Beogradska Tvrdjava - Marko Popovic

ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ СПОМЕНИКА КУЛТУРЕ ГРАДА БЕОГРАДА Р Е П У Б Л И Ч К И ЗАВОД З А З А Ш Т И Т У С П О М Е Н И К А КУЛТУРЕ, БЕОГРАД

НАУЧНО-ПОПУЛАРНЕ МОНОГРАФИЈЕ

Урслник ЛЛЕКСАНДРА

БАНОВИЋ

РАДОМИР СТАНИЋ Рецспзснти Др

JOBAHKA

КАЛИЋ

Др ВЛАДИМИР КОНДИЋ

-

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА Марко Поповић

[СТЂЧНАБИБЛИОТЕКА* \ НАРОДИИ-МУЗЕЈ

Б с о г р а д 1991

„НИИ

4

Општи изглсл Тврђаве са запала

САДРЖАЈ

УВОД

7

Римски л е г и ј с к и л о г о р Касноантичкоутврђење Настанак с р е д њ о в е к о в н о г града Византијско г р а н и ч н о у т в р ђ е њ е Између С р б и ј е и У гарске Српски у т в р ђ е н и град Нa б р а н и к у Е в р о п е У п о з а д и н и О с м а н с к о г царства

10 14 17 20 25 29 39 51

Међу з а р а ћ е н и м империјама

55

Једна о д најјачих тврђава Е в р о п е Гурско г р а н и ч н о у п о р и ш т е Београдска тврђава у 19. и 20. веку Значајни и з в о р и и л и т е р а т у р а

63 77 83 86

.

6

Општи изглсл Тврђаве са југа

Међу у т в р ђ е њ и м а н а ј у г о и с т о к у Е в р о п е Београдској т в р ђ а в и п р и иада п о с е б н о место. Њ е н а и с т о р и ј а у т к а н а ј е у токове збивања која су у п р о т е к л а два м и л е н и ј у м а често у т и ц а л а на с у д б и н е европскпх д р ж а в а и народа. И з г р а ђ е н а на и з у з е т н о п о в о љ н о м страГешком положају, где се с у с т и ж у е в р о п с к и путеви п р е м а истоку, она је вековима била о д б р а м б е н о у п о р и ш т е , а л и и п о л а з н а тачка Освајачких похода. Београдска тврђава, њен н а с т а н а к и развој, н е о т у ђ и в и су д е о п с т о р и ј е Београда. Уз у т в р ђ е њ е на брегу и з н а д у ш ћ а Саве у Д у н а в заснован је а н т и ч к и С и н г и д у н у м . На и с т о м месту н а с т а о је и с л о в е н с к и Београд. С т о л е ћ и м а се с р е д њ о в е к о в н и гр"ад развијао на п р о с т о р у д а н а ш њ е Т в р ђ а в е т р а ж е ћ и своју с и г у р н о с т м е ђ у њ е н и м б е д е м и м а . II каснпје, када је н а с е љ е и з а ш л о из б р а њ е н и х о к в и р а бедема, Т в р ђ а в а ј е ј о ш д у г о остала њ е г о в о с р е д и ш т е . Развој у т в р ђ е њ а која су настајала и нестајала на овом п р о с т о р у , од а н т и к е до 18. века, представља важан ч и н и л а ц за п р о у ч а в а њ е и с т о р и ј е града у ц е л п н и . И з г р а д њ е , р у ш е њ а и о б н о в е бедема веома ј а с н о одсликавају значај и улогу Београда у п р о ш л о с т и , њ е г о в е у с п о н е и падове. Са д р у г е с т р а н е Београдска тврђава, као с л о ж е н п с л о ј е в п т к о м п л е к с , значајна је за. п р о у ч а в а њ е р а з в о ј н и х токова е в р о п с к и х ф о р т и ф п к а ц и ј а у ш и р е м с м и с л у . На њој се ј а с н о уочавају све о н е п р о м е н е кроз које је п р о л а з и л а војна а р х и т е к т у р а н а т л у Европе, о д а н т и ч к о г у т в р ђ е н о г л е г и ј с к о г л о г о р а - к а с т р у м а , преко у т в р ђ е њ а с р е д њ о в е к о в н о г града, до готово с а в р е м е н е бас т и о н е а р т и љ е р и ј с к е тврђаве. Београдска у т в р ђ е њ а у току м и н у л и х векова настајала су и развијала су се на крајњем и с т у р е н о м г р е б е н у ш у м а д и ј с к и х п л а н и на, на з а р а в н и и з н а д у ш ђ а в е л и к и х река које ч и н е г р а н и ц у двају р а з л и ч п т и х г е о г р а ф с к и х подручја. М е с т о на у ш ћ у Саве у Д у н а в , где се р а в н и ч а р с к и п а н о н с к и базен н а ј б л и ж е д о д и р у ј е са п о б р ђ е м на п р е л а з у у б р д о в п т е п п л а н и н с к е б а л к а н с к е масиве, б и л о је и р е д о д р е ђ е н о за п з г р а д њ у у т в р ђ е њ а И о б р а з о в а њ е насеља. П р е г л е д н о с т и п р п с т у п а ч н о с т , б л и з и н а велиКих д о л и н а које повезују у д а љ е н е о б л а с т н , м о г у ђ н о с т прелаза и н а д з и р а њ а кретања, даиале су вековпма овоме месту и иоложају п о с е б а н значај. К о п н е н е , а п о с е б н о в о д е н е с а о б р а ћ а ј н п ц е које се овде сустпжу, предс i лн н.але {СТРУЧН [НАРОДНИ

АБИБЛИОТЕКА МУЗЕЈ

„НИШ"

'

8 су важне историјско-географске чиниоце. Положај Београда на г р а н п ц п двају р е г и о н а , у п р а в о з а х в а љ у ј у ћ и о в и м с а о б р а ћ а ј н и ц а ма. п р е д с т а в љ а о ј е м е с т о у к о м е с у с е о н и с п а ј а л и . С т о г а ј е т о б и о п о л о ж а ј који је ч е с т о стајао на п у т у о с в а ј а њ и м а и р а т н и м походима, миграцијама и трговачком промету, ш т о је п р е с у д н о утицал о н а н а с т а н а к града и п р е д о д р е ђ и в а л о њ е г о в у с у д б и н у . П о р е д г е о г р а ф с к о г п о л о ж а ј а , као ш и р е г ч и н и о ц а , о д п о с е б н о г значаја'За н а с т а н а к н а с е љ а и утврђења б и л е су о д л и к е рељефа. Б р е г п з н а д у ш ћ а С а в е у Д у н а в с а з а р а в н и н а врху п р у ж а о ј е веома повољне услове за одбрану. Са т р и стране био је опасан рекама п р е м а кОјпма с у с е с п у ш т а л е с т р м е п а д и н е и л и с т е н о в и т е л и т и ц е . Ј е д и н а лакО п р П с т у п а ч н а с т р а н а б и л а ј е п р е м а ј у г о и с т о к у . Зараван на врху брега, п з д п г н у т а у о д н о с у на н и в о река за о к о 50 m п р е д с т а в љ а л а ј е н а ј д о м п н а н т н и ј у тачку у ш п р о ј о к о л п н и . П р е г л е д н о с т п о л о ж а ј а о м о г у ћ а в а л а ј е о с м а т р а њ а и к о н т р о л у река, к о п н е н п х п р и л а з а са ј у г а и р а в н п ц а на северу. Г е о л о ш к и с а с т а в тла,- п а к о н п ј е имаО п р е с у д н и у т и ц а ј на и з б о р п о л о ж а ј а , п р у ж а о је'тнкође значајне погодности за грађење утврђења. Стеновита п о д л о г а п р е к р п в е н а с л о ј е в и м а Леса п р е д с т а в љ а л а ј е ч в р с т о с л о н а ц за^темеље бедеМа'/ ' • О б л и к б р е г а и з н а д у ш ђ а река с т о л е ћ и м а ј е б и т н о у т и ц а о н а р а с п о р е д з и д п н а б е о г р а д с к и х у т в р ђ е њ а , која с у с е п р и л а г о ђ а в а л а њ е г о в и м с т р а т е ш к п м п р е д н о с т и м а . М е ђ у т и м , у п с т о в р е м е и зат е ч е н п о б л п и п р е љ е ф а м е њ а н и с у и п о д р е ђ и в а н и т р е н у т н и м пот р е б а м а оДбране. П о с л е два м и л е н и ј у м а ж и в е г р а д и т е љ с к е д е л а т ностп, обележене пзградњама и доградњама утврђења разних т п п о в а , о б л и ц и р е љ е ф а п з г у б и л и с у у в е л и к о ј м е р и свој некад а ш њ и и з г л е д . Вековна д е л а т н о с т човека и п р и р о д н и х с и л а з н а т н о ј е п з м е н и л а овај п р о с т о р о д у з и м а ј у ћ и м у н е к е о д њ е г о в п х б и т н п х о д л п к а . П с ч е з л е су г о т о в о у ц е л и н и , п о д н а с и п и м а и веi е г а п п ј о м с т е н о в п т е л п т п ц е , које с у н е к а д а ч и н и л е о б е л е ж ј е брега п з н а д у ш ћ а С а в е у Д у н а в . О б а л а је п о м е р е н а а п р о с т о р у прпоба.љу в п ш е с т р у к о ј е у в е ћ а н . В ш п е в е к о в н п развој Б е о г р а д с к е т в р ћ а в е с а г л е д а в а с е к р о з б р о ј не слчуване псторпјоке изворе (писане, картографске и л п к о в н е ) а п о с е б н о кроз р е з у л т а т е а р х е о л о ш к и х и с т р а ж и в а њ а . Ппслнн п т о р п различптог су порекла и вредностп. Њ и х о в број у о д н б с у нл е п о ч е р л з в о ј а т р а д а веома је н е у ј е д н а ч е н . Д о к за п о ј е д и н а - р л з д о б л . л ' пмл обнЉе п и с а н е г р а ђ е , з а н е к а п о с т о ј и т е к пО.која'-фрагмен гарнл нест; Т е к од 12. века з б и в а њ а у Б е о г р а д у ч е ш ћ е б е л с ж с ш п л ш п ј с к П п у г а р с к и х р о н и ч а р и . БројнОст и разн о в р с н о с т п п с л н п х и з в о р а о Б е о г р а д у н а г л о се п о в е ћ а в а од почетка 15. века. П о р е д в е с т п с р п с к п х , у г а р с ^ и х и т у р с к и х х р о н п ч а р а .

0 о в о м е и к а с н и ј и м р а з д о б љ и м а с в е д о ч и богата а р х п в с к а грађа. М е ђ у т и м , у о д н о с у на ц е л о к у п а н о б и м с а ч у в а н е п и с а н е г р а ђ е о Београду, која пружа д р а г о ц е н е в е с т и о т о к о в и м а и с т о р и ј с к п х збпвања, м а л о је података којп г о в о р е о у т в р ђ е њ у и њ е г о в о м развоју. П о р е д п п с а н и х . за п р о у ч а в а њ е Б е о г р а д с к е т в р ђ а в е и града у о п ш т е , к а р т о г р а ф с к п и з в о р и су од и з у з е т н о г значаја. Захваљуј у ћ п с в о м е п о л о ж а ј у п у л о з и у е в р о п с к и м з б и в а њ и м а крајем 17. и у 18-; веку, Б е о г р а д се убраја м е ђ у градове који су ч е с т о п р и к а з и иани на с т а р и м п л а н о в и м а . До сада је из овога р а з д о б љ а п о з н а т о п р е к о 200 п л а н о в а на којима је н а ј ч е ш ћ е п р и к а з а н а Б е о г р а д с к а т в р ђ а в а п п о ј е д п н о с т и њ е н и х у т в р ђ е њ а , з а т и м г р а д у ц е л и н и са б л п ж о м о к о л п н о м , као п о п с а д н е с и т у а ц и ј е са р а с п о р е д о м трупа. О в п п л а н о в п чувају се у а р х и в и м а и б п б л и о т е к а м а ш и р о м Е в р о п е . С а м о ј е д а н м а њ п део н а л а з п се у Музеју града Б е о г р а д а и Н а р о д ној б п б л п о т е ц и С р б и ј е . О д л и к о в н и х извора, где с у н а ј ч е ш ћ е з а с т у п љ е н е г р а в и р е са и з г л е д и м а града из 16. и 17. века, п о с л е к р и т и ч к е а н а л и з е м о ж е се и з д в о ј и т и веома м а л и бр"ој којн има стварне пзворне вредностп. Од п о с е б н о г значаја за п р о у ч а в а њ е развоја Б е о г р а д с к е т в р ђ а в е су р е з у л т а т и а р х е о л о ш к п х и с т р а ж и в а њ а која се са п р е к и д и м а изводе веђ в и ш е о д ч е т п р и д е ц е н и ј е . О н и с у п р у ж и л и о б и љ е н о в и х података о Т в р ђ а в и и граду у ц е л и н и . Иако и с к о п а в а њ а на овом п р о с т о р у ј о ш усек н п с у п р п в е д е н а крају, с т е п е н и с т р а ж е н о с т и ф о р т п ф п к а ц п ј а п з р а з н и х епоха о м о г у ћ а в а с а г л е д а в а њ е н а с т а н к а и п р о у ч а в а њ а р а з в о ј н и х токова у т в р ћ е њ а на п р о с т о р у д а н а ш њ е Б е о г р а д с к е т в р ђ а в е у ш и р е м в р е м е н с к о м р а с п о н у од с к о р о два мпленијума.

РИМСКИ ЛЕГИЈСКИ ЛОГОР

11ростор н а коме с е н а л а з н Б е о г р а д с к а т в р ђ а в а б и о ј е п р в и п у т н а с е љ е н у н е о л и т у п е н е о л и т у . О с т а ц и н а с е љ а из о в и х е п о х а отк р п в е н п с у н а п л а т о у Г о р њ е г града и п р о с т о р у д а н а ш њ е З и н д а н капнје. М е ђ у т п м , у о к в п р п м а д а н а ш њ е Б е о г р а д с к е т в р ђ а в е н е м а т р а г о в а боравка К е л т а . Њ и х о в о н а с е љ е и е в е н т у а л н о у т в р ђ е њ е у п о с л е д њ п м с т о л е ћ и м а с т а р е ере, н и ј е с е н а л а з и л о о в д е већ н е ш т о даље н и з Дунав, на простору савремене Карабурме. У е п о х а м а п р а п с т о р п ј е и з р а з и т о п о в о љ а н г е о с т р а т е ш к и пол о ж а ј брега н а у ш ћ у в е л и к и х река н и ј е и з г л е д а и м а о в е ћ е г у т и ц а ј а н а о б р а з о в а њ е насеља. Н и у р а з д о б љ и м а о п ш т е н е с и г у р н о с т и , када с е појављује у т в р ђ е н и г р а д и н с к и т и п н а с е љ а , овај з а о д б р а н у повољан положај се не користи. С в е т а н т и к е с а својом р а з в и ј е н о м ц и в и л и з а ц и ј о м з а к о р а ч и о ј е н а ово п о д р у ч ј е п о с л е д њ п х г о д и н а с т а р е е р е . П р о д о р Р и м љ а н а н а д а н а ш њ у т е р п т о р и ј у Б е о г р а д а и м а о ј е своју п р е д и с т о р и ј у обел е ж е н у р а т о в и м а , који с у т о к о м п р в о г века п р е н а ш е е р е в о ђ е н и са затеченим келтским становништвом, уз упорно настојање освајача да се у ч в р с т и на овом с т р а т е ш к и в а ж н о м д е л у Подунавља. Заузета територија, у к л а п а њ е м у о к в и р р и м с к е државе, у к љ у ч е н а је у т о к о в е а н т и ч к е ц и в и л и з а ц и ј е , у д р у ш т в е н о - п о л и тичком и економском погледу, ш т о је б и л о од д а л е к о с е ж н о г значаја з а њ е н д а љ и развој. К а о ј е д н а о д п о с л е д и ц а освајања б и о је настанак а н т и ч к о г С и н г и д у н у м а , д а в н о г п р е т е ч е с а в р е м е н о г Београда. За р п м с к у д р ж а в у , која је т о к о м п р в о г века у с п о с т а в и л а своје i р а п и ц е на Дунаву, положај д а н а ш њ е г Београда имао је с и г у р н о в е л и к и о д б р а м б е н и з н а ч а ј . С т р а т е ш к е п р е д н о с т и овога м е с т а н а н о в о ј г р а н п ц и Н м п е р и ј е б и л е с у у о ч е н е веома р а н о . П о с л е успоc i a n i.an.a ч в р ш ћ е војне и а д м и н п с т р а i п в н е О р г а н и з а ц и ј е па подручју подунавске границе-лимеса, крајем првог века, у ( iiiп п д у н у м у је с т а л н о с т а ц и о н и р а н а л е г и ј а IV F L A V I A , која ће i v o c i a r n све д о краја а н т п к е . Д о л а з а к ове л е г и ј е , с а којом с е С и н г и д у н у м т о к о м свога п о с т о ј а њ а р а з в и ј а о и у в е л п к о ј м е р и п о и с т о в е ћ и в а о , н е с у м њ и в о је о м о г у ћ п о њ е г о в о и р е р а с т а њ е у а н т и ч к и град. Л е г и ј с к и л о г о р п р е д с т а в љ а о ј е с р е д и ш т е око којег ћ е с е у н а р е д н и м с т о л е ћ и м а

11

1'имски легијски логор,

дсо

Сспсроисточиог белсма са остаиима кулс

р а з в и ј а т и г р а д с к о н а с е љ е . Већ у првој п о л о в и н и 2. века, в е р о в а т н о у в р е м е цара Х а д р п ј а н а , С и н г и д у н у м постаје м у н и ц и п и ј у м , одн о с н о г р а д са л о к а л н о м с а м о у п р а в о м , а с р е д и н о м 3. века к о л о н и ј а римских грађана. О с т а ц и к а с т р у м а - у т в р ђ е н о г л о г о р а л е г и ј е IV F L A V I A о т к р и в е н п су и д е л п м и ч н о и с т р а ж е н и у току в и ш е г о д и ш њ и х археолошких и с к о п а в а њ а . подручја Београдске тврђаве. Бедемп к а с т р у м а , као н а ј с т а р и ј и т р а г о в и у т в р ђ е њ а на овом п р о с т о р у , веома су слабо очувани. Њ и х о в и остаци л е ж е дубоко под т е м е љ и м а м л а ђ и х ф о р т и ф и к а ц и ј а , и л и с у готово у ц е л и н и р а з о р е н и . С т о г а се о н е к а д а ш њ е м р и м с к о м к а с т р у м у д а н а с м а л о з н а . За сада је п о у з д а н о у т в р ђ е н о да се н а л а з и о на п р о с т о р у Г о р њ е г г р а д а и д е л у иарка К а л е м е г д а н д о д а н а ш њ е П а р и с к е у л и ц е . Б и о ј е п р а в о у г а о н е о с н о в е , д у ж и н е 560 m и ш и р и н е око 350 m. Б р а њ е н и п р о с т о р у о к в и р у бедема, г д е ј е б п л а с м е ш т е н а легија, и м а о ј е п о в р ш и н у око

12

РИIMCKII

лсгијски логор

и касноантичко утврђење - основа

l ! 18 хектара. П о р е д овога г л а в н о г у т в р ђ е њ а на брегу, два б о ч н а бедема, која су се с п у ш т а л а н и з д у н а в с к у п а д и н у , б р а н и л а су д е о Простора у п р и о б а љ у . У прво време, о д м а х по д о л а с к у л е г и ј е , л о г о р је б и о о п а с а н •емљаним б е д е м и м а и п а л и с а д н о м о г р а д о м . Н е ш т о к а с н п ј е , нај| е р о в а т н и ј е крајем 2. века, п о д и г н у т и су к а м е н и б е д е м и о ј а ч а н и Кулама. Б и л и с у г р а ђ е н и , као ш т о ј е т о у о б и ч а ј е н о код з н а ч а ј н и |их л е г и ј с к и х л о г о р а , л е п о о б р а ђ е н и м к а м е н и м к в а д е р и м а . 11спред бедема п о с т о ј а л и су ш п и ц а с т и р о в о в и са косо з а с е ч е н п м с i ранама. К а п п ј е л о г о р а б и л е су б р а њ е н е са по две б о ч н о поставл.ене куле. У у н у т р а ш њ о с т и рпмскпх легијских логора, што је несумњиво бпо случај п са к а с т р у м о м у С и н г и д у н у м у , н а л а з и л е су се з г р а д е ia с м е ш т а ј л е г и о н а р а , м а г а ц и н н н ж и т н п ц е , а у с р е д и ш т у к о м а н i.i л е г п ј е . П р н о б а л н и део у т в р ђ е њ а , по свему с у д е ћ и , и м а о је улогу б р а њ е н о г п р и с т а н и ш т а за р и м с к у р е ч н у ф л о т у . У току арх е о л о ш к и х и с т р а ж и в а њ а ту су о т к р и в е н и остаци храмова, од којих је ј е д а н био п о с в е ћ е н богу М и т р и , као и р а д и о н и ц е ' к о ј е су р а д и л е за потребе легије. Д е л е ћ п с у д б и н у р и м с к е п м п е р и ј е , С и н г и д у н у м ј е као гран п ч н о у п о р и ш т е д о ж и в љ а в а о свој п у н и п р о ц в а т у д р у г о м п г р е ћ е м веку. Л е г и ј а IV F L A V I A о с т а л а ј е т у с т а ц и о н и р а н а и т о к о м ч е т в р т о г века, када п о ч и њ е о п а д а њ е града. Н и ј е п о з н а т о ш т а с е д е с и л о са овом л е г и ј о м у в р е м е в е л и к е п р о в а л е Гота 377/378. гол и н е и која јој је б и л а даља с у д б и н а . С в о ј е к о н а ч н о р а з а р а њ е а н т н ч к и С и н г и д у н у м ј е и з г л е д а д о ж и в е о 441. г о д и н е , када с у г а са осталим подунавскпм градовима освојили Хуни.

КАСНОАНТИЧКО УТВРЂЕЊЕ

П о с л е х у н с к о г разарања, С и н г и д у н у м ј е т о к о м н е к о л и к о наредн н х д е ц е н и ј а остао пуст. Њ е г о в о подручје и ш и р а о к о л и н а , који су се и даље н о м и н а л н о н а л а з и л и под в л а ш ћ у И с т о ч н о г р и м с к о г царства - В и з а н т и ј е , б и л и су че с то и з л о ж е н и н а п а д и м а г е р м а н ских п л е м е н а Гота, Г е п и д а а н е ш т о касније и Херула. У међувремену, крајем п е т о г века, образована је под Т е о д о р и х о в и м в о ђ с т в о м јака готска држава, са и с т о ч н о м г р а н и ц о м у С р е м у . У о д н о с у на нову г р а н и ц у , с т р а т е ш к а в а ж н о с т С и н г и д у н у м а б и л а ј е о ч и г л е д на. Прву вест о обнови, о д н о с н о п о н о в н о ј и з г р а д њ и у т в р ђ е њ а у С и н г и д у н у м у за владе цара Ј у с т и н и ј а н а I (527-565), д о н о с и виз а н т и ј с к и п и с а ц П р о к о п и ј е , као с а в р е м е н и к догађаја. Он каже да је цар п о р у ш е н и С и н г и д у н у м п о н о в о и з г р а д и о и опасао ч в р с т и м б е д е м и м а , и тако п о н о в о с т в о р и о „сјајан и в е л и к е хвале д о с т о ј а н град". О о б и м у Ј у с т и н и ј а н о в и х радова у С и н г и д у н у м у , у недостатку с а ч у в а н и х остатака, за сада се м о ж е с а м о п о с р е д н о заључиватп. П о т р е б е и м о г у ћ н о с т и о д б р а н е г р а н и ц а В и з а н т и ј е на Д у н а в у у ш е с т о м веку з н а т н о су се р а з л и к о в а л е од о н и х у в р е м е образован.а а н т и ч к о г л и м е с а . Нови о д б р а м б е н и с и с т е м састојао се од н и з а м а њ и х у т в р ђ е њ а која су б и л а р а с п о р е ђ е н а на в а ж н и м страт е ш к и м п о л о ж а ј и м а дуж г р а н и ц е , као и у у н у т р а ш њ о с т и гран и ч н п х провинција. Она су била заснована на начелима активне о д б р а н е , за р а з л и к у од р а н и ј и х , која су п р е т е ж н о б и л а у т в р ђ е н и војни л о г о р и . То запажа и П р о к о п и ј е , који каже да стара у т в р ђ е њ а а н т н ч к о г л и м е с а н и с у б и л а г р а ђ е н а „тако д а буду н е п р и с т у п а ч н а нападачу, ако бп се који појавио, већ да обала г р а н и ч н е р е к е не о с т а н е без посада, п о ш т о варвари тада н и с у з н а л и да освајају т в р ђ а в е " . О н з а т и м и с т и ч е д а ј е Ј у с т и н и ј а н п о н о в о и з г р а д и о пор у ш е н а у т в р ђ е њ а , а л и не у п р е ђ а ш њ е м о б л и к у већ као јаке тврђаве. Т у м а ч е њ е м ових П р о к о п и ј е в и х р е ч и м о ж е с е д о ћ и д о закључка да велпка у т в р ђ е њ а на г р а н и ц и , п о с е б н о н е к а д а ш њ и л е г и ј с к и л о г о р и , п з г л е д а н и с у в и ш е о д г о в а р а л и н о в и м потребама. У ј е д н о ј о д р е д б и закона о о р г а н и з а ц и ј и војне у п р а в е у северној А ф р и ц и , б и л о ј е п р е д в и ђ е н о д а с е в е л и к и г р а н и ч н и градови и к а с т е л и тако утврде, о д н о с н о с м а њ е , да би их м о г л е у с п е ш н о

13 б р а н и т и м а л е посаде. Овај п р и н ц и п , п р и м е њ е н код у т в р ђ е њ а на n | i p i i 4 K 0 j г р а н и ц и , с и г у р н о је важио и за у т в р ђ е њ а на д у н а в с к о м ПИмесу. Све ово указује на неке п р е т п о с т а в к е у вези са л о к а ц и ј о м п в е л и ч и н о м к а с н о а н т и ч к о г у т в р ђ е њ а у С и н г и д у н у м у . На проi i o p y који ј е ооухватао н е к а д а ш њ и л е г и ј с к и л о г о р , најбоље прир о д н е услове за о д б р а н у имао је његов с е в е р о з а п а д н и део. Уколико се п о ђ е од п р е т п о с т а в к е да је к а с н о а н т и ч к о у т в р ђ е њ е к о р п с т и л о само део п р о с т о р а н е к а д а ш њ е г каструма, ш т о и з г л е д а Највероватније, о н д а му се локација мора т р а ж и т и у п р а в о на о н о м Se iy који је био н а ј п о г о д н и ј и за одбрану. Њ е г о в п о л о ж а ј би у т о м СЛучају обухватао т р е ђ и н у п о в р ш и н е н е к а д а ш њ е г каструма, ш т о | е н е ш т о в и ш е о д к а с н и ј е г б р а њ е н о г п р о с т о р а Г о р њ е г града. Ј у с т и н и ј а н о в о д б р а м б е н и с и с т е м на д у н а в с к о ј г р а н и ц и , у Чијем се саставу н а л а з и л о и у т в р ђ е њ е у С и н г и д у н у м у , б и о је Често и з л о ж е н в а р в а р с к и м н а п а д и м а . П о л о в и н о м 550. г о д и н е заб е л е ж е н ј е в е л и к и упад С л о в е н а , који г р а н и ч н а у т в р ђ е њ а н и с у могла да зауставе. С т а њ е на дунавској г р а н и ц и з н а т н о се поi о р ш а л о п о с л е 568. г о д н н е , када су П а н о н и ј у з а п о с е л и Авари. У ипзантијско-аварским сукобима током последњих деценија ш е с т о г и почетком с е д м о г века, у т в р ђ е њ е у С и н г и д у н у м у и м а л о је в а ж н у улогу. Борбе око града в о ђ е н е су са п р о м е н љ и в о м с р с ђ о м . Г о д и н е 584. А в а ри с у и з н е н а д а н а п а л и С и н г и д у н у м . У т в р ђ е њ е н и ј е б и л о п р и п р е м љ е н о з а одбрану. Већи д е о с т а н о в ника, који је поред градске посаде т р е б а л о да б р а н и град, у тренутку напада н а л а з и о се у п о љ и м а на жетви. А в а р и су у с п е л и да i а заузму тек после ж е с т о к и х борби које су в о ђ е н е на г р а д с к и м капијама. Н е к о л и к о г о д и н а касније С и н г и д у н у м ј е п о н о в о б и о н а п а д н у т и освојен. Овога пута Авари су з а п о ч е л и р у ш е њ е у i н р ђ е њ а и р а с е љ а в а њ е с т а н о в н и ш т в а . М е ђ у т и м , в и з а н т и ј с к и војсковођа П р и с к успео је убрзо да п о в р а т и и з г у б љ е н и град. З а н и м л.нве податке о о в и м з б и в а њ и м а з а б е л е ж и о је, в и з а н т и ј с к и п и с а ц п с а в р е м е н и к догађаја, Т е о ф и л а к т С и м о к а т а . Он н а в о д и да су Авари, у о ч и напада П р и с к о в и х т р у п а и ф л о т е , у т в р ђ е њ е о г р а д и л и н п з о м кола. А л и не и з д р ж а в ш и н а п а д и п р и б о ј а в а ј у ћ и се уз то i радског с т а н о в н и ш т в а , б и л и су п р и с и љ е н и да о д с т у п е . Из С и м о к а т и н и х података могу се и з в у ћ и н е к е п р е т п о с т а в к е о с у д б и н и у т в р ђ е њ а у С и н г и д у н у м у у току ових збивања. Р у ш е њ е бедема и р а с е љ а в а њ е с т а н о в н п ш т в а Авари су з а п о ч е л и свакако са ц и љ е м да у т в р ђ е њ е т р а ј н о о н е с п о с о б е за одбрану. У т о м е су и з г л е д а д е л и м п ч н о п у с п е л и . У т р е н у т к у доласка в и з а н т и ј с к е војске у т в р ђ е њ е НИЈе б и л о с п о с о б н о да се б р а н п , ј е р су му д е л о в и бедема б и л и већ р а з о р е н и . На то указује и ч и њ е ж ш а да су А в а ри п о к у ш а л п да

1 6

opi а н и з у ј у о д б р а н у п о с т а в љ а њ е м кола, о д н о с н о б а р и к а д а , и с п р е д п о р у ш е н и х бедема. До с у д б о н о с н е п р о м е н е за византијску власт на Балкану д о ш л о ј е у н р в и м г о д и н а м а в л а д е цара И р а к л и ј а . С и с т е м о д б р а н е н а цунавској г р а н и ц п , у з д р м а н у п р е т х о д н и м д е ц е н и ј а м а , р а с п а о с е пред п р о д о р и м а Авара и С л о в е н а током д р у г е д е ц е н и ј е с е д м о г века. Н е п о с р е д н п х п о д а т а к а о с у д б и н и С и н г и д у н у м а у о в о м раздобљу нема, али је с и г у р н о да није остао п о ш т е ђ е н разарања. О с в а ј а њ е г р а д а в е р о в а т н о ј е п р е т х о д и л о паду Н и ш а , о к о 614. год и н е , и н е ш т о каснијој опсади Солуна.

Фолис

цара

Јустипијана

11ЛСТАНАК С Р Е Д Њ О В Е К О В Н О Г Г Р А Д А

() иастанку средњовековног Београда на рушевинама касноанi пчког Сингидунума веома ce мало зна. Од краја шестог па све до ОСМе деценије деветог века у историјским изворима нема помена 0 плсељу на ушћу Саве у Дунав. Тек 878. године из ј е д н о г писма иапе Јована VIII сазнаје се да је у Београду, који се тада први пут иомиње под својим словенским именом, било седиште епископа. * амо шест година касније, савременици помињу Београд као „најславнији град на Дунаву". У тренутку насељавања, Словени су на стеновитим литицама Врега изнад река сигурно затекли још увек добро очуване бедеме внтичког, о д н о с н о касноантичког утврђења. Та слика рушевина »агеченог касноантичког града изражена је по свој прилици у новом словенском топониму - имену Београда. Место старог утврђења представљало је најбољи положај за насеље, уколико је Његов настанак био условљен потребама одбране. Стога би се могло претпоставити, иако за то још увек нема сигурних археолошких доказа, да се насеље прво образовало на простору некалашњег касноантичког утврђења, а затим ширило према обали реке. За потребе и могућности одбране словенског насеља, старо утврђење вероватно је било сувише велико. Да би се оно могло успешно да бранп, требало је обновити и одржавати бедеме. Осим тога, за одбрану овога утврђења био је потребан знатан број бранплаца. Све су то били захтеви које досељено словенско становништво, бар у почетку, није могло успешно да испуњава. Стога је могућа претпоставка да је брањени простор раносредњовековног насеља обухватао само део некадашњег касноантичког утврђења. Она појава уочена је код развоја градова у Галији и Германији, који су у раном средњем веку настајалина античком наслеђу. У односу на простор старог утврђења Сингидунума, одлике рељефа И положај према рекама, евентуално словенско утврђење могло је користити најпре његов западни угао, који представља стратешки најзначајнији део горњоградске заравни. Према напуштеном простору касноантичког утврђења био је вероватно изграђен земљани бедем са палисадном оградом и прокопан ров, што је у овом раздобљу представљало уобичајенп начпн

18

I / nphcibc у разлобл>у измсђу IX и XI пска

19 s i н р ђ и в а њ а на подручју с л о в е н с к и х земаља и в е ћ е м д е л у З а п а д н е lnpone. Без с и г у р н и х а р х е о л о ш к и х података в р е м е н а с т а н к а овога у ш р ђ е њ а за сада н и ј е м о г у ћ е у т в р д и т и . У о д н о с у на о п ш т и т о к тоивања у ш и р е м г е о г р а ф с к о м подручју којем п р и п а д а , с р е д њ о в е ковни Б е о г р а д је могао н а с т а т и у д р у г о ј п о л о в и н и и л и крајем о с м о г века. Њ е г о в о насеље, о б з и р о м на место и в р е м е н а с т а н к а , м о р а л о је б и т и у т в р ђ е н о већ у н а ј р а н и ј о ј фази. П о ч е т к о м д е в е т о г века, на п о д р у ч ј и м а у суседству Б е о г р а д а д о ш л о је до великих промена. Са историјске позорнице нестао је Л в а р с к и каганат, а у д е л о в и м а П а н о н и ј е у с п о с т а в љ е н а је франачка власт. На д р у г о ј с т р а н и , и с т о ч н о од града развијала се бугарска држава. Н е ш т о касније, крајем и с т о г века, П а н о н и ј у насељавају М а ђ а р и . Њ и х о в д о л а з а к у П о д у н а в љ е и з м е н и о ј е ситуацију у С р е д њ о ј Е в р о п и , ш т о је у в е л и к о ј м е р и у т и ц а л о на даљу с у д б и н у Београда.

Ксрамика из нассља 1Х-Х пска

ШПЛПТИЈСКО ГРАНИЧНО УТВРЂЕЊЕ

П о с п е п о к о р а в а њ а С а м у и л о в е д р ж а в е , у д р у г о ј д е ц е н и ј и 11. века, Византија је п о н о в о завладала ц е л и м Б а л к а н с к и м п о л у о с т р в о м . У о с в о ј е н и м о б л а с т и м а у с п о с т а в љ е н ј е у п р а в н и с и с т е м с а темама као в о ј н о а д м и н и с т р а т и в н и м ј е д и н и ц а м а . П р в и пут п о с л е с л о в е н ске сеобе, г р а н и ц а Ц а р с т в а п о н о в о ј е н а Д у н а в у . О р г а н и з а ц и ј у нове в л а с т и и у с п о с т а в љ а њ е с и с т е м а о д б р а н е у о в и м о б л а с т и м а цар В а с и л и ј е II п о в е р и о је К о н с т а н т и н у Д и о г е н у , ј е д н о м од свој и х најбољих војсковођа. З а Б е о г р а д т о ј е б и л о о д д а л е к о с е ж н о г значаја. У о в о м п е р и о д у он постаје ј е д н о од н а ј з н а ч а ј н и ј и х в и з а н тпјских у п о р и ш т а на северној-дунавској граници, што је условил о развој њ е г о в о г у т в р ђ е њ а и н а г л о ш и р е њ е г р а д с к о г насеља. П с т о в р е м е н о с а о р г а н и з о в а њ е м с и с т е м а о д б р а н е , Б е о г р а д веронагио добија с т а л н у војну посаду. З а њ е н с м е ш т а ј б и л о ј е потребНО з н а т н о в е ђ е и ј а ч е у т в р ђ е њ е н е г о ш т о је то р а н и ј е б и о случај. У раздобљу од с к о р о два с т о л е ћ а , све до краја 12. века, Б е о г р а д се н а л а з и о у с р е д и ш т у р а т н и х з б и в а њ а на в и з а н т и ј с к о - у г а р с к о ј гран и и и , а ч е с т о је у т и м с у к о б и м а и м а о кључну улогу. У т в р ђ е њ е у Б е о г р а д у и м а л о је у овој е п о х и в а ж н у ф у н к ц и ј у у с п с т е м у о д б р а н е д у н а в с к е г р а н и ц е . М е ђ у т и м , н а с у д б и н у грап н ч н и х утврђења, њихову обнову и л и изградњу, поред стварних i i o i реба б п т н о су у т и ц а л е у н у т р а ш њ е п р и л и к е у В и з а н т и ј и , као и г р е н у т н а п о л и т п к а Царства. То се ј а с н о уочава и на п р и м е р у \ i нрђења у Београду. П р е м а в е с т п м а пз п с т о р и ј с к и х извора м о ж е се п о у з д а н о закi.\ чи i и да је у 11. веку у Б е о г р а д у п о с т о ј а л о у т в р ђ е њ е са з и д а н и м к а м е н и м б е д е м и м а који су б и л и у ф у н к ц и ј и о д б р а н е града. Са ip\ i г i i р а н е , р е з у л т а т и а р х е о л о ш к и х и с т р а ж и в а њ а указују, да од i постављања в и з а н т и ј с к е в л а с т и па све до п о л о в и н е 12. века, у Beoi раду није г р а ђ е н о н о в о у т в р ђ е њ е . Ове ч и њ е н и ц е дозвољавају 101 i.i ПОуздану и р е т п о с т а в к у да је у овом раздобљу в и з а н т и ј с к а m и ,г|,| к о р и с т и л а с т а р о к а с н о а н т и ч к о у т в р ђ е њ е , ч и ј и су р е л а т и в НО 10бро о ч у в а н и б е д е м и в е р о в а т н о б и л и само о б н о в љ е н и . С т а р о u ' M n . a n o п а п п с а д н о у т в р ђ е њ е које ј е овде п о свему с у д е ћ и б и л о ШТгчспо, иије M O I . I I O да одговара п о т р е б а м а о д б р а н е в и з а н т и ј с к е i р iiuiue К о р и ш ћ е њ е с т а р о г к а с н о а н т и ч к о г у т в р ђ е њ а за о д б р а н у I pu i.i у I I п нриој по.понини 12. века не п р е д с т а в љ а у с а м љ е н

'l

чај 11a подручју д у н а в с к е г р а н и ц е Царства. Р а з л о г з а ову појаву ф е б а г р а ж и т и у дубокој у н у т р а ш њ о ј к р и з и коју В и з а н т и ј а Преживљава т о к о м 11. века п о с л е с м р т и цара В а с и л и ј а II. \ н е м о г у ћ н о с т и да и з г р а д и ново у т в р ђ е њ е , в и з а н т и ј с к а посада Beoi раду б и л а је п р и н у ћ е н а да к о р и с т и д е л и м и ч н о о б н о в љ е н е • rape р и м с к е бедеме, као п р и в р е м е н о р е ш е њ е . Т о , м е ђ у т и м , н и ј е MOI no да п р у ж и најбоље у с л о в е за о д б р а н у града. С л и ч н а заПажања з а б е л е ж и л и су и х р о н и ч а р и који су п р а т и л и к р с т а ш к у •Ојску 1096. г о д и н е . В и з а н т и ј с к и з а п о в е д н и к н и ј е с м е о тада да се ПОузда у ј а ч и н у г р а д с к и х бедема, већ се повукао у боље у т в р ђ е н и П и ш и ту сачекао н е п р и ј а т е љ с к и р а с п о л о ж е н у к р с т а ш к у војску. < пабост Б е о г р а д с к о г у т в р ђ е њ а д о л а з и л а је до изражаја и у сукобима са М а ђ а р и м а . Г о д и н е 1072. у току рата са В и з а н т и ј о м , у г а р с к и краљ С а л о м о н напао је Б е о г р а д . За в р е м е опсаде, која је трајала два месеца, напаi.i'in су к о р и с т и л и о п с а д н е с п р а в е и осам д р в е н и х кула д в о с т р у к о и ш п и х од бедема. У току ж е с т о к и х б о р б и з и д о в и града су б и л и м е с т и м и ч н о п о р у ш е н и д о темеља, тако д а ј е посада б и л а п р и н у ђ е н а на предају. Н е к о л и к о д е ц е н и ј а касније, М а ђ а р и су п о с л е к р а ђ п х б о р б и у с п е л и п о н о в о д а заузму Београд. П р е м а в и з а н т и ј ском и с т о р п ч а р у Ј о в а н у К и н а м у , о н и с у з а т и м г р а д „ с р а в н и л и с а Земљом", а камен од п о р у ш е н и х бедема п р е н е л и у З е м у н за изг р а д њ у н о в о г у т в р ђ е њ а . До које су м е р е тада с т в а р н о б и л и пор у ш е н и б е д е м и т е ш к о ј е з а к љ у ч и т и . Вероватно ј е д а с у р а з а р а њ а била велпка, м е ђ у т и м , р у ш е њ е у т в р ђ е њ а п р е д с т а в љ а л о ј е в е л и к и т е х н и ч к и п р о б л е м и захтевало ј е з н а т н е н а п о р е . О с и м т о г а , к а м е н је т р е б а л о п р е н е т и на л а ђ а м а у З е м у н . С т о г а је м о г у ђ е п р е т п о с т а в и т и да М а ђ а р и за р а з а р а њ е ф о р т и ф и к а ц и ј а у ц е л и н и н и с у и м а л и д о в о љ н о в р е м е н а , ј е р ј е Византија ускоро у с п е л а д а п о в р а т и изг у б љ е н и град. Да је у т в р ђ е њ е , и с т и н а о с л а б љ е н о , и д а љ е з а д р ж а л о своју ф у н к ц и ј у с в е д о ч и вест ј е д н о г х р о н и ч а р а који ј е 1147. г о д и н е п р о ш а о кроз Б е о г р а д п р а т е ћ и ф р а н ц у с к о г краља Луја VII. П о с л е д о л а с к а на власт цара М а н о ј л а I К о м н и н а (1143-1180) з б п в а њ и м а н а с е в е р н о ј г р а н и ц и б и л а ј е п о с в е ћ а н а већа п а ж њ а . Византијско-угарски и н т е р е с и јаче су се сукобљавали него раниј и х г о д и н а , ш т о је био узрок ч е с т и х р а т н и х сукоба. У тој с и т у а ц и ј и д о л а з и о ј е д о п у н о г изражаја важан с т р а т е ш к и п о л о ж а ј Београда, који је био п о л а з н а тачка за в и з а н т и ј с к е о п е р а ц и ј е прот и в Угарске. У граду и његовој н е п о с р е д н о ј о к о л и н и б о р а в и л а је војска и флота, а и сам цар М а н о ј л о I је о д а т л е у в и ш е н а в р а т а л и ч н о к о м а н д о в а о р а т н и м операцијама. П у т п р е м а З е м у н у и С р е му. на г л а в н о м правцу в и з а н т и ј с к и х похода, в о д и о је п р е к о Бео-

ПИМНТИЈСКИ № /с / \

ipvroj полопиииXII вска - ocuoiva

.4 i рада. У таквој с и т у а ц и ј п б и л о је н е о п х о д н о да се град п о н о в о , i врди и з г р а д њ о м н о в о г у т в р ђ е њ а . С у д е ћ и према вестима в и з а н т и ј с к и х и с т о р и ч а р а , п о д и з а њ е н о iu' ш р ђ а в е - кастела започето је 1151. г о д и н е . К а м е н је д о н о ш е н п са п о р у ш е н о г З е м у н с к о г града, а за радове је к о р и ш ђ е н о м н о г о Мађара, р а т н и х з а р о б љ е н и к а . И з г р а д њ а је са п р е к и д и м а трајала до 1 165. г о д п н е , када је н о в и кастел био к о н а ч н о з а в р ш е н . О с т а ц и опог н а ј с т а р и ј е г с р е д њ о в е к о в н о г з и д а н о г у т в р ђ е њ а у Београду oi к р п в е н и су у току в и ш е г о д и ш њ и х а р х е о л о ш к и х и с т р а ж и в а њ а . Нови кастел био је п о д и г н у т на с т р а т е ш к и н а ј з н а ч а ј н и ј е м делу горњоградске заравни, н а д а ш а њ е м простору између споменика П о б е д н и к у и т у р с к е ч е с м е код Д е ф т е р д а р о в е капије. То је положај који је према северозападу и западу био б р а њ е н с т е н о в и тим литицама. Према приступачној југозападној страни прилаз ј е б р а н и о дубокп ров. Н о в о п о д и г н у т о у т в р ђ е њ е и м а л о ј е основу у о б л и к у н е п р а в п л н о г д е л т о и д а , д у ж и н е око 135 m, а ш и р и н е око 60 m. Ч в р с т о г р а ђ е н и к а м е н и б е д е м и б и л и су о ј а ч а н и п о л и г о н а л н и м , с к о р о п о л у к р у ж н и м кулама, р а с п о р е ђ е н и м н а п р а в и л н и м р а с т о ј а њ и м а . П о л о ж а ј капије кастела био ј е о д р е ђ е н п о т р е б а м а о д б р а н е . О н а се н а л а з и л а п р е м а Д у н а в с к о ј п а д и н и , на месту које н и ј е м о г л о да буде и з л о ж е н о правцу д и р е к т н о г напада. Да би се п р и ш л о к а п и ј и са г л а в н о г к о м у н и к а ц и о н о г правца ( п о л о ж а ј дан а ш њ е К н е з М и х а ј л о в е у л и ц е ) м о р а л а с е п р е т х о д н о з а о б и ћ и кула н а и с т о ч н о м д е л у кастела. С а д р у г е с т р а н е , п о л о ж а ј капије п р е м а Дунавској падини омогућавао је лакше к о м у н и ц и р а њ е с а насељем у п р и о б а љ у и брзо п о в л а ч е њ е у кастел у случају и з н е н а д н о г напада са реке. П о с м а т р а ј у ћ и н о в о и з г р а ђ е н и в и з а н т и ј с к и кастел у Београду, у о д н о с у на о б л и к њ е г о в е основе, в е л и ч и н у и функцију, м о ж е се з а к љ у ч и т и да он у к о н т е к с т у развоја в и з а н т и ј с к е војне архитектуре 12. века п р е д с т а в љ а уобичајену појаву. Њ е г о в е м а л е д и м е н з и ј е ч и н и с е д а н и с у б и л е одраз с т в а р н и х потреба, већ р е а л н и х мог у ћ н о с т и . Т и м е је б и л а о г р а н и ч е н а и његова функција. У о к в и р у бедема б е о г р а д с к о г кастела м о г а о је да буде с м е ш т е н в и з а н т и ј с к и з а п о в е д н и к града са д е л о м посаде. М е ђ у т и м , п р и његовој изградњи в е р о в а т н о се р а ч у н а л о и на м о г у ћ н о с т да се у случају п о т р е б е к о р и с т и као п р и б е ж и ш т е за цара, који је у Б е о г р а д у у н е к о л и к о наврата л и ч н о боравио. П р и с у с т в о цара М а н о ј л а I К о м н и н а за в р е м е и з г р а д њ е кастела говори и о и с п о љ е н о м царевом и н т е р е с о вању за ове радове. У п о д и з а њ у н о в и х београдских бедема у ч е с т в о в а л и су и з г л е д а и мајстори д о в е д е н и из Ц а р и г р а д а . С и с т е м о д б р а н е на с е в е р н о ј г р а н и ц и н и ј е успео да о д о л п yi ар ском нападу 1182. г о д и н е . П о р е д о с т а л и х утврћења, п р п н р с м с н о

24 је био освојен и Београд. Мада је н е ш т о д о ц н и ј е В и з а н т и ј а у с п е л а д а м и р н и м путем п о в р а т и и з г у б љ е н е градове, н а р у ш е н и с и с т е м одбране в и ш е није био успостављен. Неколико година касније, крајем 12. века, В и з а н т и ј а је к о н а ч н о и з г у б и л а Б е о г р а д , а њ е н е г р а н и ц е п о м е р е н е су д а л е к о на југ.

Ксрамика из пассља Х1-Х11 вска

113МЕЋУ С Р Б И Ј Е И У Г А Р С К Е

П о с л е распада о д б р а м б е н о г с и с т е м а н а дунавској г р а н и ц и Царства и п о в л а ч е њ а В п з а н т и ј е са подручја с е в е р н о г Балкана, крајем 12. века, г е о п о л и т и ч к и положај Београда б и т н о се мења. На некад а ш њ и м в и з а н т и ј с к и м т е р и т о р и ј а м а ј у ж н о о д Д у н а в а настају нове д р ж а в е , С р б и ј а и Бугарска. Њ и х о в и и н т е р е с и ће се у б р з о с у к о б и т и са у г а р с к и м т е ж њ а м а ка ш и р е њ у п р е м а ц е н т р а л н и м о б л а с т и м а Балкана. Н е ш т о касније, од почетка 14. века, све су и з р а ж е н и ј и покушаји с р п с к и х владара да у ч в р с т е г р а н и ц е своје д р ж а в е на обалама Саве и Дунава, а з а т и м да на т о м п р о с т о р у обезбеде о д б р а н у и о п с т а н а к С р б и ј е . У с р е д и ш т у ових догађаја н а л а з и о се Београд, ш т о је б и т н о у т и ц а л о на његову с у д б и н у као градског насеља и у т в р ђ е њ а . Т о к о м 13. века Б е о г р а д се д у г о н а л а з и о у п о з а д и н и ј у ж н е угарске г р а н и ц е , ван токова р а т н и х збивања. У таквом положају Београдски град је могао да има само улогу п о з а д и н с к о г у т в р ђ е њ а , без н е к о г в е ђ е г с т р а т е ш к о г значаја. До б и т н и х п р о м е н а у т о м с м и с л у н и ј е д о ш л о н и п о с л е 1284. г о д и н е , када ј е град м и р н и м путем, по о д л у ц и у г а р с к о г краља, п р е д а т С р б и м а и п р и к љ у ч е н о б л а с т и м а којима ј е владао краљ С т е ф а н Д р а г у т и н п о с л е пов л а ч е њ а са с р п с к о г престола. П р е м а угарском схватању, Б е о г р а д је и даље остао део њ и х о в е д р ж а в н е т е р и т о р и ј е . У том м и р н о м раздобљу град н и ј е у т в р ђ и в а н . С т а р и в и з а н т и ј с к и кастел, с и г у р но о б н а в љ а н и о д р ж а в а н , у п о т п у н о с т и је задовољавао п о т р е б е о д б р а н е , у складу са ф у н к ц и ј о м коју је Б е о г р а д тада имао. Б и т н е п р о м е н е наступају тек 1316. г о д и н е , када је п о с л е Драг у т н н о в е с м р т и Б е о г р а д п р и п о ј е н српској д р ж а в и . О б з и р о м д а с е р а д и л о о т е к о в п н а м а освајања и да се угарски н а п а д могао ускоро очекивати, одбрани запоседнутих територија била је посвеђена в е л и к а пажња. П р е м а с в е д о ч а н с т в и м а и з с а в р е м е н и х у г а р с к и х извора и н о в и ј и м а р х е о л о ш к и м подацима, у ј е д н о м од раздобља т о к о м прве п о л о в и н е XIV века, када је град б и о под с р п с к о м в л а ш ћ у , у Београду је п о д и г н у т о ново у т в р ђ е њ е . Д е о п р о с т о р а у п р и о б а љ у опасан је б е д е м и м а и повезан са к а с т е л о м на брегу. За град у ц е л и н и , ново у т в р ђ е н о п о д г р а ђ е на о б а л и п р е д с т а в љ а л о је важан е л е м е н т о д б р а н е . Њ е г о в о м и з г р а д њ о м д о б и ј е н а ј е мог у ђ н о с т да се кастел на брегу у с п е ш н и ј е б р а н и у случају напала

Иеогрн ii ка гпрђвва уXIVвеКу- основа

27 с а река. Н о в и б е д е м и и с т у р е н и с у п р е м а о б а л и д а н а д з и р у гран н м н е реке п усмере правце о д б р а н е према северу, одакле се омекивао угарски напад. У т в р ђ е њ е у п р и о б а љ у п р у ж а л о је и н и з других погодности: омогућавало је контролу саобраћаја на Сави п л а к ш е с н а б д е в а њ е града у случају опсаде, п о с е б н о водом, ш т о ј е п р е д с т а в љ а л о в а ж а н е л е м е н т о д б р а н е . З а њ е г о в у и з г р а д њ у одаб р а н ј е н а ј п о в о љ н и ј и п о л о ж а ј у п р и о б а љ у који ј е о м о г у ћ а в а о д а с е н о в о у т в р ђ е њ е п о в е ж е с а к а с т е л о м н а б р е г у у ј е д и н с т в е н у одбрамбену ц е л п н у . У том с м и с л у о н о је представљало д о б р о и савремено фортификационо решење.

Jlco ccitcpuor бслсма

Подграђа са остацима капијс

2S

/ fi гочт капија Горњег града са кулом IX

С Р И С К И У Т В Р Ђ Е Н И ГРАД

И о с л е у г а р с к о г освајања Б е о г р а д с к и град ј е остао п о г р а н и ч н о у т в р ђ е њ е , а л и сада у ш и р е м с и с т е м у о д б р а н е ј у ж н и х г р а н и ц а угарске д р ж а в е , која в и ш е н и ј е б и л а м и р н а . С р б и ј а је тада изгуб и л а Београд, а л и с у њ е н е т е ж њ е с т а л н о б и л е у с м е р е н е д а изгубљ е н о п о в р а т и и п о н о в о у с п о с т а в и г р а н и ц у на С а в и и Д у н а в у . У м е ђ у в р е м е н у , з а п о ч е л и су т у р с к и п р о д о р и на Б а л к а н . П о с л е косовске битке, 1389. г о д и н е , С р б и ј а је м о р а л а да се б о р и за свој опстанак. П р и р о д н и с а в е з н и к у тој б о р б и б и л а је Угарска, коју је угрожавао исти непријатељ. До приближавања је д о ш л о после в е л и к о г т у р с к о г пораза у б и ц и код А н г о р е (Анкара) 1402. г о д и н е . П р е м а с к л о п љ е н о м с п о р а з у м у Угарска ј е у с т у п и л а С р б и ј и Београд, 1404. г о д и н е , а за узврат с р п с к и д е с п о т п р и х в а т и о је в а з а л н е обавезе према у г а р с к о м краљу. П о н о в н о у к љ у ч и в а њ е у о к в и р е с р п с к е д р ж а в е б и л о је од прес у д н о г значаја за даљу с у д б и н у Београда, његов развој и прерастање у у т в р ђ е н п с р е д њ о в е к о в н и град, у п у н о м с м и с л у р е ч и . За то су б и л и и с п у њ е н и сви о с н о в н и п р е д у с л о в и . И м а ј у ћ и у виду вел п к и с т р а т е ш к и значај Београда за о п с т а н а к С р б и ј е , у г р о ж е н е са југа р а с т у ћ о м т у р с к о м м о ћ и , д е с п о т С т е ф а н претвара га у п р е с т о н и ц у д р ж а в е н а м е њ у ј у ћ и му, п о р е д ф у н к ц и ј е в а ж н о г одбрамбен о г у п о р и ш т а , и улогу е к о н о м с к о г и к у л т у р н о г с р е д и ш т а земље. У то време г л а в н и у т в р ђ е н и градови, Ново Б р д о и К р у ш е в а ц , н а л а з п л и су се у ј у ж н и м и ц е н т р а л н и м о б л а с т и м а С р б и ј е које су б п л е н а ј в и ш е п з л о ж е н е н а п а д и м а . К о д о д а б и р а њ а Београда з а ново с р е д и ш т е државе, с р п с к и д е с п о т ј е веома д о б р о у о ч и о њ е г о в в е л и к и с т р а т е ш к и значај у о д н о с у на т р е н у т н у г е о п о л и т и ч к у ситуацију. П о л о ж а ј града на крајњем северу д р ж а в е п р у ж а о је најбоље услове за одбрану. Б и о је д о в о љ н о удаљен за случај п з н е н а д н и х т у р с к и х продора, ш т о је о м о г у ђ а в а л о да се град у случају п о т р е б е б л а г о в р е м е н о п р и п р е м и за одбрану. Са д р у г е с т р а н е , у случају опсаде Б е о г р а д је захваљујући своме положају могао лако да п р п м п п о м о ћ из У г а р с к е на коју се тада с и г у р н о рачунало. О в е л и к и м р а д о в п м а на и з г р а д њ и у т в р ђ е њ а Београда, од 1404. до 1427. г о д и н е , д а н а с р а с п о л а ж е м о б р о ј н и м с а з н а њ и м а која су з а с н о в а н а на р е з у л т а т и м а а р х е о л о ш к и х и с т р а ж и в а њ а . 11орел i oi а

Београдска тврђава у XV веку -

оспова

и u спознају о п ш т е с л и к е града и њ е г о в и х у т в р ђ е њ а , веома i ЈНачајна казивања д е с п о т о в о г б и о г р а ф а К о н с т а н т и н а Ф и л о з о ф а и ф р а н ц у с к о г п у т о п и с ц а Б е р т р а н д о н а д е л а Брокпјера. Т о с у с и г у р на с в е д о ч а н с т в а о ч е в и д а ц а који су у Б е о г р а д у б о р а в и л и и o c i a n n л п о п и с е свога в и ђ е њ а града. И з г р а д њ а н о в и х у т в р ђ е њ а Београда, за у с л о в е свога в р е м е н а , п р с д с т а в љ а л а је веома т е ж а к и с л о ж е н посао. К р о з а н а л и з у о д н о с а (атечених бедема и у т в р ђ е њ а , п р е м а д о г р а д њ а м а које су на њ и м а и з в р ш е н е , издвајају с е п о ј е д и н е е т а п е г р а ђ е њ а . О н е с е п о с е б н о уочавају код н о в о и з г р а ђ е н и х у т в р ђ е њ а , где се запажају и и з в е с н е измене првобитних планова и ф о р т и ф и к а ц и о н и х замисли. Ток и з г р а д њ е одвијао се у о с н о в н е т р и етапе, које одсликавају поступнп п р о ц е с и з р а с т а њ а у т в р ђ е њ а с р е д њ о в е к о в н о г града у кратком р а з д о б љ у о д свега 2 3 г о д и н е . Н е п о с р е д н о п о з а п о с е д а њ у града, који ј е б и о д о с т а п о р у ш е н и запуштен, морало се п р и с т у п и т и обнови затечених утврђења. С т а р и в и з а н т и ј с к п к а с т е л н а б р е г у , који ј е тада д о б и о нову ф у н к ц и ј у замка, о д н о с н о у т в р ђ е н о г д в о р а д е с п о т а С т е ф а н а , те* м е љ н о ј е р е к о н с т р у и с а н и п р е г р а ђ е н . У њ е г о в о м с р е д и ш т у под и г н у т а ј е в е л и к а , г л а в н а - д о н ж о н кула и ч и т а в н и з з г р а д а које су с а ч и њ а в а л е д в о р с к и к о м п л е к с . П о д г р а ђ е у п р и о б а љ у , саг р а ђ е н о н е к о л и к о д е ц е н и ј а р а н и ј е , ојачано ј е и з г р а д њ о м утврђеног пристаништа. У речном кориту подигнута је једна већа кула која је са к о п н о м б и л а п о в е з а н а б е д е м о м . Б е р т р а н д о н де ла Б р о к и ј е р је з а п а з и о да је улаз у ово п р и с т а н и ш т е з а т в а р а н л а н ц е м и да је у њ е г о в о м б р а њ е н о м п р о с т о р у б и л о места за 15 до 20 галија. П о с л е о б н о в е з а т е ч е н и х ф о р т и ф и к а ц и ј а и з г р а ђ е н о ј е ново у т в р ђ е њ е - Г о р њ и град, на с е в е р о з а п а д н о м д е л у п р о с т о р а којп је некада обухватао р н м с к и л е г и ј с к и л о г о р . И м а л о ј е о с н о в у релат и в н о п р а в и л н о г п р а в о у г а о н и к а , д и м е н з и ј а 300 х 160 m. У њ е г о в з а п а д н и угао у к л о п љ е н је о б н о в љ е н и кастел са к о м п л е к с о м двора, Ново у т в р ђ е њ е б и л о ј е о п а с а н о с и с т е м о м д в о ј н и х бедема. С а т р и стране, двојни бедеми су се састојали од унутрашњег, глаино! бедема в и с и н е око 7 m и н и ж е г с п о љ н о г бедема са косом к а м е н о м е с к а р п о м , која се с п у ш т а л а до д н а рова. Са с е в е р о з а п а д н е с т р а н е , п р е м а с т е н о в и т и м л и т и ц а м а , б и л о ј е п л а н и р а н о п о д и з а њ с спол, н о г бедема без е с к а р п е , који ј е у с л е д п р о м е н е п р в о б и т н с замис n i остао незавршен. С т е п е н у т в р ђ и в а њ а бедема био је о д р е ђ е н п р е м а положају п ф у н к ц и ј и коју ј е сваки бедем и м а о у с и с т е м у о д б р а н с у т р ђ с њ а као ц е л и н е . Од тога је п о с е б н о з а в и с и о број п положај кула Ha у н у т р а ш њ е м п бастаја на с п о љ н о м бедему. У том с м и с л у већа

Кула западног подграђа са спољшш бсдсмом - рсституција изгледа са пресвком

I Иижња б и л а је п о с в е ћ е н а у т в р ђ и в а њ у с е в е р о и с т о ч н о г и ј у г о и i гочног бедема, који се н а л а з е п р е м а л а к ш е п р и с т у п а ч н и м и т е ж е • >i »ањеним п р и л а з и м а граду. Са сваке с т р а н е н о в о у т в р ђ е њ е и м а л о |i по ј е д н у капију. Улогу г л а в н о г улаза у Г о р њ и г р а д и м а л а је | у ж н а капија на правцу г л а в н е с а о б р а ћ а ј н и ц е која се п р у ж а л а i расом д а н а ш њ е К н е з М и х а ј л о в е у л и ц е , н а с т а в љ а ј у ћ и се д а љ е на 11.1|>иградски д р у м . О н а је б и л а б р а њ е н а са две јаке б о ч н о поставi.i i ie куле. Н е ш т о с л а б и ј е б и л а је у т в р ђ е н а д а н а с у ц е л и н и сачуваii.i П с т о ч н а капија, кроз коју је в о д и л а с а о б р а ћ а ј н и ц а п р е м а Предграђу на Д о р ћ о л у . Ново у т в р ћ е њ е у п р и о б а љ у - Д о њ и град, чија је и з г р а д њ а започета п о с л е п о д и з а њ а г о р њ о г р а д с к и х ф о р т и ф и к а ц и ј а , и з г л е д а д а Првобитно н и ј е б и л о п л а н и р а н о . Т о п р о и з и л а з и и з о д н о с а п р е м а р а н и ј е п о д и г н у т и м у т в р ђ е њ и м а , као и и з м е н а м а које је његова п н радња у с л о в и л а . На п р о м е н у п р в о б и т н и х п л а н о в а и о д л у к у да С6 i ради н о в о у т в р ђ е њ е Д о њ е г града, п р е с у д а н утицај и м а о је п а г л и развој Београда. В е л и к и п р и л и в с т а н о в н и ш т в а и раст екон о м с к и х и д р у г п х функција, и м а л и су за п о с л е д и ц у н а г л о ш и р е п.е насеља. Ту су се п о р е д з н а т н о г броја б о г а т и х г р а ђ а н а и i pi оваца н а л а з и л е и в а ж н е и н с т и т у ц и ј е које је т р е б а л о з а ш т и т и i п. О б н о в љ е н а и н о в о п о д и г н у т а у т в р ђ е њ а за то н и с у б и л а довољна. Н а п р е д а к и раст града био је и з г л е д а б р ж и од развоја у i врђења. Ново у т в р ђ е њ е обухватало је д у н а в с к у п а д и н у и в е л и к и прос т о р насеља н а о б а л и и с т о ч н о о д с т а р о г у т в р ђ е н о г п о д г р а ђ а . Положај и о б л и к о с н о в е Д о њ е г града б и л и су у с л о в љ е н и п о л о ж а ј е м р а н и ј е и з г р а ђ е н и х у т в р ђ е њ а и о б а л о м Дунава. У с и с т е м у њ е г о в е о д б р а н е г л а в н у улогу и м а о ј е С е в е р о и с т о ч н и бедем, који ј е прег р а ђ и в а о п р о с т о р од Г о р њ е г града до о б а л е у д у ж и н и од око 330 m. Б и о је ојачан м а с и в н и м кулама, а у њ е г о в о м о к в и р у н а л а з и л а се и г л а в н а д о њ о г р а д с к а капија, на правцу и с т о ч н е с а о б р а ћ а ј н и ц е . 11спред овога бедема, у виду д у б о к о г залива, п р у ж а л о се в е л и к о и р н с т а н и ш т е , п о свој п р и л и ц и н а м е њ е н о ц и в и л н и м потребама. П о с л е в е л и к и х ф о р т и ф и к а ц и о н и х радова који су и з в е д е н и за владе д е с п о т а С т е ф а н а Л а з а р е в и ћ а , Б е о г р а д је за појмове свога в р е м е н а био д о б р о у т в р ђ е н с р е д њ о в е к о в н и град. Б р а њ е н а п о в р ш и н а , у о д н о с у на з а т е ч е н о с т а њ е , б и л а је д е с е т о с т р у к о увећана. И з г р а д њ о м н о в и х у т в р ђ е њ а о с т в а р е н а ј е п р о с т о р н а под е л а која је б и л а у складу са н о в и м ф у н к ц и ј а м а и п р и м е њ е н и м с и с т е м о м о д б р а н е . П о с е б н у и најбоље б р а њ е н у ц е л и н у представљао је замак са к о м п л е к с о м двора. Ово некада с а м о с т а л н о у т в р ђ е њ е м о г л о је и у н о в и м у с л о в и м а да ф у н к ц и о н и ш е као пос л е д њ е у п о р и ш т е о д б р а н е . У ту сврху о н о је и м а л о и свог посеб-

34

Сспсрна кула

Горњсг града

и м о в е д н и к а „ к у л с к о г војводу". З а м а к ј е б и о о к р у ж е н с а т р и е б н о б р а њ е н а у т в р ђ е њ а , која с е м е ђ у с о б н о р а з л и к у ј у п о ф у н i цијама и у л о з и у с и с т е м у о д б р а н е града. М е ђ у њ и м а је н а ј з н а ч а ј НИЈе б п л о н о в о у т в р ђ е њ е Г о р њ е г града. О н о ј е и м а л о з а ц и љ д а 11'ri б р а н и из п р а в ц а који је за н а п а д б и о н а ј п о г о д н и ј и . У ф у н и ш о н а л н о м смислу, с л у ж и л о је за смештај главног дела војне ПОСаде а л и и као п р о с т о р где је б о р а в и л а в л а с т е л а и л и ч н о с т и Влиске д в о р у . П о з н а т о ј е д а с е т у н а л а з и л а кућа д е с п о т о в е с е с т р е О л и в е р е , а н е к о л и к о д е ц е н и ј а к а с н и ј е своју р е з и д е н ц и ј у у Горп . г м граду и м а о ј е и г р о ф У р л и х Ц е љ с к и . З а р а з л и к у о д Г о р њ е г града, у т в р ђ е њ е Д о њ е г г р а д а и м а л о ј е функцију б р а њ е н о г подграђа. Н о в и м бедемима обухваћен је сиГурно н а ј з н а ч а ј н и ј и д е о г р а д с к о г н а с е љ а које ј е н а т о м п р о с т о р у iicli р а н и ј е п о с т о ј а л о . Т о ј е б и л а в а ж н а м е р а у п р а в ц у д а љ е г р а з в о ј а i рада и п р у ж а њ а в е ћ е б е з б е д н о с т и њ е г о в и м г р а ђ а н и м а . У о к в и р п о в о г у т в р ђ е њ а у к л о п љ е н а ј е п о з н а т а црква У с п е њ а Б о г о р о д и ц е , Као ј е д н а од н а ј з н а ч а ј н и ј и х и н с т и т у ц и ј а у граду, уз коју се н а л а uio п д в о р б е о г р а д с к о г м и т р о п о л и т а . Б и л о ј е т у с и г у р н о и д р у г и х јавних г р а ђ е в и н а , а л и и кућа и м у ћ н и ј и х г р а ђ а н а . О п ш т и п о л о ж а ј Б е о г р а д с к о г града и р а с п о р е д н о в о с а г р а ђ е н и х у т в р ђ е њ а п р у ж а ј у м о г у ћ н о с т д а с е у о ч и о с н о в н а о д б р а м б е н а зам и с а о г р а д и т е љ а . О н а с е з а с н и в а л а н а п р о ц е н и д а граду п р е т и о п а с н о с т од напада са к о п н е н е с т р а н е из правца југа и истока. П р и томе се с и г у р н о п о л а з и л о од уверења да ће, у случају опсаде, б р а н п о ц и владати рекама те да из тога правца продор не би био могућ. Б и л а је то веома значајна процена положаја Београда у в р е м е када с у з а п о ч е т и р а д о в и н а и з г р а д њ и у т в р ђ е њ а . Г р а д ј е требало б р а н и т и од Турака и то је био о с н о в н и разлог за његово утврђивање. П р и томе се рачунало на помоћ из Угарске, чији је ж п в о т н и и н т е р е с био да Београд постане јако у п о р и ш т е способно д а з а д р ж и т у р с к е п о х о д е п р е м а северу. У т о в р е м е н а п а д Т у р а к а се могао очекивати само са к о п н е н е стране, п о ш т о су реке ј о ш увек б и л е ч в р с т о п о д с р п с к о м и у г а р с к о м к о н т р о л о м . Ц е о с и с т е м о д б р а н е Б е о г р а д с к о г града б и о ј е з а с н о в а н н а о в и м с т р а т е ш к и м п р е т п о с т а в к а м а , које су у с л о в и л е и у с м е р и л е и з г р а д њ у г р а д с к и х у т в р ђ е њ а п о ч е т к о м 15. века. Њ и х о в у в р е д н о с т п о т в р д и л а с у искуства т о к о м опсада 1440. и 1456. г о д и н е . Д о к су б р а н и о ц и в л а д а л и рекама, град се т е ш к о могао освојити само нападима са к о п н е н е с т р а н е . Т е к када ј е б и л а и з г у б љ е н а п р е в л а с т н а Д у н а в у , овако з а м н ш љ е н и о с т в а р е н с и с т е м о д б р а н е Б е о г р а д с к о г града д о ж и н е о је слом. Нова у т в р ђ е њ а Б е о г р а д с к о г града п р е д с т а в љ а ј у д е л о c p n c k o i д е с п о т а и њ е г о в и х п о д а н и к а . О у ч е ш ћ у с т р а н а ц а у овом вс.пиком

36

Североисточни Бедем Горњег града, рсстпгуција изглсла са прссском

17 подухвату нема података. Цео с и с т е м о д б р а н е и з а с т у п љ е н а форг и ф и к а ц и о н а р е ш е њ а имају своје у з о р е и л и су н а г о в е ш т е н а у Претходном развоју с р п с к и х градова. Н е п о с р е д н о п р е у з е т и х страппх р е ш е њ а готово да и нема. У д р у г о ј п о л о в и н и 14. века у развоју с р п с к е војне а р х и т е к т у р е цолази д о в е л и к и х п р о м е н а , ш т о ј е б и л а п о с л е д и ц а и з м е њ е н и х п о л и т и ч к и х п р и л и к а . За р а з л и к у од р а н и ј е г раздобља нова утврђења се подижу на стратешки важним, али теже брањеним п о л о ж а ј и м а у р а в н и ц и . У њ и х о в о м о к в и р у ч е ст о су се н а л а з и л и к о м п л е к с и в л а д а р с к о г и л и в л а с т е о с к о г двора. С в е ј е т о захтевало јачање с и с т е м а о д б р а н е у з п р и м е н у з н а т н о с л о ж е н и ј и х ф о р т и ф и к а ц и о н и х р е ш е њ а . Запажа се т е ж њ а ка п р а в и л н и м о б л и ц и м а основа, како би се о б е з б е д и л а р а в н о м е р н а о д б р а н а из свих праваца п с л о ж е н и ј и м п р о с т о р н и м поделама. П о с е б н о се издваја замак са г л а в н о м - д о н ж о н кулом као у п о р и ш т е п о с л е д њ е о д б р а н е . До и р о м е н а д о л а з н п код п з г р а д њ е градских бедема. П о р е д г л а в н о г , сада се појављуЈе и н и ж и с п о љ н и бедем са косом к а м е н о м ескариом у у л о з и п р е д њ е л и н и ј е о д б р а н е . По о б л и к у и н а ч и н у г р а д њ е , д в о ј н и б е д е м и с р п с к и х у т в р ђ е њ а разликују с е о д з а п а д н о е в р о п ских узора. О д р е ђ е н е п о с е б н о с т и уочавају се и код к о н с т р у к т и в н и х р е ш е њ а кула. С в е ове појаве д о ш л е с у д о п у н о г изражаја п р и л и к о м и з г р а д њ е н о в и х б е о г р а д с к и х у т в р ђ е њ а . Р а н и ј а г р а д и т е љ с к а искуства овде су п р и м е њ е н а а л и и з н а т н о у с а в р ш е н а . З а с т у п љ е н и с и с т е м одбране, који се и с п о љ и о кроз п о л о ж а ј е н о в и х у т в р ђ е њ а и појаву двојн и х бедема, п р е д с т а в љ а о је за у с л о в е р а т о в а њ а х л а д н и м о р у ж ј е м д о б р о и, у о д н о с у на развој е в р о п с к и х ф о р т и ф и к а ц и ј а , с а в р е м е н о р е ш е њ е . И з г р а д њ о м Б е о г р а д с к о г града с р п с к а војна а р х и т е к т у р а о с т в а р и л а ј е ј е д н о о д својих најбољих дела.

Кула Небојша у Доњем граду

11Л Б Р А Н И К У Е В Р О П Е - A N T I M U R A L E CHRISTIANITATIS

П а г л и развој Б е о г р а д а у п р в и м д е ц е н и ј а м а 15. века б и о је п р е к и иут с м р ћ у д е с п о т а С т е ф а н а Л а з а р е в и ћ а , 1427. г о д и н е . П р е м а н е ш т о р а н и ј е с к л о п љ е н о м уговору, б и л о је п р е д в и ђ е н о да се град в р а т и У г а р с к о ј , као з а л о г а з а п р и з н а њ е и з а б р а н о г н а с л е д н и к а с р п с к о г деспота. То је н е с у м њ и в о била тешка одлука. Т р е б а л о је и р е д а т и г р а д који је, у з в е л и к е н а п о р е , в и ш е о д д в е д е ц е н и ј е п з г р а ђ и в а н и у т в р ђ и в а н . З а д е с п о т а С т е ф а н а б и л о ј е и з г л е д а најважније да угарски краљ прихвати изабраног наследника, ш т о је и р у ж а л о г а р а н ц и ј у за к о н т и н у и т е т в л а с т и и б е з б е д н о с т д р ж а в е . Без о б з и р а н а в е л и ч и н у губитка, у т о м т р е н у т к у б и л а ј е в а ж н и ј а к о н с о л и д а ц и ј а о д н о с а са У г а р с к о м и савез у б о р б и са Т у р ц и м а . Т п м в и ш и м д р ж а в н и м интересима жртвован је у т в р ђ е н и Београд. Под угарском в л а ш ћ у положај Београда унеколико се и з м е н и о . Н е к а д а ш њ а п р е с т о н и ц а С р б и ј е постаје к љ у ч н о у т в р ђ е њ е у с и с т е му одбране ј у ж н е угарске границе. Међутим, у функцији система о д б р а н е града т о н и ј е п р е д с т а в љ а л о в е л и к у п р о м е н у . У п р е д х о д н о м р а з д о б љ у , г р а д ј е у т в р ђ и в а н р а д и о д б р а н е о д Турака, као главно српско одбрамбено у п о р и ш т е . У новој ситуацији, одбрана од Т у р а к а и з а ш т и т а б е з б е д н о с т и У г а р с к е постају о с н о в н е ф у н к ц и ј е Б е о г р а д с к о г града'. Т у у л о г у г р а д ј е у с п е ш н о в р ш и о т о к о м ч и т а в о г наредног столеђа. У о р г а н и з а ц и о н о м с м и с л у Београд је био п р и п о ј е н Мачванској б а н о в и н и , као ш т о је то б и о случај и т о к о м 14. века. В р х о в н и з а п о в е д н и к града б и о је к а п е т а н , а уз њ е г а п о с т о ј а о је и к а с т е л а н . Д у ж н о с т му се и з г л е д а п р в е н с т в е н о састојала у ч у в а њ у и о д р ж а в а њу у т в р ђ е њ а , д о к је к а п е т а н к о м а н д о в а о в о ј н о м п о с а д о м . С о б з и ром на в е л и к и војно-стратешки значај Београда његов капетан је и м а о в и ш и р а н г у о д н о с у н а з а п о в е д н и к е о с т а л и х у г а р с к и х градова. З а п о в е д н и к Б е о г р а д а , кога ј е п о с т а в љ а о л и ч н о краљ, б и о ј е увек особа о д и з у з е т н о г п о в е р е њ а , б у д у ћ и д а с е о д њ е г а о ч е к и в а л о да у с л у ч а ј у п о т р е б е , с о п с т в е н и м с н а г а м а о р г а н и з у ј е о д б р а н у града. С т о г а с у с е м е ђ у з а п о в е д н и ц и м а Б е о г р а д а н а л а з и л е ч е с т о најзначајније в е л м о ж е Краљевства. Ј е д н о време градом је управљао п Ј а н к о Х у њ а д и , н а ј и с т а к н у т и ј а л и ч н о с т м а ђ а р с к е и с т о р и ј е сред п н о м 15. века.

40

•II

Током 15. и почетком 16. века и з р а з и т о важан г е о с т р а т е ш к и положај Београда д о ш а о ј е д о п у н о г изражаја, н а р о ч ш о после Пада С р б и ј е када је талас т у р с к и х освајања с т и г а о до бедема i рада Ја Угарску Б е о г р а д је тада представљао г л а в н о у п о р и ш т е о д б р а н е јужних г р а н и ц а и г а р а н ц и ј у б е з б е д н о с т и д р ж а в е . Без освајања Београда, Т у р ц п н и с у м о г л и о з б и љ н о д а у г р о з е њ е н о с р е д и ш т е . О б з и р о м на ту ч и њ е н и ц у , б и л о би л о г и ч н о п р е д п о с т а в и т и да јс v i в р ђ и в а њ у Београда тада п о с в е ћ е н а п о с е б н а пажња. М е ђ у т и м , то се н п ј е д о г о д и л о . Н е с р е ђ е н е у н у т р а ш њ е п р и л и к е у Угарској п борбе в и с о к о г п л е м с т в а за п р е в л а с т д о л а з и л е су у овом раздобљу ,чо п у н о г изражаја, а краљевска власт б и л а је н е м о ћ н а да им се с у п р о т с т а в и . О д б р а н а г р а н и п е ч е с то ј е п р е п у ш т а н а случају и л и поверавана м о г у ћ н о с т и м а појединаца. У тој с и т у а ц и ј и о озбиљн и ј и м р а д о в и м а н а у т в р ђ и в а њ у града н и ј е м о г л о б и т и н и говора. У г л а в н о м се обнављају стара у т в р ђ е њ а а нова граде у м а л о м обиму, ш т о је б и л о д а л е к о и с п о д потреба с т а л н о г ј а ч а њ а Београда за о д б р а н у од Турака. Б е д е м и и куле п о д и г н у т и за владе с р п с к о г д е с п о т а б и л и су г р а ђ е н и за о д б р а н у на п р и н ц и п и м а ратовања х л а д н и м оружјем. У то време, о п с а д н а а р т и љ е р и ј а ј о ш увек се н а л а з и л а у повоју. У п о с л е д њ и м д е ц е н и ј а м а 14. века топ п о ч и њ е п о с т е п е н о да улази у н а о р у ж а њ е градова као о д б р а м б е н о оружје. П р в и , ј о ш неусавршени п р и м е р ц и били су слаби за успешну употребу при опсади. Т е к п о ч е т к о м 15. века з а п о ч и њ е б р ж и развој о п с а д н е арт и љ е р и ј е . Појава н о в о г ј а к о г оружја и м а л а је п р е с у д а н утицај на с и с т е м о д б р а н е градова и у с л о в и л а ј е н а с т а н а к п о т п у н о н о в и х о б л и к а а р т и љ е р и ј с к и х ф о р т и ф и к а ц и ј а . С т а р а у т в р ђ е њ а су се морала брзо п р и л а г о ђ а в а т и н о в и м п о т р е б а м а а уз то г р а д и т и нова, з а с н о в а н а н а п р и н ц и п и м а у с п е ш н е о д б р а н е о д дејстава о п с а д н е а р т и љ е р и ј е . С а б е о г р а д с к и м ф о р т и ф и к а ц и ј а м а т о н и ј е био случај. Н е д о в о љ н е м е р е које су п р е д у з и м а н е , д о в е л е су до тога да је ово з н а ч а ј н о у т в р ђ е њ е све в и ш е заостајало за развојем е в р о п с к е војне архитектуре. Крајем ч е т в р т е д е ц е н и ј е 15. века Б е о г р а д се н а ш а о с у о ч е н са о п а с н о ш ћ у д и р е к т н о г напада Турака. Г о д и н е 1438. о н и с у освојп ли в е л и к е д е л о в е С р б и ј е , а у ј у н у с л е д е ћ е г о д и н е , п о с л е т р о м е с е ч н е опсаде заузета је и нова српска п р е с т о н и ц а С м е д е р е в о . Т у р с к и поход на Београд, који је п р е д в о д и о л и ч н о с у л т а н Мураз II, з а п о ч е о је у п р о л е ћ е 1440. г о д и н е . Н и ј е т а ч н о у т в р ђ е н о КОЛИКО је т у р с к и х војника учествовало у нападу на град, а л н сс п р с ш о ставља да их је б и л о око 20 хиљада. Град је био о п с е д н у i са КОП н е н е с т р а н е и п р е м а рекама. И с п р е д бедема града б п п п см граду р п м а за с м е ш т а ј трупа. На о в и м п о л о ж а ј и м а , п о р е д о п с а д н и х справа н а л а з и л и су се, изгледа, и т о п о в и , који ј о ш увек н и с у имал и в е л и к у р а з о р н у моћ. Т о к о п с а д е која ј е трајала пет м е с е ц и н и ј е п о з н а т у с в и м п о ј е д и н о с т и м а . Град је д у г о б о м б а р д о в а н из опсадн и х справа са ц и љ е м да се о т в о р е б р е ш е на б е д е м и м а , које би о м о г у ћ и л е ј у р и ш п е ш а д и ј е . Т о к догађаја указивао б и д а бомбардовања н и с у дала ж е љ е н е р е з у л т а т е . С т о г а ј е и з в р ш е н покушај д а се м п н и р а њ е м разоре бедеми. Један савременик је забележио да су Т у р ц и тајно, са в е л и к и м бројем љ у д и з а п о ч е л и к о п а њ е лагума. Када су б р а н и о ц п за ово с а з н а л и , х и т р о су п р е д у з е л и к о п а њ е ходника у правцу т у р с к о г лагума, који су н а п у н и л и е к с п л о з и в о м . У т р е н у т к у када су н а п а д а ч и д о ш л и до тога места, е к с п л о з и в је

43

Јакшићспа кула у Источном

полграђу

з а п а љ е н и т у р с к и л а г у м р а з о р е н , уз в е л и к е љ у д с к е жртве. П о с л е овог неуспеха, Т у р ц и су з а п о ч е л и г л а в н и н а п а д на град. У о п ш i см ј у р и ш у н а п а д а ч и су на п о ј е д и н и м м е с т и м а у с п е л и да се п о и н у у i бедеме, где су се в о д и л е г л а в н е борбе. Градска посада је в р л о у с п е ш н о к о р и с т п л а в а т р е н о оружје, п о с е б н о п у ш к е , које су дола з и л е до п у н о г изражаја у о д б р а н и п р и л а з а бедемима. П о с л с ж е с т о к и х б о р б и б р а н и о ц и су у с п е л и да одбију н а п а д п п р и с и л е Т у р к е на п о в л а ч е њ е . И без п о м о ћ и са с т р а н е , која је изосгала, град је с о п с т в е н и м с н а г а м а успео да се о д б р а н и . К р о з а н а л п з у тока и р е з у л т а т а опсаде 1440. г о д и н е веома ИОбрО с е уочава в р е д н о с т у т в р ђ е њ а Београда, п о д и г н у т х I.I п и . и г с р п с к о г деспота. Г л а н н и н а п а д п в р ш е н и су са к о п н е н е i rpam

46 према којој је град био најбоље у т в р ђ е н . У у с л о в и м а напада опс а п ш м справама, у з у ч е ш ћ е ј о ш н е у с а в р ш е н е а р т и љ е р и ј е , с и с т е м д в о ј н и х бедема н п ј е могао б и т и у већој м е р и р а з о р е н . М е ђ у т и м , искуства ове опсаде указала су и на с л а б е тачке о д б р а н е . То су, како изгледа, на првом месту б и л е градске капије. У току н е о п х о д н и х радова који су н а к о н ове опсаде у с л е д и л и , п о р е д о б н о в е о ш т е ћ е н и х бедема, п о с е б н а п а ж њ а б и л а ј е п о с в е ћ е н а ј а ч а њ у одб р а н е капија. Г о р њ о г р а д с к а ј у ж н а капија са п р и с т у п а ч н е к о п н е н е с т р а н е , као најтежа за одбрану, б и л а је зазидана. Њ е н у у л о г у п р е у з е л а је И с т о ч н а капија, која је са и с т о и м е н о м д о њ о г р а д с к о м капијом п о с е б н о у т в р ђ е н а . Обе ове, сада г л а в н е г р а д с к е капије, обезбеђене су предутврђењима б а р ба к а ни ма . И с п р е д г о р њ о градске капије п о д п г н у т ј е к о м п л е к с д а н а ш њ е З и н д а н капије с а м а с и в н и м л у ч н и м б е д е м о м и две јаке п о л у к р у ж н е куле, у о к в и р у којпх су се н а л а з п л п п о л о ж а ј и за седам топова. Н е ш т о м а њ е у т в р ђ е њ е , са две п о л у к р у ж н е куле и п о л о ж а ј и м а за ч е т и р и топа, п з г р а ђ е н о ј е и с п р е д И с т о ч н е капије Д о њ е г града. 11зградњом с п о љ н и х у т в р ђ е њ а о д б р а н а г р а д с к и х капија б и л а ј е з н а т н о ојачана. С п р е ч е н а ј е м о г у ћ н о с т н е п о с р е д н о г напада н а ова, и н а ч е најслабија места у о д б р а н и града. П о с е б н о важан елем е н т представљају г р а ђ е н и п о л о ж а ј и з а с м е ш т а ј о д б р а м б е н е арт и љ е р и ј е . Д е ј с т в о м топова са ових положаја у с п е ш н о се могао б р а н и т и п р и л а з г р а д с к и м капијама, ш т о указује н а све већу у л о г у коју а р т и љ е р и ј а добија у с и с т е м у о д б р а н е . То је и с т о в р е м е н о и п р в и покушај п р и л а г о ђ а в а њ а ф о р т и ф и к а ц и ј а Б е о г р а д а п р и м е н и топова као н о в о г оружја. П о с л е н е у с п е л е опсаде 1440. г о д и н е Т у р ц и д у ж е в р е м е н и с у н а п а д а л и Београд. Д о л а с к о м на п р е с т о С у л т а н а М е х м е д а II ( 1 4 5 1 1481) започео је н о в и талас освајања б а л к а н с к и х земаља. П р в и н а п а д и з в р ш е н је на Ц а р и г р а д који је освојен у п р о л е ћ е 1453. г о д п н е . Иза тога у с л е д и л и су п о х о д и на з е м љ е с р п с к е д е с п о т о в и не, а п р и п р е м а о се и н а п а д на Угарску. П р в и на удару н а л а з и о се Б е о г р а д с к и град, као п р е д с т р а ж а у г а р с к и х земаља. Крајем ј у н а 1456. г о д и н е п р е д Б е о г р а д ј е с т и г л а о г р о м н а турска војска, п р е д в о ђ е н а л и ч н о М е х м е д о м II, која је п р е м а казивањ п м а с а в р е м е н п к а бројала око сто хиљада људи. Уз Д у н а в је с т п г л а п јака турска флота. П о с е б н а п а ж њ а б и л а је п о с в е ђ е н а о п с а д н о ј а р т и љ е р и ј и . В е л и к и т о п о в и који су у с п е ш н о р а з а р а л и ц а р п г р а д с к е бедеме б и л и су сада с п р е м н и за н а п а д на Београд. За е в р о п с к е појмове, Т у р ц и су тада р а с п о л а г а л и н а ј м о д е р н и ј о м и најјачом а р т и љ е р и ј о м . Док су Т у р ц н н а п р е д о в а л и према Београду, у Угарској је уз в е л и к е т е ш к о ћ е п р и к у п љ а н а војска за о д б р а н у . И з в е с т а н број љу-

• I /

.'Ui у с п е о је да о к у п и Ј а н к о Х у њ а д и , з а п о в е д н и к угарске војске. Јалагањем фрањевиа Ивана К а п и с т р а н а , у с у с е д н и м е в р о п с к п м земљама п р и к у п љ е н а је к р с т а ш к а војска, с л а б о о п р е м љ е н а и нев п ч н а ратовању. С а в р е м е н и ц и су з а б е л е ж и л и да су у п о м о ћ Београду с т и г л и и п о љ с к и с т у д е н т и са К р а к о в с к о г у н и в е р з и т е т а . П р в и х д а н а ј у л а град је био чврсто о п с е д н у т са свих с т р а н а . Главни о п с а д н и п о л о ж а ј и н а л а з и л и су се н а ј у ж н и м п р и л а з и м а граду, н а ј п о г о д н и ј и м за напад, где је б и л о р а с п о р е ђ е н о око 20 в е л и к и х и в и ш е м а њ и х топова. П р е д в и ђ е н о је т а к о ђ е да жестока бомбардовања п р е д х о д е ј у р и ш у п е ш а д и ј е н а бедеме Г о р њ е г града. Опсада са река и м а л а је за ц и љ да с п р е ч и д о т у р а њ е п о м о ђ и б р а н и о ц и м а и з Земуна, где с е н а л а з и о л о г о р х р и ш ћ а н с к и х трупа. П о с л е д е с е т о д н е в н и х бомбардовања градска у т в р ђ е њ а б и л а с у з н а т н о о ш т е ђ е н а . О ч е в и ц и опсаде говоре о о г р о м н и м р а з а р а њ и ма. С т а њ е у о п с е д н у т о м граду б и л о је без с у м њ е веома т е ш к о . М н о г и б р а н и о ц и тада су се п р в и пут с у о ч и л и са појавом и дејством в е л и к и х о п с а д н и х топова, ш т о ј е п о р е д с т в а р н и х разарања и м а л о и в е л и к о п с и х о л о ш к о дејство. Д о преокрета ј е д о ш л о када ј е угарска ф л о т а у с п е л а да разбије опсаду са река, н тако омогући да у град уђу с в е ж е к р с т а ш к е т р у п е . П о с л е пораза на рекама, Турци су 21. јула увече з а п о ч е л и г л а в н и н а п а д на град. К р о з б р е ш е на б е д е м и м а неке њ и х о в е ј е д и н и ц е у с п е л е су да п р о д р у у Г о р њ и град. Н а ј ж е ш ђ и о к р ш а ј и в о д и л и су се на мосту и с п р е д улаза у замак, где су н а п а д а ч и п о р а ж е н и и о д б и ј е н и . Ж е л е ћ и да и л у с т р у је ж е с т и н у борбп, ј е д а н о ч е в и д а ц б е л е ж и да је п о с л е окршаја на б о ј и ш т у н а ђ е н врабац п р о б о д е н са т р и с т р е л е . У п р о т и в н а п а д у којп су б р а н п о ц и и з в е л и био је р а њ е н п сам с у л т а н . У с п е ш н а о д б р а н а Београда п р о с л а в љ е н а ј е ш и р о м Е в р о п е као в е л и к а х р и ш ћ а н с к а победа. За неколи-ко н а р е д н п х д е ц е н и ј а турски п р о д о р према северу био је заустављен. Успех у о д б р а н и града о с т в а р е н је на п р в о м месту захваљујућп и з у з е т н о м з а л а г а њ у бран и л а ц а . Градска у т в р ђ е њ а , иако јако о ш т е ђ е н а , у г л а в н о м су и з д р ж а л а б о м б а р д о в а њ а из в е л и к и х топова. За то постоји н е к о л и ко о с н о в н п х разлога. На п р в о м месту је погодан п о л о ж а ј у т в р ђ е њ а Б е о г р а д с к о г града који је, са изузетком ј у ж н е с т р а н е , н е п о д е с а н за дејства о п с а д н е а р т и љ е р и ј е . О с и м тога, неус а в р ш е н и с и с т е м руковања о п с а д н о м а р т и љ е р и ј о м о н е м о г у ћ а в а о ј е д а д о ђ е д о п у н о г изражаја њ е н а р а з о р н а моћ. Нека р е ш е њ а п р и м е њ е н а п р и и з г р а д њ и у т в р ђ е њ а п о ч е т к о м 15. века овом п р и л и к о м су в е р о в а т н о показала своја добра својства. С п о љ н п бедем са косом к а м е н о м е с к а р п о м о н е м о г у ђ а в а о ј е д и р е к т н с I I O I O M K C \ п о д н о ж ј е и т е м е љ г л а в н о г бедема, а с а м и м т и м и разарања Behei обима. М е ђ у т и м , показало се да су г р а д с к и бедемп дебл.пнс сисч .i

48

Општи

изглед

Североисточног

бедема

Горњсг града

49 око 2 m, г р а ђ е н и за о д б р а н у од х л а д н о г оружја, с л а б и за н о в е услове ратовања. За у с п е ш н у одбрану од дејстава опсадне артиљерије, која с е све в и ш е у с а в р ш а в а л а , б и л о ј е п о т р е б н о д а с е у т в р ђ е њ а Б е о г р а д а т е м е љ н о ојачају. М е р е које с у п р е д у з е т е у о к в и р у о б н о в е г р а д с к и х ф о р т и ф и к а ција н и с у , м е ђ у т и м , б и л е у с м е р е н е у т о м п р а в ц у . Т е ж и ш т е р а д о в а усредсређено је на повећање ватрене м о ћ и одбране, а не на о ј а ч а в а њ е с л а б и х г р а д с к и х бедема. У т о м ц и љ у и з г р а ђ е н о ј е н о в о у т в р ђ е њ е које ј е и с т у р е н о и з м е ђ у б а р б а к а н а г л а в н и х г р а д с к и х капија, д а н а с п о з н а т о п о д и м е н о м И с т о ч н о г п о д г р а ђ а . Н а њ е г о вом н а ј и с т у р е н и ј е м д е л у п о д и г н у т а ј е п о л и г о н а л н а т о п о в с к а кул а ( д а н а с Ј а к ш и ћ е в а кула). У л о г а о в о г у т в р ђ е њ а б и л а ј е д а б о ч н о м ватром из топова ш т и т и п р и л а з е с е в е р о и с т о ч н о ј с т р а н и града и г л а в н и м к а п и ј а м а . Н е ш т о већа п о л и г о н а л н а т о п о в с к а кула, д а н а с п о з н а т а као Н е б о ј ш а , п о д и г н у т а ј е н а о б а л и Д у н а в а д а ш т и т и у л а з у п р и с т а н и ш т е . О в и м р а д о в и м а у т в р ђ е њ е је о ј а ч а н о , мада не и у довољној мери. С в е д о п о ч е т к а т р е ћ е д е ц е н и ј е 16. века Т у р ц и н и с у ј а ч и м с н а гама н а п а д а л и Б е о г р а д . М а њ и с у к о б и н а п р и л а з и м а граду, у којим а ј е у ч е с т в о в а л а т у р с к а посада и з Ж р н о в а н а А в а л и , б и л и с у ч е с т а појава. У т о в р е м е с и с т е м о д б р а н е ј у ж н е у г а р с к е г р а н и ц е н а л а з и о с е у веома л о ш е м с т а њ у . У т в р ђ е њ а с у б и л а з а п у ш т е н а и н е д о в о љ н о наоружана. Угарска, р а з д и р а н а у н у т р а ш њ и м сукобима, н и ј е б и л а у м о г у ћ н о с т и д а г р а н и ч н е г р а д о в е о п р е м и ј а к и м посадама па су тако б и л и о с т в а р е н и п о в о љ н и услови за даљу турску е к с п а н з и ј у п р е м а С р е д њ о ј Е в р о п и . М л а д и и р а т о б о р н и т у р с к и с у л т а н С у л е ј м а н ж е л е о ј е д а з а п о ч н е своју в л а д а в и н у освајањем Београда, н е д о с т и ж н о г циља његових предака. П о у ч е н и с к у с т в и м а и з р а н и ј и х опсада, С у л е ј м а н ј е н а п а д н а г р а д з а п о ч е о п р е д х о д н и м о с в а ј а њ е м С р е м а и п р е с е ц а њ е м везе с а У г а р с к о м . К р а ј е м ј у л а 1521. г о д и н е г р а д ј е о п с е д н у т с а с в и х с т р а н а , п о д л н ч н о м к о м а н д о м с у л т а н а , који с е у л о г о р и о у З е м у н у . Главни правац напада био је усмерен на з н а т н о слабија приобална утврђења. Л е в о к р и л о о п с а д н и х трупа нападало је на Севе-. р о и с т о ч н и б е д е м Д о њ е г града. Т у и м ј е у с п е ш а н о т п о р п р у ж а н т о п о в и м а и з к у л е Н е б о ј ш е , коју с у Т у р ц и 4 . а в г у с т а у с п е л и д а з а п а л е . П р е м а ј е д н о ј б е л е ш ц и т у р с к о г х р о н и ч а р а с п а љ и в а њ е м ове куле „ н е в е р н и ц п м а ј е п р е б и ј е н а к и ч м а " . Д е с н о к р и л о т у р с к и х снага наступало је према Западном подграђу. С н а г е у центру биле с у р а с п о р е ђ е н е н а Р а т н о м о с т р в у , о д а к л е ј е д е ј с т в о м т о п о в а разар а н с л а б о у т в р ђ е н и п р и о б а л н и б е д е м . К р о з б р е ш е н а о в о м бедему, о с м о г августа, т у р с к е с н а г е п р о д р л е с у у Д о њ и г р а д и и о с л с б о р б и које с у т р а ј а л е ч и т а в д а н у с п е л е д а освоје п р п о б а л н а

50

Турци освајају Бсоград 1521 г, дрворсз I). Реша у т в р ђ е њ а . Б р а н и о ц и су б и л и п р и н у ђ е н и да се повуку у г о р њ о градска у т в р ђ е њ а п о к у ш а в а ј у ћ и да се одупру, до д о л а с к а очекиван е п о м о ћ и и з Угарске. Ж е с т о к и т у р с к и н а п а д и н а с т а в љ е н и с у н а п р е о с т а л и део у т в р ђ е њ а . Р а д и м и н и р а њ а бедема и кула д о б р о у т в р ђ е н о г замка, с а д о њ о г р а д с к е с т р а н е з а п о ч е т о ј е к о п а њ е лагума. Т е к када су куле на овом с е к т о р у о д б р а н е б и л е м и н а м а разор е н е , градска посада б и л а је п р и с и љ е н а на предају. 29. августа 1521. г о д и н е Т у р ц и су к о н а ч н о у ш л и у град који су у п р о т е к л о м с т о л е ћ у б е з у с п е ш н о п о к у ш а в а л и д а освоје. Пад Београда значио је слом система одбране на јужној граници који У г а р с к а н и ј е б и л а кадра да с п р е ч и . Б р а н и о ц и Београда м о г л и с у д а с е о с л о н е с а м о н а с о п с т в е н е с н а г е , ј е р у г а р с к и краљ н и ј е у с п е о да сакупи војску за п о м о ћ о п с е д н у т о м граду. О с н о в н и с и с т е м о д б р а н е града. у с п о с т а в љ е н п о ч е т к о м 15. века, к а с н и ј е је ојачаван и з г р а д њ о м с п о љ н и х у т в р ђ е њ а и т о п о в с к и х кула, међутим, првобитна одбрамбена концепција није мењана. И даље се полазило од предпоставке да ће Т у р ц и град напасти са к о п н е н е t'i ране, а да ће угарска ф л о т а у с п е т и да сачува п р е в л а с т на рекама п о б е з б е д и н е с м е т а н о с л а њ е п о м о ћ и б р а н и о ц и м а . С т о г а н и доцНИЈе i р а д н и ј е з н а ч а ј н и ј е у т в р ђ и в а н п р е м а рекама. Овако заМИШЛ»ена о д б р а н а Б е о г р а д а м о г л а је да буде у с п е ш н а с а м о у СКЛОПу дејства ц е л о г о д б р а м б е н о г с и с т е м а н а ј у ж н о ј г р а н и ц и . Без I O I а нредуслова, град ј е т е ш к о могао д а с е б р а н и с о п с т в е н и м i n i i . I M . I Управо ТOK И РЕЗУЛТАТИ опсаде 1521. г о д и н е то најбоље noi нрђу.ју.

У ПОЗАДИНИ ОСМАНСКОГ ЦАРСТВА

Т у р с к о освајање з н а ч и л о је в е л и к у п р е к р е т н и ц у у д а љ е м развоју Београда. П р в и пут п о с л е в и ш е с т о л е ћ а град губи п р и м а р н у војн о - с т р а т е ш к у у л о г у в а ж н о г г р а н и ч н о г у т в р ђ е њ а . Т е ж и ш т е ратн и х сукоба б и л о је п р е н е т о д а л е к о н а север. У и з м е њ е н и м у с л о в и м а м и р н о г развоја, градска у т в р ђ е њ а добијају д р у г е в о ј н е ф у н к ц и ј е - постају база за п р и к у п љ а њ е и с н а б д е в а њ е т у р с к е војске, која ј е одавде у п у ћ и в а н а п р е м а у д а љ е н и м р а т и ш т и м а С р е д њ е Европе. С т о г а она губе свој н е к а д а ш њ и о д б р а м б е н и значај, ш т о се н е м и н о в н о м о р а л о о д р а з и т и на д а љ и развој. Тако, све до пос л е д њ и х д е ц е н и ј а 17. века н и ј е б и л о с т в а р н и х р а з л о г а да се београдска у т в р ђ е њ а даље п р о с т о р н о ш и р е и осавремењују. О н о ш т о је з а т е ч е н о , о б н а в љ а н о и о д р ж а в а н о , у ц е л и н и је о д г о в а р а л о нов и м потребама. У м е с т о бедема и кула п о д и з а н а су в е л и к а склад и ш т а за храну и н а о р у ж а њ е . У н е п о с р е д н о ј б л и з и н и г р а д с к и х бедема, на савској п а д и н и б и л а је и з г р а ђ е н а т о п о л и в н и ц а а недал е к о од града и р а д и о н и ц а барута. М и р н и развој града п р е к и н у л а је н е у с п е л а опсада Беча 1683. г о д и н е , која ј е о з н а ч и л а п о ч е т а к с л о м а о с м а н с к е в л а с т и у С р е д њ о ј Е в р о п и . С р е д и ш т е р а т н и х операција, п о с л е н и з а т у р с к и х пораза, веома брзо се п р и б л и ж а в а л о Београду, који тако п о н о в о добија свој н е к а д а ш њ и в о ј н о с т р а т е ш к и значај. Београдска тврђава, у новој с и т у а ц и ј и постаје г л а в н о т у р с к о о д б р а м б е н о у п о р и ш т е , које ј е т р е б а л о д а заустави д а љ и п р о д о р а у с т р и ј с к и х снага. М е ђ у т и м , град за ту ф у н к ц и ј у н и ј е био п р и п р е м љ е н . Од краја 15. века у т в р ђ е њ е н и ј е даље д о г р а ђ и в а н о и ојачавано. У м е ђ у в р е м е н у , у развоју е в р о п с к е војне а р х и т е к т у р е , о с т в а р е н ј е о г р о м а н н а п р е дак. С и с т е м и а р т и љ е р и ј с к и х ф о р т и ф и к а ц и ј а с т а л н о су се у с а в р ш а в а л и п р а т е ђ и развој р а т н е т е х н и к е , док је Београд, са свој и м с р е д њ о в е к о в н и м у т в р ђ е њ и м а , заостајао у о д н о с у на њ и х за готово два с т о л е ћ а . Та ч и њ е н и ц а је и п о р е д веома п о в о љ н о г геог р а ф с к о г положаја у м а њ и в а л а и з г л е д е з а у с п е ш н у о д б р а н у т в р ђ а в е и указивала на п о т р е б у п р е д у з и м а њ а х и т н и х мера ради ојачавања с т а р и х ф о р т и ф и к а ц и ј а . М е ђ у т и м , за в е ћ е радове и рек о н с т р у к ц и ј у у т в р ђ е њ а н и ј е б и л о д о в о љ н о в р е м е н а , а и з г л е д а нп м о г у ћ н о с т и . П о ч е т а к а у с т р и ј с к е опсаде 1688. г о д и н е г р а д ј е дочекао са својим с т а р и м и д а в н о з а с т а р е л и м с р е д њ о н с к о и п п м

52

( ктаци улаза у Замак са

турским логради,ама

б е д е м и м а и кулама, ш т о у ф о р т и ф и к а ц и о н о м с м и с л у в и ш е ниЈе о д г о в а р а л о потребама одбране. П о с л е н и з а т у р с к и х пораза а у с т р и ј с к е т р у п е су п о ч е т к о м лета 1688. г о д и н е с т и г л е на домак Београду. Војска и дунавска флота о к у п љ а л е су се у П е т р о в а р а д и н у . Г л а в н и н о м а у с т р и ј с к и х трупа командовао ј е М а к с и м п л и ј а н Е м а н у е л , и з б о р н и к н е з баварскп Д е о војске, која је н а с т у п а л а н и з Саву, п р е д в о д и о је Л у д в и г Баден скп. А у с т р и ј а н ц и су р а с п о л а г а л и са око 38.000 војника. Т у р с к п м о д б р а м б е н и м п р и п р е м а м а р у к о в о д и о ј е Ј е г е н О с м а н паша под чијом к о м а н д о м се н а л а з и л о око 10.000 војника. И с т и број љ у д и био је с м е ш т е н и у у т в р ђ е њ и м а Б е о г р а д с к о г града. П р в и х д а н а августа а у с т р и ј с к е т р у п е с у п р е ш л е Саву код О с т р у ж н и ц е и п о с л е с л а б о г т у р с к о г о т п о р а у с п е л е да уђу у београдску варош. Опсада у т в р ђ е њ а одмах је започета успостављањ е м к о н т р а в а л а ц и о н е л и н и ј е и с п р е д Ј у г о и с т о ч н о г бедема Г о р њ е г града и ц и р к у м в а л а ц и о н е л и н и ј е која је и м а л а за ц и љ да б р а н и о п с а д н е т р у п е од и з н е н а д н о г напада са л е ђ а . У оквиру, контравалационе л и н и ј е изграђене су четири п р и б л и ж н и ц е и п о л о ж а ј и за о п с а д н е топове. Г л а в н и н а п а д био је у с м е р е н на горњ о г р а д с к о у т в р ђ е њ е , које ј е ј о ш увек б и л о о п а с а н о с т а р и м средњ о в е к о в н и м б е д е м и м а . У с м е р е н о м ватром и з в и ш е топова А у с т р и ј а н ц и су п о ч е т к о м с е п т е м б р а у с п е л и да до т е м е љ а разорс ј е д а н д е о бедема са н а ј п р и с т у п а ч н и ј е с т р а н е и тако о т в о р е б р е ш е за ј у р и ш п е ш а д и ј е . О п ш т и н а п а д започео је 6. с е п т е м б р а 1688. г о д и н е на правцу п о р у ш е н о г г о р њ о г р а д с к о г бедема. У и с т о време п з в р ш е н и су п р и в и д н и напади на Д о њ и градда би с е т у привукао ј е д а н део посаде и о с л а б и л а о д б р а н а на г л а в н о м правцу. И п о р е д ж е с т о к о г о т п о р а б р а н и л а ц а а у с т р и ј с к е т р у п е у с п е л е су да продру кроз б р е ш у у Г о р њ и град. У м е ђ у в р е м е н у , т р у п е на с п о р е д н о м правцу напада заузеле су Д о њ и град. П р е ж и в е л и б р а н и о ц и , којп су се п о в у к л и у замак, б и л и су п р и с и љ е н и на предају. П о с л е оисаде која је трајала н е п у н и х м е с е ц дана, А у с т р и ј а н ц и су без велп ких губитака и доста л а к о у с п е л и да освоје Београд. Турска посада, иако бројна и д о б р о снабдевена, н и ј е у с п е л а да га о д б р а н и првенс т в е н о због з а с т а р е л о г и с л а б о г с и с т е м а градских ф о р т и ф п к а ц и ј а . П о с л е ове опсаде п о с т а л о ј е ј а с н о д а Б е о г р а д в и ш е н е могу бра н и т и стара с р е д њ о в е к о в н а у т в р ђ е њ а , већ д а с е мора п р и с т у ш п п и з г р а д њ и н о в и х с а в р е м е н и ј и х а р т и љ е р и ј с к и х ф о р т и ф и к а ц и ја.

54

Опсада Бсограда 1688 годипе, детаљ са плана Ј. Е Гумпа

МЕЂУ ЗАРАЋЕНИМ ИМПЕРИЈАМА

С у к о б двеју в е л и к и х с и л а на г е о г р а ф с к и м п р о с т о р и м а у чијем се с р е д и ш т у н а л а з и о Београд, п р е д о д р е д и о ј е даљу с у д б и н у града. Београд је поново добио п р и м а р н у војностратешку функцију в а ж н о г п о г р а н и ч н о г у т в р ђ е њ а , коју ће з а д р ж а т и кроз цео 18. па и 19. век. У з а в и с н о с т и од те ф у н к ц и ј е обе в е л и к е с и л е , А у с т р и ј а и Т у р с к а у л а г а л е су о г р о м н е н а п о р е да га ш т о боље утврде. И з г р а д њ о м н а ј м о д е р н и ј и х ф о р т и ф и к а ц и ј а т о г в р е м е н а , Б е о г р а д ће у п р в и м д е ц е н и ј а м а 18. века п о с т а т и најјача тврђава на ј у г о и с т о к у Европе. П р в и радови, и с т и н а п р и в р е м е н о г карактера, з а п о ч е т и су у в р е м е к р а т к о т р а ј н е а у с т р и ј с к е окупације. З а п о в е н и к града г р о ф ' Ш т а р е н б е р г , с л е д е ћ и н а р е ђ е њ а и з Беча, п р е д у з е о ј е н е о п х о д н е м е р е да се освојена тврђава ш т о п р е п р и п р е м и за о д б р а н у и у г р а н и ц а м а м о г у ћ н о с т и обезбеди о д дејства о п с а д н е а р т и љ е р и ј е . Г л а в н а п а ж њ а б и л а ј е п о с в е ћ е н а о б н о в и Ј у г о и с т о ч н о г бедема, који ј е у о п с а д и н а ј в и ш е о ш т е ћ е н . Б р е ш е с у п р и в р е м е н о затворене и и з г р а ђ е н а је нова капија (сада Сахат капија). И с п р е д бедема и рова образована је з е м љ а н а гласија са с к р и в е н и м п у т е м и равел и н о м на правцу н о в о о т в о р е н е капије. И б о ч н е капије Г о р њ е г града, И с т о ч н а и Западна, ојачане. су са два нова б а с т и о н а . И с т о в р е м е н о са о в и м р а д о в и м а в р ш е н е су п р и п р е м е за т е м е љ н у р е к о н струкцију београдских утврђења. Међутим, аустријске намерс б и л е су о с у ј е ђ е н е п о н о в н и м т у р с к и м освајањем града у ј е с е н 1690. г о д и н е . Започете аустријске радове на р е к о н с т р у к ц и ј и Београдске т в р ђ а в е Т у р ц и с у н а с т а в и л и већ с л е д е ћ е г о д и н е . П р и л и к о м о с в а ј а њ а града б и о ј е з а р о б љ е н А н д р е а К о р н а р о , н е к а д а ш н . п Ш т а р е н б е р г о в п о м о ћ н и к и и н ж е њ е р који ј е р у к о в о д и о ф о р т и ф п к а ц и о н и м радовима. У н е д о с т а т к у с о п с т в е н и х ф о р т и ф и к а т о р а Т у р ц и су овом В ен ец и јан ц у, п о р е к л о м са К р и т а , п о в е р и л п пођен.е радова на р е к о н с т р у к ц и ј и тврђаве. У почетку он је имао c i ; n р а т н о г з а р о б љ е н и к а , а л и је к а с н и ј е о с л о б о ђ е н , да би у с к о ј с и п м и м а р б а ш е ( г л а в н о г и н ж е њ е р а ) р у к о в о д и о радовима све до СВОЈв с м р т и , 1698. г о д и н е . О р и г и н а л н и К о р н а р о в пројект за р е к о н с т р у к п п ј у Bi'oi pa.'n i' т в р ђ а в е н и ј е сачуван а л и је његова копија позната са јвДНО) И

56

Југоисточпи бслсм 1693-1696 годинс

Горн.сг

града,

изглед послс рекоиструкције

57 ј у н с к о г п л а н а , ч и ј и ј е а у т о р М о р а н д о В и с к о н т и . П р е м а Корнаро вом пројекту главна п а ж њ а била је п о с в е ћ а н а у т в р ђ и в а њ у Г о р њ п града. П л а н и р а н о је да се ту и з г р а д е н о в и б е д е м и , у с к л а д у са п р и н ц и п и м а а р т и љ е р и ј с к и х ф о р т и ф и к а ц и ј а . Г л а в н о т е ж и ш т е одбране т р е б а л о је да п р и м е нова с п о љ н а у т в р ђ е њ а Ј у г о и с т о ч н о г ф р о н т а , п о с т а в љ е н а н а п р а в ц у н а ј л а к ш е г п р и с т у п а Т в р ђ а в и , одн о с н о н а п р а в ц у који ј е у п р е т х о д н и м о п с а д а м а к о р и ш ђ е н као г л а в н и п о л о ж а ј з а н а п а д . У т в р ђ е њ а о в о г ф р о н т а б и л а с у пројект о в а н а с а два б о ч н а , с и м е т р и ч н о п о с т а в љ е н а д в о р о ж н а б а с т и о н а и з м е ђ у којих с е н а л а з и о р а в е л и н н а п р а в ц у г л а в н е к о м у н и к а ц п ј е . И с п р е д б о ч н и х б е д е м а Г о р њ е г града б и л а ј е з а м и ш љ е н а и з г р а д њ а г л а с и ј а с а с к р и в е н и м п у т е м , п р и ч е м у с у б а с т и о н и и с п р е д капија, п о д и г н у т и 1689. г о д и н е , з а д р ж а н и у з а т е ч е н о м о б л и к у . У Д о њ е м граду, п р е м а К о р н а р о в о м п р о ј е к т у , б и л и с у п р е д в и ђ е н и м а њ п р а д о в и и и з г р а њ а б а с т и о н а и с п р е д И с т о ч н е к а п и ј е , као и на улазу у старо п р и с т а н и ш т е . О с т в а р и в а њ е К о р н а р о в о г п р о ј е к т а т р а ј а л о ј е т о к о м ч и т а в е пос л е д њ е д е ц е н и ј е 17. века. И з г р а д њ у н о в и х ф о р т и ф и к а ц и ј а н а д г л е даоје, п р и л и к о м својих п о в р е м е н и х боравакау Београду, и с у л т а н М у с т а ф а II. З а б е л е ж е н о ј е д а ј е п о д њ е г о в и м л и ч н и м н а д з о р о м у т в р ђ и в а н у л а з у с т а р о п р и с т а н и ш т е код к у л е Н е б о ј ш е . Д а љ и радови на утврђивању Београда б и л и су изгледа п р е к и н у т и после с к л а п а њ а К а р л о в а ч к о г м и р а 1699. г о д и н е , а д а п р и т о м К о р н а р о в пројект није у ц е л и н и остварен. У протеклом раздобљу Г о р њ п град био је д е л и м и ч н о опасан н о в и м бедемима. Остаци c T a p o i Замка, ј а к о о ш т е ћ е н и у т о к у о п с а д е , п о т п у н р с у п о р у ш е н и , б у д у ћ п да су у н о в и м условима ратовања и з г у б и л и р а н и ј и значај. Спољни о д б р а м б е н и ф р о н т са ј у г о и с т о ч н е с т р а н е остао је незавршен. У м е с т о п л а н и р а н а два и з г р а ђ е н ј е с а м о ј е д а н д в о р о ж н и б а с т и о н . У Д о њ е м граду п о д и г н у т је нов П р и о б а л н и бедем, док је старн С е в е р о и с т о ч н и о ј а ч а н з е м љ а н и м н а с и п о м . О д б р а н а б о ч н и х стран а Д о њ е г г р а д а о ј а ч а н а ј е и з г р а д њ о м г л а с и ј а и п а л и с а д н и х ограда. О р а д о в и м а који су н а Б е о г р а д с к о ј т в р ђ а в и и з в е д е н и п о д руко в о д с т в о м А . К о р н а р а в е о м а ј е з а н и м љ и в о м и ш љ е њ е ј е д н о г саврем е н и к а и о ч е в и ц а - п р а т и о ц а ф р а н ц у с к о г п о с л а н и к а d c Feriola, Б о р а в е ђ и у Б е о г р а д у 1696. г о д и н е он је з а п а з и о да су з п д а р с к п р а д о в и и з в е д е н и д о б р о , н а р о ч и т о н а б е д е м и м а Г о р њ е г града, који с у п о њ е г о в о м м и ш љ е њ у п р е в и с о к и . Н а с у п р о т т о м с , СПОЉН! у т в р ђ е њ а са д в о р о ж н и м б а с т и о н о м б и л а су с у в и ш е ниска, а pOI н е д о в о љ н о дубок. С т о г а он закључује да се п р п такном i lan.s утврђења у с п е ш н а одбрана може организовати само са бројпом п о с а д о м коју би п о д р ж а в а л а војска на б о ј н о м по.н.у. < ипчи\ i рп

58

Пројекат Андреа Корпара за реконструкцију Београдскс тпрђапс прсма пдану М. Висконтија из 1692 године

59 тику и з в е д е н и х ф о р т и ф и к а ц и о н и х радова и з н е о је п аус i pi 1 ј< кп г е н е р а л г р о ф Х а р е ш , који је н е к о л и к о г о д и н а к а с н и ј е у Beoi рал> в р ш и о шпијунска осматрања. И з н е т е о ц е н е с а в р е м е н и к а б и л е с у и з г л е д а с а с в и м тачне. С п о љ н и б а с т и о н и ф р о н т и с п р е д Г о р њ е г града, р а ђ е н п р е м а узор и м а с т а р о х о л а н д с к е ф о р т и ф и к а ц и о н е ш к о л е и з прве п о л о и п н с 17. века, представљао је већ з а с т а р е л о о с т в а р е њ е . У д р у г о ј полов и н и 17. века п р и л и к о м и з г р а д њ е е в р о п с к и х тврђава, п р и м е њ и в а ни су н о в и и з н а т н о у с а в р ш е н и ј и с и с т е м и . Таква су била ф о р т и ф и к а ц и о н а р е ш е њ а с л а в н о г ф р а н ц у с к о г м а р ш а л а Вобана, која су управо у в р е м е и з в о ђ е њ а радова у Београду, као и у п р в п м д е ц е н и ј а м а 18. века представљала в р х у н с к и д о м е т војне архитектуре. Па и п а к А. К о р н а р о п р и и з р а д и свога пројекта к о р и с т и о је старија п р е в а з и ђ е н а р е ш е њ а . Р а з л о г т о м е т е ш к о ј е о б ј а с н и т и , а л и је м а л о в е р о в а т н о да се р а д и само о н е у к о с т и ф о р т и ф и к а т о р а . Не м о ж е се о д б а ц и т и ни претпоставка да је у п и т а њ у б и л а свесна К о р н а р о в а подвала, ј е р Т у р ц и н и с у б и л и в и ч н и г р а ђ е њ у модерн и х б а с т и о н и х а р т и љ е р и ј с к и х тврђава. П р и с и љ е н д а р а д и з а Турке, он је м о ж д а на тај н а ч и н ж е л е о да д о п р и н е с е х р и ш ћ а н с к о ј победи. М е ђ у т и м , т о н и ј е б и л а ј е д и н а слабост н о в и х б е о г р а д с к и х ф о р т и ф и к а ц и ј а . Б у д у ћ и да К о р н а р о в пројект н и ј е у ц е л и н и оствар е н , б а с т и о н и ф р о н т о в и су о с т а л и н е д о в о љ н о п о в е з а н и и с л а б п д а г л а в н и т в р ђ а в с к и бедем з а ш т и т е о д ф р о н т а л н е а р т и љ е р и ј с к е ватре. Н е к и од ових недостатака б и л и су в р л о у о ч љ и в и у току а у с т р и ј с к е о п с а д е Београда 1717. г о д и н е . Н о в и рат и з м е ђ у А у с т р и ј е и Т у р с к е започео је у п р о л е ћ е 1716. г о д и н е . П о с л е у с п е ш н о г з а п о с е д а њ а Баната а у с т р и ј с к е т р у п е , под к о м а н д о м п р и н ц а Е у г е н а Савојског, н а р е д н е г о д и н е п р е ш л е с у Д у н а в и з а п о ч е л е опсаду Београда. Л о г о р о п с а д н и х т р у п а опасан је к о н т р а в а л а ц и о н о м и ц и р к у м в а л а ц и о н о м л и н и ј о м , на чијој изг р а д њ и ј е учествовало в и ш е п о з н а т и х а у с т р и ј с к и х ф о р т и ф и к а т о ра. П о с л е з а п о с е д а њ а т у р с к о г Земуна, ј е д н а батерија о п с а д н и х топова п о с т а в љ е н а је на у ш ћ у Саве, са п р а в ц е м дејства п р е м а Доњ е м граду. Ц и љ т у р с к е посаде у Т в р ђ а в и био је да и з д р ж и опсаду до доласка г л а в н и н е снага са југа под к о м а н д о м Х а л и л п а ш е . Н а с у п р о т томе, А у с т р и ј а н ц и су т е ж и л и да заузму град пре би i м са г л а в н и н о м т у р с к е војске. Ј о ш у току и з р а д е о п с а д н и х положаја з а п о ч е т о је б о м б а р д о в а њ е Тврђаве. Ж е с т о к о ј в а т р и био јс n.i р о ч и т о и з л о ж е н Д о њ и град, чији н и с к и б е д е м и н и с у м о г л п м у б л а ж е дејство о п с а д н и х топова са у ш ћ а Саве. П о л о в и н о м aBI уста п о г о ђ е н а је ј е д н а већа зграда у којој су Т у р ц и д р ж а л п бару i Oi с т р а х о в и т е е к с п л о з и ј е п о р у ш е н и су готово сви објекти у ДоњвМ граду. М е ђ у т и м , и п о р е д ч е с т и х бомбардовања и в е л и к и х ра lapa

60

Чсоградска тврђава 1717 годиис - основа

61 п>а која су п р и ч и њ е н а објектима у Т в р ђ а в и , А у с т р и ј а н п и ш н л п р е д у з е л и нп ј е д а н ј у р и ш на у т в р ђ е њ е . У м е ђ у в р е м е н у , поче i ком августа, с т п г л а је п р е л Веоград турска војска и заузела положаје према аустријској п и р к у м в а л а ц и о н о ј л и н и ј и на п р о с т о р у да н а ш њ е г села М а л о г М о к р о г Луга. Сада ј е б и л о ј а с н о д а ћ е с е о д с у д н а борба за Б е о г р а д в о д и т и на б о ј н о м пољу, а не д и р е к т н и м н а п а д о м на Тврђаву. У б п т ц и која се о д и г р а л а 16. августа, п о с л е п е т о ч а с о в н о г окршаја, турске с н а г е су б и л е р а з б и ј е н е и п р и с и љ е не на п о в л а ч е њ е . За њ и м а су п о ш л е у п о т е р у ј е д и н и ц е с р п с к и х добровољаца. Овом победом с у д б и н а Београда ј е б и л а р е ш е н а . Два д а н а касније, т у р с к и з а п о в е д н и к Т в р ђ а в е п р и х в а т и о је уговор о капитулацији. Т о к опсаде ј а с н о ј е показао н е к е о д м а њ к а в о с т и с и с т е м а одбран е Б е о г р а д с к е т в р ђ а в е који ј е у с п о с т а в љ е н и з г р а д њ о м н о в и х у т в р ђ е њ а крајем 17. века. П р и л и к о м а р т и љ е р и ј с к и х дејстава у пуној м е р и д о ш л а је до изражаја слабост н о в и х у т в р ђ е њ а у Д о њ е м граду, који је у с л е д тога п р е т р п е о највећа разарања. Од п о с е б н о г значаја је ч п њ е н п ц а да Т у р ц и н и с у и м а л и у Т в р ђ а в и с а в р е м е н о г р а ђ е н е и д о б р о о б е з б е ђ е н е б а р у т н е м а г а ц и н е , ш т о ј е био ј е д а н од п р е д у с л о в а у с п е ш н е одбране. Т а к о ђ е се показало да Т в р ђ а в а в и ш е н е м о ж е д а с е б р а н и без с п о љ н и х у т в р ђ е њ а н а с у п р о т н и м обалама Саве п Дунава. З а н и м љ и в о је н а п о м е н у т и да се као потп у н о т а ч н о показало р а н и ј е и з н е т о м и ш љ е њ е п р а т и о ц а ф р а н ц у с к о г п о с л а н и к а dc Fcriola, према којем се, о б з и р о м на с т а њ е својих у т в р ђ е њ а , Београдска тврђава м о ж е б р а н и т и само б р о ј н о м посадом уз п о м о ђ јаких с н а г а са с т р а н е . Т о г а су в е р о в а т н о б и л и с в е с н и п Т у р ц п када су в р ш и л и и з б о р о д б р а м б е н е к о н ц е п ц и ј е , у покушају да сачувају Београд.

Сахат капија и кула у 1'орн,см rpa м

Ј Е Д Н А О Д Н А Ј Ј А Ч И Х Т В Р Ђ А В А EBPOI l E

Освајање Београда 1717. г о д и н е о д ј е к н у л о је у Е в р о п и као в е л и к и успех А у с т р и ј е и у ш и р е м с м и с л у , као победа х р и ш ћ а н с т в а у в е к о в н о м сукобу са и с л а м о м . У новој с и т у а ц и ј и , у к љ у ч и в а њ е м у о к в и р е Х а б с б у р ш к е м о н а р х и ј е , Б е о г р а д ј е постао „ г л а в н а гран и ч н а т в р ђ а в а " ш т о му је давало посебан значај. За Аустрију, а п т а д а ш њ у х р и ш ћ а н с к у Европу, Б е о г р а д је у раздобљу од 1717. до 1739. г о д и н е био к љ у ч н о о д б р а м б е н о у п о р и ш т е п р е м а Т у р ц и м а и база за даља освајања њ и х о в и х е в р о п с к и х поседа. О с и м тога, за Хабсбуршку монархију Београд је требало да постане с н а ж н о к у л т у р н о , п о л и т и ч к о и е к о н о м с к о с р е д и ш т е за ш и р е њ е катол и ч а н с т в а и н е м а ч к у к о л о н и з а ц и ј у у ц и љ у п р о д о р а на исток. Ове п о т р е б е у с л о в и л е су д а љ и развој Б е о г р а д а и у к љ у ч и л е га, и с т и н а за кратко, у р а з в о ј н е токове м о д е р н и х градова т а д а ш њ е Е в р о п е . З а т е ч е н а о р и ј е н т а л н а в а р о ш са т в р ђ а в о м , која је у то в р е м е и поред извесних модернизација представљала превазиђено у т в р ђ е њ е , у п о т п у н о с т и је б и л а с у п р о т н а новој ф у н к ц и ј и града и владајуђим урбанистичким и фортификационим концепцијама е п о х е барока у Е в р о п и . С т о г а се н а м е т а л а п о т р е б а ц е л о в и т е рек о н с т р у к ц и ј е о с в о ј е н о г града са ц и љ е м да се он п р е о б р а з и у е в р о п с к и у т в р ђ е н и б а р о к н и град. Т о ј е п о д р а з у м е в а л о р е к о н с т р у к ц и ј у т в р ђ а в е као и с к љ у ч и в о в о ј н о г објекта, з а т и м п л а н с к у и з г р а д њ у в а р о ш и са о р т о г о н а л н о м м р е ж о м улица, б р а њ е н у бас т и о н о м ф о р т и ф и к а ц и ј о м , као и " и з г р а д њ у с п о љ н и х у т в р ђ е њ а н а с у п р о т н и м обалама Саве и Дунава, у о к в и р у ј е д и н с т в е н о г с и с т е м а о д б р а н е . З а о с т в а р е њ е тако в е л и к о г подухвата, б и л о ј е п о т р е б н о да се обави читав н и з п р и п р е м а , од о р г а н и з а ц и ј е у п р а в е у запос е д н у т и м о б л а с т и м а , п р е к о и з р а д е п р о г р а м а и пројеката, до обезб е ђ е њ а м а т е р и ј а л н и х средстава за п л а н и р а н е радове. О д м а х п о с л е освајања С е в е р н е С р б и ј е и Београда образована |е п р и в р е м е н а војна управа, која је н е ш т о касније п р е р а с л а у такозвану С р п с к у а д м и н и с т р а ц и ј у . Н а њ е н о м ч е л у н а л а з и о с е п р п н н К а р л А л е к с а н д а р В и р т е н б е р ш к и . У оквиру ове а д м и н и с т р а ц и ј е о с н о в а н а је посебна Управа за г р а д њ у тврђаве, која је з а с в о ј рад одговарала Д в о р с к о м р а т н о м савету у Бечу. Посебан п р о б л г м п р е д с т а в љ а л о је п р и б а в љ а њ е новца за и з г р а д њ у Beoi рада, п п о ji

64

Равслин Краљ капије,

део грађсн 1718-1720 годинс

Краљ капија у Горњем грацу

66

(,7 у почетку з н а т н о у с п о р а в а л о радове. К а с н и ј е , тај п р о б л е м је б и о д о н е к л е р е ш е н у в о ђ е њ е м п о с е б н и х намета, које су б и л е д у ж п с мл дају царске п р о в и н ц и ј е . Т а к о су, на п р и м е р , за и з г р а д њ у Beoi рада, п т а л и ј а н с к е п р о в и н ц и ј е Напуљ, С и ц и л и ј а и Л о м б а р д и ј а обсзбс д и л е суму од 1,200.000 ф о р и н т и . П о ш т о се р а д и л о о подизан.у у т в р ђ е њ а које се с м а т р а л о б е д е м о м х р и ш ћ а н с т в а , у акцију прИ к у п љ а њ а м а т е р и ј а л н и х средстава б и л а је у к љ у ч е н а и К а т о л п ч к а црква. О р е к о н с т р у к ц и ј и и и з г р а д њ и Б е о г р а д а у в р е м е а у с т р и ј с к е окупације (1717-1739) п о с т о ј и сачувана бројна и з в о р н а г р а ђ а у Ратн о м архиву у Бечу. Ту су од п о с е б н о г значаја п л а н о в и и п р о ј е к т н који омогућавају, готово до п о ј е д и н о с т и , п р а ћ е њ е тока радова и анализу остварених пројектних решења. Према овим документима, ток радова одвијао се у две о с н о в н е етапе. У првој, која траје до 1723. г о д и н е , о б а в љ е н е су п р и п р е м е за п р и с т у п п л а н с к о ј изг р а д њ и града и ф о р т и ф и к а ц и ј а , која ће у с л е д и т и тек у д р у г о ј етапи. Р а д о в и м а на о б н о в и з а т е ч е н и х и и з г р а д њ и н о в и х у т в р ђ е њ а Београда, у почетку је р у к о в о д и о п о з н а т и ф о р т и ф и к а т о р п у к о в н и к d c Bef. Њ е г а ј е н е ш т о касније н а с л е д и о мајор Н и к о л а С у л и , аутор п р в о г д е т а љ н о г пројекта за изградњу нових београдских у т в р ђ е њ а , који је и з г л е д а почео да се остварује већ у д р у г о ј полов и н и 1718. г о д и н е . У почетку, р а д и л о се само на о б н о в и и доградњ и ф о р т и ф и к а ц и ј а Г о р њ е г и Д о њ е г града, и з г р а ђ е н и х п р е м а К о р н а р о в и м п р о ј е к т и м а . У и с т о време, п р е м а з а м и с л и м а мајора Сулија, у Д о њ е м граду п о д и г н у т је В е л и к и б а р у т н и м а г а ц и н , укопан у с т е н е Д у н а в с к е п а д и н е . Ова, ј о ш увек д о б р о очувана г р а ђ е в и н а , састоји се од две с а л е са по девет стубова, које су у

Лсополдова капијау Горњемграду- изглед (/