Baruh Spinoza - Etika

BARUH DE SPINOZA

ETIKA TRECE IZDANJE

GEOMETRI]SKIM REDOM IZLOZENA

I

ju

PET DELOVA PODEL]ENA

Prevod s latinskog i komentari Dr KSENI]A ATANASI]EVIC Predgovor Dr RADMILA SAJKOVIC

BEOGRADSKI

IZDAVACKO-GRAFICKI BEOGRAD, 1983.

ZAVOD

FILOZOFIJA BARUHA DE SPINOZE

I Spinoza je za života objavio samo Principe Dekartove li_.lo.wjiiiftKifiiiiii..ildXj/rte~Pr;ndpioTUrll philos(JpkltlJ!,_1~311 J' eo[oško-politicku raspr!E!ii--miJctutTlr theolOgico politieus, _j610)koia.-te:~3k štampana bez -imenaPisca. ~.PQSle !!lllti svegacuveD9IIlu !UJlsterrl~rTl!lkorn::.:k~fjI:J3.nu .-R.iverclL.. U ..zahy~..Sll uijJ·u_C._'.i ._.J' ~._ n.OJ• D.. epozna.toj._. _._ ..·_.J!~!1OS. . t.h... a pr.r. O!C)glilfilOZQk.a .....• Rieuwertsz), pojavila __~~__ .pgyembra.l6.1.7..-.gndine..njega a Posmrtntl __4~1~L!J..d.s~_· D:per.a--p.asJbum{LflJI..MU11t.-.series-~-post l'.()$./1trtni11t tl.e.limr;nije stajalo.lli'ime praelatiolle11J_e~jl?e,!t.!,-~_):ia izdavaca. niti. 111e~tQ ..izQanjlil~.Anoniman je ostao i sasta;vljac predgovora, što je mogao biti samo neko ocfS(5iliotln1hl'riI jatelja, po svoj prilici Ja,rih Jeles (Jarigh JelJes).

izvesnog broja Pisama (Epistolae) i Jevrejske gramatike (Compendium grammatiees linguae hebraeae), u okviru Posmrtnih pOboljšanju. ra~uma rasprave (Traetatus de intelketus emendatione), (T raetatus politkus), dela Pored nalazilaPoliticke se i Etika, u kojoj je Spinoza izložioRa~.;ave celokupa ~ svoj filo20fski sistem. Potpuni naslov ovoga dela, na kojem je filozof radio punih petnaest godina, glasio j~icaordine geometrieo demonstrata et in quinque' partes-aistincta:inq~iljrJL~~ur:::f4 ~:.~Z~Jk. ..!M~~. et"·:ut!§i1J'f(~!!~!~i.}~e ()[lI.i,!~.et 1Zaturaaffeetuumj 40 deservitute humana seu de affectuunivifibusT--se--lh!Jflfft!1lttl/ intt!ttecfUsu-ieu-tle~iibertate humtp'la. '...-.. ,.P~lednju redakciju Etike Sp~noza je zapoceo odmah po završetku Rasprave o poboljšanju ra~uma, to jest tokom 1662. godine. za vreme boravka u Rijnsburgu, t-~l~ Vilemub7JP'!:"Pod fan B1aje'berhu . illem plsmu, van Blyenbere:h), pravicnim covekDm ja razumevam Dna a ko cvrstQ želi da sv.

uJe C?nDs·to mu zaista pripada; i ja .o ~em, u ni;,. nlll:ivlljf'!n~. n~ ova že!ja ,kod ~nih i~.to .~.,16o'5. mima i o Bqgu;' l.j.'!4ivodi p.Qre=n~ aja 'CL~ s~-l! troje .oni EtikiugIavnom imaju .ose sa-

s!gjQj,~Qkoia J~ b~a

...

'-'---..--

i

Medutim~radeci na Teološko.-politicko; raspravi, Spinom je Etiku m izvesnoduže vreme potisnuD u drugi plan. Pa ipak, 1675, godine sa njenim sadržajem bili su gotOVD detaljnD upoznati vec svi prijatelji poznanici Spinozini. Uprepisci, kDju je vocliQsa filozofom, Valter fun Cimhaus (Walter von Tschimuprava u ta haus) se cak poo.iva na pojedina mesta iz Etike.3 vreme Spinoza j.edefinitivno bio odluciD da svoju diu89'pripremanu knjiigu najzad .objavi. " vec ni.ie;' On bi tD sasvim sigurno i uciniD da preth~o izišaD pred javnDst sa svojom kritikom Biblije i )Hblijskih teki ' oza je steka~ stova. Jer zbog T eološko-poZžticke T. mnoge n ... ,. an lJl ego u ce DJ Z

i

I

!

~i Eift!rreputacrju D . na'lgresntleg .o '.0 1 Jena'prav snlJeg .a, coveka a svam piscu stvO'ri.o Dno1'Z32;V

ve. Otjirdniku" p1nOZ1 se je atvoreno .o 1 plsa .o autor, .o .o "Jevrejs am kQji postao gov irreIigiDsissimus "inkarnacija satane", •..princ atei,SIta" (A.tqeorum Princeps). Lukas

1 Pismo 8. Spinoza, Briefwechsel, ubertragen und mit Einleitung, Anmerkungen und Register versehen von Carl Gebhardt, Baruch de SpinoOza, Samtliche Werke, Band III, Leipzig 1914, Verlag von Felix Meiner. .!I Pismo 23. 8 V. pismo 59. VI

(Lutikas) cak tvrdi da je filozof na samom samrtnom casu bio veoma zadovoljan što se "žrtvuje za svoje neprijatelje, kafstara koliko i cDvekova težnja da objasni svet. Izgleda da je najranija postojhina panteizma Indija. Još u prastarim indijskim spisima cesto se mogu sresti izrazito panteisticka shvatanja koj'a gotovo da leže u 'Osnovi celokupnog filDzofsko religioznDg pogleda na svet Dvoga naroda. Sasvim je ra2lUmljiV'O, prema tome, što je nemacki ~stor.icarfilozofije, i izvanredan poznavalac orijentalnih sistema, P. Dajisen (P. Deussen) ukazivao na izvesnu srodoost izmedu Spino:z:ine koncepcije i indijske misli.IIO Naime, ucenje 'o beskraj noj supstancijli, koja posedu,je beskrajno mnogo atributa od kojih su saznanju pdstupacni samo protegnutost mišljenj'e, kao i ucenje 'o madusima ili pojedinacnim stvarima, od kajih svakaj pripada odgovarajuca ideja, sacinjavaju 'Osnovnu strukturu Etike. Bilo bi veoma umesno uporediti takvu vecnu beskrajnu supstandju sa okeanom, a njene moouse sa talasima kaji pokrivaju njegovu površinu. I upravo ovakvo poredenje pranašao je Dajsen u drevnim indijskim spevovima koji na taj nacin pokušavafu da objasne odnos izmedu Brame i njegovih manifestacija. Verovatno preka indijskih i uopšte preko istocnjackih izvorapantei.sticka misaa prodrla je i u filozofiju starih Grka. Oni su je, uzetu u cdini, veoma sažeto i prilicnQ adekvatno izraziH onom cuvenom formul:om EV (ltJtiiv. Još je Ksenofan zapravo ucio da je bog ••strastao sa svim", i da se na taj nacin sve nalazi u jedndm .a jedno u svemu. Njegov ucenik Parmenid govori tipicno Ipantets:ticki ne samo o jedinlStV'Ubica nego i o identicnDsti mišljenja i bica, smatrajuci pri tome da nije moguca misao bez bica, u kojem je oria realizovana. Sem toga, na cisto panteisti.ckim pozicijama stajali su i pojedini stoicki filo2JOfiza koje bog ni;e bio ništa drugo nego univerzum shva-

i

i

50 V. Paul Deussen. Allgemeine Geschichte der Philosophie. Leipzig 1920. F. A. Brockhaus, B. II. str. 56-57.

XXIV

cen kao sveukupnost i jedinstvo. Zenon je nedvQsmislena identifikovao univerzum s bogom; Hriz.ip je ucio da se sve (-tO n:Qv) sastaji iz materijalnog univerzuma i baga kaji ga prožima ali kaji je i sam telesan ; Seneka je takode smatralO da je ceIQkupan univerzum ispunjen božanskim dahom kaji je materijalan ; a Epiktet je neprestanQ podvlaciO' da je svet jedinstven, "jedan jedini grad", jer se sastoji iz jedne jedinstvene supstancije. OsnoV'lli princip stoicke tealogije, na kcjem je pocivala kakO' njihlOva HZlika tako i njihova kcsmaLogija, bila je dakle ucenje o' božanstvu kaO' univerzalnaj pneumi (n:vEUfLU) ili lObQžanskoj vatri Zevsovoj, koja prožima svekoliku materiju, koja je utel'OVljena u sve stvari i sva bica i kaja se od njih nikaka ne može odvajiti. Najzad, na liniji svoga pantei:zma,stQici su smatrali da je bog bez!ican i da je, kao i sve što postoji, potcinjen naj,stroroj nužnosti. Medutim, za sudbinu kadro antickog panteizma takO' i panteisticke misli kasnijih vekova imala je Platonova filozafija presudan znacaj. Ta na prvi pogled mora izgledati cudnovata, kada se zna da je ona izrnzitQ transcendentna, i da kaO' takva proostavlj,a sušti antipod svakoj imanentistickQj doktrini. Pa ipak, PlatIOnova vizija najvišeg dobra i njegov entuzijazam za to dobrQ krili su neSllucene mDgucnDsti u pravcu panteI