Bertha Warden Prolece u Frankfurtu
April 5, 2018 | Author: Ljubavni Romani | Category: N/A
Short Description
Download Bertha Warden Prolece u Frankfurtu...
Description
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
~1~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Bertha Warden
Proleće u Frankfurtu
~2~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Čitavog tog dana i prethodne noći pljuštala je kiša, a onda se neočekivano razvedrilo. To kasno, avgustovsko posle podne bilo je nestvarno lepo dok su se Robert i Lena vozili u njegovom otvorenom, sportskom poršeu, kružeći ulicama oko Franc placa. Oblaci su se razišli i nebo je blistalo, obojeno rumenilom zalazećeg sunca. Sa krošnji drveća i sa toplog asfalta isparavala je voda i u vazduhu se osećao miris ozona koji se javlja posle letnje kiše. Slapovi u gradskim fontanama blistali su poput kristala. Ali, za razliku od Roberta koji je uživao gledajući oko sebe, tridesetogodišnja Lena Švarc uopšte nije registrovala lepotu tog trenutka, onu moćnu silu prirode koja je ipak nekako živela u milionskom gradu od betona, stakla i čelika. - Divan je Frankfurt, u proleće... - Robert je počeo da pevuši neku staru pesmu čije reči je pamtio iz detinjstva. - A divan je i u leto, zar ne? Svi gradovi su lepi u leto, ali su svi ružni u zimu i u jesen. U tome je moj najveći životni problem: prokleti posao me prisiljava da preko cele godine živim u Frankfurtu, iako bih čim lišće opadne sa grana najradije pobegao negde na jug. Na primer, u Italiju. Nikada nisam mogao da razumem kako je moja baka, Nada Čartesi, pristala da iz divne sunčane Verone dođe ovamo, na hladni sever Evrope. U pitanju je bila velika ljubav, ali ipak... - Pobogu, Roberte! - Lena je zakolutala očima, ne skrivajući nestrpljenje. - Prestani da sanjariš otvorenih očiju i gledaj oko sebe. Već pola sata kružimo istim ulicama i sigurno smo već prošli pored te prodavnice sa lampama, ali ti je promakla! Hoćeš li je konačno naći?
- Ne brini. Siguran sam da je u nekoj od uličica koje izbijaju na ovaj park. Uostalom, možemo da ostavimo auto ovde i da prošetamo okolo predložio je Robert - Lako ću prepoznati kafe u kojem sam sinoć popio piće. A ta radnjica nalazi se odmah pored kafea... Zaustavili su auto, izašli i krenuli niz aveniju koja se pružala pored parka. Međutim, Lena je imala bezvoljan izraz lica i svaki čas je gledala na sat.
- Ne prija mi ovo naglo otopljenje posle kiše - progunđala je. Imam osećaj da ću se ugušiti... I dosta mi je ove besciljne šetnje! Ne razumem zašto ti je toliko stalo da ponovo pronađeš tu prodavnicu, kad u gradu postoji još stotinu radnji u kojima se prodaju stone lampe i lusteri. - Draga, to nisu bile obične lampe, već najlepše koje sam ikada video! - Robertovo oduševljenje nije jenjavalo. Prethodne večeri izašao ~3~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
je na piće sa jednim prijateljem i sasvim slučajno je nabasao na tu malu prodavnicu. Izlog je bio minijaturan i preko dana čovek je mogao proći pored njega, a da ga i ne primeti. Ali uveče, kada su lampe bile upaljene, taj prizor bio je nešto veličanstveno. Bio je oduševljen i istog trenutka je poželeo da neka od njih kupi za svoj stan. To jest, za svoj i Lenin budući stan, čije je renoviranje upravo bilo u toku. Njih dvoje bili su vereni već pola godine, a venčanje je bilo zakazano za petnaesti septembar. Do tog datuma, luksuzni dvoetažni stan sa četiri spavaće sobe, teretanom i pokrivenim bazenom trebalo je da bude potpuno uređen i spreman za useljenje. Uveliko su birali nameštaj i povremeno zbog toga dolazili u sukob, jer se njihovi ukusi nisu podudarali. Svađe su se obično završavale tako što bi Robert popustio pred voljom svoje tvrdoglave verenice i prihvatao da sve bude onako kako ona želi. Prethodne večeri, dok je kroz izlog razgledao te lampe, zapitao se šta će biti ako se Leni ne dopadnu. Iako je bio veoma tolerantan i uvek spreman na kompromis, u situacijama kad mu je do nečega veoma stalo, umeo je da bude vraški tvrdoglav. U ovom slučaju, nije mu padalo na pamet da popusti. - Evo te radnje! - uzviknuo je iznenada, prepoznavši izlog. Prišli su, međutim radnja je očito bila zatvorena, preko izloga je bila spuštna rešetka, a lampe nisu bile upaljene, tako da se nisu dobro videle. - Ne mogu da procenim da li mi se dopadaju ili ne, dok ne uđem unutra i lepo ih pogledam - rekla je Lena. - Čudno da je prodavnica zatvorena u ovo doba dana...
- Izgleda da rade dvokratno - Robert je gledao u pločicu na kojoj je bilo istaknuto radno vreme. - Posle podne otvaraju u četiri, a sada je već prošlo pet... Da sednemo u ovaj kafe pored i da malo sačekamo? Ili, da pitamo konobare u kafeu znaju li kada u ovoj prodavnici ima nekoga? - Dragi, ja nemam vremena da se raspitujem unaokolo, kao Šerlok Holms! - pomalo nervozno, Lena je kucnula vrhovima prstiju po svom skupocenom ručnom satu. - Smesta moramo da kunemo, ako ne želiš da zakasnim kod kozmetičarke. A znaš da čitavih petnaest dana neću moći da dobijem slobodan termin, ako ovaj propustim... Njen izgled bio je za nju svetinja, posvećivala mu je užasno mnogo pažnje. Bila je upadljivo zgodna, imala je bujnu kosu crnu kao ugalj i slatko lice, mada je Roberta to slatko lice ponekad izgledalo bezizražajno. Iako je privlačila pažnju svojom figurom, samouverenim držanjem i skupom i modernom odećom, Lena Švarc ipak nije imala fizionomiju osobe koja ima bogat i dubok unutrašnji život... Jednom ~4~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
rečju, ponekad, kad bi bio spreman za iskren dijalog sa samim sobom, Robert je dolazio do poražavajućeg zaključka da je njegova vere ni ca potpuno prazna i nezanimljiva ličnost. Ali odmah zatim bi, pokajnički, pomislio kako je pogrešio i kako Lena ipak ima svojih vrednosti... Zasenjen njenim izgledom, zaljubio se u nju još kao dvadesetogodišnjak, a sada je imao trideset tri godine. Iako su se, kao i svi parovi, povremeno svađali i prekidali, ipak nisu bili u stanju da tek tako bace u vodu svojih trinaest zajedničkih godina. Čak i ako je to što ih je vezivalo bila samo navika, ta navika bila je strahovito jaka. Robert nikada u života nije ozbiljno pomislio da bi veza između njih dvoje mogla zaista da se prekine. - U redu, požuri kod kozmetičarke. Ali, uzmi taksi. Ja neću moći da te odvezem. - Zašto? - Lena je nezadovoljno nabrala obrve. Navikla da bude maže na i pažena i od strane svojih roditelja i od Roberta, ljutaula bi se svaki put kad joj neko ne bi ukazao onoliko pažnje koliko ona misli da zaslužuje.
- Ja ću sedeti u ovom kafeu i čekaću da se prodavnica otvori. Ili ću bar pokušati da dobijem neke informacije od konobara, ili u susednom lokalu. Moram da otkrijem kada rade, da pogledam lampe i odaberem nekoliko komada za naš stan. - Nameravaš da ih odabereš sam, bez mene? - njene tamne oči pogledale su ga sa prekorom. - Govoriš u jednini? - Voleo bih da ih odaberemo zajedno. Najlakše bi bilo kad bi nam se ukusi podudarali. Ali, pošto obično nije tako... -Robert se nasmejao.
- Do sada sam ja bio popustljiv i priklanjao sam se tvojim željama. Ovoga puta, za promenu. ti ćeš pustiti da ja izaberem! - U redu - Lena je pomirljivo slegla ramenima. - Slažem se. Ja odoh, a ti slobodno ostani do sutra ujutro i čekaj da se prodavnica otvori...
- Kafu i dupli viski, Klaus! - Vera Kovalska ušla je u baštu kafea i sela za svoj omiljeni sto, zaklonjen od sunca širokom krošnjom kestena. ~5~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Konobar koji je navikao da ona uvek pije samo kafu i veliku čašu hladne limunade, sada nije mogao da sakrije iznenađenje. - Viski, u ovo doba dana? - promrmljao je, spuštajući porodžbinu na sto. - Da li nešto slaviš? - Nervozno gnječeći cigareta svojim dugim, vretenastim prstima, Vera ga je šokirano pogledala. - Zar ti izgledam kao neko ko ima razloga za slavlje? Valjda ti je poznato u kakvom sam sosu... - Pomislio sam da si danas možda imala dobar pazar u radnji, posle hiljadu godina, pa si odlučila da častiš samu sebe - Klaus je za trenutak spustio metalni poslužavnik, naslonio se na ogradu letnje bašte i zagledao se u Veru. - Nisam ni otvarala radnju - procedi ona rezignirano. - Jutros sam radila od devet do dvanaest, ali za to vreme unutra nije ušao čak ni duh, a kamoli neki kupac. - Znači, viski si naručila da u njoj utopiš bes?
- Tako nekako. Vlasnik lokala odlučio je da mi od sledećeg meseca povisi najamninu. A ja i bez toga jedva sastavljam kraj s krajem. Po svoj prilici, moraću da preselim radnju negde na periferiju. I tada ću potpuno propasti...
U kafeu gotovo da i nije bilo drugih gostiju i Klaus je mogao da se zadrži u razgovoru sa njom. Voleo je da je gleda, makar i neraspoloženu. Bio je do ušiju zaljubljen u nju i činilo mu se da svi muškarci na ovom svetu moraju deliti njegovo oduševljenje. Vera je bila lepa i više od toga. Imala je u sebi nešto što pleni, neku neobičnu mešavinu uzdržanosti i topline, pristupačnosti i tajanstvenosti. Dečački ošišana plava kosa isticala je njen dug vrat i pravilan oblik glave, a krupne zelenkaste oči oivičene povijenim tamnim trepavicama bile su tako izražajne da im nije bila potrebna nikakva šminka.
Na prvi pogled, Vera Kovalska bila je sasvim jednostavna devojka. Oblačila se neupadljivo, ali u stvari je imala veoma mnogo stila i rafiniran ukus. Nikada nije nosila nikakav nakit osim naušnica koje su odlično pristajale uz njenu kratku frizuru, a čak i kad bi bila u farmerkama i običnoj muškoj košulji, uspevala je da se razlikuje od mnoštva uniformisanih devojaka na ulici, koje su sve ličile jedna na drugu. Vera je poreklom bila Poljakinja i upravo ta slovenska toplina koja je izbijala iz njenog lica činila ju je neodoljivom. ~6~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Trebalo bi da pokušaš da se izvučeš - Klaus ju je zabrinuto gledao. – Mogla bi da tražiš nekakav kredit, ili već tako nešto... Ti imaš nemačko državljanstvo, zar ne? - Da, ovde sam rođena. Ahli to nije dovoljno da bih dobila kredit. Potrebna je nekretnina koja bi poslužila kao garancija, a ja nemam ništa osim malog dvosobnog stana u kojem živim. Ako posao propadne, ostala bih i bez toga. Ne usuđujem se da rizikujem.
- Imam drugi predlog. Preseli se u neki manje skup kraj grada i spusti cene, tako da tvoje lampe budu pristupačne svakom prosečnom potrošaču. Na primer, u četvrti u kojoj ja živim ima mnogo mladih bračnih parova koji tek opremaju stanove. Ako bi malo izmenila dizajn, tako da lampe budu modernije i ako bi spustila cene, imala bi ogroman promet. - Ne! - Vera odsečno zatrese glavom. - Mnogi su mi to savetovali, ali tako nešto ne dolazi u obzir! Prvo, ne želim da menjam svoj stil. Pravim starinske lampe i lustere, ne zato što ne umem da napravim moderne, već zato što mi se dopadaju upravo takvi. Znaš li koliko truda uložim da bih im dala patinirani izgled, kao da su iz devetnaestog veka? Spuštanje cene takođe mi ne pada na pamet. Ja nisam obično priučeno mazalo, Klaus. Završila sam slikarstvo. U to što radim ulažem užasno mnogo truda i neću da degradiram svoj rad. Radije ću pristati da prodam jednu lampu mesečno po pravoj ceni, nego pedeset po bagatelnoj... Zaćutala je i pripalila cigaretu, kada je u baštu kafea ušao privlačan muškarac u bledo sivoj letnjoj košulji i pantalonama iste boje. Ne sedajući za sto, obratio se Klausu. - Molim vas, potrebna mi je jedna informacija - njegove usne razvukle su se u jedva primetan, poslovno ljubazan osmeh. - Radnja pored vas, u kojoj se prodaju lampe, zatvorena je, iako na vratima piše da je radno vreme od četiri posle podne. Da li znate kada će biti otvoreno?
- Pa... - oklevajući, Klaus je pogledao u Veru, očekujući da se ona oglasi. -Mislim da će vam gospođica Kovalska dati pravo objašnjenje. Vera? - očima joj je dao znak da bi trebalo odmah da zgrabi potencijalnog kupca, ali ona je izgledala potpuno nezainteresovana, kao da se ne radi o njoj. - Da li vi radite u toj prodavnici? - neznanac se obratio njoj. Na popodnevnom suncu, njegova kestenjasta kosa imala je bakarni odsjaj. Obrve su mu bile smeđe, a oči tamne kao noć i ta kombinacija delovala ~7~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
je veoma privlačno. Ali Vera uopšte nije reagovala na njegov izgled. Odmerila ga je onako kako prodavac odmerava mušteriju i zaključila da on svakako nije ozbiljan kupac. Delovao joj je kao neko ko besposlen šeta kroz grad i ubija vreme u razgledanju prodavnica.
- Ta radnja je u zatvaranju - rekla je ravnodušno. - Uskoro se seli... - Ali ja bih želeo da pogledam sve lampe i da kupim nekoliko komada! - uzviknuo je njen sagovornik razočarano. - To što se radnja seli na drugu lokaciju, ne znači valjda da se u njoj ništa ne može kupiti? Zanima me kada će tu biti neko ko može da mi proda lampe... - Govorite kao da nameravate odjednom da kupite čitavo tuce reče ona, pomalo podrugljivo.
- I nameravam. Uskoro treba da se uselim u novi stan koji je prilično veliki. Želeo bih da u svim sobama budu upravo ti lusteri i lampe. Ono što sam video u izlogu je predivno. Nema ni jednog komada koji mi se nije dopao. Siguran sam da bi vlasnik došao u zakazano vreme i otvorio mi radnju, ako biste mu preneli da sam ozbiljno zainteresovan i da ću kupiti najmanje petnaest artikala, ako ne i više. Petnaest? Vera se munjevito preračunata u sebi i u jednom trenutku srce joj je zaigralo. Petnaest lampi, za samo jedan dan? Toliko nije prodala u poslednja tri meseca. Bio bi to fantastičan pazar. Mogla bi da plati najamninu za pola godine unapred i da ostane u ovom lokalu. A možda bi od tog novca mogla sebi da priušti i godišnji odmor? Ali oduševljenje je nije držalo duže od par sekundi.
Nije spadala u osobe koje spremaju ražanj za pečenje dok zec još trči po šumi i nikada se ničemu nije unapred radovala. U poslednje vreme, novac je nije hteo. A neko ko tako nonšalantno izjavljuje da će kupiti petnaest lampi, sigurno će ući u radnju, razgledati čitav sat, propisno je izgnjaviti zapitkivanjima i neće kupiti ni jednu. Nije imala živaca za tako nešto i nije imala vremena za gubljenje. - Vlasnik nije u Frankfurtu, na putu je, a ja ne mogu da vam pomognem - odbrusila je i ustala. Nije imala nameru da otvara radnju tog popodneva. Na sedištu njenog automobila nalazila se čitava hrpa oglasnika i dnevnih novina. Još koliko danas, morala je da se baci u potragu za novim poslovnim prostorom, a to nije bio jednostavan posao koji se završava preko noći. - Ćao, Klause - promrmljala je i tutnula mu u ruku novac za piće, izlazeći iz bašte kafea. ~8~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Ali, Vera! - uzviknu on za njom. - Vera...! Ne glupiraj se! - pritrčao joj je i ljutito počeo da šapuće. Ne mogu da verajem da si toliko neposlovna! Čovek želi da kupi petnaest lampi! Znaš li ti šta to za tebe znači?
- Značilo bi, kad bi ih zaista kupio - njene oči su se podozrivo suzile. - Ali, veruj mi, imam malo više iskustva sa ljudima nego ti... Taj nalickani šarlatan neće kupiti ni jedan jedini komad. On jednostavno šeta kroz grad i ubija vreme. Sita sam takvih kupaca koji ceo sat provedu u razgledanju i izađu iz radnje praznih šaka. Odoh! - Luda si! - Klaus je prekorno vrteo glavom. - A šta ja da radim ako mi čovek bude tražio adresu i telefon vlasnika? - Do vraga... - Vera je nervozno počela da zvecka ključevima od auta. - Ako bude uporan, reci mu da dođe u ponedeljak, oko deset sati pre podne, tada ću biti u radnji. Ali, nipošto nemoj da mu daš adresu... Već sam imala iskustva sa pacijentima koji mi izvuku broj telefona i adresu, a onda počinju da me opsedaju svojim neprijatnim ponudama...
Uskočila je u auto i bacila još jedan zlovoljan pogled prema kafeu. Tamne oči onog zgodnog radoznalca isprati le su je pomalo začuđenim pogledom. Okrenula je glavu. Verovatno je zaključio da je drska, a ako mu Klaus bude otkrio da je ona vlasnica radnje, zaklju čiće i da je uvrnuta. Prodavci se obično ne ponašaju tako prema mušterijama. Ali, njoj je zaista bilo dosta svega. Otkako je učinila riskantan potez i otvorila radnju u samom centru grada, njen život sveo se na borbu za opstanak. Uzalud je bilo što je ona svesna da su njene lampe izuzetno vredne i lepe i što njeni prijatelji, slikari i ljudi od ukusa, misle da je to što ona radi sjajno, kad je prodaja išla mizerno. Bogati su kupovali u antikvarnicama ili u velikim i poznatim radnjama, a za prosečne ljude njene lampe bile su suviše skupe.
- Pet godina borbe i ništa... - otelo joj se poluglasno, dok je otključavala stan, trudeći se da ne ispusti gomilu novina i veliku vreću sa namirnicama iz super-marketa. Najzad je nekako uspela da otvori vrata. Iako tog dana ništa naročito nije radila, bila je toliko umorna da je jedva čekala da se svali na krevet. Psihičko opterećenje odražavalo se i na njeno fizičko stanje. Pri samoj pomisli da će iz lokala u centru morati da se preseli u neki bezvezni deo grada, osećala je želju da plače. Ali bila je već dovoljno istrenirana da može da zadrži suze. Zar je njen život ~9~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
ikada bio lak i bezbrižan? Oca je izgubila rano, a još mnogo godina pre toga njena majka zaljubila se u izvesnog Dereka, službenika poljske avio kompanije. Napustila je svoju porodicu, udala se za njega i otišla u Varšavu. Sada je živela tamo, Vera i ona viđale su se jednom u dve-tri godine i bile su potpune strankinje. Posle očeve smrti, brigu o njoj preuzeo je stric. Nekada davno, pre Drugog svetskog rata, porodica Kovalski imala je najveću radionicu lampi i lustera u Varšavi i nekoliko velikih prodavnica. Bili su imućni, a onda su im uzeli sve. Stric Aurelius nastavio je porodičnu tradiciju po dolasku u Nemačku, ali bili su to samo sitni i skromni ostaci nekadašnjeg bogatstva. Ovde niko nije hajao za njegovu reputaciju i dobro poreklo, bio je samo običan zanatlija koji ima svoju malu radionicu. Vera, koja je završila umetničku akademiju, zapravo nikada nije ni imala ambicija da se bavi slikarstvom. Imala je svoju viziju i od najranije mladosti tačno je znala šta hoće: da ono što je za strica Aureliusa bilo zanat, pretvori u pravu umetnost. I uspela je u tome. Njene lampe slikane rukom, ili rađene u tehnici bojenog i nijansiranog stakla, dopunjene detaljima od perli ili čipke, bile su prave umetničke kreacije. Naravno, ona nije bila u stanju da vodi primarni proces proizvodnje i bavi se tehničkim i fizičkim poslovima kao što su livenje stakla i kovanje metala. Ali, i tu je imala veoma mnogo sreće. Kada je odlučio da se povuče iz posla, njen stric prodao je radionicu jednom vrednom i sposobnom mladom čoveku, Kristoferu Cimermanu. Kada je Vera odlučila da otvori radnju, Kristofer joj je izašao u susret i sklopili su poslovni aranžman. On je izrađivao lampe prema njenim nacrtima i ustupao ih joj po nabavnoj ceni, a ona bi ih potom samo dorađivala do njihovog finalnog izgleda. Njih dvoje vremenom su postali pravi prijatelji i Kristofer je bio neko na koga je uvek mogla da računa. Znala je da bi joj on u ovoj situaciji svakako pomogao, ako bi zatražila pomoć. Ali, više je volela da najpre pokuša sama i da mu se obrati tek ako ozbiljno počne da joj gori pod nogama. Za početak, morala je da iščita oglase u novinama i počne da obilazi lokale koji se nude u najam. Tek što je sela i spustila na krilo gomilu novina, telefon je pozvonio.
- Gospođica Kovalska? - upitao je njoj nepoznat muški glas. - Na telefonu je Robert Riter. Čovek iz kafea, koji želi da kupi vaše lampe. ~ 10 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Vi? - procedila je, zatečena njegovim pozivom. - Zaista ste brzi, nema šta!
- A vi ste zaista neljubazni. Vaš prijatelj, konobar, ispričao mi je da vam posao baš ne ide najbolje. Zar vam petnaestak prodatih komada ništa ne znači? Do vraga! Tog trenutka mogla je da zavrne šiju Klausu. U redu, dao mu je broj telefona, uprkos njenoj zabrani. Ali, kako je samo mogao da mu kaže da njoj posao ide loše? Taj tip je sada ima u šaci. Sigurno će pokušati da se cenka i na kraju će je naterati da mu proda lampe po nižoj ceni. - Gospodine Riter, ne očekujete valjda da se sada vratim i otključam radnju samo zbog vas? - upitala je nadmeno. - Osim toga, ne preporučujem vam da se oslanjate na neproverene informacije koje ste dobili od konobara. Posao mi ide odlično. U ponedeljak ću biti u radnji od deset sati pre podne. Ako ste zainteresovani, dođite tada. - U redu - složio se Robert Riter.
- Gospođice Kovalska, molim vas da budete tamo u dogovoreno vreme. Ne želim ponovo da naletim na spuštene rešetke na izlogu. Ja zaista hoću da kupim vaše lampe! - Biću tamo, ne brinite. Možda nisam onoliko ljubazna koliko se od jednog trgovca očekuje, ali držim do poslovnosti i nisam lažljivica rekla je. - Doviđenja!
Vlasnica radnje sa lampama bila je zgodna devojka. Šteta što je tako odbojna, razmišljao je Robert tog jutra dok je vozio prema centru grada. Kiša je lagano rominjala i izmaglica se hvatala na staklima automobila. Tokom tog vikenda vreme se ponovo pokvarilo, kao da nije avgust, već početak jeseni. U pola deset ujutro nebo je bilo tako tmurno da su u većini izloga bila upaljena svetla. Prodavnica lampi, tačnije njen izlog koji se kupao u raznobojnoj svetlosti, bio je prva lepa stvar koju je video tog jutra. Sve svetiljke koje su se nalazile u izlogu bile su upaljene i to je ličilo na diskretni, pastelni vatromet boja. Radnjica smeštena između velikog kafea sa jedne i sive poslovne zgrade sa droge strane, izgledala je kao nekakva mala oaza svetlosti u hladnoj i otuđenoj ~ 11 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
gradskoj džungli od betona i čelika. Ponovo je zastao pred izlogom, iako mu je njegov celokupni sadržaj već bio dobro poznat. Rukotvorine Vere Kovalske bile su predivne i opčinjavale. su ga svaki put iznova. Upravo kada je hteo da uđe, Lenin telefonski poziv ga je zaustavio. - Otkud ti? - upitao je. - Tek je deset sati, a uz to još i pada kiša. Dan je kao stvoren za spavanje. Pravo čudo da si budna u ovo doba...
Lena Švarc spadala je u onu malo brojnu povlaštenu kategoriju žena koje nikada u životu nisu morale ništa da rade. Njeni roditelji imali su poslugu i sobarica joj je donosila doručak u krevet, ako se podnevni obrok još uvek mogao nazvati doručkom. Da li su devojke poput nje, povlašćene srećnice, ili možda osobe koje treba sažaljevati? Robert nije bio siguran. I njegova porodica bila je bogata, neuporedivo bogatija nego Lenina, ali je on ipak od malih nogu imao svoje obaveze i nije mogao da zamisli život koji bi se sastojao od potpunog nerada. - Za divno čudo, jutros sam se probudila veoma rano - zacvrkutala je njegova verenica i odmah prešla na stvar. -I sve vreme razmišljam o tim lusterima i lampama koje danas treba da kupiš... Ne ljuti se, Roberte, ali ja baš nisam previše oduševljena onim što sam videla kroz izlog. - Šta hoćeš da kažeš? - upitao je, neprijatno iznenađen. - Pa, rekla si da ne možeš da procerus da li ti se dopadaju ili ne, dok ne uđeš u radnju i lepo ne pogledaš, a nisi to uradila! Osim toga, zar se nismo dogovorili da lustere i lampe biram ja, pošto si sve ostalo odabrala ti? Ni u šta se nisam mešao, puštao sam te da za naš stan kupuješ šta želiš, čak i kada mi se to što si kupovala nije dopadalo.
- Nije ti se dopadalo? - Lena prosto nije mogla da shvati da na ovom svetu postoji neko ko će osporiti njen dobar ukus. - Ali, to što sam ja odabrala jeste najmoderniji i najskuplji nameštaj koji se uopšte može naći u Frankfurtu! Robert je samo načinio grimasu, ali nije komentarisao. Naravno, to što je nešto skupo i u trendu, nije moralo da bude nikakva garancija da je dotična stvar i lepa. No, ako Lena sama nije svesna toga, vredi li uopšte objašnjavati joj? - Čuj, ja stojim na ulici, na kiši i nemam previše vremena za razgovor - upozorio je. - Šta je poenta tvog poziva? Lampe ti se ne dopadaju i ne želiš ih za naš stan? - Tako nekako. U stvari, mislim da su previše starinske za stan koji je od poda do plafona opremljen modernim nameštajem. Odustani od ~ 12 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
tih lampi sa cvetićima i perlama, Roberte. Naći ćemo mnogo bolju rasvetu na nekom drogom mestu.
Nije imao običaj da tera inat ljudima. Ali ovoga puta Lenina samoživost ga je izbacila iz takta. Ako ona već sada insistira da sve bude po njenom, kako će tek njihov brak izgledati kroz deset godina? U šta bi on trebalo da se pretvori? U roba njenih hirova i poslušnog izvršioca njenih naloga? - Ne dolazi u obzir! Želim ove lampe, Lena! - zarežao je. - Ili ćemo imati njih, ili će sa naših plafona visiti gole sijalice na kablovima. Iz ovih stopa ulazim u radnju da odaberem ono što mi se dopada i tačka! načinio je kratku, psihološku pauzu. - Da li je to u redu?
Umeo je da bude veoma energičan i autoritativan, kad je hteo. Njegov ton bio je tako odlučan da čak ni razmažena Lena Švarc nije imala nikakvih prigovora.
- U redu, dragi! - složila se, glasom umiljatog mačeta. - Priznajem da sam preterala. Naravno da i ti treba da odabereš nešto... Svaki put kad bi posle nekog sukoba mišljenja došli do kompromisa, Robert je osećao zadovoljstvo. Oduvek je mislio da je tolerancija važna u svemu, a ponajviše u vezi između dvoje ljudi. Uz toleranciju, njihov brak je imao šanse da potraje i pedeset godina. Ali sada, po prvi put, njegova ozlojeđenost bila je jača od zadovoljstva što su na kraju ipak postigli dogovor. Najzad se suočio sa nekim činjenicama pred kojima je do sada svaki put zatvarao oči.
Prvo, Lena je bila strahovit egoista i nikada, ali baš nikada, nije mislila o njegovim željama i njegovim potrebama. Drogo, u nekim stvarima zaista su se potpuno razlikovali. Na primer, on nije podnosio moderne enterijere. Rodio se i odrastao u staroj porodičnoj kući prepunoj divnih antikviteta, u kojoj su najveći deo nameštaja činili komadi iz prošlog veka. Meke udobne fotelje, teški somotski zastori na prozorima, ogromni šifonjeri u kojima se skrivao kao dečak - sve je to kući davalo pouzdanost i toplinu doma. Zidove su krasili pejzaži iz prošlog veka, mrtve prirode slikara - impresionista i porodićni portreti. Nasuprot svemu tome, stan koji je Lena opremila za njih dvoje bio je hladan i bezličan i više je ličio na salon modernog nameštaja, nego na dom. Kako će uopšte živeti u tom otuđenom prostoru, ako u njega ne unese bar nešto što mu se dopada? A ove lampe bile su prekrasne. Ušao je u radnju, i alarmno zvonce na ulazu se oglasilo. Sačekao je nekoliko trenutaka, ali plavokosa vlasnica se nije pojavljivala. ~ 13 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Gospođice Kovalska! - pozvao je. - Jeste li tu? - Ovde sam! - u dubini prostorije, iza velikog ukrasnog paravana najpre se čulo bučno otvaranje vrata i šuštanje vode, a onda se pojavila Vera Kovalska. Izgledala je sjajno, ali pomalo čudno: imala je na sebi jednostavnu crnu bluzu koja je isticala njena lepo oblikovana ramena i grudi, cipele sa visokom potpeticom i lepršavu belu suknju sa crnim šarama, koja je bila pokvašena vodom.
- Dobar dan. Izvinjavam se... - na njenom licu pojavilo se nešto nalik na uzdržan osmeh.
- Jutros, kada sam polazila od kuće, kreten je punom brzinom uleteo u baru pored ivičnjaka i istuširao me blatnjavom vodom. - Kreten?
- Vozač autobusa. - Ali... Vozite se autobusom? - upitao je Robert impulsivno. Pokušao je da se seti da li uopšte poznaje nekoga ko nema auto i vozi se gradskim prevozom. Izraz nelagodnosti koji je u deliću sekunde preleteo licem te lepe plavuše uverio ga je da je njegovo pitanje bilo potpuno neuviđavno i da je moglo biti protumačeno kao izraz bogataške nadmenosti.
- Naravno - promrmljao je, pokušavajući da se iskupi. - Mnogo ljudi koristi gradski saobraćaj. U neku ruku, to je praktično. Ne morate da mislite o kvarovima na automobilu, kupovini goriva, prekoračenju brzine... Prodala sam auto da bih mogla da platim prokleti porez za prošlu godinu, zaustila je Vera, ali je na vreme sprečila sebe da to izgovori. Ovaj čovek bio je kupac. Nije smela da mu stavi do znanja da joj posao loše ide. To bi onda bio njegov adut, sa kojim bi mogao da je natera da spusti cenu. Ili on možda nije bio od tih sitnih duša koje samo traže način da iz novčanika izvuku što je moguće manje novca? Bio je zgodan. Njegovo lice sa tamnim očima i snažnom bradom bilo je dovoljno muževno da se dopadne svakoj ženi, ali, u isto vreme, u crtama tog lica bilo je i nečeg „mekog”. Privlačan, ali ne i sirov, zaključila je. A reklo bi se da je posedovao i neku mrvu šarma. Dok joj se izvinjavao zbog svoje neumesne opaske, izgledao je iskreno zbunjen. Učinio joj se simpatičan. Ali, nije se usuđivala da poveruje tom svom prvom utisku. Do sada je upoznala mnoge ljude, muškog ili ženskog pola bez razlike, koji su na prvi pogled izgledali fini, a posle izvesnog vremena ispostavljalo se da su vukovi u jagnjećoj koži. - Jutros sam se spetljala ~ 14 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
zbog kiše. Kad je kiša, uvek se predugo zadržim oko izbora garderobe. Menjala sam tašnu i... Znate kako to već izgleda, kad žene menjaju tašnu, uvek zaborave gomilu važnih stvarčica u onoj koju su ostavile kod kuće - brbljala je, izveštačenim tonom devojke kojoj je sve potaman i koja nema ama baš nikakvih problema, a najmanje finansijskih. - Pa, ja sam zaboravila novčanik. Imala sam u torbi samo nešto zaboravljene sitnine, ali to mi nije bilo dovoljno za taksi. - Razumem - osmehnuo se. - Mogu li sada da pogledam lampe? - Naravno, izvolite - Vera se smestila u svoju fotelju u uglu radnje i zapalila cigaretu, puštajući ga da razgleda na miru. Ipak, mada ni sama nije znala zašto, nekoliko puta je protiv svoje volje podigla pogled ka njemu i analizirala njegov izgled. Iako su farmerke savršeno stajale na njegovim uskim kukovima, ne bi se moglo reći da je bio mršav. Njegovo lice sa malčice upalim obrazima i šake sa dugim i vitkim prstima mogli su na prvi pogled da ostave takav utisak, ali njegovo telo bilo je prilično snažna masa mišića i... Sigurno nije bilo neprijatno naći se u njegovom zagrljaju. Ugasila je dogorelu cigaretu i ustala. - Jeste li odabrali nešto? - obratila mu se. - Mogu li da vam pomognem? - Najradije bih odabrao sve što imate u radnji - rekao je Robert sa smeškom.
- Ne postoji ni jedna lampa za koju mogu da kažem da mi se ne dopada, To što radite je sjajno, prava umetnost Ja vam ne laskam, zaista tako mislim. Znate... Odrastao sam u kući punoj starog nameštaja i veoma vrednih antikviteta. Nikada u životu nisam ni pomislio da bi moglo da mi se dopadne nešto što nije original, već samo stilska imitacija... Ali, vaše lampe su nešto mnogo više od puke kopije ampir ili belepok stila. Vi ne kopirate, već stvarate. Kreirate nešto što je inspirisano prošlošću, ali je potpuno autentično.
- Hvala - blago rumenilo oblilo je njene lepo oblikovane jagodice. Nije mogla da se seri da joj je iko ikada uputio tako lepu pohvalu i da je odmah osetio šta je to što ona zapravo želi da postigne svojim starinskim lampama. Jednostavno, ovaj čovek je razumeo njen ukus i njenu umetnost. - Trudim se da budem originalna - dodala je. - Nikada ne bih mogla da se bavim proizvođenjem pukih kopija. Čak i kada bih to pokušala, u ~ 15 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
glavi bi mi sinula neka ideja i ja bih na kraju tu kopiju morala da pokvarim nečim svojim, nečim čega nema na originalu.
- Ne biste bili dobar falsifikator - zaključio je Robert. - A niste ni dobar trgovac! Sve vreme dok sam razgledao, sedeli ste po strani i niste se oglasili ni jednom jedinom sugestijom. Navikao sam na prodavce koji sve vreme brbljaju kao navijeni i ubeđuju me da je to što oni nude bajno i sjajno. - Ja to zaista ne umem. Kad bih umela... - Vera je potpuno zaboravila na svoju odluku da pred potencijalnim kupcem glumi vlasnicu radnje kojoj prodaja ide odlično. - Kad bih umela da budem trgovac, verovatno bih i zarađivala kao trgovac. Ovako... Zarađujem kao umetnik.
- Znači, očajno - pogledao ju je s razumevanjem. - Šteta, zaista šteta Mislim da to što radite zaslužuje mnogo veći publicitet, a samim tim zarađivali biste mnogo bolje... - Pusti san! - uzdahnula je. Njena želja da pred njim ostavi lažan utisak potpuno je nestala. Jednostavno, na njegovu inicijativu započeli su prijateljski razgovor i ona se prepustila tom tonu. Pogodio je tačno u metu, u njenu sujetu umetnice. Vera, umišljeni genije koji smatra da svi treba da se dive njenom talentu. Ali bila je svesna da lampe koje pravi imaju svoju vrednost Ljudi bez ukusa to nisu zapažali. Neki su ulazili u njenu radnju isto onako kao što ulaze u robnu kuću i nisu bili svesni da stoje pred unikatima u čiju izradu je uloženo mnogo truda i mnogo talenta. Robert Riter je, međutim, osetio tu granicu između običnog štancovanja upotrebnih predmeta i umetnosti. - Trebalo bi da me otkrije neki agent, ako za ovo čime se ja bavim uopšte postoje agenti. Ali vi to sigurno niste, zar ne? - Na žalost, nisam. Volim umetnost i mnogo radije bih se bavio takvim poslom nego ovim kojim se bavim, ali neke stvari u životu čovek ne može da bira, već jednostavno mora da ih prihvati. Ja sam nastavio porodičnu tradiciju i bavim se proizvodnjom nekih potpuno banalnih stvari. Jedino što mogu jeste da vas reklamiram kod svojih prijatelja. Ali, pre toga, popravi ću vaše finansijsko stanje kupovinom nekih dvadesetak lampi. - Dvadesetak? - iznenađenje je bilo toliko da nije ni pokušala da odglumi ravnodušnost. - Da li se vi to šalite? ~ 16 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Ne, ja samo imam stan sa četiri spa vaće sobe, velikom dnevnom sobom, trpezarijom i prostranim hodnikom, a u njemu još uvek nema ni jedne jedine svetiljke. A osim toga, oduvek sam voleo kad u stanu ima puno rasvete. Možda zvuči šašavo, ali ja sam... Neka vrsta pasioniranog ljubitelja lampi. Stonih, zidnih, lustera... To mi je oduvek bila slabost. Odrastao sam u kući u kojoj ima prekrasnih primeraka, a u kući moje prabake, u Italiji, ima čudesno lepih komada koji zaslužuju da se nađu u nekom muzeju primenjene umetnosti. Njeno iznenađenje raslo je iz trenutka u trenutak. Taj čovek, prema kojem je u prvi mah bila tako neljubazna, bio je izgleda mnogo zanimljiviji nego što je ona pretpostavljala. Ali količina od dvadesetak lampi koju je pomenuo još uvek joj je izgledala kao šala. - Izgleda da bi trebalo da se osećam veoma počastvovanom - rekla je, nesvesna da je u njenom glasu zatitrao prizvuk nepoverenja. Odrasli ste okruženi skupocenim antikvitetima, a sada želite da kupite lampe koje ja izrađujem. I to ne dve, nego dvadesetak?
- Prema mom proračunu, potrebne su mi tačno dvadeset dve rekao je i izvadio papirić iz džepa košulje. - Šest lustera, dve plafonjere, jedna stojeća lampa, jedna lampa za radni sto, šest lampi za noćne stočiće i isto toliko zidnih.
Nisam računao kuhinju i kupatila. - Dečju sobu takođe ne bi trebalo da računate - opomenula ga je. U nju bi trebalo da stavite nešto jednostavnije, primerenije deci. - Nemam dece. Za sada - Robert se nasmešio. - A kada ih budem imao i vaši romantični lusteri odlično će poslužiti, za početak. Nije neprimereno da u sobi u kojoj spava novorođenče stoji ova lampa od plavičastog stakla, zar ne? U slučaju da je dečak... Ili ovaj predivni roze luster sa perlama, u sobi za devojčicu. - Vidi se da bi vas dečak ipak obradovao za nijansu više. Kao i sve muškarce... - zavrtela je glavom. - A vidi se i da nemate pojma o bebama. Novorođenčad obično spavaju u roditeljskoj sobi - objasnila je, a onda se setila da je njen sagovornik bez sumnje prilično bogat čovek, kad sebi može da priušti dvadeset lampi čija je cena bila veoma visoka. A u svetu bogatih sve je bilo drugačije, čak i kada je porodica u pitanju. Pogledom je preletela preko njegove odeće. Iako su to bile samo farmerice i jednostavna sportska košulja, vrhunski kvalitet lako se mogao prepoznati, a udobne letnje cipele koje je nosio, iako nisu bile potpuno nove, bile su od najbolje kože i po svoj prilici italijanske. ~ 17 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Naravno, osim ukoliko beba nema dadilju koja je angažovana dvadeset četiri sata, tako da roditelji mogu mirno da spavaju u svojoj sobi na drugom kraju stana, neuznemiravani detinjim plačem - dodala je. Njen sagovornik je nabrao obrve, kao da mu se tako nešto ni najmanje ne dopada. - Vi ste pristalica toga? - upitao je.
- Nipošto - Veri se oteo prigušeni uzdah. - Ja sam odrasla bez roditeljske ljubavi i baš zato, dobro znam koliko ona znači. Ali najvećem broju bogatih ljudi lična udobnost je mnogo važnija od emocija.
- To je monstruozno - zaključio je Robert - Baciti siroto majušno bepče u zasebnu sobu sa dadiljom? Kao nekog kućnog ljubimca kojeg ste izgustirali? U tom slučaju, bolje je uopšte nemati decu. Rođen sam u kući punoj posluge, ali je moja majka pored mene provodila dvadeset četiri sata... Istog trenutka, kroz glavu mu je proletela pomisao kako Lena to sigurno ne bi radila. Ona je odlazila u krevet nešto pre ponoći i spavala do podne. Robert nije mogao da shvati kako neko može da spava dvanaest sati dnevno, ali ona je govorila da je tajna lepog izgleda i mladalački svežeg tena upravo u tome. Imala je ambicija da jednog dana, kad joj bude bilo pedeset godina, izgleda kao da joj je trideset pet. Da li bi se, zbog brige oko bebe, odrekla svojih navika, svog komfora, svojih redovnih odlazaka na kozmetičke tretmane i u teretanu, svoje zabave? Bio je gotovo potpuno siguran da ne bi. I baš dok je razmišljao o njoj, pozvala ga je na mobilni telefon. - Izvinite me za trenutak - pogledao je u Veru Kovalsku i ona se diskretno udaljila u pomoćnu prostoriju, dok on obavi razgovor.
- Robert, šta si uradio u vezi sa lampama? Nadam se da ih još uvek nisi kupio? - Lenin glas bio je mazan, ali zapovednički. Očigledno, nije nameravala tako lako da pristane na njegov izbor i sada je tražila način da ga ubedi da odustane od kupovine.
- Nisam ih kupio, ali sam ih odabrao - rekao je. - Upravo se nalazim u radnji i treba da se dogovorim sa vlasnicom šta ću tačno uzeti.
- Molim te, još uvek ništa nemoj da ugovaraš i ništa nemoj da plaćaš! - insistirala je. - Znaš, upravo sam se čula sa Silke i ona mi je preporučila jednu fantastičnu, trendi prodavnicu sa francuskim lampama i lusterima. Objasnila mi je kakav je to stil i shvatila sam da bi se to mnogo bolje slagalo uz naš nameštaj nego ono što ti želiš da kupiš. ~ 18 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Molim te, odloži tu kupovinu i posle podne dođi do mene, da zajedno odemo do te francuske radnje! Svojom sebičnom upornošću, mogla je samo još više da učvrsti njegovu odluku da kupi upravo lampe Vere Kovalski. - Neću doći po tebe i nećemo ići u francusku radnju, Lena - glas mu je bio odmeren, ali njegovo strpljenje bilo je na izmaku. - Do sada sam ja poštovao tvoj izbor. Sada te molim da bar jednom, za promenu, ti poštuješ moj!
- Oh, Roberte! Zašto si tako tvrdoglav? Ovo što mi je Silke preporučila mnogo više će nam odgovarati!
Silke, njena najbolja prijateljica, bila je osoba koju Robert nije podnosio. Radila je kao novinar u jednom beskrajno ispraznom ženskom časopisu i trudila se da sve u njenom životu bude trendi. Mogao je da se kladi da su lampe koje je ona preporučila Leni užasne. - Kupujem ove lampe i to je moja poslednja reč - kazao je mimo. A tebi preporučujem da malo razmisliš o svom odnosu prema drugima, a najviše o svom odnosu prema meni. Toliko si netolerantna i samoživa, da to postaje nepodnošljivo!
- Ne, dragi moj! Ti si samoživ i netolerantan! - umesto da prizna svoju slabost, Lena je počela da ga optužuje. - Trebalo bi da budeš džentlmen i da opremanje stana potpuno prepustiš meni. Na to što je rekla mogao je samo kiselo da se nasmeje. Bio je više nego džentlmen. Bio je budala, jer je sam finansirao sve, a potpuno se priklanjao njenom ukusu. Zbog finansija nije pravio ni najmanje pitanje, štaviše, smatrao je da je normalno da on kupi i opremi stan, jer je muškarac i jer je mnogo imućniji od nje. Ali, ovo sada potpuno ga je razbesnelo. - Ja kupujem ove lampe, a ti kupi te koje ti je preporučila Silke. Menjaćemo ih na šest meseci, pa ko izdrži duže! - prasnuo je i prekinuo vezu. Vera Kovalska pojavila se iza paravana, sa poslužavnikom u rukama.
- Sipala sam sebi kafu. Pomislila sam da bi i vama prijala jedna šolja - objasnila je. ~ 19 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Hvala vam, veoma ste ljubazni. Možemo li sada da pređemo na dogovor? Želeo bih da u hodnik stavim četiri zidne lampe, iste kao što je ova sa bež cvetićima. Možete li da uradite još tri istovetna komada? - Svakako. Ali, u tom slučaju morali biste da pričekate nekih desetak dana. Najpre treba da naručim lampe od Kristofera, čoveka koji obavlja tehnički deo posla, a onda da ih oslikam bojom. Taj proces obuhvata premazivanje zaštitnim glazurama i ponovno sušenje u peći, a za to je potrebno par dana...
- Razumem. Spreman sam da sačekam. Takođe, želeo bih da za dnevnu sobu napravite stojeću lampu istog dizajna kao što je ovaj žućkasti luster - pokazao je na predivan luster od zamućenog stakla, sa detaljima od beskrajno fino kovanog mesinga. - Da li je to izvodljivo? - Sve takve kombinacije su izvodljive. I ja takođe volim da radim veći broj komada u istom stilu. Ali, pre našeg konačnog dogovora, htela bih nešto da vas zamolim...
- U vezi sa novcem? Neka vam to bude najmanja briga. Odmah možemo da napravimo specifikaciju, sve ćete mi obračunati i ja ću vam platiti unapred. - Nisam na to mislila - Vera se nakašljala, uz malo oklevanje. Samo sam htela da vam dam jedan savet, kojim bi se izbegli svi eventualni nesporazumi i komplikacije. Ništa nemojte kupovati, dok vaša supruga ne dođe u radnju i dok se ne usaglasite sa njom. Jednom sam zbog neslaganja u mišljenjima imala priličan problem, gospođa je naručila nekoliko komada i platila, a sutradan je došao njen suprug i insistirao da se porudžbina otkaže. - Ne morate da brinete zbog toga. Ja biram sam i niko neće osporiti moj izbor. Nisam oženjen.
- Ali onda sigurno imate verenicu. Ako se useljavate u novi stan i opremate kuću, pretpostavljam da to ne radite sami...
- Potpuno sam! - rekao je impulsivno, iz želje da se na neki način osveti Leni za njenu samoživost. - Nemam verenicu. - Nemate? Onda je to druga stvar...
- Vera je slegla ramenima. - Izvinjavam se. Dok sam spremala kafu, nisam prisluškivala, ali načula sam ponešto od vašeg telefonskog razgovora. Učinilo mi se... ~ 20 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Da sam se sa nekim raspravljao i to upravo oko lampi? - pošto se već upleo u laž, Robert je bio prinuđen da nastavi sa izmišljotinama. Bila je to moja starija sestra, Lena. Ona je dizajner po profesiji i pravi je diktator, obožava da drugim ljudima natura svoj ukus. Dugo sam to trpeo i ona je ceo moj budući životni prostor opremila po svom ukusu. Ali kada su u pitanju ove lampe, izbor će biti moj. - Potpuno vas razumem. Dom je ipak mesto na kojem svako od nas provodi najveći deo vremena i u njemu treba da se oseća prijatno. Ali, jeste li sigurni da će se ove lampe uklopiti u enterijer vašeg stana?
Bio je iznenađen njenim pitanjem. U stvari, ono je bilo potpuno na mestu, ali jedan trgovac ga nikada ne bi postavio. - Vi ste veoma talentovana umetnica, ali od vas nikada neće postati trgovac - rekao je. - Ako želite da mi prodate lampe, ne bi trebalo da mi dajete takav savet. Ipak, kupiću ih u svakom slučaju. Molim vas, obračunajte mi tačnu sumu - zatražio je i izvadio ček i olovku iz svoje ručne torbice. - Inače, bili ste u pravu. Stan je namešten sasvim moderno i lampe se neće tako lako uklopiti. Iz tog razloga, mislim da bi bilo dobro da dođete i pogledate kako to izgleda. Možda biste mogli da mi pomognete nekom vašom idejom? Naravno, to bih vam posebno platio. - Kako to mislite? - Vera je već osećala vrtoglavicu od sume na koju je bio ispisan ček, a mogućnost da preko tog ostvari i ekstra zaradu izgledala joj je neverovatna. - Ako neko ume da radi ovako predivne stvari, onda sigurno ume i da uredi jedan enterijer, zar ne? Dopada mi se vaš ukus i vaš stil. Da budem potpuno jasan: želeo bih da pogledate stan i predložite mi kojim starinskim detaljima bih mogao da ga oplemenim, tako da to bude dobra mešavina klasičnog i modernog. I, naravno, da se vaše lampe uklope u sve to.
Pokušala je da mu objasni da se nikada nije bavila ničim sličnim, ali to ga nije obeshrabrilo. Ostao je pri svom predlogu i Vera, koja se još tog jutra pre njegovog dolaska nalazila na rubu finansijske katastrofe, zaključila je da bi bila luda kada bi odbila njegovu ponudu. Rastali su se prijateljski, uz dogovor da se do kraja nedelje čuju telefonom i dogovore kada će ona doći da pogleda stan. Nekoliko lustera i lampi Robert je odmah preuzeo, nestrpljiv da ih što pre postavi. ~ 21 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Susret sa Verom Kovalskom definitivno je uverio Roberta da je život pun iznenađenja i da do otkrivanja zanimljivih stvari i upoznavanja zanimljivih ljudi dolazi neočekivano, onda kada čovek već pomisli da će monotonija njegove svakodnevice večno trajati. Sa njim se desilo upravo to. Bio je utonuo u monotoniju svoje svakodnevice ispunjene radom u porodičnoj fabrici i njegov društveni život svodio se na susrete sa dosadnim starim prijateljima i dosadnim poslovnim partnerima. Dugogodišnja veza sa Lenom takođe je bila na ivici toga da postane dosadna. Sve u njoj se unapred moglo predvideti i nije bilo nikakve draži i nikakvog osveženja. Previše dobro su poznavali jedno drugo. A onda... Onda se pojavila ta interesantna devojka, Vera. Ostavila je na njega snažan utisak i narednih dana toliko mnogo je razmišljao o njoj da je već počeo da se ljuti na samog sebe. U neku ruku, fascinirala ga je. Njen talenat je bio raskošan, njena lepota je bila raskošna, a pri svemu tome, ona je bila tako prirodna i jednostavna osoba. Te večeri bio je sa Lenom na jednom glamuroznom prijemu povodom godišnjice banke sa kojom je godinama sarađivao. Šampanjac se točio u galonima, a kroz blistave sale jednog od najskupljih frankfurtskih hotela defilovali su sredovečni, uštogljeni poslovni ljudi, njihove preparirane supruge sa novim fejs-liftinzima i novim haljinama i njihove mlade sekretarice koje su im, u najvećem broju slučajeva, bile i ljubavnice. - Znate li da su Numanovi pred razvodom? - Lenina prijateljica Silke, koja je na svim sličnim skupovima bila nezaobilazan deo dekora, nije prestajala da brblja. - Jeste li videli onu visoku, dugonogu crnku u crvenoj tahiti-haljini sa šlicem do struka? E, to je Numanova ljubavnica. Manekenka. Bila je promoter njegove firme u reklamnoj kampanji, a onda ga je obrlatila. Doveo ju je na ovaj prijem, a i žena mu je ovde. Kakav bezobraznik, zar ne?
Nezainteresovanim pogledom, Robert je potražio među prisutnima članove tog trongla o kojem je Silke govorila. Nije zavideo pedesetogodišnjem gospodinu Numanu, pre bi se moglo reći da ga je sažaljevao. Njegova ljubavnica bila je građena kao kraljica brazilskog karnevala ali vulgarna i verovatno gladna njegovog novca. A žena... Žena mu je bila prava pravcata veštica. Na njenom licu videlo se da je u ~ 22 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
mladosti bila veoma lepa. Ali godine su ostavljale traga, gospođa Numan ipak nije mogla da izgleda kao da joj je dvadeset pet i zbog toga je mrzela ceo svet. Bila je nadmena, džangrizava i beskrajno razmažena. Kroz dvadesetak godina, Lena će biti ista ovakva, pomislio je. Ona je toliko narcisoidna da neće moći da nađe ispunjenje ni u čemu drugom, osim u svom izgledu. Ako je i sada hronično nezadovoljna i puna hirova, kakva li će tek postati? A on nije želeo da doživi sudbinu gospodina Numana i da, zbog toga što je nezadovoljan svojim brakom, postane žrtva neke pohlepne silikonske opajdare, koja pod firmom manekenke traži priliku da dobro unovči svoje čari. Shvatio je da će morati ozbiljno da razgovara sa Lenom i da promeni neke njene stavove u životu, ukoliko želi da njihova veza u narednim godinama opstane. - Šta je sa tobom? - upitao je. - Zašto si čitavo veče mrzovoljna i nadurena? Ti nisi na mestu gospođe Numan, niti ćeš ikada biti. Ja ne bih mogao da budem takav licemer... Ali njegova verenica, koja je sve vreme izgledala kao vulkan koji samo što nije proradio, uopšte nije reagovala na njegovu potrebu za razgovorom i razumevanjem.
- Kakvo pitanje! Zašto sam nadurena? - suvo se nasmejala. - Zato što si preko noći uspeo da upropastiš naš budući stan, koji ja već mesecima tako brižljivo uređujem! Onim starinskim lampama uništio si celu moju zamisao. Uopšte se ne uklapaju sa nameštajem i drugim detaljima. - Ali ako se detalji malo promene, ako se ubaci po koji komad starinskog nameštaja, sve će izgledati lepo - objasnio je strpljivo. Kombinacija modernog i klasičnog su fenomenalne, Leno. Videćeš, tek tada će stan imati pravu atmosferu...
- Atmosferu starudije - zarežala je. - Mrzim prepotopski stil, a ti si mi ga naturio! Treba da živim okružena nečim što mi se uopšte ne sviđa i da budem srećna i zadovoljna? Molim te, idi i ćaskaj sa nekim drugim, ovde je toliko tvojih poslovnih partnera... A mene večeras ostavi na miru, besna sam! - Ti si besna svaki put kad neko iz tvoje okoline pokaže da ima svoju volju i da ne želi neprestano da se povinuje tvojim željama! zaključio je. ~ 23 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Lena, molim te, pokušaj da budeš manje sebična. Sve teže podnosim tvoj karakter!
- Žališ se na moj karakter, a zapravo si ti nepodnošljivo grub i tiranišeš me. Molim te, ostavi me večeras! - nestrpljivo je mahnula rukom, kao da joj njegovo prisustvo postaje nepodnošljivo. - I kad se prijem završi, nema potrebe da me tražiš, Silke će me odbaciti do kuće. - U redu. Kako hoćeš... - ravnodušnim pogledom preleteo je preko njenog lica i odeće, pre nego što će se udaljiti. Došao je do istog zaključka kao i mnogo puta pre toga. Lena je imala izvanredno građeno telo, ženstvene crte lica, savršene zube, negovanu kožu i kosu, ali njene krupne oči bademastog oblika bile su toliko bezizrazne, toliko lišene unutrašnjeg života, da se nisu mogle nazvati lepim. U natprosečnom telu, nalazila se potpuno prosečna ličnost. Njena večernja haljina sa upadljivim ukrasima od štrasa na crnom satenu bila je skupa i dobro krojena, ali gotovo sve prisutne žene imale su haljine u sličnom stilu. Isto se moglo reći i za njen verenički prsten, brilijant veliki kao lešnik, koji je bio mnogo plaćen ali potpuno nezanimljiv. Robert se pitao zašto sve devojke koje se udaju za bogate muškarce za vereničko prstenje uvek biraju brilijante.
Činjenica da će uskoro biti u braku sa ženom koja pati od manjka duha, a od viška sujete, potpuno ga je oneraspoložila. Onog dana kada je kupovao lampe kod one ljupke zelenooke Poljakinje, Vere Kovalske, laž da nema verenicu skliznula je sa njegovih usana sama od sebe. Zato što ga je Lena pre toga izbacila iz takta. Tada je to rekao, jer je bio revoltiran. Ali sada, samo dva dana kasnije, zaista je poželeo da je tako. Na prijemu je bilo veoma dosadno, i on se jednostavno izvukao iz hotelske sale i otišao kući. Probudio se zlovoljan, ali i dalje rešen da ne popusti Leni u vezi sa lampama i odmah je pozvao telefonom Veru, da se dogovore kada će ona doći da vidi stan. To što joj je čuo glas i što su razmenili nekoliko ljubaznih rečenica, predstavljalo je pravo osveženje.
Iako je sunce već zalazilo, napolju je još uvek bilo veoma toplo i sparno. Vera je krenula od kuće u pamučnim pantalonama i ~ 24 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
odgovarajućoj košulji sa kratkim rukavima, ali čim je zakoračila na vreli asfalt preznojila se od glave do pete i shvatila da će doživeti toplotni udar ako tako obučena uđe u autobus. Iako je unovčila ček koji joj je Robert dao, još uvek se nije usuđivala da potroši ni euro više nego što mora. Platila je zakupninu za lokal godinu unapred i to je bilo veliko olakšanje. Ali sada kada je u radnji imala dvadeset dve lampe manje morala je od Kristofera da naruči nove i želela je to odmah da plati, iako joj je on uvek predusretljivo nudio kupovinu na kredit. Ukratko, troškova je bilo mnogo i, mada zahvaljujući Robertu Riteru više nije bila na rubu bankrotstva, za nju čak ni sitni luksuzi kao što je vožnja taksijem nisu dolazili u obzir. Vratila se kući da se presvuče i baš kada je završila, zadržao ju je Kristoferov poziv. Ponekad se javljao tek tako, bez razloga, samo da vidi kako je ona i šta se dešava. S vremena na vreme, pozvao bi je na ručak u svoju kuću u okolini Frankfurta. Bilo je to zapravo lepo malo imanje na kojem se nalazila i radionica za izradu rasvetnih uređaja i Kristofer je tu živeo sa roditeljima i mlađom sestrom. Subotnji poziv na ručak kod porodice Cimerman uvek bi se pretvorio u gostovanje preko čitavog vikenda, u vedroj i opuštenoj atmosferi, uz duge šetnje po poljima i masnu i slasnu domaću kuhinju gospođe Cimerman. Prihvatili su je kao člana svoje porodice i bar na kratko joj pružali toplinu doma koju nije imala. Vrlo često, Veri se činilo da iza svega toga stoji Kristoferova zainteresovanost za nju, ali nije bila sigurna da li je zaista tako ili ona samo umišlja. - Kako si, moja poljska gospođice? - upitao je Kristofer veselo.
- Ima li nešto novo? Kako posao? Da li ti i dalje ide loše? - Oh, ne! Imala sam jednu sjajnu, veliku kupovinu, a imaću i nekoliko novih porudžbina za tebe! - obavestila ga je uzbuđeno. - Ali, zvaću te sutra da ti sve ispričam, sada nemam vremena. Upravo sam krenula na sastanak sa tim kupcem. - Hm... sastanak? Poslovne, ili privatne prirode? - Poslovne. Ali sada zaista moram da požurim. Javiću ti se sutra pre podne. Ćao! - prekinula je vezu i gotovo istrčala iz stana, jer je već bila u zakašnjenju. Nije smela da dozvoli da je Robert Riter predugo čeka, da zaključi kako je neozbiljna i povuče svoju ponudu. Dok je čekala autobus, iskoristila je priliku da još jednom odmeri svoj odraz u izlogu obližnje radnje. Bila je našminkana jedva primetno, a njena dečački ošišana plava kosa delovala je pomalo razbarušeno, no to joj nije smetalo. Izgledala je sasvim dobro, u lakoj haljini od lana boje graška, sa ~ 25 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
tankim bretelama i ukrasnim pertlanjem na leđima. Elegantne bež sandale sa dosta visokom potpeticom još više su isticale njenu skladnu figuru i lepo oblikovane noge. Naušnice sa malom zelenkastom kuglicom naglašavale su boju njenih očiju. Ali kako je vreme odmicalo, a autobus se neobično dugo nije pojavljivao, ona se na popodnevnom letnjem suncu sve lošije osećala u svojoj koži. Kasnila je ravno dvadeset minuta kada je njen prevoz stigao. Međutim, vozilo je bilo krcato putnicima i oni koji su čekali na stanici glasno su negodovali, pitajući se šta se događa. Ispostavilo se da se dve raskrsnice ispred dogodila nekakva nesreća, što je izazvalo zastoj saobraćaja i njoj nije preostalo ništa drugo nego da pokuša da se ugura među putnike, zbijene kao sardine u konzervi. Nije imala vremena za čekanje. Kada je konačno izašla iz tog pakla, u elitnoj četvrti u kojoj se nalazio Robertov stan, gužva se već bila raščistila, ali prekasno. Njena lanena haljina bila je katastrofalno izgužvana, a znoj joj se lepio za telo. Osećala se grozno i sada je bila ljuta na sebe zbog preterane štedljivosti. Do vraga, trebalo je da uzme taksi. Zar da se ovakva pojavi na poslovnom sastanku? Kasnila je gotovo čitav sat i Robert je već počeo da veruje da se uopšte neće pojaviti. Bio je ne samo pomalo uvređen zbog njene nemarnosti, nego i razočaran. Tek kada je zaključio da ona neće ni doći, postalo mu je jasno da je svih prethodnih dana zapravo želeo da je vidi. U sedam sati krenuo je kući, dalje čekanje bilo je potpuno uzaludno. I baš kada je otvorio vrata lift se zaustavio ispred njega i Vera je izašla. Istog trenutka bio je spreman da joj oprosti zakašnjenje, njena pojava ga je sasvim zaslepela. - Izvinjavam se! - uzvinula je impulsivno, sa osmehom koji je bio apsolutno neodoljiv. - Nepredviđene okolnosti... Jeste li me već otpisali?
- Upravo sam hteo da krenem - ponovo je otvorio vrata stana i ušli su u prostrano predsoblje. Sada kada se našao suočen sa njom, najednom mu je doprlo do svesti da je to što ju je angažovao da mu pomogne u uređenju stana bio samo izgovor. Prvo, sam njegov potez bio je nepromišljen. O svojoj nameti da u stan unese izmene, Leni nije rekao ni reči. Ona se razbesnela već zbog lampi koje nisu bile po njenom ukusu, a kada bude čula da on hoće da ubaci još neke komade starog nameštaja, potpuno će poludeti. Drugo, iako se nikada u životu ni amaterski nije bavio nečim nalik na umetnost, imao je pouzdanje u sopstveni ukus. Nije mu bila potrebna ničija pomoć. Naprosto, poslovna ~ 26 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
ponuda koju je uputio Veri Kovalski bila je samo izgovor. Stvar je bila u tome što je želeo ponovo da je vidi.
- Napolju je nepodnošljivo sparno, a ja sam uz to, došla prepunim autobusom - priznala je zadihano. - Ima li u stanu tekuće vode? Za početak, moram da se umijem... - Naravno. Kupatila su potpuno opremljena. Ali pošto ovde još uvek niko ne živi, nema ni jednog jedinog ubrusa - preleteo je pogledom preko njenog lica. Bila je tako lepa... Imala je baršunast ten, zeleni pogled sfinge, a njene senzualne usne našminkane u boji blede kajsije bile su sočne i poželjne kao letnje voće. - Zar nećete pokvariti šminku ako se umijete? - upitao je. - Nemam na sebi nešto preterano šminke, samo vodootpornu maskaru i malo sjaja za usne koji se lako skida - rekla je, ne razmišljajući. - A-haaa... - promrmljao je on otegnuto, klimajući glavom. Onda su oboje shvatili da bi i njene reči i njegov komentar mogli da budu protumačeni dvosmisleno i na trenutak je među njima zavladao tajac. - Kupatilo je ovde - pokazao je, otvarajući vrata. - U međuvremenu ću doneti nešto hladno za piće. Na svu sreću, frižider je priključen. Kada je izašla i pridružila mu se u dnevnoj sobi koja je zauzimala centralni deo velikog stana, kapljice vode blistale su joj na licu. licu.
- Imam šveps i pivo - saopštio je. - Šta je tvoj izbor?
- Pa... - Vera se kratko dvoumila, a onda joj se osmeh pojavio na - Pivo. Ja sam Poljakinja poreklom.
- Izvoli - spustio je čašu pred nju i otvorio konzervu. - Dakle, tajna je u tvom poreklu - zaključio je.
- Kakva tajna? - Objasniću ti - njegove tamne oči zadržale su se na njenom licu. Imam utisak da si pomalo iracionalna osoba i zato nije čudo što nemaš ni auto ni para za taksi, već se voziš autobusom. Spadaš u onu kategoriju umetnika koji ne umeju da trguju svojom umetnošću i ako pod hitno ne nađeš menadžera, nikada se nećeš obogatiti. Osim toga, ima u tebi nečega što te izdvaja iz gomile. Sklop tvog lica, osmeh, nešto ~ 27 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
neobjašnjivo što izbija iz tvoje ličnosti... To je tvoje slovensko poreklo. Slovenska duša, kako se obično kaže. - Da, kaže se, ali ne znam ima li u tome istine. I ne razumem... Čemu ta analiza moje ličnosti?
- Ne znam ni sam, jednostavno sam poželeo da ti kažem ono što mislim. Na tebi je hoćeš li to shvatiti kao udvaranje. Nije odmah reagovala. Kao da se u sebi kolebala između namere da zadrži poslovnu distancu, i iskušenja da se upusti u flert. A onda se odlučila za to drugo. Za flert. - Pa, da li je udvaranje? - upitala je.
- Moram da priznam da jeste - nije skidao pogled sa nje. - Privlačiš me, to je jače od mene. Dopadaš mi se.
- Kada si to shvatio? Maločas, dok sam bila u kupatilu, ili još i pre nego što si mi predložio da ti pomognem u sređivanju stana? - Ne znam kada sam shvatio, ali znam da mi se sviđaš.
- Znači, moji saveti oko uređenja stana uopšte ti nisu potrebni. - Nije baš tako! - pokušao je da se opravda. - Znaš, veče pre našeg prvog susreta bio sam u onom kafeu u kojem smo se sreli i dok sam izlazio sasvim slučajno sam video izlog tvoje radnje. Lampe su bile upaljene i to je delovalo čudesno, kao neki prizor iz „Hiljadu i jedne noći”. Zaljubio sam se u tvoje rukotvorine. Kupio bih dvadeset dva komada čak i da se ispostavilo da je njihov autor neki matori umetnik, zarastao u masnu kosu i bradu. Lampe su me oborile s nogu nezavisno od tebe. - Ali da je njihov autor bio matori olinjali umetnik, ti mu svakako ne bi ponudio da ti dizajnira stan. - Najverovatnije ne bih. Sam bih to uradio.
- Pa i ja mislim da je pametnije da to uradiš sam. Uopšte ne mogu da shvatim ljude koji uređenje svog doma poveravaju profesionalcima. To znači da nemaju duha. - Slažem se sa tobom - rekao je, imajući u vidu Lenu. Ona je učinila upravo to, birala je najskuplje stvari u prodavnicama nameštaja, a onda je pozvala nekog dizajnera kojeg joj je preporučila njena trendiprijateljica Silke, da sve to aranžira. ~ 28 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Slažeš se sa mnom? Znači, sve je ovo bio samo blef i ja ovde nemam nikakva posla? Mogu da idem?
- Nećeš valjda?! - uzviknuo je razočarano. - Pa, tek si došla. Prijatno mi je u tvom društvu, moram da smislim neki način da te zadržim. Ne brini, u ovom užasnom stanu iz koga bih najradije izbacio sve, ima posla i za tebe i za mene. Grozno je, zar ne? Hladno, sterilno i blistavo, kao u svemirskom brodu. Pod ovako nehumanim uslovima ne bih mogao da živim ni dva dana. - Ali, zašto si onda dozvolio svojoj sestri da unese unutra čitavu tonu ultra-modernog nameštaja? Zašto joj se nisi suprotstavio? - Bio sam na putu i ona je sve to izvela u mom odsustvu - slagao je. - Hajde da ti pokažem i ostale sobe. Sve dobro pogledaj i počni da prikupljaš ideje.
- Tek tako, posle samo jednog blic-razgledanja stana? - Vera je odmahnula glavom. - To bi bio čist amaterizam. Nisam navikla ništa da radim na taj način. Obično sam veoma studiozna i sve dobro proučim pre nego što pristupim nečemu. - Važi li to i za muškarce? - Naravno. Naročito za muškarce! - ispalila je kao iz topa i on se nasmejao. To joj se nije dopalo, prostrelila ga je narogušenim pogledom.
- Šta je smešno? Misliš da sam konzervativna glupača? - slegla je ramenima. - Pa, eto, takva sam. I nemam ambicija da se menjam, potpuno sam zadovoljna tom crtom svoje ličnosti. - To znači da si u dubini duše ranjiva. Bojiš se da ćeš biti povredena - konstatovao je. - I to je odlika tvog slovenskog porekla. Zapadnjačke žene od veze sa muškarcem uopšte više ne očekuju emocije. Ono što one očekuju jeste seks i novac. - Ne bih se sasvim složila sa tobom - Verino lice poprimilo je izraz smirene nadmoći. Malčice je protegla svoje predivne, duge noge i ustala. - Osvojiti i imati nekog muškarca, to je za većinu žena i na istoku i na zapadu, stvar prestiža i dokazivanja. One su slabe ličnosti i prazne duhom i zbog toga nisu dovoljne same sebi. Potreban im je muškarac da bi se ostvarile kao ličnosti. U tome je razlika. Ja nemani problema sa samom sobom. Nije mi neophodna muška žrtva da bih ispunila svoj život. - Da, ti se baviš umetnošću... - zaključio je da njeno odlučno ustajanje i njene reči znače da je stavila veto na njegovo udvaranje. ~ 29 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Idemo, da ti pokažem stan. Ne brini, tvoj posao neće biti amaterski. Lena ima detaljan plan enterijera, a napravila je i gomilu fotografija svake prostorije. Uzeću to od nje i doneću ti u radnju, u ponedeljak. Kada su završili sa razgledanjem stana ona je htela da krene, ali on je insistirao da je odveze do kuće. Međutim, poštovao je distancu koju je ona postavila i više nije ni pokušavao da je muva. - Ako do ponedeljka ne uspem da uzmem od Lene nacrt stana i fotografije, dobićeš ih u utorak - napomenuo je. - U utorak neću biti u radnji. Idem kod momka koji pravi delove za lampe, a njegova radionica nalazi se u okolini grada. Kad idem tamo, obično se zadržim do uveče.
- Onda, ponedeljak ili sreda - rekao je Robert. Sledeći njena uputstva, dovezao ju je do ulice u kojoj je stanovala. Bila je to skromna gradska četvrt višespratnica. Stanovi u tim sivim zgradama nisu bili ni veliki ni luksuzni, a zelenila je bilo veoma malo. U prizemlju su se nalazili lokali, uglavnom prodavnice prehrambene robe, prodavnice, servisi za popravku tehničkih uređaja i garaže za pranje automobila. Naravno, on nije ni očekivao da Vera Kovalska, koja nema novca čak ni za taksi, živi u nekom od najskupljih frankfurtskih kvartova. Ali, nije mogao da se seti kada je poslednji put bio u jednom ovakvom kraju grada. Kakva razlika, u poređenju sa širokom avenijom punom zelenila u kojoj se nalazila porodična kuća Riterovih! Živeo je u svetu novca i luksuza i svi ljudi u čijem društvu se kretao pripadali su tom svetu. Ovo je bila jedna od retkih prilika kada je izašao ispod tog staklenog zvona. Da ga sada vidi kako dovozi kući Veru Kovalsku, Lena najverovatnije ne bi bila čak ni ljubomorna. Samo bi prezrivo podigla nos. Ona je ignorisala sve koji se na društvenoj lestvici nalaze daleko ispod nje. A šta li bi rekli njegovi roditelji? Onda je shvatio da je u svojim razmišljanjima otišao predaleko. Kad bi on kojim slučajem bio u vezi sa Verom Kovalskom, jednom siromašnom devojkom koja uz to nosi i poljsko prezime, verovatno to ne bi odobrili. Ali ako bi to bila samo kratka avantura oni, naravno, ni o čemu ne bi imali pojma, tako da uopšte nije bilo potrebe da razmišlja o njihovoj reakciji. - Moj kraj nije baš reprezentativan, zar ne? - upitala je Vera, kao da mu čita misli. Robert se prenuo i najednom je pred samim sobom bio postiđen zbog svog uskog, malograđanskog načina razmišljanja. ~ 30 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Zašto govoriš kao da treba da mi se pravdaš zbog toga? - upitao je. - To nije nikakvo merilo ljudske vrednosti.
Vera je opet delovala nekako superiorno. Njeno lepo lice uokvireno plavom kosom, sa naglašenim jagodicama i predivnim zelenim očima imalo je smireni izraz indijskog jogija i Robert se osećao kao da je ona, na nekakvoj lestvici duha i snage ličnosti, bar deset stepeni iznad njega. - Ja znam da to nije nikakvo merilo - rekla je sa nadmoćnim smeškom. - Ali ljudi koji imaju puno novca, to uglavnom ne znaju. Hvala na vožnji, vidimo se u sredu, ako se u međuvremenu ne predomisliš! dobacila je i izašla iz automobila, poštedevši ga na taj način odgovora koji bi morao da smisli na njenu repliku.
Te večeri, kada se vratio kući, imao je mnogo, zaista mnogo materijala za razmišljanje. Vera Kovalska bila je beskrajno poželjna žena, a uz to i veoma intrigantna ličnost. Najpre su ga opčinile njene lampe, a sada je, izgleda, počela da ga opčinjava i ona. Shvatio je da je želi i da će pokušati da je osvoji. Međutim, pomalo ga je grizla savest: opremanje njegovog i Leninog stana bilo je u završnoj fazi, datum njihovog venčanja već je bio zakazan, a on je planirao kako da zavede drugu devojku. Kao da je neki neiživljeni balavac, koji, pre nego što uđe u brak, grozničavo pokušava da ugrabi još nešto od života. Ali, sa druge strane, Lena i on nisu se čak ni čuli posle onog prijema i mada među njima nije bilo nikakve svađe, to je praktično ipak značilo da jesu u svađi. Taj odmor od njenog neprestanog zakeranja toliko mu je prijao, da je osetio razočarenje kada mu se te večeri javila. - Mislio sam da smo se posvađali - rekao je. - Ne budi dete, Robert! - zvonko se nasmejala. - Znaš da nas dvoje možemo da se svađamo, ali ne i da se posvađamo. Šta si uradio sa onim lusterima? Jesi li ih kupio? - Da. Kupio i postavio. Jutros je u stanu bio električar koji ih je namontirao. Očekivao je da će ona burno reagovati, ali njen komentar bio je iznenađujuće pomirljiv. - Pa, dobro... - uzdahnula je. - Nemam ništa protiv. Razmislila sam u međuvremenu i shvatila da sam preterala. ~ 31 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Lepo od tebe, to me raduje. Ali i ja sam razmislio u međuvremenu i shvatio da u onom stanu, onakvom kakav je, ne bih mogao da živim. Želeo bih da jedan deo nameštaja koji si kupila izbacimo i umesto toga stavimo par starih komoda, koji će onaj prostor učiniti bar malo humanijim.
- Par komada - ponovila je Lena otegnuto. Napravila je kratku pauzu, kao da se u sebi lomi između svoje uobičajene samovolje i spremnosti na kompromis. - Pa, možda bih mogla to da progutam. Ali pod uslovom da to bude zaista samo par komada! Kao što vidiš i ja umem da budem tolerantna. Ali ako preteraš sa starudijama, zbogom tolerancijo! - Ne brini, neću preterati. Samo po nekoliko detalja u svakoj prostoriji. U vezi sa tim, moraću da uzmem od tebe nacrt stana i fotografije - napomenuo je oprezno. - Znaš, odlučio sam da angažujem dekoratera. - Ti?! Ne mogu da verujem. A meni si se rugao kada sam tražila pomoć profesionalca i nalazila inspiraciju u katalozima sa nameštajem. Rekao si da je to glupi snobizam ljudi koji nemaju ukusa! - podsetila ga je. - Sećaš li se?
- Sećam se - procedio je. Ponovo se osećao kao ljigavi lažljivac. Zbog svoje neodoljive želje da se upusti u avanturu sa onom lepom Poljakinjom, počeo je da radi upravo stvari kojih se uvek gnušao. Vrdao je, lagao, služio se izgovorima, ponašao se onako kako se inače nikada ne bi ponašao. Ali... Laka groznica koja ga je obuzela u vezi sa Verom Kovalskom bila je jača od samopoštovanja. - Još uvek mislim da je glupo angažovati dekoratera. Ali, u narednih nekoliko nedelja jednostavno neću imati vremena da se sam angažujem oko preuređenja stana - konačno je našao prihvatljivo objašnjenje. - Moje obaveze na poslu, pripreme za naše venčanje... Molim te, pripremi mi nacrte i fotografije, sutra ću doći da ih uzmem. - Doći ćeš samo da to uzmeš i ni zbog čega drugog? - protestovala je Lena mazno. - Baš si surov, dragi. Ne obećavaš mi jedno vruće pomirenje? A ja sam sama u kući, moji roditelji su otputovali u Francusku. - Dobro, doći ću. Da uzmem te stvarčice i da overimo naše pomirenje - obećao je, ali u njegovom glasu nije bilo oduševljenja. ~ 32 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Sjajno! - uzviknuo je Kristofer posle njene priče o Roberta Riteru i njegovoj kupovini dvadeset dve lampe. - Drago mi je što si se izvukla iz škripca, Vera. Da si iz lokala u centru morala da se preseliš na periferiju, to bi bilo veoma loše. A što se tiče novca koji ćeš od njega dobiti za dizajniranje stana, savetujem ti da sa tim odeš nekuda na godišnji odmor. Kada si poslednji put bila na letovanju? Šetali su kroz lepo uređen, brižljivo negovani povrtnjak na imanju Cimermanovih, između leja sa paradajzom i artičokama, koje su bile prave kao da su iscrtane lenjirom, zatim su prešli kanal za navodnjavanje i došli do voćnjaka. Vera je mehanički ubrala nekoliko tamnih višanja sa grane i jednu strpala u usta. Bila je prilično rastresena i odsutna, kao i prethodnih nekoliko dana i samo je sa pola svesti slušala šta joj Kristofer govori, a drugi deo njenog mozga lelujao se u nekoj neobjašnjivoj, ali prijatnoj izmaglici. - Ne pamtim - podigla je pogled prema Kristoferu. Na popodnevnom suncu, njegova plava kosa izgledala je još svetlija. Bio je nekoliko godina stariji od nje i ne bi se moglo reći da je izgledao loše. Imao je vitko, mišićavo telo očeličeno radom, ten preplanuo od stalnog boravka na svežem vazduhu i simpatično lice. Ali, sa svojom zlatastom kosom, svetlosmeđim obrvama i plavkastim očima, bio je pravi Nemac. Kad bi mu pronašli odgovarajuću partnericu, plavušu rumenih obraza i dvoje slatke zlatokose dečice, mogao bi da bude junak reklamnog špota: tipična nemačka porodica na ekstra povoljnom letovanju u Francuskoj ili Meksiku. Sunce Mediterana, plaćanje na dvanaest mesečnih rata. Drugim recima, Kristofer je bio zgodan, simpatičan, čovek koji uliva poverenje i voli da pomogne, ali... Bio je običan, užasno običan. Njegov problem bio je u tome što nikada nije pokušao direktno i otvoreno da je zavede. Udvarao joj se nekim zaobilaznim metodama, koje su njoj omogućavale da se pravi kako ne primećuje njegove pokušaje. I to joj je odgovaralo, jer nikako nije bila načisto da li bi htela i da li bi mogla da bude sa njim. - Pa i ti neprestano radiš i već godinama nisi bio nigde, ako se izuzmu kratki izleti do susednih zemalja - rekla je. Kristofer ju je čudno pogledao. - Pretprošle godine bio sam u Turskoj! - podsetio je. ~ 33 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Nudio sam ti da pođeš sa mnom i da mi novac daš onda kada budeš imala. Nije moguće da si to zaboravila?
- Ali, da... - Vera je do dirnula čelo vrhovima prstiju, umrljanim od zrelih višanja. - Izvini, naravno da nisam zaboravila. Danas sam nekako rasejana, ne znam šta mi je. - Ovog leta, kad završiš posao sa tim Robertom, možda bismo mogli da odemo na neko ekskluzivno mesto - započeo je Kristofer oprezno. - Možda na neko lepo putovanje po Italiji? Italija je tvoj san, zar ne? Dirnulo ju je to što je pamtio nešto što mu je rekla samo jednom, u slučajnom razgovoru. Bio je tako pažljiv...
- Bilo bi divno otići tamo, ali ne znam da li smem to sebi da priuštim, Kristofere. Ovakav kupac kao što je Robert, neće mi skoro uleteti. Taj novac kao da mi je pao s neba, ali to ne znači da narednih meseci prodaja neće ići isto onako traljavo kao i pre...
- Previše brineš za budućnost - on neočekivano zastade i okrete se ka njoj, spuštajući ruku na njeno rame. - Vera, kad god budeš imala ozbiljnih problema, biću spreman da ti pomognem. U meni imaš pouzdanog prijatelja. U stvari... U meni imaš nešto više od prijatelja. Već dugo pokušavam to da ti stavim do znanja.
Neočekivano, podigao je ruku i dodirnuo njeno čelo. - Imaš na licu tragove soka od višanja - objasnio je. Bilo joj je jasno da će njegov sledeći korak biti poljubac, osim ukoliko mu smesta ne stavi do znanja da to ne želi. Ali, iako se uvek do sada samo pitala da li joj se Kristofer dopada, a nije umela samoj sebi da odgovori na to pitanje, sada je znala... Bio joj je drag i simpatičan, ali nije je privlačio fizički. I, što je još važnije od toga, iako se na svoj način trudio, nije uspeo u njoj da izazove emocije. - Imam vlažne maramice, obrisaću se - izmakla se korak unazad i žurno otvorila tašnu, hvatajući se za pakovanje maramica i džepno ogledalce kao za slamku spasa. Kristofer je shvatio da njegova želja da joj se fizički približi nije dobila zeleno svetio. Mogla je da odahne. - Hoćemo li da se vratimo do kuće? upitao je. - Ručak je verovatno već na stolu i svi čekaju samo na nas. ~ 34 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Ostatak popodneva posle ručka provela je dogovarajući se sa Kristoferom oko izrade onih nekoliko lampi koje je Robert Riter naručio, a posle toga ponudila se da pomogne Kristoferovoj majci, koja je imala pune ruke posla u kuhinji zatrpanoj tek obranim voćem. Čistila je višnje i kajsije i jedan deo odvajala za zamrzavanje, a drugi za pripremu džema. - Vera, zaista nema potrebe da mi po mažeš. Sve to mogu da završim i sama! - odbila je gospoda Zimerman, koja se nikada nije žalila na svoj život domaćice. - Ali, ako baš hoćeš, uzmi ovo!
- dobacila joj je par plastičnih zaštitnih rukavica. - Vremena su se promenila... U moje vreme, možda je još neko i hteo da se oženi devojkom na čijim rukama se vide tragovi kućnih poslova, ali danas više nije tako. Osim toga, ovo je imanje i mi smo navikli na sve, a ti živiš u Frankfurtu... Ali, to me je podsetilo da ne zaboravim da ti pošaljem malo voća, kad pođeš kući. Spakovala joj je punu, veliku korpu i Vera se našla u čudu.
- Ali, gospođo Cimerman, šta da radim sa tim? - upitala je. - Toliku količinu ne mogu da pojedem ni za deset dana. Propašće...
- Ne brini, to voće je sasvim sveže, danas smo ga obrali i nekoliko dana može da se održi u frižideru. A možeš i da ga spakuješ u zamrzivač i ostaviš za zimu. Od višanja i kajsija mogu da se prave divni kolači, zatim valjušci sa testom od krompira... - Verujem. Obožavam valjuške. Davila sam se u njima, kad god sam bila u Poljskoj, u poseti svojoj majci i rođacima. Ali ja uopšte ne umem da spremam kolače, vrhunac mog umeća je priprema pudinga i krema iz kesice...
- O, trebalo bi da naučiš da kuvaš! -uzviknula je Kristoferova majka, kao da je to pitanje života ili smrti. - Jednog dana ćeš se udati i imati porodicu. Nije dobro da se deca odgajaju na onoj užasnoj, brzoj hrani... Da je Kristofer oženjen i da ja imam unučice, nikada ne bih dozvolila da žive na slanim grickalicama i onim gumenim hamburgerima iz brzih restorana. Ovde, na imanju, uslovi za život jedne porodice sa malom decom su savršeni. Zdrava domaća hrana koja je nadohvat ruke, čist vazduh, mnogo prostora... ~ 35 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Da, ovde je zaista divno, a u isto vreme ni Frankfurt nije daleko rekla je Vera. Skriveni smisao reči gospođe Cimerman bio je više nego jasan, htela je da joj stavi do znanja kako ne bi pogrešila, ako bi se udala za Kristofera. Kasno te večeri, kada ju je Kristofer dovezao kući, Vera nije mogla da se odupre nejasnom osećanju potištenosti. On je bio tako divan, tako odan, stabilan, pun razumevanja... Možda bi udaja za njega bila najmudriji izbor koji bi mogla da napravi. Ali ona je želela da živi u Frankfurtu i da se bavi svojim poslom koji ju je potpuno ispunjavao. Iako nije precenjivala samu sebe, bila je svesna da je taj posao ipak umetnost. A Kristofer se bavio samo zanatskom izradom delova za rasvetne uređaje. Radio je po tuđim narudžbinama i dizajn proizvoda ga uopšte nije zanimao. Njih dvoje bili su kao ličnosti potpuno različiti. Kako bi se uklopili? Ne, ona nije mogla ni da zamisli vezu sa njim. Udati se za Kristofera koji je tako nepodnošljivo jednostavan, živeti na imanju, čitavog života iz dana u dan gledati iste leje paradajza i artičoka i provoditi vreme u velikoj kuhinji debeljuškaste gospođe Cimerman? Ne, ne, ne... - izgovorila je poluglasno i zagnjurila lice u jastuk, obuzeta potpunim beznađem. - Oh, Bože, nije valjda da si mi dodelio tako prozaičnu sudbinu? Nije tačno znala sa kakvim muškarcem bi želela da provede život, ali dobri stari Kristofer svakako nije bio taj. Međutim, on je po svojim ljudskim kvalitetima bio daleko iznad svih mladića sa kojima je do tada imala veze. Nije bilo teško biti privlačniji i zanimljiviji od Kristofera, ali... Ona u životu nije upoznala nikoga ko je tako dobar čovek kao Kristofer. Bio je neko ko zaslužuje da mu ljubav bude uzvraćena. Sada se kajak što mu tog popodneva, u voćnjaku, nije dozvolila da je poljubi. Nije želela taj poljubac, pa ipak... Možda bi ispalo kao sa nekim jednostavnim jelom iz domaće kuhinje koje ne deluju reprezentativno i ne budi apetit, a onda ga čovek proba, dopadne mu se i on ga sa zadovoljstvom pojede do kraja? Da je dopustila Kristofera da sa njom uspostavi nekakav probni fizički kontakt, možda bi to bilo uzbudljivije nego što se njoj čini? Grizla ju je savest što mu bar nije pružila šansu.
Tog leta klima je bila više nego ćudljiva. Posle pakleno toplih dana, ponovo je stigao talas zahlađenja. Duvao je vetar, a gusti beličasti oblaci ~ 36 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
koji su se kao paperje lelujali nebom obećavali su kišu. Ali nasuprot lošem vremenu, njen radni dan bio je dobar. Prodala je dva lustera i dve stone lampe. S obzirom na činjenicu da bi ponekad i čitava nedelja prošla bez ijedne jedine kupovine, to je bilo odlično. Zadovoljna pazarom htela je da zatvori radnju već oko pola osam. Ali onda se setila onoga što joj je rekao Robert Riter: preko dana čovek može da prođe pored njenih lampi i da ih i ne primeti, ali uveče, kada su sve svetiljke upaljene i kada izlog blešti, to deluje čudesno, kao neki prizor iz orijentalnih bajki. Iako je radno vreme bilo do osam, odlučila je da ostane u lokalu do devet. Možda naleti još neki kupac? Osvetlila je izlog, a onda je primetila da je cveće u vazi koja je tu stajala već počelo da vene i sagnula se da ga izvadi. Kada je podigla glavu, sa druge strane stakla ugledala je lice Roberta Ritera, koji se ludo zabavljao posmatrajući je. Zavrtela je glavom i načinila grimasu, a on je ušao u radnju. - Polomio sam se da stignem pre nego što zatvoriš - rekao je. Mislio sam da radiš do osam. Sada je osam i petnaest. - Setila sam se tvoje opaske da izlog izgleda mnogo bolje kada je napolju mrak i kada su sve lampe upaljene, pa sam odlučila da ostanem malo duže - objasnila je, pogledavši ga krajičkom oka. Prvi put ga je videla obučenog u odelo, do tada je uvek bio u džinsu. Letnji sako i pantalone u nekoj neobičnoj nijansi između sive i plave, dopunjeni belo-plavom prugastom košuljom, stajali su mu sjajno. Morala je da prizna da već vekovima nije srela tako privlačnog muškarca. - Imam predlog - reče on, spuštajući na sto veliku kartonsku omotnicu.
- Promeni radno vreme. Počni da radiš noću! Zar ideja nije genijalna? - Vredelo bi razmisliti. Ovde pored je kafić, koji je uveče prepun. Misliš li da se pripiti ljudi koji se vraćaju iz noćnog provoda lakše odlučuju za kupovinu?
- Mislim. Da je radnja bila otvorena one noći kada sam se ja vraćao iz kafića, kupio bih sve tvoje lampe, a ne samo dvadeset dva komada Robert je počeo da se smeje. - Ali, nezgodna posledica noćnog rada bila bi ta što bi ti se svi pripiti gosti kafića udvarali. Udvaraju ti se i ovako. Hoću da kažem, ja ti se udvaram. Došao sam da te vodim na večeru. ~ 37 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Večera sa njim? Shvatila je da bi joj se to veoma dopalo. Na svu sreću, tog dana došla je na posao u sandalama sa visokom potpeticom i vrlo jednostavnoj haljini od rastegljivog crnog pamuka, koja je mogla da prođe i kao haljina za večernji izlazak. Ali izraz njenog lica nije odavao da je odmah spremna da prihvati njegov poziv.
- Mislila sam da si došao da mi doneseš fotografije i nacrt stana rekla je, pokazujući na kartonsku omotnicu. - To je to - potvrdio je. - Ali, nećemo valjda čitave večeri, uz dobru klopu i vino, da pričamo o nameštaju? Ostaće malo vremena i da te muvam... - Da ti muvaš mene? - Vera je razgovetno izgovorila reč po reč. - To što si rekao baš zvuči diskriminatorski. Zar postoji neko ko još uvek veruje da su žene slaba i pasivna polovina čovečanstva i da treba da budu „smuvane”, a ne da svojom glavom odluče hoće li biti sa nekim ili ne? - Ja uopšte nisam imao u vidu to o čemu ti govoriš - opravdao se. Najavio sam da imam nameru da te muvam, zato što mi se učinilo da te ni najmanje ne zanimam, osim kao klijent koji ti je ponudio posao. Hteo sam da ti stavim do znanja da ti mene zanimaš i da ću se truditi da te osvojim... - nastavio je, opasno joj se približavajući, a njegove zavodljive tamne oči posmatrale su je tako prodorno da je osetila treperenje u stomaku. - Znaš li za onu glupu izreku: onaj ko se uhvati za kvaku možda će i uspeti da otvori vrata, ali onaj ko stoji skrštenih ruku sigurno ih neće otvoriti? To nije nikakva muška diskriminacija žena, nego čista logika. Dakle? Hoćeš li sa mnom na večeru?
Čak i kad je njegov smisao za humor bio sirov, Robert je imao šarma. Slegla je ramenima i sa stočića uzela svoju tašnu i ključeve od radnje. - Spusti roletnu na izlogu, molim te! - dobacila je, polazeći prema toaletu da popravi šminku. - Samo pritisni crveni prekidač pored vrata...
- Dovodiš me u iskušenje - promrmljao je u šali. - Da spustim roletnu na izlogu i zaključam vrata, a da na večeru odemo nešto kasnije? Ali, verujem da si veoma gladna posle dugog radnog dana... Restoran u koji ju je odveo bio je jedan od najekskluzivnijih u gradu, ali samo su prošli kroz prepunu i bleštavo osvetljenu salu u prizemlju i popeli se na jednu od galerija gde je osvetljenje bilo ~ 38 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
diskretno, a gostiju nije bilo mnogo. Dok su pili aperitiv, počeo je da joj objašnjava o čemu će se zapravo sastojati njen posao.
- U kući mojih roditelja imam svoje zasebno krilo, koje se praktično sastoji od tri sobe. Tu se nalazi veoma lep stari nameštaj i mnogo pratećih detalja. Nešto od toga preneću u stan, a ti samo treba da odlučiš gde će šta biti raspoređeno. Vera se pitala koliko li je velika ta kuća u kojoj on ima svoju zasebnu stambenu jedinicu. Već na početku, kada je kupio sve one lampe ne pitajući za cenu, bilo joj je jasno da novac za njega ne predstavlja nikakav problem. Ali, izgleda da je bio još imućniji nego što je ona mogla da pretpostavi. - To možemo da obavimo narednih dana, možda već prekosutra nastavio je. - Prebaciću te stvari u stan, a ti ćeš u međuvremenu razmisliti gde bi pojedini komadi mogli da se postave. To je korak broj jedan. Ali korak broj dva već zahteva malo više vremena. Šta ćeš raditi početkom septembra? Hoćeš li moći da odvojiš bar dva slobodna dana?
- Mislim da ću moći. Zbog čega? - Hteo bib da pođeš sa mnom u Veronu. Tamo se nalazi kuća koju sam nasledio od bake. Koristim je ponekad za odmor, ali već sam ti pričao da tamo ima prekrasnih antikviteta. Nameravam da ih prenesem ovamo. Ti samo treba da mi pomogneš pri izboru, pošto ne mogu da prenesem sve. - Planirao si da preneseš nameštaj iz Verone u Frankfurt? - Vera je spustila svoj pribor za jelo i zapanjeno ga pogledala. - Ali, kako? To će biti užasno komplikovano. - Neće - osmehnuo se. - Preduzeće moga oca bavi se međunarodnom trgovinom. Imamo svoju špediciju. Kamionom mogu da prevezem šta god želim, iz bilo kog dela Evrope. To ću uraditi sa tobom jednog dana, ako budem prisiljen da te kidnapujem. Staviću te u kamion i odvesti negde daleko... Ali, ne brini. U Veronu bismo putovali avionom...
- Dakle, ti se u stvari baviš poslovima transporta? - upitala je, zbunjena njegovim pozivom da pođu u Italiju, koliko i činjenicom da je on vlasnik ogromnog preduzeća koje ima svoje drumske krstarice. - Nije baš romantično, zar ne? - zagledao se u nju. - Ali ja u dubini duše jesam romantičan. Gde bi volela da te odvezem, kada te budem kidnapovao? Na Maltu? Hi u Monako? Hi na Karibe? ~ 39 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Za početak bih se zadovoljila jednim civilizovanim poslovnim putovanjem u Veronu. Bez kidnapovanja. Ali i dalje ne razumem zašto me angažuješ u posao koji možeš da uradiš bez moje pomoći. U Veroni ti uopšte nisam neophodna - rekla je, ne poveravajući mu da je putovanje u Italiju njen davnašnji san. - Nisi, ali bih želeo da pođeš sa mnom Noći na jugu Italije su divne. Na toj mesečini i najtvrđa srca postaju meka. Čitave večeri, njegovo udvaranje sastojalo se samo u zavodljivim rečima i dugim pogledima. Odvezao ju je kući i to je bilo sve.
Nekoliko dana kasnije, za doručkom, Robert je obavestio svog oca da tog dana neće doći u kancelariju. - Uzeo bih slobodan dan, ako ti nisam neophodan. - Mogu da izdržim i bez tebe - zabrundao je stari gospodin Riter svojim dubokim glasom. - Ali, šta će ti slobodan dan? - Jednostavno mi treba. Moram li da ti objašnjavam?
- Nešto sasvim hčno? - stari ga je okrznuo jednim sveznajućim pogledom. - Ali taj slobodan dan sigurno nećeš provesti sa Lenom. Jesam li pogodio? Robert se našao u neprilici. Njegov otac kao da je bio vidovit.
- Moraš li da me ispituješ? Stavljaš me u veoma glupu situaciju. Nisam klinac da te lažem u oči. U pravu si, neću provesti dan sa Lenom. Samo, otkud ti to znaš?
Gospodin Riter lagano je otpio gutljaj kafe, sve vreme ispitivački posmatrajući Roberta.
- Pre neko veče viđen si u jednom restoranu u Sternovoj ulici, u društvu izvesne zgodne plavuše - saopštio je.
- A za tri nedelje se ženiš. Zašto praviš gluposti, Roberte? I, ako ih već praviš, zašto se sa tom ženom pojavljuješ na javnim mestima, u poznatim lokalima, gde neko može da te vidi? ~ 40 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Ona je najprivlačnija i najzanimljivija devojka koju sam ikada upoznao. Nisam kriv što je do tog poznanstva došlo baš u ovo vreme, na par nedelja pre venčanja. Gde sam mogao da izađem sa njom, ako ne u neki normalan restoran? Ona nije osoba koja bi pristala da se skriva po mračnim bircuzima i prljavim hotelima koji izdaju sobe za dnevni boravak. Osim toga, mislim da ona tako nešto i ne zaslužuje. - A šta ako Lena sazna?
Umesto odgovora na očevo pitanje, Robert je samo slegao ramenima i uz pozdrav izašao iz trpezarije. Odvezao se pravo do Verine prodavnice. Ostavio je auto na obližnjem par kin gu i u kafeu uzeo dva kapucina „za poneti”. - Dobro jutro - oglasio se, otvorivši vrata. - Kako si? Vidim da se tvoj asortiman dosta smanjio. Moraćeš da se baciš na posao i uradiš veću količinu novih lampi.
- U ovoj prostoriji pozadi, ponekad kad imam mnogo posla napravim svoj mini-atelje. Donesem boje i pribor i tu slikam. Počeću da radim od sutra. - Odlično. Znači, danas ćeš ceo dan sedeti u radnji i dosađivaćeš se? Ali, ja sam nešto smislio... - Ako si naumio da me vodiš nekuda, ništa od toga! - napomenula je. - Ne mogu da zatvorim radnju, ionako previše često skraćujem svoje radno vreme. - Nikuda te neću voditi, bar ne do uveče. Bićemo ovde. - Ti i ja?!
- Danas imam slobodan dan, pa sam pomislio kako bi bilo lepo da dođem ovamo i pravim ti društvo. Za početak, doneo sam kapućino spustio je plastične čaše na stočić i seo. Vera je primetila kako njegova široka leđa potpuno ispunjavaju naslon fotelje. Čak i kada su bile mirne i opuštene, njegove ruke delovale su snažno i kao da su obećavale čvrst i žestok zagrljaj. Prigušeno je uzdahnula, pitajući se šta li joj je trebalo da u svoj život primi tipa koji očigledno zloupotrebljava svoj dobar izgled i pokušava da mazne svaku koju sretne.
- Pa, kako hoćeš - procedila je. - Ako zaista nemaš pametnija posla, sedi ovde. Ja te neću izbaciti. Ali da znaš, ne mogu sve vreme da budem dobra domaćica i da ćaskam sa tobom. Treba ponešto i da uradim... prišla je jednom ormariću u uglu prostorije i savila se da uzme krpu za ~ 41 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
prašinu i pajalicu. - Na primer, moram da očistim lampe koje su u izlogu, da naručim iz cvećare novi aranžman, da...
- Baš provokativno izgledaš kad se tako saviješ - procedio je on sebi u bradu, ali dovoljno glasno da ga ona čuje. - Imaš odlične noge, a ni ta regija iznad nogu nije za zanemarivanje. Nego, ako ne želiš da te spopadam, bolje me zaposli nečim. Mogao bih ja da očistim prašinu?
- O, ne! - uzviknula je, u panici. - Kladim se da to nikada u životu nisi radio. Šta ako razbiješ neku lampu?
- Onda, mogu da skoknem do cvećare? - Da, to bi zaista mogao da mi učiniš. Bolje je odabrati cveće na licu mesta. Kad naručujem telefonom, nikada nisam zadovoljna onim što mi donesu. Uzmi šta želiš, uzdam se u tvoj ukus - izvadila je novac iz torbice, ali njegovo odbijanje pobedilo je njeno insistiranje. - Da uzmem od tebe novac za cveće? Da jednoj dami naplatim buket cveća? I to dami kojoj se udvaram? Ti mora da si luda...
Vratio se sa predivnom ikebanom od ruža, u najrazličitijim nijansama ružičaste, od bebi-roze, do boje ciklama. - Ipak si ti taj koji je lud - zaključila je Vera prekorno.
To mora da je koštalo užasno mnogo! - Ali dopada ti se, priznaj? Za ovo cveće duguješ mi poljubac!
- Zaista ti dugujem - prišla je, sa namerom da ga poljubi u obraz, ali on ju je zaustavio pokretom ruke.
- Ne sada, dušo. Kasnije. I, ne u obraz... A sada izlazim napolje, da ti malo povećam promet! - Šta nameravaš? - upitala je začuđeno, polazeći za njim prema vratima. - Kuda ćeš? Roberte?
- Nikuda. Hoću da stojim ovde pred izlogom, da piljim u tvoje lampe i da im se glasno divim kad god naiđe neka prolaznica koja mi izgleda kao potencijalni kupac. - Prolaznica? Oh, ti izgleda imaš mnogo iskustva sa prolaznicama?
- Da nisi malo ljubomorna? - zadovoljno se nasmejao. - Ali, ja uopšte ni sam imao u vidu dobre ženske... Sada je jedanaest sati pre podne, lutko. U ovo doba, dokone matorke se obično vraćaju iz jutarnje ~ 42 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
kupovine. Najpre će im pažnju privući divno ružičasto cveće u izlogu, a onda ću ja početi da se divim lusterima... - Pa, ti si zaista šašav! - uzviknula je veselo. Ostavila ga je da stoji pred izlogom i vratila se u radnju, zaokupljena razmišljanjem. Do tog jutra, bila je potpuno sigurna da neće podleći njegovim udvaranjima i da će on brzo izgubiti interesovanje i povući se. Ali šarmirao ju je sve više, a njegova fizička privlačnost počinjala je da deluje na nju. Više nije bila sigurna u svoju nepopustljivost.
Njegov sistem reklame je delovao! U narednih par sati Vera je prodala dva lustera, a oba kupca bile su starije gospođe, baš kao što je on i prognozirao. - Dugujem ti ručak za ovo - rekla je Vera. - Možemo odmah da pođemo, ionako je vreme za pauzu. Ručali su na terasi jednog dosta prometnog restorana u blizini, koji se zvao „Čari leta” i bio je specijalizovan za najrazličitija jela od povrća. Gužva je bila užasna, kao da je svet potpuno poludeo za zdravom hranom i zelenišima.
Jedva su uspeli da se dokopaju jednog stola, u trenutku kada su se prethodni gosti spremali da krenu. Kada su seli, Vera je počela da priča o preuređenju njegovog stana, ali on ju je prekinuo. - Nećemo o tome. Ovo je sastanak lične prirode. Hoću da saznam neke stvari o tebi. O tvojoj porodici, o tvom poljskom poreklu... - Rođena sam ovde, a Poljsku sam posetila svega desetak puta u životu... - ispričala mu je priču o svojoj majci i o njenom drugom mužu, Dereku. - Ne možeš da joj oprostiš što te je napustila - zaključio je. - A ko bi to mogao da oprosti? - Vera ga je pogledala, sa pomalo gorkim smeškom. - Nas dve malo znamo jedna o drugoj i kada se čujemo telefonom i kada se vidimo, praktično nemamo o čemu da razgovaramo. - Znači, ti si odrasla sa ocem... Čime se on bavio? ~ 43 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Bio je inženjer i kada je iz Poljske prebegao u Nemačku imao je sreće da dobije posao u „Brandenburgu”, zahvaljujući svojoj izuzetnog stručnosti - objasnila je. - Preko njega, majka je upoznala Dereka, koji je bio službenik poljske avio-kompanije. Iako me je majka napustila, moje detinjstvo je ipak bilo predivno... - nastavila je sa nostalgijom. Obožavala sam oca i on mene. U „Brandenburgu” je dobro zarađivao, tako da smo živeli udobno, često putovali... Ali, njega sam rano izgubila. Tada je brigu o meni preuzeo njegov brat, stric Aurelius.
- Sve u svemu, tvoj život bio je daleko od ružičastog - rekao je Robert ozbiljno. - Takve stvari ne mogu da se pre bole, zar ne? Tragovi verovatno ostaju zauvek? Da li je tvoj stric imao suprugu i decu? - Ne, nikada se nije ženio. Bio je dragi, stari osobenjak... Ali, pošto se bavio izradom i prodajom lustera i lampi, zarađivao je daleko manje nego moj otac u „Brandenburgu”... Pružio mi je dosta brige i ljubavi, ali morala sam da zaboravim na putovanja po svetu, modernu tinejdžersku garderobu i tome slično. - I naravno, ta ljubav i briga ma koliko bila velika, ipak nije kao ljubav i briga roditelja. - Nije. Ali... - Vera se namrštila i odmahnula rukom, kao da više ne želi da mu govori o tome. - Neko ko je odrastao u nerazorenoj i srećnoj porodici to jednostavno ne može da razume, Roberte. Kao što ni neko ko je veoma bogat ne može da razume šta znači jedva sastavljati kraj s krajem. - Ne bih se složio sa tobom. Ako je neko takva ličnost da može i želi da razume druge, onda razlike ne igraju nikakvu ulogu. Ja te potpuno shvatam, iako nisam imao takvo životno iskustvo.
Dok su izlazili iz restorana prebacio je ruku preko njenih ramena i Vera je prihvatila taj dodir. Osećala je uzbuđenje, pitajući se hoće li se on setiti da mu je obećala poljubac. - Jesi li slobodna sutra popodne? - upitao je. - Možeš li nakratko da zatvoriš radnju? Hteo bih da dođeš kod mene i da vidiš nameštaj koji imam. Doći ću po tebe oko pet.
Prihvatila je, a on je otišao, kao da je sasvim zaboravio na poljubac koji mu je dugovala. Međutim, na dogovor nije zaboravio. Sutradan je došao po nju tačno u pet. ~ 44 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Kuća porodice Riter potpuno ju je impresionirala. Takve vile sa kitnjastim fasadama iz prošlog veka i večito zatvorenim šalukatrama na prozorima koji su uvek izgledali kao da kriju veliko bogatstvo i velike tajne, do tada je imala prilike da vidi samo od spolja, preko gustih živica i visokih ograda. Sada je po prvi put kročila u jedan od tih starih negovanih vrtova, u jednu od tih kuća i osećala se kao da ju je neko pustio da uz pomoć mađioničarskog trika uđe u scenu iz filmskog platna. Svileni tapeti na zidovima, uglačani parketi od beličastog drveta, tepisi u koje noga tone kao u perje, umetničke slike već potamnele od zuba vremena... Sve je bilo prekrasno i jedva se uzdržavala da glasno ne izražava svoje divljenje, iako je bila apsolutno ushićena. Očigledno, bogatstvo Riterovih nije bilo novijeg datuma, već su tu kuću opremale različite generacije, dodajući nove detalje uz mnogo umerenosti i ukusa. Više od svega dopao joj se beli salon, sa balkonom prepunim zelenila. Tu su popili kafu koju je Robert sam poslužio, a onda su se popeli na sprat, da ona pogleda nameštaj u njegovim sobama. Dok su prolazili kroz kuću svuda je vladala potpuna tišina i Veri je bilo jasno da njegovi roditelji nisu tu, a da su članovi posluge verovatno dobili slobodno veče. Teren za zavođenje bio je pripremljen. Ali, da li će on pokušati da je zavede, ili je možda shvatio da će joj najbrže zavrte ti mozak ako se još neko vreme bude ponašao uzdržano, puštajući je da čeka? - Dakle, šta miliš? - upitao je kada je pogledala sobe. - Šta od ovoga zaslužuje da bude preneseno u stan?
- Pretpostavljam da lampe i lustere sigurno nećeš poneti. Sve ostalo bi moglo da se prebaci tamo i da se nekako uklopi u onaj stan. Na sreću, ovde je svaki komad nameštaja tako lep i upečatljiv, da će naprosto neutralisati sve ono što je u stanu ružno i bezlično - zaključila je. - A gde je tvoja sestra sada? I, da li si joj rekao da ćeš u stanu napraviti izvesne izmene?
U deliću sekunde, Robert ju je pogledao kao da je pao s Marsa i pojma nema o kakvoj sestri ona govori. Onda se snašao. ~ 45 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Ne znam gde je Lena - rekao je nehajno. - Ona preko leta uglavnom ne radi već samo juri iz jednog provoda u drugi i nikad nije kod kuće... A moji roditelji su otputovali u Hanover, kod naših rođaka koji imaju neku porodičnu proslavu i vratiće se tek sutra. Sami smo u kući, ako je to ono što te zanima!
- Ne zanima me, Roberte! - odbrusila je narogušeno. - Jučerašnji izlazak na ručak bio je privatne prirode, ali sada sam došla zbog posla i želim da pričamo o tome. - Nema tu šta posebno da se priča. Sve ću preneti u stan, a ti ćeš napraviti raspored. Kad to bude gotovo, idemo u Veronu. A sada idemo dole, da večeramo. - Ali, nisi me pozvao na večeru! Nisam planirala,... - Promeni plan. Ako večeras imaš sastanak sa nekim, javi tom dasi da te ne očekuje. Izmisli nešto. Reci mu da su te oteli teroristi... prebacio je ruku preko njenih ramena i poveo je u prizemlje. - Molim te, Poljakinjo, nemoj da me odbiješ. Toliko sam se trudio oko večere! To jest, trudila se kuvarica, ali ja sam sastavio meni. Hoćeš li da čuješ? Kao predjelo, dimljeni losos u aspiku i krem od tartufa. Kao glavno jelo... - U redu, ostaću na večeri. Nikada u životu nisam probala tartufe i nisam luda da propustim priliku - kazala je veselo. Robert kao da je imao neku natprirodnu moć nad njom, kad bi joj prebacio ruku preko ramena njena volja se topila i osećala je jedino potrebu da ostane u njegovoj blizini. Uživaj život, Vera, rekla je sebi u mislima. I da imaš šesnaest godina bilo bi ti jasno da je sve ovo klasična uvertira za noć u dvoje, ali, zašto da ne? Neka se i tebi jednom u životu dogodi avantura sa nekim ko liči na princa. A kad princ posle par dana ili par nedelja zbriše iz tvoje priče u neku drugu... Pa, možeš ti i to da podneseš, zar ne? U životu si imala i mnogo krupnije gubitke. Ali baš kada je tim unutrašnjim monologom uspela da opravda samu sebe, setila se Kristofera. Do vraga, pa dogovorili su se da on te večeri doveze lampe koje je uradio za Roberta, a ona je potpuno zaboravila na dogovor. Pomisao na Kristofera automatski je povlačila za sobom i grizu savesti i njeno lice se smrklo.
- Mogu li da telefoniram? - upitala je. - Zbog večere sa tobom moraću da otkažem jedan dogovor, ako već nije kasno. ~ 46 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Dakle, ipak postoji dasa koji te čeka? Evo, odavde možeš da telefoniraš - rekao je, zaustavljajući se u holu u prizemlju.
- Da li ti je taj Kristofer dečko? - upitao je bez okolišenja, kada je završila razgovor. - Saradnik i prijatelj. On pravi lampe, već sam ti ga pominjala.
Robert ju je izveo na balkon belog salona, a onda je iz kuhinje dogurao ogromna kolica za posluživanje, sa hranom i pićem.
U neku ruku, bilo je to njegovo veče rezervisano za gluposti i pravio ih je jednu za drugom. Izneo je iz vitrine tanušne kristalne čaše stare više od sto godina i prababin stolnjak od prekrasne šleske čipke, a iz podruma je izneo očevu najstariju bocu preskupog francuskog „Rotšild mutona”, vina nalik na nektar grčkih bogova. Sve su to bili rekviziti koji su se u kući Riterovih iznosili samo u najspecijalnijim od svih specijalnih prilika: onda kada bi se rodio novi član porodice i kada su se slavile srebrne i zlatne svadbe. I niko nikada nije prekršio porodično pravilo, a on je večeras to učinio. Nije mu bio cilj da impresionira Veru, već samo da joj pruži ono što zaslužuje. Gledao je njeno prelepo lice na kome gotovo da nije bilo šminke, njene zelene oči koje su izgledale kao da ne umeju da lažu, njenu jednostavnu i jeftinu belu haljinu koja joj je ipak stajala kao princezi. Takva žena, zasluživala je najbolje. - Ovo je „Rotšild muton” - rekao je, otvarajući bocu vina. - Nešto potpuno savršeno. Probaj. Ako ti se dopadne, predlažem da preskočimo aperitiv i da cele večeri pijemo samo to. Ako ti se ne svidi, doncću nešto drugo. Od glavnih jela, imamo dve varijante, teleće medaljone i pastrmku sa bademima, pošto nisam bio siguran da li voliš ribu. I najzad, kao dezert, hladni šampanj-krem. Inače, ja obožavam sladolede i kremove, prosto ih proždirem i moj stomak koji ti sigurno nije promakao potiče od toga, a ne od piva... Njegov stomak? Preterivao je. Ali, tek kada joj je sam skrenuo pažnju na to primetila je, da mu stomak baš i nije urastao u rebra. U stvari, on je bio tako privlačan, tako neodoljivo muževan i šarmantan da je snaga njegove celokupne pojave potpuno skretala pažnju sa detalja.
~ 47 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Fantastično! Potpuno razumem tvoju slabost prema šampanjkremu! - rekla je, tek kada se približila dnu široke čaše za dezerte. Toliko mi se dopao da sam zaboravila da govorim! - To je krem koji se jede ćutke - Robert se nasmejao i dolio još vina u čaše. Sve do dezerta, jeli su veoma sporo, praveći duge pauze i nije im nedostajalo tema za razgovor. Nisu osećali kojom brzinom prolazi vreme, ali tek kada je na cvetnom balkonu postalo prohladno, shvatili su da više nije veće, već noć. Bilo je pola dvanaest. - Predlažem da sa „Rotšild mutonom” nastavimo unutra, u salonu ustao je i uzeo čaše i još jednu bocu vina. Vera je pošla za njim u beli salon i zastala pred jednom stonom lampom, izrađenom u kombinaciji stakla i kristalnih pločica. - Da je uključim? - upitala je. - Predivna je.
- Da, stvarno je lepa - Robert je sačekao da ona upali lampu i isključio veliki luster, tako da je u salonu zavladao polumrak.
- Stoji na počasnom mestu - rekao je, prišavši joj. - I ti si toliko lepa, da bi trebalo da stojiš na počasnom mestu.
- Daj, prestani da mi se rugaš! - ona nezadovoljno nabra nos. - Zaista mi nije jasno zašto su nekome ko u kući ima ovako predivne stvari, bile potrebne moje lampe. - Već sam ti objasnio. Zaljubio sam se u njih. A zaljubljivanje je fenomen koji je potpuno iracionalan. Nikada ne možeš da objasniš kako ti se dogodilo, zašto se dogodilo, zbog čega si se zaljubio upravo u tu osobu... - Govorimo o predmetima, a ne o osobama.
- Ja govorim o osobama - spustio je ruke na njena ramena. - O tebi i o sebi. Zaljubio sam se do koske. Mogu li sada da dobijem ono što mi duguješ? Naravno, mislio je na poljubac. Ali, osim što je držao ruke na njenim ramenima i gledao je u oči, nije načinio ni jedan jedini pokret Vera je osećala kako joj trnci prolaze od ramena prema kičmi, i kako joj se grlo suši. Više nije mogla da izdrži njegov intenzivni pogled i više nije mogla da se zadovolji samo dodirom njegovih ruku na svojim mišicama. Želela je da ga poljubi i znala je da on upravo to i čeka. - U redu... - prošaputala je bez daha i posegnula za njegovim usnama. U poređenju sa tim, čudesni „Rotšild muton” bio je samo ~ 48 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
bezvezna bezukusna vodica, koja ne može da zagreje krv. Reči im više nisu bile potrebne, poljupci i dodiri bili su jedino što je moguće. Njena bela haljina pala je na pod belog salona i Robertova košulja skliznula je s njegovih leđa. Međusobno su se svlačili u polumraku i svaki i najmanji dodir pomerao je granicu želje do neba. Dvoje ljudi u zagrljaju potpunog spajanja ipak su savršeno dobro mogli da se smeste na uzanu sofu u belom salonu, presvučenu glatkim damastom. - Dođi, dušo - podigao ju je u naručje, doneo do sofe i zauzeo sedeći položaj ne ispuštajući je, tako da mu se našla u krilu. Njihova topla tela omamljena vinom i željom savršeno su prianjala jedno uz drugo. Kao ljubavnici, bili su tako skladni, kao da su taj uzavreli spoj vežbali mesecima. Njegove usne i ruke dodirivali su je upravo onako kako je želela i ona se trudila da mu uzvrati na isti način, puštajući želju da nesputano upravlja njenim pokretima.
Samo opušteno... To je bila Robertova rečenica sledećeg jutra. Vera je ostala da spava kod njega i osećao se kao čovek koji je u nekoj fantastičnoj nagradnoj igri dobio putovanje u Zemlju Čuda. Pitao se kako da joj objasni i na koji način da joj saopšti ono što je mislio. Da, ako želi, još istog dana može da se preseli kod njega i počne da prikuplja dokumenta potrebna za venčanje. Naravno, bio je čovek koji se nalazio u totalnom životnom apsurdu. Ili, bolje rečeno, čovek koji je zabrljao kao nikada u životu. Petnaesti septembar, datum za koji je bilo zakazano njegovo i Lenino venčanje, zastrašivalo ga je kao što srednjovekovnog hrišćanskog vernika zastrašuju priče o Sudnjem danu i o neminovnoj propasti sveta, kada će svi biti kažnjeni u skladu sa svojim gresima. Morao je da saopšti Lem da se neće oženiti njom. Morao je to isto da saopšti i roditeljima. Kako? Dok je Vera mirno spavala u njegovom krevetu, on je nervozno šetao po kući, mozgajući šta da radi. Za početak, trebalo je skloniti sa terase kristal, prababin stolnjak od šleske čipke i ispražnjene boce „Rotšild mutona”, a on je naredio posluzi da se do popodneva ne pojavljuje u kući. ~ 49 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Nije mu preostajalo ništa drugo nego da sam zasuče rukave. Ali, pri pomisli na Veru koja slatko spava gore u sobi, ništa mu nije bilo teško. - Samo opušteno! - glasno je ohrabrio sebe. - Sve će se nekako rešiti... - Roberte? - oglasila se Vera neočekivano. Ušla je u salon, uvijena u veliki posteljni čaršav, jer je njena haljina te noći ostala u salonu. - Treba li ti pomoć? Samo da se obučem, pa ćemo zajedno raščistiti taj krš... Sa svojom razbarušenom, kratkom plavom kosom i još uvek pospanim licem, tako ogrnuta belim čaršavom, izgledala je slatko i bespomoćno kao detence.
- Srce, pa ti nisi imala šta da obučeš? Odmah ću ti naći nešto prikladnije - prišao je da je poljubi, a ona mu je spremno uzvratila i to „odmah” potrajalo je malo duže. Onda je otišao na sprat i doneo joj jedan od svilenih negližea iz plakara svoje majke. - Divan je! - Vera se ushićeno zavrtela oko sebe, uživajući u lepršanju tanke crvene svile.
- Potpuno je nov, ona ga nikada ne koristi - objasnio je. - Misli da jarkocrvena boja nije za gospođu njenih godina. Ali, tebi fenomenalno stoji. Šta misliš o tome da prvo doručkujemo, pa da onda raščistimo sto na terasi? Ja sam ubitačno gladan. Doneli su doručak iz kuhinje i ponovo se smestili na balkon belog salona. Robert nikada u životu nije bio srećniji i u sebi se molio da svaki doručak u njegovom životu bar malo liči na taj. Bilo je dovoljno da Vera sedi za stolom naspram njega, sve ostalo nije bilo važno. Ona je bila ta koja je njegov život mogla da učini savršenim i znao je da, ako hoće da je zaprosi, to treba da uradi odmah.
- Hoćeš li da se udaš za mene? - upitao je, prinoseći njenim usnama komadić tosta umočen u med. Najpre ga je zabezeknuto pogledala, a onda joj je čitavo lice zablistalo. - Verovao ili ne, hoću! - rekla je. Ali već sledećeg trenutka sumnjičavo je zavrtela glavom. - To je ludost, Roberte. Ti...
- Šta? - upitao je napeto. - Volim te. Ako i ti voliš mene, šta nas sprečava da se venčamo? ~ 50 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Dobro znaš šta! Ja ne pripadam tvom svetu. Držim prodavnicu lampi, živim u skromnom malom stanu, nemam čak ni auto, jedva sastavljam kraj s krajem. - Pa šta? - upitao je ne trepnuvši. - Moj svet je u meni, a ne u kućama, preduzeću, voznom parku kamiona, predmetima koji me okružuju i mom bankovnom računu. Ti pripadaš mom svetu, više nego ijedna žena koju sam poznavao. Gledala ga je, kao da odmerava težinu njegovih reči na nekoj svojoj unutrašnjoj vagi. A onda se osmeh vratio na njeno lice i on je znao da je pristala. - U pravu si - rekla je tiho. - Ali, želim da znaš da tvoje bogatstvo ni najmanje nije uticalo na moju odluku. - Nisam to ni pomislio, ljubavi. Neko ko ima takve oči kao ti, ne bi bio u stanju da se proda - rekao je Robert svečano. - Idem da donesem šampanjac. Hoćeš li sa mnom, da ti pokažem podrum u kojem stoji vino? Izašli su u hol upravo u trenutku kada se na ulaznim vratima čulo okretanje ključa u bravi. Vrata su se otvorila i njegovi roditelji su ušli u kuću. Blago sloveni ranoranioci! A on ih je očekivao tek kasno posle podne! - Samo opušteno... - procedio je i zaštitnićki zagrlio Veru. Opušteno... Dobro jutro, mama! Dobro jutro, tata... - Roberte? - njegova majka došla je do sredine hola, a udarci njenih potpetica o pod pritom su užasno odzvanjali. Do tog trenutka, pojma nije imao da su joj oči velike kao pun mesec.
- Roberte, šta se ovde dešava? - Baš ništa - odgovorio je mirno. Sugerisao je sebi da, bez obzira na sve, mora da se ponaša kao da je sve normalno i u najboljem redu. Morao je po svaku cenu da spreči ono najstrašnije: da Vera od njegovih roditelja sazna da je on, formalno, veren sa Lenom Švarc. - Mama, da te upoznam sa mojom budućom suprugom - rekao je glasno i razgovetno. - Ili sa mojom verenicom, kako god hoćeš... Ovo je Vera Kovalska. Uskoro, Vera Riter... Vera, ovo je moja mama, Lea. - Ali... - gospođa Riter bila je u tolikom šoku da nije mogla da izgovori ništa osim te jedne rečice. Na sreću, gospodin Riter im je na vreme prišao i sa zadivljujuće mnogo takta pokušao da spase situaciju. - Ti si se verio, sine? - upitao je.
~ 51 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Pa, to je za nas ogromno iznenađenje. Zaista ogromno... - Nismo razmenili vereničko prstenje, ali to je to - rekao je bržebolje Robert, pokušavajući da svom ocu pogledom kaže sve ono što nije mogao da mu objasni rečima. - Venčaćemo se i to što pre. Ako bude moguće, već sutra. - Ali, to je... To je... - njegova majka bila je sasvim van sebe. Roberte, da li ja sve ovo sanjam? - Smiri se, draga - njen muž ju je zagrlio. - Naravno da ne sanjaš. Tvoj sin se zaljubio i ženi se. Nismo bili pripremljeni za to, ali... Ponekad se takve stvari događaju iznenada.
Sve posle toga, izgledalo je Robertu kao nešto što se zbiva na filmskom platnu, ili u nekom čudnom polusnu. Njegov otac pružio je ruku Veri koja se zbunjeno smešila. Za divno čudo i njegova majka joj je pružila ruku, ali taj mehanički pokret verovatno je bio samo posledica prevelikog šoka. Zatim su njih dvoje otišli na sprat, ostavljajući Veru i Roberta u holu. - Gde je moja haljina? Moram odmah da se obučem! - Vera je bila potpuno zbunjena i izgledala je kao da će svakog trenutka početi da plače. - Treba da se obučem i da idem. Sve je ispalo tako glupo! Roberte, zar ne vidiš da bi naš brak ipak bio nemoguć? - Šta to govoriš? - upitao je energično, iako se zapravo nalazio u najvećem haosu svog života. - Nas dvoje ćemo se venčati. - Ali, tvoji roditelji... - Vera je tužno zavrtela glavom. - Gledali su me kao duha, a rukovali su se sa mnom kao da imam kugu. Verovatno mi na čelu piše da sam poljskog porekla i da sam bez prebijene pare. Oni su jednostavno osetili da ja nisam za tebe! - Gluposti! Oni su samo strahovito zbunjeni. Zar ti ne bi bila, na njihovom mestu? Znali su da uopšte i ne pomišljam na ženidbu, a sada se vraćaju kući, zatiču me sa tobom i ja im saopštavam da ćemo se venčati. Ko ne bi bio zbunjen u toj situaciji? Čuli su samo tvoje ime i pojma nemaju ko si. - Ali se nisu ni ponudili da saznaju, nego su jednostavno otišli na sprat. Kad budu saznali ko sam, odakle sam i čime se bavim, sve će biti još strašnije. Samo da ti ne saznaš za Lenu, sve ostalo će biti manje strašno, pomislio je uzrujano. Bilo je zaista pravo čudo što njegovi roditelji ni ~ 52 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
jednom rečju nisu pred Verom otkrili istinu da on zapravo već ima verenicu. Kosmička kataklizma bila je izbegnuta.
- Ne brini - rekao je nežno. - Moji roditelji su u stvari potpuno o kej. Poštovali bi moj izbor čak i kada bi tvoje poreklo bilo indijsko, a ne poljsko. - Ne znam - pogledala ga je rezignirano, kao da više ne veruje da je brak između njih dvoje ipak moguć. - Treba da idem, Robert. Danas je radni ran. Moram da otvorim radnju, da se dogovorim sa Kristoferom kada će mi isporučiti lampe... Poslovi me čekaju. - Na žalost i mene. Hajdemo, odvešću te do tvog stana da se presvučeš i spremiš, a onda ću te odbaciti do radnje.
- Ti si potpuno lud! - samo što je ušao u kuću, majka se ustremila na njega. Brada joj je podrhtavala od besa. - Potpuno! Hoćeš li da mi objasniš kakvu si nam ono komediju jutros priredio?
- To nije komedija, mama. Sasvim je ozbiljno. Zaljubio sam se u Veru i oženiću se njom. - To je bigamija! Sada si istovremeno veren sa dve devojke. Di si možda u međuvremenu raskinuo veridbu sa Lenom, a da tvoj otac i ja nismo o tome obavešteni? - Nisam raskinuo, ali ću to učiniti još danas. Odmah ću otići kod nje da razgovaramo. Samo da na brzinu stavim nešto u usta. Vera i ja jutros nismo stigli ni da doručkujemo... - Ali, to je tek posebna priča! - prekinula ga je ona gnevno. - Šta znači ono što sam zatekla na terasi? One kristalne čaše, onaj stolnjak, ono vino? Dobro znaš da su to stvari koje koristimo samo u najsvečanijim porodičnim prilikama! Otkud ti samo ta idiotska ideja da ih upotrebiš za jednu običnu večeru, sa jednom devojkom koju mi vidimo prvi put u životu...?
- Ali ne i poslednji. Viđaćete je još. Ona će biti vaša snaja - rekao je Robert smireno. - Sinoć je Vera prvi put došla u moju kuću i to je za mene bila najsvečanija moguća prilika. ~ 53 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Bojim se da ti ipak nisi pri čistoj svesti. Ostavićeš devojku koju poznaješ trinaest godina, zbog jedne koju možda ne znaš ni punih trinaest dana! Šta uopšte znaš o njoj? - Dovoljno. Znam da je divna ličnost i veoma talentovana umetnica - izjavio je on sa ponosom, osećajući potrebu da uzme Veru u zaštitu. - Očigledno da mu ona veoma mnogo znači, Lea - kazao je njegov otac, ulazeći u sobu. - Ne bi tek tako izneo na sto naš najstariji kristal i najskuplji „Rotšild muton”, da mu nije izuzetno stalo do nje. Robert je zreo čovek, a ne dete. Ako je ta devojka njegov životni izbor, moraćemo da je prihvatimo. Jutros sam je video samo na kratko, ali učinilo mi se da je vrlo ljupka. - Kako da ne! Naročito u mom crvenom negližeu. Odoh u svoju sobu, da uzmem još jednu pilulu za smirenje. Više nisam u stanju da slušam njegove gluposti! - Mama, nije ona uzela tvoj negliže. Ja sam joj ga dao, za prvu pomoć - pokušao je Robert da objasni, ali njegova majka već je izašla, bučno treskajući vratima.
- Mislim da će tebi biti potrebna prva pomoć kad budeš saopštio Leni da je ostavljaš - upozorio ga je otac ozbiljno. - Kako uopšte misliš to da izvedeš? Vas dvoje ste zajedno još od tinejdžerskih dana. - Da, s tom razlikom što sam se ja od tih dana veoma mnogo promenio, a Lena je ostala ista. Ona živi samo zato da bi se sa svojim prijateljicama takmičila u razbacivanju novca i praćenju trendova. Praznoglava je i razmažena kao da je još uvek tinejdžerka. Da smo se zaista venčali, taj brak ne bi trajao dugo. - Onda je bolje što se nećete venčati. Ali, to moraš da joj kažeš bez odlaganja. - Potpuno će poludeti - rekao je Robert, već zamišljajući njenu reakciju. - Ne sumnjam, ona je veoma sujetna osoba - rekao je njegov otac. Ali u kolač koji si sam zamesio, dragi moj, moraš sam i da zagrizeš. Robert je samo ćutke klimnuo glavom. Znao je da tu užasno neprijatnu stvar mora da obavi što pre. ~ 54 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Neće biti venčanja? - Lena ga je gledala kao da je lud. - Kakva je to šala, Roberte?
- Nije šala. Užasno mi je žao što ti to saopštavam ovako naglo, ali... Ne znam da li je uopšte moguće da se takve stvari nekome kažu na drugi način. Ne mogu da se oženim tobom, Lena. Bila bi to užasna .greška. Nas dvoje nismo jedno za drugo.
- Nismo jedno za drugo? A toliko godina smo zajedno? odmahnula je rukom, kao da njegovim rečima ne treba pridavati nikakav značaj. - Roberte, šta je tebi? Groznica, hipnoza, bunilo? Da nisi dobio meningitis? U takvim slučajevima, ponekad dolazi do čudnih poremećaja svesti i čovek počne da se ponaša kao da je poludeo, a u stvari ima samo upalu mozga. - Nemam meningitis. Zdrav sam. I govorim ti veoma ozbiljno. Ne mogu da se oženim tobom - progutao je knedlu i naterao sebe da i to konačno priznanje prevali preko usana. - Zaljubio sam se u drugu. Znam da je to užasno, znam da te time povređujem, ali protiv toga ništa ne mogu da učinim. Volim drugu devojku i oženiću se njom. - Tako dakle? - Lena koja je dotle nervozno koračala tamo-amo, sada je sela. Prekrstila je ruke, nakrivila glavu u stranu i zagledala se u njega sa mešavinom mržnje i poruge. - U pričama je ipak bilo istine... - U kakvim to pričama?
- O tebi i nekakvoj plavuši. Jeftino obučenoj plavuši! - naglasila je Lena s prezirom. - Silke i Kaiser videle su te pre par dana u nekom restoranu. Bio si u društvu devojke sa kratkom plavom kosom, obučenu u konfekcijsku haljinu. Imala je papuče od skaja i tašnu sa rasprodaje. Da li takva persona odgovara opisu tvoje Julije?
To što je rekla bilo je tako nisko i cinično, da je i ono malo dobrog što je Robert još uvek mislio o njenom karakteru palo u vodu. Sada naprosto nije mogao da veruje da se umalo nije oženio devojkom koja ljude vrednuje na taj način, prema ceni njihove odeće.
- Ako je to trebalo da bude uvreda upućena na njen račun bojim se da si promašila - rekao je. - Tačno je, Vera nema para. Živi u skromnom malom stanu, nema auto. Ne znam da li se oblači na rasprodajama, uopšte nisam razmišljao o tome, ali znam da se oblači sa ukusom. ~ 55 ~ Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Dirljivo! Skromna i ljupka, to je njen fazon, zar ne? - Lena je počela da se smeje. - Ne mogu da verujem da na svetu još postoje takvi primerci! Šta je ona? Sirota, mala prodavačica u nekoj bakalnici? Ili fabrička radnica koja se udaje za bogataša? Pa, po njenoj biografiji bi trebalo snimiti film... - Lena... - Robert se nakašljao i uputio joj pogled upozorenja Slušam tvoje nipodaštavajuće komentare samo zato što sam sve stan da sam kriv. Da je situacija drugačija, ne bih ti dozvolio da tako vređaš osobu do koje mi je veoma mnogo stalo. bavi?
- Bar mi ispričaj ko je ona. Gde si je našao? Kako se zove, čime se
Želeo je da izbegne odgovor na to pitanje. Znao je koliko Lena može da bude osvetoljubiva, kad neko takne u njenu sujetu. Negde u njemu, dremala je zebnja da bi u afektu mogla da naudi Veri. - Zar je to uopšte važno? - upitao je.
- Ne budi smešan, Roberte! Pa, saznaću to pre ili kasnije, od tebe, ili od nekog drugog. Imam valjda pravo da znam!
- U redu... Vera je vlasnica one radnje sa lampama. - O! - Lena je skočila sa stolice, kao da će mu iskopati oči. - Znači zato si se ti toliko zagrejao za te glupave lampe? Smešno, zaista smešno! Mislio si da se oženiš sa mnom, a da naš stan napuniš staklarijom koja bi te podsećala na nju? - Lampe su mi se dopale još pre nego što sam je upoznao.
- Pa, onda možda uopšte nisi zaljubljen u nju? - Lena se uhvatila za tu mogućnost, kao za slamku spasa. - Možda te je samo impresionirala onim što radi? - Nije tako. Ja je volim. Umem da procenim svoja osećanja.
- Ja ti ipak preporučujem da ih malo bolje preispitaš! Daću ti rok od nekoliko dana da razmisliš o tome koga zapravo želiš. Ako posle toga dođeš i kažeš mi da si se ipak odlučio za svoju prodavačicu lampi, onda ćemo raskinuti veridbu. - Ne, Lena. Nije mi potreban nikakav rok - rekao je gledajući je kao krivac, ali njegov glas bio je veoma odlučan. - Naša veridba je već raskinuta. Naravno, ne treba da mi vraćaš prsten. Ali samim tim što sam ti sve ovo rekao, ja se smatram slobodnim. ~ 56 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
je.
Krenuo je i Lena je pošla za njim prema izlazu. - Ipak sam mnogo tolerantnija nego što misliš, Roberte! - dobacila
- Spremna sam da zaboravim ovaj tvoj izlet Sačekaću još nekoliko dana. Tri, pet, sedam? Koliko ti je potrebno?
- Žao mi je... - ponovio je on po ko zna koji put, iako je dobro znao da Lena nije osoba koja zaslužuje žaljenje. Bila je rođeni egocentrik i nije znala ni za jednu drugu vrstu ljubavi, osim za ljubav prema samoj sebi. - Ali bilo bi još gore kad bih te zavaravao nekakvim rokovima i odlaganjima. Još danas treba da počnemo da obaveštavamo zvanice da našeg venčanja neće biti.
Bilo je pola četiri posle ponoći. Vera je još uvek bila budna, osluškivala je Robertovo disanje i činilo joj se da ni on ne spava. - Roberte? - pozvala ga je tiho. - Da li si budan? - Ne! - u stvari, jedva je dočekao da se ona oglasi. - Ležim mirno da te ne bih uznemiravao, ali u stvari ne mogu ni oka da sklopim.
- To je zbog ovog kreveta... - zaključila je. - Tesan je za dvoje. Lepo sam ti rekla da noćas treba da spavaš kod svoje kuće, a ne u mom stanu. Uzak krevet, minijaturno kupatilo... Nisi ti navikao na takav nedostatak komfora. - Krevet je o kej - prebacio je ruku preko Verinih grudi, nadneo se nad nju i poljubio je.
- Sasvim nam je dobro poslužio noćas, zar ne? A poslužiće i nekoliko narednih noći, dok ne iznesem iz stana onaj užasni nameštaj... U stvari, krevet uopšte nije razlog moje nesanice. Muči me nešto drugo. Morao je da joj kaže za Lenu i da joj prizna da uopšte nema sestru, već je samo napravio zamenu teza. Spremao se da oprezno načne tu temu, ali odlaganje je ipak bilo mnogo bezbolnije. - Šta si ti odlučila? - upitao je. - Hoćeš li pozvati svoju majku na venčanje? Mislim da neizostavno treba da je pozoveš, bez obzira na sve. ~ 57 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Znam - Vera je uzdahnula. - I sama sam to shvatila. Svih ovih godina naš odnos nije funkcionisao zbog mog otpora prema njoj. Ona se istinski trudila, ali ja sam minirala svaki njen pokušaj. Pa, možda je sada, kada mi se u životu konačno dogodilo nešto pravo i nešto lepo, vreme da joj oprostim.
- Svakako - složio se. - Ali... Ja imam jedan problem. Moram nešto da ti ispričam. - Naravno - rekla je nežno. - Sve što želiš.
- To što ću ti reći nije nešto čime bi trebalo da se ponosim. Slagao sam te, Vera! - najzad je i te reči uspeo da prevali preko usana. Pominjao sam ti svoju sestru Lenu, ali ja uopšte nemam sestru! - Ne? - njene zelene oči začuđeno su se raširile. - Ali zbog čega si je onda izmislio?
- Lena, ta koja je onako užasno uredila stan, bila je moja verenica. Nisam želeo da je pominjem pred tobom i tako sam izmislio priču o svojoj sestri Leni. - Tako... - nekoliko časaka, Vera je ćutala. Ali, po njenom mišljenju, to nije bila neoprostiva laž. - Pa, dobro. Da li je to sve? - I jeste i nije, zavisi iz kog ugla posmatraš stvari. U trenutku kada sam sreo tebe, Lena i ja još uvek smo bili vereni. Zapravo... Naše venčanje već je bilo zakazano. Raskinuta veridba i izmišljotine o sestri, u redu. Ali zakazano venčanje, to je već bilo nešto ozbiljnije. Verino ćutanje ovoga puta potrajalo je nešto duže. - Bože moj! - rekla je samo. - I?
- I to je sve. Bilo je zakazano, sada je otkazano. Lena i ja poznajemo se trinaest godina. Ja sam za nju bio dobra partija za brak, a ona za mene stara navika. Sve vreme sam znao da mi njen dobar fizički izgled ništa ne znači i da mi ona kao ličnost uopšte ne odgovara. Sumnjao sam u budućnost te veze i pre nego što sam te upoznao. A onda sam se zaljubio u lampe i u tebe.
- Roberte... - Vera se ispitivački zagledala u njega. - U lampe, ili u mene? Šta ako si ti samo oduševljen onim što ja radim i zbog toga si sebi uvrteo u glavu da me voliš? - Ne budi dete - nežno je podigao njenu bradu i naterao je da ga gleda u oči. Pogled je trajao veoma dugo i posle njega nije bilo potrebno ~ 58 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
nikakvo dodatno objašnjenje. - Lampe su divne, ali što se mene tiče, možeš da porazbijaš sve koje su sada u stanu i sve koje su u radnji i da nikada više ne napraviš ni jednu. Uopšte više ne moraš da se baviš tim poslom. Možeš da radiš bilo šta ili da ne radiš ništa, to je tvoj izbor. A moj izbor si ti!
Tog prepodneva, Vera je sedela iza paravana u radnji i oslikavala jednu od zidnih lampi izrađenih po Robertovoj porudžbini. Nikada u životu nije radila tako brižljivo i sa toliko radosti. Iako se trudila da svaki komad radi kao unikat i kao pravo malo umetničko delo, ovo je ipak bilo nešto posebno, sasvim posebno.
Obično nije radila uz muziku nego u potpunoj tišini, ali sada su se niz radnju razlivali zanosni zvuci Šumanovog „Sanjarenja”. Njeno lice je blistalo, bila je ispunjena osećanjem neke predivne smirene radosti i osećala je da u tom trenutku voh ceo svet i da bi oprostila svakome. To ju je podsetilo da treba da telefonira majci. Dovršila je iscrtavanje započete arabeske na predivnom svetlosmeđem staklu i ustala. Upravo je prišla telefonu kada su se vrata otvorila i u radnju je ušla lepa i doterana crnokosa devojka. Zajedno sa njom, unutra je uleteo i oblak jakog parfema. - Dobar dan - pozdravila ju je Vera, osećajući grebuckanje u grlu od tog prejakog mirisa. - Izvolite, želite li da pogledate lampe?
- Naravno - procedila je crnokosa i odmerila je od glave do pete. Jeste li vi vlasnica radnje? - Da - potvrdila je Vera. - Odlično! Vi i pravite sve ovo, zar ne?
- Da, ja sam autor. Želite li da vam pokažem neki komad?
- Možda. Na primer... Ovu zidnu lampu! - blazirana lepotica uperila je prst na svetiljku u kombinaciji crvenog i zelenog stakla, koja se nalazila veoma visoko. - Da li biste mogli da je skinete, odavde je ne vidim dobro? ~ 59 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
Kupci i njihovi komplikovani zahtevi! Sležući ramenima, Vera je donela male merdevine iz susedne prostorije i popela se da ispuni devojčin hir. Pa, možda će je i kupiti, pomislila je. Sve na toj crnokosoj, od uglačanih cipela sa šiljatim vrhovima do štrasom ukrašene šnale za kosu izgledalo je veoma skupo. Jedna zidna lampa za nju očito nije predstavljala naročit trošak. Dok se Vera upinjala da je skine sa zida, iza nje se najednom začuo strahovit prasak i lomljava stakla. Jednom, zatim još jednom... Od šoka, umalo nije pala sa merdevina. Isti zvuk začuo se i po treći put. Sa svoje osmatračnice na merdevinama, Vera je videla crnokosu kako vršlja po izlogu i razbija lustere, jedan za drugim! - Šta to radite? - vrisnula je i sjurila se sa merdevina prema izlogu. - Smesta prestanite! Jeste li poludeli?!
- Vidiš valjda da jesam? - ne kajući za njenu opomenu, furiozna devojka je počela da lomi i ono što je još preostalo u izlogu. U ruci je imala ogroman čekić sa dugom drškom, pravi pravcati čekić, koji je verovatno donela u svojoj velikoj torbi. - Pa, vi... - Vera je stajala, potpuno parahsana i nije se usuđivala da joj priđe, bojeći se da bi taj čekić mogao da poleti i ka njoj. - Odakle vam to? Zašto to radite? Zvaću policiju!
- Nema potrebe da zoveš policiju! Ovo je zanemarljiva osveta, u odnosu na ono što si zaslužila - crnka je najzad izašla iz opustošenog izloga punog razbijenog stakla, skinula velike naočare za sunce i šešir sa obodom koji joj je služio kao zaštita i stala' pred nju. - Ja sam Lena Švarc, Robertova verenica. - Vera, šta se to dešava? - u tom trenutku u radnju je uleteo Klaus, konobar iz kafea, koji je čuo strahovitu lomljavu. - Zvaću policiju! Jesi li u opasnosti?
-Više nije - prosiktala je Lena. - Nema razloga da zoveš policiju, dečko. Ovo je samo... Naplata duga, tako nekako. - Vera? - Klaus se isprečio između njih dve, strahujući od neke nove gužve. - Da ipak pozovem pozornika?
- Nema potrebe - reče ona. Bila je bleda kao kreč. - Mislim... Da je gospođici potrebniji psihijatar! Lena, jeste li završili? - obratila joj se. Da li vam je bilo dovoljno? ~ 60 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Samo još ovaj! - Lena Švarc ponovo je podigla čekić i simbolično kvrcnula jedan od najlepših lustera, ali udarac je bio dovoljno jak da predivno bordo staklo sa belim ornamentima pukne. Vera je još uvek bila previše šokirana da bi mogla da zaplače, ali srce joj se cepalo od očajanja.
- Zbogom, zavodnice! - Lena joj je uputila zloban osmeh. - I jedan savet... Kada se budeš udala za Roberta, zaboravi na svoju naviku da kupuješ na rasprodajama. Inače će te svi njegovi prijatelji posmatrati kao čudo prirode!
- Užasno! Užasno... - Robert uopšte nije mogao da veruje u ono što je video. Unutrašnjost radnje bila je desetkovana, a svi komadi koji su se nalazili u izlogu bili su potpuno uništeni. S vremena na vreme, Vera bi zaplakala, gledajući tu katastrofu. - Dušo, nema potrebe da se više zadržavamo ovde. Ništa ne možemo da popravimo - rekao je Robert nežno. - Idemo. Zakljućaćemo radnju, a ja ću poslati nekoga od posluge da počisti staklo.
- Važi... - sa potpuno odsutnim izrazom lica, Vera je mehanički krenula za njim i sela u auto. Prenula se tek kada su se zaustavili pred kućom Riterovih. - Zašto smo došli ovde? - upitala je. - Mislila sam da idemo u moj stan...
- Ne, idemo kod mene. Moji roditelji su se pribrali od onog šoka koji su juče ujutru doživeli. Pozvana si na večeru. - Jesi li im rekao da sam ja poreklom Poljakinja? - Naravno da jesam.
- I? - podigla je obrve. - Kako su to prokomentarisali?
- Moj otac je izjavio da su Poljakinje, provereno i dokazano, najlepše devojke u čitavoj Evropi. A mama je naredila kuvarici da kako zna i ume do uveče pronađe recept za poljske knedle sa šljivama. Nadam se da ih voliš? ~ 61 ~
Bosnaunited
1000 € BONUS Zvoncica&Foxy
- Obožavam knedle sa šljivama. I to sa puno cimeta! - pomisao na omiljeni dezert malo je razvedrila Verino lice. Već je osećala miris cimeta u nozdrvama. A Robert je bio pored nje. Tamo u radnji nije ostalo gotovo ništa, ali život je ipak bio lep i obećavao je još mnogo radosti. - Sećaš li se šta si mi noćas rekao? - upitala je. - Da mogu da porazbijam sve lampe i da nikada više ne napravim nijednu...
- Znam. Ali nisam ni sanjao da bi nešto slično moglo stvarno da se dogodi. Grozno se osećam. Ja sam krivac što je toliki tvoj trud potpuno upropašćen. Trebalo je nekako da predvidim šta bi Lena mogla da uradi i da je sprečim.
- Šta je bilo, bilo je - rekla je Vera pomirljivo. - To je bio njen način da izrazi svoju ozlojeđenost. Ni u snu ne bih uradila takvu stvar, pa ipak... Posle svega, nisam zapravo ni toliko besna, ni toliko očajna. Lena je ostala bez tebe, a ja sam ostala samo bez lampi. Imam nešto mnogo važnije. Kraj
~ 62 ~
Bosnaunited
View more...
Comments
