Biohemija Hrane i Ishrane

Nauka o hrani i ishrani

Nauka o hrani i ishrani znacaj  u zemljama u razvoju – slepilo, ostecenja mozga, nesposobnost za rad, velika smrtnost dece  u razvijenim zemljama – gojaznost, koronarne bolesti, kancer, karijes  sirenje bolesti hranom - BSE

Nauka o ishrani (nutrition) 

razumevanje efekata nutrijenata na organizam (pri dobrom zdravlju, i u bolesti)

• • •

priroda i distribucija nutrijenata metabolicki efekti nutrijenata posledice neadekvatne ishrane

Doprinos hranljivih i nehranljivih supstanci zavisi od 





koncentracije odredjenog hemijskog sastojka u hrani kolicine hrane koja se konzumira ucestalost konzumiranja

Nutritivna vrednost = kvantitet x kvalitet

Metode odredjivanja potrebe u nutrijentima zavise od  



kolicine neophodne za prevenciju/oporavak deficijencije (minimalne potrebe) kolicine potrebne za odrzavanje nutritivnog balansa kolicine neophodne za optimalno odvijanje biohemijskih procesa (zavise od odredjenih nutrijenata, najcesce vitamina)

Nedostatak ovih metoda: moguci stetni efekti od vece kolicine; ne uzimaju u obzir uticaj genetskih faktora, pola, starosti, fizioloskog stanja, uticaja sredine (stres, pusenje, alkoholizam)

Referentne vrednosti ishrane (DRV) 



odredjuju potrebe za nutrijentima i preporuke za ishranu odredjene grupe ljudi ili populacije ukljucuju • prosecne potrebe • preporucene kolicine • najnize referentne vrednosti • bezbedne kolicine i gornju granicu

Za obelezavanje namirnica –prosecne dnevne preporucene kolicine (RDA)

Nutrijenti

 

 

hemijska jedinjenja hrane koja se usvajaju i koriste za ocuvanje zdravlja obezbedjuju odrzavanje telesnog sastava (strukture) i daju visok potencijal za fizicki i mentalni rad neesencijalni i esencijalni nutrijenti makronutrijenti i mikronutrijenti

Makronutrijenti 

  

  

najzastupljeniji u hrani izvor energije i esencijalnih nutrijenata ugljeni hidrati masti (ukljucujuci i esencijalne masne kiseline), proteini (ukljucujuci i esencijalne aminokiseline) makrominerali (Na, Cl, K, Ca, P, Mg) voda (1 ml/kcal potrosene energije;

2500ml/dnevno)



energetska vrednost nutrijenata • ugljeni hidrati (4 kcal/g) • masti (9 kcal/g) • proteini (4 kcal/g), mogu biti zamena kao izvor energije



etanol (ne smatra se nutrijentom) 7 kcal/g



ugljeni hidrati i masti “stede” tkivne proteine

Proteini 







esencijalne amino kiseline - 9 (8 je potrebno svima, + histidin bebama) 2,2 g/kg (tromesecne bebe) (32% esencijalnih amino kiselina) 1,2 g/kg (do 5 godina starosti) (20% esencijalnih amino kiselina 0,8 g/kg (odrasli) (11% esencijalnih amino kiselina)

Bioloska vrednost proteina (BV) 

podudarnost u amino kiselinskom sastavu sa animalnim tkivom

• • • •

proteini jaja BV – 100 mleko i meso BV – 90 proteini zitarica i povrca BV – 40 prosecna hrana BV oko - 70

Esencijalne masne kiseline  



6 – 10% unetih masti ω - 6 masne kiseline (linolna i arahidonska) i ω - 3 (linoleinska i dr.) neophodne za sintezu eikozanoida (prostaglandina, tromboksana, prostaciklina, leukotriena)

Mikronutrijenti 

vitamini

•

u vodi rastvorni, vitamin C i 8 vitamina B kompleksa • u mastima rastvorni, A, D, E i K • samo A,E i B12 se deponuju u vecoj kolicini



mikroelementi

• • •

Fe, J, F, Zn, Cr, Se, Mn, Mo, Cu svi, osim F i Cr su kofaktori enzima Al, As, B, Co, Ni, Si, Va – mogu se naci u animalnoj ishrani, ali nisu neophodni • svi su toksicni u vecim koncentracijama • Pb, Cd, Ba, Sr su toksicni • Au i Ag su inertni

Ostale supstance hrane 

dnevno se hranom unese - 100 000 hemijskih jedinjenja (300 nutrijenti, 45 esencijalni)



aditivi – pobiljsavaju produkciju, skladistenje,



komponente u tragovima – za bolji izgled, ukus,



vlakna – poboljsavaju rad GI trakta, smanjuju

pakovanje stabilnost

holesterol, glukozu, eliminisu kancerogene supstance nastale delovanjem bakterija u crevima

Dnevne potrebe u ishrani  



godine, pol, visina, tezina, metabolicka i fizicka aktivnost mora postojati balans izmedju unosa hrane i energetskih potreba (disbalans – povecanje ili smanjenje tezine) osnovne 4 grupe namirnica • zitarice i hleb • mlecni proizvodi • meso i proteinima bogato povrce • voce i povrce

Vegeterijanska ishrana 



deficit u obezbedjivanju dovoljno kalorija • uobicajeno 30 do 50 kcal/100g prema 150 do 300 kcal/100g proteina • 10 puta manje proteina • male bioloske vrednosti • slaba digestija nekih biljnih namirnica





kod dece, trudnica i za vreme dojenja moze doci do malnutricije tri principa za obezbedjenje dovoljno energije za decu • dovoljno jaja, mleka • pasulj, grasak, orasi, lesnici, suvo voce • povrce sa mnogo proteina

Klinicke korelacije 



manji unos proteina kod hronicnih bubreznih bolesnika (smanjenje toksicne ureje) • minimum proteina velike BV • kalorije uglavnom kroz ugljen. hidr. i masti obezbedjenje adekvatne kolicine proteina i kalorija za bolesnike u bolnicama • kontrolisana ishrana • infuzija • parenteralna ishrana

Energetski sadrzaj namirnica i energetski balans

Energetski sadrzaj hrane 







masti • masne kiseline i glicerol ugljenihidrati • monosaharidi proteini • aminokiseline

alkohol

Bruto energija - kompletno oslobodjena energija oksidacijom hrane 



kcal/g ili Cal (kolokvijalno) kJ/g (strucno) 1cal = 4,18 J

Bruto energija komponenata najvaznijih nutrijenata kJ/g 

ugljeni hidrati • monosaharidi • disaharidi • polisaharidi • polioli

kcal/g

15,7 16,6 17,4 8,3

3,75 3,95 4,15 2,00

kcal/g 

masti • prosecno • palmitinska kis. • oleinska kis. • linolenska

39,1 27,5 31,6 30,8

kJ/g 9,3 6,1 7,5 7,4

kJ/g 



proteini • prosecno • glicin • fenilalanin

etanol

22,9 13,0 28,1 29,8

kcal/g 5,4 3,1 6,7 7,1

Digestibilna energija – stvarno apsorbovana energija     

alkohol -100% glukoza, saharoza, skrob – 99% vlakna – 0% masti – 95% (razlicito za pojedine masti) proteini • zivotinjskog porekla – 95% • biljnog porekla – 80%

Energija za metabolicke procese (kolicina energije za sintezu ATP) 

   

digestibilna energija minus energija uree u urinu (Atwater faktori) kJ/g kcal/g raspolozivi ugljenihidrati 16 3,75 masti 37 9 proteini 17 4 etanol 29 7

Utrosak energije 







oksidacija makronutrienata → ATP → biosintetski procesi, odzavanje elktrohemijskog gradijenta na membrani, mehanicki rad (kontraktilni misici) efikasnost ATP – 75% se gubi kao toplotna energija oslododjena toplotna energija + energija za rad = utrosak energije meri se usvajanjem kiseonika



bazalni metabolizam (metabolizam u mirovanju) je energetski utrosak • osobe koja lezi u potpunom psihickom i fizickom miru • termoneutralnoj sredini • 24 h bez hrane i pica

Glavne determinante bazalnog metabolizma   

 

telesna masa sastav (drugacije za adipozno tkivo ili tkivo jetre) starost pol genetska komponenta (do 10% izmedju slicnih osoba)

Energetski balans razlika unete i utrosene energije 

pozitivna (vise se unosi nego trosi) • deca treba da su u umerenom pozitivnom

•

 

balansu

gojazne osobe u prvoj fazi gojaznosti (aktivna faza gojaznosti) negativna (vise se trosi nego unosi) treba da je energetski bilans 0 (variranje < 1 kg/godina)





snazni mehanizmi za odrzavanje energetskog balansa (dokaz: brzo vracanje tezine posle dijeta)

opste prihvaceno da je energetski balans regulisan uglavnom unosom energije (hrane) razne dijete – samo varijacije kako to postici

Proteini 17% telesne mase (na II mestu posle vode)  uloga • katalizatori (enzimi) • rezerva i transport • feritin, Hb, transporteri amino kis., lipida • strukturna • kolagen, elastin • kontraktilna • miozin • komunikacija • hormoni, receptori





izvori proteina • biljnog porekla (cerealije) • zivotinjskog porekla (meso, jaja) kvalitet proteina • digestibilnost • prisustvo esencijalnih aminokiselina

Ugljenihidrati glavni izvor energije   

seceri skrob vlakna (celuloza,hemiceluloza, pektinske supstance, lignini)

    

42% prosecno unete energije digestija i apsorpcija metabolizam glukoze i homeostaza rezerve glikogena konverzija do masti

Masti pojedine masti ne bas pozeljan sastojak hrane gojaznost, kardiovaskularne bolesti  lipidi (klasifikacija)  esencijalne masne kiseline  fizioloska uloga • izvor energije • strukturna komponenta • sinteza eikozanoida od arahidonske kiseline (prostaglandini, leukotrieni, tromboksani)

Minerali





makrominerali (0,3 – 2.0 g/d) • katjoni – Na, K, Ca i Mg • odgovarajuci anjoni – fosfat, hlorid mikrominerali (μ, mg /d) • Fe, J, F, Zn, Cr, Se, Mn, Mo, Cu • svi osim F i Cr su kofaktori enzima ili hormona • svi su pri vecem unosu toksicni (As, Ni, Cr kancerogeni)



potrebne kolicine • g/dan (Na, K, Cl) • μg/dan (Se, Cr)





deficijencija (retka pri raznovrsnoj ishrani) • jednolicna ishrana • nedostatak nekog elementa u zemljistu • parenteralna ishrana • neadekvatno usvajanje • prekomerni gubitak moguca i trovanja • prekomerno unosenje • nedovoljna ekskrecija

Na, K, Cl 



povezani sa balansom vode, odgovorni su za osmolarnost i zapreminu telesnih tecnosti • intracelijske tecnosti (ICF) • ekstracelijske tecnosti (ECF)

funkcionalno ucestvuju u • prenosenju elektricnih impulsa i kontrakciji misica





sa HCO3- regulisu • pH, acido-baznu ravnotezu Na i Cl • ucestvuju u transportu kroz celijsku membranu • neophodni u apsorpciji nekih nutrienata iz GIT

 

deficijencija retka povezanost visokog unosa Na (malog K) i hipertenzije





osoba od 70 kg (3,5 mol Na; 3,2 mol K; 2,1 mol Cl) Na

• 50% ECF (cini 95% katjona) • 10% ICF • ostatak u kostima (ne moze se mobilisati)



K



Cl



Na+/K+ ATP-aza (u svim mebranama)

• uglavnom ICF (cini 85% katjona) • ECF

Balans Na 



Na

• unosenje ~ 150 mmol/d (3,5 g Na+, ekviv. 9

g NaCl); 60 – 260 mmol/d • NaCl; Na-bikarbonat; Na-sulfit i Napropionat (konzervansi); Na-glutamat za poboljsanje ukusa • 80% Na kroz preradjenu hranu 95% se izlucuje urinom (bubreg; regulacija renin/angiotenzin/aldosteron sistem)

Balans K 



K

• •

70 mmol/d povrce, voce (banane), meso, mleko, cerealije najveci deo se eliminise preko urina • negativan balans < 25 mml/d • diuretici, sinteticki steroidi povecavaju ekskreciju • povracanje i dijareja smanjuju K • posledice – misicna slabost, mentalna konfuzija, srcane smetnje

Ca, P, Mg, F  

u kostanoj masi malo kao rastvorni joni, ali sa vrlo vaznim funkcijama

Kalcijum 

kostana masa odrasle osobe priblizno 1 kg Ca (oko 99% ukupnog Ca) • kristalna supstanca – hidroksiapatit • depoziti na kolagenu (stvaraju ga osteoblasti, izgradjuju kost) • balans aktivnosti osteoblasta i osteoklasta (odgovornih za resorpciju kosti), >30 god neto gubitak kostanog minerala





osteoporoza • gubitak kostanih lamela (poroznost) • funkcija osteoblasta nedovoljna • osteoklasta normalna osteomalacija (kod odraslih), kod dece rahitis • gustina lamela normalna • sadrzaj kalcijumovih soli smanjen



1% Ca van skeleta

• u plazmi (50% jonizovan) • ucestvuje u koagulaciji krvi • u celiji (sekundarni glasnik) • vazan za misicnu kontraktilnost i neuromuskulatornu nadrazljivost

Balans kalcijuma 



260 – 1300 mg/d • mleko i mlecni proizvodi (50%) • zitarice (25%) • tvrda voda za odrzanje balansa Ca • vitamin D • paratiroidni hormon (PTH) • kalcitonin





nizak nivo Ca u plazmi • povecava se formiranje 1,25dihidroksiholekalciferola (vit. D) • vitamin D povecava usvajanje Ca nedovoljan unos Ca iz hrane • vit. D i PTH stimulisu resorpciju kosti

Fosfor 

  

priblizno P koliko i Ca metabolizam oba elementa povezan 85% u kostima (hidroksiapatit) ostatak kao fosfatna grupa • nukleinske kiseline • proteini • fosfolipidi • seceri • ATP • kreatin fosfat

  

siroko zastupljen u hrani 1,2 g/d u hrani biljnog porekla (leguminoze i integralne zitarice) P u formi fitinske kiseline (inozitolheksafosfat) • fitinske kiselina gradi nerastvorne komplekse i sa Ca, Mg, Zn, Fe • inhibira njihovu apsorpciju

Magnezijum  





70% Mg u kostanoj masi 1% ECF (odrzava elektronski gradijent kroz membranu) ostalo u celijama (kofaktor enzima), vazan za neuromuskularnu transmisiju deficijencija (tremor, slabost, aritmija) • u alkoholizmu • odredjeni diuretici • metabolicka acidoza





280mg/d (homeostaza se odrzava i na 50 mg/d) hrana biljnog porekla (zitarice, zeleno povrce)



visak – fluoroza • >1 ppm u vodi (tamne fleke na zubima, koji su slabi i lako ispadaju) • >10 ppm (osteoskleroza posle dugog unosenja)

Gvozdje  

 

Hb (50% Fe), Mb, citohromi, mnogi enzimi, neophodan za fagocitozu redistribucija u skoro zatvorenom sistemu (< 1 mg/d se gubi), apsorpcija iz hrane relativno slaba deponovan kao feritin (uglavnom u jetri), hemosiderin transferin – transport Fe



10 mg/d (muskarci)



15 mg/d (zene u reproduktivnom periodu)



30 mg/d (trudnice, tesko obezbediti samo ishranom)



    

u hrani uglavnom kao Fe3+ (vezano za proteine ili organske kis.) • u kiseloj sredini se odvaja od nosaca • zatim redukuje do Fe2+ i usvaja • C vitamin kao redukciono sredstvo samo 10 % se obicno apsorbuje iz hrane >20% kroz meso 40% zitarice otezavaju apsorpciju – biljna vlakna, fitati, tanini anemija (najcesca nutritivna deficijencija)

Bakar   

teski metal (slobodni joni toksicni) 150 mg u organizmu u plazmi kao ceruloplazmin (60% Cu u plazmi), ferooksidazni enzim • Fe izlazi iz celije kao Fe2+, a onda ga ceruloplazmin oksiduje u 3+ da bi se vezao za transferin • deficijencija u Cu uzrokuje hipohromnu anemiju (potrebna suplementacija sa smesom Cu i Fe)





redoks enzimi • citohrom oksidaza • dopamin – β-hidroksilaza (u sintezi noradrenalina) • Cu,Zn-SOD • ferooksidaza: Fe2+ → Fe3+ (apsorpcija a zatim vezivanje za transferin) Lys oksidaza (oksid. ε-NH2 Lys u elastinu), zato nedost. Cu izaziva slabost vezivnog tkiva



Cu neophodan u formiranju S-S veza u keratinu (kosa krta)



tirozinaza (ukljucena u sintezu melanina)



desaturaza (prelazak stearinske u oleinsku)





mleko slab izvor Cu • deficijencija kod prevremeno rodjenih beba (nedovoljne rezerve), uz dugotrajnu ishranu mlekom apsorpcija iz hrane je regulisana statusom Cu • apsorpcija zavisna od metalotioneina • interferencija vezivanja Cu i Zn za metalotionein (zato je cesta deficijencija Cu kod suplementacije Zn)

Zink 

 

kofaktor preko 300 enzima (uglavnom akceptor e -) • Cu,Zn-SOD; LDH; AD, aldolaza; karboanhidraza; AP, karboksipeptidaza, RNK i DNK polimeraza stabilizuje proteinsku strukturu (“Zn-finger”) ukljucen u vezivanje receptora (steroidni i tiroidni hormoni, vitamin D i A) za promotorsko mesto na DNK







stabilizuje strukturu insulina (u pankreasu), neke membranske strukture brojne funkcije u imunom sistemu (u defic. sporo zarastanje rana) neophodan za razvoj cula ukusa





apsorpcija Zn zavisi od metalotionenina u celijama crevne mukoze tacni mehanizam nedovoljno razjasnjen



 

2g u organizmu • 60% u misicima • 30% u kostima • ostalo u drugim tkivima • 0,1% u plazmi (zato nije dobar parametar statusa) meso (30%); mleko (25%) zitarice (mnogo gube mlevenjem, ali se odstranjuju i vlakna i fitati koji inhibiraju apsorpciju)







Zn i Fe inhibiraju apsorpciju (kompeticijom) His, Cys povecavaju rastvorljivost i tako apsorpciju voce i povrce slab izvor

Selen  

  



geoloski neravnomerno rasporedjen komponenta preko 12 enzima • glutation peroksidaza (GSH-Px); tiroksin 5dejodinaza deluje kao antioksidans (zajedno sa vitaminom E) 8 – 25 μg/L (1 – 3,2μmol/L) deficijencija retka (muskularna distrofija, kardiomiopatija) toksicnost > 900μg/d (dermatitis, gubitak kose, periferna neuropatija)







unosi se uglavnom kao selenoamino kiseline (deo i kao neorganski selen) meso i riba (oko 25%) biljke varijabilan izvor Se (ostaje u zitaricama i nakon mlevenja)

Jod 





 

tiroidni hormoni T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin) • regulisu brzinu bazalnog metabolizma deficicijencija vodi do hipertrofije tiroideje (“gusavost”,T4 ↓ TSH ↑), hipotiroidizam iskljucivo dobar izvor joda je morska riba, mleko (cesto bogatije zimi zbog suplement. stocne hrane jodom) u biljkama sadrzaj varijabilan (zavisi od tla) 60 μg/d

hrom 





Cr3+ komponenta kompleksa za regulaciju secera (glukozo-tolerant faktor, GTF) • to je prirodni kompleks hroma, nikotinske kiseline i GSH GTF ubrzava vezivanje insulina za receptorska mesta Cr nije nadjen u metaloproteinima sa bioloskom funkcijom

 



oko 5 - 100 μg/d (apsorbuje se samo 1 – 3%) bezbedno i adekvatno uzimanje je 50 do 200 μg/d za odrasle Cr6+ toksican

mangan 

   

komponenta nekoliko enzimskih sistema • Mn-glikoziltransferaza • piruvat karboksilaza esencijalan za normalnu strukturu kosti 2 – 5 mg/d (apsorpcija 5-10%) integr. zitarice, listovi zelenog povrca, caj deficijencija nepoznata, toksicnost (rudari) – neuroloski simptomi

molibden 

 

komponenta koenzima neophodnih za aktivnost • ksantin oksidaze • sulfit oksidaze • aldehid oksidaze deficijencija retka 0,075 – 0,250 mg/d (odrasli); 0,025 – 0,075 mg/d (deca)

Tema – ishrana i osteoporoza 

kompleksan bioloski problem

• 10 – 35 godine gustina kostane mase

najveca • to vreme najvaznije za smanjen rizik od osteoporeze u kasnijem dobu (unos Ca i vezbe)



povecan unos Ca u periodu postmenopauze (1,2– 1,5 g/d) za specavanje osteoporoze diskutabilan • samo uzimanje Ca ne mora da znaci i deponovanje • razlicito deluje na razlicite tipove kosti • povoljno na kosti karlice, sake i neke delove podlaktice • ne i na neke delove kicme, rucnog zgloba • zato je vazno gde se meri gustina



ipak unos Ca moze znacajno da smanji potrebu za estrogenima



za formiranje kosti potreban

• vitamin C (za kostani matriks) • Mg i P • vitamin K • Cu, Zn, Mn, B • vitamin D !!

Vitamini 

 

  

organska jedinjenja neophodna za zdravlje, normalan rast i reprodukciju ima ih 13 moraju se uneti hranom (µ, mg dnevno) neki su koenzimske forme deficijencija retka neki su u visku toksicni (vit A, D, B6)

Deficijencija u vitaminima     

neadekvatna ishrana malapsorpcija vitamina povecane potrebe deficijencija uslovljena odredjenim lekovima vitamini A, D, E i B12 se deponuju i mogu trajati mesecima i godinama

Nomenklatura vitamina 

istorijski • faktor neophodan za rast • rastvoran u mastima – A • rastvoran u vodi – B • vitamin B • termolabilan – B1; termostabilan B2 • izraz B- kompleks (slican izvor vitamina) • tiamin, riboflavin, niacin, biotin, B6 • vise slicnih jedinjenja vitaminske aktivnosti • B6 – piridoksamin, piridoksal

Klasifikacija vitamina 



u mastima rastvorni vitamini • u hrani bogatoj mastima, manje rasprostranjeni, teze se eliminisu iz organizma u vodi rastvorni vitamini • siroko rasprostranjeni, u nekim namirnicama u visokoj koncentraciji, lako se eliminisu iz organizma

U mastima rastvorni vitamini

• • • •

A (A1- retinol; A2 - 3-dehidroretinol) D (holekalciferol) K (2-metil-1,4-naftohinon) E (α - tokoferol)

Dnevne doze

•A

• 0.7-0.6 mg

•D • 7-8.5µg (deca) • 5 µg (odrasli) • 10 µg (trudnoca/laktacija) •K • 150 µg •E • 4-8 mg

U vodi rastvorni vitamini

•

•

vitamini kompleksa B • tiamin (B1) • riboflavin (B2) • nikotinamid (niacin) • piridoksin (B6) • folat (pteroilglutamat) • vitamini B12 kompleksa (kobalamini) • biotin • pantotenska kiselina askorbat (vitamin C)

Dnevne doze  

riboflavin 1,2 – 1,7 mg/d niacin 13 – 19 niacin ekvivalenata (NE)/d (1NE = 1 mg slobodnog niacina)



B6 – 1,4 mg/d m. i 1,2 mg/d z.



vitamin B12 0,5 – 1,0 μg/d

U mastima rastvorni vitamini 





vitamini A i D imaju direktni efekat na transkripciju gena osim vitamina K, ostali imaju znacajne rezerve u organizmu vitamini A i D su vrlo toksicni u visku

Vitamin A (all-trans-retinol) 

neophodan za procese • vidjenja (u formi retinala) • rast i celijsku diferencijaciju u embrionalnom razvoju (u formi retinolne kiseline) • pomaze epitelizaciju (retinil fosfat omogucava sintezu glikoproteina mukusa epitelnog tkiva) • kao antioksidans (pri vecim koncentracijama)



avitaminoza • “kokosije” slepilo • poremecaj imunog sistema

Izvori vitamina A 

hrana zivotinjskog porekla iz koje se dobro usvaja

• • • • •

jaja (zumance) mleko (puter) iznutrice riblje ulje velike kolicine u jetri riba (bakalar)



povrce - zuto, crveno, zeleno (usvaja se 30%)

• sadrze karotenske pigmente - prekursore (provitamine) vitamina A • sargarepa, spanac, zelena salata, list koprive, paradajz, kajsija, kupus

U hrani najvazniji β-karoten

• u celijama mukoze se dioksigenazom

• • •

konvertuje do retinala retinal se redukuje do retinola i esterifikuje palmitinskom kis. iz lecitina β-karoten – 2 mola retinola, mala efikasnost apsorpcije (1mol karotena : 1 mol retinola) apsorbuje se kao estar, deponuje u jetri (retinil-palmitat)

Regulacija vitamina A u tkivu  





depoi retinola u jetri (retinil-palmitat) delovanjem retinil estar hidrolaze oslobadja se retinol

ucirkulaciji se transportuje vezan za αglobulin (retinol-vezujuci protein, RBP) ili prealbumin (sprecava se oksidacija do retinolne kiseline) receptorskim sistemom dospeva u celije

Uloga vitamina A u procesu vodjenja 

11-cis-retinal se kombinuje sa opsinom u rodopsin (prosteticka grupa fotoreceptornih pigmenata u retini)

Uloga vitamina A u transkripciji 







u somatskim celijama retinol se konvertuje u retinolnu kis. vezuje se za receptore kompleks vitaminreceptor se vezuje za DNK regulise se ekspresija gena

Unos vitamina A se izrazava retinolskim ekvivalentima (r.e.) 

unos vitamina A iz hrane se izrazava kao retinolski ekvivalent (r.e.) r.e. = μg retinola + 0,167 μg β karotena

referentne vrednosti: 700 r.e./d odrasli m. 600 r.e./d odrasle z. 350 r.e./d za decu >3 300 r.e./d moguce teratogeno dejstvo bioloski ekvivalent je: 1 IU = 0,3 μg retinola 1 μg β-karotena = 0,167 μg retinola

Vitamin D 



pri adekvatnom izlaganju sunca nije neophodan u hrani (10 min. izlaganje lica jakom suncu/d; SPF8 sprecava sintezu) forme vitamina D u hrani (preporucuje se 10 μg/d) • holekalciferol (D3) • meso, riba • ergokalciferol (D2) • steroid gljiva (vegetarijanska ishrana)

Sinteza vitamina D 





u kozi nakon izlaganja uv-B zracima od 7dehidroholesterola nastaje holekalciferol holekalciferol podleze hidroksilaciji (25 i 1α, u jetri i bubrezima) samo 1,25 (OH)2 holekalciferol je aktivna vitaminska forma (kalcitriol)

Uloga vitamina D 



 



prekursor steroidnih hormona vaznih za regulaciju homeostaze Ca i P (za mineralizaciju kosti) stimulise ekspresiju proteina (calbindin) koji omogucava prolazak Ca kroz intestinalne epitelne celije transkripcioni regulator proteina kostanog matriksa indukuje ekspresiju osteokalcina indukuje diferencijaciju osteoklasta (vazni za formiranje kosti)





avitaminoza • hipokalcemija • rahitis (kod dece) • osteomalacija (kod odraslih) hipervitaminoza (> 250 μg/d) • hiperkalcemija

Vitamin K 



K1 – fitilmenahinon( u zelenom povrcu) K2 – multiprenilmen ahinon (intestinalne bakterije)



vitamin K sintetisu bakterije u tankom crevu

•



deficijencija zbog • nemogucnosti apsorpcije • neki antibiotici menjaju crevnu floru

prisustvo vitamina siroko prisutno (kukuruzno ulje)

Uloga vitamina K 

 

neophodan za post-translacionu modifikaciju nekih glikoproteina • protrombin, faktori koagulacije VII, IX i X u jetri produzeno krvarenje i protrombinsko vreme deficijencija vitamina K faktor u nastanku osteoporoze

Vitamin E 



8 tokoferola i tokotrienola • najrasprostranjeniji α- i γ- tokoferol u biljnim uljima (suncokretovo), integralne zitarice, orasi, bademi

  

transportuje se plazma LDL bezbedne kolicine 1g/d srednji unos • 9,3 mg/d m. • 6,7 mg/d z.

Uloga vitamina E 

 

antioksidant (prekida radikalsku lancanu reakciju), regeneracija uz vitamin C stiti membrane, LDL deficijencija retka, simptomi • hemoliticka anemija • razgradnja skeletnih misica (povecanje kreatin kinaze) • neuroloske promene

U vodi rastvorni vitamini 1. vitamini B grupe koji su koenzimi enzima glavnih metabolickih puteva ugljenih hidrata i lipida (energetski metabolizam)

• 

tiamin, niacin, riboflavin, biotin, pantotenska kis.

ne deponuju se ni kod biljaka ni zivotinja (zato nema posebno bogatog izvora), dopunjuju se redovnom ishranom

2. vitamini koji su koenzimske forme enzima metabolizma aminokiselina i nuklenskih kiselina • u procesima hematopoeze 

slicne metabolicke posledice deficijencije • povecava se koncentracija homocisteina u plazmi

Tiamin (B1) 



zastupljenost u hrani • u integralnim zitaricama, kvascu (40% prosecnog dnevnog unosa) • riba i meso (20%) • mleko i mlecni proizvodi (10%) • voce i povrce < 10% (krompir 17%) osetljiv na temperaturu (pri neutralnoj i baznoj sredini) i SO2 (dodaje se kao antifungal aditiv)

Koenzimska forma tiamin pirofosfat



difosfatna forma tiamina, TPP (enzimi dekarboksilacije keto kiselina i transketolaze) • piruvat dehidrogenaza • α-ketoglutarat dehidrogenaza

 

deficijencija retka (u alkoholizmu, anoreksiji) avitaminoza • umerena • depresija, preosetljivost, zaboravnost • izrazena • Beri-beri (neuroloske promene, aritmije, edemi)

Niacin 

 

 

nikotinska kiselina i nikotinamid stabilan pri visim temperaturama otkriven kao uzrok bolesti pelagra (posledica iskljucivog koriscenja kukuruza, malo Trp – prekursora niacina) vezani niacin u kukuruzu se mora osloboditi tretiranjem bazama (priprema tortilja) u dovoljnim kolicinama u hrani biljnog i zivotinjskog porekla • male kolicine se i sintetisu iz triptofana (endogeni) (kukuruz slab izvor Trp)

NAD+ i NADP+ (koenzimi dehidrogenaza)

Avitaminoza 



pelagra: dermatitis, diareja, demencija • promene na kozi • sluznici • CNS • GI Hartnup-ova bolest (urodjeni nedostatak u celijskom transportu nekih aminokiselina-Trp)

Riboflavin (vitamin B2)   

na toplotu otporan vitamin osetljiv na svetlost prisutan u namirnicama • mleko, 27% • zitarice, 22% • meso (riba) 21% • voce i povrce (grasak, pasulj), 8%

Uloga riboflavina 

koenzimi flavoproteina

• •

FMN, FAD (koenzimi oksidoreduktaza)

GR (glutation reduktaza)

Riboflavin, FMN, FAD

Avitaminoza (ariboflavinoza)   





oralne, okularne, kozne i genitalne lezije ispucala, rapava koza, jezik natecen, crven primarna deficijencija • neadekvatna ishrana mlekom i mesom sekundarna deficijencija • hronicna dijareja, bolesti jetre, alkoholizam detektuje se povecanom aktivnoscu GR (>30%) u eritrocitima posle unosa B2

Biotin 





prisutan u vecini namirnica • rafinisane zitarice i voce slab izvor esencijalan faktor rasta mnogih mikroorganizama proizvod crevne flore (deo apsorbovanog biotina)

Biotin – koenzim karboksilaza CO2)

(nosac

Pantotenska kiselina  

siroko rasprostranjena u namirnicama glavna komponenta koenzima A (potreban za preko 70 enzima)

Piridoksin, Vitamin B6 

prekursori piridoksal fosfata (PP; piridoksin) • piridoksal • piridoksamin

Uloga piridoksal fosfata 

  



koenzim transaminaza i dekarboksilaza aminokiselina neophodan za sintezu serotonina i norepinefrina neophodan za sintezu sfingolipida neophodan za sintezu Δ-aminolevulinske kiseline (prekursor hema) esencijalna komponenta glikogen fosforilaze





dobri izvori • riba, integralne zitarice, banane, pasulj deficijencija retka • dermatitis • anemija (mikrocitna, ↑ Fe u serumu) • depresija • periferne neuropatije

Cijanokobolamin, vitamin B12 

   

od svih vitamina jedini iskljucivo mikrobioloskog porekla (u hrani zivotinjskog porekla takodje) riba manje u mleku, jajima u pivu u bioloski neaktivnoj formi u jogurtu ga nema (nekim procesima se unistava)





u crevima ”urodjeni” faktor za usvajanje vitamina B12 • perniciozna anemija, nedostatak ovog faktora deficijencija • cesto se srece kod vegeterijanaca ali nije izrazena • megaloblastna anemija (deficijencija se odrazava na deobu celije, normalnu maturaciju eritrocita) • demielinizacija (neuroloske promene)

Vitamin B12 – korinoidi sa Co

Uloga vitamina B12 





dva vazna koenzima sa kobalaminom • metil kobalamin • adenosil kobalamin metil kobalamin (kofaktor metionin sintaze) • donor metil grupe je metil-tetrahidrofolat • nastali folat je vazan kao kofaktor enzima za sintezu NK

adenosil kobalamin (kofaktor mutaza) • vazan u metabol. nekih a.k. i neparnih m.k.

Vitamin B12 - kofaktor metionin sintaze

Folat 





folacin – familija folata • tetrahidrofolat (THF) • 5-metil THF • 10-formiltetrahidrofolat prirodni folati imaju poliglutaminski lanac (u GI se delovanjem konjugaza odvaja, a u celijama vraca, metabolicki aktivna forma)

folna kiselina – sinteticka forma vitamina (konvertuje se u THF nakon apsorpcije)





dobri izvori • djigerica, bubrezi, sveze povrce (zeleno) • kvasac • integralne zitarice mnogo se gubi kuvanjem namirnica

Vitamin C   



askorbinska kiselina (vitamin C) sveze voce, povrce oksidoredukcioni procesi, hidroksilacija Pro, Lys (kolagen) deficijencija • skorbut (slab vaskularni zid, slabo zarastanje rana, nedostatak matriksa kosti vodi osteoporozi, anemija)

Deficijencija u vitaminima     

neadekvatna ishrana malapsorpcija vitamina povecane potrebe deficijencija uslovljena odredjenim lekovima vitamini A,D, E i B12 se deponoju i mogu trajati mesecima i godinama





raznolikom ishranom smanjuje se mogucnost deficijencije, ipak moguca je kod • postojanja nekih bolesti • povecanog katabolizma • povecanog izlucivanja jednolicna ishrana vodi u deficijenciju • u ekonomski nerazvijenim zemljama • alkoholicari, gubitak apetita, restrikcija ishrane

Antioksidaciona zaštita i ishrana

Kiseonik i oksidativni stres 

slobodni kiseonik u Zemljinoj atmosferi pre 2 milijarde godina



pojava aeroba



O2 u vecoj koncentraciji toksican



95-99% O2 se redukuje do H2O



1-5% se nepotpuno redukuje - delimicno redukovane forme kiseonika velike reaktivnosti

Reaktivne kiseonicne cestice 

kiseonicni radikali (slobodni radikali) : • superoksid anjon radikal (O2-) • hidroksil radikal (HO.) • lipid peroksid radikal (LOO.)



vodonik peroksid H2O2



lipid peroksid LOOH



singlet kiseonik 1O2



hipohlorna kiselina HOCl

Slobodni radikali







atomi ili molekuli koji poseduju nesparen elektron velika reaktivnost u bioloskim sistemima najznacajniji slobodni radikali kiseonika i azota (NO.) u celiji reaguju sa biomolekulima (proteini, nukleinske kiseline, lipidi) i uticu na njihovu funkciju

Moguca ostecenja prouzrokovana slobodnim radikalima 

proteini: • enzimi, jonske pumpe, receptori (inhibicija, inaktivacija) • proteini ukljuceni u imunoloski sistem (imunoloski poremecaji)



membranski lipidi (lipidna peroksidacija)



nukleinske kiseline (mutacije)

Oksidacioni stres



kompleks intracelularnih i ekstracelularnih uslova koji vode povecanom generisanju reaktivnih kiseonicnih cestica

OKSIDACIONI STRES



nastaje • delovanjem faktora iz spoljasnje sredine (visokoenergetska zracenja, teski metali, pesticidi, lekovi)

•

procesima u samoj celiji (mitohondrijalna respiracija, fagocitna aktivnost leukocita, delovanjem nekih enzima, metabolizam ksenobiotika)

Zastita od slobodnih radikala - antioksidativni sistem  

sistem antioksidacione zastite mehanizmi antioksidacione odbrane su: • neenzimski • enzimski • zastita vezivanjem metalnih jona (metali, prooksidanti) • sekundarna antioksidativna odbrana (“repair” mehanizmi)

Neenzimski mehanizmi antioksidacione odbrane 

glutation (GSH) – tripeptid



L-askorbinska kiselina (vitamin C)



-tokoferol (vitamin E)



-karoten (provitamin A)



urat



riboflavin (vitamin B2)

Enzimski mehanizmi antioksidativne odbrane 

superoksid dismutaza (SOD), supstrat O2-



katalaza (CAT), supstrat H2O2



glutation peroksidaza (GSH-Px), supstrati LOOH, H2O 2



glutation reduktaza (GR), redukuje GSSG



glutation S-transferaza (GST), supstrat ROOH

Svi mehanizmi antioksidativne odbrane su medjusobno povezani

Uloga metala u slobodnoradikalskim procesima 



   

uloga dvostruka - mnogi metali (mikroelementi) ulaze u sastav enzima, a ako nisu vezani za proteinski molekul snazni prooksidanti bakar (Cu) cink (Zn) mangan (Mn) gvozdje (Fe) selen (Se)

Slobodni radikali i toksikologija 



 

ksenobiotici - supstance iz spoljasnje sredine koje dospevaju u organizam, a nisu produkti normalnog metabolizma najcesce se transformisu u jetri - enzimi za detoksifikaciju (GST, citohrom P450 sistem) produkti detoksifikacije su najcesce manje toksicni postoji veza izmedju ksenobiotika i slobodnoradikalskih procesa

Ksenobiotici - izvor slobodnih radikala

     

herbicidi, insekticidi halogenovani ugljovodonici polutanti iz vazduha (azotovi oksidi, O3, SO2) teski metali (Cd, Hg, Pb) dim cigarete (1014 radikala u svakom “dimu”) antibiotici

Svi zivi organizmi izlozeni oksidativnom stresu 



neophodna je ravnoteza izmedju produkcije slobodih radikala u celiji i njihovog uklanjanja poremecaj u ovoj ravnotezi - opasnost za celiju i organizam (bolesti - ateroskleroza, cancer, alegije, autoimune bolesti)

Sta mozemo da uradimo? 





smanjiti slobodnoradikalsku produkciju usled delovanja faktora iz spoljasnje sredine (polutanti, zracenje) povecati antioksidativnu odbranu celije (organizma) - vitamini A, C, E, mikroelementi Fe, Cu, Se balansirana ishrana, priroda neopterecena polutanima - znacaj za citav ekosistem i coveka

Vlakna neophodna u ishrani







heterogena grupa organskih jedinjenja, koja ne podleze hidrolizi u digestivnom traktu sisara i coveka neka vlakna se ipak u maloj kolicini razlazu delovanjem enzima mikroflore digestivnog trakta mikroflora koristi vlakna kao supstrat i produkuje masne kiseline kratkog lance, ciji se manji deo apsorbuje

 

 

imaju istu ili slicnu fiziolosku ulogu uglavnom su biljnog, ali mogu biti i zivotinjskog porekla

neskrobni polisaharidi i lignini sredinom 70-tih intenzivna istrazivanja njihove funkcije

Vlakna neophodna u ishrani 



u biljkama imaju ulogu • strukturnih komponenti • imaju zastitnu ulogu razlicite analiticke tehnike odredjivanja kolicine • najnovija (2000) AOAC (Association of Official Analytical Chemists)

Podela 

prema rastvorljivosti u vodi • nerastvorna vlakna • povecavaju peristaltiku creva, ubrzavaju praznjenje creva • rastvorljiva vlakna • usporavaju pasazu • hipoglikemijsko i hipoholesterolsko dejstvo

U vodi nerastvorljiva vlakna

• •

poticu iz dela celijskog zida biljaka • celuloza • deo hemiceluloze • lignini (nisu ugljeni hidrati) psenicne i razene mekinje (hemiceluloza i celuloza), brokoli (lignin)

U vodi rastvorljiva vlakna   



Nalaze se oko i unutar biljne celije apsorbuju vodu ili se rastvaraju u vodi prirodna • pektini • gume • neke hemiceluloze zob, jabuke, pasulj, morske alge

U vodi nerastvorljiva vlakna 

celuloza

• • • • •

polimer glukoze (β,1→4), glikozidne veze vodonicne veze izmedju lanaca deo celijskog zida biljne celije za coveka nesvarljiva



hemiceluloza

•

• • •

heterogena grupa neceluloznih polisaharida razgranati polimeri heksoza, pentoza, uronske kiseline ksilani, galaktani, manani delimicno svarljiva za coveka



lignini

• • • •

polimeri aromaticnih (fenolnih) alkohola hemijski inertni i nedigestibilni kovalentno vezani za polisaharide matriks kore drveta

Vlakna rastvorljiva u vodi 

pektini

• • • •

deo celijskog zida biljne celije heterogeni polisaharidi >Mr, (dekstrini) lanci (1→4) α-D-anhidrogalakturonske kiseline sadrze i ramnozu, arabinozu, galaktozu, ksilozu

• • •

rastvorljivi u vodi, otporni na aktivnost enzima (amilaze) u tankom crevu coveka voce (jabuke, citrusi) dobar izvor pektina 15-20g/d

Delovanje pektina 



na metabolicke procese • snizavaju apsorpciju glukoze (↓ glikemicni odgovor na hranu) • snizavaju nivo holesterola u serumu (LDL) na digestivne procese • usporavaju praznjenje zeluca i pasazu kroz tanko crevo (za razliku od nerastvornih dijetnih vlakana)



β – Glukani

• • • •

viskozan polisaharid (1→3) (1→4)- β D-glukan >Mr celo zrno zobi, jecma i psenice



fiziolosko delovanje glukana

• • •

snizava holesterol u serumu smanjuje apsorpciju glukoze (smanjen postprandijalni nivo insulina) uticaj viskoznosti, Mr, rastvorljivosti, strukture vazno ali nedovoljno ispitano





gume • heterogeni polisaharidi, >Mr • duzim kuvanjem (H+) se hidrolizuju • pentoze (arabinoza, ksiloza) • heksoze (glukoza, galaktoza) • glukuronsku i galakturonsku kiselinu u toploj vodi daju koloidnu do zelatinoznu lepljivu (adhezivnu) masu



sluzi • amorfna supstanca koju cine heterogeni holisaharidi • u toploj vodi pravi viskozni, koloidni, nelepljivi rastvor • deluju kao laksativ • senf • povoljno utice na glikemiju, lipemiju • smanjuje apetit

Namirnice bogate u vlaknima  



zitarice (celo zrno, mekinje) voce (bobicasto, suve sljive, jabuke, kajsije, banane, pomorandza, suvo grozdje) povrce (grasak, brokoli, spanac, pasulj, sargarepa, kupus, kukuruz, krompir (sa ljuskom)

Prema uticaju na zdravlje nova klasifikacija ugljenih hidrata 

glikemijski indeks

•

kako brzo i koliko dugo se povecava nivo glukoze u krvi nakon uzimanja obroka sa ugljenim hidratima

• •

beli hleb ima visok glikemijski indeks • brza digestija do glukoze, nagli porast glukoze u krvi braon pirinac ima nizak glikemijski indeks • spora digestija, polagano povecanje glukoze u krvi

Dodaci ishrani (dietary supplement)





proizvodi koji se unose hranom, a sadrze vitamine, minerale, lekovite biljke, razne supstance biljnog porekla, aminokiseline, enzime, koncentrate, ekstrakte

u obliku tableta, kapsula, tecnosti, praha

 

to su dodaci ishrani a ne zamena za hranu namirnice obezbedjuju mnogo toga, cega nema u dodacima ishrani

 

ogroman broj razlicitih dodataka ishrani zakonska regulativa nije upotpunosti uvedena • smatraju se kao namirnice, a ne lekovi i zato ne podlezu strogim zakonima za proizvodnju lekova • variranje u koncentraciji, rastvorljivosti





bezbedna primena i efikasnost za mnoge nedefinisana problem potencijala delovanja • da li je kolicina oznacena na pakovanju stvarno unutra



Dietary Supplement Health and Education Act (1994) (DSHEA) • uvedeni standardi obelezavanja • ko je nadlezan za proveru bezbedne primene? • u SAD, FDA (Agencija za lekove i hranu) za nove sastojke na trzistu (posle 1994) • preporuke za naucna ispitivanja





ime proizvoda mora da ukaze da je to dodatak ishrani (npr. dijetetski proizvod) etiketa koja svojim nazivom i sadrzajem ukazuje da se podaci odnose na dodatak ishrani (Supplement Facts)

Podaci koji se iskazuju

• • •

preporucena kolicina (doza uzimanja) kolicina po jednom uzimanju %dnevne potrebne kolicine (ili oznaka preporucene dnevne kolicine za sastojke kojima su odredjene ove vrednosti

• • • •

poreklo dodatka prisutni drugi dodaci rok upotrebe i cuvanje proizvodjac i literatura



dozvoljeno je da se podaci odnose na

•

kolicinu dijetetskog proizvoda, npr. • 20% dnevnog potrebnog unosa vitamina C; odlican izvor vitamina C

• •

povezanost dodatka ishrani i bolesti • kalcijum i osteoporoza • natrijum i hipertenzija • namirnice bogate vlaknima i kancer podaci koji se odnose na dodatak ishrani i bolesti usled deficijencije • vitamin C sprecava pojavu skorbuta

Dnevne preporucene kolicine dodataka ishrani (Reference Daily Intakes)  

 

vitamin A • 5000 IU (1000μg) vitamin C • 60 mg tiamin • 1,5 mg riboflavin • 1,7 mg









niacin • 20 mg kalcijum • 1000 mg gvozdje • 18 mg vitamin D • 400 IU (10 μg)









vitamin E • 30 IU (10 mg) vitamin B6 • 2,0 mg folna kiselina • 400 μg vitamin B12 • 6 μg









fosfor • 1000 mg jod • 150 μg magnezijum • 400 mg cink • 15 mg









bakar • 2 mg biotin • 300 μg pantotenska kiselina • 10 mg vitamin K • 80 μg

    

hrom • 120 μg selen • 70 μg molibden • 75 μg mangan • 2 μg hloridi • 3400 mg

Postoje hiljade dodataka ishrani    

neki sadrze esencijalne nutrijente neki neesencijalne, ali prisutne u organizmu neki uticu na efekte makronutrijenata u hrani neki sadrze lekovite trave i druge biljne preparate

Raznolikost primene kao i sastava    

 

za atletski izgled za sprecavanje deficijencije za gubljenje ili povecanje telesne mase za ublazavanje raznih simptoma i stanja neki promovisu duzi zivot sprecavaju hronicne bolesti

Podaci sa interneta 

     

Supplements for Bones and Joints Supplements for Cholesterol Control and Heart Health Supplements for Memory and Mental Acuity Supplements for Menopause Symptoms Supplements for Prostate Problems Supplements for Sex Drive and Function Supplements for Sleep

Uputstva za pravilnu ishranu - vodic za namirnice -

Vodic u ishrani 

vodic u ishrani za amerikance • za sve starije od 2 godine • revidira se svakih 5 godina • obezbedjuje zvanicna uputstva za ishranu • u cilju razvijanja zdravih navika za ocuvanje zdravlja • u sprecavanju rizika od najrasirenijih hronicnih bolesti

 

obiman materijal se priprema u obliku brosura standardi za sve drzavne programe (skole, bolnice)



pomaze u planiranju sredstava za industriju hrane



sadrzi imena eksperata za pojedine oblasti

Piramida ishrane (prva) 







ugljeni hidrati u osnovi ishrane • poruka - oni su dobri, a masti lose (?) • posledica - epidemija gojaznosti i dijabetesa-2 voce i povrce odlicno za zdravlje • kampanja “5 puta dnevno” meso obezbedjuje potrebe za proteinima • u istu grupu stavljeno i riblje i svinjsko meso ulja (masti) samo ponekad • a sta je sa nezasicenim masnim kis.?

Sledeca piramida 

2001. g. • “Studije nacionalnog zdravlja na Harvardu” • piramida zdrave ishrane • u osnovu stavlja fizicku aktivnost



2005. g. nekoliko novih uputstava • neophodnost kontrolisanja tezine i fizicka aktivnost • savetuje se 20 – 35% dnevnog unosa kalorija kroz masti (nezasicene masne kiseline) • preporuka uzimanja ugljenih hidrata kao integralne zitarice (celo zrno)

zitarice

povrce

voce

mleko& meso& mlecni proiz. mahun.povrce

Procena nutritivnog statusa





podaci o ishrani su tesno povezani sa bolescu i cesto otkrivaju uzrok bolesti potrebni • podaci o ishrani (3 dana) • kolicina, vrsta

•

fizicka ispitivanja • funkcije pojedinih organa

• povezanost deficita ili viska nekih

nutrijenata sa fizioloskim procesima

• antropometrijska merenja

• visina, tezina, raspored masti i misicna masa

• •

razna snimanja (rendgen, CT, NMR) biohemijski testovi

Antropometrijaska merenja        

odnos tezine i visine (body mass index–BMI) masa (kg)/visina (m)2 >27 gojazna osoba 25 do 27 sa viskom kilograma (“punacka”) 20 do 25 normalne tezine 18 do 20 mrsava osoba