Banke i Medjunarodni platni promet

UNIVERZITET XY FAKULTET

BANKE I MEĐUNARODNI PLATNI PROMET

Profesor

Student Mesto i datum

SADRŽAJ: BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE .............................................................................................................. 5 KARAKTERISTIKE BANAKA ............................................................................................................................. 5 PODELA BANAKA ........................................................................................................................................... 6 Centralna ili emisiona banka ..................................................................................................................... 6 Depozitne (komercijalne) banke ............................................................................................................... 7 Univerzalne banke (banke opšteg tipa) .................................................................................................... 8 Specijalizovane i granske banke ................................................................................................................ 8 Poslovne banke ......................................................................................................................................... 8

Štedno-kreditne organizacije .................................................................................................................... 8 Poštanska štedionica................................................................................................................................. 9 Štedionica.................................................................................................................................................. 9 Štedno-kreditnu organizaciju .................................................................................................................... 9 Štedno-kreditnu zadrugu ........................................................................................................................ 10 Ostale bankarske i fnansijske institucije ................................................................................................. 10 FUNKCIJE BANKE ......................................................................................................................................... 10 VRSTE I OBLICI BANKARSKIH POSLOVA ....................................................................................................... 11 PLATNI PROMET .......................................................................................................................................... 11

UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET .................................................................................................................... 12 MEĐUNARODNI PLATNI PROMET ............................................................................................................... 12 VRSTE MEĐUNARODNIH PLAĆANJA ........................................................................................................... 12 Slobodno devizna plaćanja ..................................................................................................................... 13

Klirinška plaćanja .................................................................................................................................... 13 3

Plaćanja putem kompenzacija. ............................................................................................................... 13 Instrumenti međunarodnog platnog prometa ....................................................................................... 14 POSLOVI PLATNOG PROMETA U SRBIJI ....................................................................................................... 15 DEVIZNI POSLOVI ........................................................................................................................................ 15 PLATNI SISTEM PREMA CENTRALNOJ BANCI .............................................................................................. 15

ZAKLJUČAK .................................................................................................................................................. 16

BANKE I BANKARSKO POSLOVANJE

Bankarstvo je posebna naučna disciplina koja ima zadatak da ispituje i prati opšta ekonomska dejstva koja se manifestuju funkcionisanjem banaka u kreditnom i bankarskom sistemu jedne zemlje. Nauka o bankarstvu se bavi  proučavanjem funkcija i uloge bankarskog sistema, kao i načina organizovanja bankarskih organizacija u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Zatim,  proučava bankarsko poslovanje, a naročito odnose, procese i poslovne transakcije koji se  javljaju po osnovu stvaranja i korišćenja novca i kredita preko banaka. Nauka o bankarstvu bavi se i  proţimanjem teorije i prakse monetarno-kreditne i devizne politike, s jedne strane i kreditno-bankarskog sistema sa druge strane. Bankarstvo kao naučna disciplina o organizaciji i poslovanju banaka razvilo se u drugoj polovini 19.veka, sa ciljem da bankare osposobi za uspešno vodenje bankarskih poslova, vodeći računa o kreditnom  pokriću, likvidnosti, poslovnom ugledu na berzi, špekulativnim poslovima i sl.

KARAKTERISTIKE BANAKA

Banka je specifčno preduzeće koje posluje specifčnom robom (novcem),zbog čega je veći društveni značaj takvog  preduzeća u odnosu na druga  preduzeća. Banke su finansijske institucije koje se bave aktivnostima fnansijskog posredovanja na planu prikupljanja depozita i davanja zajmova. Prva karakteristika banke je transformacija sredstava, pri čemu banka transf ormiše kratkoročniju depozitnu pasivu u dugoročniju aktivu. Druga bitna karakteristika bankarskog poslovanja je evaluacija traţilaca zajmova. To znači da se banka pojavljuje kao  procenjivač kreditnog rizika u ime deponenta čija sredstva banka plasira. Treća karakteristika je depozitni potencijal banke koji se formira na osnovu depozita velikog broja deponenata, a raspoloţivi potencijal plasira u vidu zajmova raznim korisnicima. Četvrta osobenost je da je banka kolekcija aktive i pasive u koju ulaze razni fnansijski instrumenti koji sadrţe: kamatnu stopu, rok  dospeća, pokriće i drugo.

5

PODELA BANAKA Zavisno od poslovne aktivnosti i sadrţine konkretnih poslova kojima se neka banka  preteţno bavi, moguće je banke razvrstati na više tipova (vrsta), ali su sledeći tipovi bankarskih i drugih 1 fnansijskih institucija najčešće u okviru bankarskog poslovanja: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)

centralna ili emisiona banka depozitne banke (komercijalne banke), univerzalne banke (komercijalne banke), specijalizovane i granske banke, poslovne banke štedno-kreditne organizacije zadruge i štedno-kreditne sluţbe ostale bankarske i fnansijske institucije (konzorcijumi, ustanoveosiguranja, fondova i dr.), meĎunarodne i regionalne banke i meĎunarodne finansijske organizacije.

Banke mogu da se razvrstavaju i prema drugim kriterijumima, na primer prema: 1) ročnosti odobrenih kredita, banke se mogu razvrstati na banke koje se bave odobravanjem kratkoročnih, srednjoročnih dugoročnih ili investicionih kredita, 2) pravnoj formi, banke se razvrstavaju na, inokosne ili  jednovlasničke banke, banke u vidu društava sa ograničenim jemstvom, u vidu akcionarskih društava, u vidu zadruga i u vidu  javno-pravnih ustanova, 3) regionalnom rasporedu, banke se razvrstavaju na: lokalne (mesne),oblasne (regionalne) i savezne banke. Ako neka od banaka u okviru svoje bankarske aktivnosti pokriva celu kreditno-monetamu sferu i svo bankarsko poslovanje, tada se ta banka naziva monbanka.

Centralna ili emisiona banka Prema svom poslovnom obeleţju jeste jedinstvena emisiona banka, ili banka banaka. Njena uloga, funkcija i odgovomost u oblasti kreditno-monetarne, emisione i devizne politike i regulisanja novčane mase u opticaju, proizilaze iz prava i ovlašćenja koje drţava zakonom prenosi na nju kao monetamu instituciju te drţave. Osnovno pravo ove centralne monetarne institucije jeste da odreĎuje ukupnost odnosa u kreditno-monetamoj sferi drţave. Stoga, ovakva institucija ima obeleţje nacionalne banke, pa se, po pravilu, pripadnost odreĎenoj drţavi ističe u njenom nazivu. Centralna banka se nalazi se na vrhu bankarskog sistema i od nje u velikoj meri zavisi dinamika i stabilnost privrednog sistema jedne zemlje. Centralna banka:

1

Prof.dr.Nenad Vunjak, „Bankarstvo“ 2005, str. 120-147.

• brine o bezbednosti domaće valute • obezbeĎuje likvidnost privrednim subjektima u  plaćanjima u zemlji prema inostranstvu • obavlja monetarnu i deviznu kontrolu bankarskih subjekata. Aktivnosti Centralna banke se mogu grupisati u nekoliko osnovnih funkcija (na unutrašnjem planu):

• emisiona funkcija (monopol na štampanje novčanica i izradu kovanognovca) • regulisanje kreditnog potencijala banaka i usmeravanje njihove kreditne politike • uloga bankara drţave, odnosno Vlade • nadzorna uloga (kontroliše bankarsko poslovanje) • uloga garanta likvidnosti bankarskog sistema • upravljanje deviznim rezervama i spoljnim dugom zemlje • upravljanje deviznim kursom nacionalne valute. Na meĎunarodnom planu, Centralna banka uspostavlja poslovnu saradnju sa multilateralnim fnansijskim organizacijama (MMF, Svetskabanka…). Osim ovih osnovnih funkcija, Centralne banke u nekim zemljama imaju i posebne uloge kao što su: razvojna uloga CB, u manje razvijenim zemljama, kada ona primenjuje princip selektivnog kreditiranja.Centralna banka u našoj zemlji zove se Narodna banka Srbije. Osnovne funkcije Narodne banke Srbije su:

• utvrĎivanje i sprovoĎenje monetarne politike, • voĎenje politike kursa dinara, • čuvanje deviznih rezervi i upravljanje njima, • staranje o funkcionisanju platnog prometa i fnansijskog sistema.

Depozitne (komercijalne) banke

Depozitne banke su najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja, sa primarnim poslom da pribavljaju sredstva iz depozita i uloga na štednju, i da ih usmeravaju za odreĎene komercijalne aranţmane (kredite) privrednih subjekata. Stoga se ove bankarske institucije i nazivaju komercijalnim bankama. Depozitna (komercijalna) banka je osnovni subjekt preko kojeg Narodnabanka sprovodi mere regulisanja emisione, kreditno-monetame i deviznepolitike. Depozitne (komercijalne) banke mogu da obavljaju i druge bankarske poslove, kao što su:

• devizni, devizno-valutni i menjački poslovi, • izdavanje hartija od vrednosti i novčanih kartica (emisioni posao), • čuvanje sredstava i hartija od vrednosti, • kupovanje i prodaja hartija od vrednosti, • izdavanje garancija i drugih oblika jemstva (garancijski posao): • poslovi platnog prometa (u skladu sa zakonom). 7

Univerzalne banke (banke opšteg tipa)

Univerzalne banke bave se svim poslovima iz oblasti bankarskog poslovanja u obimu i širini samom veličinom banke i njenim potencijalom. I kod ovih banaka depozitni posao predstavlja primarni bankarski posao za koji se vezuju i svi drugi bankarski poslovi u odreĎenoj veličini.

Specijalizovane i granske banke Ove banke se bave samo pojedinim vrstama bankarskih poslova sa svim obeleţjima poslovne specijalizacije. U ovoj grupi banaka posebno se razlikuju banke koje se bave: investicionim poslovima, izvoznim poslovima, uvoznim poslovima, deviznim poslovima, Slično poslovima hartija od vrednosti i drugim specijalizovanim bankarskimposlovima. specijalizovanim bankama, i granske banke obavljajusve ili samo neke bankarske poslove za potrebe pojedinih delatnosti, privrednih grana, za odreĎenu proizvodnu grupaciju  preduzeća ili njihovo udruţenje, odnosno asocijaciju. Ove banke se kod nas obično poznaju pod atributima : “investiciona’“privredna”,“izvozna” i sl.

Poslovne banke Poslovne banke se po pravilu, razvijaju u zemljama trţišne ekonomije i najčešće se bave kreditiranjem razvoja na osnovu depozita sa drugim rokom.

Štedno-kreditne organizacije Po svojoj osnovnoj društvenoj ulozi pripadaju krugu bankarskih i fnansijskih institucija, iako ne ispunjavaju primarni uslov bankarske aktivnosti kreiranja novčanih sredstava. U zavisnosti od postavljenih ciljeva i struktura poslova koje će obavljati štedno-kreditna organizacija, kao oblici organizovanja se pojavljuju:

• poštanska štedionica, • štedionica, • štedno-kreditna organizacija i • štedno-kreditna zadruga.

Poštanska štedionica Poštanska štedionica ima osnovnu funkciju prikupljanja slobodnihnovčanih sredstava stanovništva, njihovog čuvanja i kasnijih vraćanja kao štednih uloga. Poštanska štedionica obavlja sledeće poslove: • prikuplja dinarske i devizne štedne uloge fzičkih lica, vodi tekućeračune, ţiro račune i devizne račune fzičkih lica i obavlja platni promet zafzička lica, • daje kredite, • izdaje hartije od vrednosti i novčane kartice (emisioni posao), • kupuje i prodaje hartije od vrednosti, • čuva sredstva i hartije od vrednosti i upravlja njima, • otkupljuje bankarske i  putničke čekove, • naplaćuje hartije od vrednosti u drugim zemljama, • obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom.

Štedionica Štedionica se smatra finansijskom organizacijom koja prikuplja dinarske i devizne štedne uloge i depozite i na osnovu njih odobrava kredite svim fi zičkim licima koja za tim imaju potrebu.

Štedno-kreditnu organizaciju Ove organizacije mogu da osnuju pravna lica koja su organizovana za obavljanje delatnosti i usluga, i meĎusobno su povezana u  privreĎivanju. Štedno-kreditna organizacija obavlja sledeće poslove:

• prikuplja sredstva za fnansiranje prometa odreĎene robe i usluga uokviru delatnosti njenih osnivača, • prikuplja dinarske štedne uloge radnika zaposlenih u pravnim licimakoje su je osnovale, • daje i uzima kredite za račun njenih osnivača, • obavlja platni promet u skladu sa zakonom.

9

Štedno-kreditnu zadrugu Zadruge mogu da osnuju zemljoradničke, zanatske, stambene i druge zadruge, kao i pravna i fzička lica - članovi zadruga. Poslovi štedno-kreditne zadruge su:

• prikuplja dinarske namenske štedne uloge i depozite fzičkih lica, • daje i uzima kredite u okviru delatnosti njenih osnivača, • obavlja platni promet u skladu sa zakonom, • obavlja odreĎene bankarske poslove  predviĎene saveznim zakonom.

Ostale bankarske i fnansijske institucije Ostale organizacije su usko specijalizovane institucije, čija je zajednička karakteristika da raspolaţu, koriste i usmeravaju znatna fnansijska sredstva sa kojima se pojavljuju na fnansijskom trţistu. Ove institucije, iako nemaju odlučujuću funkciju u fnansijskom mehanizmu jedne drţave, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture, koja je kao raznovrsna upravo i neophodna privredi i stanovništvu. MeĎu ovim institucijama, kao najpoznatije mogu se navesti:

• novčane i robne berze, • stambene i druge zadruge koje se bave i kreditiranjem, • fondovi penzijskog i socijalnog osiguranja, kao i specijalizovani drugijavni i društveni fondovi, • ustanove koje se bave osiguranjem i reosiguranjem imovine i lica, • poslovi korporacije za plasiranje novca i kapitala, • ustanove koje se bave poslovima lizinga i kliringa, • ustanove koje se bave forfeling i faktoring poslovima, • ostale  pomoćne fnansijske organizacije (menjačnice, agencije, komisionari,  posredničke ustanove i sl.).

FUNKCIJE BANKE

• Funkcije kreditnog posredovanja • Funkcija novčanog izravnavanja • Usluţna funkcija • Preduzetnička funkcija

VRSTE I OBLICI BANKARSKIH POSLOVA Bankarsko poslovanje obuhvata mnogobrojne poslove. MeĎu najznačajnijim su:

• Nabavku novčanih sredstava • Plasiranje sredstava (davanje kredita) • Izdavanje hartija od vrednosti • Poslovi platnog prometa (vezani za graĎane u zemlji i inostranstvu) • Ostali poslovi: izdavanje garancija i avaliranje menica.

PLATNI PROMET2 Pod platnim prometom podrazumevaju se sva  plaćanja koja se vrše izmeĎu pravnih i fzičkih lica. Plaćanje se defniše kao prenos novčanih sredstava sa jednog, fzičkog ili pravnog lica na drugo, da bi se izvršila likvidacija duţničko poverilačkog odnosa. Platni promet predstavlja značajnu determinantu traţnje novca i ostvaruje veliki uticaj na ciljeve i zadatke monetarne politike jedne zemlje. Platni promet utiče i na finansijsku stabilnost jedne zemlje iz razloga što bi  poremećaj funkcionisanja platnog prometa onemogućio eliminisanje duţničko- poverilačkog odnosa. Podela platnog prometa se moţe izvršiti na razne načine, zavisno od kriterijuma posmatranja. Tako se u osnovi izdvajaju tri podele, i to:

• Na osnovu načina plaćanja; • Na osnovu vrste  plaćanja; • Na osnovu mesta  plaćanja. S obzirom na način obavljanja platnog prometa, platni promet se deli na neposredan i posredan. Ukoliko se za kriterijum uzme vrsta  plaćanja, platni promet se moţe podeliti na gotovinski i bezgotovinski.U zavisnosti od vrste platnih naloga, bezgotovinski platni promet se moţe podeliti na:

• Ţiro platni promet; • Čekovni platni promet; • Klirinški platni promet.

2

http://www.kombeg.org.rs

11

Na osnovu mesta  plaćanja, platni promet se deli na unutrašnji i meĎunarodni.

UNUTRAŠNJI PLATNI PROMET Pod instrumentima unutrašnjeg platnog prometa podrazumevaju se popunjeni obrasci koji se koriste u novčanim transakcijama u korist ili na teret računa deponenata. Sve instrumente  plaćanja moţemo podeliti u dve grupe, i to:

• Gotovinske i • Bezgotovinske instrumente. U gotovinske instrumente  plaćanja ubrajamo: nalog za uplatu novčanih sredstava i nalog za isplatu novčanih sredstava. U bezgotovinske instrumente  plaćanja ubrajamo: nalog za prenos novčanih sredstava i nalog za naplatu novčanih sredstava.

MEĐUNARODNI PLATNI PROMET Pod meĎunarodnim plaćanjem se podrazumevaju  plaćanja koja se vrše izmeĎu privrednih subjekata različitih zemalja. Ovim poslovima se bave banke koje su u većini zemalja i jedine ovlašćene institucije za ovu vrstu posla. Banke sa odabranim bankama u drugim zemljama zaključuju posebne sporazume o meĎusobnoj saradnji. Takvim sporazumom izmeĎu banaka se uspostavlja poslovni korespodentski odnos, a takve banke se nazivaju korespodentske banke. MeĎunarodni platni promet podrazumeva sve oblike  plaćanja van teritorija jedne drţave. Predmet meĎunarodnog platnog prometa su transferi fnansijskih sredstava iz jedne zemlje u drugu po raznim osnovama (plaćanje za izvršeni uvoz, naplata za izvršeni izvoz i sl.)

VRSTE MEĐUNARODNIH PLAĆANJA 3 Vrste meĎunarodnih plaćanja su: 1. Slobodna devizna  plaćanja (konvertibilan sistem  plaćanja)

3

Prof.Dr.Nenad Vunjak, „Poslovne finansije“ 2005, str. 160-190.

2. Klirinška plaćanja 3. Plaćanja putem kompenzacija

Slobodno devizna plaćanja Ovu vrstu  plaćanja predstavljaju (konvertibilan sistem  plaćanja) takva plaćanja kod kojih se potraţivanja stečena u jednoj zemlji mogu koristiti za  plaćanja u bilo kojoj drugoj zemlji. Ovo se  praktično ostvaruje preko tekućih računa koje banka jedne zemlje drţi kod inostrane bankesvog korespodenta. Plaćanja se vrše u konvertibilnoj valuti.

Klirinška plaćanja Klirinška plaćanja su vezana plaćanja koja se koriste izmeĎu dve ili višezemalja u slučaju da ne postoji konvertibilnost valuta. Kliring omogućava da se meĎunarodna plaćanja izvršavaju domaćim, nacionalnim valutama,bez upotrebe deviza.U meĎunarodnom platnom prometu kliring  je način plaćanja na osnovu koga uvoznici  plaćaju svoja dugovanja, ili naplaćuju svoja  potraţivanja preko odreĎene bankarske institucije, putem koje se prebijaju meĎusobna dugovanja i  potraţivanja izmeĎu drţava. Kliring je meĎusobno prebijanje dugovanja i  potraţivanja putem kojeg se roba  plaća robom, a samo se razlika podmiruje  plaćanjem u novcu. Postoje tri vrste kliringa: jednostrani, dvostrani i višestrani. Jednostrani kliring uvodi se jednostranom odlukom neke zemlje, u kom slučaju je to istovremeno i prinudni kliring. Isto tako, moguć je i ugovorni kliring, koji se reguliše meĎusobnim ugovorom. Kod jednostranog kliringa prebijanje se moţe obaviti samo u domaćoj valuti. Dvostrani kliring, za razliku od jednostranog kliringa, nastaje meĎusobnim sporazumom dve drţave, a cilj mu je da se sredstva ne prenose preko granice. IzmeĎu drţava sporazumno se utvrĎuje najviši iznos do kojeg se mogu kretati medusobna  potraţivanja i dugovanja. Višestrani (multilateralni) kliring se ugovara izmeĎu više zemalja. Na ovaj način se omogućava lakše obavljanje platnog prometa izmedu zemalja. Sporazumom se odreĎuje valuta u kojoj će se kliring obavljati. Višestrani kliring je u upotrebi u meĎusobnim odnosima  poštanskih organizacija, kod meĎusobnih  potraţivanja nacionalnih ţeleznica i vazduhoplovnih kompanija.

Plaćanja putem kompenzacija. Kompenzacijom se vrši razmena jedne robe za drugu, a da se pri tome ne koristi novac kao sredstvo  plaćanja. Razlika izmeĎu nje i kliringa je u tome što se kompenzacija zasniva na nivou  preduzeća, a ne na nivou zemalja. 13

Instrumenti međunarodnog platnog prometa4 U instrumente  plaćanja sa inostranstvom spadaju: 1.MeĎunarodni dokumentarni akreditiv; 2.MeĎunarodni dokumentarni inkaso; 3.Bankarska doznaka; 4.MeĎunarodno kreditno pismo; 5.Kreditne karte; 6.Menica; 7.Ček . MeĎunarodni dokumentarni akreditiv je najčešće korišćeni instrument u platnom prometu sa inostranstvom, koji predstavlja ugovor na osnovu kog banka, koja otvara akreditiv po nalogu svog komitenta (nalogodavca) preuzima obavezu da će izvršiti  plaćanje korisniku akreditiva (trećem licu) ili pak da će ovlastiti neku drugu banku da izvrši plaćanje uz podnošenje pismenog dokumenta. Dokumenta (bez kojih se ne moţe isplatiti akreditivni iznos) - otpremni dokumenti, dokumenti o osiguranju, trgovačke fakture, ostali dokumenti. Pod dokumentarnim inkasom se podrazumeva takav bankarski posao kod koga banka preuzima obavezu da će po nalogu i za račun svog komitenta (prodavca, nalogodavca) naplatiti novčano potraţivanje koje ovaj ima prema trećem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju odreĎenih dokumenata, dok se komitent obavezuje da će za to platiti banci proviziju i troškove. MeĎunarodna bankarska doznaka je pismeni ili telegrafski nalog jedne banke drugoj banci za isplatu tačno odreĎenog iznosa odreĎenom licu, korisniku, pri čemu se nalogodavac i korisnik nalaze u različitim zemljama. MeĎunarodno kreditno pismo je pismeni nalog domaće banke koja ovlašćuje svog korespodenta u inostranstvu da u pismu navedenom licu isplati odjednom ili delimično, navedeni iznos u označenom roku (kada se ispune  predviĎeni uslovi naznačeni u pismu). MeĎunarodne kreditne karte su svojevrsne legitimacije, koje ovlašćuju legitimnog imaoca na bezgotovinsko  plaćanje kod ugovorenih  preduzeća. MeĎunarodna menica je hartija od vrednosti po naredbi kojom se njen izdavalac (trasant) obavezuje da će sam ili po njegovom naloguodreĎenom trećem licu (remitentu) o dospelosti biti isplaćen menični iznos. Ček  je hartija od vrednosti kojom njen izdavalac (trasant) daje nalog trasatu (banci) da licu odreĎenom u čeku isplati naznačenu svotu novca iz trasantovog  pokrića. Inkaso poslovi (poslovi naplata i isplata) su bankarski poslovi koji se sastoje u naplati  potraţivanja bančinog komitenta, posredstvom banke,koje on ima prema svom duţniku. Bankarska garancija je takav bankarski posao kod koga banka garant obezbeĎuje korisnika garancije od mogućnosti neizvršenja preuzetih obaveza navedenih u ugovoru  –  bankarskoj garanciji. To je pisani dokument. Banka moţe da da drugoj banci super garanciju,

4

Prof.dr.Nenad Vunjak, „Bankarstvo“ 2005, str. 158 -180.

kojom ona preuzima na sebe obavezu da će ispuniti obaveze  plaćanja po garanciji koju je izdala druga banka, ako ta banka ne ispuni svoje obaveze po toj garanciji.

POSLOVI PLATNOG PROMETA U SRBIJI Poslovi platnog prometa kod nas obavljaju se u: • Bankama • Poslovnim Bankama • Preduzećima PTT saobraćaja

DEVIZNI POSLOVI Pod pojmom devizni poslovi podrazumevaju se poslovi koji se obavljaju u vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Stoga ne moţemo izbeći da ne pomenemo devizne poslove, jer spadaju pod meĎunarodni platni promet. Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva  potraţivanja po bilo kojoj osnovi kojaglase na stranu valutu, bez obzira na način raspolaganja (ček, menica, uputnica i dr.), kao i svevrste efektivnog stručnog novca, osim kovanog zlatnog novca. Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranim partnerima, ali se takoĎe mogu kupovati i zadinarska sredstva, pod uslovima utvrĎenim zakonskim regulativama. Devizna sredstva koja ostvare  preduzeća prodajom robe ili usluga predstavljaju specifičan vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare:

• prodajom robe i usluga na stranom trţištu, • dugoročnom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, • obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, • dobijanjem kredita iz inostranstva, • emisijom hartija od vrednosti, •obavljanjem drugih oblika poslovanja sa inostranstvom u skladu sa zakonskim propisima i drugo. PLATNI SISTEM PREMA CENTRALNOJ BANCI5

Platni sistem, u najširem smislu, predstavlja skup sistema za transfer novčanih sredstava koji olakšavaju cirkulaciju novca. Da bi platni sistem na zadovoljavajući način obavljao svoju ulogu, potrebno je da se novčana sredstva što kraće zadrţavaju u kanalima platnog prometa. Pored toga, sistem treba da bud e pouzdan, što prvenstveno znači bezbedno izvršavanje transakcija i postojanje kontinuiteta raspoloţivosti prema korisnicima. Izvršavanje transakcija po ekonomski prihvatljivim cenama takoĎe je značajna karakteristika koja doprinosi kvalitetu platnog sistema. S obzirom na to da platni sistem utiče na brzinu ekonomskih tokova, troškove i likvidnost učesnika, kao i da predstavlja kanal za transmisiju mera monetarne politike, odnosno da njegovo neadekvatno funkcionisanje moţe da naruši poverenje javnosti u celokupni finansijski sistem  –  jasna je izrazita zainteresovanost centralne banke da obezbedi njegovo 5

http://www.nbs.rs, Platni sistem

15

pouzdano i efikasno funkcionisanje. U skladu sa zakonom, Narodna banka Srbije je ovlašćena da ureĎuje, kontroliše i unapreĎuje funkcionisanje platnog prometa u Republici Srbiji.

ZAKLJUČAK  Sumirano, MеĎunаrоdni plаtni prоmеt pоdrаzumеvа svе оblikе plаćаnjа vаn tеritоriја

 јеdnе drţаvе. Vidеli smо dа su nеpоsrеdni učеsnici u mеĎunаrоdnim plаćаnjimа bаnkе, kао mоćnе finаnsiјskе instituciје. Rаdi sе uglаvnоm о dоbrо kаpitаlizоvаnim bоnitеtnim bаnkаmа kоје uţivајu visоk krеdibilitеt i fiksnо izvršаvајu prеuzеtе оbаvеzе. Prеdmеt meĎunarodnog platnog prometa su trаnsfеri finаnsiјskih srеdstаvа iz јеdnе zеmljе u drugu pо rаznim оsnоvаmа, kао npr. plаćаnjе zа izvršеni uvоz, nаplаtа zа izvršеni izvоz, dоznаkе strаnih licа zаpоslеnih u nеkој zеmlji, trаnsfеri nа оsnоvu krеditnih аrаnţmаnа, pоklоni, pоmоć, kао i finаnsiјski trаnsfеri  pо nеrоbnim оsnоvаmа. Оvе trаnsаkciје sе nајvеćim dеlоm оbаvljајu nа bеzgоtоvinski nаčin, а mаnji dео u еfеktivnоm nоvcu. Rаzlоg zbоg čеgа је bеzgоtоvinski nаčin plаćаnjа prisutniјi u meĎunarodnom platnom prometu, u оdnоsu nа plаćаnjа еfеktivnоm, lеţi u činjеnici dа su оnа  brţа, еfikаsniја, sigurniја zаhvаljuјući kоrišćеnju SWIFT sistеmа ( tеhnоlоškа i kоmunikаciјskа mrеţа dеviznih trаnsаkciја u svеtu ).  Nеki smаtrајu dа је pоdručје meĎunarodnog platnog prometa suţеnо u оdnоsu nа pоdručје kоје imа unutrаšnji plаtni prоmеt. Rаzlоg оvаkvоm shvаtаnju lеţi u pоstојаnju kоntrоlе оbаvljаnjа pоslоvа plаtnоg prоmеtа u mеĎunаrоdnim оkvirimа. Tо znаči dа sе izvršеnjе meĎunarodnog platnog prometa оdviја u pоsеbnim sistеmskim i оrgаnizаciоnim uslоvimа. Оbаvljаnjе i rеаlizоvаnjе spеcifičnоg platnog prometa  pоtpоmоgnutо је оd strаnе instrumеntа plаćаnjа i оbеzbеĎеnjа plаćаnjа. Znаčајnu ulоgu nа unifikаciјi оvih instrumеnаtа plаćаnjа i оbеzbеĎеnjа plаćаnjа. Znаčајnu ulоgu nа unifikаciјi оvih instrumеnаtа u ovom procesu оdigrаlа је MеĎunаrоdnа trgоvinskа kоmоrа sа sеdištеm u Pаrizu. Аktivnоsti оvе kоmоrе su usmеrеnе nа uspоstаvljаnjе bоljih еkоnоmskih vеzа izmеĎu rаzviјеnih zеmаljа i zеmаljа u rаzvојu, аli istо tаkо i nа rеšаvаnjе prоblеmа kојi sе јаvljајu u svеtskој trgоvini, u tоkоvimа mеĎunаrоdnе rаzmеnе, usklаĎivаnjе prоpisа dа bi sе еfikаsniје pоslоvаlо, dоnоsе sе јеdinstvеnе uzаnsе kоје su mеĎunаrоdnо prihvаćеnе i činе pоslоvnu prаksu dаlеkо lаkšоm. Pоrеd оvе ističu sе i nеkе drugе оrgаnizаciје kао štо su MFF kоја tеţi dа unаprеdi mеĎunаrоdnu sаrаdnju i dа оlаkšа trgоvinsku rаzmеnu. TаkоĎе trеbа spоmеnuti stvаrаnjе mоnеtаrnоg sistеmа zеmаljа еvrоpskе uniје. U budućnosti će svakako akcenat biti na meĎunarodnim transakcijama i prometu, kao što se moţe reći i da je danas to već aktuelno. Potpomognuto osnovom informacionih sistema ovakvi procesi se obavljaju  bez posebne potrebe ljudskog napora, kao što se i svakim danom dešavaju promene i usavršavanja u ovoj oblasti, oblasti meĎunarodnog poslovanja.

LITERATURA:

1. Prof.dr.Nenad Vunjak, „Bankarstvo“ 2005, str. 120 -147. 2. http://www.kombeg.org.rs 3. Prof.Dr.Nenad Vunjak, „Poslovne finansije“ 2005, str. 160 -190. 4. http://www.nbs.rs, Platni sistem

17