Bilans stanja i uspeha Seminarski Rad (2)

FAKULTET Z A TURISTIČKI TURISTIČKI I HOTELIJERSKI HOTELIJERSKI MENADŽMENT MENADŽMENT

SEMINARSKI RAD

“EKONOMSKO – FINANSIJSKA ANALIZA POSLOVANJA

a.d. STARI GRAD”

Mentor:  Prof. dr Slobodan Čerović

Student:

Modest Momčilović Broj indexa: 2010360180

SADRŽAJ 1

UVOD......................................................................................................................................3

2 BILANS STANJA....................................................................................................................4 3 BILANS USPEHA...................................................................................................................8 4 RACIO ANALIZA...................................................................................................................11 4.1 Pokazatelj likvidnosti........................................................................................................12 4.1.1 Opšta racio likvidnost ..................................................................................................12 4.1.2 Rigorozna racio likvidnost..........................................................................................12 4.1.3 Neto obrtna sredstva...................................................................................................12 4.2 Pokazatelj aktivnosti i efikasnosti upravljanja.................................................................13 4.2.1 Koeficijent upravljanja kupaca i prosečno vreme naplate........................................13 4.2.2 Koeficijent obrta dobavljača i prosečno vreme plaćanja..........................................13 4.2. 3 Koeficijent obrta zaliha i vreme njihovog obrta........................................................14 4.3 Pokazatelj rentabilnosti....................................................................................................14 4.3.1 Stopa poslovnog dobitka.............................................................................................15  4.3.2 Stopa neto dobitka......................................................................................................15  4.3.3 Stopa prinosa na ukupna sredstva............................................................................15  4.3.4 Stopa prinosa na sopstvena sredstva........................................................................16

4.4 Pokazatelj trţišne vrednosti.............................................................................................16 4.4.1 Neto dobitak po akciji.................................................................................................16 4.4.2 Knjigovodstvena vrednost po akciji..........................................................................16

5 ZAKLJUČAK .........................................................................................................................17

1 UVOD

Predmet istraţivanja ovog seminarskog rada su: bilans uspeha, bilans stanja i racio  brojevi preduzeća ad „Stari Grad“Predmet rada je ekonomska i finansijska analiza poslovanja preduzeća ad “Stari Grad” u Beogradu, odnosno njegovo finansijsko poslovanje. Zadaci seminarskog rada su : finansijska analiza sredstava i izvora

sredstava preduzeća ad „Stari Grad“ (podaci se dobijaju iz bilansa stanja), poslovnih rezultata tj.poslovnih prihoda i rashoda (o kojima podatke preuzimamo iz bilansa uspeha),ispitivanje likvidnosti preduzeća, aktivnosti i efikasnosti upravljanja kao i

ispitivanje finansijskog poloţaja i zaraĎivačke sposobnosti (rentabiliteta poslovanja) preduzeća. Za uspešno upravljanje finansijama u preduzeću, neophodna je analiza finansijskog poslovanja. Vaţnost analize finansijskih izveštaja ogleda se prvenstveno sa aspekta upravljanja poslovanjem i razvojem preduzeća. Ona prethodi procesu upravljanja ili, preciznije rečeno, prethodi procesu planiranja, koji čini sastavni deo upravljanja. Za dobro upravljanje, planiranje je vrlo vaţno – ono je ključ uspeha finansijskih menadţera. Metode koje su korišćene u izradi seminarskog rada temelje se na dostupnoj stručnoj literaturi iz „Ekonomsko-finansijske analize poslovanja preduzeća u turizmu i hotelijerstvu„ prof. Dr Slobodana Čerovića.

3

1. BILANS STANJA Bilans stanja predstavlja dvostruki prikaz imovine preduzeća gde prvi prikaz predstavlja pojavni oblik imovine preduzeća dok drugi predstavlja njeno poreklo, odnosno vlasničku pripadnost imovine.

Prema meĎunarodnim standardima finansijskog izveštaja elementi koji se koriste za merenjefinansijkog poloţaja preduzeća su : 



 

Imovina tj. sredstvo, koje predstavlja resurs koji je pod kontrolom preduzeća i proizlazi iz prošlih dogaĎaja i od kojeg se očekuju buduće ekonomske koristi; Obaveze, predstav ljaju postojeće dugove preduzeća koji su proizašli iz prošlih dogaĎaja i za čije se podmirenje očekuje smanjenje resursa preduzeća Kapital tj. glavnica, jeste ostatak imovine nakon odbitka svih obaveza Imovina koja se lako i u kratkom vremenskom intervalu moţe konvertovati u

gotovinu nazivamo tekućim ili obrtnom imovinom. Imovina koja se ne moţe pretvoriti u gotovinu za kratko vreme ili u periodu od godinu dana nazivamo fiksnom ili stalnom imovinom. U obrtnu imovinu spadaju : 

Zalihe materijala, gotovih proizvoda ili robe, nedovršene proizvodnje



Potraţivanja od kupaca i druge vrste potraţivanja



Dati avansi

 

Ostala kratkoročna potraţivanja Novac i novčani ekvivalenti

U stalnu imovinu spadaju:



Materijalna sredstva (nekretnine, postrojenja, oprema) Nematerijalna sredstva (intelektualna svojina,licence, trţišno znanje i trgovačke veštine, dizajn, itd.)



Dugoročni finansijski plasmani (zajmovi, obveznice i učešće u kapitalu)



U pasivi bilansa stanje dati su izvori srestava preduzeća i analizom strukture moţe se utvditi poreklo imovine: 

Sopstveni kapital (čista imovina, kapital vlasnika)



Pozajmljeni kapital (obaveze ili dugovi, kapital poverilaca)

Sopstveni kapital predstavlja razliku izmeĎu ukupne aktive i ukupnih obaveza preduzeća: 4

SOPSTVENI KAPITAL = AKTIVA – OBAVEZE

Obaveze se globalno mogu podeliti u dve grupe: dugoročne i kratkoročne. Dugovi koji se podmiruju u redovnom toku poslovnog ciklusa i u periodu do godinu dana nazivamo kratkoročnim obavezama, dok pod dugoročnim kreditima podrazumevamo izdatke koji se podmiruju tokom perioda duţeg od godinu dana. Prilikom sastavljanja bilansa stanja treba se uzeti u obzir njegova struktura aktive i pasiva , kao i

njen formalni izgled. U daljoj analizi upotreljavaćemo vertikalnu strukturu bilansa stanja na osnovu rastuće likvidnosti i opadajuće dospelosti.

Tabela 1 Bilans stanja preduzeća a.d.“Stari Grad“ za poslovnu 2011 godinu.

5

6

7

Kao što vidimo iz bilansa stanja,u delu za aktivu, prvo je naveden fiksni kapital preduzeća, tj. imovina koja će se pretvoriti u novac i novčane ekvivalente u duţem vremenskom intervalu a potom su navedeni podaci iz obrtnih sredstava a odloţena poreska sredstva preduzeće nije imalo za datu godinu.

Bez obzira kako preduzeće posluje, ravnoteţa izmeĎu aktive i pasive mora da po stoji.  AKTIVA = PASIVA 1968931 = 1968931 IMOVINA = OBAVEZE + KAPITAL 1968931 = 233265 + 1735666 KAPITAL = IMOVINA – OBAVEZE 173566 = 1968931 – 233265

Ukupna aktiva tj. ukupna imovina preduzeća od 1968931 je dobijena zbirom fiksnih i obtnih sredstava. Ukupna pasiva je dobijena zbirom ukupnog kapitala i obaveza (dugoročnih, kratkoročnih i odloţene poreske obaveze ). Vlasnički kapital predstavlja preostalo potraţivanje pošto potraţivanja poverilaca iz pravne perspektive dolaze na prvo mesto. Vlasnički kapital jednak je ukupnoj imovini umanjenoj za iznos obaveza.

2. BILANS USPEHA  Finansijki izveštaj koji pokazuje odnos prihoda i rashoda tj. dobitak ili gubitak u odreĎenom  vremenskom periodu nazivamo bilansom uspeha. Bilans uspeha pokazuje kako je preduzeće ostvarilo dobit, pokriće rashoda ili troškova kao i raspodelu ostvarene dobiti. Prihodi predstavljaju povećanje ekonomske koristi tokom obračunskog perioda u obliku priliva ili povećanje/smanjenje sredstava što ima za posledicu povećanje gavnice, ali ne one koje se tiču uplata od strane vlasnika. Prihodi preduzeća čine:   

Prihodi od prodaje roba i usluga Prihodi od finansiranja (kamate, kursne razlike i sl.)

 Vanredni prihodi (viškovi, povraćaj poreza, naplaćeni prihodi iz prethodne godine)

Pod rashodima podrazumevamo smanjenje ekonomskih koristi u obliku odliva sredstava tokom

obračunskog perioda. Rashodi preduzeća čine: 

 

Nabavnu vrednost robe i materijala, troškove materijala i amortizacije, nematerijalne troškove, bruto zarade, nabavku osnovnih sredstava, rashode za nematerijalna ulaganja, zakupnine i sl. Roshode finansiranja  Vanredne rashode

8

U praksi se koriste dve osnovne metode radi obračuna rezultata poslovanja a to je metod prodatih učinaka i metod ukupnih troškova.

Kod metode prodatih učinaka suprostavljaju se prihodi od prodaje robe i rashoda koji su izraţeni kroz nabavnu vrednost prodate robe. UporeĎivanjem navedenih prihoda i rashoda dobija se bruto dobitak, a zatim se iskazuju ostali rashodi, kao što su troškovi prodaje, troškovi opšteg upravljanja i administracije. Kod primene metoda ukupnih troškova polazi se od podele rashoda prema njihovim prirodnim vrstama. Tako se u bilansu uspeha javljaju : amortizacija, troškovi materijala, troškovi zarada, troškovi proizvodnih i neproizvodnih usluga i drugi. U našoj daljoj analizi oslonićemo se na da metod ukupnih troškova.

9

Tabela 2 Bilans uspeha preduzeća ad “Stari Grad”, za 2011 obračunsku godinu

10

Odnos prihoda i rashoda moţemo predstaviti na sledeći način: PRIHODI – RASHODI = FINANSIJSKI REZULTAT 353901 – 413115 = -59214 PRIHOD > RASHODA = DOBIT PRIHOD < RASHODA = GUBITAK

Nakon što smo od prihoda (poslovni prihod, finansijski prihod, ostali prihodi) oduzeli rashode (poslovni rashod, finansijski rashod, ostali rashodi, neto gubitak poslovanja koje se obustavlja) dobili smo zaključak da  je preduzeće imalo gubitak ekonomske koristi od 59214000 dinara tokom 2011 obračunskog perioda, ako ovaj rezultat uporedimo sa finansijkim rezultatom prethodne 2010 godine koja iznosila 672389000 dinara,

moţemo zaključiti da je preduzeće napredovalo ka pozitivnom finansijkom rezultatu sa stopom od 91.20%. (672389000 – 59214000 / 672389000 x 100)

4. RACIO ANALIZA Zadatak analize racio brojeva je da se oceni finansijsko stanje preduzeća I da se utvrde očekivane promene u budućem finansijskom stanju preduzeća. Racio brojevi se mogu grupisati na različite načine, a za potrebe ove analize biće korišćeni racio brojevi grupisani na sledeći način:  

Pokazatelji likvidnosti Pokazateljiaktivnosti i efikasnoti upravljanja 11



Pokazatelji rentabilnosti



Pokazatelji trţišne vrednosti 4.1 POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

Likvidnost preduzeća predstavlja njegovu sposobnost da u kratkom roku izmiri svoje kratkoročne obaveze. Kao pokazatelji likvidnosti koriste se:   

Opšti racio likvidnost Rigorozni racio likvidnost Neto obrtna sredstva

4.1.1 Opšti racio likvidnost 

Dobija se podelom ukupnih obrtnih sredstava sa ukupnim kratkoročnim obavezama. Uobičajeno se smatra odnos od 2:1 obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza predstavlja poazatelj zadovoljavajuće likvidnosti.

Opšti racio likvidnost = obrta sredtsva / kratkoročne obaveze 1032246 / 227539 = 4.53

Navedeni koeficijent znači da je preduzeće likvidno, i ako uporedimo sa likvidnošću od prethodne 2010godine koji iznosi 2.69, moţemo reći da je postigao napreda k u opštoj likvidnosti.

4.1.2 Rigorozni racio likvidnost 

Izračunava se na taj način što se iz ukupnih obrtnih sredstava izdvajaju likvidna sredstva (gotovina i kratkoročna potraţivanja) i stavljaju u odnos sa kratkoročnim obav ezama. U likvidna sredstva uključena su samo potraţivanja, gotovina i gotovinski ekvivalenti. Rigorozni racio likvidnost = likvidna sredstva / kratkoročne obaveze 1032246 – 17507 / 227539 = 1014739 / 227539 = 4.46

Nakon što smo ukupnih obrtnih sredstava oduzeli zalihe dobili smo likvidna sredstva koje delimo sa kratkoročnim obavezama preduzeča. Navedeni koeficijent znači da je preduzeće likvidno, i ako uporedimo sa rigoroznom likvidnošću od preth odne 2010 godine koji iznosi 2.60, moţemo reći da je ostvarila pozitivan napredak iz rigorozne likvidnosti.

4.1.3 Neto obrtna sredstva

Predstavlja deo obrtnih sredstava koji ostaje nakon što se pokriju kratkoročne obaveze, odnosno to  je indikator dugoročnih izvora finansiranja obrtnih sredstava. Ovaj pokazatelj se moţe izračunati prema formuli:

12

Neto obrtna sredstva = obrtna sredstva – kratkoročne obaveze

Neto obrtna sredstva = 1032246 – 227539 = 804707

Iz sledećih relacija moţe se sagledati odnos izmeĎu racia likvidnosti i neto obrtnih sredstava:

4.2 POKAZATELJ AKTIVNOSTI I EFIKASNOTI

Pri ulaganju u poslovna sredstva, preduzeće ima cilj da obezbedi njihovo efikasno korišćenje, odnosno da sa što manjim uloţenim sredstvima ostvari što veći obim poslovnih aktivnosti. Ovih pokazatelja ima više, a u narednim izlaganjima koristićemo: 

Koeficijent obrta kupaca



Koeficijent obrta dobavljača



Koeficijent obrta zaliha

4.2.1 Koeficijent obrta kupaca Predstavlja indikator koji pokazuje koliko na jednu novčanu jedinicu nenaplaćenog salda

potrţivanja od kupaca preduzeće preduzeće ostvaruje ukupnog prihoda tokom godine. Koeficijent obrta kupaca = neto prihodi od prodaje / prosečan saldo kupaca Prosečan saldo kupaca = saldo kupaca k.p.g. + saldo kupaca k.t.g. / 2 k.p.g – kraj prethodne godin ; k.t.g.-kraj tekuće godine

prosečno vreme naplate = 350dana / koeficijent obrta kupaca

Prosečan saldo kupaca = 4694 + 12035 / 2 = 16729 Koeficijent obrta kupaca = 267075 / 16729 = 15.96

Prosečno vreme naplate = 350 / 15.96 = 21.93 Navedeni koeficijenti označavaju da se potraţivanja naplaćuju prosečno 15.96 puta, a prosečno  vreme naplate potraţivanja od kupaca iznosi 21.93 dana.

4.2.2 Koeficijent obrta dobavljača

Predstavlja odnos vrednosti ukupnih godišnjih nabavki na kredit i salda dobavljača na kraju godine. Koeficijent se moţe izračunati prema sledećem obrascu:

13

Koeficijent obrta dobavljača = vrednost nabavke na odloženo plaćanje / prosečan saldo dobavljača Pprosečno vreme plaćanja = 350 / koeficijent obrta dobavlj ača

Ovi koeficijenti se ne mogu izračunati na osnovu podataka iz bilansa uspeha, već se podaci moraju posebno obezbediti iz računovodstvene evidencije preduzeća.

4.2.3 Koeficijent obrta zaliha

Predstavlja značajan pokazatelj za sva preduzeća koja imaju v elika sredstva vezana u ovom obliku imovine. Navedeni koeficijent se izračunava stavljanjem u odnos cene koštanja prodatih proizvaoda / usluga i prosečne vrednosti zaliha u toku godine. Koeficijent obrta zaliha = cena koštanja prodatih proizvoda i usluga / prosečan saldo zaliha

Prosečan saldo zaliha = zalihe k.t.g + zalihe k.p.g. / 2 Prosečno vreme trajanja jednog obrta = 350 / koeficijent obrta zaliha

Prosečan saldo zaliha = 17505 + 17067 / 2 = 17286 Koeficijent obrta zaliha = 267075 / 17286 = 15.46

Prosečno vreme trajanja jednog obrta = 350 / 15.46 = 22.64 Navedeni koeficijenti označavaju da je su u toku jedne godine prosečno 15.46 zaliha prolazi kroz

reprodukcioni ciklus, a prosečno vreme trajanja jednog obrta koji obuhvata period od nabavke do prodaje roba i usluga je 22.64 dana.

4.3 POKAZATELJI RENTABILNOSTI

Cilj preduzeća je maksimiziranje dobitka na dugi rok, a cilj praćenja indikatora rentabilnosti je da se sagleda stepen ostvarenja postavljenih ciljeva. U osnovi pokzatelja rentabilnosti je uspostavljanje odnosa izmeĎu finansijkog rezultata i visine angaţovanih sredstava za njegovo ostvarenje. U ove

pokazatelje spadaju indikatori koji mogu izraţavati parcijalnu i globalnu rentabilnost preduzeća. Za izračunavanje parcijalne rentabilnost najčešće se koriste:  

Stopa poslovnog dobitka Stopa neto dobitka

Za izračunavanje globalne rentabilnosti najčešće se koriste :  

Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva

14

4.3.1. Stopa poslovnog dobitka

Pokazatelj dobijen primenom ove formule predstavlja učešće poslovnog dobitka u poslovnim prihodima. Za izračunavanje pokazatelja koriste se podaci iz bilansa uspeha. Stopa poslovnog dobitka = poslovni dobitak / poslovni prihod x 100

Stopa poslovnog dobitka = -110566 / 267075 x 100 = -41.40 Navedena stopa znači da preduzeće ima negativno učešće poslovnog dobitka za -41.40%, ako uporedimo sa stopom poslovnog dobitka iz prethodne 2010 godine koja je iznosila -39.68%,

zaključujemo da je preduzeće postigao dalji gubitak učešća poslovnog dobitka.

4.3.2 Stopa neto dobitka

Pokazuje učešće neto dobitka u poslovnim prihodima i ukoliko je veća stopa dobitka to je ujedno i pokazatelj veće rentabilnosti. Stopa neto dobitka se moţe izračunati na osnovu sledeće formule: Stopa neto dobitka = neto dobitak / poslovni prihod x100

Stopa neto dobitka = - 62583 / 267075 x 100 = -23.43 Navedena stopa znači da preduzeće ima negativno učešće neto dobitka od -23.43%, ako ovaj rezultat uporedimo sa stopom neto dobitka iz prethodne 2010 godine koja je iznosila -280.15%, zaključujemo da je preduzeće postigao relativno veliki rast učešća neto dobitka.

4.3.3 Stopa prinosa na ukupna sredstva

Poslovna dobit preduzeća u odnosu na prosečno angaţovana sredstva predstavlja stopu prinosa na ukupna sredstva.U literaturi se stopa prinosa na ukupna sredstva naziva Return of Investment (ROI) Za izračunavanje koristi se sledeća formula. Stopa prinosa na ukupna sredstva = poslovni dobitak / ukupna sredstva (prosek) x 100

Prosečna ukupna sredstva = ukupna sredstva k.t.g. + ukupna sredstva k.p.g. / 2 Prosečna ukupna sredstva = 175665 + 1799472 / 2 = 1767568 Stopa prinosa na ukupna sredstva = - 110566 / 1767568 x 100 = - 6.25 Navedena stopa znači da preduzeće ima negativno učešće prin osa na ukupna sredstva od -6.25%, ako ovaj rezultat uporedimo sa stopom prinosa na ukupna sredstva iz prethodne 2010 godine koja iznosi 5.43%, zaključujemo da je preduzeće postigao dalji pad učešća na ukupna sopstvena sredstva.

15

4.3.4 Stopa prinosa na sopstvena sredstva

Odnos izmeĎu ostvarenog neto dobitka i prosečno angaţovanih soptvenih sredstava predstavlja stopu prinosa na sopstvena sredstva i indikator je zaraĎivačke sposobnosti sopstvenog kapitala. Stopa prinosa na sopstvena sredstva = neto dobitak / sopstvena sredstva (prosek) x 100

Sopstvena sredstva (prosek) = 720951 + 721506 / 2 = 721228 Stopa prinosa na sopstvena sredstva = -62583 / 721228 * 100 = - 8.67 Navedena stopa znači da preduzeće ima negativno učešće prinosa na sopstvena sredstva od -8.67%, ako ovaj rezultat uporedimo sa stopom prinosa na sopstvena sredstva iz prethodne 2010 godine koja iznosi -94%, zaključujemo da je preduzeće postigao rast učešća na u kupna sopstvena sredstva.

4.4 POKAZATELJI TRŢIŠNE VREDNOSTI

Pokazatelji trţišne vrednosti se po pravilu iskazuju u okviru biznis planova koji se rade za potrebe  vlasnika kapitala i putem njih se iskazuju koristi koje bi vlasnici ostvarili od realizacije odreĎenih investicija. U pokazatelje trţišne vrednosti ubrajaju se:  

Neto dobitak po akciji Knjigovodstvena vrednost po akciji

4.4.1 Neto dobitak po akciji  Predstavlja ostvareni neto dobitak po jednoj akciji nezavisno od toga da li se deli vlasnicima u vidu

dividende ili se akumulira u preduzeću. Neto dobitak po akciji = neto dobitak / broj akcija

Neto dobitak po akciji = - 62583 / 139449 = - 0.44

4.4.2 Knjigovodstvena vrednost po akciji Predstavlja pokazatelj koji se odnosi na visinu sredstava po jednoj akciji i iskazuje se obrascem: Knjigovodstvena vrednost po akciji = sopstveni kapital / broj akcija

Knjigovodstvena vrednost po akciji = 720951 / 139449 = 5.17

16

5 ZAKLJUČAK  Ekonomsko i finansijska analiza poslovanja preduzeća ad “Stari Grad”, u periodu od2010-2011 godine pokazala je da je ovo preduzeće ispunjavalo svoj glavni poslovnicilj, a to je sticanje profita. Poslovanje hotela poslednjih godina odvijalo se u dosta oteţanim uslovima kako zbog posledica svetske ekonomske krize, sporog oporavka ekonomija na globalnom nivou, tako i zbog drugih eksternih faktora. Na ukupan negativan rezultat poslovanja, poslednjih godinu dana u velikoj meri uticali su i interni faktori kao što je rashod koji je van poslovnog i finansijkog karaktera.

Realno je očekivati pozitivne rezultate poslovanja u predstojećim godinama.

17