biohemija

1.Tipovi pigmenata? Tipovi pigmenata su hlorofili, karotenoidi i antocijanini. (fikobilini) 2.Najvažnije funkcije biljnih pigmenata? Najvažnija funkicja pigmenata je da apsorbuju svetlosnu energiju koja je neophodna za odvijanje fotosinteze.

3.Struktura hlorofila a?

4.Struktura hlorofila b?

5.Struktura bakteriohlorofila a?

6.Zbog čega su hlorofili hidrofobnog karaktera? Hlorofili su hidrofobnog karaktera zato što sadrže dugačke ugljovodonične repove. 7.Na kojim talasnim dužinama hlorofil a apsorbuje svetlost? Hlorofil a koji se nalazi u reakcionom centru fotosistema II ima maksimum apsorpcije 680 nm, a u reakcionom centru fotosistema I je 700 nm. 8.Na kojim talasnim dužinama hlorofila b apsorbuje svetlost? Maksimum apsorpcije hlorofila b je oko 643 nm.

9.Zbog čega je hlorofil zelene boje? Hlorofil je zelene boje zato što apsorbuje svetlost mnogo efikasnije na talasnim dužinama vidljivog dela spektra od 430 nm ( plavi deo ) i 680 nm ( crveni ), i zbog toga se zelena svetlost koja se ne apsorbuje, reflektuje i mi je vidimo kao takvu. 10.Koje jedinjenje je prekrusor u biosintezi hlorofila? Prvi prekrusor u biosintezi hlorofila je delta-aminolevulinska kiselina ( ALA ). 11.Šta su karotenoidi? Karotenoidi su pigmenti žute i narandžaste boje, koje se nalaze u svim fotosintetičkim organizmima. 12.Kako se dele karotenoidi? Karotenoidi se dele na karotene i ksantofile.

13.Šta su izoprenoidi? Struktura izoprena? Izoprenoidi su velika i raznovrsna klasa prirodnih organskih jedinjenja,izgradjeni iz jedne ili vise C5 jedinica izoprena.

14.Iz koliko izoprenskih jedinica su izgrađeni karotenoidi? Karotenoidi su izgrađeni iz 8 izoprenskih jedinica. 15.Podela izoprenoida u zavisnosti od broja prisutnih izoprenskih jedinica? Hemiterpeni, monoterpeni, seskviterpeni, diterpeni, sesterterpeni, triterpeni, tetraterpeni, poliprenoli. 16.Strukture i nazivi aktivnog izoprena? Biohemijski aktivne izoprenske jedinice se identifikuju kao pirofosfatni ( difosfatni ) estri, i to kao dimetilalil pirofosfat ( DMAPP ) i izopentenil pirofosfat ( IPP ).

17.Zbog čega su karotenoidi obojeni? Zato što daju boju listovima, cvetovima, prašnicima i plodovima i time privlače insekte i pomažu pri oprašivanju biljaka. 18.Koje boje su karoteni, a koje ksantofili? Karoteni su narandžaste, a ksantofili žute boje. 19.Koje boje je likopen, a koje lutein? Likopen je svetlo crvene, a lutein je žute boje. 20.Koje boje je beta karoten, a koje ksantaksantin? Beta karoten je narandžaste boje, a ksantaksantin je crvene. 21.Strukturna formula likopena?

22.Strukturna formula beta karotena?

23.Strukturna formula luteina?

24.Komponente pigment-protein kompleksa ( PPC ) u fotosintetički aktivnim hloroplastima? Jezgro PPC-a čini jedan molekul beta karotena sa 40 molekula hlorofila, udruženi sa luteinom, violaksantinom i neoksantinom.

25.Gde su lokalizovani karotenoidi? Karotenoidi su lokalizovani u fotosintetičkim i nefotosintetičkim tkivima. 26.Gde su lokalizovani karotenoidi u nefotosintetičkim tkivima? Cvetnim laticama,plodovima,prasnicima i polenu.

27.Prikaži konverziju likopena do beta karotena? slika 24.

28.Koje jedinjenje nastaje oksidacijom alfa karotena? Prikaži reakcijom? lutein slika 24.

29.Koje jedinjenje nastaje oksidacijom beta karotena? Prikaži reakcijom? zeaksantin slika 24.

30.Šta je ksantofilski ciklus? Preko ksantofilskog ciklusa se sintetizuje zeaksantin iz violaksantina, koji je posebno važan u uslovima visoke osvetljenosti. 31.Jedinjenja koja učestvuju u ksantofilskom ciklusu? Zeaksantin i violasantin.

32.Funkcija ksantofilskog ciklusa u biljkama? Ksantofilski ciklus štiti biljke od jakog sunčevog osvetljenja konverzijom violaksantina u zeaksantin, koji učestvuje u termalnom rasipanju viška apsorbovane svetlosne energije. 33.Na kojim talasnim dužinama karotenoidi apsorbuju svetlost? Karotenoidi apsorbuju svetlost u delu spektra između 400 i 550 nm. 34.Funkcije karotenoida u biljkama? Karotenoidi imaju zaštitnu ulogu jer štite hlorofile od razgradnje, kada su biljke izložene prevelikoj osvetljenosti, do čega naročito dolazi u letnjim mesecima. 35.Objasni pojam aromaterapija? Aromaterapija je upotrebljavanje mirisnih biljaka za lečenje.

36.Šta su etarska ulja? Predstavljaju veoma heterogenu smešu mirisnih, isparljivih i lipofilnih organskih jedinjenja biljaka karakterističnog mirisa. koja se najčešde dobijaju destilacijom biljnog materijala vodenom parom. 37.Koje su dominantne komponente etarskih ulja? Dominantne komponente etarskih ulja su mono i seskviterpenoidni ugljovodonici, alkoholi, aldehidi, ketoni, kiseline, glikozidi ,estri i druga jedinjenja.

38.Šta su po hemijskom sastavu mono i seskviterpenoidi? Derivati izoprena iz grupe terpena.

39.Gde su locirana etarska ulja u biljkama? Etarska ulja su locirana u sekretornim delijama korena, stabla, lista, cveta i ploda biljaka. 40.Fiziološka uloga etarskih ulja? Filziološka uloga etarskih ulja obuhvata hormonalnu funkciju, održavanje enzimskih sistema u aktivnom stanju i u vreme dormacije biljaka, a služe i kao potencijalni izvor energije u redoks procesima. 41.Ekološka uloga etarskih ulja? Ekološka uloga se ogleda u snižavanju temperature i smanjenju transpiracije biljaka u sušnim uslovima, privlačenju insekata i ostalih oprašivača, zaštiti biljaka od gljiva i bakterija, odbijanju biljojeda i ptica, a pokazuju i alelopatsko delovanje. 42.Šta su monoterpenoidi? Monoterpenoidi su prosta klasa terpena ca C10 strukturnom konstitucijom, koju čine dve kondenzovane izoprenske jedinice opšte formule ( C5H8)2. 43.Podela monoterpenoida i strukturni primeri? Aciklični, ciklični i biciklični. slika 26 44.Šta su seskviterpenoidi? Seskviterpenoidi su primarni derivati izoprena, bruto formule C15H24. 45.Podela seskviterpenoida i struktura farnezola? Aciklični, monociklični i biciklični. slika 28. 46.Navedi nazive i prikaži izomerne oblike alfa bisasbolola? Izopropilidenski i izopropenilski.

47.Prikaži transformaciju matricina u kamazulen?

48.Šta su sekundarni biomolekuli bijlaka? Najvažnije klase? Sekundarni biomolekuli su jedinjenja koja su karakteristična za biljke, ali ne učestvuju direktno u primarnim biohemijskim aktivnostima. Najvažnije klase su: acetileni, alkaloidi, aminokiseline, antibiotici, cijanogeni glikozidi, fenolne kiseline, flavonoidi, lipidi, polimeri, polisaharidi, proteini, steroidi, terpeni... 49.Uloge sekundarnih biomolekula u metabolizmu biljaka? Oni pokazuju značajne biološke aktivnosti u metabolizmu biljaka. 50.Šta su fenoli? Fenolna struktura? Fenoli su hemijska jedinjenja, koja karakteriše najmanje jedan aromatični prsten ( C6 ) za koji je vezana jedna ili više hidroksilnih OH- grupa.

51.Hemijske karakteristike fenola? Fenoli su slabe kiseline, sustitucija H iz OH grupe, sa kiselinama grade estre. 52.Fiziološke uloge lignina, lignana i suberizovanih tkiva u biljkama? Lignini osnažuju i učvršduju specijalizovane delijske zidove u golosemenicama i skrivenosemenicama, omogudavajudi im da izdrže veliku težinu na kopnu, kao i da transportuju vodu i minerale iz korena do listova. Lignani pomažu u odbrani od različitih patogena ili deluju kao antioksidanti u cvetovima, semenu, semenjačama, stablu, kori, listovima i korenu biljaka. Suberizovana tkiva funkcionišu kao protektivne barijere ograničavajudi atmosfersko isušivanje, tj.gubitak vode iz biljke i napade patogena. 53.Fiziološke uloge flavonoida? Odgovorni su za šarenilo voda, povrda i cveda, imaju ulogu u zaštiti biljaka od mikroba i napada insekata. 54.Fiziološke uloge kumarina, fumarokumarina i stilbena? Štite biljke od napada bakterijskih i gljivičnih patogena, odbijaju biljojede i inhibiraju klijanje semena drugih vrsta. 55.Uloge fenola u biljkama? Imaju skladišnu ulogu ili predstavljaju neophodne elemente anatomske i morfološke strukture.

56.Značaj flavonoida za čoveka? Flavonoidi pozitivno utiču na oštedenu funkciju kapilara i vena, imaju antitrombotska svojstva, dobri su antioksidanti, neki se koriste u prehrambenoj industriji. 57.Podela flavonoida na klase? Katehini, antocijanidini, halkoni, auroni, flavanoni, flavoni, izoflavoni, flavonoli, flavolani ( proantocijanidini ). 58.Koja klasa flavonoida je najznačajnija sa stanovišta hortikulture? Najznačajniji su flavoni i flavonoli. 60.Razlika između antocijanidina i antocijanina? Antocijanini-zastupljeni u namirnicama,crveno-ljubicaste boje,sa secernim komponentama… Antocijanidin-pigmenti bez secerne komponente ne rastvorljivi u vodi…

61.Koje klase flavonoida su obojene i imaju ulogu pigmenata? Antocijanini su flavonoidi koji su obojeni tamno crveno do plavičasto, i imaju ulogu pigmenta. 62.Kojim nijansama su obojani antocijanini? crvena,plava,ljubicasta

63.Koje boje je antocijanin pelargonidin? Pelargonidin je oranz-crvena

64.Koje boje je antocijanin cijanidin? Cijanidin je ljubicasto-crveno

65.Koje boje je antocijanin delfinidin? Svetlo ljubicasta,plavo

66.Koji enzim se smatra najvažnijim u sintezi flavonoida i zašto? Enzim halkon-sintaza, jer katalizuje formiranje osnovnog C15 skeleta i tako kanališe osnovni put hidroksicinamata u biosintezi flavonoida. 67.U kom položaju flavonoid-glikozidi vezuju šedere? Koji šederi se najčešde vezuju? Flavonoid-glikozidi vezuju šedere za C-3 u prstenu C, kao i za C-5 i C-7 u prstenu A. Flavonoidi sa vezanim šederima za prsten B su takođe poznati, ali su retki. Dva glavna tipa vezivanja su O i C-glikozidi.

68.Prikaži strukture antocijanidina peonidina i petunidina?

69.Do čega dolazi u uslovima hidratacije antocijanidina? Hidratacijom antocijanidina dolazi do stvaranja bezbojne karbinol pseudobaze. 70.Kako su antocijanidini obojani na pH 1-2, a kako na pH 4,5? Antocijanidini su na pH 1-2 obojani crveno, a na pH 4,5 su bezbojni. 71.Kako su antocijanidini obojani na pH 6-6,5, a kako na pH>7? Antocijanidini su na pH 6-6,5 obojani purpurno, a na pH>7 su bezbojni. 72.Struktura nebo-plavog antocijanina iz latica ladoleža?

73.Kako se naziva proantocijanidin koji je odgovoran zaboju srži drveta i kojoj grupi flavonoida pripada? izoflavonoid( polimerne supstance)

74.Koju strukturu predstavljaju fenilpropanoidi? Fenilpropanoidi su fenoli sa bočnim lancem i predstavljaju C6-C3 strukturu. 75.Koje su funkcije fenilpropanoida u biljkama? Značaj fenilpropanoida je veliki, npr.u zelenim biljkama cinamati učestvuju u zaštiti od patogena. 76.Koje reakcije su uključene u procesu formiranje fenilpropanoida? Produženje bočnog zida, redukcija bočnog zida, degradacija bočnog zida i konjugacija bočnog zida. 77.U koja jedinjenja se ubrajaju kumarini i koja im je funkcija u biljkama? Kumarini se ubrajaju grupu biljnih metabolita fenilpropanoidne strukture ( benzopiranoni ). Njihova uloga u biljkam je prvenstveno zaštitna i zasniva se na antimikrobnim i repelentnim svojstvima, a deluju i kao UV zaštita i inhibitori klijanja. 78.Podela hinona i njihove strukture? Benzohinon, naftohinon i antrahinon.

79.Šta je šikonin i za šta se upotrebljava? Zbog intenzivne crvene boje koristi se kao važan pigment u industriji boja i u kozmetici.

80.Šta je po hemijskoj strukturi crveni pigment šikonina? Formula? naftohinon

81.Biljni fenoli koji doprinose specifičnom ukusu i mirisu bilja koje se koristi u industriji hrane? Kapsaicinoidi, alilfenoli, piperinoidi, vanilin, hlorogenska kiselina, gingerol, cimetna kiselina. 82.Poveži sledede pojmove: 1.gingerol djumbir cimet 2.kapsaicinoidi ljuta paprika 3.alilfenoli muskatni oraščid 4.piperinoidi crni biber

83.Poveži sledede pojmove: 1.tanini zeleni čaj 2.hlorogena kiselina crna kafa 3.alilfenoli karanfilic 4.ferulna kiselina razni napitci 84.Poveži biljke i njihove aktivne principe: 1.kafa eugenol 2.zeleni čaj hlorogena kiselina 3.orhideja safrol, miristicin 4.muskatni oraščid kapsaicin 5.karanfilid feniletil alkohol 6.paprika epikatehin 85.Šta je posledica procesa senescencije listova biljaka? Posledica senescencije ( starenja ) listova biljaka je gubitak zelene boje. 86.Koraci ( reakcije ) u procesu starenja listova? Prvi korak u razgradnji hlorofila je njegova konverzija u hlorofilid u reakciji katalizovanom enzimom hidrolazom. Drugi proizvod ove reakcije je fitol, koji se akumulira u lipidnim kapljicama gerontoplasta. U slededem koraku enzim Mg-dehelataza uklanja Mg iz hlorofilida i nastaje feoforbid. Kritični korak u degradicionom putu je otvaranje prstena, pri čemu nastaje bezbojni otvoreni lanac tetrapirola. Krajnji proizvodi ovih modifikacija su različiti ne-fluorescentni kataboliti ( NCC ). 87.Poređati reakcije po redosledu u procesu degradacije hlorofila? 1.Konverzija hlorofila u hlorofilid 2.Uklanjanje magnezijuma 3.Uklanjanje bočnog lanca fitola

4.Otvaranje porfirinskog prstena 5.Nastajanje crvenog katabolita hlorofila ( RCC ) 6.Nastajanje fluorescentnog katabolita hlorofila ( FCC ) 7.Transport FCC do vakuola 88.Kako se ponašaju karotenoidi u procesu senescencije listova biljke? U procesu razgradnje sadržaj karotenoida se može smanjivati ili povedavati. Lišde listopadnog drveda pokazuje živopisne boje pre nego što otpadne. Gubitak hlorofila otkriva karotenoide koji leže ispod njih, što se vidi kao žuta ili narandžasta pozadina. Ako dolazi do sinteze novih karotenoida, ona se odvija po izoprenoidnom metaboličkom putu. 89.Koji je najvažniji proizvod metabolizma fenola tokom starenja biljka? Najvažniji proizvod metabolizma fenola je tokom starenja je salicilna kiselina, koja predstavlja važan faktor u regulaciji otpornosti na bolesti i druge štetne posledice. 90.Razlika između toksičnosti i repelentnosti? Repelentnost odbijanje,toksicnost otrov….

91.Biljni toksini sa azotom? Neproteinske aminokiseline, cijanogeni glikozidi, glukozinolati, alkaloidi, peptidi, proteini. 92.Biljni toksini koji ne sadrže azot? Iridiodi, seskviterpenski laktoni, kardiotonični glikozidi, saponini, furanokumarini, izoflavonoidi, hinoni, poliacetileni… 93.Fizički faktori odbrane biljaka od herbivora? Ukljucuju cvrst epidermis, naslage kutikule, bodlje, trnove, bodljikave dlacice…

94.Hemijski faktori odbrane biljaka? Obuhvataju toksicne i repelentne supstance razlicitih tipova koje nastaju u samoj biljci.

95.Poveži primere repelentnog dejstva biljaka:

96.Šta su neproteinske kiseline? Primeri? Neproteinske kiselines u biljni toksini na bazi azota i imaju najjednostavniju strukturu. Široko su prisutne u biljkama i mogu biti direktno toksične, ali mogu predstavljati i antimetabolite za jednu ili više od 20 proteinskih aminokiselina.Primer beta-cijanoalanin

97.Kojoj grupi jedinjenja pripadaju cijanoalanin i metilselenocistein? Strukture? Pripadaju neproteinskim aminokiselinama.

98.Šta su alkaloidi? Primeri? Alkaloidi su najpoznatija klasa biljnih toksina sa azotom, koriste se odavno, prvenstveno za otrove. Primeri: pirolizidinski, tropanski, nikotinski, hinolizidinski... 99.Poveži alkaloide i odgovarajude biljke: 1.morfin Lupinus 2.protoberberin Lobelia 3.lobelin Erythroxylum 4.nikotin Chelidonium 5.kokain Papaveraceae 6.lupanin Nicotiana 100.Kojoj grupi jedinjenja pripadaju nikotin i kokain? Strukture? Nikotin pripada jedinjenjima piridina i prolina, a kokain tropanskim jedinjenjima. 101.U kojim organima biljaka se najviše skladište alkaloidi? Alkaloidi se najviše skladište u tkivima koja su značajna za preživljavanje i reprodukciju, što uključuje mlada tkiva aktivnog rasta, koru korena i stabla, cvetove, i fotosintetički aktivna tkiva. 102.Šta se skladišti u idioblastima? U idioblastima se skladište alkaloidi. 103.Funkcije alkalodia u biljkama? Glavna uloga alkaloida je u hemijskoj odbrani od biljojeda, u odbrani od mikroorganizama... 104.Koji alkaloidi se primenjuju u humanoj medicini? morfin,papaverin,narkotin 105.Šta je aktivna komponenta cijanogenih glikozida? Aktivna komponenta cijanogenih glikozida je HCN.

106.Šta su cijanogeni glikozidi? Primeri? Cijanogeni glikozidi su sekundarni biomolekuli sa azotom, odlikuju se brojnim karakteristikama. Nastaju iz aminokiselina kao prekrusora i kao glikozidi se skladište u vakuolama. Primeri: linamarin, lotaustralin, proakakipetalin, kardiosepermin...

107.Kako se biljke koje sadrže cijanogene glikozide brane od toksičnog dejstva HCN? Prikazati reakcijom? slika 60. 108.Šta su glukozinolati? Glukozinolati su slični cijanogenima, ali sadrže sumpor kao dodatni atom, zbog čega se mogu klasifikovati i kao tioglukozidi. 109.Šta se oslobađa hidrolizom glukozinolata? Hidrolizom glukozinolata oslobađa se glukoza, sulfat i nestabilni aglikon. 110.Koja vrsta jedinjenja daje karakterističan ljut ukus i miris senfu i hrenu? Izotiocijanati daju karakterističan ukus i miris senfu i hrenu. 111.Šta su kardiotonični glikozidi? Kardiotonični glikozidi su biljni ili polusintetički toksini. Koriste se kao lekovi, ali su veoma opasni zato što su otrovni. 112.Gde se srede toksični kardenolid konvalatoksin? Srede se u đuređevku. 113.Kako se zove toksični aktivni princip Digitalis purpurea i Digitalis lutea? Digitoksin je aktivni princip Digitalisa. 114.Opiši toksični efekat kardiotoničnih glikozida iz Digitalisa? Srcani glikozidi deluju na c.membrane inhibirajuci enzim Na/K-ATP- azu.Ovo dovodi do poremecaja u transportu i koncentraciji katjona, sto rezultira u akumulaciji celijskog Na i gubitka K. Ovo dovodi do ubrzanog rada srca.

115.Šta je po hemijskoj stukturi digitoksin? Struktura? kardiotonicni glikozid slika 65.

116.Kako se zove prirodni insekticid koji proizvodi cvet hrizanteme? Prirodni insekticid koji proizvodi cvet hrizanteme je piretrin.