Biznis inkubatori i klasteri

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ČAČAK 

SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIŠTVO

ZNAČAJ BIZNIS INKUBATORA I KLASTERA U PREDUZETNIŠTVU

Mentor: Prof.

Student: Broj indeksa

Čačak, januara 2011. godine

Sadržaj

UVOD...... UVOD........... .......... ......... ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... ......... .......... ....... 2 1.

POJA POJAM M PRED PREDUZ UZET ETNI NIČK ČKE E INFR INFRAS ASTR TRUK UKTU TURE RE.................................................................................... 3

2.

BIZN BIZNIS IS INKU INKUBA BATO TORI RI.............................................................................................................................................................................. 2.1. 2.1. Pojam Pojam... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ....... 2.2. 2.2. Razl Razloz ozii za za osn osniv ivan anje je bizn biznis is inku inkuba bato tora ra.................................................................................................. 2.3. 2.3. Defi De fini nici cije je pojm pojmov ovaa veza vezani nihh za bizn biznis is inku inkuba baci ciju ju.................................................................. 2.4. 2.4. Konc Ko ncep eptt bizn biznis is ink inkub ubat ator ora. a.......................................................................................................................................

4 4 5 5 6

3.

KLAS KLASTE TERI RI.................................................................................................................................................................................................................. 3.1. 3.1. Poja Pojam m klas klaste tera ra............................................................................................................................................................................ 3.2. 3.2. Funk Funkci cije je klas klaste tera ra...................................................................................................................................................................... 3.3. 3.3. Pred Predno nost stii učl učlan anja java vanja nja u klas klaste ter. r..................................................................................................................... 3.4. 3.4. Pode Podela la klas klaste tera ra............................................................................................................................................................................

8 8 10 10 13

ZAKLJUČAK ZAKLJUČAK.... ......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ........ ...

15

LITERATUR LITERATURA.... A......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... ......... ......... .......... .......... .......... .......... .......... ........ ... 17

UVOD Tokom Tokom duž dužeg eg period periodaa dva dvades deseto etogg vek veka, a, eko ekonom nomska ska politi politika ka se fokusi fokusiral ralaa na makroekonomskoj stabilnosti kao ključnom garantu razvoja i prosperiteta. Međutim, u  poslednje dve decenije, sve više se potencira važnost mikroekonomskih mikroekonomskih uslova. Tekuće strukturne promene dovele su do globalizacije, preoblikovale su društvo u „informatičko“, ekonomiju bazirali na znanju. U tom kontekstu, pokazalo se, da su uspešne makroekonomske politike samo preduslov, ali ne i dovoljna garancija za brži razvoj. Konačno,  bogatstvo nastaje na mikroekonomskom mikroekonomskom nivou, koje se bazira na kvalitetu poslovnog okruženja, operativnim praksama i strategijama preduzeća. Sistemi biznis inkubacije pretežno su usmereni na rešavanje problema lokalnog ekonomskog razvoja putem unapređenja preduzetničke baze, u smislu kako kvantiteta, tako 2

i kvaliteta. Osnovni cilj je da se stvori instrument za podršku preduzetništvu, smanji nezapo nezaposle slenos nostt i osn osnuje uje što veći veći broj broj nov novoos oosnov novan anih ih preduz preduzeć eća. a. Termin Termin inkuba inkubacij cijaa  podrazumeva obezbeđivanje obezbeđivanje dobrih uslova za otpočinjanje novih poslova i ostvarivanje  poslovnih ideja, inovativnost u podsticanju razvoja preduzetničkog preduzetničkog duha, kao i  preduzimanje konkretnih koraka u očuvanju takvih uslova i kapaciteta neophodnih za sprovođenje zamisli. Od kada je Porter prvi identifikovao i definisao pojam i prednosti klastera, klasteri su postali predmet pažnje velikog broja država i stručnjaka u svetu. Pored toga, klasteri su ušli u veliki broj državnih programa. Sam proces identifikovanja, definisanja i stvaranja klastera nije standardizovan. Ekonomski stručnjaci i instituti koriste različite metodologije i nud nudee različ različite ite defin definici icije. je. Na prime primer, r, Organi Organiza zacija cija za eko ekonom nomsku sku saradn saradnju ju i razvoj razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development - OECD) definiše klastere kao mrežu međusobno povezanih preduzeća, naučnih institucija (univerziteta, istraživačkih instituta...), konsultantskih kuća i kupaca, koji se nalaze u proizvodnom (poslovnom) lancu. Koncept klastera je mnogo širi od prostog povezivanja preduzeća, preduzeća, jer pored saradnje  preduzeća uključuje i razmenu znanja, informacija i veština. Ekonomista Patris Bekholt (Patries Boekholt) definiše klaster kao grupu preduzeća, naučnih centara i preduzeća za  podršku koji su funkcionalno povezani i sarađuju (na formalan ili neformalan) kako bi ostvarili nove marketing strategije, stvorili nove proizvode ili inovacije Iz uvoda se može sagledati da će tema ovog seminarskog rada biti biznis inkubatori i klasteri kao savrmeni vid pokretača preduzetništva.

1. POJAM PREDUZETNIČKE INFRASTRUKTURE Reč infrastruktura je latinskog porekla i potiče of reči infra što znači ispod, kao i reči struere što znači sklapati. U početku se reč infrastruktura uglavnom koristila u vojnoj industriji i građevinarstvu, uglavnom označavajući osnovu za razvijanje nekog poduhvata, odnosno podlogu. U ekonomiji, infrastruktura je skup različitih sistema koji osiguravaju efikasno i neprekidno odvijanje neke delatnosti (saobraćaj, telekomunikacije, energetika, zakonski okvir, obrazovni sistem...). U prethodnim poglavljima je jasno prikazan značaj malih i srednjih preduzeća i razvoja preduzetništva za ekonomiju jedne zemlje. Lako je zaključiti da bi svakoj zemlji trebalo da bude interes da ovaj sektor bude što jači i zdraviji. Međutim, Međutim, to nije jednostav jednostavno no ostvariti. ostvariti. Naime, Naime, zbog ograničenih ograničenih resursa, resursa, neiskusn neiskusnih ih menadžera i manjka finansijske stabilnosti pre svega, mala i srednja preduzeća imaju

3

mnogo višu stopu mortaliteta od velikih preduzeća. Grafikon 1 Stopa preživljavanja malog biznisa

 Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Preduzetništvo, Unija poslodavaca poslodavaca Srbije, Beograd, Beograd, 2006. Kaoo što Ka što se može može vide videti ti na graf grafik ikon onu, u, već već po posl slee dv dvee go godi dine ne jedn jednaa treć trećin inaa novootvorenih preduzeća preduzeća se ugasila, dok ih je posle 4 godine nestalo više od pola. Posle 10 go godi dina na,, samo samo će četv četvrt rtin inaa no novi vihh pred preduz uzeć ećaa i dalj daljee po posl slov ovat ati. i. Ov Ovak akoo viso visoka ka stop stopaa mortaliteta ima dva negativna efekta - manje ljudi će se opredeljivati da se bavi privatnim  biznisom usljed visokog rizika, a s druge strane i postojeća preduzeća preduzeća će morati da posluju konzervativnije jer nisu sigurna da li će njihovi partneri u poslu opstati na dugi rok. Stope mortaliteta su još više u manje razvijenim ekonomijama, poput ekonomija u tranziciji, što  je svojevrstan problem problem jer je baš ovim ekonomijama ekonomijama neophodno neophodno da imaju jak sektor sektor malih i srednjih preduzeća kako bi mogla brže da prebrode tranzicioni period. Iz ovih razloga, razvoj adekvatne preduzetničke preduzetničke infrastrukture, koja će dati podršku preduzetništvu i malim i srednjim preduzećima, je od izuzetno velikog značaja.

2. BIZNIS INKUBATORI Prvim Prvim biznis biznis inkuba inkubator torom om se smatra smatra Indus Industri trijsk jskii centar centar Batav Batavia ia (The (The Batavi Bataviaa Industrial Center), koji je osnovan u Bataviji, država Njujork, SAD 1959 godine. Naime, 1957. 195 7. god godine ine,, usled usled kon konsol solida idacij cija, a, merdže merdžera ra i akv akvizi izicij cijaa u indust industriji riji poljop poljopriv rivred rednih nih mašina, zatvorena je velika fabrika koja je bila u vlasništvu korporacije Mesi-Ferguson (Massey-Ferguson). Više od 2.000 ljudi je ostalo bez posla u maloj ruralnoj zajednici Batavia, za koju je fabrika predstavljala osnovni izvor radnih mesta. U tom trenutku situacija je izgledala katastrofalno, međutim porodica Mankuzos (Mancusos), preduzetnici u oblasti nekretnina i trgovine, su u svemu tome uvideli šansu. Porodica je kupila fabriku površine 85.000 m2 sa namerom da je preproda nekom velikom kupcu. Međutim, trendovi zbog kojih je i došlo do zatvaranja fabrike su se preneli i na 4

ostale industrije i posle više pokušaja porodica je shvatila da ne postoji ni jedan kupac koji  bi bio spreman da kupi tako veliku fabriku. Porodica Mankuzos je zatim došla do bolje ideje - podelili su fabriku na manje poslovne prostore i počeli da ih izdaju preduzetnicima  pomažući im na taj način da razviju sopstveni biznis. Vrlo brzo se pojavio veliki broj lokalnih preduzetnika, uglavnom bivših radnika fabrike, i nastao je veliki broj malih  preduzeća. Na ovaj način je prvi put u praksi sproveden koncept „biznis inkubacije“ kao specifičan oblik razvoja preduzetništva i način podsticanja ekonomskog razvoja.

2.1. Pojam Poreklo koncepta biznis inkubatora može se prepoznati u industrijskim zemljama Zapada tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Suočena sa sve višom stopom nezaposlenosti i drugim posledicama recesije, industrijska društva su prepoznala  potrebu za novim strategijama strategijama promocije promocije novih ekonomskih ekonomskih aktivnosti. Biznis inkubator je dinamičan proces razvoja biznisa koji: -

po poma maže že da se smanj smanjii stop stopaa neus neuspe peha ha predu preduze zeća ća u rano ranojj fazi fazi razvo razvoja ja (poveć (povećav avaa stopu opstanka),

-

ubrz ubrzav avaa rast rast pred preduz uzeć ećaa koja koja imaj imajuu pote potenc ncij ijal al za gene generi risa sanj njee zapo zapošl šlja java vanj njaa i  bogatstva,

-

pomaž pomažee da se identi identifik fikuju uju moguć mogućnos nosti ti ulag ulaganj anja, a, i

-

pomaž pomažee u komerc komercija ijaliz lizaci aciji ji inov inovati ativni vnihh idej ideja. a. Biznis inkubator je vrsta poslovnog udruženja čija je svrha da pruži podršku

 procesu osnivanja uspešnih novih preduzeća putem pružanja određenih usluga, u koje može spadati: prostor inkubatora, zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, kn knji jigo govo vods dstv tvo, o, pred preduz uzet etni ničk čkoo save saveto tova vali lišt šte, e, finan finansi sijsk jskii save saveti ti,, itd. itd.), ), mark market etin ingg i umrežavanje. Inkubatori se međusobno mogu razlikovati po načinu na koji pružaju usluge,  po organizacionoj organizacionoj strukturi, kao i po tipu klijenata. Klasifikacija različitih tipova biznis inkubatora može biti sveobuhvatna, ali, u skladu s kriterijumima za prijem i ciljevima, mogu se podeliti na dve osnovne grupe: višenamenski biznis inkubatori u koje mogu biti  primljena sva preduzeća koja zadovoljavaju osnovne tržišne i tehnološke standarde, i specijalizovani biznis inkubatori, usredsređeni na konkretnu delatnost.

2.2. Razlozi za osnivanje biznis inkubatora

5

Biznis inkubatori se moraju sagledati u širem kontekstu ekonomskog razvoja, te moraju biti integralni deo opšte strategije za ekonomski razvoj. Kao takvi, oni ne mogu sami sami do dopr prin inet etii loka lokaln lnom om ekon ekonom omsk skom om razv razvoj oju, u, već već mogu mogu samo samo po podr drža žati ti razv razvoj oj  preduzetništva i otvaranje novih radnih mesta u konkretnoj zajednici time što će sistematično obezbediti poslovni prostor po subvencionisanim cenama, stručnu pomoć, usluge savetovanja i mentorstva. Biznis inkubatori su među najznačajnijim instrumentima koji na lokalnom nivou mogu pomoći nastanak novih, održivih preduzeća. To je naročito važno zato što se mnoga preduzeća i preduzetnici na samom početku rada suočavaju s  problemom nedostatka početnog kapitala, nedovoljnog iskustva u upravljanju preduzećem i nepoznavanja tržišta, kako u smislu potražnje za ponuđenim proizvodima, tako i u smislu novih, nepoznatih tržišta. Posledica ovoga je veoma mali broj novoosnovanih preduzeća i, indi indire rekt ktno no,, manj manjii broj broj no novi vihh radn radnih ih mest mestaa na loka lokaln lnom om nivo nivou. u. Bizn Biznis is inku inkuba bato tori ri  predstavljaju jedno od rešenja za ovaj problem u tom smislu što podržavaju novoosnovana  preduzeća u svim svim aspektima njihovog njihovog poslovanja.

2.3. Definicije pojmova vezanih za biznis inkubaciju Postoji više definicija vezanih za biznis inkubatorekao što su: -

upravljani upravljani radni prostor/ prostor/ Biznis Biznis centar centar – Objekti Objekti koji koji obezbe obezbeđuju đuju prostor prostor iz kojeg mala preduzeća mogu da posluju;

-

bizn biznis is inku inkuba bato torr – Up Upra ravl vlja jani ni radn radnii pros prosto tor, r, inte intenz nziv ivna na posl poslov ovna na podr podršk škaa i savetovanje i selektivna politika ulaska i izlaska;

-

viso visoko ko tehno tehnolo lošk škii inku inkuba bato tori ri – inku inkuba bato torr čiji čiji je cilj cilj da se pred preduz uzeć ećaa razv razvija ijaju ju i  primenjuju nove thnologije; thnologije;

-

virtue virtuelni lni inkuba inkubator tor – inkuba inkubacij cijaa bez bez zidova zidova;;

-

internet internet inkub inkubatori atori – uspo usponn i pad pad u toku dot-com dot-com buma buma krajem krajem devedese devedesetih; tih;

-

nau naučni čni ili ili tehn tehnoo park parkov ovii – Raz Razvo vojj ob obje jekkata pov oveezan zanih sa univ niverzit rziteetsk tskim istraživačko-razvojnim istraživačko-razvojnim centrom ili specifičnim industrijskim klasterom.

-

nauč naučni ni park park može može imati imati po pose sebn bnuu jedi jedini nicu cu za po posl slov ovnu nu inkub inkubac aciju iju za star start-u t-upp ili ili spin-off 1 kompanije. Postoje brojne definicije biznis inkubatora i biznis inkubacije. Prema dr Laurence

1

Spin-off kompanija ili supsidijarna kompanija je poseban oblik poduzetničke kompanije koju je prethodno

 pokrenula i s njom bila povezana neka druga organizacija. To je nezavisna kompanija koja proizvodi sličan  proizvod ili uslugu kao i njen prethodni poslodavac

6

Hewick-u, inkubacija je svaki sveobuhvatni program poslovne podrške malim i srednjim  preduzećima, dok je inkubator zgrada koja se koristi za razvoj malih i srednjih preduzeća sa sveo sveobu buhv hvat atni nim m prog progra ramo mom m koji koji uklj ukljuc ucij ijee nadz nadzor or,, među međuso sobn bnuu pove poveza zano nost st,, administrativnu podršku i fleksibilan prostor za rad. Inkubator je objekat koji se sastoji od malih malih radnih radnih jedini jedinica ca i obe obezb zbeđu eđuje je pod podsti sticaj cajan an ambije ambijent nt za preduz preduzetn etnike ike i start-u start-upp  preduzeća. Period boravka u inkubatoru je definisan, a odabir klijenata vrši se pažljivo. Inkubator obezbeđuje tri osnovna elementa za razvoj preduzeća a to su: -

preduz preduzetn etničk ičkii amb ambije ijent nt i amb ambije ijent nt za učenje učenje,,

-

pris pristu tupp men mento tori rima ma i inv inves esti tito torim rima, a, i

-

vidl vidljiv jivos ostt na na kon konku kure rent ntno nom m trž tržiš ištu tu.. Osnovne funkcije inkubatora su pomoć preduzetnicima da pokrenu nova preduzeća,

 podrška preduzećima u prvoj fazi rada i kreiranje radnih mesta. Glavni cilj biznis inkubatora je da proizvode sto uspešnija preduzeća koja ce moći da napuste program osposobljena da samostalno opstanu na tržištu.

2.4. Koncept biznis inkubatora Biznis Biznis inkuba inkubator tor je efikas efikasan an instru instrume ment nt privre privredno dnogg razvo razvoja, ja, pa je stoga stoga deo infras infrastru truktu kture re za pod podršk rškuu preduz preduzetn etnici icima ma u započ započinj injanj anjuu biznis biznisa, a, razvoj razvojuu “mlad “mladih” ih”  preduzeća i opstanku u prvoj fazi poslovanja. On je deo šireg strateškog okvira ili  programa podrške ekonomskog ekonomskog razvoja. Specifičan fizički kapacitet koji pruza: prostor, infrastrukturu, pristup tehničkoj opremi, zajedničkim prostorijama za sastanke, paket “soft” usluga – trening, ekspertiza, savetodavne usluge, mentorstvo, umrežavanje… Razlike u ciljevima stejkholdera, kriterijumima ulaska i izlaska iz inkubatora, naučnoj intenzivnost  biznis planova i tačnoj konfiguraciji prostora i usluga uvek postoje i po njima je moguće klasifikovati različite vrste inkubatora. Neophodne komponente biznis inkubatora su: -

promovisa promovisanje nje preduz preduzetniš etništva tva i podrška podrška novim novim preduzeći preduzećima ma u fazi planiranja planiranja,,

-

konsul kon sultov tovanj anjee u oblast oblastii razvo razvoja ja bizn biznisa isa i obuke obuke,,

-

razvij razvijena ena mreža mreža instituc institucija ija i preduz preduzeć ećaa koja koja omoguća omogućava va specija specijaliz lizova ovane ne usluge, usluge, lakšu komercijalizaciju tehnologije i pristup finansijskim resursima,

-

obekat obek at u okviru okviru kojeg kojeg se se nudi nudi fleksibi fleksibilan lan poslov poslovni ni prostor prostor po po potreba potrebama ma klijent klijenta. a. Kada se govori o osobinama biznis inkubatora neophodno je napraviti razliku

između inkubatora i drugih vrsta podrške preduzetništvu kao što su npr. uređeni prostori (managed workspace). Biznis inkubatori nude poslovni prostor preduzećima, ali to već 7

decenijama nude i industrijski posedi (industrial estates) i namenske poslovne zgrade (multi-tenant buildings). Šta su to ond ondaa jedins jedinstve tvene ne karakt karakteri eristi stike ke biznis biznis inkuba inkubator tora? a? Biznis Biznis inkuba inkubator torii  pružaju sve navedene usluge na sistemski način, na jednom mestu. Smanjuju početne troškove, omogućavaju preduzetnicima da dele iskustva i stvaraju preduzetničke mreže, kao i pružaju neophodne savete u početnim fazama razvoja biznisa. Taj holistički pristup je nešto što fali svim ostalim modelima podrške preduzetništvu. Takođe, sam koncept je moguće moguće adaptirati adaptirati kako bi bio što bolje prilagođen prilagođen lokalnim lokalnim uslovima uslovima i na najbolji način  pomogao razvoj novog biznisa. Rezultati koji proizilaze iz procesa uspostavljanja biznis inkubatora: osnivanje i opstanak preduzeća – omogućavanje najboljeg starta za preduzeća da bi se povećale šanse za opstanak i rast; uključivanje društva – podsticanje razvoja zajednice i kohezije, posebno u zajednicama sa visokim nivoom nezaposlenosti; stvaranje lokalne lokalne preduzetn preduzetnićke ićke kulture – inkubato inkubatori ri mogu mogu biti katalizat katalizatori ori za glavne glavne pružaoce pružaoce usluga, sto pomaže razvoju lokalnog talenta; uticaj na lokalnu privredu – trgovina među  preduzećima; lokalni ponos – demonstracija partnerstva i dobar izvor odnosa sa javnošću za lokalnu ili regionalnu privredu; obnova – obično uključuje adaptaciju i renoviranje starih zgrada, ili rekonstrukciju oronulih industrijskih objekata; i partnerstva – pomažu u razvoju i jačanju partnerstava, između nacionalnog, regionalnog i lokalnog nivoa, javnog i  privatnog sektora, donatora i nacionalnih nacionalnih partnera.

3. KLASTERI Englesku reč cluster (skup, jato,grozd, grupa) prvi je upotrebio jedan američki kompozito kompozitorr da bi označio označio skup istovremen istovremenih, ih, gusto nanizanih nanizanih tonova. tonova. Svuda Svuda u svetu, svetu,  preduzeća imaju tendenciju da se okupljaju okupljaju u klastere i imali su ih i mnogo ranije nego što  je pojam klastera ušao ušao u ekonomsku ekonomsku literaturu. Klasteri su ušli na velika vrata kada je Majkl Poter objavio svoju Competitive

advantage of the nation ,1990. godine. 2 3.1. Pojam klastera Koncept klastera je u literaturu prvi uveo Majkl Porter (Michael Porter) 1990. godine. Porter definiše klaster kao geografsku lokaciju koja ima: 3 2

Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005.

3

Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006. str. 88

8

-

dovolj dov oljno no res resurs ursaa i znanj znanjaa da se dost dostign ignee kritič kritična na masa masa,,

-

vo vode dećću po pozicij icijuu u gra granni,

-

znača značajnu jnu i održivu održivu komp kompara arativ tivnu nu predno prednost st u odnosu odnosu na druge druge lokaci lokacije, je, ili čak čak na globalnom planu. Prema Porteru, prednosti koje klaster donosi su:4

-

poveć pov ećanj anjee prod produkt uktivn ivnost ostii komp kompani anija ja u klaste klasteru, ru,

-

pove poveća ćanj njee bro broja ja inov inovac acij ija, a,

-

stim stimul ulis isan anje je stv stvar aran anja ja nov novih ih biz bizni nisa sa.. U literaturi se, kao najčešći primeri klastera u svetu, navode: 5

-

Sili Silicciju ijumska ska dolin olinaa (Th (The Sili Siliccon Va Vall lley ey), ), u Ka Kali lifo forn rnij iji, i, za info inform rmaacion ionu tehnologiju,

-

Holivu Holivudd (Holly (Hollywoo wood), d), u Kali Kaliforn forniji, iji, za za filmsk filmskuu indust industriju riju,,

-

Dolina Dolina Nap Napaa (The (The Nap Napaa Valle Valley) y),, u Kali Kalifor fornij niji, i, za za vino, vino,

-

Bang Bangal alor or (Ban (Banga galo lore re), ), u Indi Indiji, ji, za za softv softver er,,

-

Tuluz Tuluz (Toulo (Toulouse use), ), u Franc Francusk uskoj, oj, za aeron aeronau autik tiku, u,

-

Antver Antverpen pen (Ant (Antwer werp), p), u Belg Belgiji, iji, svet svetski ski cent centar ar za dija dijama mante nte,,

-

Roterd Roterdam am (Rotte (Rotterda rdam) m) u Holandi Holandiji, ji, kao kao najveć najvećaa kontej kontejne nersk rskaa luka, luka,

-

Tehnološka dolina Albani (Albany Tech Valley), država Njujork, za nanotehnologiju. Pod klasterom podrazumevamo grupu industrija i organizacija koje su povezane u

odnosima kupovine kupovine i prodaje ili koji dele istu infrastrukturu, klijente ili bazu veština veština i čije veze poboljšavaju konkurentsku prednost učesnika. Klasteri se najbolje razumeju ako ih  posmatramo kao regionalne sisteme: „Geografske koncentracije međusobno povezanih kompanija, specijalizovanih dobavljača, isporučioca usluga, firmi iz srodnih industrija, i sa njima povezanih ustanova (npr. univerziteti, standardne agencije, i trgovinska udruženja) koje se nadmeću ali i sarađuju.“ 6 Važnije od definicije je proces povezivanja u klaster kroz zajedničko delovanje i dijalog , a ključna prednost klastera leži u višedimenzionalnoj blizini svih aktera ; ne radi se samo o geografskoj, već i o kulturnoj i institucionalnoj blizini i usklađenosti. Blizina omogućava deljenje snaga snaga i sredstava, zajedničke aktivnosti, zahtevaju zajedničku viziju, zajedničke ciljeve, a lične i društvene veze jačaju poverenje i omogućavaju brži protok  4

Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Tehnički fakultet, Čačak, 2005., str. 75

5

Isto, str. 79

6

Porter, 1998g. Izvor: Babić Babić M., Preduzetništvo, Beograd, 2006., str. 93

9

informacija informacija.. Udruživan Udruživanje je i aktivnosti aktivnosti na pojedinač pojedinačnim nim zadacima zadacima nisu dovo dovoljni. ljni. Učinak  Učinak   povezivanja u klastere se dobro oslikava samo na dovoljno velikom broju ponavljanih među međuso sobn bnih ih veza veza.. Ko Komu muni nika kaci cija ja je olak olakša šana na zaje zajedn dnič ički kim m jezi jeziko kom, m, uk uklju ljuču čuju jući ći i  profesionalni, kao i obrazovanjem. Naravno, Naravno, mora se pomenuti pomenuti kritična masa veština, veština, znanja, tehnologija i sredstava, koja će se odraziti na učinak preduzeća. Klasteri su zasnovani na sistemskim vezama među preduzećima. Veze mogu biti građen građenee na zajed zajednič ničkim kim ili komple komplemen mentar tarnim nim proizv proizvodi odima, ma, proce procesim simaa proizv proizvodn odnje, je, suštinskim tehnologijama, potrebama za prirodnim resursima, zahtevima za određenima kvalifikacijama i /ili distributivnim kanalima. Klasteri su obično geografski ograničeni, definisani uglavnom razdaljinom razdaljinom i vremenom, koje su ljudi spremni spremni da odvoje na na putovanje zbog zaposlenja zaposlenja i koje poslodavci poslodavci i vlasnici kompanija kompanija smatraju razumnim za sastajanje sastajanje i strvar strvaranj anjee pos poslov lovnih nih veza. veza. Na ops opseg eg klaste klastera ra snaža snažann uticaj uticaj imaju imaju prevo prevozni zni sistem sistemii i saobraća saobraćaj,j, ali i kulturni identitet, identitet, lični prioriteti, prioriteti, porodični porodični i društveni društveni zahtevi. zahtevi. Klasteri Klasteri su određeni prirodnim, demografskim, kulturološkim, privrednim i drugim karakteristikama regiona. U zavisnosti od karakteristika regiona i preduzeća učesnika, klasteri postavljaju svoje prioritete, koriste resurse svog regiona i formiraju formalne veze koje omogućavaju ostvarenje zajedničkih ciljeva.

3.2. Funkcije klastera Klasteri predstavljaju prirodan spoj preduzeća gde se mora naglasiti da klaster ne funkcioniše kao skup članica kojima je nametnuta povezanost povezanost ili koji su primorani da stupe u asocijacije iz bilo kog razloga. r azloga. Klaster neguje specifičnosti preduzeća i omogućava da preduzeće izabere nivo i vrstu saradnje u klasteru, kao i da definiše kojim delom proizvodnog programa ulazi u klaster, a sa kojim funkcioniše samostalno. samostalno. Na osnovu osnovu njihove lokacije lokacije i zajedničkih zajedničkih potreba oni mogu uvideti koji je njihov benefit kao člana klaster asocijacija. Postoji nekoliko zajedničkih elemenata u načinu funkcionisanja klastera: -

osno osnovn vnaa po posl slov ovan anja ja - po posl slov ovan anja ja ko koja ja su najz najzna nača čajn jnija ija u klas klaste teru ru,, kroz kroz koja se klaster klaster najviše najviše ostvaruje ostvaruje i putem kojih klaster ima največće največće benefite benefite od korisnika korisnika koji su izvan klastera.

-

po potp tpor orna na posl poslov ovan anja ja - poslov poslovan anja ja koja koja dire direkt ktno no i indirek indirektn tnoo po poma mažu žu osno osnovn vnaa  poslovanja klastera. Ovde spadaju spadaju dobavljači specijalizovanih mašina, komponenti, komponenti, sirovina, sirovina, kao i sve ostale uslužne firme koje uključujuć uključujućii i finansijsk finansijskee = brokerske brokerske firme i njihov kapital, advokati, dizajneri, marketing i odnosi sa javnošću. 10

-

intele intelektu ktualn alnaa potp potporn ornaa infras infrastru truktu ktura ra - u klas klasteri terima ma ko koji ji vrhu vrhuns nski ki funkci funkcioni onišu, šu, osnovna i potporna poslovanja rade odvojeno, izolovano. U uspešnim klasterima učestvuju mnogi članovi lokalne zajednice, lokalne škole, univerziteti, lokalne trgovačke i profesionalne asocijacije, centri za ekonomski razvoj i mnogi drugi koji  podržavaju aktivnosti aktivnosti klastera i zapravo zapravo su ključni činioci činioci u klasterima.

-

fizička fizička potporna potporna infrastruktu infrastruktura ra - čini čini je fizičk fizičkaa infrastr infrastruktu uktura: ra: putev putevi,i, luke, luke, uređene uređene deponije za klasičan ili specifičan otpad, komunikacione veze i slično. Kvalitet ovak ovakve ve infr infras astr truk uktu ture re,, u najm najman anju ju ruku ruku,, mora mora biti biti na isto istom m nivo nivouu kao kao i konkurentski, pa čak i mnogo bolji.

3.3. Prednosti učlanjavanja u klaster Prednosti učlanjenja u biznis u klastere su sledeće: 7 -

rezultat uspostavljanja i razvoja klastera su značajni efekti koji pozitivno utiču i na ceo region gde se klaster nalazi,

-

niži troškovi poslovanja - nabavka se vrši na nivou klastera, što podrazumeva nižu cenu i jeftiniji transport za značajno povećanje količine materijala, opreme, delova itd.,

-

smanjenje zaliha materijala jer se uspostavljaju čvrste veze sa dobavljačima na nivou klastera,

-  povezivanje i angažovanje na nivou klastera, agencija i preduzeća za pružanje

spec specij ijal aliz izov ovan anih ih

i

uobi uobiča čaje jeni nihh

uslu usluga ga

(mar (marke kent ntiš iške ke,,

knji knjigo govo vods dstv tven ene, e,

ko kons nsul ulta tant ntsk ske, e, stru stručn čnee i drug drugee uslu usluge ge)) što što sman smanju juje je troš troško kove ve pred preduz uzeć ećim imaa učesnicima klastera, -

niži troškovi razvoja proizvoda i usluga (na primer grupa preduzeća projektuje i razvija alate za potrebe druge grupe preduzeća unutar klastera koji pojedinačno ili u celini razvijaju proizvodni proces, a treća grupa preduzeća radi na pakovanju, dizajnu, kanalima distirbucija itd.),

-

razmena tehnologija, ne u pravom smislu reči već, već, tehničko - tehnoloških tehnoloških znanja i informacija,

-

izlazak na inostrana tržišta, proširenje tržišta i prilike za nove poslovne veze ( nastup na tržištu kao klaster omogućava povoljnije uslove sklapanja ugovora, zauzimanja većeg tržišta, povećanu konkurentnost),

7

Izvor: Babić M., Preduzetništvo, Unija poslodavaca Srbije, Beograd, 2006., str. 94

11

-

mogućnost izvođenja većih investicionih i razvojnih projekata u regionu (bilo koji razvojni razvojni projekti projekti na nivou regiona regiona se lakše izvode izvode kada veliki veliki broj preduzeća preduzeća zajedno učestvuje u izvršenju),

-  pristup fondovima - klasteri imaju prednost prilikom finansiranja iz različitih

fondova), -  povoljni krediti - klasteri mogu dobiti povoljnije kredite nego mala i srednja

 preduzeća pojedinačno, pojedinačno, i -  povećanje broja radnih mesta i veća veća raznilikost procesa, procesa, proizvoda i vrsta rada. rada.

Jedan od najznačajnijih razloga zbog kojeg regioni treba da razmišljaju i rade na klasterima je konkurentska prednost na globalnom tržištu. Izlazak na tržište je omogućen svakome ko zadovoljava zahteve tog tržišta. Mala i srednja preduzeća, pa čak i velika  preduzeća teže da se lociraju jedna blizu drugih, uključujući i konkurente, zato što su  prednosti spoljne ekonomije i pristupa radu i znanju važnije od nedostataka tipa da konkurenti mogu ukrasti njihove zaposlene ili otkriti njihove poslovne tajne. Klasteri imaju za cilj objedinjavanje na horuzontalnoj i vertikalnoj osnovi različitih subjekata ponude, proizvoda i usluga, kako bi se povećala dodatna vrednost njihovog zajedničkog proizvoda. Udruživanje može doneti širok spektar koristi obema stranama kao i privredi uopšte. Neke od tih prednosti jesu: -  povećani nivoi stručnosti - što pruža udruženim kompanijama bolje poznavanje

lanca nabavke i omogućava kompanijama da uče jedna od druge i da međusobno sarađuju. -

sposobnost preduzeća da udruže komplementarne snage i da ugovaraju radove većeg obima za koje pojedinačno ne bi mogle nadmetati u javnom konkursu.

-  potencijal za proizvodnju na veliko, koji se može realizovati kroz specijalnu

 proizvodnju u svakoj od firmi, kroz zajedničku nabavku sirovina uz velike popuste ili kroz zajednički marketing. -  jačanje društvenih i ostalih neformalnih veza, što vodi ka stvaranju novih ideja i

novih firmi. -  bolji protok informacija u okviru klastera, na primer, primer, omogućavaju finansijerima da

 prepoznaju dobre preduzetnike, a poslovnim ljudima da nađu dobre isporučioce usluga.  Slika 1. Struktura organizacije

12

 Izvor: Grozdanić Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Preduzetništvo, Tehnički Tehnički fakultet, Čačak, 2005. 2005. Prvi klasteri nisu bili „formirani“, nego „otkriveni“ u regionoma u kojima postoji i sarađuje više uspešnih preduzeća iz jedne privredne grane ili iz lanca vrednosti, gde uz to  postoje još i odgovarajući pružaoci usluga, kao što su inženjeri, tehničke kancelarije, advokati, privrednici, poslovni savetnici, ustanove za stručno obrazovanje. I u takvim regionima se prema prema mišljenju posmatrača, posmatrača, može uočiti privredni napredak. napredak. Klasteri mogu da nastanu sami od sebe, budući da se dobavljači i proizvođači stacioniraju ili pokreću poslovanje upravo na mestima gde je veća koncentracija poslovnih  partnera. Ovakve odluke o osnivanju na određenoj lokaciji, podižu vrednost određenog regiona i čine ga privlačnim za nove partnere, čime doprinose da klaster raste.

3.4. Podela klastera Postoji više načina kako možemo podeliti klastere - na osnovu načina nastanka, na osnovu veličine, dominantne delatnosti itd. Vrlo je značajna podela klastera po njihovom značaju sa aspekta nacionalne ekonomije, odnosno uključenosti klastera u aktivnosti od „šireg značaja“. Po ovom osnovu klasteri se dele u tri velike grupe : 8

1. Nacionaln Nacionalnii klasteri klasteri - Klasteri Klasteri čiji su glavni glavni ciljevi ciljevi od nacionalno nacionalnogg značaja, značaja, kao što što  je: rešavanje problema infrastrukture, planiranje prostora, rešavanje problema u  bilansu plaćanja (klaster koji se fokusira na izvoz, ili klaster koji se fokusira na  jačanje domaće proizvodnje i smanjenje uvoza). Ovi klasteri uglavnom imaju jaku  podršku države države i uglavnom su deo deo ekonomske ekonomske politike vlade. 2. Regi Region onal alni ni klas klaste teri ri - Regi Region onal alni ni klas klaste teri ri se foku fokusi sira raju ju na razv razvoj oj inte intern rnee konkurentnosti i povezuju preduzeća u okviru jedne regije zarad ostvarivanja što 8

Konsultantska grupa Cluster Navigators Ltd. (2002) >

13

 boljih rezultata. Kao direktan efekat se javlja poboljšanje konkurentnosti regije,  povećanje ekonomskog blagostanja, razvoj infrastrukture itd. Vrlo često se regionalni klasteri formiraju oko nekog resursa, kao što je npr. drvo, ruda ili industrija vina. 3. Komerc Komercija ijalni lni klaste klasteri ri - Komerc Komercija ijalni lni klaste klasteri ri ne predst predstavl avljaj jajuu klaste klastere re po strogo strogojj definiciji, ali se često u međunarodnoj literaturi navode kao klasteri. Komercijalni klasteri nastaju kada grupa preduzeća odluči da se udruži i radi zajedno na nekim  projektima. Ukoliko se saradnja završi na kraju projekta, „klaster“ nestaje. Međutim, vrlo često saradnja među preduzećima se nastavi i ovakva udruženja kompanija prerastaju u pravi klaster, sa svim njegovim obilježijma. Klasteri Klasteri mogu biti različitih različitih veličina, veličina, od onih koji povezuju čitave čitave regije, regije, do onih koji povezuju samo 7 ili 8 preduzeća u okviru jednog grada. Već pomenuta Silicijumska dolina, verovatno najpoznatiji klaster na svetu, povezuje više od 7.000 preduzeća u oblasti  južno od San Franciska. Međutim, postoje i drugi primeri veoma uspešnih malih klastera, koji bi trebali da budu posebno interesantni zemljama u tranziciji. Neki od najpoznatijih  primera su:9 - Ka Kast stel el Go Gofr fred edoo (Cas (Caste tell Go Goff ffre redo do), ), grad gradić ić od 7.00 7.0000 stan stanov ovni nika ka u Ital Italij iji, i, je istovremeno i sedište 200 povezanih preduzeća koja se bave proizvodnjom čarapa. Ova preduzeća proizvode nešto više od polovine ukupnog broja čarapa u Evropi. - Dalton, Dalton, savezna savezna država država Džordž Džordžija ija u SAD (Dalton (Dalton,, Georgia), Georgia), ima 25.000 25.000 stanov stanovnika nika i u njemu se nalaze 174 preduzeća koja se bave proizvodnjom tepiha. Oko 85% tepiha u Americi i skoro polovina od svih tepiha na svetu se proizvedu u ovom malom gradu. - Mon Monteb tebelu eluna na (Monte (Montebe bellu lluna na), ), Italija Italija,, ima 25.000 25.000 stanovni stanovnika ka i središ središte te je klastera klastera  preduzeća koji se bave proizvodnjom skijaških čizama. Ovaj klaster proizvodi 75% svih skijaških čizama na svetu i grad ponosno za sebe tvrdi da je „Glavni grad sportske obuće na svetu“. Kao što se može videti i iz navedenih primera, klaster ne mora neophodno biti veliki da bi bio uspešan. Važno je da je klaster dobro organizovan i da se na tržištu tr žištu pronađe odgovara odgo varajuća juća niša (čarape, (čarape, tepisi, tepisi, skijaške skijaške čizme ili dr.). Kako to kaže poznati poznati teoretiča teoretičar  r  menadžmenta Set Godin (Seth Godin) „treba pronaći nišu, a ne naciju“

10

.

Sa promenom načina poslovanja u poslednje vreme, oli čenog u razvoju Interneta, 9

Grozdanić Radmila, Preduzetništvo, Tehnički fakultet, Čačak, 2005., str. 79

10

Godin, Seth. Bootstrapper's Bible, Do You Zoom Inc., 2005

14

elektronskog poslovanja i raznih drugih inovacija, i način poslovanja klastera doživljava određene promene. Pored klasičnog modela klastera uvodi se alternativno rešenje koje se naziva Centar i ogranci (Hubs and Nodes). Preduzeća shvataju da neke vrste posla ne moraju biti geografski blizu da bi bile povezane. Zahvaljujući prodorima pre svega na  poljima telekomunikacije, danas je moguće imate povezano poslovanje koje se vodi na različitim kontinentima. Ovaj model poslovanja omogućava centralu u jednoj zemlji, proizvodnju u drugoj, a testiranje proizvoda u trećoj. Preduzeća i dalje posluju po modelu klastera, ali geografska  bliskost više nije neophodna za sve oblike poslovanja. Na primer, kompanije iz farmaceutske industrije kao što su Fajzer (Pfizer) ili Merk (Merck) imaju istraživačke centre u SAD (Kalifornija, Masačusets), proizvodni ogranci se nalaze u Portoriku i Irskoj,  preduzeća za podršku podršku su raširena u svim zemljama zemljama sveta, dok se Internet Internet koristi kao glavna infrastruktura za komunikaciju, razmenu informacija i rezultata istraživanja. Bez obzira da li govorimo o klasičnom modelu klastera, ili njihovoj modernoj verziji centra i ogranaka, očito je da ovakav model poslovanja pruža velike prednosti i za  preduzeća i za regiju u kojoj posluju. Pored Pored toga, klaster kao model poslovanja poslovanja omogućava i malim sredinama da budu konkurentne čak i na globalnom planu, što je jasno može videti iz primera navedenih u ovom poglavlju.

ZAKLJUČAK  Biznis inkubatori pomažu razvoj malih i srednjih preduzeća i omogućavaju im da se izbore sa brojnim problemima u prvih nekoliko godina postojanja. Inkubatori značajno smanju smanjuju ju stopu stopu mortal mortalite iteta ta preduz preduzeća eća,, i zato zato su pos posebn ebnoo značaj značajni ni u ekono ekonomij mijama ama u razvoju, ili u specifičnim granama gde vlada jaka konkurencija. Za inkubatore se često kaže da predstavljaju efektivan i efikasan način da se pomogne preduzetnicima da stvore nova preduzeća povezujući ljudske resurse, kapital, tehnologiju i znanje. Inkubatori nisu nov koncept, ali je bio potreban relativno dug vremenski period pre nego što je ovaj koncept šire prihvaćen u svetu. Kako se razvijala biznis inkubacija kao koncept, tako su se razvijali i biznis inkubatori. Ne postoji jedinstvena definicija biznis inkubatora, ali je u EU najprihvaćenija definicija prema kojoj je biznis inkubator organizacija koja ubrzava i sistematizuje proces stvaranja uspešnih preduzeća stvarajući širok integrisan spektar usluga i pod podršk rškee uključ uključuju ujući ći prosto prostorr inkuba inkubator tora, a, po poslo slovne vne usluge usluge i moguć mogućnos nosti ti pov povezi eziva vanja nja  preduzeća i umrežavanja u klastere. Pružajući svojim klijentima usluge koje su sve na

15

 jednom mestu i omogućavajući omogućavajući smanjenje troškova troškova kroz zajedničko korišćenje korišćenje (i plaćanje), inkubatori značajno poboljšavaju šanse za opstanak, ali i rast i razvoj novih preduzeća. Uspe Uspeša šann bizn biznis is inku inkuba bato torr ko kons nsta tant ntno no stva stvara ra uspe uspešn šnaa pred preduz uzeć ećaa sa natp natpro rose sečn čnim im  potencijalom za stvaranje stvaranje profita i novih radnih radnih mesta. Klaster Klaster je dakle, dakle, grupa srodnih preduzeć preduzećaa ili udružanja udružanja „priozvođ „priozvođača ača““ iz jedne grane , uključujući i proizvođače sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija, i naučni nau čnihh i obraz obrazovn ovnih ih instit instituci ucija, ja, koje koje tako tako udruže udružene ne rešav rešavaju aju zajedn zajedničk ičkee proble probleme me i unapređujući poslovanje, poslovanje, postižu uspeh uspeh u određenom segmentu segmentu delatnosti delatnosti i natprosečnu konkurent konk urentnost nost i promociju promociju u zemlji zemlji i inostrans inostranstvu. tvu. Za formiranje formiranje klastera klastera potrebno potrebno je znanje i iskustvo o klasteru, kao i znanje iz drugih oblasti menadžmenta. Svaki klaster jeste  priča za sebe, pa preduslov da bude uspešan je j e poznavanje i primena standarda veština koje predstavljaju trošak, ali ubrzo visoko visoko isplativ. Organizovanjem u klastere inicijalni inicijalni  prihod se uvećava i do 50 %, a uspeh počiva na uzajamnom poverenju poverenju i poštovanju načela i norm normi. i.Kl Klas aste terr pove povezu zuju ju zaje zajedn dnič ičke ke potr potreb ebee

na podr područ učju ju naba nabavk vke, e, kupa kupaca ca,,

specijalizovanih usluga, kadrova i drugih resursa i tako umrežene postižu natprosečnu konkurentnost, a time i uspeh u određenom određenom segmentu delatnosti. Iako je prednost prednost klastera izlazak na međunarodno tržište, ključno je da se obezbedi funkcionisanje klastera unutar  nacionalnog tržišta.  Na kraju se može zaključiti da ovi koncepti organizovanja organizovanja – interesnog udruživanja i umrež umrežava avanja nja po statis statistik tikam amaa spo sporo ro biva biva

prihva prihvaće ćenn od menad menadžer žeraa srpske srpske privrede privrede..

Razlozi su međusobno nepoverenje, nedovoljno razumevanje od krajnjih korisnika biznis inkubatora i klastera, slabo razvijena analiza konkurentnosti, nedovoljan uvid u analizu troškova, neadekvatno praćenje poslovnih banaka, nepoznati izvori finansiranja za nove  projekte, kao i mnoge druge slabosti koje nepovoljno utiču na inicijativu za formiranje klastera.

16

LITERATURA 1. Babić Babić M., Preduzet Preduzetništv ništvo, o, Unija poslod poslodavac avacaa Srbije, Srbije, Beograd, Beograd, 2006. 2006. 2. BI facts facts – USAID Municipal Municipal Econo Economic mic growth growth Activity Activity 3. Grozdanić Grozdanić Radmila Radmila,, Preduzetni Preduzetništvo, štvo, Tehnič Tehnički ki fakultet, fakultet, Čačak, Čačak, 2005. 2005. 4. God Godin, in, Seth Seth.. Boots Bootstra trappe pper's r's Bibl Biblee , Do You Zoom Inc., 2005 5. European European Commissio Commission, n, Enterprise Enterprise Directorate Directorate general. general. „Benchma „Benchmarking rking of Business Business Incubators“. Center for Strategy & Evaluation Services, februar 2002. 6. Petković Petković V., Preduzetn Preduzetništvo ištvo,, VPŠ VPŠ Čačak Čačak,, Beogra Beograd, d, 2006. 2006. 7. Porter, Porter, M. E., The Competiti Competitive ve Advantag Advantagee of Nations, Nations, New York: York: The Free Press., Press., 1980. 8. Studija Studija izvodljivos izvodljivosti ti Biznis inkuba inkubator tor centra centra Bor, Regional Regionalni ni centar centar za razvoj razvoj MSP Zaječar, avgust 2005

Internet adrese: 17

-

http://www.inventivnost.me/ pristup http://www.inventivnost.me/  pristup ostvaren dana dana 20.01.2011. 20.01.2011.

-

http://www.nasme.co.me/projekti/ipodrska/Formiranje%20biznis

%20inkubatora.pdf pristup %20inkubatora.pdf pristup ostvaren dana 20.01.2011. -

http://www.poslovneidejemagazin.com http://www.poslovneidejemagazin.com/biznis-inkubatori-tehnickih/biznis-inkubatori-tehnickih-

fakulteta-praksa-potvrdila-ideju/ pristup ostvaren dana 20.01.2011. -

http://fmrpo.gov.ba/www/uploaded/FMRPO/Klasteri.pdf   pristup ostvaren

dana 20.01.2011. -

http://vivis.org.rs/vesti/Zavrsni_%20rad.pdf   pristup

ostvaren

dana

20.01.2011.

18