Biljni Preparati

Grupa za podršku pacijentima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Upotreba biljnih preparata

Sadržaj Sadrţaj .................................................................................................................................................. 2 Upotreba biljnih preparata ................................................................................................................... 3 ALOJA VERA ..................................................................................................................................... 5 ASTRAGALUS ................................................................................................................................... 7 BELA IMELA..................................................................................................................................... 8 BELI LUK........................................................................................................................................ 10 CRVENA DETELINA .................................................................................................................... 15 DIVLJI KESTEN ............................................................................................................................. 16 ĐUMBIR ............................................................................................................................................ 17 EHINACEA ....................................................................................................................................... 19 EKSTRAKT IZ KOŠTICA GROŢĐA .............................................................................................. 21 GINKO ............................................................................................................................................... 23 GLOG................................................................................................................................................. 25 GROMOVNIKOVA LOZA ............................................................................................................. 26 HUDIJA ............................................................................................................................................. 30 JOHIMBA .......................................................................................................................................... 31 KANADSKA ŢUTIKA .................................................................................................................... 33 KANTARION .................................................................................................................................... 35 KAVA – KAVA................................................................................................................................. 37 KINESKA VILINA BRADA .......................................................................................................... 38 KONOPLJIKA ................................................................................................................................... 40 KURKUMA ....................................................................................................................................... 41 LANENO SEME I ULJE OD LANENOG SEMENA ..................................................................... 42 LAVANDA ........................................................................................................................................ 44 MASLAĈAK ..................................................................................................................................... 45 NANA - ULJE .................................................................................................................................. 46 NOĆURAK - ULJE ........................................................................................................................... 47 NONI.................................................................................................................................................. 48 PISKAVICA ...................................................................................................................................... 49 POMORANDŢA ............................................................................................................................... 50 SEVEROAMERIĈKA STANIĈARKA ............................................................................................ 51 SLADIĆ ............................................................................................................................................. 53 SOJA .................................................................................................................................................. 54 TESTERASTA PALMA.................................................................................................................... 56 ZELENI ĈAJ...................................................................................................................................... 58 ZOVA................................................................................................................................................. 60

2

Upotreba biljnih preparata

Upotreba biljnih preparata Pojam "biljni preparat" podrazumeva sve Pored toga, postavlja se i sledeće pitanje: proizvode koji kao aktivni sastojak (ili koliko se moţe smatrati prirodnim preparat dominantan sastojak) sadrţe lekovite i koji je u obliku tablete, kapsule ili praška? aromatiĉne sirovine biljnog porekla ili biljne 4. Korišćenje preparata „na svoju ruku“ izolate - ekstrakte, etarska ulja, masna ulja i sl. Kod nas se biljni proizvodi još uvek koriste uglavnom samoinicijativno odnosno bez Veoma je bitno mesto nabavke biljnih preparata i konsultacije sa lekarem što sa sobom brojne to moţe biti: potencijalne opasnosi: 1. u apotekarskim ustanovama, gde se biljni upotreba biljnih preparata kroz preparati mogu nabaviti u vidu biljnih lekova, „samoleĉenje“ moţe odloţiti traţenje tradicionalnih biljnih lekova, ĉajeva, ĉajnih saveta lekara, ili prouzrokovati da mešavina, biljni ekstrakta i dijetetskih pacijent odustane od konvencionalne proizvoda; terapije, bez prethodnog saveta kvalifikovane osobe; 2. od osoba koje se proizvodnjom ovih pacijent moţe biti izloţen potencijalno preparata bave bez odgovarajuće stručne toksiĉnim supstancama koje se prirodno spreme i bez propisanih uslova - travari, nalaze u biljkama (npr. apiol, estragol, nadrilekari i dr.. Ovakvi preparati su najĉešće pirolizidinski alkaloidi, aristolohijska nepoznatog sastava i bez provere higijenske i kiselina, lektini, viskotoksini, lignani, zdravstvene ispravnosti. furanokumarini, itd.); pacijent moţe biti izloţen riziku Lekoviti efekti biljnih preparata poznati su od toksiĉnog delovanja koji je rezultat davnina i veliki broj današnjih, savremenih prisustva kontaminanata u biljnom lekova je biljnog porekla. Medjutim, upotreba materijalu (npr. sluĉajna ili namerna biljnih preparata moţe nositi sa sobom razliĉite zamena toksiĉnom biljnom vrstom, opasnosti: oneĉišćenja teškim metalima, zamena 1. Odsustvo pouzdanih (ili bilo kakvih) sintetiĉkim lekovima, neodgovarajuća podataka o delovanju preparata zdravstvena ispravnost itd.); Iako je dokazana korist koju biljni preparati biljni proizvodi u nekim sluĉajevima imaju za zdravlje ĉoveka, neki mogu imati mogu da utiĉu na efikasnost vrlo štetne efekte. Na ţalost, podaci o koristi konvencionalnih lekova; poznate su od biljnih preparata više poĉivaju na priĉama, interakcije koje postoje izmeĊu nekih neĉijem svedoĉenju ili reklamama onih koji ih vrsta veoma ĉesto korišćenih biljnih proizvode nego na rezultatima ozbiljnih preparata, ukljuĉujući i ĉajeve, i razliĉitih nauĉnih istraţivanja. Vaţno je rukovoditi se lekova; pouzdanim informacijama i nezavisnim rizik moţe postojati za specifiĉne grupe izvorima koji nisu navijaĉki nastrojeni. pacijenata, npr. trudnice, dojilje, decu, starije osobe, osobe sa smanjenim 2. Nepoznat i nestandardizovan sastav Obzirom da nisu standardizovani, biljni imunitetom itd. preparati sadrţe razliĉite koliĉine biljnih sastojaka, što moţe da ima razliĉite neţeljene i štetne efekte kod ljudi. 3. Šta znači oznaka „prirodan preparat“? Kada na etiketi nekog herbalnog proizvoda piše «prirodno», ne uzimajte zdravo za gotovo da to znaĉi i bezbedno – sastojci preparata mogu biti toksiĉni ili kontaminirani.

3

Upotreba biljnih preparata

4

Opšti saveti Ukoliko planirate ili već koristite neke biljne preparata, kako biste smanjili rizik po zdravlje preporuĉujemo:  porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate;  ne nabavljajte preparate od osoba koje se bez odgovarajuće struĉne spreme i bez propisanih uslova bave proizvodnjom ovih preparata (travari, nadrilekari i dr.) – ovi preparati su najĉešće nepoznatog sastava i bez provere higijenske i zdravstvene ispravnosti;  ne leĉite ozbiljne bolesti ili stanja na svoju ruku;  ne uzimajte biljne preparate ako ste trudni ili ako dojite;  ne dajte ih deci ispod 3 godine ţivota;  na biljnom preparatu mora da piše koji je deo biljke upotrebljen, da li koren ili cvet ili list; ako su korišćene mešavine biljaka, vrlo je vaţno da je naznaĉeno u kojim koliĉinama i razmerama i koja vrsta rastvora je upotrebljena;  preparat mora imati potvrdu o zdravstvenoj ispravnosti od nadleţnog zavoda za javno zdravlje. Kako naći prave informacije o delovanju biljnih preparata? U sredstvima javnog informisanja a naroĉito na internetu se mogu naći brojni tekstovi o delovanju biljnih preparata. Vodite raĉuna da je veliki broj ovih poruka ili tekstova reklamne prirode, pisan od strane nestruĉnih osoba ili bez pravih nauĉnih dokaza. Savetujemo Vam da se opredelite za podatke koje daju velike nacionalne ili meĊunarodne zdravstvene i istraţivaĉke organizacije, vladine ili nevladine.

Grupa za podršku pacijentima Instituta za onkologiju i radiologiju prepoznala je da je korišćenje komplementarne i alternativne terapije, ukljuĉujući i korišćenje biljnih preparata, jedan od ĉestih izazova sa kojima se susreću osobe obolele od raka. Iz tog razloga, pripremili smo podatke o nekim najĉešće korišćenim biljnim preparatima – za šta i kako se tradicionalno koriste a šta o njihovom delovanju i neţeljenim efektima kaţe nauka. Nadamo se da će Vam ovi podaci pomoći a za više informacija moţete pogledati internet prezentacije organizacija ĉiji su podaci korišćeni: Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu Instituta za zdravlje SAD http://nccam.nih.gov/health/herbsataglance .htm Cancer Reserch UK http://cancerhelp.cancerresearchuk.org/abo ut-cancer/treatment/complementaryalternative/about/harm/the-safety-ofherbal-products-and-medicines Ministarstvo zdravlja Srbije http://www.zdravlje.gov.rs/showpage.php? id=189

Grupa za podršku pacijentima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Upotreba biljnih preparata

ALOJA VERA Upotreba Aloje vere moţe se pratiti 6 000 godina unazad sve do starog Egipta gde je biljka bila zabeleţena na zidovima pećina. Poznata kao «biljka besmrtnosti», aloja je predstavljana kao pogrebni poklon za preminule faraone.

Uobičajeni nazivi – aloa, pustinjski ljiljan Latinski nazivi – Aloe vera, Aloe barbadensis Engleski naziv – Aloe vera Za šta se koristi Tradicionalno je aloja upotrebljavana lokalno, za zarastanje rana i za razne koţne probleme, i oralno kao laksativ. Ljudi je danas još koriste oralno i za leĉenje raznih stanja, ukljuĉujući dijabetes, astmu, epilepsiju i osteoartritis. Ljudi koriste aloju i lokalno kod osteoartritisa, opekotina i opekotina od sunca. Aloja vera u obliku gela moţe se naći u brojnim proizvodima za koţu i preparatima za zaštitu od UV zraĉenja. Ameriĉka agencija za hranu i lekove (FDA) odobrila je aloja veru kao prirodan dodatak za zaĉinjavanje hrane. Kako se koristi Lišće aloje sadrţi bistri gel (sluzavu smesu) koji se obiĉno koristi kao mast za lokalnu upotrebu. Zeleni delovi lista koji okruţuju gel mogu se koristiti za dobijanje soka ili suve mase (lateks) koja se jede. Šta kaže nauka Alojin lateks sadrţi jaka laksativna svojstva. Proizvodi saĉinjeni od raznih sastojaka aloje bili su u jednom periodu odobreni od strane Ameriĉke agencije za hranu i lekove (FDA) kao oralni laksativi koji mogu da se kupe bez recepta. MeĊutim, 2002. godine, FDA je donela odluku da se aloja laksativi uklone iz slobodne prodaje ili preformulišu jer kompanije koje su ih proizvodile nisu obezbedile neophodne mere bezbednosti. Rana istraţivanja pokazuju da aloja gel za lokalnu upotrebu pomaţe u zarastanju opekotina i oguljotina. MeĊutim, jedno ispitivanje je pokazalo da aloja gel spreĉava zarastanje dubokih hirurških rana. Aloja gel ne spreĉava pojavu opekotina nastalih od terapije zraĉenjem. Nema dovoljno nauĉnih dokaza koji bi potvrdili korist od aloja vere u neku drugu svrhu. Neželjeni efekti i upozorenja Lokalna upotreba aloja vere nije povezana sa znaĉajnim neţeljenim efektima.

5

Upotreba biljnih preparata Stomaĉni grĉevi i prolivi prijavljivani su kod oralne upotrebe aloja vere. Prolivi uzrokovani laksativnim efektima kod oralne upotrebe aloja vere mogu smanjiti apsorpciju mnogih lekova. Osobe koje boluju od dijabetesa, a koje koriste lekove za sniţavanje šećera, trebalo bi da su oprezni u koliko uzimaju i aloju oralno, jer poĉetna istraţivanja sugerišu da aloja moţe sniziti nivo šećera u krvi. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

6

Upotreba biljnih preparata

ASTRAGALUS Astragalus koji je poreklom iz Kine vekovima se koristio u tradicionalnoj kineskoj medicini. U Americi je ova biljka stekla popularnost 1980tih. Postoje preko 2 000 vrsta astragalusa; ipak, dve povezane vrste Asragalus membranaceus i Astragalus mongholicus su one koje se prvenstveno upotrebljavaju u zdravstvene svrhe.

Uobičajeni nazivi - tragant Latinski nazivi - Astragalus membranaceus, Astragalus mongholicus Engleski naziv - Astragalus Za šta se koristi Kroz istoriju se astragalus upotrebljavao u tradicionalnoj kineskoj medicini, obiĉno u kombinaciji sa drugim biljkama, da pomogne i ojaĉa imuni sistem. Još uvek je uveliko upotrebljavaju u Kini za hroniĉni hepatit i kao dodatni lek kod kancera. Još se koristi za spreĉavanje i leĉenja prehlada, kao i kod infekcije gornjih respiratornih puteva. Astragalus se upotrebljavao i kod srĉanih oboljenja. Kako se koristi Koren astragalusa se obiĉno koristi putem ĉajeva, supa, ekstrakta ili kapsula. Generalno se koristi sa drugim biljkama kao što je ţenšen, anĊeoski koren (anĊelika) i sladić. Šta kaže nauka Dokazi u prilog upotrebe astragalusa za bilo koji zdravstveni problem su vrlo ograniĉeni. Rezultati manjih ili preliminarnih istraţivanja pokazuju da astragalus moţe da koristi kod srĉane funkcije i da pomogne imunom sistemu u borbi sa infekcijama. Nekoliko studija je pokazalo potencijalnu korist od upotrebe astragalusa u kombinaciji sa drugom lekovitom biljkom, Ligustrum lucidum, kao dodatne terapija kod raka. Ipak, ove studije nisu bile dobro dizajnirane. Neželjena dejstva i upozorenja Astragalus se smatra bezbednim za upotrebu kod odraslih osoba. Mogući neţeljeni efekti nisu poznati jer se astragalus najĉešće koristi u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama. Astragalus moţe da utiĉe na druge lekove koji deluju kao imunosupresori, kao što je lek cikofosfamid koji koriste pacijenti koji boluju od raka, i na sliĉne lekove koje koriste osobe kojima je presaĊen neki organ. Treba izbegavati korišćenje drugih vrsta astragalusa, kao na primer pojedinih vrsta koje rastu u Americi («locoweed»), jer mogu imati razliĉite efekte i neţeljena dejstva. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate..

7

Upotreba biljnih preparata

BELA IMELA Bela imela je poluparazitska biljka koja raste na nekoliko vrsta drveća u umerenim predelima širom sveta. Navedeni podaci odnose se na Evropsku imelu koja se razlikuje od ameriĉke imele koja se koristi kao prazniĉna dekoracija.

Uobičajeni nazivi - mela, veska, omela, himela Latinski naziv - Viscum album L. Engleski naziv - Green mistletoe Za šta se koristi Imela se vekovima upotrebljavala u tradicionalnoj medicini za leĉenje epileptiĉnih napada, glavobolje i drugih stanja. Imela se uglavnom u Evropi koristi u leĉenju raka. Kako se koristi Listoliki izdanci i bobice upotrebljavaju se za pravljenje ekstrakta koji se uzima oralno. U Evropi se ekstrakti imele prodaju kao injekcije iskljuĉivo na recept. U Americi je imela u injekcijama dostupna samo u kliniĉkim ispitivanjima. Šta kaže nauka Laboratorijska istraţivanja su pokazala da imela ubija ćelije raka i stimuliše imuni sistem. Upotreba imele u leĉenju kancera prouĉavana je u Evropi u više od 30 kliniĉkih istraţivanja. Iako je naĊeno poboljšanje u preţivljavanju ili u kvalitetu ţivota, skoro sva istraţivanja imala su velikih slabosti po pitanju dizajna (mali broj ispitanika ili nepostojanje kontrolne grupe), što dovodi do sumnje u nalaze. U toku je kliniĉko ispitivanje primene imele zajedno sa gemcitabinom, lekom za rak. Ovo ispitivanje finansira Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. Ispitivanje će se baviti toksiĉnošću, bezbednošću i uticajem ekstrakta imele na imuni sistem kada je kombinovan sa navedenim lekom u hemioterapiji. Neželjena dejstva i upozorenja Sirova nepreĉišćena imela je otrovna. Ako bi se jela sirova, bilo evropska ili ameriĉka imela, dovela bi do povraćanja, epileptiĉnih napada, usporavanja rada srca i ĉak i smrti. Ameriĉka imela nije bezbedna za upotrebu u medicinske svrhe. U zemljama gde je imela dostupna u inekcijama, kao što je Nemaĉka, ovi ekstrakti se smatraju generalno bezbednim ukoliko se koriste prema uputstvu i pod nadzorom zdravstvenog struĉnjaka. Ubrizgani ekstrakt imele moţe izazvati svrab ili crvenilo u predelu gde je primljena injekcija. Ne tako ĉesto, mogu se javiti znaĉajnije koţne reakcije, groznica ili simptomi nalik kijavici. Bilo je i vrlo retkih sluĉajeva ozbiljnijih alergijskih reakcija sa poteškoćama u disanju. Kako još uvek nije dokazano da je imela bezbedna i korisna u leĉenju raka ne bi je trebalo

8

Upotreba biljnih preparata upotrebljavati van kliniĉkih istraţivanja. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

9

Upotreba biljnih preparata

BELI LUK Beli luk je jestiva glavica biljke iz porodice ljiljana. Koristi se hiljadama godina i u medicini i kao zaĉin.

Uobičajeni naziv - ĉešnjak Latinski naziv - Allium sativum Engleski naziv - Garlic Za šta se koristi Najĉešće se upotrebljava kao dodatak ishrani kod visokog holesterola, srĉanih oboljenja i visokog krvnog pritiska. Beli se luk još upotrebljava za spreĉavanje odreĊenih vrsta raka, kao što su rak ţeluca i debelog creva. Kako se koristi Ĉen belog luka moţe se jesti sirov ili kuvan. Moţe se još i sušiti ili samleti i koristiti u tabletama i kapsulama. Sirove glavice belog luka mogu se koristiti za pravljenje ulja i teĉnih ekstrakta. Šta kaže nauka Neki dokazi ukazuju da uzimanje belog luka moţe blago da smanji nivo holesterola; istraţivanja su pokazala pozitivne efekte kod kratkotrajnog korišćenja (1 do 3 meseca). Ipak, jedno istraţivanje koje je obezbedio Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. o bezbednosti i efikasnosti razliĉitih preparata belog luka (sveţ, sušen i mleven beli luk u tabletama i tablete sa ekstraktom belog luka) u sniţavanju nivoa holesterola u krvi, nije našla nikakav efekat. Preliminarna istraţivanja pokazuju da uzimanje belog luka moţe da uspori razvoj arterioskleroze (zadebljanje arterija), stanja koje povećava rizik za srĉana oboljenja i šlog. Dokazi su pomešani o tome da li beli luk moţe da blago snizi krvni pritisak. Neka istraţivanja sugeriraju da konzumiranje belog luka u okviru redovne ishrane moţe da smanji rizik od odreĊenih vrsta kancera. Ipak, nema kliniĉkih istraţivanja koja su se ovim bavila. Kliniĉko ispitivanje o dugotrajnoj upotrebi belog luka u prevenciji kancera ţeluca nije našlo bilo kakav efekat. Nedavno ispitivanje koje je organizovao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. ukljuĉilo je i ispitivanje dejstva belog luka na druge lekove i kako on moţe razrediti krv Neželjena dejstva i upozorenja Izgleda da je beli luk bezbedan za većinu odraslih osoba. Neţeljena dejstva ukljuĉuju: neprijatan miris iz usta i tela, gorušicu, probleme sa stomakom i alergijske reakcije. Ove nuzpojave su uobiĉajene kod uzimanja presnog belog luka.

10

Upotreba biljnih preparata Beli luk moţe da razredi krv (da smanji sposobnost krvi da se zgruša) na naĉin sliĉan aspirinu. Ovaj uticaj moţe biti problematiĉan tokom ili posle operacije. Koristite beli luk oprezno ako 11 planirate hiruršku intervenciju ili intervenciju na zubima, ili ako imate poremećaj krvarenja. Oprezan pristup podrazumeva izbegavanje belog luka u ishrani ili kao dodatka bar nedelju dana pre operacije. NaĊeno je da beli luk ometa efekte jednog od lekova koji se koristi u leĉenju HIV infekcije (sakvinavir). Njegovi efekti na druge lekove nisu paţljivo prouĉavani. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

BRUSNICA Brusnica je voćka biljke koja vodi poreklo iz Severne Amerike. Ove crvene bobice koriste se u ishrani i kao biljni proizvodi.

Uobičajeni nazivi - Ameriĉka brusnica Latinski naziva - Vaccinium macrocarpon Engleski naziv - Large cranberry, American Cranberry and Bearberry Za šta se koristi Kroz istoriju su se plodovi i listovi brusnice upotrebljavali za razne probleme kao što su rane, urinarni poremećaji, prolivi, dijabetes, stomaĉni problemi i problemi sa jetrom. Nedavno su proizvodi od brusnice poĉeli da se upotrebljavaju u nadi da će spreĉiti ili leĉiti infekcije urinarnog trakta ili infekcije izazvane Helikobakter pilori koja se povezuje sa ĉirom na ţelucu, ili da će spreĉiti stvaranje zubnog kamenca. TakoĊe je saopšteno da brusnica ima antioksidantno i antikancerogeno svojstvo. . Kako se koristi Bobice se koriste za pravljenje napitaka i mnogih drugih prehrambenih proizvoda, kao i dodataka u ishrani u obliku ekstrakta, ĉajeva, kapsula i tableta. Šta kaže nauka Neka istraţivanja koja su ispitivala uticaj proizvoda od brusnice na spreĉavanje infekcije mokraćnih putevasu vrlo obećavajuća. Ova istraţivanja su generalno malog obima, a neka nemaju ni kontrolnu grupu tako da rezultati nisu pouzdani. Proizvodi od brusnice nisu adekvatno testirani kako bi se videlo da li su od koristi u leĉenju već postojeće infekcije urinarnog trakta. Istraţivanja su pokazala da sastojci naĊeni u brusnici mogu spreĉiti bakteriju kao što je E.coli da se zakaĉi za ćelije duţ zida urinarnog trakta izazivajući infekciju. Ipak, mehanizam delovanja brusnice nije potpuno poznat. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu kao i Institut za dijabetes, bolesti bubrega i probave i Institut za dentalna i kraniofacijalna istraţivanja S.A.D. obezbedili su sredstva da se sprovedu istraţivanja koja će pomoći da se zume da li i kako brusnica moţe da spreĉi infekciju urinarnog trakta i spreĉi formiranje zubnog kamenca Neželjena dejstva i upozorenja Bezbedno je jesti proizvode od brusnice u hrani, ali piti veliku koliĉinu soka moţe dovesti do gastrointestinalnih problema ili proliva. Ljudi koji misle da imaju infekciju urinarnog trakta trebalo bi da posete zdravstvenog struĉnjaka radi dijagnoze i leĉenja. Proizvode od brusnice ne bi trebalo koristiti za leĉenje infekcije. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

12

Upotreba biljnih preparata

BRATIĆ Biljka koja je prvobitno rasla na Balkanskim planinama Istoĉne Evrope, bratić - nizak ţbun sa cvetovima kao tratinĉica - sada raste po celoj Evropi, severnoj i juţnoj Americi.

Uobičajeni nazivi - povratić, rumencvet (biljka iz porodice glavoĉika) Latinski nazivi - Tanacetum parthenium, Chrysanthemum parthenium Engleski naziv - Feverfew Za šta se koristi Vekovima se bratić koristio kod groznica, glavobolje, stomaĉnih bolova, zubobolje, ugriza insekata, neplodnosti, problema sa menstruacijom i kod poroĊaja. U skorije doba je bratić korišćen kod migrene i reumatoidnog artritisa. Bratić se takoĊe koristio kod psorijaze, alergija, astme, tinitusa (zvonjenje u ušima), nesvestice, muĉnine i povraćanja. Kako se koristi Osušeno lišće, a ponekad cvetovi i stablo bratića, upotrebljavani su za dobijanje preparata u vidu kapsula, tableta i teĉnih ekstrakta. Lišće se ponekada jede sveţe. Šta kaže nauka Neka istraţivanja pokazuju da bratić moţe biti koristan kod spreĉavanja migrenozne glavobolje; ipak, rezultati su podeljeni i potrebno je više dokaza iz dobro dizajniranih istraţivanja. Istraţivanje koje je prouĉavalo primenu bratića kod ţena sa reumatoidnim artritisom ĉiji simptomi nisu reagovali na konvencionalne lekove našlo je da bratić nije smanjivao simptome. Predloţeno je da bratić moţda moţe pomoći kod osoba sa blaţim simptomima. Nema dovoljno dokaza da bi se procenilo da li bratić moţe biti delotvoran kod drugih problema. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. pomaţe istraţivanja o standardizaciji primene bratića - tako da se priprema uvek na isti naĉin. Standardna priprema bila bi od velike koristi za buduće prouĉavanje bratića kod migrena. Neželjeni efekti i mere opreza Nisu prijavljena nikakva ozbiljna neţeljena dejstva kod bratića. Mogu se javiti: otok ili iritacija usana i jezika i gubitak ukusa. ReĊe se javljaju muĉnina, problemi sa varenjem i nadutost. Ljudi koji su uzimali bratić duţe vreme a zatim prestali mogu imati glavobolju, nervozu, poteškoće sa spavanjem i bolove u mišićima i zglobovima. Trudnice ne bi trebalo da koriste bratić jer moţe dovesti do kontrakcije materice što povećava rizik od pobaĉaja ili prevremenog poroĊaja.

13

Upotreba biljnih preparata Ljudi mogu imati alergijske reakcije na bratić. Oni koji su alergiĉni na druge biljke iz porodice krasuljka ili tratinĉice (u koju spadaju hrizanteme i ambrozija) imaju više izgleda da budu 14 alergiĉni na bratić. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

CRVENA DETELINA Sliĉno kao i grašak i pasulj, i crvena detelina pripada porodici mahunarki. Crvena detelina sadrţi fitoestrogene - sastojke sliĉne ţenskom hormonu estrogenu.

Uobičajeni nazivi - crvena detelina Latinski naziv - Trifolium pratense Engleski naziv - Red clover Za šta se upotrebljava Kroz istoriju je crvena detelina upotrebljavana za rak i respiratorne probleme, kao što su veliki kašalj, astma i bronhitis. Danas se koristi za simptome menopauze, bolove u dojkama zbog menstrualnog ciklusa, visok holesterol, osteoporozu i simptome uvećane prostate. Kako se koristi Cvetovi crvene deteline se upotrebljavaju za pripremanje ekstrakta koji se moţe naći u vidu tableta i kapsula, kao i u vidu ĉajeva i u teĉnom obliku. Šta kaže nauka Iako je nekoliko malih istraţivanja crvene deteline kod simptoma menopauze dalo razliĉite rezultate, jedna velika studija je pokazala da crvena detelina nema korisnog uticaja na simptome menopauze. Nema dovoljno nauĉnih dokaza kako bi utvrdili da li je crvena detelina efikasna kod bilo kod zdravstvenog problema Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. prouĉava crvenu detelinu kako bi saznali više o njenim aktivnim sastojcima i kako oni deluju na organizam, a u toku je i kliniĉko ispitivanje bezbednosti i efikasnosti crvene deteline kod simptoma klimakterijuma. Neželjena dejstva i upozorenja Izgleda da je crvena detelina bezbedna za većinu odraslih osoba ako se uzima tokom kraćeg vremenskog perioda. Nisu prijavljeni neki ozbiljniji negativni uticaji. Kako crvena detelina sadrţi estrogenu-sliĉne sastojke, postoji mogućnost da dugotrajna upotreba moţe da poveća rizik kod ţena od razvoja raka materice (endometrijuma). Ipak, istraţivanja obavljena do danas bila su suviše kratka (manje od 6 meseci) kako bi se procenilo da li crvena detelina ima estrogenu-sliĉne efekte na matericu. Nejasno je da li je crvena detelina bezbedna za ţene koje su trudne ili koje doje, ili za one koje imaju rak dojke ili druge oblike hormonski osetljivih tipova raka. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

15

Upotreba biljnih preparata

DIVLJI KESTEN Drveće divljeg kestena potiĉe sa Balkanskog poluostrva (Grĉka, Bugarska), ali raste po ĉitavoj severnoj hemisferi. Naziv za divlji kesten na engleskom je «horse chestnut» što u bukvalnom prevodu znaĉi konjski kesten. Ovaj naziv potiĉe od latinskog naziva biljke i odnosi se na njegove odlike, tj. na njegovu snagu i ĉinjenicu da nije jestiv. Uobičajeni nazivi - divlji kesten Latinski naziv - Aesculus hippocastanum (aescare=jesti; hippos=konj) Engleski naziv - Horse chestnut Za šta se koristi Vekovima su semenje, lišće, koren i cveće divljeg kestena korišćeni za razna stanja i bolesti. Ekstrakt iz semenja divljeg kestena upotrebljavani su za leĉenje hroniĉnih venskih insuficijencija (stanje u kome vene ne vraćaju efikasno krv iz nogu do srca). Ovo stanje je povezano sa venama, bolovima, otokom gleţnjeva, osećanjem teţine i noćnih grĉeva. Ekstrakt iz semenja upotrebljavan je kod hemoroida (šuljeva). Kako se koristi Ekstrakt semena divljeg kestena je standardizovan da sadrţi 16-20% escina, aktivnog sastojka, i to je najĉešće upotrebljavan oblik. TakoĊe se koriste i lokalni preparati. Šta kaže nauka Mala istraţivanja pokazuju da divlji kesten, tj. ekstrakt iz njegovog semenja ima korisno dejstvo u leĉenju hroniĉne venske insuficijencije i podjednako je koristan kao i nošenje elastiĉnih ĉarapa. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da podrţe upotrebu semenja, lišća i korena divljeg kestena kod bilo kog drugog stanja. Neželjena dejstva i upozorenja Preparate divljeg kestena u domaćoj (kućnoj) verziji ne bi trebalo koristiti. Sirovo semenje, lišće, kora i cveće divljeg kestena sadrţe escalin koji se otrovan. Kada je pravilno proizveden, ekstrakt iz semenja divljeg kestena sadrţi vrlo malo ili ni malo escalina i smatra se generalno bezbednim. Ipak, ekstrakt moţe proizvesti nuzpojave kao što su svrab, muĉnina ili gastrointestinalni problemi. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

16

Upotreba biljnih preparata

ĐUMBIR Đumbir je tropska biljka koja ima zeleno-crvene cvetove i aromatiĉni podzemni izdanak (zove se rizom). Obiĉno se koristi u pripremi hrane i u medicinske svrhe.

Uobičajeni nazivi - Ċumbir, ĊinĊer Latinski naziv - Zingiber officinale Engleski naziv - Ginger Za šta se koristi Đumbir se koristio u Azijskoj medicini za leĉenje stomaĉnih bolova, muke i proliva. Mnogi preparati koji se prodaju u Americi, a upotrebljavaju se za bolje varenje, protiv muĉnine, kao i kod prehlade i kijavice, sadrţe ekstrakt Ċumbira kao jedan od sastojaka. Đumbir se koristi da smanji postoperativnu muĉninu kao i muĉninu izazvanu hemioterapijom, trudnoćom i prevozom. Đumbir se koristio kod reumatoidnog artritisa, osteoartritisa i kod bolova u zglobovima i mišićima. Kako se koristi Podzemni izdanci biljke upotrebljavaju se za kuvanje, peĉenje i u zdravstvene svrhe. Uobiĉajeni vidovi upotrebe Ċumbira su kao sveţ ili sušen koren, tablete, kapsule, teĉni ekstrakti (tinkture) i ĉajevi. Šta kaže nauka Istraţivanja pokazuju da kratkotrajna upotreba Ċumbira bezbedno smanjuje muĉninu i povraćanje u trudnoći. Istraţivanja se ne slaţu po pitanju da li je Ċumbir efikasan za muĉninu izazvanu transportom/putovanjem, hemioterapijom ili hirurškim zahvatom. Nejasno je da li je Ċumbir efikasan u leĉenju reumatoidnog artritisa, osteoartritisa ili bolova u zglobovima i mišićima. Istraţivaĉi koje pomaţe Nacionalni centar za komparativnu i alternativnu medicinu S.A.D. prouĉavaju: o Da li Ċumbir utiĉe na dejstvo drugih lekova, kao na primer onih koji se koriste za «gušenje» imunog sistema . o Uticaj Ċumbira na smanjenje muĉnine kod pacijenata na hemioterapiji o Opštu sigurnost i efikasnost kod upotrebe Ċumbira u zdravstvene svrhe, kao i njegovih aktivnih supstanci i uticaja na zapaljenja Neželjena dejstva i upozorenja Nekoliko nuzpojava povezano je sa upotrebom Ċumbira u malim dozama.

17

Upotreba biljnih preparata Najĉešće prijavljeni neţeljeni efekti su gasovi, nadutost, gorušica i muĉnina. Ove nuzpojave su 18 najĉešće povezane sa Ċumbirom u prahu. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

EHINACEA Postoji devet poznatih vrsta ehinaceae od kojih sve uspevaju u Americi i severnoj Kanadi. Najĉešće se koristi Echinacea purpurea za koju se veruje da ima i najsnaţnije dejstvo.

Uobičajeni nazivi - ehinacea Latinski naziv - Echinacea purpurea, Echinacea angustofolia, Echinacea pallida Engleski naziv - Echinacea Za šta se koristi Ehinacea se tradicionalno upotrebljava za leĉenje ili prevenciju prehlade, kijavice i drugih infekcija. Veruje se da ehinacea pomaţe u borbi protiv infekcija tako što stimuliše imuni sistem. ReĊe, ehinacea se upotrebljavala za rane i za probleme sa koţom kao što su akne ili ĉirevi. Kako se koristi Delovi biljke koji su iznad zemlje i korenje ehinaceae koriste se sveţi ili sušeni za spravljanje ĉajeva, ceĊenje sokova, za ekstrakte ili preparate za spoljnu upotrebu. Šta kaže nauka Rezultati istraţivanja su podeljeni po pitanju da li ehinacea efikasno leĉi prehladu ili kijavicu. Na primer, dva istraţivanja koje je pomogao Ameriĉki nacionalni institut za zdravlje nisu našla nikakvu korist od ehinaceae, bilo u vidu ceĊenog soka od sveţe Echinacea purpurea u leĉenju prehlade kod dece, bilo kao nerafinisane mešavine od korena Echiacea angustofolie i korena i biljke Echinacea purpurea kod odraslih. Ipak, druga istraţivanja su pokazala da ehinacea moţe biti korisna u leĉenju infekcije gornjih disajnih puteva. Većina istraţivanja obavljenih do sada ukazuju da ehinacea ne sprečava prehladu ili druge infekcije. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. nastavlja da pomaţe prouĉavanje ehinaceae u leĉenju infekcije gornjih disajnih puteva. Ovaj Centar takoĊe prouĉava ehinaceu zbog njenog mogućeg uticaja na imuni sistem. Neželjena dejstva i upozorenje Kada se uzima oralno, ehinacea obiĉno nema neţeljenih dejstava. Ipak, neki ljudi doţivljavaju alergijske reakcije kao što je svrab, pogoršanje astme i anafilaksa (ţivotno ugroţavajuća alergiĉna reakcija). U kliniĉkim ispitivanjima su stomaĉni problemi bili najĉešće neţeljene pojave. Alergijske reakcije na ehinaceu ĉešće će pokazivati osobe koje su alergiĉne na srodne biljke iz porodice krasuljka kao što su hrizantema, neven i ambrozija. I osobe sa astmom i atopijskom konstitucijom (genetska tendencija prema alergijskim reakcijama) mogu biti skloniji alergiĉnim

19

Upotreba biljnih preparata reakcijama kod uzimanja ehinaceae. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima 20 i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

EKSTRAKT IZ KOŠTICA GROŽĐA Koštice groţĊa koje se koriste za spravljanje ekstrakta obiĉno se nabavljaju od proizvoĊaĉa vina. Lišće i voćka groţĊa koristile su se u medicini od antiĉke Grĉke.

Uobičajeni naziv - ekstrakt iz semenja groţĊa Latinski naziv - Vitis vinifera Engleski naziv - Extract (essential) from grape seeds Za šta se koristi Ekstrakt se upotrebljava za stanja povezana sa srcem i krvnim sudovima, kao što su arterioskleroza (zadebljanje arterija), visok krvni pritisak, visok holesterol i slaba cirkulacija. Drugi razlozi za upotrebu ekstrakta od semenja groţĊa su komplikacije dijabetesa, kao što su oštećenje nerava i oĉiju; problemi sa vidom kao što je makularna degeneracija (koja moţe da izazove slepilo); otok posle povrede ili operacije. Ekstrakt od koštica groţĊa se takoĊe koristi za prevenciju raka i zarašćivanje rana. Kako se koristi Ekstrakt od semenki groţĊa se pravi od koštica groţĊa. Moţe se naći u vidu kapsula ili tableta. Šta kaže nauka Istraţivanja u laboratorijama pokazuju da koštice groţĊa sadrţe antioksidanse - supstance koje spreĉavaju oštećenje ćelija koje prouzrokuju slobodni radikali. Ipak, još uvek nije jasno kako semenke groţĊa mogu da utiĉu na ljudsko zdravlje. Ekstrakt od groţĊanih semenki pokazao je neka korisna antioksidantna svojstva u preliminarnim kliniĉkim istraţivanjima. Ipak, samo nekoliko istraţivanja je tragalo za specifiĉnim bolestima ili stanjima, a nauĉnih dokaza je vrlo malo. Istraţivanje koje je sproveo Nacionalni institut za rak S.A.D. (NCI) pokazalo je da ekstrakt od groţĊanih semenki nije smanjio zadebljanje tkiva dojke koje se moţe javiti posle terapije zraĉenjem kod raka dojke. NCI je pokrenuo i istraţivanje koje prouĉava da li je ekstrakt of groţĊanih semenki efikasan u spreĉavanju raka dojke i prostate. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. prouĉava da li ekstrakt od semenki groţĊa i njegovih sastojaka moţe da ima pozitivne efekte na srce ili da ima protektivno dejstvo na mozak. Neželjena dejstva i upozorenja Ekstrakt od groţĊanih koštica se obiĉno dobro podnosi kada se uzima oralno. Upotreba je bila bezbedna tokom uzimanja 8 nedelja u kliniĉkim ispitivanjima. Neţeljena dejstva koja su prijavljivana najĉešće su podrazumevala glavobolju, suvoću i svrab

21

Upotreba biljnih preparata glave; nesvesticu i muĉninu. MeĊusobno dejstvo ekstrakta iz groţĊanih koštica i lekova ili drugih dodataka nije paţljivo 22 prouĉavano. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

GINKO Drvo ginka je jedno od najstarijih na svetu. Semenje ginka je hiljadama godina upotrebljavano u kinskoj tradicionalnoj medicini, a kuvano semenje se ponekad jelo.

Uobičajeni nazivi - ginko Latinski naziv - Ginko biloba Engleski naziv - Ginkgo biloba Za šta se koristi Lišće ginka je upotrebljavano u leĉenju raznih oboljenja i stanja kao što su astma, bronhitis i zvonjenje i zujanje u ušima. Danas ljudi koriste ekstrakt iz lišća ginka za poboljšanje pamćenja; za leĉenje ili pomoć u prevenciji Alzhajmerove bolesti i drugih tipova demencije; da se smanje bolovi u nogama koji nastaju usled suţavanja arterija; i za leĉenje seksualnih disfunkcija, multiple skleroze, zujanje i zvonjenje u ušima, kao i drugih zdravstvenih problema. Kako se koristi Ekstrakti se obiĉno dobijaju iz lišća a koriste se za spravljanje tableta, kapsula ili ĉajeva. Nekada se ekstrakti ginka upotrebljavaju u proizvodima namenjenim koţi. Šta kaže nauka Brojna su istraţivanja raĊena o dejstvu ginka na razliĉita stanja. Neki obećavajući rezultati su pristigli što se tiĉe problema sa cirkulacijom (suţavanje arterija), ali su potrebna veća i metodološki bolja istraţivanja. Jedna studija koju je podrţao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu, pokazala je da ginko nema uticaja na smanjenje pojave demencije i Alzhajmerove bolesti kod starijih osoba. U ovom kliniĉkom istraţivanju istraţivaĉi su regrutovali više od 3 000 volontera od 75 godina naviše koji su uzimali 240 mg ginka dnevno. Uĉesnici su praćeni u proseku 6 godina. Neka manja istraţivanja o poboljšanju pamćenja dala su obećavajuće rezultate; meĊutim, istraţivanje koje je pomogao Nacionalni institut za starenje S.A.D. obavljeno na više od 200 zdravih odraslih pojedinaca preko 6o godina starosti, pokazalo je da ginko koji se uzima 6 nedelja ne poboljšava pamćenje. Druga istraţivanja koja je pomogao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu bavila su se prouĉavanjem dejstva ginka na astmu, simptome multiple skleroze, vaskularnu funkciju, kognitivno propadanje, seksualnu disfukciju povezanu sa uzimanjem antidepresiva, i insulinsku rezistenciju. Istraţuje se i potencijalno meĊudejstvo ginka i lekova prepisanih na recept.

23

Upotreba biljnih preparata Neželjeni efekti i upozorenja Neţeljeni efekti ginka javljaju se u vidu glavobolje, muĉnine, gastrointestinalnih smetnji, proliva, vrtoglavica ili alergijske reakcije po koţi. Retko su saopštavane ozbiljnije alergijske reakcije. Postoje neki podaci koji ukazuju na to da ginko moţe da poveća rizik od krvarenja, tako da osobe koje uzimaju lekove protiv zgrušavanja krvi (antikoagulacione), imaju poremećaj krvarenja ili zakazanu operaciju ili dentalnu intervenciju treba da su oprezni i da se konsultuju sa lekarom ukoliko uzimaju ginko. Nekuvane semenke ginka sadrţe supstancu poznatu kao ginkotoksin, koja moţe izazvati epileptiĉne napade. Konzumiranje velikih koliĉina semenki duţe vreme moţe dovesti do smrti. Izgleda da list ginka i ekstrakt iz lista ginka sadrţe malo ginkotoksina. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

24

Upotreba biljnih preparata

GLOG Glog je bodljikavi, cvetni ţbun ili malo drvo iz porodice ruţa. Vrste gloga o kojima će se ovde govoriti potiĉu iz severne Evrope a rastu po celom svetu.

Uobičajeni nazivi - glogovac, beli trn, bela draĉa, beli glog Latinski nazivi - Crataegus laevigata (poznat i kao Crataegus oxacantha), Crataegus monogyna Engleski naziv - Hawthorn Za šta se koristi Plodovi gloga upotrebljavani su za srĉana oboljenja još od prvog veka. Koristili su ih i za varenje i za probleme sa bubrezima. U skorije vreme su glogov list i cvet korišćeni kod slabosti srĉanog mišića koja dovodi do umora i ograniĉenih fiziĉkih aktivnosti. Glog se još koristi za druge srĉane probleme kao što su oboljenja koronarnih arterija (angina pektoris). Kako se koristi Glogovo lišće i cvetovi koriste se za spravljanje teĉnih ekstrakata, obiĉno sa vodom i alkoholom. Suvi ekstrakti se mogu stavljati u kapsule i tablete. Šta kaže nauka Postoje nauĉni dokazi da su cvet i list gloga bezbedni i efikasni kod blaţih formi slabosti srca. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da potvrde da li glog pomaţe i kod drugih srĉanih problema. Istraţivanje potpomognuto od Nacionalnog centra za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. bavi se prouĉavanjem naĉina na koji glog utiĉe na slabost srca. Neželjena dejstva i upozorenja Smatra se da je glog bezbedan za upotrebu za većinu odraslih osoba kada se kratko koristi. Nuzpojave su obiĉno blage i sastoje se od problema sa stomakom, glavobolje i vrtoglavice. Dejstvo na druge lekove nije detaljno prouĉavano. Verovalo se da glog utiĉe na lek za srce digoksin. MeĊutim, u jednom malom ispitivanju obavljenom na ljudima koji nisu imali problema sa srcem nije potvrĊen uzajamni uticaj, ali su dokazi ograniĉeni. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

25

Upotreba biljnih preparata

GROMOVNIKOVA LOZA Ovo je višegodišnja puzavica - loza koja potiĉe iz Kine, Japana i Koreje. U Kini su je duţe od 400 godina koristili u zdravstvene svrhe.

Uobičajeni nazivi - gromovnikova puzavica, lei gong teng Latinski naziv - Tripterygium wilfordii Engleski naziv - Leigongteng, Thunder God Vine Za šta se koristi Biljka je upotrebljavana u tradicionalnom kineskoj medicini za stanja koja ukljuĉuju zapaljenje ili preteranu aktivnost imunog sistema. Oralno se ova biljka uzima za preterano jake menstrualne cikluse ili za autoimune bolesti, kao što su reumatoidni artritis, multipla skleroza i lupus. Preparati od ove biljke primenjuju se na koţi kod reumatoidnog artritisa. Kako se koristi Ekstrakti se pripremaju od korena biljke. Šta kaže nauka Laboratorijski nalazi ukazuju da ova biljka moţe da se bori sa zapaljenjem, moţe da «stiša» imuni sistem i ima anti-kancerogeno dejstvo. Iako su nalazi prvih istraţivanja vrlo obećavajući, treba imati na umu da je bilo samo nekoliko kvalitetnih istraţivanja ove biljke i njenog uticaja na ljude. Rezultati jednog malog istraţivanja koje je pomogao Nacionalni institut za artritis i mišićno-koštane i koţne bolesti S.A.D. (NIAMS) ukazuju na to da oralni ekstrakt ove biljke moţe da smanji simptome reumatoidnog artritisa kod nekih pacijenata. Veća istraţivanja koje je omogućio NIAMS bavio se poreĊenjem ove biljke sa konvencionalnim lekovima za reumatoidni artritis. Jedno malo istraţivanje ove biljke i njenog dejstva na koţu takoĊe je pokazalo pozitivne efekte na simptome reumatoidnog artritisa. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da bi se procenila korist od ove biljke na druge zdravstvene probleme. Neželjena dejstva i upozorenja Ova biljka moţe prouzrokovati vrlo ozbiljne nuzpojave i moţe biti otrovna ukoliko nije paţljivo istisnuta iz korena. Drugi delovi biljke - lišće, cvetovi i koţa od korena - vrlo su otrovni i mogu dovesti do smrti. Ekstrakt ove biljke upotrebljen u NIAMS-ovom istraţivanju, pacijenti su dobro podnosili. Ipak, ova biljka moţe izazvati proliv, stomaĉnu nelagodnost, gubitak kose, glavobolju, menstrualne promene i svrab po koţi.

26

Upotreba biljnih preparata NaĊeno je da ova biljka moţe da smanji koštano-mineralnu gustinu kod ţena koje su koristile ovu biljku 5 godina ili duţe. Ova nuzpojava moţe posebno zabrinjavati ţene koje imaju 27 osteoporozu ili su u riziĉnoj grupi od ove bolesti. Biljka smanjuje produkciju sperme i zbog toga se povezuje sa muškim sterilitetom. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

GUJINA TRAVA Gujina trava je cvetajuća biljka koja raste u oblasti Mediterana. Hiljadama su je godina koristili kao pomoć za razliĉite bolesti, naroĉito za probleme sa jetrom.

Uobičajeni nazivi - beli striĉak, gospin trn, divlja artiĉoka, magareća salata Latinski naziv - Silybum marianum Engleski naziv - Milk thistle Za šta se koristi Veruje se da gujina trava ima zaštitno delovanje na jetru i da poboljšava njenu funkciju. Obiĉno se koristi u leĉenju ciroze jetre, hroniĉnog hepatita (upala jetre) i kod kamenja u ţuĉnoj kesi. Koristi se i za: sniţavanje nivoa holesterola smanjenje insulinske rezistencije kod osoba sa oblikom 2 dijabetesa, a koji boluju od ciroze jetre usporavanje rasta ćelija kancera kod raka dojke, grlića materice i prostate. Kako se koristi Veruje se da je silimarin (silymarin) koji se cedi iz semenki (ploda) biljke gujine trave biološki aktivni deo biljke. Semenje se koristi za pripremanje kapsula, ekstrakta i infuzija (jaki ĉajevi). Šta kaže nauka Postoje istraţivanja uticaja gujine trave na bolesti jetre kod ljudi, ali ih je malo. Objavljeni su neki obećavajući podaci, ali su trenutno raspoloţivi rezultati vrlo razliĉiti. Iako su neka istraţivanja obavljena izvan S.A.D. podrţavala tvrdnje da gujina trava moţe da poboljša funkciju jetre, postojali su problemi i propusti u metodologiji ovih istraţivanja. Do danas nema konaĉnog dokaza koji bi potvrdio sve ove tvrdnje o ovoj biljci. Nedavno obavljeno istraţivanje koje je pomogao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu, predstavlja fazu II istraţivanja kako bi se bolje razumela upotreba gujine trave kod hroniĉnog hepatitisa C. Dodatno istraţivanje koje su zajedniĉki omogućili Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu i Nacionalni institut za dijabet i probleme sa varenjem i bubrezima, sadrţe studije o delovanja gujine trave na hroniĉni hepatit C i na oboljenje jetre koje se javlja kod ljudi koji piju malo ili ne piju alkohol uopšte (nealkoholni steatohepatitis). Prouĉavano je i delovanje gujine trave kod osoba obolelih od HIV-a u smilsu prevenciju raka i leĉenje komplikacija. Neželjena dejstva i upozorenja

28

Upotreba biljnih preparata U kliniĉkim se istraţivanjima pokazalo da gujina trava ima malo neţeljenih efekata. Retko ljudi 29 prijavljuju laksativno dejstvo, probleme sa stomakom, proliv i nadutost. Gujina trava moţe proizvesti alergijske reakcije koje su ĉešće kod ljudi koji su alergiĉni na biljke iz iste porodice (na primer ambroziju, hrizantemu, neven i tratinĉicu). Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

HUDIJA Hudija je cvetajuća biljka sliĉna kaktusu koja potiĉe iz pustinje Kalahari u juţnoj Africi. Branje je zaštićeno zakonom o konzervaciji biljaka.

Uobičajeni nazivi - Kalahari kaktus Latinski naziv - Hoodia gordonii Engleski naziv - Hoodia gordonii Za šta se koristi Bušmani su tradicionalno jeli peteljke kako bi smanjili glad i ţeĊ tokom dugog lova. Danas se hudija prodaje kao sredstvo za smanjenje apetita radi mršavljenja. Kako se koristi Sušeni ekstrakti hudijinih peteljki i korenja sluţe za pravljenje kapsula, praha i tableta za ţvakanje. Hudija se još moţe koristiti kao teĉni ekstrakt i ĉaj. Proizvodi hudije obiĉno sadrţe druge biljke ili minerale, kao što su zeleni ĉaj ili chromium picolinate. Šta kaže nauka Nema pouzdanih nauĉnih dokaza koji bi podrţali korist od hudije. Ne postoje objavljena istraţivanja koja se bave ovom biljkom i njenim dejstvom na ljude. Neželjeni efekti i upozorenja O bezbednosti uzimanja hudije ništa se ne zna. Njeni potencijalni rizici, nuzpojave i dejstvo na druge lekove i druge dodatke nisu ispitivani. Kvalitet proizvoda od hudije se uveliko razlikuje. Neki izveštaji ukazuju da neki proizvodi koji se prodaju kao hudija uopšte ne sadrţe hudiju. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

30

Upotreba biljnih preparata

JOHIMBA Johimba je visoko zimzeleno drvo poreklom iz zapadne Afrike. Njegova kora sadrţi hemijsku supstancu koja se zove johimbin. Koliĉina johimbina u preparatima moţe varirati; naĊeno je da neki johimba proizvodi sadrţe vrlo malo johimbina. Ipak, standardizovana forma johimbina - johimbin hidrohlorid- se moţe naći kao lek koji se izdaje na recept i koji je izuĉavan i upotrebljavan u leĉenju problema sa erekcijom. Uobičajeni nazivi - johimba Latinski naziv - Pausinystalia johimbe Engleski naziv - Johimbe, yohimbe. Za šta se koristi Kora johimbe je tradicionalno upotrebljavana u Africi kao afrodizijak (za povećanje seksualne ţelje). Biljka se trenutno upotrebljava u leĉenju seksualne disfunkcije, kao što je erektilna disfunkcija kod muškaraca (problem sa erekcijom). Kako se koristi Kao dodatak u ishrani sušena kora johimba drveta upotrebljava se kao ĉaj i uzima oralno. Ekstrakt drveta se stavlja u kapsule i tablete. Šta kaže nauka Nije poznato da li je johimba efikasna za bilo koje zdravstveno stanje, jer kliniĉka istraţivanja nisu obavljena ni o kori niti ekstraktu. Iako su obavljena brojna istraţivanja leka koji se izdaje na recept, johimbin hidrohlorida, svi ti rezultati ne mogu se uzeti kao dokaz za korišćenje johimbe kao dodatka ishrani. Neželjena dejstva i upozorenja Johimba se povezuje sa visokim krvnim pritiskom, ubrzanim pulsem, glavoboljom, anksioznošću, vrtoglavicom i nesanicom. Johimba moţe biti štetna ako se uzima u većim dozama i tokom duţeg vremenskog perioda. Treba biti vrlo oprezan u koliko se johimba koristi sa MAO inhibitorima ili lekovima za visok krvni pritisak. Johimbu ne treba kombinovati sa antidepresivima ili fenotijazinima (grupa lekova koja se većinom koristi za mentalne bolesti kao što je šizofrenija). Osobe koje imaju probleme sa bubrezima i osobe koje imaju psihijatriske probleme ne bi trebalo da uzimaju johimbu. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

31

Upotreba biljnih preparata

KAMILICA U zdravstvene svrhe se koriste dve vrste kamilice: nemaĉka kamilica i rimska kamilica. Iako se veruje da obe vrste imaju sliĉno dejstvo na naš organizam, nemaĉka vrsta kamilice se ĉešće koristi i predmet je razmatranja u redovima koji slede.

Uobičajeni nazivi - kamomila, kokotnjak, maternjak, Latinski nazivi - Matricaria recutita, Chamomilla recutita Engleski naziv - Chamomile Za šta se koristi Kamilica se upotrebljava hiljadama godina za razne zdravstvene probleme kod dece i odraslih. Biljka se ĉesto koristi kod nesanice, anksioznosti, stomaĉnih problema, gasova i proliva. Upotrebljava se i kod problema sa koţom i za ĉireve u ustima koji nastaju kod leĉenja raka Kako se koristi Cvetovi biljke kamilice upotrebljavaju se za ĉaj, teĉni ekstrakt, kapsule ili tablete. Biljka se moţe koristiti za koţu kao krema, mast ili za ispiranje usta. Šta kaže nauka Kamilica je temeljno izuĉavana za ljudsku upotrebu i ima malo dokaza koji bi podrţali njeno dejstvo na zdravstvene probleme Neka rana istraţivanja ukazuju na moguću korist od kamilice kod ĉireva u ustima i kod odreĊenih koţnih problema. U kombinaciji sa drugim biljkama moţe pomoći kod problema sa stomakom i kod proliva kod dece. Istraţivanja kamilice koja je organizovao Ameriĉki nacionalni institut za zdravlje ukljuĉivala su prouĉavanje dejstva biljke na anksioznost i na hroniĉni bol izazvan crevnim poremećajima kod dece. Neželjena dejstva i upozorenje Postoje nalazi o retkim alergijskim reakcijama kod ljudi koji su jeli koristili proizvode od kamilice. Reakcije ukljuĉuju svrab po koţi, otok grla, oteţano disanje i anafilaktiĉni šok (ţivotno ugroţavajuća alergijska reakcija). Alergiji na kamilicu sklonije su osobe alergiĉne na biljke iz porodice krasuljka kao što su ambrozija, krizantema, neven i krasuljak. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

32

Upotreba biljnih preparata

KANADSKA ŽUTIKA Kanadska ţutika je biljka koja divlje raste u delovima Amerike, ali je postala ugroţena zbog preteranog branja pa se gaji u komercijalne svrhe u mnogim delovima sveta.

Uobičajeni nazivi - ţuti koren Latinski naziv - Hydrastis canadensis Engleski naziv - Goldenseal, Orange-root, Orangeroot Za šta se koristi Kroz istoriju su ameriĉki uroĊenici upotrebljavali kanadsku ţutiku za razne zdravstvene probleme kao što su koţna oboljenja, ĉirevi i gonereja. Danas se ţutika koristi za prehlade i druge respiratorne infekcije, infektivne prolive, oĉne infekcije i vaginitis (upala ili infekcija vagine). U manjoj meri se koristi i u leĉenju kancera Primenjuje se i za rane (ukljuĉujući i rane kod raka), a koristi se i kao teĉnost za ispiranje usta, desni i grla Kako se koristi Podzemni izdanci ili korenje kanadske ţutike se suše i upotrebljavaju za pravljenje ĉajeva, teĉnih ekstrakata ili ĉvrstih ekstrakata od kojih se mogu praviti tablete i kapsule. Kanadska ţutika se ĉesto kombinuje sa ehinaceom u preparatima koji su namenjeni protiv prehlada i nazeba. Šta kaže nauka Objavljeno je nekoliko istraţivanja o bezbednosti ţutike i njene efikasnosti, ali ima malo nauĉnih dokaza da podrţe njenu korist za bilo koji zdravstveni problem. Kliniĉka istraţivanja sastojka kanadske ţutike, berberina, ukazuju da ovaj sastojak moţe biti koristan kod odreĊenih infekcija - kao što su stomaĉne infekcije koje dovode do odreĊenih tipova proliva, i kod oĉnih infekcija. Ipak, preparati od ţutike sadrţe samo malu koliĉinu berberina, tako da je teško primeniti ove dokaze o efikasnosti berberina na kanadsku ţutiku. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. pomaţe istraţivanja berberina, ukljuĉujući i istraţivanja usmerena na razumevanje mehanizama njegovog dejstva protiv tumora. Neželjena dejstva i upozorenja Kanadska ţutika se smatra bezbednom kada je odrasle osobe koriste u kratkom vremenskom periodu i u preporuĉenim koliĉinama. Retki neţeljeni efekti su muĉnina i povraćanje. Ima malo podataka o bezbednosti kod velikih doza ili kod dugotrajne upotrebe ţutike. Iako nisu prijavljena neţeljena dejstva na druge lekove, ţutika moţe da izazove promene u naĉinu na koji organizam procesuira lekove, i moţe potencijalno uvećati nivoe mnogih lekova. Ipak, prouĉavanje ţutike i indinavira, leka koji se upotrebljava u leĉenju HIV infekcije, nije

33

Upotreba biljnih preparata potvrdilo interakciju. Druge biljke koje sadrţe berberin, ukljuĉujući i kinesku zlatnu nit (Coptis trifolia) i oregonsko 34 grožđe (Mahonia aquifolium) nekada zamenjuju kanadsku ţutiku. Ali ove biljke mogu imati drugaĉije efekte, neţeljena dejstva i interakciju sa drugim lekovima nego ţutika. Trudnice i dojilje treba da izbegavaju upotrebu kanadske ţutike. Berberin u biljci moţe dovesti do kontrakcija uterusa, povećavajući rizik od prevremenog poroĊaja ili pobaĉaja. Berberin se takoĊe moţe putem majĉinog mleka preneti na bebu, izazivajući ţivotno ugroţavajuće probleme sa jetrom. Kanadsku ţutiku ne treba davati bebama i deci. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

35 KANTARION Kantarion je biljka sa ţutim cvetovima o kojoj postoje zapisi da je prvi put upotrebljavana u medicinske svrhe u staroj Grĉkoj. Na engleskom se ova biljka zove trava svetog Jovana (St. John wort) po tome što biljka cveta u vreme proslave svetog Jovana Krstitelja krajem juna. Uobičajeni nazivi - gospino cveće, ivanjska trava, gospino zelje Latinski naziva - Hypericum perforatum, Engleski naziv - St John's wort Za šta se koristi Kantarion se vekovima upotrebljavao za leĉenje mentalnih poremećaja i za bolove u nervima Kantarion se još koristio i kao sedativ i za leĉenje malarije, a i kao balzam za rane, opekotine i ujede insekata. Danas neki koriste kantarion kod depresije, anksioznosti, i/ili poremećaja sna . Kako se koristi Cvetovi kantariona se upotrebljavaju za pripremu ĉajeva i tableta koji sadrţe koncentrovani ekstrakt. Šta kaže nauka Postoje nauĉni dokazi o tome da je kantarion koristan u leĉenju blage do umerene depresije. Ipak, dve velike studije, od kojih je jednu pomogao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu, pokazale su da biljka nema veće dejstvo od placeba kada je u pitanju leĉenje kliniĉke depresije umerene jaĉine. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu prouĉava upotrebu kantariona u širem spektru bolesti poremećaja raspoloţenja, ukljuĉujući i vrlo blagu depresiju. Neželjene pojave i upozorenja Kantarion moţe prouzrokovati povećanu osetljivost na svetlo. Druge nuzpojave su anksioznost, suvoća u ustima, nesvestica, gastrointestinalni simptomi, umor, glavobolja ili seksualna disfunkcija. Istraţivanja pokazuju da kantarion utiĉe na dejstvo nekih drugih lekova. Biljka utiĉe na naĉin na koji organizam procesuira ili razgraĊuje/izbacuje mnoge lekove; u nekim sluĉajevima moţe da ubrza ili uspori razgradnju/izbacivanje lekova. Lekovi na koje kantarion moţe uticati su: o Antidepresanti o Kontraceptivne pilule o Ciklosporini, koji spreĉavaju da organizam ne odbaci transplantirane organe o Digoksin, lek koji ojaĉava kontrakcije srĉanog mišića o Indinavir, a verovatno i na druge lekove koji kontrolišu HIV infekciju o Irinotecan, a verovatno i na druge lekove koji se koriste u leĉenju raka. o Varfarin i sliĉne antikoagulante.

Upotreba biljnih preparata Kada se kombinuje sa odreĊenim antidepresivima, kantarion moţe povećati neţeljena dejstva 36 kao što su muĉnina, anksioznost, glavobolja i konfuzija. Nije potvrĊeno ni dokazano da kantarion leĉi depresiju. Ukoliko se ne leĉi adekvatno, depresija se pogoršava. Svako ko moţda pati od depresije trebalo bi da se obrati lekaru. Postoje efikasna a potvrĊena terapija depresije. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

KAVA – KAVA Kava-kava potiĉe sa ostrva u juţnom Pacifiku i pripada porodici bibera. Vekovima su je, na juţnom Pacifiku, upotrebljavali kao obredni napitak.

Uobičajeni nazivi - kava, kava biber Latinski naziv - Piper methysticum Engleski naziv - Kava, kava-kava Za šta se koristi Kava se upotrebljavala kao pomoć u spavanju i u borbi protiv umora, kao i za leĉenje astme i infekcije urinarnog trakta. Lokalno se kava koristila kao sredstvo za anesteziju. Danas se kava prvenstveno koristi kod anksioznosti, nesanice i simptoma menopauze. Kako se koristi Koren i rizomi (podzemni izdanak) kava-kave upotrebljavaju se za pripremanje napitaka, ekstrakta, kapsula i rastvora za lokalnu upotrebu. Šta kaže nauka Iako su nauĉna istraţivanja prikupila neke dokaze da kava-kava moţe biti od koristi protiv anksioznosti, Ameriĉka agencija za hranu i lekove (FDA) izdala je upozorenje da se upotreba dodataka kava-kave vezuje za rizik od ozbiljnog oštećenja jetre. Kava-kava nije potvrĊena kao terapija za druge stvari. Istraţivanja koja je pomagao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu su obustavljena pošto je FDA izdalo svoje upozorenje. Neželjena dejstva i upozorenja Bilo je izveštaja da kava-kava izaziva oštećenje jetre, ukljuĉujući i hepatitis i otkazivanje jetre koje moţe dovesti do smrti. Kava-kava je povezana sa nekoliko sluĉajeva distonije (nenormalnog spazma mišića ili nevoljnih mišićnih pokreta). Kava moţe da deluje na nekoliko lekova kao što su lekovi za Parkinsonovu bolest. Dugotrajna i/ili velika upotreba kava-kave dovodi do perutave, ţute koţe. Za vreme uzimanja kava-kave, treba izbegavati upravljanje motornim vozilima ili rukovanje teškim mašinama, jer biljka izaziva pospanost. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

37

Upotreba biljnih preparata

KINESKA VILINA BRADA

Kineska vilina brada je zimzelena ţbunasta biljka koja raste u centralnoj Aziji i Mongoliji. Glavni aktivni sastojak je efedrin koji moţe vrlo snaţno da stimuliše nervni sistem i srce.

Uobičajeni nazivi - Kineska vilina brada, kineska kositernica Latinski naziv - Ephedra sinica Engleski naziv - Ephedra, Ephedra sinica Kineski naziv - Ma huang Za šta se koristi Kineska vilina brada je više od 5 000 godina upotrebljavana u Kini i Indiji za leĉenje bolesti kao što su nazeb, groznica, kijavica, glavobolja, astma, oteţano disanje i zapušeni nos. TakoĊe je i sastojak mnogih drugih dodataka ishrani koji se koriste za mršavljenje, povećanje energije i poboljšanje atletskih sposobnosti Kako se koristi Osušene peteljke i lišće ove biljke upotrebljavaju se za spravljanje kapsula, tableta, ekstrakta, tinktura i ĉajeva. Šta kaže nauka Istraţivanje koje je obezbedio Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. bavilo se analizom telefonskih poziva centru za kontrolu otrova, i pokazalo je više neţeljenih dejstava od kineske viline brade u poreĊenju sa drugim biljnim proizvodima Druge studije i pregledi literature našli su povećan rizik od srĉanih, psihijatrijskih i gastrointestinalnim problema, kao i od visokog krvnog pritiska i šloga, kao rezultat upotrebe kinske viline brade Prema Ameriĉkoj agenciji za hranu i lekove (FDA), postoji malo dokaza o efikasnosti kineske viline brade, osim kod kratkotrajne upotrebe za mršavljenje. Ipak, povećan rizik od srĉanih problema i šloga prevazilazi dobit od ove biljke. Neželjena dejstva i upozorenja Godine 2004., FDA je zabranila prodaju dodataka u ishrani koji sadrţe kinesku vilinu bradu. FDA smatra da ovi dodaci predstavljaju preveliki rizik za komplikacije, posebno kardiovaskularne, i smrt. Ova zabrana nije se odnosila na kineske biljne preparate ili proizvode kao što su biljni ĉajevi koji se tretiraju kao konvencionalna hrana (proizvodi koji se smatraju lekovima koji sadrţe hemijski sintetizovanu kinesku vilinu bradu ne smatraju se dodacima u ishrani i ne podleţu tim propisima; oni podrazumevaju lekove koji se koriste za kratkotrajno leĉenje astme, bronhitisa i alergijskih reakcija). IzmeĊu 1995 i 1997 FDA je primila više od 900 izveštaja o toksiĉnosti kineske viline brade. Ozbiljni incidenti kao što su šlog, srĉani napad i iznenadna smrt saopšteni su kod 37 sluĉajeva.

38

Upotreba biljnih preparata Upotreba kineske viline brade moţe da pogorša mnoga zdravstvena stanja kao što su 39 kardiovaskularne bolesti, bubreţne bolesti, poremećaj sna i dijabetes. Korišćenje kineske viline brade moţe da dovede do muĉnine, anksioznosti, glavobolje, psihoze, kamena u bubrezima, podrhtavanja, suvoće u ustima, nepravilnog srĉanog ritma, oštećenja srca, visokog krvnog pritiska, uznemirenosti, problema sa spavanjem, stomaĉne iritacije i ĉestog mokrenja. Trudnice ili dojilje kao i deca treba da izbegavaju upotrebu kineske viline brade. Upotreba ove biljke moţe dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema ukoliko se koristi zajedno sa drugim dodacima u ishrani ili lekovima. Kombinovanje kineske viline brade sa kofeinom povećava rizik od potencijalno ozbiljnih neţeljenih dejstava. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

KONOPLJIKA Konopljika je plod drveta konopljike, malog ţbunolikog drveta koje potiĉe iz Centralne Azije i mediteranske oblasti. Naziv (na engleskom jeziku chasteberry) potiĉe od verovanja da biljka promoviše nevinost - postoje zapisi da su kaluĊeri u srednjem veku koristili ovu biljku da smanje seksualnu ţelju.

Uobičajeni nazivi - konopljika, divlji biber, rakita Latinski nazv -Vitex agnus-castus Engleski naziv - Vitex, Chaste Tree, Chasteberry, Abraham's Balm , Monk's Pepper Za šta se koristi Konopljiku su hiljadama godina upotrebljavale ţene da smanje menstrualne probleme i da stimulišu produkciju majĉinog mleka Konopljika se još uvek koristi za menstrualne probleme (npr.premenstrualni sindrom), simptome menopauze, neke vrste neplodnosti i za akne. Kako se koristi Sušena, zrela konopljika se upotrebljava za pripravljanje teĉnih ekstrakata ili ĉvrstih ekstrakata koji se stavljaju u kapsule i tablete. Šta kaže nauka Nekoliko istraţivanja konopljike za premenstrualni sindrom pokazalo je njenu korist. Ipak, većina ovih istraţivanja nije bila dobro dizajnirana, tako da sigurni dokazi o konopljici kod premenstrualnog sindroma ne mogu da se izvuku. Rezultati manjih istraţivanja ukazali su da bi konopljika mogla pomoći kod bola u dojkama i kod nekih oblika neplodnosti; meĊutim, nema dovoljno sigurnih nauĉnih dokaza da potvrde da konopljika ima bilo kakvo dejstvo na ova stanja. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. obezbeĊuje sredstva za istraţivanja konopljike. Nedavno istraţivanje bavilo se ispitivanjem kako konopljika deluje u organizmu i kako moţe uticati na simptome premenstrualnog sindroma. Neželjena dejstva i upozorenja Konopljika se ne povezuje sa ozbiljnim nuzpojavama. Ipak, moţe izazvati gastrointestinalne probleme, svrab, promene nalik aknama i nesvestice. Konopljika moţe da utiĉe na nivo odreĊenih hormona. Ţene koje su trudne ili koje uzimaju sredstva za kontracepciju ili koje pate od hormon-zavisnih stanja (kao što je rak dojke) ne bi trebalo da koriste konopljiku. Kako konopljika moţe da utiĉe na dopaminski sistem u mozgu, osobe koje koriste dopaminske lekove, kao što su amantadin i levodopa, trebalo bi da izbegavaju da koriste konopljiku. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

40

Upotreba biljnih preparata

KURKUMA Kurkuma, ţbun u rodu sa Ċumbirom, raste širom Indije, nekim delovima Azije i Afrike. Poznat po svom toplom, gorkom ukusu i zlatnoj boji, kurkuma se obiĉno koristila za farbanje tkanina i hrane kao što su kari u prahu, senfovi i sirevi. Ne treba je mešati sa javanskom kurkumom.

Uobičajeni nazivi - kurkuma, turmerik, turmerikov koren, Indijski šafran Latinski naziv - Curcuma longa Engleski naziv - Turmeric Za šta se koristi U tradicionalnoj Kineskoj medicini i Ajurvedskoj medicini kurkuma se koristila za poboljšanje varenja i funkcije jetre, za smanjenje bolova kod artritisa i za regulisanje menstruacije. Kurkuma se takoĊe nanosila direktno na koţu kod ekcema i za zarastanje rana. Danas se kurkuma koristi za stanja kao što su gorušica, ĉir na ţelucu i kamenje i ţuĉi. Upotrebljava se i za smanjenje upala i u spreĉavanjui leĉenju raka. Kako se koristi Kurkumini podzemni izdanci (rizomi) nalik prstu se suše i uzimaju oralno u vidu praha ili kapsula, kao ĉajevi ili teĉni ekstrakti. Kurkuma se moţe praviti u vidu paste kako bi se koristila na koţi. Šta kaže nauka Ima malo raspoloţivih dokaza koji bi potvrdili da je kurkuma korisna za bilo koji zdravstveni problem, obzirom na mali broj obavljenih kliniĉkih istraţivanja. Preliminarni nalazi istraţivanja obavljenih na ţivotinjama i u laboratoriji pokazuju da hemijska supstanca naĊena u kurkumi, kurkumin, moţe imati anti-inflamatorna (protivupalna) i antikancerogena svojstva, ali ovi nalazi nisu potvrĊeni na ljudima. Istraţivaĉi koje pomaţe Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu prouĉavaju ovu aktivnu hemijsku supstancu u kurkumi i njene efekte, posebno one protivupalne, na ljude, kako bi bolje razumeli naĉine na koji se kurkuma moţe koristiti u zdravstvene svrhe. Neželjena dejstva i upozorenja Kurkuma se smatra bezbednom za upotrebu kod većine odraslih osoba. Velike koliĉine ili dugotrajna upotreba kurkume mogu izazvati probleme sa varenjem. Visoke doze kurkume kod ţivotinja izazivaju probleme sa jetrom. Sluĉajevi problema sa jetrom nisu prijavljeni kod ljudi. Ljudi koji pate od ţuĉne kese trebalo bi da izbegavaju kurkumu kao dodatak u ishrani pošto pogoršava probleme. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

41

Upotreba biljnih preparata

LANENO SEME I ULJE OD LANENOG SEMENA Laneno seme je seme biljke lana, za koju se veruje da potiĉe iz Egipta. Raste širom Kanade i severozapadne Amerike. Ulje dolazi iz lanenog semenja.

Uobičajeni nazivi – laneno seme Latinski naziv - Linum usitatissimum Engleski naziv - Flaxseeds and flaxseed oil Za šta se koristi Laneno seme se najĉešće koristi kao laksativ. Koristi se i za valunge (talase vrućine) i bol u dojkama. Ulje se koristi za drugaĉija stanja nego semenke, ukljuĉujući i artritis. I semenje i ulje upotrebljavani su kod visokih nivoa holesterola i u prevenciji kancera. Kako se koristi Ĉitavo ili zdrobljeno laneno semenje moţe se pomešati sa vodom ili sokom ili pojesti. Laneno semenje se takoĊe moţe dobiti samleveno kao prah. Ulje od lanenog semenja se moţe naći u vidu teĉnosti ili kapsula. Laneno seme sadrţi fitoestrogene, dok ih preparati od ulja lanenog semenja nemaju. Šta kaže nauka Laneno seme sadrţi rastvorljiva vlakna, sliĉna onima u zobenim pahuljicama, a koja su dobar laksativ. Istraţivanja preparata lanenog semenja u sniţavanju nivoa holesterola daju razliĉite rezultate. Neka istraţivanja pokazuju da alfa-linolenska kiselina (supstanca naĊena u semenju lana i ulju od semenja) moţe biti od koristi za ljude sa srĉanim oboljenjima. Ali nema dovoljno dokaza na koje se moţemo osloniti kako bismo odredili da li laneno semenje ima uticaja na srĉana oboljenja. Rezultati istraţivanja su podeljena po pitanju da li laneno seme smanjuje talase vrućine. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu organizuje istraţivanja delovanja lanenog semenja. Najnovija prouĉavanja se bave efektima koje ima na visok nivo holesterola, kao i na moguću ulogu u spreĉavanju srĉanih oboljenja i osteoporoze. Neželjene pojave i upozorenja Izgleda da ljudi dobro podnose laneno seme i ulje. Samo nekoliko neţeljenih efekata je prijavljeno. Laneno seme, kao i svaki drugi izvor vlakana, treba uzimati sa mnogo vode; inaĉe moţe pogoršati konstipaciju ili, u retkim sluĉajevima, ĉak izazvati zavezana creva. Vlakna u lanenom semenju mogu sniziti sposobnost organizma da apsorbuje lekove koji se

42

Upotreba biljnih preparata uzimaju oralno. Laneno seme ne treba uzimati u isto vreme kao bilo koji konvencionalni oralni 43 lek ili drugi dodatak u ishrani. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

LAVANDA Lavanda je biljka koja raste u oblasti Mediterana. U starom Egiptu je upotrebljavana u procesu mumificiranja tela. Korišćenje lavande kao dodatka kupkama potiĉe iz Persije, Grĉke i Rima. Ime biljke dolazi od latinske reĉi lavare što znaĉi «prati».

Uobičajeni nazivi - lavanda, despik, mirisni despik, lavandl Latinski naziv - Lavandula angustifolia Engleski naziv - Lavender Za šta se koristi Kroz istoriju je lavanda upotrebljavana kao antiseptik i za mentalno zdravlje. Danas se biljka koristi za stanja kao što su anksioznost, nemir, nesanica i depresija. Lavanda se još koristi i za glavobolju, probleme sa stomakom i kod gubitka kose. Kako se koristi Lavanda se najĉešće koristi u aromaterapiji, pri ĉemu se udiše miris esencijalnog ulja dobijenog iz cveta. Esencijalno ulje se još moţe i pomešati sa drugim uljem i primeniti na koţi. Sušeni cvetovi lavande mogu se upotrebiti za pravljenje ĉaja ili teĉnog ekstrakta koji se mogu piti. Šta kaže nauka Ima vrlo malo nauĉnih dokaza o koristi od lavande kod zdravstvenih problema. Manja istraţivanja o dejstvu lavande na anksioznost pokazala su razliĉite rezultate. Neki preliminarni rezultati ukazuju da lavandino ulje, kombinovano sa uljima drugih biljaka, moţe pomoći kod vrste gubitka kose koje se zove alopecija areata. Neželjena dejstva i upozorenja Lokalna upotreba pomešane lavande ili upotreba lavande u aromaterapiji se smatra bezbednom za većinu odraslih osoba. Ipak, primena lavandinog ulja na koţi moţe izazvati iritaciju. Lavandino ulje moţe biti otrovno ako se uzima oralno. Kada se ĉajevi i ekstrakti od lavande uzimaju oralno, mogu izazvati glavobolju, promenu apetita i zatvor. Upotreba lavande sa sedativima moţe povećati pospanost. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

44

Upotreba biljnih preparata

MASLAČAK Zeleni delovi maslaĉka su jestivi i bogati su vitaminom A. Maslaĉak su koristili mnogi sistemi tradicionalne medicine, ukljuĉujući Indijance i Arape.

Uobičajeni nazivi - maslaĉnjak, lavlji zub, Latinski naziv - Taraxacum officinale Engleski naziv - Dandelion Za šta se koristi Kroz istoriju se maslaĉak obiĉno koristio za leĉenje bolesti jetre, bubrega i pankreasa. ReĊe se koristio za leĉenje problema sa varenjem i problema sa koţom. Danas neki koriste maslaĉak kao «tonik» za jetru ili bubrege, kao diuretik i za manje probleme sa varenjem. Kako se koristi Lišće i koren maslaĉka, ili ĉitava biljka, se koriste sveţi ili sušeni za ĉaj, kapsule ili ekstrakte. Lišće maslaĉka se koristi u salati ili u vidu kuvanog zeleniša, dok se cvetovi koriste za pravljenje vina. Šta kaže nauka Nema dovoljno nauĉnih dokaza koji bi potvrdili korist od maslaĉka u leĉenju bilo kog zdravstvenog problema. Neželjena dejstva i upozorenja Korišćenje maslaĉka se smatra bezbednim. Ipak, postojali su retki sluĉajevi prijavljenih stomaĉnih tegoba i proliva, a neki ljudi su alergiĉni na ovu biljku. Ljudi koji imaju upalu ili infekciju ţuĉne kese ili blokirane ţuĉne puteve trebalo bi da izbegavaju da koriste maslaĉak Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

45

Upotreba biljnih preparata

NANA - ULJE Biljka menta, dobijena ukrštanjem dva tipa nane, raste po Evropi i severnoj Americi. Menta se obiĉno upotrebljava za zaĉinjavanje hrane, a lišće se koristi sveţe ili sušeno u ĉajevima.

Uobičajeni nazivi - metvica, nana, konjski bosiljak, menta, mentol Latinski naziv - Mentha x piperita Engleski naziv - Peppermint , mint Za šta se koristi Mentino ulje upotrebljavano je kod raznih problema kao što su muĉnina, loša probava i simptomi prehlade. Ulje mente se upotrebljavalo i za glavobolju, bolove u mišićima i nervima, stomaĉne probleme i crevne probleme kao što je iritabilni kolon. Kako se koristi Esencijalno ulje mente moţe se uzimati u vrlo malim dozama u kapsulama ili teĉnoj formi. Ono se moţe mešati sa drugim uljem i primeniti na koţi. Šta kaže nauka Rezultati nekoliko istraţivanja ukazuju da mentino ulje moţe da poboljša simptome iritabilnog kolona. Nekoliko istraţivanja je pokazalo da ulje mente u kombinaciji sa uljem kima moţe olakšati varenje, iako su ovo tek poĉetni nalazi. Iako postoje neki obećavajući rezultati, nema jasnog dokaza da je ulje mente od pomoći kod drugih zdravstvenih problema. Neželjena dejstva i upozorenja Izgleda da je mentino ulje bezbedno za većinu odraslih osoba kada se koristi u malim dozama. Moguće nuzpojave su alergijske reakcije i gorušica. Kapsule koje sadrţe ulje mente su obiĉno «presvuĉene» kako bi smanjile opasnost od gorušice. Ako se uzimaju u isto vreme kao i sredstva protiv kiseline u ţelucu, «presvlaka» moţe da se razgradi brzo i poveća rizik od gorušice i muĉnine. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

46

Upotreba biljnih preparata

47 NOĆURAK - ULJE Noćurak je biljka koja vodi poreklo iz Severne Amerike, ali raste i u Evropi i nekim delovima juţne hemisfere. Ima ţute cvetove koji se otvaraju noću. Ulje noćurka sadrţi gama-linoleinsku kiselinu, osnovnu masnu kiselinu. Osnovne masne kiseline neophodne su organizmu za rast i razvoj, i moraju se unositi putem hrane. Uobičajeni nazivi - ulje ţutog noćurka Latinski naziv - Oenothera biennis, Engleski naziv - Evening Primrose Oil Za šta se koristi Ulje noćurka koristi se za ekceme (stanje u kome je koţa upaljena, svrbi, nastalo usled alergija ili drugih iritacija) U novije vreme koristi se kod zapaljenjskih stanja kao što je reumatoidni artritis Ulje noćurka koristi se kod problema sa ţenskim zdravljem, kao što su bolovi u dojkama povezani sa menstrualnim ciklusom, simptomi menopauze i premenstrualni sindrom. Drugi problemi za koje se upotrebljava ulje noćurka su rak i dijabetes (šećerna bolest). Kako se koristi Ulje noćurka se dobija iz semena noćurka. Da bi se upotrebilo, ulje se stavlja u kapsule. Šta kaže nauka Ulje noćurka ima vrlo skroman uticaj na ekceme, ali moţe biti od koristi za reumatoidni artritis i bol u dojkama. Ipak, rezultati istraţivanja se razlikuju, a većina je istraţivanja raĊena na malom uzorku i nije dobro dizajnirana. Izgleda da ulje noćurka nema uticaja na simptome menopauze. Iako su neka kliniĉka istraţivanja pokazala korist od ulja noćurka kod premenstrualnog sindroma, dobro dizajnirana istraţivanja nisu potvrdila bilo kakav uticaj. Ne postoji dovoljno dokaza koji bi potvrdili uticaj ulja noćurka na druge zdravstvene probleme. Neželjena dejstva i upozorenje Većina ljudi dobro podnosi ulje noćurka. Blaga neţeljena dejstva ukljuĉuju gastrointestinalne probleme i glavobolju. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

NONI Noni je veĉno zeleni ţbun ili drvce koje raste po ĉitavoj tropskoj oblasti Pacifiĉkog okeana, od jugoistoĉne Azije do Australije, a posebno na Polineziji. Noni se tradicionalno upotrebljavao na Polineziji kao boja.

Uobičajeni nazivi - marinda Latinski naziv - Morinda citrifolia Engleski naziv - Noni Za šta se koristi Noni ima dugu istoriju upotrebe kao lokalni preparat za bolove u zglobovima i kod problema sa koţom. Danas ljudi piju sok od noni voća kao tonik za zdravlje, ali i za rak, kardiovaskularna oboljenja i dijabet. Kako se koristi Tradicionalno su se lišće i voće nonija koristili u zdravstvene svrhe. Danas se najĉešće voće kombinuje sa drugim voćem (na primer sa groţĊem) za pravljenje sokova. Preparati od voća i lišća su dostupni u vidu kapsula, tableta i ĉajeva. Šta kaže nauka U laboratorijskim istraţivanjima noni je pokazala nekoliko svojstava: kao antioksidant, u imuno-stimulaciji, i u borbi sa tumorima. Ovi rezultati pokazuju da noni zavreĊuje dalje ispitivanje, naroĉito po pitanju uticaja na maligne i kardiovaskularne bolesti. Ipak, noni nije dovoljno izuĉavan na ljudima za bilo koje zdravstveno stanje. Nedavno istraţivanje koje je pomogao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. ukljuĉilo je i ispitivanje uticaja nonija na maligne bolesti, njegove bezbednosti i neţeljenih efekata. Nacionalni institut za rak S.A.D. pomaţe preliminarno ispitivanje dejstva nonija u prevenciji i leĉenju raka dojke. Neželjena dejstva i upozorenja Noni sadrţi visok nivo kalijuma. Ljudi koji su na dijeti sa ograniĉenjem unosa kalijuma zbog problema sa bubrezima trebalo bi da izbegavaju upotrebu nonija. Nekoliko proizvoĊaĉa noni sokova upozoreno je od strane Ameriĉke agencije za hranu i lekove zbog neosnovanih tvrdnji o uticaju na zdravlje. Iako je saopšteno nekoliko neţeljenih efekata usled upotrebe nonija, njegova bezbednost nije adekvatno izuĉavana. Postoje prijave o oštećenju jetre kao posledica upotrebe nonija. Osobe koje imaju oboljenje jetre bi trebalo da izbegavaju noni jer sadrţi sastojke koji će pogoršati bolest. Posavetujte se sa struĉnjakom oko svih komplementarnih i alternativnih metoda koje upotrebljavate jer samo tako doprinosite koordinisanom i bezbednom leĉenju.

48

Upotreba biljnih preparata

PISKAVICA Prva zabeleţena upotreba piskavice opisana je na staroegipatskom papirusu iz 1 500 godine pre nove ere. Seme piskavice se koristi u pripremi hrane.

Uobičajeni nazivi - grĉko seme, grĉka detelina, kozji rog, prosenica, boţija travica Latinski naziv - Trigonella foenum-graecum Engleski naziv - Fenugreek Za šta se koristi Kroz istoriju se piskavica koristila za razne zdravstvene probleme kao što su simptomi menopauze i problemi sa varenjem. Korišćena je i za izazivanje poroĊaja. Danas se koristi kod dijabeta, gubitka apetita i da stimuliše proizvodnju mleka kod dojilja. TakoĊe se primenjuje i na koţu radi leĉenja upala. Kako se koristi Osušeno semenje se melje i uzima oralno ili se koristi u obliku paste koja se primenjuje na koţu. Šta kaže nauka Nekoliko manjih studija je pokazalo da piskavica moţe pomoći u sniţavanju nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetom. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da podrţe upotrebu piskavice kod bilo kog drugog zdravstvenog problema. Neželjena dejstva i upozorenja Moguće nuzpojave kod oralne primene piskavice su gasovi, nadimanje i proliv. Piskavica moţe izazvati iritaciju kada se primeni na koţu. Zbog svoje «uloge» kroz istoriju u indukovanju poroĊaja, ţene bi trebalo da su vrlo oprezne ako uzimaju piskavicu tokom trudnoće. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

49

Upotreba biljnih preparata

POMORANDŽA Pomorandţino drvo potiĉe iz istoĉne Afrike i tropskog dela Azije, ukljuĉujući i Kaliforniju i Floridu. Pomorandţino ulje iz lišća se zove petitgrain, a ulje iz cveta se zove neroli.

Uobičajeni nazivi - narandţa, gorka narandţa, Seviljska narandţa, kisela naradţa, Yhi shi Latinski naziv - Citrus aurantium Engleski naziv - Orange Za šta se koristi Biljka je upotrebljavana u tradicionalnoj kineskoj medicini, a koristili su je i uroĊenici Amazonskih kiselih šuma za muĉninu, loše varenje i zatvor. Danas se koristi kod gorušice, gubitka apetita, gubitka teţine. Primenjuje se i protiv gljiviĉnih infekcija koţe kao što su lišajevi i atletsko stopalo. Kako se koristi Sušeni plod i kora (a ponekada cvetovi i lišće) uzimaju se oralno u vidu ekstrakta, tableta i kapsula. Narandţino ulje se primenjuje na koţi. Šta kaže nauka Nema dovoljno nauĉnih dokaza da potvrde korist od narandţe u zdravstvene svrhe. Mnogi biljni produkti za mršavljenje koriste koncentrovani ekstrakt gorke narandţine kore umesto efedre. Ipak, narandţa sadrţi hemikaliju sinefrin koji se sliĉan glavnom sastojku efedre. Ameriĉka agencija za hranu i lekove zabranila je efedru jer povećava krvni pritisak i povezuju je sa srĉanim napadima i šlogom; nije jasno da li i narandţa ima sliĉne efekte. Trenutno ima vrlo malo dokaza o tome da li je narandţa bezbednija za upotrebu od efedre. Neželjena dejstva i upozorenja Obzirom da narandţa sadrţi hemikalije koje ubrzavaju rad srca i podiţu krvni pritisak, moguće da nije bezbedna kao dodatak u ishrani. Bilo je sluĉajeva gubitka svesti, srĉanih napada i šloga kod zdravih ljudi posle uzimanja samo dodataka od narandţe ili u kombinaciji sa kofeinom. Ljudi bi trebalo da izbegavaju da uzimaju dodatke od narandţe ukoliko pate od srĉanih oboljenja i visokog krvnog pritiska, i ukoliko uzimaju lekove kao što su MAO inhibitori, kofein ili druge biljke/biljne dodatke koje ubrzavaju puls. Obzirom na nedostatak dokaza o bezbednosti, trudnice treba da izbegavaju produkte koje sadrţe narandţu. Ulje pomorandţe koje se koristi za koţu moţe da poveća rizik od sunĉanih opekotina, posebno kod osobe svetle puti. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

50

Upotreba biljnih preparata

SEVEROAMERIČKA STANIČARKA Severnoameriĉka staniĉarka, ĉlan porodice ljutića, je biljka koja potiĉe iz Severne Amerike. Upotrebljavali su je u uroĊeniĉkoj medicini, a koristili su je i kao lek u Americi u 19 veku.

Uobičajeni nazivi - Severnoameriĉka staniĉarka Latinski naziv - Actaea racemosa, Cimicifuga racemosa Engleski naziv - Black snakeroot Za šta se koristi Ova biljka se od davnina koristila u leĉenju reumatizma (artritisa i bolova u mišićima), ali je u skorije vreme upotrebljavana u leĉenju talasa vrućine, noćnog znojenja, vaginalne suvoće i drugih simptoma koji se mogu javiti tokom klimakterijuma. Biljka se takoĊe koristi i kod menstrualnih nepravilnosti i premenstrualnog sindroma, kao i za izazivanje poroĊaja. Kako se koristi Podzemni izdanci i korenje se obiĉno upotrebljavaju sveţi ili sušeni za spravljanje jakih ĉajeva (infuzija), kapsula, ĉvrstih ekstrakta koji se koriste kao pilule ili teĉnih ekstrakta (tinktura). Šta kaže nauka Rezultati istraţivanja o tome da li severnoameriĉka staniĉarka efikasno smanjuje simptome klimakterijuma su pomešani. Jedno istraţivanje koje je podrţao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. (NCCAM) našlo je da biljka, bilo da je upotrebljena sama ili sa drugim biljkama, nije uspela da ţene u klimakterijumu ili one koje se pribliţavaju klimakterijumu oslobodi vrućih talasa i noćnog znojenja. Većina istraţivanja obavljenih do danas nisu bila duţa od 6 meseci, tako da bezbednost dugotrajne upotrebe nije poznata. NCCAM pomaţe izuĉavanje severnoameriĉke staniĉarke radi daljeg razumevanja njenih potencijalnih efekata na talase vrućine i druge simptome menopauze. Nema dovoljno pouzdanih podataka koji bi potvrdili da li je ova biljka efikasna za reumatizam ili druga stanja. Neželjena dejstva i upozorenja Farmakološki eksperti Amerike predlaţu da ţene treba da prekinu upotrebu ove biljke i da se konsultuju sa struĉnjakom u koliko imaju poremećaj jetre ili ako razviju simptome problema sa jetrom, kao što je abdominalni bol, tamna mokraća. Postoji nekoliko prijavljenih sluĉajeva hepatitisa (upala jetre), kao i oboljenja jetre kod ţena koje su koristile ovu biljku. Nije poznato da li je severnoameriĉka staniĉarka odgovorna za ove probleme. Iako su ovakvi sluĉajevi vrlo retki a dokazi nisu konaĉni, nauĉnici su zabrinuti zbog mogućih neţeljenih dejstava ove biljke na jetru. Severnoameriĉka staniĉarka moţe izazvati glavobolju i stomaĉne smetnje. U kliniĉkom

51

Upotreba biljnih preparata ispitivanju gde su uporeĊivani efekti ove biljke i efekti estrogena, vrlo mali broj neţeljenih efekata je prijavljen, kao što su glavobolje, gastriĉne ţalbe, teţina u nogama i problemi sa 52 telesnom teţinom. Nisu prijavljene interakcije izmeĊu ove biljke i lekova koji se izdaju na recept. Ne treba mešati ovu biljku sa plavom staniĉarkom (Caulophyllum thalictroides), koja ima sasvim razliĉita svojstva, upotrebu i neţeljena dejstva. Nekada se severnoameriĉka (crna) staniĉarka koristi zajedno sa plavom da stimuliše poroĊaj, ali ova terapija moţe da izazove neţeljena dejstva na novoroĊenĉe, što izgleda da je povezano sa plavom staniĉarkom. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

SLADIĆ Većina sladića gaji se u Grĉkoj, Turskoj i Aziji. On sadrţi sastojak koji se zove glicirizinska kiselina. Sladić ima dugu istoriju «uĉešća» u medicini i to kako u Istoĉnjaĉkim, tako i Zapadnim medicinskim sistemima.

Uobičajeni nazivi -slatki koren, gospino bilje, slatko bilje, slatko drvce Latinski naziv - Glycyrrhiza glabra, Glycyrrhiza uralensis (Kineski sladić) Engleski naziv - Liquorice Za šta se koristi Slatki koren se koristio kao dodatak ishrani kod ĉira na ţeludcu, bronhitisa i gušobolje, kao i kod infekcije prouzrokovane virusima, kao što je hepatitis (ţutica). Kako se koristi Oljušten sladić moţe se nabaviti kao sušen ili samleven (u prahu) Slatki koren se moţe naći i u obliku kapsula, tableta ili teĉnih ekstrakta. Sladić se moţe naći i bez glicirizina; proizvod se zove DGL (deglicirizovan sladić). Šta kaže nauka Pregled nekoliko kliniĉkih istraţivanja pokazuje da, kod nekih pacijenata, glicirhizin moţe da smanji komplikacije kod hepatitisa C. Ipak, nema dovoljno dokaza da potvrde da glicirhizin ima ovakvo dejstvo. Nema dovoljno raspoloţivih podataka kako bi utvrdili da li je sladić efikasan kod ĉira na ţelucu. Neželjena dejstva i upozorenja U velikim koliĉinama sladić koji sadrţi glicirhizin moţe izazvati visok krvni pritisak, dovesti do zadrţavanja soli i vode i niskog nivoa kalijuma, a što moţe dovesti do srĉanih problema. Veruje se da proizvodi koji ne sadrţe glicirhizin izazivaju manje nuzpojava. Bezbednost korišćenja sladića kao dodatka duţe od 4 – 6 nedelja nije paţljivo ispitivano. Upotreba sladića zajedno sa diureticima (pilule sa izbacivanje vode) ili drugim lekovima koji sniţavaju nivoe kalijuma u organizmu, moţe dovesti do opasno niskih nivoa kalijuma. Ljudi sa srĉanim oboljenjima ili sa visokim krvnim pritiskom treba da su obazrivi što se tiĉe upotrebe sladića. Kada se uzima u velikim koliĉinama, sladić utiĉe na nivo hormona koji se zove kortizol i s njim povezanih steroida, kao što je prednizon. Trudnice bi trebalo da izbegavaju da koriste sladić kao dodatak ili da ga koriste u većim koliĉinama kao hranu, obzirom da neka istraţivanja nalaze da bi to moglo povećati rizik od prevremenog poroĊaja. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

53

Upotreba biljnih preparata

SOJA Soja, biljka iz porodice mahunarki, već hiljadama godina je uobiĉajena u ishrani u Aziji. Moţe se naći i u modernoj ameriĉkoj ishrani, bilo u formi hrane ili kao dodatak hrani. Zrna soje, visoko proteinsko semenje soja biljke, sadrţe izoflavonoide - sastojke sliĉne ţenskom hormonu estrogenu.

Uobičajeni nazivi - soja Latinski naziv - Glycine max Engleski naziv - Soy (soya) Za šta se koristi Ljudi koriste sojine proizvode da spreĉe ili leĉe razne zdravstvene probleme, ukljuĉujući visok nivo holesterola, simptome menopauze kao što su talasi vrućine, osteoporoza, problemi sa pamćenjem, visok krvni pritisak, rak dojke i kancer prostate. Kako se koristi Soja se moţe naći kao dodatak ishrani u obliku tableta i kapsula. Kao dodatak ishrani soja moţe sadrţavati izoflavonoide ili soja protein ili oboje. Mahune soje se mogu kuvati i jesti ili koristiti za pravljenje tofu (sir od soje), mleka od soje i druge hrane. Soja se još i koristi kao dodatak (aditiv) u raznoj obraĊenoj hrani kao što su prţena hrana, sirevi i testenina. Šta kaže nauka Istraţivanja ukazuju da dnevno unošenje sojinih proteina moţe sniziti nivo «lošeg» holesterola Neka istraţivanja pokazuju da soja moţe smanjiti talase vrućine kod ţena posle menopauze. Ipak, nema slaganja meĊu rezultatima. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da potvrde da li su dodaci od soje efikasni kod drugih zdravstvenih problema. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. podrţava tekuća istraţivanja uticaja sojinih proizvoda na ţenske arterije i kosti posle menopauze. Neželjena dejstva i upozorenja Soja se smatra bezbednom za većinu odraslih osoba kada se upotrebljava kao hrana Alergijske reakcije u vidu problema sa disanjem i svraba javljaju se u vrlo retkim sluĉajevima Bezbednost kod dugotrajne upotrebe sojinih izoflavonoida još nije utvrĊena. Razliĉiti su dokazi o tome da li korišćenje izoflavonoidnih dodataka duţe vreme moţe da poveća rizik od endometriske hiperplazije (zadebljanje zida materice koje moţe da dovede do kancera). Istraţivanja ne pokazuju uticaj soje koja se uzima u ishrani na rizik od hiperplazije endometrijuma. Moguća uloga soje kod rizika od raka dojke nije sasvim sigurna. Dok se ne sazna nešto više o uticaju soje na nivo estrogena, ţene koje imaju rak dojke ili imaju povećan rizik za rak dojke ili druga hormonalno-zavisna stanja (kao što su rak jajnika ili materice) trebalo bi da su vrlo

54

Upotreba biljnih preparata oprezne po pitanju korišćenja soja i trebalo bi da se konsultuju sa doktorom. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima 55 i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

TESTERASTA PALMA Testerasta palma je malo palmino drvo koje uspeva u istoĉnim delovima Amerike. Njene je bobice pleme Seminole sa Floride koristilo u medicinske svrhe.

Uobičajeni nazivi - Testerasta palma Latinski nazivi - Serenoa, repens, Sabal serrulata Engleski naziv - Saw Palmetto Berries Za šta se koristi Testerasta palma se koristi uglavnom za urinarne simptome povezane sa uvećanom ţlezdom prostate (što se još zove benigna hiperplazija prostate). Testerasta palma se koristi i kod drugih stanja kao što su: bolovi u karlici, poremećaj rada bešike, smanjen seksualni nagon, gubitak kose i hormonski disbalans. Kako se koristi Zrele bobice (plodovi) testeraste palme koriste se na nekoliko naĉina, kao što su mlevene i sušene ili u vidu ĉitavih zrna. Mogu se dobiti u vidu teĉnog ekstrakta, tableta, kapsula ili kao infuzija ili ĉaj. Šta kaže nauka Nekoliko manjih istraţivanja ukazalo je da testerasta palma moţe biti efikasna u leĉenju simptoma benigne hiperplazije prostate. Veliko istraţivanje obavljeno 2006. na 225 ljudi sa umerenim do vrlo teškim oblikom benigne hiperplazije prostate, nije našlo poboljšanje sa 320 mg testeraste palme dnevno tokom jedne godine u poreĊenju sa placebom. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. obezbedio je sredstva za ovo istraţivanje u zajednici sa Nacionalnim institutom za dijabetes i bolesti probave i bubrega. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da potvrde da je vredno koristiti testerastu palmu za smanjenje veliĉine uvećane prostate ili za bilo koja druga stanja. Izgleda da testerasta palma nema uticaj na oĉitavanje nivoa prostata-specifiĉnog antigena (PSA). Ovaj antigen je protein koji proizvode ćelije u prostati. PSA test se koristi kod kancera prostate kao i za praćenje pacijenata koji su imali kancer prostate. Neželjena dejstva i upozorenja Testerasta palma moţe izazvati blage nuzpojave kao što su stomaĉne tegobe. Neki muškarci koji su koristili testerastu palmu prijavili su neţeljena dejstva kao osetljive dojke i opadanje seksualne ţelje. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

56

Upotreba biljnih preparata

VALERIJANA

Valerijana je biljka koja raste u Evropi i Aziji; moţe se naći i u Severnoj Americi. Valerijana se upotrebljavala u medicini još od vremena stare Grĉke i Rima. Njena lekovita dejstva opisivao je Hipokrit, a u drugom veku ju je Galen prepisivao za nesanicu. Uobičajeni nazivi - valerijan, baldrijan, kozlić, majĉina trava, macina trava Latinski naziv - Valeriana officinalis Engleski naziv - Valerian Za šta se koristi Valerijana se dugo koristila za poremećaj sna i za anksioznost. Valerijana se upotrebljavala i za druge probleme kao što su glavobolja, depresija, nepravilan rad srca i drhtanje. Kako se koristi Korenje i rizomi (podzemno stablo) valerijane obiĉno se upotrebljavaju za dobijanje dodataka kao što su kapsule, tablete, teĉni ekstrakt i ĉajevi. Šta kaže nauka Istraţivanja sugerišu da valerijana moţe biti koristna kod nesanice, ali nema dovoljno dokaza iz dobro dizajniranih istraţivanja koja bi ovo potvrdila. Nema dovoljno nauĉnih dokaza da potvrde da li valerijana deluje na anksioznost i na druga stanja kao što su depresija i glavobolja. Nedavna istraţivanja valerijane koja je pomogao Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. (NCCAM) ukljuĉuju i istraţivanja efekata ove biljke na san zdravih starijih osoba i ljudi sa Parkinsonovom bolešću. Neželjeni efekti i upozorenja Istraţivanja sugerišu da je valerijana generalno bezbedna ako se ne koristi dugotrajno (ne duţe od 4-6 nedelja). Nema podataka o bezbednosti kod dugotrajne upotrebe ove biljke. Valerijana moţe prouzrokovati blage nuzpojave kao što su glavobolja, nesvestica, tegobe sa stomakom i jutarnji umor posle njegove upotrebe. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata , njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

57

Upotreba biljnih preparata

ZELENI ČAJ

Sve vrste ĉajeva (zeleni, crni i oolong) prave se od biljke Camellia sinensis korišćenjem raznih metoda. Sveţe lišće Camellia sinensis biljke se kuva na pari da bi dobili zeleni ĉaj.

Uobičajeni nazivi - zeleni ĉaj, kineski ĉaj, japanski ĉaj Latinski naziv - Camellia sinensis Engleski naziv - Green tea Za šta se koristi Zeleni ĉaj i ekstrakti zelenog ĉaja, kao što je sastojak EGCG, koriste se u prevenciji i leĉenju razliĉitih vrsta kancera, kao što su rak dojke, ţeluca i koţe. Zeleni ĉaj i ekstrakti zelenog ĉaja takoĊe se upotrebljavaju za poboljšanje mentalne sveţine, kao pomoć u gubljenju teţine, sniţavanju nivoa holesterola i zaštitu koţe od oštećenja suncem. Kako se koristi Zeleni se ĉaj obiĉno kuva i pije kao piće. Ekstrakti zelenog ĉaja mogu se uzimati u kapsulama a nekada se koriste u proizvodima za koţu. Šta kaže nauka Laboratorijska istraţivanja pokazuju da zeleni ĉaj moţe da pomogne u zaštiti protiv ili usporavanju rasta odreĊenih kancera, ali su istraţivanja na ljudima dala razliĉite rezultate. Neki nalazi pokazuju da upotreba preparata od zelenog ĉaja poboljšava mentalnu bistrinu, najverovatnije zbog toga što sadrţi kofein. Nema dovoljno podataka na koje se moţemo osloniti kako bi utvrdili da li zeleni ĉaj moţe pomoći u mršavljenju, sniţenju nivoa holesterola u krvi ili da zaštiti koţu od oštećenja od sunca. Nacionalni centar za komplementarnu i alternativnu medicinu S.A.D. pomaţe istraţivanja kako bi saznali više o sastojcima zelenog ĉaja i njihovim uticajima na stanja kao što je kancer, dijabetes i srĉana oboljenja. Neželjena dejstva i upozorenja Zeleni ĉaj bezbedan za većinu odraslih osoba kada se koristi u umerenim koliĉinama. Postoje neki sluĉajevi problema sa jetrom kod ljudi koji upotrebljavaju koncentrovane ekstrakte zelenog ĉaja. Ovaj problem ne izgleda da ima veze sa infuzijama zelenog ĉaja ili pićem. Iako su ovi sluĉajevi vrlo retki i dokazi nisu konaĉni, eksperti predlaţu da se koncentrovani ekstrakti zelenog ĉaja uzimaju sa hranom i da ljudi treba da prekinu da ga uzimaju i konsultuju se sa lekarem u koliko imaju oboljenje jetre ili razviju simptome problema sa jetrom kao što su abdominalni bol, tamni urin ili ţutica. Zeleni ĉaj i ekstrakti zelenog ĉaja sadrţe kofein. Kofein kod nekih ljudi moţe da izazove nesanicu, anksioznost, iritabilnost, probleme sa stomakom, muĉninu, proliv ili ĉesto mokrenje.

58

Upotreba biljnih preparata Zeleni ĉaj sadrţi u malim koliĉinama vitamin K što moţe da uĉini antikoagulantne lekove kao 59 što je varfarin manje efikasnim. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

Upotreba biljnih preparata

ZOVA Zova je drvo koje raste u Evropi i delovima Azije i Afrike, a raste i u SADu. Postoji nekoliko razliĉitih vrsta zove, kao što je ameriĉka zova, iako je evropska zova vrsta koja se najĉešće koristi kao dodatak.

Uobičajeni nazivi - bazga, bazgovina, zovika, crna bazga, baz Latinski naziv - Sambucus nigra Engleski naziv - Elder, Elderberry Za šta se koristi Delovi drveta zove – kao što su bobice i cvetovi – dugo su se koristili kod bola, otoka, infekcija, kašlja i bolesti koţe. Danas se bobice i cvet zove koriste kod prehlade, kijavice, groznice, zatvora i infekcije sinusa. Kako se koristi Suvi cvetovi (cvet zove) i kuvane plave/crne bobice (zovine bobice) sa drveta Evropske zove koriste se u ĉajevima, teĉnim ekstraktima i kapsulama. Šta kaže nauka Iako su neka manja istraţivanja pokazala da zova moţe da ublaţi simptome kijavice, dokazi nisu dovoljno snaţni da ovo potvrde. Nekoliko studija je pokazalo da proizvodi koji sadrţi cvet zove i druge biljke mogu pomoći u leĉenju infekcija sinusa kada se uzimaju sa antibioticima, ali potrebna su dalja istraţivanja da bi potvrdila ovu korist. Nema pouzdanih informacija o efikasnosti zovinih bobica i cvetova u druge svrhe. Neželjena dejstva i upozorenja Nekuvane ili nesazrele bobice zove su otrovne i mogu izazvati muĉninu, povraćanje i teţak proliv. Samo plave/crne bobice zove su jestive. Zbog cveta zove i njegovog mogućeg diuretiĉnog svojstva, budite oprezni ako ga uzimate zajedno sa lekovima koji povećavaju mokrenje. Porazgovarajte sa svojim lekarem ili farmaceutom o izboru biljnih preparata, njihovim efektima i eventualnom uticaju na lekove koje uzimate.

60

Upotreba biljnih preparata

61

U ime Radne grupe za podršku pacijentima Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, brošuru priredile: Dr Ana Jovićević Branka Josić Mirjana Kordej Grupa za podršku pacijentima formirana je u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije marta 2007. godine. Grupu čine onkološki bolesnici, predstavnici udruženja onkoloških bolesnika, članovi njihovih porodica kao i stručnjaci različitih profila Instituta. Cilj Grupe je poboljšanje komunikacije između obolelih i zdravstvenih radnika, pružanje podrške obolelima, poboljšanje uslova lečenja i kvaliteta života obolelih kao i jačanje njihove uloge u zdravstvenom sistemu i društvu. www.grupazapodrsku.rs Brošura je pripremljena uz pomoć Društva Srbije za borbu protiv raka.