u našoj zemlji od l976.godine i jedna je od najraširenijih sorti kod nas. Tornfri je bujna sorta sa dugim izdancima i bez trnja. Cveta kasno u junu i početkom jula. Samoplodna je i vrlo rodna sorta. Relativno je otporna prema Verticilijumu i pegavosti lista a osetljiva prema ţutoj rĎi. Osetljiva je i na zimske mrazeve. Plod je srednje krupan do krupan oko 5g, čvrst zasečeno kupastog oblika, tamno obojen i nakiseo. Sazreva kasno, krajem avgusta i u septembru pa često dobar deo plodova i neuzri, što je velika mana. Bere se u više od 10 navrata. Pri čuvanju u zamrznutom stanju plod delimično vraća boju u crveno. Ova sorta sezbog kasnog zrenja preporučuje samo zatoplija područja. Blek satin – Američka je sorta uvedena u proizvodnju kod nas krajem 80-tih godina. Vrlo je rodna sorta iz grupe ranijih po vremenu zrenja. Blek satin jebujna sorta sa izdancima bez trnja. Cveta 5-10 dana ranijeod sorte Tornfri a zri takoĎe 10 i više dana ranije od iste sorte. Ima kraći period dozrevajanja i često svi plodovi dozrevaju. Otpornija je na izmrzavanje od drugih sorti, delimično je otporna i na ţutu rĎu pa se zbog svih ovih osobina preporučuje za gajenje i na nešto većim nadmorskim visinama. Plod je krupan (oko 7.5g) izduţenokupastog oblika, crne boje a u punoj zrelosti gubi sjaj, sladak je i prijatan za jelo. Meso ploda je čvrsto i kvalitetno a sok je intenzivno obojen. Dirksen tornles je američkasorta uvedena tokom 80-tih godina u proizvodnju u našoj zemlji. Vrlo je rodna i kvalitetna sorta ranog vremena zrenja. Sazreva 15-20 dana pre sorte Tornfri. Bere se u 5-6 navrata i celokupna dozri za manje od mesec dana. Ţbun je bujan, bez bodlji. Otporna je na mraz ali osetljiva na sivu truleţ plodova i ţutu rĎu lista i izdanaka.Plod je srednje krupan, okruglastog oblika, čvrsti, tamnocrne boje sa violetnom nijansom i dobrog kvaliteta. Pogodni su za sve vidove prerade i za zamrzavanje. Obzirom na njene proizvodne osobine i rano zrenje moţe se preporučiti proizvoĎačima za gajenje u manjem obimu.

17

Harl tornles je poreklom iz SAD-a. Novija je sorta, bez bodlji, čiji je ţbun veoma bujan i rodan sa jakim uspravnim izdancima. Sazreva srednje radno izmeĎu dorti Dirksen i Blek satin, odnosno u trećoj dekadi jula. Plod je krupan(oko 6.5 g), čvrst, tamnocrvene do crne boje, slatkog ukusa i veoma dobrog kvaliteta. Pogodni su za sveţu potrošnju i sve vidove prerade. Čačanska bestrna je novija sorta stvorena u Institutu za voćarstvo u Čačku. Odlikuje se velikom bujnošću i dobrom vitalnošću izdanaka. Najčešće daje 4-5 bujnih uspravnih izdanaka koji se povijaju u gornjoj zoni. Bez bodlji je. Preporučljivo rastojanje za ovu sortu je 3 x 1.5 m zbog bujnosti. Vrlo je rodna sorta sa prinosima preko 25 t/ha. Počinje da zri u trećoj dekadi jula meseca a završava zrenje do kraja avgusta pa čak i na većim visinama ova sorta uspešno dozreva. Plod je vrlo krupan (prosečne mase 9g dok pojedinačni plodovi dosiţu i 15g), izduţenocilindričnog oblika, crne boje, sjajni po površini, slatki i aromatični i po ukusu prevazilazi sve druge sorte. Lako se odvaja pri berbi. Zbog velike krupnoće pod je relativn o mekan pa se mora paţljivo brati i njima manipulisati. Pogodan je za upotrebu u sveţem stanju i za sve vidove prerade ma da je uopčeno da pri zamrzavanju i čuvanju izvesna količina plodova gubi boju. Čačanska bestrna je otporna na niskek temperature (do sada nije bilo izmrzavanja) i na ţutu rĎu lista i letorasta. Zbog dobrih proizvodnih i tehnoloških osobina i relativno ranog zrenja preporučuje se za širenje u svim područjima gde ima uslova za gajenje kupine. U pojedinim lokalitetima osetljiva je na ljubičastu pegavost lišća koju izaziva gljivica Septocita Ruborum.

d) Sadnja kupine Sadnja se obavlja od sredine jeseni (početak novembra) pa do sredine proleća po principu što pre to bolje. Ona se uspešno moţe obavljati i tokom zime ako vremenske i zemljišne prilike to dozvoljavaju. Ukoliko se sa sadnjom kasni to će i prijem biti slabiji, porast izdanaka i njegov razvoj usporeniji što se sve odraţava na razvoj ţbuna u celini i na visinu prinosa u narenoj godini. U svakom slučaju jesenjoj sadnji uvek davati prednost. Sadnju ne treba obavljati kada je zemlja suviše suva, suviše vlaţna, smrzla ili je temperatura ispod 0˚ . Naročitu paţnju treba obratiti da sadnice ne budu duţe izloţene suncu ili mrazu jer je korenov sistem vrlo osetljiv. U svakom slučaju, pripremljene sadnice treba vaditi iz trapa ili iz ambalaţe u kojoj su dopremljene i raspreĎivati ih pored rupa neposredno pred sadnju. Sama sadnja se obavlja po besprekorno isitnjenom i poravnatom zemljištu u prvim redovima. Pre sadnje sadnice se pregledaju, na njima se odstranjuju izlomljene i oštećene ţile a zatim se iste potapaju u pripremljeni kašasti rastvor napravljen od vode, isključivo sveţe goveĎe balege i sitne zemlje kako bi se što duţe obezbedilo prisustvo vlage na presecima i površiniţila i potrebna hrana za početno razviće ţila sisalica. Sadi se ručno. Sama tehnika sadnje je vrlo jednostavna. Po uklanjanju markera iskopa se rupa motikom ili ašovom dovoljne veličine da u nju stane korenov sistem sadnice, ili nešto veća, što zavisi od pripremljenosti zemljišta. Na dno rupe se ubaci oko 50 do 100 g kompleksnog mineralnog Ďubriva NPK 10:12:26 ili slično i izmeša sa zemljom. Zatim se preko toga rasturi maalo (nekoliko grama) nekog zemljišnog insekticida (Galation, Geolin i dr.) u cilju suzbijanja zemljišnih insekata a potom stavlja sadnica na istu dubinu na kojoj su oţiljeni izdanci ili reznice bili u matičnjaku pre vaĎenja (ili 2-3 cm dublje). Korenov sistem sadnice se zrakasto rasporedi po eloj rupi a preko njega se stavlja sitna zemlja do popunjavanja rupe. Sadnice se lagano prodrmaju da se nabačena zemlja oko sadnice slegne. Zatim se rukama zemlja blago pritegne i po potrebi doda još zelju do izravnjavanja rupe. Na kraju

18

sadnicu zaliti dobro sa vodom i oko svake dodati po 50-100 g kompleksnog mineralnog Ďubriva NPK koje smo dodavali i u dno rupe. Ukoliko u pripremi zemljišta nije unet stajnjak onda se pri sadnji moţe uneti 1-2 kg po jednoj sadnici. Unosi se u momentu sadnje kada je korenov sistem pokriven zemljom a pre popunjavanja rupe sa zemljom. Po stavljanju stajnjaka on se prekrijesitnom zemljom i sve se lagano sabije rukama. Pri sadnji treba voditi računa da se zemlja ne nagaţava nogama i preterano sabija naročito u jesenjoj sadnji, jer moţe doći do oštećenja pupoljaka a i oteţano je i izbijanje izdanaka iz zemlje. U proleće pre kretanje vegertacije cadnicu skratiti na dva do tri pupoljka. Treba napomenuti da je sadnju najbolje izvoditi po tihom i oblačnom vremenu i sa dobrom organizacijom posla. Jedan radnik moţe da posadi od 400 do 500 sadnica za jedan radni dan. Sadnja ne sme biti plitka jer se sadnica lako isuši a ni preduboka jer je oteţano izbijanje novih izdanaka i usporen prijem. PREDRAČUN TROŠKOVA PODIZANJA KUPINJAKA Red. br. Vrsta troškova j.m. kol. za 1 ha cena/din Iznos a) Materijal 1. Sadnice maline kom 2.200 20 44.400 2. Stajnjak t 40 1.000 40.000 3. NPK (8:12:26+mg) kg 600 18 10.800 4. KAN kg 300 10.50 3.150 5. Bakarni kreč s-50 kg 2 260 520 6. Timet G-5 kg 20 120 2.400 7. Bagremovi stubovi kom 600 300 180.000 8. Bagremovi podupirači kom 66 150 9.900 9. Poc. ţica 2.2-2.5 mm kg 240 150 36.000 10. ''U'' ekseri kg 10 120 1.200 11. PreraĎ. ulje (bak.prep.) lit 120 100 12.000 Svega materijal: 339.970 b) Mašinski radovi 1. Prevoz stajnjaka rad.dan 3 6.000 18.000 2. Prevoz miner. Ďubriva rad.dan 0.5 6.000 3.000 3. Oranje rad.dan 1 6.000 6.000 4. Taniranje rad.dan 1 6.000 6.000 5. Drljanje rad.dan 0.5 6.000 3.000 6. Otvaranje kanala rad.dan 0.25 6.000 1.500 7. Prevoz stubova rad.dan 2 6.000 12.000 8. Bušenje rupa rad.dan 1 6.000 6.000 9. Ostali radovi rad.dan 1 6.000 6.000 Svega mašinski radovi: 61.500 c) Rad radnika 1. Pripremanje-krečenje rad.dan 3 500 1.500 na parceli 2. Utovar stajnjaka rad.dan 8 500 4.000 3. Rastur. stajnjaka rad.dan 4 500 2.000 4. Priprema min. Ďubriva rad.dan 1 500 500 5. Razmeravanje rad.dan 2 600 1.200 6. Otvaranje kanala brazdi rad.dan 2 500 1.000

19

7. Priprema sadnica 8. Sadnja 9. Rezidba 10. Priprema insekticida 11. Zalivanje 12. Zagrtanje 13. Bušenje rupa 14. Manip.stubovima 15. Postavka stubova 16. Postavka ţice 17. Ostali radovi Svega rad radnika: d) Ostali troškovi 1. Stručne usluge

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

rad.dan

2 6 1 0.50 1 2 1 4 12 3 5 57.5 2

600 600 600 500 500 600 600 600 600 600 500

1.500

1.200 3.600 600 250 500 1.200 600 2.400 7.200 1.800 2.500 32.050 3.000

R E KA P I T U L A C I J A a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Ostali troškovi UKUPNO:

339.970 61.500 32.050 3.000 436.520

e) Nega kupine u prvoj godini U proleće kada se zemljište prosuši, treba izvršiti prvo plitko prašenje da se zemljište rastrese i provetri a ujedno i unište izbili korovi koji su naročito štetni u vreme prijema i početnog porasta. voditi računa da ne doĎe do pmeranja posaĎene biljke što obavezno rezultira njenim sušenjem. U toku prve godine neophodne su još 4-5 prašenja ili kultiviranja zemljišta koja su i nešto dublja od prvog i uglavnom su namenjena odrţavanju zemljišta u rastresitom stanju, očuvanju vlage u zemljištu, uništavanju korova i unošenju Ďubriva u zonu korena. Prihranjivanjem azotnim Ďubrivima (UREA ili KAN) obavlja se u dva navrata u količini 50 g samo oko sadnice. Prvo, u momentu kretanja vegetacije a drugo, kada se na primljenim sadnicama razviju 3-4 bočna letorasta sa po 3-4 lista a to je najčešće krajem maja ili početkom juna. Koje Ďubrivo će se koristiti zavisi od tipa zemljišta i njegove kiselosti. I kod kupine kao i kod maline, poţeljno je da se stara posaĎena biljka odstrani ali tek po izbijanju novog izdanka iz zemlje i njegovog porasta od 15-20 cm. Odstranjivanje se vrši sečenjem, oštrim makazama do same zemlje. Time se smanjuje iscrpljivanje biljke jer stara donosi rod a na štetu razvoja novih izdanaka. TakoĎe, time se umanjuje mogućnost prenošenja eventualno prisutnih oboljenja ili štetočina na nove izdanke. Odsečene stare bilje izneti i spaliti. U toku prve vegetacije vršiti zaštitu od bolesti i štetočina (najčešće lisne vaši) prema potrebi. Za tu svrhu moţe se koristiti i leĎna prskalica. Koristiti sredstva koja su navedena u programu zaštite zasada

20

kupine u rodu. Zajedno sa ovim tretiranjem moţe se primeniti i folijarna prihrana preko lista ukoliko za tim ima potrebe. MeĎuredni prostor u novo podignutom zasadau kupine moţe se iskoristiti ze gajenje nekih povrtarskih biljaka. Najpogodnije su leguminoze: pasulj, grašak,boranija i sl. a nisu preporučljive okopavine tipa krompira i sl. zatim strna ţita i kukuruz jer su štetnije nego korisnije. Tokom prve vegetacije iz posaĎene sadnice razviće se nekoliko novih izdanaka (najčešće 2-3) koji mogu dostići duţinu i nekoliko metara. Njih ne treba proreĎivati a kad dostignu duţinu od oko 1 m onda im treba zakidati vrhove – pinsirati. Time se pospešuje porast bočnih letorasta koji donose rod u narednoj godini a produţnica obezbeĎuje potrebnu duţinu lastara za narednu godinu. Iste moţemo iskoristiti za razmnoţavanje potapanjem vrhova. Navodnjavanje mladog zasada obavlja se po potrebi i sa količinama vode dovoljnim za normalan rast i razvoj mladog ţbuna u formiranju. To su količine od 5 do 10 lit. po ţbunu tokom avgusta i više. Moţe se izvesti i priručniom sredstvima ili cisternama. Tokom zime (decembar-januar) vrši se Ďubrenje kompleksnim Ďubrivom NPK 10:12:26 (''Krtolin'') ili 7:14:21 ili neke druge slične formulaciji u količini 150-200 g po mladom ţbunu oko njega u prečniku 20-30 cm. Rasturanje se moţe obaviti i po manjem snegu. Po završetku vegetacije i tokom zime vrši se postavljanje naslona – stubova i ţica.

Postavljanje naslona Najčešći način gajenja kupine je špalirski tip a od više njih horizontalni troţični sistem je najviše u eksploataciji. Podrazumeva postavljanje noseće konstrukcije od stubova i ţice za koju se vezuju izdanci koji nose rod. Stubovi koji se koriste za pravljenje naslona za kupinu mogu biti od različitog materijala (drveni, betonski, gvozdeni, plastični)a u upotrebi su najčešće drveni stubovi od bagrema. Duţina stubova treba da je oko 3m od čega se 60-70 cm ukopava u zemlju. Za formiranje naslona potrebno je da stub bude visok najmanje 220-240 cm i prečnika najmanje 10 cm. Rastojanje na koje se kpostavljaju stubovi najčešće je 5-6 cm zbog velike mase ţbuna kupine tokom vegetacije. Veća rastojanja su rizična jer mogu prouzrokovati krivljenje i padanja špalira u punom rodu. Na krajevima reda, čeoni stubovi treba da su nešto deblji i valjalo bi da se nešto dublje ukopaju u zemlju a takoĎe i podupru kosnicima nešto manjih dimenzija. Umesto kosnika moţe se izvršiti i ankerisanje stubova sa više uporednih debljih polučeličnih ţica. Radi lakšeg prolaza i komunikacija, preporučljivo je pre podupiranje nego ankerisanje čeličnih stubova. Za 1 ha zasada kupine potrebno je 600 stubova i 66 podupirača. Pre postavljanja u zemlju stubovi se mogu inpregnirati na razne načine raznim hemiskim sredstvima (ksilol i dr.) ili nagorevanjem, čime se povećava njihova trajnost. Samo ukopavanje vrši se ručno ili uz pomoć motornih ili traktorskih burgija. Pored drvenih mogu se koristiti i betonski, gvozdeni ili plastični stubovi koji su dugovečniji ali i znatno skuplji pa ih proizvoĎači izbegavaju. Po postavljanju stubova montiraju se ţice. Broj redova ţice zavisi od odabranog sistema gajenja a za horizontalni troţični sistem potrebna su tri reda ţica na visini od 70, 140 i 200 cm iznad zemlje. Ţica treba da je debela najmanje 3.4 do 3.8 mm. Što znači da u 1 kg ima od 10 do 13 duţnih metara ţice. U

21

praksi se pokazalo da treći red ţice ne bi trebalo postavljati ispod 200cm visine jer se izdanci tokom zime lome i u narednoj godini nemaju dovoljnu visinu. Za zatezanje ţice koristiti razne zateţače, klanfice, eksere i sl. Najnovija iskustva pokazuju da je dobro da treći red ţice bude dvojni tj.paralelni sa rastojanjem 20-40 cm izmeĎu njih i da se izdanci uvlače izmeĎu njih. Ovim se dobija slobodnije pomeranje vrhova izdanaka koji se često lome kada su fiksirani na trećoj ţici. Pri postavljanju stubova i ţica treba voditi računa da se ţbunovi kupine ne lome i oštećuju. PREDRAČUN TROŠKOVA U PRVOJ GODINI Red. broj

Vrsta troškova

c) Materijal 1. KAN 2. Mešano Ďubrivo 3. Bakarni kreč 4. Fosfalid E-40 5. Kreč 6. Ostali materijal Svega materijal: d) Mašinski radovi 1. Prevoz repromaterijala 2. Osnovna obrada 3. Dopunska obrada 4. Dovoz vode 5. Ostali radovi Svega mašinski radovi: c) Ručni radovi: 1. Primena Ďubriva 2. Primena krala 3. Okopavanje 3x 4. Zaštita 4x 5. Zalivanje 6. Rezidba 7. Popunj.prazn.mesta 8. Ostali radovi Svega rad radnika:

1.

j.m.

kol. za 1 ha

cena/din

150 200 8 1 500

10.50 18 260 650 5

kg kg kg kg kg kg

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

1 1 1 2 1

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

1 1 15 1 6 2 2 2

Iznos 1.575 3.600 2.080 650 2.500 2.000 12.405

6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 36.000 600 600 600 600 600 600 600 600

6.000 6.000 6.000 12.000 6.000

600 600 9.000 600 3.600 1.200 1.200 1.200 18.000

d) Ostali troškovi Stručne usluge

1.500

R E KA P I T U L A C I J A a) Materijal

1.405

22

b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Ostali troškovi UKUPNO:

36.000 18.000 1.500 56.905

f) Nega kupine u drugoj godini po sadnji (II vegetacija) U tehnologiji podizanja zasada kupina sortama bez bodlji druga vegetacija je za mnoge proizvoĎača puna nepoznanica, počev od skraćivanja izdanaka i proreĎivanja pa do vezivanja, proreĎivanja, pinsiranja i dr. U proleće druge godine , vrši se proreĎivanje i rezidba pri čemu se ostavljaju samo 2 do 3 najduţa i najbujnija izdanka. Izdanci koji su imali po nekoliko bočnih grana ili se pak celom duţinom orezuju kao i u punoj rodnosti odnosni bočni izdanci – letorasti se skraćuju na 3 pupoljka ili oko 20-25 cm duţine. Oni se vezuju za postavljene ţice u zrakasto-lepezastom rasporedu. Oni koji nemaju dovoljnu duţinu vezuju se do druge ili prve ţice. Ukoliko je neki novi izdanak iz nekih razloga skraćen i iz njega se razvilo samo nekoliko bočnih grana za vezivanje se ostavlja najduţi kao vršni a ostali ispod njega se skraćuju na tri pupoljka, odnosno oko 20 cm. Takvih izdanaka netreba ostaviti više od 3. On će dati nešto manji rod u ovoj godini ali će dati veliki broj novih izdanaka. U rano proleće po prosušivanju zemljišta izvršiti prvu plitku obradu za rastresanje ugaţenog i zbijenog zemljišta i uništavanje izbilih korova. Ujedno izvršiti prvo prihranjivanje sa Ureom ili Kan-om u količini 50 do 100 g po ţbunu (200 kg/ha). Najveću nepoznanicu predstavljajju mladi izdanci koji kreću odmah po ortapanja snega i kretanju vegetacije. Njih treba prorediti ali ne uklanjanjem svih odmah, već do kraja maja – selektivno. Ukoliko ima veći broj a neki od njih su u startu snaţni i debeli, takve treba odmah ukloniti sečenjem do zemlje. Oni su jako krti pa se često i sami lako odlamaju. Ostavlja se 5-6 izdanaka ujednačenogi umerenog porasta za rod u narednoj godini. Oni tokom vegetacije mogu da postignu duţinu i po nekoliko metara (čak 5-6 m) pa ih je potrebno prekratiti zalamanjem na 90-100 cm. time se potencijal razvijanja bočnih grana –izbojaka koji će doneti rod u narednoj godini a produţnica koja se zatim razvije obezbeĎuje dalji razvoj izdanka. Bočni izbojci – grane, se po potrebi mogu iskoristiti i za razmnoţavanje potapanjem vrhova. Bočne grane često predstavljaju problem zbog svoje bujnosti te smetaju pri brebi, zasenjuju itd. One se ne smeju prekraćivati naročito ne u ranijem periodu i nikako na tri pupoljka. Tada bi došlo do kretanja sva tri pupoljka, uvećao bi se broj bočnih grana pa dolazi do velikog iscrpljivanja ţbuna koji bi potom imao problema sa prezimljavanjem, komplikovanija je rezidba u narednoj godini itd.Da bi manje smetale mogu se prikupiti. Usmeriti uz naslon gde manje smetaju a po berbi i iznošenju starih izdanaka ove osloboditi od veza. Drugo prihranjivanje azotnim Ďubrivima (KAN) obavlja se pred početak a najkasnije u početku svetanja i to količinama koje zavise od stanja ishranjenosti ţbuna, broja rodnih grančica i potencijala

23

rodnosti i dr. a kreće se od 50 do 100 g po ţbunu. Tako ukupna količina prihrane u ovoj godini dostiţe 200-400 kg/ha. Sa prihranjivanjem se ne sme kasniti jer to produţava vegetaciju i povećava mogućnost izmrzavanja tokom zime. Kako u drugoj godini kupina moţe da donese 30-50% od pune rodnosti to je potrebno sprovesti zaštitu prema datom programu. Tokom vegetacije potrebno je izvesti još 2-3 prašenja ili kultiviranja uz okopavanje i uništenje korova oko ţbuna. Broj prašenja ili kultiviranja zavisi od stepena zakorovljenosti, padavina, Ďubrenja i dr. Prema praktičnim saznanjima ne preporučuje se primena herbicida u kupinjacima mlaĎim od dve godine. Navodnjavanje kupine u drugoj godini obavlja se kao i u zasadima u punoj rodnosi jer je najčešće u ovoj godini velika razvijenost ţbuna i ogromna lisna masa a često i obilan rod. Na kraju vegetacije tokom zime (decembar-januar) izvršiti osnovno Ďubrenje kompleksnim mineralnim Ďubrivima NPK 15:15:15 u količini 200 do 250 g po ţbunu što iznosi oko 500 kg/ha.Rasturanje Ďubriva se najčešće obavlja ručno u prečniku 30-40 cm oko ţbuna.

g) Nega kupine u III godini – zasada u punom rodu U trećoj godini po sadnji, odnosno u trćoj vegetaciji, kupina u većini slučajeva dostiţe pun rod pa su sve agrotehničke mere za treću i ostale godine identične. Kupina je biljka sa snaţnim ali relativno plitkim korenoim sistemom, ogromnom biljnom masom (list,grančice, izdanci) gustim sklopom duţ reda ivelikim rodom pa srazmerno tome ima i veliko iznošenje vode i hranljivih materija iz zemljišta. Zbog toga ona zahteva intezivnu negu, pravilnu rezidbu, obilno i redovno Ďubrenje, besprekorno odrţavanje zemljišta, redovnu i blagovremenu zaštitu od bolesti ištetočina idr. Od načina nege zavisi visina prinosa, kvalitet roda, duţina eksploatacije zasada i krajnji cilj profitabilnost proizvodnj. Nega kupine obuhvata: rezidbu, vezivanj i proreĎivanje izdanaka, odrţavanje zmljišta, Ďubrenje kupine, navodnjavanje i zaštita od boledti i štetočina. Rezidba kupine je obavezna mera koja ima za cilj da odrţi ravnoteţu izmeĎu rasta irodnosti, donese visok prinos i dobar kvalitet plodova svake godine. U toku vegetacije kupina obrazuje veliki broj izdanaka koji ţive dve godine od kojih se izvestan broj proredi i ukloni još u toku vegetacije a ostali ujednčeni dovoljno dugi i razgranati ostavljaju za rod u narednoj vegetaciji. U rano proleće po otapanju snega i prosušivanju zemljišta pristupa se rezidbi kupine na rod ili tzv. ''zimskoj rezidbi''. Od izdanaka koji su nam na raspolaganju odaberemo 3-4 najbolja, ujednačena, zdrava i bez oštećenja sa što većim brojem bočnih grana i pristupamo rezidbi. Prvo uspravimo uizdanak i presečemo ga na visinu od 20 do 40 cm iznad poslednje treće ţice. Tako postupimo i sa ostalim izdancima i ujedno formiramo špalir na visini od 2.2 m do 2.4 m. Bočne grane se skraćuju na 3 pupoljka, odnosno 25 do 35 cm ili nešto duţe ako su pupoljci meĎusobno više udaljeni.

24

Ostale izdanke uklanjamo do osnove. Ako su izdanci formirali veliki broj grana sa kratkim rastojanjem izmeĎu njih pa to pretivelikimopterećenjem izdanka rodom, onda se vrši proreĎivanje bočnih grana do osnove tako da na svakih 10 cm duţine ostane po jedna bočna grana. Time se izbegava i prevelika gustina i zbijenost što opet direktno utiče na visinu prinosa i lošiji kvalitet plodova. Vezivanje orezanih izdanaka kupine vrši se kao i kod maline plastičnim vezivom ili specijalnim plastičnim kopčama. Svaki ostavljani izdanak se vezuje za svaku ţicu, odnosno na tri mesta. Pri tome voditi računa da se suvše ne steţe a ni da bude labava veza pa da izdanci klize niz ţicu. Pri vezivanju nastojati da se3 ili 4 ostavljena izdanka lepezasto rasporede po ţici. Uklanjanje prvih serija mladih izdanaka kupine obavlja se na identičan način kao i kod maline. Naime, i kupina kao i malina daju veliki broj novih izdanaka počev od ranog proleća. Oni su veom bujni, snaţni i vrlo krti. Njihovo uklanjanje vršei se sve do kraja maja, odnosno skoro do pred kraj cvetanja. Time se raspoloţive hranljive materije i voda usmeravaju na rodne izdanke, čime se postiţe bolja oplodnja, porast plodova i konačno bolji i kvaliteteniji rod.Uklanjanje se vrši sečenjem makazama ili pri prašenju oštrom motikom. Time se izbegava povreĎivanje korenovog sistema. Nije poţeljno izvaljivati mlade izdanke posebno ako su veći od 50 cm. Jer prave velike povrede na korenovom sistemu i time i naseljavanje patogena. Izdanci koji se razvijaju od kraja maja do kraja vegetacije biće sasvim dobri i kvalitetni s obzirom na snaţan korenov sisitem kupine i obezbeĎenu vodu. Pinsiranje mladih izdanaka koji su ostavljeni za narednu godinu obavlja se kad oni dostignu visinu 1 m radi podspešivanja bočnog grananja. Pinsiranjem se zakida nedozreli vrh izdanaka duţine oko 10 cm čime se formira nova produţnica ali i razvijaju bočne grane. Uklanjanje starih izdanaka kupine koji su doneli rod vrši se odmah posle završene berbe. Time se otklanja mogućnost zaraze patogenima novih izdanaka, omogućuje boja osvetljenost, provetravanje i formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. pri tome se uklanjaju oštećeni i polomljeni mladi izdanci ili pak prekobrojni izdanci iz tekuće vegetacije. Odsečene stare i nove izdanke izneti van parcele i zapaliti.

h) Održavanje zemljišta Odrţavanje zemljišta u rastresitom stanju, uništavanje korova i unošenje Ďubriva u zonu korenovog sistema osnovne su namene obrade zemljišta u kupinjaku. To doprinosi boljoj ishrani aeraciji zemljišta a i obavezuje da obrada i Ďubrenje kupine budu usklaĎeni. Zemljište u zasadu kupine se moţe odrţavati na više načina: jalovi ugar (čista obrada, tretiranjem herbicidima, kombinacijom ova dva načina , multičarenjem i dr.). Čista obrada (jalovi ugar) podrazumeva odrţavanje čistog zemljišta bez korova i u rastresitom stanju. To se postiţe sa četiri do pet obrada upotrebom rotofrezera i tanjirača. Nešto dublju obradu (10-12 cm) treba obaviti u jesen i u proleće po sredini meĎuredog prostora a ostale nešto pliće (5-7 cm). Prva se obrada izvodi odmah po otapanju snega i prosušivanju zemljišta (neposredno po rezidbi i vezivanju), ostale, tri ili više po potrebi zavisno od stanja zemljišta, razvijanja korova i sl. a poslednja u jesen po rasturanju stajnjaka i mineralnih Ďubriva – krajem oktobra ili početkom septembra.Deo zemljišta koji se ne moţe obraditi mašinama naročito prva obrada u proleće, obraĎuje se ručno, paţljivo motikom da se ne povreĎuju povezani izdanci. TakoĎe, treba voditi računa da zemljište pri ovakvom načinu obrade

25

ostane ravno, da se ne prave bankovi u redu i da se ne obavlja po suviše mekom ili suvišem suvom zemljištu kada mu se kvari struktura. Primena herbicida u zasadu kupine opravdana je sa aspekta uštede radne snage ili kada se ne moţe obezbediti dovoljno radne snage za obradu zemljišta. TakoĎe, ako se kupinjak u proleće ne moţe obraĎivati mašinama zbog suviše raskvašenog zemljišta mogu se primeniti herbicidi. Prema ispitivanju stručnjaka a i rezultatima u praksi u zasadu kupina uspešno se mogu primenjivati sledeći herbicidi: Simazin S-50, Kasoron G, Devrinol, Select super, Basta i Gesaprim 50 (Atrazin), a od totalnih Herbatop ili Glifosat samo u pantljikama izmeĎu redova i pod veoma strogim uslovima. Simazin se moţe koristiti u kasnu jesen ili rano proleće (kraj februara – početak marta) pre kretanja kupine i pre nicanja korova jer blokira njihovo nicanje. Koristi se u količini 4 do 6 kg/ha i upotrebu 800 do 1000 lit.vode po hektaru. Istu funkciju ima i Devrinol VP 50 da blokira nicanje korova iz semena a koristi se u količini 5 do 7 kg/ha. Oba su vrlo efikasna protiv većine jednogodišnjeg korova. Kasoron G u količini 60 do 70 kg/ha pored jednogodišnjih suzbija i neke više godišnje korove kako uskolisne tako i širokolisne. Primenjuje se tokom zime i rano u proleće a vrlo je bitno da se ravnomerno rasturi po tretiranoj površini. Da ne bi ispoljio fitotoksičnost, poţeljno ga je kombinovati naizmenično sa Simazinom. Herbicid novije generacije Select super namenjen je suzbijanju svih uskolisnih korova kako jednogodišnjih tako i višegodišnjih (muhar,pirevina,zubača i dr.) u zasadima kupine. Primenjuje se u količini 0.8 do 2.4 l/ha uz upotrebu od 600 do 800 lit.vode po hektaru. Ne oštećuje kupinu ako padne po njenim listovima. Basta, Gesaprim, Galokson i Gramokson su kontaktni herbicidi koji se upotrebljavaju u zasadu uglavnom u pr9oleće u meĎurednom prostoru za suzbijanje širokolisnih korova u fazi 4 do 5 ili više listova u različitim koncentracijama vode.Treba biti oprezan da ne doĎe do kontakta sa mladim listovima ili izdancima kupine a takoĎe mana im je što posle 2 do 3 nedelje korovi se oporavljaju i ponovo rastu. Tretiranje sa nekim od ovih herbicida se moţe ponoviti i u maju ili junu uz povećani oprez. Totalni herbicidi se mogu upotrebljavati uz veliki oprez jer ne smeju doći u kontakt sa lisnom masom ili stablom – izdankom kupine i uz upotrebu posebnih štitnika i usmerivača. TakoĎe mora biti tiho vreme a korovi visine oko 20 cm što je nedopustivo u gajenju kupine. U tu svrhu moţe se koristiti Herbatop ili Glifosfat u količinama 4-6 l/ha. Treba napomenuti da većina hrebicida ima i negativnog uticaja na kupinu pa treba nastojati da se tretira samo meĎuredni prostor a unutar reda korove suzbijati okopavanjem ili plevljenjem. TakoĎe u prve dve godine podizanja zasada uopšte se ne preporučuje primena herbicida.

Đubrenje kupine Savremeni zasadi kupine su visoko intenzivni i sa visokim prinosima pa ih treba redovno i obilno Ďubriti. Time se direktno utiče na rentabilnost proizvodnje, duţi eksploatacioni period i obezbeĎuje visoki prinos i dobar kvalitet plodova. Koliko Ďubriva i koje vrste treba dodavati zavisi od plodnosti

26

zemljišta, klimatskih uslova, meliorativnog Ďubrenja i dr.,a njihovo dodavanje bi trebalo bazirati na uraĎenim hemijskim analizama zemljišta. Za Ďubrenje kupine koriste se organska i mineralna Ďubriva a po potrebi i folijarna – preko lista a po tipu Ďubrenje moţe biti osnovno i dopunsko – prihranjivanje. Osnovno Ďubrenje obavlja se u jesen i izvodi se stajskim (organskim) i kompleksnim mineralnim Ďubrivima. Stajsko Ďubrivo se dodaje svake druge godine u količini 30 do 40 tona po hektaru dobro zgorelog goveĎeg ili ovčijeg stajnjaka. Po rasturanju ovog Ďubriva obavezno je frezovanje ili plitko oranje. Kompleksno mineralno Ďubrivo NPK rastura se u novembru ili decembru što zavisi od tipa zemljišta u količini od 500 do 700 kg/ha. Kombinacije koje najviše iodgovaraju kupini su NPK 10:12:26 ili NPK 8:16:24 ili NPK 7:14:21 a u krajnjem slučaju i NPK 15:15:15. U godini kada se ubacuje stajnjak ove se količine mogu smanjiti za 30%. Dopunsko prolećno Ďubrenje ili prihranjivanje obavlja se u proleće u dva navrata. Prvi put u fazi kretanja vegetacije odnosno po vezivanju i rezidbi a drugi put zavisno od potrebe u fazi cvetanja kupine. Količine koje se preporučuju su 200-250 kg/ha KAN-a ili 300 kg/ha amonijumsulfata ili 150 kg/ha UREA. Drugo prihranjivanje zavisi od stanja ishranjenosti kupine, roda koji se očekuje. Predhodno upotrebljenih količina Ďubriva a ukoliko ima potrebe za njim ona je to u količini od 200 kg/ha KAN-a. Podaci iz prakse govore da u godini u kojoj je upotrebljen stajnjak drugo prihranjivanje apsolutno nije potrebno da se ne bi predozirao azot. U slučaju pojave hloroze lišća ili bilo kakvog drugog nedostatka hranljivih elemenata moţe se upotrebiti kompleksno folijarno Ďubrivo preko lista da otkloni te nedostatke. Ono se najčešće primenjuje zajedno sa sredstvima za zaštitu i o njegovoj primeni najbolje bi bilo da odluče stručnjaci.

Navodnjavanje kupine Za gajenje, redovno i obilno plodonošenje, kupina zahteva dosta zemljišne vlage a naročito u periodu od cvetanja do kraja zrenja, odnosno od početka juna do kraja septembra. Samo u područjima gde u toku vegetacije ima iznad 400 mm padavina moţe se gajiti kupina i bez navodnjavanja i uz veliki rizik. Kako tih pordučja ima veoma malo to je skoro svugde obavezno navodnjavanje na bilo koji način. U protivnom, umanjuje se rod, plod je sitniji i nekvalitetan usporava se razvoj izdanaka i dr. Navodnjavati se moţe na više načina a u praksi se najviše primenjuje navodnjavanje brazdi i varijanta plavljenjem, zatim veštačkom kišom što je manje poţeljno i sistemima ''kap po kap''. Metoda navodnjavanja brazdama je dosta raširena, posebno u područjima gde imadosta vode pored reka i sl.U brazde 20 x 10 cm pušta se voda koja lagano natapa površinu oko špalira kupina a da pri tome ne kvasi listove i plodove. Plavljenjem cele površine se postiţe dobar efekat navodnjavanja ali je upotreba vode ogromna. Za kvalitetan i dobar rod kupine, potrebno je 4 do 5 ovakvih zalivanja sa 400 do 500 kubnih metara vode po hektaru u rasponu od oko dve nedelje, što odgovara 40 do 50 mm padavina. Posle svakog navodnjavanja zemljište valja plitko obraditi radi razbijanja pokorice i čuvanja vlage.

27

Sistem ''kap po kap'' je najekonomičniji i najpogodniji za većinu voćnih vrsta pa i za kupinu. Ušteda vode je velika, lako se montira i demontira odnosno prenosi, zavisno od spoljnih uslova odreĎuje se količina vode koja moţe biti od 1.5 do 8 lit.po kapljici. Uz vodu se moţe dozirati i prihransko Ďubrivo ukoliko je to potrebno, nema kvašenja lista i ploda i dr. U nedostatku stabilnog izvorišta vode ona se moţe dopremiti i cisternama a da efekat navodnjavanja bude isti. Ovi sistemi nisu skupi i vrlo brzo se otplaćuju. Sistem ''kap po kap'' obezbeĎuje stalnu umerenost vlaţnost u špaliru kupine bilo instalirano uz naslon na 50 cm visine bilo poloţen o zemlju.

Zaštita kupine od bolesti i štetočina Kupinu kao i druge jagodaste voćke napada veliki broj bolesti, štetočina, virusa i dr.koji joj mogu naneti značajne štete i time umanjiti ekonomske efekte gajenja a često ugroziti i njen opstanak. Najznačajnije i ekonomski najvaţnije bolesti koje napadaju kupinu su: narandţasta rĎa (ţuta rĎa); ljubičasta pegavost; anraknoza; pepelnica izdanaka; venjenje izdanaka; siva truleţ plodova; rak korena i dr. viroze kupine od kojih su najčešće kovrdţavost lišća, mozaik oboda lišća, hlorotična pegavost lišća, ţbunavost kupine i dr. Štetočina koje napadaju kupinu takoĎe ima dosta a ekonomski najznačajnije su: malinina buba, staklokrilac, malinin prstenar, malinina mušica galica, lisne vaši, gundelj, štitaste vaši, pregljevi, grinje i dr. Zaštitu kupine treba sprovesti tako da ona bude efikasna i u saglasnosti sa zahtevima stranih kupaca (s obzirom da se plod kupine uglavnom izvozi) i da se pri tom dobiju bezbedno zdravi plodovi i očuva ţivotna sredina.

Orjentacioni program zaštite kupine: R. br. 1. 2.

3.

4.

5.

Faza razvoja i vreme tretiranja Zimsko mirovanje Bubrenje i pucanje pupoljaka Bočni lastari 15-25 cm duţine Pre početka cvetanja Precvetavanje

Bolest i štetočine koje se suzbijaju

Preparati koji se koriste %

Štitaste vaši

Galpar

Sušenje stabla i sušenje izdanaka

Kupragin SC Bakrocid Bakroksihlorid Tilt 250SC Quadris SC Nurel D Quadris Score Zolone Benfugin Ronilan Decis

Ţuta rĎa Bolesti stabla i izdanaka, štetočine Iste bolesti i štetočine kao u predhodnom Ţuta rĎa truleţ plodova štetočine

Koncetracija

Karenca dana

0.5

-

0.6 0.7 0.7 0.015 0.07 0.1 0.07 0.015 0.2 0.1 0.15

21 21 21 21 21 28 21 14

28

6.

Demitan Bolesti lista i stabla i Bakrocid grinje -pauci Demitan

Posle berbe

0.07 0.7

14 -

0.15

14

Navedeni program garantuje kvalitetnu zaštitu kupine ali i ako pored toga proizvoĎači uoče neke probleme treba blagovremeno da potraţe pomoć stručnjaka. I ovde kao i u drugim slučajevima treba voditi računa da se sredstvo tačno odmeri, prema količini vode. Praškasta sredstva prvo sipati sa malo vode u manju posudu, rastvoriti pa tek onda sipati u prskalicu. Ako je u pitanju smeša dva ili više preparata valja prskati odmah po spravljanju rastvora a neutrošenu tečnost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja, prskalicu dobro isprati a po mogućstvu ne koristiti istu prskalicu za herbicide i pesticide. PREDRAČUN TROŠKOVA REDOVNE PROIZVODNJE Red. broj

Vrsta troškova

a) Materijal 1. Stajnjak 2. Komb.min.Ďubriva 3. KAN 4. Bakarni kreč 5. Mankogal 6. Zolaks PM 7. Galovit E-50 8. Galovit 9. PVC vezivo (kopče) 10. Ostali materijal Svega materijal: b) Mašinski radovi 1. Prevoz stajnjaka 2. Prevoz ost. reprom. 3. Osnovna obrada 4. Dopunska obrada 5. Zaštita 6. Prevoz ploda i amb. 7. Ostali radovi Svega mašinski radovi: c) Rad radnika 1. Utovar i rast. stajnjaka 2. Primena min. Ďubriva 3. Zaštita 4. Rezidba st. izdanaka 5. Rezidba nov. izdanaka 6. Vezivanje

j.m.

kol. za 1 ha

t kg kg kg kg kg kg kg kg

15 400 200 12 3 5 1.50 1.50 3

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

1.50 1 1 2 2 5 1

rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan rad.dan

4 2 3 5 2 5

cena/din

Iznos

1.000 18 10.50 260 420 800 960 950 500

15.00 7.200 2.100 3.1200 1.260 4.000 1.425 1.425 1.500 3.000 41.000

6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000 6.000

9.000 6.000 6.000 12.000 12.000 30.000 6.000 81.000

600 600 700 600 600 600

2.400 1.200 2.100 3.000 1.200 3.000

29

7. Berba plodova 8. Utovar plodova 9. Ostali radovi Svega ručni radovi:

rad.dan rad.dan

150 10 5

600 600 700

90.000 6.000 3.500 112.400

R E KA P I T U L A C I J A a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika UKUPNO:

41.030 81.000 112.400 233.430

Berba kupine Plodovi kupine zavisno od sorte dozrevaju u rasponu od 30 pa do 45 dana tako da se berba obavlja u više navrata: 5 do 10 puta. Većinu puzajućih sorti bez bodlji treba brati jedanput na 5 do 6 dana. Kupina se bere neposredno pred punu zrelost (1-2 dana) ili u punoj zrelosti jer njeni plodovi po berbi ne dozrevaju. U punoj zrelosti plodovi kupine su još čvrsti (čvrstoća zavisi od sorte), najkvalitetniji su, najaromantičniji i najobojeniji. Prezreli plodovi kupine su manje ukusni, delom gube boju, čvrstoću i brzo propadaju. Ubrane, potpuno zrele plodove treba odmah ili u toku istog dana dopremiti na trţište ili na mesto prerade. Berbu treba organizovati tako, da jedni berači prvo oberu najkvalitetnije plodove za trţište i potrošnju u sveţem stanju ili za zamrzavanje u tzv.''rolend''.Drugi berači beru sve ostale zrele plodove za preradu. Berbu obavljati po suvom i prohladnom vremenu a ako je veoma toplo onda brati samo ujutro i predveče. Ubrane plodove odlagati u gajbice koje se nalaze u hladovini a nikako iz izlagati direktno suncu. Nije preporučljivo brati po kišnom vremenu ili mokre i vlaţne plodove jer se veoma brzo kvare i propadaju. Jedan radnik moţe dnevno da nabere od 100 do 120 pa čak i do 150 kg kupina. Zbog mekoće plodova, berač mora brati paţljivo neuzimati više plodova istovremeno u ruku jer se gnječe.

Klasiranje i pakovanje kupine Klasiranje plodova kupine najčešće se obavlja pri berbi ili ako su zamrznuti onda na traci za prebiranje. Naknadno prebirnje i klasiranje sveţih plodova bilo bi pogubno za kvalitet. Kupina se za potrošnju u sveţom stanju bere u male plastične posude zapremina 0.5 ili 1 kg. a za preradu i zamrzavanje u plitko otvorene holandeze zapremine 2 do 2.5 kg.Prebiranje zamrznute kupine obavlja se na trakama u hladnjačama kao i malina pri čemu se odvajaju kategorije: rolend, konfitura i blok.

30

Sva ambalaţa za pakovanje mora biti čista. Neoštećena i neškodljiva za ljudsko zdravlje. Pakovanje zamrznute kupine obavlja se saglasno ţeljama kupca a njčešća pakovanja su 4 kese sa 2.5 kg u kutiji od 10 kg (10/1). Transport kupine je posebno značajan. Zbog velike osetljivosti, plod kupine nebi smeo da se duţe transportuje, naročito u uslovima kakvi su naši: loši putevi, loša transportna sredstva pa sve to rezultira čestom pojavom curenja kupine pri transportu, što znači da je plod nagnječen i lošijeg kvaliteta. Naročito je štetno transportovati kupinu po velikim temperaturama tokom podneva. Kupinu bi trebalo transportovati u ambalaţi u kojoj je brana, u kamionima-hladnjačama, po asfaltnim putevima. Izbor sredstava za transport zavisi od duţine transporta, spoljnih temperaturnih uslova, zrelosti plodova i njihove namene i dr.

Čuvanje plodova kupine Potpuno zreo plod kupine ne moţe se čuvati dugo u sveţem stanju čak ni u optimalnih uslovima (temperatura 0.5 do 1 C i rel.vlaţnost 90%) više od jednog dana. Duţe čuvanje u ovim uslovima moguće je samo ako su plodovi čvrsti, koji nisu potpuno dozreli ili sorti sa čvršćim plodovima. TakoĎe, nešto duţe čuvanje plodova kupine moguće jeu komorama sa kontrolisanom atmosferom (ca).U našim uslovima plodovi kupine se uopšte i ne čuvaju u sveţem stanju već se odmah prohlaĎuju, potom zamrzavaju u tunelima sa -35 do- 40˚C a zatim tako smrznuti čuvaju u komorama na -18 do -20˚C do prebiranja i prerade.

6. DINAMIČKI PLAN IZVOĐENJA Ovaj plan obuhvata niz aktivnosti od momenta donošenja odluke o kretanju u posao, do vemena redovne proizvodnje. 1. Izrada investicione dokumentacije 2. ObezbeĎenje finansijskih sredstava 3. Početak sadnje 4. Završetak sadnje 5. Početak proizvodnje

jul avgust oktobar novembar jun

2004 god. 2004 god. 2004 god. 2004 god. 2005 god.

Kako su izvori finansiranja izvesni to je i terminski plan realan.

31

7. EKOLOŠKI ASPEKTI PROGRAMA Podizanje svih voćnih zasada pa tako i maline, poboljšava kvalitet ţivotne sredine pa je po ovom aspektu ocene Program apsolutno prihvatljiv za izvoĎenje.

8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA Svi proračuni u ovoj studiji izvršeni su na bazi stalnih cena u julu 2005. godine, u evrima. Zvanični kurs evra u tom mesecu u proseku iznosi 72 dinara. Pretpostavke na kojima se bazira projekcija proizvodnih rezultata jesu: predviĎeni ekonomski vek 10 godina; isključeno je reinvestiranje. U ovom delu Studije dat je pregled strukture ulaganja, izvora finansiranja, plan otplate kreditnih obaveza, zatim pokazatelji efikasnosti projekta. Ekonomsko – finansijska analiza izvršena je uz uvaţavanje kriterijuma sveobuhvatnosti, preciznosti i pouzdanosti prezentiranih informacija i principa opreznosti. Finansijsko vrednovanje svih inputa i outputa izvršeno je na bazi podataka i parametara datih u tehničko – tehnološkom delu Programa, kao i podataka iz analize nabavnog i prodajnog trţišta.

8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva Na početku ekonomsko - finansijske analize utvrĎena je vrednost ukupnih investicionih ulaganja. Ona obuhvatajuulaganja u podizanje zasada maline i kupine. U tehničko – tehnološkom delu Studije data je struktura i vrednost ulaganja u podizanje zasada oba proizvoda po 1 ha. U ovom delu daje se struktura i vrednost ukupnog ulaganja u €: 1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na površini od 10 ha: a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Stručne usluge Ukupno:

63.510 € 8.550 € 5.940 € 420 € 78.420 €

2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na površini od 5 ha

32

a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Ostali troškovi Ukupno:

23.609 € 4.271 € 2.226 € 208 € 30.314 €

Rekapitualcija strukture ulaganja u osnovna sredstva: 1. Investiciono ulaganje u podizanje zasada maline na površini od 10 ha: 78.420 € 2. Investiciono ulaganje u podizanje zasada kupine na površini od 5 ha: 30.314 € Ukupno: 108.734 €

8.2. Investicije u obrtna sredstva Obrtna sredstva obuhvataju troškove ulaganja u zasad maline i kupine u prvoj godini. Oni iznose: 1. Troškovi ulaganja u zasad maline u prvoj godini na površini od 10 ha: a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Ostali troškovi Ukupno:

1.730 € 5.000 € 2.500 € 210 € 9.440 €

2. Troškovi ulaganja u zasad kupine u prvoj godini na površini od 5 ha: a) Materijal b) Mašinski radovi c) Rad radnika d) Ostali troškovi Ukupno:

865 € 2.500 € 1.250 € 105 € 4.720 €

Rekapitualcija strukture ulaganja u obrtna sredstva: 1. Troškovi ulaganja u zasad maline na površini od 10 ha: 9.440 € 2. Troškovi ulaganja u zasad kupine na površini od 5 ha: 4.720 € Ukupno: 14.160 €

8.3. Izvori finansiranja investicije i proračun obaveza po kreditima Ukupna predračunska vrednost investicije je 122.894 €.

33

Finansiranje investicije izvršiće se iz dva izvora: - sopstvena sredstva investitora - 22.894 € - kredit - 100.000 €

18,63%, 81,37%.

Iz sopstvenih sredstava finansiraće se deo osnovnih sredstava i obrtna sredstva u celini. Iz kreditnih sredstava finansiraće se osnovna sredstva, odnosno podizanje zasada maline i kupine. Uslovi korištenja i vraćanja kredita su sledeći:     

rok vraćanja: 5 godina, kamatna stopa 3%, grejs period 2 godine, interkalarna kamata obračunata za vreme grejs perioda pripisuje se glavnom dugu, otplata kredita u jednakim polugodišnjim anuitetima.

Plan otplate kredita banke daje se u sledećoj Tabeli:

8.4. Obračun troškova Obračun materijalnih i nematerijalnih troškova Materijalni i ostali troškovi poslovanja obračunati su na temelju ulaznih podataka, prikupljenih iz tehnološko-tehničke analize, analize trţišta, analize lokacije, te organizacionih i ostalih uslova proizvodnje. Koristeći podatke o planiranim ukupnim godišnjim količinama inputa, te podatke o nabavnim cenama za te inpute, izračunati su troškovi materijala. Ukupni godišnji materijalni troškovi za planiranu proizvodnju iznose: 1. Malina na 10 ha: a) Materijal b) Mašinski radovi c) Ručni radovi

5.700 € 11.250 € 30.480 €

2. Kupina na 5 ha: a) Materijal b) Mašinski radovi c) Ručni radovi

2.780 € 5.625 € 7.810 €

U projekciji bilansa uspeha mašinski radovi obuhvaćeni su u stavci »Usluge s karakterom materijalnih troškova«, a ručni radovi u stavci »Bruto zarade«. Godišnji materijalni troškovi će, dakle, iznositi:

34

- troškovi materijala 8.480 € - usluge s karakterom materijalnih troškova 16.875 €. Nematerijalni troškovi - troškovi koji ne zavise od obima proizvodnje uglavnom su procenjeni iskustveno, uz pomoć ostalih elemenata i uslova poslovanja. U ovoj grupi su troškovi premija osiguranja osnovnih sredstava, koji iznose u proseku 2% na godišnjem nivou, zatim troškovi PTT usluga i raznih drugih neproizvodnih usluga, članarine, takse, provizije i slično. Ovi troškovi procenjeni su na ukupno 10.000 €. Rekapitulirano, godišnji iznosi osnovnih kategorija materijalnih i nematerijalnih troškova su sledeći: - troškovi materijala - usluge s karakterom materijalnih troškova - nematerijalni troškovi

8.480 € 16.875 € 10.000 €.

Obračun bruto zarada Budući da se radi o sezonskim poslovima, za rad na odrţavanju i prikupljanju plodova angaţovaće se sezonska radna snaga. Ukupne zarade koje su uključene u proračun, iznose 38.290 €. To je iznos koji smo preuzeli iz pregleda »Troskovi proizvodnje« u tehničko – tehnološkom delu studije – stavka »Ručni radovi«. Obračun amortizacije Za obračun amortizacije korišteni su podaci o nabavnoj vrednosti osnovnih sredstava. Na te vrednosti primenjene su zakonski definisane stope otpisa od 21 % godišnje. Godišnja stopa amortizacije primenjena je na vrednost osnovnih sredstava i tako dobijen iznos godišnjih otpisa u veku trajanja projekta – 16.468 €.

8.5. Formiranje ukupnog prihoda Na bazi genetskog potencijala maline i kupine kao voćnih vrsta i primene najsavremenijih agrotehničkih mera, očekuje se ostvarivanje sledećeg kapaciteta, odnosno obima proizvodnje: -

malina prvog kvaliteta: kupina prvog kvaliteta

15.000 kg, 30.000 kg

35

Na bazi cena od: -

0,80 € za 1 kg maline, 0,40 € za 1 kg kupine,

dobili smo podatak o očekivanom ukupnom prihodu: Red. br. 1 2

Količina u kg 150.000 30.000

Proizvod Kupina prvog kvaliteta Malina prvog kvaliteta Ukupno

Cena po jed. mere 0,80 0,40

-u€Vrednost 120.000 12.000 132.000

8.6. Projektovani bilans uspeha Na osnovu prethodnih proračuna - obima proizvodnje, odnosno stepena korištenja kapaciteta, materijalnih troškova, amortizacije, bruto zarada i drugih, izvršena je sinteza i sačinjen pregled raspodele ukupnog prihoda, koji je polazna informacija za ocenu finansijsko - trţišne uspešnosti investicije. Struktura u raspodeli ukupnog prihoda data je dinamički, po godinama veka korištenja investicije, u Tabeli na narednoj strani. U narednom pregledu dajemo prosečne vrednosti osnovnih elemenata iz te Tabele:

Red. broj 1. 2. 3.

Opis Ukupan prihod Ukupni rashodi Dobit

Iznos u € 132.000 85.445 46.555

8.7. Plan novčanih tokova Finansijski tok, kao sintetički pregled svih podataka iz finansijske analize, izveden je na temelju svih prethodnih obračuna. U njemu su obuhvaćena i vrednovana sva poslovna zbivanja od početka realizacije projekta do kraja njegovog ekonomskog veka - investiciona ulaganja i finansiranje, te poslovni rezultati investicije. Pregled svih finansijskih transakcija, dat u Finansijskom toku, pokazuje da projekat obezbeĎuje dovoljan finansijski potencijal koji dovodi investitora u stanje likvidnosti tokom svih godina ekonomskog veka i u celini. U pregledu finansijskog toka, u poslednjoj godini ekonomskog veka upisana je vrednost ostatka vrednosti projekta. U toj vrednosti sadrţan je ostatak vrednosti, odnosno neotpisana vrednost osnovnih sredstava na kraju ekonomskog veka. Stavke koje su sastavni deo rashoda poslovanja, preuzete su iz Bilansa uspeha, s tim što je izuzet iznos amortizacije.

36

Neto primici predstavljaju razliku izmeĎu ukupnih primitaka i ukupnih izdataka. Po sadrţaju, to su sredstva za reprodukciju u pojedinim godinama ekonomskog veka projekta. Finansijski tok dat je u Tabeli na narednoj strani.

8.8. Bilans stanja Na temelju podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka, te drugih analitičkih podataka, uraĎen je Bilans stanja, koji predstavlja kumulativni izraz tekućeg poslovanja. Ovaj pregled omogućuje uvid u rast imovine investitora tokom godina eksploatacije investicije. Bilans stanja daje se u Tabeli na narednim stranama studije.

9. Ocena ekonomske efikasnosti projekta Na temelju prethodno izvedenih analiza trţišta, tehnologije, lokacije, izvodljivosti, te finansijske analize, uraĎena je kompleksna finansijsko - trţišna ocena projekta, i to: - statička i - dinamička.

9.1. Statička ocena ekonomske efikasnosti projekta Statička ocena projekta izvršena je na bazi odreĎenih podataka iz Bilansa uspeha i Finansijskog toka za reprezentativnu godinu u ekonomskom veku projekta. Ova ocena (ekonomičnost, rentabilnost, reproduktivna sposobnost i drugo), pokazuje visok stepen uspešnosti investicije, kao što se vidi iz Tabelena narednoj strani.

9.2. Dinamička ocena ekonomske efikasnosti projekta U dinamičkoj oceni utvrĎena je rentabilnost i likvidnost projekta. Analiza rentabilnosti polazi od Ekonomskog toka, koji ima istovetnu strukturu i dinamiku primitaka i izdataka kao Finansijski tok, samo su isključene stavke finansijske transakcije koje znače samo način finansiranja, a ne utiču na materijalnu osnovu projekta - "izvori finansiranja" na strani primitaka i "anuiteti" na strani izdataka. U analizi rentabilnosti korišteni su sledeći kriterijumi: - razdoblje vraćanja investicionih ulaganja; - neto sadašnja vrednost;

37

- interna stopa rentabilnosti projekta; - relativna neto sadašnja vrednost. Ekonomski tok, koji predstavlja polazište za proračun rentabilnosti, prezentiran je u Tabeli na narednim stranama. Razdoblje vraćanja investicionih ulaganja, odnosno vreme, potrebno da prihodi od projekta pokriju sve investicione troškove, izračunato je iz Ekonomskog toka zbrajanjem pozitivnih neto primitaka u razdoblju poslovanja dok se zbir negativnih neto primitaka iz razdoblja izvedbe ne svede na nulu. Kako je razdoblje vraćanja uloţenih sredstava kraće od veka trajanja investicije, (iznosi tri godine), zaključuje se da je projekat opravdan sa ovog aspekta ocene. Neto sadašnja vrednost - ovom metodom utvrĎeni su ukupni efekti projekta u celom njegovom ekonomskom veku, uvaţavajući pri tome vremenske preferencije pomoću tehnike diskontiranja, koja sve buduće efekte projekta svodi na njihovu sadašnju vrednost. Polazna informacija za proračun neto sadašnje vrednosti je Ekonomski tok. Sadašnja vrednost neto primitaka iz Ekonomskog toka izračunata je mnoţenjem vrednosti neto primitaka pojedinih godina veka projekta odgovarajućim diskontnim faktorom i, konačno, njihovim zbrajanjem. Diskontna stopa, saglasno činjenici da se celokupan postupak izvodi na bazi stalnih cena, odreĎena je kao ponderisana aritmetička sredina realnih kamatnih stopa na izvore finansiranja. Budući da se ovde radi o kreditnim sredstvima za koja postoji obaveza vraćanja uz kamatnu stopu od 3% godišnje i koja učestvuju u finansiranju investicije sa 81% predračunske vrednosti, a za sopstvena sredstva računa se sa stopom od 8% kao minimalnom cenom kapitala, diskontna stopa sa kojom se ušlo u obračun je 8%, jer je ekonomski neopravdano uzimati manju stopu. Neto sadašnja vrednost, po sadrţaju, zapravo znači obim sredstava za reprodukciju koji projekat ostvaruje u ekonomskom veku, promatrano u sadašnjosti. Svaka vrednost ovog pokazatelja, veća od nule, dovodi projekat u sferu prihvatljivosti. Budući da je neto sadašnja vrednost projekta veća od nule (iznosi 245.492 €), projekat je, sa aspekta ovog kriterijuma, prihvatljiv. Relativna neto sadašnja vrednost od 3,00 znači da se na svaki uloţeni investicioni dinar ostvaruje 3 dinara profita. Interna stopa rentabilnosti je diskontna stopa koja izjednačava sadašnju vrednost negativnih neto primitaka u Ekonomskom toku sa sadašnjom vrednošću pozitivnih primitaka, odnosno koja neto sadašnju vrednost projekta svodi na nulu. Interna stopa rentabilnosti moţe se definisati i kao prosečna godišnja stopa prinosa investicije. Kako je ovako izračunata interna stopa rentabiliteta veća od individualne (diskontne) stope - iznosi 43%, proizlazi da je projekat sa aspekta ovog pokazatelja rentabilnosti, prihvatljiv. Za analizu likvidnosti polazna informacija je Finansijski tok.

38

Analiza likvidnosti, odnosno sposobnosti izmirivanja svih dospelih finansijskih obaveza u pojedinim godinama ekonomskog veka projekta i u celini, izvedena je iz podataka o konstrukciji finansiranja i iz Finansijskog toka. Likvidnost u razdoblju izvedbe projekta je potpuna. Na strani izdataka u Finansijskom toku u ovom periodu su iznosi ulaganja u osnovna sredstva, a ista vrednost (u ukupnosti) je na strani primitaka, u stavkama izvora finansiranja. Pozitivni neto primici u pojedinim godinama eksploatacije indiciraju da je investicioni projekat likvidan u svim godinama ekonomskog veka. I ukupni primici u Finansijskom toku dovoljni su da pokriju ukupne finansijske obaveze, što znači da je projekat u celini likvidan.

ZAKLJUČAK S obzirom na osnovne kriterijume prihvatljivosti projekta, merene pokazateljima rentabilnosti iz finansijsko trţišne ocene, te pokazateljima likvidnosti, projekat ulaganja u nabavku poljoprivredne mehanizacije, je investicija čija realizacija ima opravdanje. Najvaţniji rezultati izvršene ocene su sledeći: - interna stopa rentabilnosti: 43%; - vreme vraćanja uloţenih sredstava: 3 godine; - neto sadašnja vrednost: 245.492 €; - relativna neto sadašnja vrednost: 3,00 - likvidnost u periodu izgradnje i periodu eksploatacije. Prema ostalim kriterijima, uglavnom izraţenim putem pokazatelja iz statičkog pristupa oceni (produktivnost, ekonomičnost proizvodnje, reproduktivna sposobnost, kratkoročna likvidnost, kapitalna opremljenost, sigurnost investicionih ulaganja i drugo), projekat se moţe svrstati u red prihvatljivih. Zaključak je da investiranje u podizanje zasada maline i kupine, investitora Miroslava Radojičića, ispunjava sve kriterijume prihvatljivosti investicije.

39

SADRŢAJ

1. OSNOVNI PODACI O PODNOSIOCU BIZNIS PLANA ...................................................... 2 2. REZIME BIZNIS PLANA ........................................................................................................ 3 3. OPIS I SVRHA ULAGANJA ................................................................................................... 3 4. ANALIZA TRŢIŠTA ................................................................................................................ 4 4.1. Analiza trţišta nabave ........................................................................................................ 4 4.2. Analiza trţišta prodaje ........................................................................................................ 4 5.TEHNIČKO –TEHNOLOŠKA ANALIZA ............................................................................... 5 5.1. Osnova motiva i koncepcija ulaganja................................................................................. 5 5.2. Lokacija zasada maline, kupine i matičnih zasada maline ................................................. 5 5.3. Prirodni uslovi .................................................................................................................... 5 5.3.1. Klimatske karakteristike .............................................................................................. 5 5.3.2. Zemljišne karakteristike .............................................................................................. 6 5.4. Tehnološki deo ................................................................................................................... 6 5.4.1. Izbor mesta i poloţaj za gajenje maline ...................................................................... 6 5.4.2 Izbor sorte ..................................................................................................................... 7 5.4.3. Sadni materijal............................................................................................................. 7 5.4.4. Podizanje malinjaka .................................................................................................... 7 5.4.5. Tehnologija podizanja kupinjaka .............................................................................. 15 6. DINAMIČKI PLAN IZVOĐENJA ....................................................................................... 31 7. EKOLOŠKI ASPEKTI PROGRAMA ................................................................................... 32 8. EKONOMSKO - FINANSIJSKA ANALIZA ........................................................................ 32 8.1. Struktura ulaganja u osnovna sredstva ............................................................................. 32 8.2. Investicije u obrtna sredstva ............................................................................................. 33 8.3. Izvori finansiranja investicije i proračun obaveza po kreditima ...................................... 33 8.4. Obračun troškova ............................................................................................................. 34 8.5. Formiranje ukupnog prihoda ............................................................................................ 35 8.6. Projektovani bilans uspeha ............................................................................................... 36 8.7. Plan novčanih tokova ....................................................................................................... 36 8.8. Bilans stanja ..................................................................................................................... 37 9. OCENA EKONOMSKE EFIKASNOSTI PROJEKTA ......................................................... 37 9.1. Statička ocena ekonomske efikasnosti projekta ............................................................... 37 9.2. Dinamička ocena ekonomske efikasnosti projekta .......................................................... 37 ZAKLJUČAK ............................................................................................................................. 39

40